Srpski glas 9. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 9. 9.2021. z Year XXX No.2465

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Branivoje Jevtovi} @ivotni put od Kragujevca do Kanbere O tome

USTOLI^ENI MITROPOLIT JOANIKIJE PORU^IO:

Slu`i}u bratskom pomirewu u Crnoj Gori

kako mu je qubav promenila sudbinu i {ta je bilo najbolnije dok nije na{ao svoje mesto pod suncem

Strana 15

Patrijarh Porfirije: Mir je ovde potrebniji nego i{ta

Strana 9

OTKRIJTE ZABORAVQENI BEOGRAD

RANKA RA[I]:

Ponosna sam {to sam prva Srpkiwa gradona~elnica u Australiji Nakon {to je polo`ila zakletvu kao 1 od 11 odbornika Ve}a Brimbenka, Ranka Ra{i} izabrana je za gradona~elnicu op{tine u Melburnu, u kojoj `ivi oko 210.000 stanovnika

Strane 16 i 17

Dvor u srcu top~iderske idile

Strana 20

Feqton:

Wego{eva zavetna crkva-kapela na Lov}enu

STRADAWE CRKVE U CRNOJ GORI

Ubistvo mitropolita Joanikija Strana 24

Mitropolit Joanikije streqan je 1945. godine u Aran|elovcu, a da mu se za grob ni do dan danas ne zna

NOVAK \OKOVI] U ^ETVRTFINALU US OPENA

Preokret \okovi}a protiv Amera, vikao na publiku i na Vajdu Strana 32

2

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

IZME\U DVA VIKENDA

Podgorica potvrdila: Patrijarh Porfirije bio ugro`en na Cetiwu

Kompanija Jura u Ni{u gasi proizvodwu auto-instalacija i svih slu`bi tog sektora, bez posla ostaje oko 400 radnika Kompanija Jura [invon u Ni{u najavila je zatvarawe proizvodwe auto-instalacija i svih slu`bi tog sektora zbog velikog poslovnog gubitka.

U saop{tewu na fabri~koj oglasnoj tabli ne navodi se broj radnika koji }e ostati bez posla.

Priliku da i daqe rade dobi}e 264 stalno zaposlenih, dok }e skoro 400 radnika koji imaju ugovore na odre|eno vreme ostati bez posla. „Radnicima koji imaju ugovor za stalno dat je rok do 11. septembra da se izjasne da li ho}e da pre|u da rade u drugom pogonu Jure. Oni koji pristanu, potpisa}e aneks ugovora i nastavi}e da rade na odre|eno vreme od {est meseci, a oni koji odbiju, ostaju bez posla“, izjavila je radnica koja je `elela da ostane anonimna.

Prema wenim re~ima, radnici su obave{teni da }e u slu~aju da odbiju prelazak u Jurin pogon ostati bez otpremnina i nadoknade sa biroa, jer poslodavac na to ima pravo po va`e}em Zakonu o radu. „U obave{tewu na oglasnoj tabli je re~eno da se pogon zatvara do 30. septembra, {to je sve nas zateklo. Radnici koji imaju ugovore na odre|eno vreme su zaista zabrinuti, pitaju se da li }e uspeti da brzo prona|u drugi posao jer imaju porodice, mnogi i kredite“, kazala je radnica Jure.

Rukovodstvo ju`nokorejske kompanije nije odgovorilo na mejl agencije Beta o daqoj sudbini te fabrike i otpu{tawu radnika.

U kompaniji Jura [invon u januaru ove godine 233 radnika nije dobilo produ`etak ugovora o radu, tako da }e sada zapo{qavati mawe od 100 radnika u sektoru za proizvodwu brisa~a.

Gradona~elnica Ni{a Dragana Sotirovski izjavila je danas da nije dobila zvani~nu informaciju Jure [invon o otpu{tawu radnika.

Sotirovski je kazala da radnici ne treba da brinu i istakla da je gradska vlast pokazala odgovornost i vrlo brzo uspela da u drugim kompanijama zaposli radnike koji su ostali bez posla u Benetonu. „Kompanija Leoni je od grada u jednom trenutku zatra`ila 750 radnika. S obzirom na to da imaju sli~nu proizvodwu kao Jura, mislim da ne treba da radnici brinu, da }e grad i te kako biti posrednik ka drugim kompanijama i da ti qudi ne}e ostati bez posla“, rekla je Sotirovski.

Pogon Jure [invon po~eo je da radi krajem 2011. godine i na otvarawu je re~eno da je kompanija ulo`ila u tu investicija osam miliona evra, dok je dr`ava izdvojila tri miliona evra podsticajnih sredstava za zapo{qavawe 300 radnika, odnosno 10.000 evra po radniku.

Potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazovi} je rekao da je postojala velika bezbednosna pretwa za patrijarha.

Istraga }e utvrditi detaqe i ~iwenice o bezbednosnim pretwama tokom ustoli~ewa mitropolita Joanikija na Cetiwu, rekao je potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazovi} i dodao da je postajala velika bezbednosna pretwa za poglavara SPC-a, {to je kako je rekao, i patrijarh potvrdio svojom izjavom.

On je ocenio da su bezbednosne slu`be polo`ile veliki ispit, dok sa druge strane ostaje, kako ka`e, gorak ukus vezan za ~itav doga|aj.

Abazovi} je rekao da nije bilo slu~ajeva otkazivawa poslu{nosti u sektoru bezbednosti, ve} da je bilo slu~ajeva odre|enog emotivnog kolebawa kod pojedinih qudi. Sektor bezbednosti funkcionisao je besprekorno, tvrdi potpredsednik Vlade Crne Gore.

"Ne dozvoqavam nikom da

Prema najnovijim podacima, u Srbiji je u posledwa 24 sata otkriveno jo{ 5.069 novozara`ennih kovidom 19. Preminulo je 23 osobe.

Na respiratorima se nalazi 121 pacijent.

U Srbiji se epidemiolo{ka situacija pogor{ava, a lekari upozoravaju da gra|ani treba ozbiqno da shvate delta soj jer se pokazalo da ostavqa trajne posledice i da bolest mo`e da se odu`i.

Tako|e, situacija u {kolama je ono o ~emu se od po~etka nastave pri~a i pod budnim je okom celokupne javnosti. Danas je ministarstvo prosvete uputilo dopis osnovnim i sredwim {kolama o odr`avawu ekskurzija i nastava u prirodi.

U wemu se navodi da se te aktivnosti mogu odr`ati samo u slu~aju da su {kola koja organizuje

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

putovawe i sredina u kojoj se putuje u zelenoj zoni, re~eno je u tom Ministarstvu.

ma {ta mi re~e?!

Dr Stojkovi} ubiva koronu

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

najboqim razultatima. Mi se ne ponosimo upotrebom suzavaca, ali ovde nedostaje dijalog i politi~ka kultura", rekao je Abazovi}.

Rekao je i da dr`ava nije tu da odre|uje u kojoj crkvi neko mo`e da izvr{i verski obred, ve} da je wen zadatak da za{titi ustavna prava.

Govore}i o odnosima Crne Gore i Srbije, Abazovi} je rekao da je wihovo opredeqewe da sa Srbijom imaju mnogo ve}e poverewe, saradwu i relaksiranije odnose nego {to su sada.

Vi{e od 5.000 novozara`enih

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

stavqa na teret qudima ne{to {to im ne pripada. Svako ko je odbio bilo koji zadatak }e biti suspendovan", rekao je Abazovi}.

Istakao je da je patrijarh SPC Porfirije {ti}ena li~nost i obaveza policije je da ga dr`i {to daqe od opasnosti.

"Sve bih pitao ko bi iza{ao pred javnost i gra|ane da se ne{to desilo patrijarhu SPC, ja vam ka`em da ne bi iza{ao niko osim mene. Ne dozvoqam da se na bilo koji na~in baci senka na bilo kojeg slu`benika policije koji su uprkos svemu iza{li sa

Dogodine u Bondstilu „Ako su se mnogi na{i auto{ovinisti smejali na ono „Dogodine u Prizrenu“, sada posle Avganistana se sigurno ne smeju na „Za 20 godina u Prizrenu" (Zoran ]irjakovi}, novinar)

„U toku dana }emo dezinfikovati prostorije UV lampama, UV ventilatorom i aero-solima srebra.

Na kraju smene i uve~e }emo unositi u u~ionice mobilnu UV lampu koja brzo, za 15 minuta, dezinfikuje prostoriju tako da u woj ne ostaje nijedan `ivi organizam, pa ni virus korona. U toku ~asova iz u~ionice u u~ionicu }emo prenositi UV ventilator" (dr Radivoje Stojkovi}, direktor Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novom Sadu)

Neka bude {to biti mo`e „Molim sve da ne teraju Srbiju da radi ono {to ne mo`e, pomozite Srbiji da uradi ono {to mo`e" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Lo{e da lo{ije ne mo`e biti! „Danas je dovoqno pogledati samo moje fotografije iz filmova i televizijskih ostvarewa, videti kako sam se mewao i zakqu~iti kako `ivot lo{e uti~e na ~oveka" (Aleksandar Ber~ek, glumac)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak decembar 2021.

2020. 3 ^etvrtak10.

9. septembar

Kako vlast poku{ava da zata{ka Zejtin i aferu „Jovawica“ novim aferama zastava Afera “Jovawica”, odnosno otkrivawe imawa na kome je krajem 2019. godine zapleweno ~ak ~etiri tone opojne droge, po svemu sude}i, najbolnija je ta~ka aktuelnog re`ima. Vlast u proteklih nekoliko godina bezuspe{no je poku{avala da zata{ka aferu fabrikovawem novih, poput slu~aja prislu{kivawa predsednika Aleksandra Vu~i}a i navoda o malverzacijama opozicionara Dragana \ilasa, a kako politi~ar Miroslav Aleksi} isti~e, “Jovawica” je trn u oku vlasti iz prostog razloga - re~ je o dr`avnom projektu.

Na samom po~etku izbijawa afere jasno je bilo da proizvodwa opojne droge na imawu “Jovawica” nije mogla da se odvija bez znawa dr`avnog vrha.

Za ceo slu~aj saznalo se nakon {to je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksi} upitao nadle`ne organe zbog ~ega se nisu oglasili povodom rekordne zaplene marihuane, a potom ukazao na navodne veze izme|u ve}inskog vlasnika “Jovawice” i porodice predsednika Aleksandra Vu~i}a.

Iako je tu`ila{tvo negiralo pomenute navode, tvrde}i da su neta~ne izjave da je Koluvija neposredno nakon hap{ewa zvao Andreja Vu~i}a, brata predsednika, orkestrirana kampawa da se skrene pa`wa javnosti s “Jovawice” i wenog povezivawa s vrhom dr`ave i daqe traje.

Jedan od poku{aja definitivno je bila afera prislu{kivawe predsednika, koja do danas nije dobila epilog. Predsednik Vu~i} tvrdio je da je dugo, ta~nije vi{e od godinu dana, prislu{kivan i da poseduje snimke sopstvenih razgovora koji dokazuju tu tvrdwu.

Navodi o aferi prislu{kivawe do{lo su ubrzo nakon {to je vlasnik planta`e “Jovawica”, Koluvija, optu`io pojedine pripadnike MUP-a da su mu nudili da prizna da je radio za brata predsednika Srbije Andreja Vu~i}a, ali i da su falsifikovali dokaze protiv wega.

O prislu{kivawa je pri~ao i ministar policije Aleksandar Vulin, tvrde}i da }e krivci morati da odgovaraju, te da su tu`ila{tvu predo~eni svi dokazi. Me|utim, danas, odnosno mesecima nakon izbijawa afere, ~ini se kao da ista nije ni postojala – pomaka nema.

za svaku srpsku ku}u Pi{e: Stojan Dr~eli}

Predrag Koluvija, Aleksandar Vu~i} i Veqko Belivuk Ni lansirawe afere Mauricijus, u kojoj je vlast, potpomognuta re`imskim tabloidima, tvrdila da opozicioni lider Dragan \ilas ima ra~une na Mauricijusu i u [vajcarskoj na kojima je vi{e miliona evra, nije uspela da skrene pa`wu s “Jovawice”.

O tome najboqe svedo~i ukqu~ivawe Vu~i}a u program na televiziji “Pink”, marta ove godine, kada je upitao o navodnim ra~unuma opozicionog politi~ara i to nakon {to se potegla pri~a o „Jovawici“.

BOLNA TA^KA RE@IMA Vu~i} je tom prilikom izjavio da je spreman da ide na poligraf i odgovara na pitawa o slu~aju „Jovawica“ i pozvao lidera Stranke slobode i pravde da odgovori da li ima ra~une u [vajcarskoj i na Mauricijusu, {to je \ilas ve} negirao.

Potpredsednik Narodne stranke, Aleksi} isti~e da je “Jovawica” re`imu bolna ta~ka jer je u woj direktno otkrivena veza dr`ave i kriminalaca.

“Jovawica” je nesumwivo dr`avni projekat, a on ne mo`e da se realizuje bez strukture vlasti. Slu~aj “Jovawica” je najve}i problem za re`im jer se kroz istragu do{lo do qudi iz bezbednosnih slu`bi koji su direktno u~estvovali u proizvodwi. Ono {to je osnovno, jeste da je o~igledno da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) direktno u~estovala u proizvodwi marihuane, zato i insistiram na ulozi Mirka [kera, koji je u vreme otkrivawa bio {ef beogradskog centra BIA, a koga su potom “sklonili”.

Postavqa se pitawe da li je zapravo [kero bio direktna veza izme|u politi~ara i proizvodwe na “Jovawici””, pita se Aleksi} i dodaje: “Jovawica” je bolna ta~ka je tu imamo otkrivenu ulogu dr`ave u pomenutoj aferi, predsednika koji je se susretao s Predragom Koluvijom na sajmovima..

Wima je “Jovawica” veliki problem jer je raskrinkano da je dr`ava u~estvovala u proizvodwi. I zato sada Srpska napredna stranka, pomo}u advokata Vladimira \ukanovi}a, radi na projektu legalizacije “Jovawice”, a ne marihuane, kako tvrde. Ciq svega je osloba|awe Predraga Koluvije, odnosno da se spre~i da on progovori”, isti~e Aleksi}.

I slu~ajem hap{ewa grupe Veqka Belivuka, februara ove godine, vlast je poku{ala da skrene pa`wu javnost s “Jovawice”. Tako je u periodu od februara do avgusta ~ak nekoliko optu`enih za “Jovawicu” pu{teno iz pritvora. Trenutno se u pritvoru, od 18 osumwi~enih koji se povezuju s “Jovawicom”, wih 15 pu{teno na slobodu.

VI[E OD 100 SVEDOKA, POLITI^ARI IZOSTALI Podsetimo, tokom su|ewa za “Jovawicu 1” tu`ila{tvo je predlo`ilo vi{e od 100 svedoka, me|utim, na spisku se ne nalazi nijedan politi~ki funcioner. Poznato je da su pojedini predstavnici vlasti i funcioneri Srpske napredne stranke, poput Aleksandra Vulina i Zorana Babi}a, obilazili imawe “Jovawica”, o ~emu svedo}e fotografije na dru{tvenim mre`ama.

^ak 39 odsto gra|ana Srbije uop{te ne veruje RTS-u Demostat je uradio istra`ivawe javnog mwewa o poverewu u RTS, u okviru {ire analize poverewe u institucije, koje je pokazalo da ~ak 39 odsto gra|ana uop{te ne veruje, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mi{qewe, a samo 30 odsto ima potpuno poverewe u rad Javnog medijskog servisa.

Otkriveno je da mawe od tre}ine gledalaca veruje da tim putem dobija informacije u interesu za javnost u koje se mogu pouzdati. To istra`ivawe, podsetimo, sprovedeno je u posledwoj sedmici jula 2021. godine telefonskom anketom, na uzorku od 1.200 gra|ana.

Javni servis je osnovan da bi bio u slu`bi gra|ana, kako bi pru`io blagovremeno i nepristrasno informisawe, ali istovremeno i afirmisao kulturne vrednosti, podsticao razvoj obrazovawa i medijsku pismenost. Me|utim, gledaoci uglavnom imaju utisak da je wihov „slu`benik“ vi{e u funkciji pro-

mocije i za{tite vladaju}ih struktura, a ne wihovih interesa.

– Rezultati istra`ivawa o poverewu u javni servis su pora`avaju}i po RTS ali ne i neo~ekivani. Oni su posledica ure|iva~ke politike koja je jednostrana, sterilna i pre svega neinformativna. Prose~an gra|anin je sve vi{e svestan da mu javni servis ne nudi neophodne informacije za razumevawe svih va`nih dru{tvenih procesa i otud toliko nepoverewe, ka`e za Demostat

novinar Vuka{in Obradovi}.

Slobodan protok informacija se smatra u demokratskom svetu osnovnim qudskim pravom iz kojeg proizilazi mogu}nost ostvarivawa ~itavog spektra prava i potreba. Gra|ani su svesni da se o osetqivim temama i aferama ne govori i da se takve pri~e ne istra`uju dovoqno. Suo~eni su sa tim da se informisawe zasniva na izjavama i saop{tewima politi~ara i partija, bez sumwi i kriti~kog osvrta, {to se ogleda u dobijenim procentima ankete. Preporuke Saveta Evrope nagla{avaju da se raznovrsnost odnosi na sve vrste programa, odnosno na one iz oblasti kulture, umetnosti, obrazovawa, sporta i zabave, ali se akcenat posebno ostavqa na objektivnost i pravi~nost informativnog programa. Sude}i po stavovima iz istra`ivawa, upravo ovaj ciq RTS nedovoqno dobro realizuje, {to se manifestuje odsustvom poverewa.

Ne}e nas isprovocirati ministar spoqnih poslova Selakovi}, poznat kao ~ovek koji bi se bavio svim samo ne onim za {ta prima platu, novim dr`avnim projektom "srpska zastava na svakoj srpskoj ku}i", od Trebiwa do Dediwa. Dobar posao, `iv nisam da saznam ~ija }e firma da {ije tolike zastave.

Nisam maliciozan, nema ovde nikakve izgradwe bez ugradwe. Pogotovu ako je neki patriotizam u pitawu, odmah se hvatajte za nov~anik. Sve ogadi{e, na redu su zastava i himna. Dakle, nemam problem s trobojkom, neka se prigodom vijori. Ni sa himnom. Nek se peva, samo idu}e godine da se {kole malo boqe pripreme. Hajde {to nema sre|enih toaleta, besplatnih kwiga i u`ine, ali stvarno je sramota da nema ozvu~ewa u {kolama nego u~iteqi pu{taju himnu preko mobilnih telefona.

Mislim, nedostojno je himne, ozvu~ewe je definitivno boqa stvar, jer bi uz ozvu~ewe |ake mogao prvi dan da pozdravi i li~no ON. Za{to samo da ga gledaju i slu{aju u ku}i svaki dan na televiziji, za{to da ~as ne po~ne wegovom prigodnom poslanicom? ^ika Aca Vu~i}, na{oj deci. Ko ^ika Jova Zmaj. Ionako su aktivisti wegove stranke ve} sa~ekivali prva~i}e i delili im slatki{e.

Da zapamte prvi dan {kole po ~ika Acinim karamelama. Ne}e mi Selakovi} ogaditi zastavu, evo predla`em da se na svaku srpsku ku}u oka~i zastava s likom Vu~i}a.

Upravo je jednu takvu proneo pre neki dan momak lica skrivenog maskom i kapuqa~om, predvodnik velike kolone koja je promar{irala u Novom Sadu sa nekakvom porukom da „predaja nije opcija“. Kome, ~emu, koga i ~ega, sasvim je neva`no. Dobili su po dve hiqade dinara da pro{etaju transparent i zastavu sa Vu~i}evim likom. Onako sakriveni iza kapuqa~a i maski sa {kolskim ran~evima na le|ima delovali su vi{e groteskno nego prete}i. Ne}u da ih `igo{em kao falangu i neki jugend, niti navija~ku grupu.

Ho}u da verujem da su u pitawu samo malo vaspitno zapu{tena deca. Ne kriju oni lice od policije, policija je wihova, nego ne bi ba{ da ih u povorci podr{ke predsedniku Srbije prepoznaju kom{ije i prijateqi.

Stide se. Dobro je to. Stid je po~etak nekog ozdravqewa. I deset hiqada penzionerskih tu`bi protiv dr`ave zbog pokradenih penzija je ipak ne{to. Malo, ali ne{to.

Oni znaju da ih je Vu~i} izxepario, pa ih sada za wihove pare vodi na ru~ak. Hvali se da im poma`e jednokratnim uplatama, a zapravo ih je prvo pokrao. Ukradeno ne vra}a, nego im uvaquje „pomo}“. Du{ebri`nik.

Pomo}i }e wegovi aktivisti i oko zimnice i ogreva, vide}ete. Sendvi~ re`imi izgledaju upravo ovako. Nije va`no ~ime se kupuju glasovi, zastavama ili zejtinom, va`no je da se kupuju. I zato, iako sam uglavnom u mawini, verujem da izbori na kojima }e Vu~i} u Beogradu biti eventualno pobe|en moraju biti izbori „protiv“, a ne „za“.

Obe}avali smo sebi da posle 2000. nikada vi{e ne}emo glasati „protiv“, ali nikad ne reci nikad, vremena su takva, mi{ i ma~ka }e spavati zajedno. Nego da ne zaboravim, {ta li patriJota Selakovi} ima da ka`e na ~iwenicu da mu koleginica u Vladi Goca ^omi} potura vojvo|anski identitet na predstoje}em popisu? Sem {to je u pitawu novo bu}kalo za somove da se pecaju i bave budala{tinama, {ta o tome ka`u drugovi iz Vlade, zna li se {ta?

4

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

SRPSKA POSLA

NAROD SLU\EN!

Hiqade obolelih, raste broj umrlih, a vlast pu{ta korona-skupove Ulazimo u ko zna koji talas korone, a narod je totalno slu|en {ta da radi i kako se pona{a. I dok struka, apeluje na odgovorni pristup i vakcinaciju, re`im Aleksandra Vu~i}a dopu{ta masovne manifestacije, {aqu}i poruku da je sve u najboqem redu, a onda }e {irewe epidemije i rast broja obolelih opet svaliti na gra|ane.

Tako je dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa, Mirsad

\erlek, upozorio da u naredne dve, najkasnije tri nedeqe, o~ekuje najja~i udar delta soja koronavirusa.

Pokrajinski sekretar za zdravstvo, Zoran Gojkovi}, izjavio je da ove jeseni i zime se mo`e o~ekivati da se svi zarazimo koronavirusom.

Direktor Klini~kog centra Srbije, Milika A{anin, rekao je da se situacija dramati~no promenila u ambulantama i u bolnicama, te da je klini~ka slika pacijenata mnogo te`a nego u prethonom talasu, dodav{i da su crvene zone su sve punije.

U ponedeqak je evidentirano vi{e od 4.000 zara`enih gra|a-

na koronavirusom, a umrlo je 19 qudi.

Svi ovi apeli i upozorewa nisu dovoqni re`imu Vu~i}a da povu~e o{trije rezove kada su u pitawu antiepidemijske mere.

U me|uvremenu je po~ela i nova {kolska godina, a nastava se odvija kao da je sve ok, s tim {to su deca u obavezi da nose maske, ali je pitawe da li }e ta mera da se po{tuje.

Zato, sa druge strane, vlast

zarad gole trke za profitom, dopu{ta masovna okupqawa koja }e verovatno biti leglo novoobolelih od koronavirusa: - na finalu EP u odbojci za `ene, izme|u Srbije i Italije, koje se odr`avalo u novobeogradskoj Areni, bilo je prisutno 20.565 qudi bez maske; - na kvalifikacionoj fudbalskoj utakmici za SP, izme|u Srbije i Luksemburga, na Marakani se okupilo oko 17.000 qudi; - koncert Zdravka ^oli}a u Kragujevcu posetilo je oko 20.000 wegovih obo`avalaca; - Partibrejkersi su na Ta{u okupili oko 5.000 fanova; - Dragan J. Vu~i}evi} je na

ispra}aju sina u vojsku, u Kosjeri}u napravio narodnu fe{tu i veseqe, sa vi{e stotina gostiju, kojoj je bio prisutan li~no prvi napredwak Srbije...

Virusolog Milenko [ekler, prokomentarisao je takvu suludu politiku re`ima: - Kada vidite velika veseqa, ispra}aj u vojsku, proslave privatnog tipa gde dolazi gomila qudi gde niko ne nosi maske i pojave se snimci na internetu, to izaziva jednu vrstu inata kod qudi. Oni ka`u - ~ekaj, deca treba da idu u {kolu i nose maske, a ovde niko ne nosi masku ni na utakmicama, proslavama, niti poznate li~nosti nose maske, za{to bih nosio ja - istakao je [ekler i dodao: - Ne mo`ete da pustite da na utakmici, zato {to igra reprezentacija, bude 20.000 qudi i da je svejedno ko je do{ao i kako je u{ao. U{li bi navija~i po nekim principima, da na taj na~in promovi{emo kovid propusnice i poka`e{ na delu da to mo`e!

Dakle, nikakve pouke vlast kao da ne `eli da izvu~e iz iskustava prethodna tri talasa, {to je Srbiju stavilo na peto mesto po vi{ku smrtnosti u svetu, prema analizi britanskog "Ekonomista".

I opet se javnosti {aqu protivre~ne poruke, {to situaciju dodatno ~ini {izofrenom. Vakcinacija je stala, jer je re`im dopustio antivaksersku propagandu, a ako nam na samom po~etku epidemije, kada je bilo do 50 zara`enih dnevno, Vu~i} pretio Be`anijskim i Novim grobqem, mo`emo samo da strahujemo {ta nas ~eka na vi{e od 4.000 zara`enih na dnevnom nivou.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Najve}e plate imaju oni koji rade u Kontroli leta.

I u kontroli medija.

 Sahrane ne zakazujemo putem telefona. Pokojnik mora da do|e li~no!

 Budale si nekada mogao da slu{a{ besplatno.

Sad prvo mora{ da plati{ ra~un za kablovsku.

 Jednom |aku jutros roditeqi daju novac za u`inu, a on broji i pita: - A za kladionicu?

 Postao je elita.

Eto koliko se srozao.

 Ivica Da~i} je politi~ar svetskog glasa.

 Kakve smo gadosti o wima izrekli. Milina je to ~uti!

 Izme|u podobnih i sposobnih uvek biramo podobne. Podobni mo`da nekad i postanu sposobni, ali sposobni nikad ne}e postati podobni.

 Automobil mora da bude zdrav. A voza~ - nije bitno...  Imamo {umu problema.

Re{ili bismo ih da nismo ze~evi.  @ali se roditeq jednog {kolarca: - Dok platim sve {to je besplatno, ne ostane mi ni{ta za ono {to se pla}a!

 Kad je strani investitor {utnuo doma}eg radnika postalo je jasno da me|u wima ne postoji jezi~ka barijera.

Sporazumevaju se i rukama i nogama.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Svaki novi dan je nagrada ili kazna za ono {to smo ju~e uradili" „Ne ismejavaj tu|u glupost, u woj le`i tvoja {ansa“ „Ma koliko da si daleko odmakao idu}i pogre{nim putem, vrati se natrag“ Narodne poslovice

„Ako ima{ porodicu koja te voli, nekoliko dobrih prijateqa, hranu na stolu i krov nad glavom, bogatiji si nego {to misli{“

„Pro{lost me nikada nije mnogo zanimala, a za budu}nost nemam vi{e vremena. Da li sam povr{an tip ako `elim da `ivim malo sada?“

Dragan Nikoli}

Momo Kapor

TEMA NEDEQE

KO JE KAKAV IZA[AO IZ DRAME NA CETIWU: \ukanovi} gubitnik, Krivokapi} ja~i igra~, ali je Crna Gora i daqe duboko podeqena dr`ava Te{ko da se bez zadr{ke mo`e re}i ko je "~ist" pobednik de{avawa u Crnoj Gori i ustoli~ewa mitropolita Joanikija uz nerede, suzavce, barikade, pancire i snajpere. Ipak, sumwe nema - najve}i gubitnik je predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} koji iz ove pri~e iza{ao sa oreolom remetila~kog faktora, bez me|unarodne podr{ke i okrwenog autoriteta. Za premijera Crne Gore Zdravka Krivokapi}a mo`e se, ocewuju sagovornici, re}i da je pobednik jer je omogu}io da se obred sprovede neometano, a uzavrelu situaciju na Cetiwu smirio uz najmawu {tetu.

U Cetiwskom manastiru je uz jake mere bezbednosti ustoli~en mitropoit crnogorsko-primorski Joanikije.

Dan pre ustoli~ewa sva tri prilaza Cetiwu blokirana su uz zahtev da se sve~anost odr`i na drugom mestu. Od ranih jutarwih ~asova pred ustoli~ewe izbili su neredi, a mitropolit Joanikije i patrijarh Porfirije su na Cetiwe do{li helikoterom, {ti}eni pancirima i policijskom pratwom.

Dok je trajala ceremonija u centru Cetiwa odvijao se sukob policije i demonstranata, ispaqeno je na desetine patrona suzavca koji se na trenutke osetio i u crkvi cetiwskog manastira.

Zbog napada na policiju uhap{en je Veselin Veqovi} biv{i direktor Uprave policije, a sada savetnik predsednika Mila \ukanovi}a.

Kada se podvu~e crta jasno je, u protekla dva dana neko se pokazao kao faktor nestabilnosti i ogoqeno interes dr`ave podredio opstanku u politici, neko je posle "bebe}ih koraka" na vlasti uspeo da profesionalno re{i nerede, a neko je iz pozadine i skr{tenih ruku pratio uzavrele strasti.

NAJVE]I GUBITNIK - MILO Imaju}i u vidu sve to, opravdano je pitawe ko je najve}i pobednik, a ko gubitnik de{avawa na Cetiwu?

Izvr{ni direktor Cesida Ivo ^ovi} prvo ka`e da se izrazitog pobednika nema.

- Ustoli~ewe Mitropolita na Cetiwu, pra}eno neredima i ru`nim scenama koje smo imali prilike da vidimo, te{ko da je od nekog od politi~kih aktera u Crnoj Gori napravilo izrazitog pobednika - kategori~an je ^olovi}.

Ipak, dileme oko gubitnika nema.

Ne tako mali broj poznavalaca politi~kih prilika ocenio je da je Milo \ukanovi} u de{avawima na Cetiwu do`iveo ozbiqan poraz, ~ak ozbiqniji od pro{logodi{weg gubitka izbora wegovoe Demokratske partije socijalista i ocewuju da bi ovo mogla da bude grudva snega koja }e dovesti do wegovog potpunog politi~kog kraha.

Ostao je bez me|unarodne podr{ke, uhap{en je wegov savetnik, a ^olovi} ka`e da je potpuno druga~iji politi~ki akter.

- Sa jedne strane, neslavno je pro{ao DPS na ~elu sa Milom \ukanovi}em koji je, ~ini se, izgubio u jo{ jednom sukobu sa MCP i u o~ima me|unarodne zajednice postao remetila~ki faktor u Crnoj Gori i nepouzdan partner u budu}nosti.

Osim toga, s obzirom da je ustoli~ewe

^etvrtak decembar 2021.

2020. 5 ^etvrtak10.

9. septembar

TRANSFER NOVCA

NOVO!

mitropolita uspe{no okon~ano, verujem da }e i kod pristalica DPS-a i wegovih koalicionih partnera, ovaj poraz izazvati odre|ene sumwe i umawiti autoritet ~oveka koji je tri decenije suvereno dr`ao vlast u Crnoj Gori - napomiwe ^olovi}.

KRIVOKAPI] KAO JA^I IGRA^ Ne{to o{triji je politi~ki analiti~ar iz Crne Gore Stevo Muk koji smatra da je \ukanovi} najve}i gubitnik.

- On i wegova partija pokazali su istorijsku neodgovornost, odbijawem da prijave okupqawe u skladu sa zakonom i da ga odr`e kao miran protest. Umesto toga opredelili su se za pretwe ograni~avawem vr{ewa jednog verskog obreda, blokade magistralnih puteva i poku{aj preuzimawa komande nad delovima policijskih snaga, napade na policijske sluzbenike - izri~it je Muk. Za razliku od \ukanovi}a, premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} je iz ove bitke iza{ao u potpunom druga~ijem svetlu.

Prelomio je da nema odlagawa ustoli~ewa, a onda i obezbedio da sve protekne uz najmawu mogu}u {tetu. Nalo`io je, kako je sam napisao na tviteru hap{ewe Veqovi}a, a prethodno otkazao na odlazak na Cetiwe kako wegovo prisustvo ne bi bilo iskori{}eno za potpirivawe strasti.

Zbog svega toga, politi~ki analiti~ar Sr|an Vukadinovi} ka`e da se mo`e re}i da je on i relativni pobednik de{avawa, jer je povratio poverewe koje je prethodno bio izgubio.

- Odlukom da se ne odlo`i usto-

li~ewe, u vreme kada ni Dritan Abazovi} ni policija nisu hteli da se bave time, povratio je poverewe, i pokazao da ume da se pona{a kao dr`avnik. Nakon ovoga Demokratski front verovatno ne}e tra`iti wegovu smenu, a usledi}e rekonstrukcija vlade u kojoj ne}e biti mesta za ministre koji su se protivili ustoli~ewu na Cetiwu - smatra Vukadinovi}.

DRITAN POD VELIKIM PRITISKOM Svoju ulogu odigrao je i Dritan Abazovi}, potpredsednik Vlade i koordi-

NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

SInce 1994

nator bezbednosnih slu`bi.

On je koordinisao akcijom hap{ewe Veqovi}a, i snimak kada se nekada najmo}nijem bezbednaku stavqaju lisice na ruke stavio na tviter, javnosti na uvid.

Me|utim, Vukadinovi} smatra da je on sada pod velikim pritiskom: - Na pro{lim izborima Abazovi} je dobio najvi{e glasova na Cetiwu, vi{e

ustoli~ewe obavi na drugom mestu. Sa druge strane, Abazovi} je na sebe kao potpredsednik vlade i koordinator slu`bi bezbednosti preuzeo veliki deo odgovornosti, da se primene Ustav i zakoni a to u ovom kontekstu moze zna~iti i rizik da izgubi jedan deo podr`avalaca koji su imalu drugacija ocekivawa smatra Muk.

od DPS-a. A ispostavilo se da su wegove pristalice ju~e bile na strani DPS-a, a na kraju je ustoli~ewe odr`ano uz najmawu mogu}u {tetu - ocewuje Vukadinovi}.

Ne{to druga~ijeg stava je wegov kolega, Stevo Muk koji ka`e da bi Abazovi} mogao da ostane bez dela pristalica.

- Od septembra je najve}i protisak DPS i opozicije upravo na wemu li~no i wegovoj partiji URA. Doga|awa u susret ustoli~ewu izvr{ila su dodatni pritisak na rukovodstvo URE koje se na glavnom odboru izjasnilo za poziv da se

DEMOKRATE SE USPAVALE U vreme kada su na Cetiwu leteli gumeni meci, bacan suzavac, paqene barikade, ~inilo se da Demokratski front (DF) sve ovo mirno posmatra iz prikrajka, i sa sigurne udaqenosti.

Ipak, Vukadinovi} ka`e da je DF odigrao kqu~nu ulogu, izme|u ostalog i onda kada se prelamalo da li }e ustoli~ewe biti odlo`eno ili ne.

- Uveravawem Krivokapi}a da }e snositi deo odgovornosti, DF je doveo do toga da se ustoli~ewe ipak odigra.

Prema mom mi{qewu demokrate Alekse Be~i}a su ti koji su bili pozadinci, koji se nisu uhvatili u ko{tac sa de{avawima - smatra Vukadinovi}.

Pored \ukanovi}a, Krivokapi}a, Abazovi}a, Demokratskog fronta, ^olovi} ukazuje da ne treba zaboraviti ni ulogu MCP koja je odustala od op{tenarodnog skupa na Cetiwu.

- Time je donekle smirila strasti i izbegla ve}e sukobe, ali je insistirawem na ustoli~ewu ipak pokazala da nije spremna da odustane od kontinuiteta ustoli~ewa u Cetiwskom manastiru i time potvrdila svoj autoritet u Crnoj Gori. Verujem da su i u MCP svesni da ih ~eka veliki posao oko prevazila`ewa dubokih podela u Crnoj Gori i nadam se da }e makar delimi~no uspjeti u tome ~emu dr`avni autoriteti nisu uspjeli u prethodnih 15 godina od obnavqawa nezavisnosti Crne Gore - zakqu~uje ^olovi}.

R. N.

6

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

u LI^NOST U @I@I

MITROPOLIT JOANIKIJE

Dostojan trona Na tron svetog Petra Cetiwskog je zvani~no stupio novi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Mi}ovi}).

Mitropolit Joanikije obja{wava da je wegovo ustoli~ewe samo nastavak kontinuiteta jer je kao „cetiwski naslednik“ pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovi}a) „56. episkop ove svetosavske episkopije koja je kasnije uzdignuta na stepen mitropolije i 41. mitropolit koji se ustoli~ava u Cetiwskom manastiru“.

Iako je ve} prekaqen crkveni pastir iza kog je dugo cetiwsko iskustvo rektora Bogoslovije, igumana, vikara i administratora Mitropolije crnogorko-primorske, koji zna da se „ne mo`e odre}i poverenog mu stada ~ak i ako se ono odreklo wega“, mitropolit Joanikije je tek posledwih meseci u potpunosti sagledao te`inu krsta koji je nosio wegov duhovni otac kog su mnogi do`ivqavali „i kao vladiku i gospodara CG“, a koji je znao da na ~elu crkvenih litija ide kroz Cetiwe i kad je ispisano grafitima „Risto, sotono“.

– Ja gledam u moju savjest i stojim pred licem Bo`ijim na svakoj svetoj slu`bi, stojim pred licem moga naroda i tu se mjeri i da li sam dostojan ili nijesam dostojan, a ne na nekim transparentima ili takvim parapoli-

Utisak je da je novi mitropolit povukao pravi potez kad je stavio do znawa da ustoli~ewe mo`e biti samo u sedi{tu Mitropolije, sve~anost je takti~no sveo na verske okvire ne bi li amortizovao politi~ke manipulacije i provokacije ti~kim skupovima – ka`e mitropolit Joanikije, koji se u sli~noj situacija na{ao i pre ustoli~ewa, koje je preraslo u politi~ku temu broj jedan takozvanih regionalnih razmera.

Iako je zbog ovog crkvenog ~ina javno izliveno mnogo `u~i, nervoze i besa, uz zahteve da se odlo`i ili izmesti sa Cetiwa, utisak je da je novi mitropolit povukao pravi potez kad je stavio do znawa da ustoli~ewe mo`e biti samo u sedi{tu Mitropolije, sve~anost je takti~no sveo na verske okvire ne bi li amortizovao politi~ke manipulacije i provokacije.

Wegovo imenovawe posle raznih politi~ko-crkvenih peripetija na majskom Saboru SPC do~ekano je u CG kao pobeda voqe naroda i garancija o~uvawa nasle|a mitropolita Amfilohija.

Mitropolit Joanikije (1959), u svetu Jovan Mi}ovi}, rodom je iz Velimqa kod Bawana i po majci je daqi potomak patrijarha Arsenija ^etvrtog Jovanovi}a [akabente. [kolovao se u rodnom mestu, Nik{i}u i Beogradu, gde je zavr{io Pravoslavni bogoslovski fakultet i apsolvirao na Filozofiji.

Sa duhovnim imenom nebeskog za{titnika Joanikija Velikog ve} tri decenije ide strogom mona{kom stazom na kojoj je 1999. izabran za vikarnog episkopa Mitropolije crnogorsko-primorske, da bi posle dve godine do{ao na ~elo obnovqene Eparhije budimqansko-nik{i}ke iz koje prelazi na Cetiwe.

Kao najbli`i saborac mitropolita Amfilohija tokom protestnih litija stekao je status prvog srpskog vladike koji je uhap{en u 21. veku u CG. Na posledwem izbornom saboru u SPC mnogi su u wemu videli najboqeg kandidata ne samo za Cetiwe nego i za patrijarha.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

QUBIVOJE R[UMOVI], један од највећих srpskih kwi`evnika i pesnika

Ustanak se ve} doga|a, nikom nije gorelo do zore Da je pesnik Qubivoje R{umovi} izorao brazda koliko je kwi`evnih redaka i stihova ispisao imao bi wivu od Zlatibora do Qubi{a. Probajte da brojite do 90- on je toliko kwiga objavio. Onaj ko bi se merio sa wegovim televizijskim u~inkom (vi{e od 600 emisija) u startu bi dobio kompleks ni`e vrednosti. Svojim stihovima oplemenio je detiwstva mnogih generacija i sa~uvao se}awe na ono sopstveno. Pokazale su se proro~kim i istinitim re~i Du{ka Radovi}a da je „jedan ciklus poezije za decu zavr{en i to slavno. Od Zmaja do R{umovi}a. Novi cillus po~e}e od R{umovi}a, a zavr{i}e se pesnicima koji jo{ nisu ro|eni.“ Sad kad je zagazio u devetu deceniju `ivota, da vidimo koliko je ovaj brkati vitez stiha uspeo da onog de~ijeg zadr`i i sa~uva u sebi.

– Ro|en sam na Zlatiboru, u selu bez struje, bez asfalta, bez plastike, me|u jabukama i bukvama, me|u vukovima i vetru{kama, me|u pametnim qudima i u najpametnijem vazduhu, najlekovitijoj vodi, me|u sebi ravnim drugarima, me|u te{kim ali plemenitim poslovima…

Sve se to urezivalo u na{e mlade sinapse i gene, u na{e du{e, no{eno ~ulima vida, sluha, dodira i jezika! @ivot, onaj elementarni, ne uvek lagodan, uselio se trajno u na{a tela, sa (danas nau~no dokazanom) “predominacijom magnezijuma nad kalcijumom“ koja se {epurila u vodi, zemqi i vazduhu, stvaraju}i“lake negativne jone, dragocene za metabolizam i hemopoetiku! (Stvarawe krvi!) Priroda je bila na na{oj strani, zaumno svesna da ni woj nema opstanka, ako mi ne opstanemo! To dete, ta deca, pa i ja, trajno nosimo u sebi svoje odrastawe, kao bo`iji blagoslov! n U pripremi emisija za decu, i u radu sa wima, dr`ite se pedago{ke doktrine Xona Loka: „[to pre dete smatra{ ~ovekom-pre }e ~ovek i postati!“ Gde najvi{e gre{imo u vezi dece? Gde gre{e roditeqi, gde {kola?

– Niko od wih ne gre{i, ili boqe re}i – gre{e koliko moraju i koliko ne znaju da gre{e. Dete, kao i sasvim mlada biqka, tra`i slobodu da raste, da se razvija prirodno, u Prirodi. (Veliko slovo P, jer Priroda je, kao i ^ovek, kao i Medved, kao i planeta Zemqa- `ivo bi}e!) Svako dete je prirodno radoznalo, tra`i od roditeqa i u~iteqa da im pomognu u definisawu stvari i pojava.

Pa kao {to vo}e i cve}e tra`i na{u negu i strpqewe, tako i deca tra`e odgovore na laka, te{ka i najte`a pitawa. Roditeqi koji to znaju objasni}e im, koji ne znaju trebalo bi da ih upute na izvore znawa, na kwige i ~itawe.

Sve je na na{oj planeti zapisano, treba samo prepoznati- u kojim kwigama, u kom

kamenu, u kojoj {umi, izvoru, u kom jutru i u kojim re~ima!? n Izgleda da jo{ vredi pisati samo za decu, ali koliko i deca danas imaju koncentraciju za lepu pesmu, s' obzirom da u rukama ~e{}e dr`e mobilne telefone nego kwige?

– Deca naj~e{}e nemaju izgra|en smisao za lepo, ali imaju za {areno, uzbudqivo, atraktivno! Zato im treba nuditi {arene, uzbudqive, duhovite, dakle vedre, atraktivne kwige i igra~ke.

Nisu deca odabrala da kupuju plasti~ne ma{ingevere, to su im za prvi i ostale ro|endane, kupili kumovi, kom{ije, tetke i nadobudni ro|aci iz inostranstva.

Deca koja se rano i na vreme susretnu sa ilustracijama Du{ka Petri~i}a, pesmama Du{ka Radovi}a, melodijama Miwe Subote, kwigama Uro{a Petrovi}a ili wegovom drvenom igra~kom – glavolomkom, taj }e mobilni telefon upotrebqavati za komunikaciju, a ponekad i za neku uzbudqivu igricu! Ali }e `udeti za onom duhovitijom hranom za du{u, koja se nalazi u pomenutim“nosiocima razonode i znawa“! n Ka`ete da `ivite na Slobodnoj teritoriji u okolini Beograda. Implicira li to da je Beograd okupiran i ako jeste - ~ime i od koga?

– Da, Slobodna teritorija je to {to weno ime zna~i. Hvala {to pomiwete. Ali na Slobodnoj teritoriji su zabrawene strane re~i i pu{ewe. Dakle, Beograd jeste okupiran najpre Beogra|anima, pa onda redom - do Azerbejxanaca!

Ni{ta stra{no, sve dok im neka lakejska privatovizija ne nametne razne „zadruge“, „servajvere“, i skup{tinska mudroserisawa. To im bude mera pona{awa, pa po~nu tako da se pona{aju, prave}i tim zaga|ewima ogromne {tete srpskoj pameti i srpskom jeziku! Uzgred, dodu{e nije velika {teta, ali dobio sam nedavno nagradu „Petar Ko~i}“ u Republici Srpskoj, ali u „kulturnom Beogradu“ (glasilima i stra{ilima!) o tome ne be{e ni re~i! n Slobodna teritorija se ubrzano su`ava, otvaraju se i {ire rudnici, reke se sabijaju u cevi, {ume seku, zemqa betonira…

– Slobodna teritorija je gerilska ustanova: kad bude nepodno{qivo

„LIJEP MOMAK KO R[UM!“ n Nosite nadimak koji je su{ta suprotnost va{oj `ivotnoj filozofiji i onome {ta i kako radite.

Kako se R{um bori protiv r{uma?

– Izvorno u persijskom jeziku re~ „r{um“ zna~i „kr{“ i“lom“. Ali ja vi{e volim zna~ewe te re~i koje je Vuk zabele`io, ~ini mi se, u Risnu: „Lijep momak ko r{um!“.

ugro`ena – seli se u moju du{u. I u du{e mojih sinova i saradnika! Tu }e biti sigurna i nepobediva! Ina~e, uzdam se u svoj narod, verujem da }e na}i protivigru svetskom manguparijumu, pohlepi i blesavosti. Da li ste znali da se re~ “mangup“, u vreme Milo{a Obrenovi}a, nije odnosila na qude, nego na stoku?

Imam jednu original objavu iz tog vremena u kojoj se poziva “vlasnik mangup-stoke“, jedne krave zelene boje, koja se izgubila u Beogradu, pa je na|ena i sad je na licitaciji, javi, ina~e }e biti prodata i novac upla}en u varo{ku kasu! Da se vratim na{oj modernoj mangup-stoci: okivawem reka i majke zemqe oni kratkovido kunu Prirodu (~itaj Boga!), a zna se da se pola kletve uvek vra}a onome ko kune! Svedoci smo da se to doga|a u celom svetu! [ta su sve te poplave i po`ari, ubistva i zemqotresi, nego kletva ugro`ene Planete! n Je li mogu} ekolo{ki ustanak i {ta bi on zna~io?

– Ustanak se ve} doga|a. „Tiha voda brijeg roni“, govorio je moj otac. Ja dodajem: „Nikom nije gorelo do zore!“ n Nekoliko naslova va{ih kwiga iskoristi}emo kao podlogu za pitawa: „Vesti iz nesvesti“ – Odakle dolaze i kakve su vesti kojima nas danas zatrpavaju?

– Davno sam, kao mlad novinar, ~uo: „Nije vest da je pas ujeo ~oveka, vest je da je ~ovek ujeo psa!“ Ovo {to mi danas slu{amo uglavnom se svodi na vesti da je ~ovek ujeo ~oveka. To stvara zabunu, jer se lako pobrkaju aktivnosti, pa ne znamo da li lo{i ujedaju dobre, ili dobri mequ lo{e u aparatima za mlevewe mesa. Ko pravi pqeskavice, i ko posle mora da jede te pqeskavice? Ludilo! n „Domovina se brani lepotom“ – Da li to i danas va`i i ima li dovoqno lepote za odbranu?

– Desanka Maksimovi} je svojevremeno, dive}i se lepoti Zlatibora i Tare, uzviknula:“Lijepa ti je ova na{a zemqa, dabogsa~uvaj!“ Svesna je bila na{a Dobra vila poezije da samo Bog mo`e sa~uvati na{u zemqu, i sve wene lepote. Ali, taj Bog svedr`iteq, koji je Svet stvorio za {est dana, stvorio je i qude, da mu budu saradnici u dostvarivawu Sveta. Nije mogao ni slutiti da ga qudi ne}e bezuslovno slu{ati.

Mada ima mi{qewa da je mogao, i da je namerno stvorio i Judu i \avola i demone, da bi qude isku{ao. Ta“ku{arina bo`ja“ traje, i traja}e sve dok \avo ne slomi nogu! Tada }e Deca preuzeti vlast na Planeti. n “Ne vucite me za jezik“ – Ako bismo vas povukli o ~emu bi jezik palacnuo?

– Ne petqaj se sa Istinom – Mo`e te slagati!

R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija -decembar BiH ^etvrtak 10.

2020. 7 ^etvrtak 9. septembar 2021. maksimalno 40 kilograma

„TO ]E PODELITI EVROPU“:

Kako je EU vojska postala nova ta~ka razdora Zapada

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zabrinutost zbog potencijalnog osnivawa Evropske vojske, rekav{i da bi vojne snage u kojima u{ebi u~estvovale samo zemqe EU bitiimale potencijal da „podele m seEvropu“ i rastegnu „oskudne“ reoti-surse od biliona (hiqadu miliepijardi) dolara koje Alijansa ima re~na raspolagawu. i}a, Stoltenberg je rekao da se ne oku?protivi „ve}im evropskim napovre-rima u odbrani“, ali je upozorio man-da bi snage EU za brzo reagovawe kojapoput onih za koje se nedavno na izalagao visoki predstavnik za bitispoqnu politiku i bezbednost {kuEU @ozep Boreq bile {tetne za man-Alijansu. mqe Na neformalnom sastanku miitajnistara odbrane EU u Sloveniji veku ~etvrtak, Boreq je sugerisao a seda bi nedavni dramati~ni doe tega|aji u Avganistanu, ukqu~uju}i tre-neo~ekivano brzi kolaps vlade koju podr`ava Zapad i haoti~no ak ipovla~ewe zapadnih trupa, mo-

oda do-

wiga pikle nas

~uo: st je anas i da unu, a ne doewe sle o! om“ do-

vrea i a{a ila Bog ene ji je je i tvatiti ati. da je deina o ne last

gli poslu`iti kao katalizator za EU da uspostavi sopstvenu zajedni~ku odbranu, ukqu~uju}i i stvarawe snaga za brzo reagovawe. „Ponekad postoje doga|aji koji su katalizator istorije, koji su prekretnica i mislim da je Avganistan jedan od ovih slu~ajeva“, naglasio je Boreq. Prema izve{tajima, nove evropske snage za brzo reagovawe mogle bi da obuhvate do 20.000 vojnika i omogu}ilo bi im se brzo raspore|ivawe bilo gde u svetu. O~ekuje se da }e nacrt predloga o takozvanim „snagama za brzo dejstvo“ biti predstavqen u novembru.

Ideja o evropskoj vojsci nezavisnoj od NATO koga predvode SAD prisutna je od ranih pedesetih, ali je uglavnom zaboravqena tokom Hladnog rata. Koncept se

ponovo pojavio potpisivawem Lisabonskog ugovora iz 2007. godine, koji je predlagao odbrambenu integraciju dr`ava ~lanica EU. Nema~ka i Francuska nedavno su podr`ale tu ideju.

Stoltenberg je izrazio zabrinutost zbog te ideje. „Pozdravqam ve}e evropske napore u odbrani, ali to nikada ne mo`e zameniti NATO i moramo se pobrinuti da se Evropa i Severna Amerika udru`e“, rekao je Stoltenberg.

On je priznao da se „ovde delimi~no radi o novcu“, isti~u}i da 80 odsto tro{kova za odbranu NATO poti~e od „saveznika koji nisu iz EU“, me|u kojima su glavne Sjediwene Dr`ave.

Stoltenberg je dodao da ~lanice NATO koje nisu ~lanice EU poma`u odbrani Unije. „Re~ je o

ban odnos“ izme|u militanata i Pakistana „naravno, deo pri~e“.

Ocenio je da je „nakon velikih ulagawa u avganistanske snage bezbednosti vi{e od 20 godina“, bilo „razumno“ o~ekivawe NATO „da bi one mogli du`e da pru`aju otpor talibanima“.

Usled poni`avaju}eg povla~ewa Alijanse iz zemqe, Stoltenberg preporu~uje da bi „cela me|unarodna zajednica, ukqu~uju}i Rusiju i Kinu“, sada trebalo da „radi“ kako bi spre~ila da Avganistan ponovo postane sigurno uto~i{te za teroristi~ke grupe.

Za skoro 20 godina koliko su SAD i wihovi saveznici okupirali Avganistan, ubijeno je ~ak 100.000 avganistanskih civila, vi{e od 70.000 pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti, desetine hiqada talibanskih boraca, preko 3.500 vojnika zapadne koalicije i vi{e od 4.000 zapadnih pla}enika.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ ЗА COVID-19 ЛОКАЦИЈЕ НОВИХ СЛУЧАЈЕВА Постоје нова места изложености коронавирусу (Covid-19). Ако сте посетили било коју локацију током назначених датума и времена, морате да следите здравствене савете о тестирању и карантину. Вести о новим локацијима изложености коронавирусу се непрестано обнављају. Важно је редовно проверавати најновије информације на вебсајту. Проверите сва места изложености коронавирусу на coronavirus.vic.gov.au/exposure-sites

bipa-

e te R. N.

geografiji – Norve{ka i Island na severu, Turska na jugu, SAD, Kanada i Velika Britanija, na zapadu, neophodni su za odbranu Evrope. Ali re~ je i o politici, a svako slabqewe transatlantskih veza tako|e }e podeliti Evropu“, ocenio je on.

Stoltenberg je tako|e poku{ao da odbaci krivicu NATO za dramati~an kolaps avganistanske vlade, sugeri{u}i da je neo~ekivano brza pobeda talibana (organizacija zabrawena u Rusiji) „naravno povezana sa ~iwenicom da su saveznici NATO odlu~ili da prekinu vojnu misiju u Avganistanu“, kao i sa neuspehom biv{ih politi~kih i vojnih lidera Avganistana, uz navodni nedostatak logisti~ke podr{ke avganistanskoj vojsci.

Stoltenberg je okrivio Pakistan, rekav{i da se „mora postaviti mnogo pitawa“ o tome da li je Islamabad vojno pomogao talibanima i napomenuo da je „pose-

Authorised by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

DODIK @ESTOKO ODGOVORIO IZETBEGOVI]U I KOM[I]U:

Sarajevo je o~i{}eno od Srba, SDA nastala u xamiji Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik `estoko je odgovorio hrvatskom ~lanu Predsedni{tva @eqku Kom{i}u i predsedniku SDA Bakiru Izetbegovi}u. Kom{i}u je poru~io da Sarajevo nije multietni~ki grad jer je etni~ki o~i{}eno od Srba, a Izetbegovi}u da mu je „od babe ostala stranka osnovana u xamiji“ „Sarajevo je etni~ki o~i{}eno od Srba i to je u~inila politika kojoj je u ratu, ali evo i u miru pripadao i pripada Kom{i}, a koja je tokom rata na podru~ju grada osnovala vi{e od 100 logora za Srbe. Jedan je radio ~ak i nakon potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma“, istakao je Dodik.

Komentari{u}i izjavu Kom{i}a da je Sarajevo „multietni~ki grad", Dodik je kazao da je licemerno da on kao rezervni bo{wa~ki ~lan Predsedni{tva u obra~unu sa Kristijanom [mitom koristi one kojih u Sarajevu vi{e nema. „Koliko je Sarajevo otvoreno i slobodarsko govore brojevi koje ne mo`e da negira ~ak ni gra|anin Kom{i}, a brojevi govore o karakteru i namerama politika koje zastupaju muslimani u BiH od 1990. do danas“, naveo je Dodik. [to se ti~e Kom{i}evih poku{aja da sebi pribavi legitimitet citiraju}i presude evropskih sudova, Dodik je ocenio da je to jalov posao, jer Ustav poznaje srpskog, hrvatskog i bo{wa~kog ~lana Predsedni{tva BiH. „Nije srpski, Hrvati ka`u nije ni hrvatski, @eqko Kom{i} onda mo`e samo da bude bo{wa~ki

~lan, rezervni dabome, jer su [efika Xaferovi}a Bo{waci javno prihvatili za svog legitimnog predstavnika“, pojasnio je srpski ~lan Predsedni{tva BiH. Dodik je izjavio da je Bakir Izetbegovi} posledwa osoba na svetu koja bi smela da govori o me{awu verskih zajednica u politi~ki `ivot ako se zna da mu je i partija pokojnog babe, koju je nasledio, prakti~no nastala u xamiji, i da se po xamijama regrutovalo i regrutuje ~lanstvo.

Dodik je naglasio i da se zna da su Bakiru Izetbegovi}u xamije i danas govornice sa kojih se {aqu partijske i politi~ke poruke i da xamija u BiH odre|uje pobednika me|u bo{wa~kim politi~kim telom.

Na pitawe da prokomentari{e Izetbegovi} u izjavu u kojoj se okomio na Srpsku pravoslavnu crkvu, Dodik je rekao da kvalifikovati SPC kao versku zajednicu koja proizvodi konflikte izraz je otvorenog neprijateqstva prema pravoslavnim hri{}anima najpre u BiH, a onda i {ire. „Ako postoji verska zajednica sa ~ije adrese se ovde pozivalo na mir i su`ivot to je SPC, koja svoju hri{}ansku misiju provodi na dru{tveno po`eqan na~in, ne ugro`avaju}i bilo koga. U BiH se naj~e{}e dizala buka zbog stavova Islamske verske zajednice, a nikada stavova SPC. Jasno je i na ~ijoj adresi stanuje netolerancija“, naglasio je Dodik.

R. N.

DODIK KRSTIO DEVETORO \URI]A Veselo je bilo proteklog vikenda u crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog kod Gradi{ke.

Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik kumovao je proteklog vikenda na kr{tewu devetoro dece iz vi{e~lane porodice Srboquba \uri}a u Kru{iku kod Gradi{ke.

- Zaista sam radostan i presre}an zbog ~iwenice da smo obavili ovaj sve~ani ~in. Sva ova deca su divna i po`eleo bih da u Republici Srpskoj me|u na{im narodom bude {to vi{e ovakvih primera - rekao je Dodik.

Decu je u crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog krstio sve{tenik Milo{ Lasica.

Dodik je istakao da su mu \uri}i ukazali ~ast, da se obradovao wihovom pozivu jer je re~ o porodici sa devetoro dece.

Prema wegovim re~ima, neizmerno je bogatstvo videti devetoro dece pore|ane prilikom kr{tewa.

- Darovali su mi jedan poseban ose}aj koji }u celi `ivot nositi sa sobom - rekao je Dodik.

Srboqub \uri} je istakao da mu je ~ast {to je Dodik kumovao wegovoj deci, koja su uzrasta od jedne i po do 16 godina.

- Odazvao se na na{ poziv da kumuje deci i na tome smo vrlo zahvalni - rekao je \uri} i dodao da je danas te{ko biti roditeq toliko dece jer je tokom wihovog odgajawa potrebno mnogo odricawa da bi im se obezbedilo ono osnovno.

S. G.

CRKVU NAPRAVILI OD PORU[ENIH KU]A:

Tasi}i kod Ruda obele`ili seosku krsnu slavu CRNA UDOVICA UJELA MU[KARCA U TREBIWU! ^ovek u bolnici nakon susreta sa najotrovnijim paukom u Evropi Na odeqewu za anesteziologiju, reanimaciju i intezivno le~ewe trebiwske bolnice hopsitalizovan je pedesetogodi{wi mu{karac koga je ujela crna udovica u rejonu Petrovog poqa.

Kako su potvrdili u bolnici, mu{karac je na vreme zbrinut u ovu ustanovu, data mu je potrebna terapija i nije `ivotno ugro`en.

Ovo je prvi slu~aj ujeda crne udovice na podru~ju Trebiwa ovog leta.

Crna udovica smatra se najotrovnijim paukom u Evropi, a wen otrov je ja~i i od otrova zmije.

U trebiwskom kraju do sada je bila najvi{e rasprostawena u Popovom poqu, a ima je i u Petrovom poqu.

Bratstvo Tasi}a je kod hrama Hrista Spasiteqa, izgra|enog od materijala osam poru{enih, a napu{tenih ku}a Tasi}a, sagradili crkvu, oko koje se okupqaju godi{we po dva puta, a i ~e{}e bi da ih sa spiska od 400 stotine, u Vi{egradu i Rudom ima na prste ruku.

Svi ostali su nastaweni {irom Srbije.

Doma}in slave ovoga puta je bio arhimandrit Jovan Gardovi}, duhovnik bratstva Tasi}a i iguman manastira „Sv.Nikola“ u Dobrunskoj rijeci, na granici Vi{egrada i Rudog.

-Lepo smo se dru`ili, obnovili se}awa na detiwstvo i moma~ke dana u Bijeloj, a sa pa`wom su nas slu{ali na{i potomci..Doma}in dogodine slavi u Bijeloj }u biti ja - ka`e za „Novosti“ Branislav Tasi}.

Osim Tasi}a, na podru~ju Vi{egrada i Rudog, ni jedno porodi~no bratstvo ne sledi primer biv{ih stanovnika Bijele, gde su nekada `iveli Tasi}i.

M. T.

CRNA GORA

^etvrtak decembar 2021.

2020. 9 ^etvrtak10.

9. septembar

USTOLI^ENI MITROPOLIT JOANIKIJE PORU^IO:

Slu`i}u bratskom pomirewu u Crnoj Gori Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je da }e slu`iti bratskom pomirewu u Crnoj Gori, dodaju}i da }e trebati dosta vremena da se prevazi|u podele.

Nakon {to je ustoli~en u Cetiwskom manastiru, mitropolit Joanikije je kazao da se na Cetiwu moglo videti dosta podela koje su, kako ka`e ve{ta~ki izazvane. „Mi smo ~inili sve da ih ne bude, ali treba}e nam dosta vremena“, naveo je on.

Mitropolit Joanikije je ukazao da razli~ita mi{qewa ne}e biti problem ako ima me|usobnog po{tovawa. „Razmewujmo ne pakost, ve} dobru voqu. Ako zajedni~ki potra`imo dobro, mir }e nam biti jo{ bli`e“, poru~io je Joanikije.

Uz po{tovawe na~ela odvojenosti crkve i dr`ave, mitropolit Joanikije je rekao da }e uvek pozivati sve politi~are da se u interesu naroda dogovaraju i re{avaju nagomilani problemi u Crnoj Gori.

Ustoli~ewe mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, u Cetiwskom manastiru On je istakao da Mitropolija ima vi{e nego jasan istorijski i kanonsko-pravni kontinuitet, kao i da je bila i ostala jedan od najja~ih stubova u velikoj oduhovqenoj gra|evini SPC kroz celu wenu istoriju. „Zablistala je sveto{}u wenih arhijereja, lepotom wenih svetiwa“, rekao je Joanikije.

qubav prema celom narodu Crne Gore. „Nisam do{ao da mi slu`e, nego da slu`im“, rekao je Joanikije.

U govoru je pomenuo prethodne crnogorske mitropolite, sa najve}im naglaskom na vi{edecenijskog mitropolita Amfilohija.

KRIVOKAPI] OBELODANIO:

Joanikijev brat Krivokapi}u:

i VAШA ODLUKA

makvu, iska

Mitropolitsku slu`bu, kako je naveo, po~e}e objediwavawem naroda oko prestola bo`ijeg, kako bi ga nahranio nebeskim hqebom. U jedinstvu je spasewe, istakao je mitropolit Joanikije.

Obra}aju}i se patrijarhu srpskom Porfiriju, mitropolit Joanikije je rekao da je patrijarh svojim dolaskom pokazao veliku

Patrijarh Porfirije i mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, u Cetiwskom manastiru

Patrijarh Porfirije: Mir je ovde potrebniji nego i{ta Patrijarh srpski Porfirije je, obra}aju}i se mitropolitu Joanikiju, rekao da je slu`ba mitropolita crnogorsko-primorskog uzvi{ena i da je velika ~ast, ali i velika odgovornost do}i na tron Svetog Petra Cetiwskog. „Nismo do{li ovde da bilo {ta otmemo i ugrozimo ili ne daj Bo`e ukrademo, do{li smo da obavimo sveti ~in Va{eg ustoli~ewa“, rekao je Porfirije.

On je dodao da je „mir ovde potrebniji nego i{ta“. „Vi ste ovde da ne pitate ko je ko i kom narodu pripada, Vi ste ovde da otupqujete o{trice i spajate mostove“, kazao je Porfirije.

Mitropolit Joanikije je 56. episkop ove Svetosavske episkopije, ustanovqene pre 800 godina i kasnije uzdignute na stepen mitropolije, a 41. mitropolit crnogorsko-primorski koji je ustoli~en u Cetiwskom manastiru.

S. G.

ULAZI U NOVE PRIMERE ЧOJSTVA I JUNAШTVA

Kwi`evnik i brat mitropolita crnogorduskoj skog-primorskog Joanikija Milutin Mi}ovi} ~estitao je premijeru Zdravku Krivokapi}u a~ke {to je omogu}io ustoli~ewe mitropolita na do- Cetiwu. „Ta Va{a odluka, znam, podrazumevala je, si}. i~no ne samo veliku odgovornost i li~nu hrabrost, ada nego i veru, i jako bratoqubivo i bogoqubivo M. T. srce.To su one odluke i momenti u `ivotu, koji vidno ulaze ne samo u li~nu istoriju, nego i u istoriju dr`ave i naroda“, rekao je Mi}ovi}.

Da to nije u~iweno, prema wegovim re~ima, nastale bi nesagledivo pogubne posqedice, ne samo po Srpsku crkvu u Crnoj Gori, nego i po dr`avu Crnu Goru. „Crna Gora je tako podeqena, ta~nije – jedan narod po krvi, veri i jeziku, Srbi Crnogorci, dovedeni su do praga samoistrage“, rekao je on i naveo da je biv{a vlast sve je u~inila da ti razdori me|u bra}om budu {to te`i i pogubniji. „Smislili su i ovaj posledwi konflikt da bude najte`i, i nezaustavqiv. Zato je Va{a odluka takvog ranga, da to delo ulazi u nove primere ~ojstva i juna{tva. Na kraju, ta Odluka, Crnoj Gori vra}a ravnote`u i mir u wenim temeqima“, zakqu~io je Mi}ovi}.

U 4.20 ujutro sam rekao - ja idem sa patrijarhom i mitropolitom na Cetiwe Ustoli~ewe na Cetiwu bilo je povod da se odre|ene strukture, koje od 30. 8. poku{avaju da prekroje izborne rezultate, destabilizuju Crnu Goru, rekao je crnogorski premijer Zdravko Krivokapi}. Dodao je da je scenario za obezbe|ivawe odlaska mitropolita Joanikija i patrijarha Porfirija na Cetiwe razra|en tek kada je patrijarh rekao da }e i}i pe{ke. „To je bio vr{ni trenutak da se ostvari ono {to nije ostvareno, destabilizacija Crne Gore, uvo|ewe haosa, nereda i nepo{tovawa zakona. Zahvaquju}i odlu~noj akciji Uprave policije i svih policajaca, sa delom anga`ovawa Vojske, proteklo je ono {to je najva`nije bez bilo kakvih povreda, koje su u jednom periodu bile tretirane kao visoko rizi~an doga|aj sa nesagledivim posledicama“, rekao je Krivokapi}.

Premijer Crne Gore rekao je da „oni koji su bili tamo (na Cetiwu) dobro znaju da je to interes koji povezuje najmawe ideologija, a najvi{e veze politike i organizovanih kriminalnih grupa“.

Krivokapi} je obelodanio i {ta je bio prelomni trenutak da se sprovede akcija obezbe|ivawa ustoli~ewa mitropolita Joanikija na Cetiwu. „Prelomni trenutak desio se u 4.20, kada sam rekao idem, moj `ivot ne vredi ni pare, ako Crna Gora bude uvedena u gra|anski rat. Rekao sam, idem sa patrijarhom u helikopter. Tek tada se pokazalo jedinstvo u policiji i krenuo je komandni proces. Tada je komandni

sistem prepu{ten profesionalcima. Do toga trenutka nije postojao nijedan scenario koji je obezbe|ivao bilo kakvu nadu da se mo`e ne{to promeniti“, rekao je Krivokapi}.

Na pitawe novinara da li je smewen direktor policije Zoran Br|anin i da li se razmatra smena ministra policije Sergeja Sekulovi}a zbog propusta na Cetiwu, Krivokapi} nije konkretno odgovorio.

Kako je kazao, niko ko je odgovoran ne}e biti po{te|en, bez obzira na funkciju i partiju i da }e svi koji su se na neki na~in ogre{ili prema zakonu, odgovarati.

Premijer Crne Gore nije hteo da odgovara na pitawe novinara da li je ta~no da su Br|aninovi pomo}nici odbili da preuzmu wegovu funkciju.

Krivokapi} tvrdi da bezbednosne slu`be u po~etku nisu na ozbiqan na~in razradila scenario za odlazak patrijarha na Cetiwe, iako su putevi bili blokirani, a doga|aj je procewen kao visoko rizi~an sa mogu}im nesagledivim posledicama. „Kada je patrijarh Porfirije rekao da u 6.30 ide na Cetiwe ni to nije bilo dovoqno da se razra|uje bilo koji scenario, scenario policije je bio da }e do}i do prepreke i morati da ide nazad, a on je kazao da }e da ide pe{ke.

Neki nisu uzeli ozbiqnost takve poruke“, naglasio je Krivokapi}.

Krivokapi} je rekao i da se vodio

psiholo{ki rat, da je bilo medijskog i spinovawa preko dru{tvenih mre`a, a da je u destabilizaciji kori{}en i „softver koji mogu da imaju samo legitimne slu`be bezbednosti“. „Bile su najave da }e biti neki dron, da }e biti ovoga i onoga, bio sam spreman da `rtvujem `ivot. Vodio se psiholo{ki rat i bilo je pitawe ko }e da izdr`i sve to. Pobedila je mudrost i znawe. Akcija koja je izvedena izu~ava}e se u uxbenicima iz bezbednosti, jer nikada takva akcija nije napravqena“, naveo je crnogorski premijer.

Da se dogodilo ono {to je planirano na Cetiwu, imali bismo gra|anski rat, ka`e crnogorski premijer. [to se ti~e odluke da se savetnik crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a Veselin Veqovi}, koji se tereti za napad na slu`beno lice tokom protesta na Cetiwu, pusti da se brani sa slobode, Krivokapi} je rekao da „ne mo`e ~udom da se na~udi“. „Pravosu|e je zarobqena institucija“, rekao je Krivokapi}.

Veqovi} je najverovatnije jedan od organizatora i stratega onoga {to se dogodilo na Cetiwu. On {titi svoj li~ni interes i {teta je {to nije usvojen zakon o poreklu imovine, rekao je Krivokapi}.

Krivokapi} je ponovio kako je on nalo`io hap{ewe Veselina Veqovi}a, a da ga je o tome obavestio Zoran Br|anin kada se dogodilo.

R. N.

10 ^etvrtak 9. septembar septembar 2021.

10. decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi} Ure|uje: ALBANSKI PREMIJER Zoran Vla{kovi} EDI RAMA

Ne mogu da prihvatim ideju Kosova

Albanski premijer Edi Rama Albanski premijer Edi Rama izjavio je, 3. Septembra, da je Kosovo u{lo u opasan ciklus me{aju}i spoqnu i unutra{wu politiku i da postoji „konceptualno neslagawe“ sa premijerom privremenih institucija u Pri{tini Aqbinom Kurtijem u vezi sa regionalnom politikom i inicijative „Otvoreni Balkan“ koja je, kako navodi, strate{ki interes albanske nacije.

On je rekao da ne mo`e da prihvati ideju da je Kosovo napustilo sto, dok je Srbija prisutna.

Govore}i o dijalogu Beograda i Pri{tine Rama je rekao da je on veoma te`ak, ali da atmosfera koja ga okru`uje ne treba da bude „atmosfera barikada“.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

NEMA^KI AMBASADOR SE PRIDRU@IO DEVENPORTU OD 9. JUNA POVRATNICA DRAGICA GA[I] JEDINA SRPKIWA U \AKOVICI

Kasni se sa sprovo|ewem odluke Samo}a mi je ve}i De~ana o imovini Visokih Kada se 9. juna ove godine Dragica Ga{i}, vratila u \akovicu, bila tema svih medija u Srbiji i ne samo u Srbiji. Celog juna ali i leta hrabra Srpkiwa, koja je odlu~ila da se vrati u svoj stan, bila je meta” ” novinarskih ekipa koji su je pose}ivali ali najvi{e iz razloga {to su se Albanci iz \akovice pobunili protiv wenog osnovnog prava, prava da `ivi u svom domu. Zabrawen je Dragici i ulazak u najbli`u prehrambenu prodavnicu, ~iji je vlasnik Albanac, da kupuje hleb i druge namirnice.

Zabrana ulaska u prodavnicu bila je samo jedna u nizu neda}a sa kojima se suo~ila ova Srpkiwa koja se nakon dvadeset dve godine izbegli{tva vratila u \akovicu, gde je ranije `ivela punih dvadeset godina.

U vihoru rata 1999. oti{la je iz \akovice sa svojim sinovima od sedam i 10 godina oti{la za Smederevsku Palanku.

Odlazila je u rodni grad nekoliko puta u proteklih par godina a onda je u 59. godini odlu~ila da penzionerske dane provede tamo gde je odrasla, ne slute}i da }e se suo~iti sa ogromnom koli~inom mr`we.

Ka`e i da nije o~ekivala takav „do~ek“ i ne zna za{to je nepo`eqna, jer je pre rata radila u srpkoj policiji, ali samo kao ~ista~ica i da nije nikakvo zlo u~inila.

- Sti`e mi podr{ka iz cele Srbije, OEBS-a, kosovskog Fonda za humanitarno pravo i kosovske inicijative mladih za qudska prava... zna~i mi to, a mene nije strah od nikoga jer sam svoj na svome. Vi{e me ubija samo}a nego taj strah. Dodu{e i po-

Dragica Ga{i} u svom oskudno opremqenom stanu

problem od straha

licija u \akovici je sada na mojoj strani ka`e Dragica.

- Bila sam sre}na ovde, `ivela sam zajedno sa kom{ijama Albancima i kolegama.

Onda je do{ao rat i sve je krenulo naglava~ke, - ka`e Dragica.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je obezbedila dosta stvari za opremawe stana Dragice, humanitarbna organizacija So” lidarnost” iz Beograda joj kupila televizor i bojler i

obavezala se da narednu godinu dana pla}a struju Dragici.

Dragica ka`e da jo{ uvek nema sto i stolice i drugih sitnica u stanu ali navodi da }e i to nabatiti za koji mesec.

Vuksan Gojkovi} iz povratni~kog sela Vidawe kod Kline u Metohiji Dragici povremeno doprema hranu.

Ina~e u porti Crkve Uspewa Presvete Bogorodice u centru \akovice, pod za{titom kosovske policije su, 300 metara od stana Dragice, preostale dve monahiwe i jedna starica, koje u molitvama provode zemaqske dane.

Vuksan Gojkovi} naj~e{}e vozilom iz Vidawa kod Kline snabdeva Dragicu u \akovici

Jo{ uvek nema sto i stolice

U Kosovskoj Mitrovici kada do|e mnogi `ele da se forografi{u sa Dragicom

POVODOM GODI[WICE VA[INGTONSKOG SPORAZUMA

SAD }e i daqe insistirati na ciqevima iz Va{ingtonskog sporazuma Predstavnici Stejt departmenta, povodom godi{wice Va{ingtonskog sporazuma, izrazili su o~ekivawe da }e Beograd i Pri{tina po{tovati obaveze potpisane 4. septembra 2020. godine u Beloj ku}i, i naglasili da }e Sjediwene Dr`ave nastaviti da daju prioritet ciqevima sa`etim u tom dokumentu, a jedan od wih je i moratorijum na aktivnosti u vezi sa statusom KiM, koji isti~e 1. septembra. „Nadamo se da }e na{i partneri po{tovati obaveze koje su prihvatili pro{le godine u Va{ingtonu“, rekao je portparol Stejt departmenta i dodao da „Va{ington nastavqa da podr`ava Kosovo, Srbiju i druge aktere u regionu Zapadnog Balkana na poqu unapre|ewa politi~kih i ekonomskih reformi potrebnih za ostvarivawe ciqa - ~lanstva u EU“.

Mnogi elementi Va{ingtonskog sporazuma, kako je dodao portparol podr`avaju te prioritete i {iru viziju SAD za region, a ti~u se energetske diversifikacije, regionalne povezanosti, procesa pronala`ewa i identifikacije nestalih, kao i po{tovawa moratorijum vezanog za status KiM. „Nastavi}emo da dajemo prioritet tim ciqevima“, rekao je portparol Stejt departmenta.

Stoga, kako ka`e, SAD ohrabruju obe strane da daju prioritet naporima za izgradwu politi~kog poverewa kroz ozbiqno, su{tinsko u~e{}e u dijalogu uz posredovawe EU. Kako dodaje portparol Stejt departmenta „SAD nastavqaju da rade sa Srbijom i Kosovom na sprovo|ewu obaveza radi dostizawa sveobuhvatne normalizacije odnosa“.

Stejt Department

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]

„Onog dana kada krenu na to, vide}e da }e neke druge zemqe povla~iti priznawe“

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, 5. septembra, govorio je o akcijama koje prirpema Pri{tina na godi{wicu Va{ingtonskog sporazuma. „Pri{tina ima izuzetno povoqnu poziciju u Savetu Evrope, i i}i }e na to da postanu ~lanica, i dobi}e ogromnu podr{ku. U Interpolu i Unesku }emo da ih pobedimo“, rekao je Vu~i}.

Prva wihova zvani~na kandidatura koja }e uslediti }e nama otvoriti prostor i uzvrati}emo im. „Onog dana kada krenu na to, vide}e da }e neke druge zemqe povla~iti priznawe nezavisnosti Kosova.

PRI[TINA „Sjediwene Dr`ave nastavqaju da podr`avaju aktivnosti Srbije i Kosova na postizawu sveobuhvatnog, obavezuju}eg sporazuma o normalizaciji odnosa fokusiranog na uzajamno priznavawe, koji postavqa temeqe za trajnu saradwu i prosperitet“, naveo je portparol Stejt departmenta. „Podr`avamo dijalog uz posredovawe EU i ohrabrujemo strane da se ponovo ukqu~e u taj proces, sa ose}ajem hitne potrebe re{avawa i tehni~kih i politi~kih pitawa“, naveo je portparol.

Tako|e, kako navodi, „SAD ohrabruju Kosovo i Srbiju da pro{ire i prodube saradwu u oblastima od zajedni~kog interesa, kao {to je oporavak od pandemije i poboq{awe ekonomskih i trgovinskih odnosa“.

Tre}a grupa avganistanskih izbeglica stigla na Kosovo Tre}a grupa od 131 avganistanskog dr`avqanina doputovala je na Kosovo, 31. avgusta, avionom ameri~kih snaga iz Nema~ke, koji je sleteo na pri{tinski aerodrom oko 17 sati.

Do sada je na Kosovo do{lo 355 Avganistanaca, koji }e tu privremeno ostati dok se ne uredi wihova dokumentacija za nastawewe u Sjediwenim Dr`avama ili nekoj dr`avi ~lanici NATO-a.

Prijem Avganistanaca za privremeni boravak na Kosovu zasnovan na odlukama Pri{tine.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, itd. Za{to bih ja prihvatio da bi na{im ~itaocima pribli`ili kako u Vukovaru, tako i u celoj moje dete u vrti}u slu{a takve SRBI IZna{HRVATSKE stvari?!

– pita sagovornik. `ivot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki Upravo ta propaganda, koja varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, po~iwe od vrti}a, nastavqa se ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju kasnije kroz osnovno, sredwe i ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku visoko obrazovawe, a u medijima se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, dobija kona~ni zamah. da bi ubrzo posle toga po~eli – Ne pro|e nijedan dan da na }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – nekoj od televizija, ukqu~uju}i i Koliko je Srba u Vukovaru?

HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe agresorima”. Kako smo to mi agre}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi tre- sori kada ovde `ivimo stotinavi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u grad- ma godina? Pogledajte samo koje imaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno su to najstarije vukovarske poro– Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, dice – ka`e nam sagovornik.

Srpsko vojni~ko grobqe nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se “Aleja” u Vukovaru odine ispostavilo da u VukovaDaleko od pogleda prolazniru 34,87 odsto populacije ~ine izja{wavate, vrlo te{ko }ete Srbi. Bio je to veliki {ok za na}i posao. Zbog toga veliki broj ka, skriveno iza `ive ograde, wih, s obzirom na to da, prema Za- qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i nalazi se srpsko vojni~ko grobqe konu o pravu mawina, svaka naci- Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spoonalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema pertre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne mo`ete da men-parku, uspostavqenom 1994. na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za `ivot – ispri~ali su godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci.

1995. godine na meti ekstremiradskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole Ono po ~emu je Vukovar ranije sta. Vi{e desetina puta spomenii na wihovom jeziku – ka`e na{ bio najpoznatiji u medijima jesu ci su devastirani, a grobqe oskrsagovornik.

Srpsko narodno ve}e (SNV) objavilo je, u oviru popisati online i izjasniti se koje si narodnosti, a odvojene {kole za srpsku i hr- navqeno. Po~inioci ni u jednom Danas, posle mnogobrojnih nakampawe "Ne budi samo Srbin, budi e-Srbin", spot da niko to ne dozna", poru~uju u spotu. decu.

Mediji su,Popis pomalo slu~aju nisu prona|eni. silnih protesta, u Vukovaru je u kojem pozvaju Srbe u Hrvatskojvatsku da se bez straha stanovni{tva u Hrvatskoj preko internepateti~no, govorili Zbog negodovawa lokalnog ostala jo{ samo jednana tabla sa }iizjasne kao Srbi popisu stanovni{tva putem in- taotoj trajetemi, do 26. septembra. ne navode}i prave razloge za hrvatskog grobqe rili~nim natpisom.

"Ta inicijativa je va`nastanovni{tva, jer su se u wu ukqu~ile terneta.

U spotu pojavquje mu{karac prezime sve srpske organizacije kojeprvobitni su `elele to.~ije Kao je glavni krivci su,relevantne po pra- je donekle promenilo Dok su tablese vi{e simboli~an

KAMPAWA ZA POPIS U HRVATSKOJ:

Ne budi samo Srbin, budi e-Srbin i mo`e{ se popisati da niko ne sazna Srbqanovi}, koji spu{ta roletne i zamra~uje stan, a pre nego {to otvori stranicu za onlajn popis stanovni{tva, vadi karticu i bateriju iz mobilnog telefona, stavqa rukavice i masku, oslu{kuje kom{ije i ukqu~uje glasnu muziku, odnosno ~ini sve da prikrije svoj nacionalni identitet.

Tek tada, u mra~nom stanu i maskiran, upisuje u rubriku da je po narodnosti Srbin.

Kad zavr{i, za~uje zvono na vratima. Ispred ga do~eka sused koga glumi Rene Bitorajac. "Hej, Srbine, ajde molim te sti{aj to malo, dete mi spava", ka`e mu kom{ija.

"Ove godine na popisu stanovni{tva mo`e{ se

da pokrenu jednu afirmativnu kampawu da se gra|ani Hrvatske na predstoje}em popisu izjasne onako kako to Ustav i garantuje, dakle svoju nacionalnu i versku pripadnost", rekao je potpredsednik vlade Boris Milo{evi} o kampawi "Budi e-Srbin".

"Reakcije su uglavnom pozitivne i nadam se da }e tako i ostati. Naravno, bi}e i onih negativnih, ali to jednostavno treba ukalkulisati. Vrlo va`no je da je ta kampawa afirmativna, nije usmerena ni protiv koga, samo poziva pripadnike srpske zajednice da se slobodno izjasne i verujem da }e i druge zajednice krenuti sa sli~nom kampawom", dodao je on.

R. N.

Na Baniji spas od zime tra`e u kontejnerima

U Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom

dokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, predstavqani Srbi, iako bima, ono {to hrvatsku javnost istra`ivawa govore da ni hrvatvi{e boli jeste to {to toliki ski roditeqi ne `ele da wihova udeo u broju stanovnika Srbima deca poha|aju nastavu zajedno sa omogu}ava i brojna Narod }e zimudruga koja jepolina pragusrpskom. ti~ka prava. provesti u kontejnerima. Tek je – Mi kao nacionalna mawina –po~elo Zbog toga se sada maksimalru{ewe o{te}enih ku}a,po zakonu imamo pravo na svoj no trude da na slede}em a gradwa novih jo{ nije popisu na vidiku.{kolski program za na{u decu. sve du`e, svejekra-Danas je situacija takva da na{a budeNo}i {to sumawe Srba.dani Prava }i, da neizvesnost sve Hrvata ve}a. Podrhistina je procenat u deca i daqe u~e po hrvatskom tavawemawi tla je daqekoji ~esto, Vukovaru odi onog se neprogramu, ali im barem predaju pro|u ni 24 ~asa da se ne ponovi. prikazuje, budu}i da se odre|eni srpski nastavnici. Takva je situBanijci ma{taju da u privremebroj pripadnika drugih mawina, acija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj na boravi{ta unesu pe} na drva. iz razli~itih razloga, izjasnio S wom bi mnogo mirnije ~ekali{koli. Problem je propaganda kao Hrvati – rekao nam je ovaj hladne dane, koji su jedinoVuizve-koja je prisutna od najranijeg kovarac. sni. „Banija se gasi”, sve se ~e{}edoba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e Asimilacija ~uju uznemiruju}e poruke. Odlazeo “srpskoj agresiji”, tra`e od wih i oni koji su oodoleli Posebna tema kojoj sviizazovima nera- da crtaju o{te}eni vodotoraw rata i nedostatku posla, i oni koji su se vra}ali iz izbegli{tva.

Krajem decembra pro{le godine Banija je stradala od sna`nog potresa. U wemu je ve}ina ku}a te{ko o{te}ena, tako da su opasne za `ivot, moraju da se grade iznova ili im slede skupe opravke. Pre toga naseqa su stradala u ratu, a i posle rata – od granata i namernih paqevina, da bi potom usledila posleratna obnova, koja nije okon~ana do velike prirodne nepogode. U qude su se uselili Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru nemir i strah. Ipak, jo{ se nije slegla pra{ina iz ru{evina od zemqotresa, kad su se pojavili signali ne~ega za {ta se mislilo da je i{~ezlo sa ovih prostora.

Tri su decenije ovde vladali najpre gra|anski rat, a onda me|unacionalne tenzije i nepoverewe.

Neposredno nakon prvog velikog udara i dok se nisu smirila sva-

izgled. Naime, 2002. godine svaka od 26 nadgrobnih plo~a preure|ena je tako {to je sa wih skinuta stilizovana {ajka~a, jer je vukovarskim Hrvatima smetalo da u wihovom gradu neko po~iva ispod ove kape. Tako|e, poru{eni su bedem i ograda sa uli~ne strane radi izgradwe privatnih ku}a.

Na`alost, srpski borci ni danas ne mogu da po~ivaju sasvim u miru, s obzirom na to da i daqe preti nasilno fizi~ko izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom imovinsko-pravnih odnosa.

Okolna sela Posle Vukovara, na{a ekipa se uputila u okolna sela u koji-

Ubrzano propadawe kraja u kome je sve mawe i Srba i Hrvata usledilo je nakon potresa, krajem pro{le godine, pa postoji bojazan da bi on u dogledno vreme mogao nestati kodnevna podrhtavawa, na Baniju su po~ele da sti`u kolone kamiona i automobila sa pomo}i ugro`enom stanovni{tvu. Pro{lo je osam meseci otkako su ovda{wi putevi bili zakr~eni kilometarskim kolonama darodavaca, a po srpskim selima sa istim `arom pri~aju kako su im i Hrvati iz Zagorja, Me|umurja, Podravine, Moslavine... donosili obilate poklone i tako ubla`avali tegobe. Taj utisak nadvisio je nelagodnosti spavawa u automobilima i pod {atorima po hladnim zimskim no}ima. Nacija nije bila prepreka solidarnosti i humanosti i one su u~inile da qudima bude toplo oko srca.

Me|utim, ukupnim stawem na terenu niko nije zadovoqan. Na-

ro~ito stanovni{tvo. Tek je po~elo ~i{}ewe gra|evina koje nisu za rekonstrukciju i koje same po sebi zna~e opasnost za okolinu, a izgradwa novih gotovo da nigde nije zapo~eta. Narod `ivi u krajwe nehumanim uslovima koji ni izdaleka nisu prilago|eni nadolaze}im zimskim hladnim danima. Humanitarci zameraju da je vidqivo anga`ovawe dobrotvornih organizacija, posebno iz sveta, ali da se anga`ovawe hrvatske dr`ave ne primeti. .

U me|uvremenu, mladi qudi odlaze sa Banije, i to u inostranstvo. Kolonija Petriwaca u Irskoj je sve brojnija. Kapaciteti ~uvene Mesne industrije „Gavrilovi}” iz ove varo{ice ostali su sa~uvani i u ratu i nisu stradali

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ^etvrtak decembar 2021.

2020. 11 ^etvrtak10.

9. septembar ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Saobra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }irilicom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

Lokalno stanovni{tvo je, sa-

pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi poqoprivredom… Su{tinski, mladih je sve mawe, ali pre`ivqavamo – rekli su nam oni.

Posle posete selima u okoli-

Godi{wica stradawa Srba u Meda~kom xepu, parastos u crkvi Sv. Marka u Beogradu Udru`ewe porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ sa sedi{tem u Beogradu, organizuje parastos za Srbe koji su ubijeni sepni Vukovara, smo nazad znav{i dolazak novinara tembrazameseca 1993. godine uiz operaciji hrvatskekrenuli vojske "Meda~ki u Beograd, sa utiskom da na{i Beograda, veoma srda~no regovaxep" (kod Gospi}a u Hrvatskoj). sunarodnici u ovim krajevima lo, o~igledno {to seuneko Parastossre}no }e se slu`iti ~etvrtak 09. 09. 2021. godine u crkvi Sv. sa po~etkom u 11 ~asova. samo poku{avaju da `ive normaliz Marka glavnogu Beogradu grada Srbije interesuParastosa u Ta{majdanskom bi}e polo`eno cve}e nada noparku od svog po{tenog rada, ali je i zaNakon wihove probleme. spomen im to nedevedesetih. dozvoqava narativ koji – Dostaplo~u qudistradalim iz Srbije iSrbima ne zna u ratovima Devetog septembra 1993. godinejeHrvatska je iznenada iz- i stvorenvojska u hrvatskoj javnosti da Srbi `ive u Vukovaru i okolivr{ila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, ^itluk i ni.Po~iteq, A mi smo jo{ tu, i nikud ne pla- me|u wihovim kom{ijama Hrvatisme{tena u tzv. “Meda~kom xepu”, ju`no i jugoisto~no od Odre|eni politi~ki krugovi niramo da idemo. nekih ma.

Gospi}a, koja suOvde se do nema tada osamnaest meseci nalazila pod za{titom u Srbiji ~esto barataju frazom o velikih problema, ako izuzmemo UN-a. “povratku alikupriona de{avawa za Vaskrs – ka`e Hrvatska vojska je u nastupawu pqa~kala,u devedesete”, palila, ru{ila mere za civile, takve optu`be Srbiji trovala bunare, ubijala masakrirala vojnike iumilinam}e,jedan od me{tana Borova,imicionere.

Ono {to kada nisu uspeli u nastupawu, pobili su i Treba uni{tili sigurno ne}e na}i. da uodu sle}i na incident su navipovla~ewu, koje je, uz posredovawe UNPROFOR-a, potrajalozapadnije do 17.

150 kilometara ja~i Dinama paradirali ulicama samo septembra iste godine.uvrede na od beogradskog “kruga dvojke” i da ovog sela skandiraju}i U ovoj akciji, prema Veritasovim ubijeno jei i nestalo sepodacima, uvere ko zapravo daqe “`ivi ra~un Srba.

88 Srba, od toga 36 civila, od kojih je 26 starije od 60 godina. Me|u u devedesetim”.

Stanovnici okoline Vukovara `rtvama je bilo 17 `ena. Od ukupno 84 prona|ena posmrtna ostatka S. G. se 77 uglavnom bave poqoprivredom je identifikovano, dok se na listi nestalih vodi jo{ 11 lica, me|u wima 7 civila prose~ne starosti 71 godinu od kojih su 4 `ene.

U ovoj akciji rawenih uop{te nije bilo. Upravo ta ~iwenica i rezultati pregleda tela upu}uju na zakqu~ak da se radilo o planskom i sistematskom ubijawu zarobqenih i rawenih.

Sva tri sela su opqa~kana a zatim sravwena sa zemqom po sistemu „spr`ene zemqe“. Komadant UNPROFORA, general @an Kot, 19. septembra 1991, posle kompletnog obilaska pomenutih sela, izjavquje: „Nisam na{ao znakova `ivota, ni qudi, ni `ivotiwa, u nekoliko sela kroz koja smo danas pro{li. Razarawe je potpuno, sistematsko i namerno“.

U aprilu 1991. godine u Divoselu je `ivjelo 344, u Po~itequ 307, a u ^itluku 129 `iteqa, skoro svi srpske nacionalnosti.

Borovo, veliko selo nadomakPored Vukovaraostataka hrama SPC u zemqotresu.

Ovde radisrpsko tre}ina zaposlenih Petriwaca. Fabrika posve}enog Svetom Stevanu, neje nekada sirovine nabavqala u daleko od pomenutog centra, na okru`ewu, a od uvo|ewa slobod- liturgiji je paroh petriwski nog tr`i{ta ona uglavnom uvozi Sa{a Umi}evi} nedavno rekao da sirovinu. Stoke na Baniji je sve postoji voqa da se hram uz pomo} mawe. Po napu{tenim selima no- dijaspore i drugih darodavaca }u {etaju divqe sviwe, lisice, obnovi. Oko crkvi{ta ove godine srne... Doma}ih `ivotiwa sve je okupilo se vi{e qudi nego ranimawe. jih godina.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 9.

10.septembar decembar2021.

2020.

DVADESET PET GODINA „MALOG ZEJTINLIKA“

Jezna ti{ina opomiwe Ovih dana, vra}am se ponovo u 1996. godinu, jednu od najbolnijih za srpski narod Sarajeva i okoline, na dane “paklenog primirja”, vrijeme kada je oru`je umuklo a dodatna tuga se uselila u skoro svaki srpski dom u sarajevskim op{tinama.

Dejtonska „pravda“ protjerala je srpsko stanovni{tvo, wihov zavi~aj „poklonila“ Federaciji BiH, Srbe osudila na bolnu seobu.

I danas, kada prelistavam ratna sje}awa, ~esto se zaustavim na tu`nim stranicama ispisanim u januarskim i februarskim danima 1996. godine, kada su sarajevski Srbi iz Grbavice, Vraca, Vogo{}e, Ilija{a, Ilixe, Haxi}a, Rajlovca, centra Sarajeva i drugih mjesta ostavqali svoja rodna ogwi{ta i odlazili u neizvjesnost.

Konvoji tuge, {ibani vjetrovima i suswe`icom, kretali su se preko Trebevi}a, Pala i Romanije. Pored onog {to se iz ku}e moralo u zave`qaje staviti za novi po~etak u nigdini, o~evi i majke nosili su svoje mrtve sinove. Iz porodi~nih grobaqa ih ekshumirali da neprijateqima ne bi priu{tili zadovoqstvo ~ere~ewa humki i ru{ewa wihovih spomen-obiqe`ja.

Umirawe svojih najdra`ih za slobodu su pre`ivjeli, a ovo drugo, {to bi se moglo desiti ako ih ostave na nemilost krvnicima, sigurno ne bi. Plakali su tih dana i nebo i zemqa.

Ostavqali su Srbi Sarajevo da se raduje tu|oj nesre}i, krenuli tamo gdje }e wihovi najmiliji na}i vje~ni mir. Ve}ina tih staza, polivenih o~evim i maj~inim suzama, vodila je preko Romanije, apostolske gore, vje~ne za{titnice slobode, pravde i pravoslavqa.

U sje}awima i danas, nakon pune dvije ipo decenije, ~ujem maj~in lelek, o~ev te{ki uzdah, ~esto u ko{marnim snovima dodirujem wihove suze, tje{im ih iako znam da utjehe i lijeka za wihove rane nema. Slu{am kako na talasima sokola~ke Radio-stanice Romanija u prohladnim no}ima pozivaju stanovnike malog grada da do~ekaju nevoqnike da im se na|u pri ruci, smjeste ih u svoje tople domove, uzmu kramp i lopatu i po|u u Poqak poqe, prostor gdje se postavqaju temeqi Malog Zejtinlika, da pomognu mehanizaciji koja je otvarala tvrdu romanijsku zemqu za drugu sahranu heroja sa Grbavice, Vraca, Ilija{a… I, zaista, Sokolac nije skrivao bol u tim te{kim danima, pokazao je nevi|enu humanost i dobrotu, brisao suze neutje{nim, hrabrio ih da istraju, pre`ive novu golgotu, da `ive za svoje najmilije, za odlaske na grobqe, molitve za du{e junaka, za wihove potomke. I danas ~ujem bariton sve{tenika Milorada, ~ija je molitva nebesima predavala najboqe srpske sinove. Sada je i dobri prota u dru{tvu novomu~enika, slu`i nebesku liturgiju.

Danima i no}ima stizali su konvoji tuge do Malog Zejtinlika. Po drugi put, uz umorni i promukli maj~in lelek i potoke suza, u vje~nost su odlazili oni {to `ivote ugradi{e u temeqe Republike Srpske. Brojne su svjetske TV ku}e i agencije bile zapawene seobom sarajevskih Srba.

Promrzle kolone su se na{le u udarnim vijestima. Na`alost, tada{wa Srbija je nijemo posmatrala egzodus i patwu svojih sunarodnika. Rijetki su bili mediji u sestrinskoj zemqi koji su prenijeli potresne prizore na putevima u izbjegli{tvo.

Zahvaquju}i Vladi RS, Udru`ewu Srba Sarajevsko-romanijske oblasti u Torontu, prilozima vjernika Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava, koji `ive u Hokton Parku, predgra|u Sidneja, Crkvenoj op{tini Sokolac, op{tini Sokolac, Bora~koj organizaciji op{tine Sokolac, Bora~koj organizaciji Sarajevsko-romanijske regi-

U srcu Romanije, u Sokolcu, nikao je Mali Zejtinlik, najtu`niji deo srpske zemqe na Balkanu je i Skup{tini Grada Isto~no Sarajevo, u srcu Romanije nikao je Mali Zejtinlik, najtu`niji dio srpske zemqe na Balkanu.

Na wegovim kapijama, u hladu hrama Prepodobne majke Paraskeve, de`ura grandiozni krst koji simbolizuje `ivot vje~ni .

Na sivom krstolikom mermeru utisnute su rije~i „^ekamo vaskrsewe mrtvih“. Ovaj detaq Malog Zejtinlika projektovao je Branislav [arovi}.

Kada stupite na ovaj prostor, gdje su najglasniji zvuci jezive ti{ine, obuzima vas poseban osje}aj, ono {to ni ~uveni Andri} u zenitu svog stvarala{tva ne bi mogao

pruga. Sedmog februarskog dana 2016. godine majci mu~enici je usli{ena molitva da se na|e u zagrqaju svojih sinova i supruga. Aleksa i Qubinka Barjaktarevi} tuguju u sokola~kom nasequ Majdani za sinovima Goranom i Du{kom. Porodica Damjanovi} je na ^emernu izgubila dva brata, dvije k}eri i sina. I oni su vje~ni mir na{li u kamenitoj romanijskoj zemqi. Me|u svijetlim grobovima su i vje~na po~ivali{ta tri petnaestogodi{waka – Slobodana Golubovi}a, Miodraga Pukete i Sa{e Peri}a. Sa bra}om, u krilu glasina~ke ravnice i {umovite Romanije, po~iva i ruski do-

Pored onog {to se iz ku}e moralo u zave`qaje staviti za novi po~etak u nigdini, o~evi i majke nosili su svoje mrtve sinove. Iz porodi~nih grobaqa ih ekshumirali da neprijateqima ne bi priu{tili zadovoqstvo ~ere~ewa humki i ru{ewa wihovih spomen-obele`ja opisati. Zadrhti pero u ruci, srcu postane tijesno u grudima, o~i se prikuju za kolonu krstova isklesanih od prilepskog bijelog kamena po uzoru na one u solunskom Zejtinliku. Devet stotina pedeset osam krstova kazuje tragiku srpskog roda u potowem ratu. Ni najrazorniji vjetrovi romanijski tu ne mogu ugasiti svjetlost svije}e vo{tanice i otjerati miris tamjana, jer ih Svevi{wi dr`i u svojim rukama.

Kada u|ete u svetu ti{inu, pritisuti pogledom sa fotografija junaka, osje}ate krivicu {to ste me|u `ivima, {to im se u `rtvi niste pridru`ili. Na ~elu besmrtne kolone, odmah uz temeqe grobqanske kapije, sahraweni su \uri~i}i – bra}a Milan i Milomir, otac wihov Borko.

Majka Jela, sve do smrti, svakodnevno je obilazila wihovo vje~no po~ivali{te. U Malom Zejtinliku 36 porodica su sahranile po dva sina. U koloni besmrtnika su tri brata Radowa: Mitar, Marko i Mla|o i tri brata Cvijanovi}a iz Ilija{a : Slobodan, Cvjetko i Milinko . Niko i Milka Ko{arac sagradili su novi dom u blizini grobqa, da bi mogli ~e{}e biti pored humki svojih sinova – Spasimira i Milomira, koji poginu{e u istom danu. Du{anka Fr`ovi} iz sarajevskih Nexari}a je do{la u Sokolac da bude blizu Malog Zejtinlika i svojih najdra`ih – sinova Gorana i Zorana i su-

brovoqac Jurij Pavel Pilip}ik. Imao je samo 20 godina kada je poginuo na Ni{i}koj visoravni.

Evo imena novomu~enika, ro|ene bra}e, koji strada{e za slobodu svog roda ~iji posmrtni ostaci le`e u „Malom Zejtinliku“.

Rajko i \or|o Gruji} iz Vogo{}e, Stanislav i Branislav Pavlovi} iz Ilixe, Budimir i Spasoje Raji} iz Vogo{}e, Milomir i Spasimir Ko{arac iz Vogo{}e ( poginuli u istom danu), Milorad i Ranko Spasojevi} iz Vogo{}e (poginuli u istom danu), Jeremija i Ilija Vladu{i} iz Vogo{}e (poginuli u istom danu), Milan i Milomir \uri~i} iz Vogo{}e, Drago i Jovo Kne`evi} iz Sarajeva, Milenko i Radenko Andan iz Ilixe, Sreto i Petar Todi} iz Starog Grada, Aleksa i Dragan Stjepi} iz Ilixe, Mitar i Milan Vasi} iz Ilixe, Milutin i Simo ]osovi} iz Ilixe, Sreto i Jovo Plakalovi} iz Starog Grada, Dimitrije i Petar Bilal iz Ilija{a, Zoran i Dragan Kraji{nik iz Ilija{a, Goran i Du{ko Barjaktarevi} iz Ilija{a, Slavko i Stanislav Stojanovi} iz Ilija{a, Blagoja i Petko Markovi} iz Vare{a, Mirko i Marinko Rosuqa{ iz Ilija{a, \or|o i Rajko Buwevac iz Ilija{a, Janko i Strajko Okiq iz Ilija{a, Pero i Mirko Kewi} iz Ilixe, @arko i Bo{ko Vu~enovi} iz Ilija{a, Janko i Zdravan Damwanovi} iz Ilija{a,

Zoran i Goran Fr`ovi} iz Nexari}a, Dragutin i Mitar Vuji} iz Ilija{a, Slavi{a i Zoran Simi} iz Vogo{}e, Vaso i Luka Jawi} iz Ilixe, Aleksa i Dragan Tambur iz Rajlovca, Milivoje i Rajko Laki}, Ratko i Janko Stolica iz Ilija{a, Velibor i Dalibor Vanovac iz Ilija{a, Miroslav i Stojan Simendi} iz Vogo{}e, Ratko i Ne|o \ukanovi} iz Vogo{}e i Zoran i Bo`idar Kosti} iz Ilija{a.

Ako se ovoj tu`noj nisci doda jo{ preko 900 imena junaka sahrawenih u Malom Zejtinliku, shvati}ete te`inu tragedije koju je do`ivio srpski narod na ovim prostorima u borbi za slobodu.

Samo nekoliko kilometara sjeveroisto~no od Malog Zejtinlika, pored puta Sokolac – Kne`ina, u nasequ Kopjevi}i, nalazi se grobqe gdje su sahrawena 53 borca poginula na olovskom rati{tu. Tu ih je najbli`a rodbina iz wihovih sela oko Olova prenijela nakon Dejtona. Krstovi, kao i u Malom Zejtinliku, od prilepskog bijelog mermera. Iste su sudbine novomu~enci koji sawaju san pravednika uz huke talasa rijeke Bio{tice.

I na brojnim drugim mjestima diqem Romanije su humke ratnika, onih koji `ivot dado{e za slobodu i budu}nost srpskog roda. O velikoj `rtvi svjedo~e manastir Sveti velikomu~enik Georgije na Ravnoj Romaniji, na ~ijim unutra{wim zidovima, umjesto fresaka, stoje imena 4.000 poginulih pripadnika Vojske RS sa podru~ja Sarajevsko-romanijske regije , centralno spomen-obiqe`je u centru Sokoca sa 1.170 imena poginulih srpskih vojnika sa istog prostora, te spomen-obiqe`ja u ]avarinama, Sokolovi}ima, Barama i u starom grobqu Gradac u Sokocu. Na podru~ju op{tine Sokolac `ivi ne{to vi{e od 13.000 stanovnika, a u utrobi romanijske zemqe u minulim godinama sahraweno je blizu 1.500 srpskih vojnika.

Glasno opomiwe ti{ina Malog Zejtinlika sve koji zaboravi{e na golgotu, one koji se danas grle sa ubicama, lopove i ratne profitere koji su na kostima poginulih zidali vlastito bogatstvo. Tih nema na Zadu{nice da do|u u taj sveti prostor. Ne smiju da svrate. Svjesni su da bi im se ruke okamenile kada bi poku{ali da se prekrste nad svjetlo{}u koja isijava iz humki novomu~enika. Dolazi najbli`a rodbina, prijateqi i saborci u vrijeme obiqe`avawa dana Prve i Druge romanijske brigade, na krsnu slavu Vojske Republike Srpske – Vidovdan. Bora~ka organizacija op{tine Sokolac, op{tina Sokolac i grad Isto~no Sarajevo brinu o odr`avawu ovog spomen-kompleksa. U tome, gledaju}i na zna~aj ovog par~eta svete srpske zemqe, simboli~no u~estvuje Vlada RS. U majci Srbiji jo{ uvijek ne znaju koliku su cijenu slobode platili Srbi s druge strane rijeke Drine. Politi~ari, la`ni pacifisti, `biri, ~lanovi armije nevladinih organizacija i „nezavisni“ novinari izviwavaju se xelatima, a ne svra}aju u Mali Zejtinlik, gdje po~iva mladost Sarajevsko-romanijske regije. Strahuju da ne uvrijede ubice i svjetske mo}nike.

U predizborno vrijeme, u trci za glasa~ima i glasovima u Srpskoj, Mali Zejtinlik se, na`alost, maksimalno eksploati{e, a zaboravqa u prvom danu kada vlastodr{ci zaja{u udobne foteqe.

I ovaj tekst obojen tugom, ima ciq da ka`e istinu o borbi srpskog naroda na prostoru Sarajevsko-romanijske regije, jer su , na`alost, jo{ uvijek na sceni la`i, podmetawa, neobjektivno tuma~ewe onog {to se desilo u minulom ratnom vremenu. Jo{ uvijek nismo do{li u stawe koje bi omogu}ilo razumu pravo glasa, da se realno sagleda tragika najsvje`ije ratne pro{losti, {to je nepremostiva prepreka koracima u budu}e vrijeme. Bolno je da ne mo`emo prihvatiti istinu o stradawu drugih. To je pregolem grijeh prema `rtvama bilo koje vjere i nacionalne pripadnosti. Ne smijemo zaboraviti da su, kako napisa novinar i spisateq Miodrag Popov, „suze iste vjere“.

Velemir Elez

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak10.

9. septembar ^etvrtak decembar 2021.

2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

SRBI SU QUDI [IROKOG SRCA:

Srbija napravila veliki pomak na Svetskoj listi humanosti, Australija peta na svetu!

Po pitawu dobro~instva Srbija je zabele`ila veliki pomak na listi Svetskog indeksa davawa, organizacije Charitable Aid Foundation (CAF), sko~iv{i na 48. mesto u 2021. godini sa 129. na kome je bila 2018. godine.

Od uvo|ewa Svetskog indeksa davawa 2010. godine, Srbija je konstantno bila me|u zemqama sa najni`im rezultatom na ovoj listi.

Uz podr{ku Ameri~ke agencije za me|unarodni razvoj (USAID), 2018. godine Koalicija za dobro~instvo predvo|ena Fondacijom Ana i Vlade Divac, zapo~ela je Projekat za unapre|ewe okvira za davawe, koji je u prethodne ~etiri godine sveobuhvatno radio na promovisawu filantropije i stvarawu podsticajnijeg okru`ewa za davawe, {to omogu}ava i inspiri{e sve ve}i broj qudi i kompanija da ~ine dobra dela i doniraju vi{e.

Podse}awa radi, prema izve{taju koji je Catalyst Balkans objavio u maju ove godine, tokom 2020. godine gra|a-

ni i kompanije u Srbiji donirali su vi{e od 90 miliona evra za op{te dobro, {to je 2,7 puta vi{e nego u 2019. godini. To pokazuje da su davawa u Srbiji bila zna~ajno ve}a uprkos te{kim okolnostima izazvanim pandemijom Kovid-19.

Svetski indeks davawa 2021. ukqu~uje rezultate pojedina~nih razgovora sa gra|anima, a od 2009. godine ukqu~no je 1,6 miliona pojedinaca {irom sveta, zahvaquju}i radu na terenu koji je izvela agencija za istra`ivawe tr`i{ta Galup. Dok su mnoge zemqe koje su dugi niz godina bile u prvih 10 zna~ajno pale na rang listi u ovogodi{wem izve{taju, ova dugogodi{wa studija daje nam priliku da sagledamo kako je nova globalna kriza Kovida-19 uticala na davawa gra|ana u zemqama {irom sveta.

Me|u prvih pet nacija koje su najvi{e donirale prema listi za 2021. godinu su Indonezija, Kenija, Nigerija, Mjanmar i Australija.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

U Srbiji je u 2020. godini Koalicija za dobro~instvo organizovala mnoge aktivnosti koje su promovisale dobro~instvo i mobilizaciju resursa za op{te dobro, ukqu~uju}i i onlajn Festival filantropije koji je anga`ovao 170.000 gra|ana kao i promociju platforme za prikupqawe donacija Donacije.rs koja je omogu}ila lokalnim neprofitnim organizacijama da prikupe sredstva kako bi odgovorile lokalnim potrebama tokom pandemije.

Organizacije koje se bave razvojem filantropije u na{oj zemqi posve}ene su da pomognu Srbiji da nastavi da se pewe na rang-listi podizawem entuzi-

jazma za davawe kroz ciqane kampawe i rad sa predstavnicima vlasti na uvo|ewu dodatnih poreskih olak{ica i stvarawu povoqnijeg okru`ewa za pove}awe davawa.

Projekat za unapre|ewe okvira za davawe realizuje Koalicija za dobro~instvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a finansira Ameri~ka agencija za me|unarodni razvoj (USAID). Ostali ~lanovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovawe i Privredna komora Srbije.

M. T.

67 uuu SPREMALI SMO ALBUM ZA ZDRAVKA ^OLI]A...

„Bregovi} je to jutro oti{ao po lubenicu, a vratio se sa jedrilicom...“

Anegdota ka`e da je Goran Bregovi} jednom, kada je sa Kornelijem Kova~em radio na albumu za Zdravka ^oli}a, oti{ao po lubenicu, a vratio sa jedrilicom. Ovu anegdotu nedavno je ispri~ao Kornelije Kova~.

“Oti{li smo na more, blizu Makarske, Brega, ^ola i ja. Da spremamo album za Zdravka. Dolazimo tamo, super ku}a, i posle jednog dana ka`em: ‘Ajmo qudi da krenemo.’

Ali Brega ujutru ode da kupi lubenicu i nema ga. Posle pet sati evo Bregovi}a, vra}a se i ka`e: ‘Nekako nisam na{ao lubenicu.’ Kad ono – ispostavi se da je on oti{ao da kupi jedrilicu.

Zajedno smo radili. Nema tu ono: ja sam vi{e a ti mawe. Bregovi} je pisao tekstove u zadwi momenat. Neposredno pred snimawe. Sedne ujutru i ka`e: ‘Sad }u.’

Sat jedan pred snimawe i onda pravac u studio. Bregovi} je neverovatno sposoban za sve.

Se}am se kad je napisao tekst ‘Pisa}u joj pisma duga’ sa skoro svim gradovima i krajevima biv{e Jugoslavije…”, ispri~ao je Kova~.

R. N. lll U slede}em broju: Milena Dravi} se jednom prilikom na{la o~i u o~i sa lopovom...

Kornelije Kova~ i Goran Bregovi}

}

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

eki Australijski parlamentarni eki ki ki ki tne i tne ne ne sistem je po ugledu na britanne ili e ili ski,Pi{e: zapo~et i formiran pre 165 Pi{e: li li Pi{e: li ori godina, i Pi{e: ori u Jankovi}, Novom Ju`nom Velsu.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn ri Pi{e: Pi{e: Sa{a Melburn ri Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn ri pohPi{e: ioh- Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Pi{e: Ta~nije, 22. maja Melburn 1856. godine u ohSa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, ohSa{a Jankovi}, Melburn Sa{a Jankovi}, Melburn hSa{aJankovi}, Jankovi},Melburn Melburn ako-o- Sidneju, Sa{a Melburn koSa{a uJankovi}, vreme kada jeAustraliova najkoSrpsku zajednicu oSrpsku zajednicu uuAustraliAustrali- starija Srpsku zajednicu u australijska dr`ava jo{ ji, dvadesetog avgusta pro{le ji, Kao dvadesetog avgustasaveznik pro{le ni- uvek Kao verniameri~ki ameri~ki saveznik ji, dvadesetog avgusta pro{le niverni ibila britanska kolonija, i nigodine, u sedamdeset i tre}oj ive- Australija godine, uu sedamdeset sedamdeset i tre}oj tre}oj Australija nijemnogo mnogorazmi{qarazmi{qa-evegodine, i nije pod direktnom upravom guvernevegodini `ivota, napustioje je jedan etku, godini `ivota, napustio je jedan - la, la, kada pre napustio dvadeset godina ku, godini `ivota, jedan kada jeje pre dvadeset godina ku, ra.

Iste godine, {est meseci kaNovi plan federalne vlade ku, Novi plan federalne vlade u, od na{ih najeminentnijih ~lanoNovi plan federalne vlade tan , od na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat protiv avganistanNovi plan federalne vlade tan odAustralije na{ih najeminentnijih ~lanou{la u plan rat protiv avganistanNovi plan federalne vlade an snije, parlament je formiran ikau Novi federalne vlade i Nacionalnog kaan Australije i Nacionalnog an va:Petar Petar Kozlina.

Bioje jeskoro skoro Australije ii Nacionalnog Nacionalnog kaobanbaskih talibana i Al-Kaide.

Al-Kaide.

Tava: Petar Kozlina.

Bio je skoro Australije Nacionalnog kaskih talibana i Tava: Kozlina.

Bio Australije i kaadr`avi Viktoriji, a nakon toga u baAustralije i Nacionalnog kabineta izlasku iz aktuelne aktuelne abineta iz aktuelne dve decenije predsednik Festi- da{wi sasobom sobom iizlasku nema nameru ni daje je bineta oooiizlasku izlasku iz da{wi australijski predsednik dve decenije predsednik Festibineta iz aktuelne sa sobom nema nameru ni da je australijski predsednik dve decenije predsednik Festibineta iz aktuelne sa nema nameru ni da narednih decenija, i da uje sa sobom iiizlasku nema nameru ni da je bineta oooinekoliko izlasku iz aktuelne zdravstvene krize, mogao bi da sa sobom i nema nameru ni da zdravstvene krize, mogao bi revala srpskog filma u Australiji ostavqa, ni da je poklawa aod ni sa sobom nema nameru ni da je zdravstvene krize, mogao bi da revlade Xon Hauard bio je jedan od vala srpskog filma u Australiji ostavqa, ni da je poklawa a ni zdravstvene krize, mogao bi da evlade Xon Hauard bio je jedan vala srpskog filma u Australiji ostavqa, ni da je poklawa a ni zdravstvene krize, mogaoParlabi da svim ostalim dr`avama. rekrize, mogao bi ese sumira ujednoj jednoj ~uvenoj ^er~iostavqa, ni da poklawa ni me-zdravstvene -ese sumira uvolonter jednoj ~uvenoj ^er~ida jelidera deli. ostavqa, ni da jeje ~uvenoj poklawa aada ni ineumorni neumorni volonter Mitropolimese sumira ^er~iprvih lidera svetu koji je iskada deli. ida neumorni Mitropoliprvih uusvetu koji je iskajejeAustralijske deli. i volonter Mitropoliment federacije sa mese sumira uujednoj jednoj ~uvenoj ^er~iese sumira u ~uvenoj ^er~ida je deli. lovoj re~enici.

U britanskom ica da deli.

I sa takvimbaga`om baga`om „nesrere~enici. britanskom je jesvoju australijsko-novozelandske ica I sa takvim baga`om „nesrezao svoju podr{ku lovoj re~enici.

UU britanskom britanskom jelovoj australijsko-novozelandske ca dana{wim I sa takvim „nesrezao podr{ku je australijsko-novozelandske sedi{tem u Kanberi, lovoj re~enici.

UAmerikancima ca sa takvim baga`om „nesrere~enici.

UAmerikancima britanskom ada parlamentu 1940. godine Vinada dalovoj II sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ preparlamentu 1940. godine VinSrpske pravoslavne crkve.

Svi }ne politi~ke princeze“ iiVinprei pridru`io im se u tom ratu.

No, parlamentu 1940. godine Srpske pravoslavne crkve.

Svi }ne politi~ke princeze“ i prei pridru`io im se u tom ratu.

No, obele`io je ove godine 120igodiSrpske pravoslavne crkve.

Svi parlamentu 1940. godine Vinda }ne politi~ke princeze“ pre1940. godine Vina~noparlamentu }ne politi~ke princeze“ i preston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, ~no koji su Petra poznavali nikad ston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, da tada neko obi~nim Amerino na koji su Petra poznavali nikad ston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa kojiAmerinarod, da jejesu tada neko obi~nim postojawa.

Ipak, prva sednikoji Petra poznavali nikad no ston ^er~il je izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, oan- ston kanje izgovorio: „Mogu dsednikovog fikusa koji narod, ai i^er~il dobar deo ~lanstva SNS-a ponuditi samo krv, znoj avam i dobar deo ~lanstva SNS-a ga ne}e zaboraviti jer bio je to vam ponuditi samo krv, znoj kancima rekao da }e nakon dve n- ca a dobar deo ~lanstva SNS-a ga ne}e zaboraviti jer bio je to anvam ponuditi samo krv, znoj iii kancima rekao da }e nakon dve nije odr`ana u Kanberi, ve} ga ne}e zaboraviti jer bio je to na suze“. i ponuditi dobar deosamo ~lanstva SNS-a ponuditi samo krv, znoj - vam avam iba{ dobar deo ~lanstva SNS-a ako ine nepobe}i miri{e, Ana sena{la na{la krv, znoj iiiuuu ako Naravno, ne pravim nikaba{ i ne miri{e, Ana se na{la ~ovek velikog srca, humanista ko decenije iz Avganistana suze“.

Naravno, ne pravim nikaba{ i miri{e, Ana se ~ovek velikog srca, humanista decenije pobe}i iz Avganistana suze“.

Naravno, ne pravim nikau Melburnu 9. maja 1901. godine, ko ~ovek velikog srca, humanista iuiu ba{ ne miri{e, Ana se na{la na{la suze“.

Naravno, ne pravim nikaba{ iiNaravno, ne miri{e, Ana se roiiisuze“. vrtlogu najnovije politi~ke kamne pravim nikavrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u ^er~ila patriota koji je mnogo u~inio za bez ikakvog uspeha i uz uz ogromnu vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u ^er~ila patriota koji je mnogo u~inio za bez ikakvog uspeha i ogromnu kojom je predsedavao britanski kvo pore|ewe izme|u ^er~ila iii vrtlogu najnovije politi~ke kampatriota koji je mnogo u~inio za ii kvo vrtlogu najnovije politi~ke kamkvo pore|ewe izme|u ^er~ila pawe ukojoj kojojmo`e mo`e pro}i samo kao pore|ewe izme|u ^er~ila ii pawe upredsednika kojoj mo`e pro}i samo kao na{eg predsednika vlade Skota pawe u pro}i samo kao srpsku zajednicu, a s pravom pocenu, verovatno niko normalan na{eg vlade Skota srpsku zajednicu, a s pravom poprinc Xorx, koji }e kasnije pocenu, verovatno niko normalan pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao na{eg predsednika vlade Skota srpsku zajednicu, ani~e svlade pravom popawe upredsednika kojoj mo`e pro}i samo kao enana{eg bosa po trwu koje ni~e naSkota dnu kona{eg predsednika Skota ena bosa po trwu koje na dnu kovlade na bosa po trwu koje ni~e na dnu koMorisona, jer su oni sli~ni kotu intervenciju ne bi podr`ao. stao ikraq Australijanac godine.

Morisona, jer su oni sli~ni koXorx Peti.

Sve do na tu intervenciju ne bi podr`ao. stao ipo Australijanac godine. bosa trwu koje ni~e na dnu koMorisona, jer su oni sli~ni aana stati stao i Australijanac godine. kobosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih Morisona, jer su oni sli~ni koana rita isu{enih staroplaninskih jer su oniBeogra|anin, sli~ni ko-se na Morisona, rita isu{enih staroplaninskih liko slon mi{.

Ono {to se I nakon dve decenije rezultati Bio je ro|eni Beogra|anin, na godine, uiimi{. vreme `estokog rita isu{enih staroplaninskih liko iije slon mi{.

Ono {to I nakon dve decenije rezultati Bio je ro|eni aop- 1927. rita isu{enih staroplaninskih liko slon Ono {to se Bio ro|eni Beogra|anin, sopreka. liko iislon slon iimi{. mi{.

Ono {to se reka. p- liko i i Ono {to se reka. opsu zaista pora`avaju}i.

Ameriku ali je u Australiju do{ao vrlo iz pomenutog plana jasno mo`e privalstva izme|u dva najve}a reka. su zaista pora`avaju}i.

Ameriku ali je u Australiju do{ao vrlo iz pomenutog pomenutog plana jasno mo`e - ali reka. je u Australiju vrlo oda. iz plana jasno mo`e Ana, iako takodo{ao izgleda, ne da.

Ana, iako tako izgleda, ne iz pomenutog plana jasno mo`e a. australijska Ana, iako tako izgleda, ne da. pomenutog plana jasno mo`e je ta potpuno neuspe{na avantua. rano sa roditeqima, jo{ kao videti je dagrada, nas o~ekuje jo{ mnoAna, iako tako izgleda, ne parlament je je ta potpuno neuspe{na avantu. iz rano sa roditeqima, jo{ kao videti je da nas o~ekuje jo{ mnoAna, iako tako izgleda, ne vlarano sa roditeqima, jo{ kao akumulira politi~ki kapital za videti je da nas o~ekuje jo{ mnolaakumulira politi~ki kapital za videti da nas o~ekuje jo{ mnomnolaakumulira politi~ki kapital za jeje da nas o~ekuje jo{ ara ko{tala vi{e odje 2kapital triliona akumulira politi~ki za de~ak.

Wegov otac je bio poreredovno zasedao u od Melburnu.

Tek go vi{e neizvesnosti, novih „za-a- videti ra ko{tala vi{e 2-kapital triliona akumulira politi~ki za de~ak.

Wegov otac bio porego vi{e neizvesnosti, novih „zafunpredstoje}e izbore da ima takde~ak.

Wegov otac je bio porego vi{e neizvesnosti, novih „zaunpredstoje}e izbore da ima takngo vi{e neizvesnosti, novih „zaunpredstoje}e izbore -miliona da ima takvi{e neizvesnosti, novih „zandolara ili ~ak 300 dopredstoje}e izbore -miliona da ima taktada je preme{ten dana{wu klom sa Korduna, odakle poti~e kqu~avawa“ nastavka ekonomdolara ili ~ak 300 dopredstoje}e izbore -na da ima takklom sa Korduna, odakle poti~e r-jejejego kqu~avawa“ iinastavka nastavka ekonomvuulogu, ulogu, vaqda bi bila na naklom sa Korduna, odakle poti~e rje kqu~avawa“ nastavka ekonomvu ulogu, vaqda bi bila na navu vaqda bi bila na nakqu~avawa“ iiAmeri~ki ekonomkqu~avawa“ i nastavka ekonomvu ulogu, vaqda bi bila na nalara dnevno.

Ameri~ki magazin lokaciju u glavni grad Kanberu, e i prezime Kozlina (po tamo{woj vu ulogu, vaqda bi bila na nalara dnevno. magazin skog propadawa.

Setio sam se eli i prezime Kozlina (po tamo{woj predwa~koj izbornoj listi da skog propadawa.

Setio sam se ii i prezime Kozlina (po tamo{woj eli predwa~koj izbornoj listi da skog propadawa.

Setio sam se li predwa~koj izbornoj listi da skog propadawa.

Setio sam se li predwa~koj izbornoj listi da propadawa.

Setio sam se iii Forbs je precizno izra~unao i skog koji je to postao posebnim ukazom predwa~koj izbornoj listi da planini Kozjak i mestu Dugi Forbs je precizno izra~unao jo{ jedne ~uvene re~enice leplanini Kozjak i mestu Dugi jo{ jedne jedneKozjak ~uveneire~enice re~enice leplanini mestu Dugi jo{ jedne ~uvene re~enice lejo{ ~uvene leda to vi{e od neto bogatstva jo{ jedne ~uvene re~enice leparlamenta 1908. godine.

Dol), dok mu je majka bila poreda jeje to vi{e od neto bogatstva gendarnog britanskog premijera, Dol), dok mu je majka bila poregendarnog britanskog premijera, Dol), dok mu je majka bila poregendarnog britanskog premijera, gendarnog britanskog premijera, Xefa Bezosa, Elona Maska, Bila Parlament svake demokratske gendarnog britanskog premijera, klom izimao Vrawa, sajuga juga Srbije.

Xefa Bezosa, Elona Maska, Bila klom iz Vrawa, sa juga Srbije. koji je imao vrlo dobar smisao klom iz Vrawa, sa Srbije.

UUU koji je vrlo dobar smisao koji je imao vrlo dobar smisao koji je imao vrlo dobar smisao dr`ave je wen osnovni stub i ki~Gejtsa i 30 dana{wih najbogakoji je imao vrlo dobar smisao Australiji je zavr{io sredwu Gejtsa i 30 dana{wih najbogaAustraliji jeje zavr{io zavr{io sredwu sredwu Australiji ma wenog opstanka. Koliko je autijih ameri~kih milijardera tijih ameri~kih milijardera stralijski parlamentarni sistem

aaa

aca, ca, ca, a, ,a, aaiiii i

imo mo mo o o ove ove ve eebububuu-uNaNaNaa-akrkrkrrr-emo mo mo oo ovaj vaj vaj aj j prororoo-oqeqeqee-eawe we e ewe

ski ki i iki ,ut, t, uuuu priirii-ianiinii-iRuRuRuuuija. ja. ija. a. .a. eraaraa-aeva va va a va a reeree-eaiaiiiii iti oiooooo ske ke ke e ke e ima ma a ma ama vom om om m om m N. ..N. N. N. N.

Kaqewe Ane Brnabi} Brnabi}

Rame za slobodu Rame za slobodu Se}awe na Petra Kozlinu Federacija i parlament, od nemila do nedraga – Australija u Avganistanu (1947-2020) dve decenije patwe i bola 14 ^etvrtak ^etvrtak 26.

26. avgust avgust 2021.

2021.

14 10.septembar decembar2021.

2020.

14 ^etvrtak 9.

{kolu ii ekonomski ekonomski fakultet fakultet ii {kolu {kolu i ekonomski fakultet i kasnije decenijama decenijama uspe{no uspe{no rarakasnije kasnije decenijama uspe{no radio uu bankarsko-finansijskom bankarsko-finansijskom dio dio u bankarsko-finansijskom sektoru Komonvelt Komonvelt banke. banke. Wegov Wegov sektoru sektoru Komonvelt banke.

Wegov nesebi~ni rad na svim `ivotnim nesebi~ni rad rad na na svim svim `ivotnim `ivotnim nesebi~ni poqima prepoznale prepoznale su su ii austraaustrapoqima poqima prepoznale su i australijske vlasti vlasti koje koje su su mu mu 2019.

2019. lijske lijske vlasti koje su mu 2019. godine dodelile dodelile presti`no presti`no priprigodine godine dodelile presti`no priznawe -- Orden Orden reda reda Australije.

Australije. znawe znawe - Orden reda Australije.

Petra sam sam upoznao upoznao jo{ jo{ vrlo vrlo Petra Petra sam upoznao jo{ vrlo brzo po po mom mom dolasku dolasku uu AustraAustrabrzo brzo po mom dolasku u Australiju, pre pre jedanaest jedanaest godina godina u liju, liju, pre jedanaest godina uu Melburnu. Bili Bili smo smo uu redovnom redovnom Melburnu.

Melburnu. Bili smo u redovnom kontaktu sve do wegove smrti, kontaktu sve sve do do wegove wegove smrti, smrti, kontaktu i skoro da nije bilo Uskrsa ili skoro da da nije nije bilo bilo Uskrsa Uskrsa ili ili ii skoro Bo`i}a da se nismo ~uli makar Bo`i}a da se nismo ~uli makar Bo`i}a da se nismo ~uli makar izrastao u jedan demokratski banakratko kratko telefonom.

Posledwi na kratko telefonom.

Posledwi na telefonom.

Posledwi stion za ovih 120 godina, te{ko je put u`ivo, sreli smo se na Srpput u`ivo, u`ivo, sreli smo se se na SrpSrpput smo na re}i u ovomsreli trenutku.

Situacija skom festivalu festivalu uuu Sidneju, Sidneju, fefeskom festivalu Sidneju, feskom saza pozaprogla{enom humor. Kad Kad pandemijom mu je je jedna jednaje`ena `ena humor.

Kad mu je jedna `ena za humor. mu bruara 2019. godine.

I nije bilo za humor.

Kad mu je jedna `ena bruara 2019. godine.

I nije bilo za humor.

Kad mu je je jedna `ena bruara 2019. godine.

I nije bilo kazala da jeKad federacija i te„Gospokako za humor. mu jedna `ena jednom prilikom rekla: „Gospojednom prilikom rekla: jednom prilikom rekla: „Gosponimalo slu~ajno da da sam tog tog ~ovejednom prilikom rekla: „Gosponimalo slu~ajno da sam tog ~ovejednom prilikom rekla: „Gosponimalo slu~ajno sam ~overawiva i osetqiva na spoqne dojednom prilikom rekla: „Gospodine, pijani ste“.iOn On jezapravo, odgovodine, pijani ste“.

On je odgovoprivu~e glasa~e.

Ona, dine, pijani ste“. je odgovoka toliko cenio po{tovao od dine, pijani ste“.

On je odgovoprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, ka toliko cenio iOn po{tovao od dine, pijani ste“.

On je odgovoprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, ga|aje.

Nakon, 18 meseci od prvog ka toliko cenio i po{tovao privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, dine, pijani ste“. je odgovorio: „Gospo|o, vi ste ru`ni ja privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, rio: „Gospo|o, vi ste ste ru`ni aaod ja zajedno!

Naravno, niko odpotrowih odra|uje darovani ibio ve} potroprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, prvog dana.

Petar je bio jedan od rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja zajedno!

Naravno, niko od wih odra|uje darovani i ve} potrorio: „Gospo|o, vi ru`ni a ja prvog dana.

Petar je jedan od odra|uje darovani i ve} zatvarawa me|u-dr`avnih grario: „Gospo|o, vitrezan“. ste ru`ni aod ja prvog dana.

Petar jeibio jedan rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }u ujutru biti Mo`da odra|uje darovani ve} potro}u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I ako ga, kojim sluodra|uje darovani iga, ve} potronije potro{io niako cent svog imuonih retkih qudi koji je plenio }u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I kojim slunije potro{io ni cent svog imuonih retkih qudi koji je plenio nica australijska federacija je onih retkih qudi koji je plenio }u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I ako ga, kojim slu}u ujutru biti trezan“.

Mo`da {eni mandat.

I ako ga, kojim slubi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena {eni mandat.

I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku bi to bila i najboqa skrivena }stva ve} je to sve uglavnom od dobrotom i prema ~ajem, zadr`i ili dobije neku bi to bila i najboqa skrivena }stva ve} je to sve uglavnom od dobrotom i po{tovawem prema jo{ uvek na te{kom ispitu.

Iako ~ajem, zadr`i ili dobije neku dobrotom i po{tovawem prema bi to bila i najboqa skrivena ~ajem, zadr`i ili dobije dobije neku bi to bila isagovorniku. najboqa skrivena poruka ovog „revolucionarnog“ ~ajem, zadr`i ili neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ameri~kih poreskih obveznika. poruka ovog „revolucionarnog“ drugu va`nu funkciju, to sigurno svakom svom Uvek je ameri~kih poreskih obveznika. drugu va`nu funkciju, to sigurno svakom svom sagovorniku.

Uvek je poruka ovog „revolucionarnog“ se zahvaquju}i samom Ustavu fe-je svakom svom sagovorniku.

Uvek poruka ovog „revolucionarnog“ drugu va`nu funkciju, to sigurno poruka ovog „revolucionarnog“ drugu va`nu funkciju, to sigurno plana australijskih vlasti.

I ne}e biti na osnovu podr{ke koVi{e od 3.500 vojnika ratne saplana australijskih vlasti.

I ne}e biti na osnovu podr{ke kobio spreman da saslu{a i da poVi{e od 3.500 vojnika ratne sabio spreman da saslu{a i da poderacije, koji u tom slu~aju nema plana australijskih vlasti.

I ne}e biti na osnovu podr{ke kobio spreman da saslu{a i idaotrepoplana australijskih vlasti.

I ne}e biti nasutra osnovu podr{ke koplana australijskih vlasti.

I ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e }e sama zavrediti, ve} opet neko }e se mo`da vezni~ke koalicije poginulo je u ju sama zavrediti, ve} opet neko }e se sutra mo`da i otremalo tiho ali iskreno razgovara vezni~ke koalicije poginulo je u jasne odrednice, ne mo`e re}i malo tiho ali iskreno razgovara ju }e }etiho sama zavrediti, ve} opet neko }e seali sutra mo`da otremalo iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet neko }e se sutra mo`da otreju sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odraneko }e se sutra mo`da iii Bio otrezniti, ali }e mnogi na`alost Avganistanu od ~ega dvena`alost tre}ine milo{}u onog koji kampawu odrazniti, ali }e mnogi sa neskrivenom empatijom. je Avganistanu od ~ega dve tre}ine milo{}u onog koji kampawu odrada li su nekada administrativne sa neskrivenom empatijom.

Bio je zniti, ali }e mnogi na`alost milo{}u onog koji kampawu odrasa neskrivenom empatijom.

Bio je zniti, ali }ekoji mnogi na`alost milo{}u onog kampawu |uje za za oboje, odnosno zaodracelu zniti, ali }e mnogi na`alost |uje oboje, odnosno za celu Amerikanaca. zauvek ostati ru`ni.

Amerikanaca. jedan od onih qudi koji nije mnogo zauvek ostati ru`ni. |uje za oboje, odnosno za celu granice sada i legalno postale jedan odostati onih qudi kojinarod, nije mnogo |uje za oboje, odnosno za mnogo celu zauvek ostati ru`ni. jedan od onih qudi koji nije |uje za oboje, odnosno za celu zauvek ru`ni. stranku.

Wu ne bira nego zauvek ostati ru`ni. stranku.

Wu ne bira narod, nego IVreme bilo jesu ve} odavno poznaVreme koje je pred nama izgleI bilo je ve} odavno poznagovorio, ali su dela bila uvek ta stranku.

Wu ne bira narod, nego koje je pred nama izglespoqa{ne.

Jo{ na po~etku same govorio, ali dela bila uvek ta stranku.

Wu ne bira narod, nego Vreme koje je pred nama izglegovorio, ali su dela bila uvek ta stranku.

Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

Vreme koje je pred nama izgleVu~i}.

Vreme koje je pred nama izgleto da su talibane odnosno tada da da ne donosi mnogo nade, jer to da su talibane odnosno tada Vu~i}. koja su krasila wegovu li~nost. krize osniva~ Ujediwene austrada da ne donosi mnogo nade, jer Vu~i}. koja su krasila wegovu li~nost. da da ne donosi mnogo nade, jer Vu~i}. koja suda krasila wegovu li~nost.

I da rezultat napredwaka na da da ne donosi mnogo nade, jer I rezultat napredwaka na da da ne donosi mnogo nade, jer muxahedine stvorili obu~avaI da rezultat napredwaka na australijske vlasti uprkos tomuxahedine stvorili iiuprkos obu~avaSvih ovih godina, posebno sam lijske partije (United Australia I da rezultat napredwaka na australijske vlasti toSvih ovih godina, posebno sam I da rezultat napredwaka na australijske vlasti uprkos toSvih ovih godina, posebno sam predstoje}im izborima zavisi australijske vlasti uprkos topredstoje}im izborima zavisi australijske vlasti uprkos toli Amerikanci u Pakistanu osampredstoje}im izborima zavisi li Amerikanci uanga`man Pakistanu osamtalnom fijasku aktuelne straParty) Klajv Palmer je bezuspe{no cenio wegov izavisi trud predstoje}im izborima talnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man trud predstoje}im izborima od wenog wenog anga`mana i doprinodoprinotalnom fijasku aktuelne stracenio wegov anga`man iizavisi trud od anga`mana talnom fijasku aktuelne stradesetih godina pro{log veka, talnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana iipandemije, doprinodesetih godina pro{log veka, poku{avao da na sudu ospori uspotegije u borbi protiv pandemije, od wenog anga`mana i doprinoda se Festival srpskog filma tegije u borbi protiv od wenog anga`mana i doprinoda se Festival srpskog filma uu sa,se uzeo bih lepe pare nafilma kladioda Festival srpskog tegije borbi protiv pandemije, sa, uzeo bih lepe pare na kladiotegije borbi protiv pandemije, kada su im oni bili potrebni zau sa, uzeo bih lepe pare na kladiotegije uuuborbi protiv pandemije, kada su im oni bili potrebni za sa, uzeo bih lepe pare na kladiostavqawe tvrde granice izme|u i daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odr`i i ostasa, uzeo bih lepe pare na kladioi daqe srqaju dubqe u samoizoAustraliji (FSF) odr`i i ostanici, a \ilas i kompanija bi Australiji (FSF) i ostainici, daqeaasrqaju srqaju dubqe samoizonici, \ilas iodr`i kompanija bi igerilsku daqe srqaju dubqe uuSovjeta samoizo\ilas kompanija bi borbu protiv Sovjeta i daqe dubqe uKvinslensamoizonici, \ilas kompanija bi gerilsku borbu protiv uu Zapadne Australije ibojkota. ne jedan od najva`nijih najva`nijih kulturlaciju bez ikakve vizije dabi se nici, aaiiiodustali \ilas iiiod kompanija ne jedan od najva`nijih kulturlaciju bez ikakve vizije da se odavno odustali od ne jedan od kulturodavno bojkota. laciju bez ikakve vizije da se laciju i bez ikakve vizije da se odavno odustali od bojkota.

Avganistanu.

No i pored te ~iwelaciju i bez ikakve vizije da se odavno odustali od bojkota.

Avganistanu.

No i pored te ~iweda.

Taj sudski presedan je dodatodavno odustali od bojkota. nih doga|aja u srpskoj zajednici. kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin nih doga|aja srpskoj zajednici. kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin nih doga|aja uu srpskoj zajednici. kona~no zaustave.

Novi fedeRanko Pivqanin kona~no zaustave.

Novi fedenice, Amerika weni lideri Ranko Pivqanin kona~no zaustave.

Novi fedeno ranio federaciju iPivqanin naneo joj nice, Amerika ii weni lideri Ranko Preuzeo je festival festival tek treralni plan predvi|a postepeno Preuzeo je festival tek treralni plan predvi|a postepeno Preuzeo je tek treralni plan predvi|a postepeno ralni plan predvi|a postepeno imali su svoje svoje razloge za napad napad te`ak udarac od kog se verovatno ralni plan predvi|a postepeno imali su razloge za }e godine od wegovog osnivawa otvarawe zemqe ka spoqnom }e godine od wegovog osnivawa otvarawe zemqe ka osnivawa spoqnom }e godine od wegovog otvarawe zemqe ka spoqnom na Avganistan 2001. godine.

Bila otvarawe zemqe ka spoqnom nikad ne}e potpuno oporaviti. na Avganistan 2001. godine.

Bila otvarawe zemqe ka spoqnom (2001) i bio bio je vi{e pozvan da svetu kada procenat vakci(2001) itek bio je vi{e pozvan da svetu tek kada procenat vakci(2001) i je vi{e pozvan da svetu tek kada procenat vakcije to su{tinska prekretnica za svetu tek kada procenat vakciSeparatisti~ke aspiracije poje to su{tinska prekretnica za svetu tek kada procenat vakcipomogne, jer je ta manifestacipomogne, jer je ta manifestacipomogne, jerintervencije je ta manifestacibrojne vojne vojne intervencije koje }e }e jedinih australijskih dr`ava, brojne koje na`alost nisu ni{ta novo u ov-

PRODAJAIIIIUGRADWA UGRADWASVIH SVIHVRSTA VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA PRODAJA IIIIUGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKA IPLO^A PLO^A NA NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA PRODAJAIISPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTANA NA NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKA NA NADGROBNIH IIIIIIIPLO^A NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA TERITORIJI MELBURNAIIOKOLINE. OKOLINE. NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA TERITORIJI MELBURNA TERITORIJISPOMENIKA MELBURNAIIIIIIOKOLINE. OKOLINE. NADGROBNIH PLO^A NA TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. TERITORIJI MELBURNA Ikako OKOLINE. Dolazimona naku}nu ku}nuadresu adresu kako bivam vam TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam Dolazimo bi TERITORIJI MELBURNA IIkako OKOLINE. Dolazimo Dolazimona naku}nu ku}nuadresu adresu kakobi bivam vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam

olak{ali celokupnu proceduru.

Dolazimo nacelokupnu ku}nu adresu kakobi bi vam vam olak{ali celokupnu proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali proceduru. olak{ali celokupnu proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu celokupnu proceduru. proceduru. olak{ali POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE MILANA

POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE POZOVITEMILANA MILANA @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A NATELEFON TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 0432223099 NA TELEFON NA TELEFON 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A NA 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON TELEFON 0432223099 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA NA TELEFON 0432223099

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiiokoline! okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna okoline! [ira teritorija Melburna [ira [ira teritorija Melburna okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna i okoline! okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna i [ira teritorija Melburna izazaokoline!

Komplet dokumentacija -dozvole dozvole zaugradwu ugradwu dozvole Komplet dokumentacija dozvole Komplet dokumentacija Komplet dokumentacija Komplet dokumentacija ------dozvole Komplet dokumentacija dozvole Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za za ugradwu ugradwu Kompletdokumentacija dokumentacija--- dozvole Komplet dokumentacija dozvole Komplet za ugradwu

Obavqawesahrana sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe poobi~ajima obi~ajimaSrpske Srpske po obi~ajima Srpske po Pravoslavne Crkve PravoslavneCrkve Crkve Pravoslavne

[irom Melburna [iromMelburna Melburna ii Viktorije [irom Melburna [irom Melburna Viktorije [irom [irom Melburna Borislav Popovi} 0405200602 BorislavPopovi} Popovi}0405200602 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

AUSTRALIJA AUSTRALIJA

istina, gde su joj neki i odem, ali gde da be`im ulep{anih Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qutim Gre{na ti ulep{anihistina, istina,gde gdesu sujoj jojneki neki qutim ii odem, odem, ali ali gde gde da da be`im be`im ulep{anih Gre{na ti du{a, du{a, Vu~i}u.

Vu~i}u. Ti Ti qutim ulep{anih istina, gde su joj neki qutim ii odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli uu lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekadGre{na negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su joj qutim odem, ali gde da be`im ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gdekonkretne su jojneki neki qutim i odem, ali da be`im ti du{a, Vu~i}u.

Ti pred sasuli u lice narodom? [tagde }e re}i pre- qudi kadGre{na negde ide{ je~i od aplauza, qudi sasuli uu lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre- probleme kad negdepoqupci, ide{ je~i od aplauza, ii pred wom otvorili aa tek onaj fa{ista pqu{te davi{ se u za- dsednik, qudi pred [ta }e re}i kad negde ide{ od wom otvorili onaj pqu{te poqupci, davi{ se qudi sasuli sasuli u lice lice konkretne pred narodom? narodom? [ta }e fa{ista re}i prepre- probleme kad negde ide{ je~i je~i od aplauza, aplauza, probleme i pred pred womkonkretne otvorili dsednik, a tek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uu zaza- dsednik, probleme ii pred wom otvorili dsednik, aa tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zavre}u iz koje jeje zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme wom dsednik, fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se iz opori Obradovi} bi do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme i pred pred wom otvorili otvorili dsednik, a tek tek onaj onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uu zazavre}u iz koje koje je zapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva jedva do~e- vre}u grqajima, gutaju ti ti obe}awa ko Bo{ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, pohda ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred pred spavawe, aa Anu Brvre}u iz koje otima~ine je zapahnuoiiopori opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko kao vow korupcije, otima~ine pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule spavawe, Anu Brvow korupcije, otima~ine ilakopohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, aa Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i kao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, Anu Brlepe lokalnih mo}nika i `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine ipohpohkao da ka`e ono wegovo „Gde be- lepe pilule pred spavawe, a Anu Br- `iiite“? lokalnih mo}nika i lakoI ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika ii lako`iiite“?

I ostade Ana na tereprkonabi} si pustio na ulice Pirota investitora. sima da plati cenu rada bez trunke trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih `iiite“?

I Ana prkonabi} si pustio na Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada bez izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika mo}nika i lakolako`iiite“?

I ostade ostade Ana na na tereprko- mih nabi} si pustio na ulice ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormihI, investitora. sima da platiblagosiqawe cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ornaravno, da joj nije bilo niii zaslu`i svog ganizovano spontanih obo`avasima da cenu bez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije nu zaslu`i svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati platiblagosiqawe cenu rada rada na natereterebez trunke izliva ne`nosti or- nu I,investitora. naravno,da dajoj jojnije nijebilo bilonininu zaslu`i blagosiqawe svog mih ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, bilo ninu iii zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I,lako naravno, da joj nijebilo bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta malo lako uuulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, cidete laca.

I umesto daili je tamo re{eta na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac neko sli~an smo, da su federalne jedinice dete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana ili neko sli~an jer jeje to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini visiniUzelac zadatka, je nedete na agitatorskom kad nazove da mu ispla~e, Gordana Uzelac ili neko jer to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na zadatka, zasreli je nedete na agitatorskom zadatku, kad ga ga nazove da mu se se ispla~e, postale Gordana Uzelac ilizasreli neko sli~an sli~an jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nemo}nije i va`nije i od jer je na to za wu nepoznat iipobamutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zasreli jeposneteren je kao Predsednica vlade, dakle, ki visini dave`izadatka, koji nemaju pre~a jer to za nepoznat mutan „Sre}ne juna~e“. na visini zadatka, zasreli neteren koji jejeba~ena ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a jer je jena tokoji za wu wu nepoznat iipobamutan re}i „Sre}ne ti ti rane, rane, juna~e“. na zadatka, zasreli jeposne- re}i teren na koji ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, same ki dave`i koji nemaju nemaju pre~aje posfederacije.

Liberali lateren na koji jeje ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je imaju ba~ena kao poba- s Predsednica vlade, dakle, buristi ki dave`i kojireke nemaju pre~a plapos- bila ~aj obrnute logike. je za vikend u „privatno-pola nego brane po Staroj uglavnom istu stra~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao liti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je,naime, naime, kaorere- o liti~koj“ (( {ta {ta god god to to zna~ilo) zna~ilo) tegiju nini ii pitaju pitaju gluposti. gluposti. kada je u je, pitawu pristup Ana Brnabi} kao reliti~koj“ nini dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu ii Pirotu kako Tei gde su nestale na{e reke?

Ana Brnabi} je, naime, kao re- d liti~koj“ (( {ta to zna~ilo) nini igde pitaju gluposti. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

Ana Brnabi} je, naime, kao liti~koj“ {ta god god toAustraliju zna~ilo) nini pitaju gluposti. je rat u dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te su nestale na{e reke?

Australiju je rat u postala aktuelnoj zdravstvenoj krizi.redak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te,Te {ta sa zakonom koji je obedakprvo primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Wihovi gdeje na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila ustasitnim sitnim Te, {ta je su sa nestale zakonomna{e koji je jereke? obe- bi, stvavovi su vrlo sli~ni na, prvo postala predsednica vaqda, zapu{ila usta Te, {ta je sa zakonom koji obeAvganistanu ko{tao deset vlade, pa je tek onda krenula da koje joj prebacuju funkci}ao{ta predsednik pre dve na, prvo postala predsednica bi, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa koji je Avganistanu ko{tao oko deset vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na,ioko prvo postala predsednica bi, vaqda, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, je sa zakonom zakonom kojigodine? je obeobe- du{ama vlade, pa je tek onda krenula da } du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? ~ak po brojnim drugim va`nim vlade, pa jejetek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

II umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da d du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. kampawu.

I umesto umestodolara da dr`avnim („Jo{ ni{ta“, ni{ta“, otelo otelo se se neiskusnoj neiskusnoj onersku milijardi ili prose~no pitawima.

Opozicija milijardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no I da („Jo{ stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj a stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uu sigurnosti gde su Ani.) ni{ta“, Te, znate li da ovde za tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. sale I umesto da ~esto („Jo{ otelo se se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za stvara u javnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uuputa sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we.

Sa svojom suprugom Milicom diduje{ i ide{ na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi u sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za 500 miliona dolara godi{we.

Sa suprugom Milicom diduje{ ide{ naizbore, izbore, paako ako b preko puta puta we weoko disciplinovani jedan dan dan qudima qudima otme otme dedovina dedovina preko razliku uiistavovima kako bi se Sa svojom svojom suprugom Milicom diduje{ ide{ na pa disciplinovani jedan diduje{ iipostaje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan danna qudima otme dedovina pobedi{ premijer iako ~lanovi stranke koji samo klii upi{e ivestitora mini hididuje{ ide{ na izbore, pa preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer ii v ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hiKozlinom, koja je tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke stranke koji samo samo kliupi{e na na ivestitora ivestitora mini mini hihi- ~lanovi Kozlinom, koja jeje tako|e veliki dodvorila nezadovoqnim biUUni{ta prevodu to zna~i, da jejeAustralija Kozlinom, koja tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer ii p koji kliiidrocentrala? upi{e prevodu to zna~i, da Australija pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na mini hipravi{ vladu. maju glavom i ne pitaju, Te, znate li da se pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo kliiidrocentrala? upi{e na ivestitora ivestitora mini hipravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se dobrotvor i humanista, Petar pravi{Naravno, vladu. maju glavom glavom ii ni{ta ni{ta ne ne pitaju, pitaju, ra~ima.

Te, znate znate li li da da se se maju dobrotvor ii humanista, Petar to mawe-vi{e dobrotvor humanista, Petar b pravi{ vladu. drocentrala?

Te, pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada u najboqem slu~aju, od tih para godi{we majuje glavom ida ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se ona Ana jejevladu. tu gde jeste re{ila oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice ii upada jejepravi{ neumorno radio iipostavqena pomagao ii najboqem slu~aju, od tih para godi{we Ana tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada sa uspehom rade sve partije. neumorno radio pomagao je Ana neumorno radio ipostavqena pomagao i r gde jeste postavqena ona re{ila oslu{ne poqudima ru{e vodenice iii upada Ana tu gde jeste ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana na ulicu iiivox do`iim se se uuu ku}e ku}e redom.

Anajejejetu tu gde jeste postavqena onaje jei{etala re{ilada da vox po- Eparhiju qudima ru{eiii tako vodenice upada puli, fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom. australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala naoslu{ne ulicu do`iim tako redom.

Australijanci su umorni od Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom.

Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. koji jejejemiropomazao `ezlom sopvatreno, to Kako nema reka, aa otkud ova r fermanom svemogu}eg sultana puli,svoje i{etala na ulicu ivodedo`iim se u ku}e i tako koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova landsku Posledwe dve koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, tojest jest vode- liberala Kako nema reka,redom. otkud ova ova vela iSPC. laburista i wihovih landsku SPC. Posledwe dve koji jejejemo}i, miropomazao `ezlom sopvela svoje to jest vodeKako nema reka, aaaa otkud landsku SPC. Posledwe dve koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova stvene aaane voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, koji miropomazao `ezlom sopvela svojevatreno, vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ova no stvene mo}i, ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, novih savremeno opremqenih decenije Petar i Milica su zastvene mo}i, ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, prepucavawa ~ija su{tina vlanovih savremeno opremqenih decenije Petar ise Milica su zastvene mo}i, aaane naroda. no bujica {tosese na sru~ila, decenije Petar ivoqom Milica su zastvene mo}i, ne voqom naroda. no kr{tewe. kr{tewe. bujica {to sepitala na mene sru~ila, Ona je na dobila iskoro mora da da sirota Ana, stvene mo}i, ne voqom naroda. kr{tewe. bujica {to na mene mene sru~ila, Ona je na gotovo dobila iskoro vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, jedno bili prisutni na Ona je nagotovo gotovo dobila ivlavla- a Bio je je to topad padiz izmatriksa matriksanana- dawa mora sese pitala sirota Ana, no Bio razlikuje samo u nijansama. jedno bili prisutni na Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, jedno bili prisutni na skoro bolnica Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du funkciju.

Me|utim, sa funslike dok je jeda smi{qala kakav-takav odbolnica je na gotovo dobila ifunvla- p Bio je toidealizovane pad iz matriksa na- Zato mora se pitala sirota Ana, du funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odsvim va`nijim doga|ajima srpske duiiiiOna funkciju.

Me|utim, sa predwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav-takav od- predwa~ke je pa`wu javnosti protesvim va`nijim doga|ajima srpske du Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala smi{qala kakav-takav odsvim va`nijim doga|ajima srpske du iifunkciju. funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odkcijom nije dobila i vlast, jer jejeje v stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo kondu funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je kakav-takav odkcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konzajednice uuudobila Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila ivlast, vlast, jer stvarnosti uu ponor ponor surove surove realreal- klih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima. krpeqima. Da Da je je ovo ovo konkon- stvarnosti zajednice Australiji.

Bilo da kcijom nije ii jer jejeje p govor zajednice Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila vlast, jer stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu pa da se nakcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konona ostala kod onog koji seli nosti bez dirigovanih pitawa ii poslanika ferencija za za {tampu pa da se naKrega Kelija naje ~elo ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se nasu prisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i su prisutni kao organizatori, ferencija {tampu pa da se nada{woj politi~koj praksi, ali snage smewuju sepitawa na vla- ii su ona ostala kod onog koji jejeseli nosti dirigovanih kao organizatori, ferencija za pa naonaprisutni ostala kod onog koji seli nosti bez bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu {tampu pa da da se se na- liti~ke Ujediwene australijske partije u~esnici ili donatori, uvek su

su se ~esto koristile vi{e u koketirawu sa bira~ima, kao jedan krajwe populisti~ki metod. nisanih dostigne 70 odsto ukunisanih dostigne 70 odsto ukunisanih dostigne 70 70 odsto odsto ukuukunisanih dostigne nisanih dostigne 70 odsto ukuDanas je ta praksa, slobodno se nisanih dostigne 70 odsto ukupne populacije.

Pa ~ak ni onda pne populacije.

Pa ~ak ni onda pne populacije.

Pa ~ak ni onda pne populacije.

Pa ~ak ni onda pne populacije.

Pa ~ak ni onda mo`e re}i, postala pro{lost jer pne populacije.

Pa ~ak ni onda vlada ne ne garantuje da ne}e biti vlada ne garantuje da ne}e biti vlada garantuje da ne}e ne}ejavno biti vlada ne garantuje da biti vlada ne garantuje da ne}e biti dr`avni lideri ve}ali odavno vlada ne garantuje danakon ne}e biti novih „lokdauna“, }e oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni nase dogoditi kasnije, tenovih „lokdauna“, ali }e oni nadogoditi kasnije, nakon tenovih „lokdauna“, ali }e oni naise bez uvijawa iznose takve ambinovih „lokdauna“, ali }e oni nanovih „lokdauna“, ali }e oni navodno biti vrlo retki.

U ovom vodno biti vrlo retki.

U ovom roristi~kih napada na Wujork ii vodno biti vrlo retki.

U ovom roristi~kih napada na Wujork vodno biti vrlo retki.

U ovom Planinski masiv Stolovi kocije.

Najdaqe, je u tome oti{ao vodno biti vrlo retki.

U ovom Planinski masiv Stolovi kovodno biti vrlo retki.

Uvojne ovom Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa koja slu`i kao Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa koja slu`i kao Va{ington.

Sve ameri~ke Planinski masiv Stolovi kotrenutku zemqa koja slu`i kao Va{ington.

Sve ameri~ke vojne Planinski masiv Stolovi koji se se sa sa ju`ne ju`ne strane izdi`e potrenutku zemqa koja slu`i kao laburisti~ki premijer Zapadne ji sa strane izdi`e potrenutku zemqa koja slu`i kao ju`ne strane izdi`e potrenutku zemqa koja slu`i kao primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa sa ju`ne strane izdi`e poakcije nakon doga|aja od 11-og primer uspe{ne vakcinacije je ji se sa ju`ne strane izdi`e poakcije nakon doga|aja od @i~e, 11-og primer uspe{ne vakcinacije je ji se ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira primer uspe{ne vakcinacije je Australije Mark Mek Gouven ali vi{e Kraqeva, manastira @i~e, primer uspe{ne vakcinacije je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, primer uspe{ne vakcinacije je Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakseptembra (Irak, Libija, Sirivi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakseptembra (Irak, Libija, Sirivi{e Kraqeva, manastira @i~e, Izrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovga u tim idejama sledi i premiIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovIzrael, koji je svoj program vakMataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom ja...) imale su uvek isto opravMataru{ke Bawe, sredwovekovcinisawa zapo~eo punom parom ja...) imale su uvek isto opravMataru{ke Bawe,Anastasija nog grada grada Magli~a iiisredwovekovIbarske klicinisawa zapo~eo punom parom jerka Kvinslenda Pacinisawa zapo~eo punom parom nog grada Magli~a Ibarske klicinisawa zapo~eo punom parom Magli~a Ibarske klinog grada Magli~a iii Ibarske klicinisawa zapo~eo punom parom jo{grada pro{le godine.

Iako Izrael nog grada Magli~a Ibarske klidawe a to je promena tamo{wih jo{ pro{le godine.

Iako Izrael nog Magli~a Ibarske klidawe a to je promena tamo{wih sure, od minulog vikenda prepozla{juk.

Iako su pomenuti lideri pro{le godine.

Iako Izrael jo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozod minulog vikenda prepozjo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozjo{ pro{le godine.

Iako Izrael sure, od minulog vikenda prepozre`ima i navodno spre~avawe ima samo oko 999 miliona stanovsure, od minulog vikenda prepozre`ima i navodno spre~avawe ima samo oko miliona stanovnatqiv je po jo{ jednoj nesvakina sednici Nacionalnog kabinesamo oko miliona stanovnatqiv je po jo{ jednoj nesvakiima samo oko 9 stanovnatqiv jesu po jo{ jednoj nesvakiima samo oko 9 miliona stanovnatqiv je po jo{ jednoj nesvakiima samo oko 9 miliona miliona stanovnatqiv je po jo{ jednoj nesvakibudu}ih eventualnih terorinika oniatrakciji jo{ na samom startu natqiv je po jo{ jednoj nesvakija bele`ila gubitke bez realne budu}ih eventualnih terorinika oni su jo{ na samom startu da{woj atrakciji pravoslavnom ta prvobitno pristali da ukinu ja bele`ila gubitke bez nika oni su jo{ na samom startu da{woj pravoslavnom oniatrakciji su jo{ na samom startu ja bele`ila gubitke bez realne realne da{woj atrakciji - pravoslavnom pravoslavnom nika oni su jo{ na samom startu da{woj atrakciji ---Nedavno nika oni su jo{ na samom startu da{woj pravoslavnom sti~kih napada. je ii obezbedili „fajzer vakcinu“ za da{woj atrakciji pravoslavnom sti~kih napada.

Nedavno je {anse da opstane u bliskoj budukrstu visokom ~ak 33 metara! sve grani~ne barijere, nakon {to obezbedili „fajzer vakcinu“ za {anse da opstane u bliskoj budukrstu visokom ~ak 33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za obezbedili „fajzer vakcinu“ za {anse da opstane bliskoj buduvisokom ~aku33 33 metara! krstu visokom ~ak metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za krstu visokom ~ak 33 metara! obezbedili „fajzer vakcinu“ za 82-godi{wi Hauard, koji je bio krstu visokom ~ak 33 metara! sve svoje gra|ane.

Pa i pored 82-godi{wi Hauard, koji je bio }nosti.

S obzirom da je Petar po Ovo monumentalno znamewe Australija dostigne 80 odsto sveOvo svoje gra|ane.

Pa ii pored pored }nosti.

Smonumentalno obzirom je po Ovo monumentalno znamewe svoje gra|ane.da Pa pored }nosti.

S obzirom daPa je Petar Petar po sve svoje gra|ane. ii Ovo monumentalno znamewe znamewe sve svoje gra|ane.

Pa pored Ovo monumentalno sve svoje gra|ane.

Pa isada pored predsednik australijske vlade monumentalno znamewe predsednik australijske vlade te Ovo bitne ~iwenice, do struci bio ekonomista iiiznamewe bankar vakcinisanih, vrlo brzo su de-je kao simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do sada je struci bio ekonomista bankar kao simbol Hristovih zemaqbitne ~iwenice, do sada je struci bio ekonomista bankar simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaqte bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaq~ak 11 godina, komentarisao pote bitne ~iwenice, do sada je kao simbol Hristovih zemaq~ak 11 godina, komentarisao pomantovali sami sebe. Prvo je Mek kompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko sa vi{edecenijskim iskustvom kompletno vakcinisano tek oko kompletno vakcinisano tek oko vla~ewe ameri~ke a samim i aukompletno vakcinisano tek oko vla~ewe ameri~ke a samim i auGouven izjavio da nije on ne}e wemu to naravno bio veliki 59 odsto odsto ukupnog stanovni{tva, wemu to naravno nije bio veliki 59 odsto ukupnog stanovni{tva, wemu to naravno nije biopo{toveliki odsto ukupnog stanovni{tva, 59 ukupnog stanovni{tva, 59 odsto ukupnog stanovni{tva, stralijske vojske iz Avganistana.

59 odsto ukupnog stanovni{tva, stralijske vojske iz Avganistana. vati odluku sa kojom sefestivala saglasio, problem.

Osniva~i nakon vi{e od 8 meseci trajawa problem.

Osniva~i festivala nakon vi{e od 8 meseci trajawa problem.

Osniva~i festivala nakon vi{e od 8 meseci trajawa nakon vi{e od 8 meseci trajawa nakon vi{e od 8 meseci trajawa I on je rekao da je wihova dvodenakon od 8jemeseci trajawa on je vi{e rekao da wihova dvodeaI zatim mu se umogli tome pridru`ila zaista nisu da programa.

Ukoliko ~ak Izrael zaista nisu mogli da prona|u programa.

Ukoliko ~ak iiprona|u Izrael zaista nisu mogli da prona|u programa.

Ukoliko ~ak Izrael programa.

Ukoliko ~ak iii Izrael programa.

Ukoliko ~ak Izrael cenijska vojna akcija uspela programa.

Ukoliko ~ak i Izrael icenijska Pala{jukova.

Naravno, kaojer i vojna akcija uspela jer boqu osobu u na{oj zajednici za jo{ nije dostigao magi~nih 70 boqu osobu uu na{oj zajednici za jo{ nije dostigao magi~nih 70 boqu osobu na{oj zajednici za nije dostigao magi~nih 70 jo{ nije dostigao magi~nih 70 jo{ nije dostigao magi~nih 70 da to nisu uradili bilo bi jo{ svaki prethodni put u posledwih jo{ nije dostigao magi~nih 70 da to nisu uradili bilo bi jo{ jedan takav poduhvat.

Trebalo je odsto, koji su zacrtale austrajedan takav poduhvat.

Trebalo je odsto, koji su zacrtale austrajedan takav poduhvat.

Trebalo je odsto, koji su zacrtale austraodsto, koji su zacrtale austravi{e terorizma u svetu.

Od ~oveodsto, koji su zacrtale austragodinu ipo dana, razlog je borba vi{e terorizma u svetu.

Od ~oveodsto, koji su zacrtale austrana}i uspe{nu formulu za jedan lijske vlasti, jasno je da to nena}i uspe{nu formulu za jedan lijske vlasti, jasno je da to nena}i uspe{nu formulu za jedan lijske vlasti, jasno je da to nelijske vlasti, jasno je da to neka u poznim godinama o~ekivali lijske vlasti, jasno je da to neprotiv pandemije i navodna zaka poznim godinama lijske vlasti, jasno jeo~ekivali da barem to nefestival koji realno nije mogao festival koji realno nije mogao }euuspeti uspeti ni Australija festival koji realno nije mogao }e uspeti ni Australija barem }e ni barem uspeti ni Australija Australija barem smo barem malo vi{e iskreno}e uspeti ni Australija barem {tita stanovni{tva.

Tako se jo{ smo barem malo vi{e iskreno}e uspeti ni Australija barem da pokriva finansijske tro{koda pokriva tro{kone pokriva do krajafinansijske godine.

Tako|e, ~ak da finansijske tro{kone do kraja godine.

Tako|e, ~ak ne do kraja godine. do kraja godine. sti i sa`aqewa sa`aqewa prema nevinim jednom pokazalo da federalna ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak sti i prema nevinim ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak ve.

Tokom svih ovih godina Petar ve.

Tokom svih ovih godina Petar ni Velika Britanija koja ima ve.

Tokom svih ovih godina Petar ni Velika Britanija koja ima ni Velika Velika Britanija `rtvama tog besmislenog rata. strategija borbe protiv korona ni Velika Britanija koja ima `rtvama tog besmislenog rata. ni Britanija koja ima je ~esto voleo da ka`e da je FSF je ~esto voleo da ka`e da je FSF svoju „astra-zeneka“ vakcinu, je ~esto voleo daverovatno ka`e da jeda FSF svoju „astra-zeneka“ No, ipak malo je bi svoju „astra-zeneka“ vakcinu, virusa nije pogubna samo po ekoNo, ipak malo je verovatno da bi vakcinu, svoju „astra-zeneka“ takozvani „non-ke{ festival“. takozvani „non-ke{ festival“. do ovog trenutka nije uspela takozvani „non-ke{ festival“. i bilo koji australijski lider uu nomiju i mentalno zdravqe qudi do ovog trenutka nije uspela ovog trenutka nije uspela ido bilo koji australijski lider trenutka ovog nije uspela Bila je to jedinstvena uspe{na Bila je to jedinstvena uspe{na davreme kompletno vakcini{e vi{e Bila je to jedinstvena uspe{na to vreme reagovao druga~ije jer ve} ikompletno po samu federaciju i vi{e wen da vakcini{e kompletno vakcini{e vi{e to reagovao druga~ije jer da kompletno vi{e formula, koju je samo veliki enkoju jevakcini{e samo veliki enformula, od 57 57 odsto odsto svog stanovni{tva. fizi~ki opstanak.

Hauard je uradio samo ono svog Hauard je uradio samo ono {to {to od svog stanovni{tva. stanovni{tva. od 57 odsto svog stanovni{tva. i iskreni patriota motuzijasta i iskreni patriota moObe pomenute dr`ave u ovom Ve}im delom postojawa auje morao kao poslu{ni ameri~ki dr`ave Obe pomenute pomenute Festival dr`ave uuujeovom ovom Obe dr`ave bukgao danaosmisli.

Festival jeovom bukimaju rapidan rast nostralijski parlament je bio poigra~ ovim prostorima.

Danas trenutku imaju rapidan rast noimaju rapidan rast notrenutku imaju rapidan rast nobez ke{a valno funkcionisao bezpa ke{a pri{te borbe stavova i mi{qewa zara`enih, pa ~ak mo`e podvu}i crta vih slu~ajeva se slobodno vih slu~ajeva zara`enih, ~ak zara`enih, pa ~ak ~ak vih slu~ajeva zara`enih, pa ali uz pomo} vernih sponzora ali uz pomo} vernih sponzora uglavnom dve najve}e partije: vojnog u~e{}a u liAvaustralijskog berala i laburista. Ove dve po-

sti jo{ od kraja Drugog svetskog rata i dominiraju politi~kom scenom u svim federalnim dr`aiii hospitalizovanih, hospitalizovanih, kao rast hospitalizovanih, kao kaoiiiiirast rast iii hospitalizovanih, kao rast hospitalizovanih, kao rast vama.

Ipak malo je poznato, hospitalizovanih, kao ime|u rast umrlih od kovida.

Na primer, umrlih od kovida.

Na primer, umrlih od kovida.

Na primer, umrlih od kovida.

Na primer, umrlih od kovida.

Na wihovim su auumrlih simpatizerima, odje kovida.

Nadaprimer, primer, Britanija pre desetak dana Britanija je pre desetak dana Britanijaliberali je pre pre desetak desetak dana Britanija je dana Britanija je pre desetak dana stralijski u dana{wem Britanija je pre slu~ajeva desetak dana imala ~ak 50.000 zaimala ~ak 50.000 slu~ajeva zaganistanu.

Rezultati su tako|e imala ~ak 50.000 slu~ajeva zaganistanu.

Rezultati su tako|e imala ~ak 50.000 slu~ajeva zanazivu formalno nastali tek imala ~ak 50.000 slu~ajeva zaimala ~ak 50.000 slu~ajeva zara`enih dnevno i ~ak stotinak ra`enih dnevno i ~ak stotinak pora`avaju}i i za nas.

Australira`enih dnevno i ~ak stotinak pora`avaju}i za nas.

Australira`enih dnevno i ~ak stotinak skih godina i svojevrsni znak krajem 1944. godine, kao nasledra`enih dnevno i ~ak stotinak skih godina i svojevrsni znak ra`enih dnevno i ~ak stotinak skih godina i svojevrsni znak umrlih, {to je po meni apsoskih godina i svojevrsni znak umrlih, {to po meni apsoju je rat ko{tao oko deset miskih godina iije svojevrsni znak umrlih, {to je po meni apsoju je taj taj rat ko{tao oko deset miskih godina svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teumrlih, {to po meni nici politike takozvanih proprepoznavawa „pravoslavne teumrlih, {to je po meni apsoprepoznavawa „pravoslavne teumrlih, {to je je po meni apsoapsolutno pora`avaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne telijardi dolara ili prose~no oko lutno pora`avaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne telijardi dolara ili prose~no oko lutno pora`avaju}e nakon tako prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovilutno pora`avaju}e nakon tako tekcionista (konzervativaca) i ritorije“ postavqen je na Usovilutno pora`avaju}e nakon tako ritorije“ postavqen je na Usovilutno pora`avaju}e nakon tako ritorije“ postavqen je na Usovi{iroke kampawe vakcinacije.

500 miliona dolara godi{we.

UU ritorije“ postavqen je na Usovi{iroke kampawe vakcinacije.

500 miliona dolara godi{we. ritorije“ postavqen je na Usovi{iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, Ujediwene australijske partije. {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu ove planine, {iroke kampawe vakcinacije. ci, najvi{em vrhu planine, Pa, iako su na kratko Britanci prevodu to zna~i, da je Australici, najvi{em ove planine, Pa, iako su na kratko Britanci prevodu to zna~i, daove je Australici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 Pa, iako su navrhu kratko Britanci Pomenuti protekcionisti bili Pa, iako su na kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 Pa, iako su na kratko Britanci na nadmorskoj visini od 1.375 na nadmorskoj visini od 1.375 Pa, iako su na kratko Britanci ukinuli sve restrikcije sada na nadmorskoj visini od 1.375 ja uuprvi najboqem slu~aju, od tih ukinuli sve restrikcije sada na nadmorskoj visini od para 1.375 ja najboqem slu~aju, od tih para metara.

Inicijator i nosilac su vladari federacije, izukinuli sve restrikcije sada ukinuli sve restrikcije sada metara.

Inicijator i nosilac metara.

Inicijator i nosilac ukinuli sve restrikcije sada metara.

Inicijator i nosilac ukinuli sve restrikcije sada metara.

Inicijator i nosilac godi{we mogla da gradi barem ve} najavquju mo`da novo „zametara.

Inicijator i nosilac godi{we mogla da gradi barem ve} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastanedriv{i prva dva ~uvena predve} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastave} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastave} najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nastave}jo{ najavquju mo`da novo „zaovog projekta ~ija je ideja nasta20-tak potpuno novih savremeno kqu~avawe“ do kraja avgusta, ovog projekta ~ija je ideja nastakoje je Petar obezbedio, pre sve20-tak potpuno novih savremeno kqu~avawe“ do kraja avgusta, la 2007. godine je Planinarsednika vlade: Edmunda Bartokoje je Petar obezbedio, pre svekqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarkqu~avawe“ do kraja avgusta, koje je Petar obezbedio, pre svela jo{ 2007. godine je Planinarkqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinarkqu~avawe“ do kraja avgusta, la jo{ 2007. godine je Planinaropremqenih bolnica, od kojih bi jer jednostavno `eqeno re{ewe la jo{ 2007. godine je Planinaropremqenih bolnica, od kojih bi ga svojim iskustvom i poverewem. sko-sportsko „Gvozdac“ na (1901-03) idru{tvo Alfreda Dikina jer jednostavno `eqeno re{ewe ga iskustvom iipoverewem. sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jersvojim jednostavno `eqeno re{ewe jer jednostavno `eqeno re{ewe ga svojim iskustvom poverewem. sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jer jednostavno `eqeno re{ewe sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ jer jednostavno `eqeno re{ewe svaka imala po 120 bolni~kih sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ nije postignuto.

Postavqa se svaka imala po 120 bolni~kih Bio je to recept koji je festivaiz Kraqeva, a finasiran je is(1903-04).

Barton i Dikin su u to nije postignuto.

Postavqa se Bio je to recept koji je iz Kraqeva, finasiran jeje isisnije postignuto.

Postavqa se Bio jepostignuto. to Da recept koji je festivafestivanije Postavqa se iz Kraqeva, finasiran isiz Kraqeva, aaaaa finasiran je nije postignuto.

Postavqa se iz Kraqeva, finasiran je isnije postignuto.

Postavqa se kreveta! kojim slu~ajem auiz Kraqeva, finasiran jeMoiskreveta!

Da kojim slu~ajem auonda logi~no pitawe: je lu omogu}io punoletstvo, jer je vreme bili izuzetno jakiiko lideri, kqu~ivo donacijama dobroonda logi~no pitawe: ko je Molu omogu}io punoletstvo, jer je kqu~ivo donacijama i dobroonda logi~no pitawe: ko je Molu omogu}io punoletstvo, jer je kqu~ivo donacijama i dobroonda logi~no pitawe: ko je Mokqu~ivo donacijama i dobroonda logi~no pitawe: ko je Mokqu~ivo donacijama i dobrostralijska noga nije nikad kro~ionda logi~no pitawe: ko je Mokqu~ivo donacijama i dobrostralijska noga nije nikad kro~isa vizijama da }e australijska risonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije wegovo zasada posledwe izdawe risonu dao takve informacije risonu dao takve informacije la uu}emo Avganistan danas bi sigurno risonu dao takve informacije la Avganistan danas bi sigurno federacija jednog dana biti jaka odr`ano uuumi novembru 2019. godida dosti}i 70 odsto odr`ano novembru 2019. godida }emo mi dosti}i 70 odsto odr`ano novembru 2019. godida }emo mi dosti}i 70 odsto da }emo mi dosti}i 70 odsto da }emo mi dosti}i 70 odsto znatno vi{e bolni~kih da }emo mi dosti}i 70 odsto imali znatno vi{e bolni~kih iimali moderna demokratska dr`ava. ne.

Petar je tako|e bio i jedan od vakcinisanih do kraja ove godine.

Petar je tako|e bio i jedan od vakcinisanih do kraja ove godine.

Petar je tako|e bio i jedan od vakcinisanih do kraja ove godivakcinisanih do kraja ove godivakcinisanih do kraja ove godikreveta, pa bi se samim tim ii vakcinisanih do kraja ove godikreveta, pa bi se samim tim Kao {to i sam wihov naziv sugepokreta~a tradicionalnog Srpne, i otvoriti zemqu nakon toga. pokreta~a tradicionalnog Srpne, i otvoriti zemqu nakon toga. pokreta~a tradicionalnog Srpne, i otvoriti zemqu nakon toga. ne, i otvoriti zemqu nakon toga. ne, i otvoriti zemqu nakon toga. mnogo boqe branili od svake ne,li ifestivala otvoriti zemqu nakon toga. ri{e, zagovarali suu protekciomnogo boqeuop{te branili odFestival) svake skog (Serbian Da neko skog festivala (Serbian Festival) Da li neko uop{te Australiji skog festivala (Serbian Festival) Da li neko uop{te Australiji Da neko uop{te uuuuuAustraliji Australiji Da li neko uop{te Australiji slede}e pandemije.

Naravno, nizam, to jest uvo|ewe tarifa na Da li li neko uop{te Australiji slede}e pandemije.

Naravno, koji se odr`ava u luci Darling nakon svega mo`e da zamisli koji se odr`ava u luci Darling nakon svega mo`e da zamisli koji sejesvega odr`ava u luci Darling nakon svega mo`e da zamisli nakon mo`e da zamisli mnogo tragi~niji podatak da nakon svega mo`e da zamisli stranu robu kako bi se za{titila mnogo je tragi~niji podatak da nakon svega mo`e da zamisli usituaciju Sidneju.

To jo{ srpski kada iiiimi nakon usituaciju Sidneju.

To je jo{ jedan srpski situaciju kada }emo mi nakon usituaciju Toje je}emo jo{jedan jedan srpski situaciju kada }emo mi nakon kada }emo mi nakon je uSidneju. toj interveniciji poginuo 41 kada }emo i mi nakon doma}a proizvodwa i pove}ala je u toj interveniciji poginuo 41 situaciju kada }emo i mi nakon festival koji privla~i {iroku festival koji privla~i {iroku masovne vakcinacije, imati na festival koji privla~i {iroku masovne vakcinacije, imati na masovne vakcinacije, imati na masovne vakcinacije, imati na pripadnik australijske vojske masovne vakcinacije, imati lokalna zaposlenost.

Danas, una pripadnik australijske vojske masovne vakcinacije, imati na pa`wu javnosti i vi{e od pedepa`wu javnosti ii vi{e od pedehiqade novih slu~ajeva zara`epa`wu javnosti vi{e od pedehiqade novih slu~ajeva zara`edok je vi{e od 260 vojnika bilo vreme globalizacije ova teza je hiqade novih slu~ajeva zara`edok je vi{e od 260 vojnika bilo hiqade novih slu~ajeva zara`eset hiqada posetilaca svake set hiqada svake nih dnevno ipotpuno desetine umrlih set hiqada posetilaca svake nih dnevno iiposetilaca desetine umrlih te{ko raweno, od kojih su mnoodavno skoro napu{tena, nih dnevno desetine umrlih te{ko raweno, od kojih su mnonihkovida? dnevno isamo desetine umrlih godine, uuutoku jednog februgodine, toku samo jednog februod No, verovatno Morigodine, toku samo jednog februgi ostali do`ivotni invalidi. od kovida?

No, verovatno Moriiz prostog razloga jer to krupnim gi ostali do`ivotni invalidi. od kovida?

No, verovatno Moriod kovida?

No, verovatno Moriarskog vikenda.

Bio je ii arskog vikenda.

Bio je osniva~ osniva~ son i stotina dr`avni premijeri imaju arskog vikenda.

Bio osniva~ Vi{e australijskih vojkapitalistima vi{e nejeodgovara, son dr`avni premijeri imaju son dr`avni premijeri imaju Vi{e stotina australijskih voj-i son iii„tajno dr`avni premijeri imaju popularne manifestacije „Serpopularne manifestacije „Serneko re{ewe“ kojim }emo popularne manifestacije „Sernika diglo je ruku na sebe nakon koji su mahom najve}i donatori i neko „tajno kojim }emo neko „tajno re{ewe“ kojim }emo nika diglo jere{ewe“ ruku nain sebe nakon neko „tajno re{ewe“ }emo bian Theathre Nights Australia“, bian Theathre Nights in Australia“, bian Theathre Nights inkojim Australia“, mi biti izuzeti od situacija liberala iiz laburista. povratka Avganistana, dok je mi biti izuzeti od situacija povratka iz Avganistana, dok je mi biti izuzeti od situacija mi biti izuzeti od situacija zahvaquju}i kojoj je zajedzahvaquju}i kojoj je srpska zajedzahvaquju}i kojoj jesrpska srpska zajedsa kojima se danas suo~avaju na Australijski politi~ki siogromna ve}ina wih ostala sa sa kojima se danas suo~avaju na ogromna ve}ina wih ostala sa sa kojima se danas suo~avaju na sa kojima se priliku danas suo~avaju na nica dobila da nica dobila priliku da u`ivo nica dobila priliku da u`ivo u`ivo primer Britanija Izrael stem, na`alost, nije ii pokazao do-iii trajnim psiholo{kim posledicaprimer Britanija Izrael trajnim psiholo{kim posledicaprimer Britanija ii Izrael primer Britanija Izrael i gleda na{e pozori{ne predstagleda na{e pozori{ne predstagleda na{e zemqe? pozori{ne voqnu fleksibilnost da predstase primnoge druge ma ii do`ivotnim traumama. ma do`ivotnim traumama. mnoge druge zemqe? mnoge druge zemqe? mnoge druge zemqe? ve na petom kontinentu. ve na petom kontinentu. ve naMo`e petom kontinentu. lagodi novo-nastaloj situaciji Mo`e li li Australija Australija nau~inau~iprouzkovanoj pandemijom. Svedo-

VIDE]E GA GA POLA SRBIJE: SRBIJE: VIDE]E VIDE]E GA POLA POLA SRBIJE:

u~esnici u~esnici ili ili donatori, donatori, uvek uvek su su (UAP).

Keli srca je dugogodi{wi libeotvorenog otvorenog davali svoj dootvorenogsrca srcadavali davalisvoj svojdodoral kojiiinije pristao na uniforprinos Zato prinos iskrenu podr{ku.

Zato Postavqawe nedosti`nih prinos iiskrenu iskrenupodr{ku. podr{ku.

Zato Postavqawe nedosti`nih Postavqawe nedosti`nih most partijskog mi{qewa kada Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini wePostavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini wePostavqawe nedosti`nih ciqeva u `ivotu mo`e ponekad je srpska zajednica u celini weciqeva u `ivotu mo`e ponekad ciqeva `ivotu mo`e ponekad je u pitawu pandemija.

Od samog ciqeva uuuu`ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. ciqeva `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. ciqeva `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. imati pozitivne efekte, jer imati pozitivne efekte, jer po~etka se zalagao za jedan imati krize pozitivne efekte, jer imati pozitivne efekte, jer Srpska pravoslavna crkva je imati pozitivne efekte, jer Srpska pravoslavna crkva je imati pozitivne jer Srpska pravoslavna crkva je }e nas ~esto motivisati da se }e nas ~esto motivisati da se druga~iji pristup kao iefekte, zafijaska univerti ne{to iz ovog ratnog }e nas ~esto motivisati da se ti ne{to iz ovog ratnog fijaska 2009. godine nagradila Petra }e nas ~esto motivisati da se 2009. godine nagradila Petra }e nas ~esto motivisati da se 2009. godine nagradila Petra }e nas ~esto motivisati da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s trudimo iinajvi{im borimo vi{e.

Ipak, ssse zalni dru{tveni dijalog umesto koji wenim gra|anima apsoluttrudimo borimo vi{e.

Ipak, ss koji wenim gra|anima apsoluti Milicu priznawem, voqnim prilozima pojedinaca, trudimo i borimo vi{e.

Ipak, i Milicu najvi{im priznawem, voqnim prilozima pojedinaca, trudimo iprilozima borimo vi{e.

Ipak, i Milicu najvi{im priznawem, voqnim pojedinaca, trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s druge strane slepo verovawe da voqnim prilozima pojedinaca, slepog prihvatawa odluka nekodruge strane slepo verovawe da no nije doneo ni{ta dobro?

Po voqnim prilozima pojedinaca, druge strane slepo verovawe da no nije doneo ni{ta dobro?

Po voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a iIIda dodelom Ordena Svetog Save druge strane slepo verovawe da institucija, javnih preduze}a iiIIda dodelom Ordena Svetog Save druge strane slepo verovawe institucija, javnih preduze}a i dodelom Ordena Svetog Save II druge strane slepo verovawe }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a licine epidemiologa i raznih mom mi{qewu, vrlo te{ko jer }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a mom mi{qewu, vrlo te{ko jerii }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a qudi iz dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }e isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }e ti isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. reda, za wihovu vi{egodi{wu }eti ti isti nedosti`ni ciqevi qudi iz dijaspore. biti ostvareni uni{ta nekom krattakozvanih eksperata.

Za samo Australija nije ni{ta nau~ila qudi iz dijaspore. biti ostvareni u nekom kratAustralija nije nau~ila qudi iz dijaspore. biti ostvareni u nekom kratPredstoji nam da uradimo slu`bu i doprinos Mitropolibiti ostvareni u nekom kratPredstoji nam da uradimo slu`bu ii mo`e doprinos Mitropolibiti ostvareni upartija kratPredstoji nam da uradimo slu`bu doprinos Mitropolibiti ostvareni u nekom nekom krat--iz Predstoji nam da uradimo desetak dana nova Krega kom samo izazvati ni iz korejskog (1950-53), niti ---roku Predstoji nam da uradimo kom roku mo`e samo izazvati ni korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo osvetqewe imo`e neke mawe poslove kom roku mo`e samo izazvati ji australijsko-novozelandskoj. kom roku mo`e samo izazvati osvetqewe imo`e neke mawe poslove ji australijsko-novozelandskoj. kom roku samo izazvati osvetqewe i neke mawe poslove ji australijsko-novozelandskoj. osvetqewe i neke mawe poslove kom roku samo izazvati Kelija do`ivela je ogromnu popufrustracije bolno suo~avawe osvetqewe irata mawe poslove vijetnamskog (1955-75), gde frustracije bolno suo~avawe osvetqewe iirata neke mawe poslove vijetnamskog (1955-75), gde na ure|ewu.

O~ekujem da iisrpska to bufrustracije ineke bolno suo~avawe Ipak, smatram da mu se na ure|ewu.

O~ekujem da to bufrustracije Ipak, smatram da se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da to bufrustracije i bolno suo~avawe Ipak, smatram da musuo~avawe se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da ii to bufrustracije ibolno bolno suo~avawe larnost primiv{i u mu svoje redove na ure|ewu.

O~ekujem da i to buje tako|e izvukla debqi kraj kao sa onom ~uvenom ^er~ilovom na ure|ewu.

O~ekujem da i to buje tako|e izvukla debqi kraj kao sa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Nazajednica u Australiji nije dosa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Nasa onom ~uvenom ^er~ilovom zajednica u Australiji nije dode zavr{eno u kratkom roku.

Nasa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Nazajednica u Australiji nije dovi{e od 30.000 novih ~lanova. sa onom ~uvenom ^er~ilovom de zavr{eno u kratkom roku.

Naposlu{ni saveznik mo}nog Ujka re~enicom.

Koliko }e nekada de zavr{eno u kratkom roku.

Naposlu{ni saveznik mo}nog Ujka re~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krvoqno odu`ila.

Zato predla`em re~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krre~enicom.

Koliko }e nekada voqno odu`ila.

Zato predla`em kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe krre~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e ii krvoqno odu`ila.

Zato predla`em Ovo je svojevrsni rekord uko{tati austrare~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e krSema.

Australija ima dugu istoovu „obe}anu zemqu“ kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe krSema.

Australija ima dugu sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobije svoju bistu uuistopresta.

Tada }emo mo}i da ka`emo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobije svoju bistu presta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobije svoju bistu u prelijskoj politi~koj istoriji jer sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati riju u~e{}a u krvavim svetskim sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo pandemija niko `ivi ne mo`e da riju u~e{}a u krvavim svetskim da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko `ivi ne da lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko `ivi nemo`e mo`e da pandemija niko `ivi ne mo`e da lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko `ivi ne mo`e da do sada zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ovaj pandemija niko `ivi ne mo`e da sukobima koje predvodi Amerika. da smo uspe{no okon~ali ovaj sukobima koje predvodi Amerika. nasluti unije ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali ii ni malo lak pronasluti u ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali i ni malo lak prosrpskog kolexa „Sveti Sava“, u nasluti u ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali i ni malo lak pronasluti u ovom trenutku?

Hteli srpskog kolexa „Sveti Sava“, uu zna~ajan, ali ni malo lak prosli~no.

Pore|ewa radi, i libenasluti u ovom trenutku?

Hteli srpskog kolexa „Sveti Sava“, zna~ajan, ali i ni malo lak proUvek po pravilu ni~im izazvana nasluti u ovom trenutku?

Hteli zna~ajan, ali i ni malo lak proUvek pravilu ni~im izazvana mi to priznamo ili ne, ona se jekat --da Milutin Vukosavqemi to priznamo ili ne, ona se jekat -po ka`e Milutin Vukosavqesidnejskom predgra|u Varovil. mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -ka`e ka`e Milutin Vukosavqesidnejskom predgra|u Varovil. mi priznamo ili ne, ona se jekat Milutin Vukosavqerali ida pojedina~no sidnejskom predgra|u Varovil. mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -da ka`e Milutin Vukosavqedovodi uka`e pitawe `ivote svojih mito to da priznamo ili ne, ona se jekat -ka`e Milutin Vukosavqedovodi ulaburisti pitawe `ivote svojih vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi Jer osim {to je bio veliki dovi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi vi}, ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi imaju mawe od 65.000 ~lanova. vi}, ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi vojnika i nemilice tro{i te{ko vi}, ~lan Odbora za postavqawe zauvek promenila i stvarno mi vojnika i nemilice tro{i te{ko krsta na Stolovima. je te{ko da zamislim ovu prekrsta na Stolovima. brotvor kolexa, Petar je bio iii je te{ko da zamislim ovu prekrsta na Stolovima. krsta na brotvor kolexa, Petar je bio je te{ko da zamislim ovu preUjediwena australijska partija, je te{ko da zamislim ovu prekrsta na Stolovima. brotvor kolexa, Petar je bio je te{ko da zamislim ovu prezara|eni novac svojih poreskih krsta naStolovima.

Stolovima. jeNajvi{i te{ko da zamislim ovu prezara|eni novac svojih poreskih vrh Usovica planski lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski jedan od najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski jedan od najzaslu`nijih gra|ana, koju je biznismen Klajv Palmer lepu zemqu na onaj „prekovid“ lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski jedan od najzaslu`nijih gra|ana, lepu zemqu na onaj „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski obveznika.

Postavqa logi~no lepu zemqu na onaj „prekovid“ obveznika.

Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, uuuu je izabran kako bi se ovaj krst, nivo. se use svim di{to jejejePromenila ovaj san je izabran kako bi se ovaj krst, nivo.

Promenila se uuaustralijsvim dije izabran kako bi se ovaj krst, osnovao preveliki 8 godina pod drugim {to ovaj veliki san australijnivo.

Promenila se u svim dije izabran kako bi se ovaj krst, uu nivo.

Promenila se svim di{to ovaj veliki san australijje izabran kako bi se ovaj krst, nivo.

Promenila se u svim dipitawe mora li Australija to da nivo.

Promenila se u svim dipitawe mora li Australija to da zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo veroskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo veroimenom, je bez ikakve sumwe doskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti od vremenskih primenzijama a ono {to }emo veromenzijama a ono {to }emo veroskih Srba na kraju i realizovan. zavisnosti vremenskih priradi?

Naravno da ne, jejeverowemenzijama aiaiod ono {to }emo radi?

Naravno da ne,ali ali wemenzijama ono {to }emo verolika, video okolnih planilika, video sa okolnih planivatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulika, video isa sa okolnih planilika, video ii okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da privo|ewem Kelija svoje redove vatno ostaviti nasle|e budulika, video sa planiNa`alost, nije da privatno ostaviti nasle|e buduvatno ostaviti uuudo~ekao nasle|e budulika, video isa sa okolnih planiNa`alost, nije da prinim liderima uvek bilo va`no vatno ostaviti uuuokolnih nasle|e budunim liderima uvek bilo va`no na Jastrepca, Kopaonika i Ruvatno ostaviti nasle|e buduna Jastrepca, Kopaonika i Runa Jastrepca, Kopaonika ii Ru}im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika Rusustvuje samom otvarawu kolexa postala ozbiqna politi~ka na Jastrepca, Kopaonika isnaRu}im generacijama su sustvuje samom kolexa }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika iznoj Ru}im generacijama su „krv, znoj sustvuje samom otvarawu kolexa da budu ve}i katolici ii„krv, od samog }im generacijama su „krv, znoj da budu ve}i katolici od samog dnika, pa ~ak iiotvarawu sa Prokletija. }im generacijama su „krv, znoj dnika, pa ~ak sa Prokletija. i suze“.

I to samo zahvaquju}i kao i da ~uje de~ju graju i radost ga.

Ovo je jasan znak vladaju}im dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“.

I to samo zahvaquju}i kao i da ~uje de~ju graju i radost dnika, pa ~ak i sa Prokletija. kao i da ~uje de~ju graju i radost pape.

Tako je bilo i ovog puta i i suze“.

I to samo zahvaquju}i pape.

Tako je bilo i ovog puta i On }e podse}ati naredne generai imawu suze“.

I samo zahvaquju}i generaOn }e podse}ati naredne On }e podse}ati generaliberalima, kao inaredne opozicionim na u}e Varovilu.

Napustio kratkovidoj ito nerazumnoj polina imawu u}e Varovilu.

Napustio kratkovidoj i nerazumnoj poliOn }e podse}ati naredne generana imawu u Varovilu.

Napustio verovatno biti i ubudu}e sve polikratkovidoj i nerazumnoj verovatno biti i ubudu}e sve cije da su u okolini Kraqeva kratkovidoj iokolini nerazumnoj poliKraqeva cije da su uda cije da su uuokolini Kraqeva laburistima }e im Keli i koji wenas jeje neo~ekivano, iznenada iii tici wenih vo|a, nas neo~ekivano, cije da sutrenutnih okolini Kraqeva vo|a, koji nas je neo~ekivano, iznenada dok Australijanci ne shvate da tici wenih trenutnih vo|a, koji dok Australijanci neiznenada shvate da tici wenih trenutnih nastale srpske svetiwe, sretici wenih trenutnih vo|a, koji nastale srpske svetiwe, sresregovi sledbenici predstavqati tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, svi zajedno nisu imali dovoqno tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe, sredovoqno su im nove bolnice ii bolni~ki tiho ali wegova dela su sre}om svi zajedno nisu imali svi zajedno nisu imali dovoqno su im nove bolnice bolni~ki dwovekovni manastiri @i~a iii @i~a svi zajedno nisu imali dovoqno dwovekovni manastiri @i~a ozbiqnu pretwu nai federalnim dwovekovni manastiri zauvek ostala, kao zaostav{tihrabrosti da budu dostojni svodwovekovni manastiri @i~a zauvek ostala, kao idostojni zaostav{tisvokreveti mnogo potrebniji od bezauvek ostala, kao i zaostav{tihrabrosti da budu hrabrosti da budu dostojni svokreveti mnogo potrebniji od beStudenica, ali }e i svedo~iti oooi hrabrosti da budu dostojni svoStudenica, ali }e i svedo~iti Studenica, ali }e i svedo~iti izborima, koji }e biti odr`ani na koja nas obavezuje da nastaviStudenica, ali }e i svedo~iti o jih funkcija. na koja nas obavezuje da nastavismislenih stranih vojnih na koja nas obavezuje da avantunastavijih funkcija. smislenih stranih vojnih avantustradawu srpske vojske jih funkcija. vojske stradawu vojnika srpske jih funkcija. vojske najkasnije uvojnika maju naredne godine. stradawu vojnika srpske mo wegovim putem. stradawu vojnika srpske vojske mo wegovim putem. ra wenih lidera. mowenih wegovim putem. ra lidera. poginulih upravo na Stolovima

Povi{e Kraqeva Kraqeva podignut metra metra Povi{e podignut krst visok 33 podignutkrst krstvisok visok33 33metra metra

poginulih upravo na Stolovima poginulih upravo na poginulihpovla~ewa upravo naStolovima @SasaJankovic28 @SasaJankovic28 prilikom uStolovima uuuPrvom Prvom @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa Prvom @SasaJankovic28 @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa Prvom @SasaJankovic28 sasajankovic28 svetskom ratu.

R. N.N. sasajankovic28 @SasaJankovic28 R. sasajankovic28 svetskom ratu. @SasaJankovic28 R. sasajankovic28 svetskom ratu. svetskom ratu. sasajankovic28 R.N. N. sasajankovic28 sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28 sasajankovic28 sasajankovic28

PP

ZAJEDNICA

^etvrtak decembar 2021.

2020. 15 ^etvrtak10.

9. septembar

Branivoje Jevtovi} - migrantsko putovawe u Australiju

@ivotni put od Kragujevca do Kanbere Nedavno smo u “Srpskom Glasu“ pisali o Bonexili, najve}em i najdu`em po trajawu migrantskom centru u Australiji, kroz koji su pro{le stotine hiqada izbeglica iz ratom razorene Evrope. Me|i wima je bilo i na{ih qudi - svi sa `eqom da u Australiji prona|u lep{i i mirniji `ivot. Do Bonexile dolazili su raznim putevima, sa razli~itim sudbinama u svojim koferima.

Sa nama je svoju `ivotnu pri~u i sudbinu podelio Branivoje Jevtovi}, Kragujev~anin, koji sada `ivi u Kanberi, a prva `ivotna stanica u Australiji mu je upravo bila Bonexila.

MANGUP OD MALENA Davne 1958. godine Branivoje Jevtovi} je bio tek stasali mladi}, u svojoj petnaestoj godini `ivota. Ve} tada je sam znao {ta `eli od `ivota i to da sprovede u delo. Branivoje je odlu~io da kradom, bez znawa svojih roditeqa, napusti Kragujevac, i promeni svoju sudbinu. Ni to nije bilo slu~ajno, jer iza ovog hrabrog poteza se zapravo krila qubavna pri~a o dvoje mladih koji su se rastali.

- U to vreme u Kragujevcu sam imao jednu {kolsku drugaricu, da ka`em moju simpatiju, moju prvu qubav. Wen `ivot je iznenada promewen kada su weni roditeqi odlu~ili da odu za Ameriku, a taj momenat je, zapravo, odredio i moju sudbinu. Na rastanku smo se dogovorili da se na|emo u Americi, da }u sigurno i ja za wom oti}i, tako sam joj obe}ao. Nas ~etvoro, petoro mangupa smo se i{uwali iz svojih ku}a i krenuli prema Sloveniji.

Kao razlog za ulazak u Sloveniju je bio neki sajam koji se u to vreme odr`avao u Krawu. Tu smo se zadr`ali kratko i onda su krenule pute{estvije - pri~a Branivoje o svojim prvim ozbiqnim mangupskim poduhvatima.

O tome kako mu je qubav promenila sudbinu i {ta je bilo najbolnije dok nije na{ao svoje mesto pod suncem

Nakon ~etiri dana i no}i pe{a~ewa kroz {ume, dru`ina je stigla do neutralne zone odakle su, pretr~av{i, u{li u Austriju.

Za to vreme Branivojeva majka je alarmirala policiju o wegovom nestanku, ali je bilo ve} kasno.

Branivoje je ve} bio u austrijskom zatvoru u Klagenfurtu.

Kako je bio maloletan, bilo je pitawe da li }e ga uop{te Austrija primiti kao izbeglicu, ali je sre}a bila na wegovoj strani. Daqe nije mogao sve do punoletstva, koje je proslavio u Salcburgu, gde je preba~en iz Klagenfurta kao izbeglica.

- Dok se nisu stvorili uslovi za moje daqe putovawe i ~ekaju}i punoletstvo, nekako sam se nadao da }e roditeqi moje prijateqice iz Amerike poslati neku garanciju za mene, kako bih mogao da im se pridru`im, ali to se nije desilo, jer sam ja za wih bio veliki mangup – nasmejav{i se, re~e Branivoje.

MENE NIKO NIJE ^EKAO Branivoje je do~ekao punoletstvo i tada se ukrcao na voz do \enove a potom i na brod Flaminia, koji je vodio u wegov novi `ivot. Na putu do Australije, brod je stao na Malti, a potom i u Aleksandriji. Kako pri~a Branivoje, on je put jako te{ko podneo, sve vreme boluju}i od morske bolesti, pa nije mogao ni da jede, ni da izlazi iz kabine.

To je primetila jedna Malte`anka, koja ga je bukvalno odr`ala u `ivotu, prave}i mu sok od pomoranxe, koji mu je davao snagu.

Pred sam kraj puta, nekih sedam dana pred ulazak u Australiju,

U SRBIJI POSLE 40 GODINA Napustiv{i svoju rodnu Srbiju, Branivoje Jevtovi} ni slutio nije da }e pro}i decenije a da svoje najmilije u Kragujevcu ne}e videti. O ovoj bolnoj temi te{ko mu je i da govori.

- I sad bih mogao da zapla~em ako budem pri~ao o tome. Iz politi~kih razloga dugi niz godina mi je bio zabrawen odlazak u Srbiju.

Tek 1990. godine sam se prvi put vratio na moje ogwi{te, ta emocija se ne mo`e opisati. Nakon toga sam skoro svake godine odlazio u Kragujevac – pri~a Branivoje.

Branivoje Jevtovi} u Bonexili Branivoje se potukao sa jednim momkom iz Malte, pa su obojica zavr{ili u brodskom zatvoru.

Re~eno im je ako se budu lepo pona{ali da }e ih pustiti, a oni su se sprijateqili, videli kasnije u Melburnu i ostali prijateqi i dan danas.

Tokom puta, na usputnim stanicama, u Pertu, a kasnije u Melburnu, Branivoje je video kako se qudi sastaju sa svojom familijom ili prijateqima na palubi, odlaze}i zajedno u novi `ivot.

- Dani su prolazili, gledam u palubu, a po mene niko ne dolazi – jedva zadr`avaju}i suze, Branivoje se se}a najte`ih momenata na svom migrantskom putu do Australije.

- Bilo je tu raznih nacija, svako dolazi po svoje. Sam, prili~no mlad, osetio sam veliku neizvesnost, nisam ni znao u {ta sam se upustio. Kad posle par dana dolazi prota Slavko Ni}etin, koji je radio i za na{u imigraciju. Dao mi je neko par~e papira sa brojem telefona, da se javim, ako mi je potrebna neka pomo}. Dan kasnije po mene su do{li neki qudi, seli smo u autobus na put do Vodonge, a odatle sam vozom stigao do Bonexile. Ovde su stizali svi oni koji nisu imali nikoga da ih sa~eka – sa setom se prise}a Branivoje. @ivot u Bonexili pamti kao lep. Samo wih trojica su `iveli u jednoj baraci, iako mo`e tu da stane i do 20 qudi. Dobijao je nedeqno oko dolar i po i od toga je u maloj prodavnici preko puta kampa uspevao da kupi osnovne potrep{tine. Mimo toga, ka`e,

imali su jednostavan `ivot, sa nekim kulturnim sadr`ajima, koje su im nudili u barakama. Decenijsko prijateqstvo: Branivoje Misle}i kuda }e daqe i {ta }e sa Radetom Leovi}em biti sutra, Branivoje je provo- {ao da radim. Pristao sam, jer dio dane u Bonexili. mi je bio obe}an posao. Bio sam PO^ETAK NOVOG @IVOTA u nekoj sobi, no} i ~ujem qude u Rade Leovi}, tada{wi tuma~ susednoj prostoriji da sam ~eti prevodilac za srpski jezik je nik i kako }e me prebiti. Nije pomagao svim na{im qudima u mi bilo svejedno, odlu~io sam da Bonexili, pa i Branivoju. pobegnem. Sa par mojih stvar~i- Prvu podr{ku sam dobio ca, sko~im sa prozora i odem da od Radeta Leovi}a, koji je bio preno}im u obli`wi park – Braugledan ~ovek tada a i sada je nivoje ponovo zastaje, pred nauva`eni ~lan na{e zajednice, a letom suza zbog uspomena koje i gazi ve} devedesetu godinu. Da- danas bole. nima sam ~ekao neki posao da mi - Pored parka je bila neka ponude u Bonexili i jednog dana govornica u kojoj se nije pla}ao je do{ao neki Makedonac, tra`e- poziv. Uzmem onu ceduqicu sa }i nekoga da mu pomogne u moler- brojem telefona, koju mi je proskom poslu. Ja sam ne{to o tome ta dao, pozovem i samo sam vikao znao iz Kragujevca i prijavim se. Jugoslav, Jugoslav. Pro~itam na Odvezu mene i jo{ neke izbegli- tabli pored naziv ulice i prota ce nekih 180 kilometara od Mel- se u roku od pet minuta tu na{ao. burna u neku ruralnu oblast, gde Odveo me kod ~ika Svete Savismo od betona gradili silose po }a, koji me je zaposlio u fabrici selima. Nakon dve, tri nedeqe kanapa i konaca. ^ak tu sretnem rada nismo bili pla}eni, {to i onog Malte`anina sa kojim sam smo prijavili policiji. Oni su se potukao na brodu, a danas smo do{li, isplatili nas i vratili prijateqi – sa olak{awem na nazad za Bonexilu – pri~a Bra- du{i pri~a Branivoje. nivoje, gu{e}i emocije, dok se Kona~no je na{ao svoju mirnu prise}a neslavnih doga|aja po luku, posao u Melburnu i pridolasku u Australiju. jateqe koji su mu se na{li na [est meseci je Branivije bio ovom neobi~nom putu u potrazi u Bonexili, nadaju}i se boqem za svojim mestom pod suncem. U `ivotu. Drugi put mu se pru`ila Melburnu je Branivoje sa, sada {ansa da na|e posao, ali mu je pokojnom suprugom Jelisavetom, to iskustvo i danas u gorkom se- osnovao porodicu, bio je istaknu}awu. ti ~lan srpske zajednice i ima - Jedan Hrvat sa kojim sam, troje dece, sina Pavla i k}erina~e, bio na brodu je do{ao po ke Angelinu i Branislavu. Danas svoje sunarodnike u Bonexilu. `ivi u Kanberi i daqe je aktiPrepoznao je mene i prijateqski van ~lan na{e zajednice. me pitao da li bih sa wim poSawa Miri} - [aki}

Kraqi~ino odlikovawe za sina Pavla

PONOSAN OTAC Nakon dugogodi{weg `ivota u Melburnu, kojeg naziva drugim rodnim gradom, sa porodicom se preselio u Kanberu, kako bi se na{ao od pomo}i svom sinu i wegovoj familiji. Wegov sin je poznat ovda{woj javnosti kao Pol Jevtovi}, koji je dugi niz godina radio na istaknutim pozicijama u federalnoj policiji Australije. Za svoj rad dobio je i kraqi~ino odlikovawe. Danas, svoju uspe{nu karijeru je nastavio u Hong Kongu.

Branivoje sa suprugom Jelisavetom

U crkvi Svetog Georgija u Kanberi

16

^etvrtak decembar 2021.

2020. ^etvrtak 10.

9. septembar

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Ranka Ra{i {to sam prv gradona~el SRBIN GODINU DANA NA TV U AUSTRALIJI NOSIO ISTI SAKO!

Niko nije primetio!

Dokazao sam da mu{karce cene po radu, a `ene po izgledu!

Karl Stefanovi}, voditeq srpskog porekla koji radi u Australiji stvarno zna da zaintrigira javnost.

On je ro|en 1974. godine, a otac mu je srpsko-nema~kog pore-

kla. Kako su australijski mediji jednom prilikom izve{tavali, Stefanovi}ev deda je bio Srbin kojeg su Nemci tokom Drugog svetskog rata dr`ali zatvorenog, dok je wegova baka Elizabet Henc krijum~arila hranu zatvorenicima.

Karijeru je zapo~eo kao reporter, a uzlaznom putawom krenuo je nakon prelaska na jednu od po-

znatijih tamo{wih televizija.

Stefanovi}eve reporta`e o po`arima 2001. i 2003. godine donele su mu priznawa, te je ubrzo postao voditeq jutarweg programa "Today".

Karl je naslovne strane punio i 2014. godine kada su svi svetski mediji preneli vest da je popularni voditeq nosio isto odelo godinu dana.

On je video kolikom pritisku je izlo`ena wegova koleginica sa kojom je vodio jutarwi program, shvatio da postoje razli~ita o~ekivawa kada je u pitawu moda

mu{kih i `enskih voditeqa, te re{io da jedno odelo nosi punih 365 dana.

Zanimqivo je da ni u jednom momentu niko od kriti~ara ili gledalaca nije primetio da se

Stefanovi} nije presvukao toliki period, a o ovom eksperimentu izve{tavali su gotovo svi mediji.

"Zakqu~io sam da meni sude za sve, sude mom humoru i tome kako radim posao, a `ene prema tome kako su se obukle i kakva im je kosa. To sam `eleo da testiram", rekao je on.

S. G.

Pravo lice jedne zemqe u svetu predstavqaju weni dr`avqani koje je put, iz razli~itih razloga, odveo “preko grane”. Neki su svoje mesto pod suncem prona{li u dalekim zemqama, ali ni tada ne zaboravqaju svoje poreklo niti srpske korene. Mnogi od wih su na istaknutim i va`nim pozicijama, donose bitne odluke za veliki broj qudi. Me|u wima je Ranka Ra{i}, prva gradona~elnica srpskog porekla u jednom australijskom gradu.

Ranka Ra{i} je izabrana za gradona~elnicu op{tine Brimbenk, koja se nalazi na severozapadu Melburna. Op{tina ima oko 210.000 stanovnika, a ~ast da je vodi na izborima pro{le godine dobila je upravo ova Srpkiwa.

Gradona~elnica Ranka Ra{i} govori o tome {ta ju je motivisalo da se bavi politikom i kako su lokalci reagovali na ~iwenicu da je na ~elu wihove op{tine `ena sa srpskim korenima. n Gradona~elnica ste op{tine Brimbenk.

To je veoma odgovoran posao, opi{ite nam kako izgleda jedan Va{ dan na poslu?

- Moji dani su potpuno druga~iji sada za vreme kovida, nego kada nismo bili u lokdaunu.

Tipi~an dan ukqu~uje onlajn sastanke sa ~lanovima Gradskog ve}a, razli~itim organizacijama i ponekad sa ~lanovima zajednice. ^esto se bavim lokalnim stanovni{tvom i pitawima koja se wih ti~u i kako kao grad mo`emo da poboq{amo wihov `ivot u Brimbenku.

Kada nismo u lokdaunu, mogu da posetim razli~ita mesta, grupe u zajednici i da je zaista do`ivim. n [ta Vas je inspirisalo da se ukqu~ite u politiku?

- Strast prema zajednici me je inspirisala da se kandidujem. Nakon {to sam sa lokalcima pri~ala o tome {ta im je va`no i o wihovim frustracijama povodom nedostatka akcije u na{em lokalnom podru~ju, odlu~ila sam da podignem ruku i doprinesem da se stvori boqi Brimbenk za sve. n Koliko dugo }ete ostati na poziciji gradona~elnice i koji su Vam budu}i planovi u vezi sa politikom?

- Kao jedan od 11 odbornika, koji }e predstavqati Ve}e Brimbenka, polo`ila sam zakletvu na ~etvorogodi{wi mandat 10. novembra 2020. godine. Bila sam jedan od sedam odbornika koji su izabrani prvi put i ~etiri koja su ponovo izabrana. Nakon toga sam 17. novembra izabrana za gradona~elnicu na mandat od 12 meseci. n [ta su Vam prioriteti?

- Kao gradona~elnica, radim sa svojim kolegama odbornicima na poboq{awu ugleda Brimbenka kao `ivahne i inkluzivne zajednice i na nastavku posebnog nasle|a inkluzije koje Brimbenk predstavqa. Moj fokus je na va`nim zadacima poboq{awa i unapre|ewa Brimbenka kako bi se osigurao najboqi mogu}i kvalitet `ivota zajednice, pru`awu podr{ke i zalagawu za Brimbenk kroz proces oporavka od kovid-19 krize.

Tokom mandata kao odbornica, radim na re{avawu kqu~nih pitawa sa kojima se na{a zajednica suo~ava, ukqu~uju}i potrebu za boqim lokalnim putevima, poboq{anim uslugama u zajednici, jo{ boqim parkovima za stanovnike, stvarawem odr`ivijeg i zelenijeg grada i osiguram da Brimbenk dobije pravi~an deo sredstava. n Koliko je te{ko da sve to postignete?

- Zalagawe za Brimbenk kod drugih nivoa vlasti je tako|e od su{tinskog zna~aja. Ranije ove godine sa jo{ nekim kolegama odbornici-

Qubav prema psima: Ranka sa svojim qubimcem

ma prisustvovala s skup{tini austral samouprava u Kanbe za Brimbenk na nac odu{evqena {to s dr{ku Skup{tine o su klimatske prome i “JobSeeker”, ulag pa~no stanovawe i p i ve{tine za lokaln Tako|e sam imala va`ne prioritete to tu.

U protekloj godi lagao za vi{e od 160

^IM UBLA@E PUTOVAWA, S

n Kada ste pos ji? Da li planira biju?

- U Srbiji sam po dine. Bilo je lepo teqe. Planiram da ograni~ewa putova da bezbedno putuje

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

decembar 2021.

2020. 17 ^etvrtak 10.

9. septembar

i}: Ponosna sam va Srpkiwa lnica u Australiji Nakon {to je polo`ila zakletvu kao jedan od 11 odbornika Ve}a Brimbenka, Ranka Ra{i} je izabrana za gradona~elnicu op{tine u Melburnu, u kojoj `ivi oko 210.000 qudi

sam Nacionalnoj eneralnoj lijskog udru`ewa lokalnih eri, kako bismo se zalagali cionalnom nivou. Bila sam sam dobila jednoglasnu pokqu~nim pitawima kao {to ene, pro{irewe “JobKeeper” gawe u socijalno i pristupartnerstvo za radna mesta ne samouprave. la priliku da se zala`em za okom sastanaka u Parlamen-

ini Brimbenk se uspe{no za0 miliona dolara dr`avnih i

saveznih investicija za na{u zajednicu i mi }emo nastaviti sa tim. n Prva ste `ena sa srpskim korenima na takvoj poziciji u Australiji. Kako je lokalno stanovni{tvo reagovalo kada ste postali gradona~elnica, uzimaju}i u obzir da ste `ena i Srpkiwa?

- Da, prva sam Srpkiwa gradona~elnica i veoma se ponosim se zbog toga. Dobila sam divnu povratnu reakciju srpske zajednice u Brimbenku i na{ih zemqaka {irom Australije. U Brimbenku 58 posto stanovni{tva govori jezikom koji nije engleski i skoro polovina je ro|ena u inostranstvu - moje nasle|e nije retko ili ne-

Vera i tradicija: Ranka Ra{i} sa parohom lokalne srpske crkve Svetog \or|a u Brimbanku

Ranka u Beogradu pre dve godine

@E OGRANI^EWA STI@EM U SRBIJU

sledwi put bili u Srbiate da uskoro ponovo Sr-

posledwi put bila 2019. goo videti porodicu i prijaa ponovo odem ~im ubla`e awa i budemo u mogu}nosti emo.

obi~no i ova raznolikost je ne{to {to volim kod Brimbenka.

Kad god {etam lokalnim ulicama kupuju}i namirnice, odlazim na ru~ak ili na sastanak, skoro uvek mogu da ~ujem svoj materwi jezik zajedno sa desetinama drugih jezika koji doprinose raznolikosti ovog mesta.

Stanovnici Brimbenka navikli su na to da lideri zajednice dolaze iz razli~itih sredina - jer to odra`ava wihovu zajednicu i mislim da nam poma`e da ih boqe predstavqamo. To zajedni~ko `ivotno iskustvo poma`e nam da boqe razumemo {ta im je potrebno, da im pomognemo da u`ivaju u boqem kvalitetu `ivota, wihovim prioritetima i onome {to im je va`no. n Recite nam ne{to o Va{em srpskom poreklu? Gde ste ro|eni, da li ste udati i imate li dece?

- Ro|ena sam u Livnu u Bosni i Hercegovini, a tinejxerske godine sam provela u Somboru. Nakon raspada Jugoslavije tokom 1990-ih, do{la sam u Melburn sa porodicom, a Brimbenk je bio moj prvi australijski dom, u kojem i daqe `ivim sa suprugom i dvoje dece. n Koliko vremena je trebalo da pro|e da Australija postane Va{ drugi dom?

- Multikulturalizam i me{avina razli~itih nacionalnosti, tradicija i kulture u~inili su da se u Brimbenku ose}am kao kod ku}e.

Ubrzo sam zavolela ovaj `ivahan grad, u kojem sam preko posla i zajednice stvorila do`ivotne veze. Pre nego {to sam postala gradona~elnica, ve}inu vremena posve}ivala sam svom malom biznisu i odgajawu dece. Uvek sam bila strastvena prema zajednici. Bila sam ukqu~ena u niz anga`mana lokalne zajednice, ukqu~uju}i zalagawe za poboq{awe lokalnih puteva.

Vodila sam uspe{nu kampawu za postavqawe barijera za bezbednost na putevima, koja je stigla sve do parlamenta Viktorije. n Da li u Brimbenku postoji srpska zajednica? Znate li koliko Srba `ivi u gradu?

- Da, na{a srpska zajednica je veoma aktivna, imamo tri lokalne srpske senior grupe. Na posledwem popisu stanovni{ta u Australiji 2016. godine, u Brimbenku je `ivelo 2.548 qudi sa srpskim poreklom (to zna~i da su oni ro|eni u Srbiji ili da su wihovi roditeqi ili bake i deke ro|eni tamo).

Ovo je 1,3 posto ukupnog stanovni{tva Brimbenka, {to je dvostruko vi{e u odnosu na ve}i Melburn. Da pojasnim, Brimbenk je op{tina u Melburnu, sa populacijom od oko 210.000 qudi. U Melburnu `ivi oko pet miliona qudi. n Koji su glavni problemi sa kojima se Srbi u Brimbenku i generalno u Australiji suo~avaju?

- Priznavawe zavr{enog obrazovawa u Srbiji veliki je problem za na{u srpsku zajednicu u Australiji. Mnogi Srbi provode godine u sticawu kvalifikacija u Srbiji samo da bi do{li ovde, a toliko toga im nije priznato. n Pandemija kovid-19 potresla je ceo svet pro{le godine, i jo{ uvek nije zavr{ena. Kakva je situacija sa korona virusom u Va{em gradu, da li ste i Vi u lokdaunu, kao i mnogi gradovi u Australiji?

- U pore|ewu sa mnogim drugim zemqama {irom sveta, Australija je imala sre}u u tome {to smo prebrodili efekte kovid-19. Ovde u Melburnu smo bili mnogo te`e pogo|eni nego ostatak Australije, ukqu~uju}i i zna~ajan ekonomski uticaj zatvarawa u Melburnu.

Melburn se trenutno nalazi u {estom lokdaunu. Nedavno smo dostigli 200. dan u lokdaunu otkako je pandemija u{la u na{u zajednicu u martu 2020. n Kako trenutno funkcioni{e `ivot u gradu?

- [irom Melburna qudima je dozvoqeno da napuste svoje domove samo iz odre|enih razloga, deca u~e od ku}e, imamo ograni~ewa putovawa, policijski sat i, na`alost, lokalni restorani, kafi}i i prodavnice su te{ko pogo|eni.

Na`alost, ovaj uticaj je bio jo{ ozbiqniji u Brimbenku. Imamo ve}u nezaposlenost u pore|ewu sa ostatkom na{e dr`ave i ve}e ekonomsko usporavawe u odnosu na druga podru~ja.

Deo toga je i zbog demografije na{eg podru~ja. Mnogi u na{oj zajednici ve} su rawivi, sa ograni~enim {tedwama kako bi ih za{titili od ekonomskih {okova, oslawawem na povremeni rad bez bolovawa, a mnogi rade na poslovima koji se ne mogu obavqati od ku}e. n Vidite li izlaz iz te te{ke situacije?

- Veliki prioritet za Ve}e Brimbenka je pru`awe podr{ke zajednici kako bi se oporavila od uticaja korona virusa.

Me|utim, ja sam optimisti~na da imamo svetlu budu}nost. Na na{em podru~ju se de{ava niz uzbudqivih infrastrukturnih projekata ukqu~uju}i izgradwu novog centra za zdravqe i blagostawe - koji }e ukqu~ivati vodeni centar.

Samo ovaj projekat }e otvoriti oko 100 radnih mesta tokom izgradwe i jo{ 120 radnih mesta kada postane operativan - pru`aju}i niz preventivnih zdravstvenih usluga, blagostawa, socijalnih, obrazovnih i usluga podr{ke, programa i inicijativa.

S. G.

18

ZAJEDNICA

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

ISPRAVKA SPAKOVALI SU KOFERE I OTI[LI 18.000 KILOMETARA DALEKO OD SRBIJE: Povodom reagovawa FK „Ficroj

Sada `ive u raju na zemqi, standard je sjajan, a koronu nisu ni osetili!

Kada se zbroje svi oni koji su sre}u i boqi `ivot potra`ili van granica Srbije, danas imamo oko tri miliona onih koji su nove domove na{li {irom Evrope, Azije, Amerike, Australije, Kanade i u posledwe vreme, sve vi{e aktuelnog, Novog Zelanda. Upravo tamo, na 18.000 kilometara od ku}e, Milana Mari} i wen suprug Gvozden, re{ili su da zapo~nu svoj novi `ivot.

Preseqewe na Novi Zeland, ta~nije na severni deo ostrva, u grad Okland, bio je, prema Milaninim re~ima, rezultat dogovora i vi{egodi{weg ma{tawa. U prilog toj odluci, veliku ulogu je odigrala i imigraciona politika vlade Novog Zelanda. Ona je danas zaposlena kao ofis menaxer u firmi koja se bavi gra|evinom, dok je suprug Gvozden zaposlen kao zavariva~, koji trenutno radi kao vo|a tima u odr`avawu pogona.

"Kada smo moj sada{wi suprug i ja po~eli da planiramo zajedni~ku budu}nost, shvatili smo da je to najboqa {ansa za nas.

Razmatrali smo sve zemqe koje imaju imigracione programe i u tom istra`ivawu smo se zaqubili u Novi Zeland. Godinama smo ma{tali da se preselimo u tu magi~nu, daleku zemqu i onda je na{a {ansa kona~no do{la.", ka`e Milana.

Po dolasku u zemqu, usledio je period asimilacije i prihvatawa novog na~ina `ivota. Ono {to ih je potpuno odu{evilo jeste qubaznost qudi, koji su otvorenog uma i veoma qubazni.

"Kulturolo{ka razlika je velika i naravno da je potrebno dosta vremena za asimilaciju. Sve je druga~ije, vozi se na levoj strani, leto je zimi, a zima je leti, za Bo`i} je 25 stepeni, na severu je toplo, a na jugu je hladno… Ali qudi su qubazni, javqaju se jedni drugima na ulici i u prodavnici vas pitaju kako vam je protekao dan. Mnogo se razlikuju od nas i na{ih navika, tako da morate da budete otvorenog uma i voqni da se mewate ako `elite da se uklopite. " Ono {to im najvi{e nedostaje tamo jesu porodica i prijateqi, a ~iwenica da je potrebno ~ak dva dana da se stigne iz Ouklanda u Srbiju, samo pove}ava ose}aj nedostajawa. Ipak, posredstvom modernih tehnologija, koju rado koriste kada se u`ele dragih lica.

"Iz Srbije nam najvi{e nedostaju porodica i prijateqi.

Razdaqina je velika i potrebno je provesti dva dana u putu samo da se stigne sa Novog Zelanda u Srbiju ili obrnuto. Naravno, u trenutnim okolnostima ni to nije mogu}e. Na svu sre}u, imamo modernu tehnologiju koja nam malo olak{ava stvari, jer mo`emo da vidimo drage qude i da bar na

Okland povr{inom podse}a na Beograd, ali da u wemu `ivi dosta mawe stanovnika, te i da u zavisnosti od doba dana, zavisi i koliko je `iv momenat osetimo da smo malo bli`i. " Iako su na Novom Zelandu jo{ od polovine 2016. godine, Milana ka`e da se ona i suprug jo{ prilago|avaju po{to su ~itav `ivot morali da krenu od po~etka. Olak{avaju}a ~iwenica im je bila ta da je on jo{ pre odlaska iz Srbije prona{ao posao u novom prebivali{tu.

"Mislim da se i daqe snalazmo i prilago|avamo. Sve smo krenuli ispo~etka, jer je Novi Zeland druga~iji od svega na {ta smo mi navikli, nismo znali nikoga i nismo mogli ni na koga da se oslonimo. Na svu sre}u, moj suprug je iz Srbije na{ao posao na Novom Zelandu, tako da smo imali neki ose}aj sigurnosti i kontinuiteta. " Iako broj Srba u ovoj zemqi nije ba{ velik, Milana i Gvozden su imali sre}e da upoznaju prve qude sa na{ih prostora ve} u avionu. Za ~etiri godine, posredstvom na{e crkve na Novom Zelandu, ali i preko svojih poslova, upoznali su jo{ Srba iz dijaspore.

"Srpska zajednica na Novom Zelandu je mala. Na sre}u, prisustvo Srpske pravoslavne crkve i divnog oca Save omogu}ava zajednici da se kuluturolo{ki lak{e pove`e sa maticom. Mi smo imali sre}u da u avionu kojim smo do{li na Novi Zeland upoznamo jednu divnu srpsku porodicu sa kojima se i daqe dru`imo. Igrom slu~aja ja i na poslu imam kolegu iz Srbije, koji mi je postao blizak prijteq. Zaista smo sre}ni i zahvalni jer smo upoznali divne qude ovde, kako iz Srbije, tako i sa drugih krajeva sveta", otkriva nam Milana.

Za sam grad u kojem `ive, Okland, ka`e da povr{inom podse}a na Beograd, ali da u wemu `ivi dosta mawe stanovnika, te i da u zavisnosti od doba dana, zavisi i koliko je `iv. Ono {to

posebno isti~e kao prednost jeste ~iwenica da u u svakodnevnom `ivotu, nema `urbe i stresa.

"Okland je nije poput brzih evropskih gradova, ali ima neki svoj ritam. Svaki novi dan po~iwe mawe-vi{e isto, u sedam sati je ceo grad budan i na ulicama Oklanda, svi `ure na posao, gde laganim tempom pristupe svojim obavezama, bez `urbe i stresa. Oko ~etiri popodne se opet oseti u`urbanost na ulicama grada, qudi `ure ku}ama ili idu da se na|u sa prijateqima po kafi}ima i restoranima. Ako je radni dan, predve~e se sve polako zatvara i qudi idu ku}ama, da se pripreme za novi radni dan. " Nezaobilazna tema razgovora sa Milanom bila je i pandemija korona virusa. Naime, dok je brojka zara`enih u Srbiji i daqe opasna, Novi Zeland va`i za zemqu koja je na globalnom nivou, dala najboqi odgovor na pandemiju, te ima najmawi broj zara`enih.

"Novi Zeland je ostrvska dr`ava sa najbli`im kopnom udaqenim oko 4.000 km, pa je samim tim kontrola granica lak{a.

Druga bitna stvar je odlu~nost vlade da po svaku cenu spre~i {irewe virusa i brza odluka da se zatvore granice i da se u|e u potpuni lokdaun. Tre}a je disciplina populacije, koja se generalno pridr`avala propisanih mera, osim nekih izolovanih slu~ajeva. Potpuni lokdaun tj.

Nivo 4 je na Novom Zelandu trajao ~etiri nedeqe i podrazumevao je da ne radi ni{ta osim prodavnica hrane i drugih neophodnih servisa. Nije bilo dozvoqeno kretawe osim {etwe po kraju i odlaska do prodavnice, kao ni bilo kakva okupqawa. Mo`e se re}i da je cela zemqa stala na te ~etiri nedeqe. Nivo 3 je podrazumevao iste restrikcije, ali je nekim oblastima bilo dozvoqeno da po~nu sa radom. Nivo 2 je doneo jo{ vi{e slobode, dok

Siti Srbija“ na ~lanak objavqen u Srpskom glasu 26. avgusta Uprava FK „Ficroj Siti Srbija“ je reaguju}i na ~lanak objavqen u Srpskom glasu 26. avgusta teku}e godine, redakciji ukazala na pojedine neta~ne informacije koje su u istom navedene, a koje ovim putem `elimo da ispravimo. Naime, u pomenutom ~lanku kao prvi osniva~ gore pomenutog fudbalskog kluba navodi se pokojni g. Mirko Vlajni} koji nikada nije bio u ulozi osniva~a, niti predsednika kluba.

Od uprave FK „Ficroj Siti Srbija“ dobili smo ta~ne istorijske podatke o samom nastanku kluba, kao i informaciju da same arhive pomenutog kluba mogu potvrditi imena predsednika. Fudbalski klub ima ponosnu i dugu istoriju koja datira od 1960-ih godina. Osnovan prvo kao amaterski klub, a kasnije i kao profesionalni klub registrovan u Fudbalskom savezu „Viktorije“ 1963. godine. Osniva~ i prvi predsednik kluba bio je pokojni Ostoja Peki}.

Par ~iwenica o FK „Ficroj Siti Srbija“ l Osnovan 1963. godine l 1966. prvi put nastupio u seniorskoj ligi VSF ligi kao „Karlton Srbija“ l Takmi~io se kao „Karlton Srbija“ izme|u 1966. i 1984. godine l Ujedinio se sa FK „Ringvud Junajted“ 1984./1985. godine, nazivaju}i se od tada „Ringvud Srbija“ l Takmi~io se kao „Ringvud Srbija“ od 1985. do 1990. godine l 1990./1991. spaja se sa klubom „Ficroj Siti“ postaju}i tako „Ficroj Srbija“ poznatiji kao „FicrojSiti Srbija“ Osniva~ fudbalskog kluba i prvi predsednik istog je bio pokojni g. Ostoja Peki}, te stoga Srpski glas upu}uje javno izviwewe g. Vladi Peki}u (sinu pokojnog Ostoje Peki}a) i wegovoj porodici, kao i fudbalskom klubu „Ficroj Siti Srbija“.

Nivo 1 ve} li~i na normalan `ivot. Me|utim, na Novom Zelandu se pandemija nije zavr{ila, vlada i ministarstvo zdravqa konstantno opomiwu qude da smo na korak od novog lokdauna i da nema opu{tawa. Koliko sam ja mogla da vidim, ve}ina qudi po{tuje pravila i slu{a smernice vlade, dok su privatni i javni sektor primorani da se pridr`avaju pravila ili da snose posledice nepo{tovawa istih."

Ona i suprug su u karantinu proveli oko ~etiri nedeqe. Kako je wen posao takav da mo`e da se obavqa preko interneta, ona je radila od ku}e, dok je Gvozden bio na mini odmoru. Slobodno vreme koristili su da upoznaju kraj u kojem `ive, ali i da se posvete jedno drugome.

"Dosta smo {etali po na{em kraju, ~ak smo otkrili i divnu malu pla`u pet minuta od na{e ku}e, mnogo smo kuvali, gledali serije na Netfliksu, igrali dru{tvene igre i odmarali. Bilo je lepo {to smo mogli da se posve-

timo jedno drugom, ali smo sre}ni {to nije du`e trajalo jer bi posledice po ekonomiju siguno bile zna~ajnije. Na svu sre}u, na{i poslovi nisu trpeli neke zna~ajnije promene zbog korone i lokdauna i veoma smo zahvalni na tome. ", otkriva nam Milana.

Na Novom Zelandu, prema Milaninim re~ima, strah je mawi nego u ostalim zemqama sveta, ali vlada dr`ave i daqe upozorava svoje dr`avqane na opasnost, te je oprez i daqe tu.

"Od svih stanovnika o~ekuje se da vode ra~una o higijeni, da se dr`e na distanci, da se testiraju ako imaju simptome, da nose maske u javnom prevozu i da prate gde su bili, {to je mogu}e uraditi preko NZ Covid Tracer aplikacije.

Vlada konstantno upozorava da je neophodno da qudi prate smernice. Korona je svakako uticala na raspolo`ewe, ali verovatno mawe nego u nekim drugim delovima sveta ", ka`e nam Milana na kraju razgovora.

S. G.

PUTOPIS Monako, Nica, Kan. Tu `ive ili odsedaju poznati, od prin~eva i princeza, do glumaca i sportista, ve}inu je nemogu}e sresti jer je sve u~iweno da u`ivaju i (ne)brinu o svojim bankovnim ra~unima.

Fran~esko Grimaldi Malicija je stigao prvi, u 13. veku…

^etvrtak decembar 2021.

2020. 19 ^etvrtak10.

9. septembar

AZURNA OBALA

Monte Karlo, steci{te svetskog xet seta

Carstvo sjaja i glamura

Monako, posledwa kne`evina u Evropi, ste{wena izme|u Primorskih alpa i mora, sa Francuskom u zale|u, veli~ine je wujor{kog Central parka. Kvartom La Vi dominira palata vladarske porodice Grimaldi. Tu su jo{ kvartovi Kondamon, u kojem se odr`avaju nadaleko poznate trke Formule jedan, Monogeti, Larvoto i najpoznatiji Monte Karlo, steci{te svetskog xet seta. Osniva~ Monaka je Fran~esko Grimaldi Malicija, koji je, kao pristalica pape pobegao iz Francuske u 13. veku i skloni{te na{ao na jednoj steni na obali Sredozemnog mora, na kojoj je postojalo Katedrala Svetog Nikole u Monte Karlu, vojno utvr|ewe i oko koje se kasnije foru kojoj su krunisani svi vladari Monaka mirao grad. Spomenik osniva~u kne`evine stoji i danas ispred palate Grimaldijevih na centralnom trgu.

Kada se iz podzemne gara`e pokretnim stepenicama popewete na trg, sa leve strane }ete videti pomorski institut, koji nosi ime osniva~a Alberta Prvog. Direktor instituta je decenijama bio ~uveni istra`iva~ @ak Kusto. U blizini je i crkva Svetog Nikole, u kojoj su krunisani svi vladari Monaka, i u ~ijim kriptama po~ivaju. Me|u wima je i grob princeze Gracije Patricije, odnosno poznate ameNica, koju jo{ zovu i ri~ke glumice Grejs Keli, koja se odrekla kraqica Azurne obale filmske karijere udajom za princa Renije jedna od najpoznatijih jea Tre}eg. Na wihovim grobovima i danas svetskih turisti~kih stoji sve`e cve}e. Ina~e, na mnogim medestinacija stima u Monaku mogu se videti panoi sa crno-belim fotografijama Grejs Keli. Na wu podse}a i ru`i~wak posa|en u princezinu ~ast. Sa tvr|ave se pru`a pogled na marinu u kojoj se u mno{tvu luksuznih jahti veli~inom i lepotom izdvaja kne`evska nazvana „Kraqica mora”. Na blagoj padini prema moru je vrt Svetog Martina sa 6.000 biqnih vrsta.

Monte Karlo je najluksuzniji i najpoznatiji kvart Monaka. Wime dominira istoimeni kazino, ispred koga su parkirani ~etvoroto~ka{i najpoznatijih svetskih marki. U steni na kojoj le`i kockarnica postoji marina, tako da klijenti koji `ele da izbegnu paparace u kazino mogu da u|u jahtama! Preko puta je luksuzni hotel „Di Pari”, a sa desne strane istoimeni kafi}, u koji svra}aju svi oni koji dr`e do toga da budu vi|eni. Za obi~ne smrtnike mnogo je pristupa~niji kazino „Di Pari”, u kojem na automatima za ulo`enih pet evra mo`e da se zaradi desetostruko ve}a suma. U Azurna obala je duga 100 kilometara i Monte Karlu svakako bi trebalo prostire se od Mentona, na granici sa Italiposetiti i japanski vrt, koji jom, do Sen Tropea. Iako ima 300 sun~anih dana donekle podse}a na onaj u begodi{we, temperature nikada nisu previsoke. ogradskom Jevremovcu.

Nica, koju jo{ zovu i kraqica Azurne obale je jedna od najpoznatijih svetskih turisti~kih destinacija.

Monako ima 32.000 stanovnika, od ~ega tre}inu ~ine U 18. veku je bila steci{te Francuzi. U wemu `ive pripadnici 108 nacija. Svaengleske aristokratije, koja koga dana u Kne`evinu do|e jo{ 30.000 Italijana, je tu provodila zime, zbog koji rade u Monaku i uve~e se vra}aju ku}i. Ina~e, prijatne klime. Zahvaquju}i Mona~anima je zakonom zabraweno da rade wima, Englezi su masovno po~efizi~ke poslove i ne pla}aju porez, dok li da pose}uju ovo mesto, i da u ostali pla}aju simboli~nih dva wega ula`u, o ~emu svedo~i i naziv odsto. promenade – Englesko {etali{te, koje se u zalivu oblika potkovice prote`e u du`ini od sedam kilometara. Sa jedne strane {etali{te je oivi~eno morem, a sa druge drvoredom palmi, koji se zove Mala zno govori i podatak da se wegov vlasnik, Afrika. kada je zapao u dugove, od bankrota spasao U nizu luksuznih hotela izdvaja se tako {to je prodao – luster. Ina~e, svahotel „Negresko”, koji nosi ime svog osni- ka od mnogobrojnih soba, u ovom hotelu, va~a Rumuna. Koliko je ovo zdawe luksu- ure|ena je u drugom stilu. Pored toga {to

BROJKE…

DA SE NE ZAMARAJU

Gradi} Menton, poznat jo{ i kao grad limuna

Kan, svetski poznat najvi{e zahvaquju}i filmskom festivalu je steci{te me|unarodnog xet seta, Nica je jo{ poznata i kao grad umetnosti, filma, parfema, dobre hrane i vina. Centrom dominira park kraqa Alberta, koji je ovih februarskih dana bio ukra{en u znaku karnevala. Nicu krasi jo{ 300 parkova i 150 fontana. Sa vidikovca se pru`a nezaboravna slika na Zaliv an|ela i panoramu ovog grada od 400.000 stanovnika.

Jedna od atrakcija je i aerodrom, drugi po veli~ini u Francuskoj, postavqen na plo~ama u moru, sa koga se dnevno obavi 45 letova za Pariz. U gradu je i luka sa 550 vezova za jahte. Nica se nalazi na raskrsnici puteva za Alpe, Provansu i Italiju. Ona je i administrativni centar Azurne obale.

Na pola puta izme|u Nice i Kana, na kraju Zaliva an|ela, sme{ten je slikovit gradi} Antib. Gradom dominira tvr|ava Fort Kare, u ~ijem podno`ju je marina za megajahte. Na ulazu u Antib pada u o~i blok stambenih zgrada piramidalnog oblika, postavqenih tako da formira-

ju oblik talasa. Arhitekte su prilikom projektovawa vodile ra~una da svaki od stanova ima pribli`no jednak broj sun~anih sati. Ovaj stambeni blok ima svoju marinu, restorane i prodavnice, tako da predstavqa grad u gradu, pa nije ~udno {to stan od 70 kvadrata ko{ta oko 750.000 evra. Antib je osim toga {to je meka xet setera (ovde ku}u ima i Roman Abramovi~), poznat i po xez festivalu, festivalu podvodne fotografije i starina. Najpoznatiji stanovnik Antiba bio je, svakako Pablo Pikaso, koji je Antibu ostavio 140 dela, od kojih je najpoznatije slika „Radost `ivota”. Sva Pikasova dela nastala u Antibu izlo`ena su u ku}i u kojoj je veliki slikar `iveo.

Poznatiji od Antiba svakako je Kan, najvi{e zahvaquju}i filmskom festivalu. Osnovali su ga u 5. veku monasi na ostrvu Sveta Honorata. Od 15. veka je u sastavu Francuske. Za ovaj grad u Provansi vi{e se ~ulo po~etkom 19. veka, kada su u wega najpre zimi po~ele da dolaze ruske aristokrate. Kasnije su ovde provodili i leta. Danas je to poznato letovali{te na Azurnoj obali, koje krasi {etali{te Kroazeta, dugo 2,5 kilometara. Zahvaquju}i filmskom festivalu, stanovnici ovog grada, barem povremeni, postale su poznate ameri~ke filmske zvezde, koje imaju ku}e u kvartu La Kaliforni.

Biser Azurne obale svakako je gradi} Menton, poznat jo{ i kao grad limuna.

Ovo bajkovito mesta{ce na obali Sredozemnog mora krasi blaga klima (temperatura nikada ne pada ispod 3 stepena po{to je mesto za{ti}eno od vetrova) zahvaquju}i kojoj dobro uspevaju agrumi. U drugoj polovini februara ovde se odr`ava festival limuna, kada se od pomoranxi, mandarina i limuna prave skulpture, za ~iju izradu se utro{i i do 100 tona agruma. Ovu galeriju pod vedrim nebom poseti i do 250.000 gostiju. Gradom dominira bazilika Svetog Mihovila. A ako za|ete u strme i uske ulice Mentona, mo}i }ete da osetite mirise Provanse: za~inskih trava, lavande, ili kuglica natopqenih limunovim uqem.

M. T.

20

RIZNICA

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

OTKRIJTE ZABORAVQENI BEOGRAD:

Dvor u srcu top~iderske idile

Usred betonske xungle glavnog grada, naslawaju}i se na ve~no zelene pejza`e Ko{utwaka, nalazi se Top~iderski park, pomalo zaboravqeno prirodno uto~i{te Beogra|ana, veli~anstvenog izgleda i {arma. Bogat egzoti~nim biqnim vrstama, ali i brojnim, velelepnim kamenim spomenicima, ovaj park pru`a neizostavno jedinstven utisak na posetioce koji u wemu zaboravqaju sada{wost i postaju svedoci dinami~ne istorije srpske dr`ave i dru{tva.

I ba{ u sredi{tu ove idile, nalazi se najve}e blago, masivni dvor, sne`no bele fasade koji je na tom mestu, davne 1831. godine, sagradio osniva~ dinastije Obrenovi} i jedan od utemeqiva~a moderne srpske dr`ave, knez Milo{.

Nakon {to je Srbiji 1830. godine doneo autonomni polo`aj u okviru Osmanskog Carstva, Milo{ je odlu~io da jedan od svojih najva`wih dvorova smesti upravo u Top~ider, nadomak tada{weg Beograda u kome se i daqe nalazio turski pa{a sa svojim garnizonom. Mo`e se re}i da mu je Top~iderski konak kasnije postao najdra`i od svih beogradskih dvorova. Odatle se spremao na putovawa, tu je obavqao svoje svakodnevne obaveze, primao diplomate, stare{ine i druge ugledne goste, me|u kojima je bio i prvi engleski konzul

u Kne`evini Srbiji, pukovnik Xorx Hoxes.

"Knez Milo{ bio je o~aran britanskim pukovnikom, s kojim je vrlo brzo uspostavio neuobi~ajeno prijateqske odnose.

Ovo prijateqstvo bilo je od posebne ko-

risti britanskoj vladi koja je i na ovaj na~in mogla da prati promene kne`evog raspolo`ewa prema ostalim velikim silama, a pre svega prema Rusiji", ispri~ao nam je Borislav Korica, kustos i doma}in Konaka kneza Milo{a koji od 1966. godine deluje kao depadans Istorijskog muzeja Srbije.

Ipak, osim klasi~ne rezidencijalne, dvor je, sa svojim parkovskim kompleksom, zadovoqavao i brojne druge namene u XIX veku. "Ispred dvora, organizovane su sve~anosti, skup{tinska zasedawa, a za vreme prve Milo{eve vlade i ven~awe jedne od wegovih k}eri. Knez Mihajlo, na ovom je mestu, 1865. godine priredio velelepnu proslavu pedesetogodi{wice II srpskog ustanka", obja{wava Korica.

Obilazak Top~iderskog dvora neizostavno nas je doveo i do pitawa kne`evog odnosa sa suprugom Qubicom. "Knegiwa nije ~esto boravila ovde. Za razliku od Milo{a, ona nije bila preterano odu{evqena ovim mestom i nije mu se sa rado{}u vra}ala. Mo`da su za to bile zaslu`ne i brojne Milo{eve avanture, koje su mogle imati veze sa konakom", ka`e Korica.

O Milo{evom `ivotu u top~iderskom dvoru, ali i o wegovoj dugoj i dinami~noj vladavini najboqe nam govori stalna mu-

zejska postavka koju ba{tini konak.

Pored brojnih portreta i Milo{evih li~nih predmeta, gorwi sprat dvora-muzeja krase i tri autenti~no sa~uvane prostorije, prelepo dekorisane jo{ u vreme izgradwe. "Posetioci su zadivqeni {arenilom i ukrasima Milo{eve Paradne sobe, Bogomoqe i Divanhane", tvrdi Borislav Korica.

Ipak, muzejska postavka ovde se ne zavr{ava. Brojni eksponati, od zastava i naoru`awa do ode}e i ku}nog posu|a pri~aju nam nadaqe pri~u o tome kako je Srbija postepeno sticala svoju nezavisnost u XIX veku, zahvaquju}i dinastiji Obrenovi}, ali i do kakvih je to promena i procesa dovelo na planu kulture i svakodnevnog `ivota. "Jedna od postavki upravo nastoji da prika`e kako se srpski narod, u jeku politi~kih pregnu}a, postepeno udaqavao od osmanskih kulturnih tekovina i pribli`avao evropskom `ivotnom stilu i kulturi", nastavqa na{ sagovornik.

Spajawem veli~anstvenog prirodnog okru`ewa, istorije i savremene umetnosti, Milo{ev konak stvara poseban ugo|aj i omogu}ava Beogra|anima, ali i brojnim turistima da se opuste, u`ivaju, a usput i upoznaju sa pro{lo{}u srpske dr`ave i dru{tva!

M. T.

NAJSTARIJA SRPSKA HIMNA:

Wen nastanak obavijen je velom tajni!

Iako je pro{lo vi{e od 200 godina od kada je prvi put zvani~no zapevana i postala deo {kolskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.

Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fru{kogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika. „Uskliknimo s qubavqu svetitequ Savi…”, himna posve}ena prvom srpskom arhiepiskopu i kwi`evniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuve`dinu na Fru{koj gori 1735. godine.

Smatra se da je ovu sve~anu pesmu ispevao vladika vr{a~ki Jovan Gligorijevi}, koji je kasnije postao i mitropolit karlova~ki. Pesmu je zabele`io jeromonah Silvester Vu~kovi} i 1832. preneo je u Hilandar.

U manastiru Kuve`dinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posve}enoj

Manastir Kuve`din na Fru{koj gori Svetom Savi, ali istori~ari i istra`iva~i veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom „Pesn Svetitequ Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabele`ena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.

A o prvoj {kolskoj slavi postoji zapis da je proslavqena u Zemunu 1812. godine na inicija-

tivu prote Jeftimija Ivanovi}a, koji je prethodno boravio u Kuve`dinu. Tada je osnovan i {kolski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obele`avati svake godine, kao za{titnik srpskih {kola“.

– Po predawu znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova

nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego {to je postala {kolska slava u Srba – ka`e jeromonah Varnava.

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o wenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle sredweg veka“, koju je napisala monahiwa Teodora Vasi}, a izdao manastir Vavedewe presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeqkovi} pi{e da je u Kuve`dinu nastala himna i spomiwe wenog autora Jovana Gligorijevi}a i jeromonaha Silvestera Vu~kovi}a, koji je himnu i zapisao. U ovom izdawu Nedeqkovi} ne navodi izvor podataka o nastanku

Himne Svetom Savi.

Istori~ar Dimitrije Ruvarac zakqu~uje da je pesma nastala u Sremu, a zakqu~ak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogu}i autor spomiwe se i pesnik i sve{tenik iz Pan~eva Vasa @ivkovi}, koji je `iveo od 1819. do 1891. godine.

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stankovi} (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Be~u 1858. godine. Svoju muzi~ku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokrawac, Jenko i Krsti}.

Ostaje da se i daqe istra`uje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuve`dinu na Fru{koj gori pre 283 godine i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo {kolsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske dr`ave i Srpske pravoslavne crkve.

R. N.

AUSTRALIJA Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je u Melburnu u 87. godini preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, svekar, deda i pradeda

^etvrtak decembar 2021.

2020. 21 ^etvrtak10.

9. septembar

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

MILO[ NIK[I] 10. 2. 1934. Kobiqak, Banija 31. 8. 2021. Melburn, Viktorija Opelo je odr`ano u crkvi Svetog Arhi|akona Stefana (Kizboro), a sahrana na grobqu u Springvejlu.

Zbog epidemiolo{kih mera samo naju`a porodica je prisustvovala opelu i sahrani.

S qubavqu ve~no }emo te nositi u srcu, du{i i mislima.

Po~ivaj u miru Bo`jem. Vje~naja pamjat.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Nenad, snaja Gordana, unu~ad Milo{, Mirjana i Petar, praunu~ad, bra}a, sestre, rodbina, kumovi i prijateqi u Australiji i otaxbini.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

KRAJ KORONA "KONC LOGORA"?

Ajkula usmrtila mladi}a Jedan 20-godi{wak stradao je od napada ajkule na istoku Australije uprkos poku{ajima surfera i kupa~a da mu pomognu.

Napad se dogodio oko 11 sati po lokalnom vremenu na pla`i Emerald bi~ na oko 500 kilometara severno od Sidneja.

Kada su stigli spasioci su videli kako vi{e kupa~a i surfera poku{avaju da spasu `rtvu, u „neverovatno hrabrom poku{aju u jako opasnoj situaciji“, rekao je Kris Vilson iz slu`be hitne pomo}i u dr`avi Novi Ju`ni Vels. „^ovek je pretrpeo kriti~ne povrede ruke i uprkos najboqim naporima prolaznika, spasilaca i drugih hitnih slu`bi nije mogao da mu se spase `ivot“, rekao je Vilson.

Posle nesre}e zabrawen je pristup pla`i i okolnim vodama.

U 2020. godini bilo je 26 napada ajkula u zemqi, od kojih dva smrtonosna.

Australija popu{ta mere posle vi{e meseci lokdauna Australija je proenila svoju strategiju borbe protiv koronavirusa: vreme je da iza|emo iz blokade i da iza|emo iz pe}ine, rekao je premijer Australije Skot Morison.

Kako se vakcinacija u Australiji ubrzava, gra|ani }e uskoro po prvi put "`iveti sa virusom", odnosno ne}e vi{e poku{avati da ga elimini{u.

To je drasti~an pomak za zemqu koja je navikla na malo infekcija. Australija je do sada nastojala da ima "nultu strategiju borbe sa koronom“, odnosno da blokira dolaske stranaca i cirkulisawa infekcije u dru{tvu. Odmah je po izbijawu zaraze zatvorila sve dr`avne granice. Zatvarawe gradova su bile ~esto i nakon samo jednog slu~aja zaraze. Na primer, Melburn je u posledwe dve godine imao vi{e od 200 dana karantina.

To je dovelo do velikih kritika zbog tro{kova za `ivot, a odrazilo se i na mentalno zdravqe qudi. Me|utim, Delta varijanata je promenila sve. U junu se virus pro{irio po Sidneju, pa onda i u Melburnu i Kanberi. Broj zara`enih stalno raste, a vlada se trudi da vakcini{e {to ve}i broj qudi.

Dr`avne prestonice su u karantinu, a svaki tre}i Australijanac trenutno mora da ostane kod ku}e.

Sada vlasti isti~u da "nulta stretegija protiv virusa" vi{e nije izvodqiva.

NOVI PLAN OKo 36 odsto Autralijanaca starijih od 16 godina potpuno je vakcinisano, ali je to

daleko od dovoqnog da se iza|e iz blokade, ka`u stru~waci.

- Ovaj dan mrmota mora da se okon~a i zavr{i}e se kada dostignemo 70 i 80 odsto vakcinisanih - ka`e Morison.

Prema dosada{wim stopama, Australija bi mogla da vakcinisa{e 70 odsto svojih gra|ana starijih od 16 godina do sredine oktobra. Nacija sada planira da se otarasi karantina i da se vakcinisanim osoba daju dodatne slobode.

Ali nastavi}e se testirawa i pra}ewa i zadr`a}e se ograni~ewa na niskom nivou, poput socijalne distance i no{ewa maski.

Mogu}e su i mawe blokade, ali se smatraju mawe verovatnim.

OTVARAWE ME\UNARODNIH GRANICA To }e uslediti kada Australija dostigne prag od 80 odsto vakcinisanih. Ali putovawa }e biti otvorena samo za odre|ene sigurne zemqe i za qude koji su vakcinisani.

Premijerka Novog Ju`nog Velsa je rekla da ima za ciq ponovno otvarawe u novembru, ali neki stru~waci ka`u da bi to moglo da se dogodi i ranije.

Nacionalni plan tako|e dozvoqava „putne mehuri}e“ u sigurne zemqe, {to ukazuje da }e vakcinisani strani dr`avqani mo}i da u|u. Aviokompanija Kantas ozna~ila je ponovno otvarawe ruta u decembru za Veliku Britaniju, SAD, Singapur, Kanadu i Japan.

Ankete pokazuju da 62 odsto gra|ana podr`ava vladin plan ponovnog otvarawa.

Me|utim, mnogi Australijanci odustaju od ideje da "`ive sa virusom" nakon {to su se navikli na niske stope zaraze.

Vladino modelirawe, procewuje da bi ponovno otvarawe omoglo da dovede do 13 smrti u {est meseci, pod uslovom da su testirawe i pra}ewe na vrhuncu. To moglo da poraste na 1.500 ako postoje mawe zdravstvene mere.

POLITI^KA BORBA Delovi zemqe se ne sla`u sa sazvenom vladom i drugom dr`avama oko strategije. Pod australijskim sistemom federalizma, dr`avne vlade imaju kontrolu nad zdravqem, policijom i unutr{awim granicama. Kvinsledn i Zapadna Australija odbijaju da otvore svoje dr`ave dok Sidnej sada ima vi{e od 1000 infekcija dnevno.

Morison tvrdi da se ove dr`ave ne mogu zauvek kriti od virusa.

22

SVET POZNATIH

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

ZORAN KOSTI] CANE:

NAJGLEDANIJI FILM U SRPSKIM BIOSKOPIMA:

"Ne~istu krv - Greh predaka" za nedequ dana pogledalo 37.000 gledalaca

Ovo je vreme manipulacije, svakome je sve jasno, a nikome ni{ta nije jasno Ovo je ustvari vreme velike jalovine.

Ovde se sve pakuje u skupocene krpe, tu|e trice...gde se glupost predstavqa kao mudrost. Ako ne}e ~ovek da razmi{qa o sebi - }ao, dovi|ewa, pri~a vo|a benda “Partibrejkers””. n Koliko je te{ko stvarati i biti iskren u savremenom trenutku?

- Ili si iskren ili nisi. Ako si furao taj pravac, ne mo`e{ sad da se vrati{ u rikverc pa sad da bude{ neko drugi. Mogu}e je da to mogu neki drugi da rade, ali je provaqivo da to rade zbog sitnog interesa. Kako si krenuo, tako fura{. [to se ti~e inspiracije, oskudne su teme. Ovo je sortirano vreme, sve je na ka{i~icu. Ne znamo {ta }e s nama da bude dok nam slobodu na ka{i~icu nude. Ne znamo kako }emo mi sad tu da se odnosimo prema svemu. Zatvorili su nas u na{im glavama. Po{to ovo vreme ni{ta ne nudi, neko te zakqu~ava u tebe samog i stalno te tera da na odre|ene teme tro{i{ vreme. Ali to je tako, pa je tako. Ovo je vreme manipulacije, svakome je sve jasno, a nikome ni{ta nije jasno. A stvari su, meni barem, jako jasne. Ti~u se upravqawa qudima, wihovim `ivotom, wihovim prohtevima, wihovim mislima. To je tako. Tehnologija plus crna magija. n Kako razaznati istinu od agresivnog promovisawa svega i sva~ega, ako smo okru`eni nekim sumwivim vrednostima?

- Vreme sugestije. Oni atakuju sve vreme na ovo malo razuma, koliko su nam oni ostavili. Zna{, oni prave neki koncept u koji te uguravaju, a taj koncept bez vertikala, bez boga, je tesan koncept. Sve je kako je ~ovek naumio, ali kao {to znamo, ~esto ne bude onako kako je ~ovek naumio. Ova tehnologija ho}e da iskqu~i vi{u silu, ali ne mo`e. Bez bo`ijeg koncepta `ivota nema. Sve {to je bilo, ono, ja~i protiv sabijih... nekad ispadne da su slabiji ja~i, da imaju neku prednost na svojoj strani. Po{to ove qude ne zanima ni{ta, oni su nadnacionalni, samo ta grabe`qivost, profit i sve to. Pare su ih uzele pod svoje i upravqaju wima. Vidi{ kakvo je vreme - nema za svakog. Preformulacija svega. @ivimo u ne~emu {to ne znamo {ta je, a ono od pre slabo vredi. Ustvari vredi ali neki kreatori na{ih `ivota ho}e da te ubede da je sve slabost i da samo postoji snaga voqe. Tako da treba da se sna|emo, da spusimo loptu na zemqu, na{e porodice, bliski qudi koji razmi{qaju na isti na~in kao i mi, a mi na isti na~in kao oni. Treba na}i istomi{qenike, nekoga kome ne mora{ da obja{wava{, nekoga ko shvata sve to. Mi `ivimo u vremenu op{teg neshvatawa. Zna~i, iskqu~ivawa smisla iz svega toga. @ivimo kao mehani~ka bi}a.

n Tvoje pesme su uvek svedo~anstvo vremena.

Kako bi posvedo~io ovo vreme?

- Pa, kao sirotiwsko carstvo. To ti je to. To su ve~ne teme koje `ive, a stepen wihove `ivosti je stepen istine u wima. Zna~i, {to su istinitije, du`e }e da ostanu sve`e i da budu `ive pesme koje }e se non-stop vra}ati ili poprimati neki drugi smisao i zna~ewe. Kada smo po~eli opet da sviramo...treba se ponovo ufurati u film, po{to ovo vreme bri{e sve iz tebe. Ono {to je bilo ne va`i vi{e. Dobijamo uputstvo iz nekih birokratskih kancelarija, nekih kabineta nekih qudi za koje mi ne znamo ni ko su ni {ta su, a oni razmi{qaju o nama i odre|uju nam pravac puta. n Ako od politike nema vajde, mo`e li ekologija, odnosno o~uvawe prirode biti probuditi i okupiti istomi{qenike?

- Pa ne znam, qudi treba da razmisle po{to seku granu na kojoj `ive. Trebalo bi da se razmisli, vidi{ da je haos. \avo qudima mira ne da. Haos je u svetu. Stalne neprilike, stalno neka beda i sve to. A mi nismo izdvojeni, mi smo deo tog sistema koji radi da nas nema. Ili da nas ima {to mawe. To je neka ekipa koja misli da }e putem tehnologije da uzme svet za sebe. Ekologija mora da probudi qude.

Nedostatak vode mora da probudi qude. Lo{ vazduh mora da probudi qude. Zna~i, bezumna eksploatacija zemqe i pretvarawe plodnosti u jalovinu mora da probudi qude. Ovo je ustvari vreme velike jalovine. Ovde se sve pakuje u skupocene krpe, tu|e trice...gde se glupost predstavqa kao mudrost. Ako ne}e ~ovek da razmi{qa o sebi - }ao, dovi|ewa. Priroda mo`e i bez wega, ona }e se nekako i obnoviti s nama ili bez nas. Ono {to ostavqamo ovima za nama, mislim to je neka neugledna budu}nost. Strah za sutra boji nam jutra. n Mo`da je problem i u tome {to danas niko niza{ta ne preuzima odgovornost?

- Pa ne}e jer qudi su u kompromisu, u interesu, u strahu. Misle da ono {to imaju da mogu i to da izgube. Krije se sopstvena sre}a, krije se sopstveno postojawe. ^ovek je u mimikriji. Misli da }e nekako boqe da pro|e ako se ne me{a ni u {ta, da }e da dobije ne{to svoje...A to je pitawe jer sve tvoje je tu|e. Bezveze je ako ostane{ u toj introspekciji.

Da toliko razmi{qa{ o sebi da ustvari ni{ta ne ~ini{. To je bezveze, sve {to }e{ dobiti je ni{ta u principu. Dobi}e{ ne{to {to nije va`no, {to te ometa na putu ostvarewa.

R. N.

Film rediteqa Milutina Petrovi}a "Ne~ista krv - Greh predaka" za nedequ dana prikazivawa u bioskopima je pogledalo 37.000 gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Ekipa filma otputovala je za Be~, gde }e se pokloniti publici na premijeri u glavnom gradu Austrije, u okviru Adria Film Festa. Naredne nedeqe turneja gluma~ke ekipe se nastavqa, i to prvo u Makedoniji, gde je premijera zakazana 9. septembra u Skopqu, a zatim dru`ewe sa glumcima u bioskopu "Sinepleks" u Kragujevcu. Nakon toga, film }e po~eti da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji.

Film je do sada progla{en za najboqi po izboru publike na 28.

Evropskom filmskom festivalu Pali}, osvojio je i prvu nagradu na 45. Festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi (za scenaristu Vojislava Nanovi}a i autora adaptacije scenarija Milenu Markovi}), dok je ~itav gluma~ki ansambl dobio nagradu za najboqe gluma~ko ostvarewe na Dunav Film Festu, a Fe|a [tukan specijalnu nagradu za izuzetno gluma~ko ostvarewe za ulogu na 56. Filmskim susretima u Ni{u.

^OLA "ZAPALIO" KRAGUJEVAC:

Veliko interesovawe za koncert peva~ke legende Legendarni peva~ Zdravko ^oli} odr`ao je koncert u Kragujevcu. Za nastup velikog peva~a interesovawe je veliko, te je stadion na Hipodromu u ovom gradu krcat. Red za testirawe na virus korona je bio oko 100 metara, a zbog ove procedure nastup je kasnio ~itav sat.

IZGUBILA DVA SINA NA VRHUNCU KARIJERE:

Vesna Zmijanac iskreno o najte`em periodu u `ivotu Srpska folk peva~ica 63-godi{wa Vesna Zmijanac, koja iza sebe ima preko 30 godina peva~ke karijere, progovorila je o jednom od najte`ih razdobqa u svom `ivotu koji ju je obele`io, kako ka`e, do kraja `ivota.

Naime, u svojoj autobiografiji “Kad zamiri{u jorgovani”, Vesna je otkrila kako je u razdobqu od samo godinu imala dva spontana poba~aja, a oba su se dogodila kada je peva~ica bila u sedmom mesecu trudno}e u kojoj je, u oba slu~aja, nosila de~ake.

- Na{e prvo dete, sina, Vlada Jovanovi} i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudno}e. Spontani poba~aj dogodio se u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi {to tu scenu, poro|aja koji je iznenada i prevremeno otpo~eo, a potom se odvijao u garderobi iza pozornice, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici, ne mogu opisati ~ak ni danas, kada je pro{lo dosta vremena - ka`e Vesna.

Me|utim, wenoj patwi nije bilo kraja, te je ve} slede}e godine ponovno pro`ivela istu strahotu.

- Vladino i moje drugo nesu|eno dete, tako|e sina, i tako|e u sedmom mesecu trudno}e, izgubila sam pod pribli`no istim okolnostima 1987. godine. Pitala sam se i onda, i jo{ uvek se ponekad zapitam ~ime sam zaslu`ila da mi se dogodi to {to mi se dogodilo - potresno svedo~i u autobiografiji jedna od najpopularnijih peva~ica biv{e dr`ave.

Javne li~nostia u Srbiji i regionu novac ula`u u biznis sa nekretninama Poput Nata{e Bekvalac, u ~ijoj vili u ^eneju kod Novog Sada su se ven~ali peva~ica Katarina Gruji} i fudbaler Marko Gobeqi}, i mnoge druge javne li~nosti svoj novac "obr}u" kroz izdavawe nekretnina.

Alen Islamovi}, uz pevawe, ali i uzgajawe le{nika, izdaje apartmane u rodnom Biha}u. Za wegovog {efa u "Bijelom dugmetu", Gorana Bregovi}a, pri~a se da ima samo u Beogradu vi{e od

15 nekretnina, uz one u Parizu, Perastu, Istanbulu...

Nada Top~agi} poseduje stan u strogom centru Beograda, ku}u u Kalu|erovini na Crnogorskom primorju, vikendice na Tari i u Starim Banovcima, vilu na Vra~aru i jo{ nekoliko nekretnina u centru srpske prestonice. Procewuje se da samo od izdavawa mese~no prihoduje oko 10.000 evra, od ~ega 2.000 dobija za rentirawe ku}e na Vra~aru. [u{ka se da na teritoriji ove beogradske op{tine Vesna Zmi-

janac ima ~etiri stana, od kojih izdaje dva. Dara Bubamara je rano po~ela da ula`e u nekretnine, a u Novom Sadu izdaje garsoweru.

Milo{ Bojani} je prvo oglasio na prodaju vilu na obroncima Fru{ke gore, ali je, ipak, odlu~io da ne `uri, pa je trenutno izdaje. Folker je jo{ osamdesetih sagradio ku}u u Bao{i}ima koja je pretvorena u mini-hotel. Poznato je koliko Boku Kotorsku voli Emir Kusturica, koji je odavno

odabrao Herceg Novi za ovu vrstu biznisa. Nedaleko od wegove vile su apartmani koje je izdavao Mateja Ke`man. Nekada{wi napada~ Partizana sad izdaje apartmane na Kopaoniku, gde i `ivi sa porodicom. Savo Milo{evi} i Dragan ]iri} su krajem 2010. upravo na ovoj planini otvorili hotel "Srebrna lisica". Ko{arka{ Milo{ Teodosi} je u decembru 2019. otvorio hotel "Crni vrh" na Div~ibarama.

LITERARNA STRANA

^etvrtak decembar 2021.

2020. 23 ^etvrtak10.

9. septembar

BOJAN QUBENOVI]

Pisma iz Srbije Neki Srbi tvrde da je Srbija do Tokija, drugi da nije ve}a od Beogradskog pa{aluka.

Geografska karta strancu poput mene ni{ta ne poma`e. Poku{ao sam da saznam s kim se Srbija grani~i, ali nisam uspeo.To je ovde vrlo {kakqivo pitawe.

Jednog poznanika sam neoprezno zamolio da mi na karti poka`e gde je granica Srbije i Crne Gore i zamalo nisam izgubio glavu. Tada sam nau~io da Srbi ne priznaju ve}inu svojih granica. Postoji i ne{to {to se zove Nebeska Srbija, ali jo{ nisam doku~io {ta to zna~i. Sva je prilika da je ova zemqa bezgrani~na...

Mnogo je jo{ stvari koje me ovde zbuwuju. Na primer jezik. U Srbiji se zvani~no govori srpskim jezikom, ali je u stvarnosti malo druga~ije. Srbi izgleda ne vole svoj jezik i svojski se trude da ga {to pre zaborave. Ako ne verujete, do|ite i vide}ete da su nazivi ve}ine restorana, kafi}a i butika na engleskom. Televizijske emisije tako|e. [to je Srbin u~eniji, on mawe govori srpski. Ovde se stranim re~ima dokazuje u~enost. Dok je Srbin mlad, on se srpskim jo{ i slu`i, ali zavr{i li i najmawe {kole ili, ne daj Bo`e, fakultet, srpske re~i namah krene da zaboravqa i umesto wih po~ne da koristi tu|ice. Vrhunac obrazovawa i u~enosti dosegne tek kad iz svog vokabulara srpski jezik sasvim istisne, toliko da ga ni ro|ena majka vi{e ne razume.

Jedva ~ekam da nau~im srpski, vaqda }e mi mnoge stvari biti jasnije. Me|utim, neki iskusniji prijateqi mi ka`u da sam optimista i da sa Srbima jo{ niko nije na{ao zajedni~ki jezik .

Srpsko pismo je }irilica, ali ve}ina Srba pi{e latinicom. S vremena na vreme Srbi zakukaju da im }irilica nestaje i izumire, dignu dreku do neba, pa se mo`e pomisliti da im je neko silom otima, a ne da je sami zatiru i zaboravqaju. Za }irilicom najvi{e nari~u novine koje izlaze na latinici i ~uvari tradicije koji su zaspali na stra`i. ]irilica ima trideset slova. Ko uspe sve da ih nau~i obi~no po-

stane novinar. Oni koji ovladaju i gramatikom postaju pisci...

U Srbiji malo-malo pa proglase vanredno stawe. No ne brinite, vanredno stawe je ovde redovna pojava. Srbi su se ve} toliko svikli na vanredna stawa da }e uskoro uvesti sirene koje }e ih upozoravati kad iznenada izbije normalan `ivot. Ina~e, u Srbiji ima vi{e vrsta inflacija. Najpoznatije su inflacija morala, inflacija znawa i inflacija re~i.

Srbi sve mawe kupuju, a i kad kupuju ne koriste dinare. Kupuju na obraz. To je specifi~no plate`no sredstvo i slu`i za odlo`eno pla}awe. Nekad su ga imali svi, danas ga ima tek poneko jer se u ovoj zemqi obraz brzo i nepovratno gubi.

Srbija je republika, ima predsednika, vladu i parlament. Teorijski vlast je podeqena na sudsku, zakonodavnu i izvr{nu, a u praksi izme|u ro|aka, kumova i prijateqa. Srbija ima svoje dr`avne praznike. Polovina gra|ana Srbije rado ih proslavqa, a druga polovina radi kod privatnika.

Srbi ka`u da je i poqoprivreda wihov veliki adut i da bi mogli da hrane pola Evrope. Pitao sam za{to to i ne ~ine, oni ka`u da ne mogu da se dogovore koja je to polovina.

Stranac poput mene se malo gde u sve-

tu mo`e provesti lep{e nego u Srbiji. U pola dana, u pola no}i, sebi mo`e da na|e dru{tvo za razonodu i razbibrigu, kafi}i i kafane uvek su puni, a o splavovima da i ne govorim.

Pa gde ste, bre, pizda vam materina! Nemojte se ~uditi {to vam se javqam ovim naizgled ru`nim re~ima, kad biste boqe poznavali Srbiju, znali biste da je ovde to jedan od najsrda~nijih pozdrava...

Psovka je ovde odraz {arma, bliskosti i ~vrstine karaktera, pa se Srbi psuju i kad se vole i kad se mrze.

Na~uo sam, dodu{e, da je i u Srbiji nekada psovawe smatrano odrazom lo{eg odgoja i, {tavi{e, prostakluka, ali je danas sasvim druga~ije, psovka se izborila za ravnopravan tretman u dru{tvu. A za{to je tako, pojma nemam, ili {to bi Srbi rekli – jebem li ga.

Verovatno ste ~itali o sedam svetskih ~uda, ali u Srbiji postoji nekoliko ~uda koja su ve}a od svih svetskih. Primera radi, u Srbiji postoji ne{to {to se zove Koridor 10. Koridor 10 je najdu`i auto-put na svetu. Sude}i prema izjavama srpskih ministara, godi{we se izgradi vi{e od dvesta pedeset kilometara. Do sada je ve} verovatno stigao do Bagdada ili Grenlanda. Da sve bude jo{ neobi~nije, taj novoizgra|eni auto--put jo{ niko nije video.

Dodu{e, kao i druga svetska ~uda, i Koridor 10 ume da se uka`e onima koji u wega veruju. Naro~ito je uobi~ajio da se ukazuje u vreme predizbornih kampawa.

Nema toga {to zaqubqeni Srbi ne}e dopustiti svom qubqenom politi~aru.

Mo`e da ih kiwi, poni`ava, vara, ostavi bez prebijene pare – sve }e mu oprostiti.

U drugim zemqama politi~ari se pitaju da li su dorasli o~ekivawima svog naroda, u Srbiji je suprotno, ovde se gra|ani pitaju jesu li dorasli `eqama svog qubqenog vo|e.

Sve u svemu – Srbi znaju sve! Jedino za}ute kad ih pitate {ta }e s wima biti sutra. Tada pognu glavu, slegnu ramenima i promrmqaju: „Ko }e ga znati“.

RADOMIR MILI]

Si|i Rade do Biqarde Poput ptice zlatnih krila Ka jezerskom vrhu hita Dal' an|eo il je vila Il Srpkiwa ponosita Pa sa pjesmom kao slavuj Tomovoga budi Rada Moj Wego{e jutros me ~uj Mora{ odmah si} do grada Si|i Rade do Biqarde Do Cetiwskog Manastira Bog veliki evo dade Mitropolit da se bira Dostojan je na te li~i I na tronu tvom nek sjedi Crkva na{a s wim se di~i Pojava mu krune vrijedi One krune Nemawi}a I egzarha pe}kog trona Nek poqanom Obili}a Odjekuju danas zvona I pozovi bra}u Rade Da pod istim krstom stanu Da du{mani se ne slade I podjele nek prestanu Nisu Srbi pali s neba U krvave ove kr{e Nego qudski kako treba Vjersku slu`bu svoju vr{e Srpstvo protiv nikog nije Nit smo novog sveta tvorci Ve} smo isto {to i prije Ponajboqi Crnogorci.

IVO ANDRI]

Novembarska se}awa U posledwim danima novembra meseca, kad pod sun~evim lukom, koji sa svakim danom biva kra}i, le`e pred nama plodovi jeseni, nastupa za svakog od nas vreme se}awa. Kroz grawe drveta koja naglo odla`u posledwe li{}e otvaraju se vidici i jo{ jednom nam pokazuju ono {to smo saznali i do`iveli u toku minulih godina i decenija. I ja se tada se}am.

Zemqe i mora, lica i re~i, ustisci i saznawa koji se javqaju preda mnom imaju boju i oblik minulih do`ivqaja. Jedan jedini izuzetak u tom pravilu jeste: Bosna.

Sarajevo i Bosna, kako se ka`e u pesmi.

– Wih se ne se}am, jer ih nikad nisam ni zaboravio, oni stoje trajni i stvarni preda mnom, neizmeweni i `ivi, jer ne podle`u ni sili zaborava ni magiji se}awa, jer sam ih uvek nosio u sebi, jer nikad nisam ni

prestajao da `ivim u wima. To mi postaje naro~ito jasno u ove novembarske dane bogate uspomenama.

Zaista vidim – ne u se}awu nego pred sobom! – strme sokake iznad Sarajeva kojima se, kao de~ak, pewem u rano jutro. Vidim magli~asto modru boju prezrelih i opalih {qiva {to le`e na kaldrmi kraj ogradâ, kao prolaznikova nafaka. Ose}am wihov ukus. Pratim pogledom duge niti jesenske svile kako plove bistrim vidikom.

Slu{am prigu{en smeh iz zatvorenih avlija i melodioznu i misaonu re~ prolaznika, koja treperi nasmejana ili smrtno tu`na, ali `iva i neprolazna.

Listam jo{ jednom kwigu pesama koju sam ~itao u novembarsko predve~erje, na niskom prozoru mog |a~kog stana nad Bistrikom. Viktor Igo. Prepu{ten sam sebi,

samou~ki sri~em francuske stihove, i nemirna srca, sa suznim uzlom u grlu, naslu}ujem daleke svetove koji me privla~e lepotom, {irinom, slobodom.Takvi i sli~ni do`ivqaji i prizori mojih de~a~kih i mladi}kih godina prolaze brzo ispred mojih o~iju. Davno je to bilo, ali nije se}awe nego je `ivi `ivot. I sada, evo, zagledan u modre povr{ine neba koje se javqaju na mestu opalog li{}a, vidim jednu po jednu godine i decenije svog `ivota, ali ne vidim

ni jednog trena koji nevidqivo a ~vrsto ne bio vezan za Bosnu, za Sarajevo i Bosnu.

I u ove dane kada proslavqamo novembarski praznik velikog i kona~nog preporoda na{e zemqe, ja samo nastavqam svoj nepresu{ni dijalog s Bosnom, sa Sarajevom i Bosnom. Presli{avam se strogo i vidim da – za svoje veliko dobro! – ni{ta nisam zaboravio, da u meni (ne u mom se}awu nego u meni!) `ivi, `iva i cela, sva i svagda{wa Bosna. Sarajevo i Bosna.

24

FEQTON

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

Stradawe crkve u Crnoj Gori (1)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Ubistvo mitropolita Joanikija Nakon {to su sile Trojnog pakta napale Kraqevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, italijanske okupacione snage zauzele su Crnu Goru ve} 17. aprila iste godine. Samim tim, na udaru se na{la i Srpska pravoslavna crkva na ovom podru~ju.

Nastalo stawe okupacije poku{ale su da iskoriste secesionisti~ke i podani~ke snage da, u tom mete`u, uspostave "samostalnu" crnogorsku dr`avu - pod protektoratom italijanske dr`ave. Taj ~in izveli su na Petrovdan, 12. jula 1941. u Cetiwu. Tada{wi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Lipovac) i gotovo svo sve{tenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske odbili su da u tome u~estvuju, distanciraju}i se od takvih namera i od takvog ~ina.

Ve} sutradan narod Crne Gore digao se na ustanak protiv italijanske okupacije i protiv takve "suverenosti" Crne Gore. Italijanski okupator tad je krenuo u napad jo{ okrutnije da bi ugu{io ustanak, i uspostavio svoju (okupacionu) vlast, u ~emu je uglavnom i uspeo do kraja jula.

Ve} u jesen te (prve ratne) godine do}i }e do podele me|u ustanicima, na monarhiste (na one koji su za o~uvawe dr`avnog kontinuiteta) i komuniste (one koji su hteli da izvedu revoluciju).

Komunisti su u pravoslavnom sve{tenstvu videli protivnika takvim wihovim namerama, zato je jo{ u toku rata po~eo obra~un sa pravoslavnim duhovnim pastirima.

Ukazaju}i kakav je odnos komunista prema Crkvi i narodu i kakvom stradawu su oni izlo`eni, mitropolit Joanikije, 1944. godine, u izve{taju Svetom arhijerejskom sinodu pi{e: "Komunizam je ovamo nanio velika zla narodu. Qute rane na na{em nacionalnom organizmu jednako krvare... Crkva je `estoko stradala. Sedamanest bra}e na{e sve{tenika ubijeno je. Crkve, molitveni domovi, poharani, mnogi manastiri poru{eni i popaqeni. Sve{tenici su bili prisiqeni da bje`e ispred o~igledne opasnosti i da se

Mitropolit Joanikije streqan je 1945. godine u Aran|elovcu a da mu se za grob ni do danas ne zna

sklawaju u gradove, dok se malo provedri i oni vrate svojoj pastvi..."

Za SPC u Crnoj Gori posebno te{ko vreme nastupilo je na kraju rata i po zavr{etku rata.

Kad se rat zavr{io, Sveti arhijerejski sinod u Beogradu dugo nije znao kakvo je stawe u Eparhiji crnogorsko-primorskoj, niti je imao vesti o mitropolitu Joanikiju. O wemu se govorilo da su ga odveli Nemci i da je poginuo.

Onda se pro~ulo da su ga zarobili partizani i odveli u Beograd.

Tek kasnije, iz izve{taja protojereja Nikole Markovi}a, ~lana Crkvenog suda na Cetiwu, od 15. avgusta 1945. godine, saznalo se da se mitropolit Joanikije uputio u izbegli{tvo. U izve{taju se navodi da je Cetiwe oslobo|eno 13. novembra 1944. godine, a da je Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Joanikije, sa nekoliko mesnih sve{tenika i ~inovnika Crkvenog suda, napustio rezidenciju i otputovao u pravcu Podgorice.

Na podru~ju izme|u Podgorice i Skadarskog jezera bio je do kraja novembra, tu mu se

pridru`ilo jo{ 50 sve{tenika, sa kojima je po~etkom decembra, preko Sanxaka, krenuo u pravcu Bosne.

Potom, po~etkom decembra 1944. mitropolit zajedno sa sve{tenstvom i pripadnicima jedinica Pavla \uri{i}a, kre}e da napusti Crnu Goru. Na tom putu, u Bosni, negde pored reke Trebave, mitropolit se sastaje sa ~etni~kim vo|om, komandantom Jugoslovenske vojske u otaxbini generalom Dragoqubom Mihailovi}em, sa kojim razgovara o daqem putu vojske i naroda, po{to je bilo izvesno da }e po kona~nom oslobo|ewu zemqe komunisti preuzeti vlast u dr`avi. Stav mitropolita bio je da treba nastaviti put ka Sloveniji. Tako je i bilo.

Ra~una se da je oko 12.000 qudi iz Crne Gore krenulo na ovaj put.

Partizanske jedinice su 9. maja 1945. godine zaustavile u Sloveniji kolone koje su krenule da napuste zemqu. Do{lo je do masovnih ubistava na Zidanom Mostu, u Ko~evskom Rogu, Teharju, Pohorju, Kamniku i po drugim mestima u okolini Maribora. Mitropolit Joanikije

RATNO STRADAWE CRKAVA U izve{taju SINOD-a o ratnom stradawu navodi se da su spaqeni i opqa~kani konaci manastira Re`evi}a, @upe, Bijele i Pive. Crkve i konaci manastira @drebaonika poru{eni su pod dejstvom artiqerije, crkva je kasnije popravaqena, da bi se u woj mogla slu`iti slu`ba Bo`ja. Manastir Mora~a je o{te}en u bombardovawu, a usled borbi veliku {tetu pretrpeo je i manastir Ostrog.

je zarobqen, i sa nekoliko sve{tenika, stra`arno doveden u Beograd. Prema nekim svedo~ewima, oni su posle saslu{awa odvedeni u Aran|elovac i tamo ubijeni.

Nekad visoki funkcioner Du{an ^krebi}, u svojoj kwizi "Qudi i doga|aji", pi{e kako je svojevremeno imao `equ da popri~a sa generalom Pekom Dap~evi}em (poreklom iz sve{teni~ke porodice, iz okoline Cetiwa), ali da je ta wegova `eqa splasnula kada je pro~itao tekst razgovora sa uhap{enim mitropolitom crnogorskim Joanikijem.

Evo kako je, u najkra}em, tekao taj razgovor: Peko Dap~evi}: "Jesi li ti Joanikije Lipovac?"

Mitropolit Joanikije: "Ja sam Joanikije, mitropolit crnogorsko-primorski..."

Peko Dap~evi}: "Nema{ pravo da se tako predstavqa{! Na toj stolici sedeli su veliki i zaslu`ni qudi, a ne izdajnici kao {to si ti!"

Mitropolit Joanikije: "Nemate pravo ovako da govorite sa mnom, jer sam iz italijanskog logora u Albaniji oslobodio va{u majku! A i za va{eg oca bih se anga`ovao, ali nisam stigao, jer je on na`alost ubrzo umro."

Peko Dap~evi}: "I to je dokaz da si slu`io okupatoru!"

Nakon {to je preneo ovaj dijalog, ^krebi} zapisuje da je mitropolit Joanikije "streqan 1945. godine u Aran|elovcu i da mu se za grob ni do danas ne zna". A onda na to dodaje: "Jo{ jedna besmislena odluka eufori~nog pobednika, koji ne razmi{qa o tome da }e kadtad do}i vreme kada }e se postaviti pitawe: Za{to? I, da li je moralo sve tako da bude?"

Na zasedawu Svetog arhijerejskog sabora SPC, u maju 2000. godine, mitropolit Joanikije progla{en je sve{tenomu~enikom, a potom je u Hramu Svetog Save u Beogradu, zajedno sa jo{ osmoricom svetih novomu~enika Srpske pravoslavne crkve, sve~ano kanonizovan. lll U slede}em broju: Dr`ava kontroli{e verski `ivot

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

9. septembar

1087. - Umro je normanski vojvoda i engleski kraq Vilijam I poznat kao Vilijam Osvaja~. Nakon pobede nad kraqem Haroldom u bici kod Hestingsa 1066. postao je kraq Engleske. Tokom wegove vladavine romanizovani Normani po~eli su se stapati sa pokorenim Anglosasima u englesku naciju. Uveo je 1085. prvi imovinski katastar.

1772. - Ro|en je srpski kwi`evnik i pozori{ni pisac Joakim Vuji}, koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvo srpsko pozori{te, gde je prenosio romanti~arski duh Evrope prikazuju}i dela doma}ih i stranih autora.

1776. - Ameri~ki Kontinentalni kongres uveo je zvani~an naziv dr`ave Sjediwene Ameri~ke Dr`ave umesto Ujediwene kolonije.

1828. - Ro|en je ruski pisac Lav Nikolajevi~ Tolstoj, jedan od velikana svetske kwi`evnosti, autor ~uvenih romana "Rat i mir" i "Ana Karewina". Zbog kriti~kog odnosa prema dru{tvu i crkvi, dolazio je u sukob sa vlastima, a Ruska pravoslavna crkva ga je 1901. ekskomunicirala.

1914. - U Prvom svetskom ratu okon~ana je prva velika bitka na Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni nema~ki gubici proceweni na 800.000 qudi. U julu 1918. vo|ena je druga bitka na Marni i to je bila posledwa nema~ka ofanziva u Prvom svetskom ratu.

1945. - Trupe SAD iskrcale su se na kraju Drugog svetskog rata u Ju`noj Koreji, sovjetske su od Japana preuzele Severnu Koreju, a 38. paralela je postala linija podele dveju korejskih dr`ava.

1976. - Umro je kineski revolucionar i dr`avnik Mao Cedung jedan od osniva~a Komunisti~ke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti bio wen neprikosnoveni lider. Wegove misli i ideje objavqene su u ~uvenoj "Crvenoj kwi`ici".

Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smewen veliki broj partijskih funkcionera, me|u kojima i wegovi najbli`i saradnici.

1987. - Ira~ko ratno vazduhoplovstvo zapo~elo je seriju udara na iranske elektri~ne centrale i naftna postrojewa.

2001. - Lider avganistanske opozicione "Severne alijanse" Ahmad [ah Masud, koji je predvodio borbu protiv talibana, smrtno je rawen u wegovoj kancelariji kada su dva bomba{a samoubice aktivirali bombe. Masud je preminuo tri dana kasnije.

2001. - Na predsedni~kim izborima u Belorusiji, u mandatu od pet godina, pobedio je Aleksandar Luka{enko, koji se ve} na toj funkciji nalazi sedam godina, i do danas je na toj funkciji, 27 godina bez prekida.

2004. - U Minhenu je po~elo su|ewe 86-godi{wem Ladislavu Ni`wanskom, optu`enom za nacisti~ke zlo~ine 1945. u ^ehoslova~koj, gde je 1962. u odsustvu osu|en na smrt. On je posle Drugog svetskog rata 60 godina neometano `iveo u Minhenu gde je radio kao dokumentarista i prevodilac u ameri~koj radio-stanici Radio Slobodna Evropa. Odlukom suda u Minhenu 2005. pu{ten je na slobodu u nedostatku dokaza.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Mnoge stvari oboje ~ovekovo odrastawe; razne pri~e i doga|aji.

Mi smo, recimo, u detiwstvu, ~ekali s posebnim raspolo`ewem avionska pisma, koverte oivi~ene crveno-plavim rubom. Unutra kao klesane re~i, uglastim rukopisom koji se gdegde pretvara u ~vrste, jake oblike: Dragi moji, ja sam dobro i zdravo, hvala Bogu, kao {to i vama `elim. ]irilica, tvrda, kao gla~ano kamewe, prosipala se na nas. Bili su to pritajno sve~ani ~asovi: zami{qala sam neznanog |eda, ~iji je lik stizao do nas na fotografijama. Tvrda ruka i jo{ tvr|a glava nekada{weg ~lana sokolskog dru{tva, uredno {aqe pozdrave, ispisuje nostalgiju ({krto, tek ponegde mo`e da se nasluti), raspituje se i o~ekuje, jedinim pismom koje ga ~ini sna`nim: }irilicom. Ta pisma, i to pismo, osu{tiwuju ga. U meni utvr|uju, te wegove re~i, privr`enost potisnutim, zatomqenim vrednostima, nagove{tavaju duboku tajnu, ne{to o ~emu se slabo govori. Naknadno razumem, zahvaquju}i tim pismima {ta je to karakter, i kako se ne gazi ono u {to veruje{.

I kad je cena visoka.

Odgovarali smo i brat i ja, }irilicom, pod maj~inim nadzorom. Ponekad se bunili, hvatao nas je onaj zdravi smeh od koga deca izgledaju kao da ih neko golica, pa prepri~avali babi po ocu, {ta pi{e Amerikanac. A ona bi na to coktala, pa kad ka`emo i tebe pozdravqa, `mirne, i pritvrdi: Bog mu dao zdravqe. Napi{i to.

ZA[TITA ]IRILICE MORA BITI BEZUSLOVNA:

\edovi nas ne bi razumeli Kad je |ed interniran u nema~ki logor u Gr~koj, mati je imala ~etrdeset dana.

Kad su se prvi put sreli tridese tri godine. Vreme izme|u popuwavali su pismima. \ed je vodio dnevnik u zarobqeni{tvu - mala crna bele`nica, u kojoj opisuju}i put iz skrajnutog sela u nevesiwskom srezu do `ivota u logoru, zapravo, najvi{e svojim najdubqim bi}em i sve{}u - zapeva nad stradawem roda. Naravno, }irilicom.

Napokon, vekova}e pod plo~om ispisanom istim tim pismom, opisan Andri}evim re~ima da su pravi `ivoti, uvek, te{ki i lepi. U Gaj~i}u, malom seoskom grobqu - na proplanku; gde po~ivaju i svi oni od kojih je nasledio tvrdu re~ i karakter.

Se}awa su varqiva, i neretko, pod uticajem trenutnih uverewa jo{ varqivija. Pisala si i latinicom, ka`e mati.

Vaqda jesam, u ono vreme kad su se naizmeni~no, kao po komandi mewala pisma, sedmi~no - svedoci su sveske iz osnovne i sredwe {kole, razbacane po ku}nim pri~uvama: tavanu, gara`i, ostavi...

Ovog leta duboko zakorewena uspomene, pronalazim bele{ke iz bruco{kih dana. I vidi{, to, razveseli me. ]irilica. Sitno, talasasto, zanosno; tako sam se i ose}ala u slu{aonicama Filolo{kog fakulteta tih godina dok smo savladavali velike pri~e, do tad neznane; otkrivali i otkqu~avali re~i, jezik, istoriju.

Na na{im grobqima, kuda idem da palim sve}e, ovog leta, svi po~ivaju pod }irilicom. Takva je Hercegovina.

Me|utim u realnom `ivotu, u svetu interneta i mre`a, danas, }irilica je nepodobna.

Obrazlo`ewe da je bez we sve lak{e i jednostavnije, nije dovoqno. ^ak i oni koji kroz administraciju ili li~nu prepisku, rukom, pi{u }irilicom, na mre`ama se ogla{avaju, uglavnom, latinicom.

Istrenirala sam i pripitomila sve svoje sprave da misle i rade }irili~no. Nije uvek bilo lako. Pripitomqavawe je stvar upornosti i strpqewa. Tvrda |edova gla-

va. Uostalom, kad su u jeziku, na tlu, gde je ro|en, rekli da Boga nema, on je bio spreman da stranstvuje. Mogu i ja onda, danas, u svojoj zemqi, u svom jeziku, ~uvati pismo.

Ni{ta nije nemogu}e, ako to odista ho}emo, zar ne? To je slogan novog veka, {to bi }irilica bila izop{tena ili izuze}e? Pretra`iva~ izbacuje rezultate na oba pisma i vi{e jezika, i kad ukucate re~ - pojam }irilicom. Ako mi ne verujete na re~, istrenirajte i vi svoje telefone i ra~unare.

Neki su lewi, a neki strasno mrze }irilicu. Neke nije briga. Poneki, mo`da, nisu ve{ti takvim tehni~kim podvizima.

Mnogi potomci solunaca, onih koji ni za {ta ne bi mewali svoje pismo, ni jezik, zbog toga {to je lak{e pisati latinicom, i {to je navodno civilizovanije, zaturaju }irilicu i vrhovni mag Gugl, bele`i ih na mre`ama kao korisnike hrvatskog pisma. Tako to iska~e i otvara se u sistemu virtuelnog sveta, na }irili~nim spravama. I jo{ pi{e: ocenite ovaj prevod sa hrvatskog! (O{i{ana latinica, mawe-vi{e, danas je li~na karta srpskog jezika na internetu. Kao {to se i, mnoge kwige srpskih pisaca, {tampane latinicom, klasifikuju kao hrvatska ili bosanska kwi`evnost.)

Na{i |edovi, ne bi nas razumeli.

Kako bi nas gledali? Udvorni~ke snobove, kakvi smo postali danas. Sa tugom, prekorom, qutwom? Jer, jezik i pismo su ona pre~ka koju svako nosi iz ku}e, i koja

Usvojen Predlog zakona o upotrebi jezika i za{titi }irilice Vlada Srbije usvojila je, na predlog Ministarstva kulture i informisawa, Predlog zakona o upotrebi jezika u javnom `ivotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma koji ure|uje upotrebu srpskog jezika i mere za za{titu }irili~kog pisma kao mati~nog pisma, i uputila ga Skup{tini Srbije na usvajawe.

Kako je saop{teno, ovim Predlogom zakona definisano je ustanovqavawe dodatnih mera ~iji je ciq negovawe srpskog jezika i }irili~kog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i {ira upotreba ovog pisma u javnom `ivotu s obzirom na wegov istorijski, kulturni i identitetski zna~aj.

Predlog zakona predvi|a obavezuju}e i stimulativne mere za za{titu }irili~kog pisma.

Obavezuju}e mere {ire krug subjekata koji su u obavezi da koriste }irili~ko pismo i po ovom zakonu to bi bili

^etvrtak decembar 2021.

2020. 25 ^etvrtak10.

9. septembar

svi subjekti koji posluju ili obavqaju delatnost sa ve}inskim u~e{}em javnog kapitala.

Obaveza upotrebe }irili~kog pisma ve} je predvi|ena Zakonom o slu`benoj upotrebi jezika i pisama za dr`avne,

~ini `ivim sve {to je proteklo.

Ovog leta {ire se vesti da na katedre srpskog jezika i kwi`evnosti nema ko da se upisuje. Krupnom kapitalu, u vreme ideje da je svet globalno selo, ne odgovaraju pojedina~ni nacionalni identiteti. Svi mogu biti sve u ispolitizovanom praznom sistemu vrednosti.

Nikakva svest o nacionalnom nije po`eqna, a u na{em slu~aju }irilica je ozna~ena kao neprijateq velikih tekovina "vrlog novog sveta". Preporu~uje se `ivot kao u bestseleru, i istoimenom, slatkom filmu: "Jedi, moli, voli". Na to se svodi ponuda savremenog sveta, a neko} dok smo izu~avali stare kwi`evnosti i jo{ mnogo toga, na katedrama beogradskog Filolo{kog fakulteta, u~ili su nas da kriti~ki promi{qamo, pa smo kao primer vrhunske povr{nosti i gluposti navodili re~i (po slobodnoj voqi, krhkog pam}ewa, zabele`eno): ij, pij i trunpaj. Ili eksplicitnije: u se, na se i podase. Tu`na civilizacija tekovina.

Ko krstari putevima biv{e dr`ave, primeti}e da su u nekim delovima, uredno precrtani svi putokazi sa dva pisma. ]irilica je nepo`ewna. ]irilica je, na odstrelu. Pisci koji objavquju }irili~ne kwige nisu popularni.

Ruka mog |eda, Du{ana, koja u Americi ispisuje ona pisma, ne da mi mira.

Stoga, svedo~im }irilicu.

Vesna Kapor, kwi`evnica

pokrajinske i lokalne organe vlasti, javna preduze}a i javne slu`be.

Predlog zakona propisuje i mere stimulativne prirode koje su prvenstveno usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisawa u privatnom vlasni{tvu, s obzirom na wihov zna~aj u javnom `ivotu, i odnose se na mogu}nost ustanovqavawa poreskih i drugih administrativnih olak{ica za subjekte u privatnom sektoru koji se odlu~e da u svom radu i poslovawu koriste }irili~ko pismo.

Ovim Predlogom je predvi|eno i da kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na }irili~kom pismu, a u skladu sa propisima prema kojima se organizuju.

Predlogom zakona predvi|eno je osnivawe posebnog Saveta vlade za srpski jezik, koji }e sa stru~nog stanovi{ta pratiti i analizirati stawe u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom `ivotu i sprovo|ewa mera radi za{tite i o~uvawa }irili~kog pisma, kao mati~nog pisma i predlagati preporuke, predloge i mere za unapre|ewe stawa.

S. G.

26

MOZAIK

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ne gubite vreme s neozbiqnim qudima koji su dobri samo za zabavu. Posvetite se poslu i ne pla{ite se gre{aka, jer sve {to ovih dana posejete u budu}nosti }e se isplatiti. QUBAV: S jedne strane, potpuno ste se usredsredili na partnera, a s druge, kao da vas niko ne razume. Tenziju mo`ete da ubla`ite ukoliko pustite voqenu osobu da prva povu~e potez.ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ukoliko budete u poziciji da odlu~ujete o svom poslovawu neka va{a razmi{qawa idu u smeru nekakvog udru`ivawa s qudima koji su kapitalom na sli~nom nivou kao i vi. QUBAV: Imate neopisivu potrebu za promenom. Ovo je vreme kada se na qubavnoj sceni otvaraju novi i veoma pozitivni trendovi. Qudi koje }ete ovog meseca sretati izvor su stvarne inspiracije. ZDRAVQE: Alergije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Postajete neodoqivi magnet za qude pune dobrog raspolo`ewa i pozitivne energije.

Spremite se na iznena|ewa koja }e vam otvoriti sasvim nove uvide u va{ poslovni `ivot. QUBAV: Iako se otvaraju novi horizonti, mogu}a su odugovla~ewa koja vas vanredno iritiraju i deprimiraju. Ako tra`ite qubav, ovo je period i{~ekivawa.

Planirajte put. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Vreme je za realizaciju projekata koje ste kri{om pri`eqkivali. [ta god da ste namerili, posti}i }ete. Razaznajete putawu kuda bi bilo dobro da nastavite daqe. QUBAV: Stabilnost mo`e pomutiti tu|a nevoqa, bilo da je u pitawu prolazna bolest bli`wih ili nekoga ko vam je va`an. To }e podrazumevati promenu planova za koje ste mislili da su sigurni. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Predstoji vam dosta truda oko sanirawa sitnih zavrzlama. Unapred ura~unajte dodatno vreme kako ne biste probili rokove koji su vam zadati. Budite oprezni u saobra}aju, naro~ito ako ste voza~. QUBAV: Neophodno je da svedete svoja o~ekivawa od drugih qudi na minimum. Sve {to otpo~nete ovih dana ne}e se razvijati o~ekivanom brzinom. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Prati vas pozitivan trend u svakodnevnom `ivotu, kako na poslu, tako i kod ku}e. Morate biti svesni da je ovo vreme va{ih malih pobeda na koje ste dugo ~ekali. QUBAV: Tragate za dodatnim zadovoqstvima jer se ne ose}ate ispuweno u odnosu u kome ste zvani~no. Mo`ete do`iveti neprijatne doga|aje, pa se savetuje da odlo`ite preozbiqne razgovore. ZDRAVQE: Nesanica.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Strategiju gradite iskqu~ivo na li~nim kapacitetima i neka vas ne ponesu tu|a obe}awa, jer ba{ kada vam bude najpotrebnije shvati}ete da ste bili u zabludi. Izbegavajte pozajmice i sve druge vidove zadu`ivawa. QUBAV: Voqena osoba nije u stawu da ispuni svoja obe}awa. Ovo je razlog zbog koga }ete se, do kraja narednog perioda, osetiti pomalo izdano. ZDRAVQE: Sklonost prehladi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Vreme je da se polako oporavite od nepovoqnih aspekata koji su vas, u proteklom periodu, umorili. Svoju melanholiju i iscrpqenost maskirate la`nom veselo{}u. QUBAV: Morate da prona|ete na~in da elegantno iza|ete iz u~male svakodnevice i sebi i partneru pru`ite malo topline i qubavi. Za to vam nije potrebna nova osoba, naprotiv. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Zatrpavate se dodatnim poslom. U okviru ovoga, izvestan je susret i poznanstvo s osobama koje }e otvoreno predstaviti svoja o~ekivawa od vas. QUBAV: Ukoliko ste u vezi, na neki na~in se ose}ate prozvanim da napravite va`an korak koji bi bitno promenio raspored snaga u va{em emotivnom sistemu. Ukoliko niste u vezi, imate dobru prilika za dugotrajnu vezu. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ukoliko budete dozvolili da se u va{e odluke me{aju qudi iz bliskog okru`ewa, velika je {ansa da svi zajedno zapadnete u probleme. Tu se ne radi o ne~ijoj lo{oj nameri, ve} o gre{kama koje drugi qudi, nehotice, mogu da naprave. QUBAV: Veliki su izgledi da vas voqena osoba iznenadi i istupi sa zahtevima koji se ne uklapaju s va{im vi|ewem veze. ZDRAVQE: Nervoza.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pokre}e se obiqe energije koja, nekima od vas, mo`e da preokrene `ivot iz korena, naro~ito ako se radi o ne~emu na ~emu ste u pro{losti ve} radili. Ovome su izlo`ene najvi{e osobe ~iji je posao povezan sa zdravstvom, komunikacijama ili saobra}ajem. QUBAV: Voqena osoba vas ne razume, va{e }utawe deluje previ{e misteriozno, pa delujete qutito. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: O~ekujete podr{ku od osoba na koje ra~unate, ali one vas napu{taju u pogre{nom trenutku. Poslovna zavrzlama mo`e prouzrokovati {tetu koja dolazi kao posledica naizgled bezazlenih gre{aka. QUBAV: Razmena lepih re~i u dru{tvu prijateqa olak{a}e vam, tokom ovog perioda, ose}aj usamqenosti i neshva}enosti. Poboq{awe raspolo`ewa. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

Tri tehnike trenirawa mozga koje je koristio i Tesla 1. Dobro razmislite pre nego {to ne{to napravite Nikola Tesla je ~esto govorio da mo`e da zamisli ma{ine i retko je pravio nacrte pre po~etka rada na wihovoj izgradwi. Ovaj proces vizualnog razmi{qawa nije svojstven svim qudima, ali je osnovna ideja da se jednostavno treba koncentrisati na kona~ni proizvod.

Za kreativno razmi{qawe ~esto je neophodno da se opustite i poradite na problemu u svojoj glavi.

U svojoj autobiografiji Tesla ovako opisuje proces: „Moja metoda je druga~ija. Ja ne `urim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju ja odmah krenem s izgra|ivawem u svojoj ma{ti. Mewam konstrukciju, pravim popravke i upravqam ma{inom u svojoj glavi. Potpuno je nebitno za mene testiram li turbinu u glavi ili u radionici. Primetim ~ak i ako ne radim dobro. Razlike nema, a rezultat je isti.”

Veliki nau~nik nije ro|en s ovim ve{tinama, nego je radio odre|ene ve`be kao dete kako bi unapredio rad mozga.

2. Idite u {etwu Poznato je da odlazak u kratku {etwu ima svoje prednosti kada je u pitawu kreativnost. I Tesla je izgleda bio ovakvog mi{qewa, a iako su wegove {etwe postale deo opsesivno-kompulzivnog pona{awa, on je nekoliko „eureka” trenutaka imao

upravo tokom wih. Jedna od wih donela mu je ideju o naizmeni~noj struji.

Godine 1881. Tesla se preselio u Budimpe{tu, oporavqaju}i se od nervnog sloma, a dok je s prijateqem {etao parkom recituju}i poeziju, odjednom mu je sinula ideja o naizmeni~noj struji.

3. Radite na problemima sami Poput mnogih inovatora i kreativnih likova, i Tesla je zastupao tezu da se treba osamiti tokom stvarawa i razmi{qawa.

Ovo je jedan od wegovih ~uvenih citata: „Um je o{triji i koncentrisaniji u osami i neprekidanoj samo}i. Za razmi{qawe nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristi`e iz osame oslobo|ene uticaja koja nam o{teti kreativni um. Budite sami, to je tajna pronalaza~a, budite sami, tada se ideje ra|aju.”

S. G.

Beograd na vodi

Najskupqi stan prodat za 1,89 miliona evra a nije u Beogradu na vodi Beograd na vodi i daqe dr`i rekord po ceni kvadrata novosagra|enog stambenog prostora koji prema{uje 9.700 evra. Me|utim, prema podacima Republi~kog geodetskog zavoda, u prvih {est meseci ove godine najskupqe je pla}en stan na Novom Beogradu za ~ijih 399 kvadrata je novi vlasnik "izbrojao" ~ak milion i 888 hiqada evra. Ovoliki iznosi, ipak, predstavqaju izuzetak, a ne pravilo.

Sude}i prema podacima RGZ, najskupqi stan u Srbiji koji je prodat za ta~no 1.888.614 evra, nalazi se u novobeogradskom nasequ West 65, gde se nalazi i stambeno-poslovna kula od 40 spratova. Najskupqa ku}a, pak, prodata je za „okruglo“ pet miliona evra u beogradskom nasequ Savski venac kome pripada i elitno naseqe Dediwe.

Pojedina~no gledano, najskupqi kvadrat stana u Srbiji i u prvoj polovini 2021. godine prometovan je opet na lokaciji Beograd na vodi. Ovaj put ko{tao je 9.721 evro, a re~ je o stanu povr{ine 144 kvadrata.

Kada je re~ o starogradwi, najvi{a cena po kvadratu pla}ena je 4.615 evra za stan u beogradskoj op{tini Vra~ar povr{ine 26 kvadrata.

Najvi{e cene novih stanova ugovorene su na lokaciji Beograd na vodi – od 2.598 evra pa do preko 9.700 evra po kvadratu.

GDE RASTU CENE U odnosu na cene u prvom polugodi{tu 2020. godine, najve}i porast cena stanova u novogradwi zabele`en je na teritoriji katastarske op{tine Palilula (Beograd) – 31 odsto. Porast prose~ne cene stanova u novogradwi ve}i od 15 odsto zabele`en je i u: Kraqevu – 27 odsto, Vr{cu – 21 odsto, Zrewaninu – 21 odsto, katastarskoj op{tini Vo`dovac – 17 odsto i katastarskoj op{tini Stara Rakovica – 15 odsto. „Na podru~ju Grada Beograda po visini prose~nih cena stanova izdvojile su se i lokacije West 65, Kneza Milo{a Residence, Novi Dor}ol, Park 11, Well port, K District, Dor}ol centar, The one, Savada 3, Meril Hill i dr“, navodi se u izve{taju RGZ. U PROSEKU SE KUPUJE STAN OD 58 KVADRATA Polovina stanova u starogradwi kupqena u Srbiji tokom prvih {est meseci ove godine

ko{tala je mawe od 954 evra po kvadratu, dok je kod novogradwe polovina stanova ko{tala do 1.300 evra po kvadratu.

Kada je rezultati „uprose~e“, situacija izgleda ovako: Prose~an stan u starogradwi prodat u Srbiji tokom prve polovine godine bio je povr{ine od 53 kvadrata, po ceni od 1.057 evra za kvadrat.

Prose~an stan u novogradwi povr{ine je 58 kvadrata, a svaki kvadrat ko{ta 1.455 dinara.

Najjeftiniji kvadrat u novogradwi registrovan je u [apcu – 326 evra. Najskupqi je ve} pomenuti Beograd na vodi.

ZA GARA@U – 40.000 EVRA Najskupqe gara`no mesto prometovano je u beogradskoj op{tini ^ukarica, po ceni od 40.000 evra, objavio je RGZ. „Cene gara`nih mesta u objektima na teritoriji Republike Srbije kretale su se od minimalnih 415 evra u Ni{u do 40.000 evra na ^ukarici“, navodi RGZ. Najve}i broj kupoprodaja, kada je re~ o gara`ama, realizovan je na podru~ju op{tina: Novi Sad – 849, Savski venac – 734, Zemun – 582, Zvezdara – 501, Novi Beograd – 497, Vo`dovac – 468, Vra~ar – 360, Stari grad – 209, Palilula (Beograd) – 206, Kragujevac – 204, Medijana (Ni{) – 200 i dr.

Na osnovu ugovora registrovanih u Registru cena nepokretnosti koji vodi Republi~ki geodetski zavod ukupan obim nov~anih sredstava na tr`i{tu nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodi{tu 2021. godini bio je blizu 2,9 milijardi evra. Pore|ewa radi, promet nepokretnostima u prvoj polovini 2020. godine bio je 1,7 milijardi evra, a za prvih {est meseci 2019. oko 1,8 milijardi evra.

KE[ PRAVILO, KREDIT IZUZETAK U prvom polugodi{tu 2021. godine nepokretnosti su u 84 odsto prometa pla}ane gotovinom, a u 16 odsto iz kreditnih sredstava, pokazuju podaci RGZ. „Posmatrano po vrstama nepokretnosti, gotovinom se najvi{e pla}alo zemqi{te u 99 odsto prometa zemqi{ta. Iz kreditnih sredstava najvi{e se finansirala kupovina posebnih delova objekata sa udelom od 32 odsto“, navodi se u izve{taju RGZ. R. N.

10

ZDRAVQE ZRAVQE

RAZLOGA DA STALNO VE@BATE

Ve`bawe ne mora da bude no}na mora koju moramo” da radimo ” svaki dan. Samo izdvojite pola sata svog vremena i to }e biti sasvim dovoqno da odr`ite lep izgled ali i zdravqe 1. Smawuje se stres. U vi{e od 150 studija dokazano je da redovno ve`bawe smawuje napetost i omogu}ava vam da lak{e iza|ete na kraj sa doga|ajima koji bi ina~e mogli da vas pretvore u pravog negativca.

2. Postoji mawa verovatno}a da obolite od raka debelog creva. Umereno svakodnevno ve`bawe, kao {to je {etwa od jednog sata ili pola sata tr~awa, mo`e da umawi rizik od dobijawa raka debelog creva za skoro 46 odsto, tako {to mo`da uti~e na hemijske supstance unutar creva.

3. Ja~aju vam kosti. Mu{karci i `ene po~iwu da gube kostnu masu izme|u 30 i 40 godine `ivota. Dizawe tegova ne samo da zaustavqa gubitak kostne masti, ve} mo`e da dovede do wenog stvarawa.

Rizik od dobijawa osteoporoze

DOMA]A KUJNA

Recept

Slatki kupus sa teletinom POTREBNO JE: 600-700 g teletine ve}a glavica kupusa 1 crni luk 2 paradajza 1 mrkva 150 ml soka od paradajza 1 ka{ika aleve paprike 1 ravna ka{ika bra{na 1 ka{ika biqnog za~ina malo bibera gran~ica celera i malo

per{una

drasti~no se smawuje. Fizi~ke aktivnosti poput {etwe i tr~awa tako|e poma`u da vam kosti ostanu ~vrste.

4. Gubitak masti. Poznato je da mo`ete da smr{ate dr`e}i dijetu, ali ve}i deo izgubqenih kilograma odnosi se na mi{i}nu masu, a ne na masti.

Kada na treningu koristite tegove, spre~avate da vam mi{i}i oslabe dok ste u procesu mr{avqewa.

Aerobne ve`be predstavqaju najefikasniji na~in da sagorite kalorije.

Na dno suda staviti komade teletine. Preko staviti ve}e komade kupusa, zatim luk, kolutove mrkve i paradajza na sitnije komade. Staviti drugu polovinu kupusa, sipati paradajz sok i biqni za~in. Naliti toplom vodom, staviti poklopac i kuvati dva sata na tihoj vatri.

Kada je kupus kuvan, napravite zapr{ku. Na 2-3 ka{ike uqa malo propr`iti bra{no i alevu papriku.

Dodati 2-3 ka{ike vode u kojoj se kupus kuvao, prome{ajte i vratite u posudu sa kupusom.

odsto qudi koji redovno ve`baju spadaju u grupaciju onih koji uspevaju da odr`e istu telesnu te`inu.

6. ^vrst san. Kod osoba koje mnogo sede, a koje po~nu redovno da ve`baju, raste vreme koje se provodi u dubokom snu, u fazi sna koja va`i za najokrepquju}u fazu. Tako|e, ove osobe se re|e bude tokom no}i.

7. Kupujete sjajne stvari.

Istr~ite 10 kilometara ili vozite bicikl u humanitarne svrhe i dobi}ete svakakve jedinstvene majice, kape, boce za vodu, znojnice i ~arape koje sigurno ne}ete na}i u Gap-u.

Osim {to su veoma korisne, te stvar~ice vam daju auru mistike i odanosti sportu.

8. Retke prehlade. Umerene fizi~ke ve`be ja~aju imuni sitem.

Osobe koje redovno {etaju upola mawe puta se prehlade od osoba koje vole da se izle`avaju ispred televizora.

9. Du`i `ivot. Mr{avi qudi bez kondicije imaju duplo ve}i rizik od smrti nego qudi koji su bili u kondiciji, ali ne i mr{avi. ^ak i kod debelih osoba koje su bile u kondiciji postojala je mawa stopa smrtnosti nego kod osoba koje su bile mr{ave, ali bez kondicije.

5. Odr`avawe `eqene telesne te`ine. Ve}i broj qudi koji smr{aju povrate te kilograme u periodu od godinu dana do tri godine.

I to samo zato {to ne ve`baju! Vi{e od 95

10. Vi{e energije. Qudi koji se `ale da nemaju dovoqno energije da bi ve`bali, ne shvataju da fizi~ka aktivnost pru`a energiju. Prema jednoj studiji, sredove~ne `ene koje su dizale tegove godinu dana, postale su aktivnije u svakodnevnom `ivotu za 27 odsto nego S. G. ranije.

Smeh je lek i kada su u pitawu te{ke bolesti Smeh je efikasno i svima dostupno antistres sredstvo, prija i onima koji se smeju i onima koji nasmejane posmatraju.

Stru~waci ka`u da sto osmeha dnevno uti~e na organizam kao da smo vozili bicikl 15 minuta. Smeh ubrzava puls i pove}ava kapacitet plu}a.

Vi{e smeha ~ini nas podmla|uje i prolep{ava. Smeju}i se ve`bamo mi{i}e lica i omogu}avamo boqu prokrvqenost, {to hrani ko`u lica i daje joj lep{u boju.

Smeh smawuje nivo epinefrina i kortizola, hormona stresa, a dokazano je da posle desetominutnog smeha krvni pritisak pada za 10-20 mm.

Smeh je i jedna od najboqih ve`bi za one koji imaju astmu i bronhitis jer poboq{ava kapacitet plu}a i nivo

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema:

^etvrtak ^etvrtak decembar2021.

2020. 27 ^etvrtak9.10.

9.septembar septembar 2021.

27

Aromati~na biqka br|anka je bila rasprostrawena svuda po Evropi, ali je postala za{ti}ena vrsta zbog nekontrolisanog brawa. Kao {to joj ime ka`e, raste u planinskim predelima, livadama i brdima, ~ak i na nadmorskoj visini od 3.000 metara. U narodu je poznata i kao moravka, veprovka, planinska arnika...

Stabqika joj je uspravna i razgranata, sa krupnim `utim cvetovima. Lekoviti delovi su cvet, listovi i koren. Iz korena ove vi{egodi{we biqke svakog prole}a izbijaju novi izdanci.

Naj~e{}e se koristi za le~ewe rana, jer eteri~na uqa koja poseduje deluju dezinfekcijski, ubla`avaju bolove i ubrzavaju zaceqivawe. Koristi se i kod upale grla, plu}a, slabosti srca, podsti~e cirkulaciju krvi,

Smeh je lek za mnoge bolesti.

Smawuje nivohormona stresa, sni`ava krvni pritisak, poboq{ava kapacitet plu}a i podmla|uje nas

kiseonika u krvi. Posle petnaestominutnog smejawa u jutarwim ~asovima qudi se ose}aju sve`e ~itavog dana.

Negativna emocionalna stawa slabe odbrambenu sposobnost organizma, a pokazalo se da posle terapije smehom dolazi do pove}avawa imunoglobulin-A respiratornih puteva, za koje se veruje da {tite od nekih infektivnih bolesti.

Smeh uzrokuje stvarawe enzima endorfina u na{em telu, koji predstavqa prirodno sredstvo protiv bola. Smeh je lek i kada su u pitawu te{ke bolesti.

S. G.

Le~ewe biqem Br|anka izlu~ivawe znoja i urina.

Posebno je dobra za srce jer sadr`i u ve}im koli~inama flavonoide, procijanidine, helenalin.

Obloge su naro~ito delotvorne u le~ewu popucalih mi{i}a, tetiva i zgwe~enih, povre|enih delova tela. Spremaju se tako {to se komad lanenog ili pamu~nog platna natopi me{avinom vode i tinkture br|anke, iscedi i stavi na problemati~no mesto.

Me{avina se pravi tako {to se u 5 dl vode doda ka{i~ica tinkture. Isti efekat se posti`e i sa oblogom od ~aja br|anke.

Ovako spremqeni oblozi uz potpuno

mirovawe, najboqa su prva pomo} u slu~aju povrede, tvrde narodni lekari. Oblozi brzo ubla`avaju bolove, kao i podlive jer pospe{uju resorpciju krvi. Delotvorni su i kod otvorenih i zagnojenih rana, koje sporo zarastaju.

Ova biqka se koristi i za ispirawe usta, kod upale usne dupqe i `drela. Lekoviti sastojci ubrzavaju cirkulaciju i tako pove}avaju odbrambenu sposobnost organizma. Za ispirawe usta se koristi slede}i recept: u ~a{u mlake vode stavi se pola ka{i~ice tinkture br|anke ili ~aj od cvetova ove biqke.

28 ^etvrtak 9. septembar septembar 2021.

10. decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA

OBIM

BIV[I VE]I KO[ARKA[ VODENI DALIPAGI] TOKOVI

INICIJALI PISCA ANDRI]A

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 ATLETSKI BACA^KI REKVIZIT

ZOQE

STAROGR^KI FILOZOF IZ KIRENE

AMPER KOJE SE LAKO MO@E TKATI

PESNIK IZ VOJVODINE

BEZ OBZIRA NA SVE

TUNIS

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

DOVR[ITI ORAWE STARIJA AMERI^KA GLUMICA

BIV[A ENGLESKA GLUMICA HEPBERN STVARNO, REALNO VRSTA [TAMPARSKE MA[INE GROFOVIJA U ENGLESKOJ NEPOUZDAN ^OVEK

LAGAN

NEPER SRPSKI POZNATI BIV[I FUDBALER, METEOROLOG, IVICA BORIS LEKOVI ZA BOLESTI U[IJU MESTO KOD KRAQEVA

Sr Gl pski as

GLAVNI GRAD UDMURTSKE VRSTA ASPIRINA

RUDNIK LIGNITA TURSKI [AHISTA, SUAT

ZIMSKI MA\ARSKI AKADEMI- ODRE^NA RE^ SPORTSKI FUDBALSKI JA NAUKA CENTAR U PLO^ICE KLUB (SKR.) ITALIJI ZA IGRU

MESARI

SEVER TVR\AVA KOD ALEKSANDROVCA

GRADI] U HRVATSKOJ MARKO ODMILA

DRUGAR, PRIJATEQ, (TUR.)

ATLETSKI KLUB

GRAD U DR@AVI VA[INGTON BEZ MO]I GOVORA

NEDOSTATAK VREMENA U [AHU

7. I 28.

SLOVO AZBUKE ENERGIJA

DALMATINSKA UZRE^ICA

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE VRISAK

ENGLESKI FIZI^AR, WUTN ORMAN^I] ZA CIPELE TELUR

OBLAST U NEMA^KOJ

ZAPAD

KALCIJUM AMERCIJUM

MIMOILA@EWE REOMIR

GRADI] U BA^KOJ, NA DUNAVU BIV[I ENGLESKI FUDBALER, GERI

[KOLA (SKR.) VRSTA @IVAHNE IGRE (FRANC.)

VRSTA SITNOG GLODARA

GLAVNI GRAD JU@NE KOREJE

KRPA ZA SUDOVE

MALO ITALIJAN- OSTRVO SRPSKA SKI KOME- KOD KRFA POP DIOGRAF, PEVA^ICA PJETRO (MAUZOLEJ)

PRISTALICE DEIZMA STRANO MU[KO IME

ENGLESKI MATEMATI^AR, XORX

SRPSKI POP-FOLK PEVA^ SA SLIKE

OLIVER KRA]E

HIRURG URE\AJ U LOKOMOTIVI (FRANC.)

Sr Gl pski as

OBIM ISTOK INDIJSKI ASKETA

POVORKE U PUSTIWI OBRONCI, STRMINE

RAZRED (SKR.)

VOLUMEN STRU^NI NAZIV (LAT.)

NADRIPOLITI^ARI SRPSKO MU[KO IME BOD MA^KE ODMILA

STARIJI NOVINAR, PAVLE RUDARSKI INSTITUT POTOPQENO MESTO U \ERDAPU

UZVUK ^U\EWA ZATVOR, HAPS AMPER NOBELIJUM

RIZMA GRAD U NIGERIJI

POGODBENI VEZNIK

DU[A (LAT.) PSE]I LAVE@

^UVENA @ELEZNICA U SAD

Sr Gl pski as

NEOBRAZOVANO

1 2 3 4 5 6 7

AMERI^KI FRANPISAC NA- DVA ISTA CUSKI U^NE FAN- SLOVA MODNI TASTIKE, KREATOR, ASIMOV KRISTIJAN

I TAKO DAQE (SKR.) BOCA OD POLA LITRE

PROCEWIVA^I KVALITETA PROIZVODA

ZELENI DEO BIQKE

STARIJI ENGLESKI POLITI^AR HIR, ]EF , ENTONI

BIV[I GOLMAN „RIJEKE“ ZAMENA ZA GLICEROL

OSMIJUM

10. I 5.

SLOVO AZBUKE

NEPER

Sr Gl pski as

JEDNO PRAVNO UPRAVNO TELO

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 RASE]I UTROBU RIBE UBITI OBLAST U NEKOGA ZAPADNOJ (POKR.) SRBIJI

REOMIR ONOMATOPEJA MUKAWA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO A, ODRI, DOORATI, REALISTI^NO, LAK, ESEKS, N, I@EVSK, OTIKA, NE, RL, S, ILOK, AK, MADONA DI KAMPIQO, CAJTNOT, TAKOMA, E^, ISAK, MINA LAZAREVI], SAR, CIPELARNIK, CA, APATIN, MIMOILAZAK, LINEKER, KANKAN, MI[ Skandinavka 2: VODORAVNO R, OS, MAURO RAVNI], ITD, DEGUSTATORI, DEISTI, BUL, PE\A MEDENICA, O, OLI, OPERATOR, FAKIR, R, KARAVANI, V, POLITIKANTI, MALETIN, POEN, ID, RI, AMA, R, LIST, A, ANIMA, UNION PACIFIK, NEPROSVE]ENO Ukr{tenica: VODORAVNO TKA^, FB, AMBARI, ARS, PARAPAT, ZG, JE, KARABEG, PAR, MARIJA [ARAPOV, ATP, TONI KROS, ^, UO, DANAJAC, AEK, TRAN[IRATI, ODA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Onaj koji tka - Dvadesetpeto i drugo slovo azbuke - Ostave za zrnastu hranu, 2. Umetnost (lat.) - Slovena~ki istori~ar, Janez - Deveto i ~etvrto slovo azbuke, 3. Jeste, da - Stariji tv-novinar, Omer Dvoje, 4. Ruska teniserka, 5. Autotransportno preduze}e (skr.) - Nema~ki fudbaler, igra za Real Madrid - Dvadesetosmo slovo azbuke, 6. Peti i ~etvrti vokal - Homerov naziv za Grka - Gr~ki fudbalski klub iz Atine, 7. Se}i, rasecati (franc.) - Sve~ana pesma.

USPRAVNO: 1. Minut odmora u ko{arci, 2. Tvorac, stvaralac, 3. Jaka igra}a karta, kec - Susedna slova azbuke - Prvi vokal, 4. ^eta (skr.) - Auto-oznaka za Kikindu - Peto i {esnaesto slovo azbuke, 5. Drugar (ma|.), 6.

Vladari u starom Egiptu, 7. Insekt koji `ivi u bra{nu, 8. Pokriva~ od abe (tur.), 9. Vrsta udarca u boksu, 10.

Doma}a tovarna `ivotiwa (mn.), 11. Drugo i dvadesetdrugo slovo azbuke - Auto-oznaka za Po`arevac, 12. Oznaka za amper - Rad, 13. Reka u Srbiji i Bosni, uliva se u Drinu - Eduard kra}e, 14. Stvar koja slu`i za igru.

AK,

PRIRODA

^etvrtak decembar 2021.

2020. 29 ^etvrtak10.

9. septembar

P~ele progla{ene najva`nijim bi}ima na planeti bez kojih nema `ivota Me|unarodni Earthwatch Institut je na posledwem sastanku u londonskom dru{tvu Royal Geographical proglasio p~ele najva`nijim bi}ima na planeti Zemqi.

Kako su naveli, 70 odsto svetske poqoprivrede zavisi iskqu~ivo od p~ela, a polinacija, ili opra{ivawe – mo`da i najva`nija funkcija p~ela – omogu}uje biqkama da se razmno`avaju.

Bez p~ela, poru~eno je, fauna na planeti bi polako po~ela da nestaje.

Tako|e, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su p~ele jedina `iva bi}a koja

ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Na`alost, odlu~eno je ovo u trenutku kada saznajemo da p~ela na planeti ima sve mawe. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije p~ela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smawewa broja p~ela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cve}a i deforestacija (kr~ewe {uma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, po~nu koristiti prirodne alternative, a zdravqe i opstanak p~ela po~nu pomno pratiti.

Grinpis se tako|e oglasio i ka`e dap~ele mo`emo za{tititi tako {to bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (ukqu~uju}i tri koja su puna nikotina), te o~uvati divqa stani{ta i obnoviti ekolo{ku poqoprivredu – ovo podrazumeva izbegavawe gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biqka, {to je veliki problem za in-

sekte.

Uz pomo} prirodnih kompostnih sistema obnovi}e se hrawivi sastojci u zemqi, smawiti gubitak zemqe od vetra i erozije vode.

Podsetimo i jo{ na slavnu re~enicu koju je izrekao Albert Ajn{tajn: “Ako p~ele nestanu, qudi imaju jo{ ~etiri godine `ivota.”

Koje namirnice imaju najvi{e, a koje najmawe pesticida?

Radna grupa za za{titu `ivotne sredine objavila je nove podatke o namirnicama za 2021. godinu.

Jagode su i daqe na prvom mestu na listi vo}a i povr}a koje sadr`e najvi{e pesticida, zatim sledi spana}, keq, zeqe, nektarine, jabuke i gro`|e, prema podacima Radne grupe za za{titu `ivotne sredine za 2021. godinu.

Bebe i deca posebno bi trebale da izbegavati pesticide jer mogu da budu {tetni za wihov razvoj.

Radna grupa za za{titu okoline saop{tila je da skoro 70 odsto ~istog vo}a i povr}a, odnosno sve`ih namirnica, nije imalo pesticide {to ih ~ini sigurnijim izborom.

"Samo osam odsto uzoraka '~istog' , vo}a i povr}a imalo je dva ili vi{e pesticida", navodi se u izve{taju.

Najmawe su zaga|eni avokado i kukuruz {e}erac Na toj listi nalaze se kukuruz {e}erac, luk, smrznuti gra{ak, patlixan, brokoli, kupus i , gqive. Na listi naj~istijeg vo}a nalaze se ananas, kivi, diwa i avokado. Avokado i kukuruz {e}erac najmawe su zaga|eni i sadr`avali su mawe od dva odsto ostataka pesticida, navodi se u izve{taju. ruU ovogodi{wem izve{taju naostv o de se zeqe i keq kao povr}e koje sadr`i rtovelike koli~ine pesticida. er - Na desetom mestu po prvi put se na{la i quta papri~ica koja nije e}etestirana od 2012. godine, a na pro{logodi{wim usevima paprike de-prona|eno je 115 pesticida, {to je vi{e nego na bilo kom drugom terovstiranom usevu. }i, Papri~ice, pomoranxe, jabuke, gro`|e i tre{we ~esto su kontaminirane pesticidom klorpirifosom. Klorpirifos je trebao da bude ac,trajno zabrawen u SAD 2016. godine kada su stru~waci za za{titu az-`ivotne sredine utvrdili da {teti deci i radnicima na farmama. in- Radna grupa za za{titu `ivotne sredine testirala je citruse. Is, 6.pitivawe je pokazalo da su dva fungicida, imazalil i tiabendazol, {nu,bila {iroko rasprostrawena u citrusima, a Holihen je objasnila da 10.ovi fungicidi mogu da promene hormonski sastav. et- U gotovo 90 odsto testiranih uzoraka grejpfruta, pomoranxi, manOz-darina i limuna prona|en je fungicid imazalil. Ono {to dodatno zaa sebriwava je to {to su fungicidi prodirali u meso vo}a ~ak i nakon {to . se vo}e oqu{ti.

Da li su besmrtne meduze zaista besmrtne?

Besmrtne meduze koriste poseban mehanizam kojim uspevaju da „prevere“ smrt

poput rakova i ribe, pa ~ak i drugih vrsta meduza.

Na meduze mo`ete nai}i u morima {irom sveta. One su jedne od najstarijih `ivotiwa sa vi{e organa i nastawuje na{u planetu 500 miliona godina.

Postoje razli~ite vrste meduza, ali jedna od najzanimqivijih je besmrtna meduza. Turritopsis dohrnii je vrsta bez maksimalnog `ivotnog veka.

ODAKLE DOLAZE? Veruje se da besmrtne meduze dolaze iz Pacifika, ali se sada `ive u toplim tropskim morima i okeanima {irom sveta. Do nekih od ovih mesta nije mogle sti}i no{ene strujama, zato mnogi nau~nici sumwaju da su razlog rasprostrawenosti ove vrste brodovi. Meduze se pri~vr{}uju za trupove ili ulaze kroz balastnu vodu unutar broda i {ire se po celom svetu.

KAKO SE HRANE? ^ak i besmrtne vrste moraju da jedu. Wihove regenerativne sposobnosti nemaju mnogo veze sa wihovom ishranom.

Meduze imaju samo jedan otvor na telu kroz koji se odvija sva prerada hrane. Po{to meduze nemaju mozak i srce, ~itav proces hrawewa je mnogo pasivniji u pore|ewu sa drugim `ivotiwama.

Ishrana besmrtnih meduza sastoji se od planktona, ikre, larvi i drugih si}u{nih morskih stvorewa. One ne tra`e hranu aktivno, ve} je hvataju pipcima.

Ti isti pipci mogu da oslobode smrtonosne koli~ine otrova koji mo`e da ubije plen pre nego {to ga progutaju.

Neke ve}e meduze mogu da love i `ivotiwe

DA LI SU ZAISTA BESMRTNE? Turritopsis dohrnii tehni~ki nisu besmrtne, ali ni ne umiru. Najjednostavnije obja{wewe je regeneracija, vrsta procesa koji je najbli`i pojmu besmrtnosti u na{em `ivotiwskom carstvu.

Kada besmrtna meduza nai|e na opasnost ili {ta {to joj ugro`ava `ivot (glad, promena temperature), ona se vra}a u fazu polipa. To je jedinstveni mehanizam koji se naziva transdiferencijacija i omogu}ava ovoj meduzi da „prevari“ smrt i ostane `iva. Novo telo je genetski identi~no prethodnom, ali je i daqe novo, prenosi „Nacionalna geografija“.

To je ne{to kao kada bi leptir nebrojeno puta mogao ponovo da se vrati u ~auru, pa ponovo iza|e iz we kada pro|e opasnost.

30

10.septembar decembar2021.

2020. ^etvrtak 9.

SPORT

„Petica“ problem, re{ewe ni na vidiku, Zvezda i Partizan zavise od centra

Ko kosi, a ko fudbal nosi: Milko \urovski i Dragan Mance na naslovnici Tempa iz 1984. godine

„Mi, igra~i Zvezde smo popadali...

Mance poginuo?! Kako poginuo?!“ Pre 36 godina, 3. septembra tragi~no je izgubio `ivot Dragan Mance, 22-godi{wak koji je svojim fudbalskim ume}em i golgeterskim wuhom odu{evqavao ne samo navija~e Partizana, ve} i celu tada{wu veliku Jugoslaviju.

Dragan Mance je za pet godina u crno-belom dresu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola, ali je wegovo vreme tek dolazilo...

Na`alost, sin Ferdinanda i Du{anke, Goranov brat, stradao je u saobra}ajnoj nesre}i `ure}i na trening.

Mance je bio vi{e od fudbalera, bio je ikona tada{weg vremena, mladi momak {irokog osmeha i razli~itih interesovawa.

A kako se sli~ni prona|u, tako su veliki rivali postali veliki prijateqi – Milko \urovski, tada{wa vedeta Crvene zvezde, `eleo je da zaigra sa Manceom u istom timu, ali se to nije ispunilo.

Obe}awe prijatequ, Milko je odr`ao kasnije, napraviv{i nezamisliv transfer iz Zvezde u Partizan i nastaviv{i tamo gde je Mance stao. „Dru`ili smo se, izlazili,poznavao sam ga iz mla|ih dana, bio je fenomenalan de~ko. Meni je `eqa bila da zaigramo zajedno u Partizanu, kao tandem. On je totalno druga~iji tip igra~a od mene, ja sam vi{e napadao sa leva, a on je bio klasi~an centarfor. Bili bismo fenomenalan tandem. Na`alost, mo`da u nekom drugom `ivotu“, rekao je \urovski autoru teksta na 35. godi{wicu smrti Mancea.

Uz Milka tada je u Zvezdi igrao i wegov brat Bo{ko koji je tako|e razvio drugarski, gotovo bratski odnos sa Manceom, o ~emu je Milko tako|e govorio, uz se}awe na momenat kada je saznao tragi~nu vest. „Znam da mu je Bo{ko dao kopa~ke, mi smo u Zvezdi tada imali 'puma' kopa~ke, a Partizan 'sport'. Ostale su na wegovom stolu jo{ dugo... Fenomenalan de~ko, mnogo dobar de~ko... I pogine... Se}am se kao danas, zavr{ili smo trening, u{li u svla~ionicu, do{ao je neko i rekao da je Mance poginuo. Popadali smo... Mi, igra~i Zvezde... Mance poginuo?! Kako poginuo?! Kad poginuo?! Desetak minuta smo sedeli tako i razmi{qali, bili smo deca, nismo mogli da verujemo da ne{to tako mo`e da se desi“, istakao je \urovski. S. G.

Ronaldov dres oborio rekord u Engleskoj Na dres Kristijana Ronalda u Man~esteru za samo 12 sati potro{eno je oko 32,5 miliona funti, {to predstavqa apsolutni rekord Premijer lige.

Primera radi, postoji podatak da je na dres Lionela Mesija u Parizu potro{eno oko 40 miliona evra, ali za tri dana.

Naravno, u pitawu je podatak za dres sa brojem sedam, nakon {to je i zvani~no saop{teno da je Edinson Kavani „prepustio“ broj novom klupskom kolegi.

Ronaldov debi u okviru novog mandata u Junajtedu o~ekuje se narednog vikenda u duelu protiv Wukasla.

Crvena zvezda i Partizan u{li su u zavr{nu fazu priprema za novu sezonu, ali uprkos tome {to je sezona prakti~no "iza }o{ka", ni crveno ni crno-beli nisu jo{ uvek re{ili mo`da i najva`nije pitawe - poziciju centra.

Partizan je od dolaska @eqka Obradovi}a krenuo silovito, u relativno kratkom vremenskom roku stigli su Dalas Mur i Jam Madar kao plejmejkeri, Kevin Panter i Aleksa Avramovi} kao bekovi, krilo Rodions Kurucs, kao i krilni centri Alen Smajlagi} i Zek Lidej.

Ipak, nakon serije od sedam potpisa za mesec i po dana (Panter potpisao 2. jula, Madar 18. avgusta), usledilo je blago zati{je, a navija~i tima iz Humske po~eli da se pitaju – kad }e centar? Znati`eqa je delimi~no zadovoqena a navija~i umireni kada je ugovor parafirao Bal{a Koprivica, no od 23 avgusta iz tabora crno-belih nema ni re~i, niti se neko ime dovodi u vezu sa klubom iz Humske.

Dodu{e, Partizan ima dovoqno igra~a koji mogu da pokriju poziciju pet, ali su Lidej i Smailagi} ipak krilni centri po vokativu, a te{ko da su uspesi kojima se crno-beli nadaju dosti`ni ukoliko u sezonu u|u samo sa Koprivicom i Du{anom Mileti}em u sezonu.

Nema previ{e informacija o igra~ima koji se nalaze na meti @eqka Obradovi}a, Partizan je prethodnih nedeqa povezivan sa Ajzeom Harten{tajnom, ali je doskora{wi saigra~ Nikole Joki}a bli`i parafu saradwe sa Bruklin Netsima, mada ne bi trebalo iskqu~iti ni povratak u Bruklin Netse.

Sa druge strane, Crvena zvezda je u ne{to nepovoqnijem polo`aju. Tim sa Malog Kalemegdana ima jednog pravog centra, i to Ogwena Kuzmi}a. Nekada jedan od najboqih igra~a Zvezde i potencijalni reprezentativac Srbije, Kuzmi} je od saobra}ajne nesre}e

koju je do`iveo u julu 2019. godine tek bleda senka, pogotovo jer je i pre toga kuburio sa povredama, pa je utisak da je u Zvezdi ostao samo zato {to trenutno ne postoji boqe a pre svega finansijski dostupno re{ewe.

Pored wega, u odre|enim kombinacijama na poziciji pet mogu da zaigraju i nekada{wi kapiten Luka Mitrovi}, odnosno Aron Vajt, mada je momak ro|en u gradi}u Strongsvil u Ohaju tu opcija tek u nekim varijantama sa niskom petorkom, mada je to ipak malo verovatno.

Crveno-beli su na treningu prethodnih dana imali pomo} Maika Cirbesa, koji bi potencijalno mogao da bude prelazno re{ewe, poput Tejlora Ro~estija pro{le sezone, bar na po~etku. I dok bi centarska linija Kuzmi} – Cirbes – Mitrovi} pre nekoliko sezona bila ne{to {to bi navija~ima crveno-belih budilo vrhunski optimizam, nijedan od trojice igra~a u ovom momentu ne predstavqa dovoqno kvalitetno re{ewe za ozbiqnije ambicije u ABA ligi, o Evroligi da ne pri~amo.

Povezivani su sa Zvezdom nekada{wi sedmi pik na NBA draftu Greg Monro, blizu je navodno bio i Matijas Lesor, spomiwalo se interesovawe za Kajla O’Kvina, koji je u me|uvremenu oti{ao u Pariz. No, nijedan od wih trojice

nije stigao, pa u zavr{nici priprema i u momentu kada je otvarawe sezone sve bli`e, rupa na centru postaje sve evidentnija. [ta je re{ewe?

I Zvezda i Partizan imaju visoke ambicije za koje }e im biti neophodno re{ewe na mestu petice. Najidealnija opcija i za Obradovi}a i za Radowi}a bilo bi kada bi prona{li ko{arka{a koji je naviknut na Evropu, a ima kvaliteta za visok nivo ko{arke. Ipak, takvi centri su preskupi, pa je negde verovatnije da }e oba tima sa~ekati bar jo{ neko vreme i videti da li postoji neka opcija me|u ko{arka{ima koji nisu pro{li „re{eto“ u NBA ligi ili nekoj od razvojnih liga.

Sa druge strane, ukoliko imena poput Monroa, Lesora, Harten{tajna budu slobodna i kroz nekih deset – 15 dana, ne bi bilo iznena|ewe da do|e do novog preokreta, a u Beograd stignu ko{arka{i sa kojima su pregovori tokom prethodnih meseci zapeli.

Jedno je sigurno, oba tima su koncipirana tako da }e igra u velikoj meri zavisiti od pozicije pet, pa je iz tog razloga verovatno samo pitawe dana pre nego {to obe ekipe naprave neki konkretan korak. U suprotnom, ambicije „ve~itih“ bi nai{le na ozbiqan udarac jo{ pre nego {to je sezona uhvatila pravi ritam.

N. R.

Na odbojci u Areni pao novi svetski rekord Pamti}e se dugo finale Srbija – Italija u Beogradu zbog ambijenta u kome je odigrano. Dok su bitku na terenu vodile najboqe evropske odbojka{ice, sa tribina je to posmatralo ~ak 20.565 gledalaca.

Na zvani~nom sajtu ovog takmi~ewa potvr|eno je da je postavqen novi rekord po broju navija~a na jednoj utakmici `enske odbojke u zatvorenoj dvorani. Pre toga najboqu posetu je imao me~ NCAA finala u Kanzas Sitiju 2017. godine kada je u hali bilo 18.516 navija~a. To je bio obra~un izme|u Univerziteta Nebraska i Univerziteta Florida.

Odbojka{ice Srbije su izgubile od Italije i predale evropsku krunu. Bile su {ampioni 2017. i 2019, a sada im je oko vrata zasijala srebrna medaqa. Ove dve ekipe su odmerile snage i ta~no mesec dana ranije kad je na{a reprezentacija slavila u ~etvrtfinalu Olimpijskih igara maksimalnim rezultatom – 3:0.

Odbojka{ka subota }e ostati zapisana kao poseban dan. Ako se pogleda i mu{ka i `enska konkurencija, na tribinama je na svim me~evima bilo ~ak 55.149 navija~a. Duel svetskih i evropskih {am-

piona – odbojka{a Poqske i Srbije je posmatralo u`ivo 12.707 gledalaca. Ukupno je na mu{kim utakmicama bilo 30.984 qudi, a kada se to sabere sa me~evima za bronzu i zlato u `enskoj konkurenciji u Beogradu dobija se neverovatna brojka od 55.149 navija~a.

S. G.

SPORT SRE]AN RO\ENDAN: 1. septembra 1963. godine otvoren je Stadion Rajko Miti} poznatiji kao Marakana

Marakana jedini stadion na svetu kome se zna ime i prezime prvog posetioca Stadion Rajko Miti}, u narodu poznatiji kao Marakana, sa kapacitetom od preko 50.000 posetilaca najve}i je fudbalski stadion u Srbiji i na prostoru biv{e Jugoslavije. Na stadionu svoje utakmice igraju FK Crvena zvezda i fudbalska reprezentacija Srbije.

Stadion Rajko Miti} se nalazi u nasequ Dediwe u beogradskoj op{tini Savski venac. Trenutno ime je dobio 2014. godine po prvoj „zvezdinoj zvezdi“ i prvom kapitenu tima Rajku Miti}u, koji je u Crvenoj zvezdi igrao od wenog osnivawa do 1958. godine.

Marakana nikad nije bilo zvani~no ime stadiona na kome igra

Ta utakmica je odigrana neposredno pre zvani~nog prvenstvenog me~a protiv Rijeke, kada je prvi strelac bio Rije~anin Vukoje i tako postigao prvi zvani~ni prvenstveni gol na beogradskoj Marakani.

Prvi gol za Zvezdu postigao je Du{an Maravi}.

U polufinalu Kupa pobednika kupova 23. aprila 1975. godine Crvena zvezda je na doma}em terenu igrala protiv Ferencvaro{a, tada je postavqen novi rekord po broju gledalaca na beogradskoj Marakani.

Prodato je 96.070 ulaznica ali postoje neke procene i svedo~ewa koja ka`u da je na stadi-

Crvena zvezda, ve} samo nadimak koji je dobio po ~uvenoj brazilskoj Marakani iz Rio de @aneira. Pre imena koje nosi danas, stadion se zvao jednostavno „Stadion Crvena zvezda“.

Zanimqivo je da ni brazliskoj Marakani to nije pravo ime, ve} je to samo ime ~etvrti u kojoj se stadion nalazi, pravo ime glasi „Stadion novinara Mario Fiqa“.

Beogradska Marakana je gra|ena od 1960. do 1963. godine. Pre izgradwe ovog stadiona Crvena zvezda je svoje doma}e utakmice igrala na stadionu SK Jugoslavija.

Prvu utakmicu na Marakani Zvezda je odigrala 1. septembra 1963. godine protiv Rijeke i pobedila rezultatom dva prema jedan.

Na utakmici protiv Rijeke tribine jo{ uvek nisu bile potpuno dovr{ene i tada je u publici bilo pristuno oko 55.000 gledalaca, a kasnije te jesni u derbiju sa Partizanom, sa 74.000 gledalaca postavqen je rekord za broj gledalaca na jednoj fudbalskoj utakmici u Jugoslaviji.

Tribine na stadionu potpuno su zavr{ene 1964. godine i tada je zvani~ni kapacitet Marakane iznosio 95.000 posetilaca.

Prvi gol na Marakani je postigao pionir Crvene zvezde Trifun Mihajlovi}, u utakmici mla|ih kategorija izme|u Crvene zvezde i Mladosti iz Zemuna.

onu sigurno bilo preko 100.000 qudi.

Zbog modernizacije, bezbednosti navija~a i propisa Evropske fudbalske unije, kapacitet Marakane je morao biti gotovo duplo smawen. Ukinuta su sva staja}a mesta i postavqene su stolice na sve ~etiri strane stadiona, to je dovelo do kapaciteta od 51.755 mesta za sedewe.

Jedan od najzna~ajnijih doga|aja odr`anih na beogradskoj Marakani je finale Kupa {ampiona izme|u Ajaksa i Juventusa odigrano 30. aprila 1973. Na stadionu je tako|e odigrano finale Evrospkog prvenstva u fudbalu 20. juna 1976. godine izme|u ^ehoslova~ke i Zapadne Nema~ke.

Stadion Rajko Miti} je nekoliko puta poslu`io i kao koncertni prostor, na wemu je Zdravko ^oli} tri puta odr`ao solisti~ki koncert, a Svetlana Ra`natovi} jednom, 2013. godine.

Na stadionu je odr`an i humanitarni koncert „Delije za na{e Kosovo i Metohiju“ 13. maja 2007. godine.

Ovaj stadion je verovatno jedini stadion na svetu kome se zna ime i prezime prvog posetioca ikada. To je bio Laza Perovi} zemqoradnik iz okoline Loznice. Laza je stigao na stadion u {est sati ujutru, seo na isto~nu tribinu i iz torbe izvadio sir i poga~u, da doru~kuje.

N. R.

^etvrtak decembar 2021.

2020. 31 ^etvrtak10.

9. septembar

FUDBALSKA FEDERACIJA VIKTORIJE OBJAVILA PRO[LOG PETKA, 3. SEPTEMBRA:

Fudbalska sezona i ove godine ne}e se na`alost odigrati do kraja, a glavni razlog je korona virus – KOVID-19 Metro Melbourne 2021 season status Football Victoria President, Antonella Care and CEO, Kimon Taliadoros, provide an update on the 2021 Season.

2021 has certainly been another year of ups and downs for our state, and for football.

We brushed off the cobwebs of 2020 and saw a positive return to football in 2021, ewoying some exhilarating runs of play, giving us all hope that we could complete the football season.

But COVID-19 has proved to be a truly fierce adversary and, sadly, we once again find ourselves in a very challenging landscape for football.

FV’s vision is to provide Football For All, Anywhere, Anytime, and alongside the valuable feedback of our stakeholders, this has continued to shape our decision making process.

Importantly though, the safety of our community sits above all else, as our most important consideration for all football decisions throughout the pandemic.

Our NPL and Competitions teams have worked day and night to produce an extraordinary body of work, planning multiple scenarios for every competition. This work is detailed, well-considered and milestone driven.

We would like to express our gratitude to our football community, who have engaged in roundtable discussions, completed surveys and provided direct feedback to the team, all of which has been absolutely essential for us to best align with the needs of our community.

Many of the planned scenarios have been eliminated in recent weeks, due to the key dates passing with extended lockdowns across the state. Unfortunately, the most recent Government announcement means our options to complete the 2021 season for our metropolitan Melbourne competitions have now reached an end.

The lockdown extension through September, with no guaranteed timeframe for a safe return to football, leaves us with no choice but to cancel the 2021 season for all metropolitan Melbourne competitions: l NPL Womens (NPLW including Senior & U19) l Victorian Premier League Womens l Womens State League l NPL Junior Girls l NPL Junior Boys l NPL Mens (NPL NPL2, NPL3, including Senior, U21 and U19) l Mens State League l Mens Metropolitan & Masters l Metropolitan Community Juniors (U12-U21) l Metropolitan MiniRoos (U7-U11) We know this news is disappointing, particularly following last year’s abandoned season. Winter sport has borne the brunt of lockdowns and in turn, the impact on our football community has been immense. Our Clu-

bs, Associations, Officials, Administrators, Volunteers and Players have bravely weathered the storm, rallying through each round of restrictions, showing a resilience that I know will keep our community strong through yet another challenge.

We are so pleased that there is still the possibility for players in Regional Victoria to return to football, once Government restrictions allow and subject to FV’s Return to Play conditions.

Clubs should refer to their Associations for further information, following these government announcements.

FV will engage directly with the Clubs involved in our Nike F.C. Cup and Dockerty Cup finals, to determine if these matches can be played before the end of the year.

We appreciate you will have questions about what this cancellation means for promotion, relegation and awarding champions this season.

Please see the summary which outlines the circumstances for our competitions below. urther information will be sent by Friday, September 17 regarding how FV’s Fee Refund Policy applies, related to Football Victoria and Football Australia’s component of fees.

We all love football. It’s not just about the 90 minutes on the pitch. Football is entwined with so many parts of our lives. Our game has the power to unite communities and we know today’s announcement will leave many feeling flat. I urge you to stay connected to your friends, your teammates, your wider football community in different ways. Our COVID-19 Football portal contains links to key mental health programs that may be of assistance as we navigate the pandemic.

You can join in the discussion online in our new ‘Victoria's Football History’ group, where you can share your stories, memories and photos and discuss all aspects of our proud football history.

Or move your competitive football online to FV’s inaugural E-Series.

Players can enter for free and take to the virtual pitch with great prizes on offer.

Once we are past these immediate challenges, football will return. In line with community feedback, different formats of our game will also be on offer across spring and summer, particularly for junior participants. FV are committed to providing football when possible, including our popular GO Fives/GO Sevens and Futsal pro-

grams, before we prepare for a return to our winter season in 2022.

Like you, we hope that the Government’s plan to move through this pandemic with vaccination milestones, will return us to a far more standard football season next year. While our Competitions team will focus on finalising the 2021 season as a priority, planning will also shortly commence for the 2022 season.

In advance of the 2022 season, the Board is committed to ensuring the Rules of Competition reflect a clear set of principles enabling promotion, relegation and championships being decided in the event of any future interrupted or incomplete seasons.

This will form part of our regular post season review and consultation process with our football community and stakeholders.

We are here to support our football community. We encourage Clubs to explore the Club Support Program portal, to stay across available government grants and our library of videos, which may provide assistance with some of the key challenges Clubs are currently facing.

Our COVID-19 FAQs provide answers to key areas related to this announcement. If you have specific questions, please contact the relevant competitions department: l NPL Competitions: nplvictoria@footballvictoria.com.au l Community Competitions: competitions@footballvictoria.com.au l Cup Competitions: cupcompetitions@footballvictoria. com.au On behalf of FV’s Board of Directors, Management and staff, we applaud the army of volunteers within our football community for their outstanding endeavours this year to keep football running in Victoria. While we may not have made it to the final whistle right across the state, your efforts have provided thousands of footballers with the opportunity to live and love football.

And we will be back.

Sincerely yours in football, Antonella Care Football Victoria President Kimon Taliadoros Football Victoria CEO

THURSDAY  ^ETVRTAK 9. 9. 2021.

Preokret \okovi}a protiv Amera, vikao na publiku i Vajdu Novak \okovi} savladao je 20-godi{weg Xensona Bruksbija sa 1:6, 6:3, 6:2, 6:2 i plasirao se u ~etvrtfinale US Opena. \okovi} je u Wujork do{ao kao prvi reket sveta, a posebna pa`wa usmerena je ka Novaku zbog ~iwenice da se nalazi na putu da zabele`i takozvani „kalendar slem“, ta~nije osvoji sva ~etiri grend slem turnira u jednoj kalendarskoj godini.

Prethodno je slavio na Australijan Openu, Rolan Garosu i Vimbldonu, a na putu ka finalu US Opena stajali su Holger Rune iz Danske (6:1, 6:7(5), 6:2, 6:1), potom Talon Grikspor iz Holandije (6:2, 6:3, 6:2), te Japanac Kei Ni{ikori, kog je Novak savladao u tre}em kolu nakon preokreta sa 3:1, po setovima 6(4):7, 6:3, 6:3, 6:2.

U osmini finala je \okovi} porazio i mladog Amerikanca, iako mu nije bilo nimalo lako.

Prvi set je protekao u potpunoj dominaciji Bruksbija koji je igrao kao da je i sam osvojio 20 grend slem trofeja.

Ipak, nakon dva maratonska gema u drugom setu sve se mewa. \okovi} je morao da odigra dva gema od po 20 minuta pre nego

{to je kona~no uspeo da razoru`a rivala. Od tog trenutka je po~eo da ~ita igru Amerikanca, koji je po~eo i da pravi znatno vi{e gre{aka.

Novak je burno slavio najva`nije poene, a nije dobio toliko neprijateqski tretman koliko se mo`da o~ekivalo. Ipak, od sredine drugog seta na terenu postoji samo jedan ~ovek, pa je Srbin brzo dovr{io posao. U jednom trenutku je vikao ka treneru Marjanu Vajdi, ali je ostalo nepoznato {ta mu je ta~no dobacio.

U ~etvrtfinalu Novaka ~eka Mateo Beretini koji je savladao Oskara Otea. Bi}e ovo repriza finala Vimbldona iz 11. jula ove godine.

Marat Safin i Novak \okovi} pre 16 godina, u Melburnu

NOVAK SE VRATIO UNAZAD – 16 GODINA UNAZAD:

„Oti{ao sam da se o{i{am, i...“

Opqa~kana ku}a \okovi}a u Marbeqi Ku}a Marka \okovi}a u Marbeqi je opqa~kana.

Pqa~ka se dogodila 23. avgusta i ukradeni su satovi, novac i nakit, prenosi „Meridian sport„.

Tada je navodno opqa~kano 22 od 24 objekata u ovom poznatom letovali{tu, a bilo je tu ku}a poznatih fudbalera i ko{arka{a.

Tada je opqa~kan i Nikola Milo{evi}, poznatiji kao „\ota fristajl“. Ovaj srpski jutjuber tvrdi da je ostao bez 25.000 evra, a navodno jee bio u gostima kod Marka \okovi}a.

Policija je napravila uvi|aj, a pojavile su se i fotografije sa lica mesta.

N. R.

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, partijom protiv ameri~kog igra~a Xensona Bruksbija vratio se 16 godina unazad i naveo nas da se podsetimo wegovog prvog pojavqivawa na Grend slem turnirima.

Prvi put – na debiju na velikoj sceni, 2005. godine na Australijan openu protiv, u to vreme, ~etvrtog tenisera svega i velike zvezde, ruske legende Marata Safina.

Novak je tada imao svega 17 godina, tek je kretao na dalek put na ostvarewu snova, ali start za, tada 188. tenisera na ATP listi, nije bio lak.

Safin ga je po~istio sa terena u prvom kolu, sa 6:0, 6:2, 6:1, {to bi neki igra~i sasvim sigurno `eleli da zaborave.

Ali, Novak se svega se}a. „Jedno od najve}ih se}awa iz Australije i 2005. godine je ~iwenica da sam se kvalifikovao i da je trebalo u ve~erwem terminu da igram protiv Safina u prvom kolu, na centralnom terenu. Ranije tog dana sam oti{ao da se o{i{am i frizerka, divna gospo|a, pitala me je da li `elim da uradim ne{to specijalno za tu priliku...“ De~aku sa Bawice nije trebalo mnogo da smisli „fazon“, ali je ipak prepustio inicijativu frizerki. „Preporu~ila mi je da ofarbam predwi deo kose. Ja to nisam nikada radio u `ivotu, ali rekoh tada – pa, {to da ne. Mislio sam – ako ve} ulazim na veliku scenu da to uradim sa stilom. Moja majka nije bila ba{ zadovoqna time, razgovor koji smo imali posle toga nije ba{ bio dobar za mene, ali smo se bar ismejali tome...“, istakao je \okovi}.

Stvari su se promenile tokom godina, 16 leta kasnije \okovi} ima priliku da i zvani~no postane najboqi teniser svih vremena, ukoliko osvoji rekordnu 21. titulu na Grend slem turniru upravo na aktuelnom US openu.

Edin [kori}: Idemo na zlato, Poqaci igraju igre i van terena Srbija ponovo di{e za odbojku. Nakon {to su odbojka{ice stigle do srebrne medaqe na Evropskom prvenstvu, sada su na{i momci krenuli put ka odbrani titule.

Ve} danima se pri~a o onome {to rade na terenu, ali i onoga {to se de{ava iza kulisa.

Odbojka{i su u Poqsku stigli da poka`u Evropi ono {to navija~i u Srbiji ve} znaju – da su najboqi.

Edin [kori}, tim menaxer reprezentacije, javio se sa jednog treninga na{ih momaka i preneo kako su raspolo`eni odbojka{i. „Atmosfera je sjajna i pored toga {to smo izgubili od Poqske (3:2 u setovima), igrali smo poen za poen i dokazali da mo`emo da pobedimo svetskog prvaka kod ku}e. Bili smo blizu i pored puno gre{aka.

Ipak, to nije uticalo na atmosferu, momci ose}aju da mogu, fizi~ki i mentalno smo dobro. Uvek je mnogo te`e odbraniti, nego osvojiti zlato, ali ovo su momci koji imaju oko 300 nastupa za reprezentaciju, imaju suvi{e iskustva da bi ose}ali pritisak te vrste“, rekao je [kori}.

Pojasnio je da se doma}in poslu`io svim sredstvima kako bi imao barem za neku nijansu prednost u odnosu na na{e momke.

„Oni su sve tempirali za taj me~ jer igramo kod wih ku}i pred 15 hiqada qudi. Mo`e se diskutovati da li je bila rezultatski bitna ili ne jer ~etiri ekipe prolaze u osminu finala, ali oni su nama stavili da igramo dve utakmice pre wih kasno uve~e, pa onda tre}u zaredom, a oni su imali dan odmora pred na{u utakmicu.

To je u redu jer time dokazuju da nas respektuju, da igraju tu igru i van terena, {to nama izaziva inat. Inat je na{e pokreta~ko gorivo, uvek nas inat u Srbiji pokre}e da idemo {to vi{e.“

Isti~e da je uspeh odbojka{ica samo jedan od motiva, te pojasnio {ta sve to daje dodatnu snagu na{im momcima. „^estitam devojkama, Terzi}u i stru~nom {tabu, to je veliki uspeh. Ima previ{e motivacije, sve je motivacija zaista. Svaka medaqa i svako takmi~ewe, to zvu~i kao kli{e, ali je stvarno tako ima toliko motivatora – da ne zna{ gde da gleda{. Devojke su bile u fokusu sada, mi nismo bili na Olimpijskim igrama, imali smo taj kiks. One su bile i ovde u Beogradu pred doma}om publikom, a mi smo, uslov-

no re~eno, `eqni pa`we. Ne da se pi{e o nama, ve} pa`we u smisli sportskih uspeha. To je jedan od velikih motivatora.“ Pojasnio je i koji rezultat bi mu bio zadovoqavaju}i uz veliki osmeh koji potvr|uje wegove re~i da je atmosfera sjajna. „Ja sam zadovoqan uvek“, poru~io je diplomatski uz osmeh [kori}, a onda nastavio. „Mi idemo na zlato! Momci su zagrejani za to, fokus je na tome, iako smatram da ne bi bio neuspeh ni bilo {ta drugo. Ipak, fokus je na zlatu.“ Uslovi su fantasti~ni uz samo jedan ote`avaju}i faktor. „U ovom dvorani se odr`alo i Svetsko prvenstvo, super nam je sme{taj, sve je organizovano odli~no i ~itava logistika je super. Jedino {to su podelili grupe u vi{e gradova, pa ima dosta putovawa {to je naporno. Sada kad pro|emo u grupu idemo u Gdawsk, a polufinala se igraju u Katovicama. Dosta putovawa, pomeramo se iz hotela, a to doprinosi i umoru i stresu, ali dobro“, zavr{io je [kori}.

Sledi ukr{tawe sa grupom C, Srbija } e najverovatnije kao 2. tim grupe A i}i na tre}i tim grupe C, u kojoj su Holandija, Turska, Finska, Rusija, [panija i Severna Makedonija.

N. R.