Srpski Krajevi Broj 14 by SRPSKI KRAJEVI

БРОЈ 14, ЦЕНА 99 динара

Banatsko Veliko Selo

VI[EBOJ BEZ NIKOLE Intervju: Neboj{a Radivoj{a

GLAMO^ U KORAKU BUDU]NOSTI Drvar

KOTLINA PRKOSA Kancelarija u Novom Sadu

UPIS IMOVINE U BiH Milan Mici}

DOBROVOQCI U VELIKOM RATU Poseta Kosovu i Metohiji

PE]KA PATRIJAR[IJA

Адреса: Змај Огњена Вука 2, Нови Сад Телефони: 021 300 37 15; 064 332 46 27; 065 4000 501 E-mail: savezkrajisnika@gmail.com

Клисански пут 167, Нови Сад, тел. 021-2419-400, 021-2320-399 www.tgkomerc-98.co.rs

тел. 069-776-567

suzana_dikic@hotmail.com

Likovna kolonija

PUTEVIMA PREDAKA

www.srpskikrajevi.rs

САДРЖАЈ Дани Српске у Србији

4-5 ИМПРЕСУМ

Откривен споменик борцима гламочког краја

6-7

Гради се Српски културни центар у Морохалому

Православни храмови у Габошу, Сремским Лазама, Копривни и Каранцу

9-10

Посета Косову Стазама завичаја

Вишебој без Николе

11 12-13 14-15

Конференција српских организација из региона

Месец српске културе

18-20

Помоћ из братске Војводине

20-21

22-24

Котлина пркоса Гламоч у кораку будућности

Пројекат „Упис имовине у БиХ” Награђени мурал

25-26 27

Награда за „Енкела”

Јубилеј Коријена у Сомбору

Цар Лазар у Кингисепу

Добровољци у Великом рату

31-32

Ликовна колонија „Путевима предака” 33 Ревија народних ношњи

Изложба Улу „Урош Предић”

34 35

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Славиша Рујевић УРЕДНИК Ранка Срдић Милић РЕДАКЦИЈА Младен Булут, Радован Пилиповић, Др Милан Мицић, Др Драго Његован, Марко Ковачевић, Срђан Секулић, Сузана Дикић, Саша Јовановић, Клаудија Недељков, Драгомир Граховац, Велемир Елез, Ана Милојковић, Дејан Кудрић ИЗДАВАЧ Удружење грађана Српски Крајеви Председник: Славиша Рујевић Секретар: Дејана Крњаја ДИЗАЈН Славиша Рујевић, Никола Скенџић ПРЕЛОМ Никола Скенџић ШТАМПА Штампарија „ONDREJ PRINT-HD“ Штампарија ГРАФОПРОДУКТ, Нови Сад

КОНТАКТ: е-mail: srpskikrajevi@gmail.com Тел. 021-300 3715 Моб. 065-4000-501 Адреса: Удружење Српски Крајеви Часопис „Српски Крајеви“ Змај Огњена Вука 2 Нови Сад, 21000 Facebook : СРПСКИ КРАЈЕВИ

www.srpskikrajevi.rs Часопис „Српски Крајеви“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Часопис „Српски Крајеви“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 908(=163.41) СРПСКИ крајеви / главни и одговорни уредник Славиша Рујевић. - 2007, 1- . Нови Сад : Удружење „Српски крајеви“, 2007-. - Илустр. ; 30 cm Тромесечно. ISSN 1820-5623 COBISS.SR-ID 225480967

I z

S r p s k e

ДАНИ СРПСКЕ У СРБИЈИ

OK U PQ EN I O KO SVETE RI JE^I -

S L OB OD A

И ове године је, од 3. до 8. Септембра, одржана манифестација Дани Српске у Србији, а имала је 25 програма у 19 градова са 35 извођења.

тварајући у Београду манифестацију „Дани Српске у Србији“,предсједник Репубике Српске Милорад Додик је поручио да Србији и Републици Српској не треба ново упознавање, него да потврде пријатељство и да покажу да су истинска браћа, која се окупљају око свете ријечи – слобода. Истакао је да вечерас одаје пошту прецима који су дали живот за слободу коју сада има српски народ у Србији и Републици

Српској и подсјетио да је српски народ кроз историју водио тешке битке за слободу, да никада није одустајао, те да никада себично није чувао слободу само за себе, већ је несебично дијелио са другим народима и с њима желио да живи

Srpski Krajevi br.14

у миру и слози и гради такву будућност. „Други тако нису мислили и зато смо изгубили заједничку земљу која не може да буде ништа друго него наш укупан српски национални пораз прошлог

I z

вијека. Зато је важно да данас имамо снажну Србију и снажну Републику Српску“, истакао је предсједник Милорад Додик који је у међувремену изабран за српског члана Предсједништва БиХ. Он је поручио да српски народ мора да буде свјестан снаге коју има и која није мала. Домаћин свечаности, директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да се овом манифестацијом и ове године жели нагласити потреба за слогом, јединством и саборношћу српског народа, у којој се његује и чува српски језик и

писмо, вјера и традиција. „Свјесни смо и знамо да је сваки политички притисак на Републику Српску истовремено и притисак на Србију, не само као државу која је гарант Дејтонског споразума, него и као државу истог народа, српског народа, и зато желимо да и ове године нагласимо ту потребу за слогом, за јединством и саборношћу“, поручио је Цицовић. „Наша жеља је да овом манифестацијом на најбољи начин представимо привреду, науку, културу и умјетност Републике Српске. Та жеља сваке године пред нас ставља све веће и веће

S r p s k e изазове: да од много понуђених програма изаберемо оне најбоље, оне који ће бити не само слика тренутног стања у овим областима у Републици Српској, него да истовремено покажу и колико је велика и снажна веза Српске и Србије“, рекао је Цицовић. Отварање манифестације пратио је богат умјетнички програм. Учествовали су Бора Дугић, Драгољуб Ђуричић, плесна група „Уна сага сербика” и дјечији хорови из Србије и Републике Српске. Током свечаности приказан је филм посвећени српском народу на простору бивше Југославије кроз историју, од старих времена до данас. Ова манифестација сваке године расте и добија на значају, а ове године је одржана у Београду, Вршцу, Зрењанину, Смедеревској Паланци, Ужицу, Новом Саду, Сомбору, Врању, Инђији, Лозници, Крагујевцу, Аранђеловцу, Нишу,Краљеву, Врњачкој Бањи, Сечњу, Крушевцу, Тополи и Суботици где је и свечано затворена.

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

OTKRIVEN SPOMENIK BORCIMA GLAMO^KOG KRAJA Од краја рата до данас, сломљеног поноса, зурио је похарани Гламоч Симонидиним дупљама у нова свитања и будућност, а од 11.августа 2018. провиди град међаш, најзападнија тачка са већинским процентом српског живља у њедрима крашких била.

д поменутог датума, уистину, осироћене мајке, сестре, вјерне љубе и дјеца од јунака нашег доба и нашег познања имају посигурно лакше ноћи и мање терета на души. Засијаше њихови и наши Обилићи на олтару Храма Свете Тројице. Тог јутра, на литургији, кануше сузе по вјенцима поштовања, славе и поноса, уздаси у тишини на мах сазвучјем пренуше и повратише сјећања на зле године и времена. А њих ни мање ни више већ 99 у униформи, бранећи наш вољени град, прађедовска огњишта и вјеру православну, дадоше оно што се не даје лако, без смисла и циља- животе јуначке, да би вјечно живјели. Плакала је гламочка висораван, уздизала се и спуштала тих ратних година и по више пута у дану. Млади момци, у мајке јединци, тек ожењени, хранитељи породица, најбољи међу савременицима, људски потенцијали, зрелодобци; сваки живот и свака смрт понаособ епопеја и елегија... И сунце је потамљивало зраке тих историјских љета, саосјећајући јаде простора и људи. И 43 цивилне жртве су трагичари и заточеници пакла по имену рат. И кад их породице, села и Град сахранише, (неке накнадно препознаше, размјенише) морало се поћи у нигднину, у непознато с неизвјесношћу која живот скраћује а муке умножава. Бољеле су успомене, сјећања, ратне зебње, остављена и разрушена огњишта али изнад свега, ко живе ране, јачином вриска, опомињали

су остављени гробови браниоца и чувара некад срећних домова. Пао град у душманске руке, пале у немилост и најсветије хумке. Много пута, у бесаним ноћима, претпоставити је, питали су чланови породица своје савјести ,,Боже, што оволике јаде дозволи, од чега је људско биће, кад све недаће истрпи...? А нас расуло ко шушањ на бури подшаторја, што по српским регијама, што по страним земљама, континентима... нема паралеле и меридијана ђе Гламочана није. И сви се трудимо (бар тако би требало бити) да достојно представљамо град и проносимо славу предака, ма ђе нас Господња воља увела у наставке живота. Тако разбацани, али са главом окренутом преко рамена –гдје поглед тражи родни град и стазе дјетињства. Гдје зрела доб обавезује на потврду афирмације и враћање зајма најмилјој стопи, гдје си онолико велик колико носиш завичај у срцу. Једна једина мисао, након више од двије одмакле деценије, засигурно уједињује све који никоше у и око гламочког поља равног: да је Спомен обиљежје борцима Одбрамбено-отаџбинског рата примарна потреба, одговорност живих, самопоштовање и дуг према одабраним од стране судбине. Самим подизањем Спомен обиљежја усправиће се и наш Гламоч и ми као суграђани и потомци задужбинастих Немањића. А то јутро, на сам дан откривања и освештања најмонументалније и најскупље, духовно и емотивно,

Srpski Krajevi br.14

грађевине, врвио је некад мирни и безбрижни градић, од познатих лица са сјетом и поносом на истим. Пред сваком кафаном пуне баште, размилили се познаници, поздрављају се и питају за јуначко здравље и ближње. Звоно са саборне цркве је својим брецањем позвало све на заједничку заупокојену литургију. Сам прилазак црквеној порти, у чијем се лијевом окриљу ко камен станац пропео ка небу чувар наших сјећања и уважавања - Споменик погинулим борцима и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата гламочког краја, рађа узбуђење. Човјек жедан истине и правде што тумара свјетом жељан генског одраза у огледалу, уочва горштачки понос како невидљивом руком помјера црне мараме и капе са трудбеничких и осујећених чела. Тихо појање богослужбеника на челу са Његовим преосвештенством

господином Сергијом, владиком бихаћко-петровачким, уз пратеће обреде усредсређује мисли и поредак у разобличеним душама. Црква, по Божјој вољи, испуњена до посљедњег мјеста за стајање. Камермани актуелних телевизија узимају кадрове и биљеже дјелиће гламочког Дужандана. Горе воштанице освјетљавају вазнесенике, благовјеснике нашега мира. Тамјан се шири унакрст по сводовима, порти и мимо порте. Васкрсни Лазаре, да видиш ову љепоту-покољења завјете прилажу. Дошли и државници, од државе коју ствараше и наши пали грудобрани - Републике Српске, да се поклоне њиховим сјенима, и одају почаст хришћанском идеалу - светости жртве. Из министарског реда, гламочки зет Зоран Тегелтија, ресорни позваник Миленко Савановић, син нашег горењег поља, помоћник за избјегле и расељене Радован Грајић, позван по организацији и дјелу предсједник БОРС-а Миломир Савчић, те многи други знани Христу и свом роду. По изласку из божјег храма приступило се откривању и освећењу Спомен знамења. Ређање заслужних делегација и полагање вијенаца на постамент, од приоритетних-породица погинулих, преко представника Владе Републике Српске, Борачке организације, удружења заробљених и несталих, Трећег пјешадијског пука, локалне борачке, до завичајних удружења ,,Гламочко коло‘‘ из Бањалуке и Новог Сада. Обраћање званичника само је потврдило једнодушје о потреби

и дуго чеканом дану, који ће бити трајно урезан у памћење Гламочана, као васкрс жеље и потребе. Новоустоличени владика надлежне епархије, богонадахнуто изусти - да се наша вјера налази у живом Богу, управо у ономе зашто су и дали животе наши јунаци. Али се наша вјера налази и у огњишту спаљеном и обновљеном, са којег крећу вјера и отаџбина. Генерал Савчић је бираним изразима говорио о Петој гламочкој лакој пјешадијској бригади, њеној борби, узлетима и свјетској неправди. Истакавши да - ако смо изгубили своје матичне градове, створили смо Српску, као уздарје вјековима и небу. Додавши - да се погрешно натура мишљење да је у Гламочу изгубљен рат, у Гламочу је изгубљена само битка а рат је и даље трајао. Минисар Савановић је нагласио да Српска неће оставити и заборавити свој Гламоч и Гламочане и да ће вазда помагати у одрживости живота на нашем простору. Као домаћин града, начелник

Небојша Радивојша, је маниром искусног народног првака у пригодној бесједи изнио све битности, захвалности и насуштаствености наше комуне. Битно је напоменути иницијаторе, који се неекспонирају, знајући да су у Господа посљедњи увијек први, чланове удружења ,,Гламочко коло‘‘ Бањалука: Срету Смиљанића, Николу Толимира и Рајка Срдића. Они су највише врата отворили и времена провели да ускладе термине, извођаче и идејна ријешења са жељама и могућностима за поставку трајног биљега на кожи српског Гламоча. Имали су подршку у Министарствима, чији челници и присуством тај дан посвједочише Христа, у члановима истоименог удружења из Новог Сада, те појединцима од слуха и увиђавности. Сви заслужници су награђени повељама и захвалницама за своје прилоге. На споменику, поред уклесаних имена, опомиње и поручни слоган ,,Ми сада спавамо, а ви будити стално будни‘‘, гламочког пјесника Војина Тривуновића. Уследио је зајенички заупокојени ручак за све витезове чија ће имена са споменика уводити јутра у нове дане и сводити вечери у ноћи наде и трајања. Нека Господ све подвижнике помене у царству небеском, као и оне који их не заборавише.

Ранка Срдић Милић

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

GRADI SE SRPSKI KULTURNI CENTAR U MOROHALOMU П

окрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Огњен Бјелић обишао је данас радове на изградњи Српског културног центра у Морахалому, у Мађарској. Вредност пројекта, чији је водећи партнер у нашој земљи Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, износи 3,7 милиона евра, обезбеђених из европских фондова. Пројекат се реализује у организацији Еврорегионалне агенције ДКМТ у циљу развоја свеобухватне културне и туристичке стратегије за цео мађарско-српски погранични регион, те је у плану изградња мађарског објекта исте намене и на суботичком Палићу. „Судећи по динимици и квалитету радова у фази грађења овог објекта, коју смо данас затекли на терену, сасвим је сигурно да

ће време изградње бити изведено тачно према плану пројекта, а то значи до јануара 2019. године“, изјавио је Бјелић током обиласка градилишта и најавио полагање камена темељца за мађарски културни центар на Палићу наредног месеца. Он је додао да реализација оваквих међународних пројеката сложене структуре не би била могућа без финансијске подршке Европске уније и политичке

Srpski Krajevi br.14

атмосфере коју одликују узајамно добри билатерални односи између две државе који су данас, без сумње, на историјски највишем нивоу. Градоначелник Морахалома Золтан Ногради изјавио је да ће, поред културе која чини највећу повезницу међу различитим нацијама, културни центар „Коло“ бити стециште економских, привредних и дипломатских сусрета, и служиће на добробит свим грађанима у овом пограничном подручју. Културни центар гради се у склопу пројекта "Colourfull Cooperation" кроз ИНТЕРРЕГ-ИПА програм прекограничне сарадње МађарскаСрбија. Обиласку радова су присуствовали и амбасадор Републике Србије у Републици Мађарској Раде Дробац, представници СЦК „Коло“, председник удружења Еђ Машерт Феликс Дука, те представници асицијације ДКМТ.

Dijaspora

ИНФО

PRAVOSLAVNI HRAMOVI U GABO[U, SREMSKIM LAZAMA, KOPRIVNI I KARANCU а 1844. године направљен је и иконостас, непознатих аутора, који има 59 икона. Црква је у последњем рату оштећена када је 1991. године знатно оштећен звоник. Обнова храма је у току, његов вањски део је уређен, док у унутрашњости претходи обнова. Габош је 1810. године имао 512 становника који су живели у 83 куће, а највише људи имао је 1961. године када је у овом месту живело 843 становника.

есто Габош помиње се 1437. године као посед тада већ изумрле породице Ивана Алшана. Након доласка Турака био је пуст, а потом га насељавају православни Срби. У једном попису из 1697. године наводи се да су га поново населили Срби и то из Босне. У првој половини 18. века имао је 37 српских кућа. Године 1756. записано је да село има 25 српских кућа, а „црква Ваведења Богородице је дрвена, сасвим трошна и сирота. Парохију обдржава парох островски. Школе и учитеља немају.“ Ускоро (1759. године), за време свештеника Михаила Јовановића, сазидана је нова црква у духу класицизма, посвећена празнику Рођења Пресвете Богородице коју је 30. јуна 1766. осветио митрополит Павле Ненадовић. Црква је почетком 19. века обновљена,

отворен трем, изнад којег је слепи прозор квадратно обликован. Храм је обнављан и 1925. године, а у целости је обновљен споља 2003. године.“ Иначе, у Сремским Лазама православни храм постојао је и пре изградње овог, и он се налазио у делу атара где је некада било смештено село, а био је изграђен од плетера. Иконостас у данашњем храму урађен је 1926. године, има 21 икону које је направио Рудолф Шмит из Новог Сада. Пре овог иконостаса у овој цркви налазио се иконостас, рад Ђорђа Ракића из Нештина. Почетком Другог светског рата у овој су цркви два католичка свештеника вршила богослужења по католичком обреду, а у августу 1941. године по наређењу које је издао срески начелник из Винковаца, Драгутин Мојцан, сви црквени предмети су отуђени и однети у Винковце, а неки од њих завршили су у загребачком музеју. У последњем рату порушен је

Црква у Сремским Лазама Храм у Сремским Лазама, месту које су током 17. века населили православни Срби и где је 1702. године било 23 српске куће, грађен је у периоду од 1775. до 1779. године. Обновљен је 1792, у духу барокног класицизма, како се наводи у Првом шематизму епархије осечкопољске и барањске, „као једнобродна грађевина с полукружном апсидом, истакнутим певницама и звоником уз главно прочеље. Звоник у приземљу има лучно

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

парохијски дом, а нови је подигнут 2000. године. Црква у Копривни Копривна је место које датира из 14. века, тачније из 1377. године када је припадала Мађарима, а и име села је мађарском порекла „Капорна“. Срби је насељавају након одласка Турака, а 1730. године помиње се као део ердутског властелинства. Неколико година касније овде је било 20 српских кућа. Да су Срби овде били присутни и пре Турака сведочи и најстарији православни храм на овим просторима, вероватно саграђен током 14. века, с обзиром на то да су конзерватори утврдили да фреске у њему потичу из тог периода. Претпоставља се да је овде био манастир и то по запису из 1758. године на једном псалтиру у којем се помиње манастир на том месту. Храм је за време Турака био оштећен, а такође за своје потребе користили су га и Мађари. Обновљен је 1751. године да би потом, нешто мање од 200 година касније доживео нова страдања. У току Другог светског рата

претворен је у римокатолички, док је иконостас уништен, а многе иконе сачуване су захваљујући мештанима који су их сакрили. Након рата обновљен је и освећен, да би 1969. године стављен под заштиту Регионалног завода за заштиту споменичке културе у Осијеку, као сакрални објекат високе споменичке категорије. У последњем рату најпре је 1991. године гранатиран од стране хрватских војних формација, а потом је 1992. поновним гранатирањем порушен кров и звоник. Храм је обновљен, а недавно је и освештан. Храм у Каранцу Један од најмлађих храмова на простору источне Славоније, Барање и западног Срема је онај у Каранцу, месту у Барањи које се први пут помиње 1357. године. Храм у Каранцу посвећен је српском деспоту светом Стефану Штиљановићу, који је живео и владао на овим просторима у касном средњем веку. Изградња храма почела је 1988. године када је његове темеље осветио блаженопочивши Епископ

шумадијски Сава (Вуковић). Његова изградња завршена је три године касније, 1991. године, али он тада није освећен због познатих околности које су се дешавале на овом подручју, да би генерално био завршен 2002. године када га је осветио Епископ осечкопољски и барањски Лукијан. Храм данас има три звона, а иконостас у њему је поклон црквене општине у Болману. Унутрашњост храма је делимично фрескописана. Срба је у Каранцу било у 18. веку, а већи број их се досељава након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС.

Срђан Секулић

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије 10

Srpski Krajevi br.14

^uvariТРАДИЦИЈЕ БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО

VI[EBOJ BEZ NIKOLE Овогодишњи "Крајишки Вишебој" у Банатском Великом Селу крај Кикинде који је окупио многе спретне и снажне момке, остаће забележен као сећање на настрадалог брата Николу Ковачевића.

икола Ковачевић (26) из Банатског Карађорђева који је 22. јуна настрадао у тешкој саобраћаној несрећи био је је један од најбољих такмичара на овој традиционалној манифестацији. Никола је у дисциплине "пењање уз стожину" обарао све рекорде, па је тако за само 3 секунде успевао да се попне уз стуб висине од 6 метара. Дисциплина "пењање уз стожину" ове године је била без надметања. Уз минут ћутања одали смо последњи поздрав нашем брату Николи. Председник нашег удружења, Јован Ступар, симболично се попео како би личку капу оставио на стожини у знак сећања на Николу Ковачевића. Сав сакупљени прилог

од донатора, спонзора и свих који су подржали манифестацију биће усмерен ка Николиној породици која ће прилог искористити за подизање споменика- рекао је Борислав Стојисављевић, члан “Крајишког Вишебоја”. Девети Крајишки Вишебој, по старом добром правилу одржан је крај завичајне куће. Дисциплине на којима су такмичари учествовали су трка у џаку, бацање камена с рамена, ходање по брвну, обарање руку, скок у даљ из места, скок у вис из места, превлачење кличка, надвлачење конопом. Победници су , како кажу такмичари - сви који су учествовали, ипак , најјачу руку имао је Илија Трмошљанин из Банатског Великог Села који је победио у дисциплини ”обарање руку” , док је снажан залет у дисциплини “камена са рамена” остварио Милош Марковић из екипе “Џими комерц”. Вишебој је старо спортско надметање, а становници банатског места кренули су да га оживљавају пре тачно девет година. Идеја је пласирана из моје љубави према спорту , поштовању порекла наших предака из Босанке Крајине. С обзиром да живимо у сеоској средини где недостају друштвана дешавања, Вишебој је прилика да се окупимо , да заједно тимски

учествијемо, а и да оживимо наше порекло и корене. Следеће године нас очекује јубиларна манифестација, надам се што већем одзиву такмичара, спонзора и људи добре воље који би нам помогли да наставимо традицију истакао је Стојисављевић. Екипе које су ове године учествовале су: Крајишници из Банатског Великог Села, Млади Крајишници, Лички соко из Апатина, Џими Комерц из Пригревице, Селеушки Вишебоој, Николини другари из Банатког Карађорђева и екипа Колубара.

Драгана Иванић (Телеграф)

Srpski Krajevi br.14

POSETA KOSOVU Чланови УМНИ-х - Удружење младих новосадских интелектуалаца, као и многи донатори, посетили су Косово и Метохију , где су донирали школски прибор и ранчеве ученицима Основне школе "Браћа Аксић" у Липљану.

уманитарна акција је реализована 28.08.2018. на Велику Госпојину. Поред донатора из Новог Сада, акцији су се прикључили људи из Београда, Лазаревца и Бечеја, а циљ путовања поред донације је био и жеља да се посети српски народ и осети атмосфера живота на Косову и посети најзначајнија и најсветија духовна, културна и историјска баштина Србије, манастир Високи Дечани и Пећка Патријаршија. Не може се рећима описати обилазак Високих Дечана и Пећке Патријаршије. То треба доживети. Заиста је најсветије српско место, српски Јерусалим који осликава нашу историју и дух православља. Путовање је започело 27.08. где

су у раним јутарњим сатима били на административном прелазу код Јариња. По речима председника удружења Дејана Шкобића на администартивном прелазу је речено да "људи могу да прођу, хуманитарна помоћ не може" јер како кажу "не можете проћи док не добијете одлуку надлежених органа косовске власти". "Мислио сам да ће преговорити трајати сатима. питао сам их да ли знате колико су деца у Липљану угрожена и колико им значи ова помоћ. Ћутали су, свесни стања и они, па се убрзо десило чудо. Саопштили су нам да можемо да наставимо путовање, иако је изгледало да нећемо успети проћи". наводи Дејан Шкобић. Прва дестинација је била манастир Високи Дечани, а након одржане литургије упутили су се у обилазак Пећке Патријаршије. "Колико лепоте и природног богатства на једном месту. Неописиво. Тај стил

Srpski Krajevi br.14

градње, иконе, архитеткура. Шта смо ми некад градили и колико је моћна наша историја." речи су једног од путника. Уследила је посета села Љувоша у којој живи десет српских породица и једна албанска. Срби у селу Љевоша окружени су албанским становништвом и живе јако тешко. Свакодневно Албанци врше притисак, узнемиравају власнике кућа, узурпирају имовину, како би се Срби у селу иселили из својих кућа и предали, односно продали имање Албанцима. У селу живе све старији људи, који су показали велико гостопримство а којима су путници донирали прехрамбрене производе. Како сведочи један од путника

"Када смо једној баки рекли да смо им донели помоћ у виду намирница и гардеробе, одговорила је хвала вам децо, али нама је највећа помоћ што сте ви дошли". Више од било које помоћи је потребно да их посетимо, обиђемо, ми из других делова Србије и да чујемо њихову причу, да их саслушамо и пружимо речи подршке. Последња дестинација је била посета Основној школи "Браћа Аксић" у Липљану, која је главни разлог путовања где су донатори уручили школски прибор и ранчеве за децу за почетак нове школске године. Школу похађа 75 српске деце, у којој је пре годину дана подметнут пожар, где је изгорела једна учионица и вршена друга насиља и вандализам, попут каменовања и разбијања прозора, све у циљу изазивања немира и страха код српског народа. Дочекани смо срдачно и са пуно поштовања. Њихов дочек је био срдачан, препун љубави због чега су ме преплавиле емоције. Пуно ми је срце било видети срећу на њиховом лицу док смо се сликали, причали са њима, играли и поделили прибор који смо припремили за њих. Нашој српској деци на Косову тако мало треба за срећу, а да им то мало често недостаје. Драго ми је ако смо бар мало допринели нашим доласком да се осећају вољено, сигурно и да

неко тамо на северу државе мисли на њих и да ће увек мислити. Саму акцију су подржали многа физичка и правна лица, као и

Канцеларија Владе РС за Косово и Метохију која је финансирала путовање и омогућила безбедан улазак на КиМ.

Николина Вукша

Удружење младих новосадских интелектуалаца - УМНИ је невладина, нестраначка организација основана са циљем реализације друштвено значајних активности. УМНИ су основани 30.11.2016. године у Новом Саду. Организација окупља младе са територије Новог Сада. До сада су организовали преко двадесет догађаја (трибина, семинара, радионица и сл.) међу којима су најзначајнији: - Трибина са Даницом Грујичић о последицама бомбардовања по здравље становништва, - Пројекција филма Бориса Малагурског "Косово -Моменат у цивилизацији"; - Тренинг писања закона - Семинар о писању тужбе; - Трибина о родној равноправности; као и многе друге.

Srpski Krajevi br.14

^uvariТРАДИЦИЈЕ NOVI SAD

KONCERT „STAZAMA ZAVI^AJA” NA TRGU SLOBODE

ове године је по други пут одржана манифестација „Стазама завичаја“ на Тргу слободе у Новом Саду у оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“. Непосредно пре концерта уприличен је пријем код градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића за преко 60 завичајних удружења, односно њихових представника. Том приликом потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић се обратио посетиоцима ове манифестације и

изјавио да су кључне речи за однос Србије и Српске – јединство, слога и сарадња. „Манифестација „Дани Српске у Србији“ је израз јединства грађана Србије и Српске, једног те истог народа с обе стране Дрине, једног бића. Истовремено је и израз изузетних, никада бољих односа државе Србије и Републике Српске“, казао је потпредседник Милићевић. Он je додао да је Покрајинска влада здушно подржавала ову манифестацију, те да ће са том подршком наставити и убудуће,

Srpski Krajevi br.14

уз уверење да ће „Дани Српске у Србији“, сваке године бити све масовнији, јер на најбољи могући начин обогаћују Нови Сад, Војводину и Србију, кроз програм који завичајна удружења приказују, уз чување културе и традиције крајева из којих су дошли. Министар здравља и социјалне заштите у Влади Српске Драган Богданић захвалио се Покрајинској влади и Граду Новом Саду на подршци за организовање ове манифестације. Он је додао да је Српска захвална Србији на подршци и помоћи у бројним областима, од привреде, здравства, образовања до културе. „Ми смо загледани у Србију и њену снагу, јер је привредно јака и добро организована Србија гарант стабилности Републике Српске“, навео је Богданић. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је казао да је тешко рећи ко је домаћин, а ко гост на манифестацији „Дани Српске у Србији“. „То је потврда да Србија и Српска имају чврсте економске, политичке, инфраструктурне и културне везе, али да најјачу везу чине наши

^uvariТРАДИЦИЈЕ

Учесници смотре: КУД "Веселин Маслеша" из Бања Луке КУД "Романијска луча" – Соколац КУД "СwисслионАлат" – Требиње Ансамбл народних игара – Вуковар Фолклорни ансамбл "Вила" Нови Сад Мушка певачка група "Звуци с камена" - Нови Сад Мушка певачка група "Дар Завичаја" – Младеново Женска певачка група "Гендар" – Челарево људи с обе стране Дрине“, рекао је градоначелник Вучевић. Више од 300 учесника из културно-уметничких друштава из Бања Луке, Соколца, Требиња, Вуковара, Новог Сада, Младенова, Челарева и Накова приказали су своје традиционалне игре, ношње

и обичаје. Концерт су организовали Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине и Представништво Републике Српске у Србији, уз подршку Покрајинске владе и Града Новог Сада.

Женска певачка група „Извор" – Наково -Свето Качар

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

ОДРЖАНА СЕДМА КОНФЕРЕНЦИЈА СРПСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ИЗ РЕГИОНА

OTVOREN PUT KA REGISTRCIJI KONFERENCIJE К

онференција српских националних организација региона одржава се од 2015. године, једном или два пута годишње, а домаћин последње одржане био је Национални савет Срба у Македонији. Као град домаћин изабран је Битољ, помало и симболички као први ослобођени град током Првог светског рата. Претходних шест Конференција одржано је најпре у Будимпешти, потом у Подгорици, Београду, на Палама, Темишвару и Новом Саду. Идеја за покретање ове Конференције кренула је 2015. године када смо се састали у Будимпешти, а сама иницијатива о Конференцији родила се у Подгорици приликом моје посете господину Момчилу Вуксановићу. На овај начин желимо да потакнемо и нашу матицу да питања везана за Србе ван Србије стави на дневни ред и узме у разматрање. Надам се да ако се формализује рад ове Конференције да ћемо ефикасније и заступати Србе у региону – истакао је посланик у мађарском парламенту и члан Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов. Подршка раду ове Конференције стигла је и од Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону те скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, а присутнима се обратио и посланик у македонском Собрању и председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић. Велику подршку Конференција је добила и од Симона Ђуретића дугогодишњег члана некадашњег Министарства

за дијаспору и Србе у региону и једног од идејних твораца целе ове приче. Јако је потребно да се легитимне националне организације удруже и да својим искуством ојачају рад Конференције како би се решавали проблеми у државама у којима Срби живе. Познато је да готово нема државе у региону где Срби немају проблема, поготово њихове организације и појединци који их представљају. То је једино искључено за Мађарску и Румунију, али тамо су Срби с временом сведени на готово статистичку грешку. Ово може да буде веома озбиљна организација и о томе сам разговарао у Београду са представницима власти од којих очекујемо пуну подршку у сваком смислу када је рад Конференције у питању, нагласио је Ђуретић. ВУКСАНОВИЋ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

НА

ЧЕЛУ

На овогодишњој Конференцији учествовали су представници десет националних организација, а то су: Самоуправа Срба у Мађарској, Удружење „Морача – Розафа“ из Албаније, Национални савет Срба у Македонији, Савез Срба у Румунији, Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“, Савез српских друштава Словеније, Удружење Срба из Хрватске, Заједничко

Srpski Krajevi br.14

веће општина Вуковар, Друштво српских домаћина и Српски национални савјет Црне Горе. Како би се постигла већа ефикасност у раду и озваничио сам рад Конференције, одлучено је да се приступи регистрацији тако да је усвојен статут и правилник организације, те изабрано руководство. За председника Скупштине Конференције изабран је Љубомир Алексов из Самуправе Срба у Мађарској, а за његовог заменика Огњен Крстић из Савеза Срба Румуније, док је за председника Управног одбора изабран др Момчило Вуксановић из Српског националног савјета Црне Горе, а за заменика Гордана Јовић Стојковска из Националног савета Срба у Македонији. После неколико година организовања ове Конференције дошло је време да се то и формализује како би у будућности наше организације имале већи утицај и веће могућности да решавају проблеме Срба у државама региона. То је нешто што очекујемо и надам се да ћемо у наредној години изаћи са неком платформом како решавати те проблеме на опште задовољство и матице, али и свих Срба који живе у овим државама, рекао је Вуксановић. На скупу у Битољу одлучено је да седиште Конференције буде у Подгорици, а следећи сусрет требао би бити организован у Скадру. Учесници Конференције имали су прилику да посете српско војничко гробље у Битољу из Првог светског рата, а потом и Кајмакчалан где су положени венци палим јунацима за слободу Србије.

Срђан Секулић

Dijaspora

ИНФО

МАЂАРСКА

MESEC SRPSKE KULTURE

„Заиста ми је изузетно задовољсво што сам у прилици да вас, у име Покрајинске владе и лично име, поздравим вечерас, на почетку још једног издања „Месеца српске културе“, изузетно значајне манифестација која, ево већ готово једну целу деценију, у целој Мађарској афирмише нашу културу“ рекла је синоћ, поздрављајући присутне у будимпештанском Текелијануму, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић. Културни и докумнетациони центар Срба у Мађарској, девету годину за редом организује „Месец српске кулуре“, као највећу и најпосећенију манифестацију српске заједнице, а ове године она је почела, како и сама Милошевићева каже, концертом колега из београдског квинтета „Алтро“. Посебно ми је драго што је ово, прво вече посвећено Петру Стојановићу, нашем значајном

композитору, рођеном Будимцу, који је значајна дела најпре остварио у Аустроугарској, а после Првог светског рата и у Краљевини Југославији. Дозволите ми, нагласила је ресорни секретар, да ову прилику искористим и за реч-две о ширем контексту у којем се ова манифестација одвија. По општој оцени, односи наших двеју земаља, Републике Србије и Републике Мађарске, на највишем су нивоу у историји и то отвара простор за плодну сарадњу у свим областима. Укључујући, разуме се, и област културе која, сама по себи, најлакше превазилази било какве границе и у којој су српско-мађарска прожимања традиционално дубока и, рекла бих, обострано плодна.

„Месец српске културе“ који неће обухватити само музику већ књижевност, позориште, сликарство и друге гране уметности, али и неговања и чувања нашег језика ће томе, без сумње, дати значајан допринос. Зато организатори ове манифестације свакако заслужују и признање и пуну подршку за своје прегнуће. Дозволите ми и да, на самом крају, нагласим да су Секретаријат на чијем сам челу и Покрајинска влада у целини, подршку очувању и развоју наше културе и информисања на српском језику у земљама у окружењу, укључујући наравно и Мађарску, издвојили као један од својих приоритета. Стога ће подршка овим областима и оваквим манифестацијама у времену које долази сигурно бити већа него до сада и у нама ћете, увек, имати сигурног и посвећеног партнера и сарадника. У то име, још једном вас најсрдачније поздрављам и манифестацији „Месец српске културе“ желим много успеха и дуго трајање! Учеснике манифестације поздравио је в.д. директора Културног и документационог центра Срба у Мађарској, Милан Ђурић, као и Владика будимскотемишварски Лукијан.

Srpski Krajevi br.14

ДРВАР - САБОР, КОНЦЕРТ, ПАРАГЛАЈДИНГ

KOTLINA PRKOSA Најновијим прекрајањем граница, заједно са општинама Босански Петровац, Босанско Грахово и Гламоч, Дрвар је остао ван граница Републике Српске. Иако са већинским српским становништвом ове општине су припале Федерацији БиХ и остале као бастион српства ван граница двију српских држава. У Дрвару живи највећи број Срба повратника у Федерацију БиХ који се организовањем бројних манифестација боре да сачувају национални идентитет, али и сопствени опстанак на тим просторима. За сад опстају у својој котлини и пркосе времену које их је довело у овај незавидан положај.

ројне су манифестације које се организују у Дрвару током године. Поред „Дана дрварске дрењине“, која је већ постала надалеко позната, ту су и Моторијада, Стрит бол турнир, Сабор српске крајишке пјесме, Аматери своме граду, планинарски излети, црквени сабори, концерти и многи други догађаји. Крајем августа, Дрварчани су за само три дана успјели да организују три веома значајна догађаја и окупе велики број људи из Високе Крајине, како у народу називају ове предјеле. То су: „Сабор српске крајишке пјесме“, „Аматери своме граду“ и прво полетање параглајдинга.

САБОР СРПСКЕ КРАЈИШКЕ ПЈЕСМЕ Заиста је прелијеп осјећај бити дио ове манифестације. Сјатило се тај дан и старо и младо у дрварску котлину да чује своју традиционалну крајишку пјесму. Поред становника Дрвара, дошли су многи из Б. Грахова, Гламоча, Б. Петровца и цијеле Крајине, али и из Српске и Србије, па је трг испред Радничког дома био, чини се, никад пунији. Посебан значај ове манифестације је што већ годинама окупља Крајишнике и приказује богатство српске традиције ван граница српских држава. Срби у хрватском кантону у Федерацији БиХ. Вјерујте да то није ни мало лако, поготово јер су ране из посљедњих сукоба на овим просторима још увијек незацијељене.

Ово је вјероватно највећи скуп крајишке пјесме уопште, а то доказују бројни учесници који су ове године дошли у Дрвар. Ваљда нема крајишке групе или пјевача који није наступио током претходних година овдје, а ове године су пјевале скоро све најпопуларније групе и пјевачи: Баја Мали Книнџа, Ћана, Гоци и Лазо, Синови Мањаче, Јандрино јато, Капи завичаја и многи, многи други. Утисак су употпунили бројни посјетиоци из цијеле Крајине, а РТРС је директним преносом омогућио да се крајишка пјесма чује и види широм планете. Ова манифестација се одржава под покровитељством Предсједника Републике Српске Милорада Додика и РТРС-а. АМАТЕРИ СВОМЕ ГРАДУ Ову дводневну манифестацију организује Аматерско културноумјетничко друштво „Мира Лукач“ из Дрвара које је основано још далеке 1924. године. До 2017. године

Srpski Krajevi br.14

^uvariТРАДИЦИЈЕ покровитељ манифестације, коју су помогли и бројни приватници. ПРВИ ПАРАГЛАЈДИНГ ЛЕТОВИ Омладинска организација „Дрвар“ је својом најновијом акцијом, крајем августа, успјела да доведе прве параглајдинг летаче изнад дрварске котлине, која је као створена за овај адреналински спорт.

је носило назив АКУД „Дрвар“, да би од прошле године понијело име Мире Лукач дугогодишње предсједнице и кореографа која је дала немјерљив допринос очувању културе и традиције овог краја. „Било је величансвено, пуна сала до последњег места, није било лако наступати пред толиким аудиторијумом. Наступили су: КУД- „Извор“ из Накова, КУД „Јандрија Томић – Ћић“ из Крајишника, и АКУД „Мира Лукач“, наравно уз певачку групу из Стрмице и АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара, а поред домаћина наступила су културно-умјетничка друштва из Челинца, Рибника, Гламоча, Босанског Грахова, Босанске Отоке, Кључа, Градишке, Накова, Банатског Великог Села, Плавна и других мјеста тако да је овај наступ запамћен као један од оних које ћемо памтити до краја живота. Овације присутних дале су нову енергију и подстицај да још више и упорније наставимо са

радом, а пуна сала Дома културе у Дрвару то обавезује, посебно нас као уметнике.“ - рекао нам је Радослав Боснић – Рашо, предсједник и кореограф АКУД „Мира Лукач“. Кад посјетите ову манифестацију у препуној сали Дома културе (Радничког дома), погледате 400500 учесника у два дана и осјетите позитивну енергију која се тих дана осјети у цијелом граду, стичете утисак да се ради о великом фестивалу. Град пун младости и љепоте, а у духу традиције. Заиста импресивно за овај мали градић који се оваквим догађајима издиже и израста у метрополу културе и традиције. Сама манифестација је израсла у велику смотру фолклора и увелико превазилази свој назив јер поред Дрварчана окупља велики број учесника из много градова неколико држава. Начелник општине Дрвар Горан Броћета био је генерални

Поглед са овог узлетишта је заиста величанствен, а по ријечима самих летача, ово је једно од најљепших мјеста за параглајдинг на којима су летјели и сам доживљај на небу изнад Дрвара је неописив. Финансијску помоћ за овај пројекат обезбиједила је Општина Дрвар, затим су се придужиле фирме „Вудланд“ из Дрвара, „Јами“ ДОО Дрвар, ШГД „Клековача“ Потоци, Шумарија Дрвар и КСЛ „Гавран“ Босански Петровац. Овај пројекат подржала је и немачка омладинска организација СХЛ, са сједиштем у Сарајеву. Сви они, али првенствено омладинци из Дрвара који су својим преданим радом учествовали у земљаним и грађевинским радовима, заслужни су за овакав изглед ове писте и за прво полетање параглајдинг змајева над Дрваром. Како нам је рекао Жељко Папак, предсједник Омладинске

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

организације „Дрвар“, основани су у марту ове године, а иза њих већ стоји завидан број активности. Осим радних акција, баве се и едукативним радом, па су тако органиозовали и радионицу о ненасилној комуникацији међу младима. Организовали су два хуманитарна концерта, за Слађану Симиџију из Босанског

Грахова, прикупљање помоћи за плаћање операције очију и за суграђанку Неду Јовић, која је оболила од мултипле склерозе. Од радих акција напоменули би садњу парковског дрвећа, тачније 160 садница које су добили из Шумарије Источног Дрвара, поводом Светског дана шума, чиме је Алеја Славка Родића озелењена

у дужини од два километра. Вриједне руке омладинаца Дрвара допринјеле су и потпуном реновирању дјечијег игралишта, преко пута банке у центру Дрвара, сређивању дворишта вртића „Мајка храброст“, уређењу полетишта за параглајдинг летове, сређивању Титове стазе и још пуно тога. „У плану су радови на завршетку излетишта, подизања еколошке свијести у виду постављања канти за смеће, мобилних тоалета, чесми за воду на излетишту изнад Дрвара, завршетку Титове стазе, изградњи трим и бициклистичких терена, чиме би се употпунила туристичка понуда Дрвара.“ – истакао је на крају Жељко који предводи вриједне омладинце из Дрвара.

Славиша Рујевић

Фото: Зоран Ивезић

ДРВАР, ГЛАМОЧ, ГРАХОВО

POMO] IZ BRATSKE VOJVODINE Н

акон што су протјерани са својих огњишта 1995. године, морали су прихватити и дејтонску подјелу према којој су вјековни српски крајеви остали ван граница Републике Српске. Па ипак, велики број протјераних Срба се вратио у Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово ... Ту су три Србина начелници општина, ту је већински српски народ, али ... Како

Srpski Krajevi br.14

Дрвар

Босанско Грахово им је данас тамо? Тешко. Живе у Кантону 10 који је под управом Хрвата у оквиру Федерације БиХ. Фондови ових творевина су углавном недоступни за ове три српске општине. Наду полажу у Србију и Српску иако су административно ван тих граница. А у кога би другог? Не можете замислити колико значи само кад неко дође и покаже да нису заборављени, да нису остављени и препуштени сами себи. Сам осјећај да се неко сјети браће је важнији од било које материјалне вриједности која им је итекако потребна. Један такав гест пружене братске руке је крајем августа стигао из Новог Сада. Огњен Бјелић - Покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и Душко Ћутило – директор Фонда

за избегла, прогнана и расељена лица АП Војводине су посјетили Дрвар, Гламоч и Б. Грахово. У име Покрајинске владе, Огњен Бјелић је уручио поклон лаптоп рачунар сваком од најбољих ученика у све три општине и пожелио им успјешно школовање, али и да никад не забораве родни крај, да му се радо врате и помогну у опстанку и изградњи. Фонд за избегла, прогнана и расељена лица АП Војводине је обезбиједио значајну помоћ за три културно-умјетничка друштва: КУД „Мира Лукач“ из Дрвара, КУД „Гаврило Принцип“ из Б. Грахова и КУД „Гламочко коло“ из Гламоча. Уговоре је у име Фонда свечано уручио директор Душко Ћутило. Након што су посјетили САБОР СРПСКЕ КРАЈИШКЕ ПЈЕСМЕ у Дрвару, Бјелић и Ћутило су се састали са начелником општине Дрвар Гораном Броћетом. У самој општини је уприличена свечана додјела рачунара најбољем ученику од стране Огњена Бјелића, док је Душко Ћутило уручио уговор КУД-у „Мира Лукач“ на још једној манифестацији која је тих дана одржана у Дрвару – „Аматери своме граду“. На састанку су договорени правци и облици сарадње у наредном периоду, а од стране домаћина изражена

захвалност Покрајинској влади и Фонду. Делегација Покрајинске владе је посјетила и општину Босанско Грахово и начелника Душка Радуна, затим села Губин и Сајковиће и упутила се преко Ливањског поља према Гламочу. Небојша Радивојша, начелник општине Гламоч, је дочекао госте као прави домаћин и поред конструктивних разговора и уручења поклона, заједнички су посјетили Манастир Веселиње гдје их је упознао са значајем и историјатом овог српског духовног храма. Заиста је било лијепо и дирљиво тих дана у Дрвару, Гламочу и Грахову - српским општинама у Федерацији БиХ. Као загрљај браће који се не видјеше годинама. Једнога на огњишту, чувајући родну кућу и другога са милоштама из далека свијета. Да би опстао живот на овим српским просторима, који потезима неке оловке остадоше ван Српске и Србије, стварно је неопходна помоћ „брата из далека свијета“. Стварно је потребна, толико пута помињана, СЛОГА. Не схватимо ово као отрцану фразу, него праштајмо и чинимо дјела.

Славиша Рујевић Фото: Зоран Ивезић

Гламоч

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

ИНТЕРВЈУ-Небојша Радивојша - Начелник општине

GLAMO^ U KORAKU BUDU]NOSTI Гламоч, Божја љепота. Спој здравости, природне датости, разних специфичности и шаренила у леглу змајева и вила. Локалитет ђе су тутњали вјекови у ломљевини историје. Данас Гламоч осакаћена варош са повратничким мукама, наличје некадашње среће и безбрижности.

азговарамо са првим човјеком комуне, начелником Небојшом Радивојшом, на измаку љета, о свему по мало што дотиче душу Гламочана а и његову као начелникову. Господине Радивојша, већ сте 7-8 мјесеци на дужности најпозванијег и најпрозванијег за ријешавање проблема грађана подно Шатора, Цинцара и Голије. Како сте стратовали, каква су запажања и с каквим се све изазовима суочавате кроз рад у општини? На ванредним локалним изборима крајем прошле године, по упокојењу починувшег начелника Радована Марковића, већинском вољом грађана изабран сам за новог начелника општине Гламоч. Долазим из привреде, тачније шумарства ђе сам био управник у радној јединици. Сваки посао носи своје потребе и одговорности. Претпостављао сам шта ме очекује и с чим ћу се сусретати, вјерујем уз помоћ тима сарадника из општинске администрације и надам се бољим данима у овом планинском градићу. Није лако и једноставно, али ту смо да се изборимо за права ријешења на добробит грађана. Протоком времена уигравамо се као тим, вучемо конкретне потезе са намјером да то окружење препозна и дјелује у духу истог. Хоћете општину,

нам број

представити запослаених,

пуњење буџета, институције које субвенционишете и начин функционисања саме локалне заједнице? Радом у општини лични доходак стиче 37-38 људи. Задовољан сам структуром запослених, имамо економиста, правника, грађевинаца, пољопривредних инжињера и других високообразовних уклапајућих профила. Засад се могу похвалити чињеницом да су плате редовне од мог ступања на дужност. Трудимо се да измирујемо све обавезе које су на терету општине, успјели смо заједничким снагама скоро неутралисати дуг према пореској управи, институцији која увијек може да блокира рад дужника. Има ту нагомиланих проблема који су наслеђе претходника, али се трудимо да идемо узлазном линијом. Највећа ставка при пуњењу буџета долази од наплате шумске таксе, 8% на пању од цијене дрвета, што

Srpski Krajevi br.14

је у новцу цца 900.000КМ, затим од убирања пореза, те нешто имамо и од рентирања пољопривредног земљишта 200-300.000КМ, мада и то иде компликовано преко Министарства пољопривреде, немамо одријешене руке за дозволе, али ћемо и на том у будућности порадити. Док општина финансира у цијелости институције чији је оснивач, уз плате свог персонала, ту је народни универзитет, трошкови основне школе, дјечјег вртића, суфинанирамо предузеће за комуналну дјелатност, излазимо у сусрет и другим установама мање наглашеним у циљу бољег издања града. Систем функцинисања институција је овдје сложен, одлуке иду преко четири нивоа: реублички, федерални, кантонални и на крају локална заједница. Дакле, кад треба неку регулативу спровести мука је од самог покретања процедуре. То је тренутна судбина ових простора. Има ли подршке ваше залагање са вишег нивоа, знајући комплексност проблема, разна наслеђа, неаутономност у одлукама, специфичну вертикалу власти и све остало што је усуд времена у коме си најистакнутији саучесник? Не могу рећи да нема, али засигурно да никад није довољно. Пуно је тога функционално запуштено, а потребе су народа као и у осталим урбаним срединама редовне. Стрпљења је све мање, хтјења су у кораку са цивилизацијом. Република Српска се никад није одрекла своје

етничке скупине на овом простору и помаже у складу са својим моћима, као и Србија. Кад год се обратимо са конкретним захтјевом наилазимо на разумјевање, тако нам је кабинет предсједника Српске платио на јавним набавкама комби возило за превоз ученика, затим су помогли суфинансирање значајне инвестиције електрификације села Савићи и Балаћ, чиме је мрежа спојена са Дрваром и надамо се да ће засијати вод до нове 2019. године. Док је матица Србија донирала Гламочу 200.000 евра, што смо уложили у уличну ЛЕД расвјету, крпљење рупа по путевима- гдје имамо на територији општине око 100 км макадама и сваке године мучимо муку оправке уз видне трошкове, а највећи дио ћемо утрошити на Раднички дом-санирање крова и увођење гријања, како би имали објекат за већи рејтинг града. Што се тиче Кантона, ту засад није било виднијег улагања у инфраструктуру. Какви су сараднички и међуљудски односи са сусједним општинама, и колико су нас потоња зла времена ујединила и зближила у људскости или нас партијашење и данас гута и развлачи? Питање је на мјесту. Трудимо се да сваком пружимо руку сарадништва, јер су нам исти проблеми знак идентификације, али негдје лични каријеризам исхитрава испред људских начела. Хтјели или не, мале средине не могу неутралисати индивидуализам или припадање одређеној политичкој групацији. Ове године

први пут по узору на довитљивије стали смо, за изборе, већински под заставу ,,Српске листе‘‘, показујући тиме да је брига за народ изнад бриге за личну фотељу. Запажање је да овдје треба више урадити на колективном инжињерингу, а не самообожавање од стране појединаца заведених опсеном. И послије манданта треба бити човјек и сјести са суграђанима у амбијенту пожељности. Наш Гламоч је БиХ у малом, ту су сва три конститутивна народа с опредјељењем за каквутакву будућност, како гледате на то бреме и сам изазов? У општини са сталним боравиштем има 2500 житеља, плус дио становника са паралелним адреасама. Структура је таква, ајмо рећи да је Срба 45%, муслимана 30%, Хрвата 25% и остали по неко. С тим да су Срби и Муслимани изворни, а Хрвати су поратно доселили. Људе дијелим на карактере и недостојне, а народност је само за статистике. Проблем је лоша социјална структура, преовладава старија популација. Годишње угледа свјетлост до 25 новорођенчади а три пут више почине. То говори о тихом нестајању Гламочана. Имамо и три Албанке као снајке и показале су се као узорне. Потребно је чинити било какве кораке да стварност живне и да се вјесници радости разлију по гламочком пољу равном. Који су највећи проблеми са којим се сусрећу Гламочани, мислећи на фукционисање јавног живота кроз привреду, државни апарат и услужне дјелатности?

Ух, тешко питање. Највећи проблем је недостатак радних мјеста. Не иде лако с довођењем инвеститора, све то стиже с вишег нивоа. Младе људе може задржати само посао, да се жене, формирају породицу и темеље будућност у родном граду. У шумарству као прим грани ради 130 људи, одскоро је и пилана почела с радом и то је ухљебило неких 50-ак породица, приватног сектора и трговине је мало, људи су се оријентисали на оснивање пољопривредних газдинстава, има на територији општине преко 300 регистрованих. Висораван је погодна за пољопривредне усјеве, доминантан је кромпир који лагано брендирамо, разна жита, у новије вријеме хељда, мрква, те пчеларење..., док је сточарство грана будућности. Тренутно пасе по пространствима до 6-7.000 оваца, а прогнозе су да можемо 50.000 оваца гајити. Ситно занатство је у траговима. Вапијемо за фабрикама, за производњом. Ту је прије рата било постројења: иверица, трикотажа, Глама, и др. И у ово мало радних мјеста у јавном сервису-пошта, електродистрибуција, ватрогасно у радном односу су добрим дијелом Ливњаци, који свакодневно путују на посао. Док је нас занемариво у Ливну, али то је политика Кантона. Да ли постоји друштвени живот града и на који начин се манифестује. Има ли појединаца који својим инвенцијама мјењају туробну свакодневицу? Трудимо се, појединци вјесници позитивности покушавају да направе садржаје. Имамо

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

КУД ,,Будућност‘‘, национално мјешовит, који већ 6-7 година проноси славу града. Играју једнако пред црквом, џамијом, катедралом... Осавремењени су богатством секција, али чувају аутентичност Гламочког њемог кола. Општина их максимално подржава у раду, финансирајући одласке на наступе, потребе боравка и друге пратеће трошкове за функционисање. Тако да у тој најбитнијој тачки наслеђа имамо с чим пред јавност. Ту је и фудбалски клуб ,,Шатор‘‘, да усмјерава младе, и са улице уводи у физички одгој. Јесмо нижа такмичарска лига а с амбицијом за напредовање. Такође и фудбалском клубу помажемо у складу са могућностима. Имамо и Народни универзитет с циљем развоја духовних вриједности, као одскора и манастирску библиотеку с одрђеним фондом књига. Тако да и поред свих мука, не занемарујемо ни духовну страну живота. Појединаца има који су креативни и даровани, будућност је свакако пред њима. На шта сте поносни за вријеме свог кратког мандата а шта још планиратие унаприједити у трајању истог, шта су жеље и намјере? Поносан сам на подизање споменика борцима отаџбонског рата и цивилним жртваама. Монумент сад краси порту наше цркве и свједочи о нама као народу. Божјом вољом био сам предсједник Одбора за реализацију замисли. Само отварање је било велики дан за Гламочане дароване разумом и захвалношћу. Све битне структуре су се слиле тај дан у наш град. И већа и економски јача мјеста нису одужила дуг према минулој прошлости, а нашој вољи је пошло за руком. И сад се најежим кад се сјетим величине тог догађаја. Било је сјете, суза и поноса у очима присутним. Да се само ћутало, било би смисла, а још оплемењујући говори од стране позваних су

допринњели вјечитости. Поносан сам и на већ реализоване пројекте поменуте у разговору, а још планирамо у догледно вријеме изградњу водоводне мреже из средстава Европске инвестиционе банке (ЕИБ). Конкурисаћемо на већину расписа и трудити се. Бићу најсрећнији ако за вријеме мог мандата буде састављен асфалт на дионици регионалног пута ГламочДрвар, у дужини 20-ак км. Оно што нису успјели режими кроз деценије у најави је од јачих инстанци за свој народ. Да ли су програми повратка већ завршени? Шта ћемо са онима који су се обукли накнадним сјећањем да би требало нешто на огњишту наткрити? Не, програм повратка није завршен и трудићемо се да потраје што дуже. Нама је битна свака гламочка породица и колико је могуће `привођење` власника имовини. Тиме јачамо и задовољавамо божју правду. Не иде то глат, али ту смо да донаторе одбрављујемо. Из пројекта ,,Саудијског фонда‘‘ реализована је 21 стамбена јединица. Програм ,,Регионално збрињавање‘‘ обухвата 47 повратника и расељених лица, у току је, обухвата и 31 обнову избјеглих који живе у региону тј. Србији и Црној Гори. Вјеровати је да ће се неко и вратити. Имамо радосну вијест, пар младих породица се у задње вријеме вратило, што мотивише и охрабрује. Једно незаобилазно питање: Каква је сарадња са земљацима по свијету, показују ли интерес за завичај? И колико су они удружени и спремни за помоћи? Поносан сам на земљаке ма гдје остваривали своје животе и егзистенције. Прихватили су ме као свог и отпочели смо ваљану сарадњу по мом ступању на дужност. Најистакнутији су Гламочани удружени у ,,Гламочко коло‘‘ у Бањалуци, ништа мање не

Srpski Krajevi br.14

заостају ни земљаци под истим именом у Новом Саду. Стављају се на располагање завичају, долазе, посјећују, доприносе. Помогли су и за подизање споменика борцима, као и у органицији зборова у матичним селима у љетном периоду, организују ограђивање гробаља, подизање колективних објеката за могућност борављења у постојбини. Долазе и подржавају за битне датуме и догађаје. У најави су и неки заједнички пројекти са општином у будућности. Пошто сте дио политичког амбијента БиХ, а ускоро су општи избори, шта очекујете, оће ли бити каквих битнијих промјена? Да избори су на прагу, не очекујем веће промјене. Суштински ће то остати исто, другачија ријешења би више шкодила но користила. Ја сам испред највеће српске странке, СНСД, начелник. Нисам директно на никој листи, али ћу наравно подржати своје кандидате да се што боље пласирају. У Републици Српској, вјерујем да ће се ствари одвијати по жељи и да ћемо остварити максималан резултат. Што се тиче Српске листе у Федерацији БиХ, добро је да смо се прилично ујединили по питању виталних интереса, а како ћемо проћи зависи да ли ће народ `препознати` људе у склопу исте и колико је народ уистину мотивисан за излазак на биралишта. Тешко стање људе одбија од сазнања и жеље за било чим. Мада вјерујем у свој тим, релативно младих људи и надати се најбољем. Са жељом да све казано допринесе будућности и најљепшој могућој слици градића који се носи у срцу до издисаја, ма куда очи и ноге водиле појединца.

Ранка Срдић Милић

Dijaspora

ИНФО

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА У НОВОМ САДУ

PROJEKAT „UPIS IMOVINE U BiH” УСПОСТАВА ЗЕМЉИШНИХ КЊИГА (ЗК) - ПРЕГЛЕД

Босни и Херцеговини је у току пројекат уписа имовине у земљишне књиге који финансира Свјетска банка. Право и обавеза сваког лица које посједује некретнину на територији Босне и Херцеговине је да по објављивању јавног позива благовремено пријави своју имовину у општини гдје се та имовина налази. Обзиром да у БиХ дужи временски период не постоји јединствени регистар некретнина, овим пројектом ће се ускладити постојећи подаци и новонастали, како би се формирао јединствени регистар. Уз помоћ Покрајинске владе и Града Новог Сада, канцеларију за пружање информација о упису имовине у Босни и Херцеговини је отворио Фонд за избегла, прогнана и расељена лица АП Војводине у Краља Александра бр. 14 у Новом Саду. Ово је за сада једина званична канцеларија овог типа у Србији. Приказаћемо преглед у општинама у којима је у току или је завршена успостава земљишних књига, а за све остале информације, можете се обратити у канцеларију лично сваки радни дан од 10:00 – 14:00 кад је предвиђен рад са странкама или на телефон 021-3821157.

У општини Бановићи завршена успостава Земљишних књига Бихаћ: оглас суда - најава успоставе земљишних књига Почела успостава за КО Рипач, КО Краље и КО Притока - 30.10.2017 (ради се још) Живинице: оглас суда - најава успоставе зем. књига Најава успоставе за катастарску општину СП Живинице, СП Ђурђевик, СП Невренча, СП Ковачи, СП Вишћа Доња 26.03.2018 Орашје: оглас суда - најава успоставе земљишних књига КО Видовице, КО Попанице 08.11.2017. Горажде: оглас суда - најава успоставе зем. Књига КО Берич, КО Вранићи, Мравињац, Цвилин, Њухе и Устиколина - 07.11.2017. Градачац: оглас суда – најава успоставе зем. Књига СП Горњи Леденице, СП Доње Леденице, СП Хргови Доњи и општ.Градачац - 30.03.2018. Нови Град Сарајево: оглас суда најава успоставе зем. Књига КО Ново Сарајево 2, КО Н.Сарајево 5, КО Бућа Поток, КО Долац - 28.03.2017. (завршена успостава) КО Н.Сарајево 4, КО Доњи Бутмир, КО Трново - није још било успоставе. КО Рељево –у грунту се води као Црнотина – није било успоставе. Сарајево: оглас суда - најава успоставе зем. Књига

КО Сарајево 3, КО Сарајево 9, КО Кобиља Глава, КО Гора – почело 6.2.2018. КО Нишићи, КО Љубина, КО Кадарићи, КО Елешеховићи, КО Сарајево 7 – почело 04.04.2018. КО Угљешић, КО Вогошћа – ради се КО Доња Вогошћа, КО Кремеш није почела успостава. Тузла: оглас суда – најава успоставе зем. Књига Тузла 2, Тузла 3 – почело 17.10.2018. Тузла 1, Тузла 4 – завршено КО Пожарница, КО Ковачево Село, КО Горња Тузла, КО Ковачица, КО Подпећ, КО Колимер –није почело Илијаш - припада суду у Сарајеву. - оглас суда - најава успоставе зем. Књига КО Доња Вогошћа – почело

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

22.09.2017. КО Нишићи, Подгора 1, КО Љубина – ради се (инф.доб. телефоном) КО Драгоради, КО Конусићи – Није почела успостава Суд Бугојно, општина Доњи Вакуф: оглас суда - најава успоставе зем. Књига Прусац1, Прусац 2, Доњи Вакуф 1, Д.Вакуф 2 - ради се. КО Шехерџик, КО Скакавци, Расавци, Слатина, Оборци, Ћехајићи, КО Ново Село – није почела успостава. Високо: оглас суда – најава успоставе зем. Књига КО Вареш, Бреза, Каменице, Горња Бреза, Подгора, Сутјешћица, Махала и Жупча – почело 02.03.2017.(Завршено) КО Чекрчићи, Кула Бањер и Подвинци - неће бити успоставе зем. књига јер је нови премјер то значи да су исти бројеви парцела и данас Суд Високо - најава успоставе зем. књига 17.04.2018 КО Равне, Будожеље, Коритник, Сливно; Вардиште и Вијесолићи Ове катастарске општине одговарају КО СП Блажа, Сп Смрековица, СП Трторићи, СП Будожеље, СП Грачаница, СП Бреза, Сп Подгора, СП Подвинци. Суд Травник - најава успоставе зем. књига 19.11.2017 КО Травник - Бојна, Орашје, Путичево, Слимена – ове општине по старом премјеру одговарају дијеловима: КО - СП Травник, СП Видошевићи, СП Орашје, СП Бојна, СП Била, СП Гувна, СП Путичево, СП Слимена, СП Ричице, СП Кметић, Сп Граховик, СП Долац, Сп Будушићи и Сп Стојковићи КО Нови Травник из општине Н. Травник ( овој КО одговарају по старом премјеру дијелови КО Сп Слимена, Сп Будушићи, СП Храстовци, Сп Касаповићи, Сп Стојковићи, СП Прибиловићи, Сп Ранковићи) КО Витез из општине Витез (овој КО одговарају по старом

премјеру дијелови: КО СП Јардол, Сп Дубравица, СП Крушчица, Сп Гаћице, СП Мали Мошуљ, Сп Ријека, Сп Сиврино село, СП Садоваче, Сп Шантићи, Сп Доња Вечерска, Сп Витез, Сп Доња Ровна) КО Бусовача из општине Бусовача (овој општини по старом премјеру одговара КО Сп Бусовача) Зеница КО Перин Хан није почела успостава КО Клопче није почела успостава ТРЕНУТНО СЕ РАДЕ КО Хргови, Вучковци, Леденци - почело 15.06.2018 КО Градачац 1 и Градачац 2 завршено КО Зеница 1 – 27.11.2017 Горња Грачаница и Ричице - није почела успостава Лукавац КО Шикуље, Горња Бријесница, КО Доња Смолућа није било успоставе зем. књига КО Пурачић 1 и 2, Бистрац, Деветак, Пољице 1 и Пољице 2 РАДИ СЕ УСПОСТАВА ЗК Коњиц КО Бијела ради се КО Брадина - завршена успостава Тузла КО Пожарница - није почела успостава КО Ковачево село није почела успостава КО Горња Тузла није почела успостава КО Симин Хан - није почела успостава КО Тузла 2 и Тузла 3 ради се КО Тузла 1 и Тузла 4 – завршена успостава Сарајево Сарајево 7 - ради се КО Доњи Бутмир - неће бити успоставе КО Сарајево 3, КО Сарајево 11 и КО Гора почела успостава 6.12.2017 КО Кобиља Глава 6.12.2017 КО Нишићи, Љубина, Кадарићи, Елешеховићи, Сарајево 7 - ради се КО Доња Вогошћа, КО Кремеш није почела успостава КО Угљешић, КО Вогошћа - ради

Srpski Krajevi br.14

се успостава Илијаш КО Подгора 1- ради се КО Стријежево, КО Љубина ради се Нишићи, Елешеховићи припадају Илијашу Јајце КО Догановци, Биоковина, Пијавице - није у пројекту КО Присоје, Језеро, Миле – није почела успостава Доњи Вакуф КО Шехерџик, Расавци, Ћехаићи, Ново Село - није било успоставе КО Скакавци, Слатина и КО Оборци није било успоставе Доњи Вакуф1(почели ПА стали), Доњи Вакуф 2, Прусац 1, Прусац 2 (ради се успостава) Завидовићи КО Алићи, Подклече, Мустајбашић, Гостовић, Дубравице, Завидовићи и Доња Ловница - ради се успостава КО Возућа - не ради се Ради се Маглај, Јабланица, Мошевић, Улишњак, Лијешница КО Митровићи није почела успостава Бугојно КО Љубниц - није почела успостава КО Зијамет - није почела успостава КО Чипуљић завршена успостава КО Скакавци, Поточани, Главица и Оџак - није почела Калесија КО Прњавор није поче - ла успостава ЗК КО Дубница - није почела успостава КО Сапна, Тојшићи, Прњавор се ради од 30.3.2018 КО Растошница - није почела успостава

I z

S r p s k e PRIJEDOR

NAGRA\ENI MURAL Ш

ести градски мурал "Гејм он", ауторски рад сликара Љубише Пушца, побједник је конкурса за додјелу овогодишње међународне награде "Паола де Мањинкор" за избор најбољег мурала у Приједору за 2018. годину, коју је провело Удружење ликовних умјетника. Годишња међународна награда за најбољи мурал састоји се из плакете и наградне од 3.000 КМ која је данас уручена аутору. Љубиша је, иначе, и учесник ликовне колоније „Путевима предака“ коју организује наше удружење „Српски крајеви“. Мурал је осликан на фасади зграде у Улици академика Јована Рашковића. "Овај мурал симболично представља да је ово град мурала јер је као такав већ мапиран на европској ликовној сцени", рекао је предсједник Удружења Борис Еремић. Он је

додао да је први пут мурал наишао на позитивне реакције и код критике и публике. "Наш циљ је да Приједор постане галерија на отвореном јер је већ чувен као град сликара", рекао је Еремић. Аутор мурала Љубиша Пушац изјавио је да је мурал био технички захтјеван.

"Све је текло по плану и уз погодно вријеме. Мурал сам уз помоћ пријатеља, прошлогодишњег побједника Селвера Бегића, осликао за десетак дана. Ово је био један изазов за мене и добро искуство за даљи рад", рекао је Пушац. Он је додао да је лик водоинсталатера из видеоигрице "Супер Марио" главни јунак његовог побједничког мурала, будући да је његовој генерацији тај лик остао у лијепом сјећању из дјетињства. "Тај лик има култни статус и велики број

поклоника и то је свима нама у то вријеме био бјег од стварности, а сада га препознају све генерације", рекао је Пушац, који је и академски сликар и професор ликовне културе у Омарској и Бањалуци. Свечаности завршетка радова на осликавању мурала присуствовао је градоначелник Приједора Миленко Ђаковић, који је изразио задовољство што су, осим умјетника, и грађани и пословни људи Приједора прихватили идеју мурала као начина уређења градских фасада. "Приједор је с правом већ понио назив град мурала, а овај на уласку у град показује да је то и оправдано и поносни смо што је ова активност резултат заједничког рада са пријатељима из Трента", изјавио је Ђаковић. Предсједник Удружења "Програм" Приједор из Трента Дарио Педроти изјавио је новинарима да је овај догађај доказ континуитета активности коју су прихватили грађани Приједора. "Овај догађај показује да смо оставили трајни печат у овом граду и да реализујемо активности које су видљиве и које доприносе изградњи трајног мира и сарадње наша два града и ангажмана умјетника и грађана", рекао је Педроти. Приједор већ красе мурали "Шеширџија" Наташе Коњевић из Бањалуке, "Трансформација" мађарског стрит-арт умјетника Атиле Саможија Видама, "Врт" румунског аутора Раула Опре Садоа, "Град" умјетничке групе "Дим Тим" из Београда, те "Негдје између почетка и краја" Селвера Бегића из Бањалуке.

Srpski Krajevi br.14

Srpski

krajevi

NAGRADA ZA „ENKELA” NA FESTIVALU DOKUMENTARNOG FILMA U SARAJEVU

угометражни документарни филм аутора Александра Рељића, који је настао у продукцији Радио-телевизије Војводине а уз подршку Филмског центра Србије награђен је на Al Jazeera Balkans Documentary Film Festival-u u Сарајеву. Филм је овенчан наградом AJB Program Award, а у образложењу одлуке Одбора је речено: "У регионалној продукцији је тешко изборити се за средства потребна за рад на великим филмовима чије теме превазилазе границе регије, а које тим више утичу на наше суочавање с прошлошћу, те на процесе праштања и помирења као цивилизацијских достигнућа." „Конкуренција је била изузетно јака и била је велика част да смо успели да уђемо са „Енкелом“ у такмичарску селекцију, а када је уследила и награда, заиста нисам

могао да верујем. Посебно ме је обрадовало образложење награде које је дао програмски одбор, јер нам је тиме заиста одао признање за велики труд и рад, који смо уложили у тај филм“, казао је

Александар Рељић. Продуценти су Срђан Михајловић и Миодраг Копривица, а извршна продуценткиња је Вања Крањац. Аутор филма је Александар Рељић, уметничка директорка Милица Стојанов, а сниматељи Виктор Прелл и Горан Велемир. Музику су компоновали Милан Керезовић и Михајло Обренов, док је филм монтирао Урош Јандрић. Да подсетимо, филм је имао своју светску премијеру 10. маја 2018. у Новом Саду, када су се публици предтавили његови главни протагонисти. Изазвао је велику пажњу јавности, а након премијере наставио је свој фестивалски живот. „Енкелу и нама као продукцији филма сада предстоји још један велики изазов, а то је да искористимо номинацију PRIX Europa Berlin и да привучемо што већу пажњу европских јавних сервиса за наш филм. Наиме, од 263 рада, са којима су за номинацију PRIX Europa конкурисали европски јавни сервиси, наш филм је ушао у ред 25 номинованих и такмичиће се раме уз раме са најскупљим продукцијама Европе. РТВ је са филмом „Енкел“, једини јавни сервис са простора бивше Југославије, који је номинован за ову престижну награду“ – закључио је Рељић.

Синопсис

Када је схватио улогу свог деде

Srpski Krajevi br.14

Рудолфа Франца Фердинанда Хеса, команданта логора смрти Аушвиц, у Другом светском рату, Ханс Рајнер Хес (49) побегао је од куће и прекинуо односе са породицом. Рајнер је тада имао је 15 година, али га је потпуно сломило сазнање да је деда обешен због убиства два и по милиона људи, највише цивила, жена, деце и стараца. Када је напунио 39, Рајнер је преживео тежак срчани удар и одлучио да се коначно суочи са мрачним наслеђем деде, породице, као и са страхотама холокауста и да крене у борбу против негирања тог најстрашнијег злочина у историји. Чим је изашао у јавност, постао је највећи непријатељ и издајник свог оца Ханса Јургена и целе породице. Његов отац, три тетке и стриц, су као деца, током Другог светског рата, “нормално” живели у вили команданта логора, на свега 100 метара од крематоријума, у којем су спаљиване жртве њиховог оца и Рајнеровог деде. Двориште виле делио је само зид логора, у којем је убијено преко милион људи. Са друге стране зида, Ева Мозес Кор је имала десет година када је депортована у Аушвиц и заједно са сестром близнакињом Мирјам, била подвргнута нацистичким смртоносним лабораторијским експериментима доктора Јозефа Менгелеа. Њих две су остале без родитеља и две старије сестре, свега пола сата након што су сишле из сточног вагона на “рампу за селекцију” у Аушвицу. После смрти Мирјам 1993, Ева је јавно опростила доктору Менгелеу за оно што јој је урадио. Свој опрост нацистима објашњава речима да “не жели да до краја живота буде жртва Аушвица”. Свој однос са Рајнером, Ева објашњава речима: “Чињеница да је он Хесов унук, за мене представља сјајну освету! Хес не може да ужива у свом унуку, али ја могу!”.

Ивана Савин

^uvariТРАДИЦИЈЕ

JUBILEJ KORIJENA U SOMBORU П

оводом десетогодишњице рада Завичајно удружење Срба "Коријени" из Сомбора је свечано обележило свој јубилеј. У оквиру своје манифестације "Матица Дијаспора" организован је низ пригодних активности. Коријени годинама организују манифестације и доприносе активном и богатом културном животу нашег Сомбора. Ових 10 година рада и неговања љубави према граду у коме живимо, култури, традицији, језику, писму окупило је велики број грађана, сарадника и утврдило добре везе и сарадњу са многима. У петак 12. октобра у 19.00 часова у препуној сали Српске читаонице „Лаза Костић“ одржана је промоција књиге Даре Радојевић из Горњег Милановца "Очеве приче". О књизи су поред писца говорили и Аћим Тодоровић из Власенице у Републици Српској и мр Влада Ђурковић из Сомбора. Књига је доживела више издања а у Сомбору је изазвала емоције и сузе које сомборци нису могли да их сакрију. У субота 13. октобра

преподне у Српској читаоници „Лаза Костић“ одржан је округли сто под називом "Трагови у времену – победа Србије у Првом Светском рату". Уводничар је била професор Мила Ћатовић која је говорила о основним догађајима у првом светском рату као мотивима у култури Срба. мр Влада Ђурковић је приближио присутнима однос потомака према прецима као и политичке последице, променe граница у Бачкој. О догађајима и познатим личностима из првог рата су говoрили Зорка Чордашевић из Франкфурта, Жељка Игњатић и Биљана Добриловић из Добоја, Марко Марковић из Горњег Милановца, Драгана Меселџија из Будимпеште и Жељко Кукић испред "Културне заједнице Крајине" из Београда. На овај начин сачувана су сведочанства о победи Србије али и неговање идеје државотворности. У наставку је одржан књижевни сусрет, на којем је око 30 песника из Србије и дијаспоре говорило своје стихове. Културни миље града Сомбора гости су могли да упознају посетом Градском музеју. У сали

Старе градске куће и некадашњем двору грофа Бранковића одржана је свечана седница Удружења поводом десет година рада на којој су заслужним организацијам и сарадницима подељене повеље поводом јубилеја. Добитници повеља су: Српска Православна Црквена општина Сомборска, Српска читаоница " Лаза Костић" из Сомбора, Дом ученика средњих школа Сомбор, Геронтолошки центар "Сомбор", Спортски савез града Сомбора, Фонд за избегла и прогнана лица Нови Сад, Национално веће Срба града Вуковара, Мушка певачка група "Чауши", Књижевни клуб "Луча" из Власенице, Књижевни клуб "Савовање" из Шамца, Књижевно друштво "Запис" из Горњег Милановца, КУД "Вук Караџић" Чонопља и КУД "Никола Тесла" из Бачког Брестовца. Водитељ програма свечане седнице је била Данијела Ерор, а поред Брестовчана и Чонопљанаца наступила је и женска група "Лазарице" из Пригревице. Сусрети су ове године окупили скоро 40 гостију из Србије, региона и дијаспоре: Немачке, Мађарске, Италије, Хрватске, Републике Српске, Босне и Херцеговине... Књижевница Станка Ћаласан из Новог Сада је на крају изјавила: "Било је дивно! Још једном честитам јубилеј ЗУС "КОРИЈЕНИ" из Сомбора! Одлично осмишљена прослава, богат програм, изванредна организација, а на задовољство гостију и мештана. Хвала на позиву, а посебне честитке добитницима повеља. У здрављу да славите још дуго година и још јубилеја!"

Влада Ђурковић

Srpski Krajevi br.14

Dijaspora

ИНФО

CAR LAZAR U KINGISEPU Екипа Програма за дијаспору РТС-а недавно се вратила из Санкт Петербурга, где је била позвана на „Дане српске културе у Лењинградској области". На Видовдан, 28. јуна, освештани су темељи српско-руске цркве која се гради у Кингисепу, на самом западу Руске Федерације, а посвећена је српском свецу Кнезу Лазару и руском свецу Николају Другом Романову.

ане српске културе у Санкт Петербургу обележила су три важна догађаја. На Видовдан, 28. јуна, освештани су темељи Српско-руске цркве која се гради у Кингисепу, на самом западу Руске федерације, а посвећена је српском свецу Кнезу Лазару и руском свецу Николају Другом Романову. У новијој историји то је прва црква у Русији посвећена једном српском свецу. Додуше почетком 18. века, руски гроф српског порекла Сава Владиславић Рагузински, саградио је у данашњем граду Кјахти, цркву посвећену Светом Сави. Међународна научна конференција 100 година Руске емиграције у Србији. Судбине и резултати, други је важан догађај. На њему је радове излагало петнаестак руских и српских научника. Истовремено била је постављена и уникатна изложба са изузетним документима из Архива Српске православне цркве.

Домаћин трећег догађаја била је Академији Србија. У њој су

наступили наши уметници из Београда и Хор Даница из Санкт Петербурга. Потом су нашу екипу домаћини повели у Ивангород, који од Естоније дели само река. Организатори Дана српске културе су Влада Лењинградске области и Православно духовно просветитељски центар Љубав из Земуна. РТС

Srpski Krajevi br.14

KO SU DOBROVOQCI SRPSKE I CRNOGORSKE VOJSKE U VELIKOM RATU (1914.-1918.)? Саставни део историје српских држава Србије и Црне Горе у Великом рату (1914-1918) чини снажан и масован прилив добровољаца у редове њихових војски.

обровољци српске и црногорске војске у ратним догађањима 1914-1918 године углавном су били Србиаустроугарски држављани, одосно Срби из Босне , Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Славоније, Далмације, Боке Которске, Бачке, Баната, Срема, Барање. У Првом светском рату Срби из ових крајева пријављивали су се у добровољце српске и црногорске војске желећи да се крајеви из којих су потицали, а који су тада били део Аустроугарске, после рата уједине у једну државу са Краљевином Србијом.

У рату које је Аустроугарска водила против Србије и Црне Горе аустроугарске власти су српске добровољце, а своје држављане, сматрале велеиздајницима. У случају заробљавања чекала их смртна казна, а ако би се аустроугарске власти сазнале да су у редовима српске војске њихове породице слате су у логоре широм Аустроугарске а сва имовина била им је одузимана. Зато се добровољци српске војске нису предавали непријатељу.У румунској војсци и данас постоји прича да се Срби никада живи не предају, јер добровољци српске војске, који су се заједно са румунском војском борили на фронту у Добруџи 1916.године, у случају када им је претило заробљавање од стране бугарске војске вршили су самоубиства, да не би пали непријатељу живи у руке, и на тај начин штитили су своје породице. Главни извори добровољаца за српску и црногорску војску били су : 1.Географски простор Срема, Источне Босне, Источне Херцеговине, Боке Которске где је током лета-јесени 1914.године привремено боравила српска и црногорска војска. Повлачењем српских трупа повлачио се у Србију и Црну Гору и српски народ из тих крајева и из њихових редова јављали су се добровољци за српску и црногорску војску 19141915.године.

2.Срби аустроугарски држављани-војници Аустроугарске који су се предавали или бивали заробљени од стране српске, руске и италијанске војске у време Великог рата.Из заробљеничких логора они су се јављали у добровољце српске војске. 3.Срби-аустроугарски држављани на раду у САД који су у САД (Америку) отишли углавном у првој и другој деценији 20.века у потрази за послом. Добровољци који су чинили четничке одреде у ратним дејствима 1914.године били су претходница или заштитница српске војске у одбрандбеним борбама у Западној Србији или су продирали на аустроугарску територију (Источна Босна). Они су омогућили евакуацију Београда,први прихватили борбе на Дрини приликом напада аустроугарске војске и први ушли у Београд почетком децембра 1914.године којег су претходно привремено биле запоселе аустроугарске трупе. Добровољци Сремског добровољачког одреда били су последњи браниоци Београда у борбама 6-9 октобра 1915.године.Летећи жандармеријски одред састављен од добровољаца, њих две стотине ,сам је месец дана 1915.године против надмоћних бугарских трупа бранио Качаничку клисуру којом се из Македоније улази на Косово.Добровољачки одред

Srpski Krajevi br.14

били су добровољци из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније, Боке Которске, Баната, Бачке, Барање, Срема који су долазили на Солунски фронт из Русије и САД.

бранио је одступницу српске 2.армије приликом повлачења преко Албаније 1915.године.Због великих губитака назван је легијом смрти. Добровољци Добровољачког одреда 30.септембра 1916.године у борбама на Солунском фронту ослободили су Кајмакчалан и били први српски војници који су закорачили на тле ослобођене отаџбине. У борбама на Добруџи 1916. године добровољци Прве српске добровољачке дивизије пошто

су били слабо наоружани, без шаржера за пушке, борили су се у блиској борби прса у прса да би дошли до бољег бугарског наоружања.У борбама са елитним бугарским јединицама непријатељу се нису предавали. После окупације Србије од стране Аустроугарске, Немачке и Бугарске 1915.године српска војска на Солунском фронту није могла да попуњава своје јединице људством из Србије. Последња и једина попуна српске војске 1916-1918 године

Књигу Американци – српски добровољци из САД( 1914- 1918) награђену повељом Владимир Ћоровић међународног научног скупа историчара у Гацку, Република Српска, 2018. године можете купити код издавача Банатског кuлтурног центра banatskikulturnicentar@ gmail.com

Srpski Krajevi br.14

По завршетку Првог светског рата српски добровољци, заједно са колонистима и српским оптантима из Мађарске формирали су нова насеља у тзв. северним крајевима(Банат, Бачка, Срем, Барања, Славонија). На подручју Баната формирано је 35 колонија у којима је у предвечерје Другог светског рата живело око 30.000 људи, на подручју Бачке 52 колоније у којима је живело близу 30.000 људи, и на простору Срема 24 нова насеља у којима је крајем 30-тих година 20. века живело око 9.000 лица.У Барањи у процесу колонизације основано је 7 колонија у којима је живело око 2.000 људи, a у Славонији 83 колоније са око 27.000 лица. Укупно око 100.000 људи било је насељено у тзв. северним крајевима Краљевине Југославије у 201 колонији у колонизационом процесу између два светска рата.

Mилан Мицић

^uvariТРАДИЦИЈЕ Ликовна колонија

„PUTEVIMA PREDAKA” ЗА ОЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ НАРОДА

дружење „Српски крајеви“ и ове године наставља са окупљањем сликара на тему културе, традиције и идентитета српског народа. Овогодишња колонија се одржава крајем октобра. Подсетићемо вас како је било на изложби у Културном центру Новог Сада, гдје су приказане слике са Прве ликовне колоније "Путевима предака", која сензибилитетом ликовних умјетника на својеврстан начин осликава културу, традицију и идентитет српског народа. "Око 40 изложених платна и дубореза исказује жељу да и путем умјетничких дјела очувамо сво богатство културе, традиције, као и идентитета српског народа", изјавио је Славиша Рујевић, предсједник удружења "Српски крајеви", које је и организатор изложбе "Путевима предака". Замјеник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с вјерским заједницама Др Небојша Кузмановић рекао је отварајући изложбу да из ликовних умјетнина на зидовима "напросто избија мука, борба и несрећа српског народа". "И, увек је то тако. То су, међутим,

за нас Србе особине које нам снагу дају, јер, по оној старој нашој мудрости, оно што нас не убије, то нас ојача. Тако је и данас, тако је одувек било и тако ће бити", истакао је Кузмановић. На изложби "Путевима предака" постављено је 40 платна и дубореза у дрвету, најразличитије тематике, која пластично осликава све оно што нам се дешавало у прошлости а од значаја је за Србе, њихову културу, традицију и идентитет. У питању су дјела младих умјетника, међу којима су и они из Републике Српске, која су стварали на Првој ликовној колонији "Путевима предака" која је одржана у октобру прошле

године у изузетном амбијенту Фрушке горе, у планинарском дому на Поповици. За најбоље умјетничко дјело наведене колоније, а тиме и изложбе проглашена је слика "У рову", аутора Марка Гаћеше, који је рођен 1992. године у Книну, а данас живи у Београду. Ускоро би требало да буде уприличена и продајна изложба "Путевима предака", сав добијени новац биће уложен у организовање нових колонија, а куповином слика помаже се и рад Удружења "Српски крајеви".

Слободан Ковачевић

Пројекат „Чувари традиције“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Srpski Krajevi br.14

I z

S r p s k e

ИСТОЧНО САРАЈЕВО

ODR@ANA REVIJA NARODNIH NO[WI SRBA IZ BiH I REGIONA

Културном центру Источно Ново Сарајево је одржана ревија оригиналних народних ношњи Срба из БиХ и региона, на којој се представило шест колекционара са 40 народних ношњи. Представила су се три колекционара из Републике Српске, два из Београда и један из Новог Сада. Предсједник Омладинског удружења "Аксиом" из Источног Сарајева Горан Ковачевић, који је организатор ревије, изјавио је да су се опредијелили да организују овакву манифестацију по узору на сличне које се одржавају у Србији и Хрватској. Он је напоменуо да су ревије врло интересантне, запажене и посјећене, те да се на њима представљају оригинали народних ношњи који су изузетно квалитетни. "Ријеч је о колекционарима који се овим послом баве из хобија.

Основни мотив је да скренемо пажњу на очување материјалне културне баштине. Сматрамо да имамо шта да покажемо, да треба то да баштинимо и да градимо озбиљну причу о тој теми, као што то раде европске земље", истакао је Ковачевић. Он је рекао да се удружење бави радом са младима и да дјелује у области културе и додао да се највише бави истраживањем фолклорног насљеђа Срба у БиХ, те да су досадашњи резултати рада објављени у двије књиге. "`Фолклорно насљеђе Срба из Брадине`, која је објављена 2016. године и ове године смо објавили књигу `Живот и традиција Срба на Влашићу`. Тренутно радимо на припреми каталога народних ношњи Сарајевског поља", навео је Ковачевић. Марко Радовић, који је рођен у Сарајеву, а тренутно живи у Београду, већ десетак година се бави истраживањем и сакупљањем народних ношњи, а вечерас је представио шест оригиналних комплета.

"Дуго година сам играо фолклор, интересовао сам се за народну ношњу родног краја. Покушавао сам да нађем нешто кроз литературу па сам почео да прикупљам информације и да истражујем. Имам примјерке оригиналне народне ношње из свих српских крајева, од Далмације, БиХ, Црне Горе, Србије и тренутно колекција броји неколико стотина експоната", рекао је Радовић. Он је истакао да до експоната најчешће долази откупом, размјеном са познаницима, који се на сличан начин баве овим послом, и да нешто добије и на поклон. "Незгодно је код народне ношње што се ријетко и тешко проналази комплет, углавном се скупља из делова, комад по комад, и тако се формира целина. Битно је да се пуно детаља усклади да би се комплет могао на прави начин презентовати, као што је случај са овом ревијом", закључио је Радовић. Ревији народних ношњи је претходио дефиле учесника улицама Источног Сарајева.

Часопис СРПСКИ КРАЈЕВИ је подржало

PREDSTAVNI[TVO REPUBLIKE SRPSKE U SRBIJI

Београд, Бул. Деспота Стефана 4/IV

Srpski Krajevi br.14

ИЗЛОЖБА

ULU„URO[ PREDI]”

Удружење ликовних уметника „Урош Предић“ из Швајцарске је у својих 25 година постојања и много успешних заједничких изложби први пут одлучило да радове својих чланова изложи у граду Билу.

зложба је одржана у галерији Алте Кроне, у старом граду Била. Ако је град Бил један од најзначајних центара културе у Швајцарској, онда је галерија Алте Кроне једна од најзначајних изложбених простора у њему. Зграда у којој се галерија налази је позната по томе да је у њој једно време живео и сам Јохан Волфганг Гете, а данас се у њој, поред галерије, налазе и аматерско позориште као и просторије у којима се једном годишње одржава најзначајнија швајцарска изложба уметничке фотографије. На термине за излагање се чека и до две године, што показује колико је тај изложбени простор омиљен код уметника. Упркос веома топлом времену и чињеници да смо се налазили у сред сезоне годишњих одмора, на отварању изложбе су се појавили многобројни посетиоци. Окупљене су поздравили садашња председница Удружења, госпођа Љиљана Путинчанин, др. Јасна Анђелковић, као и доскорашњи председник, Јулиен Николић. За уметнички део отварања су се побринули Вера Јовановић, уметница и солистичка певачица

из Била и Јарослав Ајвазов, соло певач и инструменталиста из Украјине. Као гост изненађења, окупљенима се обратила и заменица градоначелника града Била, госпођа Силвиа Стеидле. Посетиоци који су дошли из других делова Швајцарске су били пријатно изненађени када их је она поздравила на чистом српском језику. Као

акварели, радови у темпери или илустрације, скулптуре и фотографије су покрили и задовољили свачији укус. Уметници чија дела су изложена у галерији Алте Кроне су: Аћимовић Вера, Анђелковић Јасна, Бориссов Алеxандер, Габор Титаyаспорн, Јовановић Вера, Колар Илона, Лакић Стеван, Митић Снежана, Петровић Иван, Путинчанин

специјални гост се појавила и аташе за културу Амбасаде Републике Србије у Берну, госпођа Наталија Гуњић. Кроз галерију је окупљене провео и представио сваког појединачног уметника господин Јулиен Николић. Сама изложба је добила изразито позитивне критике: изложена уља на платну, акрил, колажи,

Љиљана, Радојевић Зоран, Ристић Миле, Стајић Славиша, Станковић Ана, Милић Ана, Баришић Марија и Милић Дејан. Уметност се још једном показала као најбоља спона међу људима. У веома пријатној атмосфери, уметници су размењивали искуства међу собом, одговарали на питања посетилаца, било је и препричавања анегдота, изношења идеја за неке друге пројекте, а шарм старог Билског града је неке од уметника извео на улицу испред галерије, где су пролазнике частили мини акустичним концертом. АНА МИЛИЋ, ДЕЈАН МИЛИЋ РАДИО "КРУГ"

www.srpskikrajevi.rs УДРУЖЕЊЕ ЧАСОПИС

РАДИО

ПРОДАВНИЦА