VINSKI VODIČ: SUBOTICA I SREM

VODIČ KROZ VINORODNU SRBIJU 3

Treći deo: Sremski i Subotički rejon

Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete. Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije u svakom broju magazina Vino & Fino predstavlja vinske rejone i upoznaje nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima. U ovom broju, pričamo priču o Sremskom i Subotičkom rejonu.

Subotički rejon

BOGATSTVO TRADICIJE

Na krajnjem severu Srbije nalazi se oblast izuzetno povoljna za uzgoj velikog broja sorti voća, a naročito vinove loze. Sudar različitih kultura i uticaja, sa naročito snažnim uplivom Centralne Evrope i njenih kulturnih obrazaca, ovde je rodio prelepu lokalnu baštinu koja će svakoga ko proba gutljaj vina iz Subotičko-horgoške peščare smesta odvesti u imaginarijum koji čine fijakeri, salaši, maturski balovi i, uopšte, čitav jedan sklop navika i običaja koji deluje kao zaostatak mirnijeg, urednijeg i veselijeg vremena. Sve ovo veliki je turistički i privredni adut Subotičkog rejona, u kome se na oko 312 hektara vinograda prave čuvena bela i crvena vina.

Rejon se sastoji od tri vinogorja, palićkog, riđičkog i horgoškog. Svi vinogradi prostiru se u ravnici, na nadmorskim visinama od 80 do 130 metara, uglavnom na peskovitom tlu, glini i crnici. Najveće površine pod vinovom lozom nalaze se na teritoriji opštine Subotica, u Palićkom vinogorju, u kome se vinova loza gaji na 196 hektara. Horgoško vinogorje poseduje 78 hektara vinograda, dok se u trećem, Riđičkom vinogorju, vinova loza gaji se na 37 hektara, na peskovitim terenima od Bačkog Brega na zapadu do početka Telečke visoravni na istoku. Sortiment Subotičkog rejona određen je i prirodnim uslovima i lokalnom vinogradarskom tradicijom, kao i specifičnim sortimentom u vinogradima. Kevedinka i kadarka su nosioci vinske baštine ovog kraja. Kevedinka daje vina medno-voćnog karaktera koja su u ranijim epohama na krajnjem severu Srbije bila sinonim za dobro belo vino. Osetljiva, delikatna, teška za gajenje, botritisu sklona kadarka crna je sorta od koje su se ovde nekada pravila vedra, pitka vina arome prolećnog voća. U moderno doba u rejonu je prisutan veliki napor da se kadarka vrati na mesto koje zaslužuje, kao autentičan izraz ovog vinskog kraja.

Ipak, danas su najvažniji i najrašireniji sovinjon blan, merlo, šardone, rajnski rizling, kaberne sovinjon, frankovka, pino griđo i grašac.

U Subotičkom rejonu prave se vina sa jakim dahom tradicije, koja se odlično slažu da autentičnom domaćom hranom. Sve to čini Subotički rejon izvanrednom lokacijom za relaksirani vinski odmor, kao i za dalje investicije u vinarstvo i vinogradarstvo.

Tipična vina Subotičkog rejona

Kadarka Fantazija 2015

Elegantno, ali slojevito vino, svilenkastih tanina, sa mirisom trešnje, crvenog voća i ljutih začina, uz fini dodir plemenitog drveta, pokazuje zašto je kadarka tokom istorije smatrana za gospodsko vino, namenjeno vinopijama rafiniranog ukusa. Vinarija Tonković sva svoja vina pravi samo od kadarke iz svojih vinograda na izrazito peščanom tlu.

Zvonko Bogdan Cuvee No1 2017

Moćna kupaža merloa i kabernea, remek delo tima vrhunskih enologa i podrumara impresivne palićke vinarije Zvonko Bogdan. Skladno, bogato i upečatljivo crveno vino, sa razlogom jedno od najviše nagrađivanih vina iz Srbije.

Sremski rejon

IZMEĐU DUNAVA I SUNCA

Tamo gde se plodna podunavska zemlja sljubljuje sa jednom od najlepših planina Srbije nalazi se Sremski vinski rejon, poznat po istoriji vinogradarstva i vinarstva koja seže do antike, po neverovatnoj sponi prirode i kulture, kao i po vinima koja su ulaznica Srbije za globalni vinski džet-set.

Sremski rejon prostire se kroz opštine Bačka Palanka, Beočin, Novi Sad, Sremski Karlovci, Šid, Sremska Mitrovica, Ruma, Inđija, Stara Pazova i Irig, a u njemu postoji samo jedno vinogorje, fruškogorsko. Vinova loza uzgaja se uglavnom na nadmorskim visinama od 90 do 270 metara nadmorske visine, mahom na obroncima Fruške gore kojoj blizina Dunava daje povećano difuzno zračenje Sunca: na sremskom krečnjaku, lesu i černozemu vinova loza sazreva ranije i daje upečatljiva vina čiji se stil nepogrešivo prepoznaje bez obzira na pravo obilje sorti koje se gaje u Sremu.

Na ovom izuzetnom skupu raznorodnih teroara vinova loza gaji se još od vremena rimskog cara Proba koji je u trećem veku nove ere posadio prve čokote. Vinarstvo Fruške gore pominje se i u doba baroka, a ceo vinski Srem gravitirao je oko Sremskih Karlovaca, velikog kulturnog i društvenog centra u kome su se u kućama vinara čitale i izučavale knjige kao što su "Iskusni podrumar" Zaharija Orfelina i "Soveršen vinodelac" Prokopija Bolića. Koncentracija akumuliranog znanja i dobro čuvanog prirodnog potencijala dovela je, u dugom trajanju istorije, do današnje pozicije Fruške gore i Srema na vinskoj karti sveta, gde se svako malo sremska vina zakite novim odličjima na velikim svetskim takmičenjima.

Sremski rejon uglavnom se prepoznaje po belim vinima od grašca, traminca, slankamenke, neoplante, šardonea i sovinjon blana, jednako kao i po crvenim vinima od tradicionlanih bordovskih sorti - "superfruškogorcima" globalno prepoznatljivog izraza, ali i od centralnoevropskih kao što su frankovka i portugizer. U novije vreme sve je više i autentičnih sorti među kojima je probus svakako najvažnija. Tu su i iskričavi, osvežavajući fruškogorski rozei - vina među kojima danas ima i izuzetno ozbiljnih etiketa koje u stopu prate svetske trendove, a svaki uspeli svetski eksperiment sa vinom, kao što su oranžna vina, i ovde dobije svoj lokalni odgovor.

Više od 2.000 hektara izvanrednih vinograda, ogromna posvećenost sremskih vinara, duga i neprekinuta vinarska i vinogradarska tradicija, snažna veza gastronomije, vinarstva i turizma koja privlači veliki broj ljudi u vinograde Srema i Fruške gore i svest vinara da sigurno koračaju putem međunarodne afirmacije čine Sremski vinski rejon generatorom novih vinskih trendova u Srbiji.

Tipična vina Sremskog rejona

Grašac Quet 2019

Karakterističan izraz najvažnije autohtone sorte Fruške gore, iz vinograda sa pitomih banoštorskih padina okrenutih Dunavu. Sočno vino puno svežine i karaktera stonog voća, citrusa i nežnih cvetnih nota.

Alma Mons 2016

Sa jedinstvenog krečnjačkog terora Belog brda kod Beočina, dolaze vina posebnog karaktera. Crvena kupaža marselana, merloa, pti verdoa i oba kabernea donosi miris zrelog crvenog i crnog voća, domaćeg džema i toplih začina, uz raskošnu punoću i kompleksnu završnicu.

ChiChardonnay 2018

Unikatna garažna vinarija Chichateau iz Šišatovca, već godinama proizvodi jedan od najupečatljivijih fruškogorskih šardonea. Moćan, raskošan i pun, sa očuvanim sortnim karakterom, izvanrednim kiselinama i elegantno uklopljenim drvetom. Vino za dugo čuvanje i odležavanje!

Probus 276 Deurić 2019

Intenzivni mirisi kupina, trešanja i bobica zove, obogaćeni notama vanile i sveže kafe, odlikuju ovo sočno, ali elegantno vino, tipičnog predstavnika sorte probus iz vinarije Deurić. Probus se toliko brzo širi fruškogorskim vinogradima da pretenduje da uskoro postane najvažnija crna sorta u čitavom vinogorju.

Vinarija Verkat

NOVA ZVEZDA FRUŠKE GORE

Tokom poslednjih nekoliko godina fruškogorskom vinskom sazvežđu pridružila se nova zvezda: mlada vinarija po imenu Verkat, smeštena u Čereviću i posvećena stvaranju impresivnih vina, dobro promišljenih od grozda do etikete

Vlasnice vinarije Verkat, Nataša i Sonja Vrkatić, na vinskoj sceni danas su poznate i kao vinarke koje su, prve i jedine, na Fruškoj gori napravile vino od istarske malvazije, i to sa ogromnim uspehom, pokazavši da ova sorta i kod nas ima veliki potencijal, kao i da smo kao tržište sazreli do te mere da umemo da prepoznamo i nagradimo smele vinske eksperimente. Nakon lansiranja vina od malvazije u dve berbe, 2018. i 2019, sestre Verkatić nedavno su predstavile i izvanrednu, sasvim jedinstvenu Malvaziju Barrique 2019, puno, sočno vino, bogato i voćno, sjajnih kiselina, daha plemenitih citrusa i osvežavajuće gorčine kore pomorandže. Gastro-vinski hepening u beogradskoj industrijskoj zoni na obali Dunava bio je sjajna prilika da se ova etiketa, pravljena od grožđa koje se gaji u vinogradu na potesu Đinđevac, lansira u vinsku orbitu.

Malvazija na Fruškoj gori! Reči koje i dalje zvuče neverovatno imaju neobičnu predistoriju: sorta je ovde doneta još 1957. godine, a sadnice su kupljene kada je jedan član Banoštorske zadruge putovao u Pulu, radi posete sinu vojniku. Zahvaljujući sestrama Vrkatić, nakon više od pola veka postojanja malvazije na Fruškoj gori, ova sorta ovde je našla novo, snažno uporište. Pored malvazije koja je do sada postala pravi vinski hit – ne samo kuriozitet već i vino koje parira ozbiljnim istarskim ponudama – sestre Vrkatić prave i vina od grašca belog, koristeći sve prednosti teroara koji ovoj sorti omogućava da zablista. Verkat grašac 2019 veselo je, hrskavo vino finih tonova limete, ananas dinje, breskve i sitnog cveća, uz dosta čvrstu aromatsku “kičmu” koja mu daje postojan ukus i očaravajuću, slankastu završnicu. Ovo karakterno vino pravi je dokaz za veliki potencijal grašca kao sorte pred kojom u Srbiji stoji sjajna budućnost.

Sonja i Nataša Vrkatić pune su energije i ozbiljnih planova za budućnost, a njihova vinarija okrenuta je pravljenju vina kod kojih nema kompromisa ni sa konceptom ni sa kvalitetom konačnog proizvoda: svako njihovo vino je njihova potpuna “lična karta”. Uz ovakvu filozofiju rada i uz vina koja su do sada predstavljena, od vinarije Verkat u budućnosti možemo očekivati samo lepe vesti.