cena 59 din.
Broj
38
Jul
2012 www.zdravzivot.com
...i reuma Nina Martinovic: autorka TV emisije "Kosmos": Vegetarijanstvo je moj davnašnji izbor
Ekskluzivni intervju sa Sanjogi Umašankarom (2.deo)
Tema broja:
Zašto i vaš izbor treba da bude...
ORGANSKA HRANA
nova saznanja, naucni dokazi
Prirodna medicina Kako ojacati sopstvenu koncentraciju Zašto je dr Dzon Selbi postao alternativac
+
Makrobioticki saveti
Zdraviji recepti
Zdravija ishrana za pocetnike
Kako kod osetljivog stomaka
Prakticna makrobiotika u prirodi
! O V O N
„Nikome ja ne verujem...“ ...reče pre neki dan jedna dama, u razgovoru o organskoj hrani, pa nastavi: „Čak ni Japancima, Nemcima, nikome. Priča o organskoj proizvodnji i o proizvodima je čista farsa, za punjenje nečijih džepova. Čim to zavisi od ljudske svesti, a i Vi i ja znamo kakva je ona danas, to se pretvara u podmićivanje inspektora, kontrolora itd. Prema tome, ko će da veruje da je u kesi, na kojoj stoji da je organsko, stvarno baš taj kvalitet?“ Ne bih vas dalje opterećivao sličnim mislima dotične dame. One su tu da bi pokazale, a već jesu, jedan skeptičan pogled ljudi na organsku proizvodnju i proizvode. Nije ova dama jedina. Ali je zanimljiva, jer je nakon ovog, usledio mnogo zanimljiviji monolog, posvećen proizvodu koji ona plasira na tržište, a koji je nasušna prehrambena namirnica „koja detoksikuje naš organizam. Pouzdano“. (Sic!). „I šta god pojedete, kakva god bila ta hrana, dovoljno je da posle toga pojedete naš .... i Vi ćete se očistiti od tih otrova“, rekla je. Ne, nije važno koji je to proizvod. Makar ne za ovaj tekst. Iako znam da vas zanima. Reći ću vam da je reč o veoma reklamiranom proizvodu. Tek toliko. Ovde je mnogo važnije koliko je ona s jedne strane s lakoćom presekla tanku žicu poverenja u organsko, da bi s druge strane pokušala da udesetostruči žicu poverenja u sopstveni proizvod. I time me podsetila na onog nesretnog Amerikanca što prodajući svoju energetsku metodu šeta po bini sa flašicom koka-kole i tvrdi da možete da pijete i jedete šta god hoćete, ako u svakodnevnom životu primenjujete njegovu metodu. I njoj je priča o organskom potrebna za promociju. Pa je jasno zašto širi takav skepticizam prema organskom, jer njen proizvod nema tu oznaku. U odnosu prema organskom, naročito pojedinačnom, pade mi na pamet priča svetogorskog monaha Pajsija, koju ovde prenosim u celosti: “Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Prvi podsećaju na muve. Glavna osobina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se muva nađe u bašti punoj cveća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti. Zaustaviće se na nekoj nečistoći koju nađe i u smradu će se osećati sasvim ugodno. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: 'Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo da pronađem đubre i blato.' Postoje ljudi koji podsećaju na muve. Oni su navikli da misle negativno i u životu uvek traže loše strane, nipodaštavajući i odbijajući prisustvo dobra. Druga kategorija ljudi su oni koji podsećaju na pčele, čija je osobina da uvek tragaju za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletele. Kada bi se pčela našla u sobi punoj nečistoće sa komadom bombone u uglu, zanemarila bi svu nečistoću i sletela bi na bombonu. Kada biste od pčele tražili da vam pokaže gde se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: 'Ne znam. Mogu ti reći samo gde se nalaze slast, med i šećer.' Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari“. Izgleda da sam ja u ovoj podeli pčelica. Jer u organskoj proizvodnji vidim onaj cvet na koji želim da sletim i skupim svoj nektar. I ne tražim nečistoću po svaku cenu u svemu, pa kažem sebi: dobro, možda i ima onih koji manipulišu. Ali, nisu svi takvi. Čak ni ovde. A nekamoli u Japanu i Nemačkoj. U to ime, Živeli! G.K. urednik@zdravzivot.com P.S. Zahvaljujem se dvema divnim damama, našim naučnicama, dr sci. med Nini Bulajić i dr sci. med Slađani Jović što se uopšte naučno pozitivno bave temom organskog, a i na tome što su nam dale pravo da objavimo njihov naučni rad u ovom broju časopisa. A zahvaljujem se od sveg srca i izdavačima naučnog časopisa „Medical Data“, kao i glavnom i odgovornom uredniku prof. dr Petru Spasiću, na dozvoli da objavimo ovaj naučni rad kod nas (str .22-26) Časopis “Živeti zdravije...” 11000 Beograd, Braće Miladinov 10 e-mail: redakcija@zdravzivot.com Telefon: 011/38-36-436 Radno vreme, radnim danima, od 9 do 16č. Izdavač: Macrobiotic prom, Beograd Urednik: Goran Kojić; Dizajn: Milan Zindović Lektor: Goran Bojić; Novinar: Biljana Vlatković Stručni saradnici: prof. dr Staniša Stojiljković, dr Slobodanka Babić, dr Nina Bulajić, Vladimir Čobić, Ljiljana Stefanović, prof. dr Vladimir Jorga, Marina Mlinarić
Štampa: Politika A.D., Beograd Marketing: Agencija „IEA”, Beograd Distribucija: Global press, Beograd; Macrobiotic prom, Beograd U časopisu nećemo objavljivati oglase i PR tekstove koji nisu u skladu sa uređivačkom koncepcijom.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 614 ZDRAVIJE : vaš informator za zdravije življenje / urednik Goran Kojić. - [2009], br. 1- . - Zemun (Palmira Toljatija 64/29): Macrobiotic prom, [2009]- (Beograd : Politika A.D.). - 26 cm Mesečno. Varijantni naslov od br. 16 (2010) Živeti zdravije ISSN 1821-1712 = Zdravije COBISS.SR-ID 167413260
makrobiotičke
slagalice
Kako dokazati da makrobiotika nije samo zdravija ishrana?
Lipovička škola totalne makrobiotike Valjda svakom onom ko prvi put čuje za makrobiotiku, odmah padaju na pamet miso supa, suši, integralni pirinač, gomašio, umeboši... Da makrobiotika nije samo to i da sve više postoji potreba za bržom makrobiotikom, govore makrobiotički seminari udruženja “Zdrav stav”. O tome svedoči jedan od voditelja ovog seminara, naša stručna saradnica Borka Blečić.
N
aši ljubazni domaćini, Jelena (Vrzić) i Milan iz japanskog centra dođo „Harukaze“, odmah su nas upoznali sa prijatnim ambijentom „kuće na osami“, odakle se na sve strane pruža pogled na Lipovičku šumu. Obišli smo okolinu upijajući zelenilo i prijatan, svež vazduh u naša, urbanim životom zamorena, čula. Posebnu pažnju privukla nam je bašta, koja uveliko daje usev bez upotrebe, ne samo pesticida, već i bez stajskog đubriva, kao i brojne sorte voća, posebno stare sorte šljive, jabuke, kruške... Po plodovima breskve uverili smo se da je, ipak, i to voće moguće gajiti bez upotrebe fungicida. Sa setom sam osmotrila veliko stablo trešnje: na prethodnom seminaru, dve nedelje ranije, nauživali smo se plodova sa nje – brali smo i jeli, brali i jeli – sa svih grana koje smo mogli dohvatiti.. Bila je to užina pre ručka - direktno sa grana!
Lepota od života Tokom šetnje, Jelena je predložila da iskoristimo čist vazduh i prostor na otvorenom za malo vežbi. Može, ali da se ne preznojimo, molili smo. Obećavši da se to neće desiti, odvela nas je do prostora gde smo svi zajedno radili lagane vežbe njenog „senior balans sistema“, koji je osmislila za osobe koje počinju sa praktikovanjem fizičke relaksacije kao i za osobe slabije kondicije: zaista su nenaporne i razbuđuju ceo organizam i - stvarno se nismo preznojili! Naravno, zato što su vežbe prilagođene većini ljudi koji žive sedalačkim načinom života a svežina ambijenta je vežbanje učinilo smirujućom a ne iscrpljujućom aktivnošću. Još bismo vežbali, ali morali smo krenuti nazad i obići prostor koji je zamišljen kao centralno mesto ovog seminara: kuhinja.
4
Učesnici seminara uglavnom očekuju klasičan kuhinjski prostor i sve što ide uz to. Ovde je to, u stvari - prostor predviđen za uživanje. Svima je to bilo jasno čim smo se popeli u prostor oivičen niskim kamenim zidovima i drvenom konstrukcijom, gde se sa sve četiri strane pruža pogled na okolinu (nigde prozori, ništa klima uređaj – a sveže!). Svi su uzdahnuli: “Svi bismo da živimo ovde!” „Lepota od života!" – reče neko od prisutnih.
A ne samo da se krčkamo... I počela je priča o lepoti življenja ovde i životu koji živimo tamo, u gradu, i šta sve propuštamo i koliko, u stvari, gubimo i koliko ne vidimo (dok se ovako ne uverimo) da nam priroda, ovaj mir, tišina i
mirisi – u stvari nedostaju. U toj priči, blizina ručka nas je opomenula da bi trebalo da počnemo sa pripremanjem hrane. Da, treba nešto pripremiti, skuvati ali – brzo. Došli smo i da uživamo u prirodi i da se družimo a ne samo da se „krčkamo“ kraj šporeta jer, kao što je rečeno – niko ne voli leti da (se) kuva.. Planirano je da za dva i po sata pripremimo 4 slana jela, jedan kolač i jedan voćni krem. Podelili smo se međusobno ko će šta da secka, ko će da nadgleda jela, ko će se baviti slatkišima. Svako je dobio program radionice sa redosledom postupaka i receptima, trebalo je samo odabrati ko će šta raditi. Demokratija na delu: podelili smo se po dvoje za svako jelo i po jedan učesnik za slatkiš i kremić. Ovo je, sasvim spontano i potpuno neplanirano, postalo obeležje seminara: dok smo se vraćali sa vežbanja sa Jelenom, oni koji su želeli još fizičke aktivnosti na otvorenom – odigrali su i partiju frizbija sa malom, sedmogodišnjom Jelenom koja je došla da „pomogne mami“ na seminaru. Prisustvo školskog deteta na seminarima je sada već postalo pravilo: na prošlom seminaru mali Časlav nam je, došavši kao mamina podrška takođe pomagao: donosio je vodu za pranje povrća, brao nam je trešnje dok smo mi pri-
Oh, ne: Nazad u veliki... Vraćajući se Ibarskom magistralom, dok se sunce lagano spuštalo na horizontu, u daljini se nazirao grad sa poznatim obrisima, gužvama, zvucima... Neko se u kolima setio pesme Bore Čorbe, izrekavši upravo ono što smo svi mislili i osećali: „Nazad u veliki prljavi grad“.
premali jela, organizovao akciju spasavanja ptića lastavice ispalog iz gnezda – i svi smo spasavali. I spasli...
Podseti me šta to beše - moba Ovaj put, mala Jelena je trčkala odazivajući se na svaki poziv da donese nešto, pridrži, odnese i – pita. Učesnici seminara nisu morali mnogo da pitaju, Jelena je to činila umesto njih: zašto se ovo stavlja ovde a zašto ovo mora da se iseče tako, šta fali njenom omiljenom sladoledu sa pistaćima (tj. zašto to nije dobro jesti), šta je seitan, od čega se pravi to crno, tečno (tamari), zašto ne sme puno soli (a koliko je to „puno“?), zašto, šta, kako... Dečja pitanja koja uopšte nisu detinjasta. Odgovori na sva njena pitanja (pitanja i pitanja..) bili su u stvari teorijski deo seminara – naravno, praćeni komentarima odraslih koji su izazivali opšti smeh. Najzad, objasnili smo joj važan detalj: ako želi da bude i dalje tako lepa, graciozna i zdrava – bolje je da ne jede čokoladice i čips jer osim bubuljica, prehlade i debljine ništa je drugo neće hteti! Poslušno je klimnula glavom: ne, neće ona da bude bubuljičava, bolesna, debela. U svakom slučaju, prisustvo školske dece svaki put unese dodatnu ležernost u naša druženja na seminarima. Mobe su stari (dobri) običaji u kojima su ljudi, dobrovoljno, okupljeni oko zajedničkog posla, u opuštenoj atmosferi, radili i družili se: svako radi koliko može a posao lagano odmiče dok se zajedničkim angažmanom svih ne dovede do kraja. Tako je bilo i na ovom seminaru: smenjivala su se brza jela: pikantno jelo od kinoe, rajsko jelo, hladna krem-supa od šargarepe, pitice za poneti, voćni milk-šejk, brzi kolač sa breskvama. Pa je bilo i momenata takmičarskog karaktera: „našem“ jelu niko neće moći odoleti“. „Šta? Niste ni fil još napravili, učite i gledajte spretnost i brzinu!..“ Potpuno opušteno, jedino je samo ironija dominirala.
Delima ruku svoji(je)h Uporedo sa pripremom (žene su nešto spretnije i brže) išlo je i pranje posuđa (muška snaga u borbi sa šerpama, loncima i tiganjem). Da li zato što su jela brza ili što je atmosfera bila opuštena (a ipak radna), posle nekoliko sati došli smo do završnice: raščistili smo prostor, poređali stolove i stolice i seli da uživamo u „delima ruku svojih“. I tu se definitivno vide razlike u ukusima: nekome se više sviđa rajsko jelo dok neko više voli začinjeno, pikantno, trećem je opet nešto previše blago a nekome smeta ako se oseti neki začin; no, kolač sa breskvama, a posebno milk šejk je definitivno kombinacija koja je svima prijala – tako sladak a ipak se nikome nije pila voda nakon njega! Oko 17 časova ručak je završen, sve je rasklonjeno, sređeno i dovedeno u početno stanje, u kome smo zatekli prostor u kome smo proveli prijatno subotnje pre i popodne. Da, do novog druženja, na ovakvom ili sličnom seminaru •
zdravije
za početnike
Miso je vaš odličan prijatelj
S
rž japanske kuhinje i neizostavni tradicionalni sastojak domaće supe uz koju Japanci započinju dan, ali koji se koristi i za poboljšanje ukusa raznih drugih jela tokom dana je – miso. Da bi se miso dobio, potrebno je sojino zrno, ponekad i pirinač ili pšenica u kombinaciji sa dodatkom soli i kulturama plesni, a zatim se ostavlja da sazri u koritima od kedrovine tokom jedne do tri godine. Dodatak različitih sastojaka i varijacije u dužini fermentacije daju i različite vrste miso začina koje se razlikuju prema ukusu, teksturi, boji i mirisu. Zašto Japanci cene miso? Miso sadrži izoflavone, saponine, sojin protein, a nepasterizovan i žive enzime. Pozitivan uticaj na zdravlje je jasan. Studija, svojevremeno objavljena u časopisu Džornal of nešnal kenser institjut (Journal of National Cancer Institute) pokazala je da je kod žena koje konzumiraju tri ili više zdela miso supe dnevno smanjen rizik od raka dojke za oko 40 procenata - u poređenju sa ženama koje konzumiraju samo jednu zdelu
miso supe dnevno. Ipak, miso ima visoki sadržaj soli, pa treba biti obazriv ukoliko već postoje određena zdravstvena ograničenja. Japansku miso supu možete napraviti tako što izaberete nekoliko vrsta povrća; recimo, krompir, šargarepa, šiitake, luk
- koje izrežete na komadiće i dodate kad voda začinjena kombu algom počne da vri. Ovde su dobrodošle i kockice tofua, a neposredno pre posluživanja dodajte miso pastu - oko jedne kašike po osobi, koju je prethodno najbolje pomešati sa malo tople vode iz supe •
Provereni havajski eliksir zdravlja
M
orinda citrifolia divlji je plod jugoistočne Azije, ali je mnogo poznatiji kao noni sa Havaja. Ovo voće nije poput onog na koje smo navikli.
6
Noni, naime, ima neugodan miris kada se raseče, ali uprkos mirisu koji, svakako, ne mami, konzumiranje ovog ploda se višestruko isplati za zdravlje.
Čak su i semenke nonija jestive kad se skuvaju, a nije neuobičajeno ni da se koristi ulje dobijeno od njih. Stablo, kao i plod ove biljke se odavno koriste u tradicionalnoj medicini. U Japanu i Kini se, između ostalog, koristi kod saniranja kožnih problema, groznica, čireva u ustima i želudačnih problema. Plod se koristi kod astme i dizenterije, a na Havajima se zreli plod primenjuje spolja da zaleči inficirane rane, za bol u zglobovima i kod kožnih bolesti. Danas se, uglavnom, konzumira sok od nonija kao tonik zdravlja, za hronična stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, ali i za prevenciju raka. Noni sok je bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima, stimuliše imunosistem i ima antitumorska svojstva. Sadrži i veliku količinu kalijuma koji može suzbiti visoki krvni pritisak, ali zato zahteva oprez u slučaju problema sa bubrezima. Ko bi rekao da je među najzdravijim plodovima onaj koji ne mami svojom slašću. Nije uvek sve onako kako izgleda •
Naš voljeni domaći Amerikanac
S
uncokretovo seme je u Evropu iz Amerike došlo u 16. veku, kada je uz ulje postalo neizostavan sastojak u kuhinji. Pokazalo se, međutim, kao vrlo korisno i za zdravlje. Kao izvanredan izvor antioksidanta vitamina E, igra vrlo važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Tako možete dobiti više od devedeset procenata preporučene dnevne vrednosti vitamina E u samo četvrt šolje semenki suncokreta. Vitamin E ostvaruje i značajne antiupalne efekte, u koje spada i ublažavanje simptoma astme, artritisa i uopšte stanja koje stvaraju slobodni radikali. Takođe se pokazalo da smanjuje rizik od raka debelog creva, raka bešike i prostate, a ishrana koja sadrži vitamin E ostvaruje zaštitni efekat za kožu.
Prevencija raka uz suncokretovo seme? Da, s obzirom na to da je ono dobar izvor selena. Studije ukazuju na snažnu povezanost između niskog unosa selena i raka, a s druge strane selen stimuliše popravku DNK i sintezu u oštećenim ćelijama te sprečava širenje ćelija raka. Suncokretovo seme je bogato i magnezijumom, poznatim po tome da „smiruje živce“ pa će vam suncokretove semenke prijati kad ste napeti. Uz to je i izvor triptofana, aminokiseline koja pomaže da se proizvodi serotonin, neurotransmiter koji ublažava napetost i smiruje. Semenke sadrže i bakar koji je bitan u procesu stvaranja kolagena i elastina. Kad je reč o suncokretovom ulju, postoje tri tipa, koja imaju malo zasićenih masti. Linolno suncokretovo ulje sastoji se, uglavnom, od polinezasićenih masti, posebno omega-6 masnih kiselina, a visokooleinsko suncokretovo ulje, uglavnom, sadrži mononezasićene masti omega-9 koje učestvuju u pomaganju očuvanja pamćenja, sprečavanju razvoja karcinoma i smanjenju vrednosti krvnog pritiska. Mešavina linolenskog i oleinskog ulja, konačno, može da izdrži vrlo visoke temperature pečenja, tako da se ne formiraju transmasti. Studija objavljena 2005. god. u Džornal of ameriken dajetetik asosijejšn (Journal of American Dietetic Association) pokazuje da konzumiranje ovog suncokretovog ulja može smanjiti nivo LDL - „lošeg“ holesterola - i time zaštititi srce •
zdraviji recepti Kremasti spanać Potrebni su vam: 25g gija (prečišćenog putera) 1 mali crni luk, sitno iseckan 2 kašike integralnog brašna 200ml sojinog mleka 400g spanaća 100ml pavlake svež muškatni oraščić Priprema: Zagrejte gi u tiganju i na njemu pržite luk 5 minuta. Dodajte brašno i pecite još 2 minuta i počnite polako da dolivate mleko. Kada se sve sjedini, kuvajte još 5 minuta dok se sos ne zgusne. Za to vreme spanać stavite u veliku posudu i prelijte vrućom vodom. Stavite spanać na krpu, iscedite sav višak vode i isecite. Dodajte spanać sosu, promešajte na tihoj vatri i dodajte muškatni oraščić •
Slagano povrće Potrebni su vam: 6 kašika maslinovog ulja 4 velike tikvice, isečene na debele kriške 5 zrelih paradajza, isečenih na kriške 2 patlidžana, isečena na kriške 1 glavica belog luka šaka ruzmarina so i biber Priprema: Zagrejte rernu na 200 stepeni. Vatrostalnu posudu iznutra namažite uljem, a zatim, počevši od ivice, ređajte povrće u koncentričnom krugu dok ne napunite do sredine - neka ostane toliko prostora da odozgo možete da dodate glavicu belog luka. Pospite ruzmarinom, sve bogato prelijte uljem i začinite solju i biberom. Sve zajedno pecite, povremeno dodajući još ulja ukoliko vam se učini suvim, 50 minuta do 1 sat. Uklonite beli luk, podelite ga na čenove i dodajte odozgo jelu •
8
Ti sam (ne) izgrađuješ sopstveni život Činjenica da danas u svetu postoji preko četrdeset značajnijih psihoterapijskih škola samo govori o složenosti rada sa umom, kao i o težini objektivnog i jasnog definisanja ovog pojma. U jednom od kasnijih nastavaka u ovoj seriji, kada već postanete napredni studenti ovog tečaja, mi ćemo se malo detaljnije pozabaviti definicijom i prirodom čovekovog uma. Na drugoj strani, u brojnim današnjim nju ejdž školama samorazvoja, uglavnom poteklim sa Zapada i Amerike, potencira se pristup: “Ti izgrađuješ sopstveni život, tvoj život zavisi najviše od tebe samog i tvojih odluka, prestrukturiraj i uredi sebe”, itd. Drugim rečima, potencira se usmerenost na samog sebe i bavljenje samim sobom. Taj pristup je u osnovi pogrešan. Ostvarenost u životu ne zavisi od toga šta uradimo sa samim sobom, kao što se ni od masturbacije neće roditi novi život. Čovekova realizacija zavisi od njegove otvorenosti prema drugim ljudima, od stupnja ostvarenog kontakta i zajedničkog razumevanja, kao i od rezultata tih zajedničkih akcija i poduhvata, koje sa drugima osmisli i sprovede. Na toj osnovi, duševno zdrava osoba je uvek otvorena za impulse koji dolaze spolja i uvek je spremna da uči od drugih i onoga što joj spoljašnja realnost i životne situacije donose, često pri tome provocirajući i menjajući sopstvene granice i lični vrednosni sistem.
Postojanje smisla, ličnih ciljeva i prioriteta Veliki broj ljudi živi po automatizmu i inerciji. Bori se za opstanak i preživljavanje i retko ili samo površno se može zamisliti o svrsi svog života. Drugima, pak, izgleda da tu i nema neke svrhe, pa se olako predaju svemu što ih snađe. Na kraju, kada mladost i životna energija nepovratno odu, i jedni i drugi se osećaju kao žrtve i smatraju da su se olako i neodgovorno odnosili prema sopstvenom životu. U jevrejskoj kulturi se smatra da svaki čovek ima svoju misiju, neki posebni zadatak zbog koga se rodio i koji je dužan da ispuni. Takođe, svako raspolaže i određenim talentima, i najveći greh koji neko može da učini prema Bogu, po jevrejskom verovanju, jeste da te svoje talente ne upotrebi. Uopšteno gledano, kao što to govori i Dostojevski, “ljudski razum ne može odgonetnuti zagonetku sveta i rešiti problem života”. Sveukupno postojanje
i život možda i nemaju nekog smisla i cilja, ali jedno je sasvim sigurno: sopstvenom životu mi sami moramo dati neki smisao. Koja je to naša lična misija, kojim mi to talentima raspolažemo i kako ćemo ih sve ispoljiti? Kuda plovi naš brod? Šta hoćemo da ostvarimo u ovom životu?
Ako pogodim cilj - promašiću sve ostalo Mnogi ljudi se plaše da o tome i razmišljaju, nesvesno se držeći jedne japanske izreke: “Ako pogodim cilj - promašiću sve ostalo”. Oni se radije prepuštaju da ih život nosi sam od sebe, često naivno verujući u čuda i nemoguće fantazije, umesto da jasno odrede svoje ciljeve i uzmu volan života u sopstvene ruke. U principu, što je čovek u težoj situaciji i u većoj krizi, on će više verovati u čuda i brze promene, umesto da realno sagleda svoju situaciju, odredi ciljeve i lati se strategije “korak po korak”, u pravcu kretanja ka zacrtanom cilju. Gužve na šalterima kod uplate za “Loto”, vračare i šarlatani svih vrsta, multi-leveli, porodična iseljavanja u prekookeanske pustinje, bankarski krediti (“uđeš, izađeš i gotov si”) i druge slične pojave samo su indikator opšteg stanja duha i nivoa duševnog zdravlja širih slojeva.
Pravi smer životne energije Ako želimo da prestanemo da živimo po balkanskom fatalističkom obrascu “sve puste neminovnosti”, koga je dešifrovao naš nobelovac Ivo Andrić, a iz koga prističe samo impotencija i predaja, onda je potrebno da se svesno i realno presaberemo i pozicioniramo. Kao što smo to u prethodnom broju već naveli, na prvom mestu treba da umemo da mislimo i da dobro procenimo šta možemo, a zatim da jasno preciziramo i odlučimo šta hoćemo. Na osnovu toga treba da napravimo godišnji, mesečni i nedeljni plan, a onda da počnemo da živimo i radimo u skladu sa time, kultivišući pri tome i samodisciplinu. Tada će naša životna energija poteći u pozitivnom smeru, dobiće jedan fokus ili kanal i počeće da se na zdrav i produktivan način ispoljava. Ako to ne uradimo, onda ćemo rukovođenje sopstvenim životom prepustiti tim nesvesnim ženjama i fantazijama iz naše podsvesti, živećemo od danas do sutra, bez cilja i plana, a životna energija će se kretati haotično i često biti blokirana, usled čega će se ispoljavati destruktivno i sve više uništavati i zagorčavati život samog svog vlasnika •
Vežba 1: U razgovoru sa drugima, vežbajte da budete pažljiv i strpljiv slušalac. Stavite sebe u drugi plan. Slušati pažljivo i do kraja drugu osobu je akt ljubavi i poštovanja. Ako je potrebno, osetite da ste u koži te druge osobe, odnosno dozvolite sebi da se emotivno i osećajno uživite u događaje i situacije o kojima vam ta osoba govori. Zatim, dajte sebi malo vremena. U dobroj komunikaciji uvek ima i kratkih perioda tišine. Pri tome, dopustite sebi da ono što ste čuli obavi jednu vrstu unutrašnjeg rada u vama. Dozvolite, da kao rezultat toga novog saznanja i porasta razumevanja po nekom pitanju, dođe i do izmene ili korekcije nekog vašeg ranijeg stava ili mišljenja po tom pitanju. Bolje težite da otkrijete nepoznate pojedinosti, istinu ili realnost o nečemu o čemu ta druga osoba govori, i da dozvolite sebi da se menjate, nego da težite da uvek vi budete u pravu. Moto današnjeg vremena je: “Moramo početi da volimo promene, isto onako kao što smo ih nekada mrzeli”.
Vežba 2: Obezbedite vreme i zaštićeni prostor, u kome ćete na miru razmisliti i popuniti sledeću listu. Za svaku od navedenih kategorija, navedite po pet najvažnijih ciljeva koje imate. Budite slobodni da je posle nekoliko nedenja ili meseci ponovo razmatrate i izmenite ili dopunite. MOJI ŽIVOTNI CILJEVI A). Najvažnije stvari koje želim da učinim u svom životu: B). Pet najvažnijih praktičnih ciljeva koje imam za ovu godinu: V). Ciljevi koje bih imao, kada moji roditelji ili partner, ne bi bili protiv: G). Ciljevi u vezi novca i materijalnih dobara: D). Ciljevi u vezi seksa i intimnih odnosa: E). Moji najviši duhovni ciljevi:
45
Čitajte zdravije Da li tražite nešto više od homeopatije?
Homeopatska moć isceljivanja
u vašem domu
Slavni američki violinista Jehudi Menjuhin tvrdio je da je homeopatija „jedan od retkih pristupa lečenju koji ne donosi nikakvu štetu – samo korist”. Da li je baš tako? Poseta profesionalnom homeopati u traženju rešenja za vaše zdravstvene probleme svakako je naša preporuka. Ipak, neke homeopatske lekove možete imati i kod kuće kao prvu pomoć i koristiti ih u određenim akutnim stanjima. Pitate se kako? Zajedno sa vama listamo najnoviju knjigu “Iscelitelj u svakom domu”, autora Begabati Lenihan, u izdanju Hema Kheya Neye iz Beograda.
L
eto je vreme putovanja i godišnjih odmora kome se svi radujemo i, najčešće, provodimo u krugu svoje porodice - negde, na moru, planini, van zemlje. Te trenutke topline i sreće mogu pomutiti manji ili veći problemi koji se mogu desiti bilo kom članu vaše porodice, posebno deci.
•
“Torba” za prvu pomoć Da biste predupredili takve situacije, ponesite na svoje putovanje malu “homeopatsku torbu” lekova koji će biti od pomoći u stanjima poput, opekotina, sunčanice, proliva, alergije, povreda i sl. Evo, brzi savet za vas - kako sastaviti komplet za putovanje. Važno je imati nekoliko homeopatskih lekova pri ruci tokom putovanja. Ali, pogledajte još nekoliko drugih, o kojima još nismo pričali: • Arsenicum za putničku dijareju • Nux Vomica za poremećen stomak usled loše ishrane • Arnica – Calendula – Phosphorus, trio za povrede • Carbo Veg - ako idete na veću visinu gde ćete imati teškoća sa disanjem ponesite obavezno ovaj homopatski lek, jer on pomaže da se bolje apsorbuje kiseonik. Uzgred, takođe je odličan za gasove u crevima! • Cocculus je odličan homeopatski lek, naročito ako putujete u različite vremenske zone, jer pomaže telu da podesi svoj unutrašnji časovnik. Uzmite nekoliko kuglica pre poletanja, a nekoliko kuglica kada sletite.
46
Medonosna pčela (Apis mellifica) crveno ispupčenje koje izgleda kao otok Ubodi i koprivnjače su problemi koji nas mogu zadesiti u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu. Homeopatija ima odgovor na ove probleme upotrebom samo jednog homeopatskog leka koji se zove Apis (homeopatski lek koji se pravi od pčele; prim. prev). Pitate se kako je to moguće, jedan lek za sve te tegobe? Jednostavno: zato što se upotreba prirodnih homeopatskih lekova zasniva na simptomima a ne na dijagnozi. Ukoliko vi ili vaše dete imate sledeće simptome:
• možda imate osećaj toplote • možda imate osećaj pečenja i/ili svraba • drugim rečima, kao ubod pčele
Apis će, verovatno, biti od pomoći, bilo da je simptom posledica uboda insekta ili alergijske reakcije. Ako vam to, ipak, ne pomogne, moraćete uzeti drugi lek. To znači da je vreme za jednu od naprednijih poglavlja, na stranama 97–101! Knjigu možete poručiti na tel: 011/38-36-436
...info
zdravije
ZDRAVIJA DRUŽENJA
PREDAVANJA
Klub "Živeti zdravije"
Centar Life +
Letnja pauza
Beogradski centar “Life+” (Hektorovićeva 16) nastavlja sa serijom predavanja i radionica pod imenom „Tvoje zdravlje u tvojim rukama“, sa jedinstvenim terminom, sredom uveče.
Dragi naši ljubitelji holističkog pristupa zdravlju, tokom meseca jula, osim proteklog druženja (3.jula) sa Mirjanom Petrović, autorkom knjiga bestselera "Kuvar samoniklog bilja" i "Sunčeva trpeza", nećemo imati nova druženja. Posle male pauze, naša druženja ćemo nastaviti u drugoj polovini avgusta. Do tada, uživajte u letnjim druženjima u prirodi!
Osnovne ideje holističkog kluba „Živeti zdravije“ 1. Da se druže ljudi sličnih životnih uverenja, a naročito onih u vezi sa zdravljem; 2. Da članovi kluba imaju ekskluzivnu mogućnost da čuju vrhunska predavanja, radionice i seminare; 3. Da uz druženje degustiraju vegetarijansku i makrobiotičku zakusku i zdravije napitke; 4. Da se članovima kluba omoguće povlastice pri kupovini proizvoda i korišćenju usluga kod naših poslovnih partnera. Dodatni info: 064/12-66-402 (Goran)
4. juli, Gurmanska presna hrana, Olivera Rosić, Čortanovci 11. juli, Zaštita kože spolja i iznutra, Jasmina Milovanović, farmaceut 18. juli, Duhovnost i zdravlje, Igor Mitrović, teolog 25 .juli, Bolje sprečiti nego lečiti (kardiovaskularne i maligne bolesti) i promocija knjige "Antikancer - nov način života", autor dr med. David Servan-Šrajber Broj mesta ograničen, ulaz je slobodan, ali je poželjna rezervacija. Sva predavanja, radionice i promocije počinju u 19č. Dodatni info: 065/4889-306, 060/80-80-519.
Udruženje Zdrav stav Beogradsko udruženje građana "Zdrav stav" svakog meseca organizuje predavanja na temu zdravlja, iz oblasti integrativne medicine. U toku jula udruženje „Zdrav stav“ održaće sledeća predavanja iz oblasti integrativne medicine: Po podne na Adi Ciganliji (mesto okupljanja: Kameni grad, na ulazu u Adu) u petak 13. jula, sa početkom u 18č, održaće se predavanje sa temom: „Zdravija ishrana na putovanju i odmoru“, Borka Blečić, makrobiotički konsultant. U Kulturno-rekreativnom centru dođo Harukaze, ul. Đure Daničića (prva levo iz Hilandarske) br. 11, u petak 27. jula, sa početkom u 17.30č. održaće se predavanje sa temom: „Šiacu samomasaža“, Jelena Vrzić, majstor aikidoa. U Mačvanskoj br. 8 (u blizi Hrama) održaće se u ponedeljak, 30. jula, sa početkom u 18h, predavanje sa temom: „Oksidativni stres i antioksidativna zaštita“. O ovim temama, iz ugla oblasti kojom se bave, govoriće: Zorica Žujović, dipl. farmaceut i Borka Blečić, makrobiotički konsultant. Ulaz je slobodan. Dodatni info: www.zdravstav.com, 064/17-16-728
Ciklus predavanja Milice Novković Milica Novković je autor "Porodičnog bukvara" i autor programa " Vaspitanjem bez kazne i bez nagrade do dobrog deteta i dobrog đaka". Predavanja će se održati u prostorijama kafe "Galerije", centra za kulturu i sport "Šumice", Ustanička 125, sa početkom u 18č. 15. juli: Uvodno predavanje – kazna i nagrada kao glavni uzroci problema u vaspitanju savremenog deteta. Blaga prinuda, pozitivno uslovljavanje, prezaštićivanje, verbalizam i zloupotreba imitatorskog oblika učenja – kako ih prepoznati u praksi. 29. juli: Ključ za ljubav su harmonizovane emocije. O dubokoj svesnosti, koja Ljubav znači. 12. avgust: Principi stvaralačkog vaspitanja. Mladi i stvaralačko vaspitanje. 26. avgust: Stvaralačko vaspitanje u praksi. Primeri iz prakse i porodično pozorište. Dodatni info: 060/71-95-375 (Biljana)
SEMINARI I RADIONICE Poredak ljubavi prof. Vlade Ilića Poredak ljubavi (porodični raspored) pod vođstvom prof. Vlade Ilića, jednog od najbližih saradnika autora ove metode Berta Helingera, održava se od maja meseca na novoj lokaciji, u Zemunu (OŠ “Lazar Savatić”, Kej oslobođenja 27, kod popularnog restorana “Venecija”) tradicionalno svakih četrdesetak dana, a počinje u petak, promotivnim predavanjem i prezentacijom, da bi potom u subotu i nedelju bili seminarski dani. Seminar se održava pod sloganom "Ljubav koja ima budućnost". Više o poretku ljubavi možete pronaći na našem sajtu, u rubrici Duhovno zdravlje. Pre predavanja o Poretku ljubavi, petkom se, od 17č, uvek održi predavanje prof. dr Staniše Stojiljkovića o ekologiji organizma. Sledeći seminar u Beogradu održava se od 31. avgusta do 2. septembra. A evo i ostalih termina seminara poretka prof. Ilića u regionu u narednom periodu: u Podgorici 6-8. jula, Banjaluci 13-15. jula, Novom Sadu 3-5. septembra. Dodatni info: www.orderoflove.com 062/604-700 (Silvija)
Umetnost disanja u julu Na radionicama umetnosti disanja se otkriva moć sopstvenog daha i daju jedinstvene tehnike za prevazilaženje stresa - uz vežbe
joge, vežbe disanja i relaksacije, kao i drevna univerzalna znanja o životu neophodna savremenom čoveku. Rezultat su duboki odmor, entuzijazam, kreativnost, energija i novi kvalitet života. Radionice umetnosti disanja: u Beogradu od 5, 12. i 26. jula; Specijalno letovanje za decu, Art Excel kamp, od 29. 7. do 4. 8, Katai salaš, Mali Iđoš. Dodatni info: www.artofliving.rs 063/283-316; 060/324-0891
OSTALA DOGAĐANJA Sajam ekologije „Green days“ Ovo veoma interesantno dešavanje održaće se 20. i 21. jula u Pančevu, u organizaciji Privredne Komore Pančeva, grada Pančeva i Agencije BARD. Festival GREEN DAYS je posvećen ekologiji i na njemu će svoj nastup imati mnogi domaći i strani umetnici, između ostalih Van Gogh, Vlatko Stefanovski, Sevdah Baby, Texas Flood kao i specijalni gosti iz Engleske, Dr. Feelgood. Na festivalskom prostoru, 20. jula, od 11do 17č, biće organizovan sajam ekologije, gde će izlagati firme koje načinom svoga delovanja utiču na smanjenje zagađenja, uštedu energije, reciklažu, koriste ekološke materijale, prizvode organsku hranu i slično. Mesto održavanja festivala i sajma ekologije je zelena površina na obali Tamiša gde će biti postavljena velika koncertna bina za animaciju posetilaca. Na ovom festivalu nastupiće i naš časopis. Dodatni info: http://www.facebook.com/GreenDaysFestPancevo
Druženje presnih vegana U utorak, 17. jula, u 18č, u centru Beograda (lokacija će biti određena naknadno), održaće se prvi put zvanično zajedničko - Druženje presnih vegana. Gosti: Maja Volk, Olivera Rosić, Natalija Pavkov, Goran Kojić, Twins Jasna i Kalej Lovelsci. Ako donesete napravljeno jelo od žive, tj. presne veganske hrane, ulaz je besplatan, ali ako ne, onda se plaća 500 dinara. Dodatni info: http://rs.rawveganlove.com http://facebook.com/rawveganlove 064/322-87-57.
49
Postovani citaoci... ovo je spisak prodavnica zdravije hrane u kojima se prodaje naš časopis, ali u kojima možete pronaći kvalitetne namirnice za svoju zdraviju ishranu. Beograd Ag Comerce, Cara Dušana 7, 011/218-04-70 BGD TRADE, Bulevar Kralja Aleksandra 272, 011/24106-42 BILJOTEKA, Kumodraška 42, 011/3981-067 Bio centar, Bul. Oslobođenja 34b, Grocka, 063/21-29-48 BIO HRANA, Vojislava Ilića 35, 011/2406-408 BIO MARKET, Svetogorska 18, 011/3236-714 BIO PLUS, Koste Glavinića 3A, 011/2650-390 Biošop, Palilulska pijaca, 011/323-39-13 BIODUĆAN MOJE ZRNO, Ustanička 204 lok.2 011/3474-581 BIO ŠPAJZ, Pijaca Kalenić, lok.34, 011/2433-313 BIODUĆAN ŠLJIVA, Vidikovački venac 92 lok.19 063/375-255 Bogatić, Kokanova 2b, 011/266-90-83 CECIN BIOŠPAJZ, Paunova 3a, 011/39-84-695 ČAROBNA BUNDEVA , Makenzijeva 22, 011/ 344 91 56 Dar prirode, Braće Srnića 23a, 011/3475-939 DARENA, Nebojša Ristić. Bulevar Kralja Aleksandra 297, 011/24-15-219 Gagin špajz, Mutapova 55, 011/344-74-65 Gile, Branka Krsmanovića 2, 011/308-72-61 GRAND MARKET, Živka Davidovića 4B, 011/2427-524 GRECO, Borska 82, 011/305-62-14 Green shop, Mileševska 47, 064/32-57-487 GREENS, Bore Markovića bb, 064/1578-473 GASTRONOM, Kapetan Mišina 17, 011/2910-633 HEMA-KHEYA-NEYE, Hilandarska 24, 011/3345-322 Herbarijum, Kokanova 8a, lokal 27, Beograd, 011/367-65-26 HILI, Zeleni venac, 064/8266-416 KRRAS, Vidikovački venac 67 b, 011/2342-046 LAVANDA, Braće Srnića br.23-b, 011/34-37-071 MACROBIOTIC PROM, Kičevska 30 MASLAČAK COMPANY, Kokanova 8a, 011/3674-911 MASLINA, Katanićeva 2, 011/2459-090 MIDEMA 1, Majora Ilića 9, 011/3248-508 MINI, Braće Srnića 23a, 011/3470-507 MRĐA, Takovska 39, 011/3344-110 NEVEN-BIOCENTAR, Dečanska 21, 011/3035-450 NUTRICIJA, Skadarska 47, 011/3224-155 ORASI I MED, Cara Dušana 14, 011/3287-513 SAHASA, Višegradska 29, 011/3616-019 Santos, Matice srpske 33, Mirijevo Senzal, Ustanička 194, 011/288-20-94 Sfinga, Vidikovački venac 92a, 060/66-999-35 Staluks, Pećska 3, 011/344 15 25 STKR KUSUR, 27.marta br.113, 011/3224-855 STR MARKO, Bul.Kralja Aleksandra br.232 011/2412-75 STR Zrno. Marka Oreškovića 27, 011/3820-388 Valkirya, Trgovačka 9/A, 011/23-62-368 Valkirya, Požeška 116 011/357-29-33 ZDRAVA HRANA MAJA, Đorđa Jovanovića 2, 011/3344-732 ZLATNA DOLINA, Bul. Kralja Aleksandra 416, 011/2860-866
ZLATNI DUĆAN, Ljubinska 5a, 011/2500-999 ZLATNO ZRNO, Pijaca Banjica, lokal 25, 011/3984-757
Novi Beograd
ONI KOJI ZNAJU...
da i vama znanje daju
BIO-N, Jurija Gagarina 227, 011/7180-348 BONEDA PLUS, Bulevar Zorana Đinđića 12V, 011/2147-662 BIOTEKA, J.Gagarina 155-b, 011/216-88-37 EFEDRA II, Đorđa Stanojevića11d, Belvil; 011/630-02-81 HERBA, Milentija Popovića br.32-g IZVOR ZDRAVLJA, Bul. Mihaila Pupina YU Biznis centar, 011/3110-954 KUĆA ZDRAVOG ŽIVOTA, Partizanske Avijacije 25, 011/2280-064 ZRNCE, Biljana Živanović, Bulevar Zorana Đinđića 59/12d, 011/2287-565
Vaši telefonski pozivi, u kojima ste od nas tražili da vam damo kontakt sa proverenim terapeutima, instruktorima joge, tai đija, ći gunga, učiteljima meditacije i sl. stvorili su ovu rubriku, u kojoj vam iz broja u broj dajemo kontakt sa onima koji više od nas znaju i koji mogu da unaprede naše zdravlje...
Zemun
TERAPEUTI
BIOKORPA, Štrosmajerova 2, 011/3739-514 EFEDRA, Prvomajska 8K, 063/7748-918 Đorđa Stanojevića 11d, lokal 5, 011/6300-281 EUROHERBAL, Karađorđev trg 7, 011/3750-139 MARTINA, Masarikov trg 7, 011/3739-581 PRIRODA, Davidovićeva 2/2, 011/3165-417 ZRNCE, Dubrovačka 6, 011/3163- 066
Ostali gradovi… BEYOND , Voždova 76 b, Niš, 018/514-182 BIOS, Trg Oktobarske Revolucije 7, Subotica, 024/557-615 BIO ŠOP BIOFAN, Cara Lazara 74/2, Kraljevo, 036/324-085 DEMETRA, Bulevar Oslobođenja 15, Zrenjanin, 023/565-301 DUĆAN ZDRAVE HRANE, Svetozara Markovica 37, Zaječar, 019/442-934 GREEN MARKET II, Cara Lazara 50, Ćuprija, 035/472-501 HERBA-VITA, Kornelija Stankovića 33, Novi Sad, 021/513403 Kuća zdravlja, Nikole Pašića bb, Paraćin, 035/564-930 KUĆA ZDRAVLJA-OLEA, Karađorđeva 14, Pančevo, 013/333-403 MAGAZA, Vojvođanski bulevar 30a, Pančevo, 013/300-879 MAKRO BIOS, Dvorska 36, Vršac, 062/533-070 MBM, Svetog Save bb, Trstenik, 037/24-31-007 PROSO, Kralja Stevana Prvovenčanog 11 b, Niš, 018/524-902 Sunčev cvet, Ingus Kastelj bb, Subotica, 024/758-052 UNIMA, Dr Pantića 96, Valjevo, 014/240-036 ZDRAVO ŽIVO, Obrenovac, Cara Lazara 4b, 011/87-22-689 ZELENA MASLINA, Srpskog Sovjeta bb, Smederevo, 064/99-00-644 Zvonce, Ljube Nenadovića 6, Obrenovac, 011/8720-764
Dr Slobodanka Babić nutricionista 011/322-41-55 Prof. Vera Đorđević su đok terapeut 032/809-022 Dipl. inž. Dušan Janjić stručnjak za nejonizujuća zračenja 064/250-66-37 Mr Ljiljana Stefanović magistar kineske medicine 063/708-33-10 Prof. dr Staniša Stojiljković savetnik za detoksikaciju organizma 018/221-320
Dr Žanka Četojević lekar kvantne medicine 011/324-43-28 Dr Nina Bulajić savetnik za makrobiotičku ishranu 011/244-69-56 Dr Petar Dinić hiropraktičar 011/243-65-32 Dr Milan Bošković spec. fizi. med., subspec. primenj. joge 064/046-72-16 Marina Mlinarić klasični homeopata 064/209-28-23 Desimir Ivanović učitelj kliringa 064/194-55-91
INSTRUKTORI Đenđi Samardžija instruktor tai đija 064/22-00-260
Danko Lara Radić učitelj tai masaže 063/20-22-59
Saša Blagojević instruktor ći gunga 063/884-68-92
Tanja Jevđović Wellness & SPA instruktor 011/328-60-16
VAŽNO! Dragi čitaoci, Šaljite nam predloge tema koje biste voleli da vidite kao teme broja, kao i teme za rubrike "Vi se pitate", "Zdravije u svetu". Najuspešnije predloge nagrađivaćemo knjigama i mesečnim paketima vežbanja kod naših stručnih saradnika. Unapred hvala!
INTEGRAL HLEB Sastojci: 300g pšeničnog integralnog brašna, 150g pšeničnog brašna T-500, kašičica soli, 15g svežeg kvasca, 1 kašičica smeđeg šećera, sok od četvrt limuna, 200-300ml vode (ili 50% mleko, 50% voda), semenke 50-100g (suncokret, lan, proso, bundeva) Kvasac razmutiti u malo mlakog mleka ili vode sa kašičicom šećera i ostavite na toplom mestu 10 minuta. U posudu za mešenje sipati brašno, kvasac, i polako dodati ostatak vode ili mleka i sok od četvrt limuna. Kada se formira testo, dodati so. Umesiti teso i pred kraj mešenja, dodati semenke. Ostaviti testo da se odmara 30 minuta. Podeliti testo na dva jednaka testana komada, oblikovati u loptu i ostaviti da se odmara 15 minuta. Pri odmaranju testa, komade posuti brašnom i preriti krpom. Komade kratko premesiti, oblikovati u veknu ili loptu. Premazati ih vodom i uvaljati premazanu površinu u pšenične mekinje. Staviti testane komade u kalupe (premazane uljem), prekriti krpom i ostaviti ih na toplom mestu 45-50 minuta. U međuvremenu rernu zagrejati na 220oC. Peći 20-30 minuta.