Beer Style, specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ISSN 2560-5240

Beer Style www.beerstyle.rs

SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA KULTURU KONZUMIRANJA PIVA

Mart 2019.

Godina II Broj 8

Beer Style SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA KULTURU KONZUMIRANJA PIVA IZDAVAČ Beer Style d.o.o.

Teodora Pavlovića 29 Novi Sad Srbija Web: www.beerstyle.rs E-mail: office@beerstyle.rs DIREKTOR Ivan Ivanović E-mail: ivan.ivanovic@beerstyle.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dejan Miškov mob: +381.63.217.527 E-mail: dejan.miskov@beerstyle.rs SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović E-mail: office@beerstyle.rs GRAFIČKO UREĐENJE Produkcija F&B Media Novi Sad WEB MASTER Marko Dobranić E-mail: office@beerstyle.rs MARKETING F&B Media Novi Sad REDAKCIJA Ivan Ivanović Dejan Miškov Zoran Subašić Jovana Rakić Mirjana Kujović Marko Dobranić Dejan Rakić Andrea Magazin ŠTAMPA MAKS PRINTING Zemun PRAVNI SAVETNIK ADVOKATSKA KANCELARIJA ŽIGIĆ Novi Sad TIRAŽ 11.000 primeraka Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa i PR tekstova. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojima se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Magazin se ne distribuira osobama mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad 663.4 BEERStyle : specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva / glavni i odgovorni urednik Dejan Miškov. -God. 1, br. 1 (dec. 2017)- . Novi Sad : Beer Style d.o.o, 2017-. - Ilustr. ; 31 cm Dvomesečno.

ISSN 2560-5240 = BeerStyle COBISS.SR-ID319040263

GDE IMA DIMA IMA I VATRE

Č

esto se pitamo ovih dana, da li ovo „narodsko“ zapažanje može da se primeni na trenutno veoma aktuelnu situaciju u pivskom svetu Srbije? Mnogo se priča, šuška se po kuloarima, priča u poverenju, te se tajnovito i sa dozom mistike poluglasno tvrdi – neka velika industrijska pivara u Srbiji se namerila da kupi ili da preuzme neku srpsku kraft pivaru. Gde ima dima, ima i vatre – mudro je zaključio naš narod, no pitanje je da li je to istina ili samo urbani mit. Mi se ovde ne bi bavili mitovima i čaršijskim pričama, već bi probali da snagom argumenata rešimo ovu pivsku misteriju, ali i da damo neke odgovore. Činjenica je da je srpska kraft scena u proteklih godinu-dve značajno porasla i da se pojavilo mnogo novih kraft pivara. Takođe, od mnogo novih pivara izdvojilo se desetak koje svojim kapacitetima premašuju pojam zanatske pivare i ulaze na teren industrije.

Kapaciteti srpskih kraft pivara dolaze do udela na tržištu, kada počinju da interesuju industrijske pivare, te da ulaze u statistiku koja definiše procente potrošnje piva. Činjenica je i da sve velike industrijske pivare, a koje posluju u Srbiji, su u vlasništvu internacionalnih kompanija, a koje drže tržišta okolnih zemalja, a koja su razvijenija od

srpskog tržišta. Na tim tržištima, uzmimo primer Hrvatske, jedna velika internacionalna pivara, koja u Srbiji suvereno vlada tržištem, je kupila jednu hrvatsku kraft pivaru. Ne treba biti mnogo mudar, već sabrati dva i dva, te se odgovor nameće.

Ukoliko u ovim pričama ima istine šta time srpsko tržište kraft i premijum piva dobija, a šta gubi?

Naše mišljenje je da srpsko tržište mnogo više dobija nego što gubi. Treba imati na umu da velike industrijske pivare imaju značajne pozicije na tržištu, ekskluzive u velikom broju ugostiteljskih objekata i sredstva da plate pozicije u ritejlu. Ukoliko ima istine u pričama, te neka od velikih industrijskih pivara kupi neku kraft pivaru, dešava se sledeće - Srpski kraft na velika vrata ulazi u HORECA sektor, značajno se pojavljuje na policama velikih trgovačkih lanaca, te snagom ozbiljne marketinške kampanje dopire glas o njemu do svih pivopija.

Upravo ove činjenice bi učinile srpska kraft piva pristupačnijim, a verovatno i prijemčivijim, na zadovoljstvo kupaca. Valja istaći, da bi se količine znatno povećale, a što bi smanjilo cenu i povećalo potrošnju, ali i prodaju.

Ima li istine u onoj narodnoj, da gde ima dima, ima i vatre?

SADRŽAJ 20

DA LI POSTOJI PROLEĆNI STIL PIVA Dobar izbor mogla bi biti i voćna piva. Mnoge pivare upravo u proleće izbacuju na tržište svoja sezonska voćna piva čiji ukus se kreće u rasponu od manga preko breskve do maline ...

28

NAŠ ZADATAK JE OMASOVLJAVANJE SRPSKOG KRAFT PIVA Stalno radimo na ukrupnjavanju Udruženja, kako bi se registrovane mini pivare uključile u njegov rad, a onima koji se bave “kućnim pivarstvom” i ,,gipsy brewingom‘‘ želimo ...

34

VLADAR KRAFT IMPERIJE I NJEGOVA DECA Svojom svežinom, citrusnim nijansama, voćnim ukusom, izraženom gorčinom, ova piva su polako, ali uporno probijala svoj put do srca ...

48

PIVSKA SILA U SENCI MOĆNIH SUSEDA Reinheitsgebot, nemački zakon o čistoći piva, nije obavezno važio i u Austriji, što je omogućavalo veću raznovrsnost u proizvodnji ...

74

POSEBNO PIVO ZA POSEBAN LOKAL Remont je Pale Ale sa 5,2% alkohola, pitko i veselo pivo koje će bez većih problema prihvatiti i oni koji nisu previše navikli na kraft avanture ...

Promeni ukus neo kapsulom TM

PREMA ZAKONU O OGLAÅ AVANJU DUVANSKIH PROIZVODA OVA STRANA NIJE DOSTUPNA

PREMA ZAKONU O OGLAÅ AVANJU DUVANSKIH PROIZVODA OVA STRANA NIJE DOSTUPNA

SAVETI

Pametno kupite

PILSNER PIVARE PREMIER

P

romenljivo vreme, uobičajeno za mart, najavljuje da je zimi kraj. Polako se prelazi sa teške hrane na laganija jela, iz čizama u patike, a sa tamnih piva na lagana i osvežavajuća.

Premier Pilsner je lako i pitko osvežavajuće pivo sa blago sladnom osnovom, u aromi umereno zahmeljeno sa svežim začinskim i cvetnim aromama hmelja, a na samom kraju će vas oduševiti jasnom pikantnom blago gorkom završnicom. Proizvedeno od najkvalitetnijih svetlih sladova, sa namerom da gasi žeđ, osvežava, krepi i relaksira. Preporučuje se u slučaju prolećne malaksalosti u suncem okupanoj bašti kafića.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 9

ZANIMLJIVOSTI

DA LI ZNATE ŠTA JE “ZALEĐENA KRIGLA”

P

opularna “poslastica” nastala u Japanu zvana Zaleđena krigla je u stvari sladoled.

Ovaj sladoled se stavlja na vrh krigle pune piva. Napravljen je od tamnog piva, a više je nalik gustoj peni nego “običnom” sladoledu, te mu lakoća omogućava da pluta po tečnosti i ne pada na dno.

TRI PIVARE SA NAJDUŽOM TRADICIJOM

D

avne 1040. godine u Nemačkoj je otvorena pivara „Weihenstephan“. Deset godina kasnije otvorena je pivara „Waltenburg Abbey“. Pivara „Bolten“ otvorena je 1266. godine, takođe u Nemačkoj. Ovo su tri najstarije pivare na svetu i još uvek proizvode pivo.

NAJPOPULARNIJE PIVO NA SVETU

R

aritet i ručno kreirani ukus ovih piva čini ih veoma traženim od strane kolekcionara i entuzijasta. Danas samo osam piva na svetu nosi titulu trappist piva, a upravo ova piva su najpopularnija piva na svetu. Belgijski sveštenici prave jedno od najtraženijih piva na svetu, reč je o Westvleteren XII.

10 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

PIVOM PROTIV KAŠLJA

S

vakodnevnim konzumiranjem sirupa napravljenog od piva rešićete se suvog kašlja. Piva od ječma sadrže određene enzime koji poboljšavaju cirkulaciju respiratornih organa i ne dozvoljavaju akumulaciju šlajma. Sirup se pravi od piva i kurkume sa malo tople vode. Jeftino, ukusno, a efikasno.

DA LI STE ALERGIČNI NA PIVO

A

kne, upaljena koža, bol u grudima, bol u stomaku, kijanje, mučnina, povraćanje, dijareja samo su neki od simptoma koji mogu da ukazuju da ste alergični na pivo. Alergija na pivo je retka, ali nije nemoguća, jer pivo pored vode sadrži još i ječam, slad, kvasac i mnoge dodatke. Alergija na pivo manifestuje se odmah nakon konzumacije, tako da ćete je lako prepoznati i obavezno se javiti lekaru.

REKORDERI U ALKOHOLISANJU

1920.

godine je u Francuskoj potrošnja alkohola bila 22,1 litar po stanovniku godišnje. 1990. godine ova cifra spala je na 11,2 litre po stanovniku godišnje. Sa druge strane 92,8 % odraslog stanovništva Jordana nikada nije okusilo alkohol.

12 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ZANIMLJIVOSTI

TRI SAVETA ZA ARHIVIRANJE PIVA

P

rostorija u kojoj arhivirate piva treba da bude čista i prohladna tokom cele godine.

Temperatura od 10 – 15 °C je savršena.

Treba obratiti pažnju da pivo stoji uspravno. Pivo ne sme biti u dodiru sa čepom jer može doći do hemijskih reakcija između piva i metala. Arhivirajte samo pivo koje ste probali i utvrdili da je vredno arhiviranja, a svakih šest meseci probajte po jedno pivo iz arhive kako biste znali u kom pravcu se menja njegov ukus.

ŠAMPIONI U POTROŠNJI PIVA

U

Australiji je 1974. godine popijeno 9,7 litara piva po stanovniku. Ovo je rekord u proteklih pola veka. Približila im se jedino Nemačka 1976. godine sa 9,51 litar po stanovniku.

TRI RAZLOGA DA PIVO PIJETE IZ ČAŠE

K

ada pijete pivo iz čaše uživaju skoro sva čula: čulo vida, čulo ukusa i čulo mirisa. Aroma ne može da se oseti ako pivo pijete iz flaše, jer je grlić flaše previše uzak. Pena je veća i ukusnija kada se pivo uspe u čašu. Sipanjem piva u čašu aktivira se ugljen dioksid i stvara se pena, ako se pije iz flaše sav ugljen dioksid odlazi u želudac i izaziva neprijatno nadimanje.

14 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

Sladara Soufflet Srbija doo Industrijska zona 2 BaÄ?ka Palanka Srbija Tel: +381. 21. 75. 29. 10 Fax: +381. 21. 60. 42. 399

ZANIMLJIVOSTI

ČAŠE

P

osude iz kojih se pivo pilo kroz istoriju su se menjale od sirovih, drvenih posuda pa sve do zlatnih i porcelanskih. Posuda iz koje su ljudi pili pivo veoma često je nagoveštavala njihov status u društvu.

RAST KINESKOG TRŽIŠTA

K

inesko pivsko tržište je najbrže rastuće na svetu. Pretpostavlja se da će u narednih nekoliko godina preuzeti vođstvo u godišnjoj konzumaciji piva po stanovniku, koje poslednjih godina pripada Česima.

NAJSTARIJI PIVSKI ZAKON

J

edan od najstarijih zakona posvećen je proizvodnji piva. Vavilonski Kralj Hummurabi je doneo zakon koji je svakom stanovniku Vavilona obezbedio određenu količinu piva koju je taj stanovnik morao da popije svaki dan, količina je bila određena socijalnim statusom u društvu.

16 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

SAVETI

Beer Style vam predlaže

U MARTU GERONIMO

N

emojte dozvoliti da na prvi izlet ove godine odete nepripremljeni. Savršen dan u prirodi upotpunite sa savršenim ukusom domaćeg piva. Iz pivare Tabubu, toplo Vam preporučujemo njihovog „Indijanca“ da Vam upotpuni dan.

Originalan i autentičan, pomoći će Vam da u degustaciji piva uživate na jedan sasvim novi način, uz obilje mirisa i aroma, baš kako i dolikuje početku proleća.

Geronimo pivare Tabubu je klasičan predstavnik američkog ejl stila (APA), suvo hmeljen sa Amarilom. Uz 20% specijalnih sladova, poseduje puno telo i obiluje citrusnim aromama. Sadrži 5,2% alkohola i najbolje ga je servirati rashlađenog na temperaturi od 5 do 8 stepeni.

18 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

SAVETI

Beer Style vam predlaže

U APRILU BELGRADE IPA

Š

ta drugo može biti bolje i srdačnije preporučeno u aprilu nego “April u Beogradu” uz Belgrade IPA pivare Salto? Ovo je prvi recept koji je pripremljen u novoj pivari u Beogradu.

Ponos pivare Salto, što zbog imena koje nosi, što zbog savršenog balansa. Kombinovanjem Amarillo, Cascade i Centennial hmelja dobili su skladni voćni buke koji se savršeno uklapa sa blagim karamelnim telom. Zahvaljujući dugom periodu odležavanja, alkoholne note su vešto umekšane, pa je ovo pivo odličan izbor za aprilske “sunčane i nasmejane dane” uz “usne jedne devojke što se divno mazi”...

www.beerstyle.rs

Beer Style I 19

Stiglo je proleće, a sa njim i razna pitanja

DA LI POSTOJI PROLEĆNI STIL PIVA Dobar izbor mogla bi biti voćna piva. Mnoge pivare upravo u proleće izbacuju na tržište svoja sezonska voćna piva čiji ukus se kreće u rasponu od manga preko breskve do maline. Ova piva najbolje je piti sveža, proizvedena od nekog obližnjeg proizvođača ili direktno iz točilice

Č

uveni engleski pesnik američkog porekla i nobelovac, T.S. Eliot, u jednoj svojoj pesmi kaže da je april najokrutniji mesec. Ovo mišljenje je prilično usamljeno, jer su asocijacije na proleće obično sasvim drugačije, mada i prilično stereotipne. Na kraju krajeva, doživljaj je sasvim ličan. Oni 60+ žaliće se na česte vremenske promene, a neumorni teoretičari zavera će te iste promene lako uzeti kao dokaz da više ništa nije kao pre i da se nešto čudno dešava. Samo

su pivopije sigurno na svome – nema buđenja iz zimskog sna da bi se uživalo u proleću, jer pivska sezona traje 365 dana.

Mišljenja o prolećnom stilu piva prilično su različita. Činjenica je da ostala godišnja doba imaju izrazitije favorite, zima izdašno nudi imperial stout, porter, barley wine, jesen je prepoznatljiva po oktoberfest i pumpkin pivima, a letnje vrućine se lakše podnose uz wheat beer, lager, pilsner, lagani pale ale... Prema njima je lakše i odrediti

AKTUELNO

se, jer su više profilisana, pa se spram toga i okreće pivski kompas – zima i hladnoća, leto i vrućina, jesen i velika ponuda sezonskih ukusa i naravno Oktoberfest. U poređenju sa ovim, proleće deluje prilično neuhvatljivo, što je negde u samoj njegovoj prirodi – piti pivo u martu zalepljen uz šank u toploj pivnici ili u maju u nekoj osunčanoj bašti, sasvim je različito iskustvo.

Možda jedino pivo koje se, barem u teoriji, može nazvati prolećnim, je Maibock. Bock piva su nastala u srednjem veku u saksonskom gradu Ajnbeku. Kasnije, proizvodnja ovog piva se proširila i na jug Nemačke, naročito u Bavarskoj.

Piva iz ove porodice obično su snažna i tamna, sa većim sadržajem alkohola. I ovde su istorijske i geografske okolnosti uticale na razvoj piva.

Bock sa severa postao je popularan i u drugim zemljama, naročito u Italiji, pa je morao imati veći sadržaj alkohola kako bi preživeo put, nešto slično kasnijoj priči o pale aleu koji je zbog puta do Indije postao predak IPA. U Minhenu u Bavarskoj monasi su bock prilagodili svojim strogim pravilima uskršnjeg posta kada im je bilo dozvoljeno samo unošenje tečne hrane. Pošto su ovi monasi stigli sa juga, iz Italije, i privikavali se na oštriju klimu, razvili su jako, kalorično pivo sa visokim stepenom alkohola, preteču današnjeg Salvatora. Iako su se vremena i ukusi promenili,

22 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

a period pijenja ovog piva proširio na veći deo godine, bock koji su pravili monasi u Minhenu bio je proizvođen i konzumiran isključivo u prolećnim mesecima, za vreme velikog posta.

Maibock ili majski bock, kako mu ime kaže, karakterističan je za severnu postojbinu bocka.

Lepo vreme, sezona kafanskih bašta i veći boravak napolju doprineli su rađanju ovog piva čija prolećna popularnost se i danas ne dovodi u pitanje. Za razliku od svojih južnih rođaka Maibock je obično svetliji, sa takođe većim sadržajem alkohola, uz korišćenje najfinijih vrsta hmelja.

Boja ovog lagera nalazi se između 5 i 8 EBC, stepen gorčine se kreće između 35 – 45 IBU, sa sadržajem alkohola najčešće od 6,5% do 7,5%.

Preporučena temperatura za njegovo serviranje je 8-9 stepeni. Poznavaoci kažu da Maibock, iako ga, razume se, ima flaširanog, najbolji ukus ima kada je natočen svež, direktno iz bureta, ne previše brzo kako bi ovo pivo bilo okrunjeno kremastom, stabilnom penom. Pa, ako vas put nanese negde u Saksoniju tokom ovog proleća, odlazak u neku lokalnu pivnicu, na sveže natočeni Maibock je obavezna lektira.

Dobar izbor mogla bi biti i voćna piva. Mnoge pivare upravo u proleće izbacuju na tržište svoja sezonska voćna piva čiji ukus se kreće u rasponu od manga preko breskve do maline. Ova piva

www.beerstyle.rs

Beer Style I 23

AKTUELNO

najbolje je piti sveža, proizvedena od nekog obližnjeg proizvođača ili direktno iz točilice.

Hoegaarden je kod nas najpoznatiji belgijski witbier.

Nastao još u srednjem veku u istoimenom selu ovaj witbier je sredinom prošlog veka počeo da gubi bitku sa sveopšte prisutnim lagerima i gotovo je nestao sa tržišta. Zahvaljujući preduzimljivosti lokalnog biznismena i kasnijim ulaganjima velikih kompanija Hoegaarden se vratio na veliku pivsku scenu. Ovaj mutni, nefiltrirani ale svoj karakterističan ukus duguje korijanderu i narandžinoj kori. Natočen u tradicionalnu široku, relativno tešku heksagonalnu čašu, u bašti nekog kafea sa dobrim pogledom, može biti pravo prolećno rešenje.

Naravno da priča ne bi bila potpuna bez nekog kvalitetnog pilsnera. Ima ga u gotovo nebrojeno verzija i otkako je proizvedeno četrdesetih godina

24 I Beer Style

devetnaestog veka ovo pivo je pokorilo planetu i promenilo pivsku sliku sveta. Dobar pilsner u dobrom društvu, po prijatnom aprilskom danu (ma šta pesnik rekao) može biti ono malo zadovoljstvo koje vraća osmeh na lice.

IPA, taj favorit kraft pivara, u svojoj raznovrsnosti uvek krije nekog favorita koji je idealan za prolećne dane. Ponuda domaćih kraft pivara je izuzetna, tako da čovek može probati IPA svetskih ukusa, a da se ne mrdne od kuće.

Irish red sa svojim izraženim sladnim ukusom, neodoljivom bojom, manjim stepenom alkohola i nivoa gorčine koji se kreće od 20-28 IBU za mnoge pivopije predstavlja pivo uz koje se eventualna prolećna zaljubljenost mnogo lakše podnosi. Ili se u njoj, uz Irish red, još više uživa.

A sezona roštiljanja na otvorenom tek treba da počne...

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

RAZGOVOR SA POVODOM

Miroslav Mihnjak, najveći kolekcionar pivskih etiketa u Srbiji

NAJBROJNIJE SU MI ETIKETE APATINSKE PIVARE Među skoro 3.000 etiketa srpskih piva nemoguće je nemati etikete iz najstarije aktivne privare u Srbiji, Apatinske pivare.

Ne znam tačno godinu najstarije etikete, ali ima i predratnih. U mojoj kući se najviše pije Jelen pivo i to je tako oduvek – priča Miroslav u razgovoru za Beer Style magazin

S

vi oni koji istinski vole pivo tačno znaju gde su, kada i koju novu vrstu piva probali, a Miroslav Mihnjak iz Gospođinaca iz južne Bačke ništa ne prepušta sećanju. On ima dokaz svakog svog susreta sa najrazličitijim vrstama svog omiljenog pića. U svojoj kolekciji ima više od 40.000 etiketa iz 214 država, što je najviše etiketa od svih domaćih kolekcionara, ali i brojka koja određuje manje kolekcionare u svetu. Miroslav je ponosan na mnogobrojne etikete srpskih piva, po čemu je u samom vrhu svetskih kolekcionara.

26 I Beer Style

Posebno mesto u njegovoj kolekciji imaju etikete njegovog omiljenog piva.

– Među skoro 3.000 etiketa srpskih piva nemoguće je nemati etikete iz najstarije aktivne privare u Srbiji, Apatinske pivare. Etiketa iz Apatinske pivare imam 278 i među najbrojnijim su u mojoj kolekciji.

Ne znam tačno godinu najstarije etikete, ali ima i predratnih. U mojoj kući se najviše pije Jelen pivo i to je tako oduvek – priča Miroslav.

Miroslav pivske etikete skuplja od 1998. godine, kada je u Bosni probao pivo kojeg tada u njegovoj

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

RAZGOVOR SA POVODOM

okolini nije bilo. Poneo je etiketu da pokaže društvu i vremenom nastavio sa tom praksom. Vodio je evidenciju o svakoj etiketi, što je preraslo u hobi, a onda i u ljubav koja je obeležila njegov život.

Da labologija nije samo skupljanje pivskih etiketa, Miroslav svakodnevno dokazuje.

– Nemoguće je baviti se ovim hobijem, a da ne znate ništa o pivu. Ne znam sa kolikim znanjem raspolažu ostali kolekcionari, ali verujem da i oni puno znaju. Ja sam otišao korak dalje i sakupljam dokumentaciju da napravim enciklopediju srpskih pivara. Osim toga, napravio sam i svoje pivo, a pivu sam napisao i odu.

Internet je Miroslavu otvorio svet komunikacije sa drugim kolekcionarima sveta, redovan je posetilac i skupova kolekcionara, a u razmeni etiketa primarni cilj su mu etikete iz Srbije, potom bivše Jugoslavije, pa etikete iz manjih, egzotičnih država. Već dugo u poslu, ističe razliku između pivskih etiketa nekada i sada.

www.beerstyle.rs

– Današnje etikete su modernije, kvalitetnije, ali odaju trend prolaznosti. Veliki broj pivara uvodi retro etikete, što odaje jasnu sliku koliko su nekadašnje etikete bile upečatljivije iako daleko jednostavnije – kaže Miroslav, koji iz svoje bogate kolekcije ipak može da izdvoji omiljene: – To su veoma stare etikete, među kojima su i neke iz Apatinske pivare stare i stotinak godina.

Miroslav je i među prijateljima poznat kao veliki poznavalac piva, pa mu često postavljaju razna pivska pitanja, a on im odgovara šaljivom replikom iz filma „Lajanje na zvezde“: „Je lʼ vidiš sa kakvim se predznanjem ide u kafanu?“

Beer Style I 27

INTERVJU

28 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

INTERVJU

Dejan Smiljanić, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije

NAŠ ZADATAK JE OMASOVLJAVANJE SRPSKOG KRAFT PIVA Stalno radimo na ukrupnjavanju Udruženja, kako bi se registrovane mini pivare uključile u njegov rad, a onima koji se bave “kućnim pivarstvom” i ,,gipsy brewingom‘‘ želimo da pomognemo, kad se za to stvore uslovi, i olakšamo put do registracije firme, kako bi i oni postali naši punopravni članovi – kaže u razgovoru za Beer Style Dejan Smiljanić

www.beerstyle.rs

Beer Style I 29

INTERVJU

O

d kada postoji Udruženje i ko su njegove članice?

Naše Udruženje je osnovano 30. januara 2018. godine. U početku je bilo 17 članica-osnivača, a danas Udruženje broji 23 člana, što je više od polovine registrovanih malih pivara u Srbiji. Svi pivari koji su u Udruženju zvanično su registrovani u registru proizvođača piva pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a to su trenutno: KRUGHER I BRENT, THE BLACK TURTLE, KABINET BREWERY, KAŠ BALKAN BREWTOPIA, ZR MEDVED, MINI PIVARA DOO – PIVARA KORS, PIVARA TRON, MALA PIVARA PAUNOVIĆ, DOGMA BREWERY, MINI PIVARA BAŠ PIVO, PIVARA PRINC, PIVARA VRAČ, UBSKA PIVARA, PIVARA CROW BREWERY, KOMPAS PIVO, FERIX TEHNOLOGIJE, PIVARA SALTO, PIVARA GVINT, UG MUZEJ PIVARSTVA ĐORĐE VAJFERT, ZANATSKA PIVARA RAVANGRAD SOMBOR, IVANČIĆ I SINOVI – PIVARA ŠLIF, NS ZANATSKA PIVARA, FUTURISIMO DOO – ACADEMIA BREWERY. Šta ste do sada uradili na popularizaciji kraft piva?

Zahvaljujući uspešnoj saradnji sa resornim Ministarstvom, naše Udruženje se po prvi put zvanično predstavilo prošle godine, na 85.

Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Svi članovi Udruženja imali su besplatan nastup u okviru izložbe Kvalitet više. Podržavamo organizaciju manifestacija kao što su Dani Vajferta u Pančevu, Beogradski manifest, Craft & Taš, kako bi afirmisali proizvodnju zanatskog piva i napravili kalendar manifestacija, da bi naši

30 I Beer Style

članovi mogli na vreme da se prijave i pripreme za nastup. Naravno, stalno radimo na omasovljavanju Udruženja, kako bi se registrovane mini pivare uključile u njegov rad, a onima koji se bave “kućnim pivarstvom” i “gipsy brewingom” želimo da pomognemo, kada se za to stvore uslovi, i olakšamo put do registracije firme, kako bi i oni postali naši punopravni članovi. Naša ideja je da se Udruženju priključe svi relevantni zanatski pivari u Srbiji, da se stvori operativna organizacija, pa da nađemo modus da privučemo kućne i gipsi pivare, te im predložimo interese koje pruža članstvo u Udruženju. Udruženje radi i na promociji upotrebe kvalitetnih prirodnih sastojaka, kako bi se konkurentnost zanatskog piva podigla na još viši nivo. Mislim da je vredno spomenuti da je naše Udruženje uspostavilo saradnju sa SIBA, Udruženjem nezavisnih pivara Velike Britanije, a takođe smo se uključili u IBE (Indenpendent Brewers of Europe), asocijaciju koja u Briselu predstavlja 29 nacionalnih udruženja, sa preko 9500 pivara širom Evrope.

Kakve benefite imaju članice Udruženja?

Zastupanje njihovih stavova i mišljenja i poslovni razvoj zanatskih pivara u Srbiji. Organizovan nastup na relevantnim manifestacijama, direktna komunikacija sa državnim organima i mogućnost poboljšanja zakonske regulative, saradnja sa međunarodnim institucijama i asocijacijama koje se bave kraft pivarstvom. Članovi Udruženja imaju pogodnosti prilikom prijavljivanja na festivale zanatskog piva, a ozbiljno radimo i na tome da organizujemo svoj festival.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

INTERVJU

www.beerstyle.rs

Beer Style I 31

INTERVJU

A kakve su njihove obaveze?

Naši članovi imaju obavezu da se uključe u rad Skupštine, Upravnog i Nadzornog odbora sa ciljem zastupanja zajedničkih stavova, naročito oko unapređenja zakonskih propisa i dijaloga sa državnim organima. Naravno, obaveza svakog člana je i redovno izmirivanje godišnje članarine.

Emil Čukić iz Privredne komore Beograda i sekretar Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije nam kaže: Cela ideja je počela 2015. godine, kada je pri Privrednoj komori Beograda osnovana Grupacija malih proizvođača piva. Par godina kasnije oni su postali deo Grupacije proizvođača piva i slada, imaju svoju Sekciju zanatskih i malih pivara. Da bi dobili neku veću podršku, da bi mogli da organizuju festivale i konkurišu za fondove su se odlučili da osnuju svoje Udruženje malih i nezavisnih pivara Srbije, koje funkcioniše paralelno sa Sekcijom. Usko sarađujemo već četiri godine, na obostrano zadovoljstvo.

32 I Beer Style

Šta očekujete od pomoći USAID-a Udruženju?

Mi smo se uključili u USAID projekat ,,Saradnja za razvoj‘‘, za period 2018 - 2021. Njegov cilj je unapređenje poslovnog okruženja i podrška razvoja MSP sektora u našoj zemlji, sa posebnim akcentom na male pivare. Akcionim planom su predviđene 4 aktivnosti: 1. Identifikacija regulatornih prepreka koje ometaju ekonomski rast 2. Olakšavanje kanala komunikacije između nadležnog Ministarstva i malih pivara 3. Izgradnja kapaciteta poljoprivredne inspekcije Ministarstva u cilju unapređenja inspekcijske kontrole malih pivara 4. Unapređenje komunikacije između Udruženja i drugih domaćih i stranih organizacija i udruženja U vezi sa ovim Upravni odbor Udruženja formirao je dva radna odbora za saradnju sa USAID-om: Radni odbor za unapređenje zakonskih propisa vezanih za proizvodnju, plasman i tržište piva i Radni odbor za unapređenje komunikacije i trajni dijalog između Udruženja i državnih organa i drugih organizacija i udruženja pivara.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

INTERVJU

Subvencije države kraft pivarstvu?

Mi bi smo ovim putem želeli da se zahvalimo resornom Ministarstvu na konstantnoj pomoći.

Dva predstavnika Udruženja su uključeni u Radnu grupu za donošenje Zakona o pivu koji bi trebalo da se donese do kraja 2019. godine i dali su svoje mišljenje o nacrtu tog zakona. Upravni odbor Udruženja održao je krajem prošle godine sastanak sa ministrom poljoprivrede gospodinom Branislavom Nedimovićem i on je tom prilikom lično podržao male pivare i rad Udruženja i najavio još veću podršku u narednom periodu, kako bi se male pivare bolje pozicionirale i bile konkurentnije.

Akcize su bolna tačka?

Akcize predstavljaju najveće opterećenje u poslovanju kraft pivara. Naše kolege iz EU imaju umanjenje na akcizu za 50% , što je praksa i u drugim zemljama sveta. Udruženje je tokom prošle godine uputilo dve inicijative za smanjenje akciza za 50% za male pivare koji proizvode do 10.000 hl piva godišnje. Nažalost, nikakvog odgovora od Ministarstva finansija nije bilo. Naš udeo na tržištu piva u Srbiji je mali i ovo umanjenje ne bi se mnogo odrazilo na budžet, ali bi zato ohrabrilo nove proizvođače da krenu sa proizvodnjom i na taj način dugoročno pomognu i budžetu. Po odnosu kupovne moći i akciznog opterećenja smo na poslednjem mestu u Evropi – šta više reći?

www.beerstyle.rs

Beer Style I 33

STILOVI PIVA

Podstilovi India Pale Ale

VLADAR KRAFT IMPERIJE I NJEGOVA DECA Svojom svežinom, citrusnim nijansama, voćnim ukusom, izraženom gorčinom, ova piva su polako, ali uporno probijala svoj put do srca, ili bolje rečeno nepca i jetre američkih, a potom i pivopija širom sveta

34 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

N

ekrunisani vladar kraft imperije svakako je IPA. Ovaj pivski stil koji postoji više od dva veka bio je potisnut i gotovo zaboravljen, dok ga američki kraft pivari, sređenog i osveženog, nisu vratili u centar pažnje. U poslenjih trideset – četrdeset godina iz ovog stila rodili su se novi stilovi, podstilovi, kombinacije aroma i ukusa koje je teško nabrojati jer se stalno pojavljuju nove.

Broj 56013 zvuči kao neka šifra, a iza toga se krila stvarčica, ili bolje rečeno biljčica koja je na svoj način promenila svet piva. Bila je to nova sorta

www.beerstyle.rs

hmelja koja se na tržištu pojavila 1972. godine i postala poznata pod imenom Cascade. Čim su pioniri, preteče kraft revolucije otkrili ovu sortu sa njenim citrusnim aromama, stvari su počele ubrzano da se odvijaju. Kada su se u razmaku od nekoliko godina pojavili prvo Liberty beer (1975. godine), a legendarna pivara Siera Nevada 1981. godine napravila Christmas beer, značilo je to i rođenje American IPA. Za razliku od tržišno potisnutog britanskog preteče koji je bio slabiji i manje zahmeljen, Amerikanci kao da su se vratili

Beer Style I 35

STILOVI PIVA

osnovama IPA, iz vremena njegovog nastanka, sa višim stepenom alkohola i puno hmelja u pivu.

Samo što, za razliku od svog davnog pretka, ova piva nisu bila namenjena za dug put i stajanje u buretu, već je naglasak bio na njihovoj svežini – pravo iz pivare na točilicu. Sa IPA se dogodilo nešto slično kao i sa engleskim jezikom – Amerikanci ga koriste, ali su od njega napravili prilično ličnu, samosvojnu verziju.

Svojom svežinom, citrusnim nijansama, voćnim ukusom, izraženom gorčinom, ova piva su polako, ali uporno probijala svoj put do srca, ili bolje rečeno nepca i jetre američkih, a potom i pivopija širom sveta. U početku možda jeste išlo polako, ali su

36 I Beer Style

kasnije stvari išle sve brže i brže, rađanje hiljada kraft pivara, nova piva sa sve izraženijim ukusima i jačim aromama, a čuveno 3C američkih hmeljeva, Chinook, Cascade, Centennial, uz još neke sorte, postalo je zaštitni znak American IPA. Boja mu varira od starog zlata do bakra, nekad je bilo bistro, ali je sve češće je mutno, nefiltrirano.

Citrusne arome preovlađuju, kao i voćne note.

Sladnost je daleko manje izražena nego kod British IPA, a gorčina je naravno prisutna, od naglašene do vrlo intenzivne, ali kod kvalitetnih piva ne bi trebala da bude neprijatna. Nivo alkohola najčešće je od 5,5% do 7,5%, a IBU se kreće od 40 do 70.

Kao što postoje neke stilske razlike u muzici ili

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

STILOVI PIVA

u načinu igranja košarke između dve američke obale, tako se i American IPA podelio na West Coast IPA i East Coast IPA. West Coast IPA je nastao kao plod odvojenog rada nekoliko pivara istovremeno. Možda je i geografija odigrala svoju ulogu – pacifički severozapad SAD čuven je po svojoj proizvodnji hmelja. A kada se radi o West Coast IPA, hmelj je ključna reč, borbeni poklič. Tradicionalno, aroma slada i aroma hmelja su izbalansirane, što ovde nije slučaj, hmelj u potpunosti preovlađuje. Ova hrabra piva prosto pršte aromama citrusa, grejpfruta, bora, voća, uz neizbežnu eksploziju gorčine, a eksperimentisanje i kombinovanje sastojaka neprestano donosi nova

www.beerstyle.rs

iznenađenja. Kalifornijski pivari naročito u ovome prednjače. Za one kojima ovaj udarac gorčine nije dovoljan preduzimljivi pivari su smislili Double ili Imperial IPA, sa još većim sadržajem hmelja i nivoom alkohola. A u mitologiji kraft sveta pojavilo se i čudovište zvano Triple IPA… East Coast IPA takođe ima svoje poreklo u geografskoj uslovljenosti – kraft pivari sa istočne obale više su pažnje obraćali na evropsku tradiciju.

East Coast IPA piva su izbalansiranog ukusa.

Hmelj je i dalje prisutan, ali ne i dominantan, oseća se sladnost, ukus je kompleksiniji.

Iz ove priče sa istočne obale naročito se izdvojio New England IPA. Ovaj stil je relativan novitet i pre

Beer Style I 37

STILOVI PIVA

desetak godina nije ga bilo lako pronaći, a danas je apsolutni hit i neki stručnjaci čak tvrde da je smernica ka mogućoj budućnosti piva. NEIPA je mutno, nepasterizovano, nefiltrirano pivo, sa manje izraženom gorčinom u poređenju sa svojim rođacima iz IPA sveta i prisutnim tropskim ukusima. Korišćenjem specijalnih kvasaca, aromatičnih hmeljeva i tehnikom suvog zahmeljavanja stiže se do mirisnog, zamagljenog piva koje na prvi pogled podseća na mutni sok od pomorandže. Rastuća popularnost ovog stila možda se najbolje može ilustrovati jednim komentarom: Ovo je IPA za one koji ne vole IPA. Belgian IPA se jednostavno može okarakterisati kao hibrid dobro zahmeljenog IPA i belgijskog kvasca. Ovaj stil može biti snažniji, začinjeniji, suvlji i više voćan od American IPA. Kombinacije mogu biti različite, američki slad i evropski hmelj ili evropske žitarice i američki hmelj, samo je belgijski kvasac, koji daje specifičnu aromu, obavezan. Nivo alkohola se najčešće kreće od 6,2% do 9,5%, a IBU varira od 50 do čak 100.

Spomenuli smo samo nekoliko pripadnika velike IPA porodice, a tu su i Black IPA, Brown IPA, Red IPA, Rye IPA, White IPA, Session IPA ... A biće ih još, to je sigurno.

Uostalom, jedno nedavno istraživanje pokazalo je da IPA pivo zahvaljujući većoj količini hmelja povoljnije deluje na jetru nego neka druga alkoholna pića. Marketinški trik ili ne, procenite sami.

38 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

IREKS d.o.o. nudi pomoćna sredstva za proizvodnju vina, piva, voćnih sokova i koncentrata, bezalkoholnih napitaka i ulja.

Primena sledećih pomoćnih sredstava omogućava tehnološki jednostavniju, kvalitetniju i ekonomičniju proizvodnju: • • • • •

pektolitički enzimi odabrani suvi aktivni vinski i pivski kvasci odabrane kulture bakterija aktivatori vrenja hrana za kvasce i bakterije

• • • • •

sredstva za stabilizaciju mirisa, boje i arome sredstva za bistrenje sredstva za filtraciju antioksidansi visoko sofisticirani uređaji

IREKS AROMA dugi niz godina sarađuje s AEB S.p.A., Brescia, što je rezultiralo uspešnim inovacijama u poboljšanju kvaliteta i ekonomičnosti u proizvodnji vina, piva, sokova i ulja

IREKS d.o.o.

Panonska 25, 22300 Stara Pazova, SRBIJA Tel.: +381 60 79 89 100 - ireks@ireks.co.rs www.ireks.co.rs

OCENA PIVA

Podstilovi IPA

EKSPLOZIJA GORČINE NA NEPCU Ova hrabra piva, odnosno podstilovi IPA, prosto pršte aromama citrusa, grejpfruta, bora, voća, uz neizbežnu eksploziju gorčine, a eksperimentisanje i kombinovanje sastojaka neprestano donose nova iznenađenja

U

poslednjih tridesetak godina iz pivskog stila India Pale ale rodili su se novi stilovi, podstilovi, kombinacije aroma i ukusa koje je teško nabrojati jer se stalno pojavljuju nove.

Svojom svežinom, citrusnim nijansama, voćnim ukusom, izraženom gorčinom, ovi podstilovi India Pale ale piva su polako, ali uporno probijali svoj put do srca, ili bolje rečeno nepca i jetre američkih, a potom i pivopija širom sveta. U početku možda jeste išlo polako, ali su kasnije stvari išle sve brže i brže, rađanjem hiljada kraft pivara, nova piva sa sve izraženijim ukusima i jačim aromama Ova hrabra piva, odnosno podstilovi IPA, prosto

40 I Beer Style

pršte aromama citrusa, grejpfruta, bora, voća, uz neizbežnu eksploziju gorčine, a eksperimentisanje i kombinovanje sastojaka neprestano donose nova iznenađenja. Kalifornijski pivari naročito u ovome prednjače. Za one kojima ovaj udarac gorčine nije dovoljan preduzimljivi pivari su smislili podstilove Double ili Imperial IPA, te Triple IPA sa još većim sadržajem hmelja i nivoom alkohola.

Spomenuli smo samo nekoliko pripadnika velike IPA porodice, a tu su American IPA, East Coast IPA, West Coast IPA, New England IPA, Black IPA, Brown IPA, Red IPA, Rye IPA, White IPA, Session IPA.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

OCENA PIVA

Sahara

Memento

Sahara je ekstra suvo pivo, čemu doprinose posebni enzimi. Svetle boje, bogato aromama, penušavo i jako gazirano pivo. Sahara je napravljena od pils slada, ali i uz dodatak manje količine pšeničnog slada. Uz dodatak Denali i Mosaic hmeljeva, dobijene su neverovatne arome i osvežavajući mirisi ananasa i grejpa.Potpuni novitet na domaćem tržištu.

Snažan udarac intenzivnih aroma ovog piva oboriće i one najtvrđe! Pivo izuzetnog mirisa koji te vodi u najdublje četinarske šume, dok se na ukusu osećaju borove iglice i smole, sa stidljivim medom u pozadini. Jaka alkoholna senzacija doprinosi na jačini i teksturi ovog piva, a intenzivna gorčina ostavlja bez daha! Samo za hrabre! Memento je glavna faca, zato uz njega treba poslužiti nešto lagano, poput toplih brusketa sa kozjim sirom i crnim maslinama!

Stil IPA Brut Alkohol 7% Temperatura serviranja 7-8 °C

Stil Double IPA Alkohol 8% Temperatura serviranja 8°C

www.beerstyle.rs

Beer Style I 41

OCENA PIVA

Ryezen

Kamasutra

Frontmen Kaš družine, Ryezen je IPA sa udelom raženog slada koji mu daje uljastije telo, karakterističnu aromu raženog zrna i bogatiji i puniji ukus. Tamni ražani IPA, odličan balans punog tela, upečatljive arome i dobre gorčine.

Preporučuje se svima, pa čak i onima koji znaju šta žele. Odličan saputnik jakih, odležalih i aromatičnih sireva ali i mesa sa roštilja.

Kamasutra je crvena IPA, koja svojim temperamentom idealno ide uz svako godišnje doba. Elegantna i otmena, savršeno se uklapa u praznični ambijent. Hmeljevi Citra i Centennial daju intenzivnu citrusnu notu i u kombinaciji sa specijalnim sladovima daju veoma prijatan, karamelizovano slatko-gorki ukus. Savršeno se slaže sa svim vrstama sača kao i sa svim jelima gde dominira crveno meso.

Stil Rye IPA Alkohol 6,5% Temperatura serviranja 5-8 °C

Stil Red IPA Alkohol 6,2% Temperatura serviranja 7-9 °C

42 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

OCENA PIVA

Lollihop

Albino

Lollihop je prvi srpski predstavnik stila NEIPA. Izrazito mutan, punog tela i blage gorčine. Sa 7g/l hmelja u suvom hmeljenju predstavlja pravu aromatičnu senzaciju, otkrivajući arome vanile, bombona i slatkog voća.

Albino je, kako kažu u Dogmi - pivski hibrid. Sa jedne strane belgijski “wit”, sa druge američka “IPA”. Lagano, izbalansirano telo dobijeno je upotrebom pšeničnog i ječmenog slada uz dodatak pšeničnih pahuljica zaduženih za mekoću ukusa.

Uz sve to, citrusne sorte hmeljeva i narandžina kora na kraju kuvanja. Leto može da počne!

Stil New England IPA Alkohol 6,7% Temperatura serviranja 8-10 °C

Stil White IPA Alkohol 6,5% Temperatura serviranja 7-10 °C

www.beerstyle.rs

Beer Style I 43

OCENA PIVA

Pudding

Dezerter

Pudding je verovatno prvo pivo sa dodatkom praha pudinga od vanile. Pored ovog specijalnog dodatka Pudding NEIPA u svom sastavu još sadrži i laktozu, veliku količinu ovsenih pahuljica, kao i ogromnu količinu hmelja u suvom hmeljenju.

Dezerter je zahmeljeno i mutno pivo prijatnog ukusa. Naglašenih voćnih, a pre svega tropskih aroma. Dopustite da vas kremast ukus i osećaj gorskih trava i borove šume odvedu daleko. U pivari 3bir garantuju da ćete uz ovo pivo sklopiti mir i to prvenstveno sa sobom i ako je svaki dan borba.

Stil New England IPA Alkohol 6% Temperatura serviranja 8-10 °C

Stil New England IPA Alkohol 6% Temperatura serviranja 8-12 °C

44 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

OCENA PIVA

Hop Cup

Stalker

Hop Cup je Session pivo i izrazito je zahmeljeno.

Pune arome, tanjeg tela, sa manjim procentom alkohola. Odlično je za duga druženja ili proslave zbog malog procenta alkohola. Osvežavajuće i veoma pitko pivo namenjano da podigne raspoloženje.

Snažnog i robusnog tela, intenzivnih aroma peperminta, bora i citrusa. Tamno pivo duboke rubin boje sa kremastom belom penom. Vrlo dobra sladna pozadina omogućava balans prateće gorčine hmelja u ukusu, i cvetnih i voćkastih aroma breskve i kajsije, koje čine paletu ovog piva. Pravo pivo za uživanje natenane.

Stil Session IPA Alkohol 5% Temperatura serviranja 5-8 °C

Stil Double IPA Alkohol 7,7% Temperatura serviranja 14-16 °C

www.beerstyle.rs

Beer Style I 45

OCENA PIVA

Moon & Back

Akira

Neverovatno intenzivno, ali i delikatno pivo. Toliko skladnih ukusa da je moguća emotivna reakcija usled konzumiranja i dobro je biti pored osobe spremne na zagrljaj ili poljubac. Ukoliko pak nemate nikog pored vas, ovo pivo bi vam preporučili za hladnije dane da vam zagreje dušu. Kada je reč o hrani – samo praznična hrana leži uz Moon&Back, jer ovo je ipak dupla IPA.

Najpoznatiji proizvod pivare 3bir je Akira, crvena IPA bogata aromama manga i tropskog voća.

Osvežavajući talas voćnih ukusa prelazi u prepoznatljive arome američkih hmeljeva, a u završnici je zaokružen slatko-gorkom senzacijom. Akira je lagana IPA koja ostavlja jak utisak, ukusom i pojavom. Umereno jako, sjajno izbalansirano i vrlo pitko. Nećete pogrešiti ako ovo pivo uparite uz kineska jela, cezar salatu ili biftek salatu.

Stil Double IPA Alkohol 7,5% Temperatura serviranja 6°C

Stil Red IPA Alkohol 6,5% Temperatura serviranja 8-12 °C

46 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

,

Mi smo pivski stapici i trazimo idealno pivo l

l

www.soulfood.co.rs

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

Republika Austrija

PIVSKA SILA U SENCI MOĆNIH SUSEDA Reinheitsgebot, nemački zakon o čistoći piva, nije obavezno važio i u Austriji, što je omogućavalo veću raznovrsnost u proizvodnji.

Međutim, lageri i pilsneri su definitivno dominantna sila u ovoj geografsko malenoj, ali pivsko velikoj zemlji

48 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

U

nekoj igri asocijacija bilo bi relativno lako stići do tačnog rešenja: Mocart, valcer, Saher torta, skijanje. Naravno, asocijacije, u bilo kojoj kombinaciji, su samo vrh ledenog brega koji tek viri iznad vode i sužavaju jednu priču na tek nekoliko pojmova. Austrijski doprinos svetu, u kulturi, umetnosti, muzici, nauci, slikarstvu, književnosti, toliko je značajan da uveliko prevazilazi par stereotipnih predstava koje samo ograničavaju vidik, umesto da ga šire. Uostalom, asocijacije mogu biti vrlo prevrtljive. Nekom je

www.beerstyle.rs

Mocart jedan od najvećih kompozitora u istoriji muzike ove planete, nekom slatkiš, a nekom kladionica.

U takvom svetu površnih utisaka koji stvaraju sliku o nekome ili nečemu i austrijska piva su pomalo gurnuta u stranu, naročito pod senkom moćnih pivskih suseda kao što su Nemačka i Češka. Ali, Austrijanci su velike pivopije – na listama najvećih evropskih, a samim tim i svetskih konzumenata piva, Austrija je uvek u vrhu, na drugom ili trećem mestu, iza neprikosnovene Češke, a tik ispred ili

Beer Style I 49

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

iza Nemačke, u zavisnosti od autora statistike i godine koja je obrađivana. Ilustrativnije rečeno, svaki Austrijanac godišnje isprazni 206 velikih, polulitarskih čaša piva... a još kad se oduzmu oni koji pivo ne piju, jasno je da je prosečni Austrijski pivopija vrlo vredan tokom čitave godine.

Lako je pretpostaviti da zbog jezičkih i kulturnih veza sa Nemačkom, uticaj velikog suseda važi i u svetu piva, ali nije baš u svemu tako. Reinheitsgebot, nemački zakon o čistoći piva, nije obavezno važio i u Austriji, što je omogućavalo veću raznovrsnost u proizvodnji. Međutim, lageri i pilsneri su definitivno dominantna sila.

Marzenbier je svakako najpopularnije pivo u Austriji. Ime je dobilo ne po mesecu u kom se

50 I Beer Style

konzumira, već kada se kuva, iz čisto praktičnih razloga – da bi se izbegle biološke opasnosti viših temperatura, mogući požari, a nešto je i trebalo piti tokom dugačkih meseci, dok sledeća tura piva ne dođe na red za kuvanje. Austrijski Marzen se razlikuje od svojih bavarskih i uopšte nemačkih rođaka. Laganije je, sa nešto manje alkohola, i boje koja nije ćilibarna, već svetlija, žuta.

Priču o pivu u ovoj zemlji ne bi bilo moguće ispričati bez pomena jedne pivske dinastije proizvođača.

Prezime Dreher značajno je ne samo u istoriji austrijskog, nego i svetskog pivarstva.

Franc Anton Dreher, začetnik ove dinastije stigao je u Beč početkom druge polovine osamnaestog veka. Radio je kao konobar u pivnicama, imao nešto

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

iskustva u trgovini pivom, pre nego što je i sam preuzeo pivaru i počeo da se bavi proizvodnjom.

Njegov sin Anton Dreher je, posle smrti oca, otkupio pivaru od majke i naoružan znanjima koja je stekao na svojim školovanjima i putovanjima po Evropi, bacio se na proizvodnju piva. Njegova pivara je prva počela da proizvodi Vienna style lager 1841. godine. Ovo ćilibarno-crvenkasto pivo, slatkasto i suptilne sladne arome postalo je vrlo brzo popularno, ne samo širom teritorije Austrijskog carstva, nego i globalno. Vodio je računa o modernizaciji procesa proizvodnje, a naročito o hlađenju, vitalnom za čuvanje lagera.

Ovu tradiciju nastavio je njegov sin, naslednik i imenjak Anton Dreher mlađi. Ostalo je zabeleženo

www.beerstyle.rs

da je Dreher prvi u svojim podrumima koristio veštačko hlađenje, umesto dotadašnjih komada leda. Na prelazu 19. i 20. veka kompanija je proizvodila najviše piva na svetu i imala svoje proizvodne ogranke u Budimpešti i Trstu. Kasnije, izumiranjem porodice i procesom stapanja velikih kompanija u još veće, ime Dreher nestalo je sa pivske scene u Austriji. Danas se pivo pod ovim imenom proizvodi u Mađarskoj i Italiji. Vienna beer lager polako je nestajalo sa liste pivskih prioriteta u zemlji svog rođenja, ali su poslednjih decenija mladi, preduzimljivi pivari ponovo počeli sa njegovom proizvodnjom.

Naravno, nije sve u Beču. U Salcburg vredi otići ne samo zbog Mocarta, nego i zbog pivare Stiegl,

Beer Style I 51

PUTOPIS SA PIVOM U RUCI

koja se ponosi svojom viševekovnom tradicijom, kao i podatkom da je pomenuti muzički genije bio ljubitelj piva proizvedenog upravo u ovoj pivari.

Ova pivara proizvodi Stiegl Goldbrau, najpopularnije austrijsko flaširano pivo. I to nije sve – ovde se može posetiti muzej piva, najveći takve vrste u Evropi.

U ovom svetu pitkih, svetlih lagera, legendarni Samichlaus predstavlja potpuni izuzetak.

Uopšteno se smatra da se radi o najjačem lageru na svetu, sa čak 14% alkohola. Nekada se proizvodio u Švajcarskoj, gde je posle vlasničkih transformacija ispao sa liste prioriteta, da bi se početkom ovog veka ponovo pojavio, sa druge strane granice, u Austriji. Tradicionalno, ovo pivo se kuvalo samo na dan Svetog Nikole, odakle mu i naziv. Vrlo je teško postići lager sa ovolikom količinom alkohola, a da bi se to postiglo, uz svu tehnologiju, potreban je i ljudski osećaj, što opet pokazuje da su vrhunska piva na granici industrije i umetnosti. Istini za volju, snažni i kompleksni Samichlaus nije preterano popularan u Austriji, ali je izvozni ponos Schloss Eggenberg pivare.

Kliše ili ne, potpuno je nevažno. Prava bečka šnicla, uz veliku čašu rashlađenog austrijskog piva, u nekoj bašti sa pogledom na Dunav, pravo je gurmansko - pivsko uživanje.

52 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

GASTRONOMIJA

Burgeri

KULINARSKI SIMBOL MODERNOG SVETA

54 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

GASTRONOMIJA

Neprestani razvoj ukusa i komercijalizacija, zahtevi novog vremena, tržište, gastronomska moda, uticali su da danas imamo čitav niz različitih burgera: cheeseburger, turkey burger, chicken burger, buffalo burger, salmon burger…

www.beerstyle.rs

Beer Style I 55

GASTRONOMIJA

M

oglo bi se reći: naizgled ništa specijalno, niti komplikovano, samo mala goveđa pljeskavica ubačena u rasečenu zemičku.

A ipak, ovo jelo postalo je kulinarski simbol najmoćnije države na svetu, pa samim tim i globalni fenomen, oznaka životnog stila. O poreklu hamburgera se nagađalo i nagađa se i razne, manje ili više pristrasne diskusije, trajaće verovatno koliko bude trajalo i samo ovo jelo. Naziv ukazuje na neosporan nemački uticaj, bilo da se teoretiše o

kuće koja je sve više, barem preko radne nedelje, postajala samo spavaonica. O tome svedoči i jedan davni novinski tekst, sa kraja 19. veka, koji opisuje jelo za pet centi koje se spremi dok se čeka da se natoči gorivo.

Uostalom, ovaj izraz je odavno prevaziđen i hamburger je odavno izgubio svoju geografsku notu u nazivu i postao jednostavno burger. Neprestani razvoj ukusa i komercijalizacija, zahtevi novog vremena, tržište, gastronomska moda, uticali

nemačkim iseljenicima sa kojima je i hamburger preplovio okean, ili o razuzdanim mornarima iz Hamburga koji su bezimenom sendviču koji su probali u SAD dali ime svog grada. Šta god da je tačno, ako je to ikom bitno osim zagriženim kulinarskim ekstremistima, hamburger je bio kao stvoren za Amerikance. Zemlja koja je izgubila svoj prevashodno ruralni karakter, postala je urbana, industrijalizovana, moderna i brza i više nije bilo vremena za dugo spremana jela, naročito ne kod

su da danas imamo čitav niz različitih burgera: cheeseburger, turkey burger, chicken burger, buffalo burger, salmon burger... Pravi se i burger bez mesa, za vegetarijance – veggie burger, koji je brzo dobio razne podvrste, a postoje i varijante za vegane. I dodaci mogu biti raznorazni – crni luk, kiseli krastavci, slanina, paradajz, majonez, jaja, senf, zelena salata, razne vrste sosova, a da se nabroji šta sve kuvari širom sveta još dodaju svojim burgerima, trajalo bi jako dugo. Isto važi i

56 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

GASTRONOMIJA

za veličinu – od običnih, malih koji nestaju u par zalogaja do ogromnih, višespratnih koji zahtevaju vilicu jedne ajkule.

Burgeri su od svog postanka vezani za piće. Ono tamno, gazirano, bezalkoholno piće nametnulo se vremenom kao njihov neizbežni pratilac, ali za pivopije to nikako nije pravi izbor. Pivo i burger postali su mitska slika, zaštitni znak jednog načina života koji uz hranu i piće obavezno podrazumeva

www.beerstyle.rs

i muziku.

Na neki način njihov razvoj tekao je paralelno – dugo vremena postojalo je nekoliko osnovnih vrsta burgera uz koja su se pila isključivo lager piva industrijskih giganata u svom relativno skromnom rasponu ukusa. Povećanje broja i vrsta burgera gotovo simbolično se podudarilo i sa proširenjem pivske ponude zahvaljujući preduzimljivosti i inventivnosti kraft pivara. Danas, njihovo

Beer Style I 57

GASTRONOMIJA

kombinovanje nudi gotovo bezbrojne mogućnosti.

Ali, ovaj zadatak može biti vrlo nezgodan. Mnogobrojni stručnjaci širom internet sveta nude različite savete koji su ponekad sasvim suprotni.

Jedan od njih, na primer, tvrdi da IPA sa svojom naglašenom zahmeljenošću nikako ne ide sa začinjenim, ljutim burgerima jer će dodatno naglasiti intenzitet ljutine. Drugi će, upravo iz istih razloga, preporučiti IPA. Pa kako se onda snaći u ovoj džungli saveta i preporuka? Možda treba jednostavno slediti neke osnovne smernice – previše teška i snažna piva mogu bez problema nadvladati ostale ukuse, dok se laganija piva u njima naprosto izgube.

Klasičan burger sa uobičajenim dodacima u kojima nema previše snažnih sastojaka, osim možda senfa, lagano do umereno začinjen dobro ide sa nekim kvalitetnim lagerom. Ukoliko je burger nešto masniji zahvaljujući slanini ili siru, pale ale bi svojom hmeljnom aromom mogao da bude idealan partner. Za nešto masnije burgere u obzir dolazi i porter.

Ako volite svoj burger dobrano začinjen raznoraznim ljutim papričicama, bogat i slan, stručnjaci predlažu klasični Vienna lager sa malim prisustvom aroma hmelja i dobrim, suvim završetkom.

58 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

GASTRONOMIJA

Kada su austrijski pivari stigli u Meksiko u drugoj polovini 19. veka, doneli su sa sobom Vienna lager koji je vrlo brzo postao popularan širom zemlje.

A zna se kakvu hranu Meksikanci vole.

Jedan od relativnih noviteta u svetu burgera je burger sa ćuretinom, fino opremljen dodacima kao što su, uz uobičajenu so i biber, rimska zelena salata, kolutići paradajza, crveni luk, sa prelivom od jogurta i krastavca, uz dobar provolone sir, odlično će ići uz belgijski witbier ili nemački hefeweizen.

Veggie burger može biti ukusan doživljaj, ma šta mesožderi mislili, a uz njega fino ide neko laganije pivo, eventualno neki farm house ale.

Burger bogat ukusima, sa kremastim prelivom, kozjim sirom, avokadom rado će prihvatiti IPA, American wheat ale ili Belgian golden ale.

Bogatstvo različitosti burgera i piva nudi zaista mnoštvo mogućih kombinacija u kojima se može uživati. Jedan uticajan američki sajt objavio je da je uparivanje piva i hrane – nauka. Možda, ali bi prevashodno trebalo da bude hedonistički izlet u svet ukusa. Hrana, osim što je nasušna potreba, može biti uživanje, kao što je i pijenje piva uživanje, pa bi takvo trebalo da bude i njihovo kombinovanje.

A neki bi rekli da je i pivo nasušna potreba.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 59

PREPORUKA

Nikšićko Tamno vam predlaže

OVO JE DOBITNA KOMBINACIJA HRANE I PIVA Na tragu stare, dobre nemačke prakse primenjene na tradicionalnom američkom specijalitetu, Nikšićko Tamno je stvorilo gastronomsko čudo

P

ivo oduvek ide uz hranu, pravi hedonisti znaju koliko može doprineti punoći ukusa.

Sa njim i bez njega ništa nije isto, potrebno je samo naći idealan spoj. Zato je kombinovanje piva sa hranom postalo prava umetnost.

Dok kod nas i nije toliko često pivo piti uz ribu, to

60 I Beer Style

je sasvim uobičajeno u Belgiji, Engleskoj. Globalni trend je da se suši i morski plodovi konzumiraju sa laganim pivom, a ni deserti nisu lišeni svoje prave pivske kombinacije. Nikšićko Tamno, poznato po tome da se odlično uparuje sa hranom, uz svaki gutljaj predlaže idealan zalogaj.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

PREPORUKA

Nemačka tradicija navikla je ljubitelje mesa da svaki komad na roštilju izdašno preliven pivom pretvore u magiju, a ko je bio dovoljno mudar da ih sledi, zna i zašto im je čovečanstvo zahvalno.

Na tragu stare, dobre nemačke prakse primenjene na tradicionalnom američkom specijalitetu, Nikšićko Tamno je stvorilo gastronomsko čudo.

U restoranu „Burger House“ spojem kreativnosti i ljubavi prema hrani nastala je ideja za Dark brewed burger – burger koji se pravi i servira sa Nikšićkim Tamnim.

– Prvi korak u stvaranju savršenstva ukusa Dark brewed burgera jeste mariniranje slanine u pivu 24 sata, nakon čega ona prima ukus i sočnost piva. Zatim se i sosu dodaje Nikšićko Tamno koji mu daje specifičnu notu. Na kraju sledi polivanje mesa pivom. U toj kombinaciji punoća ukusa dolazi do izražaja – objašnjava Mirko Lazarević iz Burger House-a.

Poznato je da crna piva odlično idu uz meso, a prepoznatljiv ukus Nikšićkog Tamnog naglašava slast marinirane slanine i savršeno se uklapa sa mesom od koga se pravi burger. Još intenzivniji doživljaj nastaje kada se burger posluži uz čašu Nikšićkog Tamnog, koje sa receptora spira

www.beerstyle.rs

masnoću od burgera i tako stvara kompletan gastronomski užitak.

Zahvaljujući Burger House-u trend burgera u Beogradu vremenom se sve više razvijao, a Stefan i Mirko Lazarević potrudili su se da njihov Burger House Dark brewed burger powered by Nikšičko Tamno karakteriše još nešto. Njihovi gosti znaju da je za pravi burger važno da meso bude sa domaće farme, da su zemičke domaći proizvod, da se krompir koji se služi uz burger sprema na poseban način.

– Svež krompir sečemo sa ljuskom, ostavljamo ga u vodi da izvuče skrob, blanširamo ga na nižoj temperaturi jedno vreme, zatim na drugoj temperaturi još neko vreme. Svi su nam govorili da to ne radimo jer je zahtevno, da to niko ne radi, ali nismo odustali. I izdvojli smo se po tome – objašnjava Stefan.

Krompir i pivo stara su priča, a uz Burger House Dark brewed burger powered by Nikšičko Tamno, nastaje prava gastronomska avantura.

Ruku profesionalca teško je zameniti, no dobar spoj burgera i Nikšićkog Tamnog moguće je dostići i u svakodnevnoj, domaćoj varijanti. Potrebno je samo da imate dobar povod. I dobro društvo. I, naravno, prave sastojke.

Beer Style I 61

AKTUELNO

62 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

Zbog čega su lageri sve popularniji kod srpskih zanatskih pivara

PIVO KOJE JE PREGAZILO EJLOVE I OSVOJILO SVET Pivara Gvint sa beogradskog Dorćola jedina je u Srbiji, a možda i šire, koja se bavi isključivo proizvodnjom kraft lagera. U svetu mikro pivara ovo je hrabar i neubičajen potez koji ih odvaja od kraft mainstreama. Njihova želja da proizvode visokokvalitetne lagere, proizvedene od vrhunskih sirovina, bez dodataka, filterizacije i pasterizacije, stavlja ih u donekle specifičnu poziciju na tržištu

O

snovna podela piva na ale i lager leži u razlici u temperaturi fermentacije – ale se proizvodi na višim, lager na nižim temperaturama. Istorija ale piva je istorija ljudskog stvaranja i kreativnosti i svakako je mnogo duža od lagera – pivo se izvorno kuvalo na višim temperaturama hiljadama godina pre nego što se pojavio lager. Mnogi elementi učinili su da se ale, barem na neko vreme, povuče sa velike scene,

www.beerstyle.rs

a lager preuzme potpuni primat. Pojava pilsnera u Češkoj polovinom devetnaestog veka i njegova velika popularnost, korišćenje tehničkih inovacija industrijske revolucije, rezultata najnovijih istraživanja u nauci, industrijske proizvodnje stakla, pojava frižidera – sve to je učinilo da ovo bistro, svetlo pivo, nižeg ili srednjeg stepena alkohola, polako krene u osvajanje sveta. Centralna i Zapadna Evropa, Sjedinjene Države, a potom i

Beer Style I 63

AKTUELNO

ostatak sveta prihvatili su lagere kao svoj pivski izbor – ili su im bili nametnuti nemilosrdnom marketinškom kampanjom, a alternative i nije bilo.

Samo je još u Belgiji i Engleskoj ostalo tvrdoglavih, upornih zastupnika ale piva.

Ova medalja za uspeh lagera imala je i svoju negativnu stranu. U SAD lager je preuzeo potpuni primat poslednjih decenija devetnaestog veka, a u zemlji koja je 1860. godine imala 31 milion stanovnika postojalo je 1269 pivara, a do kraja

64 I Beer Style

veka ih je bilo 1900. Uz ekonomske činioce, Pokret umerenosti pomogao je broju smanjenja pivara, tako da je njih 1000 dočekalo najteži udarac koji ih je mogao zadesiti - prohibiciju. Ovu oluju preživelo je 756 pivara, ali je njihov broj nastavio da opada, tako da ih je 1962. godine bilo svega 220, a 1975. godine 55, sa predviđanjem da će ih ostati samo desetak. Ovaj pad broja pivara nije bio najgore što se moglo desiti lageru – da, veliki igrači progutali su male, koncentracija kapitala postajala je

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

sve veća, nezavisni pivari polako su počeli da postaju istrebljena vrsta. Ali ono najgore bio je pad kvaliteta. Plemeniti lageri, pilsneri, uglavnom su izgubili su svoj uzvišeni karakter i postajali običan bućkuriš, gorka, gazirana vodica sa tek nešto malo alkohola. Naravno, nisu Amerikanci jedini u svetu lagera i nisu sve njihove pivare proizvodile baš nekvalitetno pivo, postoje i stare evropske sile - velesile kao što su Nemačka, Češka, Holandija, a lager pivo nije postalo najprodavanije na svetu samo zato što je loše. Poenta je u nečem drugom – pad kvaliteta američkog, masovno proizvođenog lagera, provocirao je reakciju koja je bila puna bunta, šarma i nebrojenih novih ukusa. Ono što je lager učinio aleu u svetu industrijskog piva, ale mu je uzvratio u svetu kraft piva.

Ale pivo je lakše bilo skuvati u kućnim uslovima, mladim, preduzimljivim pivarima omogućavalo je da stalno eksperimentišu i proširuju paletu aroma i ukusa, a lageri imaju svoje specifične tehničke zahteve. Na trenutak je ličilo da postoje dva manje - više odvojena pivska sveta, ali su kraft pivari, iako i dalje u ogromnoj većini orijentisani ka ale pivu, shvatili da bi i kroz lager imali šta da ponude raznolikom pivskom svetu. Iako i dalje nije u prvom planu, kraft lager je prisutan i može se pronaći u gotovo svim svojim izdanjima.

Proizvode se i pilsner, i helles, Oktoberfest piva, dunkel, Vienna lager, schwarzbier, bock sa svojim

www.beerstyle.rs

Beer Style I 65

AKTUELNO

varijantama maibock, doppelbock i eisbock. I naši kraft pivari pravili su izlete u svet lagera: Crow sa svojim Oktoberfestom, Kaš sa Lagerilom, Inat sa svojim lagerom ili Premier sa pilsnerom, ali to su i dalje više izuzeci nego pravilo.

Pivara Gvint sa beogradskog Dorćola jedina je u Srbiji, a možda i šire, koja se bavi isključivo proizvodnjom kraft lagera. Proizvode svetlo, tamno, pšenično pivo i radler, a u pripremi je

66 I Beer Style

India Pale Lager. U svetu mikro pivara ovo je hrabar i neubičajen potez koji ih odvaja od kraft mainstreama. Njihova želja da proizvode visokokvalitetne lagere, proizvedene od vrhunskih sirovina, bez dodataka, filterizacije i pasterizacije, stavlja ih u donekle specifičnu poziciju na tržištu – njihova prava ,,konkurencija‘‘ nisu kolege iz srpskog kraft pivarstva, već industrijski giganti sa svojom dominantnom proizvodnjom lagera.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

Zadatak koji su sebi zacrtali nije nimalo lak, što ne znači i da je neostvarljiv. Svaki ljubitelj klasičnog, dobrog lagera u njihovim pivima će pronaći pravu meru zadovoljstva i možda se tu krije ključ uspeha – tradicionalnu, okorelu lager publiku okrenuti kraftu, zanatskom, autentičnom, a opet kroz stari, dobri lager na koji su navikli.

Uostalom, ovaj pionirski poduhvat možda neće dugo ostati usamljen slučaj. Svetski trendovi

www.beerstyle.rs

se brzo menjaju, granice nekih stilova sve su bleđe, eksperimentiše se i istražuje, pa ko zna šta nas sve u budućnosti može očekivati. Koliko god ponekad ne priznavali, buntovnici moraju prepoznati i neki kvalitet u svetu protiv koga se bune. Lageri su ubedljivo najprodavaniji na ovoj našoj planeti – verovatno i mnogi kraft pivari razmišljaju o toj činjenici, a pojava sve većeg broja kraft lager govori tome u prilog.

Beer Style I 67

ISTRAŽIVALI SMO

Kraft pivarstvo u Srbiji

DA LI SE STVARA NOVA URBANA SUBKULTURA Srpsko kraft pivarstvo je uspelo da poveže čitav niz ljudi, od proizvođača opreme i sirovina, tehnologa, zaposlenih u pivarama, dizajnera i marketinških stručnjaka, do specijalizovanih lokala, pabova, klubova, pivnica, prodavnica posvećenih samo kraftu, koji nude jedan novi vid odnosa prema pivu

68 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ISTRAŽIVALI SMO

S

tizale su do nas razne svetske pomame, stilovi i trendovi, ali oni su se najčešće pojavljivali u svetu mode ili muzike. Možda je nezabeleženo da je do nas stigao i jedan globalni trend koji se ne bavi uglavnom ponovnim prodavanjem magle, novim rasporedom krpica za nastupajuću sezonu, već – proizvodnjom. Ali, to su kraft pivari, pa i sama njihova pojava označava nešto kvalitativno drugačije.

Do pre desetak godina zanatsko pivarstvo je u Srbiji bilo gotovo nepoznat pojam, do pre pet – šest godina jedva bi od njih mogao da se sastavi fudbalski tim, a danas ih ima 44 registrovane pri Privrednoj komori Srbije, a prema nekim podacima

www.beerstyle.rs

kraft pivarstvom se u Srbiji bavi njih sedamdesetak, ne računajući one koji kuvaju pivo jedino kod kuće, za sebe i svoje prijatelje. Samo u toku prošle godine u našoj zemlji je registrovano 16 novih pivara. Statistike kažu da je to jedan od pet najperspektivnijih poslova u našoj zemlji.

Po definiciji kraft pivare imaju mali obim proizvodnje u poređenju sa industrijskim pivarama, koriste tradicionalnu tehniku proizvodnje uz upotrebu kvalitetnih prirodnih sastojaka. Kod nas ovakva tradicija gotovo i da nije postojala – ako se pivo nekada i kuvalo kod kuće, to je davno zaboravljeno. Srpski kraft pivari doneli su sa sobom nešto čega na našoj pivskoj sceni nije bilo: za većinu

Beer Style I 69

ISTRAŽIVALI SMO

konzumenata neobične, dotad neprobane nove ukuse i arome, sasvim drugačiji pristup pivu kao proizvodu, podizanje nivoa pivske kulture, obraćanje prevashodne pažnje kvalitetu, a ne kvantitetu. Često se kaže da je kraft pivarstvo unosan biznis, što eksplozija novih pivara možda pokazuje, ali se pri tom zaboravlja na koje se probleme nailazi – od nabavke sirovina i opreme, nepovoljnog ekonomskog okruženja, nedovoljne podrške državnih organa, naročito u pogledu akciza.

Kao i u svakom popularnom trendu, ubrzano rastućem biznisu, tako se verovatno i ovde nađe poneka crna ovca koja razmišlja po sistemu ,,take the money and run‘‘, ali u poslu koji zahteva posvećenost, ljubav i znanje, takav stav će islapeti brzo, kao nebrižljivo čuvano pivo. Dobar pivar se ne postaje preko noći, prostom primenom nekoliko jednostavnih trikova. Uz sve to potreban je kvalitetan biznis plan, dobra, precizna organizacija, i onaj čarobni deo improvizacije koji dobre pivare odvaja od prosečnih.

Kao i svaki spontani pokret, novost i sasvim određena vrsta bunta, kraft pivarstvo u Srbiji, a i drugde, nailazi na dosta nerazumevanja. Pivopije formirane u strogo jednoznačnom pivskom svetu

70 I Beer Style

teško prihvataju vrste piva i ukuse na koje nisu navikli; smatra se, sa druge strane, da je kraft pivarstvo ipak prolazna moda, a zanatsko pivo nešto čime sebi IT svet i hipsteri ispunjavaju slobodno vreme. Izraženi noviteti svakako nailaze na otpore, ali srpski zanatski pivari uspevaju da pivo predstave u sasvim novom svetlu, ne samo kao relativno bezlični proizvod koji se naprosto ispija, već kao nešto o čemu se, uz ispijanje, i priča.

Na neki način moglo bi se reći da su od njega napravili 3D proizvod – kraft pivo uz mnoštvo aroma i ukusa, pruža i uživanje u širokom rasponu svojih mirisa, a vizuelni identitet, čemu se posvećuje posebna pažnja, nudi čitavo obilje pakovanja i etiketa – od kitnjastih do svedenih, od provokativnih do smirenih.

To je ono što je srpsko kraft pivarstvo u svom domenu uspelo, da poveže čitav niz ljudi, od proizvođača opreme i sirovina, tehnologa, zaposlenih u pivarama, dizajnera i marketinških stručnjaka, do specijalizovanih lokala, pabova, klubova, pivnica, prodavnica posvećenih samo kraftu, koji nude jedan novi vid odnosa prema pivu i specifičnu urbanu kulturu.

Svetsko tržište piva se stalno razvija i širi, raste potreba za novim ukusima, pojavljuju se

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ISTRAŽIVALI SMO

www.beerstyle.rs

Beer Style I 71

ISTRAŽIVALI SMO

mnogobrojne nove vrste piva, podstilovi postaju stilovi, čitava priča je vrlo ozbiljna i nikako nije tek bura u čaši vode. Ali bura u pivskoj krigli, simbolično rečeno, svakako jeste.

Svaka budućnost je neizvesna, zato i jeste budućnost, ali ono što očekuje kraft scenu u Srbiji, po svemu sudeći, doneće mnoga prijatna iznenađenja. Već sada srpska zanatska piva mogu se naći na tržištima dvadesetak zemalja sveta – od Rusije, preko Belgije, pa čak do Paname i nema razloga da se ne nadamo kako će se trend rasta izvoza našeg kraft piva nastaviti i narednih godina. Proizvodi srpskih mikro pivara stigli su i do lanaca domaćih super marketa, a nalaze se

72 I Beer Style

i u ponudi ekskluzivnih lokala. Uz već primetan uticaj u ugostiteljstvu može se očekivati razvoj pivskog turizma, kao i neočekivane pikanterije u pivskoj gastronomiji. A da ne govorimo o onom najvažnijem – novim iznenađenjima u čaši, flaši ili limenci.

Kao i u svakoj tržišnoj trci, neki će posustati, neki možda ojačati toliko da će svojim obimom proizvodnje prerasti granice mikro pivare, a ne treba zaboraviti ni da moćna pivska industrija nikako ne ispušta iz vida šta se dešava u šarenolikom kraft svetu, pa su i sa te strane moguća iznenađenja. Jedno je sigurno – ovo neće biti dosadna utakmica, niti će se pratiti uz loše pivo.

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

Smederevski Kombinat i pivara Crow na zajedničkom zadatku

POSEBNO PIVO ZA POSEBAN LOKAL Remont je Pale Ale sa 5,2% alkohola, pitko i veselo pivo koje će bez većih problema prihvatiti i oni koji nisu previše navikli na kraft avanture. Ovo je pivo u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled, na prvi ukus, potpuno je izbalansirano i vrlo prijemčivo

74 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

U

jednom (pra)starom vicu bivši predsednik bivše SFRJ Josip Broz došao je u posetu Smederevu. Što ovdje uspjeva? - pitao je, a neko od domaćina mu je odgovorio: Grožđe.

Gvožđe! Ti bokca, bumo gradili željezaru. A mi, iako smo došli u posetu Kombinatu, nećemo svraćati u železaru i nećemo piti vino, već smo došli na Remont, što znači da ćemo piti pivo. Ovu misteriju lako je razjasniti.

U centru Smedereva, u ulici Kralja Petra I, u pešačkoj zoni grada, nalazi se MKS Kombinat, mesto svakojakih uživanja. Tu nas dočekuje Zoran Beljić, vlasnik i čovek čiju ljubav prema pivu možda nadmašuje jedino ljubav prema muzici, a sa nama u društvu je i Slobodan Srdić, nagrađivani karikaturista i doajen pivarstva, čovek čije je poznavanje svih tajni proizvodnje piva gotovo enciklopedijsko.

- Kombinat smo otvorili 25. aprila prošle godine i u startu je neka osnovna ideja bila da se bavimo urbanom kulturom, jer se i ja i moji prijatelji bavimo muzikom. Hteli smo to da pružimo gradu, jer smo smatrali da mu takvo jedno mesto nedostaje.

www.beerstyle.rs

Naravno, ovakav jedan lokal nezamisliv je bez dobrog piva. Ponuda industrijskih piva je odlična, ali ovde se brzo krenulo i dalje, u pravcu kraft piva.

- Pošto sam se i ranije zanimao za pivsku kulturu i pošto sam nekoliko godina proveo u Kanadi gde sam uživao u raznim vrstama piva, sasvim prirodno je da smo se spojili sa Bobanom i Crow pivarom iz Vranova. Prezentovali smo njihova piva i to je bilo jako interesantno ljudima. Onda smo došli na ideju da im priđemo nekim našim pivom, nešto što mi mislimo da bi Boban savršeno mogao da ostvari. Sedeli smo par puta i pričali, Boban, čika Srda i ja, malo kod njega u Crow pivari, malo ovde kod nas i došli na ideju da napravimo jednu zajedničku priču za ovaj lokal, jedno posebno pivo, jer imamo veliku prodaju piva generalno, a želeli smo da ponudimo nešto što bi bilo tipično za Kombinat.

Sa reči se brzo prešlo na dela i tako se ovde u Kombinatu pojavilo prvo smederevsko pivo, Remont. Kao ljubitelji piva, ali i kao ozbiljni poslovni ljudi, ništa nisu prepustili slučaju.

Beer Style I 75

AKTUELNO

- Naša ideja je bila da bude u zelenoj flaši, da bude malo drugačije, da odskače i napravili smo konkurs za dizajn etikete, koji je zaista imao dobar odziv. Vizuelni identitet bio nam je jako bitan. Dali smo ime pivu koje se uklapa u taj naš fazon, MKS, Muzički kombinat Smederevo, nalik Metalurškom kombinatu Smederevo, vučemo taj industrijski stil i mislimo da dobro predstavlja neku industrijsku

Za nekih mesec i po dana prodato je prvih hiljadu litara piva, što je bio baš uspeh. A tek na leto, kada grad potpuno oživi, očekujemo pravi bum.

Remont je Pale Ale sa 5,2% alkohola, pitko i veselo pivo koje će bez većih problema prihvatiti i oni koji nisu previše navikli na kraft avanture.

-Mi smo se svi zaljubili u ovo pivo, na prvi ukus, potpuno je izbalansirano i vrlo prijemčivo.

tradiciju grada. Mastermajnd cele priče bio je Boban, on je smislio recepturu, skuvao pivo i ljudi su to odlično prihvatili.

U trenutku dok ovaj tekst ulazi u štampu, prvi ,,tiraž‘‘ Remonta verovatno je već ispijen.

- Boban je bio optimista, rekao je da ćemo za par meseci kuvati novu turu. Ja u to nisam mogao da poverujem, ali ispalo je da je bio sasvim u pravu.

Generalno, ovo je prvo smederevsko pivo koje je napravljeno, što nam je jako drago, stojimo iza toga. Remont je naša ljubav, ljubav prema pivu, ljubav prema gradu.

Dok razgovaramo sa razglasa dopire džez, dovoljno glasno da se čuje i dovoljno tiho da se bez problema može razgovarati. Čuje se zveket tanjirića i čaša, žamor lagane priče, dok unaokolo

76 I Beer Style

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

AKTUELNO

kruže konobari sa kafama, sokovima i, naravno, pivom. Atmosfera je opuštajuća, oseća se da je ovo mesto puno urbanog šarma i da ljudi koji dolaze da bi uživali u piću, muzici i razgovoru osećaju da pripadaju baš tu.

-Takav je i Kombinat kao prostor, bavimo se nekim urbanim životom. Uz pivo naravno ide muzika, guramo sve te urbane stilove, džez, bluz, fank, soul, ima dosta roka naravno, hausa, puštamo hip hop, rege. Vodimo računa o tome da mlađi ljudi prate tu kulturu. Najlepši deo Kombinata kao priče je džem sešn koji se dešava svakog vikenda, gde dolaze muzičari raznih stilova iz raznih gradova.

Mi imamo kompletnu binsku opremu, sednemo i sviramo, razmenjujemo energiju, kreiramo muziku, to je nešto što se čuje samo tad i nikad više. Te svirke su jako posećene, dolaze ljudi, umetnici, slikari, mladi koji žele da se opuste i budu deo jednog urbanog žarišta. Radimo i javne časove, na primer o sviranju klavira, imali smo recimo gostovanje na kom je čovek pričao o živoj svirci i tome na kakve sve probleme čovek može da naiđe kad izađe na stejdž i kako bi mogao da reši te probleme i to je bilo jako dobro posećeno.

Planiramo da ubacimo i hranu u priču, neku pivsku klopu, nadamo se da ćemo sa tim krenuti ovog leta. Ne žurimo, radimo korak po korak, prvo smo gurali muzički deo, pa pivski deo, sada ćemo hranu i uz neki pojačani marketinški pristup time zaokružujemo priču.

Zaključak se naprosto nameće sam po sebi – kome je potreban Remont, pravac u Kombinat.

www.beerstyle.rs

Beer Style I 77

ISTRAŽIVALI SMO

Ko je zapravo pivska velesila

NEMCI I ČESI VODE MRTVU TRKU U ISPIJANJU PIVA Australija 1974.

9,7 l/ stanovniku

Nemačka 1976.

9,51 l/ stanovniku

od 1993. Češka spada u najveće kozumente piva

nagli rast kineskog tržišta poslednjih godina

Indija najviše 0,21 l/stanovniku godišnje u poslednjih 30 godina

u Srbiji se prosečno popije oko 3 l/stanovniku godišnje Iran 0 l/stanovniku više od 30 godina

Odgovor na ovo pitanje teško je dati, no statistika, koja je vođena u prethodnih pedesetak godina, krije zanimljiva zapažanja i daje precizne brojke, a koje nam otkrivaju mnogo toga

K

ada je reč o statistikama fokus je uglavnom na proizvodnji piva. Prate se količine napravljenog piva, prate se izvozi, uvozi, a retko se prati potrošnja piva. Ko je vodeći u konzumiranju piva? Kada se pilo najviše piva? Po nešto se i zna, ali retko se pogleda u prošlost i posveti pažnja konzumentima piva. Većina statistika Češku uzima za velesilu kada je reč o količini ispijenog piva. Da li je to baš tako ili postoje još 78 I Beer Style

neke zemlje koje su se „proslavile“ i „dokazale“ kao ljubitelji piva? Od kada je Češka „zavolela“ pivo?

Tragajući za odgovorima na ova pitanja pogledali smo dostupne svetske statistike.

Sredinom prošlog veka Nemačka je sa skoro 6,5 litara piva po stanovniku godišnje bila „pivska velesila“ u ispijanju piva dok su iza nje ostale i Češka i Kanada i Velika Britanija. Australija joj je bila za petama sve vreme, ali je prvo mesto ipak Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

ISTRAŽIVALI SMO

8 litara po stanovniku godišnje

Češka Republika Savezna Republika Nemačka

6 4 2 01960.

1970.

1980.

zauzimala Nemačka. Verovali ili ne, 1974. godine Australija, na kratko, preuzima titulu najvećeg ljubitelja piva sa 9,7 litara piva po stanovniku godišnje, što je i rekord u proteklih pola veka i, moramo priznati, zabrinjavajuća cifra, jer se ipak radi o alkoholnom piću. Na sreću to je za Australiju bio samo bljesak slave i posle toga opada ova cifra sve do danas. Vrhunac, bar po statistikama Nemačka doživljava 1976. godine kada se ova cifra popela na kritičnih 9,51 litar po glavi stanovnika godišnje. Iste godine Češka izbija na drugo mesto po popijenom pivu, ali je već sledeće godine Slovačka ponovo prestiže. 1992. godine Češka se opasno približila vodećoj Nemačkoj i već sledeće godine je trajno, bar do sada, skinula sa trona.

Kao da su se utrkivale, ali baš od te godine polako ovaj broj počinje da opada u većini zemalja. Već 1999. godine Česi piju 7,78 litara po stanovniku

1990.

2010.

godišnje, a Nemci 7,57 litara po stanovniku godišnje. Iste godine Slovenija dolazi na zavidnu poziciju sa 5,04 litre po stanovniku godišnje, ali ne zato što su počeli više da piju pivo, nego zato što su drugi smanjili konzumaciju ove hranljive tečnosti. Što se Slovenije tiče 1995. godine ovaj broj raste do 5,53 litara po stanovniku godišnje, zatim blago opada, da bi 2007. godine doživeo svoj vrhunac sa 5,7 litara po stanovniku godišnje.

Iste 2007. godine šampioni Česi troše 7,03 litara po stanovniku godišnje. Srbija u tom momentu više preferira žestoka pića, te pivo konzumira 3,6 litara po stanovniku godišnje, a recimo Bosna i Hercegovina 3,77 litara po stanovniku godišnje. U tom momentu, na opšte zaprepašćenje, u Crnoj Gori konzumira se samo 0,48 litara po stanovniku godišnje (ovu informaciju ćemo, ipak, uzeti sa zadrškom). 2011. godine Češka se vraća na svoj

5 litara po stanovniku godišnje

2000.

Slovenija Hrvatska

4 3

Bosna i Hercegovina Srbija

2 1 02000.

www.beerstyle.rs

2005.

2010.

2015.

Beer Style I 79

ISTRAŽIVALI SMO

prosek od 6,65 litara po stanovniku godišnje, koji je imala i sredinom prošlog veka. Konzumiranje piva u Nemačkoj naglo opada i iste 2011. godine iznosi 5,94 litre po stanovniku godišnje. U Srbiji 2011. godine nismo prešli 3 litre po stanovniku, dok u Hrvatskoj i Sloveniji nisu prešli 5 litara po stanovniku godišnje.

Ovom prilikom nećemo mnogo širiti temu, ali moramo spomenuti da se smatra da oko 1,3% ukupnog broja stanovnika ima poremećaj upotrebe alkohola (ovde treba napomenuti da ima zemalja u kojima se alkohol vrlo malo ili uopšte ne konzumira). Treba naglasiti da su „krizne godine“ za alkoholizam od 25. do 34. i da je siromaštvo jedan od okidača za ovaj poremećaj. Nije zgoreg napomenuti da se smrtnost od alkohola (direktna ili indirektna) u većini zemalja kreće od 1 do 5 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovništva. U Srbiji se ova stopa kreće oko 3 smrtna slučaja na 100.000 ljudi.

Sa druge strane ima i onih koji nikada nisu konzumirali alkohol, samim tim ni pivo. Statistike kažu da su Jordan i Bangladeš među najtrezvenijim zemljama. Naime, 92,8 % odraslog stanovništva Jordana nikada nije okusilo alkohol. Interesantno je da je ovaj procenat u Italiji, a po istoj statistici, 25,7%, a u susednoj Crnoj Gori 16,8%. Nas nema na ovom spisku, ali je interesantno da je u Francuskoj ovaj procenat samo 2%. Generalno, poslednjih 50 godina konzumiranje alkohola opada.

Ako uzmemo da je 1920. godine u Francuskoj potrošnja alkohola bila 22,1 litar po stanovniku godišnje, a da je 1990. godine ova cifra spala na 11,2 litre po stanovniku godišnje, onda je to veoma ohrabrujuća vest što se tiče trezvenosti i brige o zdravlju. Otvaranje kraft pivara nije trend samo u Srbiji, sve više je malih, ali i velikih pivara koje svakodnevno niču kao pečurke svud po svetu.

Tako da ako gledamo sa strane pivara, iznete statistike baš i nisu ohrabrujuće.

80 I Beer Style

Jordan 92,8% Italija 25,7%

Bangladeš 89,3%

Franc uska 2%

Amerika 12%

procenat stanovništva, starijeg od 15 godina, koji nikada nije konzumirao alkohol

Specijalizovani magazin za kulturu konzumiranja piva

VI KUVATE, MI BRENDIRAMO. Beer Style

Dizajn etiketa

web dizajn

DIZAJN podmetacA za case

VIZUELNI IDENTITET

DIZAJN LOGoA

KONSALTING USLUGE

IZRADA brosurA

... i jos mnogo toga

Pozovite nas na +381.63.217.527 ili na email office@beerstyle.rs kao inspiraciju pogledajte www.beerstyle.rs