Spinalna patologija

Bol u vratu i ekstremitetima, među drugim simptomima, najčešće je uzrokovan degenerativnim promenama na intervertebralnim diskovima i unkovertebralnim zglobovima.

Promene na diskusima nastupaju i prirodnim starenjem ili preteranim opterećenjem, kada dolazi do gubitka sadržaja vode, i slabljenjem vezivnog tkiva. Kao posledica tog stanja kod mnogih osoba dolazi do hernije diska, gde se javlja pritisak na korenove nerava u vratnoj kičmi ili/i kičmenoj moždini i oštećenja hrskavične ploče, u zavisnosti od gradusa degeneracije /Modic, Pffirmann/. Zbog prenosa većeg opterećenja na unkovertebralne zglobove vrata, degenerativne promene zahvataju i ovaj deo kičme. Koštani degenerativni delovi – osteofiti, nastali nakon kalcifikacija i fibroza fasetnih zglobova, mogu takođe pritiskati nervne strukture i izazvati tegobe u vidu lokalnog i radikularnog bola, slabosti ekstremiteta.

Simptomi

Obično, simptomi cervikalne kičme počinju kao nespecifični u vidu bola u vratu i ramenima, ograničena pokretljivost i ukočenost vrata i ramena, spazam paravertebralne muskulature vrata, napetost, trnjenje duž ruke i prstiju... Simptomi se često ignorišu i ne pridaje im se preveliki značaj, formiraju bolni čvorići u mišićima duž vrata, prema ramenima i između lopatica. Daljom progresijom dolazi do miofascijalnog sindroma (zapaljenje mišićnog omotača).

Specifični simptomi su vezani za kompresiju pojedinih korena nerava i/ili kičmene moždine. Ukoliko je samo koren nerva komprimovan onda govorimo o odgovarajućoj radikulopatiji gde je propagacija bola najčešće niz ruku i može biti praćena trnjenjem i slabošću mišića koji inerviše pripadajući nerv.

Ako je kičmena moždina komprimovana onda je reč o cervikalnoj mijelopatiji koja se, u zavisnosti od stepena oštećenja, reflektuje klinički: • zujanjem, trnjenjem i slabošću u rukama, šakama, nogama ili stopalima, • nedostatkom koordinacije i teškoće sa hodom, • gubitkom kontrole bešike ili creva.

Dijagnostika

Zlatni standard za prikaz koštanoligamentarno-mišićnog i nervnog tkiva u vratnoj kičmi je magnetna rezonanca kojom dobijamo odličan i potpun prikaz intervertebralnih diskova, širinu kičmenog kanala, stanja kičmene moždine,

Spinalna patologija Prednja cervikalna discektomija s fuzijom (ACDF) i perkutana laserska dekompresija vratnog diska (PLDD)

kao i stanje samih kičmenih pršljenova, unkovertebralnih zglobova i ostalih struktura. Pomoćne dijagnostičke procedure mogu biti rendgenska dijagnostika, kompjuterizovana tomografija (skener) kao i elektromioneurografija gornjih i donjih ekstremiteta.

Lečenje

Lečenje uključuje najpre konzervativno-fizikalno, zatim invazivne neoperativne metode i, na kraju, operativno lečenje.

U zavisnosti od simptoma i stepena oštećenja nervnih struktura, obično se kreće sa imobilizacijom vrata uz nošenje kragne 6-8 nedelja, mirovanjem i lečenjem akutnog bola medikamentima. Lekovi koji se najčešće koriste u lečenju su: • nesteroidni antiinflamatorni lekovi, • kortikosteroidi, • miorelaksanti, koji mogu ublažiti grčeve u mišićima u vratu /obavezno uz kontrolu lekara/.

Akutni radikularni bol može se takođe rešavati periradikularnim davanjem istih lekova pod kontrolom fluoroskopije u operacionoj sali.

Kada dođe do smirivanja akutnih bolova ili redukcije hroničnog bola, cervikalna spondiloza se može kontrolisati fizikalnom terapijom, korektivnim vežbama, vežbama istezanja i relaksacionim metodama (masaža, mobilizacija zglobova, dekompresiona trakcija).

Ukoliko nema poboljšanja na navedene vrste neinvazivnog lečenja, kao most između operativnog i konzervativnog lečenja može se uraditi perkutana laserska diskus dekompresija sa ili bez fasetne denervacije. Perkutana laserska dekompresija diska (PLDD) je postupak u kome se hernirani intervertebralni diskovi leče smanjenjem intradiskalnog pritiska laserskom energijom ili ukoliko je reč o lokalnom bolu u vratu zbog spondiloze, laserska ablacija nerva u predelu zgloba. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji pod kontrolom fluoroskopije pomoću igle koja se plasira preko kože u intradiskalni prostor, gde se radi vaporizacija diska i smanjuje intradiskalni pritisak, ili se vrši ablacija koja inerviše zglob.

Postupak se izvodi pod lokalnom anestezijom kože. Nakon identifikacije intervertebralnog nivoa u vratu pomoću fluoroskopije, šuplja igla se ubacuje između dubokih mišića vrata i ubacuje direktno u intervertebralni prostor u centar mekog hedra. Kroz iglu se ubacuje lasersko vlakno (0,4 mm) u središte nucleus pulposusa, a zatim se isporučuje laserska energija da bi se smanjio intradiskalni pritisak. Laserska energija se isporučuje u impulsima, u rasponu od 18–20 sekundi. Pulsna isporuka laserske energije koristi se da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje okolnih tkiva. Stope uspeha u većim studijama varirale su od 75% do 90%. Zbog nedovoljnog poboljšanja simptoma ili ponovljene hernije,

oko 4-10% pacijenata je dobilo dodatni hirurški tretman.

Perkutana laserska dekompresija diska (PLDD) je jedno od takozvanih „minimalno invazivnih“ modaliteta lečenja degenerativnih oboljenja kičme. Lečenje se izvodi perkutano, tj. preko kože, pa je morbiditet niži, a period rekonvalescencije kraći nego kod otvorene hirurgije. Zbog navedenih prednosti čini se da je PLDD zanimljiva alternativa konvencionalnoj hirurgiji. PLDD. Dobre manuelne veštine i dug trening neurohirurga su neophodni da bi se ovakva intervencija uradila na ispravan način. Nedovoljno obučen i neiskusan hirurg lako može da napravi termalnu povredu nerva ili, pak, kičmene moždine u uskom prostoru kičme, što kod pacijenta može da dovede do dalekosežnih neželjenih posledica.

Operacija prednje cervikalne discektomije i fuzije (ACDF) se izvodi kod mijelopatije ili radikularnog bola najčešće usled prolapsa cervikalnog diska. To se takođe može učiniti za rešavanje problema kod degenerativne bolesti diska, kičmene stenoze i/ili osteoartritisa u vratnoj kičmi.

Prednja cervikalna discektomija s fuzijom je operacija koja uključuje olakšavanje pritiska stavljenog na korijene živaca i/ili kičmenu moždinu od strane diska s hernijom ili krhotina kosti – stanja zvanog kompresija korijena živca.

Operacija se izvodi sa prednje strane vrata gde se učini mali rez i: • Odstranjuje meko jedro kako bi se medula i pripadajući korenovi oslobodili pritiska • Postavlja intervertebralni umetak - kejdž između pršljenova.

Discektomija uključuje odstranjivanje celokupnog mekog jedra između cervikalnih pršljenova. Termin discektomija izvodi se od latinskih reči discus (ravan, kružni predmet ili ploča) i –ektomija (odstranjivanje). Spinalna fuzija uključuje postavljanje koštanog kalema između dva ili više suprotnih pršljenova kako bi se potpomogao rast kosti između kralježničkih tijela.

1. Kontraindikacije

Nisu svi kandidati za ACDF. Kontraindikacije uključuju sistemske bolesti: • poremećaj kretanja usled moždanog udara što kasnije otežava samo fizikalno lečenje • imunološke bolesti koje otežavaju zarastanje i komplikuju postoperativni tok, pa i samu operaciju • Teški deformiteti • Osteoporoza koja dovodi do neadekvatne fuzije nakon operacije.

2. Operativni zahvat

Položaj pacijenta je na leđima sa minimalnom ekstenzijom vrata. Uradi se rez oko 2 cm sa leve ili desne strane vrata. Povlačenjem traheje, jednjaka i arterija napravi se tunel do prednjeg uzdužnog ligamenta ispod kog se nalazi intervertebralni disk.

Uz pomoć fluoroskopa postavlja se igla u disk kako bi locirao željeni segment. Po identifikaciji odstranjuju se oko dve trećine diska koriste se alati za hvatanje do prikaza zadnjeg longitudinalnog ligamenta. Po uklanjanju ligamenta odstranjuje se sav materijal diska koji komprimira spinalne živce i medulu i plasira intervertebralni umetak koji može biti od plastike, keramike ili biorazgradivih sastavnih delova. Često je ovaj materijal kalema napunjen fragmentima koštanog tkiva kako bi fuzija bila što uspešnija.

3. Postoperativni tok

Operacija zahteva kratak boravak u klinici jedan do dva dana i postepeni oporavak između dve i šest nedelja. Može se izvoditi „endoskopskom discektomijom“ tako što će pacijent moći da nastavi svoj normalan život za dva dana. Pacijentu se savetuje da nosi okovratnik za vrat 4-8 nedelja.

Naročito je preporučljivo nositi zaštitnik za vrat tokom putovanja (npr. automobilom), spavanja, tuširanja ili bilo kojih drugih aktivnosti u kojima pacijent možda neće moći da obezbedi pravilan položaj kičme. Fizikalna terapija i srodni modaliteti lečenja (npr. masaža, akupunktura) se koriste kako bi se promovisalo pravilno zarastanje, kao i da bi se ojačali okolni mišići koji mogu da preuzmu „posao“ vratnog aparata da osiguraju pravilan položaj kičme kada pacijent započinje (oko četiri do šest nedelja nakon operacije) da se odvikava od vratne zaštite.

4. Rezultati

Prednja cervikalna discektomija uspešna je u uklanjanju bola u ruci u 92% do 100% pacijenata. Slabost i utrnuće u rukama mogu potrajati jer je regeneracija nerava jako spor proces.

Da bi se izbegao ponovni problem poenta je u životnim navikama i izbegavanju pojedinih prekomernih napora: • Pokazane tehnike dizanja • Dobro držanje tela i vrata pri sedenju, kretanju i spavanju • Ergonomsko radno područje • Zdrava težina tela • Pozitivan stav i tehnike opuštanja (npr. upravljanje stresom) • Nema pušenja.

Sve minimalno invazivne tehnike u našoj zemlji koristi u svakodnevnom radu dr sc. med. Nenad Živković, neurohirurg i naučni saradnik, želeći da implementira nove svetske trendove lečenja spinalne patologije u svojoj zemlji, a koje je dobrim delom naučio od najboljih svetskih stručnjaka.

Na Klinici za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, prvi put u Srbiji, urađeni su kompleksni zahvati kod dvoje pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti. Metodom elektroduboke moždane stimulacije, kod pacijenata koji su operisani, elektrode će bolest držati pod kontrolom. Ranije su na tu intervenciju naši građani upućivani u inostranstvo, koja je koštala oko 50.000 evra.

Da prvi put urade ovu intervenciju kod dvoje pacijenata, tim neurohirurga, neurologa, radiologa, psihijatara, anesteziologa i drugih, uz podršku kolega iz Praga, u sali je bio oko 15 sati. Pacijenti su sve vreme u budnom stanju. Operacije su prošle dobro, a pravi efekat procedure videće se za mesec dana.

“Pacijenti koji imaju Parkinsonovu bolest su pre svega prvi kandidati, mada i drugi sa nevoljnim pokretima. U pitanju su najteži pacijenti, kod kojih su se javile mnogobrojne komplikacije dugotrajnog lečenja. To nije definitivno izlečenje, ja uvek kažem pacijentima, to nije operacija kod koje se nešto odstrani i posle ste dobro, ali kupujete vreme i nekako vraćate sat, četiri do pet godina unazad”, navodi dr Marina Svetel, neurolog na Klinici za neurologiju UKCS.

Profesor dr Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju UKCS, navodi da tokom operacije treba doći do jedra u dubokim strukturama mozga te da se zato ova intervencija naziva duboka moždana stimulacija.

“Znači, treba da dođemo do jezgra, koje je vrlo malo. Preciznim prethodnim merenjem, ciljano uđemo elektrodom u to jedro, tu elektrodu povežemo sa generatorom struje koji se nalazi najčešće na grudnom košu, i posle, recimo, četiri nedelje puštamo struju da stimuliše to jedro. Obostrano se rade i leva i desna moždana hemisfera”, objašnjava Joković.

Bolja kontrola ukočenosti, usporenosti i drhtanja

Dr Marina Svetel objašnjava da se aktivacijom jedara uspostavlja bolja kontrola ukočenosti, usporenosti i drhtanja.

“Ne mogu da se povuku svi simptomi, ne mogu da se kontrolišu poremećaji govora, stabilnosti, poremećaji hoda. Takvo stanje koje mu obezbedi njegova idealna terapija, u momentu kada ona najbolje deluje, to je stanje koje ćemo obezbediti uz hiruršku intervenciju”, dodaje dr Svetelova.

Prvi put u Srbiji urađen zahvat duboke moždane stimulacije Elektrodom protiv Parkinsonove bolesti

Pripremila: Ana Stamenković

Profesor dr Miloš Joković objašnjava da će pacijenti imati svoj stimulator i da će biti edukovani o njegovoj upotrebi, ali da će, ipak, na početku lekari na neurologiji vršiti stimulaciju, određivanje i visinu doze.

Intervencija skoro tri puta skuplja u inostranom centru

U Srbiji se trenutno od Parkinsonove bolesti leči oko 20.000 osoba. Oko 1,5 odsto njih su kandidati za intervenciju.

“Ovo je zaista pomak i za same pacijente koji su obično morali da idu u pratnji neke osobe jer je takva bolest. S druge strane, intervencija je skoro tri puta skuplja u inostranom centru nego kod nas, a na kvalitetu zaista neće izgubiti. Uz podršku Ministarstva zdravlja i KCS, koji nisu osporili ovu našu ideju, mi smo uspeli ovo i da realizujemo”, dodaje Joković.

Pripreme za taj kompleksni zahvat u Srbiji trajale su dve godine, a za njega se obučavaju i naši mladi neurolozi i neurohirurzi. Želja je da mesečno, makar kod jednog pacijenta, kada medicinski kriterijumi to i dozvoljavaju, urade procedure.

Doktori Joković i Svetel, koji su išli na edukacije, za to obučavaju mlađe neurohirurge i neurologe. To će otvoriti mogućnost da se kasnije sa ovakvim zahvatima možda počne i u drugim centrima.

Tretiranje kardiovaskularnih problema biljnim preparatima

Dobro je poznato da su bolesti kardiovaskularnog sistema među vodećim uzrocima smrti u svetu. Bilo da se radi o arteriosklerozi, hipertenziji, angini pektoris, tahikardiji, ili bilo kom drugom problemu vezanom za srce i krvne sudove, suočavanje sa tim problemima uvek, opravdano, izaziva veliku zabrinutost pacijenta, jer su obično prognoze takve da će osoba biti osuđena na stalnu dugogodišnju terapiju lekovima.

Kao i kod drugih zdravstvenih problema, pristup zvanične i tradicionalne medicine se u velikoj meri razlikuju, kada je reč o pristupu i samom tretmanu. Naime, dok zvanična medicina preporučuje stalnu terapiju sintetičkim lekovima koji, uz olakšanje ili kontrolu simptoma, mogu da imaju brojne nus pojave, tradicionalna medicina obavezno traži uzrok problema i gleda da eliminiše taj uzrok da bi se problem rešio za trajno i to potpuno prirodnim sredstvima, koja ne samo da ne štete telu na bilo koji način, nego mu čak i koriste na veoma širokom polju.

Na primer, kada se radi o povišenom holesterolu, umesto da preporučuje neko sredstvo koje će snižavati nivo holesterola, iskusan fitoterapeut obraća pažnju na celi endokrini sistem, sa akcentom na jetri koja je direktno odgovorna za balans nivoa holesterola i ukupnih masnoća. Drugim rečima, fitoterapeut ne deluje na snižavanje nivoa holesterola direktno, nego indirektno, osposobljavajući jetru da ponovo bude u stanju da vrši sve svoje funkcije, uključujući i balans holesterola i ukupnih masnoća, što dovodi i do odmašćivanja jetre i krvnih sudova. Na taj način se, uz balansiranje nivoa holesterola i triglicerida, istovremeno tretiraju i problemi arterioskleroze i hipertenzije.

Bilo da se radilo o navedenim problemima ili problemima slabe cirkulacije, hemoroida, ili tromboze, priroda uvek ima spreman odgovor, što je i normalno kada znamo da je tradicija lečenja lekovitim biljem stara koliko i sam ljudski rod. Svaka lekovita biljka koja je zadržala primenu u narodnoj medicini je prošla test milenijuma i da se nije pokazala izuzetno korisnom ne bi preživela prirodnu selekciju koja je nemilosrdna i priznaje samo uspeh, dok neuspešni završavaju u zaboravu.

Pomenućemo samo neke od biljaka koje nalaze primenu u tretmanu problema kardiovaskularnog sistema: maslačak, pelin, žalfija, kopriva, žen šen, imela, gingko, čičak, kora vrbe, hajdučka trava, glog…

Zato je važno da, pre nego se odlučite za bilo koju vrstu biljne terapije, imate na umu da one deluju postepeno i da njihova primena, uz vrsnog, iskusnog poznavaoca njihovih svojstava, zahteva stpljenje i razumevanje činjenice da svaka boljka traži svoju biljku, a svaka osoba zahteva specifičan tretman, prilagođen njenom zdravstvenom problemu/problemima.

Goran Poletan, fitoterapeut

Goran Poletan PR, www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija 065 43 819 43, BiH 066 355 310

Čuvarkuća (Sempervivum) – ljekovita svojstva

Latinski naziv za čuvarkuću je Sempervivum, što znači “živjeti vječno” (semper = uvijek i vivum = život). U narodnoj medicini čuvarkuća se koristi zbog svojih antiupalnih i diuretičkih svojstva. Sastoji se od debelih mesnatih listova koji su bogati sokom. Sirovi mladi listovi su jestivi, a upravo je njihov sok razlog ljekovitosti.

Čuvarkuća se koristi u obliku soka, masti ili čaja. Najčešće se upotrebljava kao pomoć kod: rana, ispucale kože, čireva, hemoroida, crijevnih problema, menstrualnih bolova, povišenih lipida u krvi, detoksikacije organizma, grlobolje i dijabetesa. Pijenje čaja od čuvarkuće preporuča se kao pomoć kod ulkusa.

U naučnom časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry 2003. godine objavljena je studija kojom su dokazana antioksidativna svojstva ekstrakta lista čuvarkuće.

Zanimljiva je naučnicima i zbog svojih antibakterijskih svojstava. Naime, 2015. u časopisu Bioscience Journal objavljena je studija provedena na četiri biljke (kilavica, trešnja, pitomi broć i čuvarkuća) kojima je ispitivan antibakterijski učinak na bakteriju Escherichia coli.

S obzirom na to da je navedena bakterija razvila otpornost na antibiotike naučnici su, u želji da otkriju načine njenog suzbijanja, ispitivali alkoholne ekstrakte biljaka.

Rezultati su pokazali kako čuvar-

kuća ima visoki antibakterijski po-

tencijal i ukazali na mogućnost njezine primjene u medicini kao pomoć pri

suzbijanju bakterije Escherichia coli.

U narodnoj medicini najpoznatija je uporaba čuvarkuće u liječenju bolnih stanja u uhu. Godine 2015. u časopisu Journal of ethnopharmacology objavljena je studija koja je ispitivala učinke čuvarkuće na upalne procese u uhu, a rezultati su pokazali njezinu visoku efikasnost.

Čuvarkuća svoje mjesto pronalazi i kao pomoć kod povišenih lipida u krvi. Njezin potencijal kao pomoć kod hiperlipidemije i utjecaj na detoksikaciju jetre uočili su naučnici s Akademije nauka u Budimpešti 2004. godine, koji su proveli istraživanje na štakorima.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović prisustvovao je svečanosti povodom 182 godine od osnivanja vojne sanitetske službe na Vojnomedicinskoj akademiji. Vojno zdravstvo danas je ojačano i za 66 novozaposlenih, kojima je ministar Stefanović uručio rešenja o prijemu u stalni radni odnos.

Čestitajući im praznik, on se zahvalio svim pripadnicima vojnog zdravstva na njihovom požrtvovanom radu u prethodnoj godini. – Malo je reći hvala za sve što ste vi uradili. Sistem vojnog zdravstva izbrisao je granice šta je moguće, a šta je nemoguće. Za vojno zdravstvo više nema ništa što je nemoguće, dakle, sve može da se uradi. Uspeli ste da odgovorite na sve izazove i na one koji su bili tradicionalni i na potpuno novi koji je zahvatio ceo svet, Covid-19, ocenio je ministar Stefanović.

On je istakao da su svi ljudi u sistemu vojnog zdravstva, bez obzira na kojoj poziciji, svojim efikasnim i požrtvovanim radom pokazali da su istinski heroji. – Kada kažem heroji, to zaista i mislim. Samo oni koji nisu videli kako to izgleda boriti se i u kovid bolnici, ali i sa bolestima koje su nekovid i pružiti pomoć ogromnom broju ljudi, mogli bi vas oceniti sa manje, rekao je minstar Stefanović.

Reč je, kako je dodao, o zaista ogromnom odricanju, ogromanom riziku i velikoj borbi za život ljudi i, kako je naveo, baš zato su ljudi koji rade u našem sistemu vojnog zdravstva izuzetno cenjeni.

Govoreći o Vojnomedicinskoj akademiji, ministar odbrane naveo je da je danas na njenim pripadnicima možda i veći teret, nego što je bio ranije, i podsetio da je VMA i dalje dežurna 24 sata svih sedam dana u nedelji. – I veoma je složeno kada ste ustanova tercijarne medicinske zaštite pružiti pomoć svakome ko dođe, a ovi ljudi to upravo rade, istakao je Stefanović.

Ministar Stefanović rekao je, takođe, da je izuzetno ponosan i zbog novih zaposlenih koji su danas u stroju i koji su postali deo sistema vojnog zdravstva, među kojima su lekari, medicinski tehničari, hemijski, radiološki i laboratorijski tehničari, fizioterapeuti i nemedeicinsko osoblje.

On je podsetio da je u poslednjih devet meseci u sistem vojnog zdravstva primljeno više od 360 ljudi. – Država iskreno ceni rad svih pripadnika vojnog zdravstva. Želim da vam kažem veliko hvala, jer niste gledali na novac kao ključni motiv. Hoću da vam se zahvalim što ste ostali uz svoju državu, ostali da se borite za zdravlje ljudi i niste razmišljali uvek samo o sebi. Zato zaslužujete zaista svako priznanje, rekao je ministar Stefanović, poručujući da će država snažno nastaviti da radi na poboljšanju životnog standarda pripadnika vojnog zdravstva.

Kako je rekao, boriće se za njih, kao što su se pripadnici vojnog zdravstva borili za zdravlje svakog čoveka ove zemlje. – Borićemo se da imate bolje plate, borićemo se da imate više opreme i tehnike, da imate bolje uslove rada, a vi samo nastavite da radite kao i do sada. Borite se za živote, borite se za zdravlje ljudi, borite se za svakog čoveka u ovoj zemlji koji kod vas dolazi sa željom da bude zdrav, koji u vama vidi veliku nadu i koji očekuje da će vojno zdravstvo uvek biti samo na najvišem nivou, kakvi vi zaista i jeste, zaključio je ministar Stefanović.

Zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik Radivoje Anđelković podsetio je da je za Dan sanitetske službe određen 30. jul 1839. godine, kada je za štabnog doktora u Glavnom vojnom štabu postavljen doktor Emerih Lindenmajer. –Ta služba, tokom celog postojanja, rukovodila se najhumanijom od svih zapovesti - pomozi bližnjem svom. Od tog vremena do danas, u srpskoj vojsci postoji i funkcioniše sanitetska služba i to kao aktivna podrška i obezbeđenje u najtežim situacijama, u osam velikih ratova koje je od tada vodio srpski narod i srpska vojska, naglasio je pukovnik Anđelković. – Na osnovu objektivnih procena može se zaključiti da sanitetska služba predstavlja dragocen resurs Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na unutrašnjem i međunarodnom planu. Aktuelna situacija i rezultati postignuti u borbi sa Covidom-19 još jednom su pokazali snagu i značaj vojne sanitetske službe za našu državu i narod. Ova borba još nije gotova i pred nama su novi izazovi vezani za sprovođenje vakcinacije stanovništva, kao jedine mere koja sigurno čuva živote ljudi, a ako zatreba i ponovno hvatanje u koštac sa masovnim lečenjem obolelih od Covida-19, zaključio je pukovnik Anđelković.

Svečanosti su prisustvovali članovi kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba, kao i pripadnici Uprave za vojno zdravstvo i VMA.

VMA, 30. 7. 2021. 182 godine vojne sanitetske službe

Vojno zdravstvo jače za 72 zaposlena

Vojno zdravstvo dobilo je pojačanje u vidu 72 novozaposlena kojima je potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović lično uručio rešenja o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme na svečanosti održanoj u Vojnomedicinskoj akademiji. Čestitajući im na stalnom zaposlenju Stefanović je istakao da ni u jednom trenutku u budućem radu ne smeju zaboraviti koliko je poverenje koje građani imaju u vojno zdravstvo. – Ovde ima lekara, stomatologa, medicinskih sestara, tehničara, kao i ljudi koji će raditi na drugim poslovima koji su isto tako važni za funcionisanje zdravstva. I svi ste podjednako važni za ovaj sistem, za ovu zemlju, važni ste za naše građane.

Svima koji su zasnovali radni odnos u vojnom zdravstvu, ministar Stefanović je čestitao, ali i zahvalio što su izabrali ovu profesiju, za koju kaže da je mnogo više od toga.

Dobrodošlicu u sistem vojnog zdravstva novim kolegama poželeo je načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević rečima da se kroz istoriju dužu od 180 godina od svih vojnih „sanitetlija“ uvek očekivalo najbolje i najviše. – Veliko poverenje građana u vojnog medicinara sticano je generacijama i to kroz najteže godine. Ta dugogodišnja tradicija obavezuje svakog od nas ne samo da budemo bolji od naših prethodnika, već da budemo i najbolji u pozivu koji smo odabrali. Od nas, a sada i od vas, očekuje se veliko zalaganje, istrajnost, posvećenost, stručnost. To su osnovne smernice i dobar temelj za uspešnu karijeru u sistemu vojnog zdravstva, istakao je pukovnik prof. dr Vukosavljević.

Novim Zakonom o zaštiti poslovne tajne (“Službeni glasnik RS”, br. 53/2021) uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove (informacije obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije): (1) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opštepoznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija, (2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu, (3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost;

Držalac poslovne tajne je fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna, a lice koje je povredilo poslovnu tajnu je fizičko ili pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu.

U cilju zaštite poslovne tajne zakon definiše da bi se poslovnom tajnom smatrale neke informacije potrebno je da lice koje ih zakonito kontroliše u datim okolnostima preduzme razumne mere za očuvanje tajnosti informacija.

Razumnim merama - smatraju se, između ostalog, izrada internog akta o rukovanju poslovnom tajnom i krugu lica i njihovim pravima i obavezama prilikom rukovanja poslovnom tajnom, mere fizičke ili elektronske zaštite pristupa i rukovanja poslovnom tajnom, označavanje dokumenata oznakom “poslovna tajna” ili sličnom oznakom, ograničavanje pristupa prostorijama i datotekama u kojima se nalaze informacije koje se smatraju poslovnom tajnom ili zaključivanje ugovora o poverljivosti, odnosno neotkrivanju poverljivih in-

Medicina i pravo Zaštita poslovne tajne

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

formacija sa licima koja potencijalno mogu da dođu u posed poslovne tajne, uključujući zaposlene, poslovne partnere, spoljne saradnike i konsultante, odnosno potpisivanje izjava o poverljivosti ili neotkrivanju poverljivih informacija od strane navedenih lica.

Navedena lica su dužna da poslovnu tajnu čuvaju i nakon prestanka tog svojstva.

Novi zakon definiše, odnosno pravi razliku između “nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne” i “zakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne”.

Nezakonito pribavljanje, korišćenje i otkrivanje poslovne tajne, odnosno pribavljanje poslovne tajne bez saglasnosti držaoca poslovne tajne smatra se nezakonitim ako je učinjeno na sledeći način: 1) neovlašćenim pristupom, prisvajanjem ili umnožavanjem dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih datoteka koji su pod zakonitom kontrolom držaoca poslovne tajne, a sadrže poslovnu tajnu, ili se poslovna tajna iz njih može izvesti, ili 2) drugim postupanjem za koje se, u datim okolnostima, smatra da je u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.

Korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim ako ga bez saglasnosti držaoca poslovne tajne vrši lice za koje se ustanovi da je: 1) poslovnu tajnu pribavilo nezakonito; 2) prekršilo sporazum o poverljivosti ili drugu obavezu koja se odnosi na zabranu otkrivanja poslovne tajne; 3) prekršilo ugovornu ili drugu obavezu kojom se ograničava korišćenje poslovne tajne.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se nezakonitim i ako je lice u trenutku pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja znalo ili je u datim okolnostima moralo da zna da je poslovna tajna pribavljena direktno ili indirektno od drugog lica koje je poslovnu tajnu nezakonito koristilo ili otkrilo.

Pribavljanje poslovne tajne

smatra se zakonitim ako je poslovna tajna pribavljena na jedan od sledećih načina: 1) nezavisnim otkrićem ili stvaranjem; 2) posmatranjem, proučavanjem, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je učinjen dostupnim javnosti ili koji je zakonito u državini pribavioca informacije (obrnuti inženjering) koji nije vezan pravno važećom obavezom da ograniči pribavljanje poslovne tajne ili koji nije vezan pravno važećom obavezom zabrane vršenja obrnutog inženjeringa; 3) ostvarivanjem prava zaposlenih ili predstavnika zaposlenih na informisanje i konsultovanje u skladu sa posebnim propisima; 4) drugom radnjom koja je u okolnostima konkretnog slučaja u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

Pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne smatra se zakonitim u meri u kojoj je zahtevano ili dopušteno posebnim propisima.

Inače, zaštita poslovne tajne predmet je uređenja i drugih zakona: • Krivični zakonik (“Sl. glasnik

RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2007 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), član 240. krivično delo Odavanje poslovne tajne.

• Zakon o privrednim društvima

(“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019 – dalje: ZPD), članovi od 72. do 74. uređuju dužnost čuvanja poslovne tajne; • Zakon o trgovini (“Sl. glasnik

RS”, br. 52/2019), članom 41. stav 1. tačka 4) propisano je da je nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) – radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojim se krše kodeksi poslovnog morala i dobri Poslovni običaji i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), a naročito, između ostalog,

sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu; i

Protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu, koje je znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence može tužbom da zahteva naknadu štete prema opštim pravilima o naknadi štete i u skladu sa ovim zakonom.

Primer iz sudske prakse:

Odavanje poslovne tajne - Čl. 240. stav 1. KZ

Izvršilac krivičnog dela odavanje poslovne tajne može biti svako, pa i penzionisani radnik banke koji neovlašćeno saopšti drugom podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu, dok je delo svršeno samim saopštavanjem ili predajom podataka tako da za postojanje dela nije potrebno da te podatke drugi upotrebi.

Iz obrazloženja:

“Drugostepeni sud je po održanom pretresu utvrdio da je optuženi početkom 2008. godine, iako za to nije imao ovlašćenje, predao podatke o stanju na tekućem računu V.J. svom poznaniku R.Đ. koji je te podatke zatim upotrebio u televizijskoj emisiji. Predmetni podaci se smatraju poslovnom tajnom na osnovu čl. 46. st. 1. i 2. Zakona o bankama, kao i na osnovu Pravilnika koji je donet u vreme dok je optuženi bio u radnom odnosu. Okolnost da je optuženi podatke saopštio početkom 2008. godine, u vreme kada je njegov radni odnos u banci prestao, ne isključuje njegovu odgovornost pošto Pravilnik predviđa da obaveza čuvanja poslovne tajne postoji i nakon prestanka radnog odnosa. Bez značaja su i navodi odbrane da je podatke saopštio poznaniku bez namere da ih on dalje upotrebi, a najmanje sa namerom da ih javno objavi, jer je krivično delo odavanje poslovne tajne svršeno predajom tih podataka drugom licu.”

(Presuda Višeg suda u Nišu Kž. br. 555/14 od 7.4.2015. godine) - Iz Biltena Višeg suda u Nišu, broj 33/2015, Intermex, Beograd)

Umetnost u odbrani zdravlja Likovna kolonija - Vinogradi 2021.

Prva postpandemijska slikarska i vajarska kolonija u Srbiji

Pripremio: Dario Mirović

Na Vidovdan ove godine u Bariču, kraj Beograda, otvorena je likovna kolonija Vinogradi 2021. U koloniji učestvuju slikari, vajari i lekari iz Srbije, uglavnom iz Sombora i okoline i Republike Srpske. Ova novoosnovana likovna kolonija je rezultat inicijative profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i šefa Katedre anatomskog instituta dr Lasla Puškaša i Biblioteke “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu. Profesor Laslo Puškaš ističe da su medicina i umetnost neraskidivo povezani, a posebno anatomija i umetnost od Leonarda da Vinčija, Karavađa pa do naših umetnika Milića od Mačve, Olje Ivanjicki, Mikana Aničića i drugih. Vinogradi 2021 je prva likovna kolonija koja je

počela s radom u Srbiji posle pandemije i daje značajan doprinos kulturnom razvoju ovog kraja”- naglašava profesor dr Laslo Puškaš. Slikari uglavnom iz Bačke, Sombora i okoline i vajar iz Teslića – Republika Srpska, stvarali su svoje radove na imanju profesora Puškaša, u mestu Vinogradi u Bariču pored Beograda, po kome je i kolonija dobila ime. Sa predivnog proplanka na vrhu Bariča, vidi se dobar deo Šumadije, planina Cer, reka Sava. U tom sunčanom, letnjem ambijentu između gustih šuma, livada, proplanaka, reka i izvora slikari i vajari su tražili i lako nalazili svoju inspiraciju. Umetnici su bili različitih poetika, ali sa jednom zajedničkom crtom, patriotizmom. Kolonija je trajala četiri dana, a nakon toga radovi su bili izloženi u Galeriji biblioteke “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu. nove kulture i profesora Lasla Puškaša, koji je uspeo da organizuje eminentne umetnike, koji su došli većinom iz Vojvodine da stvaraju vredne radove. Naša ustanova kulture je maksimalno izašla u susret i potrudila se da se umetnici osećaju kao kod svoje kuće. Želimo da i mi u Obrenovcu budemo dobri domaćini. Završni događaj je izložba radova 1. jula u Biblioteci “Vlada Aksentijević”. Planiramo da slike budu ispred, u dvorištu Miloševog konaka gde se biblioteka nalazi, u jednom, divnom ambijentu, starom preko 200 godina. Mislim da će se slike uklopiti u jedan takav ambijent. Posebno mi je drago što će deo radova ostati građanima Obrenovca na poklon, gde će svi Obrenovčani moći da uživaju u tim radovima kada bude završena nova zgrada biblioteke i kada se u nju budemo uselili sredinom sledeće godine.

Upravnik Biblioteke “Vlada Aksen-

tijević” u Obrenovcu… Vukašin Ljuština: ”Ovo je jedan odličan spoj privatnog i javnog partnerstva, između usta-

PETAR JELIĆ, vajar - Teslić - Šta vas je privuklo vajarstvu?

“Ja radim duboreze, a počeo sam da stvaram u našem nesrećnom ratu, prvo duboreze, a onda klade i velike skulpture. Volim da obrađujem srpske teme. Šajkača, opanci, srpski vojnik, seljak. Volim sve vezano za srpstvo, kod kuće imam 100-150 skulptura raznih motiva i oblika. Volim prirodu, životinje, likove, a najviše volim - žene.

NIKOLA BRKANOVIĆ, slikar - inspirisan Hilandarom, Srbijom i srpskom istorijom

Sam Bog nas je poslao u ovu lepotu Srbije, koju mi umetnici vidimo na svoj način. Francuski vajar Roden je rekao da treba znati gledati. Mi umetnici smo srećni što ćemo gledati ovu lepotu prirode i stvarati na imanju kod prof. dr Lasla Puškaša. Moramo da negujemo umetnost i da to ostane zabeleženo. Radimo sa zadovoljstvom po ovom lepom danu, na Vidovdan. Radimo kao i naši prethodnici u manastirima sagrađenim pre 700 godina. Kosovo Polje je naša duhovna hrana, to je naš mit. Imamo pravo na mit, drugi i ne znaju šta je to. Radićemo svako svoju temu, prilagodićemo se pejsažu. Svako od nas će dati svoj doprinos za ono što najbolje ume i zna. Desetak radova pokloniću obrenovačkoj biblioteci i deci Obrenovca da se sete jednog dana. Obrenovac mi je posebno drag, a mi smo tu da pomognemo da umetnički Obrenovac nastavi da živi. Danas je naš dan, mora biti Sunce, ne može na VIDOVDAN da pada kiša. Srbija je ovo, bogati smo, jaki smo…!

Milorad Rađenović, slikar

Ovo je jedan od doživljaja koji mi slikari imamo u raznim prigodama. To je za mene nešto najlepše. Nalazim se u grupi ljudi koji se bave istim poslom, radimo na sličan način, ali različito, što je dobro. Uživamo, za mene je slikanje uživanje, ovo je veliki stvaralački ugođaj za sve nas, tu je Sunce, nebo, brda, odnos svetla i senke. Na svakoj mojoj slici može da se primeti odakle svetlost dolazi. To je posledica Sunca. Jedna od mojih slika koju radim biće uspomena na šetnju koju sam imao na Hilandaru. Zahvaljujući pokojnom novinaru Radetu Kovačeviću, koji me je odveo na Hilandar, gde smo proveli 21 dan. Bili smo u svim manastirima. Nešto najlepše što sam tamo doživeo je osećanje mira, tišine i lepote. Ovde u Vinogradima u Bariču, ću slikati Hilandar, crkvu Sveti arhanđeli . Slikaću unutrašnjost našeg manastira, a druga slika će biti iz ovih brdovitih krajeva jer je ovde jako lepo. Naša Vojvodina ponekad dosadi s ravnicom…

Milan Radaković, slikar

Slika za mene znači da unesem deo nekog mog prostora u kome živim i radim, a to su Bačka i Vojvodina. Opredelio sam se za tu ravnicu. Moj poslednji opus su vojvođanski zimski pejsaži, sećanje na neka davna zimska, blatnjava VREMENA. Ulice, putevi, kukuruzovina, nešto što polako prolazi i nestaje. To je moje trenutno opredeljenje. Ovde, u Bariču, ću napraviti prvo jedan veći format, a posle ćemo videti kako inspiracija bude dalje išla. Slikar treba posmatrati oko sebe, ja sam upio kolorit, atmosferu Vojvodine, tu se najbolje izražavam. Vojvodina je pitoma s tim koloritom, koji ubacujem često na slikama.

Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti i slikar

…Ovde sam prvi put i oduševljen sam ambijentom gde se nalazimo. Ovo je novoosnovana kolonija koja bi trebalo da zaživi i da postane tradicija. Ono što mi kao slikari ovde nalazimo je neviđena nenaslikana lepota. Da uzmete bilo koji segment ove prirode to je već gotova slika. Umetnici su ovde jako inspirisani i ja se nadam da će nastati jako vredna dela, kojima će se dičiti kultura ovoga kraja. Ovo je veliki izazov za bilo kojeg slikara, ovaj ambijent je tako raznovrstan tako slikovit, kolorističan, da ovde u Vinogradima u Bariču s lakoćom može da se naslika sve što se pogleda. Sve će to biti dovoljno za jedan izuzetan likovni fenomen.

Dr Dragoljub Acković, akademik

i pisac

Raduje me inicijativa profesora Puškaša, a posebno me raduje to što se izložba dešava u Obrenovcu, gradu u kome živi preko 12.000 Roma. Ova izložba zaslužuje posebnu pažnju da je pogledaju svi Obrenovčani i stari, a posebno mladi, jer predstavlja veliko bogatstvo. Siguran sam da će likovna kolonija VINOGRADI 2021 postići uspeh, uostalom kao i sve prethodne kulturne akcije koje je pokretao profesor dr Laslo Puškaš . Sve čestitke i autorima i organizatorima.

Prof. dr Laslo Puškaš …Ovo je skup starih prijatelja. Zbog pandemije smo pravili pauzu, inače se redovno okupljamo u sličnom sastavu. Kolonija VINOGRADI 2021 je posvećena mom rodnom kraju. Moja majka je rođena u Stepojevcu, mestu pored Beograda. Ja sam gravitirao prema Banatu, odakle mi je otac. Tamo sam, takođe, ostavio kulturni trag i ovde želim da ostavim umetnički trag. Da se vidi da sam živeo i radio ovde u Vinogradima, Bariču, kraj Obrenovca, i da sam dao skroman doprinos kulturi ovog kraja Srbije.

Moje poreklo je iz banatske ravnice po ocu. Kada sam leti išao u Banat, tamo me je uvek čekala ta ravnica i rad, sukobljavanje s prirodom, savlađivanje samog sebe. Tamo sam bio dete rada a ovde Barič, Vinogradi to je divno mesto usred prirode, raj za ljude i stvoreno za uživanje. Naravno, i ovde treba puno raditi ali nekako LAKŠE SE PREŽIVI…!

Umetnici su uradili preko 20 slika i tri skulpture . Deo radova su poklonili Biblioteci “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu.