IZ PRVE RUKE: Čovečanstvo

DOBROTA NAM JE U GENIMA

Da je homo sapiens zapravo homo maza, odnosno pitomi čovek, nije nam lako da prihvatimo, jer nas od malih nogu uče da su ljudi po prirodi sebični i loši. Knjiga Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu Rutgera Bregmana, napisana nakon mnogo godina temeljnog istraživanja, pokazuje da verovanje u velikodušnost i saradnju ipak nije puki optimizam, saznajemo od urednika u Laguni Srđana Krstića

Često se setim jednog prijatnog putovanja avionom kada sam se sa suprugom vraćao iz Moskve, a većina putnika su bili radnici, građevinci, koji su se posle završenog posla u dalekom Sibiru vraćali kući. Topla, prijatna, ljudska atmosfera koju su u kabini aviona napravili ti ljudi bila je u potpunoj suprotnosti u odnosu na predubeđenja o grubim radnicima sa građevine. U Sibiru nisu gradili pojedinci koji ispod oka gledaju jedni druge. Postojao je kvalitet više, ono što je našoj civilizaciji omogućilo da osvaja i negostoljubiva prostranstva. Bili su obični, vredni, dobri ljudi, i to se jasno osećalo u neverovatnom štimungu koji su napravili tokom uobičajenog komercijalnog leta, a kojem su se pridružili i svi ostali putnici.

Postoje mnoge teorije kako su sapijensi uspeli da prevladaju sve ostale hominine s kojima su delili veliki deo evolutivnog puta, ali gotovo sve imaju problem da objasne kako su došljaci iz Afrike uspeli da nadjačaju neandertalce koji su u Evropi živeli stotinama hiljada godina ranije. Pritom su neandertalci bili fizički daleko superiorniji, bolje prilagođeni uslovima života u tadašnjoj Evropi, a imali su i veći mozak. Omiljene teorije o divljačnoj strani naše prirode, o toj zveri unutar čoveka se ne uklapaju, kao ni one o superiornoj inteligenciji. Rešenje ove zagonetke je po svoj prilici na drugoj strani. Mi nismo nadvladali jače i pametnije neandertalce većom silom i bržim razmišljanjem, mi smo verovatno bili pitomiji, spremniji da međusobno sarađujemo.

Mi nismo nadvladali jače i pametnije neandertalce većom silom i bržim razmišljanjem, mi smo verovatno bili pitomiji, spremniji da međusobno sarađujemo

SKRIVENO LICE CIVILIZACIJE

Vekovima smo verovali da je civilizacija samo tanka fasada koja će se raspući na najslabašniji udar, a onda će na površinu isplivati „prava“ ljudska priroda puna sebičluka, zavisti, zlobe i urođenog divljaštva. Ovakav stav je duboko ukorenjen u društvu, religiji, filozofiji, kulturi. Ali šta ako je većina ljudi pristojna i dobra?

Svestan svih prepreka, problema i predrasuda koje povlači ovakav „naivan“ stav, Rutger Bregman, „holandski vunderkind novih ideja“ po Gardijanu i „jedan od najeminentnijih evropskih mislilaca“ po TED-u, prihvatio se teškog zadatka da nam pokaže da je homo sapiens zapravo homo maza – pitomi čovek, da evolucija ne forsira agresivne i divlje nego dobre i pitome, što nam je ponekad vrlo teško da prihvatimo jer učenje po kome su ljudi po prirodi sebični i loši ima dugu tradiciju u zapadnoj misli i tome nas uče od malih nogu.

Knjiga Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu nema tendenciju da vas obrlati i uveri u nemoguće. Ona je rasadnik novih, smelih ideja o ljudskoj prirodi i svakako će vam otvoriti nova polja razmišljanja, što je svrstava uz Hararijeva dela. Napisana je posle dugih godina ozbiljnih istraživanja onih pojava koje pogrešno uzimamo zdravo za gotovo, a obrađuje široku lepezu „dokaza“ i tvrdnji da imamo nasilnu, urođeno lošu prirodu, koji idu dotle da čak i svaki naš humani gest tumače kao iskaz egoizma. Bregman nam pokazuje drugo, skriveno lice naše civilizacije, ono duboko ljudsko i toplo, što greje čak i daleki Sibir. Mladi evropski mislilac i njegova sjajna knjiga će vam čak i u ovom vremenu, teškom za čitavu planetu, vratiti nadu i veru u pobedu čovečanstva. ■