Topsrbija br34

Foto: Martin Candir

Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga.

INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA

vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu.

Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane.

Iz našeg ugla

- Ljudska bića žele pomoći jedna drugima, jer su takva... U Svetom jevanđelju po Luki (glava 17, stih 21) se kaže: „Kraljevstvo Bož je je u čoveku“ - ne jednom ili grupi ljudi, već svim ljudima! U ljudima je moć da stvore novi svet, pristojan, bez barijera, pohlepe, mr žnje i netrpeljivosti... Svet razuma, u kojem će nauka i napredak dovesti do sreće svih - pa rafraza je čuvenog govora nenadmašnog Čar lija Čaplina, iz filma „Veliki diktator“ (1940), ne slučajno upotrebljena na ovom mestu, kao okvir naših vizija u procesu traganja za smi slom ljudske egzistencije, koje pokušavamo da prenesemo pričama u Reviji TOPSRBIJA.

Jubileji ili godišnjice, najvredniji datumi u našim životima, vezani su za ljubav, događaje, lične i poslovne. Da se naznači i istakne nešto što je važnije od onog drugog. Stanice za predah, sabiranje, planiranje šta i kako dalje. Obeležavanje pređenog puta. Naj veći jubileji vezani su za rođenje i rođendane. Tako i treba da bude.

U minulom vremenu revija TOPSRBIJA ispratila je brojne godišnjice, i dočekala, zaslužno da obeleži svojih 10 godina. Kako drugačije nego novim brojem, u kojem su opet, vredne da se zabeleže priče o ljudima, njihovim idejama i ostvarenji ma. Uz apsolutnu autorsku slobodu i neograničeno pravo koje dopušta iskustvo zrele dobi, da sve saopštava u istini, pažnji vo biranim rečima, da ako može popravi, nikako da povredi. Dobronamernost, u ovom slučaju nije „ušećerena“, već ljudski iskrena, bez intelektualnog egzibicionizma i pretencioznosti. Logična.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 34

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

From our Point of View

- Human beings want to help each other, be cause they are like that... In the Holy Gospel of Luke (chapter 17, verse 21) it is said: „The kingdom of God is in man“ - not in one person or a group of people, but in all people! People have the power to create a new world, a decent one, without barriers, greed, hatred or bigot ry... A world of reason, in which science and progress will lead to the happiness of all - it is a paraphrase from the famous speech of the incomparable Charlie Chaplin, from his mov ie The Great Dictator (1940), not used in this place by chance, but as a frame of our visions in the process of searching for the meaning of human existence, which we try to convey through the stories in the TOPSRBIJA Mag azine.

Jubilees or anniversaries, the most valuable dates in our lives, are related to love, personal and business events in or der to indicate and highlight something that is more important than the other, stations for rest, regrouping, planning what to do next and how to proceed. They also mark the travelled distance. The biggest anniversaries are related to births and birthdays and that is how it should be.

In the times past, the magazine TOP SERBIA saw off nu merous anniversaries, and welcomed, deservedly, the mark ing of its 10th anniversary. In what other way it can celebrate it but with a new issue, in which there are, again, stories about people, their ideas and accomplishments worth recording. With absolute author‘s freedom and the unlimited right that the experience of mature age allows, it communicates every thing truthfully, with carefully chosen words, so that it can fix, in no way hurt. Benevolence, in this case, is not „sug ar-coated“, but humanly sincere, without intellectual exhibi tionism and pretentiousness. Logical.

Mihailo Berček, Editor - In - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2022. Oktobar. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2022. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027; COBISS.SR – ID273937671

Mihailo Berček

taksi,

Najbolje

pravom

Privredna

mestu

dani -

treba podržati

linije Razvojnog

Vojvodine za turizam

traži kompletan

šetnja Fruškom

gora riznica

Veritas, Sremski

jedno

Udružujte se i investirajte zajedno

Zlatibor zbog brojnih atrakcija i aktivnosti pun gostiju

30,31 Udahnite Šumadiju

32 Hotel Olimp, Zlatibor

33 Osetite duh Zimske fantazije u Novom Sadu ... 34,35 Ako znate da proverite, ako ne znate da naučite o Kragujevcu i Kragujevčanima ..... 36,37 Team building pustolovina u Novom Bečeju ... 38,39 Ponesi uspomenu Zrenjanin

40,41 Berićetna jesen magičnog Vršca

42 Gastro Srem - brend manifestacija Stare Pazove 43 Kuvar Nikole Jankovića otkriva recepte i navike sa početka

44,45 Tako to rade Kikinđani

veka

46 Carski provod u carskom gradu Sirmiumu

47 Kako je najveća i najlepša rečna klisura Evrope postala atraktivna turistima .................. 48,49 Srednja stručna škola Borislav Mihajlović Mihiz u Irigu . 50,51 Savin salaš na obroncima Fruške .......................... 52 Gastro ponuda poslednje evropske peščare 53 Ajvar koji se piše velikim slovimaLESKOVAČKI AJVAR

54,55 Ideja koja kreira budućnost 56 Karolinini kozji sirevi

57 Dve i po decenije GD Ljubomir Vuksanović Barle, Banja Koviljača

58,59 Inspirativna priča o kontrabasu i tamburi, radu i ljubavi

60,61 Gost se pita za sve

62 Samba kafa, Vrbas

63 Rusini, važan deo vojvođanskog kaleidoskopa ..... 64 Muzej Žeravica u Novom Miloševu svima interesantan

65 Fruške Terme, Vrdnik

66,67 Univerzitet Privredna akademija i Novom Sadu

68

Šest decenija Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a

za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-mate matičkog fakulteta, Univerzi teta u Novom Sadu (DGHT), obeležio je 28.10.2022. važan jubilej - 60 godina postojanja, obrazovanja studenata i ra zvijanja studijskih programa, naučnih dostignuća i stremljenja, širenja znanja, saradnje sa privredom, a sve na dobro bit društva u celini. Departman je, kao i naše društvo, prolazio razdoblja veli kih izazova, a snagu je crpio iz čvrste, iskonske veze sa prostorom i ljudima. Razvoj geografske misli, turističkih poduhvata i obrazovanja u obe oblasti, pogotovo u Vojvodini, neraskidivo je vezan za ovu instituciju - obrazovanjem kadrova, istraživanjima, izdavaštvom i radom na značajnim projektima.

Departman

- Posle toliko godina ponosni smo što Departman dosledno prati svoju viziju. Studijski programi su išli u ko rak s vremenom, ubrzavajući tempo praćen rastom kvaliteta svakim danom i odražavajući svoje mesto ugledne na učno-obrazovne institucije - rekao je prilikom obraćanja prof. dr Lazar Lazić, direktor DGHT i nastavio:

- Departman, kao i ceo Univerzitet u Novom Sadu, poslednjih decenija uče snik je intenzivnih procesa prilagođava nja međunarodnim nastavnim i istraži vačkim standardima. Reforma sistema studiranja, uključivanje u međunarodne istraživačke i studijske programe pred stavljaju izazov kako za nas, tako i za društvo u celini. Naš je primarni cilj ravnopravno deliti evropski prostor vi sokog obrazovanja i istraživanja. Ovaj cilj se u poslednjoj deceniji posebno ističe kvalitetom i kvantitetom - Depar tman je učestvovao i trenutno učestvuje na 29 međunarodnih projekata (Horizon 2020, IPA CBC, Interreg, Erasmus+, ...). Ovome dodajemo i respektabilan rezultat troje naših kolega koji dolaze u red najcitiranijih istraživača u Vojvo

dini - akademik prof. dr Slobodan Marković (polje prirodno-matematičkih nauka), te prof. dr Uglješa Stankov i prof. dr Vanja Pavluković (polje društveno–humanističkih nauka).

Brz napredak digitalne komunikacije, koji donosi ogromnu brzinu razvoja nauke i tehno logije, danas nalazi široku primenu u obrazov nom procesu svih nivoa studija. Ipak, čekaju nas izazovna vremena gde se treba uključiti u Četvrtu industrijsku revoluciju, kako na polju obrazovanja, tako i u primeni naših istraživač kih procesa.

Departman se rezultatima svojih aktivnosti u organizaciji nastave, snaženjem istraživačkih, ljudskih i materijalnih resursa, međunarodnom saradnjom i primenom znanja postavio na vi soko mesto unutar našeg Univerziteta. Rado snu vest da je oblast Menadžment u turizmu i ugostiteljstvu jedna od dve najbolje kotirane

oblasti istraživanja, od ukupno 48 na našem Univerzitetu, na Šangajskoj li sti (201-300) donela nam je zasluženo zadovoljstvo i novi elan. Kvalitet koji ističemo i na koji smo ponosni proizlazi iz napornog i plodotvornog rada, kao i ulaganja u kadrove i opremu.

Impozantan je broj mladih ljudi koji je prošao kroz proces studiranja na na šem Departmanu. Do sada je odbranje no više od 5.200 diplomskih radova, bli zu 970 master radova, 41 specijalistički rad, 112 magistarskih teza i 200 doktor skih disertacija.

Lično sam počastvovan što sam obavljao i obavljam dužnost direktora Departmana u vreme dva jubileja (50 i 60 godina) kada na bogatom nasleđu višedecenijskog rada gradimo sve bolje uslove, kako školovanja novih narašta ja, tako i rada naših profesora i istraži vača. Tome u prilog dodajemo krucijalni poduhvat započet 2021. godine - Nova zgrada DGTH. Zahvaljujući sredstvima AP Vojvodine, tačnije Pokrajinskog se kretarijata za visoko obrazovanje i na učno-istraživačku delatnost završavamo projektno-tehničku dokumentaciju i na damo se da ćemo iduće godine započe ti prvu građevinsku fazu. Na oko 4500 m2 imaćemo amfiteatar, pet učionica, sedam laboratorija, 50 kabineta - sa za dovoljstvom je izjavio prof. dr Lazar Lazić, i zahvalio se svim zaposlenima na iskazanom trudu i požrtvovanosti.

Prisutnima su se obratili prof. dr Mi lica Pavkov Hrvojević, dekan PMF-a, i prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i na učno-istraživačku delatnost, kojima je uručena povelja za dugogodišnju sarad nju i izuzetan doprinos razvoju DGHT, kao i prof. dr Đorđe Herceg, prorektor za nastavu i studentske aktivnosti UNS. Brojnim pojedincima i institucijama ovom prilikom uručune su zahvalnice Departmana.

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević i prof. dr Lazar Lazić

Prof. dr Zoran Milošević i prof. dr Lazar Lazić

Projekat PRONACUL

Međunarodni Interreg V-B, ADRION 2014-2020 projekat pod nazivom: Promocija pri rodnog i kulturnog nasleđa za razvoj odr živog turizma u zaštićenim područjima (akronim: PRONACUL) realizuje se kroz konzorcijum dvanaest partnera i dva pri družena, iz šest država. Vodeća institucija na projektu je Regionalna razvojna agen cija Zasavje iz Slovenije. Članovi projek tnog tima ispred Prirodno-matematičkog fakulteta su: rukovodilac prof. dr Jasmina Đorđević, prof. dr Vanja Pavluković, prof. dr Igor Stamenković, doc. dr Nemanja To mić i MSc Tijana Đorđević. PRONACUL naglašava ideju o promociji i očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa i podržava razvoj transnacionalne strategije za zajed ničko promovisanje područja ADRION kao turističke destinacije. Države partneri imaju mnoge znamenitosti, a neke od njih su zaštićene od strane UNESCO-a ili pro gramom Natura 2000 dok će neke u bu dućnosti postati zaštićene u okviru pilot područja PRONACUL-a.

Tokom 2022. tim sa PMF bio je doma ćin konzorcijuma partnera na projektu i baš u Novom Sadu prvi put uživo susre li su se svi parneri jer je rad pre toga bio moguć isključivo putem ZOOM konferen cija usled pandemije COVID19. Projekat je usled navedenih okolnosti produžen do kraja marta 2023.

Pored rada na izradi ProNacul strategija za unapređenje transnacionalnih, nacio nalnih, regionalnih i lokalnih politika u kojoj su definisani vizija i misija koju tre ba pratiti u unapređenju trenutne situacija na pilot području a to je NP Fruška gora, članovi tima napisali su i akcioni plan. On sadrži akcije koje bi mogle da se realizuju u kratkoročnom periodu od 5 godina ako bi stejkholderi koji treba da učine prvi ko rak, prepoznali njihovu korisnost. Kroz prikaz ekonomskog, društvenog i politič kog značaja predstavljeni su svi dosadaš nji zaštićeni lokaliteti i date ideje održi

vosti kako bi se turizam u budućnosti još više razvijao. Kroz strategiju je urađena i SWOT analiza svih snaga i slabosti kao i šansi i pretnji koje dolaze iz okruženja, a koje treba uzeti u obzir prilikom narednih planiranja. Objašnjena je i metodologija koja je primenjena na turističkoj valori zaciji svih lokaliteta koji su navedeni kao primeri dobre prakse.

Nedavno je tim eksperata sa projek ta boravio u Grčkoj, u Pirgosu na Pelo

oktobra podeljen je promotivni materijal turistima koji su posetili Turističko in formativni centar Turističke organizacije Sremskih Karlovaca. Na dan Svetskog dana turizma, 27. septembra prof. dr Igor Stamenković učestvovao je u radu konfe rencije u Privrednoj komori Vojvodine. U okviru konferecnije održana je panel dis kusiji “Aktuelno stanje u turizmu i stra teški pravci razvoja turističkih potencijala na teritoriji Vojvodine”.

ponezu (20-21. septembar) na sastanku pratnera na projektu gde se izveštavalo o dosadašnjim aktivnostima i zadacima koji su preostali do završetka projekta. Pored rada na realizaciji radnih paketa tim čla nova vrlo često promoviše sam projekat na mnogobronjnim manifestacijama i događajima u želji da što šira javnost do bije sve relevatne informacije. U toku 8. Festivala organizatora manifestacija, pod nazivom “Rogalj”, održanog 02. oktobra na čenejskom salašu, Salaš 137, član pro jektnog tima prof. dr Igor Stamenković održao je predavanje na temu “Značaj i uloge lokalnih manifestacija i festivala za privredni razvoj sela i ruralnih područ ja”. U toku manifestacije Grožđebal, 1.

Trening i radionice sa stejkholderima održani su 07. septembra u Seoskom tu rističkom domaćinstvu Banstolka. Trećeg kruga treninga sa stejkholderima dobije ne su mnoge korisne informacije o trenut nom stanju turizma i zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa. Prethodna dva kruga treninga i radionica održani su u martu i junu 2022. godine u Vinariji Veritas i Ekološkom centru Radulovački u Srem skim Karlovcima.

Informacije o projektu možete pronaći na sledećim linkovima: http://www.dgt.uns.ac.rs/pronacul-lat/ https://www.facebook.com/pronaculns/ https://www.instagram.com/pronacul_ns/

Horizon

Widening

SmartWaterTwin

Projekat

SmartWaterTwin (Twinning for Smart Wa ter - Thinking and Rethin

Wastewater Management in Circular Economy Frame) ostva ruje

u okviru poziva Horizon

HORIZON-WIDERA-2021-AC

- Twinning

stern Balkans Special. Pored Prirodno-matematičkog fakulte ta, Univerziteta u Novom Sadu (UNSPMF), kao koordinatorske institucije, u projekat su uklju čeni i partneri iz FrancuskeUniverzitet PARIS XII VAL DE MARNE (UPEC) kao i Španije - Katalonski institut za istraživa nje voda (Institut Català de Re cerca de l‘Aigua - ICRA).

Ovaj projekat je svojevrstan prvi korak u Republici Srbiji u posmatranju tretmana otpadnih voda u okvirima cirkularne eko nomije. Sektor voda Zapadnog Balkana trenutno se suočava sa raznim izazovima, dodatno pogoršanim klimatskim prome nama i zagađenjem. Cirkularna ekonomija je tu da pomogne. Ot padne vode mogu poslužiti kao inovativno rešenje koje doprino si vezi (neksusu) vode, energije i povrata materijala. Projekat SmartWaterTwin, finansiran od strane EU, ima za cilj da una predi znanje i istraživačku izvr snost u oblasti održivog tretmana i upravljanja otpadnim vodama povećanjem naučnih i tehničkih kapaciteta u Republici Srbiji.

Zelena agenda za zapadni Bal kan se, kroz svoje stubove, bavi inicijativama za podršku regi onu u razvoju strategija kružne ekonomije (CE) i borbi protiv

zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Vođen povećanim zahtevima za vodom, energijom i hranom, i istovremeno sa potrebom da se sma nji uticaj na životnu sredinu, sektor za prečiš ćavanje voda traži inovativna rešenja. Ključni cilj projekta je uspostavljanje metodološkog okvira za potencijalnu primenu principa cirku larne ekonomije u sektoru otpadnih voda u Re publici Srbiji. Zajednička akcija na usklađiva nju ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva RS sa ciljevima EU biće takođe veoma korisna u promovisanju širokog prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije u ovom sektoru. Štaviše, krajnji cilj je da se razvije jedinstvena platfor ma za cirkularnu ekonomiju i prečišćavanje otpadnih voda koja bi obuhvatila najnoviji na učni domet u ovoj oblasti, ekspertizu, razmenu podataka i podstakla zajedničku istraživačku saradnju. Na ovaj način, SmartWaterTwin će i mati dugotrajan uticaj u promovisanju širokog prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije u ovoj oblasti i pokrenuće pomeranje paradigme od linearnog (tradicionalnog) ka kružnom (bu

dućem) modelu u sektoru otpadnih voda kod nas. Pored toga, služiće kao „instrument“ koji će uticati na nivoe znanja, saradnju i kreiranje politike. Biće izvršena analiza potencijalnih koristi od cirkularne ekonomije za Republiku Srbiju, koja se može ekstrapolirati za region Zapadnog Balkana. SmartWaterTwin će pro meniti percepciju otpadnih voda - ne razmiš ljati o njoj kao o otpadu već kao o resursu.

Projekat je sa realizacijom počeo 1. septem bra i trajaće tri godine. Uvodni sastanak celo kupnog tima održan je 13 i 14. oktobra kada su pojedinačno razrađeni svi projektni zada ci kao prvi korak ka uspešnoj implementaciji projekta.

Koordinator projekta je dr Đurđa Kerkez, a pored nje celokupan UNSPMF tim čine još i dr Milena Bečelić-Tomin, dr Dejan Krčmar, dr Dragana Tomašević Pilipović, dr Vesna Pešić, dr Anita Leovac Maćerak, dr Nataša Slijep čević i dr Aleksandra Kulić Mandić, kao i mr Gordana Vlahović i Ivana Pejović iz Kancela rije za međunarodnu saradnju UNSPMF.

Tim PMF-a na projektu

Šest decenija hemije u Novom Sadu

jedan lep jubilej na Prirodno-ma tematičkom fakultetu (PMF) Univer ziteta u Novom Sadu. Ovoga puta obeležavanje 60 godina Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredi ne, održan u zgradi Rektorata Univerzite ta u Novom Sadu, u petak, 23. septembra 2022. godine.

Još

- U naučnom smislu, hemija je bila per spektivna oblast prirodnih nauka, na čiji je razvoj uticao napredak u oblasti tehničkih nauka, biologije, novih tehnologija i opre me. Mnogi proizvodi koji svakodnovni život čine bezbednijim, lakšim i udobni jim ne bi postojali da nema hemije. To je nauka od ključne važnosti kod rešavanja problema poput dostupnosti energije, za štite životne sredine, pravilne ishrane, pa i same gradnje krova nad glavom za sve veću svetsku populaciju - istakla je tim po vodom prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF.

Oficijelno školovanje nastavnika hemi je (i biologije) u Novom Sadu započinje 1946. godine na Višoj pedagoškoj školi, na visokoškolskom nivu 1954. na Poljo privrednom fakultetu, a tri godine kasnije i na Tehnološkom, te Medicinskom fakul tetu godinu dana kasnije. Samostalna stu dijska grupa za hemiju otvorena je 1961. na Filozofskom fakultetu na Katedri za he miju, sa zadatkom sve traženijih nastavni ka hemije u osnovnim i srednjim školama. Osnivanjem Zavoda za hemiju 1962. go dine u cilju racionalizacije nastave počinje proces objedinjavanja hemijskih discipli na sa svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Tokom 1969. od studijskih grupa Prirodno-matematičkog odseka Filozof skog fakulteta osnovan je Prirodno-ma tematički fakultet. Hemijske discipline nastavljaju rad u okviru Nastavno-naučne grupe za hemiju, a od integracije sa Za vodom 1976., kao Institut za hemiju, koji 2003. menja ime u Departman za hemiju. Današnji naziv - Departman za hemiju, biologiju i zaštitu životne sredine dobija školske 2010/11. godine.

Departman danas ima blizu 160 zapo slenih, na sedam katedri, gde se sprovode fundamentlna i primenjena istraživanja. Do danas je na Departmanu odbranjeno

2.751 diplomskih, 978 master, 47 speci jalističkih, 171 magistarskih radova i 228 doktorskih disertacija. Učionice na De partmanu su opremljene savremenim teh ničkim uređajima a laboratorije potpuno opremljene. Poslednjih 10 godina Departman je izdao preko 70 novih udž benika, praktikuma i dr., sa ciljem da se studentima olakša pristup novim zna njima. Naučna delatnost se ostvaruje kroz brojne nacionalne i međunarod ne projekte, povodom kojih je dr Milica Pavkov Hrvojević izdvojila:

- Danas je PMF po bro ju domaćih i međunarod nih projekata kojima ko ordinira, jedna od vodećih institucija na Univerzite tu, pa i u zemlji. To su pre svega projekti Fonda za nauku u okviru poziva Promis i Ideje, međunarodni projekti iz ciklusa okvirnih evropskih projekta HORIZONT 2020, TWINING projekti, ali i projekti bilateralne saradnje, EUREKA, COST ak cije i drugi oblici umrežavanja aktivnosti i ERASMUS+ projekti, gde se po broju i

kvalitetu izdvaja upravo Departman koji dana slavi rođendan.

Takođe je istakla da su profesori PMF-a, prema parametrima naučne kompetencije, najviše rangirani na UNS-u, čemu najviše doprinose hemičari, najcitirani ji, i rangirani na različitim lista ma po različitim kriterijumima. Po broju naučnih radova, bro ju istraživača, Departmanu je najuspešniji u okviru PMF-a i prevazilazi prosek na nivou Re publike.

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević

- Zaključak se sam nameće: Bez Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sre dine PMF sigurno ne bi bio ono što danas jeste, na Univerzitetu u Novom Sadu, ali i u međuna rodnoj zajednici. Jednostavno rečeno, bez Departmana i ovih 60 godina hemije, ne bi bile mo guće ili bar ne bi izgledale ovako - konsta tovala je dekan Milica Pavkov Hrvojević.

Na obeležavanju godišnjice, prof. dr Jasmina Agbaba, direktor Departmana, uručila je prigodna priznanja zaslužnim profesorima, asistentima i naučnim radni cima, kao i dugogodišnjim saradnicima iz privrednog miljea.

Prof. dr Jasmina Agbaba (desno) sa zaslužnim radnicima Deprtmana

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu: Na pravom ste mestu

Privredna akdemija u Novom Sadu započeo je škol sku 2022/23. godinu u pone deljak, 03.10.2022. svečanim prijemom brucoša Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment (FIMEK) i Prav nog fakulteta za privredu i pravosuđe. U pozdravnom go voru prof. dr Dragan Soleša, doskorašnji dekan FIMEK-a, a od toga dana i zvanično rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, poželeo je srećan početak studentima i preneo pozdrave prof. dr Marka Carića, deka na, koji je ovog puta bio spre čen da studentima lično poželi dobrodoš licu na FIMEK.

Univerzitet

- Dobrodošli na Univerzitet Privredna akademija. Imam posebnu čast i zadovolj stvo da vas pozdravim ispred Univerziteta, ali, isto tako i sa pozicije bivšeg dekana FIMEK-a. U moje lično ime, u ime novog dekana prof. dr Marka Carića, prenosim vam najbolje želje i puno sreće tokom stu diranja. Veštačka inteligencija je nešto što obeležava ovo vreme, koje će neizbežno potisnuti brojne, danas prisutne delatnosti. Mnoga radna mesta, mnoge struke će nestati, ali isto tako veruje se, da će mnogo više novih nastati - rekao je prof. Soleša, i uputio reči ohrabre nja kada je reč o njihovom izboru profesija:

- Na prvom mestu su to de latnosti iz oblasti poslovne ekonomije i finansija, softver skog inženjerstva, strukama za koje postoji realna glad i zapošljavanje nije upitno ni danas, niti u budućnosti. Ne retko, odlaze studenti sa treće godine u IT kompanije jer je

potražnja za ovim kadrom ogromna. Pra vi izbor napravili su i studenti studijskog programa Inženjerski menadžment u agro biznisu, kao i studenti Ekologije, delatno stima koje će biti izuzetno tražena u borbi za zdravu sredinu i njenu zaštitu izazvanu industrijskim nabojem razvoja društva, posebno na teritoriji AP Vojvodine. Naj veće iznenađenje desilo se na studijskom programu Saobraćano inženjerstvo, za koje se ove godine opredelio najveći broj studenata.

Upisali ste pravi fakultet: akreditovan, sa 14 studijskih programa na tri nivoa studija (osnovne, master, doktorske), što pruža mogućnost daljeg napredovanja, kako u obra zovanju tako i karijeri, ako se opredelite da ostanete na fakultetu kao asistenti, potom profesori. Akreditovani smo i za nauku i to za društveno i tehničko-tehnološko polje, čime malo koji fakultet u Sr biji može da se pohvali i pri padamo porodici malobrojnih, kvalitetnih fakulteta. I zato ste napravili dobar izbor. Vredno učite, vredno radite i sigurno ćete biti traženi kada su u pi tanju vaše profesije - poručio je prof. dr Dragan Soleša.

Uprava Fakulteta u sastavu prof. dr Ra divoj Prodanović, prodekan za nastavu, prof. dr Maja Ćirić, prodekan za akredita ciju, prof. dr Svetlana Ignjatijević, prode kan za nauku, prof. dr Nikola Puvača, pro dekan za međunarodnu saradnju, doc. dr Ivana Brkić, prodekan za razvoj i kvalitet i prof. dr Radovan Vladisavljević, prodekan za finansije su se obratili studentima i upu tili im toplu dobrodošlicu kao i smernice u njihovim nastavnim aktiv nostima i mogućnostima koje im se pružaju tokom i nakon studija na FIMEK-u.

Iste želje brucošima Prav nog fakulteta za privredu i pravosuđe uputili su: prof. dr Milan Počuča, dekan; prof. dr Sanja Škorić, prodekan za nastavu; prof. dr Jelena Ma tijašević, prodekan za nauku; prof. dr Marijana Mladenov, prodekan za međunarodnu sa radnju i doc. dr Maja Petrović, prodekan za kvalitet i razvoj.

Obraćanje rektora Univerziteta privredna akademija prof. dr Dragana Soleše

Pravnički daniprof. dr Slavko Carić

fakultet za privredu i pravosuđe Uni verziteta Privredna akademija u Novom Sadu organizovao je XIX međunarodni naučni skup „Pravnički dani - prof. dr Slavko Carić“ na temu „Pravo, nauka i društvo - aktu elna pitanja i perspektive“, održan 23.09.2022. u amfiteatru Fakulteta. Na skupu je učestvovalo oko 80 autora, među kojima je bilo učesnika iz inostranstva.

Pravni

Skup su svečano otvorili prof. dr Mirko Кulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosu đe, prof. dr Milan Počuča, prodekan za nauku, kvalitet i razvoj i akademik prof. dr Vesna Vuč ković, v.d. predsednika Vrhovnog suda Republi ke Crne Gore.

Prof. dr Mirko Кulić, dekan Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe istakao je da je događaj posvećen osnivaču fakulteta, profesoru Slavku Cariću.

- On je bio vodeći stručnjak u oblasti privred nog prava u našoj zemlji. Preminuo je, nažalost, pre vremena zbog bolesti i zato se svake godine podsećamo njegovog imena, jer je to zaslužio. Na skupu ćemo pažnju posvetiti i najvažnijim privrednim aktivnostima, tako da ćemo čuti ra dove domaćih i stranih eminentnih stručnjaka iz oblasti prava. Naš fakultet pokušava da dopri nese nauci kako bi društvo moglo da prevaziđe probleme koji stoje pred njim, i koji će nažalost još više biti prisutni zbog celokupnog okruženja - smatra prof. dr Mirko Kulić, koji je nakon poz dravnog govora uručio zahvalnice za doprinos razvoju pravnih nauka akademiku prof. dr Bran ku Vučkoviću, akademiku prof. dr Vesni Vučko vić i akademiku prof. dr Nedeljku Stankoviću.

Prof. dr Milan Počuča, prodekan za nauku, kvalitet i razvoj na Pravnom fakultetu za privre du i pravosuđe, istakao je da mu je drago što devetnaesti put organizuju ovaj skup.

- Značaj međunarodne konferencije nije samo u tradiciji, nego i u tome što smo okupili više od osamdeset naučnika, prihvatili četrdeset i šest radova i radujemo se svim učesnicima. Imamo autore iz Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Makedonije Turske, Hrvatske, Crne Gore, Slo venije, Makedonije i naravno iz Srbije - obave stio je prof. dr Milan Počuča.

Akademik prof. dr Vesna Vučković, v.d. pred sednika Vrhovnog suda Crne Gore pozdravila je skup i naglasila njegov značaj za region zbog

različitih pravnih sistema i zakonskih rešenja.

- Uvek ponesemo neke dobre poruke i ideje šta bi moglo još da se ugradi u nacionalno zakonodavstvo druge drža ve. Ono što mi nemamo, a neko drugi u okruženju ima i kako to funkcioniše - rekla je prof. dr Vesna Vučković. Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku de

latnost podržao je, i ove godine, orga nizaciju međunarodnog naučnog skupa „Pravnički dani - prof. dr Slavko Ca rić“. Кao i svake godine ovaj međuna rodni naučni skup nije organizovan da bi bio samo deo istorije, nego da bude deo perspektive i budućnosti, te je kon ferencija bila otvorena i za studente i sve zainteresovane da čuju i učestvuju u njenom radu.

Prof. dr Milan Počuča

Prof. dr Mirko Kulić i prof. dr Vesna Vučković

Dr Nenad Ivanišević u društvu žena iz Stare Pazove

Manifestacije pokreću dobre stvari i zato ih treba podržati

Dabi postigli nešto, mora da se deluje, ali i sanja, da se planira i veruje. Jer, ništa se ne dešava bez namere koja pokreće energiju da se ona (namera) ostvari. Ideja, namera i energija postoje i prepoznate su.

Učestvujući na panelu posvećenom manifestacijama, njihovom doprinosu op štem ruralnom razvoju, na ovogodišnjoj manifestaciji turističkih, gastronomskih i etno vojvođanskih manifestacija RO GALJ 2022, koja je okupila preko 30 or ganizatora različitih događaja, na pitanje: „Kako održati život manifestacijama?“, dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekre tar za privredu i turizam, je dao nekoliko odgovora, naglašavajući da podrška od strane Pokrajinskog sekretarijata na čijem je čelu, kroz praksu prisustva, i podršku svakoj sredini, neće izostajati ni ubuduće. jer je svaka podjednako važna za sredinu u kojoj se održava.

- Morate izaći na teren i biti fizički prisutni, porazgovarati, saslušati ljude i njihove ideje, pokušati da rešite njihove probleme i finansijski pomognete, da im se nađete kada im treba priključak za stru ju, vodu, da nazovete lokalnu samoupravu

i ubrzate proces. Morate 365 dana biti u kontaktu i na usluzi organizatorima mani festacija, pružaocima usluga, privrednim subjektima, svakome kome treba pomoć, da bi taj jedan dan koji je za njih najvaž niji, funkcionisao kako treba. Bez obzira da li je to „Kulenijada“ u Šidu, „Zavičaj ni dani“ u Subotici ili Nacionalna izložba pasa CAC u Kaću... U Vojvodini ima pre ko 1.800 manifesacija u toku godine i na svakoj je neki od predstavnika Pokrajinske vlade. Mislim, takođe da nema nijednog organizatora koji se obratio Pokrajinskoj vladi a da nije bio pomognut - objasnio je sekretar.

Izrazio je zadovoljstvo uključivanjem sve većeg broja sekretarijata u podršci ma nifestacijama, kojima, zbog prirode posla i želje da nešto unaprede i uvećaju, uvek nedostaju sredstva.

Posebnu pažnju obratio je na osetljivost pitanja kategorizacije manifestacija, zajed ničkom projektu Sekretarijata za privredu i turizam, Prirodno-matematičkog fakulte ta Univerziteta u Novom Sadu i Turističke organizacije Vojvodine, koju podržava, ali bez ograničavanje sredstava. Zalaže se da Pokrajinska vlada na isti način pomogne

svima i kao primer istakao „Pogačijadu“ u Ljutovu, ove godine održanu po drugi put, koja se svrstava u red manjih, ali za tu lokalnu sredinu je velika jer po prvi put u selo dovodi veći broj turista.

Lokalnim upravama uputio je poruku da je bez obzira na trenutni broj događa ja u Vojvodini, potrebno podržati osniva nje novih, kao način da se istakne ono što je za tu sredinu posebno. Novih ideja ne manjka, što upućuje na svesnost ljudi da se predstave javnosti, pokažu šta imaju i umeju, nešto i prodaju.

- Moramo još više i značajnije da ista knemo posebnosti AP Vojvodine kao dela Srbije. Imamo sjajna vina. Na poslednjem Dekanteru među najboljih 10 vina, dva su sa teritorije Vojvodine. Gastro i vinski tu rizam su prva asocijacija na Vojvodinu. A najvažnije jesu dobri ljudi, jer nisam sreo nikoga ko je posetio Vojvodinu, a da nije poželeo da se u nju vrati. Jedna od ideja je da afirmišemo kafane i sredinom sledeće godine u Novom Sadu ustanovimo „Bal kanski festival kafana“, kao kulturnog me sta gde se rađaju ljubavi, pati, kreira poli tika, donose odluke i pre svega, mesta gde se ljudi druže - saopštio je dr Ivanišević.

Развојни фонд АП Војводине увек пред себе поставља највише циљеве и улаже напоре како би своје производе што боље приближили потребама крајњих корисни цима. Управо из тог разлога Фонд врши прилaгoђaвaњe услoвa и увoђeњe нoвина у кoнкурсе а све у склaду сa пoтрeбaмa и пoстojeћoм трaжњoм.

ових кредитних

подршка развоју

туристичке супраструктуре као и стварање услова за повећање квалитета и проширење понуде у пружању туристичких услуга, подизања степена конкурентности и повећања запослености, ради унапређења туристичке понуде АП Војводине. Кредити ће се додељивати за финансирање инвестиционих улагања у области туризма и угоститељства за: изградњу, доградњу, реконструкцију, адаптацију и опремање туристичких објеката – смештајних и услужних капацитeта, спортско рекреативних и рехабилитационих објеката у функцији пружања туристичких услуга, обнављање традиционалних сеоских домаћинстава у функцији туризма, набавка, реконструкција и адаптација плутајућих објеката, као и превозних и рекреативних средстава намењених посетиоцима и туристима, дизајн, припрема производње и производња сувенира и остале намене у области туризма на начин предвиђен Законом о планирању и изградњи. Конкурсне линије садрже у себи многе погодности које се огледају од износа бесповратних средстава које се креће од 8 % -12 % од одобреног износа

кроз

Turizam traži kompletan doživljaj

DrNataša Pavlović, direktor Turi stičke organizacije Vojvodine, bila je moderator panela pod nazivom: „Turizam i kultura, mostovi koji unapre đuju saradnju i oplemenjuju ljude“, na Du navskom biznis forumu održanom krajem septembra u hotelu „Fruške Terme“.

Da je TO Vojvodine važan učesnik na 12. Dunavskom biznis forumu potvrdila je struktura panelista, kao i brojnost onih koji su se odazvali da prisustvuju ovom doga đaju.: Vlado Markanović, izvršni direktor Dunavskog biznis foruma, Urška Dolinar, predsednica ISKRIVE, Ljubljana, Rujana Bušić Srpak, direktor Turističke zajednice Vukovarsko- srijemske Županije, Marina Balaban, zamenica predsednika opštine Bač, Vladimir Adžić, direktor marketin ga hotela „Aquastar Danube“, Kladovo, Nemanja Milenković, direktor fondacije „Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture“ i Aleksandar Peković, upravnik Zadužbine Ilije M. Kolarca,

Dr Nataša Pavlović, direktor Turističke organizacije Vojvodine, govorila je o po trebi povezivanja i unapređenju na relaciji turizam - kultura, u smislu pozitivnog eko nomskog proizvoda, imajući u vidu novi jezik, nove tehnologije i alate u skladu sa potrebama nove generacije.

- Turizam danas traži doživljaj, a bez

onih koji se bave kulturom, nema potreb nog, očekivanog doživljaja. Pred turi stičkim poslenicima su brojni izazovi na prilagođavanju zahtevima savremenog turističkog tržišta. Nesporna je dosadaš nja afirmacija ove internacionalne reke, ali i potreba oplemenjivanja i unapređi vanja saradnje sa zemljama regiona kroz koje Dunav prolazi radi kontinuiteta i poboljšanja uslova razvoja prostora naslo njenog na njen tok. Mnogo toga ima šta da se vidi sa i oko Dunava, ali se mora dalje raditi na razvoju infrastrukture. Dunav ne predstavljaju samo luke i pristani, već sa držaji koji se odnose na sela i njihovu mul tikulturalnost, tekovine zajednica koje su živele i danas žive na njegovim obalama, zaštićenu prirodu... Na kraju, turista koji ne plovi ne mora biti uskraćen, jer nije po treban brod da bi se videli i posetili svi sadržaji koji se nalaze uz ovu moćnu reku - istakla je, između ostalog, dr Pavlović.

Turistička organizacija Vojvodine go dinama unazad radi na projektima i una pređivanju Dunavske strategije, idealne za razvoj nautičkog turizma, kao i razvoj kulturnog, rekreativnog, zabavnog, adre nalinskog... i svakog drugog oblika turiz ma. U tom smislu, TOV i drugi učesnici u projektu Smarter Amazon of Europe (AOE), imaju za cilj uspostavljanje me

Dr Nataša Pavlović

đunarodnog inovatnog ekosistema turi stičih mikro, malih i srednjih preduzeća na AOE području (Mura, Drava, Dunav), i podsticanje digitalnih i ekoloških ino vacija kroz saradnju, digitalnu transfor maciju i izgradnju kapaciteta. U projektu koji će trajati u intervalu od 01.01. 2022. - 30.06. 2023. učestvovuju devet partnera iz sedam zemalja, obavestila je naša sago vornica, podsećajući da veliki potencijal za deo Srbije uz Dunav, predstavlja bici klistička ruta EuroVelo6. Godišnje ovu rutu od Upsale do Beča prođe 750.000 biciklista, dok je kroz Srbiju, u dužini od 588,5km toka Dunava, taj broj 10.000 tu rista, i veliki potencijal koji se može na dograditi.

Walk’n’wine, šetnja Fruškom sa Turističkom organizacijom Vojvodine

tura „Walk’n’wine“, zauvek će pro meniti percepciju turističkih vinskih tura na Fruškoj gori, a i šire. Turistička organizacija Vojvodine je uz pomoć partnera, po prvi put prime nila model vinskih šetnji, u svetu uveliko prisutnih, koje će kroz prirodne lepote Fruške gore, voditi do tzv. vinskih stanica, značajnih kulturno-istorijskih spome nika i zdanja, salaša, kao jedne od najprepoznatljivijih atrakcija Vojvodine.

Vinska

Promotivna fruškogorska vinska šetnja „Walk’n’wi ne“ održana je prvog oktobarskog dana za predstav nike medija. Zborno mesto bio je na Ribarski trg u centru Iriga, uz topao, sremski doček Cice Pudaricečuvarice vinograda, i Branislava Jovičića, iz najstarije Srpske čitaonice u Irigu (1841). I dok je Cica Sremica imala zadatak da prisutne upozna sa svrhom pudara i njegovom opremom, gospodin Jovičić je iscrpno pri čao o istoriji ovog fruškogorskog grada bez reke i trga pod nazivom Ribarski. Na istoj lokaciji svoje kapije je otvorila i predstavila se Srednja stručna škola „Bori slav Mihajlović Mihiz“, jedina u Sremu sa smerom vi nogradar/vinar. Osim degustacije vina proizvedenih u školi od strane samih učenika, njihove kolege sa sme ra kulinarski tehničar priredili su pravu gozbu lepih na oko i nadasve ukusih kanapea.

Šetnja kroz Irig krunisana je dolaskom do prvog punkta i vinskim dočekom od strane Vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga, Vinarije McC iz Erdevika i Vinarije Deurić, Mala Remeta, na degustaciji vina sa Fruške gore. Sve to je propraćeno informacijama o vinima ovog kraja od strane istinske zvezde medijske vinske reči Srbije i šire, Igora Lukovića.

Nakon predaha uz zakusku, te pudarskog doručka, put je, kroz šarolike i skrivene predele Fruške gore, vodio do manastira Hopovo i punkta No.2 na kojem su sa ohlađenim vinom čekale su još tri vinarije „Vin čić“ i „Molovin“, obe iz Šida, te Vinarija Fruškogor ski vinogradi, Banoštor. U nastavku je sledila priča o sortama, vinima, tamburaši i okrepljenje. Sledio je 1.4 km puta do Savinog salaša, delom kroz vinograd (Merlot), u kojem su čekale profesionalne makaze za orezivanje i gajbice. Ko je hteo, a bilo ih je, mogao je da se okuša i u orezivanju. Tu se našao i pudar sa pričama o vinogradu, Sremcima, posebno Sremicama.

Sledilo je druženje uz domaće vino i zakusku. Kraj ovog, neobično bogatog sadržajima dana, dočekan je u Vinskoj kući „Kovačević“, gde su šetači, u vinskoj šetnji dugoj 4.4 km, na kraju i zapevali, utisaka nikada pozitivnijih: zbog novog iskustva, odličnih vina, dodira sa prirodom koji čini čuda, zbog ljubaznih Sremaca, koji jedu jednom dnevno - ujutru počnu, a uveče završe. Zbog fantastičnog prepleta onoga što je stvorio čovek, izvajala priroda.

Ova iskusno osmišljena šetnja, puna iznenađenja, pravo je osveženje u turističkoj ponudi Vojvodine. Datum ove jednodnevne šetnje u dužini od 12 kilometara naknadno će biti definisan. Na njoj će rado biti viđeni svi poklo nici izazova u dobroj kondiciji, ljubitelji prirode, svi koji znaju da uživaju u kvalitetnom fruškogorskom vinu i sremačkom zalogaju.

„Walk’n’wine“ je organizovala Turistička organizacija Vojvodine, uz po dršku Pokrajinske vlade, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Opštine Irig i Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“.

Fruška gora riznica izvrsnih vina autentičnog karaktera

gora nastavlja svoju antičku tradiciju vinarenja i vinogradarenja, i osim teroara, izvanrednog za uzgajanje vinove loze i kvaliteta vina posti gnutog i zahvaljujući prirodnim uslovima, tu je i činjenica da je Fruška gora infrastrukturno do bro rešena, blizu velikih gradskih centara, na sat vremena od Beograda i Novog Sada, sa puno na seljenih mesta, dobrih puteva i auto-putem koji je preseca. Sve su to prednosti koje dozvoljavaju brzinu napretka vinogradarstva i vinarstva ovog područja, koje fruškogorski vinari dobro koriste da naprave prepoznatljivu vinsku regiju - kaže Igor Luković, vinski kritičar, publicista i vinski sudija.

Vinski

happening pod nazivom „Fruška gora Wine Show“ kra jem septembra, po peti put u re prezentativnom zdanju Vile Stanković u Čortanovcima (opština Inđija), okupio je vinare sa područja Fruške gore i Sre ma, zvanično predstavljajući 50 etiketa, odabranih od strane međunarodnih vin skih eksperata, koje će tokom godinu dana nositi markicu Top 50, kao garan ciju izvrsnosti kvaliteta i autentičnog fruškogorskog karaktera.

Prisustvo brojne publike iz vinskog sveta, privrede, turizma, ugostiteljstva, medija, koji su imali priliku da uz zvu ke tamburica degustiraju vina iz četr desetak fruškogorskih vinarija, kao i suvomesnate delikatese i sireve sa ovog područja, bili su povod za svečulno uži vanje. Od 150 uzoraka, samo dva vina nisu bila dostojna ove konkurencije, što je još jedna potvrda opravdanosti ovog projekta u pomoći razvoju vinarstva ove regije.

- Ovo nije ni najveća ni najznačajnija manifestacija u zemlju, niti u Vojvodini, i nema pretenzije da ikada bude, ali je najlepša. Posebno je važna organizacija na ovakvom nivou, na mestu koje nije otvoreno za stanovništvo osim u vreme

Šekspir festivala i „Fruška gora Wine Show-a“, zbog vidljivosti ove najdina mičnije vinske regije u Srbiji. Svaki gost na licu mesta može da proba, uporedi vina, upozna se sa vinarom, što skraćuje vinski put od vinarije do vinarije.

Po njegovim rečima, svaka vinska regija na svetu ima nešto što je određuje, vina po kojima je prepoznatljiva, što ne znači da druga vina koja dolaze iz te regije nisu dovoljno dobra. Kao što je prva asocijacija na vina iz susedne Mađarske Furmint, Toskane Sangiovese, Chianti, Brunello i sve ono što od toga prave, pa tek onda na od ličan Chardonnay, asocijacija na grčka vina su Assyrtiko i Xinomavro, i Prokupac kada je cen tralna Srbija u pitanju. Isto tako je logično da na Fruškoj gori pomislimo na Grašac. Uz Grašac među crvenim vinima izdvojio se Probus, kojem predviđa sjajnu budućnost. Pokazalo se da je Fruška gora idealno podneblje i za vina od Bor deaux sorti Cabernet Sauvignon i Merlot, dok se Chardonnay nametnuo kao važna sorta u katego riji belih vina.

Događaj u organizaciji Udruženja proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem - Fruška gora“, u vili građenoj po uzoru na sred njovekovne zamkove, u smiraj dana sa veličanstvenim pogledom na Dunav, sa fokusima na vino, bio je povod i za hva le i za dalje planove:

- Ono što čujem od posetilaca, po sebno gostiju koji dolaze sa strane, samo su reči hvale koje se odnose na kvalitet vina i napredak vinara. Fruška

- Nema druge regije u Srbiji koja ima broj od preko 100 registrovanih vinarija, objekata koje je vredno posetiti, relativno blizu jedan drugom. U okruženju, to najbliže možemo da vidimo u Villány-u (Mađarska), ali se ta prednost nije iskoristila do kraja. Ako se osvrnemo unazad par godina, ova manifestacija se dešava peti put, a prva vinarija koja je vratila ime Grašac sorti je to uradilia 2014-te. Za samo osam godina ovde imamo ozbiljnu scenu Grašca u kategoriji penu šavih vina, svežih mladih i odležalih, iz drveta, slatkih, orange, visokokvalitetnih vina koja do bijaju ozbiljna priznanja širom sveta. Za sada preko 40 vinarija proizvodi vina od te sorte. Brzo napredujemo ali smo još uvek na početku. Vinska priča na Fruškoj gori, bez obzira koliko je brzo napravljena, koliko je dobra i kvalitetna, još uvek mora puno da uradi, ima prostora kako za podizanje kvaliteta vina tako i podizanje kva liteta ponude - zaključio je Igor Luković.

Sa vinskog hepeninga u Vili Stanković u Čortanovcima

Igor Luković

Ešikovac,

Vinska porodica

postala nezamenjiv deo mozaika Vinarije „Vinum“.

- Vrlo brzo sam se uklopila i prepozna la se kao deo ove ekipe. Sa moje pozicije, važno mi je i da je kapija vinarije uvek otvorena. Karlovci su poslednjih godina postali jako interesantno turističko mesto i prijatno sam iznenađena svakodnevnom posetom velikog broja gostiju, posebno vikendima - istakla je Gordana Čučko vić, saopštivši novine, koje će, po njenom mišljenju, doprineti povećanju dolazaka gostiju. U pitanju je mogućnost da se u vi nariji nešto popije, ali i pojede. Probrano, kvalitetno, provereno.

Vinarija

„Vinum“, smeštena u ulici „vinskoj“ nazvanoj po velikom broju tamošnjih vinarija, zapravo u Ulici Karlovačkog mira 26a, u istorij skom delu vinskih Sremskih Karlovaca, koja traži, čak zahteva, jedno drugačije predstavljanje, osim preko svojih vina. Vr huskih, što je potvrđeno brojnim nagrada ma i sve većim brojem njihovih pristalica, odnosno ljubitelja. Taj drugačiji pristup je ste odnos njnog vlasnika dr Milana Ubavića prema svojim, u ovom slučaju, sarad nicima, čije znanje se poštuje, a predlozi i ideje razmatraju i usvajaju. Svi oni čine jedan složan tim, čak porodicu posvećenu istom cilju - postizanju najboljeg moguće kvaliteta. Mogu da budu najkvalitetnija vina, može vinarija da bude ekskluzivno uređena, ali bez tima ljudi spremnih na sradnju, nema uspeha.

- Velika je stvar da sam karijeru zapo čela među ostvarenim ljudima, kako na privatnom tako i poslovnom planu, da za saradnike imam Milana Radovića, Gorda nu Čučković, da radim sa najboljim timom u podrumu, sa Nemanjom, Dačom i Meri mom, i Jovicu Uroševića, bivšeg enologa, sada savetnika, posebno dr Milana Ubavi ća, koji je svaku našu želju isprati i podrži, što mi je izuzetna čast - naglasila je dipl. ing. Anđela Živanović iz Ljubovije, nova, najmlađa članica „Vinum tima“, koja je za

vršila Tehnološki fakultet u Novom Sadu i snažnom željom i velikom srećom, postala novi enolog Vinarije „Vinum“. Kaže da je nastavljač one tradicije koju je njen pret hodnik Jovica započeo, i da to što je jedna žena zamenila muškarca na poziciji enolo ga neće imati beš nikakve konsekvence na kvalitet vina. Kretanja u vinskom svetu su takva, da pravi vinoljupci, bez obzira na pol, biraju dobra vina, vina koja se njima dopadaju. Samouvereno kaže: „U novem bru plasiramo mladi Pinole i sigurna sam da će se dopasti svima.“

Gordana Čučković, dobro poznata u vinskom svetu, preuzela je mesto mar keting menadžera u poslovanju vinarije i

- Osim što prodajemo vino, rešili smo da našu uslugu podignemo na viši nivo, da uparujemo vino i hranu, sa kojom vino dobija na kvalitetu i popularnosti. Imamo sve preduslove za to, opremljenu kuhinju, kuvara koji dolazi po potrebi da priprema obroke, u nekoliko sledova, za grupe i in dividualne posete (za+ 10). U mogućnosti smo da izađemo u susret posebnom zahte vima, formiramo meni za određene povo de, proslave i sl. Vinarija može da primi dva puta 40 osoba, ali smo ugostili i 100 veoma zadovoljnih turista degustacijom, zakuskom i muzičkim programom - kaže gospođa Čučković.

Jedan od najdužih po stažu u vinariji, Milan Radović, na mestu direktora proda je, seća se da je kada je došao u „Vinum“ i prvi put izašao na teren shvatio da ga čeka nešto što se zove brend building, na šta je „potrošio“ dosta godina dok vinarija na tržištu nije zauzela ovu poziciju. Danas se Vinum vina mogu naći u vinotekama,

Vinumov tim

Vinarije

vezane za kvalitet, kupažiranja, odabir momenta berbe, idealnog za svaku pojedi načnu sortu. Dolaskom u vinariju dočeka la su me jako strukturna vina, romantična i video sam potencijal u samim vinogradi ma Vinumovim, što je bio prvi motiv da želim da radim ovde. Krajem 2016. godine započeo sam tu priču. Iza sebe imam do sta dobrih berbi i cela ekipa, na čelu sa dr Ubavićem, pružila mi je šansu da ispoljim svu svoju kreativnost u pravljenju vina. Najviše me je oduševila mogućnost sorte Grašac, sa kojom se pre nisam susreo, i gde sam video svoj najveći potencijal za nešto novo.

VINUM

Dom zdravlja, pre sedam-osam da preki nem ovu pruču, našavši se u problemima organizacione prirode, i da se opredelim samo za medicinu. Sada sam zadovoljan što to nisam uradio jer sam ovde stekao određeni mir. Meni je ovde zadovoljstvo doći. Iako je vinarija nepresušni izvor in vesticija, sredstva koja se zarade moraju se negde i utrošiti, i to čini naš život - izja vio je dr Ubavić.

restoranima i velikim sistemima, ali je najbitnije da mogu da se pohvale dobrom prodajom na pragu vinarije, što je i njena budućnost određena pre tri godine.

- Bili smo među prvim malim vinarijama koja je svoje vino poslala na neko među narodno ocenjivanje. Bila je to Frankovka, berba 2002., koja se okitila srebrom u Pa rizu. Posebno zadovoljstvo bilo je to prvo ocenjenio i srebrom ovenčano vino kojim smo podigli lestvicu. U međuvremenu u Srbiji se naučilo kako se prave dobra vina i u svakom rejonu imate prestižnu vinari ju. Utakmica postaje sve ozbiljnija, ali naj žešće su borbe kada kreće prodaja - kaže Milan Radović.

Jovica Urošević, dipl. tehnolog, „krea tor i umetnik Vinum vina“, danas sa mesta konsultanta kaže:

Neki misle da je biti gazda lako i lepo. U suštini nije mnogo teško kada odabereš prave ljude, dobar tim i kada se napravi pravi ambijent. To je bila ideja vodilja dr Milana Ubavića, uspešnog i na polju me dicine, i na polju vina. Po njegovom uve renju, nekada gazda, danas preduzetnik, prvo mora da misli o svojim zaposlenim, tek onda svemu ostalom.

Po njegovim rečima, priča koja podra zumeva vrhunska vina, koja u poslednje vreme naziva „vinskim parfemima“, iz ra zloga što je toliko truda, vremena, rada u vinogradu, potom i podrumu, utrošeno da bi se napravile male količine visokokvali tetnih vina, u svom osnovu mora da ima ljubav.

- Princip da ono što izađe iz ove vinske kuće mora da bude vrhunskog kvaliteta, temeljen je na istoj ideji. Vinom se bavim 45 godina, kada sam sa kumom pravio oranž vina (orange wine), i zato što sam ih 20 godina pio, danas su mi dojadila. Smatram da je izvlačenje maksimuma na prirodan način bez hemije, pod određenim temperaturama, sa kvascima, pažljivim odabirom sorte, gajenjem u vinogradu bez „jakih“ sredstava zaštite, pažljivom i selektivnom berbom, probranom berbom, koju radimo svake godine, sve to je rezul tiralo visokim kvalitetom.

- Ulogu tehnologa i razmišljanja o vi nima preuzela je koleginaica Anđela, a ja sam povremeno prisutan, dajem sugestije

- Veliki je uspeh da sa 62 godine mogu da kažem da sam uspeo i to na dva potpu no odvojena kanala. U medicini sam do stigao vrhunac razvivši moju laboratoriju „Medlab“ do maksimuma, sa tendencijom da bude još bolja. Zato svake godine radi mo akreditacije, kako bi održali ideju da moramo napred. To sam preneo i na „Vi num“. To je dugo trajalo jer se, zbog ne dostatka vremena, nisam dovoljno bavio vinima. U smiraj života postižem veliki uspeh i na ovom planu, i zaista sam zado voljan. U intervjuu za knjigu, Željku Gar mažu, vinskom novinaru, poverio sam, da sam pre 20 godina imao ideju da pravim

- Ne treba mi velika zarada, većinu že lja sam ispunio. Voleo bih da moja deca nastave na isti način, da im to postane za dovoljstvo, ne muka i mora kako je meni bila u jednom momentu. Nikakve epohal ne stvari ne očekujem u budućnosti. Mož da razvijanje turističkog dela, koji nam je značajan potencijal za prodaju na pragu, da mlađi ostanu i opstanu, i rade na kvali tetan način, meni je to dosta. Uvek sam se pitao: „Kakav će mi biti kraj?“ Ako je ovo kraj, smatram da je vrhunski.

Ovaj razgovor vođen je na Dan Svete Petke, krsne slave domaćina, koji je tim povodom okupio svoju vinsku porodicu. Porodicu u daleko širem sastavu okupiće 17. novembra na Svetski dan mladog vina, u „Vinumu“ preimenovanog u Dan Pino lea, takođe mladog, koji će u krugu prija telja, ljubitelja vina i sve većeg broja onih koji vole „Vinum“ i njegov Pinole, po prvi put ugledati svetlost dana.

Još jedno ZLATO sa AWC Vienna za vina Boutique Vinarije Fragaria Aleksandrovac

većnici Beča (Wiener Rathaus) održana je 30.10.2022. godine Gala noć AWC Vienna 2022“, gde je u konkurenciji 1.588 proi zvođača i 11.342 vina iz 43 zemlje sveta, „Boutique vinarija Fragaria“ dobila ZLA TO za Fragaria Red VotaŽi 2020, SRE BRO za Fragaria Red Selekciju 2020, SREBRO za Fragaria White Jagodu 2021 i Seal of Approval nagradu za Fragaria Rosé Fragolinu. AWC Vienna 2022 je međunarodni lider službeno priznatih na grada za kvalitet vina i službeno priznat od Europske unije. AWC Vienna 2022 po stavlja merilo za renomirana takmičenja u probavanju vina u svetu.

UGradskoj

Svake godine „Boutique Vinarije Fra garia“, Lukarevina, Aleksandrovac, Sr bija, (od kad posluje) vinarija šalje svoja vina na ovo takmičenje i uvek za svako poslano vino osvaja nagrade, tako da vina imaju kontinuitet u priznavanju kvaliteta. Na prethodnim pojavljivanjima na AWC Vienna, vina Vinarije „Fragaria“ su takođe zabeležila potpun uspeh, osvojivši slede ća odličja: Fragaria RED Selekcija 2017 limited edition - SREBRO, Fragaria RED Selekcija 2018 limited edition - ZLATO, Fragaria RED Selekcija 2019 limited edi tion - ZLATO, Fragaria Red VotaŽi 2019 - ZLATO, Fragaria WHITE Sauvignon Blanc - SREBRO, Fragaria WHITE Jago da - SREBRO.

U Wiener Rathaus AWC, na Wine Gala Night, na dodeli nagrada bili su vlasnici Saša i Slobodan, Marina i Anja Vujić.

- Presretni smo ovim rezultatom i želi mo da se zahvalimo cijelom Fragaria timu koji vrijedno i sa ljubavlju radi i na taj na čin dostiže ovakve rezultate - rekla je dr sci. Saša Vujić, dodavši da je ovo veliko priznanje za Vinariju „Fragaria“, Alek sandrovac i Župu. Iako malo različita od drugih župskih vinarija, kojoj je na prvom (jedinom) mestu kvalitet vina, sigurna je da se svi Župljani raduju njihovom uspe hu, jer svaka nagrada, priznanje, korak je bliže ka vidljivosti Župskog vinogorja, koje krije neslućeno dobre ukuse, različita vina, još uvek skrivena od sveta. Uverena

je da će ove nagrade doprineti prepoznat ljivosti „Fragaria“ vinarije kao kvalitetnog brenda, zainteresovati kupce i uticati na potražnju njihovih vina.

Vino je stvar ličnog uku sa. Verzirane vinopije su već napravile odabir stila koji im najviše prija. Oni ma koji to još nisu učinili, sigurna smernica su pri znanja jednog vino na ne kom od respektabilnih ta kmičenja. Nagrađena vina su intrigantna i mnogi će ih probati iz radoznalosti, kako bi osetili razlog posti gnutog uspeha. Priznanja su i ulazna vrata za nove kupce, jer po njihovom ukusu ili ne, znaju da iza toga stoji kvalitet. Uostalom, to je jedan od bitnih razloga zašto nagrade pratimo, a nagrađena vina degustiramo. I samo takva poklanjamo, sugurni da ne možemo po grešiti.

„Fragaria“ je moderna vinarija podignu ta po svim standardima i kriterijumima njenih vlasnika, dr sci. Saše Vujić i dr.sci.

Slobodana Vujića, profesora, poslovnih ljudi koji su svoje uspešne karijere i pre đašnji život u Sarajevu zamenili za život župskih vinara. Njihove ćerke MSc Mari na Vujić i BSc Anja Vujić su aktivno uključene u po slovanje vinarije posebno u sektoru komunikacije, promocije i prodaje.

Fragaria tim svoju radost crpi sa cca 3 hektara vino grada na tzv. Beloj zemlji i Starcu, u Poljani Lukarevi na koja daje izvrsna grožđa visokog kvaliteta; takođe i vinski podrum u kojem s ljubavlju i pažnjom, prave kvalitetna vina: Tajna Veza - Sauvignon Blanc, Jagoda i Tamjanika od belih, a od crvenih cuve VotaŽi, i cuve Fragaria Red limitirana edicija. Kupaže su od sorti Mer lo, Cabernet Sauvignon i Pettite Verdot i Rosé Fragolina, isključivo po svom ukusu.

Vujići su puni optimizma da će i vina od ovogodišnje berbe 2022., doneti nove na grade za Tajnu vezu, Jagodu, Tamjaniku, VotaŽi, Red selekciju kao i za Fragolinu.

Porodica Vujić na dodeli priznanja u Beču

Cubo Concept Bar & Restaurantdizajniranje jedinstvenog identiteta

pečena mocart kugla u krenu od kafe sa borovnicama. Drugog dana predstavljen je file soma u slanini, Foie gras, Parfaits desert... Sve je to četiri meseca unazad, ceneći prefinjen ukus svoje publike, pri premao tim standardnih kuvara, u želji da ponudi nešto drugačije i originalno na na šem terenu.

Cubo

porodica se širi geometrijskom progresijom. Nakon osmog „Cubo fest-a“, odražnog prvog vikenda septembra, Cubo Concept Bar & Restau rant, situiran u neposrednoj blizini Sun čanog keja i jedinstvenog novosadskog kupališta Štrand, za sugrađane i goste No vog Sada, pripremio je artistički spektakl. Jer, suština odabirane hrane, vina i muzi ke, onoga što Cubo ima u svojoj ponudi, je umetnost. Zadovoljstvo velikog broja gostiju koji svake godine učestvuju u krei ranju menija i vinske karte ovog restorana to potvrđuje.

Ponudi najbolje i najboljem se nadaj - fi lozofija je organizatora događaja, gospodi na Vladimira Baštovanova, koji je sedam vinarija i 28 gostiju prisutnih prve godine festivala u trajanju od jednog dana, uspeo da programima i sadržajima nadogradi ovaj, sada dvodnevni projekat i privuče 26 izlagača i 1.520 gostiju.

Cubo Concept Bar & Restaurant se ovom manifestacijom, ali i kvalitetom po nude na dnevnom nivou, nametnuo sugra đanima kao pouzdano mesto dobre hrane i pića.

Interaktivan odnos menadžemnta i go stiju restorana razvijan godinama, oprav dao je očekivanja autora ovog modela, formirajući stalnu, odabranu (odnegova

nu) i vernu publiku, kao saradnika u svim dešavanjima.

- Poverenje gostiju i njihova očekivanja traže od mene da stalno pravim korake u pravcu nečeg novog i drugačijeg, i još uvek imam strah da ih ne izneverim - pri znaje gospodin Vladimir Baštovanov, koji je za ovu priliku, sa svojim saradnicima, ponudio nekolicinu novih jela i novih etiketa, koji će nakon ovog događaja, na osnovu suda publike, biti uvršteni u jelov nik i vinsku kartu restorana.

Po prvi put je napravljen presedan i umesto Setup Menu-a, ovom prilikom ponuđenog drugog dana, predstavljeno je nekoliko „a la carte“ specijaliteta prvog: sedam novih glavnih jela, jedno hladno i jedno toplo predjelo, egzotična Tom Yam tajlandska supa. Predstavljen je specijali tet od jagnjetine, piletine i pagara, i desert:

Na vinskoj karti će se očekivano, osim poznatih naći i neke nove etikete. Pored ekskluze restorana Premier rakija, Rubin je predstavio trofejni Vinjak 5 V.S.O.P. i Vinjak XO, preimium liniju vina, kvalitet na kojem se insistira, sa novitetom - dou ble barrique Caberent Sauvignon-om; Po drum Džervin 1927, uprkos dugom traja nju pokazao je svoju vitalnost i predstavio nagrađena vina, pre svih Merlot Schloss berg; osim afirmisanih vinarija Deurić, Veritas, Vinum i dr., po prvi put je pred stvljena nova fruškogorska vinarija Baza iskusnog vinskog znalca, Zlatka Živanića, koja se predstavila Rose vinom Talični. Još jedan rose - Rose Vertiz od Pinot No ir-a, Vinarije „Vertiz“ u Levačkom vino gorju, vlasnika Slobodana Živojinovića, privukao je pažnju publike. Osim vinarije „Tikveš“, „Vukoje“ iz Trebinja, svojom više puta nagrađivanom Malvazijom pred stavila se istarska vinarija „Kozlović“, a „Louis Latour“ Vinoteka Beograd i Kor pa Deli Market & Bistro iz Novog Sada, pobrinuli su se da Novosađani uz vinarije Matalj, Eden, Doja, Bjelica, Reljić, uživa ju u degustaciji francuskih, italijanskih i španskih vina. Među vinarijama bile su i tri: Kiš, Kovačević, Zvonko Bogdan, pri sutne od prvog izdanja ovog festivala.

Aleksandar Dujin Orchestra sa prof. Aleksandrom Dujinom za klavijaturama, ispratili su dvodnevna dešavanja primere nim zvucima različitih muzičkih žanrova, doprinoseći vrhunskom doživljaju.

Specijalni gost Cubo festa bio je bard srpskog glumišta - Vojislav Voja Brajović, koji je u dvočasovnom programu pokazao deo svog prebogatog glumačkog opusa, na oduševljenje brojne publike. Ko će na kon gostovanja Radeta Šerbedžije, prošle i Voje Brajovića ove godine, biti specijalni gost ovog događaja, ostaje nam da vidimo.

CUBO FEST

CUBO FEST

Nove ideje za novo doba

ubiti svoj san, ostvarite ga - poruka je koju je poslalo preko 100 učesnika iz domena politi ke, diplomatije, privrede, nauke, kulture, medija, sa XII Dunavskog biznis foruma, održanog 26. i 27. septembra u kongre snim salama Hotela „Fruške terme“ u Vrd niku, Fruška gora.

Nemojte

Utisci aktera ovog događaja mogli bi se opisati rečima: intenzivno, dinamično, ve oma kvalitetno, od izbora tema i onih koji su u njima učestvovali, do mesta i ponu đenih uslova u kojima je konferencija odr žana, a pre svega aktuelno, naslonjeno na trenutne događaje u regionu i svetu.

- Posebno bih istakao aktuelnost tema i diskusija vođenih u okviru tih tema, jer živimo u veoma rizičnom, teškom dobu. Neki ga kvalifikuju i katarstrofalnim. Da pođemo od klimatskih poremećaja i šta je sve suša ove godine izazvala. Tu su i rat ni sukobi, podela sveta, sudar civilizacija. Sve se prevrnulo. Ali, ovo je svet akcije, a ne očajanja i depresije. Nužna je nova paradigma razvoja - osnovna je postavka ovog skupa. Moramo se potpuno prome niti. Između ostalog i način razmišljanja. Kroz tu prizmu smo pokušali da osvestimo sadašnjost i pripremimo se za ono što nas čeka - istakao je prof. dr Radovan Pejano vić, predsednik Programskog saveta Du navskog biznis foruma.

Privredne komore, servis moderne eko nomske diplomatije, Agroindustrija, Odr živi razvoj i cirkularna ekonomija, Otvo reni Balkan - otvoreni gradovi, Nauka i žensko preduzetništvo i Žensko preduzet ništvo - stvaralački okvir za nova rešenja, Turizam i kultura, mostovi koji unapređu ju saradnju i oplemenjuju ljude, Tesline tehnologije, šansa Zapadnog Balkana i Energetski izazovi i rešenja, te Uloga me dija u izgradnji i jačanju prosperiteta, bile su odrednice, polazne osnove za razvoj diskusija i razmenu ideja i iskustava. Pre svega velikog znanja potvrđenog u praksi, objedinjenog oko reke Dunav, „kao odlič nog strateškog i ključnog faktora razvoja dunavskog regiona“.

Po rečima dr Pejanovića, svaki element koji povezuje regione, ljude, zemlje, gde postoje uslovi da se ideje razmene, pred stavlja progres. U tom kontekstu panel „Otvorenog Balkana bila je odlična stra

teška ideja da se putem razgovora i razu mevanja ljudi promoviše mir.

- Naša misija, poslednjih dvanaest godi na u formi konferencije, je da pozovemo ljude iz regiona, da ih povežemo i čujemo njihova mišljenja. Usaglasimo stavove i namere. Nećemo mi rešiti svetske pro bleme, ali ćemo pokrenuti na analitičko razmišljanje. Kroz plenarnu sednicu i

panele, mislim da smo otvorili dosta pi tanja, pokrenuli dosta novih ideja. Paneli koji su se odnosili na otvorene gradove, agroindustriju, preduzetništvo, cirkularnu ekonomiju doneli su nova saznanja. Sjajan panel o energetici je bio od egzistencijal nog značaja koji je otvorio, ali i ponudio neka rešenja kako ćemo i šta dalje. Imali smo i dva odlična panela vezana za žen sko preduzetništvo i panel o ulozi sredsta va informisanja. Potrebni su nam ozbiljni mediji koji će svojim informisanjem po moći rešavanju, a ne razbuktavanju suko ba lažnim vestima, raznim spinovanjima. Moderan čovek je uznemiren čovek. Svi se pitaju šta se dešava? Šta će se desiti? A kada otvorimo novine nailazimo na ka tastrofe i senzacije. Uzimajući sve to u obzir mislim da smo uspeli da postavimo za sadašnji trenutak, goruća pitanja i da pokušamo da damo odgovore na njih, iz različitih uglova - objasnio je prof. dr Ra dovan Pejanović.

Dunavski biznis forum 2022 još nije završen. Predstoji sabiranje zaključaka, definisanje preporuka za moguću imple mentaciju u praksi. Sve to biće upućeno svim relevantnim nosiocima ekonomske, agrarne, kulturne i druge politike... Jer, po svim pokazateljima, ovo je bio skup vr hunskih stručnjaka, naučnika i praktičara, ljudi naprednih shvatanja, čiji glas treba da se čuje.

Sa jednog od 12 panela na Dunavskom biznis forumu

Prof. dr Radovan Pejanović

Tehnologija u službi zajedničke promocije turizma Balkana

Inicijativa Open Balkan obuhvatila

je i turizam i predviđa zajednički nastup zemalja ove inicijative u promociji svojih turističkih ponuda. Na tržištu Srbije već neko vreme po stoji portal SerbianAdventures.com

kao portal za online rezervisanje po nude tura o Srbiji i bližem okruženju na kojem je već realizovano na hiljade online rezervacija za oko 70 organiza tora. Vremenom je softver za ovu plat formu razvijan upravo sa ciljem obje

dinjavanja turističke ponude Balkana.

Razgovarali smo sa Biljanom Marčeta, osni vačem BOS4.tours-a, platforme za online re zervisanje i plasman tura i aktivnosti o moguć nostima i benefitima ove platforme.

- Ova platforma sada omogućava da recimo na području Balkana, organizatori tura i ak tivnosti koriste platformu na svom jeziku, da unose ture na svim onim jezicima koje govo re turisti koje oni žele dosegnuti, da sa njima ostvaruju automatizovanu komunikaciju štede ći svoje vreme i resurse, da imaju na svojim sajtovima online rezervisanje, ali i da se ta po nuda može videti kroz razne druge sajtove ili druge vidove promocije. Svi oni koji bi dopri neli promociji tih tura mogu ostvariti prihode na osnovu svake realizovane rezervacije koja stigne zahvaljujući njihovom promocijom. To mogu biti turističke organizacije, lokalni hote li, avio kompanije, medijski i turistički portali, travel blogeri i svi drugi koji imaju dobru volju i želju da doprinesu promociji svoga kraja, svo je zemlje ili regiona.

Šta bi to značilo za destinacije na Balkanu?

- Većom vidljivošću ponude koja se online može rezervisati od strane individualnih put nika povećaće se broj turista, dužina zadrža vanja na destinaciji, povećavaju se prihodi za sve pružaoce usluga i sve u njihovom lancu snabdevanja. Naša tehnologija već omogućava i precizno praćenje zadovoljstva klijenata na turama i destinacijama, što pruža mogućnost podizanja kvaliteta usluge i donosi brojne dru ge prednosti. Destinacije koje odluče da koriste BOS-ov website builder za kreiranje svog sajta i predstavljanje svoje ponude imaće mogućnost i online rezervisanja tura i aktivnosti sa nji hove destinacije i samostalnog kreiranja sop stvene affiliate partnerske mreže. To im može doneti prihode koji se ostvaruju na osnovu re alizovanih rezervacija koje stignu kroz njihov sajt ili njihovu mrežu promotera.

Za priču o Open Balkanu, ovo se čini kao idealno rešenje?

- Mi smo spremni da pružimo tehničku po dršku da taj proces ide što lakše i brže. Ukoliko bi ova inicijativa dala podršku našem start-up-u uštedelo bi se dragoceno VREME - zaključuje optimistično Marčeta.

Biljana Marčeta

Dani vesele mašine u Kljajićevu

sirovina. Zbog toga, u Kljajićevu radimo i sa UŽ „Rubac“, koje vidimo kao važnu spojku tradicije i običaja sa unapređenjem i osmišljavanjem finalnih proizvoda, rakije, pekmeza, džemova, nekih novih prerađevi na - rekla je gospođa Golubović.

Posebno važnim naznačila je način do laska do finalnog proizvoda iz osnovne poljoprivredne proizvodnje kojom se neko bavi, i kroz to afirmisanje samozapošljava nja, ali i brendiranje proizvoda na tržištu i marketinško osamostaljivanje, da bude dovoljno prepoznatljiv. Zato jedna ovakva manifestacija jeste dobar način da proizvo đači samostalno i udruženo nastupaju na tržištu kako bi njihov proizvod dobio veću vidljivost.

dodele priznanja

Na pomen šljivovice, prva asocijaci ja je centralni i zapadni deo Srbije, jer se, tako kažu, tamo peče najbo lja rakija od šljive. „Dani vesele mašine“ je manifestacija posvećena takmičenju u pečenju šlјivovice u Kljajićevu, selu na tri naest kilometara od Sombora, gde su se na tzv. Burduševom brdu, ove godine okupili majstori iz Kljajićeva, Sombora, Stapara, Crvenke, Lenije, Čuruga, želeći da pokažu svoje umeće. I za trinaest godina trajanja ove manifestacije, u tome su i uspeli. Re zultati nedvosmisleno pokazuju da rakija šljivovica iz Kljajićeva ni po jednom pa rametru ne zaostaje za rakijom iz ostalih delova Srbije.

Za sve učesnike obezbeđen je kom iz zasada šljivika Udruženja voćara i vino gradara „Visovi“ iz Kljajićeva. Predsednik Branko Šoštarić i članovi Udruženja, or ganizatora događaja, obezbedili su drva za loženje, a raritet predstavlja činjenica da se takmičenje održava u istom šljiviku iz kojeg i šljive za pečenje rakije. U okviru ove manifestacije je pre deset godina usta novljen i „Zlatni destilat rakije šljivovice“ - ocenjivanje rakija iz prethodne (2021) godine i starije. Ove godine od 75 uzoraka iz cele Vojvodine i Srbije, prvo mesto je osvojila rakija dr. Milojka Vlaškog, drugo Pera Antičevića, obojice iz Somora, treće Dragoljuba Pavlovića iz Stapara, što je još jedna potvrda kvaliteta ovdašnje šljivovice.

Ovde, međutim, nije bilo ni naznake su parništva između proizvođača rakije. Cilj manifestacije je bio da se napravi dobra atmosfera, da se ugoste prijatelji, razmene dragocena znanja i iskustva u ovoj oblasti, kako bi rakija bila još bolja.

O višeznačnom smislu ovog događaja, govorila je Dušanka Golubović, državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošlja vanje, boračka i socijalna pitanja, koja je kao nezvanični gost pratila dešavanja na terenu, smatrajući značajnom svaku priču koja podstiče očuvanje tradicije, kulturnog na sleđa, svega što pred stavlja potencijal za geografsku oznaku po rekla i prepoznatljivost jednog kraja. Po njenim rečima događaji poput „Dana vesele mašine“ jedinstvena su prilika da se vidi umešnost malih, čak i neregistrovanih gazdinstava da proizvo de nešto što se može nazvati vrhunskim kva litetom.

-Vojvodina je do sada bila orijentisana na ratarstvo, umesto na voćarstvo, koje ima više potencijala nego što je do sada iskorišćeno, između ostalog i kroz ideju proizvodnje finalnih proizvoda, a ne samo

O tome da li je i koliko poljoprivrednik stimulisan za takvu vrstu delatnosti, držav na sekretarka kaže da je osim raspisivanja konkursa, subvencija i podsticaja važna pratiti, analizirati sve ono što je iz određene mere proisteklo.

- Smatram da posle svakog konkursa treba analizirati da li je on dovoljno do prineo onome čemu smo težili. Mislim da se situacija značajno popravila i da se više izlazi u susret potrebama poljoprivrednika i onome što se prepoznaje kao deficitarno na tržištu. Značajno poboljšanje situacije ima mo na svim nivoima, i u pitanju subvenci ja, učešću malog proizvođača u globalnom tržištu, i podršci, ali ne smemo smetnuti s uma da je to dugoročni proces koji zahte

va vreme kako bi se pokazali pravi efekti. Sa druge strane, to je proces koji teče, i zahteva od poljoprivrednika tačnost onoga što traže da bi došli do cilja - zaključila je Dušanka Golubović.

Jedinstven ambijent Udruženja "Visovi"

Rogalj - promocija najboljih vojvođanskih manifestacija

Rogalj

je u kolokvijalnom značenju, tradicionalno mesto okupljanja, razgovaranja i zabave, najčešće na kraju seoske ulice. Jedan takav, pre dva naest godina osmislio je Čedomir Keco, koji je bogatu novinarsku karijeru posve tio stanovnicima sela i njegovom razvoju, a veoma uspešno, sa istim ciljem i entu zijazmom nastavio Dragan Vukotić, PR Agencija za marketing i organizaciju pri redbi Bin marketing, Novi Sad.

U startu je Rogalj ispunio svoj cilj i postao manifestacija svih manifestacija, mesto okupljanja organizatora turističkih, etno i gastronomskih svetkovina u Vojvo dini. Dan susreta ove godine bio je nede lja, 02. oktobar, na čenejskom Salašu 137, u okviru kojeg su predstavljene manifesta cije, održani paneli na teme vezane za ru ralne sredine, upriličen razgovor sa pokra jinskim sekretarom za privredu i turizam, dr Nenadom Ivaniševićem, predstavljena knjiga: „Ukusi Deliblatske pešćare“ Deja na Zagorca, podeljene nagrade...

Pokrajinski sekretar, koji je i otvorio ovogodišnji Rogalj, sa velikim poštova njem obraćajući se prisutnima istakao je da u Vojvodini egzistira 1.800 manifesta cije i da bi trebalo da ih je više, a da će Sekretarijat podržati sve događaje koje afirmišu selo i donose dobit.

Gospodin Ivanišević je potom podelio Zlatne plakete ovogodišnjim dobitnicima.

Zlatna plaketa Rogalj 2022 dodeljena je MZ Erdevik - za očuvanje tradicije i organizaciju manifestacije Sremska kule nijada. Plaketu su primili Predrag Srem čić - predsednik Saveta MZ Erdevik i Radmila Bobić iz Turističke organizacije opštine Šid. U Erdeviku je ove godine odr žana gastronomska manifestacija - XXIII Sremska kulenijada, sa oko 200 izlagača i 10.000 posetilaca.

Zlatna plaketa Rogalj za Seoskog ne imara - dodeljena je Petru Samadžiću, zameniku gradonačelnice Sremske Mi trovice, koji je u intervalu 2016 - 2020. obavljao funkciju direktora Agencije za ruralni razvoj Grada. Petar je jedan je od organizatora manifestacije „Vinski park“, inicijator „Dane paprike“ u selu Ravnje i „Martinačke krofnijade“ u selu Martinci, a pokrenuo je i održavanje celovečernjih

Ovogodišnji laureati Roglja

koncerata FA „Branko Radičević“ po se lima opštine. Projekat „Korpa sremskih tradicionalnih proizvoda” svim lokalnim proizvođačima poljoprivrednih, prehram benih, zanatskih proizvoda i etno doma ćinstvima omogućava medijsku promoci ju i prodaju proizvoda na internet stranici. Zlatna plaketa Roglja dodeljena je Ud ruženju Klobásafest, Bački Petrovac, za uspešnu organizaciju istoimene manife stacije. Nagradu je primio Samuel Šuljan, predsednik Udruženja. Klobasafest je 2022. održan sedmi put, prvi put u orga nizaciji Udruženja Klobásafest-a, osno vanog jula prošle godine u cilju pospešivanja rada i privlačenja većeg broja učesnika i publike, kao i promocije Bačkog Pe trovca. Ove godine fe stival je okupio 83 ekipe iz Srbije, Slovačke, Ma đarske, Hrvatske, BiH i Rumunije. Glavni cilj Udruženja je osnivanje što većeg broja malih preduzeća kao motora budućeg razvoja mesta, i uključivanja mladih koji razumeju trenu tak i potrebu da na vreme počnu da raz mišljaju o budućnosti.

Specijalni gosti prošlogodišnjeg Roglja bili su predstavnici privredno-turističke manifestacije „Plodovi Rađevine“ iz op štine Krupanj, za koju su ove godine dobili Zlatnu plaketu. Osnovna ideja manifesta cije bila je promocija proizvoda i plodova

karakterističnih za ovaj kraj: krompira, voća, pečuraka i meda, da bi se vremenom širila, kako na proizvode i proizvođače iz cele Srbije, tako i na takmičarski deo u pripremi gulaša, izložbu poljoprivred ne mehanizacije i stručna predavanja za poljoprivrednike. Od početnih 15 učesni ka došla je do preko 100 izlagača, koliko okuplja poslednjih godina.

Agencija „BIN marketing“ i „G point“ iz Novog Sada bili su organizatori ovo godišnjeg Roglja, uz podrušku Gradske uprave za privredu i turizam Grada Novog Sada.

Pobednici BEAN festivala

Na festivalu je u organizaciji Ekocentra „Vodmar05“ održan i „BEAN festival” (Pasuljijada). Na kraju su proglašene po bedničke ekipe, ali su prazni kotlići bili najbolja potvrda kvaliteta njihovog ovo godišnjeg učinka. U okviru manifestacije održana je i likovna kolonija, takmičenje u ravničarskim igrama, a sve to uz bogat kulturno-zabavni program.

Bogat

Decenija i po Svetskog tamburica festa

program „Tam burica festa“ 2022.

nisu omeli ni var ljivi vremenski uslovi koji su pratili ovaj jedinstven događaj, koji polako i bri žljivo oblikuje identitet naj većeg vojvođanskog brenda. „Tamburica fest“ 2022 obi lovao je novinama, od „se lidbe“ u centar grada, mimo dosadašnje prakse održava nja na Petrovaradinskoj tvr đavi, pružio je publici, ljubi

kog orkestra RTV Vojvodine sa gostima solistima, po prvi put or ganizovana „Tamburaška Mondo vizija“, takmičenje za izbor najbo ljih vokalnih solista iz 15 zemalja, da bi sledećeg dana bilo takmiče nje internacionalnih tamburaških sastava. Posebnu atrakciju do neo je nastup Ansambla „Johann Strauss“ iz Linca, poklon nastup ovogodišnje zemlje prijatelja fe stivala - Austrije. Spektakularnim nastupom Internacionalne tam buraške filharmonije, sa oko 200

ostvarenju istog zadatka - promo ciji kulturno-istorijskih vrednosti festivala i grada koji gostima ima mnogo toga da ponudi.

Ugovor o saradnji potpisa li su i dr Jovan Pejčić i Ramiza Milkunić, direktorka „Festivala sevdalinki“ u Tuzli i predsednica Udruženja muzičkih umetnika u tom gradu, u cilju neposrednije saradnje, razmene iskustava, te širenja kulture i umetnosti u skla du sa kulturološkom misijom oba fetivala.

Dunav i skazaljke stare“ Sali Salinija. Po njegovim rečima, bila je čast ugostiti svetski poznate članove An sambla „Johann Strauss“, i po prvi put u istoriji uprili čiti izvođenje međunarodne filharmonije sačinjene od preko 200 tamburaša i in terpretatora iz zemalja uče snica.

Sve ove hrabre ideje, ostvarivane sukcesvno, pro mišljeno tokom petnaest godina, donele su ogromne benefite tamburaškoj muzi ci: „Tamburica fest“ je dao ideju i pokazao mogućnost izlaska tamburaških bandi na veliku scene, otkrio čar tamburaške muzike sve pri sutnije i na najvećim mani festacijama.

teljima tamburaške muzike nesvakidašnji doživljaj. Manifestacija je počela tamburaškom promenadom centalnim gradskim jez grom, sa nekoliko interme ca u kulturnim stanicima i pričama o novosadskom boemskom krugu koji je uz čašu vina voleo zvuk tam bure. Istog dana održana je svetska premijera dugome tražnog dokumentarnog fil ma „Zaustavite Dunav i ska zaljke stare“ autora Sali S. Sallinija iz Turske, svojevr sni omaž fenomenu tambu rice koja zahvaljujući ovom festivalu doživaljava svoju punu afirmaciju. Petak je uz Dečji tamburaški orkestar „Čuperak“ iz Ravnog Sela i Koncert Velikog tamuraš

Tamburica fest 2022. za pamćenje

izvođača iz 15 zemalja i uz prat nju mešovitog hora, zaključen je ovogodišnji ambiciozan, kvalite tan, perfektno sproveden program Svetskog tamburice festa.

Na čelu ove organizacije, dr Jo van Pejčić, osnivač i direktor fe stivala sa svojim iskusnim timom, koji godinama ulaže napore u ci lju unapređenja, popularizacije i institucionalizacije ovog brenda, već kuje nove planove. U tom ci lju potpisan je Ugovor o saradnji između Turističke organizacije Novog Sada i „Tamburice festa“, sa potpisnicima, Branislavom Kneževićem, direktorom TONS-a i dr Pejčićem, prvim čovekom fe stivala, dosadašnjih saradnika na

- Imamo fine planove o saradnji i svakako da ćemo da udružimo sve intelektualne, umetničke sna ge i vrednosti našeg i tuzlanskog tima da „izvučemo“ jedan novi kvalitet - rekao je dr Pejčić, pod setivši kako su bosanski muzičari različitih žanrova minulih 50 go dina oplemenili Ex YU scenu i celi region, ostavljajući neizbrisiv trag.

Dr Pejčić je prokomentarisao činjenicu da je XV Tamburica fest obeležio nastup 15 zemalja uče snica, da je po prvi put organizo vana „Tamburaška Mondovizija“, sa učesnicima, vokalnim solistima iz svih zemalja učesnica, prikaza na premijera filma „Zaustavite

- Možda nismo ni bili svesni dok nismo pogledali film koliko je „Tamburica fest“ uradila za tamurašku muziku. Snimanje filma o „Tamburici“ je bila moja ideja da se svi okupimo i prikažemo šta je učinjeno. Filmom je data retrospek tiva i svi mi smo se osećali lepo jer se tu jasno vidi naš rad. Pre 15 godina tambu raši su uglavnom nastupali u kafanama. Kroz festival i takmičenja tamburaških orkestara, vokalih solista i instrumentalista, uspeli smo da motivišemo učesnike da se pripremaju i vežbaju. Motivisali smo i decu, da se polako navikavaju na scenu, publiku, televizijske kame re. Puno smo radili i dalje radimo na popularizaciji ove naše zamisli, a dosadaš nji pokazatelji kažu da smo na pravom putu - zaključio je dr Jovan Pejčić.

Jovan Pejčić

Muzika i kultura ruše barijere i predrasude

Potpisivanje

Protokola o saradnji novosadskog „Svetskog Tamburica fest-a“ i bosanskohercegovačkog Festivala sevdalinke „Sevdalinko u srcu te nosim“ iz Tuzle, pobudilo je veliko inte resovanje ljubitelja tradicionalne, izvorne muzike, čuvara i zaštitnika pravih vredno sti od zaborava.

Dr Jovan Pejčić, osnivač i direktor fe stivala „Tamburica fest“, ove godine odr žanog petnaesti put, i Ramiza Milkunić, direktor festivala u Tuzli i predsednika „Udruženja muzičkih umjetnika Tuzle“, ispred Festivala koji će ove godine imati četrnaesto izdanje, ovim činom nastojaće da udruženim snagama povrate na scenu ovog podneblja dobru, staru muziku, sa fokusom na afirmaciju i očuvanje origi nalnog izvođenja i njenog promovisanja u granicama i van granica zemlje za koju se vezuje.

- Poptisivanje ovog Ugovora je veliko delo kako za Udruženje muzičkih umjet nika i mene lično, tako i za naš grad, dr

pobednici „Tamburica fest 2022.“ TO Hr voja Harkanovca.

Festival sevdalinke „Sevdalinko u srcu te nosim“ je jedini festival u svetu posve ćen ovoj vrsti muzike, sa misijom očuva nja i prepoznavanja kulturno-istorijskog značaja izvorne narodne muzike za Bosnu i Hercegovinu, kao najvredniju muzičku baštinu ovog prostora.

- Tokom četrnaest godina trudili smo se da se krećemo uzlaznom linijom, da pravimo izmene, uvek ka boljem i gran dioznijem. Ovaj Ugovor je takođe korak unapred. Međugranična saradnja između novosadskog i tuzlanskog festivala, za mene kao umetnicu, kao državljana BiH, veoma je veliko postignuće. Uvek su prav ci muzike i pravci kulture rušili barijere i predrasude. Muzika je ta koja nas povezu je, jer upotrebljava univerzalan jezik. Sev dalinka i tamburica, ko zna da ih iznese, spajaju srce i dušu i prati ih velika suza ili velika radost - smatra gospođa Milkunić.

sluša ma gde bili u svetu, a kako ne bi u Bosni i Hercegovini.

- Nemam problem da pozovem doajene muzičke scene poput Nedeljka Bilkića, Snežane Đurišić, Halida Bešlića, Hanke Paldum, ranije i Merime Njegomir, ljude koji su u muzici ostavili vidljiv trag. Oni mi daju sigurnost da ćemo vratiti nekadaš nji kvalitet koji se odnosi na interpretaciju, aranžmane i pristup muzici, gde se moraju favorizovati dobri pevači, dobre melodije i aranžmani, a onda i pristojno ponašanje i izgled na sceni. Jer svaka scena mora da se maksimalno ispoštuje - mišljenja je gos pođa Milkunić.

Na pitanje koliko turističke zajednice mogu da doprinesu podizanju kvaliteta onoga što slušamo, odgovara:

žavu, a nadam se da će i moje drage ko lege iz Novog Sada, koje su nas odabrale za saradnike, biti naši gosti na Festivalu u decembru - izjavila je tim povodom gošća iz Tuzle, i izrazila zadovoljstvo što će na preporuku dr Pejčića na festivalu nastupiti

Podsetila je da su neke od najlepših sev dalinki otpevane uz pratnju tamburice, a ponovilo se i na XV „Tamburica fest-u“ u izvođenju dve kompozije čije je autor upravo naša sagovornica. Na pitanje da li bi oduševljenje publike u Novom Sadu, moglo da izazove slično u Tuzli na ko cenrtu tamburice, kaže da se lepa muzika

- Mi koji znamo ovo da radimo brzo ćemo organizovati i preneti sevdalinku u Novi Sad kao što smo 2019. preneli u Beograd ispraćeni punom salom Sava cen tra, koja je pevala. U Tuzli sa tamburicom bi napravili bum, jer tuzlanska publika zna da vrednuje dobru muziku. Morali bi samo da razmislimo koji prostor da obez bedimo jer bi interesovanje bilo ogromno. Turističke zajednice treba da imaju više sluha, da više sarađuje na tom pitanju jer ako bolje razmislimo prave se vrednosti prepoznaju i ostaju. Sve drugo je prolazno.

Sa potpisivanja protokola o saradnji.

Tri decenije uspešnog rada ZZ Žitopromet u Kikindi

opredeljuje za skuplju mehanizaciju proizvedenu u Zapadnoj Evropi, sma trajući je kvalitetnijom, i što se tiče de lova i samog rada.

Ovakav odnos prema poslu zadruge koja uspešno posluje više od tri deceni je i danas se svrstava među nejupešni je, bio je jedan od razloga da Zadružni savez Vojvodine dodeli „domaćinstvo“ ZZ „Žitopromet“ u Kikindi da na jed noj od svojih parcela, u saradnji sa Kompanijom KITE d.o.o. Novi Sad, 05. oktobra organizuje prvu tematsku ma nifestaciju „Uz zadruge do savremene mehanizacije“. Na samoj njivi je Kom panija KITE d.o.o. predstavila najno vije u svojoj pondi i sve što je moguće isporučiti srpskim poljoprivrednicima u toku sledeće godine ne samo kada je u pitanju mehanizacija, već i najnovi je tehnologije precizne poljoprivrede. Praktičnom času savremene mehani zacije svoji prisustvom, uz ZSV, značaj su dali i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, predsednik ZS Srbije Niko la Mihajlović, direktor Razvojnog fon da Vojvodine Goran Savić, predstavni ci zemljoradničkih zadruga.

Jesen je počela sa problematičnim periodom s obzirom da je u septembru palo preko 100 litara kiše. Po mišljenju gospodina Đurđulova, obrada zemlji šta, iako su dani sve kraći a sunca sve manje, ipak neće biti problem, pa će posejati pšenicu i ječam u optinalnim rokovima. Banatska zemlja je dobra za ratarsku proizvodnju, ali godina je ova 2022. bila sušna, pa iako su pšenica i ječam relativno dobro podneli sušu, suncokret i kukuruz su smanjili prinos 30-40%. Zadrugari se nadaju boljim ce nama suncokreta, kukuruza takođe, i dr žaće ga na lageru dok ne dostigne cenu koja im odgovara, ili stigne nova meha nizacija i budu prinuđeni da ga prodaju.

Za Marka Đurđulova znanje je naj vrednije. Treba svake godine ponovo ići u školu, svakog dana pratiti mejlove sa izveštajima o radu mašina i uštede usled pravilnog korišćenja. Zbog vremenskih uslova uveliko se razmišlja o nekoj dru goj proizvodnji, ali je ulazak u skupe investicije navodnjavanja, izvesnije re šenje.

ZZ„Žitopromet“ d.o.o. je zadruga sa tra dicijom od 30 godina sa dominantnom ratarskom proizvodnjom. Ima 50-tak kooperanata, uglavnom većih, obrađuje oko 800 ha, sa kooperantima preko 10.000 ha. Kolika se pažnja poklanja mehanizaciji u ovoj zadruzi, Marko Đurđulov, direktor zadru ge ističe nastojanja da se uvek kupi najnovija, poslednja reč tehnike. U mašinskom parku za druge se nalaze kombajni, traktori, priključne mašine, što dosta povećava produktivnost i olakšava rad. Neke mašine su kupljene preko Ministarstva za razvoj sela, neke preko IPARD fondova. Pozdravlja pomoć države zadrugari ma, mogućnost, da kao pravna lica učestvuju na raznim konkursima. ZZ „Žitopromet“ apli cira na svim konkursima, nešto dobije, nešto ne, ali su zadrugari zadovoljni odnosom drža ve prema zadrugama. Sugeriše da pri nabavci mehanizacije treba planirati u skladu sa potre bama. Izbor je veliki, ali se ZZ „Žitopromet“

Aktuelna tema ovih dana je bila i cena vezana za repromaterijal. Neki deo repromaterijala zadruga je nabavi la, nešto će nabaviti na odloženo plaća nje, pa će platiti na proleće kada budu prodali svoje proizvode. Nadaju se da će na proleće skočiti cena njihovih proi zvoda. Skupa je i mehanizacija, a poru čena pre par meseci je poskupela 10%.

- Moj otac, Đura Đurđulov, je 08.01.1993. godine osnovao zadrugu i ja od malena znam samo za zemlju. Vo lim taj posao. Poljoprivredu treba voleti. Nije lako, a da ne voliš, provesti 10-12 sati dnevno na zemlji, u ataru, na otvo renom. Mora se mnogo raditi. A kada pada kiša, mi se kao odmaramo, zapra vo se bavimo papirologijom. Međutim, svakodnevni rad na sebi, usavršavanje, daje rezultate - kaže Marko Đurđulov.

Marko Đurđulov

Udružujte se i investirajte zajedno

Udruživanjem zemljoradnika lakše do savremene mehanizacije

„Uz

zadruge do savremene me hanizacije“ naziv je prve te matske manifestacije održa ne 05. oktobra 2022. na parceli u Kikindi, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), KITE d.o.o. Novi Sad i ZZ „Žitopromet“ Kikinda, i pri lika da se na istom mestu su sretnu struka i praksa.

Mr Jelena Nestorov, pred sednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), tom pri likom je istakla da je me hanizacija najbolji primer isplativosti investicija kroz zadruge i to iz više razloga:

- Zadruge imaju najveće potrebe za investiranje u mehanizaciju, kako u ku povinu nove, tako i u obnovu postojeće. Ova potreba je prisutna i kod starih zadru ga, kod zadruga koje su već opremljene mehanizacijom, kao i tek osnovanih, čiji zadrugari imaju zajedničke planove za ulaganjima u budućnosti. Sa druge strane, na mehanizaciji se najbolje može prikazati koliko ovakve investicije doprinose pove ćanju produktivnosti, sniženju troškova i povećanju efikasnosti proizvodnje, jer za jedničkim korišćenjem mašine postiže se

njena tehničko-tehnološka isplativost, sni žavaju se troškovi proizvodnje, dok savre mena mehanizacija obezbeđuje povećanje prinosa i niže troškove rada.

U uslovima sve većeg rasta cena inputa za poljo privrednu proizvodnju, lo ših prinosa koji su rezultat sušnog perioda iza nas, kao i drugih nepovoljnih uslova za nove investicije, kao što je sve veći rast kamata na kredite, finansiranje novih investicija može biti veliki izazov za zadruge i poljo privrednike. Međutim, bez investicija nema napretka.

U skladu sa navedenim, potrebno je iskoristiti sva raspoloživa sredstva kako bi se sa što manjim rizicima i troškovima investiralo u poljoprivredi, počevši od za jedničkog preduzimanja investicija preko zadruga, preko korišćenja raspoloživih podsticajnih sredstava za ulaganja u me hanizaciju i druge investicije, odabirom povoljnijih uslova finansiranja koji se nude preko Razvojnog fonda Vojvodine, Garancijskog fonda, poslovnih banaka sa specijalizovanim programima za poljopri vredu i slično.

Mr Nestorov napominje, da je posled njih godina, čak i decenija, ulaganje u savremenu mehanizaciju zabeležilo vidan napredak, u ovoj oblasti možda i najvid ljiviji u odnosu na druge investicije, kako kod zadruga tako i poljoprivrednih gaz dinstava. Opšti napredak mehanizacije, pa i poljoprivredne, rađa potrebu za nje nim obnavljanjem češće nego u ranijim periodima. Iz tog apsekta poruka ZSV, da se treba udružiti i nabaviti ono što je naj savremenije, kako bi se na najbolji način primenila najsavremenija tehnika i tehno logija na njivama zadrugara, te snizili triš kovi proizvodnje, je više nego aktuelna.

Koliko su taj apel ZSV u korist zajed ničkih ulaganja prihvatili poljoprivredni ci, potvrdila je praksa, koja upravo u me hanizaciji beleži najveći napredak.

- Mislim da se poljoprivrednici naj lakše odlučuju na zajedničku nabavku repromaterijala, poljoprivredne mehani zacije i prodaje prozvoda preko zadruge. Ne mogu da izostavim potrebu ulaganja u skladišne kapacitete, koji su finansijski zahtevna investicija i za koju je poljopri vrednicima potrebna još veća podrška, a za koju su podsticajna sredstva manje raspoloživa u odnosu na podsticaje za ku povinu mehanizacije - rekla je mr Jelena Nestorov.

Mr Jelena Nestorov

Zlatibor zbog brojnih atrakcija i aktivnosti pun gostiju

Početak

izgradnje „Zlatnog gra da“, novih stadiona, golf terena, auto-motodroma, uređenja zele nih površina, parkova i biciklističkih staza uz postojeću, turističku infra strukturu, opravdava poziciju Zlati bora kao vodeće turističke destinacije, kada je planinski turizam u pitanju, i ne samo planinski.

- Minula letnja sezona beleži porast posetilaca od 6% za prvih devet mese ci u odnosu na isti period prošle godi ne, oko 4,5% manje u odnosu na rekor dnu 2019. Veliki broj domaćih gostiju i gostiju iz regiona, preko 30 sportskih ekipa odlučilo je da svoj odmor, ili deo odmora provede na Zlatiboru. Zato su naša očekivanja o „dobroj“ zimskoj sezoni opravdana, i već sada je, kada je TO Zlatibor u pitanju, sve spremno za dolazak „zimskih“ gostiju - rekao je Vladimir Živanović, direktor Turistič ke organizacije Zlatibor.

Razvojni planovi opštine Čajetina u predstojećem periodu oslanjaju se na tri velika projekta. Prvi je „Sportski park“ sa preko 20 fudbalskih terena za pripreme, po najvišim UEFA stan dardima, sa kompletnom infrastruktu rom za pripreme vrhunskih sportskih ekipa. Plan izgradnje turističkog kom pleksa „Zlatni grad“ na potezu Ribnič kog jezera, na međustanici Gold Gon dole, površine od oko 200 ha, sa nizom objekata i terena za razne sportove, namenjen zdravstvenim i sportsko-re kreativnom sadržajima počinje sa po dizanjem prvih objekata. Za ljubitelje adrenalinskih sportova, pored postoje ćih: vožnje kvadovima, paraglajdinga, zip-line, šetnje zahtevnim planinar skim stazama na Torniku, na teritori ji sela Semegnjeva biće izgrađen au to-motodrom, za turiste i ogranizaciju svetskih atomobilskih i moto trka. Dečje igralište Obudovica, sa po stavljenim sistemom za veštačko osne

žavaje, još dva nova ski lifta, trake za skijanje, novi ski rent, dočekaće najmlađe ljubitelje aktivnosti na sne gu, dok će Dino park i Avantura park svoje kapacitete prilagoditi zimskim uslovima i doneti zimske radosti ma lišanima.

Dobre vesti su i vraćanje manifesta cija u punom obimu. Prebogato kultur no „Zlatiborsko leto“ prepustiće mesto zimskim manifestacijama i koncerti ma na Kraljevom trgu, planiranim za doček Nove godine, Božić i pravoslav nu Novu godinu.

Direktor potvrđuje da će Gold Gon dola raditi u punom kapacitetu tokom zime, kao i Ski centar Tornik. Ono što Zlatiborčani ne mogu da obećaju, ali mu se nadaju, je prirodan sneg. Da ne bi razočarali goste obezbediće veštač ki.

Za boravak sportskih ekipa u zim skom periodu obezbeđene su tri hale: Sportska dvorana u Čajetini, Wai Tai, u vlasništvu opštine Čajetina, i sport ska hala u okviru OŠ „Dimitrije Tuco vić“ na Zlatiboru.

Krajem prošle godine počeo je sa ra dom luksuzni Hotel Zlatibor Mountain Resort & SPA 5*, koji je umnogome doprineo kvalitetu turističke ponude. U ponudi je 35.000 ležajeva a cene su u odnosu na prošlu godinu korigovane za +10%. Apartman u privatnom sme štaju u zavisnosti od lokacije, kreće se od 40 evra, a u hotelskom smeštaju po lupansion od 35 do 100 evra.

- Sugurni smo da će Zlatibor za koju godinu sa realizacijom svih zacrtanih projekata biti u afirmativnom smislu, neprepoznatljiv - izjavio je gospodin Živanović, izražavajući nadu da će sa završetkom deonice autoputa do Pre ljine i otvaranjem aerodroma Ponikve, doći i gosti iz zapadnoevrospkih i ze malja dalekog istoka: Izraela, Kine, Rusije,..

Vladimir Živanović

Udahnite Šumadiju

malo poznate Šumadi je, sa svim njenim raznovrsno stima i bogatstvima, jedna je od misija Gradske turističke organizacije Kragujevac. Turisti, avanturisti, tragaoci za novim i manje eksponiranim destina cijama ovde će naći „zemaljski raj“. U izdašnoj prirodi, sa drvećem povijenih grana bremenitim raznovrsnim plodovi ma, a najviše šljivama. U divnim ljudima širokog srca i velikog znanja.

Otkrivanje

Podrudnički kraj bogat kulturno-isto rijskim nasleđem, kraj koji ima tri sred njovekovna manastira, kraj Tanaska Rajića, barjaktara vožda Karađorđa, pr vih olimpijaca, kraj izdašne gastronom ske ponude, dobrih domaćina, najvećeg proizvođača šljive i ostalog voća, kao i proizvoda od voća, upornih nastavljača narodnog stvaralaštva, a samim tim i ču vara tradicije.

- Zbog svega navedenog, želeli da sve sklopimo u jedan program na manife staciji „Šumadijski dani šljive“ u selu Stragari i kao takav ponudimo posetio cima, ali i meštanima, čije uključivanje je takođe bilo jedan glavnih ciljeva, nas kao organizatora. Drago nam je što smo animirali veliki broj stanovnika Stragara i okolnih mesta, koji su se aktivno uče stvovali kao izlagači proizvoda iz svojih domaćinstava. Pored njih, održavala se i Fijakerijada, Gulašijada, predstavilo se Lovačko udruženje „Srebrnica“. Poseti oci su imali priliku da sve ono što vide degustiraju, od raznih gurmanluka do prelepih rakija. Potrudili smo se da pri kažemo što više od obilja ovog kraja, kako bi svako pronašao nešto njemu in teresantno, posebno, našto novo, druga čije, u čemu će uživati, uz želju svih nas da iz ovog kraja ponese delić kulturnog, istorijskog, verskog nasleđa i da pokuša u punom značenju da razume smisao slo gana „Udahni Šumadiju“ - izjavio je Bo jan Pavlović, direktor Gradske turističke organizacije Kragujevac.

GTO je ovom manifestacijom vratila Stragare na listu manifestacija i postavila dobru osnovu za njen dalji razvoj. Kako objašnjava gospodin Pavlović, ovo je go dina testa i za GTO kao organizatora, ali i za učesnike, koji su, zahvaljujući odlič noj poseti, uvideli mogućnost promocije i plasiranja svojih proizvoda. Zadovolj

stvo su iskusili i proizvođači šljive i proizvoda od šljiva i ostalog voća, kao i domaće radinosti, kojima su manifestacije lokalnog karaktera često jedina prilika da predstave svoj rad. Njihovo prisustvo u veli kom broju direktor vidi kao jedan od ključnih rezultata ove manife stacije.

Gospodin Pavlović zajedno sa svojim timom, već razmišlja o na činima proširivanja programskih sadržaja, možda i nekim podmani festacijama, jer svi parametri govo re da je ovo izdanje „Šumadijskih dana šljiva“ uspelo da skrene pa žnju javnosti na Stragare i okolinu, kao poseban kraj Šumadije, Srbije. Ako možemo da primetimo da se dobar glas daleko čuje, datum nje govog održavanja biće zaokružen u kalendarima potencijalnih turista za narednu godinu. Na one koji su ove godine posetili „Dane šljiva“ orga nizatori računaju da će posetu po noviti i nastaviti uživanje u ukusu i mirisu Šumadije.

Svojim aktivnostima GTO Kra gujevac se nametnula kao centar ra zvoja šumadijske priče, te paralel nog razvoja tradicionalnog i modernog.

- To ste dobro primetili, jer se u Kra gujevcu se svakog leta održava „Arse nal fest“ koji okuplja predstavnike rock i alternativne muzičke scene iz regiona. Grad bogate prošlosti na taj način daje turistima izbor da dođu zbog festivala, sajmova, manifestacija, ali i zbog kul turno-istorijskog nasleđa. Kragujevac je mesto poslovnih susreta, zbog bogatstva ponude još konkurentniji u kongresnom segmentu turizma. Svoje mesto u turi stičkoj ponudi do sada su izborili vinari odličnim vinima. Takođe i proizvođači rakija, koja se ovde najviše pominje u smislu nacionalnog brenda. Vinarije i destilerije smeštene uglavnom po kragu jevačkim selima, imaju prednost već is pisanog scenarija u vidu bitnih događaja i građevina iz prošlosti - rekao je Bojan Pavlović, uz konstataciju da su „Šuma dijski dani šljive“ još jednom potvrdili da je ovaj kraj privlačna, zanimljiva, atrak tivna destinacija i kao takva obavezna da se poseti.

Razglednica iz Stragara

Bojan Pavlović

Degustiranje šljivovice

Osetite duh Zimske

Novogodišnji

i božićni praznici predstavljaju vreme radosti, sre će, darivanja, ali i kraćih puto vanja. Novi Sad, sad već tradicionalno, u praznični duh ulazi početkom decembra kada se centralne gradske ulice pretvaraju u bajkovite predele okićene dekorativnim lampicama. Baš kao iz božićnih filmova i „Srpska Atina“ predstavlja nezaobilazno mesto za kreiranje fotografskih uspomena.

Glavni gradski trg još jednom će dodat no ukrasiti festival bombona, kolača, pe sme i osmeha - „Novosadski Zimzolend“. Ovaj božićni vašar predstavlja i pravu malu oazu poklončića sa kojima možete obradovati svoje najdraže. Specifičnost Novog Sada, ogleda se u tome, da se pra znična magija može osetiti na više lokaci ja, pa vas tako ispred tržnog centra Prome nada očekuje i zimski festival - „Božićna čarolija“.

Zimsku fantaziju dodatno upotpunjuje i magična „Ledena šuma“ koja Dunavski park pretvara u pravo bajkovito klizalište. Dečji osmesi i sijalicama ukrašeno drve

će stvaraju ambijent pun radosti i sreće. I najstarija pijaca u gradu čak će dva puta tokom decembra biti pravi mali raj u ko jem ćete na „Noćnom bazaru“ moći pro naći proizvode malih proizvođača i pred stavljaće pravu uvertiru u novogodišnji provod.

Za muzičke sladokusce tu su tradicio nalni Božićno-novogodišnji koncerti kla sične muzike, dok u Novu godinu možete ući uz tradicionalno organizovane dočeke na otvorenom.

Ni sve zaljubljenike u „hiking“, „trail“ trčanje i nordijsko hodanje, ovogodišnja

fantazije u Novom Sadu

zimska fantazija neće zaobići jer se možete pri družiti poslednjoj trci u godini koja se održava na Fruškoj gori - „Winter Trail Race“.

Novosadska zimska fantazija ne može se u potpunosti doživeti, ako barem jedan dan ne po svetite obilasku čuvenih čardi, salaša ili vinarija sa Novosadskog vinskog puta. Topla i ušuškana atmosfera na ovim čarobnim mestima u okolini Novog Sada obogatiće vaš boravak. Prijatelji, vino, pucketanje vatre iz kamina i tamburaši uz odlične gastronomske užitke, učiniće vaš bora vak nezaboravnim!

Za najmlađe članove vaše porodice idealna mesta za pešačenje i sankanje tokom zimskih meseci nalaze se na obroncima Fruške gore, zato pogledajte naše predloge za produženi vikend to kom decembra i januara. Ukoliko se odlučite da provedete vikend u Novom Sadu, informacije o smeštaju možete pronaći na sajtu Turističke orga nizacije Grada Novog Sada www.novisad.travel

Uplovite u novosadsku čaroliju i osetite duh zimske fantazije kojoj ćete se sigurno ponovo vratiti!

Ako znate da proverite, o Kragujevcu i

Snežana Milisavljević

Svaku

manifestaciju Grad

ska turistička organizacija Kragujevac začini vo dičkom turom. Ove godine, u vreme trodnevne manifestacije „Šumadjski dani šljive“, kroz panoramsko razgledanje grada, obilazak srednjovekovnog ma nastira Voljavča, sela Stragari i drugih sela, posetu vodenici Cicića, jedinoj „živoj“ vodeni ci/potočari iz vremena Miloša Obrenovića, povela je Snežana Milisavljević, iz GTO Kragu jevac. Pričala je o gradu kao o posebnom, unikatnom biću, koje raste i razvija se kroz, ne mali broj za srpsku istoriju, bitnih dešavanja, svakom rečju potvrđujući da je to njen grad, a ona deo njega. Od velikog broja činjenica, anegdota, izdvojili smo nekolicinu.

Šta treba znati

- Tragovi života na tlu grada datiraju od pre 6.000 godina što potvrđuje nedovoljno istražen lokalitet Divostin, na kojem je iskopavanjima rukovodio aka demik, prof. Dragoslav Srejo vić, Kragujevčanin.

- Najznačajniji period u istoriji grada je od 1818 - 1841., vreme kada je Kragujevac bio prestonica moderne Srbije. Kragujevac je iza bran za prestoni grad na Đurđevdanskoj skup štini u manastiru Vraćevšnica, kada su nahijski knezovi jednoglasno prihvatili predlog Kneza Miloša.

- Knez Miloš u ovom gradu zida prestoni dvor, Milošev konak, Amidžin korak, Staru (Miloševu, pridvornu) crkvu i Šareni (Ljubičin) konak. Tu su stvarane najznačjnije institucije moderne srpske države, tu je napisan i usvojen prvi srpski Ustav - Sretenski ustav, osnovani su prvi sud, prva gimnazija, prva srednja stručna škola, Licej (preteča Univerziteta), prva muzej sko/galerijska postavka, prvi bilijar, prve igre na sreću, prvi bal... Za Kragujevac se vezuje i početak razvoja industrije.

- Zgrada Okružnog načelstva, danas Okruž nog suda (1902-1904), autora Nikole Nestoro vića, podignuta je u duhu eklektičkog akade mizma, sa elementima bečke secesije. U njoj je Vrhovna komanda srpske vojske na početku Prvog svetskog rata, na čelu sa Radomirom Putnikom, načelnikom generalštaba, rođenim Kragujevčaninom, pravila planove Cerske i Kolubarske bitke, gde je Srbija izvojevala po bede. Planovi tih bitaka se i danas izučavaju na vojnim akademijama širom svetu, pa i na West Point-u. U čast pobede srpske vojske, u ovoj zgradi, 1915. Stanislav Binički je prvi put izveo svoju kompoziciju „Marš na Drinu“. Izvođenju su prisustvovali Radomir Putnik, rođeni Kra gujevčanin, dr. Slobodan Jovanović, Arčibald Rajs, gost iz Lozane i dr.

- Početkom Prvog svetskog rata, dok je ko manda srpske vojske boravila u zgradi Suda, regent Aleksandar Karađorđević sa svojim najbližim saradnicima dolazi u Kragujevac, i

boravi u kući Alekse Obradovića, predratnog kragujevačkog trgovca, koju je projektovao kragujevački đak Andreja Andrejević, koji je završio arhitetktutu u Sankt Petersburgu. On je, kao svadbeni poklon svojoj sestri, udatoj za ruskog doktora Leontijeviča, koji su u to vreme živeli u Kragujevcu, projektovao kuću, repliku kuće Lava Nikolajeviča Tolstoja koja se danas nalazi u Glavnoj kragujevačkoj ulici.

- Na kraju iste, Glavne ili Ulice Kralja Alek sandra I Karađorđevića, oboren je prvi avion. Srušio ga je Raka Ljutovac na početku Prvog svetskog rata, prerađenim turskim topom. Raka je dojahao na mesto pada aviona i salutirao po ginulim austrougarskim vojnicima.

Kuća Alekse Obradovića (levo)

Zgrada Okružnog suda

ako ne znate da naučite Kragujevčanima

Srbije

Kragujevački park - pluća grada

- Iz Glavne ulice je ulaz u Veliki park, kojeg Kragujevčani nazivaju „gradskim plućima“. Izgrađen je i svečano predat na upotrebu 1898.. Tom prilikom, lokalni list „Šumadija“ je pisao: „Onomad, u nedelju, 26. aprila, otvoren je i predat saobraćaju i uživanju novouređeni opštinski park. Celokupna vojna muzika Šumadijskog vojnog puka, koncertirala je sedam i po

sati. Građanstvo sviju staleža odazvalo se i posetom i prilozima. Naš opštinski park, uređen je tako lepo da se sadašnjoj opštin skoj upravi mora odati zaslužena hvala i priznanje. Park je nasut, staze su lepe i ši roke, cveće je zasađeno i već niklo, te se nadamo da ćemo u maju već imati šareni la. Ako nam vredna opštinska uprava još pribavi mogućnost da stalno praznicima svira muzika u samom parku, onda smo prvi za to da se od svakog posetioca par

ka naplati po pet dinara za ulaz u park i isplatu muzike“. U njemu su Kragujevčani provodili slobodno vreme, među njima i književnica Mir Jam (Milica Jakovljević), koja je odrasla i u Kragujevcu završila srednju školu. U njemu su održavani kon certi, pozorišne predstave, večeri poezije.

- Neposredno uz Botaničku baštu nalazi se Spomenik „1300 kaplara“, u istoimenoj ulici. Posvećen je mladićima koji su pre kinuli školovanje u zemlji i inostranstvu i stavili se na raspolaganje vrhovnoj ar miji. Nakon obuke u vojnoj školi u Sko plju, koju nisu završili, oblače uniforme i sa činovima kaplara, kreću ka Kolubari i Suvoboru. Predvođeni ovim mladim ljudi ma srpska vojska je izvojevala pobedu, o kojoj je londonski „Observer“ pisao, kao jedinstvenom primeru u svetu da je jedna država poslala na front sav svoj intelektu alni krem, svoju mladost, žrtvujući je za rad spasa i pobede svoje zemlje.

- Osam kilometara jugozapadno od cen tra Kragujevca, na tromeđi sela Drače, Di vostina i Malih Pčelica nalazi se geograf ski centar Srbije - zvanično je saopštenje Republičkog geodetskog zavoda. Otuda za kraj krilatica koju je i ovoga puta pono vila gospođa Snežana Milisavljević: „Ako hoćete da osetite kako kuca srce Srbije, morate da dođete u Kragujevac“.

Ulaz u Gradski park

Spomenik 1300 kaplara

Team building pustolovina

Novi

turistički proizvod Turističke organizaci je opštine Novi Bečej (TOONB), koji objedinjuje tu rističke trendove povezanosti tradicionalnog i modernog di namičnom i kompleksnom for mom, obeležiće turističku 2023. godinu u ovom gradu. Ako se čini pompeznom, to nije cilj ove najave, već samo naglasak na njenom inovativnom aktiviranju svih ka paciteta opštine, kroz mogućnost transfor macije turističke ponude u skladu sa inte resovanjima i potrebama. Team building projekat je spreman da u narednom perio du dovede i kvalitetno ugosti zaposlene u korporacijama, sa konceptom i spektrom mogućnosti, koje će mnoge iznenaditi.

Saša Dujin

Reč je o team buildingu, koji nije nov na našem tržištu, sprovedenom na malo dru gačiji način. Saša Dujin, direktor TOONB je objasnio da se radi o nekolicini, temat ski podeljenih, nezavisnih celina, sa mo gućnošću njihovog kombinovanja, kako bi se došlo do idealne sheme aktivnosti.

- Naš predlog vezan je za team building vikend u Novom Bečeju, i dolazak u Novi

Bečej u poslepodnevnim ča sovima, upoznavanje grada i druženje, tzv. zagrevanje za sledeći dan, krcatim predvi đenim aktivnostima u prirodi, i nedelju, koja bi mogla za početi doručkom na slami, uz aktivnosti jahanja i vožnju fijakerom, a za vršiti ručkom, koji bi učesnici pripremali sami - izjavio je gospodin Dujin, dodajući da Novi Bečej ima zavidnu sportsku infra strukturu na otvorenom i zatvorenom, ko jom mogu da pokriju bezma lo sve sportsko-rekreativne zahteve, koji obuhvataju ra zličite oblasti, rekreativnih, informativnih sadržaja, onih koje pojedinici nikada nisu imali priliku da iskuse, a sve to kroz druženje.

Predlozi za team building u „urbanim uslovima“ varoši od 13-14 hiljada stanovnika, specifični su iz razloga što se reka Tisa smatra glavnom gradskom ulicom, gde se marina „Gradište“ i sport

sko-rekreativni objekti nalazi takođe u centru gradu,, a on u prelepom prirodnom ambijentu:

- Marina „Gradište“ - boćanje, vožnja čamaca i kanua, plivanje i pecanje, omo gućeno i licima sa invaliditetom; organi zovanje „potrage za izgubljenim blagom“, gde bi se posle dobijanja informacija o kulturno-istorijskom lokalitetu, nenaselje nom šumovitom ostrvu naspram Marine (na kojem je po predanju sahranjen Atila Hunski), odvijala potraga;

Čarobni Tiski kej

Hostel u Vranjevu

pustolovina u Novom Bečeju

- Priča o banatskom fruštuku na slami može da se instalira bilo gde, u zavisno sti od interesovanja, sa predlogom TO da to bude na Arači, destinaciji koja vraća vekovima unazad, koja ima prirodnu vezu sa Bečejskom tvrđavom, gde se poslednje tri godine vrše iskopavanja. Ova srednjo vekovna priča daje mogućnost nošenja balskih haljina i viteških oklopa, kao ne kada u ambijentu banatske pustare.

- Gađanje lovačkim puškama uz pomoć iskusnih lovaca iz Lovačkog udruženja „Novi Bečej“, na njihovom poligonu, uz „pokazne vežbe“ u lovačkim (i olimpij skim) disciplinama trap i skit, odnosno ga đanja u metu i gađenja glinenih golubova (pokretnu metu), uz opciju pripreme hrane od divljači na otvorenom;

- Slano Kopovo je jedna od opcija za foto safari, gde bi se obezbedili i prilaz

i razni uglovi pristupa. U delu atara sela Kumane, blizu čuvenog Taraša, u delu gde je Tisa bogata ribom, nalazi se Stari hrast, najstariji hrast lužnjak u Vojvodini. Ovaj kraj bogat je i kulturno-istorijskim nasle đem, inženjerskim objektima gde se mogu videti parna mašina na Ustavi, koja je nekada kontrolisala vodostaj Tise i kanala, zatim brodska prevodnica na dizel gorivo i prevodnica na struju.

- RSC „Jedinstvo“ glavni je nosilac sportskih događaja opštine. Tu se nalaze tereni za košarku, rukomet, fudbal, kara te, stoni tenis, borilačke veštine i teretana. Nova kuglana sa četiri kuglaške staze, ima sve uslove za rekreativna, ali i takmičar ska nadmetanja;

- Posebna priča može da se ispriča na Bisernom ostrvu, u jedinstvnoj ambijen talnoj celini u društvu čuvenog Muskat

Krokana, vrhunskog belog vina Vinarije „Fleur D’Oranger“, koje prati životna pri ča grofa Rohoncija, uz degustaciju vina i foto safari;

- Obnovljeni Hotel „Terme Tiski cvet“, osim smeštajnih kapaciteta, u ponudi ima otvoren i zatvoren bazen ispunjene ter momineralnom, lekovitom vodom jedin stvenog sastava, nađene na dubini od 582 metra, i Terme spa sadržaje: saune, relax sobu, đakuzi, tepidarijum, masaže i sveže ceđen voći sok. U starom jezgru Vranjeva nalazi se zgrada opštine - danas komforno uređen hostel sa dvorištem, zanimljivim okruženjem, pogodnim za brojne aktivno sti.

Predlozi, i u ovoj, skraćenoj verziji, kazuju da je ova ponuda drugačija, inte resantnija i sadržajem bogatija, i da nudi novo viđenje team building zadovoljstva.

Tisa reka inspiracije

Marina Gradište

Uz Tisu fijakerom, biciklom, trćanje i pešačenjem

Jedinstvena Arača

Svaki

grad ima svoj habitus, identi tet, karakter..., sklon transformaci

jama iz nužde, potrebe, uslovljenim vremenskom odrednicom. Pozicioniranje kreativnog i inovativnog lokalnog miljea, kao ključne perspektive razvoja, sa akcen tom na turizam, pretpostavlja saradljivost i preduzetničko povezivanje svih zainte resovanih činioca. S toga, promenom ru kovodstva, Turistička organizacija grada Zrenjanina, nastavlja strategiju razvoja tu rizma opštine, zacrtane u prethodnom pe riodu, uz povećano angažovanje na druš tvenim mrežama, u skladu sa zahtevima tržišta i mlađe generacije turista.

Sa svim potencijalima na turističko tržište

Sanja Petrović, diplomirani MSc me nadžer u hotelijerstvu (Prirodno-mate matički fakultet Univerzitet Novi Sad), za petnaest godina iskustva prošla je sve procese rada, od suvenirnice, preko šefa službi koje su poslovale u okviru zrenja ninske TOG, do mesta pomoćnika direk tora 2017. godine, da bi 09. septembra bila imenovana za direktora. Sledeći premisu da zajednički put vodi napretku, a saradnja uspehu, u ovom kratkom vremenskom in tervalu već je preduzela određene korake.

- Pozicija drugog čoveka firme je do nekle rasterećenija od pozicije prvog, me đutim, ovo mesto mi omogućava da neke stvari, koje sam 15 godina posmatrala, a koje nisam mogla da realizujem, pokušam da unapredim. Tu pre svega mislim na pri sustvo u digitalnoj sferi, društvenim mre žama, sa ciljem da u što skorijem periodu

TOG postane vidljiviji, kako bi i na taj na čin promovisali sve potencijale, kojih ovaj grad ima mnogo, bez da zapostavljamo postojeće, štampane medije. To potvrđu

je naše učešće na XVIII Međunarodnom festivalu turističkih pubikacija „Kofer slova“ u Kruševcu sredinom oktobra, gde je TOG Zrenjanina osvojila tri „Srebrna kofera” u kategorijama: Višelisna turistič ka publikacija do 50 stranica, Turistička mapa i Najbolji sajt - rekla je Sanja Pe trović.

Da se ne časi časa potvrda je niza sa stanaka koje je inicirala, sa ustanovama

Ponesi uspomenu

kulture: Gradskom narodnom bibliotekom Zrenjanin, Narodnim muzejom Zrenjani na, Narodnim pozorištem „Toša Jovano vić“, Zrenjaninskim istorijskim arhivom u cilju osmišljavanja zajedničkog koncepta izlaska na turističko tržište Srbije i regi ona.

- Ne kažem da se do sada nije radilo na turističkoj prepoznatljivosti grada, ali ako budemo radili zajedno sa zajedničkim ciljem, naša nastojanja će vrlo brzo dati rezultat. Ako uspemo da ostvarimo neke potencijale, uz ljude koje krasi gostopri mljivost, možemo da se nadamo zadovo ljavajućoj turističkoj poseti - izjavila je gospođa Petrović.

Vidljiv porast noćenja od +140 odsto, u odnosu na avgust prošle godine, kome su doprinele brojne manifestacije, zabeležen je zahvaljujući „Danima piva“, ali i kul turnim, tradicionalnim događajima, sport skim takmičenjima. Zadatak povećanja noćenja turista, samim tim i prihoda od tu rizma „nije jednostavan ali je ostvarljiv“, tvrde u TOG Zrenjanin, po čijem mišlje nju je rad na animiranju dolazaka mlađih turista, veliki i izazovan. Uz postojeće događaje kakav je „Grad otvorenog srca“,

Sanja Petrović

Dani piva - najveći

uspomenu Zrenjanin

„Buđenje proleća“, Evropskog prvenstva u raketnom modelarstvu za seniore i junio re, Evropsko selo, i kreiranje novih, poput moderne gastro-muzičke manifestacije u Karađorđevom parku, planirane za maj 2023., koja će uz hip hop, DJ, rock izvo đače obuhvatati i kulturu jedenja burgera, podstičući navike dolazaka turista, među kojima i mladih, u Zrenjanin i okolinu, i mimo određenih događaja.

Zrenjanin grad sporta i šampiona Razvijena sportska infrastruktura grada omogućila je organizaciju brojnih sport skih turnira, svetskih, evropskih, pri premnih, što je još jedan od pokazatelja animiranja mlađe populacije i prisustva događajima sa elementima takmičarskog i edukativnog. Koliko je Zrenjanin okrenut mladima govori i pobeda na ovogodišnjem takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“- mla dih Zrenjaninki u najvećem televizijskom festivalu za decu i omladinu u regionu, koje su time izborile da Zrenjanin, sledeće godine bude domaćin istog.

- I u narednom periodu nastaviće se promocija zrenjaninskih sela. Belo Blato ima zaokruženu ponudu, od etno kuće,

rukotvorina, gastro specijaliteta, do „Ko basicijade“ koja je nadrasla selo, malo za prihvat svih koji bi u dane manifestacije želeli da ga posete. Selo koje je poslednjih godinu dana najviše učinilo u turističkoj ponudi je Stajićevo, nazvano po njegovom osnivaču, parohu Savi Stajiću, koje je obe ležilo 100 godina od osnivanja i višednev noj proslavi seoske slave Preobraženje.

Videvši šansu razvoja u turističkoj ponudi, registrovali su dve etno kuće sa smeštaj nim kapacitetima koristeći prednosti blizi ne restorana „Trofej” u sklopu Banatskog etno sela „Tiganjica“, SRP „Carske bare“, ali i obezbedili pristan na Begeju u samom naselju, za manja plovila. I Perlez postaje sve atraktivniji s obzirom na broj pozna tih Beograđana koji u većem broju kupuju kuće. Pravo otkrovenje je manifestacija „Dani porodice“ podržana od strane resor nog Ministarstva, uvrštena u manifestacije od značaja za Republiku Srbiju - objašnja va direktorica.

U turističkom, i svakom drugom smislu, nikako se ne sme zaobići priča o banatskoj gastronomiji i svako od naselja zrenjanin ske opštine ima neku manifestaciju čiji je značajan segment gastronomija. U sa mom gradu postoji nekoliko restorana koji poštuju tradiciju, ali su najpoznatiji oni sa prefiksom etno, u neposrednoj blizini grada: već pomenuti „Trofej“, Salaš „Kod Stare dunje“, Salaš „Lujza“, gde se do maćini bave uzgojem mangulica od kojih se pripremaju tamošnji specijaliteti proi zvodnjom slano/slatke zimnice, sokova, i sve to posetioci mogu da kupe, uživaju u domaćimi ukusima i kod svojih kuća. Ovo je izuzetan primer zaokružene proizvodnje prepoznate kod turista koji poštuju doma će proizvode. A takvih je sve više.

Deo iz bogate palete Gradskog muzeja Zrennjanin

Soba zrenjaninskih sportskih velikana

U ambijentu etno restorana Miris dunja

Berićetna jesen magičnog Vršca

organizacija Vršac je tokom prethodnih meseci ove godine uspela da sprovede i realizuje sve planirane medij ske promocije u zemlji i regionu, kao i da održi brojne događaje, što je doprinelo ne samo većoj vidljivosti ovog dela Banata, već i materijalizo vano odličnom posetom.

Turistička

Jedna od njih, skorašnja, nazvana „Magična jesen“, održana po drugi put, pokazala se ve oma privlačnom za izlagače i posetioce. Na Gradskom Trgu svoju ponudu predstavili su proizvođači zimnice, cveća, meda, lekovitog bilja i tradicionalnih rukotvorina. Manifestacija ima za cilj očuvanje, promociju i popularizaciju tradicionalnih zanata, domaće radinosti, zdrave

stička publikacija na 18. Međunarodnom fe stivalu turističkih publikacija „Kofer slova“ u Kruševcu, u konkurenciji 40 Turističkih organi zacija. Ova Brošura pravljena je da privuče vi zuelno, a istovremeno spoji štampani medij sa online publikacijom na tri jezika. Forma omota brošure je posebno osmišljena, ima ručke, tako da može da posluži kao torbica. U omotu je unutra planirana pozicija za vizit kartu i džep u koji ide brošura. Dizajn omota je sveden sa osnovnim simbolima grada: Vršačkom kulom i Vršačkim planinama. Bordo je boja definisana grafičkim standardima grada, a zlatotisak daje na lepoti ovom jednostavnom, a upečatljivom rešenju. Dizajn brošure prati omot u koloritu

održana 10. decembra i to 15. put u velikoj sali hotela “Sr bija”. Svojevrsna izložba pra znične trpeze, domaće radino sti, suvenira i raznih đakonija osmišljena je i biće tradicional no realizovana u vreme slava i dočeka Nove godine sa ciljem upoznavanja posetilaca sa sta rim jelima sa ovog područja. Velika sala hotela Srbija u kojoj se manifestacija odvija je veo ma posećena, a posetioci pored suvenira i raznoraznih ukrasa za božićne i novogodišnje prazni ke, mogu da uživaju i u degusta ciji raznih prazničnih đakonija koje se posebno spremaju za slavske trpeze. Uz svu tu uku snu hranu najbolje idu kvalitet na vršačka vina lokalnih vinara koja su takođe zastupljena na ovoj izložbi. Turistička organi zacija Vršac, planira da poveća broj izlagača i uvede turističke programe za posetu “Praznič nim Đakonijama”, ljudi iz dru gih krajeva Srbije, a samim tim tradiciju multietničkog stanov ništva promoviše široj javnosti.

hrane, kao i svih blagodeti koje jesen pruža. U okviru „Magične jeseni“ organizovana je dečja likovna radionica na kojoj su najmlađi sugra đani oslikavali najpopularniji jesenji proizvodbundeve. Talentovani vršački dečaci i devojčice ukrasili su bundeve svojim crtežima, a radovi će biti izloženi u izlogu Turističko informativ nog centra u Dvorskoj ulici u Vršcu. Gradski Trg ukrašen je jesenjim bojama i proizvodima, a mnoge medijske kuće pokazale su interesova nje za Vršac u te dane.

Brošura “Vršac Ljubav Vino Vetar” Turistič ke organizacije Vršac, osvojila je 12. oktobra prvu nagradu u kategoriji najoriginalnija turi

i grafičkim elementima. Prorezima (posebno izrađenim štancom za brošuru) je istaknuto ime grada VRŠAC. Trojezični tekst u brošuri je namerno sveden na minimum. Na stranama su zato dodati QR kodovi koji vode na stranice sajta Turističke organizacije Vršac, na kome je prošireni tekst o svakoj bitnoj lokaciji i objek tu Vršca na srpskom, rumunskom i mađarskom jeziku. U TO Vršac su zadovoljni i zahvalni što je žiri prepoznao i nagradio dobre ideje - auten tičan pristup u dizajnu i povezivanju štampanih i online medija.

Decembar je rezervisan za manifestaciju “Praznične Đakonije”, koja će ove godine biti

U Vršcu je znatno povećan broj dolazaka domaćih i stranih turista u odnosu na prethodne godine, a pored individualnih poseta povećan je i broj organi zovanih sportskih, poslovnih i kongresnih dešavanja. Grad Vr šac pokazao je veliki potencijal i kapacitet za boravak sportsko rekreativnih ekipa, kongresnih skupova i poslovnih team bu ilding programa prilagođenih različitim grupama.

U narednoj godini Turistička organizacija Vršac, planira da plasira novi turistički proizvod i da nastupi još agresivnije sa promo aktivnostima u regionu. O svemu tome - uskoro.

Magična jesen u Vršcu

Gastro Srem - brend manifestacija Stare Pazove

Podsloganom „Osetite Srem svim čulima!“ tokom prvog vikenda septembra, održan je „Gastro Srem“, turističko-gastro nomska manifestacija u organizaciji Turističke organizacije opštine Sta ra Pazova, koja je po peti put oprav dala znak „Najbolje iz Vojvodine“, dobijen od Pokrajinske vlade. Di namika dvodnevne gastro žurke na Trgu Zorana Đinđića i ovoga puta bila je intenzivna, primerena svim uzrastima i ukusima. Na 70 štan dova proizvođači su nudili svoje suvomesnate proizvode, sireve, slatko-slanu zimnicu, med i rakiju, prisutne su bile bombondžije i ko lačari. Po prvi put organizovan je vinski plato, a zapaženo mesto imali su i sve popularniji proizvođači za natskog piva.

Štandovi sa ribljom čorbom i pe čenom ribom, vrsnim bačkopetro vačkim kobasicama, specijalitetom lokalnog slovačkog stanovništva - nadlackama, poslastici za koju je potrebna samo voda, kvacac, šećer, brašno i prstohvat soli, uz dodatak čokolade, oraha i šećera u prahu, bili su najposećeniji. A to je bio i štand sela Golubinci ispred kojeg je nadaleko čuven Maestro Nikola Gašparović, kreirao kolač a la Be toven, u čast 250 godina od rođenja slavnog kompozitora, a kojeg je lju bav prema kapetanici Žanet, koja je sa suprugom živela u dvorcu Šlos u Golubincima, dovela u ovo sremsko mesto. Kolač od 19 sastojaka koji se mogu kupiti, i ljubavi, koja se mora doživeti, Maestro nije na ža lost imao mogućnosti da ga na licu mesta i napravi, ali je sve zaintere sovane pozvao u svoju radionicu, da prisustvuju njegovoj izradi.

Prisustvo velikog broja udruže nja žena sa raznovrsnim rukotvori nama, od vezova, hekleraja do na razboju tkanih odevnih komada i predmeta za domaćinstvo pokaza lo je svu originalnost, kreativnost

Gastro Srem 2022. nadmašio sva očekivanja

narodnog stvaralaštva Sremica, ali i nameru organizatora da sačuvaju vrednosti na kojima počiva današnje vreme.

Muzički program, od kulturno-umetničkih društava iz Srema, najboljih tamburaških bandi do pesničko-književnih minijatura lo kalnih pesnika-književnika..., bio je ispraćen sa velikim interesovanjem i podrškom. U bi blioteci „Dositej Obradović“ posetioci su mo gli da vide i 120 godina star kuvar sa ručno ispisanim receptima bankarskog činovnika Nikole Jankovića. Najmlađima je ustupljen prostor za igru i zabavu u centru zbivanja. U ulozi domaćina, ove godine našli su se Alek sandar Dunić i njegova koleginica Marija Markuš, koji su šarmantno nenametljivo pu bliku vodili kroz ovu gastro priču, u čemu im je pomogao živopisni Mile Gastro Sremac, maskota manifestacije, a rekordnom posetom tokom oba dana brend manifestaciju opleme nili stanovnici Stare Pazove i brojni gosti.

Treba odati priznanje kompletnom timu Turističke organizacije opštine Stara Pazova, na čelu sa direktoricom Draganom Zorić, koji je učinio sve, od programa do uslova njegove realizacije, da ova manifestacija bude pred stavljena kao reper sličnim. Čestitke treba uputiti i za originalnu vizuelizaciju prostora u sremačkom maniru. Zasluge za uspeh ma

nifestacije ima i odziv lokalnog stanovništva, koji i ovoga puta nije izneverio očekivanja organizatora.

Turistička organizacija opštine Stara Pa zova kreirala je E-kuvar iz Stare Pazove sa specijalitetima sa „Gastro Srema“. Regional na razvojna agencija Srem u saradnji sa Fon dom „Evropski poslovi“ APV prepoznala je ovaj projekat i finansijski ga podržala. Proje kat je sprovoden u okviru “CCI4TOURISM - Jačanje poslovnih veština kulturnih i krea tivnih industrija za eksploataciju kulturnog nasleđa i razvoj modela održivog turizma u Jadransko-jonskim regionu” koji se sprovodi u okviru Intereg ADRION programa tran snacionalne saradnje. Kuvar ima 36 strana i podeljen je na 8 različitih gastronomskih ce lina. Kreiranjem pop up E-kuvara đakonije sa „Gastro Srema“ postaju dostupne i nezavisno od manifestacije, a sve u cilju kako bi zalju bljenici u gastronomiju Stare Pazove, Srema, uživali tokom cele godine. E-kuvar je dostu pan na sajtu preko linka: https://turizampazova.rs/wp-content/ uploads/2022/10/e-kuvar-jela-iz-starepazove-gastro-srem.pdf.

Iz TO Stara Pazova poručuju:

„Ovo je tek početak, sledeće godine nastav ljamo sa „novim“ – „starim jelima.“

Kuvar Nikole Jankovića otkriva recepte i navike sa početka XX veka

Dase od davnina razmišljalo o tome šta se unosi u organizam, potvrđu ju kulinarski recepti iz vremena pre Hrista, i reči grčkog filozofa i lekara Hipokrata da „hrana mora da bude lek, a lek hrana“. Mari Antuan Karem (1784 -1833), jedan od najpoznatijih „slavnih Chef-ova“, sa titulom „kralja kuvara i ku var kraljeva”, napisao je i „L’Art culinare moderne“ - koji se smatra modernom ku varskom Biblijom.

Prvi srpski kuvari

Kolika je važnost ove profesije govore i reči irskog dramaturga, pisca, vegete rijanaca, nobelovca, oskarovca Džordž Bernard Šoa da „ništa nije zanimljivije za čitanje od dobrog kuvara“, jer dobar kuvar nije samo zbirka recepata, već kulturnog, istorijskog identiteta jednog naroda, jedne zemlje. To je direktno podrazumevalo da

Primerak kuvara

Stare

biti Chef znači biti pisac - intelektualac, istraživač, naučnik i umetnik. Tek kada je pred vama pun tanjir shvatite da imate pravo umetničko delo, koje za razliku od

klasičnih, ima i dimenziju ukusa i mirisa. Popularnost gastronomije u našim kra jevima nije bila možda toliko glasna, zbog istorijskih uslova manje uticajna na evrop ske tokove, ali da je bila važna i prisutna možemo zaključiti na osnovu knjiga njoj po svećenih. Prvi „Srpski kuvar“ potpisao je jero monah Jerotije Draga nović, kuvar patrijarha Josifa Rajačića, i prevod je recepata sa nemačkog jezika, objavljen 1855. u manastiru Krušedol na Petrovdan. U drugoj polovini XVIII veka, u Sremskim Karlovcima objavljen je „Iskusni podrumar” Zaharija Or felina, značajne figure književnog života u Sr biji, sa receptima za pri premu hrane ali i likera, vina, lekovitih napitaka. Slede „Starinska srpska jela i pića“ iz 1896. Sime Trojanovića, upravnika Etnografskog muzea u Beogradu, zvanično prvog srpskog etnologa i antropologa. „Srpska narodna jela u Levču i Temniću” napisao je Stanoje Mijatović, a Katarina Popović je svoj „Veliki srpski ku var sa slikama: za upo trebu srpskih domaćica” izdala 1878. u Beču, prvu knjigu štampanu na ćirilici. Spasenija Pata Marković je bila ministarska ćerka. U Beču je završila ško lu za vođenje domaćinstva. Godine 1907. objavila je prvi „Kuvar i savetnik“, koji je osim recepata jela sadržao i savete doma ćicama o kulturi vođenja kuće. Pata je sve do početka Drugog svetskog rata imala svoju rubriku u listu Politika - Jelovnik za danas, sa savetima kako sa malo novca skuvati zdrav ručak. Godine 1939. izda la je još jedan kuvar sa 4.000 isprobanih

recepata. Aleksandra Rustanović je pred sam rat napisala „Veliki narodni kuvar”. Doživeo je samo jedno izdanje pa, osim zapisa brojnih zaboravljenih recepata, ima i bibliografsku vrednost.

Nataša Filip kraj izložbenog primerka kuvara predstavljenog na Gastro Sremu

Zvanični kuvari sa pravim srpskim je lima u kojima je opisan način pripreme srpskih jela pojavljuju se tek krajem XIX i početkom XX veka. Među njima, prava poslastica su nezvanični, nikada objavlje ni kuvarski zapisi. Jedan takav, otkriven nedavno je, ćiriličnim pismom ručno pisan „Kuvar“ Nikole Jankovića, star 120 godi na. Njega je pronašao Milivoj Kovačević, iz Turističke organizacije opštine Stara Pazova, zaljubljenik u lokalnu istoriju, a Nataša Filip, bibliotekar savetnik iz NB

„Dositej Obradović“ našla načina da ga predstavi publici.

„Kuvar“ Nikole Jankovića

- S obzirom na njegovu starost nismo smeli da ga postavimo na policu, da neko ne bi došao u iskušenje da ga lista i ošte ti, pa smo ga postavili u staklenu vitri nu a, po našem mišljenju, najzanimljivi je delove, skenirali i postavili na pano. Podelili smo njegov sadržaj na nekoliko delova: supe i čorbe (osim mesnih, supa od mozga, čorba od špargli, od karfiola, boranije i krompira, od graška, od soči va, od griza...), glavna jela (sladak kupus za berbu vinograda, kiso kupus sa pi rindžom, krompir sa mesom i taranom, goveđi jezik, pikantni svinjski kare sa sosom od kajmaka, pravi srpski đuveč, biftek na žaru sa pomfritom i salatom, patka nadevena sa pečurkama i prelivena sa paradajzom, punjeni golupčići sa ke stenjem, sarma od janjeće džigerice i dr.), pod interesantnim jelima zapisao je spe cijalitete nemačke, francuske, italijanske kuhinje, a posebne segmente čine papri kaši i gulaši, riba, jela od divljači, kolači i torte, razni likeri od ruma, mleka i sl. Iznenadila nas je raznovrsnost i broj od 403 recepta, ali nisu to samo recepti. Sam autor ih je naslovio „Recepti koji nisu je stivi i gurmanluci“.

Među njima ima nekolicina lepim ru kopisom na nemačkom jeziku ispisanih saveta za domaćinstvo: preparat za tama njenje miševa i pacova u kući, protiv buva kod kerova, kako napraviti jeftinu farbu za patose, kako omekšati stari kit (git) na pendžerima, kako očistiti fleke od muva, mast za glancanje cipela, sredstvo protiv rđe, za čišćenje stakla, šporeta, gvožđa,

preparat protiv vlage u kući, lek za uništavanje crva u drve tu... Jedan segment posvećen je domaćim lekovima: za bo love u želucu, protiv hemoro ida, astme, zakrečenja vena... Da li su bili delotvorni ili ne, to ne znamo, ali daju nam uvid u način lečenja naših preda ka. U ostale savete svrstao je: kako orezivati maline, napra viti zamenu za plavi kamen za špricanje vinograda, vosak za najbolje kalemljenje voćki - objašnjava gospođa Nataša Filip.

Osim vrednih zapisa, ona ističe i upotrebu reči, karak terističnih za sremački kraj. Pa se između ostalog pominje mast za rane i opekotine i ora ji kao lek, sok od pomoranđe, štrudla sa roštiljem (rogačem), supa od kupusa ribanca sa kremvirštlama i dr.

- Kao bibliotekar bi bila presrećna kada bi mogli ovaj rukom pisan kuvar da široj publici pred stavimo kao fototipsko izdanje, jer sam sigurna da bi za ovakav materijal bili zainteresovani ne samo Staropazovčani, zarad istorije našeg mesta, da pokažemo da smo bili pismeni i da su se ljudi bavili poboljšanjem ličnog života. Volim starine i zavičnajnu zbirku. Ekspanzija izgradnje novih zgrada namesto starih sremačkih kuća, predstavlja realnu bazu za nalaženje nečeg što je zaostalo a za nas značajno, kao što su stare fotografije, knjige ispisa nih margina, crteži, predmeti, dokumen ti... Stalno upućujem apel sugrađanima da nam se obrate pre nego što nešto ostave ili unište. Međutim, malo je onih savesnih koji ne shvataju da će posle rušenja kuće i njihovog odlaska ostati praznina koju su mogli da popune.

Gospodin Nikola Janković (1869-1947) je bio iz imućne porodice, po zanimanju bankar. Godinama je prikupljao recep te za razna „jestiva, gurmanluke i pića“. Njegov kuvar sadrži recepte koje je ispro bala njegova žena Zorka, posebno umešna u pravljenju kolača. Govorila je francuski, nemački, bavila se humanitarnim radom u Kolu srpskih sestara u Staroj Pazovi, rado primala ljude u njihovom domu.

Njen suprug je ove beleške ostavio nji hovoj deci „da ga se sećaju kada ga više ne bude bilo“. Na kraju je napisao „Mno go vas vole Tata“.

Milivoj Kovačević

Recepti pisani rukom Nikole Jankovića

Tako to rade Kikinđani

Jasmina

Milankov, v.d. direktor Tu rističke organizacije grada Kikinda, priznaje da su ludaje i sove ušare zimi, najjači mamac za dolazak turista u ovaj ba natski grad, ali sigurno ne jedini. I tek kada dođu, pridošlice otkrivaju čari ovog mesta, sadržaje koje ne mogu naći ni na jednom drugom.

Po njenim rečima, praznik posvećen lu daji, trećeg vikenda septembra u trajanju od četiri dana, jedan je od mnogih u regionu, ali jedini obeležen na način kako to Kikin đani umeju, sa mnoštvom pratećih, ništa

u okviru manifestacije promovišu se novi proizvodi od bundeve, pa je napravljeno pivo od bundeve, sladoled, brašno i pek mez, salata od bundeve, liker i puter. Ove godine upriličena je promocija originalnog Kikindskog Somersby Cider-a. Po prvi put promovisan je i jedan kozmetički proizvod - šampon od bundeve sa cimetom.

Udruženje „Kikindska ludaja“, koje čine mladi uzgajivači bundeve koji žele da pu tem ovog proizvoda promovišu svoj grad, pokrenuli su kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije postupak zašti

najpoznatijim su Šurlan Rakije, Novi Ko zarci; Destilerija Hubert 1924., Banatsko Veliko Selo; Destille pecara Mihalj Mesa roš, Kikinda... Kada je reč o vinu, tu imaju još štošta da urade i nauče, ali se i tu izdva jaju neka imena, najviše iz Iđoša: Udru ženje vinogradara i vinara „Šasla“ Iđoš i Kepul - Porodični podrum vina, Podrum Malbašić Novi Kozarci.

Stari zanati i dalje žive u Kikindi. Čak 32 stanovnika kikindske opštine nosio ci su Sertifikata starih zanata, odnosno njihovi proizvodi su pod zaštitom Mini starstva privrede Republike Srbije, koje izdaje preduzetnicima sertifikate u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti. Svi oni, učestvuju na Sajmu preduzetnika u okviru Dana ludaje. Jasmina Milankov poručuje:

manje interesantnih, originalnih događaja. Ovogodišnji pobednik, kao i prošle godi ne, Tibor Kokai iz Tápiószentmárton-a, Mađarska, obećao je da će doneti najtežu bundevu, i doneo je. Težila je 716.5kg i trebalo joj je 153 dana da dostigne tu te žinu. Ona je apsolutni šampion u dosadaš njih 37 godina, koliko se ovo takmičenje održava. Ove godine, kao zvanični članovi Svetske organizacije uzgajivača bundeve, Dani ludaje su se našli u kalendaru svet skih događaja, koji obezbeđuje vidljivost manifestacije i rezultata.

Osim zanimljivog, koloritnog izgleda, bundeva je izuzetno blagotvorna za zdrav lje ljudi. To Kikinđani dobro znaju, i pri premaju je na 101 način. Od 2017. godine,

te geografskog porekla kikindske ludaje. Tako bi ovaj simbol grada, do kraja godi ne mogao da dobije i oznaku geografskog porekla.

Pored bundeve Kikinđani se uveliko bave proizvodnjom lešnika i proizvodima od lešnika. Čak 22 gazdinstava uzgajaju lešnik. Posebno se ističe PG Alekse Raca iz Nakova, koji je na površini od dva hek tara 2013. godine otpočeo proizvodnju, da bi danas finalizarao proizvodnju i tržištu ponudio „Nutto“ (lešnik, med), puter od lešnika i hladno ceđeno ulje, i sve to bez konzervansa, aditiva i drugih neadekvatnih za ishranu dodataka.

Ko se malo razume u ondašnje prilike zna za odlične banatske rakijaše. Među

- Teško da se za jedan dan može oseti ti atmosfera ovog mesta. Zato treba doći tokom vikenda, možda i dan duže, i proći 22. najlepšom ulicom na svetu, sa drvore dom od 389 stabala američkog koprivića, srebrnog jasena, duda i lipa. Obavezno tre ba čuti priču o Kiki, mamutu pronađenom 1996. u glinokopu fabrike „Toza Marović“ čiji se skelet danas čuva u Narodnom mu zeju Kikinda, kao i jedinstvenom muzeju na otvorenom Terra, i Muzeju Terra, u prostoru stare kasarne „Servo Mihalj“, sa oko 1.000 skulptura u terakoti. Treba otići do Banatskog Veikog Sela, jezera Laguna koje je nastalo pregalačkim radom meštana na mestu gde je ranije bila deponija. Zbog čudotvorne ikone presvete Bogorodice, jedne od pet kopija hilandarske ikone, u crkvu posvećenu Svetom proroku Iliji u Novim Kozarcima dolaze vernici iz svih krajeva Srbije. Zbog grobnice porodice Čarnojević, direktnih potomaka Arsenija III Čarnojevića, u Ruskom Selu, zašti ćenom nepokretnom kulturnom dobru i spomeniku kulture od velikog značaja, takođe... Ne treba zaboraviti ni Mokrin, i manifestacije posvećene dvojici velikana: Memorijal „Miroslav Antić“ i „Dan Raše Popova“. Valja se zabaviti uz atrakciju zvanu Gusanijada, takođe u Mokrinu. Sve turističke destinacije su obeležene turistič kom signalizacijom, ali svaki turista može da se informiše na sajtu www.kikinda-tu rizam.rs, ili da nam se direktno obrati, a mi ćemo biti raspoloženi i dobri turistički vodiči i domaćini.

Jasmina Milankov (levo) sa saradnicama

Carski provod u carskom gradu Sirmiumu

Najbolji način da upoznate deo kulture golemog nasleđa Rim skog carstva, uživate u prirodi SRP „Zasavica“ i NP „Fruška gora“, uče stvujete na brojnim letnjim festivalima na otvorenim istorijskim pozornicama, doživite spoj modernog naslonjenog na drevnu istoriju, je da posetite Sremsku Mitrovicu, odnosno Sirmium.

Tim Turističke organizacije grada Sremska Mitrovica, neumoran promoter vrednosti ovog jedinstvenog grada i nje

gove okoline, uspeo je da profiliše grad kao čuvara vremena, jedne od prestoni ca Rimskog carstva u periodu tetrarhije krajem III i početkom IV veka, značajan i po tome što je u njemu bilo smešteno nekoliko kovnica novca. Još značajniji što je na njegovom tlu rođeno sedam (po nekima deset) rimskim careva: Trajan Decije, Aurelijan, Maksimijan, Hostili jan, Konstantin II, Gracijan. Najviše po minjan Marcus Aurelius Probus, rođen u obližnjim Grgurevcima, ostavio je za so bom velike zasade vinove loze (oko 280 godine), prekršivši zabranu proizvod nje izvan Apeninskog poluostrva, koju je uveo car Domicijan 92. godine, zbog viška proizvedenog vina i pada cene na tržištu.

Na iskopinama antičkog grada, živi moderna Sremska Mitrovica, neoptere ćena prošlošću, istovremeno ponosna na nju, spoju koji se iznova i iznova potvrđu je na brojnim gradskim manifestacijama. Jedna od njih „Vinski park“ krajem av gusta, baštini sećanje, upravo na Probove vinograde na obroncima Fruške gore, na

Šuljamačkoj glavici, gde je 2012. nikla vinarija nazvana imenom slavnog rim skog vojskovođe, koji je imao šire vidike od vojevanja, zbog čega je platio glavom. Bojana Živković Santrač, ispred Turi stičke organizacije grada Sremska Mi trovica kaže da su nastojanja TO tima promocija svih vrednosti ovog područja zbog činjenice da su u ovom kraju vina podjednako dobra kao i kulen. Dokaz su brojne vinarije na glasu i nadaleko čuven sremački kulen i kobasica. Ali tu su i mnogi drugi proizvodi koje turisti i sugrađani mogu da kupe u Turističkom info centru (Svetog Dimitrija 10), jed nom od najsavremenijih u zemlji, opre mljenim najmodernijim video zapisima i multimedijalnim sadržajima.

Sremska Mitrovica je poznata po svo jim manifestacijama, a jedna od naja traktivnijih, kako zbog ambijenta, tako i sadržaja i same organizacije je „Vin ski park“ krajem avgusta. Njoj pretho di četvorodnevni „Srem Folk Fest“ koji preporučuje i Međunarodna federacija folklornih festivala CIOFF, pod čijim okriljem deluje i mitrovački festival fol

klora od 2015. Slede dečja i porodična okupljanja tokom septembra.

U Sremskoj Mitrovici se nalazi jedna od najuređenijih u Srbiji, u Vojvodini sigurno, rečnih Gradskih plaža, koju je marta 1965. posetio i drug Tito, proko mentarisavši „kako je ovde lepo kao na Brionima“.

- Svake godine plažu dodatno uređuje mo i unapređujemo njen sadržaj. Ove go dine je Grad obezbedio besplatne ležalj ke i suncobrane za sve posetioce plaže,

na kojoj su spasilački timovi i službe hit ne pomoći stalno prisutne. Izuzetno smo ponosni na zabavno-sportske sadržaje i mobilijar, kako plažni tako i rekreativni, namenjen svim starosnim grupama koje posećuju Gradsku plažu - objašnjava Bo jana Živković Santrač.

Kao i većina vojvođanskih mesta i Sremska Mitrovica je kuburila sa sme štajem, ali se i ovaj problem polako re šava, zahvaljujući smeštaju u seoskim domaćinstvima, čime se dopunjuju sme štajni kapaciteti grada. S druge strane, nove investicije razvijaju se u pravcu upotpunjavanja hotelske ponude sa naj boljim sadržajima ovog tipa.

Poseban raritet predstavlja SRP „Zaa svica“ koji je i ovoga puta, među prvima u Srbiji u svoj program uvrstio „glam ping“ - vid aktivnog odmora u smislu luksuznog kampovanja, i pored postoje ćeg auto-kampa „CAMPING ZASAVI CA”, koji i danas slovi za jedan od najor ganizovanijih prostora za kampovanje u zemlji, obezbedio sve uslove boravka turista u prirodi.

Bojana Živković Santrač na promociji Sremske Mitrovice u Temišvaru

Carski Sirmium

SRP Zasavica

Kako je najveća i najlepša atraktivna

reka ljubavi i civilizacije, vidljivih tragova vekovnih zbi vanja u njenom zaleđu, brojnih utvrđenja, dok priroda u svom iskonskom izdanju, pokazuje svoju moć.

Dunav,

U takvom okruženju je grupa mladih ljudi prepoznala neograničeni potencijal i za kratko vreme ga valorizovala. Za vre me jedne plovidbe u privatnoj režiji, 2006. godine, ugledali su 750 metara dugu plažu i prazan plac pored nje. Posle kratkog vre mena su izašli sa konkretnom ponudom Opštini Kladovo, o izgradnji hotela, a je dini uslov koji su postavili, bio je da Op ština Kladovo u strategiju razvoja uvrsti turizam, što je i prihvaćeno. Godinu dana kasnije počinje gradnja, a 2008. „Aquastar Danube“4* je primio prve goste.

Prvi koraci

Hotel, kao krajnja instanca, trebao je da poveže srpsku prestonicu sa ovim, do tada u skromnom obimu eksponiranim delom zemlje, a za to je bilo potrebno adekvatno plovilo, dovoljno pouzdano, jako, da može da ispuni sve postavljene zahteve. Pošto takav nije nađen, rešenje je bilo izgradnja novog, što je i ostvareno u Brodogradilištu u Kladovu 2014. godine, kada je „Aquastar Maxim“, za 78 putnika porinut u vodu. Sa snagom od 250 KS, brzinom od 24 km/h, ovaj brod prelazi relaciju Beograd - Tekije od 215 km za osam i po - devet sati. Da bi putnicima bilo udobno brod je opremljen restoranom u donjem delu, i ležaljkama na gornjoj palubi. Mnogi od predela pored

kojih prolazi vidljivi su samo sa reke, a i oni dostupniji, na ovaj način daju potpuno novu sliku.

- Krstareći „Aquastar Maxim-om“ tu risti mogu da sagledaju lepote Dunava i njegovih obala, jer retko je ko imao mo gućnost da vidi lepotu ovih predela, po sebno u okviru NP „Đerdap“, gde gradnja nije dozvoljena, a obala impresivna. Sa izgradnjom broda zaživeo je i trodnevni aranžman „Dunavom kroz istoriju“, čime smo animirali većinu kulturnog blaga na Dunavu, od Beograda do Kladova. Uspe li smo da na krstarenje 2019. privučemo gotovo 70% stranih gostiju, i da ugostimo 42.3% stranaca u našem hotelu; da turisti koji dolaze u posetu našoj zemlji, jedan od dva - tri aranžmana izaberu upravo ovaj, naš. Jer, ako tražimo ono što je jedinstve no u Srbiji, Đerdapska klisura je upravo to - ističe Vladimir Adžić, direktor mar ketinga hotela „Aquastar Danube“ Klado vo, dodajući, za turističku ponudu važan događaj, da je područje Đerdapa, 10. jula 2020. godine proglašeno za prvo prirodno dobro u Srbiji upisano na listu UNESCO GLOBAL GEOPARKS. Ovim je područje

Đerdapske klisure i njenog zaleđa, delova masiva planina Kučaj i Miroč, površine 1.330 km2, postao deo svetske mreže je dinstvenih, geografski celovitih područja koja obuhvataju lokalitete i pejsaže od me đunarodnog geološkog značaja i sa izuzet nim prirodnim i kulturnim nasleđem. Ova kvalifikacija je jedan od faktora odluke, na osnovu koje turisti donose odluku o poseti jednoj destiniciji.

Beogradska tvrđava - Smederevska tvrđava - ušće reke Morave u DunavRamska tvrđava - Srebrno jezero i Veli ko Gradište - Golubačka tvrđava - ulaz u NP „Đerdap“ - Donji Milanovac - Veliki i Mali Kazan - statua Decebala - Trajano va tabla - Tekije - Kladovo - Arheološki muzej - Utvrđenje Diana - HE „Đerdap“ - Trajanov most - Lepenski Vir - Kapetan Mišin Breg, mapa je trodnevne ture „Du navom kroz istoriju“, uz izlete, degustaci je vina i druženje.

Kvalitetom do brenda

- Prvenstveno kvalitetnom ponudom i razmišljanjem da je gost taj koji treba da

Brod Aquastar Maxim udoban i savremeno opremljen

Vladimir Adžić

rečna klisura Evrope postala turistima

za svoje novce dobije više od onoga što je platio, svojski smo se trudili da opravdamo ne malu cenu puta. Dali smo sve od sebe da našim gostima pružimo toli ko toga da će smatrati da su pla tili malo, da su ta tri dana ispu njenija, bogatija doživljajem od sedam dana bilo gde u njihovoj režiji - kaže gospodin Adžić.

U sastavu beogradskog H.T.P. „Plaža“ su hoteli „Aquastar Danube“4* Kladovo i „Aqu amarin“ Golubac (trenutno u fazi nadogradnje), kao i brod „Aquastar Maxim“, koji krstari Dunavom od Beograda do Kla dova, sublimirajući kompletnu kulturno istorijsku zaostav štinu na ovom delu toka reke. Prepoznavanje Dunava kao je dinstvenog plovnog koridora i realizacija sasvim posebnog turističkog proizvoda - „Bro dom kroz istoriju“, privlačnog najširem spektru interesovanja domaćih i stranih turista, pred stavlja značajan korak ne samo za razvoj turizma Donjeg Podu navlja, već i srpskog turizma u celini.

Na kraju uvek ima neko - ali, jer, kako primećuje gospodin Adžić, porazno je da oni, kao vlasnici hotela i privatnici, ra zrađuju ovaj potencijal, brendi raju i stvaraju brend, umesto lo kalnih samouprava i turističkih organizacija.

- Smatram da je uloga TO da edukuje stanovništvo, šta se na lazi u Kladovu, koji su benefiti njihovog dolaska u Kladovo, kako organizovati turistima vreme i sl. Uloga TO je da su blimira stanovništvo, a naša da ponudimo kvalitetan proizvod i sprovedemo ga na najbolji mo gući način - zaključuje Vladimir Adžić.

Pogled na Dunav sa Smederevske tvrđave

Nestvarna lepota prirode NP "Đerdap"

Srednja stručna škola Borislav Mihajlović Mihiz u Irigu

Škola ponos opštine Irig

Srednja

stručna škola „Borislav Mihajlović Mihiz“, jedina je srednja škola na teritoriji op štine Irig. Osnovana je 2009. godine sa namerom da u skladu sa razvoj nom orijentacijom opštine pruži mogućnost školovanja mladim lju dima u sticanju adekvatnih zani manja. Školu pohađa 150 učenika i osim smera: kuvarski tehničar, u ovoj fruškogorskoj varoši, okru ženoj vinarijama, osnivanje smera vinar/vinogradar bilo je logično. Po osnivanju, ovaj smer je bio jedini u Srbiji, u međuvremenu formirano je još nekoliko, ali je broj učenika koji

se opredeljuje za ovaj smer mali u odnosu na potrebe privrede. Naime, poslednje dve godine na ovaj smer u iriškoj školi nije upisan nijedan učenik, iako je škola opremljena najsavremenijom opremom, a potražnja za ovim profilom velika.

Deca ne prepoznaju vinarstvo kao buduće zanimanje

Koncipirana po principu: sticanje znanja - novih veština - una pređenja kvaliteta života, iriška škola nudi sve potrebno za nji hovo ispunjenje. Smeštena u centru mesta, poseduje restoran i baštu restorana, kuhinju, u kojoj učenici obavljaju praksu, i vin ski podrum, pravu malu učionicu gde učenici vinsko/vinogradar skog smera proizvode vina. U vlasništvu škole su i četiri hektara vinograda za praktičnu obuku, od sadnje i negovanja vinograda, berbe, prerade do pravljenja finalnog proizvoda - vina. Plan je da se uskoro ova vina pojave i na tržištu.

Isidora Birinji

- Nekoliko etiketa belih, roze i crvenih vina rezultat su znanja i rada naših učenika, koje vodi Milan Leđanac, enolog i pro fesor vinarstva. Zahvaljujući i pomoći Vlade Republike Srbije koja je prepoznala dugu tradiciju vinarstva na našem području, povoljne klimatske uslove i uslove terena, kao realnu šansu za proizvodnju vrhunskog proizvoda, brzina razvoja vinarstva u Srbiji je konstantna. Ali, kada govorimo o vinarstvu moramo početi od početka, od obrazovanja kadrova. Iskoristiću priliku da se zahvalim Vladi APV, sa kojom imamo fantastičnu sarad nju, i sve što nam je od mehanizacije i opreme bilo potrebno dobili smo zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Međutim, još uvek deca to ne prepoznaju kao buduću profesiju, tako da imamo problem sa upisom učenika, koji iz ko zna kojih razloga nisu dovoljno zainteresovani za ovaj smer. Ono što nam je potrebno je promocija vinarstva kako bi deca i njihovi rodi telji u ulozi savetodavaca, prepoznali da je vinarstvo zanimanje budućnosti - smatra Isidora Birinji, direktor ove škole i dodala.

Direktorica je istakla neke od benefita koje po završetku Srednje stručne škole „Borislav Mihajlović Mihiz“ nosi ovo zvanje. To se pre svega odnosi na trenutnu potražnju za ovim kadrom u domaćim vinarijama, koji osim zaposlenja, mladim ljudima obezbeđuje ostanak u zemlji. Ističe da ova, i njoj srod ne škole, imaju odlične pedagoge koji mogu da prenesu znanja mlađem naraštajima, što potvrđuju i rezultati upisa i prosek na studijama.

- Naši učenici koji završe ovu školu su među najboljim na Poljoprivrednom fakultetu, smer vinar/vinogradar, a ove godi ne naš učenik je bio prvi na listi upisa. Na Tehnološkom fakul tetu naši učenici takođe postižu sjajne rezultate. Imamo učenike koji su, uz pomoć subvencija koje daje naša opština bivšim đa cima ove škole, podigli svoje vinograde. Ako ne nastave ško lovanje, ne podignu sopstvene vinograde, uvek mogu da se za posle u nekoj od vinarija, i rade kao vinogradari ili podrumari. Mislim da je velika šteta ako bi se ugasio ovaj smer - rekla je Isidora Birinji.

Brojne pogodnosti za učenike

Čak do 90% dece SSŠ „Borislav Mihajlović Mihiz“ dolazi iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Sremske Kamenice. Otva ranje srednjoškolskog doma, za koji je dobijena i dozvola, je u planu. Dok se plan ne ispuni, za učenike je svakog radnog dana organizovan prevoz autobusom, iz gore nabrojanih mesta, od kuće do škole i obratno.

Od prošle godine škola je u sistemu dualnog obrazovanja, gde se znanja stečena u školi utvrđuju praksom u vinarijama. Sklopljeni su ugovori sa vinarijama „Deurić“, „Kovačević“, ponuđena je saradnja sa Vinarijom „Erdevik“ i beogradskom Vinarijom „Vino Pro Vino“ koja će naredne godine imati potre be za novim kadrom.

Škola je polaznicima smera vinar/vinogradar obezbedila i stipendije, zaštitnu opremu, udžbenike, ovo poslednje podrazu meva sve učenike, ali još uvek uz skroman odziv.

Đaci ne prepoznaju ekspanzije ove privredne grane u svetu, a deceniju i duže i kod nas. Zanimanja poput enologa, somelije ra, turizmologa tj. organizatora poseta vinarijama, visoko su na lestvici traženih (poželjnih) zanimanja. Ne mora se biti vlasnik vinograda, vinarije, da bi se obreo u svetu vinarstva, jer mo gućnosti su brojne. Problem za decu srednjoškolskog uzrasta

može biti samo jedan, a to je nezrelost petnaestogodišnjaka u po gledu vinske kulture, sveobuhvatne nadogradnje svega postojećeg, od najranijih dana ljudske civilizacije. Zato su tu njihovi roditelji koji na neki način mogu da usmere svoje dete ka prirodi i zdravom životu, i jednom za oba pola atraktivnom poslu, koji zahteva veliko stručno znanje, uz široko poznavanje opšte kulture.

Njihovih ruku jela

Podrška školi nadležnih institucije

Sa jedne od promocija na Sajmu obrazovanja u Novom Sadu

Savin salaš na obroncima

Fruške

Fruška gora lepa je, rajska sama po sebi. Sa srednjovekovnim blagom, ukusom starine, vinarijama i po ne kim salašem, pruža širok dijapazon mo gućnosti za razvoj turizma. Tamo je sve lagano, postojano i beleži se vekovima. Sa pogledom na Novo Hopovo (XV vek), ma nastir sa crkvom svetog Nikole, po svojoj arhitektonskoj vrednosti najznačajniji je sakralni objekat svoje epohe na ovim pro storima, iz kojeg kao da posmatra Dositej i podseća na bogatstvo i lepotu našeg jezi ka i naš zadatak da ga sačuvamo.

Savin salaš na Hopovu, presvučen u moderno ruho, sa bazenom zaklonjenim iza kuće, odiše nečim neopisanim, nazva nim našim, jednostavnim, prijateljskim. Ukusnom, friško pripremljenom doma ćom hranom, koja vraća energiju koju bezdušni usiše grad.

Fruška gora je pravi biser Panonije, ovde, na Fruškoj, pogled, ispred kojeg se preprečilo brdo, ne seže daleko, ali ima više boja nego igde drugde.

Svesni su toga salašari, pa koriste da sve adute sadeći voćnjake, a pre svega vi nograde, da to naglase. Na Seoskom turis tičkom domaćinstvu „Savin salaš“ u vino gradu na potesu Livade i Tursko brdo ima

i prostranstva i boja. Na oko dva hektara, gaji se Sauvignon Blanc, Chardonnay i Grašac, i Merlot od crnih sorti, oko hek tar dunja i nešto stabala trešanja, sve to posađeno 2007. godine, u vreme kada Mi loš Panić orgranizuje novo poglavlje svog života, i posle radnog veka, nalazi drugi posao. Kaže, penzija mu je pružila novo zadovoljstvo i užitak. Zapravo sam ga je osmislio, s merom i iskrenim namerama, da podeli vreme i ono što ima, sa drugi ma. Sa gostima.

Do Savinog salaša se stiže asfaltnim putem, od Hopova udaljenim 1.400m. Lep prilaz, i peške nije daleko.

Salaš ima tri smeštajne jedinice, sva ka jedinica ima sanitarni čvor, ukupno osam ležaja, i bazen 7x3m, otvoren, za leto. Zimi su tu brda, šetnje i sankanje. Sam pogled odmara. Kamin sala za pro slave i društvo od 30-35 osoba. Kuhinja i furuna iz koje dolazi miris tek ispečenog hleba. Gospodin Panić je majstor za kule ne i kobasice, koje sam pravi, kao i druge suvomesnate proizvode. Sir nabavlja od komšinice Goce, koja ima farmu krava u blizini. Poruči danas za sutra i svi ga hva le. Kao i domaćinovu umešnost u pravlje nju kobasica.

- Gosti uglavnom dolaze vikendom, zimi vežu tri dana kada padne sneg. Ima mo sve što je potrebno, pre svega znanje i volju da se to znanje prenese. Imamo i vino, od grožđa iz naših vinograda. Iako su moj deda i otac vino pravili sami, ja sam se odlučio na saradnju sa Savom Jojićem, vlasnikom Vinarije „Mačkov podrum“. Prosledim grožđe, a gospodin Sava mi velikodušno pomogne oko pre rade i odležavanja. Nisu u pitanju velike količine, tek za društvo, goste i kućne po trebe. I tako već 10 godina i ja sam preza dovoljan - kaže gospodin Panić.

Tu lakoću i potrebu za druženjem gos podina Panića gosti brzo prepoznaju. Pre poznala je to i Neda Arnerić, naša poznata glumica, koja je nekoliko puta posećivala ovo mesto - „da napuni baterije“, kako je govorila. Dolaze i domaći i strani i gosti. Dosta vremena provode odmarajući se, obilazeći Novi Sad i Petrovaradinsku tvr đavu, idu i na drugu stranu, do Beograda, Banje Vrdnik... Sa mnogim gostima, koje ranije nije ni poznavao, gospodin Panić je postao prijatelj. Istinski. To je i najveća vrednost ovog načina turizma, koja daje vremena za upoznavanje i pronalaženje sličnih duša.

Miloš Panić

Gastro ponuda poslednje evropske peščare

„Prei posle jela, treba dobro jesti“ poruka je jedinstvenog svojezič nog (srp.-engl,) kuvara: „Ukusi Deliblatske peščare - Gastronomsko nasle đe“ (Zavod za proučavanje kulturnog ra zvitka, Beograd, 2022). Sve što jedan turi sta iz Vojvodine i Srbije, treba da zna, vidi, doživi, a vezano je za Deliblatsku peščaru, nalazi se na 130 bogato ilustrovanih strana, i sa tekstom koji podstiče na pakovanje i kretanje na put ka ovoj destinaciji.

Jedinstven biodiverzitet, veštačka jezera na njenom obodu, među kojima Kraljevica, sa plutajućim tresetnim ostrvima na kojima se gnezde ptice i raste jedinstvena paprat, reka Dunav sa prirodnim fenomenima poput „Labudovog okna“, uvale Đurica, Dubrovačkog rita, ada Čibuklija i Žilova, stvorili su uslove za potpuno uživanje, pristupačno ljubiteljima prirode i pešače nja, lova i ribolova. Vina Udruženja „Sveti Trifun“ Dolovo i Vinarija „Đorđe“ Banat ski Karlovac, destilerija „Rajin“ Banatsko Novo Selo, „Deliblatska čarda“ Deliblat, „Salaš kod Đoke“ u naselju Lenarka, šum ska kuća „Bubamara“ posebno će prijati ljubiteljima vina, jakih alkoholnih pića, uz poslovično ukusnu banatsku hranu, koja ovde ima poseban šmek. Kao da nije do sta magije, peščaru su nestvarnom učinila Zagajička brda, o kojima se ništa ne može reći, koja se moraju doživeti.

Poznata kao „srpska Sahara”, Deliblatska peščara se prostire na teritoriji opština Ko vin, Alibunar, Bela Crkva i Vršac u kojima živi više od 20 nacija, svaka sa svojim kul turno-običajnim nasleđem.

Prirodni i kulturološki fenomeni uticali su na gastronomiju nekada i sad ispunjava jući stranice drugog dela knjige.

- Višenacionalni sastav stanovništva u sa mom okruženju Deliblatske peščare doneo je izuzetnu gastro ponudu kao deo nemate rijalnog nasleđa o kojem svi rado pričaju i kome se još radije vraćaju - piše Petar Sta menović (str. 123), direktor Klastera „De liblatska peščara“, ujedno i dizajner menija restorana „Deliblatska čarda“, odmila na zvana „boemskim sidrom peščare“, koja u ambijentu klasičnog seoskog domaćinstva,

Sa promocije na Roglju 2022

sa domaćim životinjama, ima i smeštajne jedinice.

Najpouzdaniji čuvari neizmernog bla ga tradicionalne kulture, običaja i gastro nomije svake sredine su udruženja žena.

Uključivanje UŽ „Veliko hrabro srce“ Malo Bavanište, AŽ „Gaj“, UŽ „Šumarak 2“, UŽ „Vredne ruke žena Kovina“ i AŽ „Prve me sne zajednice“ Kovin, u projekat, jedan je od najvećih doprinosa kvalitetu ovog izda nja, od strane urednika, Dejana Zagorca, koji je prepoznao njihov potencijal i saku pio „punu trpezu“ na kojoj su se, između ostalog našli tašci i đevreci sa sirom, vlaš ki plašinci, borindau i krompirača, pileći paprikaš sa noklicama, knedle sa šljivama, rezanci sa makom... Tu su u recepti iz Sko renovca, naselja u kojem se seoski turizam duboko ukorenio zahvaljujući vizionaru i domaćinu Dani Erneu, koji je gastrono miji dao važno mesto u svojoj šarenolikoj turističkoj ponudi. Ne manjeg značaja su recepati iz projekta Gastro Banat Klastera „Deliblatske peščare“ i Zavoda za zaštitu spomenika iz Pančeva, dajući im oficijelnu ravan istraživanjem food scene Deliblatske peščare, koju su oblikovali Srbi, ništa ma nje Mađari, Rumuni, Slovaci, Vlasi, Česi. Poručujući da je gastronomija jednog pod ručja saznatljiva i razumljiva, sagledljiva i verodostojna jedino u preplitanju prirodnih uslova i društvenih kretanja.

Naslovna strana knjige

Ajvar koji se piše velikim slovima

Brendiranje ajvara

- Ideja brendiranja prvog proizvoda na jugu Srbije rodila se 2009. godine. Iritirala me je činjenica da su Slovenci za štitili domaći ajvar, bez da imaju proizvodnju paprike. U to vreme radili smo na zajedničkom projektu sa Slovencima i sticajem okolnosti susreo sam se sa prvim čovekom PK Lju bljane, koji mi je rekao: „Iskoristite priliku“. Pošto su prvi ušli u EU iskoristili su mogućnosti i podsticaje EU namenje ne zaštiti imena geografskog porekla.

S obzirom da je Sloveniji istekao sertifikat, koji se svake tri godine obnavlja, po savetu naših prijatelja iz Slovenije, krenuli smo, pionirski, uz pomoć saradnika iz PK Sijena (Camera di Commercio di Siena), i Instituta iz Sijene, kroz evropske fondove, otpočeli zaštititu našeg, LESKOVAČ KOG DOMAĆEG AJVARA, s tim što u našoj zemlji tada nije bilo sluha da izdvoji jedan poveći iznos - objašnjava Goran Jović, u to vreme na mestu predsednika Regionalne privredne komore Leskovac, danas na mestu direktora PKS - RPK Leskovac.

S kojom ozbiljnošću je tim iz PK Leskovac prionuo ovom poslu govori činjenica da su proizvođači leskovačkog ajvara poslati na studijsko putovanje u Sijenu kako bi se upoznali sa procesom brendiranja, i medije da to isprate. Nakon ne pune dve godine LESKOVAČKI AJVAR je zaštićen po me đunarodnom Lisabonskom sporazumu u Ženevi, u čemu je pomogao i tadašnji ministar poljoprivrede i resorno Mini starstvo, izdvojivši podsticajan deo sredstava, PK Leskovac je obezbedio drugi deo, a Fond EU zahvaljujući PK Sijena, ostala sredstva.

Leskovac je grad sa najvećim brojem brendiranih proizvoda - četiri na nacionalnom nivou potvrđena od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije... Pored LESKOVAČKOG DOMAĆEG AJVARA, LESKOVAČKOG ROŠTILJ MESA i LESKOVAČKE SPŽE, u završnoj fazi je zaštita LESKOVAČKE LJUTENICE, tu je i preko 70 drugih proizvoda sa oznakom geo grafskog porekla na nacionalnom nivou, i iz dana u dan ih je sve više. Od drugih, LESKOVAČKI AJVAR se izdvaja kao jedinstven brend - nosilac međunarodne zaštite, potvrđene Lisabonskim spo razumom o međunarodnoj zaštiti imena porekla proizvoda, uz još dva proizvoda iz Republike Srbije: aromatizovano vino „Bermet“ i Homoljski med.

- Prvo pitanje povodom zaštite je: - Koja je korist od svega toga? Najvažnije je da su ljudi koji su do tada proizvodili ajvar nakon dobijanja zaštite ustostručili proizvodnju, jer je potražnja naglo skočila. Danas kada kažete Leskovac, aso cijacija je na Leskovački roštilj i Leskovački domaći ajvar. Ali nećemo ostati samo na tome - kaže gospodin Jović, čo vek koji je ispred PK Leskovac pokrenuo čitav proces za štite, obezbedio neophodnu logističku podršku, elaborate, uspostavio kontakte, organizovao male proizvođače koji su formirali udruženja, radi nastupa na sajmovima u zemlji i svetu. Dok su drugi predstavnici gradova, opština u svojstvu delegata nosili piće, gospodin Jović je nosio teglicu ajvara. Rezultat toga je da proizvođač koji je proizvodio 300 teglica, danas proizvodi 10.000 i njegovo domaćinstvo živi od toga.

Biće toga u Leskovcu još

Godine 2019. prvi put je održana Leskovačka roštiljijada, koju poseti 500-600.000 ljudi, sa zaštićenim proizvodima. Sledeći proizvod, čija bi zaštita trebala da bude dovršena do kraja godine je leskovačka ljutenica, a u naznakama je i brendiranje leskovačke mućkalice.

Goran Jović

LESKOVAČKI AJVAR

- Nijedan grad u Srbiji nema više proizvoda sa zaštitom geografskog porekla, niti ćemo dozvoliti da bude. Ali, voljni smo da pomognemo dru gim gradovima da zaštite svoje pro izvode, jer na taj način pomažemo Srbiju. Pregovaramo sa Nišlijama o zaštiti niškog bureka, takođe sa Vra njancima o vranjanskoj piti Samsi i vanjanskoj tarani.

Zaštita je bitna iz razloga što Evro pa i svet traže proizvod koji ima ser tifikat o autentičnosti. Zaštitom se štiti specifičnost proizvoda, njegov ukus, izgled, nešto što drugi proizvo di nemaju. Ima mnogo vrsta ajvara, ali LESKOVAČKI je specifičan jer u kilogam ide od 5-6 kg leskovačke pa prike posebnog ukusa, i pripremljen je na specifičan, leskovački način, da bi zadržao kvalitet. Ta dodatna vred nost omogućava mu da ne košta 100 već 500 dinara.

Ljudi sve više žele kvalitet i nalaze ga u domaćim proizvodima i tradi cionalnoj hrani. Sve je više etno re storana, etno sela, koji nude ovakve proizvode.

Proizvođači su dužni da poštuju određne procedure, od sejanja paprike do finalnog proizvoda, zbog kvaliteta proizvoda i u krajnjoj instanci, nje gove cene. Pre zaštite mnoga lesko vačka gazdinstva su se gasila. Zaštita proizvoda je dovela da paprike, a ni ajvara, nema do novembra tekuće go dine - zaključuje Goran Jović, autor i realizator projekta „Zaštita oznakom geografskog porekla tradicionalnog proizvoda LESKOVAČKI AJVAR“, menadžer projekta „Bugarsko-srpski gurmanski voz“, sa žigom zaštite le skovačkog roštilja, te projekta regi stracije zaštite oznake geografskog porekla - ime porekla „Leskovačaka sprža“, uz priznanje, da mu je ideju za uključivanje RPK Leskovac u proces zaštite, dala supruga.

Fotografije: Goran Mulić

Ideja kreira budućnost

Formalno obrazovanje obezbeđuje pristojan život, a praktično iskustvo donosi bogatstvo. Taj princip vo dio je Snežanu Glamočić, diplomiranog inženjera stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu, do male Mlekare u kojoj danas vrši obuku mladih za proizvodnju sira. Mlekara je osnovana 2015. kao zajednički projekat AP Vojvodine , Departmana za stočarstvo i Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu koja je smeštena u veličanstve nom parku dvora grofovskih porodica Hadik Koteka. Zahvaljujući prof. dr Anki Popović-Vranješ tadašnjoj profesorici na predmetu mlekarstvo i Departmanu za sto čarstvo, koji su implementirali kompletnu liniju za proizvodnju sireva u maloj mle kari moguće je napraviti sve vrste sireva pa čak i one koje uvozimo iz Holandije.. Tri godine kasnije, Snežana Glamočić vidi ogroman potencijal praktične nastave i sa fakulteta prelazi u mlekaru, koju dalje oblikuje i razvija u skladu sa potrebama učenika i studenata.

Napravljena je komora za zrenje tvrdih sireva (sa idealnim uslovima - temperatur nim režimom, režimom izmena vazduha i vlaženjem 85%), rashladne komore, la boratorija je opremljena svim potrebnim aparatima, kako bi učenici srednje škole i studenti Poljo privrednog fakulteta mogli da prate proces proizvodnje, od analize mleka, na mestu pri jema, do finalnog proizvoda. Sve je usmereno ka edukaciji, jer se ne mali broj učenika i studenata opredeljuje za ovaj smer pošto na svojim porodič nim gazdinstvima već imaju proizvodnju, koju žele da na stave i dalje razviju. Na 500 metara od mlekare nalazi se i školska ekonomija sa 20 mu znih grla o kojima se vodi stroga kontrola zdravstveno bezbednosnih uslovima, kako životinja, tako i mleka.

Koncept prakse, da učenici i studenti što bolje ovladaju proizvodnim procesi ma podsticani na samostalan rad i pomoć stručnog lica, u ovom slučaju Snežane Glamočić, za rezultat ima proizvodnju či tavog spektra mlečnih proizvoda, od sveže

fermentisanih (jogurt, kiselo mleko), sveži sitan sir i namaz, preko sireve od parenog testa, kao što su rolovani sirevi (sa do datkom brusnice, šunke, kulena, prženog susama) i kačkavalja (sa dodatkom tucane paprike, belog luka i koprive, uz dužinu zrenja 2-3 meseca), do tvrdih sireva tipa trapista.

Znanje je moćno sredstvo, ako ne da se promeni svet, bar da se utiče na pozitivnu pro menu u ličnom životu. Znanje, praksa, ideja su dodatni kapital koji se ovde sprovodi.

- Naš cilj je da privučemo što više mladih ljudi, jer su poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja okosnica razvoja jednog društva. Naš zadatak je da učenike i studente obučimo tehnologijama proizvodnje ra zličitih sireva. Idemo i korak dalje i dajemo im ideju da pro izvod učinimo zanimljivijim i posebnim, kako bi uvećali njegovu vrednost. Jako je bitno učenicima pokazati kako da od pri marne sirovine - mleka, koje ima svoju cenu, preradom može da se postigne dale ko veća. Ako prerađujemo u sveže sireve ta razlika je manja. Ako se odličimo za po lutvrde i tvrde sireve, vrednost se uvećava do tri puta, a to je primarni cilj. Mi takve

sireve uvozimo, iako svi mali proizvođači u svojim pogonima mogu da ih proizvedu. Naše tržište prepoznaje kvalitet domaćih sireva, proizvedenih od kvalitetnog mleka - objašnjava Snežana.

Mlekara daje mogućnost postavljanja ogleda, a uz podršku profesorice sa pred meta mlekarstvo doc.dr Ksenije Čoba nović za diplomske radove, master, čak i doktorske disertacije. Takođe veliku zahvalnost duguje za istrajnost i podršku direktoru Poljoprivredne škole prof. Du šanu Gagiću kao i direktorima departma na za stočarstvo, trenutno doc.dr Dejanu Beukoviću. Sve što se u mlekari proizve de namenjeno je isključivo za promociju Departmana i Poljoprivredne škole. Ko želi da degustira proizvode, ima priliku na sajmovima i manifestacijama. Velikom broju mladih ljudi ovo je bila teorijska i praktična priprema za započinjanje bizni sa, ili nastavak i unapređenje proizvodnje na porodičnim gazdinstvima.

Danas je lična karta „male mlekare“ obojena entuzijaznom Snežane Glamočić, Napravila je velike korake u pravcu prepo znavanja potrebe potrošača i mogućnosti da im se izađe u susret. Sledeći korak bio bi organizovanje radne ekskurzije u Ho landiju, da „pokupe“ nove ideje, koje bi se dalje razvijale u okviru mlekare, potom i gazdinstava.

Teeorijska i praktična znanja od neprocenjivog značaja

Snežana Glamočić.

Karolinini kozji sirevi

idealno za život i njihovu mnogobrojnu porodicu. Tako je Karolina, sa nepunih 40 godina ponosna majka četvoro dece. Najstariji Dimitrije ima 14, Katarina 11 i po, Gavrilo 5.5 i Angelina 2.5 godine. Sa neskrivenim zadovoljstvom ova odmere na, jednostavna i puna vrlina žena, stoji iza svojih sireva, koji osim što su uku sni i zdravi doprinose kućnom budžetu. Kaže da bi mogla da proizvede i više da je ima neku sigurnost u njihovoj distri buciji. Svesna je da nedostaje reklama, jer mogućnosti volje i znanja za proši renje proizvodnje ima, hasna bi bila da ima više i kupaca. Komunikacija preko FB-a je ograničena. Angažovanijim na stupima, za koji pored dece i proizvodnje nema vremena, i agresivnijeg nastupa, koji je stran njenoj prirodi, sve ide spo rije i teže, u nesrazmeri je sa ponuđenim kvalitetom proizvoda.

Poljoprivredno gazdinstvo „Savić“ iz Boljevaca, Opština Surčin, pro izvodnjom sira se bavi od 2017. godine, kada je registrovano gazdinstvo, a proizvodnja sira dobila oblike, i danas prepoznatljive na tržištu. Bez prethod nog znanja i ikakvog iskustva, Karolina Savić je, kako bi pomogla svojoj ćer ki Katarini, sklonoj bronhitisu i upali pluća, da pojača imunitet i predupredi bolest, donela odluku o kupovini jedne koze. Nedugo zatim nabavljeno je još pet i životinje su trajno dobile značajno me sto u njihovom domaćinstvu.

- Iako sam rođena i živela na selu, ni kada nisam imala priliku da dođem u kontakt sa kozicama. To nije uticalo na to da ih ulaskom prve u naše domaćinstvo, zavolim. Ni kada je dovedeno u pitanje naše dalje bavljenje ovim poslom, nisam mogla da se odreknem ovih divnih i kori snih životinja - kaže Karolina Savić.

Od šest koza mleko za potrebe doma ćinstva je preteklo i rodila se ideja da se nešto preduzme i iskoristi sirovina. Si rom se niko u njenoj porodici nije bavio, internet je pružio neke podatke, dovoljne da se sir proizvede, ali je u tim objaš njenjima nedostajala struktura, miris i ukus, mnogo toga.

- Radimo isključivo po osećaju. Voli mo sir i ako se nama sviđa sigurni smo da će se sviđati i drugima. Tako je bilo

i kada smo počeli da dodajemo začine. Nisam mnogo pitala nego sam po sop stvenom nahođenju eksperimentisala sa začinskim i lekovitim biljkama, doda vajući ih i oduzimajući, kako bi postigla idealnu meru i zadovoljila svoja čula. Tako su nastali sirevi sa dodatkom crne ribizle, maline, oraha, maslinki, badema sa medom - objašnjava naša sagovornica.

Danas PG „Savić“ ima 12 odraslih i se dam mladih koza, Posle pet godina na tr žištu, paleta Savić sireva, uz kozje mleko i surutku je raznovrsna: kačkavalj, kla sičan i sa dodacima kima, susama, lju te tucane paprike, belog luka i sremuša, začinskog bilja (bibera u zrnu, majčine dušice i origana); kačkavalj sa tartufi ma, mladi sir, kozji krem sir, surutka sa dodatkom jogurta i sve to od najfinijeg kozjeg mleka, prirodnog, bez ikakavih dodataka, konzervanasa, jer su namenje ni prevashodno deci. Pre svega njihovoj. I ne jednom već četvoro. Zato se u PG „Savić“ jako pazi da njihovi proizvodi budu zdravi kako za njihovu tako i drugu decu.

Karolina je po struci daktilograf. Krat ko je vreme radila u bolnici na Bežanij skoj kosi, kao i u trgovini na različitim poslovima, ali se brzo zasitila gradskog života i vratila u selo. Kaže da joj je selo u krvi. Njen suprug Predrag Peđa Savić je iz grada, ali i on se „primio“ na selo,

- Zadužena sam i za proizvodnju i za prodaju. Prodajno mesto na pijaci u Obrenovcu, manifestacije u okolini Be ograda, prodaja ispred manastira Fenek

posle nedeljne liturgije, mesta su gde vr šimo prodaju. I po preporuci, uz moguć nost dostave. Ako potražnja bude veća spremna sam da povećam proizvodnju - poručuje Karolina, dodajući da je naj važnije da su deca zdrava i da Katarina nema alergije kao ranije. Pretpostavlja da je to zbog zdravog mleka i sireva.

Karolina Savić

Uživanje u blagodeti porodice

Dve i po decenije GD Ljubomir Banja

„Banja Koviljača“, broju uzoraka, gosto primstvu samih članova, ovu manifesta ciju su posetili gosti iz Srbije (Beograda, Raške, Požarevca, Sremske Mitrovice, Petrovca na Mlavi, Novog Sada, Valjeva, Krupnja...), Hrvatske (Umag) i BiH, kao i korisnici banjskih usluga iz celog sveta, pa se slobodno može govoriti o njenom me đunarodnom karakteru. Važno je reći da su i ove godine izložbi prisustvovale sve tri ćerke Ljubomira Vuksanovića Barlea, jed na je čak za ovu riliku stigla iz inostran stva.

Gljivarsko

društvo „Ljubomir Vuk sanović Barle“ obeležilo je zna čajan jubilej - četvrt veka posto janja, na „25. Izložbi gljiva“, jednoj od najomiljenijih manifestacija, kako među lokalnim stanovništvom, tako i ljubitelji ma gljiva iz cele Srbije, pa i šire.

Tradicija je nastavljena

Izraslo iz grupe zaljubljenika u prirodu, ptice i biljke, u kojoj se našao i jedan vrsni poznavalac gljiva, pri tom i vrsni čovek, Ljubomir Vuksanović, koji je nesebično delio svoja znanja o vrstama i osobinama gljiva, čime je „inficirao“ ostale članove. Posle samo godinu dana grupa je osnovala Gljivarsko društvo „Banja Koviljača“, dok su „ptice i biljke prepuštene drugima“. Po odlasku gospodina Vuksanovića, društvo je nazvano današnjim imenom, kao jedino u Srbiji, po svom osnivaču.

Po tradiciji, u parku Banje Koviljače, svake godine drugog vikenda oktobra održava se manifestacija „Izložba gljiva“. Uvek prebogate i sa velikim brojem razli čitih vrsta. Ove godine bilo ih je čak 250 detereminisanih, i još nekolicina oštećenih

i znatan broj onih koji determinatori Mi koloko-gljivarskog Saveza Srbije (MGSS) nisu stigli da obrade. Po rečima predsed nice Društva, Dragice Zarić, broj je zado voljavajući, velik, ali ne i rekordan. Jedne godine na izložbi je izloženo 345 vrsta i to je teško dostižno.

Prisutnost zavidnog broja gljivarskih društava nikoga nije iznenadila, s obzirom na venredno živopisne i bogate gljivama terene koji se pružaju od Gučeva, Tršića, do Tronoše i Radaljske banje. Manifesta cija je ove godine ugostila i najmlađeg čla na sa zvanjem „gljivar“ u Srbiji - Srđana Blanušu, kao i najmlađeg budućeg člana, jednoipomesečnog sina Marka Blagojevi ća, predsednika Udruženja gljivara i ljubi telja prirode „Vilino kolo“ iz Petrovca na Mlavi. Privukla je i brojnu publiku, sa više nego ikada pitanja, zbog nedavnog nemi log događaja koji je ugrozio živote osam konzumenata gljiva u Šapcu, što je zahte valo dodatne napore od gljivara, koji su se zbog želje, pre svega obaveze kao članova MGSS da izađu svakom u susret u davanju objašnjenja.

Dragica Zorić sa Marinom Josipom Simićem iz Umaga

Godine 2019. GD „Ljubomir Vuksano vić Barle“ je postalo član MGSS i osim u kalendaru lokalnih turističkih manifestaci ja „Izložba gljiva“ Banja Koviljača, našla se i u kalednaru gljivarskih manifestacija. S obzriom na atraktivnu lokaciju održava nja u besprekorno uređenom parku SPR

- Sve vreme trajanja izložbe bile su ne verovatne gužve i gljivari, angažovani oko izložbe, morali su da se smenjuju jer nisu mogli više da stoje od umora. Ovo je bila edukativna izložba i sve što je pose tioce zanimalo vezano za gljive, bilo im je predočeno, savetovali smo ih kako da rade, konzuumiraju, o konekciji i obraća nja nekom od članova MGSS sa zvanjem gljivara u slučaju bilo kakvih nedoumicaobjasnila je Dragica Zarić, predsednik GD „Ljubomir Vuksanović Barle“.

Ne truju nas gljive, već neznanje

Jedan od osnivača GD iz Banje Kovi ljače, Svetozar Ruvidić, sa zvanjem glji vara, „i znanjem determinatora“, dodaje

Pred odlazak u gljivarenje

Ljubomir Vuksanović Barle, Koviljača

Dragica Zarić, takođe nosilac sertifikata gljivar, izdatom od strane Naučne komi sije MGSS, održao je predavanje o pre poznavanju gljiva i porukom da nas „ne truju gljive već neznanje“, te da postoja nje otrovnih gljiva nije razlog sprečavanja upotrebe jestivih i lekovitih.

- Možda i najveći značaj ovakvih izlož bi je što omogućavaju direktan kontakt građanstva i gljivara, i jedan su od oblika aktivnosti našeg društva, gde su na prvom mestu učenje, edukacije stanovništva ve zane za poznavanje gljiva, kako bi se sma njili smrtni ishodi prilikom konzumiranja

otrovnih vrsta i da što više mladih zain teresujemo za gljivarstvo. U tom smislu organizujemo radionice na kojima se tru dimo da prenesemo što više ljubavi prema prirodi i gljivama, što više znanja učenici ma i njihovim nastavnicima u Tršiću, kao i deci iz drugih sredina u okviru rekreativne nastave. Plan društva je da uđemo u svaku školu i da, u zavisnosti od interesovanja, što učestalije otkrivamo tajne tog divnog, ali za one koji ne znaju, opasnog carstva, koji traži da ga upoznamo. Jer, bez gljiva, koje su se izborile za svoje carstvo, i iako sa osobinama i biljaka i životinjama, ne pripadaju ni jedinima ni drugima, ne bi bilo ni života - kaže naša sagovornica.

GD uživa veliku podršku Grada i Tu rističke organizacije Grada Loznice. Ono što je Društvo uradilo bez ičije pomoći i sa velikom ljubavi je da je podiglo Spome nik gljivi, na kojem je na srpskom i engle skom jeziku napisano: - Najčudnijim bići ma na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji“, sa potpisom Ljubomira Vuk sanovića Barlea, u čiju je čast i podignut. Da i Barleove tri ćerke izuzetno cene rad Gljivarskog društva svedoči i podatak da su članovima Društva ustupile vikendicu i plac u Tršiću, želeći da na taj način da imaju večnu uspomenu na svog oca, kao i da, poput njega, u budućnosti, gljivari iz Loznice ovde nastave humanitarno delo koje je započeo Ljubomir.

GD danas ima 50-tak članova od kojih 30 aktivnih. Zvanje gljivara za sada imaju dva člana (Dragica Zorić i Svetozar Ruvi dić), ali interesovanja za usavršavanjem ima dosta.

Fotografije: Stevan Baluban

Gljivari u akciji

Svetozar Ruvidić u razgovoru sa posetiocima izložbe

Lozničani uvek originalni u promociji

Inspirativna priča o kontrabasu

Život

umetnika je život bez kompromisa. Kod onih sa velikim slovo „U“, granice se potiru, a podre đenost cilju podrazumeva. Zbog ličnog doživljaja savršenstva i veličanstvenog deljenja tog osećanja sa drugima.

Neraskidiva veza sa muzikom mr Ljubinka Lazića

Mr Ljubinko Lazić je od najranijih dana bio svestan svoje neraskidive veze sa muzikom. Uporedo je pohađao Nižu muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu na Odseku kontabas, kod profesora Gorana Kerlete, kao redovan đak, i tamburu u Subotici, jer u „Bajiću“ tog odseka nije bilo, kao vanredni učenik profesorice Ga line Subotin. Završio je istovremeno dva odseka, vred no radio i uživao u stalnim nastupima, po domovima penzionera, klubovima književnika, galerijama, tržnim centrima, oranizovanih od strane profesora, pripadnika „stare garde“, poput Anike Gavrila, Zime Čabe, kojih više nema i već pomenutog Gorana Kerlete, kao jedinog pravog puta kaljenja mladih muzičara.

U izuzetno teško vreme, kakve su bile 90-e, Ljubinko Lazić je radio puno, trudio se kao i danas. Na državnim (SRJ) takmičenjima Specijalne nagrade i za kontrabas i za tamburu, bile su rezervisane za njega, na smotrama u Sremskim Karlovcima, Kotoru, ukratko gde god se pojavio, a bilo ga je svuda, jer je praksa bila da učenici što više sviraju.

Nakon Novog Sada upisuje Muzičku akademiju na Cetinju.

- Moja odluka da nastavim studije na Cetinju bila je vezana za odličnog profesora, Pavela Aksamita iz Poljske, oženjenog Gabrielom iz Feketića, koji su me prihvatili kao svoje dete, za čega je zaslužna i Galina Subotin, koja je bila veza između nas. Vizni sistem, sank cije ometale su i pomisao na putovanja, te sam punom parom nastavio da vežbam i po 10 sati dnevno. Jer, Ce tinje je grad koji živi jedino kada su u njemu studenti. Za preživljavanje je ipak najteži februar, zbog kiša koje ne prestaju. Po ceo dan sam vežbao svoju tugu i svoj bes, svoju sreću, svoju depresiju i lečio instrumentom. To mi je kasnije, u Minhenu, dobro došlo - objašnjava mr Ljubinko Lazić.

U Minhenu se obreo, kao što to najčešće biva, sple tom srećnih okolnosti, kada je na Muzičku akademiju UCG stigao dopis da je Michelstadt domaćin seminara za kontrabasiste koji vodi čuveni Klaus Trumpf, najveće ime u svetu kontrabasa.

Neposredno nakon nesretnog bombardovanja ’99., Ljubinko, sa skromnom stipendijom i voznom kartom dodeljenim kao najboljem studentu UCG odlazi na put dug dva dana za vreme kojih je promenio trinaest vo zova. Upoznavši prof. Trumpfa, koji mu, pošto ga je

Mr Ljubinko Lazić

čuo, preporučuje učenje nemačkog jezika, shvata da sve što je do tada učinio bilo vredno truda. Već 2001. bio je student Hochschule für Musik und Theater München.

Dve decenije u najpoznatijem kvartetu kontrabasa u svetu

- U Minhenu počinjem da se navi kavam na idealne uslove za rad. Bilo nas je dvanaestoro u klasi, svako je imao svoj instrument, svoju kuhinju,

kupatilo, prostor za vežbanje. Impre sivno i jezivo u isto vreme bila je činjenica da sam se nalazio u zgradi građenoj 1938. kao Führerbau - Ge neralštab NSDAP, sa šest spratova ispod i tri iznad zemlje. Vrlo brzo sam se prilagodio uslovima i tokom šest godina, koje sam tamo proveo susreo se sa mladim muzičarima iz celog sveta, mimoišao sa Ognjenom Popovićem, danas solo klarinetistom i kolegom Beogradske filharmonije - rekao je umetnik.

kontrabasu i tamburi, radu i ljubavi

A onda je došlo ono najlepše, po stao je član BASSIONA AMOROSA - najpoznatijeg kvarteta kontrabasa u svetu, sa kojim je poslednjih 20 godi na imao više od 800 koncerata na tri kontinenta. Menadžer kvarteta „četiri kontrabasa“ i danas je Klaus Trumpf.

Zvuk uporediv samo sa zvukom orgulja u katedrali, imala je priliku da čuje publika u Carnegie Hall New York, Walt Disney Concert Hall Los Angeles, u Koreji, Kini, Japanu... U oktobru, od 25. oktobra tu priliku do bila je i publika u Beogradu na Ko larcu, Kragujevcu, Somboru, Staroj Pazovi i Inđiji, i kao menadžer ovih koncerata, naš sagovonik je u prego voru sa nastupima u Crnj Gori.

- Širićemo ljubav prema kontrabasu i muzici i nadam se da ćemo imati sve više mladih opredeljenih za ovaj izuzetan instrument - dodaje umetnik, koji je od 2006. solo kontrabasista Beogradske filharmonije, vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu i jednom mesećno nastupa sa ansamblom BASSIONA AMORO

SA, i dalje živeći u Srbiji: - Mogao sam da živim bilo gde, ali moj cilj i sreća su da živim od svog rada u me stu gde sam rođen. Vojka ima dobar položaj, za pola sata sam na Kolarcu, za 15 minuta na aerodromu, za 45 u Novom Sadu.

Vojka u srcu

U centru Vojke, opština Stara Pazo va, na mestu porodične kuće, od koje je ostao samo bunar, mr Ljubinko La zić je 2009. godine iz temelja podigao muzičku školu u jugend stilu, sa šest odseka: flauta, violina, kontrabas, tambura, gitara i klavir koju pohađa 50 učenika. Osim odličnih uslova za rad (nove zgrade, grejanja, učionica i malog studia, instrumentarija, svega što jedna muzička škola treba da ima), u školu je doveo vrsne muzičke peda goge i soliste - majstore svog instru menta. Pa tako osim njega u školi rade Marko Josifoski, docent na AUNS, prof. Ivana Todorović, šef katedre MŠ „Kosta Manojlović“ Zemun i dr.

- Deca postižu sjajne rezultate na takmiče njima, aktivno učestvujemo na svim lokal nim događajima. Nostrifikovali smo diplome i posle završene MŠ „Ljubinko Lazić“ deca bez smetnje nastavljaju srednje obrazovanje u većim centrima. Imamo već i studenata ali uprkos svemu, izostaje podrška Opštine, Pokrajine. Škola se izdržava isključivo od

školarina koje su minimalne - kaže ovaj ve liki umetnik i čovek, koji je u životu uradio mnogo. Svojim najvećim uspehom ne smatra ni profesionalni uspeh, što je poznat u celoj muzičkoj javnosti, ni što je obišao ceo svet, već što se ostvario kao suprug, roditelj jednog dečaka od šest godina, ćerke od 16 meseci i druge tek rođene.

Sa kvartetom Bassion Amoroso

Zadovoljstvo bavljenja muzikom

Gost se pita za sve

Naša lovačka priča“ u centru Žablja, prijatno je mesto provoda i uživanja. Na sajtu ovog restorana poseban akcenat se stav lja na meni „baziran na specijalitetima domaće kuhinje, a posebno se izdvajaju specijaliteti od divljači i vinska karta sa domaćim vinima“. Ovoga puta tema nisu ni vino, ni lovci, ni smeštajni kapaciteti, osam soba za smeštaj gostiju, kojih u op štini Žabalj, kao i celoj Vojvodini nema dovoljno, ni o bašti, igralištu za najmla đe, parkingu koje okružuje ovu „Priču“,

teško dobiti, još teže zadržati. Ako ne mate kome da ponudite što jedan restoran može da ponudi, jednostavno nema po trebe za pripremom takvih jela.

I tu shvatamo jednostavnu istinu, da je gost kreator menija. Chef je taj koji izlazi u susret gostu i daje od sebe sve da jelo koje gost želi pripremi najbolje. Zato u re storanu „Naša lovačka priča“ može da se nađe gotovo sve što oni koji dolaze traže.

Za gospođu Janković, ukusno pripre mljeno jelo je nešto što se podrazumeva i zbog čega gosti posećuju jedno mesto.

Uprkos sve intenzivnijoj popularizaciji raznovrsno-maštovite kuhinje ovog kraja, najtraženija su jela sa roštilja. Činjeni ca da su u srpsku, vojvođansku kuhinju vekovima svoje „prste“ uplitale vojske, putnici, prolaznici, koji su sa zapada išli na istok i sa istoka na zapad, ovdašnji sta novnici su uzimali tek po nešto, u celosti usvajali nisu nikada.

- U „Našoj lovačkoj priči“ iznenadilo nas je koliko su na ceni škembići, zatim gulaš, pasulj, riblja i teleća čorba. U ponu di imamo širok asortiman, sve vrste rečne ribe, jer se nalazimo uz Jegrič ku, imamo čak i lignje. Mogli bismo da pripremimo i biftek na nekoliko načina, ali ih malo ko poručuje. Puno pažnje pri dajemo prilozima, i možemo da ispunimo i želje najzahtevnijihkaže gospođa Janković.

Da je do nje, na meniju bi se na prvom mestu našla ćuretina sa mlincima, njeno omiljeno jelo po receptu Vokija Kostića, paste..., ali u ovoj sredini to jed nostavno ne ide.

Milja Janković

već o jednom Chef-u, gospođi Milji Jan ković, koja od otvaranja restorana 2015. godine, profesionalo i predano predvodi mladi tim kuvara, i sa razlogom privla či sve veći broj stalnih gostiju, onih koji su navikli da dobiju ukuse i mirise koje očekuju.

Kuvar može postati skoro svako, Chef samo najbolji.

Milja Janković radi ovaj posao preko 30 godina. Oštrila je svoja čula radeći po restoranima u Nemačkoj, Hrvatskoj, na Salašu 137. I posle svega kaže:

- Ovaj posao se radi iz ljubavi i nika ko drugačije. Celog života sam volela da kuvam, ali traba imati goste. Gosta je

Po njenom mišljenju ono najvažnije je poštovanje HACCP standarda, sistema bezbednosti hrane:

- Higijena i ispravnost namirnica je ne što o čemu se mora voditi strogo računa i to je po meni na prvom mestu. U našem slučaju, nabavku namirnica vrši vlasnik, gospodin Saša Vlajnić, koji insistira na ispravnosti, kvalitetu i svežini svega une tog u kuhinju. Naš restoran je, između ostalog poznat po hand-made pekarskim proizvodima. Hleb mesimo svakog dana, bez aditiva, samo brašno, voda, kvasac i so. Nikada ne pravimo velike zalihe po vrća i voća, već primenjujemo taktiku češćeg odlaska u pazar.

Milja Janković za to ima svo je objašnjenje i smatra da su jela koja priprema ona, kao i njene kolege, veoma ukusna i kvalitet na. Možda se to nekom Pariža ninu ne bi dopalo, ali, bez name re da umanjimo značaj najbolje svetske kuhinje, ni ovdašnji sta novnici verovato ne bi bili odu ševljeni jelima poput tarta, kiša, vegetarijanskog Ratatouille... Moramo razumeti da je hrana za „običnog“ čoveka navika, a ne ekspe riment. Hrana podrazumeva i uživanje, a za to je potrebno vreme kojeg nikada nemamo dovoljno. Ako zaobiđemo sitne detalje i vratimo se malo unazad, koliko godina i decenija nam je bilo potrebno da prihvatimo kineske i tajlandske restorane, indijska jela jakih začina. Francuski i ita lijanski restorani, kada govorimo o našem prostoru, zaživeli su u skromnom obimu i to, uz male izuzetke, samo u Beogradu. Promene u ishrani su ako ne najteže, naj duže. Mnoga toga ima u našoj svakod nevnoj praksi što nam ukazuje na veoma visok stepen nepoverenja prema svemu novom. I drugačijem, posebno u ishrani.

KAFA uživaj u trenutku

Rusini, važan deo vojvođanskog kaleidoskopa

Izsvoje prapostojbine, Prikarpatske Rusi je, dela Ukrajine, na granici sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom, sa sedištem u gradu Užgorodu, Ugovorom о naseljavanju na pustaru Veliki Krstur, koji je 17. januara 1751. u Somboru potpisao Franc Jozef de Redl, savetnik carice Marije Terezije i administrator Kraljevsko-državnog Bačkog distrikta, u Bačku se doselilo 200 rusinskih grkokatoličkih porodica. I danas se ovaj dan praznuje kao Dan Rusina. Godine 1848. ru sinska zajednica brojala je 8.500 članova, koji su živeli u Ruskom Krsturu, Kucuri, No vom Sadu, Šidu, Berkasovu, Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima i Gospođincima, i u manjem broju u Bikiću, Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu i Subotici. U drugoj polo vini XIX veka u Đurđevo dolazi nekoliko rusinskih porodica iz Ruskog Krstura i Ku cure. U svojoj matici, Ruskom Krsturu, 1751. godine Rusini osnivaju svoju parohiju. Prva rusinska škola, tada konfesionalna, počela je sa radom dve godine kasnije, takođe u Ru skom Krsturu. Osim vrtića, osnovne škole, u Ruskom Krsturu deluje i srednja škola na ru sinskom jeziku, i kao takva jedina je u svetu. Po zvaničnim statistikama, kod Rusina nema nepismenih, a preko 10% stanovnika ima visoko obrazovanje. Prema popisu iz 2011., u Srbiji živi 14.246 Rusina i to uglavnom u Vojvodini.

Kulturno-nacionalni preporod Rusini do življavaju nakon osnivanja Rusinskog kul turno-prosvetnog društva 1919. Danas u svakom mestu u kojem žive Rusini, deluje kulturno umetničko društvo. Jedno takvo je KUD „Taras Ševčenko“ iz Đurđeva, izraslo iz Mesnog odbora Rusinske matice osnovane 1945., tri godine kasnije nazvanog Kultur no-prosvetno društvo „Taras Ševčenko“, da bi 1981. godine dobilo današnje ime.

U Đurđevu se Rusini uglavnom bave po ljoprivredom. Posle Drugog svetskog rata i epohe industrijalizacije, mnogo se njih poza pošljavalo po fabrikama u Novom Sadu. Neki odlaze, ali neki se i vraćaju, tek broj Rusina, kao i drugih etničkih grupa u ovom bačkom mestu, stagnira. Osim crkve, velike zasluge za to ima i KUD „Taras Ševćenko“, sa 130 članova raspoređenih u tri folklorne grupe: dečju, srednju i izvođačku, pevačku grupu, orkestar, recitatorsku sekciju. Nedavno je u

KUD-u, posle 30 godina odsustva, obnov ljena dramska sekcija. Delovanje prethodne generacije talentovanih glumaca/amatera i tridesetak predstava koje su iza sebe ostavili, uliva nadu da će u tom maniru nastaviti i nova generacija.

Nikolu Kuhara, člana Upravnog odbora KUD „Taras Ševčenko“ i člana Nacionalnog saveta Rusina, mogli bismo slobodno nazva ti hroničarem rusinske zajednice, pokretača brojnih aktivnosti u mestu, za koje kaže da je tzv. rusinska crkva hram Presvete Bogoro dice najvažnija za Rusine na ovom području.

- Hram je podignut 1900., a Mala Gospo jina 21. septembra je Kirbaj - seoska slava na kojoj se okuplja ovdašnja rusinska zajednica, koja broji nešto više od 900 duša. Sedam desetih godina prošlog veka ustanovljena je Istorijsko-etnografska zbirka „Ruska odlo ga“, koja sadrži vredne artefakte od kerami ke, predmete od tekstila, oruđe, fotografije, rukopise, štampane knjige. Najveću pažnju posetilaca privlače nošnje s kraja XIX i po četka XX veka, sa dosta sličnosti sa nošnja ma iz postojbine, ali je pripadala tzv. panon skom tipu. Dok se muška sastojala od košulje i širokih „gaća“, žensku su činile oplećak i podsuknje, od kudeljnog, kasnije pamučnog platna, a preko njih su se oblačile bluze, su knje, kecelje od pliša, svile ili satena, zavisno

od statusa. Najinteresantniji delovi nošnje bili su pokrivala za glavu: u vidu baršunja, crne trake koje su nosile devojke, fićule, za udate i marame koje su nosile starije žene. Zahva ljujući našem svešteniku Mihailu Hološnjaju, ikonografu i Ljubici Otić, istoričaru i muzej skom savetniku, iz Đurđeva, kojoj pripadaju zasluge za Katalog sa popisom predmeta, Zbirka je danas nezaobilazno mesto posete turista. Smeštena je u staroj rusinskoj školi, čija je gradnja otpočela 1913., završena oko 1924., u kojoj se nastava odvijala do 90-tih kada se u nju doseljavaju predškolci. Prosto rije u kojima su bili učiteljski stanovi adap tirani su prostor u kojem se nalazi Zbirkaobjašnjava gospodin Kuhar.

Sa neskrivenim zadovoljstvom kaže da do laze turisti sa svih strana, iz Srbije i stranci, prijatno iznenađeni onim što ovde mogu da vide i čuju. Postavka na plastičan način doča rava život nekad, uz predilice, razboj i vitriol lampe, klupe umesto kanabea, zategnutog bračnog kreveta, čija je posteljina trebala da pokaže status porodice, prugastih stolnjaka od kudelje prošaranih belim vezom, foto grafije, koje kod posetilaca iz nekog, njima znanog razloga, bude nostalgiju. Posete je prethodno potrebno najaviti Turističkoj orga nizaciji opštine Žabalj (https://visitzabalj.org/).

Nikola Kuhara i Marija Čupić, direktor TOO Žabalj

Muzej Žeravica u Novom Miloševu svima interesantan

put, druge su bote septembra, u Novom Miloševu, opština Novi Bečej, „Muzej Žeravica“, je bio mesto okup ljanja brojne publike. Povod je održavanje godišnje promo cije unikatne zbirke traktora i starih mašina, starih zanata i elektronskih uređaja koji čuvaju sećanje na prošla vre mena, pod nazivom „Zalazak u svitanje“. Ovaj svojevrsni godišnji vremeplov muzeja, ove godine doživeo je poseb no izdanje.

Deveti

- Dan otvorenih vrata, ove godine u specijalnom izdanju, bio je posvećen najmlađima jer je primećeno da su posled nje tri-četiri godine najčešći posetioci muzeja bila deca, od četiri do 10 godina. Lo gično je bilo da ove godine, ovaj događaj posvetimo njima - izjavila je Ivana Zec, kustos muzeja.

U programu je učestvovalo preko 120 učesnika - dece, a najveći „teret“ podneli su učenici prvog razreda mesne Osnovne škole „Đorđe Joano vić“, koji su javnosti prvi put prezentovali novouspostavlje nu himnu „Muzeja Žeravica“, u čemu su im pomogli učenici petog razreda. Specijalna po drška došla je od deset bub njara dečje bubnjarske sekcije Udruženja ljubitelja muzike iz Kikinde, Studio „MAUS“. Nakon izvođenja himne na stupilo je pet dečjih rock ben dova iz Kikinde, koji su se predstavili autorskim i rock pesmama drugih autora.

Ceo događaj ispratila je brojna publika sastavljena od roditelja, rođaka i komšija, te prijatelja i poštovalaca ovog prostora i vlasnika, gospodina

Čedomira Žeravice, koji su se takođe odazvali u velikom broju.

Na opšte zadovoljstvo, godišnja retrospektiva „Muzeja Žeravica“ završena je polučasovnim defileom od 20 traktora, kojima su upravljali iskusni radnici muzeja, uz dozvolu da se, gde god se našlo pogodno mesto za sedenje, smeste i provozaju deca.

za smeštaj svega što bi trebalo da se nalazi u zatvorenom prostoru. Nije nam lako, jer izdaci su ogromni, a muzej privatan i nije na budžetu. Ipak smo uspeli da pripremimo za decu/učesnike i skromne poklone: majicu, ranac sa sveskom, obeleživačem stranica, tehničkim olovkama, za srećan početak nove školeske godine - kaže ku stos, i podseća da je prošle godine uspešno zaži vela „Muzejska radionica“ usmerena na kreati van rad dece i njihovih roditelja, kako bi što više kvalitetnog vremena proveli zajedno, družeći se.

- Fokus predstojećih događaja biće na preko potrebnom proširenju prostora - ističe Ivana Zec, podsećajući da svakog dana u muzej pristigne nešto novo, bilo da je reč o eksponatima, literatu ri, nečemu čemu je ovaj prostor namenjen. Svake godine priličan je broj mašina vraćenih u radno stanje, a ima i onih starih, novo nabavljenih. Na žalost, puno vrednih mašina nalazi se pod ve drim nebom. Čekamo konkurse sledeće godine da vidimo da li ćemo moći da obezbedimo bar deo sredstava i obezbedimo adekvatne uslove

Prolaskom kroz kapiju Muzeja svaki posetilac ulazi u nepoznatu dimenziju, neko novo/staro, pređašnje vreme. Utisku jedne epohe, u umetno sti poznate kao Art déco, čiji su umetnici, izme đu ostalog, ponešeni industrijskim napretkom, mašinama, automobilima, ostavili prepoznatljiv estetski trag, saglediv u svakom kutku ovog mu zeja, kome je teško odoleti. Zato nije iznenađe nje što iz godinu u godinu muzej beleži sve više posetilaca, koji dolaze u vidu organizovanih, i sve više porodičnih poseta.

- Rečenica koja mi je prijala i koju sam se tru dila da zapamtim, čula sam od strane jedne tu rističke agencije, i glasi: Do sada su nam nudili „Muzej Žeravica“, a sada vas traže. Što znači da to što radimo, radimo kako treba - zaključila je naša sagovonica.

Fotografije: Ivana Zec

Ivana Zec provela je mališane kroz svojevrsni vremeplov Muzeja

Resort Fruške Terme

Vaše toplo more u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći termalni spa rizort u Jugoistočnoj Evropi. Presek ostvarenja u hotelskom biznisu u periodu 2012-2021: sagrađeno 300 soba i apartmana, 12 otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom, 12 vrsta sauna, 14 restorana i barova, 17 konferencijskih sala, bogata ponuda za aktivni odmor i još mnogo toga.

INTEGRISANA PORODIČNA I WELLNESS & SPA DESTINACIJA

Fruške Terme Resort 4* na svega 30 minuta od međunarodnog aerodroma Nikola Tesla Beograd, poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana i za vrlo kratko vreme će postati vaša omiljena destinacija, kojoj ćete se iznova rado vraćati. Grandiozni izgled Wellness & SPA centra, površine od preko 10.000m2 kao i brojnost bazena, (osam dostu- pnih tokom cele godine) stvoriće osećaj da Vam more nikad nije bilo bliže.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu. Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, sa nestvarnim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu između zdravlja,

lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo koje čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrakcija za decu.

Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer rizort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom koja okružuje hotel biramo cveće najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na proplancima Fruške gore, a potom ih apliciramo u aromatične i relaksirajuće wellness tretmane.

NOVO – TERMALNA RIVIJERA

Termalna Rivijera predstavlja novi sadržaj najvećeg Wellness & SPA centra u Srbiji. Ovaj kompleks otvorenih „water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta. Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko 2.500m2 vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness korisnika.

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne nagrade na koje su, kako ističu, veoma ponosni. Orden “Ambasador dobre usluge i reda” za gospodina Milinka Cicmila, direktora i osnivača kompanije Promont Group, najveće je priznanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru turističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije osvojena je “Zlatna Amfora” kao i “Kapija uspeha” dodeljena od strane Privredne Komore Vojvodine. Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi bili mogući bez vernih gostiju. “Mi ćemo se potruditi da i u ovoj godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene goste” izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade Kapetan Miša Anastasijević za najboljeg mladog menadžera u Srbiji za 2022. Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima, Resort Fruske Terme personifikuje savršen život, stvarajući savršene trenutke za ceo život. Dobro došli!

više informacija posetite www.frusketerme.com ili pozovite +381 22 21

240

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,50;

• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi, sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,70;

• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu

• Državljanin/ka Republike Srbije

www.fimek.edu.rs

Info na: ww w.pravni-fakultet.edu.rs

na: info@pravni-fakultet.edu.rs

na: 021/469 513