Gordana Vunjak Novaković

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Naučnica Gordana Vunjak Novaković najcitiranija je srpska i svetska naučnica sa više od 41.000 citata, najviše u istoriji iz svih oblasti nauke, dobitnica brojnih nagrada.

Članica je SANU i prva Srpkinja koja je primljena u Međunarodnu kuću slavnih žena

Svetska nagrada za pronalazaštvo

Gordana Vunjak Novaković

Pripremila: Dr Maja Radoš

Gordana Vunjak Novaković razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela i time ponudila materijal za rekonstrukciju lica i time kreirala put ka zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva. Ova naučnica sa srpskim i američkim državljanstvom živi i radi u Americi. Sada je profesorka biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i biomedicinskog inženjerstva MIKATI FONDACIJE. Nedavno je izabrana za vodećeg svetskog pronalazača u konkurenciji petnaest finalista iz celog sveta. Ceremonija dodele nagrade organizovana je u Minhenu i to prvi put na daljinu, on line, za 15 godina koliko se održava. Nagrade su deljene u šest kategorija koje su predstavnici zavoda jednako rangirali. Naša naučnica se plasirala u sam vrh u dve kategorije.

Profesorka Gordana Vunjak Novaković, sa predlogom za inovativni doprinos u biomedicini našla se među troje finalista koji su se nadmetali za nagradu za životno delo. Uz nju u toj kategoriji bila su i dva nemačka naučnika Metin Kolpan i Karl Leo. Inače, petnaest pronalazača ili timova iz celog sveta bili su finalisti u pet kategorija : Industrija, Životno delo, Zemlje koje nisu članice Evropskog zavoda za patente, Mala i srednja preduzeća, Istraživanje. Pobednike u ovih pet kategorija birao je naučni žiri, a ogromna podrška naučne javnosti presudno je odlučila da dr Gordana Vunjak Novaković osvoji ovu svetsku nagradu.

Treba naglasiti da su izabrani dobitnici u svim kategorijama za 2021. godinu iz: Austrije, Nemačke, Indije, Norveške, Švedske, Švajcarske, Srbije i Amerike.

Naučnica dr Gordana Vunjak Novaković razvila je metod za razvoj ćelija izvan tela koje koriste ćelije samog pacijenta i time otvorila nove horizonte

u regenerativnoj medicini. Njen revolucionarni, naučni pristup nudi bezbedniji, precizniji, manje invazivan način za izvođenje rekonstrukcije lica i ide ka tome da bude uspešan i u zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva. Profesorka Gordana Vunjak Novaković se dve decenije bavi istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se ljudska tkiva gaje u laboratoriji i spremno čekaju da se ugrade u telo pacijenta kome je otkazao organ ili je oštećena kost, na primer. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srce odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo.

Ova srpska naučnica uveliko se predala istraživanju kako bi tehnologija njenog tima mogla da pomogne i u oporavku pluća koja su oštećena kod pacijenta obolelih od COVIDA - 19.

Prilikom dodele nagrade srpskoj naučnici Antonio Kampinos, predsednik Evropskog zavoda za patente, istakao je da ovo priznanje pokazuje kako naučne inovacije dotiču živote ljudi svuda u svetu. „Posle neverovatno izazovne godine entuzijazam javnosti za pronalazak Gordane Vunjak Novaković izražava snažnu veru u to da će nam ljudska i naučna kreativnost, strast za inovacijama i domišljatost pomoći na putu ka svetlijoj budućnosti,“ – istakao je predsednik Evropskog zavoda za patente Antonio Kampinos.

Prof. Gordana Vunjak Novaković bila je oduševljena priznanjima sa svih strana. Upitana da li je, dok je počinjala karijeru u Srbiji, na Beogradskom univerzitetu uopšte mogla da pomisli da će jednog dana biti naučnica – pronalazač u svetskom vrhu odgovorila je, da je oduvek želela da bude naučnik – pronalazač. Još kao student na fakultetu u Beogradu, inovacije i pronalazaštvo bili su nešto što je prvo učila od beogradskih mentora, a zatim je tako i nastavila u toku dvanaest godina koje je provela u Bostonu. Ipak, ta vrsta naučnog rada, „eksplodirala“ je, kako kaže, kada je došla na Univerzitet Kolumbija u Njujorku, koji pruža neverovatnu podršku inovacijama i preduzetništvu. Mi smo u Srbiji, verovatno zbog siromaštva, imali lošu podršku naučnim talentima i inovacijama, pa je i to najveći razlog odliva naše pameti i znanja na Zapad. „U suštini, od svega što se dešava u mojoj laboratoriji, najbolji deo posla je rad sa izrazito talentovanim mladim ljudima. Zato ću stalno isticati da sam zahvalna svojim studentima, postdoktorantima i saradnicima, jer je ovo zaista rezultat naših zajedničkih zalaganja. Mentorstvo je najvažniji deo mog posla. Bavljenje naukom, predavanja, rad sa ljudima, prenošenje otkrića u komercijalnu i kliničku primenu je sastavni deo mentorstva, koje je po pravilu dvosmeran proces“ - ističe prof. Novaković.

Profesorka Gordana Vunjak Novaković je direktorka Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, članica SANU i prva Srpkinja i žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD.

Ugledna naučnica je i kreativni ambasador naše zemlje u okviru Saveta za kreativne industrije pri kabinetu Ane Brnabić, predsednice Vlade Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2020. godine odlikovao ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije i njenih građana i postignute izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva kao jednog od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života. Ova svetski najpopularnija naučnica primljena je u Međunarodnu kuću slavnih žena u tehnologiji i dobitnica je brojnih prestižnih, svetskih naučnih priznanja.

Prof. Gordana Vunjak Novaković sa više od 41.000 citata i H -indexom

115, je jedna od najcitiranijih osoba u istoriji u svim oblastima nauke.

Značajna komponenta rada ove naučnice je transfer istraživačkih rezultata iz njene laboratorije direktno za primenu na klinikama i to kroz oko 50 patenata u SAD i tri kompanije koje je osnovala sa svojim studentima.

Udruženje “Živimo zdravije” i Fakultet za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta „Union-Nikola Tesla“ organizovali su nedavno u Beogradu naučnostručnu konferenciju “Zdravlje i bezbednost”. Povod za konferenciju koja je okupila eminentne srpske nacionalne akademske, zdravstvene i sportske pregaoce različitih profila bila je izrada Nacrta nacionalne platforme koja bi poslužila donosiocu odluka u Republici Srbiji, naročito u okviru izrade nacionalnih akcionih planova zdravlja, bezbednosti, društvene stabilnosti i drugih vitalnih interesa građana u vremenima koja nas očekuju, a odnose se na izazove kreiranja zdravog i bezbednog društva. Naši stručnjaci, među kojima su bili prof. dr Violeta Rašković Talović, akademik prof. dr Dragan Radenović, Bratislav Đorđević, košarkaška legenda, akademik prof. dr Dragan Simeunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Elizabeta Ristanović, prof. dr Vesko Drašković, prof. dr Ilija Kajtez, veliki majstor džudoa Vuk Rašović, Aleksandar Stanković, profesor mačevanja i teoretičar borbenih veština i umetnosti i mnogi drugi su se tokom izlaganja i diskusije dotakli zdravstvenih poruka i pouka korone, filozofskog poimanja zdravlja i bezbednosti, duhovnog zdravlja u doba globalizacije, bezbednosnih aspekata znanja i neznanja, sociološke dimenzije zdravlja, logike i metoda borilačkih veština kao strategije obnove društva, kao i strategija za unapređenje mentalnog zdravlja, ali i sporta, fizičkog aktivizma, zdrave ishrane… Zaključci konferencije prezentovani su najvišim državnim zvaničnicima i očekuju se dalje inicijative u ovoj oblasti u smislu nacionalnog sveobuhvatnog programa preporoda duhovnog i telesnog zdravlja. - Fenomen bezbednosti, uključujući tu sve njegove nivoe, neraskidivo je povezan sa fenomenom zdravlja u jednom društvu i to mnogo dublje nego što bi se moglo na prvi pogled naslutiti - rekla je Violeta Talović Rašković, dekan Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost. Tražeći načine da unapredi zdravlje svojih građana, društvo istovremeno osnažuje svoju bezbednost i stabilnost, poručila je ona. “Stoga je zadatak izgradnje zdrave nacije zadatak celokupnog političko-bezbednosnog sistema”, kazala je Talović-Raškovićeva naglasivši da u otuđenosti savremenog društva sport može imati integrativnu funkciju. Tom problemu posebno se posvetio predsednik UO „Živimo bolje“ Bratislav Đorđević ističući da je značajno da se strategijski povežu različite oblasti, poput nauke, obrazovanja, sporta, umetnosti i kulture i da je važno kroz adekvatne programe uključiti sve kategorije stanovništva i na taj način promeniti dosadašnji način života – bez fizičkih aktivnosti.

Raskršća i svetionici duhovnog i telesnog zdravlja mladih Naša obaveza i odgovornost na putu u sigurnu budućnost

Bratislav Đorđević i Violeta Rašković Talović

Konferencija je izazvala i pažnju medija. “Medici.com” bio je takođe prisutan na konferenciji, a posebno nas raduje što su izlaganje, pogledi i stavovi, kao i duhovni i nacionalni horizonti i prepoznatljiva elokventnost člana naše redakcije prof. dr Elizabete Ristanović, kao i uvijek, izazvali veliko interesovanje prisutnih. Dijelove njenog izlaganja podijelićemo sa svojim čitaocima.

- Živimo u vremenu koje se dinamički menja. Brz tehnološki razvoj, izmena bezbednosne arhitekture sveta, pandemije i epidemije, klimatske promene, najavljeni finansijski reset, veliko raslojavanje na svet ekstremno bogatih i većinu siromašnih, oružani sukobi koji se i dalje vode, teroristički akti, nemilosrdno atakovanje na sve vrednosti ljudskog duha, samo su neke od odrednica koje obeležavaju našu stvarnost. Kao zemlja i narod već godinama smo izloženi svakodnevnim pritiscima, koji su kulminirali surovom agresijom čije posledice i dalje trpimo, a najočiglednije se odražavaju kroz broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja koji na godišnjem nivou premašuje 37.000 obolelih i više od 20.000 preminulih, a prognoze za naredni period su još crnje. Sve to je danak osiromašenom uranijumu, hemikalijama koje su se izlile u naše reke, ušle u lance ishrane i zauvek kontaminirale naše životno stanište. Genocid i ekocid izvršeni su 1999. godine nad Srbijom, ali i nad celom Evropom, u ime navodnih demokratskih vrednosti koje su kasnije rezultirale devastiranjem i rasprodajom čak i naših prirodnih bogatstava, nametnim i posebno opasnim ruiniranjem obrazovnog sistema iz koga su istisnuti nacionalni junaci, jasenovačke i žrtve ostalih pogroma, a sve se više vrši i nasilje nad osnovnim, prirodom određenim biološkim vrednostima - istakla je profesorka Ristanović. Ona je kazala da su mladi ljudi izloženi napadima i nesigurnostima sa svih strana. - Porodice se razaraju, škola je izgubila vaspitnu dimenziju, na ulici se često susreću sa vršnjačkim nasiljem i drugom socijalnom patologijom, vrebaju ih narkomanija i sekte, a sa tv. ekrana na njihovu dušu atakuje rijaliti stvarnost i duhovna kontaminacija. Potpuno izvrnut vrednosni poredak u kome za osvajače medalja na takmičenjima i olimpijadama znanja nema prostora na naslovnicama novina, jer su ih zauzele osobe sumnjivog moralnog kredibiliteta, dok loši đaci nameću vrednosne kriterijume i standarde i lako napreduju na društvenoj lestvici, epilog su svega prethodno navedenog i jedan od razloga zbog koga više od 50.000 mahom mladih ljudi godišnje napušta našu zemlju i pokušava da se ostvari radno i porodično pod suncem tuđeg neba. Međutim, to nije putokaz u opstanak i sigurnu budućnost nacije koja na geopolitičkoj

raskrsnici mora biti spremna da odgovori na sve izazove pred kojima će se naći, a za to su potrebna umom darovana, duhom snažna i fizički zdrava pokoljenja, koja izazove mogu da predvide i da se sa istima izbore i snagom i mudrošću. Profesorka smatra da je izlaz i rešenje u ozbiljnom programu nacionalnog zdravstvenog i duhovnog preporoda koji mora biti prioritetni zadatak za sve umne ljude, nacionalne pregaoce, ali i za donosioce odluka, akademsku javnost, verske institucije, kulturne i sportske delatnike, kao i za sve ljude istinski posvećene ljudskom dobru.

Iz njene vizure je ključno nacionalno, a samim tim i bezbednosno pitanje koje se postavlja u ovom trenutku: Kome ćemo mi ovu zemlju ostaviti? Zato, smatra Elizabeta Ristanović, ulaganje u demografski razvoj, pre svega rast nataliteta, mora biti jedan od ključnih zadataka, jer surova stvarnost upozorava da se u Srbiji godišnje izvrši više od 200.000 abortusa, dok se rađa oko 70.000 dece. Zabrinjava i podatak, kaže ona, da se među ženama koje će zauvek biti obeležene grehom čedomorstva nalaze i devojčice od 11 i 12 godina starosti. - Zbog toga podrška ženi kao majci-rodilji, domaćici, stubu porodice, ali u isto vreme i kao ravnopravnom stvarocu, radniku, naučniku, mora biti prvorazredni nacionalni imperativ koji će biti planski i osmišljeno sprovođen ne kroz ispraznu statistiku kvota i jezikoslovlja suprotstavljenog duhu našeg jezika, već kroz suštinsku egzistencijalnu, materijalnu, sociopsihološku i svaku drugu podršku ženi kako bi ona shvatila da nije sama. Unapređenje nacionalnih kapaciteta za vantelesnu oplodnju je takođe izuzetno važno, kao i jačanje kapaciteta za molekularnu prenatalnu dijagnostiku, kako uzorke genoma naše nerođene dece ne bismo slali u strane genske banke plaćajući za to žestoku cenu sa potencijalno nesagledivim implikacijama - ističe ona, dodajući da je jasno da sveobuhvatna podrška porodici i samohranim roditeljima mora biti naš prioritetan nacionalni cilj.

Izlaz je, kaže profesorka Ristanović, i u reformi školskog programa, kako bi škola bila mesto za sticanje funkcionalnog znanja, a ne za bespotrebno opterećivanje dece sadržajima u čijoj pozadini je neretko antinacionalni diskurs kao i vrlo opasne poruke, što ne iznenađuje s obzirom na izdavačku strukturu naših udžbenika. - Raduje me što je to prepoznato i iskreno verujem da će u danima i godinama koje slede doći do ozbiljnih izmena u programima i kategorijalnim aparatima koji se mladima nameću kroz aktuelni sistem obrazovanja - naglašava ona, podsećajući i da je pandemija COVID-19 nametnula digitalizaciju, maske i on line učenje, ali da je svima jasno da predavanje u kome u očima i izrazu lica deteta ne prepoznajete razumevanje i interakciju, nikada ne može biti stvarno delotvorno. Svemu treba dodati i štetni uticaj elektromagnetnog zračenja, dugotrajno sedenje i socijalnu izolaciju, nametnutu i kroz narativ socijalne distance koji se koristi umesto fizičke udaljenosti potrebne za sprečavanje transmisije virusa. - Uz pomoć verskih zajednica potrebno je reformisati versku nastavu, koja mora imati za cilj da tokom obrazovnog ciklusa mladog čoveka učini bićem vrlina i pomogne mu da prepozna esenciju poimanja religije, kao i sličnosti i razlike između različitih konfesija. To će biti put u neki bolji svet razumevanja i odsustva verski fundiranih konflikata koji latentno tinjaju na turbulentnom balkanskom prostoru i koje svetski piromani potpaljuju ne bi li preko naših žrtava rešavali svoje antagonizme i zbrajali svoje račune. Nastava fizičke kulture mora takođe biti temeljno reformisana i prilagođena stvarnim potrebama fizičkog razvoja dece, a ne treba da bude puko ispunjavanje forme ili maltretiranje i frustriranje onih koji nisu talentovani za bavljenje sportom što je takođe genetski predisponirano i određeno strukturom više od 135 genskih lokusa. Svakodnevni sadržaj od 15-20 minuta, ispunjen vežbama istezanja i oblikovanja značio bi mnogo više za kičmu i držanje deteta, dok bi istinski talentovani trebalo da pohađaju sekcije koje bi bile organizovane pri školama i tako zamenile skupe treninge koji za roditelje često predstavljaju veliki izdatak, ali i stvar prestiža i neretko poligon za lečenje sopstvenih unutrašnjih frustracija - smatra profesorka Ristanović.

Ona opominje i da preventivna medicinska zaštita i javno zdravlje moraju biti grane medicine kojima će se posvećivati posebna pažnja jer nas i iskustvo pandemije takođe uči da dalji razvoj preventivne medicine treba da postane jedan od prioritetnih ciljeva naših zdravstvenih vlasti. U okviru toga posebnu pažnju treba posvetiti mladim ljudima koje treba privući i edukativnim sadržajima o značaju zdrave i kvalitetne ishrane, reproduktivnog zdravlja i seksualnog odgoja, šetnje i rekreacije, jedinstvu sa prirodom čijim je lepotama naša Srbija obilato ukrašena, kao i o svim opasnostima koje vrebaju u realnom i sajber prostoru.

Nacionalni folklor ne treba da bude izvrnut podsmehu, već mora biti predmet aktivnog izučavanja i promovisanja. Duhovne vrednosti ne smeju da budu zamenjivane materijalnim bofl-proizvodima, a mladi pripadnici naše vojske bi, uz tri misije koje imaju, trebalo da ispune i četvrtu, da se, ukoliko je moguće, ostvare kao roditelji i tako daju još jedan aktivan doprinos svome rodu i otačastvu. Zadatak države je da im kroz privredni razvoj i napredak, omogući istinsku podršku kako bi mogli da ostvare i ovaj nacionalni zadatak. - Obrazovanju se mora vratiti i filozofska dimenzija koja mora da podrazumeva koheziju prirodnih i tehničkih sa društveno humanističkim naukama kako bi ovaj svet i naše parče zemlje postali pravednije i lepše mesto za život generacija koje će ostati ovde i doprinositi daljem razvoju i napretku - smatra naša eminentna profesorka.

Ona je svoje briljantno izlaganje zaključila porukom: - Eto puno zadataka za nas u vremenima koja dolaze, a pre svega za naše buduće naraštaje koje, kako rekoh, čekaju brojni izazovi sa kojima se moraju suočiti naoružani znanjem, zdravljem i ljubavlju, što se postiže jedino kroz suštinsku posvećenost telesnoj i duševnoj suštini bića mladog čoveka. Da bi nam budućnost bila sigurna i bez slepih ulica ne smemo dozvoliti da nam ukinu prošlost. Zato ne smemo potisnuti bogate sadržaje naše istorije ni duhovne vertikale koju su oblikovali gorostasi koji su zauvek ostali mera rada, istrajnosti, vere, mudrosti, sveopšte ljubavi: Sveti Sava, Njegoš, Tesla, Pupin i mnogi drugi. Uostalom, probuđeno pamćenje će uvek jače prosvetljavati puteve buduće. Na razmeđu između istoka i zapada uvek se odvijao proces našeg nacionalnog raspeća na što je svog naslednika prestola još davno upozorio Stefan Nemanja, dok je svog drugog sina Savu zavetovao da se jezik mora čuvati, jer se zemlje i narodi ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Neka njegove reči i nama danas budu jasni putokaz.