Beer Style magazin br. 01

Beer Style Decembar 2017.

Godina I Broj 1

www.beerstyle.rs

Beer Style SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA KULTURU KONZUMIRANJA PIVA

IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad Srbija Web: www.beerstyle.rs E-mail: office@beerstyle.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dejan Miškov Tel: +381.63.217.527 E-mail: dejan.miskov@beerstyle.rs SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović mirjana.kujovic@beerstyle.rs GRAFIČKO UREĐENJE Jovan Barajevac jovan.barajevac@beerstyle.rs WEB MASTER Marko Dobranić marko.dobranic@beerstyle.rs MARKETING F&B Media Novi Sad REDAKCIJA Dejan Miškov Savo Kesar Zoran Subašić Marko Dobranić Jovan Barajevac Mirjana Kujović ŠTAMPA Štamparija SP Print Novi Sad TIRAŽ 11 000 primeraka Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa i PR tekstova.

Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojim se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice.

Magazin se ne distribuira osobama mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice Srpske, Novi Sad 663.2 Beer Style : specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva / glavni i odgovorni urednik Dejan Miškov - 2017,br1 - Novi Sad: F&B MEDIA 2017 - ilustr.; 32 cm Dvomesečno.

ISSN 2217-8023 = Beer Style COBISS.SR-ID 268867591

Zašto baš pivo, zašto baš Beer Style

Medij koji ostvaruje komunikaciju

U

našoj publicistici gastronomske teme su sve zastupljenije. O pripremi i uživanju hrane postoji opsežna literatura, a preporuke restorana i pabova postale su ne samo nezaobilaznim delom mnogobrojnih reportaža nego i teme po sebi.

Uživanje u pivu kod nas se meri ponajpre količinom ispijenog piva, a ređe kvalitetom ili zadovoljstvom degustacije retkih i posebnih pivskih vrsta. No, takva površnost, čini se, i nije samo naše obeležje.

S jedne je strane komercijalna vrednost piva, sve veća potrošnja i dobit koja se proizvodnjom i distribucijom ostvaruje, ali i banalizacija, što ide pod ruku s velikom potrošnjom. S druge je strane odnos spram piva kao plemenitog pića za poznavanje kojeg treba ukusa, ra­ finiranosti pa i stanovitih znanja.

Poistovetiti pivarstvo s proizvodnjom piva kao industrijskom granom, svesti ga na nabrajanje fabrike i pregled proizvedenih hektolitara piva, neotesan je i nevaljao pristup u poznavanju tog obuhvatnog pojma. Zalažemo se za pristup koji pivarstvo promatra ne samo kao granu prehrambene industrije nego i kao društvenu naviku i običaj uživanja u pivu. Tako shvaćena pivarska tradicija obuhvata istoriju pivara i pregled vrsta piva, ali i istoriju pivnica i drugih restorana gde se pivo toči s potrebnim tretmanom, te celokupnu prateću pivsku ikonografiju uključujući najrazličitije običaje vezane uz konzumaciju piva i uživanje u njemu.

Pivska ikonografija uključuje etikete na bocama i zaštitne znakove pojedinih pivskih vrsta i njihove nazive, vrste čaša u kojima se pojedina piva serviraju, podmetače, pivske reklamne panoe i plakate na zidovima, šankove propisno opremljene raznovrsnim točilicama za točenje, od kojih je svaka bogato ukrašena insignijama ponuđenog piva, uređenje restoranskog prostora u kojem se pivo toči i konzumira. Nazivi pojedinih piva nadahnuti su istorijskim ličnostima i događajima odnosno lokalnom simbolikom opštekulturne važnosti.

Pivo je i medij komunikacije i socijalizacije. Nema boljeg i uspešnijeg načina za poniranje u neku sre­ dinu od druženja uz pivo u primerenom pivničkom ambijentu. Povremeni odlazak u pivnicu, uživanje u autentičnom ambijentu pivskog hrama, degustacija raznih vrsta piva kao i poznavanje lokalnih pivskih rituala i ikonografije, sve su to prvorazredni doživljaji bez kojih je boravak u zemljama s izraženom piv­ skom tradicijom jednostavno nepotpun. Pivo opušta i međusobno približava ljude, pospešuje uzajamno razumevanje te olabavljuje i snižava svakojake ograde koje među sagovornicima postoje.

Pivo je i izrazito neelitističko piće, a pivnice demokratske ustanove. U pivnici se za istim stolom ili šankom i uz isto pivo nalaze zajedno pripadnici najrazličitijih društvenih slojeva.

Počevši od ovoga teksta, u sledećim ćemo brojevima Beer Style-a raspraviti o nekim stereotipima u vezi s pivom, ispričati zanimljive pričice koje stoje u pozadini pojedinih pivskih naziva, znakova i simbola, ukazati na širi kulturološki aspekt pivarstva i potrošnje piva, a naposletku i preporučiti vam neke manje poznate pivske vrste i za njih tipična piva, kao i mesta u različitim zemljama i gradovima gde se može popiti dobro pivo i osetiti prava pivnička atmosfera.

SADRŽAJ 18

KORAK OD SEDAM MILJA Ključni momenat za novi kraft poredak u Srbiji, desio se krajem 2013. godine kada Beograd dobija prvo pivsko mesto, po uzoru na svetske pabove, u kojima se popularizuje zanatsko pivarstvo i novi uvozni pivski brendovi. “Samo pivo” ...

22

46

STILOVI PIVA

PIVO ILI SIR, A I PIVO I SIR Trapistička piva obično pripadaju pivskoj vrsti ale-ova, neka su suva, no većinom su slatkasta, svakako vrlo aromatična i sa iznad prosečnim udelom alkohola te sa mnogo nataloženog kvasca na dnu boce ...

VOLITE LI PIVO - OBOŽAVAM PIVO U svakoj zemlji u kojoj sam radio ili u kojoj sam se zadesio kao turista pronašao sam i ,,svoje pivo’’. Interesantno je to što bih se nakon toga vezao za baš to pivo i dalje ne bih više eksperimentisao s drugim pivima - kaže Golub

60

PIVO UZ JELO FINO Od tradicionalnog ka modernom, pivo je uvek prisutno. Po­ slednjih godina, u skladu sa globalnim širenjem mikro pivara, izdaju se kuvari sa receptima koji koriste raznovrsne ukuse kraft piva ...

76

CENA NIJE GARANCIJA KVALITETA Izbor je iz godine u godinu sve veći, tako da se na policama dobro snabdevenih marketa osim domaćih mogu pronaći piva iz Nemačke, Češke, Holandije, Belgije, Engleske, Austrije, Grčke, Francuske, Rusije...

HEINEKEN PODSTIČE ODGOVORNU KONZUMACIJU Kao jedan od globalnih lidera u okviru pivske industrije, kompanija HEINEKEN aktivno promoviše odgovornu konzumaciju na svim tržištima na kojima posluje. Zašto?

P

ivo je prirodni proizvod u kome svakodnevno uživaju milioni ljudi širom sveta. Većina pije alkohol umereno, kao deo zdravog, izbalansiranog načina života. Međutim, prekomerna konzumacija alkohola utiče na zdravlje i ponašanje, ne samo osobe koja je konzumirala alkohol, već i na njeno okruženje, društvo, industriju i reputaciju proizvođača.

Rešavanje problema neodgovornog konzumiranja alkohola, pa i vožnje pod uticajem alkohola, zahteva zajednički napor različitih interesnih grupa - Vlade, nevladinih organizacija, potrošačkih grupa, policije, zakonodavaca, trgovaca u maloprodaji, hotela, vlasnika barova i restorana, kao i društvenih grupa.

Kompanija HEINEKEN ima dugu istoriju podsticanja odgovorne konzumacije.

konzumaciji i vožnji pod dejstvom alkohola studentima pričaju Damir Okanović i Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, poznati domaći stručnjak iz oblasti automobilizma i saobraćaja Mladen Alvirović, najpoznatiji srpski autobilista Dušan Borković, kao i novinar Mladen Mijatović.

Uzimajući u obzir ovu statistiku i probleme neodgovornog konzumiranja alkohola, jasan je odgovor na pitanje sa početka teksta.

“When You Drive, Never Drink” je jasna poruka globalne kampanje pokrenute u junu 2016. godine kada su kompanija HEINEKEN i Formula 1® (F1®) najavili globalno partnerstvo. Kampanju promoviše legendarni vozač Formule 1 ser Jackie Stewart.

Još jedna kampanja kompanije HEINEKEN Srbija -

Prema međunarodnom istraživanju koje je kompanija HEINEKEN sprovela na temu odgovorne konzumacije u deset zemalja sveta, čak 68 % ljudi u svetu vozilo pod uticajem alkohola, dok čak 48 % ljudi koji su konzumirali jedno ili dva alkoholna pića, ne smatra da je pod uticajem alkohola. Rezultate globalnog istraživanja kompanija HEINEKEN Srbija predstavlja studentima Beogradskog Univerziteta kroz edukativne radionice „When you drive, never drink“ u okviru istoimene globalne Heineken® kampanje. Osim predstavnika kompanije HEINEKEN Srbija, o odgovornoj

„Društvo, ko vozi kući?“, sprovodi se tokom letnjih festivala u Srbiji, s porukom uz dobro pivo i muziku treba da se uživa, ali i bezbedno vrati kući. Promovišući korišćenje javnog prevoza kao sigurne alternative prilikom konzumiranja alkohola, za 5 godina trajanja akcije, besplatno i bezbedno prevezeno više od 200.000 posetilaca najvećih letnjih festivala u Srbiji.

Odgovorna konzumacija je važan segment poslovanja Kompanije i želja HEINEKEN-a je da ovaj vid ponašanja promoviše kao društvenu normu kada je vožnja u pitanju.

ZANIMLJIVOSTI

PIVO SA SRCEM LAVA

P

rema Alanu D. Eamesu, američkom antropologu poznatom pod nadimkom Indijana Džons piva, najstarija reklama za pivo nalazi se na kamenoj ploči staroj nekih 6000 godina, pronađenoj u Mesopotamiji, najverovatnijem rodnom mestu piva. Na njoj je tekst koji kaže: pijte Eblu, pivo sa srcem lava, a pored je ilustracija žene velikih grudi koja u svakoj ruci drži pehar.

PIVSKI MITOVI

P

ivo je već odavno ušlo u razna preda­ nja i mitologiju. U jednom sumerskom mitu boginja Inana i bog Enki piju pivo, a taj isti Enki je boginji Ninhursah oduzeo primat tako što je pobedio u ispijanju piva.

Daleko odatle, na severu, finski nacionalni ep Kalevala sadrži više reči u opisu pra­ vljenja piva, nego u priči o stvaranju sveta.

PIVO SIGURNIJE OD VODE

Č

esi godišnje popiju 142 litre piva po glavi stanovnika i prvi su u toj kategoriji u svetu, Nemci 104, Irci 97 litara, ali sve to deluje skromno u poređenju sa srednjovekovnom Evropom. Procenjuje se da je prosečna godišnja potrošnja bila 220-250 litara godišnje za svakog pojedinca. Objašnjenje je prosto – zbog načina proizvodnje bilo je čistije i sigurnije za pijenje od vode.

10 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

TUTANKAMONOVO PIVO

Z

ahvaljujući arheolozima, uz sa­radnju nauke i dozom mašte, napravljeno je Tutankamon pivo. U ruševinama starog Egipta pronađeni su ostaci nekadašnjih pivara i piva, pa su uz pomoć elektronskog mikroskopa pažljivo proučeni i tako je nastalo ovo pivo sa hijeroglifima na etiketi i drvenoj kutiji za flašu.

Koliko zaista odgovara originalu, teško je reći.

PIVO OD 700 FUNTI

A

ko vam neko ponudi da kupite i naravno popijete jedno Vieille Bon Secours pivo, budite oprezni. Prvo, treba ga platiti jer košta 700 funti, a drugo, treba ga i popiti jer se puni u flaše od 12 litara. Mada je, uz sve pomenuto, teško da će se to dogoditi, jer se, recimo, u čitavom Londonu prodaje samo na jednom mestu.

NAJAČE PIVO NA SVETU

T

renutno je reč koja se mora upotrebiti kada se govori o najsnažnijem pivu na svetu, jer se proizvođači iz Holandije, Škotske, Nemačke, prosto utrkuju ko će napraviti to pivo. Pa tako,trenutno najjače pivo na svetu je Snake venom sa 67,2 % alkohola.Ukoliko se to može nazvati pivom, kažu skeptici.

12 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

U SVEMU PRVI

U

mnogo čemu su prvi, pa tako i u praktičnosti. Naravno, reč je o Japancima. Njihove limenke piva imaju na vrhu brajevom azbukom napisanu reč alkohol, kako slepe osobe ne bi slučajno uzele pogrešan proizvod Ili kako bi lakše našle pravi.

LEKOVITA SVOJSTVA PIVA

O

davno su poznata lekovita svojstva piva. Naravno, to važi dok se radi o umerenim količinama.

Jedno istraživanje objavljeno u Ame­ rican Journal of Epidemiology, tvrdi da kod sredovečnih muškaraca jedna flaša piva dnevno smanjuje rizik od oboljenja bubrega za 40%.

NAJPRODAVANIJE PIVO NA SVETU

N

ajprodavanije pivo na svetu teško se nađe van države u kojoj se proizvodi i prodaje. To je kineski Snow, najpopularnija tamošnja vrsta, sa godišnjom proizvodnjom od preko deset milijardi litara. Na listi deset najprodavanijih piva na svetu kineski lageri zauzimaju i drugo, šesto i osmo mesto.

14 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

TRADICIJA DUGA 1000 GODINA

N

ajstarija pivara na svetu je Weihenstephan u Bavarskoj. Ovde se pivo neprekidno proizvodi još od 1040. godine, kako kažu dokumenti. Vekovima je ovo bila manastirska pivara, da bi početkom 19. veka postala sekularizovana, a kasnije prešla u vla­ sništvo države. Iako u ,,poodmaklim’’ godinama, ovi veterani se ne predaju. I dalje prave dobro pivo i osvajaju nagrade.

POBEDNIK U NOŠENJU KRIGLI

J

edan nemački poreski inspektor postao je poznat širom pivskog sveta, ali ne zbog svog posla. Na takmičenju u Bavarskoj pobedio je u nošenju krigli piva.

Dvadeset devet krigli nosio je četrdeset metara. Zapravo bilo ih je trideset jedna, ali mu je pred samim ciljem jedna ispala, a druga izgubila više od deset procenata sadržine.

Da ne bude zabune, krigle su bile od litre.

DVA VEKA OKTOBERFESTA

O

ktoberfest je prvi put održan 1810. godine u čast venčanja bavarskog princa Ludviga i Tereze od Saks-Hildburghausena. Za više od dva veka postojanja, odložen je samo 24 puta, zbog ratova i epidemija kolere. Koliko je u međuvremenu postao popularan i posećen svedoči podatak da je 1910. godine, prilikom proslave sto­godišnjice, natočeno i popijeno 120 000 litara piva, a rekordne 2011. godine ta cifra je iznosila 7,5 miliona litara.

Naravno, toči se isključivo lokalno pivo, proizvedeno u Minhenu i najbližoj okolini.

16 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Udruženje pivara Srbije je krovna organizacija proizvođača piva i slada u Srbiji čije su članice Apatinska pivara, Beogradska industrija piva BIP, Valjevska pivara, Carlsberg Srbija, Maltinex sladara, HEINEKEN Srbija. www.pivaresrbija.rs

ZANATSKO PIVARSTVO

Evolucija srpskog kraft pivarstva

KORAK OD SEDAM MILJA

18 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANATSKO PIVARSTVO

Ključni momenat za novi kraft poredak u Srbiji, desio se krajem 2013. godine kada Beograd dobija prvo pivsko mesto, po uzoru na svetske pabove, u kojima se popularizuje zanatsko pivarstvo i novi uvozni pivski brendovi. “Samo pivo”, tada za neke pomalo ekstreman projekat, otvorio je vrata srpskim pivopijama i onima koji su sanjali da možda jednog dana otvore pivaru

Č

esto primetimo da kod nas svetski trendovi dolaze sa zakašnjenjem, ali nekada se desi da koliko god kasno došli, da se prime jako dobro i da su dobrodošli. Takav je slučaj i sa zanatskim pivarstvom.

Planetarna revolucija svetskog zanatskog (“craft” prim.aut.) pivarstva ima svoje korene u revolucionarnim potezima preduzimljivih Amerikanaca s kraja 60-ih godina, preko velikog broja propalih projekata tokom sedamdesetih, do pravog buma osamdesetih i renesanse u drugoj polovini devedesetih godina.

Upravo tih, za nas po mnogo čemu poznatijih devedesetih, pioniri srpskog zanatskog pivarstva, bračni par Laoj iz ­Ritiševa pokrenuo je mikropivaru “Krugher i Brent” koja i dalje uspešno radi. Nekoliko godina kasnije njihov put ispratila su dvojica najboljih prijatelja, Dragoljub i Dejan, osnivači “The Black Turtle”, koji su pored Livijusa i Olivere imali najveće zasluge za probijanje ideje zanatskog pivarstva. Ovi ljudi, čije pivare i dalje postoje, zaslužuju počasno mesto u kratkoj istoriji zanatskog pivarstva u Srbiji. I to je činjenica. Gotovo Don Kihotovskim duhom oni su istrajali i dan danas su deo brzorastuće pivske scene u Srbiji.

Ključni momenat za novi kraft poredak u Srbiji, desio se krajem 2013. godine kada Beograd dobija prvo pivsko mesto, po uzoru na svetske pabove, u kojima se popularizuje zanatsko pivarstvo i novi uvozni pivski brendovi. “Samo pivo”, tada za neke pomalo ekstreman projekat, otvorio je vrata srpskim pivopijama i onima koji su sanjali da možda jednog dana otvore pivaru. Par meseci kasnije Zemun dobija “Pivopiju”, prvi specijalizovani pivski šop, dok na Dorćolu sredinom aprila 2014. tri prijatelja osnivaju “Miners Pub”, mesto koje spaja alternativnu kulturu, ljubav ka kvalitetnim pivima i mesto u kom će se roditi ideja o još jednoj zanatskoj pivari - danas vrlo prepoznatljivoj. Ovaj ugostiteljski pivski trougao odigrao je važnu ulogu u edukaciju ovdašnjih ljubitelja kvalitetnih piva, ali i ohrabrivanje mnogih da krenu istim putem, pa tako danas sličnih mesta imamo širom Srbije.

www.beerstyle.rs

Beer Style 19

ZANATSKO PIVARSTVO Paralelno sa dešavanjima tokom tih uzbudljivih šest meseci, podno Kosmaja gradi se prva među novim srpskim zanatskim pivarama - ­Kabinet Brewery. Porodična tradicija u kulinarstvu i ugostiteljstvu, uz dosta iskustava i eklektike iz inostranstva, začinjena osećajem za umetnost i estetiku bili su snažni temelji ove pivarske priče koja je pokrenula pravu lavinu koja se do dana današnjeg nije zaustavila. A, kako sada stvari stoje, i neće.

Sve više uvoznih piva iz tradicionalnih pivskih zemalja poput Češke, Nemačke i Belgije, bila su dostupna lokalnim pivopijama. Zahvajujući timu iz “Miners Pub”, na našem tržištu se pojavljuju najbolje zanatske pivare regiona - “­Zmajska ­Pivovara” iz Zagreba, slovenački “Pelicon” i “­Bevog Brewery” - austrijska pivara sa slovenačkim pedigreom.

Prirodno je bilo da se i svetski popularno kućno pivarstvo primi i u nas Srba. Nekoliko specija­ lizovanih prodavnica za “homebrewing” predstavljale su pravu meku za hrabre ­“beer geek”ove koji su želeli da naprave pivo za sebe i svoje bližnje. Iako i dalje ne postoji kao kategorija u srpskom Pravilniku i Zakonu o pivu ovo preteča većine pivara koje imamo trenutno na sceni.

Tih godina desio se i prvi “Regionalni festival Zanatskog piva” u Beogradu koji okuplja preko dve hiljade posetilaca, što je bio dokaz da je srpska i regionalna pivarska scena na pravom putu. U to vreme, Srbija je imala tek nekoliko novih zanatskih pivara, ali kraj 2015. i početak 2016. godine dovele su nove igrače na srpskoj

kraft sceni. “Kaš”, “Razbeerbriga”, “Crow” i tek osnovana “Dogma Brewery”, pivare su koje će imati šta da ponude u periodu koji je dolazio.

Novi Sad dobija svoj Festival zanatskog piva u maju 2016. godine. I to veoma ozbiljan Festival više od 4000 ljudi posećuje Festival koji okuplja preko dvadeset srpskih i regionalnih zanatskih pivara. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa dosta novih piva, ali i da putem stručnih predavanja nauče nešto novo na temu senzorike piva, puta od kućnog do profesionalnog pivarstva, pa sve do uparivanja hrane i piva. Uspeh ovog Festivala ilustruje se održavanjem još tri, te tako Novi Sad postaje ozbiljno tržište za domaće mikropivare i nezaobilazna stanica za one koji su željni kvalitetnog domaćeg kraft piva.

Danas je sve je više zanatskih pivara, koje pla­ niraju udruživanje u jedinstveno Udruženje, a sa ciljem da olakšaju sebi put i nađu rešenja pro­ blema na svom putu - putu modernog mikropivarstva u Srbiji. Inače, danas u Srbiji postoji esnafsko Udruženje u formi Grupacije malih zanatskih pivara pri Privrednoj komori Srbije. U okviru ove grupacije i uz pomoć ljudi koji je vode, srpske pivarske zanatlije uspele su da se izbore da u proceduru uđe predlog za smanjenje akciza za sve mikropivare koje proizvode manje od 10.000 HL godišnje. Ovo je još jedan dokaz da srpsko zanatsko pivarstvo svojim kvalitetom, pozitivnom energijom i povrh svega eko­ nomskom računicom, sebi gradi put ka respekt­ abilnoj poziciji.

Autor: Vladimir Stojković, Ko-osnivač Miners Pub-a & Dogma Brewery

20 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

Trappist

PIVO ILI SIR, A I PIVO I SIR Trapistička piva obično pripadaju pivskoj vrsti ale-ova, neka su suva, no većinom su slatkasta, svakako vrlo aromatična i sa iznad prosečnim udelom alkohola te sa mnogo nataloženog kvasca na dnu boce jer se fermentacija nastavlja i nakon punjenja u bocu

U

Belgiji, zemlji gde pivo ima i svog nebeskog zaštitnika, manastiri su još u srednjem veku postala prva preduzeća za masovniju proizvodnju piva. I dok su manastiri u Austriji i Nemačkoj proizvodili pivo u duhu pivarske tradicije tih zemalja, uglavnom pšenična piva te piva donjeg vrenja, belgijski manastiri su razvili proizvodnju piva gornjeg vrenja.

Od manastirskih piva najcenjenija su ona što dolaze iz opatija trapističkog reda, nastala u 17. veku reformom glasnih srednjovekovnih graditelja cistercita.

22 Beer Style

Trapistički manastiri redovno su uzorno organizovana poljoprivredna i manufakturna dobra koja obuhvataju i pivare. Od trapističkih manastira kojih su piva priznata šest ih je u ­Belgiji, od toga su po tri u valonskom (Chimay, Orval, Rochefort), odnosno u flamanskom delu (Westmalle, Sint Sixtus u Westvleterenu, Achel), dok se preostali sedmi (Schaapskooi) nalazi u Holandiji. Samo ti manastiri imaju pravo proizvedeno pivo nazivati trapističkim. Preduslovi su da je pivo proizvedeno unutar manastira ili pod punim nadzorom fratara, te da prodaja nije komercijalno usmerena, nego da se prihod troši za potrebe manastira ili pak u humanitarne svrhe.

Ako neko misli da marljiva braća trapisti pivo proizvode stotinama godina, razočaraće se.

Postojeći trapistički manastiri, doduše, nastav­ ljaju manastirsku tradiciju iz davnih vremena, no red trapista je današnje manastire preuzeo uglavnom tek nakon Francuske revolucije.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

STILOVI PIVA

www.beerstyle.rs

Beer Style 23

STILOVI PIVA

Najstariji je manastir Orval u Ardenima, utemeljen još u 11. veku, dok savremena proizvodnja piva nije pokrenuta pre 1931. I drugi po starosti manastir Rochefort, utemeljen 1230, nalazi se u Ardenima, a pivo proizvodi od 1899. Westmalle nedaleko Antwerpena utemeljen je 1794. Pivo se za interne potrebe kuva od 1836., za potrebe meštana prodaje se od 1870-ih, komercijalna proizvodnja započela je 1920, a najpoznatiji pivski var Westmalle Tripel razvijen je nakon Drugog svetskog rata.

Manastir Sint Sixtus u Westvleterenu u ­Flandriji utemeljen je 1831. Ima pivaru naj­ manjeg kapaciteta, zato pivo prodaje isklju­ čivo uz telefonsku porudžbinu, dok je za komercijalnu proizvodnju ovlašćena obližnja pivara. Braća iz Westvleterena utemeljila su 1850. manastir Chimay, koji pivo proizvodi od 1863., a bio je prvi koji je između dva svetska rata počeo da popularizuje pojam trapi­stičkog piva. Od 1998. u udruženju trapističkih manastira je i opatija sv. Benedikta u mestu Achel.

Utemeljili su je 1846. trapisti iz Westmallea, a pivo je počelo sa proizvodnjom 1852., no po­ četkom Prvog svetskog rata braća su morala da napuste manastir. Sa Holandske strane granice nalazi se manastir Koningshoeven, gde je 1885. utemeljena pivara Schaapskoi koja proizvodi pivo pod komercijalnim imenom La Trappe.

Trapistička piva obično pripadaju pivskoj vrsti ale-ova, neka su suva, no većinom su slatkasta, svakako vrlo aromatična i sa iznad prosečnim udelom alkohola te sa mnogo nataloženog kvasca na dnu boce jer se fermentacija nastavlja i nakon punjenja u bocu.

Kvasac u pivu Orval aktivan je punih osam meseci nakon što se boca začepi, dok se i nekoliko godina smatra poželjnim vremenom za odležavanje boce.

24 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

Za nazive se primjenjuju različiti načini imenovanja, zavisno o boji piva (Chimay) ili pak o njegovoj jačini. Najpoznatiji je sastav kojim se razlikuje osnovno pivo odnosno dve jače izvedbe (Dubbel i Tripel), a upotrebljavaju ga Westmalle ili La Trappe.

Većina trapističkih manastira ima u sastavu turistički centar gde se pivo može degustirati i kupiti, dok obilazak ostatka manastira naj­ češće nije dopušten. Pojedini manastiri, pri­ mera radi Orval ili Chimay, osim piva proizvode i sir, koji se, treba li uopšte reći, izvrsno nadopunjuje sa istoimenim pivom. ­Trapistička piva iz manastira s većom pro­izvodnjom, kao što su Chimay, Westmalle ili La Trappe, mogu se nabaviti u redovnoj prodaji pa tako i kod nas srazmerno ali im relativno visoka cena smanjuje potrošnju.

Za razliku od trapističkih piva zaštićenih oznakom o autentičnosti porekla, belgijska manastirska piva (Abdijbier ili Bičres d’Abbaye) proizvode komercijalne pivare, oponašajući trapističke uzore odnosno koristeći se licencom dobijenoj od nekog manastira ili pak samo imenom nekog sveca. Počela su da se pojavljuju nakon Drugog svetskog rata, a prvo je bilo pivo koje se izvorno kuvalo u manastiru premonstratenškog ili norbertinskog reda Notre-Dame de Leffe u valonskoj provinciji Namur. Opatija je još 1952. sklopila ugovor s pivarom iz Overijsea u, zanimljivo, flaman­ skom delu zemlje. Kako je pivara s licencom s vremenom postala vlasništvo koncerna ­Interbrew (danas InBev), proizvodnju je pre­ uzela glavna pivara u njegovom sastavu ­Stella Artois u Leuvenu, a piva Leffe postala su jednim od zaštitnih znakova koncerna pa su nakon njegovog ulaska u srpsko pivar­stvo od druge polovine 2000. godina dostupna i kod nas.

www.beerstyle.rs

Beer Style 25

SINONIM PIVARSKE TRADICIJE U SRBIJI

JELEN PIVO

26 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Ovo pivo je oduvek bilo stožer bogatog pivarskog iskustva u ­Srbiji i važan deo društvenog života zajednice. Jelen pivo je ­je­d­nostavno simbol tradicije, prijateljstva i zajedništva koje se neprekidno učvršćuje već više od 260 godina.

www.beerstyle.rs

Beer Style 27

K

ao sinonim pivarske tradicije u Srbiji, Jelen je jedan od najprepoznatljivijih brendova na ovim prostorima i vodeći brend Apatinske pivare čiji kredibilitet počiva na više od 260 godina iskustva pravljenja piva.

Jelen je svetlo pivo koje poseduje prepoznatljivu aromu praćenu prijatnom gorčinom, što mu daje jedinstven, osvežavajući ukus. Njegova pena la­ gano ispušta prepoznatljivo blagu aromu hmelja dok je pun ukus podržan suptilnom notom prijatne gorčine i blagom gaziranošću.

Prepoznatljiva i kompleksna gorčina potiče od tri vrste hmelja koje se koriste u Jelen pivu. Na prvom mestu je gorki hmelj, jedna od nekoliko tipičnih nemačkih sorti koje čine dobar osnov za

kreiranje gorčine piva. Taj hmelj daje postojanu i primetnu harmoničnu gorčinu i veoma dobro se kombinuje sa ostalim tonovima arome koje dolaze iz dva tipa aromatskih hmeljeva, koji zaokružuju i upotpunjuju hmeljni profil Jelen piva.

Svaki na svoj način doprinosi strukturi gorčine, s obzirom na različite karakteristike, kako međusobno, tako i u odnosu na gorki hmelj. Iskusni ljubitelji Jelen piva znaju da je ga je idealno služiti na temperaturi od 3 do 5 C° kako bi zadržalo pun ukus, kao kad je izašlo iz pivare. Praćenje svetskih trendova i standarda, kao i kontinuirane investicije dovele su do vrhunskog kvaliteta proizvoda koji se vekovima unapređuje.

Apatinska pivara je jedan od vodećih proizvođača piva u Srbiji, sa pivarskom tradicijom dugom više od dva i po veka. Osnovana je 1756. godine kao „Carska pivara” u Apatinu, a od 2012. godine je članica Molson Coors Brewing Company, kompanije koja je treći najveći proizvođač piva na svetu.

28 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Kako sam kumovao Jelen pivu

Tokom mojih čestih putovanja u tadašnju Zapadnu Nemačku, posetio sam jednu pivaru u Dortmundu. Ona je proizvodila pivo koje je ime dobilo po divljači koja je preovlađivala u šumama u okolini tog grada, nešto što je ličilo na našeg jelena, odnosno srndaća.

U razgovoru sa rukovodstvom te pivare, tehnički direktor Teofil Višnjar i ja smo pitali zašto su se odlučili baš za takav naziv. “To da pivo dobije ime neke plemenite životinje je kod nas uobičajeno” odgovorili su nam ljubazni domaćini. Odmah po povratku iz Nemačke, otišao sam kod komercijalnog direktora Duška Narančića i predložio mu da naše pivo nazovemo po jelenu, pošto je okolina Apatina poznata baš po toj plemenitoj divljači. Ideja je prihvaćena i mislim da je prvi put etiketa Jelen piva napravljena 1967. godine, a masovna primena je počela 1968. godine. Do tada smo imali etiketu sa nazivom “Svetlo pivo” i ona je nastala neposredno posle II ­svetskog rada, dakle od 1946. godine. Uglavnom, od prvog dana, novo ime, odnosno etiketa Jelen piva, pro­sto se srasla sa vrhunskim kvalitetom našeg piva i postala zaštitni znak pivare.

Godinama su me poslovni partneri i prijatelji pitali kako je naše pivo dobilo ime, a ja sam im, sa ponosom odgovarao da sam mu bio kum.

Dane Ćosić, direktor Apatinske pivare od 1953. do 1982. godine (odlomak iz knjige Daneta Ćosića “Apatinska pivara – priče jednog direktora”)

www.beerstyle.rs

Beer Style 29

UČIMO ZAJEDNO

Škola piva u šest brojeva

KAKO SMO STIGLI DO ZAKONA O ČISTOĆI PIVA

30 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

UČIMO ZAJEDNO

O

sim što je najstarije piće koje su ljudi proizvodili, pivo je zaslužno za nastanak civilizacije. Ova po­malo bombastična izjava može se izvesti iz istraživa­nja profesora Solomona Kaca, antropologa sa Univerziteta Pensilvanija, koji je, još osamdesetih godina prošlog veka, tvrdio da su naši nomadski preci nekim slučajem pronašli da natopljena zrna ječma daju tečnost koja čini da se onaj koji je pije oseća dobro. Ona je bila odličan, novi dodatak ishrani i činila je ljude snažnijim i otpornijim. Zahvaljujući tom saznanju, nomadi su prestajali sa neprestanim selja­kanjem i skupljanjem plodova, počeli da grade stalna naselja i odgajaju žitarice. Tako je, moglo bi se reći, pivo nastalo i pre hleba i bilo pokretač najznačajnije promene u načinu života ljudi.

Pivo, taj čarobni napitak izuzetnih svojstava, čudesno delo nastalo u skladnoj saradnji čoveka i prirode, zaista je deo svakodnevnog života od davnih vremena, bez obzira na to da li su hipoteze cenjenog profesora sasvim ispravne.

Stari Sumeri, stvaraoci civilizacije nastale na teritoriji današnjeg Iraka, osim što su zaslužni za najstarije pismo i još mnogo toga, prvi su proizvodili pivo, pre više od 6000 godina. Pronađene su glinene tablice koje sadrže recepte za pravljenje piva. O značaju koje je imalo za njih govori i činjenica da su imali boginju piva, Ninkasi, a ovaj napitak se spominje i u Gilgamešu, najstarijem epu na svetu.Na njihovoj listi nalazilo se devetnaest vrsta piva, zači­njenih raznim travama. To pivo nije bilo filtrirano, po njemu su plutale semenke, pa su ga pili uz pomoć slamčice, iz zemljane posude. Gotovo polovina čitavog roda ječma kori­ stila se za spravljanje ovog napitka. Ovo prastaro pivo razlikovalo se po mnogo čemu od današnjeg, bilo je puno više hranljivo, slatko i gusto, pa nije ni čudo da je nastao naziv ,,tečni hleb’’. Proizvodnjom i prodajom bavile su se samo žene. I najstariji sačuvan pravni zapis, čuveni ­Hamurabijev zakonik, sadrži propise o pivu. Na primer, kazna za žene koje su dodavale vodu, zakidale na količini ili točile loše pivo bila je bacanje u vodu, zajedno sa njihovim nekvalitetnim proizvodom. Iako su se bavile spravljanjem i proizvodile ga, žene nisu smele ni da uđu u tadašnje pivnice i poruče sebi piće. Kazna za taj prestup bila je drastična – spaljivanje.

www.beerstyle.rs

Beer Style 31

UČIMO ZAJEDNO

Preko sumerskih naslednika Vavilonaca pivo je stiglo do starog Egipta, gde se, kao i hleb, svakodnevno pravilo u kućama. Egipćani su pivo smatrali božanskim pronalaskom, zapis na jednom hramu nam kazuje da je boginja Hator odgovorna za to.

Kasnije, njihova boginja piva nazvana je Tenenit, po jednom od izraza za pivo – tenemu. Radnici koji su radili na izgradnji Keopsove piramide dobijali su dnevno sledovanje od 4-5 litara piva, a bogatiji su pili svoja kvalitetnija piva iz zlatnih pehara. Koliko je ovo piće bilo deo svakodnevnog života svedoči zapis iz 1600. godine pre Hrista u kom se navodi 100

činije, nečijim nepcima vrlo ukusno, ali se na njega treba navići.I on spominje gustinu tečnosti, zrna na površini i trščice koje se koriste za ispijanje.

Upleten u ovu priču našao se i čuveni kralj Mida koji je svojim dodirom sve pretvarao u zlato, a bio je, po svemu sudeći, ljubitelj jedne zanimljive varijante pića. Prilikom istraživanja njegove grobnice iz 2700. godine p.n.e. naučnici su otkrili da se tu pila zaista neobična mešavina piva, vina i medovine.

Iako se smatraju prvenstveno vinskim kulturama, stari Grci i Rimljani imali su svoje varijante piva. ­Rimljani su pravili cerevisiu, piće koje je dobilo ime

medicinskih recepata koji sadrže i pivo, kao i jedan običaj - kada bi mladi egipatski gospodin ponudio dami gutljaj svog piva i ona to prihvatila, smatralo se da su vereni.

I mnoge druge kulture starog sveta imale su svoje varijacije na temu piva. Kinezi su ga spravljali od prosa i pirinča, svoju varijantu imali su i drevni Indijci, a i afrička plemena su proizvodila pića od raznih vrsta žitarica. Grčki istoričar Herodot zabeležio je proizvodnju piva u Jermeniji i nazivao ga vinom od ječma. Opisao ga je kao veoma jako, smešteno u velike

po Cereri, boginji rasta biljaka, posebno žitarica, i odatle je nastala reč cerveza, španski izraz za pivo.

Takođe se smatra da je latinska reč bibere, piti, u korenu reči beer ili birra. Po nekima, Rimljani su doneli pivo u severnije delove Evrope, dok drugi smatraju da su to mnogo ranije učinili Kelti, prilikom doseljava­ nja iz Azije i preneli to znanje germanskim plemenima. Kako god bilo, tu, na potezu od današnje Češke, preko Nemačke, Holandije, Belgije, do Engleske, kroz dug proces, strpljivim radom i istraživanjem, polako je nastajalo pivo kakvo danas poznajemo.

32 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

CARLSBERG SRBIJA Carlsberg na tržištu Srbije posluje od septembra 2003. godine, kada je otkupio većinski deo akcija Pivare Čelarevo a.d. Od 2004. godine ovaj svetski pivarski gigant putem akvizicije i unapređe­ nja poslovanja, pre svega širenjem proizvodnih kapaciteta, u pivaru u Čelarevu i njenu okolinu ukupno je investirao preko 200 miliona evra

34 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

L

azar Dunđerski, u to vreme jedan od naj­ istaknutijih srpskih veleposednika, osnovao je pivaru u Čelarevu, tadašnjem Čibu, 1892. godine, na poljoprivrednom imanju svoje porodice. Pre nje, Lazar je već posedovao pivaru, koja je uspešno poslovala, međutim, nova pivara bila je u potpunosti njegovo delo. Njenoj izgradnji posvetio je posebnu pažnju. Sve što je naučio i video u velikim evropskim gradovima želeo je da isproba u svojoj novoj pivari.

Pivara u Čelarevu imala je modernu parnu mašinu i električni motor, što joj je omogućavalo da proizvodi mnogo više od onoga što je tržište zahtevalo, pa nije radila punim kapacitetom.

Početni kapacitet pivare iznosio je 10.000 hl godišnje. Proizvodnja je rasla sve do Velikog rata, ali kada je počeo rat, nije bilo dovoljno radnika kao ni onih koji bi kupovali pivo. Tada je pro­ izvodnja svedena na minimum.

Na osnovu Zakona o nacionalizaciji, pivara 1946. godine iz vlasništva Lazarevih unuka, Lazara, Dušana i Sofije, prelazi u državnu, a kasnije u društvenu svojinu.

Tokom godina, u čelarevskoj pivari proizvodila su se različita piva: Dunđerskovo pivo, Čib pivo, Standard pivo, Crno pivo od prženog ječma, Herkules, Export-import ili Special pivo, Tref crno-special pivo, Novosadsko pivo, kao i Novosadsko crno pivo. Sedamdesetih godina počinje proizvodnja Lowenbrau piva, dok osamdesetih godina, LAV pivo postaje najpoznatiji i najtraženiji pivski brend čelarevske pivare sve do danas.

Muzej piva, posvećen Lazaru Dunđerskom, osni­ vaču čelarevske pivare otvoren je 2008. godine.

Urađen je po ugledu na muzej koji postoji u centrali Carlsberga u Kopenhagenu.

2015. godine osnovana je Carlsberg i ­Dunđerski fondacija, sa ciljem da svojim ulaganjem pomogne razvoj nauke i obrazovanja, očuvanje kulturne baštine, zaštitu životne sredine, kao i podizanje svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima.

www.beerstyle.rs

Beer Style 35

O osnivaču Porodica Dunđerski vodi poreklo iz Hercegovine; živeli su u selu Višnjevo, u okolini Gacka, odakle su se preselili u mesto blizu Subotice. Nakon Rakocijevog ustanka odlaze u Sentomaš, današnji Srboran, gde i danas žive njihovi potomci.

Lazar Dunđerski (1833–1917) bio je najmlađi sin Gedeona i Perside. Gimnaziju je završio u Vrbasu, Karlovcima i Požunu, a prava je slušao u Beču. Studije je napustio zbog bolesti i otpočeo bavljenje trgovinom, a šezdesetih godina XIX veka počeo je da ulaže uglavnom u prehrambenu industriju.

Oženio se Sofijom Georgijević, poreklom iz ugledne svešteničke porodice. Imali su petoro dece: Đorđa, Gedeona, Olgu, Emiliju i Lenku. Kao sposoban trgovac, znatno je uvećao očev imetak i najzaslužniji je što je prezime Dunđerski postalo sinonim za ogromno bogatstvo. Poznat je po tome što je bio zaštitnik, mecena i prijatelj mnogih istaknutih umetnika.

U svom domu u Novom Sadu i dvorcu u Čelarevu, Lazar, a kasnije i njegov sin dr Gedeon, ugostili su: Uroša Predića, Lazu Kostića, ­Mihajla Pupina, Mihajla Polit-Desančića, ­Jovana ­Jovanovića Zmaja, Jovana Boškovića, Stanoja Stanojevića, Paju Jovanovića, kralja Aleksandra Karađorđevića, kraljicu Mariju i njihovu decu, kneza Pavla i kneginju Olgu i mnoge druge istaknute ličnosti koje su obeležile 19. i 20. vek.

Lazar je finansijski pomagao ustanovama koje su brinule o deci bez roditelja, starim i bolesnim članovima zajednice, siromašnim i nadarenim đacima. Organizacija „Crveni krst“ je uvek mogla da računa na njegove donacije.

36 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Posle smrti oca Gedeona Dunđerskog priložio je Matici Srpskoj 20.000 forinti za osnivanje „Stipendijske zaklade Gedeona Dunđerskog.”

Lazar je stipendiju namenio za školovanje siromašne dece. Mislio je da će priloženi novac, ako se pravilno ulaže, dugo čuvati uspomenu na njegovog oca. Iste godine gradi i crkvu na srbobranskom groblju. Crkva je ukrašena ikonostasom koji je naslikao čuveni srpski slikar Stevan Todorović. Ova građevina spada u kulturne spomenike od izuzetne vrednosti.

Zajedno sa suprugom Sofijom, Lazar osniva zadužbinu za školovanje štićenica pravoslavne prosvetne ženske zadruge Sv. Majke Angeline.

Novosađanima je Lazar poklonio jednu važnu ustanovu - pozorište. Kada je u požaru 1891. izgorela zgrada „Srpskog narodnog pozorišta“, zvaničnici nisu dozvolili da se pozorište obnovi na starom mestu. Lazar je odlučio da novu zgradu pozorišta izgradi u dvorištu svog hotela „Carica Jelisaveta“ u centru Novog Sada. U novoj zgradi „Dunđerskovog pozorišta“ prikazivani su filmovi, predstave, održavani su koncerti.

Lazar Dunđerski, bio je dugogodišnji zaštitnik, prijatelj i kum Laze Kostića. Deca Dunđerskih su odrastala pred očima čuvenog pesnika. Lazar i Sofija su znali da Laza Kostić „obožava“ njihovu najmlađu ćerku Lenku, ali priča o romantičnoj ljubavi nastala je kasnije, posle Lenkine smrti.

Lenka Dunđerski bila je jedna od tri kćerke Lazara Dunđerskog, školovala se u inostranstvu, a sa majkom i sestrama često je putovala po Evropi.

Glumci koji su nastupali u Dunđerskovom pozorištu, Lenku su smatrali zaštitnicom, iako je novac poticao od njenog oca. Kada bi se ona pojavila u loži, sve oči su bile uperene u nju, a predstave su igrane sa posebnim žarom.

Dobrotvorna priredba za prikupljanje novčane pomoći za obnovu Velike Kikinde, posle požara 1888. godine, ostala je u sećanju svim Novosa­đanima po koncertu koji je održala Lenka Dunđerski. Nakon njene iznenadne smrti, roditelji su odredili poseban „Fond Lenke Dunđerski“, kako bi sačuvali sećanje na nju.

Fond nije premašivao donacije njenog dede i roditelja, a Prvi svetski rat je učinio da novac iz tog fonda izgubi vrednost.

www.beerstyle.rs

Porodica Lazara Dunđerskog u vreme Prvog svetskog rata živela je između Novog Sada i Čelareva. Na imanju u Čelarevu mnogi intelektualci i umetnici našli su svoje utočište. Kako bi strašne godine rata lakše podneli, Dunđerski su se trudili da omoguće svojim gostima da se bave svojim uobičajnim aktivnostima. Dok je Prvi svetski rat besneo najvećom žestinom, jedan od gostiju, Paja Jovanović, radio je portrete Gedeona i Teodore.

Lazar, čuveni zemljoposednik, trgovac, industrijalac i mecena, je iznenada umro 1917. godine na stepenicama dvorca u Čelarevu, okružen porodicom i prijateljima. Njegove poslove nasledili su njegovi sinovi Đorđe i Gedeon.

Beer Style 37

Brendovi Na čelu sa LAVom, Tuborgom i Carlsbergom, predvodimo bogat portfolio domaćih i internacionalnih brendova u Srbiji koji iz godine u godinu raste, razvija se i pomera granice. Uz njih su tu i Merak, Erdinger, Budweiser Budvar, Guinness, Grimbergen, San Miguel, Brooklyn i neizostavni sajder - Somersby.

Naša piva su najbolji prijatelji vatrenih ljubite­ lja sporta, pasioniranih obožavalaca muzike, porodičnih ljudi i onih koji uvek ostaju mladi duhom. Naši brendovi su pažljivo i posvećeno kreirani za sve generacije, za sve ukuse i za sve trenutke.

LAV pivo je tradicionalno, pasterizovano, ­svetlo pivo vrhunskog kvaliteta. LAV je najpoznatiji brend proizvodnog portfolija Carlsberg Srbije, punog ukusa, karakteristične prijatne arome i izbalansirane gorčine.

Poznat po svom čuvenom sloganu „Ili jesi ili nisi LAV“, namenjen je potrošačima koje karakteriše ponos, iskrenost i samopouzdanje. Sinonim je za snažnu osobu, koja u svakom trenutku zna šta želi i kako da nađe način da to ostvari.

Carlsberg je pasterizovano, svetlo pivo, prvi put proizvedeno 1904. godine. Deo je danskog kul-

38 Beer Style

turnog nasleđa i predstavlja idealan napitak za gašenje žeđi. Iskusite harmoničnu ravnotežu između prijatne gorčine i slatkoće jabuka, dok konzumirate ovo pivo svetlo zlatne boje i bogate pene. Miris i aromu piva čine mešavina bora, lešnika i kiseljaka.

Priča o Tuborgu počinje davne 1880. godine, kada je u pivari, u blizini Kopenhagena, proizvedena prva boca ovog piva, koje je odmah pos­ talo omiljeno među Dancima. Tuborg je paste­ rizovano, svetlo lager pivo, dobijeno procesom donje fermentacije, kuvanjem blago pečenog svetlog slada. Ima prepoznatljiv blag i osvežavajuć ukus, koje prate aroma cveća i žitarica.

Danas je Tuborg brend broj jedan u Danskoj, prisutan u više od 70 zemalja širom sveta, prepoznatljiv po svom kvalitetu i osvežavajućem ukusu. Na našem tržištu se nalazi od 2004. godine i to je prvi internacionalno priznat brend proizveden u Srbiji. Ovo kvalitetno pivo je boje ćilibara, pleni punim i umirujućim ukusom i blagim dodirom gorčine. Tuborg na tržištu čine prepoznatljivim odlične ideje i inovacije na polju dizajna, poput „pull-off“ zatvarača i Tuborg 3G boce. Svake godine brend Tuborg prati potrebe svojih potrošača i ide u korak sa njima.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Carlsberg i Dunđerski fondacija Početkom 2015. godine, kompanija je osnovala fondaciju Carlsberg i Dunđerski koja se bavi dobrotvornim radom u oblastima: zaštita životne sredine, očuvanja kulturne baštine Vojvodine, odgovorna konzumacija alkohola, ulaganje u lokalnu zajednicu, ulaganje u nauku i obrazovanje i podizanje svesti društva o aktuelnim socijalnim problemima. Carlsberg i Dunđerski fondacija osnovana je sa ciljem da nastavi tradiciju koju je Jakob K. Jakobsen započeo davne 1876. godine, stvarajući prvu Carlsberg fondaciju i poveže tradiciju Lazara Dunđerskog, koji je u srpskoj istoriji ostao poznat kao veliki dobrotvor i zaštitnik dece i omladine.

Carlsberg i Dunđerski fondacija spojila je u jednu ideje dva velika evropska dobročinitelja i pivara. Tradiciju ulaganja u nauku, u istoriju kompanije Carlsberg utkao je njen osnivač Jakob K. ­Jakobsen, dok je patriotska ljubav Lazara Dunđerskog i dobročinstvo usmereno ka mla­ dim talentima nastavilo da živi kroz zaostavštinu i priču o porodici Dunđerski i pivaru. Fondacija Carlsberg i Dunđerski na najbolji način spaja ideje osnivača kompanije Carlsberg i ovog velikog srpskog veleposednika, kojima je zajednička, osim ljubavi prema pivu i posvećenost plemenitim idejama i dobročinstvu.

www.beerstyle.rs

Muzej Carlsberg Srbija d.o.o.

Naša pivara se, osim čuvenim brendovima, može pohvaliti i muzejskom postavkom, na kojoj je prikazan njen istorijat i razvojni put. Posetioci se mogu upoznati sa tradicionalnim, starinskim načinima pravljenja, skladištenja i distribucije piva.

Muzej piva Carlsberg Srbije osnovan je 2008. godine.

Jedinstveni mini centar, koji je spoj tradicionalnog i modernog uvešće vas u priču koje je prvo pivo nastalo iz ove fabrike, kako su i se i na koji način dopremali sa­ stojci koji su potrebni za pravljenje i kako se čuvalo pivo. U njemu se čuvaju brojni eksponati koji svedoče o tome kako je u prethodnim decenijama iz male radionice piva nastao internacionalni gigant kakva je današnja kompanija Carlsberg.

Kao deo poslovnog sistema jednog od najvećih svetskih pivarskih giganata, ­Carlsberg Group, kompanija nastoji da bude primer dobre prakse u svim segmentima poslovanja, stavljajući u fokus svog rada zadovoljstvo potrošača i zdravu životnu sredinu u kojoj deluje.

Carlsberg Srbija je kompanija sa stabilnim poslovanjem, koja neguje visok kvalitet proizvoda i ulaže u dobrobit zajednice u kojoj posluje. Visoki standardi kvaliteta, širok portfolio internacionalnih i lokalnih brendova, bogata prošlost i konstantno ulaganje u zaštitu životne sredine i lokalnu zajednicu, karakterišu kompaniju ­Carlsberg Srbija.

Beer Style 39

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

Republika Češka

EVROPSKA KOLEVKA PIVA Još pre dolaska Slovena na ove prostore, Kelti su ovde proizvodili pivo. Klimatski uslovi i sastav zemljišta pogodni su za uzgoj žitarica, a kasnije i hmelja. Prvi pisani trag o pravljenju piva u Češkoj potiče iz 993. godine i kazuje da su ga pravili bene­ diktinski monasi u manastiru Brevnov. Proizvodnjom su se bavili plemići, ali su i gradske opštine osnivale svoje pivare 40 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

Z

a statistike se ponekad kaže da više sakrivaju, nego što pokazuju. Ili, kako je to već neko rekao, postoje laži, velike laži i statistika. Ali, postoji jedan statistički podatak u koji nikako ne treba sumnjati – najviše piva na svetu popije se u Češkoj. Na svakog Čeha ili Čehinju, to je više od 142 litre godišnje, pa ako odbijemo decu ili one koji ga ne piju, prosečnom pi­ vopiji ove države ne prođe ni jedan dan godišnje bez barem par piva. Poređenja radi, kod nas u Srbiji, gde pivo zauzima vrlo visoko mesto na listi omiljenih pića, prosečno se popije tek nešto više od 60 litara po glavi stanovnika godišnje.

Ovo ubedljivo prvo mesto nimalo ne čudi, jer u Češkoj pivo je tradicija, kultura i način života.

Ova država smeštena je u samom središtu Evrope, bez izlaza na more i ima preko deset mi­liona stanovnika. Graniči se sa Poljskom na severu, Nemačkom na zapadu, na jugu je ­Austrija, a na istoku Slovačka sa kojom su nekada činili jednu državu. Poznata po svojoj kulturi, književnosti, filmu, sportu, piscima kao što su Hašek, Škvorecki, Hrabal, Kundera, režiserima poput Mencla ili Formana, ipak je u svetu možda najpoznatija po svom pivu.

Još pre dolaska Slovena na ove prostore, Kelti su ovde proizvodili pivo. Klimatski uslovi i sastav zemljišta pogodni su za uzgoj žitarica, a kasnije i hmelja. Prvi pisani trag o pravljenju piva u Češkoj potiče iz 993. godine i kazuje da su ga pravili benediktinski monasi u manastiru Brevnov. Proizvodnjom su se bavili plemići, ali su i gradske opštine osnivale svoje pivare. Razara­ nja tridesetogodišnjeg rata u XVII veku bitno su unazadila proizvodnju piva, a usevi hmelja bili uglavnom uništeni. Industrijska revolucija sa

www.beerstyle.rs

svojim tehničkim unapređenjima donela je novi polet, uvođenje mašina, masovni prelazak na pivo donjeg stepena vrenja i stvaranje industrijskih pivara velikih kapaciteta. Češke Buđejovice, grad u južnoj Češkoj, nekada poznat i pod nemačkim nazivom Budweis, od svog osnivanja 1265. godine dobio je prava na proizvodnju piva. Ova tradicija održala se tokom vekova, uprkos ratovima, bolestima i ekonomskim problemima. I uvek se proizvodilo vrhunsko pivo. Jer ovde je dom Budweiser piva, jednog od najčuvenijih čeških brendova, mada saga o pravu na ovo ime traje još od 19. veka.U gradu i danas postoje dve velike pivare koje su nekada proizvodile pivo istog naziva,a tome se pridružila i jedna američka kompanija 1876. godine, pa je došlo do velikog legalnog zapleta i borbe za pravo na ovo časno pivsko ime.

Plzen ili Pilsen čuven je po svom Pilsner Urquell pivu, i dokazano je rodno mesto ovog prvog ­pilsnera 1842. godine. Uspeh je bio neverovatan, gotovo trenutan. Posebna kompozicija voza sa pivom išla je svakog jutra iz Plzena za Beč, a na američko tržište stigao je samo tridesetak godina pošto su prve krigle ovog piva natočene u Plzenu.Ovde se proizvodi i veoma popularni Gambrinus, nazvan po legendarnom flandrij­ skom kralju, čuvenom pivopiji, kao i vrlo hvaljeni nefiltrirani Pilsner Urquell.

Prag je oduvek bio povezan sa pivom. Ovde se nalazi pomenuti manastir Brevnov, zvanično rodno mesto češkog piva. Danas, najveća praška zvezda je Staropramen, dobro poznat i našim ljubiteljima piva, ali ne treba zaboraviti ni brojne manje proizvođače, idealan povod za istraživa­ nje grada.

Beer Style 41

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI Naravno, nikako ne treba zaboraviti Kozel i Krušovice, piva takođe dostupna kod nas, kao i Radegast, Svijany, Branik, Lobkowicz, Bernard ili neka od piva Černe Hore. Od početka ovog veka u Češkoj je krenuo i pravi bum mikro pivara.

Tradicionalne češke pivnice, od kojih su neke aktivne i više vekova, predstavljaju poseban ugođaj. Ovde se, uz obaveznu čašu piva, diskutovalo o politici, lokalnim događajima, sportu, održavane su kabaretske i pozorišne predstave. Čuveni češki pisac i po mnogima jedan od najvećih pisaca 20. veka, Bohumil Hrabal, bio je decenijama nezaobilazna pojava u pivnicama.

Kada je preminuo 1997. godine sahranjen je u sanduku sa natpisom Pivovar Polna, pivari gde su se njegova majka i očuh upoznali.

U Fleku je najčuvenija praška pivnica koja bez prestanka toči kvalitetno pivo i ugošćava ljude još od vrlo davne 1499. godine. Ovaj legendarni lokal danas je prosto opsednut brojnim turistima, kao i druge pivnice na turističkim rutama, pa onima koje žele da osete autentični praški duh preostaje traganje koje može biti višestruko nagrađeno. Uz sve ovo, tu su i brojni pivski festivali koji se održavaju tokom čitave godine, a najveći je Češki pivski festival u Pragu, svake godine u maju, i traje celih 17 dana.

Naravno, ova priča ne bi bila potpuna bez hrane. Češka kuhinja, sa primetnim uticajima ­austrijske i mađarske gastronomije, kao što je i sama uti-

42 Beer Style

cala na njih u ovoj međunacionalnoj razmeni ukusa, snažna je, kalorična i nama prilično bliska.

Jede se svinjsko, pileće i goveđe meso, divljač, najviše zečetina, i riba, najčešće šaran i pastrmka. Supe su obavezni deo obroka, kao i nezaobilazne knedle, uglavnom od brašna ili krompira.

Ima i kiselog kupusa, odličnih gulaša, a sosovi su ukusni, ali jaki i teški. Meso se često pohuje, pečurke su uobičajene na jelovniku, kao i krompir, pripremljen na razne načine. Dobro začinjene kobasice prosto mame na pivo, koje onda poziva na još hrane. Mekani pivski sir, omekšan u pivu odlično ide uz crni hleb...i zna se šta još. Svičkova na smetane pravi je češki kulinarski klasik.

Mogu se naći različite varijacije ovog recepta, ali u suštini se radi o mariniranoj i pečenoj govedini i povrću, u bogatom, kremastom sosu od slatke pavlake, uz knedle i malo pekmeza od borovnica ili malina. Rohiky je hleb oblikom nalik banani i gotovo stalni učesnik ručkova, ali i opuštenih grickanja, sa nekim ukusnim namazom.

Sami Česi za svoju kuhinju kažu da je naporna, teška, ali vrlo ukusna i fina. Ova izjava je nekako u skladu sa čuvenim češkim humorom koji je svetu dao dobrog vojnika Švejka, a Česima bla­ gotvorno pomagao da se odupru i podsmehnu stranim vladarima, komunističkim diktatorima, lokalnim moćnicima, ali i samima sebi.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Prema zakonu o oglaĹĄavanju duvanskih proizvoda ova strana nije dostupna

STRANA ZA VELIKE DEČAKE

Bezvremenski gedžet

POKLON ZA VELIKOG DEČAKA Kult Zippo upaljača je, između ostalog stvoren tako što je Zippo kroz decenije oslikao istoriju moderne kulture i postao ikona posebnog životnog stila širom sveta

A

ko razmišljate o idealnom poklonu onda morate obratiti pažnju na nekoliko pojedinosti: koliko godina ima dasa, koji mu je trenutni stil i koliko često menja stil, da li je ože­ njen, hetero, homo ili bi, da li živi sam ili sa rodite­ ljima, da li jeste ili nije i da li hoće ili neće - tako zbunjujuće i zamorno. Ipak, ima par stvarčica koje su neprolazne, koje daju pečat i najobičnijim trenucima i ne zaborave se. Stvarčice koje su i za mačo i za hipstere i za lumberseksualce u isto vreme. Stvarčice koje su van vremena i prostora.

Traju i menjaju se u skladu sa godišnjim dobom, stilom, epohom, a suštinski su iste.

Još od 1932. godine jedna tako obična stvarčica traje, moderna je i sigurno će obradovati svakog velikog dečaka, ako mu poklonite. Zippo. Upa­ ljač. Ideja George G. Blaisdell da napravi “elegantan” upaljač i pri tom zaradi, pretvorila se u ozbi­ ljan biznis. Inspirisan austrijskim upaljačem “Mr Zippo”, kako su prozvali g. Blaisdell, je napravio svetski poznat brend. Prve godine proizvodnje prodato je samo 1.100 komada ovog, tada novog upaljača. Bitan datum za ovu kompaniju je 03.03.1936. godine, kada dobijaju patentna prava za upaljač.

44 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STRANA ZA VELIKE DEČAKE

Dobrim i smišljenim marketingom g. Blaisdell već 1939. godine svoj biznis znatno proširuje. Ove godine Zippo je predstavio prvi stoni upaljač sa četiri puta više goriva, nego što stane u džepni model. Tih godina je napravljen prvi Zippo upaljač od 14. karatnog zlata. Kao odličnu priliku u vihoru rata g. Blaisdell vidi u saradnji sa vojskom. Zippo upaljači su se u vojnim radnjama prodavali za samo jedan dolar, što je najniža cena upaljača na tržištu tih godina. Od 1942. godine Zippo upaljači se prave od čelika, jer je celokupna proizvodnja mesinga išla za potrebe ­vojske. Čelik je bio lošeg kvaliteta, pa su kućišta morali da farbaju. Zbog crne boje ofarbanog kućišta, koja je pucala, pa je upaljač postajao hrapav na dodir, ­Zippo upaljači tog vremena su dobili naziv Black crackle.

Najveći uspeh za Zippo upaljač je bio što su vojnici izuzetno cenili kvalitetan upaljač, koji radi i na benzin

www.beerstyle.rs

i na alkohol i na kerozin. Na taj način Zippo upaljač postaje ikona američke vojske. Tri miliona upaljača je proizvedeno 1945. godine samo za potrebe vojske.

Danas je Zippo dobro poznati brend i prodaje se u 160 zemalja sveta. Godišnja proizvodnja je 12 mi­ liona primeraka. Kult Zippo upaljača je, između osta­ log stvo­ren tako što je Zippo kroz decenije oslikao istoriju moderne kulture i postao ikona posebnog životnog stila širom sveta. Kupci su to prepoznali tako da su čak 21% njih kolekcionari, a postoji preko 20 kolekcionarskih klubova. Poslovna jedinica u okviru beogradskog EuroElite-a, koja se bavi zastupstvom i veleprodajom svetskih brendova vrhunskog kvaliteta u koje spada Zippo, je mesto gde možete potražiti idealan poklon za velikog dečaka.

Postoji specijalno dizajnirana kolekcija upaljača 007, samo za Njega. Garancija - doživotna.

Beer Style 45

POZNATI I PIVO Foto: Marko Ristić - Zamrznuti tonovi

Branko Golubović Golub frontmen Goblina

VOLITE LI PIVO - OBOŽAVAM PIVO 46 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

POZNATI I PIVO

U svakoj zemlji u kojoj sam radio ili u kojoj sam se zadesio kao turista pronašao sam i ,,svoje pivo’’. Interesantno je to što bih se nakon toga vezao za baš to pivo i dalje ne bih više eksperimentisao s drugim pivima - kaže Golub za Beer Style i počinje svoju priču.

S

vedoci smo da u Srbiji rock and roll jedva egzistira, i to zahvaljujući entuzijazmu malog broja umetnika. U čemu je, zapravo, priča ­GOBLINA, benda koji odaje utisak da nam je scena nikada ­­bolja?

Hvala vam na lepim rečima. Vaše pitanje zahteva odgovor od nekog ko bi bio manje subjektivan od mene. Mislim da, kako vi to nazivate, jak bend čine jake pesme. Ako bend nema dobre pesme, onda ga neće biti ni na sceni. Pored toga, mi smo bend koji je oduvek bio poznat po dobrim koncertima i iskrenom odnosu prema ljudima koji nas slušaju. Odgovor na vaše pitanje je najverovatnije kombinacija svega ovoga što sam nabrojao.

Da li kroz svoje tekstove šaljete poruke vremena u kom živimo ?

Pre bih rekao da šaljemo poruke ljudi koji žive u našem vremenu. Ljudi koji razmišljaju na isti način kao i mi.

Na našu žalost, mnoge od tih poruka su bezvremene jer su ostale aktuelne svih ovih godina.

Ljubitelji piva vas pomno prate u radu. Hoćete li nas uskoro obradovati novim singlom?

Pesme za novi album se uveliko spremaju, a kako će do izlaska istog trebati da prođe bar još godinu dana, nije isključeno da će se izbaciti bar jedan singl pre samog izdanja. Za sada još uvek razmišljamo o tome.

www.beerstyle.rs

Beer Style 47

POZNATI I PIVO

Kada je u planu novi album? Bilo bi lepo, zar ne, da se za 25. godina postojanja benda obraduje verna publika?

Kao što rekoh, novi album se neće pojaviti pre 2019. godine. Jedno­ stavno, imamo dosta ideja, ali nemamo vremena. Za Gobline, vreme provedeno zajedno predstavlja pravi luksuz.

Kakav je vaš stav po pitanju toga kada kažu da je rock and roll odavno mrtva stvar? Jesmo li u magnovenju?

U magnovenju jesmo, ali rock and roll nije mrtav niti će umreti. U ­Srbiji ima mladih i dobrih bendova kao nikada do sada. Problem je što oni nemaju dovoljno medijskog prostora kako bi predstavili ljudima to što rade. Pre bih rekao da je rock and roll marginalizovan.

Ali da ga ima – ima!

Volite li pivo ?

Obožavam pivo!

Znamo da puno putujete i istražujete. Da li je to slučaj kada je u pitanju degustacija piva ?

U svakoj zemlji u kojoj sam radio ili u kojoj sam se zadesio kao tu­ rista pronašao sam i ,,svoje pivo’’.

Interesantno je to što bih se nakon toga vezao za baš to pivo i dalje ne bih više eksperimentisao s drugim pivima.

48 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

POZNATI I PIVO

Zanimljiva bi bila našim čitaocima sigurno i neka priča ili anegdota, vezana za pivo iz daleke Šri Lanke i Avganistana...

Prvih godinu dana mog boravka u Avganistanu proveo sam u Džalalabadu. To je grad u kojem nije moguće kupiti alkohol. Moji avganistanski prijatelji su mogli videti koliko smo svi mi stranci patili za flašom piva ili vina, ali nam nisu mogli pomoći. Jednog dana u moju kancelariju je dotrčao jedan od njih da mi javi sjajnu vest. U jednoj od prodavnica se pojavilo pivo. Sav ushićen, istresao sam iz džepa svu kintu koju sam imao i rekao mu da mi kupi što može više piva. Lik se vratio pola sata kasnije noseći dva kartona nemačkog piva. Tek kada sam probao jedno od njih i krenuo da proveravam detalje odštampane na limenci, shvatio sam da je u pitanju bez­ alkoholno pivo. Ovo smatram naj­ nesrećnijim načinom na koji sam ikada potrošio 50 dolara. Što se tiče Šri Lanke, tamo sam pio lo­ kalno pivo Three Coins. Kad mi je otac došao u posetu, rekao sam mu da ga ne pije jer od njega ume da boli glava sledećeg dana. Nakon kraćeg propitivanja, moj matori je saznao i zašto - na jednoj žurki na kojoj sam se pojavio mesec dana pre toga, uspeo sam da stresem 40 piva. Naravno, dan kasnije sam bio mamuran. ,,I ne bolela te glava, stoko!’’ - odgovori mi je moj matori i naručio Three Coins.

www.beerstyle.rs

Beer Style 49

POZNATI I PIVO Kakvo je sada sećanje na Avganistan? ­„Pisma iz Avganistana“ su pokazala nekog novog ­Goluba, a u isto vreme istog onakvog kakvog te i poznajemo, energičnog i odlučnog. Hoće li biti nekih novih Pisama?

Kako vreme prolazi, a valjda je to i normalno, sve više se sećam pozitivnih događaja, a trudim se da potisnem iz sećanja ona negativna. To je normalna ljudska osobina. Zaista mi je taj boravak u Avganistanu ostao u lepom sećanju. Novih ­Pisama, bar za sada, neće biti. Upravo sam završio svoju drugu knjigu, ali će se ona baviti drugačijom tematikom. Pisao sam o Goblinima u periodu od nastanka benda pa do mog odlaska u Avganistan. U neku ruku se nadovezuje na moju prvu knjigu. Kao film Matrix i njegovi nastavci, he, he, he.

Iako ne toliko prepoznata kod fanova, rekli ste jednom prilikom da vam je pesma Vođa odlična. Smatrate li sebe Vođom, u životu?

Ne verujem u vođe i one koji sebe nazivaju vođama.

Da je vaš život film, kako bi se zvao ?

Traćenje vremena i kako najviše izvući iz njega. Šta je to što pokreće Goluba i mašinu zvanu Goblini? Želja za stvaranjem i sviranjem. Gladni smo koncerata. Sviramo retko i to kada ja mogu da dođem iz Etiopije, te nam je svaka svirka neka

50 Beer Style

vrsta mini-žurke. Pored toga, mi smo i pet sjajnih drugara. Volimo da smo zajedno i da se zezamo. Ne zaboravite da mi živimo u četiri grada na dva kontinenta. Ja sam u Adis Abebi, Alen i Firča žive u Šapcu, Leo u Subotici, a Vlada u Batajnici. Verujem da većina bendova ne bi ni razmišljala da radi pod ovakvim uslovima. Sve ovo zahteva neverovatnu ljubav prema bendu i muzici uopšte.

Uz vas stasavaju mlade generacije, te bi vas upitali da li ste svesni odgovornosti?

To je velika odgovornost. Svojim tekstovima i porukama mi utičemo na živote tih ljudi. Naravno da sam svestan toga. Uvek ćemo se truditi da budemo uz našu decu iz komšiluka i da ih podržimo u tome u šta veruju. Da ostvare svoje snove. Mi smo sada matori i nemamo pravo da im kažemo šta treba da rade sa svojim životima. Kad si mator, nesvesno postaješ “političar” - vagaš i praviš kompromise. Kad si mlad, vodi te srce. Tad si revolucionar!

Koliko vas je roditeljstvo promenilo?

Mnogo! Kad sam postao roditelj, počeo sam se ponašati ,,umereno’’. Osetio sam odgovornost prema klincima. Više nisam bio u fazonu ,,baš me briga za sve’’. Ipak, trudim se da to nešto dečačko ne izgubim u sebi. Jer je to bitno za moj karakter, za to što sam takav kakav jesam.

Ali definitivno više ne pravim sranja kakva sam umeo da pravim pre nego što sam postao ćale.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

52 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Restoran Soulfood Pančevo

INTERNACIONALNA FUZIJA UKUSA Dizajn restorana je pažljivo osmi­ šljen, pa i pored svoje veličine odiše toplinom i bliskošću. Mada je napolju siv, jesenji dan, zahva­ljujući tome što je čitav restoran u ­staklu, prirodnog svetla ima dovo­ljno.

Kombinacija industrijskog dizajna i toplih boja, uz biranu muziku koja se čuje, ali ne smeta, čini da se čovek ovde oseća kao da je u nekoj svetskoj metropoli

www.beerstyle.rs

Beer Style 53

PREDSTAVLJAMO

D

a u jednom tržnom centru, osim kupovine, može kvalitetno i ukusno da se pojede, a i popije, što da ne, doza dobrog piva, uverili smo se u restoranu Soulfood u Pančevu. Posle ovog doživljaja, ni prilično sumorno, depre­ sivno jesenje vreme nije moglo da nam pokvari raspoloženje. ,,Znam da nisam rekao nešto novo kada kažem da je zadovoljan gost najvažniji, jer će se onda ponovo vratiti . Ali, koliko god da je lako reći, toliko je to zahtevno ostvariti’’ - priča nam ­Danijel, menadžer restorana Soulfood u Pančevu. A da se gosti vraćaju, očigledno je. Kasni su prepodnevni sati, čuje se žamor, lagano se ispijaju kafe, završava se sa doručkom, konobari klize unaokolo. Postoji ona jedinstvena, nevidljiva alhemija između gostiju, osoblja, uređenja prostora, izbora muzike, hrane i pića, koja čini prijatnu atmosferu jednog restorana. Ovde se to može osetiti odmah s vrata. ,,Soulfood gastro-fusion bar počeo je sa radom 01.12.2014. u okviru šoping centra Aviv park, na samom ulazu u centar’’ – objašnjava nam ­Danijel. ,,Naš cilj i naša vizija od početka su bili da se pokažemo kao dobri domaćini, da pružamo kvalitetnu uslugu, spremamo ukusnu hranu, uz ponudu probranog i dobro osmišljenog izbora pića. Posvećenost poslu i iskrena emocija, garantuju nam da ćemo uspeti u svojoj osnovnoj nameri - steći poverenje gostiju.’’

Dok lagano ćaskamo na sto nam stiže pileći file u tempuri i bademima, sa ajoli sosom i osvežavajućom kombinacijom zeleniša, salatom od rukole, ajsberga, lolo rosa i lolo bjanka, sa čeri paradajzom. Uz ovaj lagani obrok, Danijel nam predlaže meksičku Coronu čija aroma odlično zaokružuje ovo jelo.

Dizajn restorana je pažljivo osmišljen, pa i pored svoje veličine odiše toplinom i bliskošću. Mada je napolju siv, jesenji dan, zahvaljujući tome što je čitav restoran u staklu, prirodnog svetla ima dovoljno. Kombinacija industrijskog dizajna i toplih boja, uz biranu muziku koja se čuje, ali ne smeta, čini da se čovek ovde oseća kao da je u nekoj svetskoj metropoli.

54 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

,,Zadovoljni smo, ali taman toliko da nas to ne zaustavlja, već podstiče da nastavimo dalje’’ – produžava priču naš domaćin. ,,Vodimo računa i o dobroj atmosferi u našem kolektivu, jer je to, da tako kažem, bitan začin. Pošto smo ovde, u okviru tržnog centra, gde prolazi puno ljudi, naši gosti su različitih sklonosti i ukusa, a mi se trudimo da te ukuse zadovoljimo.’’

A sledećim jelom koje je stiglo za naš sto, zaista može da se obraduje bilo koji gost. Teleći kotlet sa ratatui povrćem u sosu od vina i čokolade pravi je praznik za čulo ukusa. Ovo uživanje dopunjavamo, opet po Danijelovoj preporuci, tek natočenim tamnim Nikšićkim pivom koje se izvrsno nadovezalo i hrabro odgovorilo na kuli­ narski izazov. ,,Stalno smo u traganju za novim ukusima.

Prepuštamo se novim idejama, eksperimentišemo, probamo, i ,na kraju ovog kreativnog pro­ cesa, jelo koje nam se najviše dopadne ima čast da se pojavi u našem jelovniku. Oslanjamo se na mediteransku kuhinju, imamo odličnu ponudu raznovrsnih pasta, rižota, a naše pice su, bez lažne skromnosti, zaista veoma kvalitetne.

www.beerstyle.rs

Beer Style 55

PREDSTAVLJAMO

Imamo sjajan tuna stek u oranž sosu i bogat i zanimljiv izbor salata. Oni koji to vole, mogu popiti i sok od sveže ceđenog voća iz našeg eliksir bara. Naravno, ova kulinarsko - geo­grafska oprede­ljenost nas nimalo ne ograničava u našem gastro­nomskom istraživanju’’ – nasta­ vlja naš ljubazni domaćin.

Gosti lagano dolaze i odlaze. Neko ćaska dok čeka svoj izbor, neko uz kafu i sok sedi sa svojim lap topom, zadubljen u posao ili društvene mreže, poručuju se pice, špagete, salate, bira se između pušačkog i nepušačkog dela, a zahvaljujući odličnoj ventilaciji ta podeljenost se i ne oseti. Čini se kao da vreme stoji – ovde bi se moglo ostati satima i opušteno uživati. Natenane, što bi se reklo.

U tom nam iz neumorne kuhinje stiže i favorit iz senke, svinjski file sa dimljenim kačkavaljem, u pikantnom amatrićana sosu. Mekano i so­ čno, bogato zaliveno sosom, savršena je kombinacija sa svetlim Nikšićkim pivom. Posle ovog zalogaja, mutan novembarski dan kao da se polako raz­bistrio.

Danijel odlazi, kratko razgovara sa konobarima, na trenutak nestaje u kuhinji, pozdravlja se sa redovnim gostima i vraća se za naš sto. ,,Trudimo se da budemo maksimalno profesionalni, a da pritom zadržimo dozu neformalnosti i toplog, ljudskog odnosa. Mislim da je to recept koji,

56 Beer Style

kada se u potpunosti ostvari, jednostavno ne može doneti loše rezultate. Iako se nalazimo u okviru šoping centra, nismo želeli da napravimo restoran baziran samo na užurbanom ispijanju kafe i brzoj hrani. Želimo da se naši gosti zadrže ovde, uživaju u našim jelima i piću i privlačnoj atmosferi. Mislim da smo u tome uspeli. ‘’ Izgleda kao da naletima ukusa nema kraja.

Stiže nam Soulfood biftek punjen bukovačama, pršutom i sirom, u sosu od bukovača, zelenog bibera, šampinjona i tartufa, sa tartom od tikvica, patlidžana, paradajza i sira. Ozbiljno, sna­žno, ali ne i teško jelo, u potpunosti za ljude koji uživaju u ukusu mesa, u skladnoj kombinaciji sa povrćem. Nismo se libili da zatražimo još tarta, iako su porcije i obilne i obimne. A belgijska pivska legenda, Stella Artois, pomogla nam je svojim odmerenim šarmom i pitkošću da uživamo u svim aromama ovog sjajnog obroka. ,,Uvek imamo na umu staru istinu da se po­ verenje teško stiče, a lako gubi. Ali to ne doživljavamo kao pritisak, već kao motiv . Trudimo se da budemo raznovrsni, organizujemo razne te­ matske večeri, imamo odabrane ponude hrane po nižim cenama, a, kada smo već kod toga, smatram da smo po odnosu cene i kvaliteta zaista povoljni. Bavimo se poslom koji volimo i onda, naravno, svaki napor lakše pada. ‘’

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ČAŠE ZA PIVO

Krigla, Pinta, Tulip ili Teku

BITNO DA JE ČAŠA PUNA

58 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ČAŠE ZA PIVO

Luminarc, kao vodeći svetski proizvođač posuđa od stakla uz praćenje dizajnerskih trendova posebnu pažnju posvećuje kvalitetu stakla. Staklo koje se koristi u proizvodnji ne sadrži tragove olova i kadmijuma

Z

a svakog ljubitelja piva važno je da čaša u kojoj je omiljeno piće sačuva temperaturu piva, pojača aromu, održi penu, podstakne gaziranost, kao i da ima lep oblik tj. dizajn čaše. Za sve čaše, pa i one za vodu, sok ili vino jedno je zajedničko - prave se od stakla.

Bitan detalj, na koji potrošači često ne obraćaju paž­ nju, je kvalitet stakla. Luminarc, kao vodeći sve­tski proizvođač posuđa od stakla uz praćenje dizajnerskih trendova posebnu pažnju posvećuje kvalitetu stakla. Staklo koje se koristi u proizvodnji ne sadrži tragove olova i kadmijuma. Za proizvodnju Luminarc koristi specijalne vrste stakla u više oblika (opal i ­zenix) koji garantuje potrošačima tri puta veću otpornost na mehanička oštećenja i sigurnost pri izlaga­ nju različitim temperaturama u poređenju sa drugim posuđem. Što se dizajna tiče Luminarc ima bogatu ponudu čaša za pivo. Pivske čaše možemo svrstati u desetak osnovnih oblika.

Tulip, Snifer i čaša u obliku pehara imaju jednu zajedničku karakteristiku tj. detalj - nožicu i stopu. Snifer čaša najviše podseća na čašu za konjak. Namenjena je za piva koja imaju jaču aromu. Tulip čaša ima nešto dužu nožicu i veća je od Snifer čaše. Ova čaša se može koristiti za ispijanje skoro svih piva. Napravljena je tako da zadrži arome piva u čaši. Čaša u obliku pehara pogoduje pravljenju mehurića i zadržavanju pene debljine i do 2 cm. Najčešće se koristi za ispijanje belgijskih piva. U svakom slučaju je namenjena za one koji znaju da uživaju u pivu.

Ako imate dilemu u koju čašu treba da sipate određeno pivo, sigurica je Pinta. Čaša koja je dobila naziv po

www.beerstyle.rs

engleskoj meri za zapreminu. Pinta je klasični oblik čaše zapremine od 473 ml do 590 ml. Ovo je uni­ verzalna i vrlo ekonomična čaša za pivo. Vrlo slična ovoj čaši je i takozvana Šejker čaša, koja se takođe može koristiti za posluživanje skoro svih vrsta piva.

Razlika je u tome što Šejker čaša ima potpuno ravne ivice. Šampion elegancije u svetu pivskih čaša je visoka čaša za pivo, koja je pri dnu malo uža, a pri vrhu šira.

Ova staklena lepotica pogoduje ispijanju pšeničnih piva zbog naglašavanja pivskih aroma. Visoka čaša zahteva sporo sipanje piva na samom početku i dopušta brzu, direktnu završnicu i stvaranje čvrste pene.

Pilsner čaša, kao što joj i samo ime kaže, namenjena je za služenje pilsner i svetlih lager piva. Najčešće se može naći u varijantama 250 ml i 330 ml, a oblikoj je takav da najbolje čuva gaziranost piva.

Ravna visoka čaša poznata pod nazivom Stange, što na Nemačkom znači štap se koristi kada je potrebno istaći nijanse hmelja i slada. Najviše se koristi u Nemačkoj.

Kraft pivo se najčešće služe u Teku čaši. Ova čaša najviše podseća na vinsku čašu, sa dužom nožicom i stopicom.

Za kvalitetne i lepe čaše ne morate ići, kao nekad, u inostranstvo. Luminarc čaše za pivo, kao i kvalitetno kuhinjsko i stono posuđe, možete naći i kod nas.

Beogradski EuroStore je robna grupa koja obuhvata posuđa i robu široke potrošnje, izuzetnih brendova u koje spada i Luminarc.

Beer Style 59

PIVSKA GASTRONOMIJA

60 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PIVSKA GASTRONOMIJA

Poželjan pratilac hrane

PIVO UZ JELO FINO Od tradicionalnog ka modernom, pivo je uvek prisutno. Posled­ njih godina, u skladu sa globalnim širenjem mikro pivara, izdvajaju se kuvari sa receptima koji koriste raznovrsne ukuse kraft piva. Naj­ češće je u pitanju kombinacija sa mesom - govedinom, svinjetinom, piletinom, jagnjetinom, divljači - a tu je i učešće u spremanju peciva, kolača, sosova, pa čak, za one vrlo avanturistički orijentisane, i ostriga

www.beerstyle.rs

Beer Style 61

PIVSKA GASTRONOMIJA

K

ada je 2012. godine tadašnji američki predsednik Barak Obama doneo pribor za pravljenje piva u Belu kuću, postalo je jasno – pivska ,,revolucija’’ nije počela, bila je završena.

Pečat institucionalnosti je stavljen na nju. I kao i uvek kada se jedan spontani, andergraund pokret probije na svetlost dana, stekne pažnju medija i pojavi se obavezni dodatak, novac, stvari se dešavaju po proverenom obrascu. Neko finansijski izdašno naplati svoj trud i viziju, neko se žargonski rečeno ,, proda’’, velike ribe, u skladu sa darvinovskom ekonomijom, gutaju male, neko se uporno drži početnih ideala, a neko potraži uspeh na drugom mestu.

Put u visoko društvo bio je otvoren. Mnogima je zasmetala ova činjenica i pojava propratnih snobovskih elemenata, ali i to je deo demokratičnosti piva. Postavši sastavni deo restoranskih rituala, prethodno rezervisanih samo za vino, pivo je, u suštini, i dalje zadržalo svoju osobenu pristupačnost.

62 Beer Style

Sve ovo pomoglo je i da pivo zauzme svoje mesto u gastronomskom delu ponude u kom je ranije smatrano nepoželjnim. Danas nije nikakav problem poručiti pivo uz školjke ili ribu, što je dugo bilo isključiva povlastica vina. Postoje brojni saveti o tome koji lager, ale ili stout ide uz koje jelo, mada takvih saveta ima otprilike koliko i onih koji ih daju.

Jer, i pored svega, pivo je dugo vremena poželjan pratilac hrane, naročito u tradicionalnim pivskim krajevima. Jednostavno, ljudi su pili i spremali za jelo ono što su imali u svom okruženju.

I ne samo da se nalazilo na stolovima, uz obroke, već je sastavni deo mnogih klasičnih recepata.

Takav je recimo Carbonade flamande ili Vlaamse karbonade, pošto je reč o jelu popularnom i u flamanskom i u valonskom delu Belgije. Ova tradicionalna vrsta slatko-kiselog paprikaša priprema se od goveđeg mesa, crnog luka, začinjeno senfom, timijanom, bosiljkom, dodajuali obavezan dodatak tokom kuvanja je pivo. Naravno, ne bilo koje nego Old bruin, vrsta piva poreklom baš iz ovih krajeva, gde se proizvodi još od 17. veka. se ponekad i pečurke,

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PIVSKA GASTRONOMIJA

Karakteristično je po svom dugom sazrevanju, do godinu dana, tamnijoj crvenkasto – braon boji i dozi kiselosti, bez hmeljne gorčine.

Nemački Zwiebelsuppe je lokalna verzija klasične supe sa lukom. Tanko iseckani crni luk se proprži na puteru, doda se takođe tanko ­isečena jabuka, u ovu masu se lagano doda brašno, go­ veđi bujon i dobar lager. Krčka se lagano nekih 15-20 minuta, začinjava se solju, biberom i majoranom, doda prepečeni hleb sa vlašcem i na­ rendanim ementalerom. Od piva se koriste neke od čuvenih dortmundskih ili kelnskih va­rijanti.

Ovo je samo jedna od brojnih vrsta supa, hla­ dnih ili toplih, kojima se dodaje pivo. U ­srednjem veku i kasnije ovo jelo bilo je rašireno po dobrom delu srednje Evrope, mada je postalo najviše kara­kteristično za nemačku kuhinju. Da se nadovežemo na onu priču o elitizmu i visokim krugovima – supa sa pivom, iako narodno jelo, standardno pripremano sa tamnim pivom, mada je ponekad korišćeno i pšenično, bila je omiljena hrana pruskog vladara Fridriha Vilhelma I i zabeleženo je da ju je svako jutro jeo, pre nego što bi se posvetio državničkim poslovima. Postoje tvrdnje da je više pio, nego jeo, jer se u jednom dvorskom priručniku iz 18. veka ovo nazivalo ranim pićem, a ne doručkom.

Na kraju ove kratke priče o pivskim supama, vredi spomenuti da neki savremeni pokušaji pripreme ovih supa na starinski način pokazuju da se njihov ukus baš i ne slaže previše sa današnjim.

O irskom paprikašu, čuvenom Irish stew, postoji čitava literatura. Vode se raprave o njegovom poreklu, sastojcima, da li je originalno spreman od ovčetine, jagnjetine ili govedine, o najboljem načinu pripreme. U svakom slučaju, uz meso i povrće mnogi kuvari predlažu i dodavanje nekog dobrog irskog stouta. Nije teško pogoditi da je Guinness gotovo redovan izbor.

Verovatno najčešće posluženje na češkim ne­ deljnim ručkovima je pečena prasetina uz uobičajen dodatak knedli i kiselog kupusa. U sušti-

www.beerstyle.rs

ni, začinjeno meso se peče u rerni, sa pivom koje mu daje sočnost i ukus. Naravno, u pitanju je neki dobar češki pilsner, šta bi drugo moglo biti.

U Portugaliji i Brazilu popularan je Bolo de ­cerveja, pivski kolač. Sastojci su uobičajeni, omekšani puter, jaja, šećer, brašno, prašak za pecivo i naravno čaša piva. Vrsta piva može biti po ukusu, u Brazilu se najčešće dodaju lokalni favoriti, Brahma, Antarctica, Skol, neko se odlučuje za svoju omiljenu verziju stouta. Kao što reče jedan od kuvara koji su pripremali ovaj kolač: Experimente!

Raznovrsnost piva kao kulinarske namirnice pokazuje se i u jednom možda neobičnom proizvodu – sladoledu od piva. Priprema se uz korišćenje uobičajenih sastojaka, sa dodatkom piva. Alkohol je ponekad prisutan u gotovom sladoledu, ali može otežati smrzavanje. Ukoliko se u tehnici proizvodnje koristi kuvanje, alkohol ispari. Od vrste piva zavisiće i ukus. Staut će mu dati šmek karamele, pale ale ili pilsner malo će dodati gorčine, a za pripremu se mogu koristiti i pšenična piva.

Od tradicionalnog ka modernom, pivo je uvek prisutno. Poslednjih godina, u skladu sa globalnim širenjem mikro pivara, izdaju se kuvari sa receptima koji koriste raznovrsne ukuse kraft piva. I ovlašan pogled na sadržajnije kulinarske sajtove otkriće brojne recepte za pripremu jela sa pivom.

Najčešće je u pitanju kombinacija sa mesom govedinom, svinjetinom, piletinom, jagnjetinom, divljači- a tu je i učešće u spremanju peciva, kolača, sosova, pa čak, za one vrlo avanturistički orijentisane, i ostriga.

Pivo kao aperitiv, kao odličan pratilac hrane, ali i kao neophodan sastojak u gastronomiji, ne poznaje granice i vreme. Veliki nemački teolog i pokretač reformacije, Martin Luter, tvrdio je da pivo pravi čovek, a vino Bog. Par vekova kasnije, čuveni američki pronalazač, pisac i političar, Bendžamin Franklin, kao da mu je odgovorio rekavši da je pivo dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni.

Beer Style 63

Pivara na Dorćolu

OD RANOG POPODNEVA DO SAMOG ULASKA U DUBOKU NOĆ

PREDSTAVLJAMO

U ponudu su uvrstili čak 15 vrsta piva koje će točiti iz buradi, od čega su odabrali i 5 piva koja se proizvode u domaćim uslovima proizvodnje. Specijalna pažnja je data skladištenju buradi, kako bi točeno pivo imalo pravi ukus. Točeno pivo, veruju mnogi, zaista može da bude svežije, a da bi sprečili sve nedoumice, pored 15 vrsta točenog piva u ponudu su uvrstili i 15 vrsta, što domaćih, što stranih, flaširanih piva

O

d vremena pred drugi svetski rat, stranci znaju da je najbrži način da se postane Beograđanin upravo hodočašće po mnogobrojnim beogradskim pivnicama i kafanama. Gurmanski raj je u Beogradu zagarantovan, a o ovome su pisali mnogi koji su po pravilu odlazili iz grada žaleći se jer su ne­ što gojazniji i mamurniji.

U Beogradu oduvek postoji razumevanje za ove pojave, jer krčme, poput nekakvih liftova i služe da se popnete i spustite do visina i dubina osećaja, u ma­ glu istorije ili neizvesnost budućnosti.

Još u doba austrougarske okupacije Beograda otvo­ rene su prve pivare na Dorćolu. Na baš ovom mestu na kom su odlučili da pivofilima poklone pivnicu, sredinom 19. veka nikla je “Mala Pivara” tada treća po količini proizvodnje piva u Beogradu, odmah nakon “Kneževe velike pivare” i “Parne pivare Bajloni i Sinovi a.d.”. Na mestu gde se rodila čuvena jugoslov-

66 Beer Style

enska, beogradska, industrija piva poznatija pod ­akronimom “BIP”, tačno tu se nalaze i oni, na adresi Cetinjska 15a.

Kada su razmišljali o idealnom nazivu pivnice najbliži su bili imenu “Proizvodnja”. To svakako nije slučajno.

U dugoročnom planu stoji da, kada dođu do idealne formule, krenu sa proizvodnjom sopstvenog piva.

Otud “Proizvodnja”, a s’ obzirom da nam poklanjaju mesto gde će se u srcu Beograda provoditi vreme od ranog popodneva do samog ulaska u duboku noć biće idealna baza za sve koji žele da uz kriglu dobrog piva kvalitetno iskoriste dan.

Na kraju su ipak promenili mišljenje i zbog duge ­istorije postojanja piva na ovom lokalitetu, naziv za koji su se odlučili “Pivara” daju omaž svim njihovim prethodnicima koji su na ovom mestu proizvodili ovu penušavu i osvežavajuću tečnost, nakon čijeg se ispijanja poboljšava raspoloženje i snaga.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

U svetu važi pravilo da je točeno iliti “draft” pivo svežije od flaširanog. Zato su u njihovu ponudu uvrstili čak 15 vrsta piva koje će točiti iz buradi, od čega su odabrali i 5 piva koja se proizvode u domaćim uslovima proizvodnje. Specijalna pažnja je data skladištenju buradi, kako bi točeno pivo imalo pravi ukus. Točeno pivo, veruju mnogi, zaista može da bude svežije, a da bi sprečili sve nedoumice, pored 15 vrsta točenog piva u ponudu su uvrstili i 15 vrsta, što domaćih, što stranih, flaširanih piva.

U moru pivnica koje Beograd ima, znali su od samog starta da je potrebno da njihova usluga bude ključ poverenja pivoljubaca. Odabrali su osoblje sa isku­ stvom, odlučili da će, poput najpopularnijih nemačkih pivnica, u “Pivari” isključivo konobarice služiti pivo!

Inovativnost u serviranju, mogućnost da sami točite svoje pivo, edukacije i zanimljiv program gotovo

www.beerstyle.rs

svake večeri, samo je mali deo ponude ovog zani­ mljivog urbanog mesta.

Statistike kažu da najviše piva proizvedu kinezi, skuvaju irci, najviše prodaju holanđani, pokupuju ameri a popiju česi! Gde su tu srbi? U Srbiji se popije oko 65 litara godišnje po glavi stanovnika, čime naša zemlja zauzima 18-to mesto na listi evropskih zemalja. Želeći da doprinesu poboljšanju naše pozicije u statističkim podacima i da pospeše statistiku, odlučili su da svakog pravog i vernog pivopiju, koji popije tačno 65 litara piva nagrade posebnom kriglom sa njegovim inicijalima, imenom i prezimenom ili bilo čime što će ih stalno vraćati na istu poziciju, poziciju tj. u „Pivaru“! Otišli su čak i korak dalje, te su kreirali i ormariće, u kojima će nagrađeni moći da sačuvaju svoje personalizovane krigle kao podsetnik na divne trenutke uživanja u pivu.

Beer Style 67

REČ STRUKE

Mnogobrojne vrste piva nastaju na osnovu različitosti nekih sastojaka koji se koriste, ali i načina tehnološkog postupka. Ovome doprinose i više od 200 različitih sorti hmelja, sa različitim svojstvima ukusa i gorčine. Pošto sve one sadrže i gorčinu i aromu, mogu se koristiti za postizanje oba ova svojstva piva, mada se određene sorte više koriste za gorčinu, a druge za ukus i aromu.

Najčešće se koriste 2-3, a ponekad i sedam ili osam sorti

Hmelj

ZAČIN KOJI DEFINIŠE KARAKTER I UKUS PIVA 68 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

REČ STRUKE

H

umulus lupulus je latinski naziv ove naizgled skromne, ali zagonetne biljke. Njeno poreklo je misterija, kao i vreme početka njenog uzgaja­ nja. Po jednoj teoriji hmelj je poreklom iz Mesopotamije, područja prvih kultura sveta, a po drugoj, i verovatnijoj, potiče iz oblasti oko Crnog mora i ravnica ispod Kavkaza. U davna vremena korišćen je kao lekovita biljka i već tada su primećena njegova svojstva koja su ga kasnije dovela i u pivarstvo: aromatičnost koja daje specifičan i prijatan ukus, kao i spo­sobnost konzervisanja koja utiče da piće ostane zdravo i zadrži svoja osnovna svojstva. Spominje ga jedan ­arapski lekar još u VII veku posle Hrista, mada su njegovi prvi uzgajivači najverovatnije bili stari Sloveni na području današnje Ukrajine. O raširenosti gajenja govori i jedan mirovni ugovor iz 985. godine, u kom se ruski knez Vladimir nada da će mir potrajati sve dok ,,kamen ne počne da pliva, a hmelj ne potone’’.

Odatle je započeo svoj put na zapad i preko čeških zemalja stigao i do germanskih plemena. Prvi zapisi o njegovoj upotrebi u srednjoj i zapadnoj Evropi potiču iz VIII veka, a vek kasnije zabeleženo je da su monasi u Češkoj kuvali veoma dobro pivo i gajili hmelj, pazeći na njegov kvalitet. Prag je postao poznat po svojim stručnjacima za hmelj, kao i delovi Nemačke, gde je stizao trgovačkim putevima. Slično kao Kinezi kod svilene bube i češki kralj Karlo IV pokušao je da zabrani izvoz sadnica hmelja, i poput njih nije uspeo u tome. Monahinja Hildegard je u XII veku bila možda prva koja je, na osnovu već bogate tradicije i iskustva, napisala knjigu u kojoj se nalazi recept za korišćenje hmelja kod spravljanja piva. Iako se Burgundija da­ nas smatra zemljom vina, nekada je obuhvatala i deo današnje, sasvim pivske Belgije, a jedan burgundski vojvoda, Jovan II Neustrašivi, bio je veliki ljubitelj piva i ustanovio je Orden hmelja za sve one koji su doprinosili njegovom odgajanju i razvoju. Međunarodno udruženje odgajivača hmelja ponovo je ustanovilo ovaj orden 1971. godine.

www.beerstyle.rs

Hmelj se u Engleskoj pojavio relativno kasno, a čuveni kralj Henri VIII najstrože je zabranio da se uzgaja.

Dugo se smatralo se da izaziva melanholiju. Njegov sin Edvard VII je 1552. godine izdao dekret sa dozvolom za gajenje i korišćenje hmelja u pivarstvu, a već nekih dvadesetak godina kasnije izvesni Rejnold Skot napisao je prvu knjigu o hmeljarstvu. Tvrdi se da i danas, gotovo četiri i po veka kasnije, neka od njegovih saznanja nisu prevaziđena.

Hmelj je višegodišnja biljka penjačica, raste uz druge biljke, grmlje i drveće od tri do osam metara visoko.

Njen najvažniji deo je plod u obliku šišarke, širok oko 2 cm, dugačak 3-4 centimetra. One u sebi sadrže tanin, pektine i dragoceni žućkastozelenkasti prašak lupulin koji ima 50% gorke smole, aromatična esencijalna ulja (mircen, humulen, kariofilen), flavonide za koje neki naučnici tvrde da doprinose zaštiti od raka, pa čak i alkaloid narkotičkih svojstava. Svojim delovanjem lupolin sprečava razvoj bakterija koje kvare pivo i tako ga konzerviše, esencijalna ulja daju prijatan miris, a tanin pomaže pri bistrenju piva taložeći belančevine ječmenog slada. Karakteristična pivska gorčina dolazi od alfa kiseline koja se rastvara prilikom kuvanja i stvara izo-alfa kiselinu.

Mnogobrojne vrste piva nastaju na osnovu različitosti nekih sastojaka koji se koriste, ali i načina tehnološkog postupka. Ovome doprinose i više od 200 različitih sorti hmelja, sa različitim svojstvima ukusa i gorčine.

Pošto sve one sadrže i gorčinu i aromu, mogu se koristiti za postizanje oba ova svojstva piva, mada se određene sorte više koriste za gorčinu, a druge za ukus i aromu. Najčešće se koriste 2-3, a ponekad i sedam ili osam sorti. Za povećanje gorčine u pivu koriste se varijeteti sa većim procentom alfa kiseline.

Kako god bilo, hmelj se dodaje pažljivo, kao začini u kuvanju jela, nekoliko stotina grama na sto litara sladovine.

Beer Style 69

REČ STRUKE

Koliko se svemu ovome posvećuje pažnja pokazuju i međunarodne mere za određivanje stepena gorčine. IBU skala, skraćenica za Internatio­ nal Bittering Units, koristi se za određivanje nivoa gorčine piva, na osnovu nivoa izo-alfa kiseline, a postoji i European Bitterness Units skala, EBU. Ubedljivo najviši izmereni nivo gorčine imaju razne vrste IPA (Indian Pale Ale), omiljene i kod naših zanatskih proizvođača piva.

Vremenom je ova biljka, karakteristična za tradiciju srednje i zapadne Evrope, počela da se širi svetom. Uzgaja se u SAD, Kanadi, Argentini, na jugu Australije, u Južnoj Africi, Japanu, Seve­

Australiji, mada poznavaoci kažu da je onaj pravi samo u kraju oko istoimenog gradića, odakle je i potekao.

Fuggle je najčuvenija i najpoštovanija britanska sorta, sastavni deo tradicionalnih ejlova. I Golding iz sela istočnog Kenta, razvijen krajem osamnaestog veka, klasična je i voljena engleska sorta.

Cluster se smatra jednom od najstarijih američkih vrsta hmelja, nekada izuzetno raširen, sa preko 96% od ukupno zasađenog hmelja u SAD. Cascade je razvijen na Oregonskom univerzitetu sredinom prošlog veka i postao je jedna od naj­

rnoj Koreji, Kini. Čuveni plemeniti hmelj je Žatec ili Saaz po češkoj ili nemačkoj varijanti naziva grada u najzapadnijem delu Češke. Više od dve trećine proizvedog hmelja u Češkoj pripada ovoj sorti. Upotrebljava se za čuvene češke pilsnere,a koristi se i u proizvodnji globalne zvezde, belgijskog Stella Artois. Sadrži relativno nizak nivo alfa kiselina, pa su Amerikanci razvili varijetet sa višim nivoom.

Hallertau Mittlefruh je sorta tradicionalnog izgleda, zaslužna za ukus bavarskih lagera, harmonične i prijatne gorčine. Teetnang je takođe jedan od nemačkih favorita, a gaji se i u SAD i

popularnijih sorti, naročito omiljen u američkim mikro pivarama. Simcoe je takođe nezaobilazan kod proizvođača kraft piva, poznat i pod zanimljivim žargonskim nazivom: Cascade na steroidima.

Hmelj se u Vojvodini gaji od druge polovine XVIII veka, a glavni centar ove aktivnosti tradicionalno je bio Bački Petrovac. Hmelj iz ovih krajeva izvozio se nekada čak i u Nemačku. A kako u našoj zemlji stoje stvari sa uzgojem danas? Pa, iako je hmelj u pitanju, gorčina te priče ni izbliza ne prija kao gorčina piva.

70 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

REČ STRUKE

Američke i domaće sorte uzgajane u Vojvodini

HMELJ SA PETROVAČKIH PLANTAŽA

M

alo je poznato da je proizvodnja hmelja u Vojvodini 1927. godine bila na preko 8.000 hektara. Takođe, manje je poznato da jedino region Bačke pruža mikroklimu za uzgoj hmelja. Proizvodnja hmelja je od tih godina zapostavljana, a zastrašujući podatak kaže da je 2011. godine proizvodnja hmelja u Vojvodini iskorenjena.

Proizvodnja hmelja u Bačkom Petrovcu ponovo je obnovljena 2014. godine, od strane firme DOO Petrovac .

Sve je počelo sa pola hektara zasađenog ame­ ričkim sortama hmelja, nabavkom mašina za zalivanje, prvih uspešnih proizvodnja, prodaja hmelja kraft pivarama, nabavkom mašina za paletiranje... Od ove godine hmelj uzgajan u Bačkom Petrovcu se prodaje u peletiranoj formi ali i dalje postoji mogućnost nabavke zelenog hmelja neposredno nakon berbe.

Danas, DOO Petrovec u svojoj paleti ima domaće sorte Aroma, Bačka i Robusta, dok od američkih sorti uzgaja Chinook, Cascade, ­Centennial i CTZ - Tomahawk.

Planovi za naredne godine su veoma ambiciozni i razmišlja se o proširenju hmeljarnika i do 20 hektara. Rukovodeći ljudi ove kompanije razmišljaju i o proširenju sortimenta, u zavisnosti od zahteva tržišta.

Ceo projekat zahteva velika ulaganja i proizvođači ulažu velike nade, da će biti podržani od strane domaćih kraft pivara iz Srbije kao i iz susednih država. Ovo praktično znači da DOO Petrovec očekuje da će kraft pivare prepoznati značaj lokalnih i američkih sorti proizvedenih u Bačkoj i da će domaći hmelj postati neizostavan deo recepata većine pivara iz regiona.

www.beerstyle.rs

Beer Style 71

PREDSTAVLJAMO

72 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Udruženje pivara Srbije

KROVNA INSTITUCIJA DOMAĆEG PIVARSTVA Članice Udruženja pi­vara Srbije sačinjavaju 98% domaćeg tržišta, a svojim zalaganjem i proizvodnjom nerazdvojni su deo naše ekonomije i u budžetu ­Republike Srbije učestvuju sa 220 miliona evra kroz razne doprinose, akcize, poreze, socijalna davanja.

U radu pivarske industrije učestvuje više od 16 500 ljudi, direktno i indirektno zaposlenih

Beer Style 73 Udruženje pivara Srbije je krovna organizacija proizvođača piva i slada u Srbiji čije su članice Apatinska pivara, Beogradska industrija piva BIP, Valjevska pivara, Carlsberg Srbija, Maltinex sladara, HEINEKEN Srbija.

www.beerstyle.rs

www.pivaresrbija.rs

PREDSTAVLJAMO

T

u smo zato što volimo pivo. I volimo ljude koji vole pivo. A pivo je za sve – naj­starije i najdemokratskije piće koje je čovek napravio.

Mi smo Udruženje pivara Srbije i okupljamo naj­veće i najznačajnije proizvođače piva i slada u našoj zemlji. Naše udruženje sačinjavaju: ­Apatinska pivara, Beogradska industrija piva i slada BIP, Valjevska pivara, Carslberg Srbija, HEINEKEN Srbija i Sladara Maltinex.

Naš cilj je da u saradnji sa svim zainteresovanim stranama radimo na unapređenju uslova poslovanja pivarske industrije, kako bi omogućili dalji rast proizvodnje piva. Članice udruženja sači­ njavaju čak 98% domaćeg tržišta i zapošljavaju 16.500 ljudi.

A o značaju pivarske industrije u Srbiji govore i sledeći podaci - za devet godina, od 2007. do 2016. godine, investirano je 237 miliona evra u domaće tržište. Više od 90% sirovina za pro­

74 Beer Style

izvodnju nabavlja se na lokalnom tržištu i za to se godišnje izdvaja preko 100 miliona evra. Naši pivari, kroz razne doprinose, akcize, socijalna davanja, poreze, učestvuju sa 220 miliona evra u budžetu Srbije.

Pivo se u Srbiji pravi još od kasnog srednjeg veka i ubedljivo je najomiljeniji alkoholni napitak, mada je potrošnja piva po stanovniku ispod ­evropskog proseka. Zajedno sa našim potrošačima prola­ zimo kroz ekonomski teška vremena, ali se nadamo poboljšanju i zdravijoj ekonomskoj klimi, kako bi dalje razvijali naše potencijale na radost svih ljubitelja piva.

Protiv teškoća u uslovima poslovanja, borimo se kvalitetom i povećanjem ponude. Konkurencija, kvalitet i šira ponuda oživljavaju tržište i povećavaju potrošnju.

Naš Kodeks nije samo puko pridržavanje zakona, već je zasnovan na poštenju i dobrim poslovnim običajima.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Ali, nije sve ni u brojevima. Udruženje je, svesno navika i tradicije našeg društva, posebnu paž­ nju posvetilo promociji odgovornog konzumira­ nja piva. Smatramo da naglašavanje umerene konzu­ macije i odgovornog odnosa prema pijenju doprinosi opštoj bezbednosti i pozitivnom životnom stilu ljubitelja piva.

Zato smo i pokrenuli kampanju ,,Trezno i ­oprezno - Izaberi odgovorno’’ koja je ove godine trajala od Međunarodnog dana piva, 4. avgu­ sta, do Svetskog dana odgovorne konzumacije piva, 16. septembra. Između ova dva simbolična datuma, Udruženje je pokrenulo niz aktivnosti koje svojim zanimljivim sadržajem i modernim pri­stupom potrošačima predstavljaju značaj odgovornog konzumiranja piva, kako za kvalitet ličnog zdravlja, tako i za opštu sigurnost. Ova kampanja okupila je brojne poznate ličnosti, nevladine i studentske organizacije, stručnjake i institucije Vlade.

www.beerstyle.rs

Brojne statistike o korišćenju alkohola pokazuju da su, na razne načine, najugroženija grupa u društvu mladi. Sve ovo je najbolje objasnio učesnik kampanje, Marčelo, muzičar i pisac, na svoj direktan i iskren način - »Alkohol je deo srpske tradicije i svi treniraju jetru još pre punoletstva. Matori odu negde, ostave ti gajbu, nađeš nekoga starijeg sa ličnom kartom da ode po piće, odvrnete muziku...milina. Al’ što ti da popiješ tri žestine, kad ovaj ortak može pet. Što ti da po­piješ pet piva, kad ova ortakinja može sedam.

Pa i ti si faca, jel’da? Tri sata kasnije ovi se potukli, ovi se poonesvešćivali, ovaj seo za volan, nastra­dao, a ti si imao sreće. Ti si ,,samo’’ završio u bolnici na ispiranju. Ne pričam ti ovo što sam ja bio bolji, nego što nisam. Budi faca bez toga. Budi mangup, a ne majmun.« Da parafraziramo staru narodnu izreku, pivo je dobar prijatelj, ali loš gospodar. Ono je sastavni deo proslava i veselja, ali samo uz odgovorno i umereno pijenje sve se i završi u veselju. I zato, Trezno i oprezno - Izaberi odgovorno.

Beer Style 75

VODIČ ZA PAMETNU KUPOVINU

Kako odabrati pivo u marketu

CENA NIJE GARANCIJA KVALITETA Izbor je iz godine u godinu sve veći, tako da se na policama dobro snabdevenih marketa osim domaćih mogu pronaći piva iz Nemačke, Češke, Holandije, Belgije, Engleske, Austrije, Grčke, Francuske, Rusije... i da ne nabrajamo dalje. Tamna, mutna, svetla, pšenična, sa manje ili više procenata alkohola, u pakovanjima od 0,25l do burića, pogodna pre, za vreme i posle jela i svojim različitim karakteristikama odgovarajuća svakom godišnjem dobu

M

a koliko paradoksalno zvučalo, početak pisanja teksta i kupovina piva imaju sličnosti. Sve se svodi na jedno – odakle početi? I kao što se u nedostatku boljih ideja potegne za nekom frazom, ili oprobanim uvodom, tako se i pred usidrenom gondolom u marketu prvo krene ka uobičajenom pivu. A mogućnosti je zaista puno, i za početak teksta i za kupovinu piva.

Cena može biti dobar pokazatelj, ali nije oba­vezno i garancija kvaliteta. Pogotovo, kada se o pivu radi, ne mora da znači da će baš najskuplja piva odgovarati vašem ukusu. Pivski snobizam najbolje je zaobići, kao i bilo koji drugi. Treba se prepustiti, krenuti u opuštenu avanturu, ispitivati i naprosto uživati. Gondola je tu, preostaje samo da se lagano zaplovi po moru različitih ukusa.

Izbor je iz godine u godinu sve veći, tako da se na policama dobro snabdevenih marketa osim domaćih mogu pronaći piva iz Nemačke, Češke,

76 Beer Style

Holandije, Belgije, Engleske, Austrije, Grčke, Francuske, Rusije...i da ne nabrajamo dalje. Tamna, mutna, svetla, pšenična, sa manje ili više procenata alkohola, u pakovanjima od 0,25l do burića, pogodna pre, za vreme i posle jela i svojim različitim karakteristikama odgovarajuća svakom godišnjem dobu. Vremena kada se, u suštini, pila samo jedna vrsta piva, takozvano ,,zidarsko’’, sada su nepo­ vratno iza nas.

Ovoliki izbor može biti i zbunjujući. Nije loše ponekad poslušati preporuku prijatelja, prikupiti obaveštenja na nekoj internet stranici ili se jedno­ stavno osloniti na svoj pivski instinkt. Naš ukus formiran je pretežno na klasičnim lagerima, pivima niskog stepena vrenja, ali tu nismo izuzetak – preko 90% piva proizvedenog, pa i popijenog, u svetu, ne računajući Englesku, pripada ovoj vrsti piva.

Možda zato nije loše ponekad napraviti lagani iskorak u drugom pravcu.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

VODIČ ZA PAMETNU KUPOVINU

www.beerstyle.rs

Beer Style 77

VODIČ ZA PAMETNU KUPOVINU

Svojom svetloplavom etiketom na flaši, i isto takvom bojom limenke, možda se u opštem šarenilu na prvi pogled ne izdvaja, ali ime govori sve – Hoegaarden.

Ovaj mutni, nefiltrirani pšenični ejl pravi je praznik u čaši.Proizvodi se u istoimenom selu još od 1445. godine. Sredinom pedesetih godina prošlog veka, zbog velike konkurencije i potražnje svetlih piva, fabrika je zatvorena, da bi se desetak godina kasnije po­novo počelo sa proizvodnjom. Ovaj dični predstavnik witbierena, takozvanih belih piva, kako se nazivaju pšeniča piva, prolazi kroz složen proces proizvodnje da bi se dobilo piće sa 4.9% alkohola, karakte­ rističnog mutno-beličastog izgleda. Blagog je ukusa, vrlo pitko, sa kombinacijom aroma korijandera i kore pomorandže. Tradicionalno se pije iz širokih šesto­ ugaonih čaša, a često mu se dodaje i kriška limuna.

BEER

78 Beer Style

Iz ove kategorije svakako vredi probati i nemačke srodnike – Erdinger Weisbier i Paulaner Hefe - Weisbier.

Ukoliko poželite nešto sasvim specifično i drugačije od uobičajene pivske ponude na kakvu smo navi­kli, slobodno posegnite za flašom Chimay Blue. Ovaj vrlo snažni, tamni belgijski ejl, sa 9% alkohola, nudi izražene arome i kompleksan, uzbudljiv i, za naše navike, neobičan ukus. Veoma pitko, tako da se visok procenat alkohola i ne primećuje, tamno bakarne boje, sa gustom penom pri sipanju i vrlo prijatnog mirisa. Fermentacija se nastavlja u boci i posle flaširanja, još tri nedelje, pre nego što pivo krene ka potrošačima. Proizvode ga u belgijskom manastiru Notr Dam de Skurmon monasi reda trapista, od 1862. godine.

PREMIUM

BEER

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

VODIČ ZA PAMETNU KUPOVINU

Za njegovu proizvodnju koristi se voda sa izvora u krugu samog manastira, odakle se transportuje u obližnje postrojenje za punjenje boca. Svega jedanaest manastirskih pivara na svetu može na svoje proizvode staviti logo ,,Autentic Trappist Product’’. Uslovi su strogi i jednostavni – pivo mora biti pravljeno u krugu manastira, proizvode ga monasi ili je proces pod njihovom kontrolom, a prihod od prodaje, osim za troškove održavanja samog manastira, mora ići u dobrotvorne svrhe.Uz Chimay, u našim marketima se može pronaći još nekoliko trapist piva – snažni La Trappe Qudripe i La Trappe Triple. U svakom slučaju, ovo je vrhunsko pivo za vrhunsko uživanje.

A možda se treba okrenuti čistom klasiku – Pilsner ­Urquell na nemačkom, Plzensky Prazdroj na češkom ili jednostavno Plzensko pivo, kako se kod nas zove. Zlatno-žute boje, sveže arome, gorčine koja zaokružuje ukus, sa standardnih 5% alkohola i visokom koncentracijom ugljen dioksida, predstavlja tipsku sliku onog što većina ljudi podrazumeva pod pivom. Ovo nije samo pivo, već i sastavni deo pivske istorije. Po njemu je nastao izraz pils­ ner (Plzen se na nemačkom zove Pilsen), a prva količina napravljena je 5. oktobra1842. godine u ovom gradu i tako je ,,rođeno’’prvo svetlo pivo. Do tada, zahvaljujući tamnom sladu, piva su bila tamnije boje, što je ponekad dozvoljavalo da se prikrije mutnoća ili loš kvalitet piva.

Nezadovoljni upravo ovakvim podvalama, besni građani Plzena prosipali su burad lošeg piva. Da bi prekinuli nezadovoljstvo, gotovo pravu pobunu, opštinski oci pokrenuli su gradsku pivaru, pozvali Jozefa Grola, mladog pivara iz Bavarske i pažljivim radom i odabirom svetlijeg slada, uz pomoć čuvenog žatečkog hmelja i izuzetno meke lokalne vode, stvorena je ova zlatna tečnost, a pivo iz Plzena brzo je steklo veliku popularnost. ,, Nije teško napraviti pivo, teško je napraviti dobro pivo, a najteže je svaki put napraviti dobro pivo’’ – kaže stara izreka čeških pivara.

Ovo su tri vrste piva različitog ukusa i pristupa u proizvodnji, samo podsetnik na mnogobrojne varijacije piva i mogućnosti prijatnog istraživanja. De gustibus non disputandum, kaže srednjovekovna izreka. Možda, ali ih svakako vredi upoređivati.

Uz povećanu ponudu u marketima, u poslednjih par godina pojavile su se specijalizovane prodavnice, u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Zemunu i drugim gradovima, sa još širom ponudom piva, kako onih iz uvoza, tako i iz lokalnih, zanatskih pivara, koje su takođe u primetnoj eks­ panziji. Pivska avantura se, na zadovoljstvo svih nas, na­ stavlja u nedogled.

www.beerstyle.rs

Beer Style 79

KOMENTAR

Veliki distributeri su preuzeli poslove. Ugasili male bez milosti. Ni sam centar nekadašnjeg radosnog grada na Begeju više nije isti, sumoran je i drugačiji. Sve je drugačije

U

spešan posao stjuarda u JAT-u završio se neočekivano brzo, a rat je sa sobom doneo nove probleme i nemaštinu. Izlaz je bio u privatnom poslu, a pomoć prijatelja je bila neophodna. Ta stra­ šna, ratna 1993. godina iznedrila je Ramada distribuciju, kao izlaz iz teške materijalne situacije. S obzirom da je poznavao veliki broj vlasnika kafića i restorana u samom srcu Zrenjanina, Dušan - Dule Petrov je otvorio Ramada distribuciju. Piće koje je kafićima i resto­ ranima trebalo distribuirao je Dule. Posle samo godinu dana posao je krenuo da se širi, pojavila se potreba za novim zaposlenima, a Duletu je bio potreban neko ko će po centru Zrenjanina, gde je zabranjen saobraćaj za motorna vozila, raznositi piće - Dule je zaposlio ­Sanjivog.

Kakvi god da su naši zakoni o zapošljavanju, nikada nije bilo dovoljno stimulativnih mera, koje bi slabovidim ili ljudima sa invaliditetom obezbedili platu i pristojan život. Manje od pet procenata slabovidih ima posao.

“Normalan” život za slabovide često je nedostižan cilj.

Rat je još malo zamaglio vidike, ali poštenje i vredan rad se isplate. Sanjivi je slabovid. Priliku koju je dobio od Duleta nikako nije želeo da izgubi. Vrednim radom, sa svojih deset prstiju i kolicima, na kojima je prenosio piće od vrata do vrata, zaradio je dovoljno da preživi.

Jutro bi započinjao utovarom i raznošenjem od vrata do vrata, svakog kafića u centru Zrenjanina. Dostava je bila na vreme, fleksibilna i prilagodljiva tržištu. Iako slabovid, Sanjivi je bio neko na koga se moglo osloniti.

Godine su se nizale, Sanjivi je prenosio, utovarao, istovarao, vredno radio.

80 Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

KOMENTAR

Priča sa zrenjaninske HORECA scene

U KORAK SA SANJIVIM Prepuna kolica za prepune kafiće. Jutarnja tura za ka­ fiće, a poslepodnevna za noćne klubove. Posla je bilo, nekad i previše, ali Sanjivi nikada nije hteo da prizna da je umoran. On ne zna za odmor, ne zna za lenčare­ nje. Onda su došla neka druga vremena. Nekada puna kolica jutarnje ture iz dana u dan su bila sve praznija.

Manje ljudi u kafićima, manje pića u kolicima. Nije bilo dovoljno samo prevoziti gajbe pića od magacina do kafića, moralo se dodatno dostavljati. Sanjivi je postao raznosač po nekoliko flaša, flašica, butelja ili tetrapaka, sve samo da se zaradi dinar. Ratno vreme zamenio je nesigurni mir. Posla sve manje. Život ljudi sveo se na preživljavanje. Nekada centar jedne regije postao je varošica bez industrije. Jedna po jedna grana privrede umire, sa njom i napaćeni narod. Novca ima samo za hranu.

Veliki distributeri su preuzeli poslove. Ugasili male bez milosti. Ni sam centar nekadašnjeg radosnog grada na Begeju više nije isti, sumoran je i drugačiji. Sve je drugačije, jedino je Sanjivi još uvek tu, sa svojim kolicima da dostavi nekoliko flaša vode ili Coca - Cole, možda butelju vina ili nekoliko flašica soka. Smelo korača, kao nekad. Radi. Postao je simbol, urbana legenda. Postao je neko bez koga se ne može. Bez Sanjivog ono malo duše centra Zrenjanina, što je ostalo, ne bi bilo isto.

Sanjivi daje nadu da pošteni rad ne može da uništi neki veliki poslodavac, neka korporacija. Pošten rad je uvek na ceni. Surovi kapitalizam može da ponizi, ali ne može da uništi dušu pojedinca, Dule to zna, Sanjivi to zna.

www.beerstyle.rs

Beer Style 81