Auto Moto revija 020 by Auto Moto revija

ZVANIČNO GLASILO AUTO-MOTO SAVEZA SRBIJE / DIGITALNO IZDANJE a m s s .o r g . r s

w e b s h o p. a m s s .o r g . r s

fac e b o o k .c o m /a m s s 1 9 8 7

Broj 20 / JUL 2022. i n s tag r a m .c o m /a m s s _ o f f i c i a l

/MOTO CROSS

Međunarodni spektakl u srcu Srbije /TESTIRALI SMO

/SAVETI

Opel Astra Sports Tourer Audi Q5 SPortback

Zaštita točkova od krađe

/AMSS I HEINEKEN SRBIJA

/LEGENDE AUTOMOBILIZMA

Krenula kampanja „kad ide tura, ne ide gas”

Zoran Stevanović

ZLATNI SPONZOR

fast assistance

Vojvode Stepe bb, 34220 Batočina +381 64 / 0780 600

8/VESTI

Aktuelnosti iz zemlje i sveta

10/AMSS I HEINEKEN SRBIJA Sporazum o saradnji

14/AKTUELNO

Tehnički pregled

AMSS I HEINEKEN Sporazum o saradnji

26/SAVETI

Obezbeđenje točkova od krađe

30/TEST

Audi Q5 Sportback

16/TEST

Opel Astra Sports Tourer

22/ADAC

Eco test

36/PREDSTAVLJAMO McMurtry Speirling

38/MOTO

Moto-kros u Globarima

42/ISTORIJA

/SAVETI

24h Le Mans

/REPORTAŽA

Izrada delova od kompozitnih materijala

S AM S

4 /

VIJA

Obezbeđenje točkova od krađe

/LEGENDE

AUTOMOBILIZMA

Zoran Stevanović

50/REPORTAŽA Draptec

54/LIFESTYLE Gedžeti

56/LEGENDE

AUTOMOBILIZMA

Zoran Stevanović

64/SPORT

Šampionat Srbije na kružnim stazama

SADRŽAJ / IMPRESUM

Osnivač AMSS, Ruzveltova 18, Beograd tel: 011 333 11 01 info@amss.org.rs www.amss.org.rs Predsednik Dejan Stojić kabinet@amss.org.rs

/SPORT

Reno Klio kup Evropa

68/SPORT

Nagrada Banjaluke 2022

70/SPORT

Otvoreni i Nacionalni šampionat Srbije na kružnim stazama

74/SPORT

48. INA Delta reli Zagreb open

76/SPORT

Reno Klio kup Evropa

78/KARTING

Generalni sekretar Milan Nikolić sekretar@amss.org.rs Izdavač AMSS Loyalty d.o.o. Ruzveltova 16, Beograd revija@amss.org.rs Direktor Radmila Damljanović radmila.damljanovic@amssloyalty.rs Glavni i odgovorni urednik Uroš Dedić uros.dedic@amss.org.rs Direktor marketinga Jovana Lukić jovana.lukic@amss.org.rs Tehnički urednik Nebojša Ivezić

Saradnici Dejan Potkonjak Vladimir Dedić Ljubomir Ivanović Lektor-korektor Dijana Macura Urednik fotografije Luka Kulundžić Fotografi Miodrag Jevtić Borko Turudić Stručni konsultanti Stefan Nikačević (AMSS) Milan Božič (AMSS CMV) Dragomir Božič (AMS Osiguranje) Nebojša Jeftić (AMSS, ADAC kancelarija) Branislav Pijević (AMSS) Grafički dizajn

Redakcija ne odgovara za reklamnu poruku i sadržaj oglasa

Sportstill Cup i CEZ

80/PREDSTAVLJAMO

Škoda Fabia RS Rally2

webshop.amss.org.rs

facebook.com/amss1987

instagram.com/amss_official

www.amss.org.rs/revija Skenirajte QR kod i preuzmite našu besplatnu aplikaciju za vaš pametni uređaj

/PREDSTAVLJAMO

Škoda Fabia RS Rally2 S AM S

VIJA

ZLATNI SPONZOR

Luka mijatović

Binovački put bb, 11431 Kolari +381 64 / 1536 287

UVODNA REČ / Uroš Dedić Glavni i odgovorni urednik

okom svoje duge i plodne istorije, Auto-moto savez Srbije tradicionalno je sprovodio mnogobrojne akcije posvećene povećanju bezbednosti saobraćaja, edukaciji dece, omladine i građana uopšte, kroz upoznavanje sa rizicima koje nosi vožnja, ali i drugim iskušenjima pred kojima se nalaze vozači motornih vozila. A njih nije malo. Poznato je da su rizici u saobraćaju vezani za tri osnovna faktora: a to su vozilo, put i čovek. Upravo čovek se nalazi među prioritetima akcija koje preduzima AMSS. Najnovija takva akcija pod nazivom „Kad ide tura, ne ide gas” upravo je u toku i trajaće sve do septembra, a dolazi kao plod saradnje najvećeg i najstarijeg udruženja vozača u Srbiji i jedne od najvećih svetskih kompanija i lidera u proizvodnji piva, odnosno ovdašnjim njenim ogrankom Heineken Srbija. Pivo je popularan proizvod i ukoliko se konzumira odgovorno ne šteti zdravlju. Ali kada se pretera, baš kao i sa svakim drugim alkoholnim

pićem, to predstavlja rizik za bezbednost učesnika u saobraćaju. Verovatno svi znaju da je vožnja pod uticajem alkohola kažnjiva, ali čini se da je previše onih koji ne shvataju koliko je ona zapravo opasna. Upravo sa namerom da podigne svest o tome, AMSS i kompanija Heineken Srbija su osmislili ovu kampanju. Podrška Hajnekena je veoma značajna za uspeh ove akcije, s obzirom na to da je ova kompanija proizvođač i bezalkoholnog piva, a svojim značajnim medijskim prisustvom u javnosti, prilozima i spotovima ima veoma veliki uticaj, posebno na mlade, koji su inače, jedna od najrizičnijih kategorija u saobraćaju. Ovakve akcije bez sumnje predstavljaju iskorak i primer saradnje drušveno odgovorne organizacije i drušveno odgovorne kompanije, kao što su Auto-moto savez Srbije i Heineken Srbija.

S AM S

VIJA

NEMAČKA PROTIV ZABRANE FOSILNIH GORIVA OD 2035.

Nemačka se izjasnila da je protiv zabrane korišćenja fosilnih goriva zaključno sa 2035. godinom, odnosno protiv zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem u automobilskoj industiji. Ovo je potvrdio nemački ministar finansija Kristijan Linden, povodom predloga Evropske unije da se emisija štetnih gasova najpre smanji za 55 odsto do 2030. godine, a zatim i za svih 100 procenata do 2035 godine. Inače, sporni predlog Evropski parlament je usvojio prošlog meseca, nakon dogovora većine članica.

PRVI M3 KARAVAN

Svetlost dana je ugledao prvi „BMW M3 turing”, karavan iz bavarske sportske divizije M, koji je tako izbegao sudbinu koncepta „M3 turing” (E46) koji nikada nije ušao u proizvodnju. Novitet će biti dostupan u najsnažnijoj „M3 kompetišn” verziji, a to znači da je pod haubom unapređeni šestocilindrični turbomotor od 3,0 litara, sa čak 510 „konja” i 650 Nm obrtnog momenta. Menjač je automatski, osmostepeni sportski, a pogon M xDrive, koji je moguće deaktivirati na prednjoj osovini po želji. Fabrika saopštava da je ubrzanje S AM S

8 /

VIJA

MODERNIZOVAN GRANIČNI PRELAZ „KOTROMAN”

Nedavno je otvoren rekonstruisani i modernizovani granični prelaz „Kotroman” između Srbije i Bosne i Hercegovine. To će olakšati putovanje svima koji idu do

Boke Kotorske, a osim lakšeg i bržeg protoka građana, ubrzaće se i transport roba između dve zemlje. Rekonstrukciju „Kotromana” sredstvima je pomogla i EU, kao deo šireg ulaganja i jačanja kapaciteta graničnih prelaza Srbije, kao i njihovo osavremenjivanje. Ali i bolju kontrolu u borbi protiv organizovanog kriminala.

iz mesta do 100 km samo 3.6 sekundi, a maksimalna brzina 280 km/h. Kao strandardna oprema dolaze adaptivno oslanjanje i sportski upravljač sa varijabilnim prenosom, a

od opcija se ističu karbonske kočnice i karbonska trkačka sedišta. Epitet karavana opravdava prtljažnik zapremine 500 litara, a sa obaranjem sedišta dobija se 1.510 litara.

VESTI / AKTUELNOSTI IZ ZEMLJE I SVETA

UVEK ORIGINALNI

Sitroen je predstavio svoj najnoviji model pod imenom „C4X”. Francuska marka je praktično redizajnirala i produžila krosover „C4”, da bi popunila prazninu između osnovnog „C4” i luksuznijeg i većeg modela „C5 X”. Novitet je dugačak 4,6 metara i za 26 cm je duži od „C4”, mada dele identično međuosovinsko rastojanje koje iznosi 2.670 mm. Spoljašnji dizajn odstupa od osnovne verzije, dobio je pomalo izgled kupea, deluje sportskije i dinamičnije. Što se motorizacije tiče, u ponudi je klasična gama benzinaca i dizela, ali je obogaćena

potpuno električnom verzijom sa oznakom „e-C4 X”. Radi se o elektromotoru od 100 kW i 136 ks, uz obrtni moment od 260 Nm, baterija je litijum-jonska, kapaciteta 50 kWh sa

OBLIKOVAN VETROM

VANVREMENSKA LEPOTA

U organizaciji Udruženja Oldtajmeri Srbije iz Mladenovca, na platou ispred beogradske opštine Zvezdara održan je skup starovremenskih vozila. Posetioci su bili u prilici da vide brojne automobile i motocikle koji su obeležili prošlost, a zahvaljujući ovakvim udruženjima starovremenskih vozila i njihovim vlasnicima, oni ostaju sačuvani od zaborava.

Hjundai je otkrio izgled novog modela IONIQ6. Drugi model iz električne game oblikovan je tako da bude maksimalno aerodinamičan, a za njegovu izradu su upotrebljeni održivi materijali. Karakteriše ga čista i jednostavna aerodinamična forma u skladu sa trendom energetske

400-voltnom tehnologijom, što obezbeđuje autonomiju od 360 km. Automobil se proizvodi u pogonima Vilaverde u Madridu, a prodaja će zvanično početi na jesen ove godine.

efikasnosti i ekološke odgovornosti. Koeficijent otpora vazduha je samo 0.21 zahvaljujući spuštenom „nosu”, ali i drugim detaljima, poput vazdušnih zakrilca spreda, reduktorima zazora točkova i tankim digitalnim bočnim retrovizorima. Posebno je dizajniran i pod automobila, koji je zatvoren posebnim panelom, kao kod hiperautomobila.

S AM S

VIJA

, A R U T E D I „KAD ” S A G E D I E N

uto-moto savez Srbije nastavlja aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima, koje se ogledaju u akcijama, savetovanjima, saradnji sa odgovornim društvenim subjektima, poput Ministarstva unutrašnjih poslova i JP „Putevi Srbije”, ali i sa drugim organizacijama i kompanijama koje u okviru svojih poslovnih i vanposlovnih aktivnosti vode i brigu o bezbednosti učesnika u saobraćaju.

S AM S

10 /

VIJA

Najnovija u nizu kampanja ozvaničena je sredinom maja, kada je potpisan Sporazum o saradnji između AMSS i kompanije Heineken Srbija. Akcija pod nazivom „KAD IDE TURA, NE IDE GAS” sprovodiće se od juna do septembra ove godine u poslovnicama AMSS i „AMS Osiguranje” a.d.o. u Beogradu, Zaječaru, Novom Sadu i Nišu. Učesnici u ovoj akciji, kao i svi zainteresovani, biće u prilici da se kroz edukativni materijal, kao i putem specifičnih aktivacija, korišćenjem tzv. „pijanih naočara”, koje simuliraju vid pod

Potpisivanjem Sporazuma o

saradnji između

AMSS i kompanije Heineken Srbija pokrenuta je

kampanja pod

nazivom „Kad ide tura, ne ide gas”, koja ima za cilj

podizanje svesti o tome koliko je

opasno voziti pod

uticajem alkohola

AMSS I HEINEKEN SRBIJA / SPORAZUM O SARADNJI

Promocija je održana na karting stazi Ada Huja, a po završetku oficijelnog dela programa, prisutni su mogli da se okušaju u vožnji kartinga dejstvom alkohola i uz pomoć kojih je moguće jasno uočiti razliku između vožnje u treznom i vožnje u alkoholisanom stanju, upoznaju sa tim koliko je važno da se zbog sebe, ali i drugih učesnika, odgovorno ponašaju u saobraćaju.

Milan Nikolić, generalni sekretar Auto-moto saveza Srbije, izrazio je uverenje da je ovo početak dugoročnog partnerstva koje će biti od koristi svim učesnicima u saobraćaju. -Poznato je da alkohol i vožnja ne idu zajedno i ovom

ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA

U prvih pet meseci ove godine zbog upravljanja motornim vozilima pod dejstvom alkohola, iz saobraćaja su isključena 22.834 vozača. To je za čak 48 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je isključen 15.441 vozač. Inače, u prvih pet meseci ove godine vozači pod dejstvom alkohola učestvovali su u 1.756 saobraćajnih nezgoda,

Statistički podaci o broju saobraćajnih nezgoda koje su izazvali vozači pod uticajem alkohola su zabrinjavajući. Naime, prema poslednjim podacima MUP-a, broj saobraćajnih prekršaja i nesreća čiji je neposredni uzrok alkohol, sve je veći.

što je gotovo identično kao i u istom periodu prethodne godine (1.750). Od tog broja saobraćajnih nezgoda, 34 su bile sa poginulim licima, 722 sa povređenim licima i 1.000 sa materijalnom štetom. U saobraćajnim nezgodama u kojima su učestvovali vozači pod dejstvom alkohola poginulo je 41 lice, dok je teško povređeno 240, a lakše 966 osoba. S AM S

VIJA

kampanjom želimo da ukažemo na značaj odgovornog ponašanja u saobraćaju, posebno imajući u vidu da pojedinci neretko sednu za volan pod uticajem alkohola, što može imati nesagledive posledice. Auto-moto savez Srbije decenijama unazad raznim

Naočare koje simuliraju vid u pijanom stanju pokazuju koliko su osobe pod uticajem alkohola onesposobljene za normalno upravljanje vozilom i učestvovanje u saobraćaju uopšte S AM S

12 /

VIJA

akcijama i aktivnostima nastoji da unapredi saobraćajnu kulturu u Srbiji i ovaj projekat je još jedan u nizu koji će nam u tome pomoći, izjavio je Nikolić. Ispred Heineken Srbija, Sporazum je potpisala Neda Đokić, direktorka ove kompanije.

AMSS I HEINEKEN SRBIJA / SPORAZUM O SARADNJI

– Pivo je prirodni proizvod u kojem uživa na stotine miliona ljudi širom sveta. Za većinu, ono predstavlja deo zdravog izbalansiranog životnog stila ukoliko se konzumira odgovorno. HEINEKEN podržava i promoviše odgovornu konzumaciju piva u svakoj aktivnosti i u svakom vidu komunikacije i ovu ulogu shvatamo veoma ozbiljno. Za nas, cilj je da odgovornu komunikaciju učinimo poželjnim vidom ponašanja, uz istraživanje novih i inovativnih pristupa, kako bismo na pravi način preneli poruku o odgovornosti ka svim našim potrošačima. Ponosni smo na početak saradnje sa Auto-moto savezom Srbije i verujemo da ćemo partnerskim odnosom i kvalitetnom

saradnjom zajednički uspešno raditi na razvoju i unapređenju odgovornosti u saobraćaju, rekla je Neda Đokić. Ovo je istovremeno i prvo partnerstvo u Srbiji između AMS Srbije, kao nacionalnog udruženja vozača, i jednog od globalnih lidera u proizvodnji piva i predstavlja veliki inovativni iskorak u sprovođenju brojnih aktivnosti na temu odgovornosti u saobraćaju i preventivno-bezbednosnih akcija namenjenih različitim ciljnim grupama.

Sporazum su potpisali Milan Nikolić, generalni sekretar AMSS i Neda Đokić, generalna direktorka kompanije Heineken Srbija

NESAGLEDIVE POSLEDICE

Mnogi potpuno prenebregavaju činjenicu da vožnja pod uticajem alkohola može da izazove teške i dalekosežne posledice. Najmanje što može da vas snađe je da vas pripadnici MUP-a isključe iz saobraćaja i odvedu u policijsku stanicu na trežnjenje u trajanju do 12 sati. U tom slučaju

računajte i na visoku novčanu kaznu, koja ide i do 120 hiljada dinara, kao i oduzimanje vozačke dozvole na nekoliko meseci, uz dobijanje kaznenih poena. Međutim, ukoliko vozač pod dejstvom alkohola izazove saobraćajnu nezgodu, posebno ako u njoj ima povređenih ili stradalih lica, pored izricanja kazne zbog upravljanja vozilom

AMR Fotografije: Luka Kulundžić

u takvom stanju, „zakačiće“ ih i druge odredbe Krivičnog zakona koje propisuju zatvorske i novčane kazne, ali i gubitak osiguranja. Dakle, ukoliko se utvrdi da vozač pod uticajem alkohola snosi krivicu za nastanak saobraćajne nezgode, biće u obavezi da nadoknadi svu materijalnu i nematerijalnu štetu pričinjenu trećim licima. S AM S

VIJA

PRODUŽEN ROK ZA POPRAVNI Izmene Pravilnika o tehničkom pregledu

vozila koje su stupile na snagu produžile

su rok za otklanjanje nedostataka na

vozilima koja ne prođu tehnički pregled sa tri

an kada ističe registracija vozila postao je noćna mora za mnoge u Srbiji. Novi pravilnik koji je stupio na snagu prošle godine doneo je i nove glavobolje vlasnicima vozila. Značajno stroža kontrola i striktno poštovanje pravilnika, uslovili su da mnogi ne uspevaju da prođu tehnički pregled iz prve. Pored toga, sa primenom novih propisa došle su i nove, više cene provere ispravnosti vozila, pa je to postao nemali izdatak prilikom registracije. Ali, ovih dana stigla je jedna lepa vest koja će svakako obradovati mnoge. S AM S

14 /

VIJA

na sedam dana

Naime, početkom prošlog meseca stupile su na snagu izmene Pravilnika o tehničkom pregledu vozila u drumskom saobraćaju, tako da je rok u

AMR Fotografije: L. K

+381 18 / 4561 535

Dimitrija Tucovića, 18000 Niš

Pored toga, promenjeni su i određeni propisi koji regulišu obaveze koje se odnose na poslovanje tehničkih pregleda, kao i povećanje kapaciteta i obaveza kontrolora. Naime, sada dva i više vozila mogu u isto vreme da budu na liniju tehničkog pregleda. Povećanje kapaciteta, omogućava veći broj pregleda u toku dana, s tim da tehnički pregled jednog vozila moraju vršiti dva kontrolora.

Mitić co.

kojem bi vlasnik vozila trebao da ispravi nedostatke uočene na tehničkom pregledu u roku od tri dana produžen na sedam dana, bez ponovnog plaćanja pregleda. Ovo je veoma značajna izmena, s obzirom na činjenicu da je često uočene nedostake na vozilu teško ispraviti, tj. otkloniti u tako kratkom roku. Dosadašnji propis od tri dana prouzrokovao je nervozu vlasnika i pritiske u servisima, jer nisu mogli da izađu u susret svim vlasnicima zbog redovnih obaveza u svojim servisima prema drugim klijentima. To je neretko rezultiralo i višim cenama, zbog hitnih intervencija. To, i pomenuto povećanje cene tehničkih pregleda, predstavljalo je višestruki udar na džepove vlasnika vozila, pa je dvostruko plaćanje za jednu registraciju postalo papreno skupo.

SREBRNI SPONZOR

AKTUELNO / TEHNIČKI PREGLED

TRADICIJA KRUNISANA INOVACIJAMA Nova, 11. generacija „astre” u karavan verziji nastavlja uspešan niz Opelovih kompaktnih karavana. Na prezentaciji u Nemačkoj isprobali smo novi model, obogaćen svim najsavremenijim sistemima koji vožnju čine lakšom, ugodnijom i sigurnijom, a posebno se istakao plug-in hibridni pogon, koji u kombinovanom režimu troši oko 2 litra benzina

S AM S

16 /

VIJA

pel iza sebe ima zavidnu tradiciju u pravljenju karavana. Priču o porodičnim vozilima velikih tovarnih kapaciteta, nemački proizvođač načeo je daleke 1953. godine sa modelom „olimpija rekord karavan”. Tada je zapravo prvi put ustanovljen termin „karavan”, koji je Opel zaštitio i namenio automobilima sa povećanim prtljažnim prostorom. Iako kompaktni SUV-ovi i krosoveri sve više potiskuju ka margini klasične predstavnike C segmenta, „astra” ostaje Opelova uzdanica. I dok najnovija „astra” već uveliko silazi sa proizvodnih traka, Opel sada baca u vatru i „astru sports turer”, karavan verziju popularnog modela. Kada je reč o kompaktnim automobilima, oni su deo Opelovog opusa već 60 godina – čak 11 pokolenja je našlo mesto na porodičnom stablu – od „kadeta A” do najnovije „astre”. I svi oni su dobili i svoje karavan verzije, a što je još važnije, udeo karavana

TEST / OPEL ASTRA SPORTS TOURER

Komande za klimatizaciju nisu sakrivene u centralnom ekranu i ne zahtevaju potez više rukom. PHEV SISTEM omogućuje izbor između sportskog, hibridnog i električnog režima vožnje

u obimu prodaje je impozantan – od 25 miliona proizvedenih „kadeta” i „astri”, čak 5,8 miliona su karavani. Najnoviji među njima, kao i „astra hečbek”, dolazi na modernoj Multi-Energy platformi, sa više od 50 odsto zamenjenih komponenti. Ova osnova je isprojektovana tako da može poslužiti kao temelj modelima sa SUS motorom, plug-in hibridnim pogonom koji kombinuje SUS motor i elektropogon, ali i onima sa potpuno električnim pogonom. Kada smo već kod toga, već sledeće godine stiže „astra” sa elektropogonom, a do tada, mi smo iskoristili

priliku da na međunarodnoj prezentaciji u Riselshajmu, mestu pored Frankfurta gde se nalazi Opelova centrala, upoznamo „astru sports turer” sa plug-in hibridnim sistemom. Karavani kao automobili sa velikim prtljažnim prostorom primamljivi su porodičnim, ali i flotnim kupcima, odnosno kompanijama, koje ovu vrstu automobila neretko pikiraju za vozni park. Nova „astra sports turer” je kreirana sa ambicijom da objedini praktičnost i prostranost, uz prepoznatljiv stil i dinamično oblikovanu karoseriju. Spreda identičan kao i „astra”, karavan se od starije sestre razlikuje pozadi po drugačijem zadnjem odbojniku, a

interesantno je to da su svetlosne grupe nazad ostale istovetne, što je bio poseban izazov za dizajnere, jer su peta vrata potpuno drugačija. Ipak, najveću razliku pravi bočna silueta – karavan je produžen za gotovo 27 centimetara u odnosu na „hečbek”, a dobio je i za 57 milimetara duže međuosovinsko rastojanje. Međutim, interesantan je podatak da je novi model kraći od prethodnika za čak 6 centimetara, što mu nije zasmetalo da ponudi velikodušan prtljažni prostor, koji, u zavisnosti od pogonske verzije, varira od 516 (plug-in hibrid) do 597 litara. To je za stotinak litara više od „audija A4 avant”, koji je za klasu veći automobil, odnosno za oko deset procenata više od „BMW-a serije 5 turing”, koji je dve klase S AM S

U SARADNJI SA

VIJA

„Astra sports turer” sa „ful” opremom Ultimate i u plavoj boji, po ugledu na nekadašnje sportske OPC modele, deluje vrlo atraktivno

iznad „astre”! Onda ni ne čudi podatak da ovde „gepek” bez problema „proguta” četiri kofera – dva srednja, jedan veći i jedan najveći! Dakle, zaboravite na probleme sa pakovanjem stvari u novoj „astri sports turer”. Unutra nas je dočekao moderan ambijent sa kokpitom u potpunosti orijentisanim ka vozaču, a taj efekat je postignut zahvaljujući tome što su centralni greben i ekran na njegovom vrhu zakrivljeni. Inače isped vozača dominiraju dva ekrana, oba od po 10 inča, što znači da je i instrument tabla digitalna i da nudi spektar prikaza, baš kao i centralni displej. Putnicima napred posebno gode AGR sertifikovana sedišta, koja opciono nude funkcije grejanja, hlađenja, masaže, a nije izostala ni elektropneumatska podrška za lumblani deo leđa. Osim toga, sedišta nude i produživi sedalni deo, tako da je vozaču zagarantovana optimalna pozicija. Mesta ima i više nego što S AM S

18 /

VIJA

bismo očekivali od automobila C segmenta, posebno pozadi, gde je moguće sedeti čak i ako se ispred nalaze dvometraši. Nova „opel astra sports turer” dolazi sa paletom različitih agregata, dostupni su benzinci 1.2 turbo od 110 i 130 KS, 1.5 dizel od 130 KS, kao i

plug-in hibrid od 180 KS. Mi smo za prvu vožnju odabrali ovaj poslednji. Reč je o pogonskom sistemu koji objedinjuje 1.6 benzinski turbomotor od 150 KS i elektromotor od 110 KS, koji snagu prenosi na prednje točkove preko komfornog automatskog osmostepenog menjača. Odmah se da primetiti da je „astra”, nevezano od toga da li se kreće na benzin ili na struju, u vožnji veoma tiha i dobro izolovana. A i prilično brza – u sport režimu do 100 km/h ubrzava za 7,6 sekundi i može da pojuri do 225 km/h. Pored sport režima, na raspolaganju su hibridni i električni. Ukoliko odaberete hibridni, automobil će sam određivati kada će za pogon angažovati samo elektromotor, a kada oba, za razliku od električnog kada se kreće isključivo pomoću elektromotora. U Opelu tvrde da zahvaljujući bateriji od 12.4

Odlična zvučna izolacija čini vožnju na auto-putu prijatnom

TEST / OPEL ASTRA SPORTS TOURER

kWh, elektromotor sa 320 Nm obrtnog momenta može da „izgura” do 60 km. Radijus kretanja uz nultu emisiju nismo proveravali, ali smo svakako isprobali električni mod, koji je osposobljen da samostalno pokreće automobil sve do brzine od 135 km/h. Nakon toga, aktivira se benzinski motor. Dakle, osim po gradu i po lokalnim putevima, električni mod možete koristiti i na kraćim deonicama na auto-putu. Ipak, u najboljem svetlu se pokazao hibridni režim, jer smo za 100 i kusur kilometara kombinovane vožnje (grad– magistrala–auto-put) uspeli da ostvarimo prosečnu potrošnju od svega 2,3 litra benzina!

Što se tiče vozne dinamike, testirana „astra sports turer” odlikuje se vrlo dobrim performansama, sa maksimal-

i napora, a subjektivni osećaj je kao da pod papučicom gasa imate minimum dvadesetak konjskih snaga više. Međutim, u vožnji po zavojima ne može da sakrije svoju težinu i nagle promene pravca joj nisu jača strana. To i nije neki hendikep, jer ovde nije posredi Oslanjanje nije suviše tvrdo, ali se na točkovima sportski, već od 18 inča ipak oseća svaka neravnina porodični model. nim obrtnim momentom od Da bi priča o njemu bila upa360 Nm ubrzava bez zadrške kovana u najmodernije ruho, tu su i svi savremeni sistemi i asistencije. Posebno nam se doOvo je prvi karavan za palo kako radi adaptivni temčiji izgled je zaslužan pomat sa funkcijom stop&go u gradu. Automobil se u stani novi Opelov dizajnerski – kreni režimu sam zaustavlja, a pravac tzv. Vizor kada je opremljen automatskim

S AM S

VIJA

menjačem samostalno kreće bez ikakve komande vozača, prateći vozilo ispred. Tu su još sistemi za održavanje u sredini kolovozne trake, koji u kombinaciji sa adaptivnim tempomatom sam ubrzava, koči i upravlja ukoliko na kratko sklonite ruke s upravljača.

Enterijer nema čega da se postidi u smislu kvaliteta izrade, a posebnu pohvalu zaslužuju sedišta sa AGR sertifikatom

S obzirom na činjenicu da je „astra sport turer” veoma ozbiljan automobil, početna cena od 27.500 evra u Nemačkoj, odnosno oko 40.000 evra za testiranu verziju u najvišem paketu opreme Ultimate, potpuno je očekivana i opravdana. S AM S

20 /

VIJA

Prtljažnik je širok i dugačak 103 cm, a njegova zapremina kod hibrida iznosi 516 litara

SREBRNI SPONZOR

TEST / OPEL ASTRA SPORTS TOURER

PLUG-IN HYBRID

Karoserija

karavan, 5 vrata, 5 sedišta; duž./šir./vis. 4.642/1.860/1.443 mm; međ.rast. 2.732 mm; masa 1.642 kg; prtljažnik 516 l

Motor

benzin, 4 cilindra, turbo; 1.598 ccm; 150 KS pri 6.000 o/min; 250 Nm pri 1.750 o/min;

El. Motor

110 KS pri 2.500 o/min; 320 Nm pri 500-2.500 0/min; Ukupna snaga PHEV sistema 180 KS

Prenos

automatski, 8 stepeni; pogon na prednje točkove

Oslanjanje

napred Mekferson, nazad multilink

Kočnice

napred ventilisani diskovi, nazad diskovi

Pneumatici 235/40 R18

Performanse: 0-100 km/h 7,6 s; maks. brzina 225 km/h Potrošnja: 1,2 l /100 km, 27 g C02/km Odličan odnos između performansi i potrošnje, prtljažnik, zvučna izolacija Velika masa

Cena: 39.750 evra* *

U Nemačkoj

B&m

OPEL ASTRA SPORTS TOURER 1.6 TURBO PHEV

+381 60 / 3063 222

Uroš Dedić Fotografije: Dani Heyne

Šeševica 30, 11400 Mladenovac

Najveća „mana” ovog automobila, ako tako možemo da kažemo, jeste ta što je na veoma dugačkom „štapu”. Naime, dolazak na naše tržište očekuje se tek sledeće godine.

DRUGAČIJA REALNOST

ećina vozača iz sopstvenog iskustva zna koliko troši benzinski ili dizel motor i koliki su troškovi eksploatacije. Kada su u pitanju električni automobili tu ipak ima određenih nepoznanica, jer mnogima još nedostaje osećaj koliko tačno struje „pojede” njihov električni automobil. A taj podatak nam otkriva da li određen električni motor može da se okarakteriše kao ekonomičan ili će se, pak, njegova upotreba ispostaviti skupljom od uporedivog benzinskog ili dizel motora.

S AM S

22 /

VIJA

U direktnoj sprezi sa potrošnjom energije jeste putna autonomija, tj. domet – jedna od najproblematičnijih karakteristika električnih automobila. Radijus kretanja zavisi od kapaciteta baterije, ali i od količine energije koju troši elektromotor. Na kraju krajeva, kakva je korist od ogromne baterije u snažnom, velikom i teškom automobilu, ako se ona začas isprazni i mora da se puni mnogo duže od manje baterije u nekom ekonomičnom automobilu. U svakom slučaju, ADAC preporučuje da se dobro preispitate koja veličina baterije vam je zaista potrebna prilikom korišćenja automobila.

Nemački automobilski

klub ADAC testirao je električne automobile različitih klasa, kako bi utvrdio njihovu potrošnju energije, gubitke pri punjenju i domet. Merenja su obavljena kroz realan ADAC Ecotest, koji ima istovetne standarde za sve vrste pogona

ADAC/ ECO TEST

MODEL

FABRIČKI POTROŠNJA DEKLARISANA NA TESTU POTROŠNJA

Hyundai Ioniq Electric Style

16.3

13.8

Hyundai Kona Electric (64 kWh) Trend (model after facelift)

16.7

14.7

Fiat 500e convertible icon

17.4

14.7

Mini Cooper SE

17.6

14.8-16.8

Renault Twingo Electric Intense

17.6

16.0

BMW i3 (120Ah)

17.9

15.3

Dacia Spring Electric Comfort Plus 2WD

17.9

13.9

Kia e-Niro Spirit (64kWh)

18.1

15.9

Smart Forfour EQ passion

18.4

15.9

Polestar 2 long range single engine

18.5

17.1

Peugeot e-208 GT

18.7

17.6

Kia e-Soul (64kWh) Spirit

18.8

15.7

Opel Corsa-e Elegance

18.8

15.6

Renault Zoe R135 ZE 50 Intense (52 kWh)

19.0

17.7

Citroen e-C4 Shine

19.3

15.3

VW ID.3 Pro Performance 1st Max

19.3

16.1

Tesla Model 3 Standard Range Plus

19.5

14.3

Peugeot e-2008 GT

20.2

17.8

Opel Mokka-e Ultimate

20.3

17.4

Renault Zoe Intense (41 kWh)

20.3

17.2

DS 3 Crossback E-Tense So Chic

20.5

17.6

Honda e Advance

20.5

17.8

Hyundai Ioniq 5 (72.6 kWh) Techniq Pack 2WD

20.9

16.8

Tesla Model 3 Long Range AWD

20.9

16.0

BMW iX3 Impressive

21.2

18.9

Mercedes-Benz EQS 450+ Electric Art

21.5

16.8

Mercedes EQA 250 Electric Art

21.6

17.9

Ford Mustang Mach-E Extended Range

21.7

16.5 19.0

Mazda MX-30 e-SKYACTIV

21.9

Skoda Enyaq iV80

21.9

16.7

Nissan Leaf Acenta (40kWh)

22.1

20.6

Polestar 2 long range dual engine

22.3

19.3

Tesla Model Y Maximum Range AWD

22.6

16.9

Nissan Leaf e+ Tekna (62kWh)

22.7

18.5

VW ID.4 Pro Performance (77 kWh) Max

22.8

17.7

Porsche Taycan 4S Performance Plus

23.6

26.2

Opel Combo-e Life Ultimate

23.7

19.3

Tesla Model X 100D

24.0

20.8 (NEDC)

Audi e-tron Sportback 55 quattro

24.4

23.7

Airways U5 Premium

24.7

17.0

Audi e-tron 55 quattro

25.8

23.0

Audi e-tron GT quattro

26.3

20.5

VW ID.4 GTX 4Motion

26.9

18.3

Jaguar i-Pace EV400 S AWD

27.6

22.0

Mercedes EQC 400 AMG Line

27.6

22.6

Nissan e-NV200 Evalia (40kWh)

28.1

25.9

Volvo XC40 Recharge Pure Electric Twin Pro AWD

28.8

23.8

Citroen e-Spacetourer XL (75 kWh) Shine

29.7

26.6

Razlike između proizvođača su velike Potpuno je logično i očekivano da vozila većih gabarita i veće mase imaju tendenciju trošenja više električne energije od manjih i lakših vozila. Ipak, ono što je iznenađujuće je to da razlike u potrošnji mogu biti izuzetno velike. Najekonomičniji automobil na ovom Ecotestu, kompaktni Hyundai Ioniq Elektro, ostvario je potrošnju od 16,3 kWh/100 km (prethodnik sa manjom baterijom: 14,7 kWh/100 km). Sa druge strane, veliki porodični kombi Citroën e-Spacetourer (identičan električnim modelima kao što su Opel Zafira Life, Peugeot Traveller i Toyota Proace Verso) najviše troši – 29,7 kWh na 100 kilometara (sa gubicima pri punjenju).

Sportski model Polestar 2 Dual sa 408 KS i pogonom na sva četiri točka pokazuje koliko se, uz određene modifikacije, može unaprediti efikasnost. Polestar 2 Dual je na prethodnim merenjima, u aprilu prošle godine, trošio čak 29,2 kWh (sa gubicima pri punjenju). Ove godine, zahvaljujući fabričkim poboljšanjima, Polestar se pokazao znatno ekonomičnijim. Aktuelni model se zadovoljava sa 22,3 kWh/100 km. Još bolje se pokazao Polestar 2 Long Range Single Motor, koji je takođe podvrgnut Ecotestu. Ovaj model sa samo jednom pogonskom osovinom zabeležio je potrošnju od 18,5 kWh. S AM S

VIJA

Za razliku o njega, Audi e-tron 55 quattro, Jaguar i-Pace i Mercedes EQC, nisu baš efikasni i troše između 25,8 i 27,6 kWh/100 km.

Gubici pri punjenju Кada je u pitanju potrošnja struje, nije samo presudno to koliko efikasno elektromotor koristi energiju, iako od toga zavisi domet. Prilikom punjenja postoje i određeni gubici, što znači da se troši više energije nego što baterija zapravo dobija. To bi bilo kao kada bi kod automobila sa SUS motorom prolili nekoliko litara goriva dok tankujete na benzinskoj stanici. To gorivo biste svakako morali da platite. Dakle, ADAC izračunava gubitke pri punjenju električnih automobila. A kako se zapravo oni pune? Svi modeli se tokom testa povezuju na naizmeničnu struju (AC), i to preko kabla za punjenje vozila na istoj zidnoj kutiji od 22 kw, pod istim ambijentalnim uslovima (23 stepena

S AM S

24 /

VIJA

Celzijusa), tako da vozila koriste maksimalnu snagu punjenja koju podržava ugrađeni punjač. Rezultati ukazuju na to da gubici pri punjenju nekada uopšte nisu zanemarljivi, naprotiv. Primera radi, da bi se napunila baterija od 100 kWh Teslinog Modela Ks100 D, prema ADAC Ecotestu potrošićete čak 108,3 kWh. Stvari nisu ništa bolje ni za neke druge modele, među njima ima i jeftinijih, poput Renault Twinga Electric koji potroši 27,2 kWh za dopunu, ali i skupljih kao što je Jaguar i-Pace, koji potroši 100,8 kWh da dopuni bateriju od 90 kWh.

Velika baterija ili efikasan pogon? Određeni automobili pokazuju da se dug domet ne postiže isključivo sa baterijama velikog kapaciteta, kakve, recimo, imaju Tesla i Porsche Taycan. Tome u prilog svedoče Hyundai Kona i Kia e-Niro. Oba „korejca” dolaze

sa štedljivim motorima. Uprkos tome što ne poseduju impozantne rezerve energije, pokazali su da i sa baterijom od 64 kWh može da se stigne veoma daleko. I mali Renault Zoe ima pristojan radijus sa baterijom od 41 kWh, dok sa većom baterijom od 52 kWh može da prevali čak 335 kilometara bez zaustavljanja radi punjenja. Ipak, lider je veliki Mercedes EQS sa testnim dometom od 575 kilometara. Ovo veliko i luksuzno vozilo poseduje dobro upravljanje toplotom, pomažu mu i vrhunske aerodinamičke karakteristike, baš kao i „debela” baterija sa nešto manje od 108 kWh. Da skromna potrošnja sama po sebi nije dovoljna za veliku putnu autonomiju vidi se iz

Prilikom punjenja postoje i gubici, što znači da se troši više energije nego što baterija zapravo dobija. Sa benzinskim motorom, to bi bilo kao da prolijete nekoliko litara dok punite. I dalje morate da platite za njih. Stoga ADAC izračunava gubitke pri punjenju

ADAC/ ECO TEST

MODEL

DOMET (km)

KAPACITET BATERIJE (kW) BRUTO / NETO

ENERGIJA ZA JEDNO PUNJENJE

Mercedes-Benz EQS 450+ Electric Art

575

nB / 107.8

124.9

Ford Mustang Mach-E Extended Range

480

98.7 / 88.0

104.3

Polestar 2 long range single engine

480

78.0 / 72.5

89.0

451

100.0/k. A

108.3

435

67.0 / 64.0

72.8 89.5

Tesla Model X 100D Hyundai Kona Electric (64 kWh) Trend (after facelift) Tesla Model 3 Long Range AWD

429

75.0 / k. A

BMW iX3 Impressive

400

80.0 / 73.8

85.3

Porsche Taycan 4S Performance Plus

400

93.4 / 83.7

95.2

Kia e-Niro (64kWh) Spirit

398

67.0 / 64.0

72.3

Polestar 2 long range dual engine

395

78.0 / 75.0

88.4

Skoda Enyaq iV80

395

82.0 / 77.0

86.9

Audi e-tron Sportback 55 quattro

390

95.0 / 86.5

96.0

Hyundai Ioniq 5 (72.6 kWh) Techniq Pack 2WD

390

77.0 / 72.6

82.1

Kia e-Soul (64kWh) Spirit

390

67.0 / 64.0

73.9

VW ID.4 Pro Performance (77 kWh) Max

385

82.0 / 77.0

88.5

Audi e-tron GT quattro

370

93.4 / 83.7

86.9

Tesla Model Y Maximum Range AWD

370

80.5 / 77.0

83.8

Jaguar i-Pace EV400 S AWD

366

90.2 / 84.7

100.8

Audi e-tron 55 quattro

365

95.0 / 83.6

94.3

Mercedes EQA 250 Electric Art

350

k. A / 66.5

75.7

Mercedes EQC 400 AMG Line

335

85.0 / 80.0

93.0

Renault Zoe R135 ZE 50 (52 kWh) Intens

335

55.0 / 52.0

64.3

VW ID.3 Pro Performance 1st Max

335

62.0 / 58.0

64.8

Volvo XC40 Recharge Pure Electric Twin Pro AWD

310

78.0 / 75.0

90.0

VW ID.4 GTX 4Motion

310

82.0 / 77.0

83.7

Tesla Model 3 Standard Range Plus

305

k. A / 53.0

60.0

Nissan Leaf e+ Tekna (62kWh)

300

62.0 / 56.0

68.4

Airways U5 Premium

290

63.0 / 61.0

72.3

Opel Corsa-e Elegance

280

50.0 / 46.0

53.1

Peugeot e-208 GT

280

50.0 / 47.5

53.1

BMW i3 (120Ah)

272

42.2 / 37.9

48.8

DS 3 Crossback E-Tense So Chic

270

50.0 / 47.5

55.4

Hyundai Ioniq Electric Style

270

k. A. / 38.3

44.1

Citroen e-C4 Shine

260

50.0 / 46.0

50.5

Peugeot e-2008 GT

260

50.0 / 47.5

53.1

Citroen e-Spacetourer XL (75 kWh) Shine

255

75.0 / 69.0

76.0

Opel Mokka-e Ultimate

255

50.0 / 46.0

52.4

Fiat 500e convertible icon

245

42.0 / 37.0

42.9

Renault Zoe Intense (41 kWh)

49.5

243

44.1 / 41.0

Opel Combo-e Life Ultimate

215

50.0 / 46.0

51.7

Mini Cooper SE

210

32.6 / 28.9

37.6

Nissan Leaf Acenta (40kWh)

201

40.0 / k. A

44.5

Dacia Spring Electric Comfort Plus 2WD

185

28.3 / 27.4

33.3

Honda e Advance

180

35.5 / 28.5

N/A

Mazda MX-30 e-SKYACTIV

170

35.5 / 32.0

37.5

Nissan e-NV 200 Evalia

167

40.0 / N. A

46.9

Renault Twingo Electric Intense

150

22.0 / 21.4

27.2

Smart Forfour EQ passion

100

17.6/ N.A.

18.9

primera koji daje Hyundai Ioniq. Ovaj model zbog relativno male baterije gubi stečenu prednost u potrošnji i plasira se u sredinu tabele, gde su testirani modeli klasifikovani prema dometu. Međutim, jednu stvar moramo posebno da naglasimo, a to je da vrednosti potrošnje i rasponi dometa određeni u standardizovanom ADAC Ecotest-u mogu da variraju pod drugim uslovima. Na primer, brzine iznad dozvoljenog limita na auto-putu, ali i niske temperature, imaju značajne efekte koji mogu ozbiljno smanjiti domet.

Troškovi Stvarni troškovi tokom celog perioda održavanja ne mogu se, naravno, odrediti jednostavnim gledanjem na nabavnu cenu ili potrošnju energije. Isto važi i za električne automobile: nabavna cena, troškovi održavanja, popravke, osiguranje i amortizacija moraju biti uključeni u ukupan bilans. Troškovi korisničkog servisa i održavanja manji su za električni automobil nego za benzinski ili dizel motor. Ali, i pored aktuelnih subvencija za električna vozila, ona su i dalje u startu dosta skuplja od automobila pokretanih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

AMR Fotografije: ADAC S AM S

VIJA

JEDNOSTAVNA, A EFIKASNA ZAŠTITA

Najbolji način da sačuvate točkove

od krađe jeste da u njih ugradite sigurnosne šrafove.

Proverili smo kako se oni postavljaju,

koliko koštaju i na koji način pružaju

S AM S

26 /

VIJA

SPONZOR RUBRIKE

BR PAONZ RT N NE I R

zaštitu

ažalost, krađa točkova više nije tako neuobičajena pojava, štaviše neretko se na društvenim mrežama ukaže prizor automobila koji je ostao na klocnama na nekom parkingu. Kradljivci očigledno ne prezaju ni od čega i upuštaju se u svakojake rizike u nameri da dođu do plena, a zna se da, iako skidanje točkova obično ide lako i jednostavno, isto tako je i lako uočljivo, a ova operacija mora potrajati barem nekoliko minuta. Najčešće su na meti

lopova velike aluminijumske felne renomiranih proizvođača, obuvene u visokokvalitetne pneumatike, ali nije isključeno ni to da posegnu za običnim točkovima, onim manjih dimenzija i sa prosečnim pneumaticima. Najefikasniji način da se kradljivci osujete od nečasnih namera i da izbegnete

ak milić vladimira nazora 70, ruma + 381 65 / 5353 - 500

SAVETI / OBEZBEĐENJE TOČKOVA OD KRAĐE

Pakovanje sadrži četiri sigurnosna šrafa i specijalni adapter – nastavak izgled „glave”, to je manja šankoji ima funkciju ključa smo se upoznali sa svim detrošak nabavke novih točkova i pneumatika jeste – upotreba sigurnosnih šrafova. Ovi „čuvari točkova” mogu se kupiti u specijalizovanim servisima i radnjama za prodaju auto-delova. Mi smo posetili servis Pro Sport auto na Voždovcu, gde

taljima u vezi sa sigurnosnim šrafovima iz ponude renomirane italijanske firme Farad. – Suština sigurnosnih šrafova je u tome da imaju karakterističnu „glavu” koja može da se zavrne ili odvrne samo sa posebnim nastavkom, tzv. adapterom. Što je kompleksniji

sa da će neko uspeti da ga odvrne specijalnim alatom. Najbolju zaštitu imaju sigur-

FABRIČKA ZAŠTITA Proizvođači automobila sve češće fabrički ugrađuju sigurnosne šrafove u svoje modele. Primera radi, oni kod Mercedesa i BMW-a imaju oko 35 različitih kombinacija. Kod Folksvagena je to i više – oko 50. Očigledno da su točkovi na meti lopova ne samo kod nas već i u celom svetu. nosni šrafovi koji imaju cilindar koji se okreće nezavisno od glave i time onemogućava da se glava uhvati bilo kakvim alatom, kaže Vladan Petrović, vlasnik servisa Pro Sport auto. S AM S

VIJA

Ugradnjom sigurnosnih šrafova umanjujete verovatnoću da ćete ovako zateći automobil na parkingu

može dogoditi da izgubite adapter, odaberete pakovanje sa dva adaptera. – Da biste izbegli oštećenja sigurnosnih šrafova, preporuka je da ne kupujete jeftine proizvode nepoznatog porekla. Važno je istaći i to da skuplji i kvalitetniji šrafovi takođe mogu da se oštete, i to se najčešće dešava prilikom nestručnog rukova-

Činjenica je da ovi šrafovi ne predstavljaju stoprocentnu zaštitu, ali će svakako odvratiti mnoge kradljivce od pokušaja skidanja točkova, jer su im male šanse da nekim univerzalnim

Gotovo sve osiguravajuće kuće imaju u ponudi kasko osiguranje koje, za razliku od obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, pokriva štetu nastalu krađom točkova alatom uspeju da odvrnu sigurnosne šrafove. Ukoliko kojim slučajem izgubite adapter, to će vas dovesti u situaciju da ćete imati problem da odvrnete sigurnosni šraf, bez čega nije moguće zameniti točak, odnosno gumu. – Najbolje je dobro čuvati sigurnosni adapter, a ako već dođe do toga da ga izgubite, novi možete nabaviti preko jedinstvenog koda, koji se nalazi u svakom pakovanju sigurnosnih šrafova marke Farad. Preko dobavljača S AM S

28 /

VIJA

Vladan Petrović u razgovoru sa našim urednikom

možemo kontaktirati fabriku koja na zahtev klijenta isporučuje duplikat, objašnjava Petrović. Ipak, imajte na umu da rokovi isporuke rezervnih delova koji stižu iz inostranstva mogu da se rastegnu i na nekoliko sedmica. Srećom, postoji i mogućnost da, ako već sumnjate da vam se

Cene šrafova, u zavisnosti od kvaliteta proizvoda i stepena zaštite koju pružaju, kreću se od hiljadu i po do pet i više hiljada dinara

tri stepena zaštite

nja. Sigurnosni šrafovi mogu se zatezati pneumatskim pištoljem, ali samo kada je podešen na najblaži – prvi stepen. Nakon toga, potrebno je dotegnuti ga kilo-ključem podešenim na 10 kg, ističe Petrović. U principu sve je vrlo jasno i u najkraćem možemo da zaključimo – bolje sprečiti nego lečiti. Ukoliko imate iole atraktivnije felne, nemojte se uopšte razmišljati oko toga da li da stavljate sigurnosne šrafove ili ne. Svakako je bolje izdvojiti malo novca i uložiti u obezbeđenje točkova, nego doći u situaciju da morate sanirati daleko veću štetu na automobilu.

Uroš Dedić Fotografije: Luka Kulundžić

CENTAR ZA CPC

BEOGRAD-NOVI SAD-ČAČAK-PARAĆIN-SUBOTICA KIKINDA-VELIKA PLANA-ŠABAC-VRANJE

CALL CENTAR

011 7 987 000 WWW.CPC.RS

, R E T K A R A K I IST DRUGI FORMAT O

znaka „sportbek” odavno figurira u Audijevoj nomenklaturi. Prvi put viđena kod „audija A3”, ekspanzijom na modele „A5” i „A7” ona dobija drugačiju konotaciju te postaje sinonim za kupe verzije automobila sa petora vrata i znakom četiri prstena. „Q5 sportbek” je, dakle, oličenje ekskluzivnije SUV interpretacije i predstavlja potpuno novu akviziciju filozofije marke iz Ingolštata. Naime, u SUV segmentu srednje veličine Audi do skora nije imao predstavnika u kupe formi. A onda je prošle godine zaživeo „Q5

S AM S

30 /

VIJA

Model „Q5 sportbek” je Audijevo oličenje kupe SUV filozofije koja dodaje ekskluzivnost. Šta je ovaj SUV srednje veličine dobio, a šta izgubio preoblikovanjem u dinamičniji format, proverili smo testirajući verziju sa oznakom 40 TDI quattro, koju pokreće dvolitarski dizel od 204 KS, potpomognut mild hybrid sistemom, sa S-tronic menjačem i pogonom na sva četiri točka

TEST / AUDI Q5 SPORTBACK

Zahvaljujući quattro pogonu automobil se ponaša neutralno, a kada previše brzine unesete u krivinu blago proklizava svim točkovima KA spolja sportbek”, pojavivši se nedugo po predstavljanju druge generacije modela „Q5”. Sve to je pomalo iznenađujuće ako se zna da su glavni konkurenti u ovom specifičnom ogranku premijum segmenta, Mercedesov „GLC” i BMW-ov „X3”, godinama unazad prisutni sa svojim kupe varijacijama („GLC kupe” i „X4”). Možda je baš pomenuta vremenska distanca uticala na to da Audi pobegne od već viđenog recepta, pa možemo reći da „Q5 sportbek” donosi drugačiji dizajnerski pristup u poređenju sa ljutim rivalima. Automobil je zadržao prepoznatljiv vizuelni identitet modela „Q5”, a razliku apostrofira blago opadajuća linija krova zajedno u kombinaciji sa preoblikovanim zadnjim

delom automobila. Time je, čini se, više dobijeno na eleganciji nego na sportskoj dimenziji. U svakom slučaju, „Q5 sportbek”, uprkos izmenjenoj silueti, ima gotovo istovetne dimenzije kao i „Q5”, od kojeg je duži za neprimetnih 7 mm i niži za 2 mm. Istovetan im je i „anfas” – na prednjem delu nećete uočiti nikakve razlike u facijalnoj ekspresiji, a oštre crte „lica” i ovde su nadahnute modernim LED svetlima i velikom „single

frame” maskom hladnjaka, koja dolazi u tamnom finišu kada je automobil obogaćen tzv. „crnim stilskim paketom”. Osim toga, testirani model je opremljen sportskim S-line paketom, sa opcionim točkovima od 20 inča (2.800 evra), kao i posebnim unutrašnjim S-line uređenjem koje se doplaćuje 2.892 evra te donosi taman trim, sportska sedišta presvučena kvalitetnijim materijalom, ukrasne detalje itd. Ipak, za kožni sportski volan

S AM S

VIJA

Naslon za ruke pozadi može služiti i kao držač za čaše

moraćete posebno da doplatite, baš kao i za parking senzore napred i pozadi, kameru, virtuelni kokpit, navigacioni uređaj sa velikim ekranom... No, ta politika paprenog naplaćivanja dodatne opreme od vajkada prati sve premijum proizvođače, koji su svesni da kupci dubljeg džepa ne žale novca za bogatu

dodatnu opremu. Audi, dakle, po tom pitanju ne predstavlja izuzetak i za pozamašnu svotu omogućiće vam da uživate u svim blagodetima kvaliteno skrojenog kokpita, pride obogaćenog najsavremenijim tehnološkim čudesima. Posebnu pohvalu zaslužuju odlično oblikovana sportska sedišta, kao i virtuelni kokpit sa dva ekrana visoke rezolucije, od kojih je jedan u funkciji instrument table, dok je drugi rezervisan za navigaciju, multimediju i svakojaka podešavanja. Pozdravljamo i odluku Audijevih konstruktora da zadrže karakterističnu ručicu automatskog menjača i da je ne zamene malenom polugicom kakva je implementirana, recimo, kod „poršea 911” i novog „golfa”. Za kompletno uređenje enterijera „Q5 sportbek” zaslužuje zavidnu

Sportska sedišta su deo S-line paketa opreme, pružaju odlično gostoprimstvo i na taj način kompenzuju tvrđe oslanjanje

S AM S

32 /

VIJA

TEST / AUDI Q5 SPORTBACK

ocenu – svaki detalj unutra je pažljivo osmišljen, sve je odlično uklopljeno i podređeno zadovoljstvu vozača i putnika. Isto se može reći za ponudu prostora, koja je na iznenađujuće visokom nivou, pogotovo na zadnjim sedištima, gde putnici nisu lišeni prostora ni za glave niti za kolena. Čini se da su dizajneri prilikom oblikovanja karoserije umnogome vodili računa da ne ugroze komfor

Sa zapreminom od 510 litara, „Q5 sportbek“ ima samo za 10 litara manji prtljažnik od modela „Q5“

putnika pozadi. Ni prtljažnik nije platio preveliki danak kupe formi – sa 510 litara zapremine „sportbek” nudi samo 10 litara manje od klasičnog „Q5”. Sa snažnim motorom, automatskim menjačem sa duplim kvačilom i pogonom na sve točkove, „audi Q5” iskazuje dinamičke karakteristike kakve se i očekuju od jednog premijum SUV-a srednje veličine. Model sa oznakom 40 TDI quattro pokreće dvolitarski dizel sa 204 konjske snage i čak 400 Nm maksimalnog obrtnog momenta, koji radi uz ispomoć mild S AM S

VIJA

hybrid sistema sa starterom generatorom koji pomaže pri kretanju, a i omogućuje coasting funkciju kada automobil skidanjem noge sa pedale gasa isključuje dizel agregat kako bi

MMI multimedijalni uređaj sa navigacijom ima ekran u visokoj rezoluciji sa odličnom grafikom te omogućava jednostavno povezivanje sa mobilnim telefonom

krstario u kraćim vremenskim intervalima uz nultu potrošnju goriva. Odlično ukopljen sa sedmobrzinskim S-tronic menjačem, TDI motor sa lakoćom nosi karoseriju tešku više od 1,7 tona te ubrzava do „stotke” za respektabilnih 7,7 sekundi. Osposobljen da maksimalnu vučnu silu oslobodi već pri 1.750 o/min., motor dobro poteže u svim opsezima, a posebnu energičnost iskazuje u Dynamic modu. Menjač radi veoma dobro i u treptaju oka oseća kada zatražite više dinamike, tako da pravovremeno prebacuje S AM S

34 /

VIJA

u niži stepen prenosa u takvim situacijama. Naravno, možete se i sami „igrati” uz pomoć polugica za menjanje brzina, koje su smeštene iza upravljača. Inače, osim pomenutog Dynamic moda, vozač može odabrati Eco za ekonomičnu, Comfort za normalnu vožnju i Individual sa posebnim podešavanjem režima rada motora i upravljanja. Ukoliko je opremljen elektronski kontrolisanim oslanjanjem, moći ćete da podešavate i stepen tvrdoće amortizera. To nije bio slučaj kod testiranog automobila, pa smo se uverili da S-line sportsko

oslanjanje u kombinaciji sa velikim točkovima od 20 inča ponekad suviše remeti udobnost. Stoga je naša preporuka da, ako već ne želite da doplatite za aktivno vešanje sa vazdušnim oprugama, odaberete barem sistem elektronske kontrole rada amortizera koje u dobroj meri kompenzuje tvrdo oslanjanje. Sa druge strane sportsko vešanje sa vezom u više tačaka (multilink) napred i pozadi, u kombinaciji sa preciznim upravljanjem, primetno doprinosi agilnosti, a isto čini i quattro pogon na sve točkove koji obezbeđuje optimalnu trakciju u svim uslovima. Još jedna upečatljiva karakteristika ovog automobila je to da se veoma lako vozi, kako u gradu tako i na otvorenom putu. Dobra preglednost i ne prevelike

AUDI Q5 SPORTBACK 40TDI MHEV QUATTRO Karoserija

SUV kupe, 5 vrata, 5 sedišta; duž./šir./vis. 4.689/1.893/1.660 mm; međ.rast. 2.819 mm; masa 1.825 kg; prtljažnik 510 l

Motor

dizel, 4 cilindra; 1.968 ccm; 204 KS pri 3.8004200 o/min; 400 Nm pri 1.750-3.250 o/min;

Prenos

automatski, sedmostepeni; pogon na sve točkove

Oslanjanje

napred dvostruka ramena, nazad multilink

Kočnice

napred ventilisani diskovi, nazad diskovi

Pneumatici 255/45 R20

Performanse: 0-100 km/h 7,6 s; maks. brzina 222 km/h Potrošnja: 5,5 l /100 km, 248 g C02/km Motor i menjač, kompromis između forme i praktičnosti Dinamičnost u vožnji „sportbeka“ ostala na nivou Q5

Cena: 74.347 evra

+381 63 / 600 300

Dizel / Automatski

Supski put, 35230 Ćuprija

Uroš Dedić Fotografije: Luka Kulundžić

ams klub ćuprija

dimenzije pomažu da se u urbanoj džungli lako probijate kroz gužvu, a ni parkiranje ne predstavlja toliki problem kao kod recimo limuzina dugih oko 5 metara. Iako je dobio ekskluzivnu kupe notu, „Q5 sportbek” nije gotovo ništa izgubio na polju upotrebljivosti i praktičnosti, ali isto tako nije ni dobio na dinamičnosti. Utisak koji nosimo sa ovog testa je taj da je Audi sa modelom „Q5 sportbek” uspešno i na originalan način obogatio liniju svojih SUV modela, ne odričući se svog načela da kvalitet stavi u prvi plan, bez obzira na to što je reč o modelu koji se ne proizvodi u Nemačkoj, već u dalekom Meksiku. Očekivano, za kvalitet, najmodernije tehnologije, a na kraju krajeva i za imidž, mora dosta da se plati. U slučaju testiranog automobila cena, zbog dodatne opreme, skače na 74.347 evra, uz napomenu da automobil, i pored dugačkog spiska opcionala, ipak nije „nakrcan” opremom i da nedostaju pojedine opcije koje kupci obično „štikliraju” prilikom konfigurisanja automobila.

SREBRNI SPONZOR

TEST / AUDI Q5 SPORTBACK

U D U V D U G U O D U Č Čuveni Festival brzine u Gudvudu dobio je novog rekordera na tradicionalnoj brdskoj stazi dužine 1.16 milja. Britanac Maks Čilton, nekadašnji vozač Formule 1 i IndyCar, u električnom bolidu McMurtry Speirling izvezao je čuveni Hill Climb za 39.08 sekundi i nadmašio za 0.8 sekundi dosadašnji rekord staze star 23 godine, koji je u bolidu Formule 1 Meklaren MP4/13 postavio Nik Hajdfeld. Naravno, pao je i dosadašnji rekord za električne automobile, koji je postavio Roman Dima sa Folksvagenom VW ID.R. 2019 godine. Bolid pod neobičnim imenom – McMurtry Speirling, nosi ime proizvođača, malene britanske „start ap” kompanije iz 2016. Dosad relativno

S AM S

36 /

VIJA

io je novi v ta s o p g n li ir e p McMurtry S zi u Gudvudu u ta s a n rd o k re i brzinsk di, što je za 0,8 n u k e s 8 .0 9 3 – vremenu og MP4/13 v o n re la k e M d o sekundi brže iz 1999. godine 1 le u rm o F a d li o b

Za volanom električnog bolida bio je Maks Čilton, nekadašnji vozač F1 i IndyCar

nepoznati brend zapošljava tek desetak etuzijasta, odnosno eksperata ujedinjenih u ambiciji da se ponudi nešto jedinstveno i drugačije od masovnih proizvođača, ali i od drugih manjih kreativnih radionica, koje su, inače, deo Ostrvske tradicije i daju specifičnu notu tamošnjoj automobilskoj kulturi. Projektovan specijalno za Festival brzine u Gudvudu, odnosno za nastup na čuvenoj stazi Hill Climb, ovaj kompaktni jednosed dugačak je svega 3,5 m, širok 1,7 m i visok svega 1,1

PREDSTAVLJAMO / MCMURTRY SPEIRLING

metar. Sveobuhvatnom upotrebom ultra-lakih materijala, poput ugljeničnih vlakana, masa je svedena na 1.020 kilograma, a odnos snage i mase iznosi 1000 „konja” po jednoj toni. Sve to, uz činjenicu da elektromotori trenutno isporučuju maksimalnu vučnu silu, omogućuje da McMurtry Speirling za manje od jedne i po sekunde katapultira do brzine 97 kilometara na čas. Maksimalna brzina modela specijalizovanog za stazu je elektronski ograničena na 241 km/h, ali možda i najzanimljiviji deo priče o njemu krije ispod poda, gde se nalaze dva „fena”, tj. ventilatora koji stvaraju vakuum i prave downforce od čak dve tone na podlogu, prosto lepeći ovaj bolid za asfalt. Kako je u razgovoru sa novinarima britanskog magazina Autocar izjavio direktor kompanije – Tomas Jejts (Thomas Yates), njihov projekat je spreman i za „serijsku” proizvodnju, u kojoj će se naći street legal model za drumsku vožnju, s obzirom na to da ga je veoma se u ostalim karakteristikama koje su mu omogućile da ovu stazu „preleti” neverovatnom brzinom. Radi se o tandemu električnih agregata, na svakom točku po jedan, koji razvijaju oko 1.000 konjskih snaga. Energijom ih hrani baterija od 60 kWh, specijalnog U oblika, koja pruža zavidnu autonomiju od 483 kilometra. Ali, „tajna” njegovog uspeha leži i bukvalno

jednostavno opremiti svim potrebnim uređajima, poput svetlosnih grupa, brisača i ostalih elemenata neophodnih za homologaciju. Projektovana cena u ovom trenutku iznosi oko milion funti, a za taj novac vlasnicima se garantuje ekskluziva, jer McMurtry Speirling ne namerava da proizvede više od desetak primeraka ovog čudesnog automobila. AMR Fotografije: McMurtry

Fascinantno zvuči podatak da je jedan automobil čuvenu stazu, dugu 2,5 kilometara, "preleteo" za manje od 40 sekundi S AM S

VIJA

REKORDAN A R A Č I M K A T BROJ

ekordnih 157 takmičara iz Turske, Moldavije, Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Makedonije, Hrvatske i Srbije uzelo je učešće na ovogodišnjoj moto-kros trci, na kojoj se, između ostalog, odlučivalo i o pobednicima Šampionata Evrope. U subotu su voženi slobodni treninzi, kvalifikacije i trke u klasama MX50, MXS i MX, a na stazi su se našli najmlađi vozači, najstariji, kao i amateri. Tokom

S AM S

38 /

VIJA

nedelje gledali smo odlične borbe u klasama MX50, MXS, MX, te klasama EMX65 i EMX85, a publika je uživala i u velikom broju takmičara koji su se nadmetali gotovo tokom čitave trke.

Poslednjeg vikenda juna, u mestu Globare kraj Kruševca, na moto-kros stazi moto-kluba Gajić iz Globara, vožena je trka koja se sada već tradicionalno boduje za Šampionat Evrope u klasama MX65 i MX85, Alpe Adria šampionat, BMU šampionat Evrope i Otvoreno prvenstvo Srbije

SPORT / MOTO-KROS U GLOBARIMA

Nekoliko padova u najbržim klasama dovelo je do toga da se trka klase MX1 prekine, dok su takmičari klase MX2, kojih je bilo čak 40 na startu, odvezli trku za pamćenje. Druga trka klase MX2 prekinuta je nakon pada takmičara iz Bugarske, a druga trka klase MX1 u potpunosti je odložena zbog tehničkog problema.

U klasi MX65 gledali smo opštu dominaciju mladog rumunskog takmičara, Samija Dimitrua, koji je pobedom u Kruševcu potvrdio zbog čega u finalnu trku šampionata Evrope odlazi kao prvoplasirani naše zone. Iza njega kroz cilj prošli su sunarodnik Szoke Eross Mark i Gergo Horvath iz Mađarske. Naša Ana Kolnookov, jedina predstavnica Srbije u

Trka u Globarima proslavila je i mali jubilej – deset godina organizacije međunarodnih trka na ovoj stazi šampionatu Evrope zauzela je oba puta šesto mesto i time sebe dovela u priliku da se nadmeće na finalnoj trci. Ana se plasirala u finale kao prva rezerva i čeka poziv iz FIM-a za učešće u trci. U klasi EMX85 pobeda je pripala takmičaru iz Mađarske, Aironu Katoni, koji je oba puta

S AM S

VIJA

– Yanko Zokov i Atanas Petrov, dok je u diviziji MX pobeda pripala takmičaru iz Bugarske, Grigoru Tsarevu, ispred sunarodnika Juliana Raycheva. Njih dvojica zabeležila su po jedno drugo mesto, ali je Tsarev bio bolji u drugoj trci. Treća pozicija pripala je Tamašu Casaru. Sve u svemu, bio je ovo jedan izuzetno dinamičan i uzbudljiv vikend za sve one koji su se našli na stazi u mestu Globare. Moto Savez Srbije se prema očekivanju kroz cilj prošao ispred takmičara iz Bugarske, Vencislava Tosheva i Dania Tsankova. U klasi MX 50, mladi Viktor Kolnookov zabeležio je duplu pobedu i ukupno prvo mesto, ispred Kasze Botond, koji je kao i gost iz Moldavije – Gangurean Artemii zauzeo po jedno drugo i treće mesto, ali ga je bolji plasman u drugoj trci doveo na viši stepenik pobedničkog postolja. Robert Krisztian Tompa iz Rumunije zabeležio je pobedu u trci klase MX2, ispred Luke Kunića iz Hrvatske i Hakana Halmia iz Bugarske. Usled već pomenutog S AM S

40 /

VIJA

pada Viktora Neycheva iz Bugarske, druga trka nije vožena, te su se takmičari bodovali na osnovu jedne odvožene trke. Duplom pobedom u diviziji MXS, Rumun Cojanu Ionut kući se vratio s najsjajnijim odličjem, a ispred bugarskog dvojca

pokazao kao odličan organizator i domaćin ovog takmičenja, čime je još jednom opravdao ukazano poverenje od strane Međunarodne motociklističke federacije (FIM). Igor Gašparević Fotografije: Miloš Živković

E C I J L A R K VEK TRKA I

S AM S

42 /

VIJA

BR PAONZ RT N NE I R

storija automobilskih trka proteže se više od jednog veka. Kroz gotovo čitavo prošlo stoleće, ali i prve dve decenije ovog, na mnogim poznatim, ali i manje znanim stazama širom sveta ispisuje se istorija auto-sporta, ali za gotovo sve koji su se našli za upravljačem trkačkog automobila – učešće na trci „24 časa Le Mana” predstavlja san. Sledeće godine, velika trka slavi sto godina, a za taj čitav vek mnogo toga se dogodilo na čuvenoj „Le Sart” stazi na Le Manu. Toliko, da je najveća trka izdržljivosti u svetu, veliki ispit za ljude i mašine, postala ujedno i najprestižnija automobilska trka ikada. Uz šampionat Formule 1, svakako je na listi želja za svakog evropskog vozača, ali i magnet za mnoge asove sa drugih kontinenata. Tokom godina, na njoj su se rađali heroji, dešavali čudni preokreti i tragedije, ali uvek je privlačila ambiciozne ekipe da na njoj okušaju sreću i pokažu kvalitet. Postoji samo nekoliko očaravajućih mesta na svetu kada su ljubitelji automobilizma u pitanju. Monca, Monte Karlo, Indijanapolis, Nirburgring, Spa...

Ne postoji automobilista u Evropi koji, uz nastup u Formuli 1, ne sanja da se nađe na gridu na čuvenoj trci „24 časa Le Mana”. Ove godine „kraljica svih trka” proslavila je 90. izdanje, a sledeće godine se priprema veliki jubilej – 100 godina od održavanja prve trke. Velike automobilske marke, koje deo svoje popularnosti duguju uspešnim nastupima na čuvenoj stazi, već su najavile pojavljivanje – da li je to najava novog spektakla na Le Manu?

SPONZOR RUBRIKE

24 assistance omladinska 44, bačka topola + 381 69 / 8704 - 510

ISTORIJA / 24H LE MANS

U prvoj deceniji održavanja trke posade u Bentlijevim automobilima odnele su čak pet pobeda od čega su četiri bile uzastopne Subjektivna osećanja svakako će svakom istinskom zaljubljeniku u trke automobila (i motocikala) izmamiti objašnjenje zašto bi još neka staza trebalo da se nađe

Pedesete godine prošlog veka obeležile su ekipe Jaguara sa takođe pet pobeda – na slici prolazak ciljem u trci 1953. godine za posadu Hamilton/Rolt u „jaguaru C-tajp“

na listi veličanstvenih, ali jedna, možda najveća od svih, bez sumnje će se naći na listi – Le Man sa svojom 24-časovnom trkom. Tradicionalno početkom juna (uz povremene izmene zbog vanrednih okolnosti), trka se održala i ove godine, uz obeležavanje velikog jubileja. Naime, u 2022. godini voženo je 90. izdanje ispita brzine, spretnosti i izdržljivosti, pre svega zato što zbog nekih istorijskih okolnosti, tačnije ekonomske krize 1936, a potom i Drugog svetskog rata (pauza od 1940. do 1948), „24

časa Le Mana” nije održana. Na trci je, kao i prethodne četiri godine, pobedila posada Tojote, čime se ova japanska fabrika upisala u istoriju uz neke druge velike proizvođače koji su obeležili prethodne decenije uzbudljivog takmičenja na stazi „Le Sart”. Ali, upravo čelnici Tojote i njihovog sportskog odeljenja mogu da svedoče koliko je teško pobediti na ovoj trci, iako nekome ko nije dovoljno upućen u trke izdržljivosti niz od pet trijumfa može delovati kao ostvarenje koje je bilo veoma

lako dostižno. Ali, uprkos ponekad dominantnom automobilu, godine pokušaja, neverovatnih razočarenja i poraza koji su stizali kao scenarija iz holivudskih filmova, stavljali su japansku kompaniju na iskušenje i njihovu inženjersku, organizacionu i, na kraju krajeva, finansijsku istrajnost, ali to je nešto što je godinama unazad pratilo i druge velike proizvođače koji su želeli da dokažu svoju veličinu pobedom na Le Manu. Ferari, Ford, Porše, Pežo, Audi, Tojota...

Ponekad šampanjac nije prijao odmah po završetku trke – na slici je proslava iz 1951.su godine Samo neka od velikih imena

svetskih brendova koji su u jednom trenutku svoje istorije bili posvećeni cilju da pobede na čuvenom ispitu kako bi svet uverili u kvalitet svojih automobila. Osim ostvarenja marketinškog plana, sasvim je sigurno, pobeda S AM S

VIJA

Trke izdržljivosti na stazi „Le Sart“ u Le Manu od samih početaka je pratio veliki broj gledalaca na samom trkalištu. Jedna od impozantnijih slika u svetu automobilizma je startni pravac na čuvenoj stazi

je ipak značila i mnogo više, a za neke je uspeh na ovoj trci bio ravan podvigu i značio je mnogo više od pukih brojki na papiru.

Odet Siko (za upravljačem) je do današnjih dana najbolje plasirana žena na trci 24 časa Le Mana – ona je 1932. godine pobedila u klasi i bila 4. u generalnom plasmanu. Učestvovala je na tri trke

PRAVILO „GARAŽE 56”

Pojava novih kategorija na Le Manu uvek je donosila uzbuđenje zbog neizvesnih trka koje predstoje, ali organizatori su uvek vodili računa da daju priliku i onima koji se u određenom trenutku ne uklapaju u postojeće klase, a imaju želju da se pojave na trci sa nekim inovativnim rešenjima koje mogu da isprobaju u praksi. Tako je nastalo „pravilo Garaže 56”, garaže u kojoj se pojavljuje S AM S

44 /

VIJA

Dakle, ove godine održan je 90. start, a sledeće će biti proslavljena 100-godišnjica od kako je čitava automobilska industrija počela da raste zajedno sa trkom u kojoj se od učesnika traži da budu hrabri, vešti, snažni, a posebno uporni i izdržljivi. U tačno 16 časova, 26. maja 1923. godine, označen je start nečega što će izrasti u najveću trku izdržljivosti u svetu i postati deo

sna svakog automobiliste koji želi da ostvari „triplu krunu” – da pobedi na „24 časa Le Mana”, osvoji Veliku nagradu Italije u Monci i bude najbrži na „500 milja Indijanapolisa” – na ovom mestu trebalo bi spomenuti prvog i za sad jedinog vozača kojem je to pošlo za rukom, pošto je to za nekog merilo veličine i uspešnosti – Britanac Greem Hil, dvostruki svetski šampion u Formuli 1, pobedio je na sve tri velike trke, a uz njega još samo

jedan automobil u posebnoj kategoriji, koja ne obuhvata ni jednu takmičarsku klasu na stazi (od 2012. ograničen je broj od 55 automobila u četiri klase koji mogu da se pojave na trci). Zahvaljujući ovom pravilu, tokom godina su se videli brojni interesantni automobili koji na drugi način ne bi imali priliku da se pojave na trci, a i za sledeću godinu najavljeno je nešto slično, kao prava poslastica za sve ljubitelje automobilizma. Najavljeno je, naime, da će

se 2023. u garaži sa brojem 56 pojaviti ekipa „hendrik motorsport”, koja će za trku da pripremi automobil najnovije generacije iz NASKAR šampionata, kako bi dali svoj doprinos u proslavi 100 godina Le Mana. Automobili iz NASKAR šampionata pojavljivali su se u Francuskoj na trkama sedamdesetih godina prošlog veka u dva navrata i, uprkos dobrim performansama, nisu uspevali da završe trku zbog tehničkih problema. AMR

U poteri za „triplom krunom”

ISTORIJA / 24H LE MANS

Porše je sa 19 pobeda na 90 trka najuspešnija marka koja se takmičila na „24 časa Le Mana“. Prva pobeda zabeležena je 1970. godine (na slici levo), a poslednja 2017. godine 18 vozača je za sve ove decenije uspevalo da se takmiči na sva tri događaja – od aktivnih, samo su Huan Pablo Montoja i Fernando Alonso uspeli da zabeleže uspehe na dva od tri događaja. Španac je bio veoma blizu da u svom prvom nastupu 2017. pobedi na „500 milja Indijanapolisa” i kompletira „triplu krunu”, a Kolumbijcu nedostaje pobeda na „24 časa Le Mana” i trenutno su njegove aktivnosti usmerene ka tome...

Na prvoj trci učestvovale su 33 dvočlane posade, a vremenom se došlo do toga da na Le Manu nastupaju ekipe sa po tri, ponekad čak i četiri člana. Bilo je slučajeva da su vozači

pokušavali da sami voze 24 časa, a najpoznatiji as koji je to pokušao bio je Pjer Leve, koji je, nažalost, u istoriji automobilizma za mnoge poznatiji kao nastradali vozač u tragediji 1955, kada

Tandem fabričkih „poršea 962C“ ispred dva „jaguara XJR-8LM“ u pripremama za start trke 1987. godine – posada Štuk/Bel/Holbert u „poršeu“ sa brojem 17 pobedila je te godine S AM S

VIJA

previranja i turbulencije tokom deset decenija, ali, kao što su gotovo svi automobili „preživeli” prvo iskušenje (samo tri odustajanja), tako je i velika trka bila jača od mnogih nedaća – ratova, generalnih štrajkova,

Jedan od legendarnih automobila na trci svakako je „mazda 787B“ sa Vankelmotorom, čija je posada Vajlder/Herbert/Gašo slavila 1991. godine je posle udesa u kojem je ovaj francuski automobilista učestvovao, poginulo i 83 gledaoca.

NAJUSPEŠNIJI VOZAČI U ISTORIJI

Trenutno, samo 23 vozača su uspela da zabeleže više od dve pobede na „24 časa Le Mana”, a Tom Kristensen je najuspešniji među njima. Luiđi Čineti je 1949. godine ušao u istoriju kao najstariji pobednik na trci (47 godina, 11 meseci i devet dana), dok je najmlađi Aleksander Vurc koji je 1996. godine prilikom pobede imao 22 godine, četiri meseca i jedan dan. Tom Kristensen

Danska

9 pobeda

Džeki Iks

Belgija

6 pobeda

Derek Bel

V. Britanija 5 pobeda

Frank Biela

Nemačka

5 pobeda

Emanuele Piro

Italija

5 pobeda

Olivije Gendebijen Belgija

4 pobede

Anri Peskarolo

Francuska

4 pobede

Janik Dalma

Francuska

4 pobede

Sebastijen Buemi Švajcarska 4 pobede S AM S

46 /

VIJA

Borba „renoa-alpin A442“ i „poršea 935-77 turbo“ u početnoj fazi trke 1977. godine. Oba automobila zbog kvara nisu završila trku

Na trkama od pre jednog veka, vozači su nastupali u automobilima čije su marke uglavnom danas poznate samo pasioniranim stručnjacima kao što su: „ekscelzior”, „lorejn-ditrih”, „brazije”, „berlije”, „rolan-pilen” i „čenard i voker”. Među njima je bilo „bugatija” i „bentlija”, jedinih „preživelih” marki do današnjih dana, čiji su uspesi na legendarnoj trci umnogome doprineli današnjoj reputaciji. Prva trka vožena je po izuzetno lošem vremenu, koje kao da je najavilo sva

naftnih kriza, katastrofa kao što je pomenuta najteža automobilska nesreća u istoriji 1955. godine...

Tehnička laboratorija Osim što je tokom godina postala hram automobilskog sporta, zbog čega je bila i inspiracija za jedan od najlepših filmova o automobilizmu sa Stivom Mekvinom, trka na Le Manu ima i veliku ulogu u razvoju tehnike i bezbednosti. Na njoj su prvi put predstavljana inovativna rešenja,

ISTORIJA / 24H LE MANS

Veliki zaljubljenik u auto-moto sport – Stiv Mekvin, imao je glavnu ulogu u kultnom filmu o trci 24 časa Le Mana, za čije snimanje su korišćeni kadrovi sa trke vožene juna 1970. godine od kojih je njih 15 promenilo istoriju automobilske industrije, a tu spadaju pogon na prednjim točkovima, disk kočnice, radijalne gume, LED osvetljenje... Nekadašnji „Muzan” pravac, dugačak

3,7 kilometara, bio je ogroman izazov za sve učesnike, pa je postao jedan od razloga za razvoj aerodinamike u automobilskom sportu. Devedesetih godina prošlog veka, zbog mera bezbednosti je presečen sa dve šikane (posle odluke FIA da nijedna trkačka staza na svetu ne može da sadrži pravac duži od dva kilometra), ali je ostalo zabeleženo da je u originalnom profilu pružao mogućnost razvijanja maksimalne brzine od preko 400 kilometara na čas (prototip „WM P88-Pežo” 1988. godine 405 km/h). Na stazi „Le Sart” prvi put su isprobavane različite asfaltne podloge, znaci i odbojnici koji su uvedeni posle tragedije 1955. godine – spektakularnih udesa ima i danas, ali su upravo sigurnosne mere razvijane tokom godina dovele do toga da su najteže posledice svedene na najmanju moguću meru. Ipak, trebalo bi naznačiti da je tokom 90 izdanja čuvene trke, uz pomenutih 83 posetioca iz katastrofalnog udesa 1955. godine, koji

NAJUSPEŠNIJE EKIPE Porše je u dva navrata blistao na Le Manu, a najupečatljivija je era sedamdesetih i početak osamdesetih godina. Kasnije, sa pojavom hibridnih automobila, Porše je sa tri uzastopne pobede (2015, 2016. i 2017) prekinuo dominaciju Audija sa 13 pobeda za 15 godina. Porše

19 pobeda

Audi

13 pobeda

Ferari

9 pobeda

Jaguar

7 pobeda

Bentli

6 pobeda

Tojota

5 pobeda

Alfa Romeo

4 pobede

Ford

4 pobede

Matra-Simka

3 pobede

Pežo

3 pobede

je promenio svet automobilskog trkanja, još 22 vozača izgubilo živote na samoj trci ili na pripremama i treninzima. Poslednji tragični incident desio se 2013. godine u početnoj fazi trke, kad je Danac Alan Simonsen

Aktuelni pobednici – Automobil pobedničke Tojotine posade Buemi/Hartli/Hirakava ispod pobedničkog postolja tokom proslave S AM S

VIJA

Poseban izazov za sve vozače je vožnja noću u često nepredvidivim vremenskim uslovima

Tojotin „GR 010 hibrid“ bi sledeće godine trebalo da ima ozbiljniju konkurenciju

poginuo kad je izgubio kontrolu nad „aston martinom” u krivini „tetre ruž” i svom silinom udario u ogradu koja nije obavila svoju funkciju s obzirom na to da se od siline udara naslonila na drvo iza, zbog čega nije apsorbovana sila prilikom udarca. Posle ove tragedije modifikovan je delimično ovaj sektor izlaska sa stalne staze na „Muzan”, pravac koji je deo javnog puta, a upravo ova kombinacija staze i puta je još jedan izazov za sve učesnike koji su, posebno u prvim godinama, čak prvih nekoliko decenija, S AM S

48 /

VIJA

imali ozbiljan izazov pripreme automobila koji su, osim što su morali da budu izdržljivi kad su u pitanju performanse, morali i da izdrže višesatnu vožnju na podlozi različitog kvaliteta. Situacija se komplikovala sa lošim vremenom, a poslednjih godina često se dešavalo da, pogotovo noću, dođe do pogoršanja vremenskih prilika i kiše koja je često bila mora za većinu vozača.

godine posade u automobilima nemačkog brenda prvi su prošli ciljem čak 19 puta! Od 1981. do 1987. godine Porše je zabeležio sedam uzastopnih pobeda i to je broj kojeg, u ovom trenutku, upravo Tojota, aktuelni pobednik na pet poslednjih trka, može da dostigne i prestigne. Japanski

Niko kao Danac Za većinu, ali ne i za Toma Kristensena, još jednog Danaca u ovoj priči koji se, međutim, pamti po izvanrednom ostvarenju, a to je pobeda na čak devet 24-časovnih trka na Le Manu! Većinu je ostvario kao vozač Audija, koji kao ekipa ima ukupno 13 trijumfa, ali ovaj ogroman uspeh ih ne svrstava na prvu poziciju na „večitoj listi” s obzirom na to da titulu legendarnog proizvođača automobila, kad je ova trka u pitanju, čuva Porše – od 1970.

Tom Kristensen – najuspešniji vozač u istoriji trke „24 časa Le Mana“

ISTORIJA / 24H LE MANS

proizvođač upisao se u istoriju kao poslednji pobednik u eri prototipova LMP1 kategorije, ali i kao prvi i trenutno jedini uspešni brend u novoj eri hiperautomobila, koji se na stazi nalaze od prošle godine. Pandemija virusa korona i možda još poneka kriza na globalnom nivou su pomalo usporili ulazak još nekih brendova u novu najkvalitetniju kategoriju u Svetskom

HIPERBUDUĆNOST NA LE MANU Uz Tojotu i Glikenhaus, malu američku fabriku koja se od prošle godine pojavljuje na Le Manu sa svojim hiperautomobilom, očekuje se da se od sledeće godine više proizvođača uključi u takmičenje u novonastaloj najjačoj kategoriji. Gašenjem LMP1 kategorije prototipova, ostavljen je prelazni period do 2023. godine, kada će se predstaviti kategorije LMH i LMDh (kategorija omogućava nastup automobila u američkom šampionatu izdržljivosti), koje će činiti jednu veliku klasu za, svi se nadaju, ponovo uzbudljive i neizvesne trke sa više konkurenata za pobedu. Očekuje se da će proizvođači imati više slobode u dizajnu, zbog čega bi trebalo očekivati i stilom različite automobile na gridu, poput Pežoovog koncepta 9X8 bez zadnjeg stabilizatora. Zanimljivo ime je Kadilak,

šampionatu trka izdržljivosti u kojem je jedna od trka upravo stogodišnja dama iz Le Mana, ali najave su više nego obećavajuće, pa ljubitelji automobilizma, a posebno trka izdržljivosti sa nestrpljenjem očekuju da se najave konačno obistine, pa da se uz Tojotine i Glikenhausove hiperautomobile na „gridu” pojave još neka velika imena iz istorije ove trke, koji je predstavio svoj GTP Hiperkar projekat, a ništa manje uzbudljiva nije ni najava Red Bulovog hiperautomobila RB17, koji sa cenom od 5 miliona funti obećava da ćemo u budućnosti dobiti i trkačku verziju. Konkretan je bio Porše sa predstavljanjem prototipa 963, koji će sa dva primerka ispunjavati LMDh kategorizaciju. Priči se pridružio i BMW sa svojim konceptom M Hibrid V8 za nastup na trkama u SAD (za sada), dok su se sa tizerima pridružili i Ferari i Akura (Honda). Svi navedeni spominju veću posvećenost trkama u SAD, ali pojavljivanje na

poput Ferarija, Pežoa i Kadilaka, a kasnije i ostalih... Svi oni će biti razlog da od sledeće godine, kad se bude obeležavalo 100 godina od prve trke na Le Manu, na stotine hiljada posetilaca pohrli na čuvenu stazu, bez obzira na vremenske (ne)prilike i listu učesnika.

Dejan Potkonjak Fotografije: Bentley, Audi, Mazda, Porsche, Toyota, Newspress

obeležavanju 100 godina trke na Le Manu ipak zvuči prilično primamljivo za nastup, ukoliko automobili budu spremni... Da podsetimo, prema trenutnim regulativama, u LMH klasi za Svetski šampionat izdržljivosti mogu da se nađu automobili sa četvorotaktnim benzinskim motorima bez ograničenja u dizajnu, sa maksimalnom snagom od 670 KS i snagu električnog sistema od 200 kW. Dužina automobila ne sme da pređe 5.000 milimetara, a širina je ograničena na 2.000 mm. Minimalna masa vozila je ograničena na 1.030 kg.

S AM S

VIJA

Jedna mala firma iz Beograda postala je poznata u svetu proizvodnje delova od ugljeničnih vlakana, zahvaljujući kvalitetu i preciznosti izrade. Uz proizvodnju, Draptec se bavi razvojem i testiranjem delova od kojih neki predstavljaju inovativna rešenja

E K S N U H R V A Z T S O N T E M U E S N A M R O F PER

rimena kompozitnih materijala u automobilskoj industriji odavno nije novost, a ova tehnologija izrade kojom se dobija na čvrstini određenih elemenata, uz ukupno smanjenje mase vozila, nalazi sve veću primenu.

S AM S

50 /

VIJA

Naravno, automobili koji su orijentisani ka sportskim performansama su prvi na listi kad se pomisli na kompozitne materijale, a pre svega ugljenična vlakna, koja su danas sastavni deo automobilskog, a sve više i motociklističkog sporta. Izradom delova od karbona

danas se bave i velike automobilske kompanije, ali kad je reč o nekim specijalnim zahtevima u doradi automobila, manje radionice i dalje imaju prednost. Jedna od njih se nalazi u Srbiji, a ime Draptec već je poznato u krugovima onih koji žele kvalitetne karbonske delove koje odlikuje izuzetna preciznost u samoj izradi. Proizvodnja delova za automobilsku industriju samo je deo delatnosti Drapteca, s obzirom na to da

REPORTAŽA / DRAPTEC

KALUPI

Osim što neki delovi procesa podsećaju na posao krojača, u izradi karbonskih delova zastupljena je i „kuhinja”. – Kalup je, u stvari, otisak dela kao u negativu, u koji se slažu karboni i potom ubrizgava smola. Deo se ispeče i izvadi iz kalupa kao u nekom kuvarskom zanatu kad se vade gotovi kolači iz modlice, plastično je objasnio Pantović. je ova beogradska firma prilično zastupljena i u medicinskoj industriji, za koju proizvodi razne delove, kao što su držači, operacioni stolovi, delovi za skenere itd. „Caka” je u tome što je karbon veoma poželjan u medicini s obzirom na to da je neutralan na X-zračenje. Uz ostalu namensku industriju, u Draptecu je moguće izraditi delove po zahtevu, s obzirom na to da se kompozitni delovi mogu koristiti za najrazličitije primene. Kako kažu u Draptecu, pored vazduhoplovstva i auto-moto sporta, odakle ove tehnologije potiču, kompoziti od ugljeničnih vlakana se često koriste kod sportske opreme kao i za izradu najrazličitijih predmeta kod

MATERIJALI Na početku procesa, materijali se biraju kao štofovi kod krojača, s tim što različiti dezeni platna od ugljeničnih vlakana nisu tu samo zbog estetike.

kojih su poželjni mala težina i dobar izgled. A, uz sve ostale kvalitete, dobar izgled i savršena preciznost u uklapanju ugljeničnih vlakana je nešto što odlikuje njihove proizvode. – Ono što odlikuje naš rad jeste kvalitet i preciznost, kaže Draško Pantović, razvojni inženjer Drapteca. Velika tajna ne postoji, već je stvar u izboru tehnike kojom se stiže do konačnog proizvoda. Na primer, veliki proizvođači sportskih automobila, zbog potrebe za serijskom proizvodnjom, koriste pre-preg tehnologiju u izradi koja se, u konačnom rezultatu, ne razlikuje od one iz Drapteca, s obzirom na to da je – Postoje razni tipovi materijala, pre svega zbog njihovih osobina. Nabavljamo ih preko distributera u Nemačkoj, a koristimo karbone firme „Heksel”, internacionalne kroporacije sa sedištem u SAD. Vlakna se,

čvrstina samog karbonskog dela slična. Ali, sam proces laminacije, slaganja slojeva materijala koji se potom vakuumira i impregnira je drugačiji. Na početku lanca proizvodnje sve izgleda kao u krojačkoj radnji. Za svaki deo koji se proizvodi, postoji krojni arak po kojem se karbonsko platno opseca makazama, a potom se slaže iz sedam-osam slojeva jedan na drugi u posebne kalupe. Potom se, dalje, vakuumiraju

inače, pletu u Francuskoj, jeftini materijali stižu iz Rusije, a smole se proizvode u Indiji. S AM S

VIJA

– U tehnici koju mi koristimo ne postoji predpriprema impregnacije, već se slažu suva platna, a potom se ubrizgava epoksidna smola. Ovaj proces je komplikovaniji, duže traje od pre-prega, ali se ostvaruje mnogo veći kvalitet, dodaje Pantović. – Nije za velike serije, ali je estetika neuporediva. Na primer, pre-preg delovi od karbo-

NAJLAKŠE KARBONSKO SEDIŠTE NA SVETU

tom će biti najlakše karbonsko sedište do sad! Proizvodnja može da počne, a čeka se samo bezbednosni sertifikat FIA.

Tokom posete Draptecu dobili smo ekskluzivnu priliku da se upoznamo sa novim proizvodom – trkačkim sedištem od karbona za ugradnju u superautomobile, koje će biti presvučeno alkantarom i imati ugrađene grejače, postojaće mogućnost nadogradnje po standardima za trke, a pri i impregniraju, zatim peku i u nastavku procesa konačno oblikuju i lakiraju do trenutka dok nisu spremni za ugradnju.

na, zbog korišćenja drugačijeg učvršćivača koji omogućavaju taj proces, vremenom mogu da požute zbog uticaja UV zraka.

Takođe, pre-preg se teže oblikuje, dosta teže nego suvo platno, pa ni ivice nisu lepe… Kod nas je sve idealno ravno, sa savršeno uklopljenim ivicama, što rad sa suvim platnom i omogućava. I zaista, iz radionice koja izgleda „kao apoteka”, izlaze delovi sa savršeno uklopljenim karbonskim elementima, što se veoma ceni u svetu veoma skupih automobila. Toliko da svi koji žele kvalitetan karbonski deo za nadogradnju na, recimo, Mercedesov „AMG GT” ili „korvetu C7”, dobiće preporuku da to učine upravo sa delovima koji stižu iz Beograda. Kad je reč o automobilskoj industriji, jednu od najčvršćih, dugoročnih saradnji Draptec ima sa nemačkom kućom „Tikt performans parts”, koja je već duže od dve decenije u svetu nadogradnje sportskih automobila, za sve one koji žele da izvuku maksimum perfomansi iz svog vozila.

Kao u krojačkoj radnji, u „krojnim aracima“ se čuvaju mere za sve delove, koji posle procesa izrade dobijaju svoju konačnu formu u karbonu S AM S

52 /

VIJA

REPORTAŽA / DRAPTEC

Dakle, Draptec izrađuje veliki broj delova od ugljeničnih vlakana – branici, spliteri, poklopci motora, blatobrani, na stalnoj su listi porudžbina, a mogu izraditi i kompletnu karoseriju automobila. I to na vrhunskom nivou. – Svaki ručni rad je neka veština koja u jednom trenutku prelazi u umetnost. Mi sebe tako doživljavamo – jasan je Pantović. – Naši delovi imaju vrednost pre svega zato što su urađeni kvalitetno i precizno. Uz proizvodnju, firma se bavi razvojem i testiranjem karbonskih delova, a jedan od najprodavanijih proizvoda svakako je usis vazduha za hlađenje kočionog sistema kod Mercedesovog modela AMG GT-R. Osim što izgleda veoma atraktivno, ovaj deo u potpunosti razvijen u Draptecu izuzetno pomaže pri hlađenju kočnica koje se voze na maksimumu, uz savršeno uklapanje na već postojeće pozicije za pričvršćivanje.

MONOKOK „DRUMSKE STRELE”

Projekat studenata sa fakulteta beogradskog univerziteta, kod nas poznatiji kao „Drumska strela”, našao se delom i u radionici Drapteca. Studenti,

U automobilskoj industriji, delovi od karbona pre svega služe za nadogradnju supersportskih modela

– Ovo je inovativno rešenje, odobreno u garanciji za pomenuti model i predstavljen je kao zvanični „apgrejd”, otkriva Pantović. Na Jutjubu postoji tutorijal kako funkcioniše, sa detaljnim prikazom rasklapanja starog i sklapanjem novog dela na poziciju. I, upravo taj video bi mogao da posluži kao primer i polazna ideja nekim budućim preduzetnicima kako da upravo

oni postanu novi proizvođači u svetu izrade delova od kompozitnih materijala. Draško Pantović bi, čak, to i voleo, jer kako kaže u tom poslu i dalje postoji deficit proizvođača. Posebno onih kvalitetnih. Preko internet stranice www.draptec.com svi zainteresovani mogu da nabave materijale, a mogu čak i da dobiju kurs, kako bi se upoznali sa osnovama i tajnama ovog zanata. Očigledno da se u Draptecu ne plaše konkurencije i da traže nove saradnike.

naime, svake godine projektuju, izrađuju i testiraju novo vozilo, sa kojim nastupaju na međunarodnim „Formula student” takmičenjima. Jedan od zadataka u izradi je, svakako, kreiranje monokoka, u čemu im je Draptec pomogao dajući im kapacitete na raspolaganje.

– Tom prilikom, u izradi je korišćen pre-preg proces, otrkiva Pantović. Studenti su sve radili, trudili smo se da ne pomažemo već da oni samostalno izrade deo i oni su to uradili najbolje što su umeli.

AMR Fotografije: Luka Kulundžić

S AM S

VIJA

PORSCHE DESIGN X PUMA Do broja 500

Kompanija Puma najnovijom kolekcijom odaje počast nasleđu istinske automobilske ikone, modela „911 Carrera RS 2.7”. U pitanju je ograničeno, kolekcionarsko izdanje čuvenih patika Puma Suede koji nizom detalja asocira na prestižni sportski kupe. Podsećanja radi, „Porsche 911 Carrera RS 2.7”, koji je debitovao na Salonu automobila u Parizu 1972. godine, postao je trenutni hit. Naime, samo nekoliko nedelja nakon premijere prodato je svih 500 vozila, čime je Porsche započeo novo poglavlje istorije. Danas, pet decenija kasnije, Porsche jubilej proslavlja u velikom stilu, promocijom Puma patika dostupnih u deset autentičnih boja koje su kupci

MASERATI X NORTH SAILS Prirodni savez

Čuveni proizvođač sportskih automobila nedavno je započeo partnerstvo s modnim brendom North Sails. Osnovana 1957. godine, američka kompanija poznata je širom sveta po nautičkoj opremi prve klase, pa ne čudi kolaboracija sa S AM S

54 /

VIJA

verzije 911 Carrera RS 2.7 mogli da izaberu u prodajnim salonima. Posvećenost detaljima je potvrđena prikazom aerodinamične siluete „elfera”, dok je na

zadnjem delu vidljiv i logo „RS 2.7”. Dostupne u svega 500 primeraka, prestižne Puma Suede patike moguće je kupiti u okviru online prodavnice nemačkog brenda po ceni od 119.95 evra. Zato bolje požurite... čuvenim „trozupcem”. U skladu s nasleđem, nova Pitti Uomo capsule kolekcija odeće uključuje proizvode dizajnirane na temelju zajedničkih vrednosti, poput vrhunskih materijala i performansi. Budući da obe kompanije imaju dugu istoriju upotrebe najsavremenije tehnologije svi artikli odgovaraju ekskluzivnom statusu koji je potvrđen prirodnim pamukom ili inovativnim Gore-Tex Infinium tekstilom. Istovremeno, prozračnost i sportska elegancija ključni su faktori nove kolekcije, koja je podjednako namenjena vožnji jedrilice ili superautomobila.

MINI

Za prvu jutarnju Tradicionalno aktivan na „terenu” lifestyle i modnih proizvoda, MINI je aktuelnu kolekciju oplemenio i nizom simpatičnih detalja. Nama je oko „palo” na sivu matiranu šolju, koja je u maniru kompanije MINI dekorisana atraktivnim detaljima. Zahvaljujući kapacitetu od 300ml MINI šolja je idealan izbor za prvu jutarnju kafu. Centralnu poziciju je očekivano zauzeo logo voljenog britan-

skog brenda, dok je ostatak šolje oplemenjen grafičkim elementima crvene i žute boje. Kao dodatnu praktičnost, MINI naglašava i da je zaslugom kvalitetnog materijala moguće pranje u mašini. Nakon kupovine, na vama je samo da odaberete domaću kafu, slatku ili gorku, nakon čega dan i zvanično može da počne.

LIFESTYLE/ GEDŽETI

LEGO

Original falsifikata Ko ne želi da poseduje Ferrari? U redu, možda ne Luis Hamilton, ali novi Lego Technic set i nije namenjen kontroverznom vozaču. Pređimo na stvar – za 399,99 evra ovog leta možete pretvoriti 3.778 Lego kockica u crveni Ferrari Daytona SP3! Kao deo elitne kolekcije Technic, novitet predstavlja aktivne elemente, poput klipova motora i vrata koja se otvaraju. Minijaturna Daytona SP3 takođe ima funkcionalnu repliku osmostepenog automatskog menjača. Najnoviji Lego model ima autentične točkove prekrivene srebrnim lakom.

THE OUTLIERMAN Dodir brzine

Kao najstarija aktivna trka izdržljivosti u svetu automobila, trka 24 sata Le Mana i danas predstavlja nepresušnu inspiraciju. Nadmetanje koje od 1923. godine privlači pažnju ljubitelja brzine nedavno je dobilo i pojačanje iz Italije

MAYBACH

Letnje radosti

Da luksuz ne poznaje granice potvrdila je i nedavna promocija sunčanih naočara koje potpisuje ni manje ni više nego Maybach. Za futuristički oblik modela Creator bio je zadužen renomirani Gordon Vagener, direktor dizajna u Mercedes-Benz grupaciji. Simbolika je očekivano prisutna na nizu detalja – zaobljeni uglovi dočaravaju izgled Maybach znaka, dok detalji rama dele elemente s rešetkom hladnjaka prestižnih vozila. Svaki par naočara je prema očekivanjima ručno rađen u

ateljeu Maybach u Nemačkoj, s nezaobilaznim dvostrukim M logotipom. Maybach ništa nije prepustio slučaju ni kada je reč o upotrebljenim materijalima – ekskluzivni dizajnerski ramovi kombinuju ultra-laki titanijum i prirodni rog iz održivih izvora. Svaki model je dodatno oplemenjen 22-karatnim zlatom ili platinom, pa podatak da će cena iznositi nekoliko hiljada „evrića” ne predstavlja veliko iznenađenje.

Uklanjanjem crne krovne ploče Lego modela otkriva se i par realno reprodukovanih sedišta. I dok

Ferrari verovatno neće proizvesti više od 500 primeraka Daytone SP3, od kojih su svi već našli domove u garažama najbogatijih kupaca, Lego će prodati mnogo više maketa, s početkom 1. avgusta.

– brend The Outlierman, koji će biti zadužen za niz licenciranih proizvoda. Atelje sa sedištem u Bolonji tako će biti u prilici da na tržište plasira niz modnih detalja koji su nadahnuti svetom adrenalina i performansi. U prvom planu će prigodno biti retro vozačke rukavice, ručno izrađene od najfinije kože. Pasioniranim vozačima je na raspolaganju

dostupan niz atraktivnih kombinacija, a mi smo ovom prilikom prednost ustupili klasičnoj kombinaciji crne i crvene boje. Model Musanne je simbolično dekorisan minijaturnim upravljačem, kao i oznakom 24h Le Mans. Ako ne možete da odolite The Outlierman rukavicama sa fotografije pripremite 340 evra. S AM S

VIJA

JEDAN JE MAKE

S AM S

56 /

VIJA

nabavljali delove za svoje trkačke automobile. To je bila moja prva, posredna veza sa svetom auto-trka. Ekipa kragujevačkih automobilista je tada bila velika i uspešna, uživala je veliku popularnost. Meni je samo bilo na umu da polako, ali sigurno steknem njihovo poverenje i da vremenom počnem da učestvujem u pripremi njihovih automobila pred nastupe. Jedan od prvih koji su me „uvukli” u to društvo bio je Vojkan Petrović,

BR PAONZ RT N NE I R

oran Stevanović, popularni Make, rođen je 31. januara 1956. godine u Kragujevcu. Deo detinjstva je proveo u Ohridu, da bi se posle nekoliko godina vratio u rodni grad. Kao i mnogi drugi trkački asovi tog vremena, njegov ulazak u auto-sport je poguralo to što je bio blisko povezan sa tehnikom i majstorskim zanatom. – Kao zaposleni u Zastavinoj prodavnici auto-delova negovao sam kontakte sa vozačima koji su dolazili u radnju kako bi

Kragujevački majstor volana Zoran Stevanović Make bio je vrstan vozač i jedan je od mnogih šampiona auto-sporta koji su ponikli u srcu Šumadije Njegova karijera prožimala se kroz tri decenije – tri puta je osvajao naslov šampiona Jugoslavije, a nastupao je u raznim klasama, pre svega na kružnim stazama, ali je učestvovao i na brdskim, kao i na reliju

SPONZOR RUBRIKE

pnp petner tošin bunar 243d, novi beograd + 381 11 / 2691 - 286

LEGENDE AUTOMOBILIZMA / ZORAN STEVANOVIĆ

Kao i većina asova iz naše zemlje, Make je trkačku karijeru započeo sa „fićom“ u Nacionalnoj klasi. Debitovao je na reliju, a u narednim sezonama najviše je nastupao na kružnim stazama koji je ubrzo posle toga prestao da se takmiči. Make je kao takmičar debitovao na 13. YU reliju. Bilo je to daleke 1979. godine, a za tu priliku vozio je „fiću” kojeg je dobio od majke. Iako nije uspeo da završi ovaj reli, entuzijazam ga nije napuštao, a prevagnula je želja da se uzdigne na nivo poznatih kragujevačkih vozača iz tog vremena, kakvi su bili Jožef Šikoši,

Radiša Žurka, Slavko Mirković... Posle dve godine od neslavnog završetka relija, 1981. debituje na kružnim stazama, a zanat počinje da peče sa „zastavom 750 S”, popularnim „fićom”, u klasi do 785 ccm. – Taj prelazak iz sedamdesetih u osamdesete i kasnije, čitava osma decenija prošlog veka, pa sve do početka rata i uvođenja sankcija, može se okarakterisati

kao zlatno doba jugoslovenskog automobilskog sporta. Bila je velika konkurencija, vodile su se žestoke borbe i publika je to umela da ceni, pa je kraj staza redovno prisustvovao ogroman broj gledalaca, priseća se Make i dodaje da je voleo da vozi i krug i brdo, kao i reli, uz opasku da je najkonzistentniji bio u šampionatu na kružnim stazama. Nakon promenljivih rezultata u

S AM S

VIJA

Zoran Stevanović sa kumom Milanom Toplicom (levo)

Jugoslavije, ispred Vitomira Cvetića i Slavka Miljkovića. U sezoni 1984, pobedama u Kraljevu, Slavonskoj Požegi, kao i visokim plasmanima na Batajnici i Kragujevcu, Make se okitio svojim prvim šampionskim peharom, ali ne i jedinim. Naravno i sledeće godine cilj je bio odbraniti titulu i ponovo prigrabiti šampionski pehar. U tome nije uspeo, ali je po sopstvenim rečima bio zadovoljan

Iako je bio daleko uspešniji na kružnim stazama, Make je imao zapažene rezultate i na brdskim trkama, ali i na relijima (slika levo)

debitantskoj sezoni na kružnim stazama, Make u sledećoj počinje da ređa zapaženije nastupe. Treće mesto na Letnjoj ligi na beogradskom Ušću i drugo mesto na Grobniku nagovestili su da u njemu ima šlifa za visoke domete. Te 1982. godine

Stevanović osvaja peto mesto na kraju šampionata, u Nacionalnoj klasi sa „zastavom 750 S”, a isti rezultat je ostvario i sledeće godine u jačem „fići” od 850 „kubika”. Bila je to uvertira za najuspešniju sezonu, onu u kojoj je prigrabio titulu šampiona

i osvojenim drugim mestom, te titulom vicešampiona u klasi do 850 „kubika” na kraju Šampionata Jugoslavije na kružnim stazama. Ipak, za jednom šampionskom titulom, koja mu je izmakla u poslednjoj trci, Make posebno žali.

U BOKSU SLOMIO NOGU

je samo mogao poželeti. Startovao je prvi i ubedljivo držao čelnu poziciju, povećavajući razliku u odnosu na pratioce – Miku Đelmaša i Miluna Vesnića. A onda je došlo do pucanja gume i odustajanja. Tu nije bio kraj malerima, jer je posle trke

Vlada Sokić pravio rođendansku zabavu u boksu i u opštem metežu pokojni Peca Dobrohotov mu je prikolicom slomio nogu. Tada je kao vodeći u šampionatu bio prinuđen da pauzira i sezona je bila izgubljena.

Na trci u Kragujevcu Stevanović je 1994. doživeo seriju pehova. A sve je krenulo kako S AM S

58 /

VIJA

LEGENDE AUTOMOBILIZMA / ZORAN STEVANOVIĆ

Na Ju reliju 1993. godine posada Stevanović – Spasić osvojila je drugo mesto u klasi do 1.300 ccm Grupa A

– Sećam se dobro šampionata 1988. godine. Prethodne sezone sam iz Nacionalne klase prešao u tzv. hibrid, vozio sam „jugo 55” u klasi do 1300 ccm Grupa A. Trka u Kragujevcu je zatvarala šampionat. Da bi postao šampion, trebalo je da pobedim,

ali i da Dragan Banić ne osvoji dovoljan broj bodova. Beogradska ekipa, predvođena Vladom Kovačevićem i Čedomirom Brkićem nikako nije želela da titula ode u Kragujevac – upozoravao me je tada Franjo Kunčer, koji je inače na toj trci izleteo u bicikle

na prvoj „S” krivini posle starta. Ja sam uspeo da pobedim, u poštenoj borbi bez problema i incidenata, ali je Banić završio na poziciji koja mu je omogućila da postane šampion, i to sa samo jednim bodom prednosti, priča Stevanović.

Zoran Stevanović dobija priznanje na podijumu za osvojeno prvo mesto na stazi Grobnik pored Rijeke

S AM S

VIJA

Ipak, sreća mu se osmehnula sledeće sezone kada je sa „jugom” osvojio drugu šampionsku titulu na kružnim stazama. Bio je najbrži na Ušću, Grobniku, na domaćem terenu u Kragujevcu, a stizao je do podijuma između ostalog u Slavonskoj Požegi (drugo mesto) i na Mišeluku (treće mesto). Da i te kako može da bude brz na brdskim stazama Make je dokazivao iz sezone u sezonu,

DRUŽENJE

– Druženje je bilo lepša strana ovog posla. Svake večeri pred brdsku ili kružnu trku smo se okupljali mi vozači iz raznih ekipa, i to su trenuci koji su mi ostali u najlepšem sećanju. Bilo je velikog rivaliteta na stazi, ali i velikih prijateljstava van nje, priseća se Stevanović. S AM S

60 /

VIJA

Make sa svojim dugogodišnjim suvozačem Zoranom Spasićem

mada je bio fokusiran uglavnom na „krug”. Tim pre je njegov uspeh iz 1993. godine vredniji pažnje, a reč je o osvajanju treće šampionske titule – ovoga puta, trijumfovao je sa „jugom 65” u Reli šampionatu Jugoslavije. Prelaskom iz ASK Zastava u Reno Kep, Make iz „juga” seda u „reno klio vilijams”. Već na prvom treningu imao je najbolje

vreme u klasi do 2.000 ccm grupa N. – Sa „kliom vilijams” sam se osećao sigurno i imao sam samopouzdanje da ga teram do samih granica. Taj „klio” mi je baš legao i vozio sam ga „na žilet”, što bi se reklo. Na nekoliko relija sam dovodio do ludila Vladu Kovačevića, kojeg je smirivao Vićentije Savić, naš proslavljeni

LEGENDE AUTOMOBILIZMA / ZORAN STEVANOVIĆ

pežo 106 vozio je u sezoni 1999, koju je završio na trećem mestu u klasi 1300 n as koji mu je bio suvozač u „ford eskortu RS kosvort”. Išlo mi je zaista dobro i u reliju, ali nije uvek bilo dovoljno sredstava da bismo bili angažovani u punom obimu i bili konkurentni na svakom događaju.

O KARTINGU

Nakon osvojenog trećeg mesta u klasi, ali i u generalnom plasmanu u Reli šampionatu Jugoslavije, naredne 1996. godine Make je prešao u „BMW M3” i klasu do 2.500 kubika Grupa N. – BMW M3 je označio moj povratak staroj ljubavi – zadnjoj vuči. Iako sam veći deo karijere vozio automobile sa pogonom napred, ta prva ljubav zaborava nema. Sa „fićom” i zadnjom

– Moj unuk od 19 godina bavi se kartingom i uspešno nastupa u kup takmičenju „rentala” u Jagodini. Često pobeđuje u poslednjih nekoliko sezona, pa polako već razmišljamo o budućnosti. Imamo u planu da nabavimo trkački automobil i da sledeći korak bude trkanje u Šampionatu Srbije. Lično, smatram da je karting najbolja polazna osnova i odskočna daska za ozbiljnije bavljenje automobilskim sportom, jer usađuje veštine od malih nogu.

S AM S

VIJA

Jedan od mnogobrojnih okršaja sa Goranom Asanovićem i Zoranom Kastratovićem u klasi do 2.500 ccm Grupa N

vučom sam napravio prve vozačke korake i tom receptu sam se vratio sa BMW-om. Sa ove distance, mogu da kažem da je lepše i uzbudljivije voziti automobil sa pogonom na zadnje točkove, zaključuje Make. Sa BMW-om je postizao ujednačene rezultate na brdskim i na kružnim stazama. Tako je 1997. na kraju sezone bio treći u Detalj sa starta 28. Ju relija, koji Stevanović nije uspeo da završi sa „reno kliom vilijams“. Pobedio je Bugarin Georgi Petrov sa suvozačem Ivanom Tonevom, ispred domaće posade Milovan i Božidar Vesnić.

S AM S

62 /

VIJA

šampionatu na brdu i na krugu. Od 1999. godine prelazi u klasu do 1.300 ccm grupa N, a vozio je „pežo 106” koji je kupio od Mike Đelmaša. – Taj „pežo” je bio odličan, ali sam se s njim mučio, jer nije bilo dovoljno sredstava da adekvatno pripremimo automobil. Šta više da kažem, kada smo neretko dolazili u situaciju da nemamo adekvatne gume i ostale osnov-

jedno vreme odmori od trka. Staroj ljubavi se vraća 2005. godine i ponovo seda za volan „juga“. Učestvovao je u klasi do 1.150 „kubika“ Grupa A od 2005. do 2008. godine, a od trkanja se definitivno oprostio u svom rodnom gradu 2010. Naš sagovornik je poznat i po još jednom, možda i najvrednijem kvalitetu – visokom sportskom moralu. O njemu i kolege

Make (u sredini) sa Goranom Asanovićem i Zoranom Kastratovićem (levo)

ne stvari. Mnogo je bilo improvizacije i premošćavanja, a za jednim problemom otvarao se drugi, objašnjava Make. Nakon jedne sezone u „pežou 106“, Make je odlučio da se

imaju samo reči hvale i pamte ga kao vrsnog vozača, uzornog takmičara i velikog drugara o kojem nikada lošu reč nisu čuli. Uroš Dedić Fotografije: Privatna arhiva

OKRNJENI JUBILEJ KRALJEVA

S S AM S

64 /

VIJA

BR PAONZ RT N NE I R

ezona trkanja na kružnim stazama nastavljena je prvim megdanom u Srbiji. Posle odlične predstave u Mađarskoj i malobrojnog odlaska u Slovačku, najbolji vozači na krugu imali su prilike da se predstave domaćoj publici na renoviranom i obnovljenom Beranovcu. Legendarna staza dobila je novu konfiguraciju, u delu posle čuvenog

U godini jubileja, kada su slavili 50. godišnjicu trkanja na legendarnom Beranovcu, vremenske neprilike uticale su na to da najpopularnija klasa, čuveni „jugo hibrid”, ne bude vožena. U klasi „mali N” bilo je mnogo incidenata i odustajanja, samo petorica vozača u cilju. U diviziji gde su spojene sve ostale klase dominirao je domaćin, Dragan Stojković Verba u klasi SP. Nova konfiguracija staze naišla je na simpatije svih učesnika mostića, te više nema dela do poznatog tornja i polovine gornjeg pravca. Ambiciozni organizatori iz ekipe KV rejsing dali su sve od sebe da staza pre svega bude bezbedna i ponovo atraktivna. Uz pomoć prijatelja kluba, takmičara i ljubitelja

SPONZOR RUBRIKE

hotel galammi oblačića rada 8a/6, Niš + 381 18 / 305 - 800

SPORT / ŠAMPIONAT SRBIJE NA KRUŽNIM STAZAMA

Dostojno obeležen jubilej: Kraljevčani su s pravom ponosni na 50 godina trkanja na Beranovcu, ali pre svečane ceremonije odata je pošta tragično stradalom Vladimiru Šekularcu

auto-sporta, urađeni su veliki radovi na unapređenju piste. Sudeći po reakcijama nadležnih i svih učesnika, Beranovac i KV rejsing su još jednom položili ispit. I pored nekoliko prilično ozbiljnih incidenata, svi takmičari su bez problema napustili svoja prilično uništena vozila. Subotnji treninzi i nedeljne trke vožene su u tri divizije. Dve su činili vozači obe klase u „jugo” automobilima, dok su u trećoj bili predstavnici svih ostalih klasa. Upravo je najjača divizija i otvorila nedeljni program, a na startu se našlo 23 trkača, od 26 kvalifikovanih na treninzima. Šteta je što Filip Kunčer, zbog problema sa svojim „pežoom 106”, nije vozio, jer je izostala očekivana žestoka bitka sa kasnijim pobednikom, Markom Marićem, u klasi III, jer je Marić na kraju ubedljivo slavio ispred Petra Jovanovića i Radmila Vojnovića.

Nemanja Milovanović je provozao nekoliko promo krugova u novom „hjundaiju i30 TCR”

U ostalim klasama te divizije nije bilo ozbiljnijih uzbuđenja. Ubedljivu pobedu u diviziji i klasi SP upisao je Dragan Stojković, pošto je daleko iza sebe u „alfi 147” ostavio najbliže pratioce. To su bili Aleksa Radojković, pobednik klase VIII, i najbolji iz klase

VI – Danijel Panić, obojica u automobilima „honda sivik”. Fenomenalan rezultat ponovo pravi Miloš Spasojević, svima omiljeni i poznati tjuner i vozač. Zvezdarac je četvrti u diviziji i najbolji u klasi SL, daleko ispred Arsena Arsenovića i aktuelnog šampiona, Dragana Filipovića, kojem je motor u automobilu „ispustio dušu”. Rutinsku pobedu u klasi IV upisao je veteran Dejan Ilić Dženings, ispred Džukleskog i Jablića. U klasi VII nije bilo pobednika, pošto je jedini učesnik, Života Milić, odustao u četvrtom krugu, od 16 planiranih.

Još će tu biti reči o ishodu incidenta: Prava je sreća da je Kristijan Dulović iz smrskanog automobila izašao bez ijedne povrede S AM S

VIJA

Zoran Kastratović je značajno doprineo delu istorije Beranovca, mada je već godinama okrenut ka evropskoj sceni

Odavno se već zna da su trke u dve klase „jugića” prava poslastica za uvek mnogobrojne posetioce na Beranovcu. Tako je bilo i ovoga puta, a prvi su na stazu izašli takmičari

u slabijim „jugićima”, u klasi „mali N”. Trojica najboljih sa kvalifikacija, Dulović, Mišić i Savković, krenuli su žestoko u trku, ali ubrzo je počelo sa izletanjima i osipanjima konkurencije. Prvo je Savković pogrešio i izleteo, a nekoliko stotina metara kasnije, na izlasku na startno-ciljni pravac, žestok kontakt imaju Dulović i Mišić. Deblji kraj izvlači Kristijan Dulović, koji iz potpuno uništenog automobila izlazi bez ozbiljnijih povreda. Kasnije će Dulović uložiti protest na nesportski potez rivala, a o svemu će konačan sud dati nadležni organi SAKSS-a narednih dana ili sedmica.

Valjda će u Banjaluci biti bolje: Filip Kunčer zbog tehničkih problema nije uspeo ni da startuje nedeljnu trku

UVELIČAN JUBILEJ U cilju obeležavanja pola veka trkanja na Beranovcu, organizatori su se potrudili da brojnoj publici obezbede pravo uživanje pred zvanični početak trke. Među uglednim zvanicama našle su se žive legende srpskog i jugoslovenskog automobilizma, veterani Pavle Komnenović i Miodrag Đelmaš. U Kraljevo je došao i S AM S

66 /

VIJA

Posle prekida zbog raščišćavanja staze, usledio je ponovni start, koji je doneo još jedan karambol. Uzrok je verovatno nesporazum prilikom starta, pa

Odličan i ubedljiv na domaćem terenu: Dragan Stojković je bio ubedljivi pobednik Divizije III

tu dolazi do novih „čukanja” i odustajanja. Iz trećeg pokušaja je trka privedena kraju, a kroz cilj prvi prolazi Jovan Perunović, gost iz Crne Gore, ispred Mateje Nikolića i Nebojše Petkovića.

Novi motor prosto prede: Marko Marić je bez dileme bio najbrži u klasi III

Milovan Vesnić, baš kao i Žarko Terzić, a uz njih je bio i Dejan Ilić, jedini vozač koji je još uvek aktivan. Ostale zvanice su izostale zbog neodložnih obaveza, a jubilej su uveličali Nemanja Milovanović i Zoran Kastratović. Tandem koji se takmiči na evropskim stazama napravio je nekoliko promotivnih krugova u atraktivnim automobilima „hjundai i30 TCR” i „ševrolet kruzu”, što je

bila sjajna uvertira za zvanične trke. Koliko je ovaj jubilej značajan za grad Kraljevo pokazao je svojim prisustvom i otvaranjem trke i gradonačelnik grada na Ibru, dr Predrag Terzić. On je najavio dalje ulaganje u modernizaciju i unapređenje staze, kako bi tradicija trkanja na vojnom poligonu Beranovac, uspostavljena još davne 1972. godine, bila nastavljena i dalje.

SPORT / ŠAMPIONAT SRBIJE NA KRUŽNIM STAZAMA

Drugoplasirani Nikolić ulaže protest na tehničku ispravnost Perunovića, ispostaviće se sasvim opravdan, zbog čega je Crnogorac diskvalifikovan, a pobeda u obe konkurencije, seniorskoj i juniorskoj, pripada Mateji Nikoliću. Na drugo mesto dolazi Petković, a na podijum „uskače” i Marko Frajtović. Bez pehara, ali sa novim bodovima, kući idu Vladimir Sretenović, Marko Stojaković i Aleksandar Marković. Uzbuđenje se približavalo vrhuncu, jer su sledeći na stazi trebalo da se pojave vozači klase „jugo sport” ili svima poznatijeg kao „hibrid”. Kažemo trebalo,

Nebitna je konfiguracija staze, za njega prepreke nema: Miloš Spasojević je i na Bernovcu nastavio pobedničku seriju na kružnim stazama

jer je neposredno pre startne procedure krenulo nevreme i pljusak epskih razmera. Točilo je na Bernovcu kao da je u pitanju monsun iz egzotičnih krajeva sveta, ali ni to nije bio glavni problem. Zbog bujičnih slivanja sa okolnih brda, na stazu je naneta neverovatna količina peska, šljunka i ostalog materijala, pa su pojedini delovi Beranovca jednostavno bili nebezbedni za start trke. Dugo su organizatori pokušavali da učine sve što je u njihovoj moći, ali jednostavno drugog rešenja, osim otkazivanja trke, nije bilo. U tako okrnjenom izdanju završena je jubilarna trka na Beranovcu. I pored sve volje i želje organizatora, vremenske neprilike su jednostavno uticale na odvijanje takmičenja, pa će vozači čuvenog „hibrida” morati da sačekaju novu priliku za trkanje. Ona dolazi već prvog vikenda

Jovan Perunović je prvi prošao ciljem u klasi mali N, ali je kasnije brisan iz plasmana zbog tehničke neispravnosti

SEĆANJE NA ŠEKIJA Pre početka dešavanja na stazi, svi učesnici odali su poštu tragično nastradalom Vladimiru Šekularcu, koji je prošle godine preminuo od povreda zadobijenih tokom trke u klasi „jugo hibrid”. Veliki broj aktera okupio se na mestu udesa, položeno je cveće i paljene su sveće, uz minut ćutanja u slavu hrabrog momka iz Aleksandrovca. Osim sećanja na poznatog Šekija, njegove kolege redovno vode računa i o ostalim članovima porodice Šekularac, pošto je iza sebe Vladimir ostavio suprugu i dvojicu sinova. Svaka čast za kolegijalnost! jula meseca, kada se svi sele na pistu Zalužani kraj Banja Luke, gde će tradicionalno biti vožena trka za Nagradu Banjaluke 2022, uz učešće takmičara iz BiH, Hrvatske i Srbije. AMR Fotografije: Miodrag Jevtić

Nagoveštaj monsunskog potopa: Još u klasi mali N kiša je počela da pada, ali su se kasnije "spojili nebo i zemlja", pa je trka u "hibridu" morala biti otkazana S AM S

VIJA

MANDIĆ NEUHVATLJIV NA ZLATIBORU

gusnuti program i letnje nevreme su malo pokvarili utisak na Zlatiboru, jer je umesto dve planirane vožena samo jedna trka u okviru brdskog šampionata. I to je bilo dovoljno da povratnik na stazu, Ivan Mandić, odveze briljantnu trku i odnese ubedljivu pobedu u automobilu „reno klio kup”, s kojim Nikola Miljković uspešno učestvuje na evropskim kružnim stazama. I pored „igranja” s izborom guma, poznati Ćima je stigao do velike pobede, uz novi rekord staze, čak 1,1 sekundu bolje od prethodnog rekorda! Iza Mandića završava gost iz Crne Gore, Luka Špadijer, u atraktivnom prototipu spakovanom u školjku čuvene „zastave 750”. I pored novih problema S AM S

68 /

VIJA

sa automobilom, odlični Aleksandar Vidosavljević je treći na cilju, pa je tako došao do prvih bodova u sezoni, jer je na Tari odustao zbog kvara. Relista Lazar Milovanović je četvrti, uz pobedu u klasi XIII, ispred dvojice gostiju iz inostranstva, Bugarina Ivana Ivanova („audi S2”) i vozača iz BiH, Branimira Simića („micubiši kolt”). Aktuelni šampion, Momir Subotić, nije imao svoj dan pošto završava sedmi, ali uz bitnu pobedu u klasi XI, pošto je za manje od pola sekunde pobedio Bugarina Kruma Krumova. Što se ostalih pobednika po klasama tiče, jednu od najubedljivijih odnosi Marko Mitić, ispred Mateje Nikolića, u klasi „Mali N”. Kod „hibridista” je Miloš Mirković nadmašio Petra

Posle maestralne uvertire na Tari, na „košijskom” Zlatiboru nastavljen je Šampionat Srbije na brdskim stazama. Čak 90 takmičara našlo se na stazi koja vodi od Jablanice ka Torniku u subotu, odnosno nešto manje u nedelju, kada je na programu bilo takmičenje u disciplini auto slalom Miloradovića i iskusnog Željka Pisarića. U klasi III ubedljiv je Predrag Stefanović, ispred Nenada Milanovića i Dejana Radovića, a sva trojica su bili za volanom modela „pežo 106”. U vremešnom „suzuki sviftu” Dejan Vulić pobeđuje Dragana Lukića u klasi IV, dok je u klasi SL još jednom briljirao maestralni Miloš Spasojević. U svom „pežou 206” poznati Trovač je nadmašio dvojicu pratilaca u „hondi sivik”, Miloša Stevanovića i Milana Nikolića. Veliku borbu za pobedu u klasi VII vodili su Goran Toroman i Borko Simović. Toroman je iskoristio prednost SP tehnike svoje „sitroen ksare” u odnosu na „reno klio” grupe N i slavio na kraju. U klasama VI i X slavili su Aleksandar Vidosavljević, treći generalno, i Ivan Mandić, apsolutni pobednik Zlatibora.

, U J L O P A N O L VRE I Z A T S A N I VRELO

o zaista nesnosnoj vrućini, tačnije vrelini, staza autodroma Zalužani bila je mesto nove trke za Šampionat Srbije na kružnim stazama. Naravno, odlično organizovani događaj od strane AKK Profesional iz Banjaluke imao je, kao i uvek, međunarodni karakter, pa su se na pisti našli, pored domaćih iz BiH i naših vozača, i gosti iz Hrvatske. Istini za volju

ne u tako velikom broju kao prethodnih godina, ali ipak dovoljnom da trke budu masovnije i zanimljivije. Tokom treninga i na trkama najneizvesnije bilo je u dve klase „jugo” modela. Prštalo je na sve strane tokom kvalifikacija, a slično je bilo i na nedeljnom programu, kada je trkački dan otvoren trkom u klasi „mali N”. Počelo je okršajem četvorke koja je dominirala na treninzima, ali je već posle dva kruga odustao Kristijan Dulović, dok je Mateja Nikolić imao tehnički hendikep, zbog čega je na kraju bio tek šesti. Tako

Na poznatoj stazi Zalužani u Banjaluci, po velikoj vrućini viđeno je dosta zanimljivih duela za pobede i plasman na podijum, naročito u dve „jugo” klase. Pored nekih 40 vozača iz Srbije, učešće su uzeli i takmičari iz BiH i Hrvatske. Odluka o pobedniku pala za „zelenim stolom” u klasi „mali N”, Petar Miloradović na kraju najbolji u najuzbudljivijoj trci dana, u klasi „jugo hibrid”. Dejan Stojić bez premca u klasi SL, Dragan Stojković upisao još jednu pobedu u najjačoj – klasi SP. Marko Matić vodio lepu borbu sa Kunčerom, ostale klase bez mnogo neizvesnosti

SPONZOR RUBRIKE

S AM S

70 /

VIJA

BR PAONZ RT N NE I R

Petar Jovanović u „pežou 106”

AK ALFA Jovana Mikića 18, Subotica + 381 24 / 555 - 500

SPORT / NAGRADA BANJALUKE 2022

Domaćini bez premca na svom terenu: Tatić i Hrnić su bili najbrži u celoj diviziji III, vodeći međusobne okršaje za prestiž

su do kraja borbu za pobedu vodili Marko Savković i Nikola Mišić. Sredinom trke Mišić prelazi u vođstvo i tu ostaje do kraja. Ipak, prigovor Marka Savkovića

Miloš Spasojević dao sve od sebe za drugo mesto u klasi SL

Vrlo brzi kvartet odlučivao je o pobedniku u klasi „hibrid”. Miloš Mirković je s početka razmenjivao vođstvo sa Petrom Miloradovićem, a osvajač pol-pozicije, Dušan Nastasijević, sredinom trke je popustio pod napadima Nenada Mijaljevića. Ovaj kvartet bio je veoma kompaktan tokom cele trke, pošto se četvorka vozila u najviše sekundu i po razlike. Samo tri kruga

Najbolje izdanje sezone: Darko Božilović savladao je sve konkurente u diviziji IV, osim pobednika Stojkovića na Mišićevo obilaženje je sasvim opravdan, pobednik dobija 90 sekundi kazne i pada na sedmo mesto. Tako Savković zasluženo slavi prvu pobedu karijere, daleko ispred Bobana Slavkovića i Nemanje Lukovića. Na cilju trke treći je bio Jovan Perunović, ali je on, kao i Mišić, dobio kaznu zbog nepoštovanja žute zastave, pa je u konačnim rezultatima tek osmi, upravo iza Mišića.

Okršaj u kojem je Kunčer izvukao deblji kraj: Marić (beli „pežo 106”) je na kraju uspeo da upiše novu pobedu, dok je Kunčer morao da odustane S AM S

VIJA

DAJTE „FIĆAMA” ZASLUŽENU PENZIJU

Gužva u divizijama, mada je nedostajalo još nekoliko najavljenih takmičara: Organizatori trke su još jednom uspešno položili ispit, sve je funkcionisalo kako treba

U ozbiljnoj seriji pobeda: Dragan Stojković je opet pobednički pehar odneo u svoju Vrnjačku banju

pre kraja Petar Miloradović uspešno napada za vođstvo Mirkovića i tu ostaje sve do ciljne linije. Svi pokušaji Mirkovića za povratak na lidersko mesto bili su uzaludni, tako da je Kragujevčanin drugi, ispred Mijaljevića i Nastasijevića. Iza njih, za peto mesto borili su se Marko Pavličević i Miloš Borovićanin, a uspešniji je bio Pavličević. Sve preostale klase vožene su u dve divizije, a svakako je interesantnija bila Divizija III. Dejan Tatić i Jasmin Hrnić bili su bez premca u svojim „hondama” u generalnom plasmanu i klasi VI,

U svom svetu: Dejan Stojić je pobedio ubedljivo u klasi, drugi put u dve vožene trke ove godine S AM S

72 /

VIJA

Već godinama unazad klasa Starovremenskih vozila nalazi svoje mesto u kalendaru trka. Ipak, nekada neverovatne „fiće” nisu ni bleda senka trka zbog kojih su mnogi i zavoleli auto-sport. U Banjaluci su se takmičili načelno četvorica vozača u „fićama”. Načelno, jer su obe trke završili samo po dvojica. Definitivno je jasno da sada „fiće” u ovakvoj postavci postaju i antipropaganda, jer za vrhunska uzbuđenja u ovoj klasi potrebna je pre svega brojnost. Možda na brdskim stazama i auto-slalomu simpatični „fikus” može da nastavi svoj trkački život, ali na kružnim stazama definitivno ne.

SPORT / NAGRADA BANJALUKE 2022 gde je bronzani odlični Filip Šunkić. Ukupno treći generalno i najbolji u okviru Nacionalnog šampionata Srbije bio je Dejan Stojić. On je ponovo, posle dominacije u Mađarskoj, seo u „pežo 206 SL” i prilično ubedljivo pobedio ispred opet odličnog Miloša Spasojevića. Poslednji stepenik podijuma pripao je mladom Aleksandru Roguliću, koji sakuplja dragoceno iskustvo.

Zanimljivo je bilo i u klasi III, do 1.400 N, gde su Marko Marić i Filip Kunčer ponovo vodili neizvesnu borbu za pobedu. Na kraju je slavio Marić, pošto je Kunčer odustao dva kruga pre kraja, a pehare odnose Radmilo Vojnović i Petar Jovanović. Dragan Lukić je jedini vozač na cilju klase IV, pošto je Mateja Nikolić odustao. U poslednjoj trci dana, gde su bili vozači nominalno najjačih klasa, još jednu pobedu generalno i u klasi IX odnosi Dragan Stojković. Ovoga puta poznati Verba je u svojoj „alfi 147” imao vrlo upornog i brzog Darka Božilovića, ali je Kruševljanin na kraju drugi u diviziji i klasi. Iza njih završavaju vozači iz Hrvatske, Valter Nežić i Igor Tomljanović, u atraktivnim kup verzijama modela „reno klio”. Na poziciji pet generalno, i najbolji u klasi VIII, završava Aleksa Radojković, u „hondi sivik”. Naredna trka , četvrta po redu u sezoni, zakazana je za 23. i 24. jul, a mesto dešavanja je čuveni autodrom Grobnik, kraj Rijeke. Tom trkom ulazimo u drugi deo Šampionata Srbije, a pojedini vozači mogli bi već u Hrvatskoj osigurati naslov prvaka. Ne možemo vam precizno reći koji, jer trenutne zbirne plasmane i broj bodova u Šampionatu po klasama zna verovatno samo Veliki druid Panoramiks! Izgleda da su te brojke tajne gotovo kao i čarobni napitak Gala... AMR Fotografije: Miodrag Jevtić

IN MEMORIAM ĐORĐE ĐENIĆ

Interesantan projekat koji treba doraditi: Vukašin Stevanović mora da napravi svoj „pežo 207” da pre svega bude pouzdan i da završava trke

Srpsko novinarstvo ostalo je bez jednog velikog poslenika, zaslužnog za promociju jugoslovenskog, a kasnije srpskog auto i moto sporta. U legendu se 26. juna, u 72. godini, preselio doajen radio-programa i autor brojnih knjiga i priča o „oktanskim” sportovima, beogradski novinar Đorđe Đenić. Proslavljeni novinar rođen je 26. decembra 1949, u Somboru. U svet novinarstva kročio je još kao 19-godišnjak – 1968, kada je započeo bogatu karijeru u Radio Beogradu. Započeo, zaljubio se u taj medij i posvetio mu veći deo života, sarađujući s velikanima kao što su bili Radivoje Marković, Predrag Knežević, Marko Marković, Miodrag Stojiljković… Bio je dugogodišnji član redakcije čuvene emisije „Vreme sporta i razonode”, a kasnije, od 1986. do 1994. i voditelj Jutarnjeg programa Prvog programa Radio Beograda. Pisao je za mnoge medije, listove i magazine, „Politiku”, „Sport”, „Večernje Novosti”, „Auto Moto reviju”, „Automobil”, „Sportske novosti”, „Turbo”, „Tim”, „Auto Bild”, a bio je i stručni konsultant TV emisije „Vrele gume”. Krajem marta 1992. i sam je odlučio da pokrene emisiju o automobilizmu. Svi smo s nestrpljenjem očekivali „TV Sprint” (kasnije „Start”) na tadašnjoj TV Politika, a koliko je izdanje bilo popularno, govori i podatak da je emisija imala više od 450 izdanja! U njoj je ugostio mnoge svetske, evropske i domaće asove auto i moto sporta. Bio je i talentovani ilustrator i karikaturista, ali i relista, jer je u mnogo navrata bio suvozač bratu Vladimiru, na relijima za Šampionat Evrope i Jugoslavije. Kao majstor pisane reči potvrdio se izdavanjem jedinstvene knjige o ljudima i pričama iz auto i moto sporta u okviru dugogodišnje karijere, nazvane „Moj svet brzine”. Knjiga je doživela dva izdanja, a potom je zaživeo i internet sajt istog imena, jer Đenić ni u penzionerskim danima nije mogao bez priča o svom omiljenom sportu. Zato i ne čudi što je jedna bogata karijera krunisana najvećim priznanjem krajem 2017. godine, kada je dobio zasluženu nagaradu za životno delo od strane kolega iz Udruženja sportskih novinara Srbije.

S AM S

VIJA

A V E Ć I V O K R O B E J I L E R A V I T K E P S PER Posle napuštanja trkanja

osle odluke da stopira program u GT Fanatek šampionatu, Dušan Borković je imao malo vremena za odluku šta i kako dalje, jer je sezona već u punom jeku. Bilo je na stolu ponuda za Svetski i Evropski turing šampionat, ali je našem najtrofejnijem automobilisti konačan izbor pao na reli. Bez mnogo iskustva, osim dva učešća i dve pobede na Srbija reliju, Borković je rešio da se u potpunosti posveti najtežoj automobilskoj disciplini, u tandemu sa svojim standardnim kopilotom, Igorom Markovićem. Uz svo veliko iskustvo na trkama, na reliju je as NIS petrol rejsing tima ipak u statusu početnika, pa je ekipa odlučila

S AM S

74 /

VIJA

da ostatak ove sezone provede sakupljajući iskustva na različitim relijima u okruženju, tražeći jaku konkurenciju. Za prvo učešće odabran je poznati INA Delta reli u Hrvatskoj. Na startnoj listi našlo se 60 posada, a među njima i pravi rivali za odmeravanje snaga. Pre svih tu je bio višestruki prvak Slovenije i Centralne Evrope, Slovenac Rok Turk, inače fabrički predstavnik Hjundaija, potom čuveni Jura Šebalj, zatim brzi Austrijanac, Simon Vagner i drugi. Veliki problem za našu posadu, koja je opet sedela u kokpitu automobila „škoda fabia rally2 EVO”, bilo je nedovoljno poznavanje brzinaca, pa su domaćini, uz Slovence i Austrijance koji tu

u GT šampionatu, Dušan Borković se okrenuo reliju. Prvo učešće u Hrvatskoj odlično počelo, ali je završeno izletanjem i udesom. I takve stvari su deo procesa učenja na reliju, bitno je da je naša posada videla ono za šta je i otišla, a to je da se može ravnopravno trkati s najpoznatijim reli imenima u regionu. Naredna stanica je krajem septembra na domaćem 55. Srbija reliju, gde je dva puta pobeđivao

SPORT / 48. INA DELTA RELI ZAGREB OPEN

već dugo voze, bili u prednosti. Da je naš tandem na upoznavanju staze uradio dobar posao, pokazala je situacija sa „shakedown” brzinca, neke vrste poslednje probe pred start trke. Tu je Borković bio desetinku brži od Turka, mada je samo tri puta prošao zadatom deonicom. Nakon ceremonijalnog starta u subotu po podne, bila su predviđena dva brzinca u okolini Jastrebarskog, nedaleko od Zagreba. Navijači su uživali u majstorijama srpske posade,

Staro poznanstvo: Jura Šebalj, poznati hrvatski as, uz pomoć stolice je dohvatio 207 cm visokog Borkovića kako bi se pozdravili

slovenačkih, austrijskih i hrvatskih posada i očekivali veliku borbu u nedelju, kada je bilo predviđeno čak šest brzinskih ispita, od kojih je najteži bio čak 33 kilometra dug – Stojdraga, svima poznatiji kao Budinjak. Na cilju prvog Jastrebarskog ubedljivo ispred svih su Borković i Turk, uz razliku od samo jedne jedine desetinke u korist Hjundaijevog predstavnika! Znao je Borković da ima na nekoliko mesta prostora za

Bez povreda, ali će biti posla za limare: „škoda fabia rally2 EVO” mađarskog Eurosol tima dobiće ubrzo nove delove i ponovo izaći na stazu

popravljanje vremena, jer je taj prvi brzinac bio uzdržan, pre svega zbog nepoznavanja ponašanja automobila na uskim, neravnim putevima punim prevoja i skokova. Od starta drugog prolaza istim brzincem Borković je pojačao tempo, baš kao i Turk. Sve je po našeg asa izgledalo idealno, na prolaznim vremenima bio je najbrži od svih, ali onda se dogodila situacija toliko specifična za reli. Na jednom manjem prevoju Borković je zadržao gas u punoj četvrtoj, levim zadnjim točkom zakačio je šljunak i prašinu nanetu tokom „sečenja” puta u prvom prolasku istim brzincem, pa je „škoda” završila u drvetu kraj puta. Udarac je bio jak, sa 97 na sat do zaustavljanja u mestu u sekundi, ali je naša posada prošla samo s masnicama, ali i dobrano ugruvana. Bez obzira na izletanje, naučena je važna lekcija, ali ostaje žal što je brojna publika ostala uskraćena za nedeljni okršaj za pobedu u generalnom plasmanu. Odustajanjem srpske posade, slovenački tandem Turk – Kacin

je slavio ispred posade Vagner – Šumer, čak i pored probušene gume i izgubljena dva i po minuta. Ovakve situacije su sastavni deo reli trkanja, naučene su bitne lekcije, upoznat je dodatno automobil posle dve godine pauze vožnje istog, a naredni izazov biće krajem septembra, kada Borković i Marković voze

Borković je brzom i atraktivnom vožnjom za kratko vreme zadobio veliki broj navijača u Hrvatskoj 55. Srbija reli. Ovaj tandem je 2019. i 2020. godine osvajao naše najveće i najznačajnije međunarodno takmičenje, a do kraja sezone u planu su i dva dodatna relija. Cilj je što bolja priprema za narednu godinu, jer su za 2023. planirana reli takmičenja na evropskom, a možda čak i svetskom nivou.

AMR Fotografije: Borković Team S AM S

VIJA

ikola Miljković, naš poznati automobilista i najmlađi šampion Evrope na brdskim stazama (2016), ove sezone nastavlja sa uspešnim nastupima u Reno klio kupu Evropa. Čak 28 sati vožnje i izuzetno naporan put od 2.000 kilometara do staze Zandvort u Holandiji, koja je od prošle godine vraćena u kalendar Formule 1, kao da je dalo krila ekipi Tempo Racing team-a da pokaže i dokaže kako Srbija ima predstavnika koji može rame uz rame da se bori sa najuspešnijim vozačima u ovom izuzetno konkurentnom takmičenju. Već na treninzima Miljković je bio veoma dobar – prvi je završio sa 12. najboljim vremenom, S AM S

76 /

VIJA

MILJKOVIĆ DO PEHARA U T R O V D N A Z NA

e uspešno in d o g e v o ji o k , ić Nikola Miljkov Evropa, ostvario u p u k o li k o n e R g nastupa u dve trke proteklo u te a lt zu re e n je zapaže nciji čak 38 re u k n o k U i. ij d n vikenda u Hola obilista zauzeo je m to u a ti a zn o p š vozača, na o 9. poziciju na n s o n d o i, c tr j o 12. poziciju na prv bio drugoj. vić je u obe trke o jk il M i p ru g r” U „Čelindže acing team-a u R o p m e T a ip k e drugi, tako da se sa peharima Beograd vratila

drugi je imao 10. vreme. Usledile su kvalifikacije, gde je naš as bio još ubedljiviji, tako da je prvu trku startovao sa osme pozicije, ali sa oštećenim automobilom nije mogao bolje od 12. mesta na kraju.

– Nedostajalo je možda malo sreće i malo više mog strpljenja u prvoj trci, jer sam suviše forsirao na početku, a sve kako mi grupa od tri vozača na čelu ne bi pobegla. Hteo sam i što pre da se rešim Čeha Pekara, pa mi je usled kontakta sa njim stradao

SPORT / RENO KLIO KUP EVROPA

nosač branika i došlo je do oštećenja trapa, zbog čega sam lagano gubio tempo i sa pete pozicije skliznuo do 12, kaže Miljković. U drugu trku, koju je startovao sa devete pozicije, Miljković je ušao hladnije glave. Bilo je i u njoj dosta duela i obilaženja, ali je Beograđanin, poučen iskustvom iz prethodne trke, pristupio sa većom dozom opreza. I pored toga je u prvom krugu uspeo da pretekne dvojicu vozača, a tokom trke, koju je završio na devetoj poziciji, vodio je bitku i sa vodećim vozačem u šampionatu, Nikolasom Milanom.

– Prvi put sam vozio na Zandvortu. Ovo je tehnički jedna od zahtevnijih staza koje sam video i provozao, veliki su nagibi u krivinama i zaista je teško proceniti kuda ići i koja je idealna putanja. Ako se bukvalno pola metra promaši putanja, gubi se mnogo brzine na pravcu. Izuzetno sam zadovoljan učinjenim u Holandiji, iz kruga u krug sam imao dobro vreme i pokazalo se da mogu i sa najbržima da se borim. Recimo, moje najbolje vreme u trci je bilo drugo vreme u kvalifikacijama. Šampionat je izuzetno jak i prezadovoljan sam konkurencijom, kao i kompletnom organizacijom. Za sledeću trku na Hungaroringu biće potrebno malo više sredstava i intenzivniji treninzi, a siguran

sam da možemo da se borimo za podijum, odnosno prva tri mesta. Samo treba sve kockice da se slože, zaključuje Miljković. Nikola trenutno deli sedmu i osmu poziciju u generalnom plasmanu u evropskoj konkurenciji, a cilj mu je da već nakon naredne trke na Hungaroringu uđe u prvih pet. Miljković, kome je ovo šesta trka u Reno klio kupu Evropa, bori se za plasman i u tzv. „Čelindžer” grupi gde je bio drugi u obe trke. Kriterijum za bodovanje u Čelindžer grupi, u kojoj trenutno zauzima četvrtu poziciju, jeste do 26 godina starosti, odnosno do 10 nastupa u Reno klio kupu Evropa. Uroš Dedić Fotografije: DPPI/Alpine Racing

Nikola Miljković (levo) je na Zandvortu osvojio drugo mesto u „Čelindžer“ grupi. Cilj u narednoj trci na Hungaroringu je podijum u konkurenciji svih vozača

Miljkovića je „klio“ služio kako treba, a po rečima našeg asa ima još prostora da se pronađe i bolji „set-ap“ S AM S

VIJA

NAŠI VOZAČI PREDNJAČE U REGIONU

rpski automobilski sport ima čemu da se nada, ako je suditi po rezultatima koje naši mlađani vozači ostvaruju u karting takmičenjima na međunarodnoj sceni, kako protekle, tako i ove sezone. Tu pre svega mislimo na Sportstil kup, izuzetno konkurentan regionalni šampionat, koji se boduje i za Centralnoevropsku zonu (CEZ), a u kojem učestvuju kartingaši iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i Austrije, Mađarske, Italije... – Kao i prošle godine, u ovoj sezoni članovi ASK Crvena Zvezda sa uspehom nastupaju u Sportstil kupu, gde pobednici po klasama, kao i oni u CEZ šampionatu, dobijaju tikete, odnosno pravo S AM S

78 /

VIJA

ndrej Petrović David Matlak, A osnovu i Nikola Tošić, na u regionalnim ta a lt zu re ih n č li d o otovo sigurno će takmičenjima, g na Rotaksovo se kvalifikovati a o, koje se održav tv s n e rv p o k ts e v s jem novembra. u Portugaliji kra krajem juna Na trci u Bruku ije, artingaša iz Srb nastupilo šest k a Milosavljević tr e P a il b je a lj o a najb struku pobedu o tr la ri a tv s o je koja u klasi Mikro kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, koje se ove godine održava u Portimau od 19. do 25. novembra, kaže Aleksandar Tošić, predsednik ASK Crvena Zvezda. Na dve trke pre kraja, tri srpska takmičara su na korak od plasmana na pomenuto Rotaksovo svetsko prvenstvo. To su David Matlak u klasi Mikro, Andrej Petrović u klasi Senior i Nikola Tošić u klasi

KARTING / SPORTSTILL CUP I CEZ

Andrej Petrović je prvi u klasi Senior

DD2. Inače, Mikro je klasa za takmičare do 9 godina, Mini za uzrast od 9 do 11 godina, Junior okuplja kartingaše od 11 do 14 godina, oni preko 14 godina idu u Senior klasu, a tu je i DD2

PETRA MILOSAVLJEVIĆ ZABLISTALA U BRUKU Na stazi u Bruku, u Austriji, krajem juna vožena je četvrta trka sezone, koja se boduje za Sportstil kup i CEZ. Nastupilo je čak šest naših takmičara, a najbolji utisak ostavila je Petra Milosavljević sa tri pobede u tri trke i osvojenim prvim mestom u klasi Mikro rotaks. U ovoj klasi je David Matlak zauzeo drugo mesto, a Luka Radenković je bio deveti, baš kao i Nikola Tošić u svojoj DD2 klasi. Andrej Petrović je drugi u klasi seniora, dok je Uroš Bogdanić osvojio sedmo mesto u Mini rotaks klasi, a Nemanja Jovanović 10. u konukrenciji juniora.

David Matlak zazuzima vodeću poziciji u klasi Mikro

klasa u kojoj kartinge sa ručnim menjačem voze stariji od 16 godina. Matematički još nije sve gotovo, ali u ovom trenutku naši momci imaju toliku bodovnu prednost u odnosu na konkurenciju da je takoreći izvesno da će putovati u Portugaliju. – Ako sve bude po planu, ovoga puta će sa sobom poneti i veliko iskustvo, za razliku od prošle godine kada su prvi put učestvovali na Svetskom prvenstvu, pa je trema ipak učinila svoje. I pored toga, napravili smo dobar rezultat, što za nas predstvalja veliku stvar i značajan uspeh, pogotovo

ako se sagleda ekonomska situacija i uslovi za razvoj karting sporta, kojem manjka i sredstava i pravih staza u Srbiji, kaže Tošić, koji je i selektor karting reprezentacije Srbije. Podsećanja radi, prošle godine u Bahreinu su se Matlak i Petrović plasirali u superfinale, i to u veoma jakoj konkurenciji, gde je nastupalo više od 370 takmičara iz celog sveta. Sada su ambicije porasle i sva trojica naših takmičara veruju da, nakon uspešne sezone u Sportstil kupu, mogu da naprave još bolji rezultat. A ovogodišnji rezultati u Sportstil kupu svakako potvrđuju njihov kvalitet. David Matlak i Andrej petrović su prvi u svojim klasama, dok Nikola Tošić deli prvo mesto sa Belgijancem koji vozi pod slovenačkom zastavom. Do kraja šampionata očekuju ih još dve trke, a nakon toga će, ako sve bude u redu, početi sa pripremama za okršaje u Portimau.

Uroš Dedić Fotografije: Privatna arhiva

U klasi DD2, Nikola Tošić deli prvo mesto sa Belgijancem koji vozi pod slovenačkom zastavom S AM S

VIJA

A T S I L A J I C E P RELI S

ozornica automobilskog sporta dobija novog favorita u reli takmičenjima pod ingerencijom FIA. Posle uspeha koji je postigao na mnogim takmičenjima Škodin model iz porodice „fabija”, rođen još 2003. godine pod imenom „fabija WRC”,

baziran na prvoj generaciji, dobija najnoviji, četvrti izdanak, koji bi trebalo ne samo da nastavi dosadašnje uspehe, već i da podigne lestvicu u konkurenciji Pežoa, Sitroena, Forda, Hjundaija, Renoa... I postane ultimativni reli model današnjice i nadmaši svoje prethodnice – „fabiju reli 2” i „fabiju reli 2 evo”.

Dok četvrta

generacija modela „fabija” nastavlja

tradiciju uspešnih prethodnika, iz Škodinog

motorsport odeljenja izlazi trkački model sa ambicijom da

postane najuspešniji reli auto današnjice S AM S

80 /

VIJA

PREDSTAVLJAMO / ŠKODA FABIA RS RALLY2

Najnovija generacija „škode fabije RS reli 2” izgrađena je na Folksvagenovoj MQB-AO platformi, koja je omogućila veliki broj izmena i unapređenja kompletnog vozila, od „glave do pete”. Kako u spoljašnjem dizajnu, tako i u tehničkim detaljima vezanim za motor, prenosne mehanizme, čvrstinu karoserije, do bezbednosti vozača i suvozača. Već sam dizajn na prvi pogled deluje izuzetno atraktivno i

POBEDE SE BROJE U HILJADAMA Škode – „fabija reli” i „fabija reli 2”, proizvedene su u 450 primeraka. Kumulativno, ovi automobili peli su se 4.186 puta na podijum, posle 13.091 startova na raznim takmičenjima.

agresivno, ali ne odstupa previše od prethodne generacije. Ističu se nabubreli bokovi zbog proširenih tragova točkova, napred i pozadi, veliki otvori za vazduh i ventilaciju na zadnjim krilima, a i boja automobila je osmišljena tako da joj je osnova zelena Grin Mamba Škode motorsport. Poboljšana je i aerodinamika automobila, čime je skoro dvostruko povećana efikasnost prianjanja, tzv. „daunfors”, kao i trakcija, odnosno brzina pri ulascima u

zavoje. Što se same bezbednosti tiče, „fabija RS reli 2” ostvaruje maksimalan učinak poboljšanjem rigidnosti, odnosno čvrstoće karoserije i novim dizajnom zaštitnog kaveza u unutrašnjosti. Ovaj „rolbar” ugrađuje se već na šasiju vozila, pre sastavljanja bočnih stranica i znatno je čvršći od dosada korišćenih. Sastoji se od čitavih 35.8 metara čeličnih cevi. Nova platforma omogućila je

Ostvarili su 1.714 pobeda, od toga čak četiri na čuvenom reliju Monte Karlo. Od 2015. godine, „fabija reli 2” postala je etalon u WRC2 kategoriji, donoseći više od 20 titula fabričkim i privatnim timovima kako u Evropi, tako i širom Afrike, Severne i Južne Amerike, Azije i na Srednjem Istoku; među titulama ima i tri u Nemačkoj. S AM S

VIJA

i podesivost drugih elemenata i uređaja, poput međuosovinskog rastojanja i drugih važnih parametara. Nova „fabija” dobila je i novi pogonski agregat. Shodno FIA pravilima, motor je zapremine 1,6 litara, sa četiri cilindra i turbo punjenjem. Baziran je na standardnom Škodinom dvolitrašu TSI koji se ugrađuje u modele „oktavija” i „superb”. U Škoda Motorsportu su ga doradili tako da isporučuje 291 konjsku snagu, uz maksimalni obrtni moment od 430 Nm. Test vozači su ga isprobavali na asfaltnim i makadam stazama širom Češke, Nemačke,Francuske, Italije, Hrvatske, Belgije, Španije, kao i u ekstremnim klimatskim uslovima u severnoj Finskoj. U Škodi ističu podatak da je svuda položio najteže ispite. Ocene vozača su da je poboljšana isporuka obrtnog momenta i ubrzan odgovor na dodavanje gasa u odnosu na prethodni model. Takođe, novi je i petobrzinski S AM S

82 /

VIJA

sekvencijalni menjač, koji „vodi brigu” o prenosu i distribuciji snage na pojedine točkove uz pomoć prednjeg i zadnjeg mehaničkog diferencijala, u zavisnosti od toga da li je vozilo na asfaltu ili makadamu. Uz to, ugrađeno je i elektro-hidraulično kvačilo, koje dozvoljava isključenje prednje ili zadnje osovine, tj. pogona prilikom brzog prolaska kroz lakat krivine. Šasija je u potpunosti različita u odnosu na produkcijski model, kao i oslanjanje. Primenjen je Mekferson sistem, a menjačka kutija, kao i ostali elementi donjeg postroja prilagođeni su ekstremnim naporima u svim uslovima vožnje. Kočnice su ventilisane i spolja za promenljive uslove. Za asfaltnu podlogu diskovi su promera 355 mm, napred i 300 mm pozadi na točkovima od 18 coli. Za makadam podlogu diskovi su promera 300 mm na točkovima od 15 coli. Specijalno je dizajniran i rezervoar za gorivo. Napravljen je od

kombinacije najlona i specijalne gume, shodno bezbednosnim standardima FIA i može da izdrži i najteže udarce i oštećenja u slučaju udesa. Zapremina rezervoara je 82,5 litara i ispunjen je specijalnom penom koja onemogućuje talasanje goriva tokom vožnje u krivinama. Dodatno je spolja zaštićen oklopom u kombinaciji kevlara i fiberglasa. Povrh svega, fabrika Škoda obezbeđuje i logistiku kupcima za takmičenja tokom Svetskog reli šampionata (WRC), kao i Reli šampionata Evrope (ERC), u vidu Škoda motorsport fabričkog transportnog vozila sa kompletnim asortimanom rezervnih delova, koja podrazumeva i ljudski faktor, odnosno tim Škodinih inženjera i mehaničara! Kao i redovno i pravovremeno snabdevanje timova tokom eksploatacije svim potrebnim komponentama. AMR Fotografije: Škoda

Auto Moto revija 020

Articles inside

AMR TEST / AUDI Q5 SPORTBACK

VRELO NAPOLJU, VRELO I NA STAZI

REKORDAN BROJ TAKMIČARA

JEDNOSTAVNA, A EFIKASNA ZAŠTITA

AMR TEST / OPEL ASTRA SPORTS TOURER

PRODUŽEN ROK ZA POPRAVNI