Časopis, kultura, umetnost, kreativnost, rad na sebi

Stare Juge

Broj 2.

Avgust 2022

Časopis o kulturi življenja

Poštovani čitaoci, s obzirom na broj impresija i sati čitanja, s pravom zaključujem da je časopis potpuno opravdano pokrenut.

Iskreno se nadam da će izbor poezije i ostalog sadržaja i u buduće privlačiti istu pažnju.

Srdačno, Poezija na papiru, damar u glavi

SADRŽAJ 4.str -24.str Pesnici nove generacije

25,26.str Umetnost 27,28,29.str Kreativnost

30.str Upoznajmo prirodne leote 31,32.str Holističke metode lečenja 33,34.str Dar prirode 35.str Horoskop

Kosta Kosovac, mladi pesnik, rođen je 1997. godine u Beogradu. Studira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Pesme su mu izlazile u dnevnom listu „Politika” (Kulturni dodatak), „Književnim novinama,” dnevnom listu „Dan” iz Crne Gore kao i na mnogim internet portalima i književnim zbornicima.

Dobitnik je nagrade „Stanko Simićević“ kao najmlađi finalista festivala Poezije mladih u Vrbasu. Za svoju zbirku poezije „Džemperi za kamenje“ dobio je nagradu „Matićev šal“.

KAD PRODAJEMO KUĆU Kad prodajemo kuću, kako da znamo koliko ona vredi?

U pločicama u armaturi u gredi.

U slepim zidovima gde otac osedi, kad prodajemo kuću, šta zapravo u njoj vredi?

Onaj ležaj u sobi, gde još vidim otisnuto telo dede, i praznu trpezariju, gde svi mrtvi sede.

I stakleno oko prozora što gleda na reku, Zapamti, kad drvo ruše tad i hlad seku.

I beli parket na kom je moja sestra naučila hod, ja gledam njeno detinjstvo a ti samo pod.

Kad prodajemo kuću, mi prodajemo i ulicu, i dajemo oglas, ko da dajemo umrlicu.

Kad prodajemo kuću, kako da znamo koliko ona vredi?

Ponajmanje u pločicama, armaturi, gredi.

CRVENA ČINIJA

LICE

Kada sam prvi put Ima nečeg lepog na licu nakon tvog ozdravljenja osobe koja je propatila. jeo čorbu iz činije Neke tuge, iako više u kojoj si držala lekove nema plača. bilo je neminovno Ima nečeg duboko da ću je preliti. ugradjenog u konture.

U mojoj svesti Jer lice duže pamti od bila je tako duboka. svoga nosača.

JEDNO Onog časa kada sam te prvi put video i kada si se zabrinula da li ćeš mi biti lepa zar ne znaš da već bilo je svejedno?

I da bih te isto voleo i bez udova jer još mnogo ranije postali smo jedno.

NADA KUKOLIĆ Rođena 25.05.1966, u Novoj Gradiški. Objavila tri knjige. 2017e godine Staklena perlica, 2020e Tišine i poneki vrisak i treću ove godine, Purpurni stihovi. Tekstovi su objavljivani pojedinačno na portalima Čudo i Pokazivač, kao i u zbornicima poezije i proze. Živi i radi u Beogradu.

"Izvinite, da li je slobodno to mesto?"

Ovo je zemlja čuda, i mrtvih dvorskih luda.

Ovo je grudva siva sa prošlošću jednog diva.

Ma sedi malo, Živote, evo ja ti se pomeram... u ćošak gde gnezdi se pauk, u misao gde živi bauk.

Sedi, odmori stare kosti, smiri škljocanje mrgudne vilice... ta pogledaj, ja ti se smešim dok suzom bol rešim.

Hajde još jedan krug oko sveta mrazom pokidanog, da vratim ti dug krvlju isteklog sa obraza mi bledog.

Da li je slobodno, pristojno pitaš, dok dah ti nepristojno zaudara na sve što sanjah. Čestitam, starino čestita, nadu si mi oteo, al krilo jošte vučem, iako prokleto.

Prosta sam, potpuno, kad pljusne bol iz mene pa prerežem psovkom svoju venu koja u tebi kuca.

Još itekako sam prosta kad spuštam usne niz tvoju kožu, a znam da ljubim svoju bol.

Rekoše ljudi "kad pesnik te zavoli, zakoračio si u večnost".

Malo ti je?

Prosta sam sasvim, i prostom rečju pišem o svim pamćenjima jer pamtim.

Ukleto je to brdo, pesniče, vetroviti lavirint svih trenutaka.

A i naopako, onako malo.

Jer... dok ti čašu dižeš uz reč "u zdravlje", ja na zdravlje palim cigaretu.

Ne izdajem prijatelje.

Sve što volim.

A ni ono što prestanem voleti.

Ali pamtim.

Pa... u zdravlje... dim se vine visoko, ali visoko i nestane.

Sipaj mi jednog Jesenjina u tu zamagljenu čašu što stoji usamljeno na tvrdoj kori neizbežnog, i pređi prstom takt pesnika nesrećnog u svojoj sreći.

Dahom mi šapni svaku notu reza ostavljenog na koži da sitno pevuši bivši bol.

Nacrtaj mi Šantićev poljubac na srcu, i budi umetnik kojeg se umetnost odrekla nije.

Tapka polako noćni čas, i neke žene u meni se smeše, a neke plaču.

Samo sipaj Jesenjina u moju čašu, do vrha, do kraja...

MILADIN BERIĆ

Pesnik i satiričar, rođen 1962. godine. Do sada je objavio knjige: "Korakom ranjene kornjače" (poezija, 1998 ); "Svitac u ogledalu" (poezija, 2001); "Jutro na Zadušnice" (poezija, 2002); "Laku noć propali studenti" (satira, 2003); "Lovci na sjenke" (sa Živkom Vujićem i Darkom Samardžićem - aforizmi, 2003); “Četvoroboj” (sa Živkom Vujićem, Slobodanom Jankovićem i Goranom Kljajićem - satira, 2004); "Jednom u zauvijek i dalje" (poezija, 2005); "Priče iz Pedonije" (satira, 2007); "Od konca do gajtana" (satirična poezija, 2008 ) i "Na dan Svetog Trifuna" (poezija, 2008). Živi i radi u Banja Luci.

TETOVIRANA JESEN

1.

Ti ne znaš kako je čarobno znati da negdje postojiš jednako draga i krhka i na poluđelom moru u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje bojiš u svijetu u kojem leptiri i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama ja sam kap što ne otiče, ma kako bili daleko, ma kako izgledali tuđi.

Srećom ne gube klovnovi na kraju svake priče mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji.

A ti, ti si zvijezda zaspala na mom dlanu i ja te čuvam i ne dam i nemoj da se bojis.

A ako vec budeš bodež i napravis nekakvu ranu i tad cu da budem sretan što jos uviek negdje postojiš.

2.

Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi zaspalo Ciganče modrozelenih očiju i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.

Sjećaš se… bio sam kočijaš zaljubljen u svoju kočiju i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne.

Suton… iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji i hiljade svitaca donose svijeće našem nerođenom sinu.

Oprosti.

Na nebu je uštap i moja se sjenka boji trubadura koji uglavnom razbija mandolinu.

Sad… nemam ništa sem rima a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.

Necu ti reći hvala, a necu ni da ti platim jer si najveći krivac što sam nežan i ranjiv.

3.

Te jeseni mi je ostao osmjeh, a i njega sam ubrzo izgubio.

5.

4.

Kiša i nebo mutno do plača.

A kada ostavim zvezde hoću da budes kraj mene San je posljednja mogućnost da se sačuva jer mogle bi i one ono što mora da ode. začas da odu vragu.

Ne budi me duboko ispod vode.

U očima pijanog svirača mutno ogledalo. jutros je previše vode Bar zbog najlepših tajni nemir,i jedna jesen daleka. kojima smo bili na tragu Ni slavuji ne zvižduću pesmu ostani koji trenutak. koju znaju sve ptice. ostani Pusti. samo u praskozorje između smreka jos naći ce uplašene zvezde malo. i upaljene sveće.

Jer kada odeš iz rime veče, i jedan komadić bola. u noć jezivo strašnu Reči će uvek reći ja cu manirom klovna manje staviti šešir od slame, nego što govore oči. poderan kaput Ne okreći se. i trošnu krvavu leptir mašnu Čaše su na kraju stola i svojim sanjivim rukama al više nikog nema ogroman mjesec na rame. da ih natoči.

6.

TAJNA JE SAMO TAJNA AKO JE PRIHVATI ZORA Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.

Ti znaš da postoje i dobre i loše priče, al ne znaš kada dođu, jos manje kada odu.

VALOVI SE PONEKAD I BEZ OSEKE IZNENADA POVUKU Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.

Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada će smjeti.

MIRIS ODLASKA NOSI U SEBI VIŠE SOLI OD MIRISA MORA Ne budi me,u snovima je nedostižno malo tuge.

Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu, a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu.

I LAĐE KAD POTONU JOS DUGO SANJAJU LUKU Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.

Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu.

Mi smo sve bajke večno krali od smrti, a da nismo ni znali da su nam duše u matu.

Jer, Tajna je samo tajna ako je prihvati zora, valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku, miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora, i lađe kad potonu jos dugo sanjaju luku.

7.

Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam, sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi i da verujem i da ne verujem i da sanjam i ne sanjam, isto se vraćam i isto krvarim i isti me trag vodi u uzalud kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku na komadu beloga zlata a život teče dalje.

Ti i ne znaš da već danima sanjam istog leptira, samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu.

On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao sem malog ožiljka na lijevom krilu, a meni je i to dovoljno.

Znam, trebalo je da bude proleće, a bila je jesen na splavu meduza i nije bilo sjaja u travi.

Ne, ne boj se.

Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog ponekad znaju tako divno da šute.

Sve je istetovirano i izgubljeno.

I ova jesen je istetovirana i izgubljena mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam sve sanjao.

A ti? Šta ćeš ti?

8.

Da li se ponekad seti gledajući kroz tuđa okna niz ulice puste i kišne, da l’ je bar malo zaboli.

Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me još uvijek voli.

Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.

Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more.

Ja sam najlepšu pesmu zaključao u njenoj kosi i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše, a ona je predobro znala šta ta jesen nosi al nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna… možda joj noćas neke slike ponovo znače, možda se zaista voli samo jednom u životu.

A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.

Da li se ponekad seti gledajući kroz tuđa okna niz ulice puste i kišne, da l’ je bar malo zaboli.

Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me još uvijek voli.

9.

Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline i tvoje ruke i usne, sočnije od zreloga nara, u očima usnula kiša i oblak vrele tišine i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara.

Krvario je u vodi mesec zaklan do pola, nad tvojim polu-zbogom noć se sklopila crna.

Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola, seti se bio sam svitac manji od makova zrna.

I onda sam do obale s očima što ne drže plimu, težak kao bura, lagan kao jugo.

Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu ili dim iz te vatre, ili možda i jedno i drugo.

Ah, da, jednom davno, skoro se ne sećam više sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.

Kad jednom kroz miris mora osjetiš miris nara povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

PAVICA VELJOVIĆ Rođena je 13.3.1978. u Novom Sadu. Po struci je medicinska sestra. Piše pesme i prozu od djetinjstva. Članica je Književno-umetničke asocijacije Artija. Udata, ima 3 kćerke. Živi i stvara u Surčinu.

Pavica je do sada objavila tri knjige i sve tri su doživele ponovljeno izdanje.

Sizife, promeni ruku (2014., 2019.), Justicijo, digni glavu (2017., 2019.) i Cigsnka, to sam ti (2020., 2022.).

~Ispružena ruka ne prosi samo hleb.

U pogledu prosca vidi se čega je istinski željan.~ ~Svaki korak ka uspehu oduzima mi ruke,a uvećava broj podmetnutih nogu.

Pridržavam se glavom da ublažim pad na srce.~ ~Neki u životu ostave trag samo kad skinu gaće preko glave!~ ~Istina nije surova.

Surovi su oni koji je zloupotrbljavju.~ ~Crni i Belo daju bar šareno.

Od dva Crna nikad bar jedno dobro.~

~Ulazak u brak je kao dizanje kredita-"navučeš" se na krupno slovo,pojuriš da ga zgrabiš,potpišu ti se žiranti,a onda se cela veka jebavaš da rate otplatiš sam. Sa kamatom.~ Muž mi je kao rata-uvek neku navuče na dug. ~Priznao je očinstvo.

Samo još otac da se složi.~ ~Kad muž "gori"-zapali se žena.

Kad žena "gori"-zapali se kuća!~ (iz zbirke aforizama "Sizife, promeni ruku")

"....Sklupčana pod teretom života razmišljam kako da sudbinu učinim svojim saučesnikom. Teško je diktirati pravac usidrenom bolu na brodu beznađa čija se jedra ne pomeraju. Dunuću u pravcu nade i pokrenuti ovu mašinu oslonjena o sopstvene snage duha koji ne miruje. Hajde, mala, ne kloni! Raspovij zamotuljak tog svetla u sebi i obasjaj put kretanja. Sudbina nije saučesnik. Nećeš je se osloboditi boreći se da je pridobiješ, ali ti ne može ništa onog trena kada je odbaciš kao izgovor za nemoć......" "..... Pucaj, preživeću! Ne umiru ljudi tek kad im olovo dodirne slepoočnicu ni kad im sudnji čas otkuca poslednju minutu. Mnogo češće me je sahranila nepravda. Pucaj, preživeću!

U svetu bez pravde i istine ja sam umrla još za života.

Ako stvarno hoćeš da preživim u mene pucaj istinom.

Sve ostalo odavno me je već sahranilo....." (iz romana "Justicijo, digni glavu")

Ti si me hteo samo za sebe a ja nisam posed.

U okove stavljaju oni koji žive sopstveno ropstvo.

I dok si roptao u sopstvenim tamama ja sam imala svoje svetlo.

Ti veruješ da si Bog, ja znam da smo svi smrtni; ti ne smeš do vatre, ja umem da gorim; tebe je vode strah, meni su bure izazov.

Ko je jednom dodirnuo nebo pa grob ne možeš ga vezati za svoj strah.

Ne vuci me, jer me tako od sebe guraš.

Ne laži me, jer tad odlazim sama.

Odrasti, dečače!

Ne možeš kučku okovati tarabama a da ne nađe bar jednu trulu.

Sve što stiskaš, oteće se.

Sve što gušiš, prodisaće.

To što orobljavaš, oslobodiće se.

Zaroni u sebe i znaćeš u čemu se daviš.

Ne dam nikom da me drži u šaci.

Na dlanu da, u šaci ne.

Ljubav nije posedovanje.

Ljubav je sloboda.

Tražila je nekog da voli I ja sam se našao Na tom putu Njenih malenih snova o kolibi I šapata srca.

Prolazilo je vreme, odlazio sam, ćutao, bežao od nje, i dani su odlazili i meseci i ludila a ona je ćutala, sanjala, pitala ponekad "Kako si?"

Ona me voli.

Tiho.

Nežno.

U sebi.

Voli me, košuto, Ti koja si me mislima dozvala.

Konačno sam izvoljen baš kako treba.

(iz zbirke pesama "Ciganka, to sam ti")

NADA BLAŽIČKO Svestrana umetnica iz Rijeke koja se ostvarila kao slikarka, kao vajarka, kao majstor u izradi predmeta od keramike, od mozaika do nakita. Poslednjih godina svoju umetničku dušu prenela je i na papir.

Jednostavnost u izražavanju i čistota duše, doneli su joj veliki broj obožavalaca njenog stiha.

Kako se radi o umetniku na više polja, u ovom broju biće prikazano po delić svakog od njih.

ZAPLETI MI RUKE U KOSU

ALBUM MOG ŽIVOTA

Boje polako gube sjaj Jedna velika čežnja..

Slike postaju bljeđe...

Jedna ogromna želja..

A ja...

Jedna luuda strast...

Ja oblačim sjetu...

Komadić ukradenog Umjesto šarene haljine, vremena...samo za nas.. lagano klizim u sivo Zapleti svoje ruke u svilu.. i slažem slike u album ...

Neka ti prsti postanu vatra.. Želim završiti mozaik ZA svaki dio moga tijela..

Jednog sretnog života.

Ubi nas..

Ali jedna slika obasjava dan...

Rani..

I ne da mi spustiti Neka slatka je bol.. tvrde korice albuma..

Nek' nas nema bar taj trenutak vječnosti.. Kao zvijezda i kada nema sunca...

Njen sjaj ne blijedi...

Jedna tajna....

Jasno govori I promuk'o glas... da su samo trenuci sivila Tvoj ...ili...moj???? ušli u moje oko...

Dva promukla glasa Gura me natrag u najljepšim bojama ljubavi....

U svjetlost HEJ..POLJUBI ME..

U život U pjesmi koju može TVOJA SLIKA, LJUBAVI napisati samo...

I ZNAM! ČEŽNJA...

I kada padam... ŽELJA....

I kada sam pri dnu STRAST...

TI..TVOJA RUKA...

I TIHI..TIHI GLAS....

UVIJEK BIT ĆETE MI TU..

FILTRIRANO Budim se prije zore Dočekujem je uz kavu Okrećem šalicu...

Gledam...

A ne znam ni šta tražim Sve što bih u ovom talogu o tebi našla već sam iskusila Već znam Loša kava Čudna gorčina Ne sviđa mi se Zato sada pijem fini..čisti.. espresso, Bez "taloga" Bez "muljanja" FILTRIRANO...

S VREMENA NA VRIJEME Osvjetli mi dan s vremena na vrijeme Iznenadi me na istom onom mjestu kao i do sada Vrijeme, daljine, kazaljke sata Sve je radilo protiv nas Ali, srce mi je još uvijek u tvom džepu kaputa, stisnuto u smrznutoj šaci Donesi mi Sunce s vremena na vrijeme Privuci me uz sebe i polako otkrij grudi Spusti srce na mjesto gdje pripada i ljubi, ljubi, ljubi..

S vremena na vrijeme, Sve dok ti ne zasja okov na ruci..

U mislima..

Da se podsjetim da živim...

KREATIVNOST

Ovo što vi sada vidite na fotografiji iznad, nisu glave suncokreta sa vojvođanskih polja, niti je koji pobegao ranom mrazu Balaševića... Ne...

To je cvet čije su latice od sapuna.

Izradom ovih divnih aranžmana bavi se Danijela, koja ima 46.godina i živi u Lazarevcu.

Dugo se bavila ukrašavanjem predmeta dekupaž tehnikom, ali je u nekim trenucima dokolice zapazila na internetu fotografije ovih cvetića i zainteresovala se. Bilo je potrebno i vremena da ovlada tehnikom, ali i sredstava da obezbedi sav neophodan pribor i materijal.

Sada su aranžmani spremni da ukrase vaše domove.

FB stranica Buketi od sapuna Danijela Savršen način da dekorišete svoj dom cvećem koje ne vene, a miriše.

Idealan poklon za svaku priliku.

Instagram profil Buketi od sapuna (Danijela Maksimović)

BEŠENOVAČKO JEZERO

Bešenovačko jezero, poznato i pod nazivom Beli kamen, j smešteno je jugoistočno od Bešenovačkog Prnjavora, Grad Sremska Mitrovica. Od centra Grada Sremska Mitrovica udaljeno je 23 kilometara. Jezero je nastalo 2004. godine na površinskom kopu, gde se eksploatisao krečnjak za potrebe fabrike cementa u Beočinu, tako što je presečena vodonosna žila koja je preplavila najdublje delove kopa. Vremenom se obrazovalo jezero prečnika 200, a dubine oko 15 metara. Bešenovačko jezero je poribljeno, a meštani ga, sem za ribolov, koriste i kao izletište. U blizini jezera se nalazi drvena kapela koja svojim izgledom podseća na manastir Bešenovo.

HOLISTIČKE METODE LEČENJA SOCIOPATE Sociopate, hladni, bezosećajni ljudi su svuda oko nas.

To može biti I neko iz vašeg ličnog okruženja. Neko sa kim provodite vreme na poslu, u druženju ili, najgore, neko sa kim živite.

Savest, onaj nepotkupljivi deo nas, onaj unutrašnji glas koji nas upozorava da bismo se posle nečega mogli pokajati I osećati stid, onaj deo koji nas tera da razlikujemo dobro od lošeg, koji dobijamo od roditelja, u umovima takvih ljudi ne postoji. Oni su vrlo plitkih emocija, nestabilni, često se odaju porocima I to jako mladi ili, čak, najtežem kriminalu, sa apsolutnim odsustvom empatije. Samim tim I bez interesovanja, ali i mogućnosti da se emotivno povežu sa bližnjima.

Njihovi brakovi su ili vrlo kratki ili, ako iz nekog razloga brak opstane, vrlo loši. Kada zbog svojih postupaka gube partnera ili neku drugu osobu, oni ne osećaju tugu, već bes, ljutnju. Vređaju, bez trunke griže savesti tvrde da oni to I nisu uradili, a drugu stranu optužuju pretpostavkama da su uradili baš to. Oni nikada neće osetiti teskobu koja nastaje kada povredimo druge.

Nema srama, nema kajanja. On vešto I neprekidno laže, a bez osećaja krivice, ne postoji mogućnost da ga govor tela oda. Koristi seksualnost I šarm kako bi manipulisao, krije emocionalnu prazninu kroz uglednu ulogu zeta, supruga,oca, dobrog I zanimljivog prijatelja, preduzetnika...

ON NE MOŽE DA VOLI! Ne brine za prijatelje, kao ni za članove porodice koji su možda bolesni, u nekom problemu, ili na izvestan način zavise od njega. Bez obzira na sve, oni će u bilo kojoj situaciji učiniti ono što njih zadovoljava.

ON ŽELI DA DOMINIRA! Poslužiće se svime da druge potčini sebi. Manipulisaće, vređaće, srozavati nečije samopouzdanje, uradiće bilo šta... Lagaće!

A kako da ih prepoznamo?! Oni izgledaju kao mi... Ali vodite se intuicijom, koliko god nešto izgledalo sjajno.

Ili, primenite pravilo koje je nepogrešivo: -Jedna laž može biti nesporazum -Dve laži su ozbiljna greška -TRI LAŽI govore da imate posla sa lažovom, manipulatorom, sociopatom jer je OBMANA osnova nesavesnog ponašanja.

Na meti takvih ljudi nikada nisu oni niskog morala ili na marginama društva, već karakterni ljudi sa savešću. Iskustvo sa njima je strašno, čak I kada nisu agresivni. Izluđivanje je pojam koji najviše odgovara tom stanju.

Ako se u vašem okruženju nalazi neko takav, ne analizirajte njegovo psihološko stanje, ne pokušavajte da ga promenite, ne nasedajte na priču o njegovom tužnom životu, isključite sažaljenje. Idite!

Ako sa takvim živite, bežite. Ne odgovarajte na bes, na ljutnju, na pretnje, prekinite svaku vrstu komunikacije.

Nekad je sve što je potrebno da učinite za svoje zdravlje, samo da se sklonite od toksičnih ljudi!

ŠIPURAK Iako se za lekovitost šipurka zna još od davnina, u novije vreme šipurak postaje popularan zbog velikog sadržaja vitamina C, što mu daje izuzetne mogućnosti kada je u pitanju preventiva i lečenje različitih infekcija. Vitamin C se nalazi u mesnatom delu ploda i ima ga oko 2% . Da bi plod imao optimalnu količinu ovog vitamina mora da bude dovoljno zreo. Najviše vitamina C pronađeno je u plodovima koji su dovoljno zreli, kojima je opna tvrda, sočna i koji imaju jarku svetlocrvenu boju.

Takođe, količina vitamina, minerala i drugih oligoelemenata u plodu šipka može da varira. Na te varijacije utiče mesto na kojem šipak raste, zatim klima i drugi prirodni uslovi. Utvrđeno je da najviše vitamina C ima u šipurku koji raste u hladnijim i vlažnijim područijima dok šipurak koji raste u južnim delovima gde je toplije i gde je veći broj sunčanih sati, ima više šećera. Obzirom da je vitamin C izuzetan antioksidant koji značajno podiže imunitet organizma, šipak se može koristiti za lečenje mnogih infekcija, prehlade i gripa. Takođe se može koristiti i preventivno, jer na taj način značajno podiže otpornost organizma.

Pored vitamina C, šipurak sadrži i druge vitamine i minerale pa se koristi i za lečenje drugih oboljenja.

Bitno je napomenuti da je vitamin C prilično nestabilan iako se kuvanjem ploda šipurka on ne gubi i dugo ostaje prisutan i stabilan u proizvodima, ipak je potrebno relativno brzo potrošiti proizvode jer se već posle prve godine količina vitamina C smanjuje za tri četvrtine, odnosno izgubi se 75% ovog vitamina.

Pored vitamina C, šipurak sadrži i provitamin A, zatim vitamine iz B grupe, vitamin K, vitamin P, PP, B2 itd... Šipurak sadrži pektin u velikim količinama, zatim tanin, flavonoid, proantocijanid, karoten, limunsku i jabučnu kiselinu, veliki broj minerala itd...

U plodu šipurka pored nabrojanih vitamina i velikog broja minerala nalaze se još i: Voćni šećeri od 10-22% Belančevina oko 4% Izuzetno mali procenat masnoća, svega 05-07% Pektina oko 25% Pored vitamina sadrži i menerale. Bogat je gvožđem i kalijumom, zatim fosforom, natrijumom, sumporom i magnezijumom. Ulje šipka se takođe koristi u prirodoj medicini.

Budite zahvalni na svemu što imate, na iskustvu, na ljudima koje volite.

Sa zahvalnošću, doći će i promene!

UDAHNI MIR, IZDAHNI NEMIR! Afirmišući se podižete svoju vibraciju, jer, kakve su vam misli, takav vam je život.

Zakorači u promene!