Beer Style magazin br. 02

ISSN 2560-5240

Beer Style Mart 2018.

Godina I Broj 2

www.beerstyle.rs

Beer Style SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA KULTURU KONZUMIRANJA PIVA

EKSPANZIJA SRPSKE PIVSKE SCENE

IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad Srbija Web: www.beerstyle.rs E-mail: office@beerstyle.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dejan Miškov mob: +381.63.217.527 E-mail: dejan.miskov@beerstyle.rs SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović office@beerstyle.rs GRAFIČKO UREĐENJE Produkcija F&B Media Novi Sad WEB MASTER Marko Dobranić office@beerstyle.rs MARKETING F&B Media Novi Sad REDAKCIJA Dejan Miškov Zoran Subašić Jovana Rakić Mirjana Kujović Marko Dobranić ŠTAMPA Štamparija SP Print Novi Sad TIRAŽ 11.000 primeraka Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa i PR tekstova. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojima se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Magazin se ne distribuira osobama mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad 663.4 BEERStyle : specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva / glavni i odgovorni urednik Dejan Miškov. -God. 1, br. 1 (dec. 2017)- . Novi Sad : F&BMedia, 2017-. - Ilustr. ; 31 cm Dvomesečno.

ISSN 2560-5240 = BeerStyle COBISS.SR-ID319040263

D

a postoji vremenska mašina i da se neki bolji poznavalac piva prebaci iz, recimo, 2014. godine u ovu godinu, te prošeta Srbijom ili izgugla netom-verujem da bi doživeo šok.

I to šok u pozitivnom smislu. Pretpostavljam da ne bi mogao da veruje koliko pivara danas postoji u Srbiji, koliko kvalitetnih kraft piva može da se popije, a i bio bi zapanjen činjenicom da danas u našoj zemlji postoji desetak kraft pivara sa godišnjim kapacitetom od preko 300 hektolitara.

Takođe, iznenadio bi se činjenicom da su danas sve velike srpske pivare prodate najvećim svetskim pivskim kompanijama i bio bi u čudu kada bi pogledao portfolio velikih srpskih pivara, odnosno njihovu ponudu standardnih i premijum piva.

A šta nam sve ovo govori? Govori nam da je u proteklih dve godina došlo do neviđene ekspanzije srpske industrije piva, koja krupnim koracima gazi u neke druge dimenzije, a koje su opet nezamislive u odnosu na nekoliko godina u nazad.

Danas kada posmatramo Beograd i Novi Sad ne možemo da se otmemo utisku da se bukvalno svaki dan otvara po neka pivnica, ugostiteljski objekat koji akcentuje pivo, restoran koji u ponudi ima pivski meni i slično. Pored standardnih HORECA objekata koji akcentuju pivo, na ovaj ili onaj način, na svakodnevnom nivou se otvaraju specijalizovane prodavnice za pivo, a koje u svojoj ponudi nude isključivo srpska kraft piva.

Kada smo kod otvaranja, valja spomenuti da se svaki drugi-treći dan otvara po neka nova kraft pivara, sa manjim ili većim kapacitetom, odnosno da se svako malo na sceni pojavi neko novo pivo.

Bili bi nepošteni kada ne bi naveli i da su velike pivare sa svojom ponudom otišle pet koraka unapred i da na njihovim policama, u velikim trgovačkim centrima, su vidna premijum piva ozbiljnog kvaliteta sa razumnom cenom.

Iz svega nabrojanog bilo je krajnje vreme da se pojavi i specijalizovani medij koji će da isprati sva ova dešavanja na srpskoj pivskoj sceni.

Medij koji će u online i print formatu, te preko web platforme i socijalnih mreža, da pokaže gde je danas srpsko pivo, kako se kotira na međunarodnoj sceni, kako i na koji način ga ugostitelji poslužuju, gde u specijalizovanim prodavnicama ima da se kupi, kako kupac da ga bira na polici trgovačkog lanca, za koje pivo da se odluči uz određenu hranu-bilo to kod kuće ili u ugostiteljskom objektu.

Pred vama je drugi broj Beer Style magazina, specijalizovanog za kulturu konzumiranja piva – specijalizovanog časopisa koji je falio narastajućoj srpskoj pivskoj sceni.

Beer Style magazin se prema pivu, bilo ono kraft ili industrijsko, odnosi sa dužnim poštovanjem i pokušava da ga predstavi širokoj publici na način kako pivo zaslužuje. Beer Style magazin svojim tiražom i atipičnom distribucijom dopire do čitalaca u najvećem broju HORECA objekata i na zanimljiv način ih edukuje o svim temama vezanim za pivo.

U broju koji je pred vama imaćete priliku da pročitate mnoštvo tema vezanih za pivo, tehnologiju piva, o pivskoj gastronomiji, ali i da saznate šta to nude velike pivare, te da se upoznate sa crnim pivom, njegovim stilovima i ponudi na našem tržištu.

SADRŽAJ 18

REVOLUCIJA ZANATSKOG PIVA Domaće tržište daleko je od zasićenja i prostora za dalji razvoj ima dovoljno. Mreža domaćih pivara, pabova, pivnica, sa svojim alternativnim predznakom, ima sve šanse za uspeh ...

26

PIVO UZVRAĆA UDARAC U poslednje tri godine, prema podacima koje prenosi Udruženje pivara Srbije, proizvodnja piva u Evropi beleži neprestani rast, da bi 2017. godine, prvi put posle velike ekonomske krize, prešla 40 milijardi litara ...

40

LEGENDE, PIVO I DOBRA HRANA Kada je sredinom osamnaestog veka, tačnije 1756. godine sin pivara Ričarda Ginisa po imenu Artur pokrenuo svoju pivaru, niko nije mogao da pretpostavi šta će se dogoditi.

Jer, bila je to samo jedna od stotinjak pivara ...

56

MALO BAVARSKI, MALO NOVOSADSKI Ovde nema one klasične, sumanute velegradske užurbanosti, nigde se ne juri, jer pivo nije jedno od onih pića koja se ispijaju u trku. Nema ni izdvojenih eksluzivnih mesta za ,,probrane’’ goste ...

72

VIŠEVEKOVNI KLASIK U velikoj raznolikosti svog slaganja, pivo i kobasice ne idu samo jedno uz drugo, nego i jedno sa drugim. Brojni su kulinarski recepti gde su neophodna ova dva sastojka ...

PODJEDNAKO DOBAR

8 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 9

ZANIMLJIVOSTI

PIVO DIMLJENO JAGNJEĆOM BALEGOM

P

ivara Borg sa Islanda patentirala je pivo dimljeno jagnjećom balegom. Ime Fenrir IPA je dobilo prema monstruoznom vuku Fenriru iz nordijske mitologije. Slad koji se koristi za obično pivo loži se na vatri u koju se stavlja ovčiji izmet. Dimljenje traje nekoliko dana, a oni koji su ga probali oduševljeni su ukusom.

BEZALKOHOLNO PIVO KAO ALTERNATIVA

P

rvo potpuno bezalkoholno pivo na svetu proizvedeno je u Belgiji, poznatoj po svojoj pivskoj tradiciji. Stručnjaci kompanije „AB In bev“ su nakon višegodišnjeg istraživanja patentirali i realizovali inovativnu metodu pravljenja piva koja omogućava proizvodnju sto odsto bezalkoholnog svetlog piva kategorije „pils“, čiji ukus po kvalitetu ne zaostaje za originalnim penastim pićem. Trenutno, procenat alkohola u takozvanom „bezalkoholnom pivu“ iznosi od 0,5 do 1,2 odsto, a ukus ne razlikuje od originalnog, ističu belgijski proizvođači.

ŽENAMA ZABRANJENO PIVO

P

ivo se našlo u prvom pisanom zakoniku na svetu – Hamurabijevom zakoniku.

Klinastim pismom je ispisano da u pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali.

10 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

UMERENO KONZUMIRANJE PIVA

B

rojne naučne studije dokazale su da je umereno konzumiranje piva delotvorno na odraslog, zdravog čoveka. Ovom prilikom otkrivamo šta tačno znači “umereno” konzumiranje piva.

Tokom 2001. godine je održan drugi simpozijum o pivu i zdravlju na kome je uvaženi dr.

Skovenborg ovako definisao umerenost - “Piti umereno znači piti u okviru granica određenih vašim zdravljem, društvom u kojem živite i vašim obavezama prema porodici i prijateljima: za većinu muškaraca to je 1 do 3 pića na dan.” “Žene su osetljivije na alkohol, pa se njima savetuje da piju manje od muškaraca: 1 do 2 pića dnevno.”

Pod “jedno piće” podrazumeva se čaša od 0,25 litara piva, sa jačinom od otprilike 4,5 volumnih procenata alkohola (skraćeno %vol).

Na ovoj definiciji zahvalni smo četvrtom izdanju Efekti umerenog konzumiranja piva - Sažeti prikaz aktuelne naučne literature iz 2008. godine.

Još jedan podatak od velikog značaja navodi se u ovoj brošuri, a to je da “treba napomenuti da uopšte nije zdravo “štedeti” preporučenu dnevnu količinu za vikend i tada je odjednom konzumirati.”

NAJBOLJA KRAFT PIVARA U 2017. GODINI

B

ivstvovanje zanatskih pivara nije dovedeno u pitanje sve dok istinski ljubitelji piva budu birali kvalitet, a ne količinu, dok budu uživali u degustaciji, a ne u pijanstvu. Kao što po mnogo čemu prednjače u svetu, Sjedinjene Američke Države se nalaze i na listi zemalja koje imaju najpoznatije i najbolje zanatske pivare.

U prošloj godini, najviše se istakla pivara Brew Gentlemen – Braddock, iz Pensilvanije koja je jedna od najzanimljivijih kraft pivara u SAD-u i u svetu.

12 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 13

ZANIMLJIVOSTI

PIVO ZAMENILO VODU

U

Sjedinjenim Američkim Državama troši se tri puta više piva nego vode, a prodaja ovog pića u SAD godišnje iznosi više od 100 milijardi dolara. Tome je delom doprineo rast prodaje piva na točenje. Oko 206,7 miliona barela piva distribuirano je u Sjedinjenim Državama 2015. godine, poslednjoj celoj godini za koju su dostupne zvanične cifre Kancelarije za trgovinu i porez na alkohol i duvan. Prema podacima kompanije Nilsen, koja je merila prodaju piva trgovcima tokom 12 meseci do 25. februara 2017. godine, Amerikanci su u tom periodu potrošili 34,1 milijardu dolara na kupovinu piva u prodavnicama. To je gotovo tri puta više od iznosa koji su potrošili na kupovinu vode (12,5 milijardi dolara), i više nego što su potrošili na vino.

PIJTE PIVO I BUDITE ZDRAVIJI

T

amno pivo ima manje kalorija nego obrano mleko ili sok od pomorandže. Pivo je puno hranljivih sastojaka. Više od 90 odsto piva je voda, ali se ovaj napitak proizvodi od biranih sastojaka - žitarica, hmelja, slada, kvasca koji doprinose zdravoj i uravnoteženoj ishrani. Ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati iz piva uglavnom potiču iz ječma.

Osim toga, bogato je i vitaminima B grupe, zahvaljujući kvascu. U pivu je i dobar odnos kalijuma i natrijuma - kalijuma ima više, što je dobra prevencija povišenog krvnog pritiska.

Pivo jača kosti. Čaša-dve dnevno biće sasvim dovoljne da biste postigli ovaj efekat - silicijum iz piva učiniće svoje.

14 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

BEZALKOHOLNO PIVO U SRBIJI

E

rdinger Alkoholfrei je svetlo, bezalkoholno, pšenično, pasterizovano, mutno i nefiltrirano pivo. Proizvodi se ekskluzivno u bavarskom gradu Erdingu, u Nemačkoj. Pravi se prema najvišim standardima u skladu sa strogim bavarskim Zakonom o čistoći piva iz 1516. godine i sačinjen je od prirodnih sastojaka najboljeg kvaliteta. Bogat je vitaminima B12 i B9, koji pozitivno utiču na organizam budući da stimulišu imunitet, podstiču fizički i mentalni učinak, štite od iscrpljivanja, pomažu pri očuvanju normalnih mišićnih aktivnosti i obezbeđuju uravnoteženost metabolizma.

Pored toga što je prijatno osvežavajuće, ima smanjen kalorijski sadržaj. Erdinger Alkoholfrei se proizvodi u Erdingu u Nemačkoj, a Carlsberg Srbija je distributer ovog piva za srpsko tržište.

NAJBOLJE KRAFT PIVO U SRBIJI

N

i Srbija ne zaostaje po kvalitetu kraft piva. Pre dve godine se po prvi put našla na RateBeer listi, kada je za srpsko pivo godine izglasana Supernova pivare Kabinet, dok je godinu dana kasnije za najbolje pivo proglašen Ryezen, koji pripada stilu raženi IPA, a koji je pivopijama podarila pivara Kaš (te godine ujedno je dobila i titulu pivare godine). Zanatsko pivarstvo je poslednjih godina uzelo maha u Srbiji o čemu svedoči otvaranje sve većeg broja mini-pivara, za koje je proizvodnja piva prava umetnost, a samo pivo ovih proizvođača je kvalitetnije i originalnije od industrijskih verzija ovog pića. Kabinet, Kaš, Sindikat, Dogma, Zebrew samo su neke od mikro pivara koje su učinile srpsku “kraft” scenu primamljivom.

16 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

PILS - NAJPOPULARNIJI STIL PIVA

V

rste piva razlikuju se po načinu na koji se prave. Najpopularniji tip su pils piva - 90 odsto piva na svetu su pils, a dobila su naziv po gradu Plzenu u Češkoj, odnosno Pilsenu kako se izgovara na nemačkom. Moderni pilsner ima svetlu i jasnu boju od ugašene do zlatno žute sa izraženim ukusom hmelja. Češki pilsneri su poznati po blažem ukusu (dobar primer je Pilsner Urquell i Staropramen), dok su ona proizvedena u nemačkom stilu više reska, posebno na severu, npr. Jever. Posebni primeri nemačkog pilsnera su Aktienbrauerei Kaufbeuren Jubiläums Pils, Augustiner Pils, Beck’s, Bitburger, Flensburger Pilsner, Fürstenberg, Henninger’s Kaiser Pilsner, Holsten, König Pilsner, Königsbacher Pilsner, Krombacher, Kulmbacher, Radeberger, Schwelmer Pils, Veltins, Warsteiner, Würzburger Hofbräu, i Wernesgrüner. Pored njih holandski pilsneri Amstel, Grolsch, Heineken i belgijski Jupiler, Stella Artois imaju čiste slatkaste ukuse.

ZANATSKO PIVARSTVO

Gde je danas srpska kraft scena

REVOLUCIJA ZANATSKOG PIVA

18 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANATSKO PIVARSTVO

Domaće tržište daleko je od zasićenja i prostora za dalji razvoj ima dovoljno. Mreža domaćih pivara, pabova, pivnica, sa svojim alternativnim predznakom, ima sve šanse za uspeh, čak i kod tvrdokornih konzervativaca naviknutih samo na manjeviše uniformne ukuse industrijskog piva

O

no što je još do pre neku deceniju izgledalo nezamislivo, dogodilo se, i ne samo to – povratka nazad više nema, može se samo napred. U zemlji u kojoj postoji duga tradicija domaće, kućne proizvodnje vina i rakije, delovalo je nezamislivo da se to isto dogodi i sa pivom. Razlozi za to su mnogobrojni, od nedostatka tehničkih mogućnosti do odnosa prema pivu koje je dugo vremena smatrano nekom vrstom bućkuriša za narod u poređenju sa tradicijom pečenja rakije i uzvišenošću vina. Čak i kada je, sada već davne 1991. godine, osnovana prva mini pivara na teritoriji još uvek postojeće SFRJ, Krugher&Brent, i svoje prvo pivo napravila 1992. godine, izgledalo je to više kao izuzetak nego pravilo, pojava usamljenih pivskih čudaka u svetu industrijskog piva.

Ali, odjeci svetske revolucije proizvodnje zanatskog, kraft piva u malim, mikro i nano pivarama stigli su, makar i sa kašnjenjem, i do nas.

Pravi bum dogodio se u drugoj deceniji ovog veka, sa osnivanjem brojnih zanatskih pivara.

Danas ih je više od dvadeset registrovanih u Privrednoj komori Srbije, uz stalni trend osnivanja novih pivara. Za svega par godina količina proizvedenog kraft piva u Srbiji povećala se za četiri puta, a udeo na domaćem tržištu dostigao je skoro tri procenta. Naravno, Beograd predn-

www.beerstyle.rs

Beer Style I 19

ZANATSKO PIVARSTVO jači kao najveći grad i tržište, a tu su i Novi Sad, Niš, Zemun, Zrenjanin, Zaječar, Sombor, Šabac, Kuršumlija, Arilje, ali i neka manja mesta kao što su Bukovac, Rakovac ili Banatsko Novo Selo. Prednost zanatskih pivara je u njihovoj elastičnosti, bržem reagovanju, stalnom istraživanju i proizvodnji piva novih ukusa, uz korišćenje najkvalitetnijih sastojaka i brižljivom i strogom praćenju tehnološkog procesa proizvodnje.

Ponuda je zaista raznovrsna, proizvode se i tamna, svetla i crvena piva, sa različitim ukusima koji su doskora našim ljubiteljima piva bili dostupni samo iz povremenog i sporadičnog uvoza ili posle putovanja u neku od pivski razvijenijih zemalja, pa tako danas imamo širok izbor ukusa od vanile, čokolade, limuna, mandarina, dun-

ponudu s ponosom uvrstili i proizvode domaćih kraft pivara. Naravno, svoj doprinos dao je i nezaobilazni internet, društvene mreže i puna primena gerila marketinga. I jedna zanimljiva i nažalost retka vrsta solidarnosti – ako ste ušli u jednu kraft pivnicu, dobićete preporuku i za druga slična mesta. Eksplozivnost, snagu i kvalitet srpskog kraft pivarstva pokazuje i činjenica da se naša zanatska piva uspešno izvoze, kako u pivsku imperiju kakva je Belgija, tako i na ogromno tržište Rusije, a na ovom spisku mogu se naći i Velika Britanija, Švedska, Slovačka, Danska, Rumunija, Italija...Čak, ako vas put nekim slučajem odvede u Panamu, možete sresti i sa uživanjem popiti proizvod svoje zemlje, što je, usput rečeno, verovatno jedini izvozni artikal Srbije u tim

je, manga, sve do nedavno poizvedenog piva od cvekle, a pojavilo se i prvo srpsko kraft pivo u limenci.

Jedan od problema sa kojim su se od samog početka suočile zanatske pivare bio je u marketingu i distribuciji. Po samoj svojoj prirodi malih proizvodnih kapaciteta, od jednog do tridesetak hektolitara mesečno, uz finansijska sredstva zanemarljiva u poređenju sa industrijskim gigantima, bilo je teško očekivati čitav niz kraft piva u prodajnim objektima velikih trgovinskih lanaca.

Ovde su svoju ulogu u revoluciji odigrale brojne pivnice, pabovi, kafei i restorani koji su u svoju

krajevima sveta.

Iako se ova, s pravom nazvana revolucija, zahvaljujući velikom porastu proizvodnje i potrošnje poslednjih godina, ponekad u medijima naziva unosnim biznisom, proizvođači se suočavaju sa brojnim problemima, a statistike, kao i obično, mnogo toga otkrivaju ali i ne pokazuju. Akcizne stope su iste i za male i za velike ,,igrače’’, naravno na štetu manjih. Naši kraft proizvođači se trude da uvoze kvalitetne sirovine, međutim, inostrani sertifikati se ovde ne priznaju, pa je potrebna ponovna analiza i ispitivanje kvaliteta, što, sasvim razumljivo, utiče na dalje povećanje

20 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANATSKO PIVARSTVO

krajnje cene proizvoda. A i cene domaćih sirovina su na nivou jedne Nemačke ili Slovenije. Upravo u ovom je ključna tačka – uz sva opterećenja, do lokalnih pivoljubaca stiže prilično skupa čaša ili flaša uživanja.

Pri Privrednoj komori Srbije postoji Sekcija za kućne pivare, postoji i Esnaf kućnih pivara, što samo naglašava potrebu još jačeg povezivanja i organizovanja, kako bi se u partnerskim razgovorima i odnosima sa državom došlo do olakšica, ali i zaštitila proizvodnja. Jer, ne treba zaboraviti, domaće zanatske pivare, uz sve eventualne razlike u ukusima i kvalitetu, nisu sebi dozvolile da poput nekih ,,kolega’’ iz sveta domaće proizvodnje vina i naročito rakije, stavljaju u promet proizvode koji, ako ih preživite, više vode odvikavanju od pijenja nego umerenom uživanju u dobroj kapljici.

Domaće tržište daleko je od zasićenja i prostora za dalji razvoj ima dovoljno. Mreža domaćih pivara, pabova, pivnica, sa svojim alternativnim predznakom, ima sve šanse za uspeh, čak i kod

www.beerstyle.rs

tvrdokornih konzervativaca naviknutih samo na manje-više uniformne ukuse industrijskog piva.

Samim svojim nastankom srpske kraft pivare ,,natovarile’’ su sebi i jedan prometejski zadatak – povećanje kulture pijenja piva. U okruženju u kom je pivo decenijama bilo sinonim više za kvantitet nego za kvalitet, sa ograničenim izborom ukusa, potrebno je uzdići ovaj najstariji napitak proizveden od čoveka do mesta koje mu pripada kao ukusnom i zdravom piću, neizostavnom začinu za sva dobra i vesela druženja.

U ovoj revoluciji nema žrtava, moguć je samo poneki mamurluk.

A mi, ,,obični’’ konzumenti, šta mi možemo da učinimo? Pa, naša najbolja pomoć srpskim zanatskim pivarama može biti u tome što ćemo u svoj izbor pivskih uživanja češće uključivati i flašu dobrog domaćeg krafta iz zaista velikog izbora ukusa. Referentnih tačaka za istraživanje i proširenje pivskog horizonta ima više nego dovoljno, treba se samo prepustiti uživanju.

Beer Style I 21

Apatinska pivara

PIVARSKA TRADICIJA DUGA PREKO DVA I PO VEKA Od male zanatske radionice u severnom delu Crkvene ulice u Apatinu, do Ä?lanice jedne od najvećih globalnih pivarskih kompanija na svetu

22 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

K

ada su stari pivari te davne 1756. godine podigli čaše da nazdrave prvom pivu koje su napravili u svojoj maloj radionici, nisu mogli ni da pretpostave da je to samo početak jedne pivske priče koja teče više od dva i po veka.

Od „Carske pivare“ u Apatinu, do trećeg najvećeg proizvođača piva na svetu, bilo je potrebno uložiti mnogo pivarskog znanja, iskustva i umeća.

Apatinska pivara je danas najstarija aktivna pivara u regionu, a njen razvoj je oduvek bio povezan sa privrednim i kulturnim razvojem čitavog Gornjeg Podunavlja. Generacije Apatinaca su svoj radni vek proveli u pivari, a danas u kompaniji radi veliki broj mladih ljudi koji primenjujući savremene standarde u proizvodnji, uspešno nastavljaju tradiciju starih pivara.

Od juna 2012. godine, Apatinska pivara je članica Molson Coors Brewing Company, grupacije koja je prava riznica najpoznatijih pivarskih brendova sa svih svetskih meridijana i tržišta.

Jelen bodri fudbalsku reprezentaciju Srbije Pod sloganom „Samo snažno!“ Jelen Pivo u naredne tri godine navija za fudbalsku reprezentaciju Srbije. Fudbalski savez Srbije i Apatinska pivara potpisali su trogodišnji Ugovor o saradnji, kojim Jelen Pivo potvrđuje snažnu podršku koju brend već godinama pruža fudbalskoj reprezentaciji Srbije.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 23

Vodeći brendovi srpskog tržišta Danas, portfolio Apatinske pivare čine dobro poznati Jelen, Nikšićko, Apatinsko pivo, Lowenbrau, Staropramen, Beck’s, Stella Artois, Miller Genuine Draft, Corona, Hoegaarden i Leffe i Bavaria.

Jelen pivo je oduvek bilo stožer bogatog pivarskog iskustva u Srbiji. Simbol tradicije i kvaliteta.

Svetlo pivo koje poseduje prepoznatljivu aromu praćenu prijatnom gorčinom, što mu daje jedinstven, osvežavajući ukus. Njegova pena lagano ispušta prepoznatljivo blagu aromu hmelja dok je pun ukus podržan suptilnom notom prijatne gorčine i blagom gaziranošću.

Staropramen je češko pivo iz srca Praga sa tradicijom dugom više od 150 godina. Namenjeno je onima koji žele da uživaju u pivu vrhunskog kvaliteta sa notom hiljadugodišnjeg iskustva praškog pivarstva. Staropramen je najprodavanije praško pivo u svetu koje se proizvodi po nepromenjenoj recepturi, od najfinijih čeških sastojaka i čuvenog Saaz hmelja. Apatinska pivara ga proizvodi od 2010. godine po licenci “Pivovara Staropramen” iz Praga.

Nikšićko Pivo, zahvaljujući tradiciji pivarstva koja datira od davne 1896. godine, daruje zadovoljstvo i beskompromisan kvalitet iskusnim ljubiteljima piva, što ga čini jednim od omiljenih piva na našim prostorima. U jedinstvenom, balansiranom ukusu prijatne gorčine, spajaju se bogata tradicija, visok kvalitet pažljivo biranih sastojaka i neukrotiva svežina prirode iz koje Nikšićko potiče.

Miller Genuine Draft je jedno od omiljenijih svetskih pivskih brendova koje se prodaje u 78 zemalja sveta. Premium svetlo pivo osvežavajućeg ukusa koje se pravi revolucionarnim

24 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

procesom četvorostruke hladne filtracije. Ovo pivo ima umereno voćni, lagani ukus karamele, i smanjenu gorčinu koja čini da ovo pivo bude savršeno pitko. Dnevno se u svetu proda pet miliona boca Miller piva na dan i važi za osveženje koje predstavlja pravu ikonu noćnog provoda. „Pivski otisak“ za dobrobit zajednice U Apatinskoj pivari veruju da svako pivo uzeto ili pomereno sa police ostavlja svoj trag u zajednici. Izuzetno su ponosni na svoj pozitivan „pivski otisak“ („beer print“) koji u Srbiji već dugi niz godina ostavljaju podržavajući brojne kulturno sportske manifestacije i jačajući svest o značajnim temama kao što su zaštita životne sredine i odgovorna konzumacija alkohola.

Koliko je upravljanje otpadom, reciklaža i ponovna upotreba važan zajednički cilj za sve članice Molson Coors grupe, govori i rešenost kompanije da do 2025. godine postane grupacija koja neće praviti otpad. Odgovorna konzumacija alkohola je još jedna važna tema koju pivara pokreće u javnosti. Prošle godine je obeležena decenija kampanje „Kad pijem ne vozim“ koju Apatinska pivara realizuje u partnerstvu sa Upravom saobraćajne policije MUP-a Republike Srbije.

Apatinska pivara i Jelen pivo su takođe ponosni prijatelj Paraolimpijskog komiteta Srbije u okviru koga podržavaju naše paraolimpijce tokom celog olimpijskog ciklusa, do sledećih igara u Tokiju 2020. godine. Kroz partnerstvo u okviru projekta „Šampioni svaki dan“ pivara motiviše sve osobe sa invaliditetom i pruža im podršku da se što više uključe u sport.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 25

AKTUELNO

Tržište piva

PIVO UZVRAĆA UDARAC U poslednje tri godine, prema podacima koje prenosi Udruženje pivara Srbije, proizvodnja piva u Evropi beleži neprestani rast, da bi 2017. godine, prvi put posle velike ekonomske krize, prešla 40 milijardi litara, što je više od 76 litara po glavi stanovnika

26 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

D

ok je kriza uporno trajala, svako je radio svoj posao – pivari, uprkos teškoćama, proizvodili pivo, statističari hladno pratili pad proizvodnje, novine, ponekad sa slabo skrivenom zluradošću, objavljivale tekstove o smanjenoj konzumaciji piva, a dežurni paničari svih vrsta, od sociologa do psihologa, pisali o kulturološkim i civilizacijskim promenama.

A podaci o manjoj potrošnji piva u Evropi nisu bili izmišljeni. Nemci, ta tradicionalna pivska velesila, su 2014. godine popili 300 miliona litara piva manje nego tri godine ranije, 2011. godine.

Slične stvari su se dešavale i u Češkoj i još nekim zemljama u kojima je pivo nezamenljivi alkoholni napitak. Zanemarivši čisto ekonomske faktore i globalnu svetsku krizu, neke mudre glave došle su do zaključka kako dolazi do promena navika u pijenju, kako se pivo lagano seli na istočna tržišta, a stara Evropa lagano posustaje pod navalom novih i starih pića, raznih bezalkoholnih napitaka, brojnih enerdžajzera, pa čak i vina.

A onda je pivo, sasvim prirodno, uzvratilo udarac. Očekivati da se Nemci, Česi, Belgijanci, Holanđani i ostale evropske pivopije, masovnije odreknu svog vekovima najpopularnijeg pića, bilo je potpuno iluzorno. Znaci uspešnog oporavka više su nego očigledni. U poslednje tri godine, prema podacima koje prenosi Udruženje pivara Srbije, proizvodnja piva u Evropi beleži neprestani rast, da bi 2017. godine, prvi put posle velike ekonomske krize, prešla 40 milijardi litara, što je više od 76 litara po glavi stanovnika. Najveći proizvođači u Evropskoj uniji su Nemačka (8,3 milijarde litara ili 21 odsto ukupne proizvodnje u EU), Poljska ( 4 milijarde litara), Španija (3,7 milijardi litara), Holandija (2,6 milijardi litara) i Belgija (2,3 milijarde litara). Od ove pozamašne proizvodnje, petina se izvozi, najviše u SAD, Kinu, Kanadu, Južnu Koreju, Švajcarsku i Tajvan. Holandija je, prema podacima

www.beerstyle.rs

iz 2016. godine, najveći evropski izvoznik piva sa alkoholom, sa 1,9 milijardi litara, a u ovom probranom društvu su i Nemačka (1,7 milijardi litara), Belgija (1,5 milijardi litara), Francuska (0,7 milijardi litara). I ne samo to. Evropski pivari su, u poslednjih nekoliko decenija, bukvalno pokorili svet svojim pivima koja se sada mogu naći na tržištu 123 zemlje širom planete. U porastu je i proizvodnja piva sa 0,5% do 0% alkohola, ukupna proizvodnja u 2016. godini iznosila je gotovo 900 miliona litara.

Evropsko udruženje pivara već tradicionalno organizuje skup pod nazivom ,,Pivo služi Evropi’’.

Na sedmom takvom skupu, koji je održan krajem prošle 2017. godine, sa zadovoljstvom je potvrđeno da pivarska industrija ide dobrim putem i da se pozitivni trend rasta nastavlja.

Ovakve vesti povoljne su ne samo za milione ljubitelja i konzumenata piva, nego i za čitavu zajednicu, jer evropska pivarska industrija doprinosi i otvaranju novih radnih mesta, povećanoj trgovini, uz promociju najviših standarda u raznim oblastima, od tehnologije i ekologije do zdravstva. Predsednik udruženja pivara Evrope Pavlos Photiades sa ponosom je istakao da, prema poslednjim istraživanjima, 2,3 miliona poslova u Evropi postoji zahvaljujući pivu.

Koliko sve ovo pozitivno utiče na lokalne i opštu evropsku ekonomiju neka računaju stručnjaci, ali je i laicima jasno da uspešna pivska industrija pomaže sveukupnom prosperitetu i daljem ekonomskom rastu. Dovoljno je samo napomenuti da se kroz poreske prihode više od 42 milijarde evra slije u kase vlada. Ozbiljne analize pokazuju da se u periodu od 2016. godine do 2022. godine na evropskom tržištu piva očekuje rast od 6,2%.

Ono što je evidentno poslednjih godina je i porast broja mikro pivara. Tempo je takav da se nedeljno u Evropi otvori 20 novih mikro pivara. U posled-

Beer Style I 27

AKTUELNO

njih godinu dana otvoreno ih je preko hiljadu, pa se u Evropi danas nalazi 8500 ovakvih pivara.

Za poslednjih pet godina njihov broj porastao je za gotovo 73%. Ovakav fantastičan rast malih pivara predviđa se i u narednom periodu, pa se na globalnom nivou do 2021. godine očekuje povećanje tržišta kraft piva za 11,04%.

Naravno, sasvim prirodno se postavlja pitanje, kakva je, u ovom pogledu, situacija kod nas u Srbiji? Uz sve lokalne teškoće i globalnu ekonomsku krizu, proizvodnja je od 2008. do 2014. godine bila u padu, kao i svuda u Evropi, ali ohrabruju podaci iz 2015. i 2016. godine koji pokazuju da se proizvodnja piva kod nas polako oporavlja i da je došlo do rasta od 5,2% u odnosu na 2014. godinu. Ovo je svakako jedan od trendova u kojima pratimo Evropu. U Udruženju pivara Srbije dobro znaju koliko je truda bilo potrebno i za ovaj blagi pomak, ali ne nameravaju da se zadovolje postignutim, želja je da se ovaj trend nastavi i u narednom periodu. The Only Way Is Up, kao što sasvim ispravno kaže dobro poznati hit.

Kada je Eurostat, evropska služba za statistiku,

28 I Beer Style

na međunarodni dan piva objavio svoje podatke, mnogi su bili u neverici, ali tome mesta nema – brojke jasno govore. A sve ovo moglo je početi i kao kviz pitanje: koja zemlja je u vrhu izvoznika piva u Evropsku uniju, izvan bloka? Odgovor je da je Srbija, sa 13% evropskog uvoza, odnosno 46,9 miliona litara, na drugom mestu, odmah iza neprikosnovenog Meksika (179,5 miliona litara), a ispred država kao što su SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona litara), Kine (16,4 miliona litara) i Rusije (11,6 miliona litara).

Iznenađenje jeste, ali samo za neupućene koji nedovoljno prate rad pivarske industrije u Srbiji.

Inače, prema podacima koje iznosi Udruženja pivara Srbije, iz naše zemlje se najviše piva izvozi u BiH, zatim na toj listi slede Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Grčka i Crna Gora.

Statistika može biti, kao što se ponekad u polušali kaže, nalik bikiniju, da naizgled puno pokazuje, ali sakriva ono najvažnije, međutim sve ove brojke i podaci ukazuju da mesta optimizmu ima i da se uz konstantan trud, istraživanja i nova ulaganja, uz podršku države, može krenuti napred, u nove pivske radosti.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 29

STILOVI PIVA

Tamno pivo

SLATKOĆA SLADA I GORČINA HMELJA Klasične vrste tamnog, ili onog što se kod nas popularno naziva crnog piva, su porter i stout. Porter je tamno braon pivo koje je još u 18. veku dobilo ime po uličnim radnicima koji su ga najviše koristili. Stout je pripadnik iste porodice, sa srednjim do nižim nivoom gorčine. Ono što ga razlikuje od portera, kod kog se koristi tamni slad, je upotreba prženog ječma

U

mnogobrojim načinima klasifikacije i podele piva, od one osnovne na lager i ale, sa raznim podvrstama, preko sortiranja po volumenu alkohola ili količini ekstrakta, postoji i podela na svetla i tamna piva. Ponekad je ovu razliku teško odrediti, radi se o nijansama između, recimo, tamno žute ili crvene i svetlo braon boje. Ključ je u postupku u procesu proizvodnje. Boja piva zavisi isključivo od načina pripreme slada. Povišenjem temperature na kojoj se suši slad povećava tamni intenzitet njegove boje, što doprinosi i da pivo bude tamnije.

U davna vremena, pre početka korišćenja raznih tehničkim pomagala, bilo je teško postići neku precizniju temperaturu sušenja slada, procesa koji se uglavmom odvijao iznad otvorenog plamena, tako da je većina piva bila raznih nijansi tamnije boje. Različiti ukusi koji se dobijaju prilikom pripreme slada, kao što su ukusi karamele, kafe ili lešnika zavise, osim nivoa temperature, i od količine vlage u semenu. Najtamniji, crni slad, zagreva se gotovo do tačke sagorevanja, a njegova zrna podsećaju na zrna pečene 30 I Beer Style

kafe. EBC (European Brewery Convention) je, između ostalog, uvela i mere za boju piva, tako da, na primer, Pale lager, belgijski Witbier, Berliner Weisse, standardni Pilsener imaju 4 EBC jedinice, dok Imperial Stout ima čitavih 79.

Klasične vrste tamnog, ili onog što se kod nas popularno naziva crnog piva, su porter i stout.

Porter je tamno braon pivo koje je još u 18. veku dobilo ime po uličnim radnicima koji su ga najviše koristili (porter – vratar, nosač). Ovo pivo ima fin balans između slatkoće slada i gorčine hmelja, sa srednjim ili nešto višim nivoom gorčine, a dolazi u tri osnovne podvrste: brown porter, robust porter i Baltic porter. Možda najpoznatija piva ove vrste su Samuel Smith Taddy Porter, Fuller’s London Porter, Burton Bridge Burton Porter. Odlično ide uz jača mesa, može i sa roštilja, sireve kao što su asiago, fontina ili colby i čokoladu.

Stout je pripadnik iste porodice, naravno tamne boje, sa srednjim do nižim nivoom gorčine. Ono što ga razlikuje od portera, kod kog se koristi tamni slad, je upotreba prženog ječma. Stout se Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

pojavljuje u šest bazičnih podvarijanti: dry stout, oatmeal stout, sweet – cream stout, foreign stout, imperial stout i American stout. Većina ovog piva proizvodi se od svetlog slada (80-90 % ukupne mase) i prženog ječma (do 10%). Uprženi ječam doprinosi onom karakterističnom kafenom ukusu. Najčešći i najpoznatiji je dry Irish stout, proslavljen naročito pod imenom Guinness. Uz ovaj klasik tu su i Brooklyn Dry Stout, Goose Creek Dublin Stout i Murphy’s Stout. Bez obzira na to za koju varijantu ćete se odlučiti, ovo je idealno zimsko pivo.

Nemačka, razume se, sa svojom dugačkom i bogatom pivskom istorijom ima šta da kaže kada su u pitanju tamna piva. Altbier je tradicionalna vrsta piva, najviše vezana za Dizeldorf, na krajnjem zapadu Nemačke, i njegovu okolinu. Kao što mu samo ime kaže, ovo je pivo tradicionalnijeg, gornjeg stepena vrenja, sa tamnom, bakarnom bojom, koje sazreva na hladnoj temperaturi što ga na neki način više približava lagerima nego ejlovima. Altbier se još od prve polovine osamnaestog veka proizvodi i u obližnjoj Holandiji, u www.beerstyle.rs

gradu Venlo.

Bock je u svojoj tradicionalnoj verziji lagano hmeljno pivo, sa nešto višim sadržajem alkohola, od 6,2 do 7,2% , bogatog ukusa, bez previše primetnih nijansi hmelja, kog ima taman toliko da slatkoća ne prevlada previše. Boja mu varira od svetlo bakarne do smeđe, sa bogatom penom na vrhu. Osim u Nemačkoj, veoma je popularno u nekim delovima SAD, naročito u krajevima u kojima ima dosta stanovnika porekla iz zemlje u kojoj je ovo pivo nastalo, a prisutno je i širom pivskog sveta, od mađarskog Dreher Baka do bolivijskog izdanja jednostavno nazvanog Cerveza Bock.

Doppelbock, ovu snažniju varijantu Bocka, prvi su počeli da proizvode monasi paulinskog reda (Paulaner) u Minhenu. Mutnije boje koja varira od nijansi starog zlata do smeđe, sa nivoom alkohola u rasponu od 7% do 12%, ovo je pivo snažnog ukusa, sa primetnom notom alkohola, bez izraženog prisustva hmelja. Tamnije verzije imaju karamelni ukus, a pena je uglavnom bogata i duže se zadržava, osim kod nekih vrsta sa Beer Style I 31

STILOVI PIVA

visokim stepenom alkohola. Proizvođači Doppelbocka često nazivima svojih piva dodaju sufiks ator, postoji više od 200 registrovanih piva u Nemačkoj sa ovim nastavkom, a neka od najpoznatijih su Paulaner Salvator, Spaten Optimator, Ayinger Celebrator ili Augustiner Maximator.

Eisbock nastaje specifičnom tehnologijom delimičnog smrzavanja doppelbocka. I ima još veći udeo alkohola, od 9% do 13%. Bogatog i snažnog ukusa, uz nagoveštaj ukusa čokolade i nekih voćnih aroma kao što su suva šljiva ili sušeno grožđe, ovo pivo varira u raznim nijansama bakarne i smeđe boje. Zbog visokog sadržaja alkohola, pena nije previše izražena. Postoji i interesantna varijanta bocka pod nazivom Weizenbock u kojoj se umesto ječma koristi pšenica.

Dunkel je nemački lager i nema zabune kojoj vrsti može pripadati – dunkel na nemačkom znači taman. Manjeg sadržaja alkohola od doppelbocka, sa uobičajenih 4% do 6% alkohola, dunkel je zaista tradicionalno piće koje se proizvodilo širom Bavarske i u vreme uvođenja čuvenog pivskog zakona iz 1516. godine Reinheitsgebota bilo je najraširenije pa se, pomalo u šali, smatra prvim zakonski regulisanim pivom. Naziv dunkel toliko je uobičajen da se u pivnicama i barovima pod njim podrazumeva bilo koje tamno pivo koje se nalazi u ponudi.

Pivo koje s pravom nosi naziv crno pivo je Schwarzbier. Ovo pivo donjeg stepena vrenja nalikuje stoutu zbog korišćenja prženog ječma, pa samim tim i po boji. Koliko dugu tradiciju ima ovo pivo svedoči i podatak da je zabeleženo u dokumentima iz 1390. godine.

Naravno, ne treba zaboraviti ni Belgiju, sa njenim gotovo neiscrpnim izborom piva, koji uključuje i brojne varijante tamnog piva. Česi takođe imaju svoje tamne favorite, a u ovu beskrajnu trku ukusa uključili su se i Japanci. Tu su uvek prisutne i SAD i mnoge druge zemlje u kojima se ovaj tamni napitak ispija sa uživanjem. Ponuda naših domaćih, industrijskih tamnih piva nije preširoka, ali ima svoje adute kao što su Nikšićko tamno i Zaječarsko crno. A gde su tek mnogobrojna iznenađenja domaćih kraft pivara...

32 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 33

OCENA KRAFT PIVA

Tamna piva

PROBALI SMO CRNU KRAFT SRBIJU Najvažnije osobine crnog piva su ukus i miris, boja, koloidna stabilnost, penivost i postojanost

C

rno pivo je složen sistem organskih i neorganskih kristaloida u slabom vodenom rastvoru alkohola. Odležavanjem se uspostavlja izvesna ravnoteža ovog sistema. Ipak u crnom pivu, koje je spremno za upotrebu, i dalje teku fermentativni procesi, tako da je ono vrlo osetljivo na fizičke i hemijske uticaje. Ostvarena se ravnoteža u tako složenom sistemu kao što je crno pivo, lako narušava pod uticajem temperature, pritiska, oksidacije, dodira sa metalima ili mastima. Tako, često ukusno crno pivo nije prijatno ako je toplo, ili se ne peni ako je natočeno u zamašćenu čašu i slično.

Crno pivo svojim kvalitetom treba da odgovara ukusu potrošača, koji zahteva da ono bude osvežavajuće, sa čistim mirisom i ukusom, da se dobro peni i da bude normaIno zasićeno ugljen-dioksidom. U dobrom crnom pivu miris, ukus i svežina moraju predstavljati harmoničnu

34 I Beer Style

celinu i nijedna od ovih osobina ne sme se izdvajati. Zbog toga u toku proizvodnog proces treba težiti da se postigne harmoničnost svih osobina crnog piva. Najvažnije osobine piva su ukus i miris, boja, koloidna stabilnost, penivost i postojanost.

Prilikom degustiranja srpskih crnih kraft piva uzeli smo u obzir izgled crnog piva, te obratili pažnju na izgled i stabilnost pene, zatim na talog na dnu boce i izgled piva u čaši. Zatim smo sipali pivo u čaše i fokusirali se na miris crnog piva i to na opšti miris, boquet i prisutnost mirisa hmelja. Nakon mirisa na red je došao ukus crnog piva i prilikom probanja smo vodili računa o ukusu hmelja, odnosu slada i alkohola, osobenosti svakog pojedinačnog crnog piva, kakav je opšti ukus u ustima i kakva je gustoća svakog piva. Nakon probanja piva sveli smo opšti utisak o svakom crnom kraft pivu.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

OCENA KRAFT PIVA

Gari

Despot

Stout Gari ne krasi samo to što je autentičan novosadski mangup, već i kompleksnost aroma gde se međusobno prepliću čokolada, kafa, karamela i kokosovo mleko. Kremasto telo će vas podsetiti na najlepši italijanski Tiramisu.

Za ovo pivo korišćena je specijalna vrsta novog hmelja koji čak ni ime nema.

Specijalno stout tamno ale pivo sa dosta prženog ječma, slada čokoladne arome i autohtonog slovenačkog hmelja iz Savinjske doline nadomak Alpa. Mutno, nefiltrirano, nepasterizovano pivo, ima lagano telo, srednju gaziranost, kremastu penu i specifičnu gorčinu koja dolazi više od prženog ječma nego od hmelja.

Stil Stout Alkohol 5,3% Temperatura serviranja 8 °C Preporučena maloprodajna cena 210 dinara

Stil Stout Alkohol 5,77 % Temperatura serviranja 10 °C Preporučena maloprodajna cena 200 dinara

www.beerstyle.rs

Beer Style I 35

OCENA KRAFT PIVA

Black Widow

Dr. Jekyll

Pripada Russian Imperial Stout grupi piva. Engleski stil piva koje je prvi put napravljen u 18. veku, za ruski dvorac Katarine Velike.

Pivo ima 9.1% alkohola, i odlikuje ga crna boja, aroma čokolade, vanile i kafe sa tamno braon penom i dobrim balansom slatkoće i gorčine.

Dobro se slaže uz crvena mesa, sireve sa plemenitim plesnima i čokoladnim desertima.

Spada u grupu Brown Portera. Engleski tradicionalni stil piva sa 4.6% alkohola i blagom gorčinom. Odlikuju ga puno telo, braon-crna boja, aroma kafe i vanile sa blagom završnicom crne čokolade. Preporučujemo ga uz sve vrste mesa sa roštilja, dimljenim mesom i čokoladnim desertima.

Stil Russian Imperial Stout Alkohol 9,1 % Temperatura serviranja 10 °C Preporučena maloprodajna cena 340 dinara

36 I Beer Style

Stil Brown Porter Alkohol 4,6% Temperatura serviranja 10 °C Preporučena maloprodajna cena 280 dinara

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

OCENA KRAFT PIVA

Crna krava

All on black

Trenutno jedino crno pivo iz Dogminog arsenala.

Note kafe i čokolade u aromi, pun i mlečan ukus u ustima dobijen je upotrebom šest specijalnih sladova. Na sve to dodata je laktoza u kuvanju, a koja oplemenjuje ovaj klasičan ostrvski stout.

Mali procenat alkohola omogućava potpuni užitak.

Pivo sa jakom crnom bojom, tamno braon gustom penom i aromama crne čokolade, pečenih lešnika, karamele, kafe i vanile. ALL ON BLACK se idealno slaže sa kolačima i tortama.

Stil Milk Stout Akohol 4,5% Temperatura serviranja 8 °C Preporučena maloprodajna cena 290 dinara

www.beerstyle.rs

Stil Stout Alkohol 6,3% Temperatura serviranja 10 °C Preporučena maloprodajna cena 290 dinara

Beer Style I 37

OCENA KRAFT PIVA

Dark Ryezen

Black Rider

Dark Ryezen je Black Rye IPA(Crni ražani IPA).

Ovo pivo ima telo prijatne jačine, 6% alkohola i primerenu gorčinu. Fin balans aroma pečenog slada, citrusnih hmeljeva i sladne arome raži čine ga veoma kompleksnim.

Black Rider je mračan i dostojanstven. Odvažan i do poslednjeg gutljaja prizeman. Dominantna aroma i balansiran miks različitih ukusa kafe, tamne čokolade i prženog slada, osnovne su karakteristike ovog robusnog i nepripitomljenog stouta.

Stil Stout Alkohol 6% Temperatura serviranja 9 °C Preporučena maloprodajna cena 280 dinara

38 I Beer Style

Stil Stout Alkohol 5,5% Temperatura serviranja 9 °C Preporučena maloprodajna cena 220 dinara

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Originalni Bavarski osnovni i specijalni sladovi od 1856.

www.beerstyle.rs

IREKS d.o.o.

Beogradska 132 B 11224 VrÄ?in, Grocka SRBIJA Tel.: +381 11 80 53 770 +381 11 80 53 771 +381 11 80 53 772 Fax: +381 11 80 53 773 ireks@ireks.co.rs www.ireks.co.rs

Beer Style I 39

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

Republika Irska

LEGENDE, PIVO I DOBRA HRANA Kada je sredinom osamnaestog veka, tačnije 1756. godine sin pivara Ričarda Ginisa po imenu Artur pokrenuo svoju pivaru, niko nije mogao da pretpostavi šta će se dogoditi. Jer, bila je to samo jedna od stotinjak pivara koliko se procenjuje da ih je postojalo tada u Irskoj. Posao je lagano krenuo, a ostalo je, što bi se reklo, legenda

40 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

O

va zemlja prepuna je legendi, od onih o leprikonima, malim, bradatim i nestašnim vilenjacima koji, ako ih uhvatite, daruju svoj skriveni ćup zlata, do priča o raznim vrstama vila sa kojima je, protivno Diznijevom ulepšavanju, bolje ne sresti se. Jedna od tih legendi kaže da je sveti Patrik, zaštitnik Irske, imao svog ličnog pivara, sveštenika po imenu Meskan. Istinita ili ne, ova priča nam govori o dubokoj povezanosti Iraca i piva.

Prema nekim podacima pivo se na ovom zelenom ostrvu proizvodi već nekih 5000 godina, od trenutka kada se pojavila i poljoprivreda. Ejl je bio zajednički imenitelj za pijenje, ali i divlje opijanje, kroz bronzano i gvozdeno doba, sve dok stvari u svoje ruke nisu preuzeli čuveni irski monasi. Pažljivi i posvećeni svom poslu, oni su unapredili proizvodnju piva, a kao vešti i iskusni travari, u nedostatku hmelja koji se teško uzgajao, pivu su radi poboljšanja ukusa dodavali razne biljke, najčešće slačicu.

Proizvodnja piva postala je kasnije i kućna radinost. Pivo je ovde oduvek bilo crvenkaste boje, pravile su ga žene zvane alewives, najčešće u malim, skromnim kolibama, a pilo se u izdvojenom delu kuće prigodno nazvanom alehouse.

Verovatno su u ovakvoj atmosferi, u kućnom okruženju, uz druženje sa porodicom i prijateljima, nastale brojne pivske pesme, neizostavni deo lokalnog folklora.

Kada je sredinom osamnaestog veka, tačnije 1756. godine sin pivara Ričarda Ginisa po imenu Artur pokrenuo svoju pivaru, niko nije mogao da

www.beerstyle.rs

pretpostavi šta će se dogoditi. Jer, bila je to samo jedna od stotinjak pivara koliko se procenjuje da ih je postojalo tada u Irskoj. Posao je lagano krenuo, a ostalo je, što bi se reklo, legenda. Koliko je uspon bio strelovit najbolje govori podatak da je Artur Ginis u pivaru uložio 100 tadašnjih funti, a kada je 1803. godine umro vrednost njegovog biznisa bila je 10 000 funti. Ni njegovi naslednici na čelu kompanije nisu se pokazali kao slabići i nesposobnjakovići, pa je ova nekada mala, lokalna pivara postala globalni gigant i verovatno najpoznatiji pivski brend na svetu.

Naravno, ovakvo širenje uticalo je na nestanak brojih irskih nezavisnih pivara, a moćna senka Ginisa zatamnela je lokalni pivski horizont.

Sve ovo uticalo je i na smanjenje, bolje rečeno opadanje raznovrsnosti ponude piva. Ali, osamdesetih godina prošlog veka počele su da se pojavljuju lokalne kraft pivare, u početku malobrojne i sa mukom se probijajući, da bi danas predstavljale ozbiljan izazov tamnom gigantu.

Uostalom, i statistike kažu da 60% piva popijenog u Irskoj otpada na druge, uglavnom svetlije vrste piva.

Ovo ostrvo smaragdno zelenih bregova, sa romantičnim zamkovima i malim, šarmantnim gradićima ponelo je svoj težak deo istorije, viševekovne okupacije, gladi i ekonomske eksploatacije, tako da danas daleko više Iraca živi rasuto po svetu, najviše u SAD, nego u svojoj domovini. Irci su ponosan, žilav i tvrdoglav narod i posle brojih turbulencija danas uživaju u ekonomskom procvatu neviđenom u svojoj

Beer Style I 41

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI istoriji. Poseban deo ove priče predstavlja irska kultura, naročito njeni pisci. Dovoljno je spomenuti imena Oskara Vajlda, Džordža Bernarda Šoa, Viljema Batlera Jejtsa, Džejmsa Džojsa, Semjuela Beketa...Ova geografski mala država sa 6,6 miliona stanovnika prema podacima iz 2011. godine, dala je svetu šest nobelovaca.

Naravno, tamo gde se dobro pije, dobro se i jede. Irska je prepuna pašnjaka u kojima uživaju brojna stada ovaca i goveda. Sveže i kvalitetno mleko, mlečni proizvodi i meso, dopunjavaju se povrćem i raznim šumskim plodovima, a pošto je Irska gotovo u potpunosti okružena morem na ovdašnje trpeze stižu lososi, pastrmke, jegulje, škampi, kozice, dagnje, alge. Tradicionalni lokalni doručak je snažan i kaloričan, sa jajima, kobasicom, slaninom. Servira se i klasični black pudding, neka vrsta ovdašnje krvavice, kao i white pudding spravljen od svinjskog mesa, masti, začina, hleba i zobene kaše.

Krompir je neizostavan deo jelovnika, kao i kvalitetan, jednostavan hleb koji se uglavnom pravi sa sodom bikarbonom. Ipak, verovatno najpoznatiji predstavnik ovdašnje kuhinje je Irish stew, irski paprikaš, tradicionalno jelo kuvano u kotliću iznad otvorenog plamena. Ne vredi tražiti sasvim originalan recept, jer različitih verzija ima zaista mnogo. Uglavnom, najjednostavnije rečeno, radi se o mesu kuvanom uz dodatak povrća. Zagriženi gastronomi vode pravu bitku oko toga da li se izvorno koristilo goveđe ili jagnjeće meso, mada je, prema istoričaru hrane Alanu Dejvidsonu, u pitanju bilo ovčije meso, jer su se ovce koristile maksimalno, zbog vune i mleka, pre nego što bi završile u loncu, na dugom krčkanju, kako bi ovo žilavo meso omekšalo.

Dodavao se krompir i crni luk, a oni nešto boljestojeći ubacivali su i šargarepu, paškanat ili repu.

Kasnije, pojavio se jedan dodatak koji je danas obavezan deo pripreme ovog jela – čaša starog, dobrog Ginisa.

Irska nije samo zemlja piva, nego i veoma kvalitetnog viskija koji je na svoj način proslavio ovu zemlju širom sveta. Naravno, nikako ne treba zaboraviti ni čuvene irske pabove. Oni nisu samo obične kafane, mesto na kom se naprosto ispija svoje piće u manje-više bezličnom okruženju, već i prostor, gotovo druga kuća, gde se jede, druži, priča, svira, peva i igra.

42 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 43

POZNATI I PIVO

Bojan Gluvajić, frontmen benda Ničim izazvan

ČESTO ZALUTAM MEĐU POLICE SA ZANATSKIM PIVIMA I ISTRAŽUJEM 44 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

POZNATI I PIVO

Kada se pre pet godina na radio stanicama i na internet mrežama zavrtela pesma O tebi, odmah je privukla veliki broj simpatizera. Veoma veseo i zanimljiv spot koji je pesma dobila bio je pun marketinški pogodak. Mnogi nisu znali ko stoji iza cele priče. Znali su da se zovu Ničim izazvan, ali ne i ko su ljudi koji se kriju iza tog imena. Pet godina kasnije, njihova popularnost je ogromna. Uspešan bend od devet članova vode dva takođe vrlo uspešna momka, Bojan Gluvajić i Boris Bakalov.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 45

POZNATI I PIVO

D

anas već nema osobe koja nije čula pesmu O tebi, a samim tim i za bend Ničim izazvan. Da li je pet godina predugo ili prebrzo za titulu MTV Best Adria Act koju ste prošle godine osvojili, a koja se, u okviru MTV EMA nagrada, već godinama unazad dodeljuje najboljim regionalnim izvođačima?

Ja iskreno nemam osećaj o vremenu kada je bend u pitanju. Nekada mi se čini da se stvari odvijaju presporo, a nekada mi sve ide prebrzo.

Ali čini mi se da kada bih bio posmatrač, a ne akter ove ludorije koja se zove Ničim izazvan rekao bih da je pet godina do MTV nagrade izuzetno kratak vremenski period.

Pre muzike, dugo godina ste se uspešno bavili odbojkom. Da li je muzika ljubav iz detinjstva ili se osnivanje benda desilo spontano i neplanirano?

Tako je. I Dragana i Boris i ja smo bili profesionalni odbojkaši. Mislim da je san o bavljenju muzikom postojao u nama oduvek. Sa druge strane, verujem da nije postojao nikakav plan.

Odjednom se ispostavilo da imamo grupu prijatelja koji žele da učestvuju u pravljenju neke lepe muzike i nastao je bend.

Devet vas je u bendu i iz različitih ste gradova.

Koliko je teško uskladiti svakodnevne obaveze i uklopiti ih sa još osam njih od kojih većina ne živi u Beogradu?

Izuzetno teško. Kako vreme odmiče toga smo sve svesniji. Ali ljubav prema ovom čime se bavimo je snažnija od svih problema i obaveza.

Jednostavno – muzika nas hrani.

Do sada ste izdali dva albuma, a bilo je govora da ćete na jesen ili zimu objaviti nešto sasvim novo i drugačije kad je bend Ničim izazvan u

46 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

POZNATI I PIVO

pitanju, a to je akustični album. Dokle ste stigli kada je u pitanju realizacija te ideje?

Ta ideja je još uvek prisutna i sigurno će se ostvariti. Negde u toku leta smo malo odlutali i snimili ceo “električni” album. Ali ja bih rekao da je ideja o nečemu sasvim novom ostvarena i na njemu.

Trideset, Bilo gde, Glupost, Beskućnik, Bo Bo Bom i Dalijev brk, su pesme koje izazivaju salve oduševljenja na vašim koncertima, a tu nije kraj spisku. Toliko hitova se nalazi na samo dva albuma pa se samo nameće pitanje - koji su sastojci te čarobne formule koju primenjujete?

Već sam nekoliko puta to rekao, a čini mi se da je i dalje tako. Mi jako volimo to što radimo i pravimo muziku koju bismo i sami slušali.

Očigledno postoji veliki broj ljudi koji razmišlja i ima ukus sličan našem. Ako postoji tajna onda je to - to.

Sigurno ste osećali određeni pritisak kada ste trebali da objavite drugi album s obzirom da je prvi dobio sjajne kritike. Kako se osećate danas, kada su iza vas dva izuzetna albuma i kakva očekivanja imate od trećeg, koji će te nadam se izdati što pre?

Lagao bih kada bih rekao da pritisak drugog albuma nije postojao. Nismo dozvolili da nam taj pritisak utiče na stvaranje pesama. Sada kada je i to ostvareno mnogo nam je lakše da radimo ovaj treći koji će, nadam se, izaći u toku godine.

Na poslednjem Beer Festu imali ste svakako najposećeniji koncert do sada u vašoj karijeri.

Koja vam je misao prošla kroz glavu kada ste izašli na binu i videli masu ljudi kojoj se ne vidi kraj?

www.beerstyle.rs

Beer Style I 47

POZNATI I PIVO

San. Nestvarno je bilo. Mislim da sam tek na trećoj ili četvrtoj pesmi zapravo podigao glavu i shvatio koliko je to ljudi. Želim to ponovo!

Vaša koncertna aktivnost, u odnosu na mnoge muzičare, je na visokom i vrlo zavidnom nivou.

S obzirom na kilometražu i raznovrsnost događaja na kojima nastupate, sigurno ste imali priliku da probate razne vrste piva. Koje vam je ostalo u sećanju?

Ja sam čovek iz vinske priče jer radim kao brand manager za Vinariju Virtus. To mi ipak nije smetalo da se zainteresujem i za kolege pivare.

Otkrivam sve više sjajnih zanatskih piva i gotovo da sam se u potpunosti prebacio na njih što se piva tiče. Omiljena mi je Bandiera rossa od Razeerbriga. Mada često zalutam među police sa zanatskim pivima i istražujem.

48 I Beer Style

Grupa Ničim Izazvan sada već tradicionalno sprema veliku Double Date žurku za 14. februar.

Da li će i četvrti po redu Double Date imati isti scenario kao i prethodna tri, kada ste uvek imali neobične i zanimljive goste?

Nama je ovaj četvrti Double Date najveći izazov posle onog prvog. Tamo smo bili pojačani sjajnim kolegama iz Eve Braun pa nam je možda i bilo lakše. Sada smo po prvi put u Domu omladine gde, verovali ili ne, nikada nismo imali samostalni koncert. Nova lokacija, novi partner u zločinu - Šljuka i prvi beogradski koncert nakon MTV nagrade. Malo li je?

Kada možemo očekivati vaš solistički koncert u Novom Sadu?

Kada možemo očekivati naš solistički koncert u Novom Sadu? To pitanje i mene muči. Što pre!!

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Uživanje u pivu, bez kompromisa

NA LICU MESTA SA 77. ERDINGER HERBSTFEST-A IZ PIVARE U ERDINGU Za Erdinger pivo kažu da važi za najpoznatije i najpopularnije pšenično pivo na planeti Proizvodi se u gradiću, Erdingu, nadomak Minhena, gde se nalazi pivara u kojoj se proizvodi nadaleko poznat Erdinger, i u kojem se u slavu ovog napitka već 77 godina obeležava festival pod nazivom Erdinger Herbstfest.

50 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

M

ožda nije veliki ni poznat kao Oktoberfest u Minhenu, ali upravo zbog toga ima posebne draži. Prošle godine, od 25. avgusta do 3. septembra, meštani Erdinga su odeveni u tradicionalne nošnje, prilagođene modernim vremenima, imali prilike da se zabave uz različite aktivnosti karakteristične za vašare i luna-parkove, i naravno pili pivo. A, pivo ne ide nikako bez muzike i dobre hrane. Tako da, uz obrade hitova, nisu izostali ni prepoznatljivi zvuci ovog kraja. A ni mnogobrojni specijaliteti karakteristični za ovo područje, kao što su kobasice, svinjske kolenice i butkice, ali i pačetina i piletina, zatim crveni kupus, krompir u raznim varijantama, i neizbežna štrudla od jabuka…

Pored toga, na svakom stolu nalazio se stalak sa perecama, koje se ovde „podrazumevaju” uz pivo. Atmosfera na festivalu je prava „vašarska”.

Veseli posetioci imali su prilike da se zanimaju mnogobrojnim aktivnostima, poput: obaranja konzervi lukom i strelom, pucanjem iz vazdušne puške, zakucavanjem eksera u panj… Tu su i neizbežni ringišpili, karuseli… Šećerna vuna, liciderska srca, razne poslastice, kako slane, tako i slatke… Ali, svakako je najveće interesovanje vladalo za pivo, glavnu zvezdu događaja, koje se toči i poslužuje u dve ogromne građevine, za koje bi bila uvreda da ih nazovemo šatorima.

Konobari, bez obzira na pol i godine, vešto su se „provlačili” pored mnogobrojnih gostiju, i savladavali prepreke do svog cilja, odnosno stola, noseći često i po desetak keramičkih krigli, koje su same po sebi teške, a u koje staje po litar piva, kao i ogromne poslužavnike sa velikim brojem naručenih porcija. I to sve sa takvom lakoćom, da su delovali prosto nestvarno.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 51

U neposrednoj blizini pivare nalazi se „fabrička menza“, koja podseća na dobar pab/restoran, gde posetioci mogu da probaju različite specijalitete. Pored toga, u muzeju svi gosti mogu saznati različite informacije o pivari: njenu istoriju i početak proizvodnje, specifičnosti Erdinger piva, njegovim vrstama, kao i plasmanu na tržište. U okviru obilaska pivare posetioce očekuje i odlazak do fabrike, gde se upoznaju sa procesom nastanka piva, njegovog pakovanja, skladištenja i slanja u svet. Proizvodnja Erdingera je veoma specifična, dobija se tradicionalnom fermentacijom u boci, koju koristi malo pivara u svetu. Ova metoda slična je onoj koja se koristi u proizvodnji šampanjca, i upravo zbog načina proizvodnje ovo pivo ima harmoničan i jedinstven ukus. Erdinger pivo puni se u skladu sa bavarskim zakonom o čistoći iz 1516. godine.

Pivara Erdinger osnovana je 1886. godine, pod nazivom Weisse Bräuhaus, i 2016. godine

52 I Beer Style

je obeležila 130 godina postojanja i rada. I dan-danas je u privatnom vlasništvu Werner Brombach, koji ju je nasledio od svog oca Franca 1975. godine. U međuvremenu, pivara je 1949. promenila naziv u Erdinger Weißbräu, koji nosi i danas. Godine 1983. izgrađena je nova fabrika, jer na starom mestu više nije bilo mogućnosti za širenje. Stara fabrika je restaurirana i 2011. su na tom mestu otvoreni pab i hotel sa četiri zvezdice. Sa proizvodnjom od oko 1,8 miliona hektolitara godišnje i izvozom u više od 90 zemalja, Erdinger se smatra globalnim liderom i najvećom nemačkom pivarom pšeničnog piva u porodičnom vlasništvu, a inače je na 10. mestu po veličini, kada se gleda celokupno tržište.

Erdinger u svom portfoliu ima devet brendova: Erdinger Weißbier, Erdinger Alkoholfrei, Erdinger Dunkel, Erdinger Sommerwiße, Erdinger Urweisse, Erdinger Kristall, Erdinger Leicht, Erdinger Pikantus, kao i Erdinger Schneeweiße. Više o Erdinger pivu pročitajte na www.erdinger.de.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 53

REČ STRUKE

Hmelj u službi ukusa

NAJVAŽNIJI PIVSKI ZAČIN Bez piva, ne znate šta je pun ukus života, a bez hmelja ne znate šta je pun ukus piva!

K

ao što u vinarstvu postoje različiti tipovi grožđa i određena vina zaštićena geografskim poreklom, u pivarstvu vrsta hmelja igra jako važnu ulogu u kreiranju profila piva.

Hmelj je glavni krivac za to što pivo ima taj divan miris, ukus i gorčinu. On ga oplemenjuje i daje mu završni oblik. Pivo bez hmelja bi bilo dosadno, slatko i neizbalansirano. Kao kada u jelo ne biste stavili začine.

U narodu je hmelj još poznat i pod imenima: blust, hmelina, hmeljevina, kudilice, kuk, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina. Uzgaja se već od 8. veka, a prve zabeleške o hmelju potiču od arapskog lekara Mesue iz 7. veka n.e. koji je sirup od hmelja preporučavao za čišćenje krvi.

Gaji se kod nas i u drugim zemljama pretežno za potrebe pivara. Verovali ili ne, ali hmelj je biljka puzavica. Može da naraste visoko uvijajući se oko stabla drveća, ograda ili drugih potpora svojim sitnim dlačicama. Polja za uzgajanje hmelja slična su vinogradima. Hmelj se penje na visinu i do 8 metara tako da je potrebna 54 I Beer Style

ozbiljna infrastruktura za njegov uzgoj. Zahteva nutritivno bogato zemljišta, dosta sunca, često i blagi nagib zemljišta.

Najveći proizvođači hmelja su Amerikanci, Nemci, zatim Kinezi, Česi, Slovenci i Britanci.

Poznate su sorte plemenitih hmeljeva, koji su zaslužni za suptilne, začinske arome u tradicionalnim nemačkim i češkim pilsnerima i lagerima.

Američke sorte hmelja su najpopularnije među novonastalim talasom kraft piva, a inače su nastale od evropskih sorti.

Sorte hmelja Plemeniti hmeljevi: nemački Tettnang, Spalt i Hallertau i češki Saaz.

Američki hmeljevi: Četiri C (Chinook, Centennial, Cascade i Columbus), Willamette, Citra, Simcoe, Mozaik i Amarillo.

Engleski hmeljevi: Fuggle, Challenger, East Kent Golding, Northern Brewer Slovenački hmeljevi: Aurora, Celeia,Savinjski Golding, Bobek, Dina, Styrian Golding Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

REČ STRUKE

Gorki i aromatični hmelj u Jelen pivu Vrhunski majstori pivarstva svoje umeće pokazuju upravo selekcijom i upotrebom različitih sorti u svojim recepturama. Kombinacijom različitih hmeljeva svako kvalitetno pivo dobija svoju karakteristiku i posebnost.

Jelen pivo je prepoznatljivo po svojoj kompleksnoj gorčini. Ona zapravo potiče od tri vrste hmelja. Na prvom mestu je gorki hmelj, jedan od nekoliko tipičnih nemačkih sorti koje čine dobar osnov za kreiranje gorčine piva. Ovaj hmelj daje postojanu i primetnu harmoničnu gorčinu, ali se i jako dobro kombinuje sa ostalim tonovima arome koje dolaze iz aromatskih hmeljeva.

Druga dva hmelja jesu upravo aromatski hmeljevi. Oni zaokružuju i upotpunjuju hmeljni profil Jelen piva. Svaki na svoj način doprinose strukturi gorčine, kreirajući pivo vrhunskog ukusa koji je omiljen izbor svih ljubitelja kvalitetnog lagera.

www.beerstyle.rs

Od Marije Terezije do danas Hmelj je na naše prostore 1770. godine doneo grof Andrej Hadik, feldmaršal na dvoru Marije Terezije, i posadio ga na svom imanju u Futogu. Kako navodi prof. dr Jan Kišgeci, akademik, hmelj je u “zlatno doba” pokrivao čak deset hiljada hektara vojvođanske ravnice. Centar prerade bio je u Bačkom Petrovcu, gde se hmelj dorađivao, pakovao i onda prodavao svim jugoslovenskim pivarama, a preko 50 procenata roda se izvozilo. U periodu između 1905. i 1925. godine tradicionalna, aromatična sorta Bačka izvozila se najviše u Ameriku i Nemačku. Do kraja dvadesetih godina iz Amerike se svetom proširila pošast ekonomske krize. Povrh toga, SAD su uvele prohibiciju. Godine 1927. kupaca u Bačkom Petrovcu nije bilo.

Beer Style I 55

PREDSTAVLJAMO

Gradska pivnica

MALO BAVARSKI, MALO NOVOSADSKI Ovde nema one klasične, sumanute velegradske užurbanosti, nigde se ne juri, jer pivo nije jedno od onih pića koja se ispijaju u trku. Nema ni izdvojenih eksluzivnih mesta za ,,probrane’’ goste, jer pivnica je po tradiciji demokratsko mesto, otvoreno za sve

56 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

S

ada već davne 1748. godine, tačno 1. februara, Novi Sad je postao slobodni kraljevski grad i dobio ime koje sa ponosom nosi i danas. Povelju o elibertaciji izdala je carica Marija Terezija za sumu od 80 000 forinti prikupljenu od strane građana, koja je, usled raznoraznih birokratskih troškova, porasla na čitavih 95 000 forinti. Te iste godine Novi Sad je dobio i objekat koji je neophodan atribut svakog naprednog grada. Tadašnji, a i prvi gradonačelnik, Ignac Hajl, otvorio je pivnicu u samom centru, na mestu na kom se danas nalazi hotel Vojvodina, u vreme kada je ni mnoge pivske metropole nisu imale. Ova pivnica radila je čitav vek, sve do 1849. godine, kada je potpuno srušena u bombardovanju grada. Danas ovu tradiciju nastavlja ,,Gradska pivnica’’, smeštena takođe u centru grada, u pešačkom delu Njegoševe ulice, koja i sama ima veliku ugostiteljsku tradiciju jer se ovde, u prostranoj kući prepuštenoj nemilosti vremena, nekada nalazila čuvena kafana ,,Bela lađa’’.

I nije slučajnost da je u ovoj pivnici sve u znaku tradicije, a opet savremeno i prilagođeno novim vremenima. Mima i Sloba, dva ortaka i u žargonskom i u poslovnom smislu ove reči, pokrenuli su ,,Gradsku pivnicu’’ februara 2017, skoro 270 godina posle osnivanja prvog javnog okupljališta ljubitelja piva u Novom Sadu. Opuštenost i šarm ovog mesta nisu posledica slučajnog sticaja okolnosti, već rezultat promišljenog i organizovanog truda. Želeći da steknu iskustvo i obogate saznanja, dva ortaka obišla su brojne pivnice u Nemačkoj i Češkoj, kako bi svom gradu podarili lokal koji će imati svoje temelje u tradiciji starih pivskih zemalja, sa obaveznom lokalnom aromom. Enterijer ovog mesta sav je u znaku drveta i cigle, tih prastarih, iskonskih građevinskih materijala, baš kao što je i samo pivo prastaro piće. Autentičanom ambijentu su

www.beerstyle.rs

Beer Style I 57

PREDSTAVLJAMO

doprineli posebno dizajnirani stolovi i stolice, koji su uz ljubazno osoblje i energiju gostiju stvorili prijatnu atmosferu lokala, koja se može osetiti čim se kroči unutra. Posebno je zanimljiv i jedan izdvojeni deo pivnice gde se kroz veliki svetlarnik vide visoke fasade okolnih zgrada i dobija sasvim novi pogled na centar Novog Sada.

Ni izbor piva nije bio nimalo slučajan, razmišljalo se o mnogim detaljima. Napravljen je fini balans između industrijskih i kraft piva, sa naglaskom na vrhunskom kvalitetu i jednih i drugih. Ipak, najveći hit i možda zaštitni znak ove pivnice je Paulaner, bavarska legenda iz Minhena. Ovde se toče četiri vrste ovog klasika: Paulaner Original, sjajni, prefinjeni lager, zatim Paulaner Hefe, mutni, nefiltrirani weissbier, najpopularnije pivo u ,,Gradskoj pivnici’’ kako saznajemo iz ,,dobro obaveštenih izvora’’, crveni Paulaner Salvator, najstariji brend Paulanera i Paulaner Dunkel, tamno pivo. Podatak koliko gosti ove novosadske pivnice vole da piju ovo pivo pročuo se čak i na čuvenom Oktobarfestu u Minhenu.

Uz ovu ekskluzivnu ponudu tu je i Nektar, najpoznatiji brend banjalučke pivare, a ni oni koji su više naklonjeni kraft pivima nisu nimalo uskraćeni. Naprotiv. Ovde mogu popiti neko od dvadesetak piva probranih domaćih proizvođača u rasponu od pale alea do stouta, a ono što se ne može naći nigde u ovim krajevima, osim u ,,Gradskoj pivnici’’, je širok izbor irskih kraft piva. Oni koji bi da probaju Belhaven Black stout, Greene King IPA ili Timothy Taylor’s Landlord ale, mogu to da učine samo ovde. Zanimljiva je i ponuda više od dvadeset vrsta viskija, gde se među škotskim i irskim favoritima, kao što su: Glenfiddich, Macallan, Chivas, Tullamore Dew može pronaći čak i Two Doves, viski domaće proizvodnje.

Naravno, svaka pivnica koja drži do sebe ima i pravi pivski meni, jer dobro pivo i kvalitetna hrana prosto traže jedno drugo. Udarna snaga ovog jelovnika u ,,Gradskoj pivnici’’ su kobasice,

58 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

koje se po staroj austrijskoj recepturi pripremaju specijalno za goste pivnice. Ovde vas čeka pivska kobasica sa sirom uz začinjeni krompir, ljuta kobasica sa sirom, bela kobasica kao mali omaž Bavarskoj i domaća kobasica. Tu su i rebarca uz podvarak i pikantni sos, butkica, takođe u pratnji podvarka i sosa, pero laka i poluteška krilca (sami otkrijte zašto), domaće prženice, domaći pomfrit i domaći čips uz pikantni sos. Naziv domaći nije istaknut samo radi zvučnosti, oni se zaista pripremaju ovde u pivnici. Za kraj, sve ovo se može zasladiti neprevaziđenim “junakom detinjstva“, gombocama sa eurokremom i šljivama.

Bez obzira na to da li je neko standardni ljubitelj dnevnog ispijanja svog piva, obaveznog večernjeg izlaska ili možda kombinacije jednog i drugog, ,,Gradska pivnica’’ predstavlja pravi izbor. Vikendom se ovde, na spratu, održavaju žive svirke u sjajnoj atmosferi, a muzika je i inače sastavni deo ovdašnjeg duha, prava podrška

www.beerstyle.rs

veselom druženju i dobrom razgovoru. Kapacitet lokala je 150 sedećih mesta uz 200 stajaćih koja su naročito izražena na svirkama, a kada dođe lepo vreme u ovom delu Njegoševe ulice se pojavljuju i drvene pivske klupe i stolovi za još 150 dobro raspoloženih ljudi.

Ovde nema one klasične, sumanute velegradske užurbanosti, nigde se ne juri, jer pivo nije jedno od onih pića koja se ispijaju u trku. Nema ni izdvojenih eksluzivnih mesta za ,,probrane’’ goste, jer pivnica je po tradiciji demokratsko mesto, otvoreno za sve. A opet, živost je tu, žamor glasova protkan muzikom, zveckanje krigli i čaša, privlačan miris hrane. Ovde se lako ulazi, u par koraka, ali lagana, opuštena atmosfera, muzika, ljubazno osoblje i , naravno, vrhunsko pivo, čine da se čovek teško odlučuje da ga napusti. ,,Gradska pivnica’’ sa radošću dočekuje svoje goste svakog dana od podne do ponoći, vikendom i nešto duže. Baš onako kako i treba, malo bavarski, malo novosadski.

Beer Style I 59

PREDSTAVLJAMO

Guinness

PIVO KOJE JE SPASILO IRSKU

U

prepoznatljivoj čaši, sa karakterističim natpisom i znakom harfe iz irske mitologije, ova tamnma tečnost okrunjena je slojem guste, kremaste pene – da, to je njegovo veličanstvo Guinness, pivo sa jednog relativno malog ostrva koje je u svom miroljubivom pohodu osvojilo čitav svet i pridobilo pivopije svih kontinenata i generacija.

Artur Ginis rođen je u porodici pivara – i njegov otac Ričard bavio se proizvodnjom piva. Po jednoj legendi, a gde je uspeh tu su i razne priče, izvesni Velšanin Artur Prajs doneo je sa sobom u Irsku tajni recept za proizvodnju piva i poverio ga Arturovom ocu. Pošto je od svog kuma nasledio 100 funti Artur je rešio da krene u posao i 1759. godine uzeo je u Dablinu u zakup napuštenu pivaru, St. James’s Gate Brewery, za 45 funti godišnje, sa ugovorom o zakupu koji važi neverovatnih 9000 godina. Ovo parče papira i danas sa ponosom pokazuju u kompaniji.

Sama pivara bila je na dobro izabranom mestu, do nje je stizala voda sa Wicklow planina, čuvena zbog svojih svojstava u pivarstvu. Da je pomenuti Velšanin sa svojim tajnim receptom izmišljotina, svedoči i podatak da je Artur Ginis nekoliko decenija tragao za pravim varijetetom i ukusom. Počeo je sa uobičajenim aleom, ali ga je jedan uvoz portera iz Engleske podstakao da proba da ih pobedi na njihovom terenu. Uspeh je bio potpun i od 1799. godine pivara je počela da proizvodi samo tamni porter. Kombinacija preduzimljivosti, upornosti i vizije donela je svoj rezultat.

60 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Slično nekim drugim, ali svakako manje kvalitetnim napitcima, tvrdi se da je tačan recept za spravljanje ovog piva strogo čuvana tajna. U svakom slučaju tu su kvalitetna voda, ječam uzgajan u Irskoj, slad, hmelj i pivski kvasac

A na ruku su ponekad išle i okolnosti u kojima se Irska nalazila. Kroz čitav devetnaesti vek u prodaji se nalazio jeftin, nekvalitetan džin koji je bio čest uzrok alkoholizma i smrti. Jedan slogan iz tog vremena govorio je ,,popij džin za peni, umri za dva‘‘. U takvoj situaciji Guinness pivo predstavljalo je zdravu i kvalitetnu alternativu, pa je i država prepoznala svoj interes smanjujući poreske stope kompaniji. Tragična glad koja je zbog lošeg roda krompira, glavnog prehrambenog proizvoda siromašnih Iraca, pogodila ovo ostrvo u periodu 1845-49, bila je ozbiljan udarac i za proizvodnju piva, ali je na posredan način doprinela njegovom širenju. Mnogi stanovnici Irske potražili su utočište van svoje domovine, najviše u SAD i Australiji, često noseći sa sobom poneku flašu omiljenog tamnog napitka. Prodaja Guinnessa porasla je sa 350 000 barela u 1868. godini na 779 000 barela samo trinaest godina kasnije. Krajem devetnaestog veka pivara postaje najveći proizvođač u Evropi, a pred Prvi svetski rat i na svetu.

Uz ove podatke o vrtoglavom uspehu možda pomalo neverovatno zvuči podatak da se Guinness dugo vremena nije reklamirao. Kompanija je smatrala da je usmena reklama od usta do usta sasvim dovoljna. A kada su se 1929. godine okrenuli reklamnoj kampanji, uradili su to na najefikasniji mogući način. Slogan ,,Guinness is good for you‘‘ postao je poznat širom sveta.

Reklama ovog napitka kao zdravog i ukusnog bila je okrenuta zaista širokim slojevima – od trudnica do lučkih radnika. Svoj bum u Africi

www.beerstyle.rs

Beer Style I 61

PREDSTAVLJAMO

Guinness najviše duguje reklamnoj poruci koja je predstavljala pivo kao afrodizijak i poručivala da je u svakoj flaši beba. Čak i danas među top 5 tržišta ovog piva, nalaze se dve afričke zemlje – Nigerija i Kamerun.

Naravno, nije sve uvek bilo idealno. Irci su pobeđivali Engleze na njihovom terenu, pa su ovi na razne, časne i nečasne načine, pokušali da odgovore. Čak su krajem devetnaestog veka angažovali izvesnog lekara koji je dokazivao da Guinness sadrži arsenik. Ovaj napad je neslavno propao, kao i razni pokušaji ekonomskih pritisaka.

Slično nekim drugim, ali svakako manje kvalitetnim napitcima, tvrdi se da je tačan recept za spravljanje Guinnessa strogo čuvana tajna. U svakom slučaju tu su kvalitetna voda, ječam uzgajan u Irskoj, slad, hmelj i pivski kvasac. Deo ječma se prepeče što pivu daje karakterističan karamelni ukus i tamnu boju Kombinacija nitrogena i ugljen dioksida doprinosi onom čudesnom talasanju tečnosti pre nego što se ,,oluja’’ smiri i ukusna tamna tečnost postane prekrivena glatkom, gustom penom. U kompaniji tvrde da je ovo penjanje i padanje mehurića kroz tečnost ključni deo famoznog tajnog recepta.

Kako god, svakako doprinosi njegovoj privlačnosti. Da bi priča i ugođaj bili potpuni tu je i ono čuveno pravilo o točenju Guinnessa - ,,two-part pour’’. Čaša nagnuta pod uglom od 45 stepeni lagano i pažljivo se napuni do tri četvrtine, zatim se uspravi, ostavi da odstoji na šanku i smiri, a onda se napuni do vrha. Za savršeno natočenu pintu, 5,68 dl po engleskim merama, potrebno je tačno 119,5 sekundi.

62 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

U prodaji su najčešće dve osnovne varijante: Guinnes Drought i Guinnes Foreign Extra Stout, a od pre desetak godina na tržištu je i Guinness Red sa istim sastojcima, ali manje uprženim ječmom. Ovaj zaštitni znak Irske i za mnoge sinonim za tamno pivo može se pronaći u više od 120 zemalja sveta.

Objašnjavajući svojim italijanskim domaćinima šta je Guinness, slavni Irac Džejms Džojs nazvao ga je ,,vinom nacije’’, a koliko je deo kulture, tradicije i životnih navika stanovnika Irske ali i Velike Britanije, svedoči i njegova uloga u politici. 1938. i 1939. godine Irska je izvozila oko 800 000 barela piva godišnje, a sa početkom rata ova cifra je skočila na blizu million, zbog brojnih trupa koje su dobijale svoje sledovanje piva. Irska je bila neutralna, a britanski premijer Vinston Čerčil žarko je želeo da uđu u rat na strani saveznika, najviše zbog mogućnosti korišćenja irskih luka. Kada mu politički pritisci nisu uspeli, pribegao je onom što mi danas zovemo ekonomskim sankcijama. Bez uglja i goriva irska industrija gotovo je prestala sa radom, kao i poljoprivreda bez veštačkih đubriva. Situacija je postala vrlo ozbiljna i izgledalo je da je čitava zemlja pred potpunim kolapsom. Čak su i prostituke svoje usluge počele da naplaćuju u sapunu i čaju. A onda su Irci potegli najjače oružje koje su imali – prekinuli su sa izvozom Guinnessa.

I sam ljubitelj dobre kapljice Čerčil je znao koliko je sledovanje piva važno za moral njegovih vojnika i na kraju je morao da popusti. Tako je Guinnes s pravom poneo još jednu titulu – pivo koje je spasilo Irsku.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 63

PREDSTAVLJAMO

Restoran Inspiracija

KULINARSKA AVANTURA NA NOVOSADSKOM LIMANU

64 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Posebnu pažnju posvećujemo izboru namirnica koje su sveže, kvalitetne, dolaze iz domaćeg uzgoja, od naših lokalnih proizvođača. Jer, bez kvalitetnih namirnica, nema ni vrhunskih jela, začini su tu samo da pospeše njihov ukus – kaže Anita, menadžerka restorana Inspiracija

www.beerstyle.rs

Beer Style I 65

PREDSTAVLJAMO

U

našem stalnom traganju za novim hedonističkim doživljajima stigli smo i ovde, na novosadski Liman, u restoran Inspiracija.

Nije nas, kako se to kaže, naneo put – stigli smo birano i ciljano, prateći dobar glas koji se, naravno, na daleko čuje.

Dočekuje nas naša ljubazna domaćica Anita, menadžerka restorana, i upoznaje sa njegovom biografijom, ponudom, ukusima i vizijom. Čovek se odmah, gotovo sa vrata, oseća kao da pripada ovde. Enterijer toplih boja, svodovi oslikani u stilu art nuvoa, smirujući zvuci džeza i predano osoblje uvode nas polako u ovo mesto sjajnih ukusa. ,,Restoran je počeo sa radom decembra 2014. godine’’ – priča nam Anita. ,,Želja nam je da u ovom urbanom i užurbanom okruženju ponudimo kutak elegancije, nenametljive otmenosti i naravno ukusan zalogaj u kom se uživa i o kom se priča. I sve to uz obaveznu pratnju probranih i kvalitetnih pića.’’

Iza ove opuštene, lagane atmosfere, elegancije protkane bliskošću, nalazi se neprekidan trud,

66 I Beer Style

posvećenost poslu i detaljno planiranje. ,,Do dobrog ukusa, pa zahvaljujući tome i zadovoljnim gostima, stiže se strpljivim radom. Ali, sve to ide uz dozu avanturističkog duha i želju za daljim istraživanjima. Naša gastronomska vizija je da nekim jelima sa klasičnim backgroundom pridodamo dah novog vremena i nešto naše, lično, po čemu ćemo biti prepoznatljivi.’’

Upravo tako i započinjemo naše kulinarsko putovanje , ćevapima od čiste dry aged junetine, uz sladoled od kajmaka i ajvara, sa mariniranim lukom, i uveravamo se da klasik može u rukama vrhunskog kuvara dobiti sasvim novu dimenziju.

Ovaj obrok zalili smo takođe klasikom, svežim tečnim zlatom točenog Tuborg premiuma. ,,Dry age ili suvo zrenje je specijalni postupak prirodnog sazrevanja mesa.’’ – objašnjava nam Anita. ,,Meso prve kategorije koje mi nabavljamo od pažljivo izabranog dobavljača, odležava u specijalnim frižiderima i kontrolisanim uslovima. Ovim postupkom dobija se savršeniji ukus, sjajna tekstura, mekoća je dominantna.

Recimo, meso za ćevape je pre mlevenja i dalje

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

pripreme, odležalo dve nedelje, a u našoj specijalnoj ponudi imamo ribeye steak, club steak i T bone steak od mesa koje je sazrevalo 28 ili više dana.’’

A mi prelazimo na novi izazov ukusa, svinjska rebarca u marinadi od Jameson viskija uz prilog od prokelja spremljenog na puteru, sa dodatkom crnog susama. Ukus i mekoća ovog mesa su nešto što ne vredi opisivati, već se treba lično uveriti. Pokušali smo da od kuvara saznamo tačan recept za marinadu, ali on, kao pravi profesionalac, nije želeo da nam otkrije sve tajne ovog savršenog obroka. U svakom slučaju, meso odležava u marinadi dva dana, lagano se peče u pica peći i potom finišira na roštilju. Kao odličan partner ovom jelu pokazao se tamni Erdinger, mutno, nepasterizovano pivo harmoničnog ukusa, pivski pozdrav iz srca Bavarske. ,,Posebnu pažnju posvećujemo izboru namirnica koje su sveže, kvalitetne, dolaze iz domaćeg uzgoja, od naših lokalnih proizvođača. Jer, bez kvalitetnih namirnica, nema ni vrhunskih jela,

www.beerstyle.rs

začini su tu samo da pospeše njihov ukus.’’

Nije ni čudo da u ovako elegantnom, inspirativnom okruženju, ovde u restoranu Inspiracija, svoje mesto pronalaze i članovi Rotari kluba Novi Sad Alma Mons, na svojim druženjima i planiranjima daljih humanitarnih akcija po kojima su dobro poznati, ,,Otvoreni smo za saradnju i kreativne ponude.

Organizujemo proslave, rođendane i godišnjice, tu smo da specijalne trenutke učinimo još lepšim i vrednim pamćenja. Takođe imamo i razne tematske večeri, recimo, posvećene uparivanju hrane i vina.’’

Iako smo prvenstveno okrenuti našem omiljenom pivu, nismo mogli a da ne primetimo izbor kvalitetnih domaćih rakija, kao i ponudu vrhunskih vina iz naših krajeva, ali i Italije, Francuske, Argentine...

Reč po reč i stigli smo do sledeće kulinarske avanture, domaćih kobasica punjenih ementalerom uz prilog od grilovanog povrća i, da ne zaboravimo, domaći hleb. Kobasice su, treba li spomenuti, od kvalitetnog mesa, uz

Beer Style I 67

PREDSTAVLJAMO

ementaler koji je proizvod domaće mlekare, lagano dimljene, i ne vredi ih tražiti na bilo kom drugom mestu – proizvode se specijalno za ovaj restoran. Lagano pikantne, uz nenametljivo provlačujuću dozu ljutine, pravi su praznik za svakog ljubitelja kobasica. A tu je bio i dobro rashlađeni češki klasik Budwiser, da sa svojom hmeljnom notom dodatno razigra ukuse. ,,Tu smo, spremni da našom ponudom ugostimo publiku željnu dobrog i sofisticiranog ukusa.

Otvoreni smo čitavog dana, od 8 do 23:00 časa, nudimo i raznovrsne varijante doručka, kako za one koji su u žurbi, tako za ljude koji bez obilnog doručka ne mogu da započnu dan.’’

Bilo bi nepravedno da uz jela koja smo ne samo probali, nego i sa uživanjem pojeli, iako su porcije sasvim obilne, ne spomenemo još neke ovdašnje favorite kao što su file steak ,,Inspiracija’’ sa pačijom džigericom, teleće medaljone u sosu od tartufa, losos steak u crnom susamu

68 I Beer Style

i začinskom bilju ili pačije grudi sa sosom od aronije i borovnice. A tek ponuda pasta i rižota... pravo bogatstvo ukusa.

Uz prijatne note džeza i bosanove, uz vrhunsku uslugu, zalogaje koji klize i gutljaje sjajnog piva vreme neprimetno prolazi. Anita odogovara na brojne poslovne pozive, nestaje u kuhinji, obilazi šank i kaže nam: ,,Prvo treba dostići nivo koji smo sebi zadali, a zatim ga, što je podjednako teško, i održati. Ali, tu smo, ne bojimo se izazova i spremni smo da im odgovorimo. Svaki novi dan je kamenčić u mozaiku ukusa, mirisa i atmosfere koji želimo da ponudimo našim gostima.’’

I ne dozvoljava nam da krenemo bez upoznavanja sa jednim od deserata iz ovdašnje ponude.

To su čoko čili tartufi, bogato, slojevito slatko iskustvo sa prijatnim ljutim finišom. Za kraj ovog hedonističkog krstarenja i za pamćenje.

Odlazimo prepuni sjajnih utisaka, sigurni da smo pronašli svoju novu gastronomsku inspiraciju.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Jedina državna pivara koja uspešno posluje

VALJEVSKO PIVO OČUVALO KVALITET I PREPOZNATLJIVOST „Valjevska pivara”, osnovana 1860. godine, posluje kao akcionarsko društvo u državnom vlasništvu. Tokom decenija proizvodnje “Valjevsko pivo” je zadržalo jedinstvenost i prepoznatljivost, a “Valjevska pivara“ osvojila preko 30 zlatnih medalja na domaćim i evropskim sajmovima. Jedina pivara u zapadnoj Srbiji

najstarijih pivskih brendova kod nas. Prodaje se u staklenim bocama od 0,33 i 0,5 litara, limenkama od 0,5 litara i PET ambalaži od 2 litra, kao i točeno pivo za točenje u buradima od 30 i 50 litara. „Valjevska pivara“ je nedavno plasirala novi brend: svetlo pils pivo „Eichinger“ u bocama od 0,33 litra, nazvano po Bavarcu Jozefu Ajhingeru

poslednjih godina ima stalni rast proizvodnje i prodaje. Sve veće poverenje potrošača prvenstveno gradi kvalitetom proizvoda, za koje koristi izvorsku vodu izuzetnog kvaliteta sa lokaliteta u blizini fabrike, u podnožju valjevskih planina, i tradicionalnu tehnologiju. Vodeći brend je dobro poznato svetlo „Valjevsko pivo“, jedan od

koji je od 1870. do 1874. godine utemeljio stručnu proizvodnju u tadašnjoj pivari. Proizvodi se plasiraju prvenstveno na tržište Srbije, zatim u Republiku Srpsku, od sredine 2016. godine krenuo je izvoz za tržište SAD, a krajem 2017. za Kanadu.

SAVETI

Kako to prepoznati sveže pivo

SITNICE REŠAVAJU VEČITU DILEMU

70 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

SAVETI

Na etiketi je označen samo datum do kojeg pivo treba popiti, odnosno do kada proizvođač garantuje njegovu ispravnost, ali tamo nema datuma proizvodnje. Nemoguće je ni otkriti da li je proizvedeno pre sedam dana, mesec, ili pola godine. Naime, ne znamo koliki je zapravo rok trajanja, je li to tri meseca, godina...

Z

a razliku od vina za koje postoji i izreka „što starije, to bolje” pivo treba popiti što pre.

Ono je namenjeno brzoj konzumaciji, a što se više udaljavamo od datuma proizvodnje, ukus piva ume da bude gori. Pivo koje je proizvedeno pre sedam dana ima puno bolji ukus od onoga koje je iz pivare izašlo pre pola godine!

Pivo sadrži sastojke, koje podležu oksidaciji, pa i u fabrički zatvorenoj boci. Stoga stručnjaci preporučuju, a ovih dana prenosi češki portal Mladi front dnes u tekstu Hane Večerkove, da pivo pijete što je moguće svežije. Pivo je živi organizam, kažu stručnjaci, koji, baš kao i ljudi, stari. Miris oksidacije ili starosti pojaviće se pre ili kasnije, baš kao bore, koje nije moguće izbeći.

Zato je najbolje pivo piti sveže.

Dobro, samo kako će obični, prosečni pivopija znati da je pivo sveže? Naime, na etiketi je označen samo datum do kojeg pivo treba popiti, odnosno do kada proizvođač garantuje njegovu ispravnost, ali tamo nema datuma proizvodnje.

Nemoguće je ni otkriti da li je proizvedeno pre sedam dana, mesec, ili pola godine. Naime, ne znamo koliki je zapravo rok trajanja, je li to tri meseca, godina...

Slično je s jogurtom, koji također nema datum proizvodnje, nego samo datum do kojeg ga treba pojesti, ali tu se radi o samo par dana, i jogurt stoji u rashladnim vitrinama. Za razliku

www.beerstyle.rs

od njega, za pivo ne možemo znati jesu li ga trgovci držali u uslovima koji se preporučuju za pivo, ili nisu. Ne znamo ni znaju li trgovci kako pivo treba skladištiti. I nikada ne treba isključiti mogućnost da su se gajbe piva celi dan grejale na suncu u nekakvom dvorištu, ili su se možda smrzavale na snegu uz temperaturu ispod nule.

Pivo bi trebalo držati na hladnom i tamnom mestu. Svetlost mu škodi. Bilo bi dobro da na etiketi piše: držite na temperaturi do 10 stepeni Celzijusa, jer kod jogurta, primera radi, takva preporuka stoji, ali pivo je nema. Tada bi trgovci morali da postupaju u skladu s deklaracijom, a ovako ne moraju ništa. Niko ih neće kazniti i ako pivo drže na suncu, jer to propisi ne brane.

Propisi dakle idu na ruku proizvođačima i trgovcima, a ne potrošačima.

No, ima i dobrih vesti. Neka piva unose datum proizvodnje u kod šarže. Naravno, radi se o češkim pivarama i o samo retkim izuzecima.

Na primer, piva koja proizvodi Prazdroj iz Plznja, na etiketi možete naći ovakvu oznaku: LA2021.

To znači da je pivo proizvedeno 21. januara.

Uz interne oznake smene i šefa proizvodnje, datuma je kodiran u poslednje tri brojke, i to tako što označava dan u godini, od njenog početka.

Kad bi pisalo LA2365, to bi značilo da je pivo proizvedeno 31. decembra.

Beer Style I 71

PIVSKA GASTRONOMIJA

Pivo i kobasice

VIŠEVEKOVNI KLASIK U velikoj raznolikosti svog slaganja, pivo i kobasice ne idu samo jedno uz drugo, nego i jedno sa drugim. Brojni su kulinarski recepti gde su neophodna ova dva sastojka

U

stalnom traganju za idealnom kombinacijom hrane i piva pojavljuju se mnoge nove, ponekad iznenađujuće koncepcije.

Kroz viševekovno, tiho rivalstvo između vina i piva, vino je i u tradiciji ali i u popularnoj kulturi mnogo uspešnije zauzelo mesto prefinjenog napitka, a o slaganju hrane i vina postoje čitave biblioteke različite literature. Ali i pivo, možda najviše zahvaljujući razvoju kraft pivarstva u svetu, polako stiče svoj zasluženi otmeni status, odmičući se od predstave o niževrednom piću za široke mase. Uz ovaj pomak, neizostavno ide i profilisanje kombinacija raznih vrsta piva i ukusne hrane. Međutim, postoji jedan klasik ove priče koji postoji već vekovima, nezamenljivi duet zvani pivo & kobasice.

Pravi simbol, zaštitni znak i verovatno prva asocijacija većine ljubitelja dobrih kobasica i kvalitetnog piva je Nemačka. Bratwurst je tradicionalna nemačka kobasica koja se pravi od telećeg, svinjskog i goveđeg mesa, uz mnoštvo varijacija, od regiona do regiona. Pri tom svaki od njih sasvim ispravno tvrdi da je upravo proizvod njihovog kraja najbolji. Jer sve su vrlo primaml-

72 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PIVSKA GASTRONOMIJA

jive, ostalo je stvar ukusa. Iako se proizvodi još od drevnih vremena, prvi pomen Bratwursta je iz 1313. godine, iz Nirnberga, koji i danas važi kao grad kobasica. Pomenute regionalne razlike odražavaju se u kombinaciji mesa i začina, ali i u dužini i obimu. Frankische bratwurst je dugačka, relativno tanka kobasica uz karakterističan dodatak majorana. Nurnberger rostbratwurst je slična po dodatku majorana, ali nešto kraća.

Ova vrsta kobasice zaštićena je evropskim propisima i zakonom, i može se proizvoditi samo u Nirnbergu. Tradicionalno se peče na bukovim drvima i, takođe tradicionalno, služi uz kiseli kupus, krompir salatu, sve u pratnji senfa.

Kulmbacher bratwurst se pravi od fino usitnjenog telećeg mesa, uz tek mali dodatak svinjetine. U kombinaciju začina, osim obavezne soli, idu beli biber, kim, beli luk, muskatni orah, majoran... Naravno, svaki dobar mesar iz ovog kraja ima svoju tajnu, dobitnu kombinaciju koja se ljubomorno čuva. Thuringer rostbratwurst je pikantna varijanta, priprema se na ćumuru i zahvaljujući svojoj tradiciji i ukorenjenosti,

www.beerstyle.rs

takođe je zaštićen proizvod. Pivo prati ukus, stepen začinjenosti, način pripreme. Recimo, uz klasični bavarski Weisswurst odlično ide neka od pšeničnih Weissbier varijanti, mada neki predlažu i nešto snažniji Bavarian Weizenbock, Pilsneri dobro prate srednje začinjene kobasice kao što je, na primer, poljska goveđa klelbasa, a Munchener Dunkel se preporučuje i uz neke novije ,,modele‘‘, kao što je vrlo začinjena pileća kobasica.

U SAD, naročito u Viskonsinu postoji brojna zajednica koja vodi poreklo iz Nemačke. Pored ostalog, iz svoje domovine doneli su i, naravno, kobasice. Rezultat toga su brojni beer and sasuage festivali koji se održavaju širom države, uz mnogo popijenog piva i puno dobre žive muzike. Ni Englezi ne zaostaju u ovom pogledu, sa nizom manjih i većih festival, puno kvalitetnih domaćih kobasica i aleova.

Andouille je francuska kobasica poreklom iz Bretanje koja je preko iseljenika stigla na jug SAD i postala zaštitni znak Luizijane. U ovoj kajunskoj verziji sa dubokog juga pravi se od

Beer Style I 73

PIVSKA GASTRONOMIJA

svinjskog mesa, bibera, belog i crnog luka, vina i raznih začina. Jedan razigrani stout, porter kao što je Rock Art Double Smoked ili neki Bavarian marzen, a može i više, idealan je uz porciju ove kobasice. Stout se lepo slaže i uz neku dobro osušenu italijansku salamu, gde njegov bogati ukus smanjuje slanoću kobasice. Čuveni španski chorizo u svojoj začinjenijoj varijanti, sa ljućom dimljenom paprikom, skladan je partner nekom ćilibarskom lageru sa laganim slatkim ukusom. Nekako i ne čudi da varijanta za hrabre, snažne krvavice dobro začinjene biberom, odlično paše uz karamelni ukus nekog Scotch alea, recimo Great Divide Claymore.

U velikoj raznolikosti svog slaganja, pivo i kobasice ne idu samo jedno uz drugo, nego i jedno sa drugim. Brojni su kulinarski recepti gde su neophodna ova dva sastojka. Jedan jednostavan recept predlaže sledeće: na zagrejanom maslinovom ulju propržiti sveže, sirove kobasice, dok lagano ne potamne sa svih strana, zatim dodati iseckani crni luk, zdrobljeni beli luk, krompir, slatku alevu paprika i žalfiju, te lagano mešati dok luk ne omekša. Tada na scenu stupa tamno pivo, jedna čaša se dodaje u posudu i sve zajedno krčka na laganoj vatri nekih 45 minuta.

Ukoliko ponestane tečnosti, dodati još piva. Na kraju posoliti, pobiberiti i dodati iseckan peršun.

I naravno, otvoriti pivo.

Jedno standardno zimsko jelo je kupus dinstan u pivu, sa obaveznim kobasicama. Na puteru se proprže kobasice, sklone na stranu, a u posudu

74 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PIVSKA GASTRONOMIJA

se ubaci crni luk, beli luk, jabuke, so, biber i uz lagano mešanje krčkaju dok se ne dobije lepa, zlatna boju. Kobasice se sada vraćaju nazad u avanturu, zajedno sa iseckanim kupusom, pivom, vuster sosom, senfom i kimom. Kada proključa, vatra se smanjuje i kuva se dok kupus ne omekša, a tečnost ne ispari. Po potrebi još dosoliti i na kraju dodati mirođiju.

Fondi sa pivom i kobasicama jedno je od onih jela koja prosto ne podnose da se jedu u samoći. Za početak u činiji pomešati pivo i senf.

Na srednje jakoj vatri propržiti kobasice, crni luk i zdrobljeno seme komorača. Kobasice grubo usitniti varjačom i kada dobiju pravu boju dodati brašno, pripremljenu kombinaciju piva i senfa.

Pošto provri, smanjiti na laganiju temperaturu.

Postepeno dodavati fontinu, čedar i parmezan uz stalno mešanje, dok se sir ne otopi i smesa ne postane glatka. Ako je eventualno gušća nego što treba, dodavati još pomalo piva. I naravno, ne zaboraviti so i biber. Služiti uz neko dobro pecivo, obavezno u dobrom društvu.

Iza ova dva jednostavna, bazična sastojka krije se čitav niz mogućnosti kombinovanja i uživanja.

Ali, jedan stanovnik Arizone dodao je svemu ovome novu dimenziju – dijetu sa pivom i kobasicama. Tvrdi da je smršao tako što je mesec dana pio šest piva i jeo dve kobasice dnevno.

Istina, izmišljotina, želja za samoreklamiranjem, svejedno je. Pivo i kobasica zaslužuju bolju upotrebu.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 75

Heineken predstavio svoju najveću inovaciju

VRHUNSKO BEZALKOHOLNO PIVO Heineken® 0.0 sa duplo manje kalorija u odnosu na klasično pivo, manje šećera i nula odsto alkohola od sada i na domaćem tržištu

P

osle višegodišnjeg pažljivog istraživanja i korišćenja najsavremenijih tehnika proizvodnje piva, tim vrhunskih stručnjaka iz kompanije HEINEKEN pronašao je recept za svoje prvo bezalkoholno pivo – Heineken® 0.0. Limenka od 0,5l i nepovratna boca od 0,25l na čijoj je etiketi premijerno upotrebljena plava boja, sadrže napitak od 100% prirodnih sastojaka, kvalitetnog i prepoznatljivog Heineken® ukusa, sa samo 21 kalorijom na 100 ml.

Kako bi domaćem tržištu predstavio svoju inovaciju, Heineken® je organizovao zanimljiv događaj u okviru koga su na kulinarskom času pripremana jela u kojima se uživa uz pivo. Tom prilikom, veliki broj zvanica i prijatelja brenda uverili su se kako novi Heineken® 0.0 predstavlja savršen spoj sa omiljenom hranom. Osim toga, Heineken® 0.0 ambasadori govorili su o tome zašto je ovo bezalkoholno pivo idealno za sve koji vode računa o zdravlju, za sportiste, kao i odgovorne vozače.

76 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Najbolji srpski automobilista Dušan Borković istakao je da ga raduje što Heineken® nastavlja da promoviše odgovornu konzumaciju i vodi brigu o bezbednosti u saobraćaju. Kako kaže, sada uz bezalkoholno pivo Heineken 0.0, uvek može da se osveži za volanom. Da je Heineken® 0.0 pravi izbor, složila se i Jasmina Aleksandrov, bivša srpska košarkaška reprezentativka. Ona je rekla da joj ovaj napitak pomaže da nadoknadi neophodnu dozu vitamina i tečnosti nakon treninga, a uz to uvek može uživati u ukusu piva.

Poznata nutricionistkinja i blogerka Nevena Veselinović u svojoj kuhinji pridržava se zdrave ishrane, zbog čega je oduševljena što sada na tržištu postoji bezalkoholno pivo sa manje šećera.

Heineken® 0.0 napravljen je od jedinstvenog A-kvasca i kvalitetnih, 100% prirodnih sastojaka, koji čine suštinu ovog piva još od 1873. godine – vode, ječma, slada i hmelja. Ukus novog bezalkoholnog piva odlikuju voćne note sadržane i u 145 godina starom Heineken® DNK, ali sa blažom aromom slada. Ovaj savršeni

balans postiže se dvostrukim kuvanjem, fermentacijom i pažljivim odvajanjem alkohola.

Duplo manje kalorija u odnosu na klasično lager pivo i manje šećera čine Heineken® 0.0 zdravim izborom, zbog čega se ovo bezalkoholno pivo preporučuje svima koji vode zdrav život. „Kako trend brige o zdravlju stalno raste, naše analize govore da će svaki peti Heineken® koji se proda do 2020. godine biti sa 0.0% alkohola. Istovremeno, stalno osluškujemo potrebe potrošača i pratimo trendove koji ukazuju na rastuću popularnost bezalkoholnog piva širom sveta, dok svest o važnosti odgovorne konzumacije i pravilnih životnih navika čine osnovu našeg poslovanja. Heineken® je zato odlučio da lansira Heineken® 0.0 i na domaćem tržištu.

Od sada ćete moći da uživate u jedinstvenom Heineken® ukusu za kancelarijskim stolom, na poslovnom ručku, sportskim događajima, pa čak i u izlasku u koji ste pošli automobilom“, izjavila je Katarzyna Malczewska-Blaszczuk, direktor marketinga HEINEKEN® Srbije.

Nije uvek vreme za alkohol, ali jeste za Heineken 0.0!

www.beerstyle.rs

Beer Style I 77

KRAFT PIVARE

78 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

KRAFT PIVARE

Pivara Kaš

TAMO GDE PIVO NASTAJE Ukoliko želite da ispijete svoj Ryezen, Bledoliki, Hop Harvest Ale ili neko drugo pivo iz Kaš pivare, možete ih potražiti na četrdesetak odabranih mesta, u specijalizovanim prodavnicama, pivnicama, pubovima širom Beograda, u Novom Sadu, Nišu...

K

ada se pivara Kaš uselila u svoj sadašnji prostor, u starom delu Zemuna, na strmoj obali Dunava, nedaleko od Gardoša, srušen je dvorišni zid koji je zatvarao pogled na Dunav.

Osim praktičnog, ovo rušenje ima i simbolično značenje za ovu preduzimljivu pivaru, ali i brojne konzumente - rušenje starih zidova ukusa i otvaranje pogleda ka novim pivskim horizontima.

Poznato je da kombinacija ljubavi, upornosti, želje za istraživanjem, preduzimljivosti i posvećenosti, donosi i uspeh. A sve je počelo pod neizbežnim uticajem američke kraft revolucije. Prvo kao hobi, kombinacija poigravanja i istraživanja, kućno kuvanje piva za veselo i dobro druženje. Posle uspeha ovih prvih ,,eksperimenata’’, proradio je avanturistički duh, potreba za daljim dokazivanjem kod trojice drugara, Uroša, Vlade i Božidara i, sasvim prirodno, javila se

www.beerstyle.rs

želja da se krene dalje. Stalna potraga za dobrim ukusom, gutljajem koji osvežava i raduje, rezultirala je osnivanjem pivare Kaš, 2015. godine.

Posle ,,gipsy brewing’’ perioda, iznajmljivanja prostora i opreme, prirodan rast i zdrava ambicija doveli su do pronalaženja opreme kvaliteta potrebnog za sjajno pivo, kao i prostora u Zemunu, stare hale koja svoje korene vuče još iz vremena Marije Terezije. Baš kao rock’n’roll band – počelo se u garaži, kao lična priča, da bi se na kraju emocija podelila sa vernim fanovima.

Ovde okrenutost tradiciji, ali i novim tehnologijama nije samo puka fraza. Kaš je stari sumerski izraz za pivo, iz Mesopotamije, rodnog mesta ovog čarobnog napitka. Istraživanje prošlosti, proučavanje recepata starih majstora udruženi su u ovoj pivari sa savremenom opremom za proizvodnju kraft piva.

Beer Style I 79

KRAFT PIVARE

Neprekidno se posvećuje detaljna pažnja čitavom tehnološkom procesu, aditivi i konzervansi su za ove pivare izrazi iz rečnika nepotrebnih reči. Brižljivo se biraju najkvalitetnije sirovine, jer ovde su ukus i kvalitet na prvom mestu, na uštrb forsiranog kvantiteta, baš kako i treba da bude. Pivopije svih profila mogu biti sigurni da će u nekom od proizvoda pivare Kaš pronaći svog nezamenljivog pivskog favorita.

Već klasični predstavnik i adut ove pivare je Ryezen, Rye India Pale Ale, ražano pivo sa 6% alkohola. Ovo nepasterizovano, nefiltrirano, tamno, mutno pivo prava je radost za nepce sa svojim punim, profilisanim ukusom i nezaboravnom aromom. Tu je i njegov crni parnjak, Dark Ryezen IPA, a u ovom probranom društvu mogu

80 I Beer Style

se naći i prigodno nazvani Bledoliki, wheat PA, hoppy pilsner Lagerila, Nova Jugoslavija lager, Pumpkin Bloody Ale, Žožombr – ginger beer, sve do najnovijeg Kaš specijaliteta – Hop Harvest Ale. Za proizvodnju ovog piva dominantnog ukusa hmelja koristi se desetak puta veća količina ove čudesne biljke nego u proizvodnji standardnih IPA, a proizvedeno je u saradnji sa Crate Brewery iz Londona.

Hmelj korišćen za proizvodnju ovog piva stiže sa domaćih polja, iz Bačkog Petrovca, što nas dovodi do višeslojne priče o ekonomiji, sirovinama, proizvodnji. Slad se uvozi iz Austrije, jer domaća proizvodnja ne može da podmiri zahteve za kvalitetom ove pivare. A jasno je – bez dobrih sirovina nema ni dobrog piva. Dok ispijanje

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

KRAFT PIVARE

piva podrazumeva i dobro zezanje, u njegovoj proizvodnji tome nema mesta. Pravljenje piva je kompleksan, zahtevan posao, iziskuje stalnu pažnju i brigu, potpunu posvećenost poslu, naročito kada se radi o zanatskom pivu. Kapacitet ove pivare je 1000 litara dnevno i potrebno je mesec dana odležavanja pre nego što se puni u flaše i kegove, te krene u prodaju do krajnjih korisnika. Ovo nefiltrirano i nepasterizovano pivo ne može dugo da stoji i efikasna distribucija i stabilno tržište, sa redovnom potražnjom, ključni su za njegovo pravovremeno plasiranje.

Dok vino i naročito rakija mogu dugo i strpljivo da čekaju svoje konzumente, ovde su dobar tajming i stalni protok obavezni, a izraz lager koristi se samo za vrstu piva, a ne nagomilane proizvode. Takođe se konstantno prate eventualne promene u rodu ječma i u slučaju potrebe reaguje da bi se zadržao nivo prepoznatljivog ukusa i kvaliteta.

Svi ovi činioci, uz razne birokratske komplikacije i uglavnom nepovoljne ekonomske okolnosti, utiču i na cenu kraft piva koja je najveća prepreka da bi se, uz već priznati i poznati kvalitet, stiglo i do kvantiteta. Ovde u pivari Kaš su svesni težine zadatka kog su se prihvatili, ali su sigurni da uz pomoć nagomilanog iskustva, neprestano proširivanog znanja i još uvek neiskorišćenih potencijala mogu da odgovore izazovu vremena i okruženja. S druge strane, tu je i borba za povećanje i profilisanje pivske kulture i načina pijenja ovog drevnog napitka, otkrivanje novih ukusa i aroma, barem za naše pojmove, naspram uštogljene navike na par osrednjih ili gorih varijanti, gde su samo kvantitet i povoljna cena u prvom planu.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 81

KRAFT PIVARE

Izuzetno zanimljiv prostor u kom se nalazi pivara, sa svojim, slobodno rečeno, retro industrial izgledom, pogledom na široki mutno-plavi Dunav, idealno je mesto i za druženje uz pivo, razne proslave, poslovna okupljanja, ali i team building. Uz uživanje u pivu, ovde na samom mestu gde ono nastaje, kao i hrani i muzici, sa specifičnom atmosferom koju treba doživeti, druženje prijatelja, ali i poslovnih saradnika i zaposlenih ima posebnu dimenziju.

Ukoliko želite da ispijete svoj Ryezen, Bledoliki, Hop Harvest Ale ili neko drugo pivo iz Kaš pivare, možete ih potražiti na četrdesetak odabranih mesta, u specijalizovanim prodavnicama,

82 I Beer Style

pivnicama, pubovima širom Beograda, u Novom Sadu, Nišu. Takođe, odnedavno, piva ove pivare su svoje mesto našla u odabranim prodajnim mestima Merkator S sistema Oni koji su probali neće oklevati, oni koji nisu, saznaće šta su propustili kad jednom probaju.

Pun naziv ove pivare je Kaš Balkan Brewtopia, što jasno pokazuje želju da se proizvodi domaće, prepoznatljivo, autentično pivo. Ovde se na tome uporno radi i pored nepovoljnih vetrova sa raznih strana, a nama samo preostaje da pijući neko od Kaš piva podržimo ovaj projekat, a sebi obezbedimo nezaboravne trenutke uživanja uz vrhunsko pivo, tu iz našeg kraja.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREDSTAVLJAMO

Udruženje pivara Srbije je krovna organizacija proizvođača piva i slada u Srbiji čije su članice Apatinska pivara, Beogradska industrija piva BIP, Valjevska pivara, Carlsberg Srbija, Maltinex sladara, HEINEKEN Srbija. www.beerstyle.rs Beer Style I 83 www.pivaresrbija.rs

84 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva