TEMA BROJA: Knjiga – to je iznenađenje

KNJIGA –TO JE IZNENAĐENJE!

Kod knjiga za decu lepo je što se uvek postavlja pitanje: šta je knjiga? I lepo je što postavljamo pitanja. A najlepše je što postoji bezbroj odgovora na to pitanje...

Piše: Zoran Penevski Foto: iStock

Knjiga nastaje u našem svetu, usmerenom i ograničenom, ali kad otvorimo njene korice, kao da smo kroz neka vrata zakoračili u drugi i drugačiji svet (ili u dodatak ovog sveta, ili kao da smo ušli u sobu za koju nismo znali da postoji). Čitajući dalje knjigu, shvatamo da taj svet govori o nama i onome što vidimo oko sebe, ma kako to drugačije izgledalo. Kada pročitamo knjigu, čini nam se da smo se vratili na početnu tačku, ali smo, ovog puta, sasvim promenjeni. Okupani pričom, zreliji za novo iskustvo, s prijateljem i saznanjem većim nego ranije, sa drugačijim osećanjima i pogledima na svet – mi smo iznenađeni time što su nas promenile reči i slike. Mnogi posežu za knjigom jer detetu ona može da bude mnogo toga.

KNJIGA JE…

● Knjiga je dobar prijatelj. Taj prijatelj je otvoren i bez uvijanja pokazuje kako žive druga deca, upoznaje nas s njihovim problemima, pa se lične nevolje prepoznaju kao rešive ili se ne doživljavaju tako dramatično, jer pravi prijatelj nudi rešenja, savete i odgovore. I kad smo usamljeni, knjiga može da bude dobar sagovornik. Naravno, ona nikad nije lek za samoću, ali kad želimo da se udaljimo od drugih, kad nas povređuje ono čudovište od sveta u kojem živimo, knjiga je slatka uteha koja može da nas obodri.

● Knjiga je avantura. Niko ne zna šta ga čeka na sledećoj stranici, ali želimo da shvatimo celinu, želimo da dođemo do kraja i tako otkrijemo da se sve sastoji od malih, zaokruženih stvari koje čekaju da ih doživimo i ugradimo u svoje iskustvo. To je uzbuđenje koje nas privlači, bezopasno ali podsticajno, ono što nas mami a uči da volimo život. ● Knjiga je vaspitačica i učiteljica. Govori nam mnoge činjenice, pokazuje šta se dešava u svetu oko nas, objašnjava kako nešto funkcioniše, upoređuje i upozorava, napominje i ističe. Ona je zbirka podataka kojima želimo da verujemo. Knjiga je iznenađenje kojem dajemo svoje poverenje.

● Knjiga je pravi drug, a to je više od prijatelja. Ona ne potcenjuje pamet svojih čitalaca, ona ume da se šali i uči nas kako da budemo duhoviti, ona je deci možda najkorisnija jer se i od čitanja raste, ona će podeliti svoje znanje sa svojim čitaocima ne tražeći ništa zauzvrat, ona će ih naučiti kako da se čitaju slike i podstaći da se bolje razume likovna umetnost. Knjiga uči čitaoca da je ona predmet od posebne važnosti – predmet koji može da promeni svet.

● Knjiga je prvi korak ka ljubavi. Ako mali čitalac nauči da se raduje knjizi, onda je na dobrom putu ka zrelosti jer je naučio da ti papiri pružaju sreću i radost življenja. Ako mali čitalac nastavi da se raduje knjigama i kada u njima stvari nisu sasvim vesele, ako se rastuži, takve suze imaju posebnu vrednost jer pokazuju kako se život u svim svojim bojama i dalje voli.

Iznenađenje je otkrivanje novih osećanja. A može se voleti samo ako u nama ima prostora za ono nepoznato

Učiti se ljubavi znači voleti ono što raduje i što može da boli. Ljubav je iznenađujuća sposobnost da se shvati šta je našem biću neophodno, šta treba da se čuva i o čemu treba da se brine. Mali čitalac to može da razvije u odnosu prema knjizi i sadržaju koji ona pruža.

● Knjiga je pozivnica za igru. Ima knjiga koje traže pomoć čitaoca, pa treba da se dopune, docrtaju ili oboje. Ima i avantura u kojima čitalac treba da ubaci lik u priču, da izabere tok priče ili njen kraj. Knjiga je zabava koja ne može bez malene ruke da njome diriguje. O, eto iznenađujućeg zaključka! Knjiga je pesma koju dete može da stvori i reprodukuje.

● Knjiga je zagonetalica. Ima knjiga koje postavljaju zadatke, vežbaju sive ćelije mozgića svojim glavolomkama, zahtevaju znanje matematike i logičko povezivanje, bude naučnike u mališanima. Ona nudi probleme čije rešenje otvara neočekivane sposobnosti rasuđivanja i ushićenje novootkrivenom veštinom rezonovanja.

● Knjiga je ulaznica u snove. Ne mislimo samo na priče za laku noć (mada se lepše sanja kada zvuci i slike zatitraju oko najlepših glavica na svetu), već i na priče koje su kilometrima daleko od naše prirode. A u mašti se nalaze mnoga otkrića jer se najpre nešto zamisli, pa se onda traži put do toga da se ta ideja stvori tu pored nas. Snovi nas leče jer su smireni pejzaž naših osećanja, situacija postavljena na čudesan način da bi se bolje razumela, pa čak i kada je košmar, knjiga-san predstavlja način da se suočimo i shvatimo sopstvene strahove.

● Knjiga je igračka. Ona može da bude nešto što samo najmudrijoj glavici može da padne na pamet: kuća, kockica za slaganje, izmišljeno biće.

Ali ne samo to!

UKRAS KOJI SE ČITA

Knjige za decu znaju i za različite oblike postojanja: uz rešetkastu foliju odštampane ilustracije počinju da se kreću, iza prozorčića otkrivamo novi podatak jer svet uvek krije nešto ispod onoga što vidimo, izvučemo li dodatke – ugledaćemo sliku koja nije sugerisala ono što smo mislili, crnobeli crteži postaće istog trena obojeni ako povučemo stranicu ili joj dodamo samo kap vode, knjiga može da peva i ispušta zvuke, neke čak i mirise. Iznenađujuće je kako sve knjiga može da izgleda: spektar formata je ogroman, čudesni su materijali od kojih se izrađuju, svi mogući oblici uče mališane kako je svet koji ih čeka beskrajno zanimljiv, različite ilustracije i stilovi otvaraju nova polja spoznaje u malim dušama. Neke knjige imaju i nalepnice kojima svako može da se igra, neke imaju dodatke koji se mogu iseckati ili se od njih napraviti papirnate lutkice, ili karte za igranje, a postoje i knjige kojima se mogu iseći viškovi hartije i gde će na stranicama ostati samo siluete ilustracija i tako dobiti knjiga koju možemo otvoriti da ukrašava komode i stočiće. Mada nam to zvuči poznato: knjiga je ukras koji se čita.

I pored svega, suština knjige je priča. Svako je uvek bolji za bajku koju je pročitao. Sasvim neprimetno, u bajkama se lako nađemo u moralnoj dilemi, iskušavamo svoje sposobnosti i veštine, verujemo u srećan kraj makar za njega brinule i natprirodne sile – jer verujemo da je svet uvek u dobrom poretku i da ga tek poneko ponekad naruši iz svog neznanja i samoljublja.

Maštom se svet obuhvata u njegovim granicama isto kao što to rade nauke. Tako što otvarajući nove puteve kojima svet može da hoda, zamišljajući bića i zaplete drugačije od ljudskih shvatamo da se uvek vraćamo na svoju suštinu, tražimo kako da ne osećamo da nam je ovde tesno, kako da razobručimo svoj potencijal i učinimo sebe boljim i obogatimo prirodu. Lepota knjige u nama otključava neočekivane odgovore.

Ako knjige ne mogu da nas iznenade, zaboravićemo da volimo. Zašto? Pa jednostavno zato što ako prestanemo da se čudimo, nećemo znati da budemo radoznali. Ako nismo radoznali, ako ne umemo da postavljamo pitanja, živećemo bez otkrića (ako je to uopšte moguće). Ako ništa ne otkrivamo, ne možemo da budemo srećni. Iznenađenje je otkrivanje novih osećanja. A može se voleti samo ako u nama ima prostora za ono nepoznato.

I zato, ne zaboravite: svaka dečja glava je polica puna iznenađenja! ■

Kada pročitamo knjigu, čini nam se da smo se vratili na početnu tačku, ali smo, ovog puta, sasvim promenjeni. Okupani pričom, zreliji za novo iskustvo