Z D R AV S T V O - S R B I J A
B
ol u vratu i ekstremitetima, među drugim simptomima, najčešće je uzrokovan degenerativnim promenama na intervertebralnim diskovima i unkovertebralnim zglobovima. Promene na diskusima nastupaju i prirodnim starenjem ili preteranim opterećenjem, kada dolazi do gubitka sadržaja vode, i slabljenjem vezivnog tkiva. Kao posledica tog stanja kod mnogih osoba dolazi do hernije diska, gde se javlja pritisak na korenove nerava u vratnoj kičmi ili/i kičmenoj moždini i oštećenja hrskavične ploče, u zavisnosti od gradusa degeneracije /Modic, Pffirmann/. Zbog prenosa većeg opterećenja na unkovertebralne zglobove vrata, degenerativne promene zahvataju i ovaj deo kičme. Koštani degenerativni delovi – osteofiti, nastali nakon kalcifikacija i fibroza fasetnih zglobova, mogu takođe pritiskati nervne strukture i izazvati tegobe u vidu lokalnog i radikularnog bola, slabosti ekstremiteta. Simptomi Obično, simptomi cervikalne kičme počinju kao nespecifični u vidu bola u vratu i ramenima, ograničena pokretljivost i ukočenost vrata i ramena, spazam paravertebralne muskulature vrata, napetost, trnjenje duž ruke i prstiju... Simptomi se često ignorišu i ne pridaje im se preveliki značaj, formiraju bolni čvorići u mišićima duž vrata, prema ramenima i između lopatica. Daljom progresijom dolazi do miofascijalnog sindroma (zapaljenje mišićnog omotača). Specifični simptomi su vezani za kompresiju pojedinih korena nerava i/ili kičmene moždine. Ukoliko je samo koren nerva komprimovan onda govorimo o odgovarajućoj radikulopatiji gde je propagacija bola najčešće niz ruku i može biti praćena trnjenjem i slabošću mišića koji inerviše pripadajući nerv. Ako je kičmena moždina komprimovana onda je reč o cervikalnoj mijelopatiji koja se, u zavisnosti od stepena oštećenja, reflektuje klinički: • zujanjem, trnjenjem i slabošću u rukama, šakama, nogama ili stopalima, • nedostatkom koordinacije i teškoće sa hodom, • gubitkom kontrole bešike ili creva. Dijagnostika Zlatni standard za prikaz koštanoligamentarno-mišićnog i nervnog tkiva u vratnoj kičmi je magnetna rezonanca kojom dobijamo odličan i potpun prikaz intervertebralnih diskova, širinu kičmenog kanala, stanja kičmene moždine, 46
Spinalna patologija
Prednja cervikalna discektomija s fuzijom (ACDF) i perkutana laserska dekompresija vratnog diska (PLDD)
kao i stanje samih kičmenih pršljenova, unkovertebralnih zglobova i ostalih struktura. Pomoćne dijagnostičke procedure mogu biti rendgenska dijagnostika, kompjuterizovana tomografija (skener) kao i elektromioneurografija gornjih i donjih ekstremiteta. Lečenje Lečenje uključuje najpre konzervativno-fizikalno, zatim invazivne neoperativne metode i, na kraju, operativno lečenje. U zavisnosti od simptoma i stepena oštećenja nervnih struktura, obično se kreće sa imobilizacijom vrata uz nošenje kragne 6-8 nedelja, mirovanjem i lečenjem akutnog bola medikamentima. Lekovi koji se najčešće koriste u lečenju su:
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi, • kortikosteroidi, • miorelaksanti, koji mogu ublažiti grčeve u mišićima u vratu /obavezno uz kontrolu lekara/. Akutni radikularni bol može se takođe rešavati periradikularnim davanjem istih lekova pod kontrolom fluoroskopije u operacionoj sali. Kada dođe do smirivanja akutnih bolova ili redukcije hroničnog bola, cervikalna spondiloza se može kontrolisati fizikalnom terapijom, korektivnim vežbama, vežbama istezanja i relaksacionim metodama (masaža, mobilizacija zglobova, dekompresiona trakcija). Ukoliko nema poboljšanja na navedene vrste neinvazivnog lečenja, kao most između operativnog i konzervativnog lečenja može se uraditi perkutana laserska diskus dekompresija sa ili bez fasetne denervacije. Perkutana laserska dekompresija diska (PLDD) je postupak u kome se hernirani intervertebralni diskovi leče smanjenjem intradiskalnog pritiska laserskom energijom ili ukoliko je reč o lokalnom bolu u vratu zbog spondiloze, laserska ablacija nerva u predelu zgloba. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji pod kontrolom fluoroskopije pomoću igle koja se plasira preko kože u intradiskalni prostor, gde se radi vaporizacija diska i smanjuje intradiskalni pritisak, ili se vrši ablacija koja inerviše zglob. Postupak se izvodi pod lokalnom anestezijom kože. Nakon identifikacije intervertebralnog nivoa u vratu pomoću fluoroskopije, šuplja igla se ubacuje između dubokih mišića vrata i ubacuje direktno u intervertebralni prostor u centar mekog hedra. Kroz iglu se ubacuje lasersko vlakno (0,4 mm) u središte nucleus pulposusa, a zatim se isporučuje laserska energija da bi se smanjio intradiskalni pritisak. Laserska energija se isporučuje u impulsima, u rasponu od 18–20 sekundi. Pulsna isporuka laserske energije koristi se da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje okolnih tkiva. Stope uspeha u većim studijama varirale su od 75% do 90%. Zbog nedovoljnog poboljšanja simptoma ili ponovljene hernije,
