DOBROTA NAM JE U GENIMA
deo evolutivnog puta, ali gotovo sve imaju problem da objasne kako su došljaci iz Afrike uspeli da nadjačaju neandertalce koji su u Evropi živeli stotinama hiljada godina ranije. Pritom su neandertalci bili fizički daleko superiorniji, bolje prilagođeni uslovima života u tadašnjoj Evropi, a imali su i veći mozak. Omiljene teorije o divljačnoj strani naše prirode, o toj zveri unutar čoveka se ne uklapaju, kao ni one o superiornoj inteligenciji. Rešenje ove zagonetke je po svoj prilici na drugoj strani. Mi nismo nadvladali jače i pametnije neandertalce većom silom i bržim razmišljanjem, mi smo verovatno bili pitomiji, spremniji da međusobno sarađujemo.
Č
esto se setim jednog prijatnog putovanja avionom kada sam se sa suprugom vraćao iz Moskve, a većina putnika su bili radnici, građevinci, koji su se posle završenog posla u dalekom Sibiru vraćali kući. Topla, prijatna, ljudska atmosfera koju su u kabini aviona napravili ti ljudi bila je u potpunoj suprotnosti u odnosu na predubeđenja o grubim radnicima sa građevine. U Sibiru nisu gradili pojedinci koji ispod oka gledaju jedni druge. Postojao je kvalitet više, ono što je našoj civilizaciji omogućilo da osvaja i negostoljubiva prostranstva. Bili su obični, vredni, dobri ljudi, i to se jasno osećalo u neverovatnom štimungu koji su napravili tokom uobičajenog komercijalnog leta, a kojem su se pridružili i svi ostali putnici.
Postoje mnoge teorije kako su sapijensi uspeli da prevladaju sve ostale hominine s kojima su delili veliki
Mi nismo nadvladali jače i pametnije neandertalce većom silom i bržim razmišljanjem, mi smo verovatno bili pitomiji, spremniji da međusobno sarađujemo
SKRIVENO LICE CIVILIZACIJE Vekovima smo verovali da je civilizacija samo tanka fasada koja će se raspući na najslabašniji udar, a onda će na površinu isplivati „prava“ ljud-
ska priroda puna sebičluka, zavisti, zlobe i urođenog divljaštva. Ovakav stav je duboko ukorenjen u društvu, religiji, filozofiji, kulturi. Ali šta ako je većina ljudi pristojna i dobra? Svestan svih prepreka, problema i predrasuda koje povlači ovakav „naivan“ stav, Rutger Bregman, „holandski vunderkind novih ideja“ po Gardijanu i „jedan od najeminentnijih evropskih mislilaca“ po TED-u, prihvatio se teškog zadatka da nam pokaže da je homo sapiens zapravo homo maza – pitomi čovek, da evolucija ne forsira agresivne i divlje nego dobre i pitome, što nam je ponekad vrlo teško da prihvatimo jer učenje po kome su ljudi po prirodi sebični i loši ima dugu tradiciju u zapadnoj misli i tome nas uče od malih nogu.
IZ PRVE RUKE
Da je homo sapiens zapravo homo maza, odnosno pitomi čovek, nije nam lako da prihvatimo, jer nas od malih nogu uče da su ljudi po prirodi sebični i loši. Knjiga Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu Rutgera Bregmana, napisana nakon mnogo godina temeljnog istraživanja, pokazuje da verovanje u velikodušnost i saradnju ipak nije puki optimizam, saznajemo od urednika u Laguni Srđana Krstića
Knjiga Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu nema tendenciju da vas obrlati i uveri u nemoguće. Ona je rasadnik novih, smelih ideja o ljudskoj prirodi i svakako će vam otvoriti nova polja razmišljanja, što je svrstava uz Hararijeva dela. Napisana je posle dugih godina ozbiljnih istraživanja onih pojava koje pogrešno uzimamo zdravo za gotovo, a obrađuje široku lepezu „dokaza“ i tvrdnji da imamo nasilnu, urođeno lošu prirodu, koji idu dotle da čak i svaki naš humani gest tumače kao iskaz egoizma. Bregman nam pokazuje drugo, skriveno lice naše civilizacije, ono duboko ljudsko i toplo, što greje čak i daleki Sibir. Mladi evropski mislilac i njegova sjajna knjiga će vam čak i u ovom vremenu, teškom za čitavu planetu, vratiti nadu i veru u pobedu čovečanstva. ■ 29
