BUKMARKER: Devojka sa bisernom minđušom

Istorija iza slike

Zabeleženo na

Novo izdanje savremenog klasika Devojka sa bisernom minđušom inspirisalo je bukstagramera Marka Kovačevića, na čijem se profilu @bukmarkic nalaze odlični književni prikazi, da kroz priču o knjizi osvetli još jednom i priču koja se nalazi iza slavnog umetničkog dela Johanesa Vermera

Foto: @bukmarkic

Pronaći dobar i kvalitetan istorijski roman, koji pritom ne nudi samo interesantnu priču, veliki je izazov. Trejsi Ševalije je jedna od onih spisateljica koje se zaista potrude da istraže istorijski kontekst romana o kom pišu. Likovi u njenim knjigama su mahom istorijske osobe koje su zaista postojale, a o kojima ne znamo mnogo. Pisala je o poznatom romantičaru Vilijamu Blejku, zatim o Meri Ening, jednoj od najbitnijih figura u svetu potrage za fosilima, pa o čoveku koji je popularizovao drvo jabuke u Americi, Džoniju Eplsidu. Ali glavna asocijacija na ime Trejsi Ševalije je priča o holandskom umetniku Johanesu Vermeru, koji je živeo i radio u XVII veku u Delftu u Holandiji, i njegovom umetničkom delu Devojka sa bisernom minđušom, po kome roman nosi ime. Kako bi se pristupilo ovom romanu na najbolji mogući način, potrebno je znati kako Trejsi gradi svoje romane i šta je to što je izdvaja od drugih pisaca istorijske fikcije. Historiografska metafikcija je varijanta postmodernog romana i donekle podžanr istorijskog žanra, odnosno stil kojim se mnogi umetnici služe kako bi na poseban način dočarali određenu priču, sa ciljem da pokažu sve načine na koje poimamo istoriju kao takvu. Koristeći istorijske činjenice i neke malo manje poznate epizode ili manje poznate ljude iz istorije, autorka priča priču kako je do određenog cilja moglo doći. Sličan način pisanja i korišćenja istorijskih činjenica u fikciji imaju i Margaret Atvud u romanu Alijas Grejs, ili Hana Kent u romanu Pogrebni običaji.

Dakle, u slučaju Devojke sa bisernom minđušom Trejsi koristi istoriju ne samo Holandije i gradića Delfta gde je smestila svoju priču već govori i o ljudima koji su zaista postojali, kao što je to slučaj sa slikarom Johanesom Vermerom, njegovom suprugom Katarinom i svekrvom Marijom Tins. Iako njihova imena stoje zapisana u istoriji, njihova karakterizacija u romanu je čista fikcija. U centru ovog romana je stvaranje umetničkog dela, ali bitno je znati da ovo nije prava priča o tome kako je do stvaranja Devojke sa bisernom minđušom došlo, već samo Trejsina ideja o tome kako je do nje moglo doći. U knjizi se pominju i mnoga druga Vermerova slavna dela. U nekoliko scena, Trejsi Ševalije smišlja priče u priči, dakle, ukratko nam objašnjava kako je moglo da dođe i do izrade nekih drugih njegovih slika. Pogled na Delft, jedna od njegovih najpoznatijih slika iz 1660. godine, opisana je u romanu, kao i slika Mlekarica, koja je u knjizi vezana za lik Taneke, Vermerove kućne pomoćnice, koja je ovde plod autorkine mašte.

VIŠESLOJNA PRIČA

Međutim, istina iza prave Devojke sa bisernom minđušom je mnogo drugačija. Nikad se nije saznalo ko je misteriozna devojka sa slike, iako se veruje da je to bila Vermerova najstarija ćerka. Takođe, mnogi umetnici dele mišljenje da na pomenutoj slici devojka uopšte ne nosi bisernu minđušu, prvenstveno zbog njene veličine, već da ima minđušu napravljenu od lima ili neke druge vrste metala. Ipak, to nije sprečilo autorku da stvori lik sjajne šesnaestogodišnje Grit, devojke koja jednog dana pronalazi posao u kući slikara Vermera kako bi se odvojila od porodice koja tone u siromaštvo. Neverovatno je kako je Trejsi uspela da dočara period Holandije iz XVII veka. Uz njenu knjigu ćemo osetiti miris Vermerovog ateljea, smrad mesa na pijaci, prošetati ulicama Delfta i zaista osećati da smo tamo. Sa te strane, Ševalije je uradila odličan posao; ne samo da je istražila sve do najsitnijeg detalja već je znala i da sve to prenese na pravi način.

Gritina naracija je takođe za svaku pohvalu. Autorka je dala glas šesnaestogodišnjoj devojci koja tek počinje da se stara o sebi, devojci koja odjednom biva „bačena“ u novu porodicu i jedan dijametralan svet, svet umetnosti i prestiža, a opet uspeva da zadrži deo sebe. Evidentno je da je glavna tema romana umetnost i njeno stvaranje, ali osim toga, autorka nam govori da je važno da ostanemo svoji i da ne zaboravimo svoje korene ma kojim putem da nas život povede.

Ako zagrebete malo ispod površine, uspećete da prepoznate i feminističku notu knjige, jer Trejsi Ševalije piše o ženama iz tog perioda koje su bile vlasništvo muškaraca. Počevši od ćerki, supruga pa sve do kućnih pomoćnica, ovo je roman koji nam govori o tome da bi svako trebalo da bude vlasnik svog tela i da svako može i sme da radi ono što želi. Grit će, kroz roman, shvatiti da je „na prodaju“, odnosno da njene želje i njeni planovi nisu toliko bitni. Devojka sa bisernom minđušom je slojevit roman kojim je Trejsi Ševalije napisala ne samo odu umetnosti, ne samo odu velikom holandskom slikaru i poznatoj slici već i priču o tome da nas život može voditi na najrazličitije strane, ali je važno da sačuvamo sebe, da ne izgubimo svoju suštinu. ■