ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ И ЗАКОНИТОСТИ
МОЛАРНА ЗАПРЕМИНА ГАСА Моларна запремина гаса (Vm) дефинише се као однос запремине гаса (V) и његове количине (n): .
(8)
бе н
ик е
SI-јединица моларне запремине је m3/mol, али се у пракси чешће користи децимална јединица dm3/mоl. Моларна запремина гасова је физичка величина која зависи од температуре и притиска. Стога се обично изражава при нормалним условима, скраћено н.у., (0 °С, 101,3 kРа). У табeли 2 приказане су моларне запремине идеалног гаса на сталном притиску (101,3 kРа) и различитим температурама. Подсећамо вас да је појам идеалног гаса уведен у циљу лакшег проучавања гасног стања. То је гас између чијих молекула не делују привлачне силе, а укупна запремина молекула је занемарљиво мала у односу на запремину гаса. Ниједан реални гас нема описана идеална својства, али им се може приближити на ниским притисцима и високим температурама (тј. при високом разређењу). Табела 2. Моларне запремине идеалног гаса на различитим температурама t (°C) 0
22,4
уџ за д во За
Vm (dm3/mol)
5
22,8
10
23,2
15
23,6
20
24,1
25
24,5
30
24,9
50
26,5
75
28,6
100
30,6
Као што се из табеле 2 види, моларна запремина идеалног гаса при нормалним условима је 22,4 dm3/mol. Порастом температуре моларна запремина идеалног гаса расте. Моларне запремине реалних гасова су приближно једнаке 22,4 dm3/mol.
Пример 7 Израчунајмо колико се молова кисеоника налази у челичној боци запремине 10 dm3, на температури од 15 °С и притиску од 101,3 kРа. V = 10 dm3 t = 15 °С р = 101,3 kРа n(О2) = ?
22
I
