Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 460 * 13. септембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

13.9.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

13.9.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 13.9.2020.

12 20 26 30 34 38 42 44 46 52 58 60 62 64 66 72 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Председник из нашег сокака Меморијал Великог рата Циркуларна економија Безбедни до краја године Ваздух и вода безбедни Програм стручне праксе Оспособљавање за послове шивења Унапређење међународне конкурентности Излаз из беде и сиромаштва “Слободна зона” за одабране На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Из Мињине кухињице Наличја српског лица Спортска година на респиратору Од Годачице до светских висина Борац - Слога Младост 1925 - Слога Обрва Времеплов

МАГАЗИН 13.9.2020.

13.9.2020.

МАГАЗИН

Др Дејан Жујовић

Знаменити Краљевчани: Др Дејан Жујовић (3)

- Покрет је много флексибилнији концепт од странке, јер омогућава договоре и компромисе са различитим идеолошким удружењима и партијама. - Страх је само оправдање за лењост. - Власт није власник грађана, само је сервис да задовоље потребе које имају у окружењу сличних људи. - Председник је само први међу једнакима, није божанско биће, није фараон. - Председника треба да се воли, да се поштује, не зато што је председник него што је добар доктор, што је урадио праву ствар, рекао нешто што је исправно а не зато што је господар моћи

Фото: М. Радовановић

ПРЕДСЕДНИК ИЗ НАШЕГ СОКАКА

МАГАЗИН 13.9.2020.

д појаве Удружења грађана „Покрет - За све моје људе“, на чије је чело стао др Дејан Жујовић, не престаје интересовање различитих медија за његовог председника. Они који са више пажње посматрају стање на политичкој сцени могли су у његовим изјавама, и недељној колумни на порталу Нова С, да се увере у јасне ставове које у јавности додатно учвршћује значајна доза самоуверености и оптимизма. Да др Жујовић постаје све препознатљивија личност која улива поверење могло је да се примети и приликом сусрета са суграђанима који су му исказивали подршку и поштовање. Одлучан у ставовима, и бритког језика и без много респекта према представницима власти, др Жујовић са посебном пажњом посматра, и детаљно анализира, понашање обичног човек у настојању да пронађе адекватан начин за пут до њега. Прилика за то били су и масовни протести у Београду након најаве да би се, после релаксације рестриктивних мера изазваних првим таласом пандемије корона вируса, поново могао очекивати карантин. Летимичан поглед на структуру оних који су имали довољно храбрости да искажу протест води ка поразном сазнању да међу њима преовлађују особе за које би се могло закључити да имају добре плате. То је довољно за закључак да на окупљања ове врсте, и изражавање незадовољства, много слободније и у већем броју излазе особе са платама које премашују републички просек, а досадашња искуства потврђују како их није тешко мотивисати на окупљање на којима се тражи стварање услова за бољи живот. У таквим околностима мистериозним се тумачи понашање дела популације са примањима испод минималне зараде којих готово да нема на улици. О разочарању таквим понашањем сведоче изјаве медијима видно разочараног др Жујовића који не одбија могућност сарадње са

свима који за то покажу интерес, али и коалицију са онима које предводе сличне особе. А каква је др Жујовић доказује четири сата спавања чак и током само десет дана годишњег одмора током две календарске године. Искористио их је у настојању да реализује бар део онога на шта се обавезао оснивањем Покрета, уз подсећање да предстоји много поновљених кругова уздуж и попреко Србије. - Зар треба са ратлуком и кафом да дођем на твоја врата и на коленима молим да изађеш и будеш човек? Шта треба још да ти се деси кад са двадесет хиљада динара не можеш ни себе да прехраниш, а камоли жену и своју децу? Шта радиш, гледаш „Фарме“ и то је то, то је живот? Јешћемо саламчину и паштету? Менталне ленчуге само гледају Пинк и цокћу, седе и млате своје жене кад мало јаче удари шерпом, јер галаме кад прича Жељко Митровић. Ако мислиш да можеш да испијаш еспресо, да не помераш своју гузу, да твитуејш и да тако мењаш систем ти настави. Ми ћемо мало „old school“ коцепт, од града до града, од врата до врата да проналазимо људе. Прво да их нађемом а онада да видимо како раде и шта раде, па са њима да почнемо. Није лако радити са људима, треба много разговарти, много разумети, треба много ишчивијати из речи које добијеш, шта је информација коју говорник хоће да ти каже, да не увредиш, да правиш компромис, да спојиш некада неспојиве ствари а дођеш до резултата. Покрет није основан само зато што је нама лакше да легализујемо покрет, него је цео концепт покрета много флексибилнији од странке, јер можеш да тражиш договоре са различитим идеолошким удружењима и партијама, и да правиш компромисе, каже др Жујовић уверен да је страх само оправдање за лењост. А да се по који пут може спојити наизгледа неспојиво на најбољи на-

чин сведочи еколошка акција у Ракити која је, као својеврстан лакмус, унела мало више светла у тренутну ситуацију и потврдила оправданост оснивања Удружење грађана „Покрет - За све моје људе“. Тамо су се, подсећа др Жујовић, једни поред других нашли левичарска удружења, каошто је Иницијатива Не давимо Београд, крајње десничарске Народне патроле, екстремни десничари Гвозденог пука, градски мангупи, сељаци, брђани... И поред дијаметрално супротних ставова ујединили су се око идеје због које су дошли о чему сведочи податак да није било ни једне преке речи, камоли нечег опаснијег. Управо то појачава оптимизам при размишљању да је могуће удруживање сваки пут кад је пред различитим структурама становништава заједнички циљ, а залагање за бољи жиивот то свакако јесте. - Ако нам је циљ да макнемо корумпирану краљевачку екипу онда ћемо да направимо концепт да се споји црни ђаво са богом ако треба, а то мора да функционише, и да ставимо људе који имају име и презиме, који ће да покажу да господин Терзић није највећи интелектуалац града Краљева, да није најпоштенији, да није најбољи тата и да није најбољи комшија. Имамо боље. Наше је да такве нађемо прво у Краљеву, јер овде је то много лакше него у Београду са два милиона становника и каквих све змијарника у сваком џепу. Ове средине су много једноставније, и кад поставиш тај концепт много ће лакше да функционише у Чачку, Краљеву, Крагујевцу... Али, ти људи нису довољни. Дубоко поштујем Удружење риболоваца града Краљева, али они нису довољни. Требају ми и ловци, удружење домаћица, треба више њих да удружиш да би добио респектабилну странку, али мораш да имаш име које ће да стане испред свега тога. То је наш концепт, каже др Жујовић. Тај концепт подразумева укључивање свих слојева становништва,

МАГАЗИН 13.9.2020.

подједнако и старих и младих, чак и најмлађим са којима се дописује посредством друштвених мрежа. И поред значајног терета који је преузео, посебно оног политичке природе, др Жујовић остаје лекар. Уверење да је друштво захватила опасна болест, због чега је потребно решавати глобални проблем, довољно је заапотребу да у покрете сличне овом треба укључити што више лекара. Разлог више је искуство из периода борбе против корона вируса које потврђују да народ највише верује лекарима. Од тренутка када је др Жујовић најавио могућност да се на наредним изборима кандидује за председника Србије појачано је интересоавње за особу која у тренутним околностима има довољно храбрости за то, тим пре што у редовима опозиције мало ко види способне да изађу на црту актуелном председнику, још мање да га победи на изборима ма када били. - Имаш ли осећај да тренутно у опозицији која постоји имаш човека који може да му стане на пут? Нема наравно. Што ово друштво не може да роди једног јунака, српског јунака да стане на пут и да га смлати. Стварно немаш веру да ово друштво, ова држава Србијам не може да стави једног делију пред њега и да заврши посао? Дубоко верујем да може. Нисам ја неки егоманијак и сад хоћу ја први. Стварно се много дуго чекало и онда сам сконтао да нема ко. Рекао сам, ево ја ћу па по цену да моје дете пати што ме нема данима, месецима, па по цену да ме блате, да ми причају све и свашта по новинама. Ево ја ћу, па да видимо шта ће да буде. Видим да ћу да добијем и сигурно је да ће бити тако, јер никада у животу нисам поставио циљ који на крају нисам достигао. Без обзира колико ће кандидата да буде ја имам само једног испред себе, и то морам да решим. Ја ћу бити вреднији од њега, ја ћу бити паметнији

од њега, ја ћу више волети овај народ од њега, ја ћу бити поштенији од њега. Трудићу се да будем и лепши од њега, мада је то стварно тешко, али потрудићу се да будем први небосански председник од када постоји самостална Србија. Краљевчани ће први да ми баце клип у точак, ја их бар знам, али проћи ће то брзо кад виде какав човек може да буде, какав треба да буде. Мало су заборавили да поштују праве вредности код човека, јер није поента ко има дубљи џеп. Није то величина човека. Величина човека је какав је је према теби, колико те воли, колико те поштује, колико брине о теби, а не колико има пара. Не може свака хуља да купи сваког Србина, сигуран је др Жујовић свестан да, иако је стаза којом је кренуо широка, на видику нема могућег лидера кога не гура нико са стране, кога не подржавају ни Европа ни Русија, особе коју ће подједанко прихватити Срби из Крајине, Републике Српске, Црне Горе, али Македонци, Хрвати и остали који живе у Србији. Нема у томе, каже још, ни тунке национализма, нити локалпатриотизма, јер је то реалност свуда у свету. Симпатије великог дела јавности будући кандидат за председика Србије освојио је потврдом да ће првог дана након избора на посао доћи бициклом. - Овај народ мало погрешно перципира друштво. Власт није власник тебе, само је твој сервис да задовољиш потребе које имаш живећи у окружењу људи сличних теби. Председник је само први међу једнакима, није божанско биће, није фараон. Председник није capo di capi. У Шведској је премијер пре двадесет година радио тако, јер је нормално да буде тако. Ако мене треба да штити двадесет кобри чији сам ја онда председник. Председника треба да волиш, да га поштујеш, не зато што је председник него зато што је добар доктор, што је

урадио праву ствар, рекао нешто што је исправно а не зато што је господар моћи. То ти је синдром Срба, кад иду магистралом и виде полицајца сви смањују брзину, не на шездесет колико је ограничење него на тридесет, малтене да изађи и гурају ауто. Чему то? У реду је поштовати, али не треба бити лигња. Ако ти тражи, ти му пружи личну карту али немој бити слуга. Увек је било раје и увек је било хајдука, а ја себе не видим у раји, каже др Жујовић. Иако је одавно отишао из Краљева, без превелике жеље да се врати и ту гради професионалну каријеру, видљива је жеља др Жујовића да са довољно пажње посматра дешавања у локалној средини, посебно на политичкој сцени. Управо то је један од мотива за залагање да на најодговорнијим местима у оквиру локалне администрације, и предузећа у којима има одлучујући утицај, буду особе рођене у локалној заједници. Све друго чини се неприродним и појачава уверење како је сазрело време да се што више људи тргне, политички организује и укључи политичке токове, јер бављење политиком није лоше. Да сличне ставове деле и други потврђује оснивање удружења која окупљају грађане, а имају претензије да играју значајнију улогу у одлучивању. Иако је таквих било и у претходном периоду резултати рада нису дали значајније резултате, што појачава уверење да нису на довољно квалитетан начин креирали концепт деловања. Довољна потврда је о тек неколико одборника у Скупштини града који немају никакав утицај на доношење одлука, чак и кад се ради о решавању егзистенцијалних проблема. Изузетно елоквентан, и спреман на разговор, др Жујовић наставља политичко деловање вођен идејом која је одавно уписана у грб града Краљева: „Нама добро, аникоме зло“. Т. Радовановић

МАГАЗИН 13.9.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Настављено обележавање места великих страдања

МАГАЗИН

13.9.2020.

МЕМОРИЈАЛ В

ВЕЛИКОГ РАТА - Артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић истрајава у намери да се на достојан начин обележе сва места страдања у Великом рату на територији Краљева. - Постављена спомен плоча на чесми у Магличу, са именима страдалих на овом месту у јесен 1915. године. - Река Дубочица од памтивека симбол значајних подела. - Овај крај је од давнина важио за ратнички и хајдучки. - Током два светска рата погинуло двадесет девет ратника овога краја, деветнаест у Првом и десет у Другом светском рату. - Постављање спомен плоче са именима страдалих једна је од активности пројекта Меморијал Великог рата Маглич - Дубочица 1915. од кога се очекује да постане специфичан тип туристичке понуде овог краја

бележавање значајних догађаја из историје увек је прилика за подсећање на неопходност неговања културе сећања и преношење на млађе генерације. Најгласнији су по правилу локални политичари који ни пре скоро две године, када је обележавана стота годишњица од пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата, нису штедели речи којим је требало да потврде посвећеност овој обавези. Изгледа да се, као и много пута пре тога, заборавило на жртве Великог рата и обећања о подизању војничке спомен капеле на планини Чемерно и других спомен обележја на територији града Краљева. Да обећања не буду у потпуности заборављена сведоче напори све усамљенијег артиљеријског мајора у пензији Рада Вукосављевића који истрајава у намери да на достојан начин испуни преузету обавезу. То доказује пре неколико дана постављена спомен плоча на чесми у Магличу, засеок Дубочица, са именима страдалих на овом месту у јесен 1915. године.

МАГАЗИН

13.9.2020.

Река Дубочица која пролази кроз село, настала од Топлице са извором на Троглаву и Рисовче на планини Рисовац, сматра се посебно значајном за историју овог краја, и шире, јер од памтивека представља симбол значајних подела. Резултати детаљнијих истраживања историје овог краја, које је спровео Вукосављевић, потврђују да је још у време Другог српског устанка, од 1817. до 1833. године, представљала крајњу тачку Београдског пашалука. До леве обале реке простирала се побуњеничка Србија, која још није стекла статус кнежевине, а од десне почињала територија Турске. Историјски извори сведоче да су Турци имали неколико караула на Рисовцу, а Срби на другој страни реке на брду Демероња. Кад је 1833. донесен трећи хатишериф, а султан проширио побуњеничку Србију за још шест нахија, југозападна граница је померена на Батњик између Рашке и Новог Пазара. Колико је ситуација на граници и пре тога била нестабилна најбоље доказују честе чарке између припадника српских и турских граничних

јединица. И баш ту, у близини нове мини хидроцентрале на Дубочици, налази се гроб једног од граничара на кога упућује сећање мештанина Милана Дражовића, а да није јединствен потврђује гроб другог на узвишењу у реону сеоског гробља. Иако има доказа о погибији два граничара за шеснаест година постојања границе на овом локалитету није далеко од истине претпоставка да их је било и више. Крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века, кад је извршена нова територијална подела Краљевине Србије, река Дубочица је представљала границу између зона одговорности Трећег и Четвртог батаљонског среза Дванаестог пешадијског пука. Тако су мештани са десне обале, посматрано узводно према Бреснику, Полумиру, Ушћу, Јошаничкој Бањи и Рашки, мобилисани у Трећи, а са десне стране реке све до Краљева у Четврти пешадијски батаљон. Кад је тридесетих година прошлог века извршена нова територијална подела Србије Дубочица је опет одређена

пројекта Меморијал Великог рата Маглич - Дубочица 1915. који је Вукосављевић детаљно описао на више од сто тридесет страница. - Мобилисани ратници из Маглича и Дубочице током ослободилачких ратова 1912. до 1918. године, најчешће су ратовали у саставу Шумадијске дивизије првог и другог позива, али и у саставу других дивизија Војске Краљевине Србије. Част и славу српског оружја ратници из Маглича и Дубочице пронели су ратујући, крварећи и гинући на скоро целом Балкану. Њихов ратни пут је у највећем броју био везан за Шумадијску дивизију, а част и слава у ослобађању Косова и Метохије од петовековног турског ропства припада и војницима, подофицирима и официрима из састава баш ове јединице. Тројна инвазија на Краљевину Србију покренута је у подне 22. септембра 1915. године, или 5. октобра по новом календару, када су аустроугарске и немачке окупаторске трупе из састава Групе армија Макензен, снажном и дуготрајном артиљеријском припре-

мом, отпочеле офанзиву и 6. новембра заузеле Краљево. Због великог броја цивила, и избеглица из свих делова земље, командант Прве армије војвода Живојин Мишић је, да би се спречиле велике жртве и избегло уништавање инфраструктуре, прогласио Краљево небрањеним градом. Војску је повукао на улаз у Ибарску клисуру а главне снаге распоредио на левој обали реке од Лакта, где је био Осми пешадијски пук, преко Петреваца и Космајице, где је одступницу за повлачење главнине српске војске бранио Седми пешадијски пук, ка Јајинцу и Врановцу где су били распоређени Ужички одред Четврти пук трећег позива и Други пешадијски, а Доњовасојевићка бригада на каонским положајима. На десној обали у висини Липара и Брезне била су распоређена два пука Дринске дивизије другог позива што је условио нешто непроходнији терен преко Столова и даље, сведочи Вукосављевић. Након заузимања Краљева аустроугарска војска је припремала нову офанзиву и пробој српских положаја на

Фото: М. Радовановић

за границу, овога пута између Зетске и Моравске бановине, па су и комшије са две стране реке, удаљени само неколико стотина метара једни од других, сврстани у различите административне јединице. Вишедеценијско историјско искуство основа је да Дубочица буде граница и током Другог светског рата, између Равногорског четничког одреда са једне и Фаворског са друге стране реке. Као и давно пре тога, мештане са десне стране реке за Јаворски корпус мобилисале су Студеничка, Дежевска и Моравичка бригада, а са леве у Равногорски Прва, Друга и Трећа жичка и таковске бригаде. Вукосављевић сведочи да је овај крај од давнина важио за ратнички и хајдучки, а бројни позиви на мобилизацију да је читав крај био густо насељен. Иако није познато колико је мушких глава учествовало у борбама зна се да је само током два светска рата погинуло двадесет девет ратника овога краја, деветнаест у Првом и десет у Другом светском рату. Постављање спомен плоче са именима страдалих једна је од активности

13.9.2020.

МАГАЗИН

Лакту, Космајици и Врановцу, а најжешће борбе вођене су између 7. и 10. новембра кад је Седми пешадијски пук принуђен да се повуче на десну обалу реке Лопатнице и даље преко Чуђака на Мартење. Крајња тачка је био превој Демероња где је већ био Девети пешадијски пук другог позива који је Мишић желео да помери на Чемерно како би зауставио аустроугарско надирање из правца од Ивањице. Осми пешадијски пук се са положаја код Лакта повукао до Ћириловца у Богутовцу, и посео простор између Матовића кафане и моста у Пивницама. Жестоке борбе су отпочеле 11. новембра и достигле максимум два дана касније управо на реци Дубочици. Аустроугари су већ потиснули српску војску са положаја на Чемерну, па се Четврти пешадијски пук другог позива повукао на Радочело где су положаји били толико јаки да нису могли да их пробију. Да би спречили отпор, Аустроугари су испред својих снага истурили избеглице и цивилно становништво што је било довољно српским војницима да масовно бацају оружје и предају се јер нису желели да пуцају на своје. На дешавања из тог периода, и приче оца Радомира Бажалца који се после четири године ратовања вратио са Солунског фронта, подсећа времешна Радмила Мијаиловић. - Овде су живеле саме баба Николија и мајка Разуменка, а кад су аустроугарски војници са Швабама наишли овуда 30. новембра уништили су све што нису могали да понесу. Пред зиму која је долазила мајка, баба и други мештани нису имали ништа, ни хлеба ни стоке, сем нешто кукуруза које је баба успела да сакрије у сламарицу па кад наиђе Шваба легне на кревет и закука а војници, плашећи се тифуса, залупе вратима и побегну. Последњи дан новембра 1915. био је најцрњи за ово село, јер су аустроугарске и немачке трупе покупиле све цивиле, избеглице и овдашње становништво, и терали их испред себе да наше војнике не би на њих пуцали. Тако су успели да пробију линију фронта на реци Дубочици, убили су Влаја Кошанина чији се споменик налази одмах иза че-

сме, конфисковали и уништили све што су нашли тако да је народ остао без ичега и једва преживео зиму, сведочи Радмила. За народ овога краја наступила је сурова зима без исхране за људство и стоку, а већ следеће године појавили су се одметници, који су или побегли из војске или и пре рата били разбојници, па су ишли по селима и тражили од народа храну. Да нису презали ни од убистава сведочи пример супруге Влаја Кошанина која је страдала годину дана након смрти мужа. Меморијал Великог рата Маглич Дубочица 1915. је резултат жеље да се очува успомена на страдале припаднике српске војске који су у јесен друге године Великог рата бранили одступницу главнини српских снага која се, преко Косова и Албаније, повлачила према Грчкој. - Желим да, поред ових спомен обележја и амбијенталних учионица посећених свим јединицама које су водиле борбу на овим просторима, на неки начин оставим вековни спомен, баш као и на Врановцу где смо поставили амбијенталну учионицу са четрдесет четири историјска текста, документа, слика и карата. Посветили смо их Ужичком одреду, а ова спомен чесма и цео комплекс Меморијал Великог рата Маглич - Дубочица 1915. биће посвећен Дунавској дивизији другог позива која је са Седмим пуком другог, Осмим првог, Деветим другог позива и осталим јединицама водила жестоке борбе на овим просторима. Исти третман заслужује Дринска дивизија другог позива, која је водила борбе на Столовима, а спомен собу посвећену тој дивизији урадићу у Полумиру код висећег моста. Спомен чесма је већ припремљена, а до краја године урадићу и спомен собу, обећава Вукосављевић и подсећа да Меморијал Великог рата Маглич - Дубочица 1915. садржи три независне целине. Једну чини спомен чесма у Горњој Дубочици поред реке Топлице, на раскршћу путева који воде према Чемерну и Троглаву. На њој су већ постављене три значајне спомен плоче, прва са прегледом јединица које су учествовале у борбама на овим просторима и пода-

цима о пореклу и старости бораца. Централна је посвећена страдалим мештанима из Маглича и Дубочице и тројици припадника Осмог пука пореклом из Пожаревца, а целину затвара трећа која сведочи о извештају који је Живојину Мишићу послао пуковник Васић. Поред основне постављене су још две мање плоче од којих једна сведочи о донаторима, друго доноси пригодне стихове посвећене страдалим војницима а очекује се још једна са фотографијом припадника артиљеријске батерије пронађеном код Милоша Гојковића, насталом између 1913. и 1914. године након завршетка Другог балканског а пре почетка Првог светског рата. Вукосављевић подсећа да други елемент Меморијала Великог рата представља преглед споменика крајпуташа који ће бити постављен поред Ибарске магистрале на месту одакле се одваја пут према Магличу. На простору ограниченом на дужину од два метра и двадесет а ширину метар и двадесет центиметара биће изложено двадесет листова А3 формата са картографским приказом споменика крајпуташа, подацима о месту где се налазе и епитафом који је на њима написан. Меморијал Великог рата Маглич Дубочица 1915. затвара трећи сегмент, видиковац са амбијенталном учионицом, на средини пута од магистрале до Маглича. Планирано је да, слично ономе на Врановцу, буде представљено педесетак архивских докумената, историјских текстова, фотографија и спискова погинулих. Вукосављевић подсећа да ће сва три елемента представљати јединствену целину од које се очекује да постане специфичан тип туристичке понуде овог краја. Аутор идеје о постављању Меморијала посебно истиче чињеницу да је све урађено искључиво средствима више од педесет донатора, делом новчаним прилозима, радом или материјалом неопходним за реализацију пројекта. Податак да локална самоуправа није уложила ни динара из градске касе подгрева наду да би значај спомен обележја био значајан порив да бар доведе у подношљиво стање пут који води до њих. Т. Радовановић

Радмила Мијаиловић

Шанса за више од тридесет хиљада нових радних места

МАГАЗИН

13.9.2020.

ЦИРКУЛАРНА

ЕКОНОМИЈА

- Више од два милиона тона комуналног отпада најчешће завршава на депонијама, иако би могло да буде поново употребљено у производњи или за добијање зелене енергије. - Готово деветсто хиљада, од два милиона и триста хиљада, тона комуналног отпада чини отпад од хране који се генерише на релацији између њиве и трпезе. - Отпад највећим делом стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор. - Угоститељи годишње набаве сто двадесет три хиљаде тона хране од чега петину одмах одбаце, јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре. - Петнаест процената остане непоједено у тањирима. - За развој циркуларне економије неопходно додатно уређење законског оквира у области заштите животне средине. - Сваки становник Србије годишње потроши око педесет килограма свих врста паковања. - Пластична амбалажа сваке године премаши седамдесет хиљада тона

ије тајна да се у Србији годишње произведе дванаест милиона тона отпада, још мање да се чак десет милиона тона ни на који начин не третира, па загађује животну средину. Познато је да више од четири петине укупног отпада рударство и енергетика креирају услед неефикасних производних процеса, застареле технологије и других разлога, а више од два милиона тона комуналног отпада најчешће завршава на депонијама, иако би могло да буде поново употребљено у производњи или за добијање зелене енергије. Процењује се да би развој циркуларне економије која би подразумевала и поновно коришћење отпада насталог у процесу производње, или након употребе производа, у Србији

МАГАЗИН

13.9.2020.

отворио до тридесет хиљада нових радних места. То потврђује процена ефеката Програма за увођење циркуларне економије до 2023. који је предложила Национална алијанса за локални економски развој, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу у Србији, са фокусом на боље искоришћење отпада од хране, амбалажног и електронског и електричног отпада. Колико је управљање отпадом од хране пример шта све друштво пропушта сведочи процена да готово деветсто хиљада, од два милиона и триста хиљада, тона комуналног отпада чини отпад од хране који се генерише на релацији између њиве и трпезе. Познато је да тај отпад највећим делом стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор.

Са позиције председнице Савеза за животну средину у Националној алијанси за локални економски развој Јелена Киш упозорава да угоститељи годишње набаве сто двадесет три хиљаде тона хране од чега петину одмах одбаце јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре, а још петнаест процената остане непоједено у тањирима. Процењује се да чак деведесет девет одсто отпада који настане у угоститељским објектима заврши на депонији одакле се у ваздух ослобађају метан и угљен диоксид. У Савезу за животну средину подсећају да је отпад ове врсте погодан за производњу биодизела и биоетанола, хране за животиње, електричне енергије из биогаса, компостирање и много чега другог што би могло да се поново

искористи у привреди и креира нову вредност. Предлог Програма указује да је за развој циркуларне економије неопходно додатно уређење законског оквира у области заштите животне средине, посебно дела који би обавезао привреду на сепарацију отпада, или употребу зелене енергије. Великим проблемом означен је недостатак адекватне инфраструктуре, од посебних контејнера за одвајање отпада до адекватних санитарних депонија. Познато је да Србија има само десет санитарних одлагалишта, и више од сто двадесет општинских депонија која не задовољавају ни минимум стандарда, а негативну слику додатно погоршава податак о две хиљаде сто седамдесет, од преко три и по хиљаде, дивљих де-

понија лоцираних у близини насељених места и водотокова. На велике могућности које циркуларна економија нуди у сектору амбалаже упућује податак да сваки становник Србије годишње потроши око педесет килограма свих врста паковања, од чега петину чини пластична амбалажа која сваке године премаши седамдесет хиљада тона. Када је реч о отпаду који потиче од електричних и електронских производа верује се да би рециклажа у знатној мери омогућила поновну употребу вредних материјала који се у њих уграђују. Чврст став да би циркуларна производња унапредила дизајн производа како би био направљен од еколошких материјала који не загађују, а чији се

делови могу лако поправити, заменити или рециклирати, заснива се на процени да просечан телевизор садржи приближно шест процената метала и педесет стакла, а шпорет осамдесет девет одсто метала а стакла као и телевизор. Иако су у Србији улагања у унапређење животне средине четири до пет пута мања него у земљама Европске Уније, и износе само 0,3% бруто домаћег производа, у привреди постоји велико интересовање за прелазак на циркуларни модел економије. У Националној алијанси за локални економски развој упозоравају да се то посебно односи на оне који послују са међународним компанијама који имају строге захтеве по питању заштите животне средине. Т. Радовановић

Исплаћена последња рата помоћи запосленима

МАГАЗИН

13.9.2020.

БЕЗБЕДНИ ДО

- У државном буџету је обезбеђено осамнаест милијарди и четири стотине милиона динара да једнократну помоћ добије више од милион предузетника и запослених у малим и средњим предузећима. - Са сто тридесет милијарди динара држава помогла запосленима у приватном сектору да лакше поднесу терет кризе, а највећем броју да задрже радна места до истека текуће године. - Вредност пакета економских мера намењених грађанима и привреди процењена је на око пет милијарди и осам стотина милиона евра. - Мере директне помоћи омогућиле да се очува више десетина хиљада радних места. - незапосленост у другом кварталу на историјском минимуму од 7,3 одсто. - После 15, марта основано више од дванаест хиљада фирми

КРАЈА ГОДИНЕ

МАГАЗИН 13.9.2020.

уторак је исплаћена друга рата у висини шездесет одсто од минималне зараде, или осамнаест хиљада динара по запосленим у приватном сектору, а минималну зараду увећану за двадесет процената запослени у нововооснованим предузећима могу да очекују већ 21. септембра. За исплату друге рате у државном буџету је обезбеђено осамнаест милијарди и четири стотине милиона динара чиме су створени услови да једнократну помоћ добије више од милион предузетника и запослених у малим и средњим предузећима. Након три минималне зараде исплаћене за април, мај и јуни ове године, кад је пословање више од двеста тридесет хиљада привредних субјеката било отежано због ванредног стања уведеног због појаве корона вируса, уплатом пете рате на наменске рачуне предузећа која користе помоћ заокружен је износ од сто тридесет милијарди динара којима је држава помогла запосленима у приватном сектору да лакше поднесу терет кризе а највећем броју да задрже радна места до истека текуће године. Вредност пакета економских мера намењених грађанима и привреди процењена је на око пет милијарди и осам стотина милиона евра, што је 12,5 одсто бруто домаћег производа, а мере директне помоћи омогућиле су да се очува више десетина хиљада радних места. У Министарству финансија потврђују да је, захваљујући тим мерама, незапосленост у другом кварталу на историјском минимуму од 7,3 одсто. Посебно охрабрује податак да је у Управи за трезор отворено више од дванаест хиљада наменских рачуна за исплату минималца, што потврђује да је после 15. марта, закључно са 20. јулом, основано толико фирми. Секторском подршком Влада Србије је покушала да помогне угоститељској привреди, пре свега хотелској индустрији, а јавни позив за коришћење субвенција у износу од триста педесет евра евра по индивидуалном лежају, и још сто по смештајној јединици, на које право остварују категоризовани хотели у приватном власништву, траје до 15. сеп-

тембра. У Министарству верују да ће ова мера значајно олакшати пословање у наредном периоду, а анализа ефеката саставни је део преиспитивања стања и у другим областима привређивања. Вести из иностранства, које потврђују добре економске мере у време пандемије коронавируса, огледају се у кредитном рејтингу агенције Мудис који сведочи да се није повећао ризик земље и да се камате банака неће повећавати. Уз то Европска комисија је усвојила пакет предлога за повећање трговине између Европске уније и суседних земаља, међу којима је и Србија, а једна од најзначајниих вести је долазак Развојне финансијске корпорације, што је издејствовано на преговорима у Вашингтону. Према речима министра финансија Синише Малог отварање канцеларије Развојне финансијске корпорације ће бити снажан сигнал инвеститорима о безбедости за улагања, а резултат би могао да се огледа у реализација економских договора кроз јефтине кредите малим и средњим предузећима и подршку инвестиционим пројектима приватног сектора, од енергетике, преко прехрамбене индустрије и логистике до високих технологија. Министар очекује да изградња и повезивање, односно слободан проток људи, робе, капитала и услуга, уздигне земљу и у кратком периоду помогне бржи раст животног стандарда. Да је правим мерама помоћ усмерена према ономе што је грађанима и привреди најпотребније сведочи покретање програма „Моја прва плата“, усмерен према младима без радног искуства. Улагањем две милијарде динара држава је омогућила да током девет месеци, у зависности од школске спреме, добијају двадесет или двадесет четири хиљаде динара. Запослене и оне који су окончали радни век охрабрује најава да ће пензије расти и током наредне године, плате у јавном сектору неће бити смањене, а очекује се и повећање износа минималне зараде у прихватљивим оквирима и за послодавце и синдикате. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Објављени резултати испитивања за јули

МАГАЗИН

13.9.2020.

ВАЗДУХ И ВОД Д

- На основу извршених анализа сто педесет четири узорака воде, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јула била хигијенски исправна. - Вода Ибра без фенолних материја. - Просечни индикатор исложености суспендованим честицама ПМ 2,5 служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације, а ради заштите здравља становништва. - Извештај Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће, праћењу квалитета ваздуха и евалуацији резултата за јун достављен градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“

ДА БЕЗБЕДНИ

МАГАЗИН 13.9.2020.

д тренутка кад је престала анализа узорака брисева суграђана за које се сматрало да су потенцијални носиоци корона вируса Завод за јавно здравље Краљево вратио се редовним пословима, а један од основних је испитивање квалитета и исправности ваздуха и воде за пиће из мреже градског водовода. Последњи извештај Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље, представљен члановима Градског већа на првој седници након конституисања највишег извршног органа локалне самоуправе, потврђује да је у току јула проверавао квалитет сто педесет четири узорака воде за пиће из мреже градског водовода и шеснаест узорака сирових вода са црпних станица. Сви су анализирани на основни микробиолошки и физичко хемијски преглед током којих је утврђено да су били бактериолошки и физичко хемијски исправни. У истом периоду једном недељно је проверавана концентрација фенолних материја у реци Ибар и утврђено да у испитаним узорцима, анализираним четири пута спектро-фотометријском методом, њихова количина није прелазила максимално дозвољене вредности прописане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. На основу извршених анализа, и стручног разматрања, изведен је закључак да је вода за пиће из мреже градског водовода у току јула била хигијенски исправна. Оцењивање квалитета ваздуха врши се применом критеријума за одређивање концентрације сумпордиоксида и азотдиоксида, индекса црног дима, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5, укупних таложних материја и тешких метала у њима, а подручја на којима се спроводи мониторинг су централна урбана зона и насеље Рибница. Последњи Извештај Завода за јавно здравље потврђује да су средње двадесетчетворочасовне вредности сумпордиоксида у току јула биле испод граничних и толерантних на свим мерним местима дефинисаним програмом мониторинга, а

азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац. У истом периоду средње двадесетчетворочасовне вредности индекса црног дима нису прелазиле максимално дозвољене ни на једном мерном месту дефинисаног програмом мониторинга. Мерењем је утврђено да ни концентрација суспендованих честица ПМ10 на мерном месту Полицијска станица није прелазила граничне вредности као ни средње двадесетчетворочасовне вредности тешких метала из фракције ПМ10, олова, кадмијума, арсена и никла. На основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, мониторинг параметара суспендованих честица ПМ2,5 врши се током најмање једне календарске године, при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном, а тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености овим суспендованим честицама у урбаном подручју. Према истој уредби дефинисан је просечан индикатор изложености, изражен у микрограмима по кубном метру, који се оцењује као просечна годишња концентарција заснована на резултату мерења из три узастопне календарске године. За ову годину биће утврђен као просек за 2018, 2019. и 2020, уз потврду да је за последњу потребно обезбедити да не прекорачи дозвољени ниво. Просечни индикатор служи за процену степена остваривости националног циља за смањење изложености популације суспендованим честицама ПМ2,5 а ради заштите здравља становништва. Обавеза Завода за јавно здравље је да месечне извештаје редовно доставља градоначелнику Краљева, Одсеку за заштиту животне средине, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине, Министарству заштите животне средине и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Још два дана за пријаву

МАГАЗИН

13.9.2020.

ПРОГРАМ СТРУЧНЕ ПРАКСЕ

- Tоком трајања програма стручне праксе Национална служба за запошљавање ће, на име новчане помоћи и трошкова превоза, ангажованим лицима исплаћивати двадесет хиљада динара месечно за незапослена лица са трећим и четвртим нивоом квалификација, двадесет две са шестим и двадесет пет за незапослена лица са најмање шестим нивоом квалификација. - У истом периоду ангажована лица имају право на обрачун и уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести. - Rок за подношење захтева истиче 15. септембра

Фото: М. Радовановић

стало је још два дана до истека рока за подношење пријава за учешће у програму стручне праксе који су заједно расписали локална самоуправа и краљевачка филијала Националне службе за запошљавање. Програм подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци за коју је стечено одговарајуће образовање, или квалификација, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита, када је то законом, односно правилником, предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. У програм који се реализује без заснивања радног односа биће укључена незапослена лица која се први пут стручно оспособљавају за занимање за које су стекла одређену врсту и ниво

МАГАЗИН

13.9.2020.

образовања, или су то чинила краће од времена потребног за полагање приправничког или стручног испита. Програм се спроводи у складу са законом, и актом о организацији и систематизацији послова код послодавца, а град Краљево ће финасирати спровођење најдуже дванаест месеци. У случају када се програм спроводи у складу са законом, може се финансирати најдуже дванаест месеци, а када се спроводи у складу са актом о организацији и систематизацији послова код послодавца до шест месеци за лица са трећим и четвртим нивоом квалификација, девет за лица са шестим нивоом квалификација и дванаест за лица са најмање шестим нивоом квалификација. Tоком трајања програма Национална служба за запошљавање ће, на име новчане помоћи и трошкова превоза,

ангажованим лицима исплаћивати двадесет хиљада динара месечно за незапослена лица са трећим и четвртим нивоом квалификација, двадесет две са шестим и двадесет пет за незапослена лица са најмање шестим нивоом квалификација. У истом периоду ангажована лица имају право на обрачун и уплату доприноса за случај повреде на раду и професионалне болести. Право учешћа у програму стручне праксе може остварити послодавац који има седиште на подручју града Краљева, уредно измирује обавезе по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање у законским роковима, а законом или актом о организацији и систематизацији послова је, као услов за рад на конкретним пословима, прописао обавезу обављања

приправничког стажа, односно полагања стручног испита. Додатни услов су измирене раније уговорне и друге обавезе према Националној служби за запошљавање, осим за обавезе чија је реализација у току под условом да их редовно измирује, и да оспособљава незапослено лице са евиденције Националне службе за запошљавање-филијале Краљево које има најмање трећи ниво квалификације, а нема радног искуства у струци или довољно радног искуства за стицање услова за полагање стручног/приправничког испита, а није искористила у целости исту или другу меру у циљу оспособљавања за самосталан рад у струци. Изузетно може бити и лице које се оспособљавало са средњим степеном образовања и након тога стекло више или високо трогодишње образовање, или најмање че-

творогодишње високо образовање. Послодавац је дужан да оспособљава лице које у периоду од шест месеци пре подношења захтева није било у радном односу код њега, ако има кадровске капацитете за то, што подразумева запосленог ментора са пуним месечним фондом радних сати, најмање истог нивоа квалификација као и незапослени. Уколико позитивним прописима није другачије одређено ментор треба да има исту струку и најмање дванаест месеци радног искуства у струци или, најмање две године на пословима на којима ће се стручно оспособљавати незапослени. Послодавац је дужан да обезбеди техничке, просторне и друге капацитете за стручно оспособљавање лица, радни простор, техничка средства и опрему који по функционалности одговарају броју ли-

ца која се стручно оспособљавају, као и све услове у складу са прописима о безбедности и заштити на раду. Уколико има до пет запослених у програм може да укључи једно незапослено лице, са шест до четрнаест стално запослених највише два, а са петнаест и више највише до петине тог броја. У Националној служби за запошљавање обећавају да ће проверавати усклађеност захтева и приложене документације са условима јавног позива, а локална самоуправа задржава право да приликом одлучивања изврши корекцију броја лица, у складу са расположивим средствима. Одлука о спровођењу програма биће донета у року од тридесет дана од дана затварања конкурса, а рок за подношење захтева истиче 15. септембра. Т. Радовановић

Подршка Европске уније инклузији Рома

МАГАЗИН

13.9.2020.

ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА

- Унапређење положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву повод за избор петнаест корисница за учешће у тромесечном програму обуке стручног оспособљавања на пословима шивења. - Побољшање услова за запошљавање подизањем стручних компетенција и конкурентности на тржишту радне снаге сузбијањем дискриминације у области запошљавања. - Право на стручно оспособљавање могу да остваре незапослене припаднице ромске националне мањине са пребивалиштем, или боравиштем, на територији Краљева. - Полазнице обуке имају право на накнаду трошкова учешћа у бруто износу од педесет евра месечно и накнаду трошкова превоза оквиру пројекта „Унапређење положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву“, који се спроводи у партнерству са невладином организацијом Праксис, локална самоуправа је расписала конкурс за избор петнаест корисница за стручно

оспособљавање на пословима шивења. Пројекат се реализује у склопу грант шеме програма „Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома“, који финансира Европска унија, а спроводи Стална конференција градова и општи-

на. Основним циљем пројекта оцењен је допринос унапређењу социјалног и економског положаја ромске популације у Краљеву, кроз побољшање услова за запошљавање подизањем стручних компетенција и конкурентно-

А ПОСЛОВЕ ШИВЕЊА сти на тржишту радне снаге сузбијањем дискриминације у области запошљавања. У склопу пројекта реализоваће се активности усмерене на јачање капацитета припадника ромске националне мањине за активно тражење посла, подизањем стручних компетенција кроз реализацију обука и информисање о правима из области рада и запошљавања, укључујући права на једнакост и равноправност у овим областима. Жеља организатора је да изабере петнаест Ромкиња са подручја града Краљева које ће учествовати у тромесечном програму обуке за послове шивења како би унапредиле стручне компетенције и побољшале конкурентност на тржишту рада. Обука ће се спроводити код пружаоца услуге, који ће бити изабран у складу са одговарајућим поступком набавке, а право на стручно оспособљавање могу да остваре незапослене припаднице ромске

националне мањине са пребивалиштем, или боравиштем, на територији Краљева. У складу са буџетом пројекта, полазнице обуке имају право на накнаду трошкова учешћа у бруто износу од педесет евра месечно, у динарској противредности, као и право на накнаду трошкова превоза. Захтев за учешће у програму обуке предаје се на Писарници Градске управе Града Краљева или поштом са назнаком: „Комисија за одабир корисника у оквиру пројекта Унапређење положаја Рома и Ромкиња на тржишту рада у Краљеву“. Рок за подношење истиче петнаестог дана од дана објављивања конкурса на огласној табли Града Краљева, а потребне информације, и подршку у вези са подношењем захтева за учешће у програму, заинтересована лица могу добити у Служби за управљање пројектима и локално економски развој Градске управе и Невладиној организацији

Праксис. Од 2000. године Европска унија је Србији донирала више од три милијарде и шест стотина хиљада евра који су коришћени за подршку развоја, квалитета живота и реформи у сферама цивилне заштите, заштите од поплава и помоћи поплављеним подручјима, образовања, повезаности, заштити околине, здравствене заштите и заштите потрошача, културе, владавине права, локалног развоја, послова и привредног раста, јавне администрације, миграција, управљања јавним средствима, цивилног друштва и медија, социјалне инклузије, омладине и спорта. Подршка Европске уније, која је донирала више развојних средстава него сви други интернационални донатори заједно, имплементирана је кроз сарадњу са Владом Републике Србије. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

Институционални оквир за покретање заједничких иницијатива

МАГАЗИН

13.9.2020.

УНАПРЕЂЕЊЕ МЕЂУНАРО

- Универзитет у Београду и Национална алијанса за локални економски развој покрећу „берзу пракси“ за студенте у три стотине компанија, локалних самоуправа и организација цивилног друштва. - Кроз различите програме стручне праксе и студентска такмичења у протеклих десет година прошло готово две стотине студената. - Важна улога академске заједнице у осмишљавању реформских инцијатива. - Готово хиљаду младих и незапослених покренуло нови бизнис уз пореско ослобођење у првој години пословања. - Неке од најбољих студентских идеја нашле место и у Националном програму за сузбијање сиве економије ниверзитет у Београду, као најстарија институција високог образовања у Србији, и Национална алијанса за локални економски развој, као највећа независна приватно-јавна асоцијација, потписали су у среду Споразум о сарадњи којим се успоставља институционални оквир за покретање

заједничких иницијатива усмерених на унапређење међународне конкурентности Србије, сврсисходније повезивање науке и привреде и развој економије која ће бити заснована на извозу памети, уместо извозу паметних. Споразум предвиђа успостављање берзе стручних пракси која ће омогућити

студентима основних и последипломских студија да стекну прва пословна искуства у више од три стотине мултинационалних и домаћих компанија, локалних самоуправа и организација цивилног друштва које окупља Национална алијанса за локални економски развој и на тај начин повећају шансе за

ОДНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ запослење у струци, останак и рад у земљи. Потписивање Споразума је прилика да је ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић потврди жељу за оснаживањем везе између академске заједнице, привреде и државне управе, али и да се пружи прилика студентима за стицање драгоцених радних и животних искустава на праксама. Поповић посебно истиче жељу да се да допринос јачању привреде и унапређењу њених капацитета, што је и суштина такозване треће мисије. Председник Савеза за еУправу Националне алијансе, и директор компаније ОСА рачунарски инжењеринг, Жељко Томић подсећа да је, кроз различите програме стручне праксе и студентска такмичења у организацији НАЛЕД-а, у протеклих десет година прошло готово две стотине студената, а да је више од четвртине запослених стручњака у овом удружењу отпочело професионалну каријеру управо на овај

начин. Значајним се оцењује потврда важне улоге академске заједнице у осмишљавању реформских инцијатива. Томић верује да ће активније укључивање професора, сарадника и студената у јавно-приватни дијалог и активности Националне алијансе на спровођењу истраживања и анализа, допринети квалитету практичних политика и успеху реформи за које се залаже ова асоцијација. Добар пример је реформа паушалног опорезивања конципирана у сарадњи са Факултетом организационих наука, која је донела предвидивост пословања за сто хиљада паушалаца. У исту раван стављен је и програм Стартуј легално у чијем осмишљавању је активно учествовао Факултет политичких наука. Декан овог факултета Драган Симић позитивном цењује досадашњу сарадњу са Националном алијансом уз подсећање на програм летње праксе за младе политикологе и израду заједничке анализе пореског оптерећења почетника у по-

словању на основу које је Влада покренула програм Стартуј легално. Посебно значајним оцењује се податак да је готово хиљаду младих и незапослених покренуло нови бизнис уз пореско ослобођење у првој години пословања. Асистенткиња на Факултету организационих наука, и саветница у Кабинету председнице Владе Србије, Светлана Јовановић, поред сарадње на реформи паушала, издваја заједничку организацију студентског такмичења на тему развоја безготовинског плаћања у Србији и податак да су неке од најбољих студентских идеја нашле место и у Националном програму Владе Србије за сузбијање сиве економије. Потписивањем Споразума, Универзитет у Београду је, поред осам факултета и три научне институције, постао дванаести почасни члан Националне алијансе за локални економски развој из академске заједнице. Т. Радовановић Фото: НАЛЕД

Повећање образовних способности најмлађих Рома

МАГАЗИН

13.9.2020.

ИЗЛАЗ ИЗ БЕДЕ И

И СИРОМАШТВА

- Низак ниво образовања значајна препрека на путу до запослења. - Уз очекивање да ове школске године у пројекат усмерен на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације буде укључено двадесет нових првака, не попушта ниво пажње према онима који су ове јесени пошли у други разред. - После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, па знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Активности Удружења грађана „Руке пријатељства“ током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама

13.9.2020.

МАГАЗИН

ако се честе миграције сматрају главним разлогом што никада није тачно утврђен број припадника ромске популације у Краљеву са великом дозом сигурности се може закључивати да две трећине од око три хиљаде њих чине староседеоци, а остатак привремено расељена лица са простора Косова и Метохије. Ма колико преовладавало уверење да деле судбину највећег дела припадника локалне заједнице чини се да много теже решавају егзистенцијалне проблеме. Разлози томе су различити, а најчешће низак ниво образовања као значајна препрека на путу до запослења. Први проблеми видљиви су на самом почетку образовног процеса, посебно код деце која долазе из средина у којима се мање говори српским језиком што у значајној мери утиче на ограничене способности за праћење наставе. То су међу првима схватили представници ромских удружења, пре свих крагујевачка Образовнокултурна заједница Рома - Романипен

која је, са партнерима из Краљева, Крушевца, Ниша и Обреновца, уз подршку Ромског едукативног фонда, током претходне школске године реализовала пројекат усмерен на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације. Активности ромског Удружења грађана „Руке пријатељства“ у Краљеву посвећене су раду са двадесет једним учеником првог разреда са жељом да се повећа ниво способности за комуникације на српском језику и праћење наставе у првој години образовног процеса. Председник Удружења Зоран Петровић подсећа на основни циљ да на крају године остваре што бољи успех чему је требало да допринесу сви који су укључени у реализацију пројекта. Најзначајнијом кариком у том процесу означени су педагошки асистент и медијатор задужен за сарадњу са институцијама, учитељима и родитељима, како би на најбољи начин припремили децу за редовно похађање наставе, а позитивна

искуства стечена током досадашњег рада добра су основа за жељу да у пројекат ове године буде укључено двадесет нових првака, али и да не попусти ниво пажње према онима који су ове јесени пошли у други разред. Поред рада са децом значајне активности усмерене су на мотивацију донатора да помогну реализацију овог, и сличних, програма а, сем потврде да их је све мање, прилично депримирајуће делује уверење припадника ромске заједнице да се донатори све више окрећу према мигрантима. Жеља да све активости буду усмерене на повећање степена образовања мотивисана је уверењем да је едукација једини излаз из беде и сиромаштва који се по правилу везују за највећи број пропадника ромске популације. Иако Стратегија за социјално укључивање Рома намеће потребу активнијег односа према овом делу популације на локалном ниву, у ромским удружењима провејава уверење да би, ако се застане, могло да буде угрожено све што је до сада оства-

рено. - Дошли смо до критичне тачке кад је неопходно да се даље улаже а да су резултати видљиви потврђује три до четири стотине студената који се, захваљујући афирмативним мерама државе, сваке године упише на неки од факултета. Позитивном дискриминацијом успели смо да дођемо до одређених резултата, па сада имамо медицинске раднике из ромске популације, правнике, адвокате и припаднике других струка, што раније није био случај. У Краљеву имамо две струковне васпитачице на ромском језику, чије је школовање помогао Ромски едукативни фонд, студента треће године Медицинског факултета у Крагујевцу, две студенткиње на Вишој медицинској школи у Нишу. То потврђује како су стратегија, акциони план и афирмативне мере за образовање Рома и смањење сиромаштва допринели да дођемо до оваквих резултата, а надам се да ће их бити све више, каже Петровић. Кад је, због пандемије корона виру-

са, образовни процес из школских учионица пресељен у дигиталну сферу прваци из редова ромске популације суочени су са новим проблемима, па је и део пројектних активности морао да се прилагођава новонасталој ситуацији. Да она није нимало једноставна потврђује податак о значајном броју породица које нису имале телевизијски пријемник, још мање могућност да се путем паметних телефона омогући приступ платформама које је за наставу користило Удружење „Руке пријатељства“. Начином да се проблем превазиђе оцењена је припрема штампаних материјала за рад у кућним условима, уз додатна задужења медијатора да обиласком првака провери колико су били успешни у решавању задатака. Тринаестогодишње искуство педагошког асистента за рад са ромском децом довољно је за потврду задовољства успехом на крају школске године о чему сведочи податак да деца без проблема читају и пишу штампаним и писаним словима, а успешно баратају

и бројевима. После годину дана деца су самосталнија и богатија за нова културолошка знања, па знају шта је лична хигијена, како да се понашају на часу, извршавају школске обавезе и сарађују са родитељима. - Настава у школама одвија се на српском језику, а додатну едукацију радимо јер сматрамо да је непознавање језика значајан камен спотицања на почетку школовања. На том узрасту је неопходна подршка ромским ученицима, нарочито ако долазе из породица у којима се не говори српским језиком, па у раду са њима користимо речи оба језика док не развију речник и способност да схвате шта учитељ предаје. Министарство је увидело значај подршке ромских педагошких асистената који су укључени у рад са том децом да превазиђу баријере, да се охрабре и схвате колико имају потенцијала у себи. За време епидемије организовали смо онлајн наставу, а кад су мере мало попустиле доводили смо децу у просторије

13.9.2020.

МАГАЗИН

Удружења и у мањим групама радили по сат и по до два уз поштовање мера заштите, ношење маски и визира и коришћење дезинфекционих средстава. За сада немамо ниједан случај короне у оквиру ромског насеља а плашим се да ће, ако буде и један случај, бити опасно, каже Петровић. У Удружењу са нестрпљењем очекују нови конкурс као прилику за наставак пројекта уколико у неопходност убеде довољан број донатора. Оптимизам појачава уверење да су активности реализоване током неколико претходних година у значајној мери допринеле да се удвостручи број ромске деце у основним и средњим школама. О томе сведочи приближно три стотине педесет основаца и значајан број старијих у готово свим краљевачким средњим школама, Школи за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“, али и на факултетима. Да међу ромском децом има изузетних талената потврђују одличан ученик трећег разреда Математичке гимназије и машински инжењер који је, након годину дана убеђивања и охрабривања, пристао да се упише на факултет. Значајном у остваривању резултата потврдила се сарадња са Школском управом, директорима школа, Одељењем за друштвене делатности Градске управе, матичном службом, Центром за социјални рад, Заводом за јавно здравље, филијалом Националне службе за запошљавање... И док држава афирмативним мерама доприноси значајнијем интересовању за упис на факултете недостаје слична подршка при радном ангажовању, сем у случајевима самозапошљавања. Да у овој области има позитивних помака, и оних који су на прави начин искористили средства Националне службе за запошљавање, потврђује пример предузетника који је успео да прошири пословање и запосли једног радника. - Деца долазе из ромских насеља која су затворена средина, па се понашају другачије кад изађу и крену према институцијама. Не знамо шта је проблем, али сматрамо да је насеље са структуром и проблемима неписменог становништва, и културолошким баријерама, нестимулативна средина за образовање и редовност долажења у школе. Година-

Зоран Петровић ма уназад радили смо озбиљно и изградили поверење заједнице, коју чине наши сународници и рођаци, јер покушавамо да макар на почетку школовања омогућимо једнаке шансе за све, а касније пратимо и надграђујемо уколико је потребна додатна подршка за едукацију. Имамо породица где је због сиромаштва израженија нередовност похађања образовног процеса, посебно током зимског периода године, па се трудимо да покријемо трошкове школског прибора обуће и одеће. Преко Удружења, а уз помоћ људи добре воље, настојимо да превазиђемо проблеме и да дете вратимо у образовни процес. Школа је најбоља кућа, ту се деца најбоље осећају са својим вршњацима, и једини начин да омогућимо запошљавање младих срењошколаца. Кад упоредите ромско насеље од пре двадесет, тридесет година и данас видите огромну разлику, не само у асфалтираним улицама, води, струји и објектима у којима живе. Видите да је Ром едукован, и зна да говори, а то је резултат рада ромских организација и сарадње са институцијама, сигуран је Петровић. Значајном се оцењује и улога Националног савета ромске националне ма-

њине као кровне организације која на прави начин води политику и уз спровођење мера државе на смањењу сиромаштва подједнако укључује све градове. Додатне повољности у Краљеву пружа Локални акциони план за Роме усвојен прошле године ограничен на трајање до 2023. За разлику од већине других предлога једногласно је усвојен у Скуштини града, што потврђује политичку вољу да се решавају проблеми ромске заједнице, уз могућност да до истека буде додатно побољшаван, а повод за оптимизам је потврда да Декада Рома траје до 2025. године. Претпоставка да је друштво богато колико су богати појединци појачава потребу развијања најслабије карике, у економском и образовном смислу, а уверење да је највише таквих међу припадницима ромске популације за значајнију подршку повећању образовних могућности. Да локална самоуправа има разумевања за проблеме ове категорије суграђана потврђује податак о укључењу у јавне радове које током ове године спроводе две ромске организације, а велико интересовање за учешће у њима довољно сведочи о спремности Рома да раде, уместо да очекују подршку социјалне заштите. О погодностима које су све присутније најбоље сведочи податак о мањем броју оних који се одлучују за одлазак из земље, најчешће у неку од држава Европске уније. Ако се и одлуче на такав корак то је најчешће током сезоне пољопривредних радова који трају између два и три месеца. Радује податак да су успешно реализоване све активности предвиђене пројектом усмереним на повећање образовних могућности ромских студената и младих из ове популације. Још више да су родитељи и деца успоставили адекватан однос са школама и стекли додатна знања неопходна за савлађивање препрека у току образовног процеса. У Удружењу „Руке пријатељства“ верују да ће и то бити један од фактора који ће знатно утицати на одлуку да им се повери реализација сличних активности током ове и наредних школских година. Т. Радовановић

На пропутовању кроз педесет места Србије

МАГАЗИН

13.9.2020.

„СЛОБОДНА ЗОН

- Двомесечна турнеја филмског фестивала „Слободна зона“ кроз Србију. - Фестивал заснован на идеји о децентрализацији културе и жељи да се ексклузиван филмски садржај учини доступним публици у већим градовима, али и мањим местима у којима биоскопи не постоје а културна дешавања су реткост. - После фестивала који се одржава у новембру сваке године, наредне креће на турнеју током које се публици пружа прилика да види избор најбољих филмова. - Током седам дана пред Краљевчанима седам значајних филмских остварења европске кинематографије насталих током претходне године

Фото: М. Радовановић

А“ ЗА ОДАБРАНЕ

МАГАЗИН

13.9.2020.

„Слободна зона“ је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у свету, земљи и региону. Прве године је у једној биоскопској сали приказано двадесет документарних, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света, награђених на престижним светским фестивалима, а од тада се на програму „Слободне зоне“ сваке године приказује тридесет до четрдесет целовечерњих играних и документарних филмова. Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града, Београду, Новом Саду и Нишу, а пројекције се одржавају у десет биоскопских сала. После пројекција филмова у новембру сваке године, наредне фестивал креће на Турнеју током које се публици у мањим градовима, местима и селима, пружа прилика да виде избор најбољих филмова. Турнеја подразумева бесплатне про-

јекције у више од педесет градова Србије, приликом којих се публици пружа прилика да ужива у најновијим остварењима у области играног и документарног филма и информише се у вези са темама које они обрађују. Ове године је почела десетог јула, а у Краљево стигла три дана пре истека тог планираног рока. Седам филмова са 15. фестивалског програма по избору публике и селектора фестивала, четири играна и три документарна, приказано је и у осталим градовима у сарадњи са локалним ор-

ганизацијама и културним центрима. Прве вечери у дворишту испред Француске куће, пред само десетак посетилаца распоређених на прописаној дистанци, у складу са мерама заштите од ширења корона вируса, приказан је добитник награде на престижном Канском фестивалу, филм „Алис и градоначелник“. Главни лик је млада и паметна филозофкиња Алис Ајман, асистенткиња градоначелника Лиона у периоду док пролази кроз професионалну егзистенцијалну кризу и, по сопственом при-

знању, највише личи на издувани политички балон у који лагано улази свеж ваздух и ватромет идеја. Након тридесет година у политици градоначелник Пол Терано, чији лик тумачи Фабрис Лушини, осећа се потпуно празно и лишен идеја. Како би превазишао кризу ангажује младу и паметну Алис, у тумачењу Анис Демостир, за необичан посао предлагања идеја Градској скупштини. Кроз однос две генерације редитељ Николас Парисер на духовит и дирљив начин осликава са-

времени живот, о чему сведочи дијалог двеју дијаметрално супротних личности које преиспитују све оно у шта су до тада веровале. Филм снимљен 2018. године већ следеће је приказан на три значајна светска фестивала, у Кану, Хаифи и Хамбургу. Смештен у малој исландској пољопривредној заједници филм „Округ“, приказан другог дана пред нешто више гледалаца, доноси причу о средовечној млекарки Инги која се супротставља

свемоћној локалној задрузи. После загонетне смрти мужа Инга покушава да убеди остале фармере да јој се придруже у борби против корумпиране задруге. Након што наиђе на велики отпор приморана је да се суочи са зависношћу и лојалношћу заједнице овом једином, доминантном, предузећу. У таквим околностима принуђена је да се послужи сналажљивошћу и лукавством, како би се ослободила утицаја задруге и коначно живела како жели. Деведесетдвоминутно остварење Гримура Хаконарсона, настало 2019. а, због изузетног квалитета подржано од стране Креативне Европе и његовог потпрограма Медиа, већ у првој години је успело да се избори за приказивање на Међународном фестивалу у Торонту. Да документарни филмови по посети не заостају за играним потврдила је пројекција прошле године насталог шведског документарца „Стиг Ларшон: Човек који се играо ватром“, који детаљно говори о заоставштини генијалног шведског аутора, светски познатог по трилогији „Миленијум“, једној од најтраженијих крими-прича у историји, међу којом је најпознатије остварење

МАГАЗИН

13.9.2020.

„Девојка са тетоважом змаја“ адаптирано у неколико успешних филмова. Током професионалне каријере Ларшон је био предан новинар и аутор, чији је фасцинантан и драматичан живот до овог филма углавном био непознат иако је, до смрти у педесетој години, био посвећен борби против десног екстремизма и ширењу поруке да је демократија право за које се треба борити. Филм садржи интервјуе са људима блиским Ларшону, и јединствен материјал из његове приватне архиве, реконструкције догађаја и никада раније виђене архивске снимке. Током непуне године дана филм је приказан на Sundance Film Fes$val 2019, Hot Docs Film Fes$val 2019 и Vancouver Interna$onal Film Fes$val 2019. „Избачени“ је нови документарац награђиваног редитеља Фредрика Гертена, који истражује због чега све више људи не може себи да приушти живот у великим градовима. Иако је становање основно људско право, и предуслов за

сигуран и здрав живот, у великим градовима широм света постаје све теже обезбедити место за то, а ко стоји иза тога, и који су фактори који чине становање једним од горућих питања данашњице у свету, покушао је да одговори редитељ Фредрик Гертлен. У филму учествују Саскија Сасен, Џосеф Стиглиц, Роберто Савијано и специјални известилац Уједињених нација за питања адекватног становања људи широм света Лејлани Фархе. Критика оцењује да актуелан и сјајан документарац позива на одговорност моћнике који спречавају приступ ономе што је основно људско право. Мини серијал докуметараца затворио је Селфи италијанског режисера Агостина Ферентеа. Филм је јединствена реконструкција догађаја који су довели до трагичне судбине шеснаестого дишњег Давидеа Бифолка, кога је у лето 2014. у напуљској четврти Трајано, током потраге грешком убио карабињер заменивши га са бегунцем. У покушају

да истражи и разуме околности које су довеле до Давидеове смрти, редитељ проналази двојицу његових пријатеља, Пјетра и Алесандра, и моли их да уз помоћ мобилних телефона у форми селфија испричају причу о пријатељству. Док Алесандро ради као бармен у локалном кафићу, Пиетро сања да постане фризер. Нераздвојни пријатељи прихватају предлог редитеља да ајфоном бележе снимке, уживо коментаришући свакодневна искуства, блиско пријатељство, крај у коме живе а који је у данашње време, усред лета, празан, али и сећања на трагедију која је окончала Давидеов живот. Већ прве године филм је приказан на фестивалима у Берлину, Паризу и Мадриду, а у Луксембургу награђен као најбољи документарни филм. Турнеја доноси и игране филмове за млађу публику који пружају увид у стање друштва из перспективе припадника њихове генерације. Краљевачкој публици су понуђена два филма, Моје

невероватно лето са Тес и Звезда од сто кила који је, од стране фестивалског средњошколског жирија, изабран за најбољи у оквиру програмске линије 14+. После два дана паузе током викенда, у понедељак ће бити приказан филм француске редитељке Мари Софи Шамбон Звезда од сто кила. Шеснаестогодишња Луа има само један сан, да постане астронаут. Иако је одлична у физици, а кад би се мерила само памет била би савршен кандидат, има велики проблем, више од сто кила као породично наслеђе од кога не може да побегне. Када помисли да је све изгубљено, Луа упознаје Амели, Стану и Џастин, тинејџерке суочене са сличним проблемима, али спремне да учине све што је потребно како би се заједно отиснуле у свемир.

Пре „Слободне зоне“ филм је током протекле године приказан на фестивалима у Кану, Сарајеву и Хамбургу. Тачку на овогодишње дружење у дворишту испред Француске куће у уторак ће ставити приојекција холандског филма Моје невероватно лето са Тес. Уплашен од могућности да ће, као најмлађе дете у породици, једног дана остати сам на свету јер ће сви старији из његове породице умрети пре њега, Сем започиње сопствени „тренинг самоће“ током кога неколико сати дневно лута острвом. Кад упозна мистериозну Тес, која има велику тајну, Сем се уплиће у авантуру која ће му помоћи да схвати како би требало да негује однос са члановима породице, уместо да бежи од њих. У тренутку кад донесе преломну одлуку довешће у питање специјално пријатељство са Тес и заувек променити њен живот. Филм је режирао Стивен Вутерлуд, а водеће улоге тумаче Сони Коопс Ван

Утерен, Џосефине Арендсен, и Тјебо Геритсма. Поред специјалне награде на међународном фестивалу у Берлину филм је награђен и на фестивалу филмова за децу у Њујорку и фестивалу у Молодисту. После седам дана намеће се закључак да је вредело видети сваки од ових филмова, ако ни због чега другог онда због потврде да је остварења аутора из ових земаља могуће видети само у оквиру „Слободне зоне“. Ма колико да су опречни коментари малог броја присутних, а филмови нису остварења која ће се дуго памтити и препричавати, остаје жал због разочаравајуће скромне посете. Да разочарење буде веће могао би да потврди податак да је „Слободна зона“ стигла у Краљево после пуних шест месеци филмске апстиненције због прекида рада јединог биоскопа у граду. У исто време у кафићима дуж Омладинске улице није било слободног места. Т. Радовановић

На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

13.9.2020.

Самсам

Млади и неустрашиви Самсам има готово све о чему би космички јунак могао да сања, херојске родитеље, гомилу супер пријатеља и сопствени летећи тањир којим истражује свемир. Једино што му недостаје су супермоћи које се још увек нису појавиле. Када нова девојчица у школи Мега почне да подучава Самсама супермоћима, он у мистериозној другарици проналази шансу за откривање надљудских способности, па заједно крећу у космичку авантуру која их учи да пријатељство и храброст могу бити оно најважније о чему сањају. Анимирана породична авантура синхронизована на српски језик, у трајању од седамдесет седам минута, настала је по сценарију Серж Блоха и Валери Маги, а режији Тенгај де Кермала. Гласове анимираним јунацима позајмили су Стефан и Данијела Бузуровић, Ђурђина Радић и Ања Мит, а у периоду до 16. септембра пројекције почињу од 18. сати.

Мулан У филму који стиже из студија Дизни, прослављени редитељ Ники Ка-

ро доноси епску причу о легендарној кинеској ратници Мулан. Када кинески цар пошаље декрет по коме свака породица мора да пошаље једног члана који ће се придружити војсци у одбрани земље од освајача са севера, најстарија кћи прослављеног ратника Хуа Мулан замениће оболелог оца. Прерушена у мушкарца, представља се као Хуа Јун и на сваком кораку суочава са изазовом како би пригрлила унутрашњу снагу у истински потенцијал. Ово епско путовање преобратиће је у поштованог ратника који ће заслужити поштовање и захвалност читаве нације, а оца учинити поносним. Због љубави према породици и држави, неустрашива млада жена ризикује све што има и постаје један од највећих ратника за које је Кина икада чула. Авантуру са елементима драме, у 2Д формату, траје пет минута мање од два сата. Настала је према сценарију који су написали Рик Џафа и Аманда Силвер, а водеће улоге тумаче Јифеи Лу, Дони Јен, Џејсон Скот Ли, Јосон Ан и Гонг Ли. Филм се приказује до среде 16. септембра у пројекцијама које почињу петнаест минута пре двадесетог сата.

Тенет Масивни, иновативни и до сада најамбициознији акцијски блокбастер који је по соственом сценарију режирао Кристофер Нолан, познат по мега успешним филмовима Почетак, Мементо, Бетмен трилогија, Дункирк, Интерстеллар… слови за један од најскупљих филмова икад снимљених. Џон Дејвид Вашингтон је главни протагониста новог акционог научнофантастичног спектакла кратког, али јасног, назива „Тенет“. Наоружан само једном речју, борећи се за опстанак целог света, главни јунак приче креће кроз полумрачни свет међународне шпијунаже на мисији која ће се у нечему одвијати изван стварног времена, а инверзија није путовање кроз време. Акциони трилер са елементима драме траје пуна два и по сата, a неизвесност до последњег трeнутка треба да потврде тумачи водећих улога, Арон Тејлор Џонсон, Ромерт Петинсон, Кенет Брана, Елизабет Дебицки и Џон Дејвид Вошингтон. Филм је на репертоару биоскопа дао 16. септембра, а пројекције почињу два сата пре поноћи

МАГАЗИН

13.9.2020.

Филмови које смо гледали - 1960.

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

БРЕСКВИЦЕ Потребно:

МАГАЗИН

13.9.2020.

750 г брашна 1 прашак за пециво 250 г шећера у праху 50 мл хладног млека 250 г маргарина или путера 100 г свињске масти мармелада по жељи прехрамбена боја: жута и црвена екстрат брескве кристал шећер

У суд сједините брашно и прашак за пециво. У други суд ставите маргарин/путер, маст и шећер у праху. Миксером умутите, па додајте млеко и брашном умесите тесто. Од теста одвајајте величину коју желите и правите куглице. Слажите на плех, а онда пеците на 180 °Ц око 13-15 минута или зависно д ваше рерне. Бресквице морају да остану светле. Оставите да се мало прохладе па издубите средину. Када издубите све, додајте пар кашика мармеладе по жељи (од кајсија, шљива, итд) онолико колико је потребно да направите компактну смесу. Напуните полутке и састављате по две. Уклоните вишак смесе.

У две посуде сипајте око 80-100 мл воде. У једну додајте жуту прехрамбену боју, а у другу екстрат брескве и црвену боју. Бресквице умочите прво у једну боју, па у другу и слажите на убрус да упије вишак течности а онда уваљајте у кристал шећер. Напомена: Користила сам мармеладу од кајсија и отишло ми је сигурно око 300350 г. Смесу сам сипала у посластичарску кесу и тако брже напунила половине. Око 15-16 г су ми биле тешке половине пре печења, тј оне које су ми се највише свиделе, јер сам их радила у три величине. Ако немате маст или не можете да је користите, ставите 350 г маргарина или путера. Ако не желите сувише мекане бресквице, уместо директног умакања у боју, четкицом је нанесите. Бресквице су погодне и за замрзавање, тако да их можете направити раније. За посну верзију користите само маргарин и уместо крављег млека може бадемово или сојино

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

Синдикати в Уместо

МАГАЗИН

13.9.2020.

До јуче многи „високолетачи постали су данас: „ниско-преврт

Напијем се, да се власти не Кад сам пијан, дупло сам – н

воде акцију „опасуљивања“!? акцију: „Гајења пасуља“!

“; тачи“!

е сећам. есрећан!

Јавна предузећа су - „јавне куће“!? У њима одавно гори „црвено светло“!

Спортски центар „Ибар“ на удару пандемије

МАГАЗИН

13.9.2020.

СПОРТСКА ГОДИНА НА РЕСПИРАТОРУ

- Спортска дворана у Рибници без публике од половине марта. - Градски базен овог лета, први пут у дугогодишњој историји, није пружио услуге значајном броју оних који су то дуго очекивали. - Подземне воде угрозиле дно базена. -- Приход од продатих улазница довољан за покривање трошкова одржавања базена. - Након реконструкције и доградње, Атлетском стадиону неоподно знатно озбиљније одржавање. - Уз додатне обавезе адекватно извршавање обавеза и допуна скромног потенцијала екипом људи задуженом за бригу у наредном периоду. - Ближи се крај неизвесности која се месецима уназад надвијала над Атлетским стадионом. - Пандемија корона вируса одложила за извесно време и почетак радова на градњи новог фудбалског стадиона капацитета осам хиљада посетилаца

д увођења ванредног стања, због опасности којом је половином марта на овим просторима запретило ширење корона вируса, све су видљивије негативне последице које су оставиле значајан траг у различитим сферама живота. Ма колико се сматрало да је виталнији од осталих није могао да им се одупре ни спорт, што су најбоље могли да осете они који су професионално везани за њега. Сем спортиста то је и велики број задужених за бригу о спортској инфраструктури и стварање услова неопходних за одигравање утакмица о чему сведочи директор Спортског центра „Ибар“ Зоран Кнежевић. Приближавање краја сезоне дворанских спортова било је повод да се пажња

усмери према различитим манифестацијама културно забавног карактера, а прва је концерт Здравка Чолића првих дана марта. Ако се изузме неколико ранијих политичких скупова у спортској дворани у Рибници једина права звезда на овим просторима је под њене сводове успела да доведе више од пет хиљада посетилаца са купљеним улазницама, обори све дотадашње рекорде и појача амбиције о организацији сличних догађаја током пролећа и јесени. И док се још није стишало одушевљење, и коментари посетилаца несвакидашњег догађаја, проглашено је ванредно стање које је, уз ограничено кретање, подразумевало забрану окупљања у објектима спортске инфраструктуре.

- Повиновали смо се налогу надлежних, обуставили редовне активности и прионули свкодневним пословима на одржавања базичне хигијене, посебно у условима када се дворана не користи на начин како се иначе користи. Ишло се на радиклано чишћење до савршенства, да се сви простори додатно дезинфикују, поготово што нисмо знали о каквом се непријатељу ради. Уз двадесетак запослених у Спортском центру на апел су се одазвала и лица са којима имамо уговор о хигијенско-санитарном одржавању тако да смо појачали људство које је квалитетно радило на дезинфекцији и сређивању. Уз синхронизацију са Градским штабом за ванредне ситуације простор

МАГАЗИН

13.9.2020.

хале је искоришћен за прикупање и депоновање, а после и дистрибуцију, велике количине робе коју су донирали краљевачки привредници како би помогли најугроженијим суграђанима да лакше преброде период кризе, каже Кнежевић. Запослени у Спортском центру нису једини који су веровали да ванредно стање неће трајати предуго, па су први наговештаји о релаксацији рестриктивних мера додатно подгревали оптимизам о постепеном враћању на стање од пре половине марта. Врло брзо се потврдило да нема превише простора за оптимизам због инсистирања Штаба за ванредне ситуације да, због заштите општег интереса, и даље буде забрањено окупљање грађана, посебно у затвореним просторима. Посебне повластице нису тражили ни спортисти, па је највећи затворени спортски објекат у граду остао празан

до периода кад су, прилично стидљиво, почели да га користе поједини клубови. Кнежевић подсећа да је у међувремену донета уредба која дефинише начин коришћења дворана овог типа уз обавезно мерење телесне температуре, дезинфекцију руку и примену прописаних мера заштите. Колико се успело у напорима да се обезбеди окружење за нормално одвијање тренинга најбоље потврђује податак да није било ни најмањих инцидената који би угрозили даље коришћење спортске дворане. - Поштујући све налоге Штаба о минималном присуству публике, одржан је турнир у одбојци само са званичницима клубова учесника. Иако кубатура објеката, са скоро три и по хиљаде седећих места, дозвољава присуство далеко већег броја посетилаца било је врло мало људи који су директно наслоњени на одбојку. Појачали смо са-

нитарне процедуре за коришћења мокрих чворова и тачака које би могле да буду проблематичне, тако да је све прошло у најбољем реду. Ускоро почиње и првенство, а иако прижељкујем не очекујем либерализацију у смислу присуства публике. Знам да је кошаркашки савез доста ригидан, и тврдог става да се првенство одржи у датим околностима, а ако се ситуација не промени у позитивном смислу истрајаће се да прође без публике, јер не смемо да дозволимо да нам непријатељ уђе у најздравији део друштва. Ми ћемо да поступимо по налогу Градског штаба за ванредне ситуације, пратићемо све инструкције од стране спортских савеза и како они буду налагали у том смислу ћемо и да се понашамо, каже Кнежевић. Да пандемија није једини фактор који је негативно утицао на пословање Спортског центра „Ибар“ сведочи иску-

ство градског базена који овог лета, први пут у дугогодишњој историји, није пружио услуге значајном броју оних који су то дуго очекивали. Релаксација рестриктивних мера пред почетак летње сезоне била је добра прилика да се базен припреми за пријем првих корисника, а један од услова је пражњење ради детаљног чишћења. Када је због обилних падавина, и наглог подизања водостаја, дошло до изливања Ибра подземне воде су запретиле да подигну дно базена па је заустављено пражњење како би се, допуњавањем до нивоа, обезбедио довољан притисак био противтежа и сигурност од значајнијег оштећења. Ма колико да је правовременим ангажовањем запослених отклоњена опасност, није могао да се спречи продор воде у машински део, и простор са пумпама, а податак да су свих претходних година одржаване квалитетно основни је разлог да није

било значајнијих оштећења. Сачувано језгро било је довољно за значајно олакшање, а о оптимизму пред почетак сезоне купања сведоче одштампане улазнице, уговори са спасиоцима и представницима Ватерполо пливачког клуба Краљево за коришћење објекта током целе сезоне. - Међутим, десио се нови талас пандемије, па није било подељених мишљења о поштовању налога надлежних, а у таквим околностима не можемо да будемо ни неодговорни ни неозбиљни јер је интерес здравља изнад свих других. На нашу велику жалост нисмо пружили задовољство људима као сваке године, а остали смо ускраћени и за добар део прихода, каже Кнежевић уз подсећање на искуство које потврђује да је на пословање у значајној мери утиче континуитет сунчаних дана током сезоне купања. Рачуница о износу очекиваног при-

Зоран Кнежевић

13.9.2020.

МАГАЗИН

хода заснива се на податку о просечној посећености од око пет хиљада купача за само петнаест дана током једног месеца што помножено са два и по, колико траје сезона, води до очекиваних петнаестак хиљада посетилаца. Иако у укупном пословању Спортског центра не представља значајнију ставку приход од продатих улазница довољан је за покривање трошкова одржавања овог спортског објекта. На истеку сезоне и даље је присутна дилема колико је било оправдано ускраћивање задовољства суграђанима да током топлих летњих дана потраже освежење на базену, тим пре што ограничења ове врсте није било у не тако далекој Врњачкој Бањи. Податак да је управљање базеном поверено установи чији је оснивач локална самоуправа довољан је разлог за одсуство било какве жеље да се одступи од прописаних мера које нису пружале ни минимум могућности за другачије понашање. - Можда ћу ту некоме генерално и

да се замерим али нисам сигуран да ли је базен могао да се отвори, и да би у том случају били спремни да испоштујемо оно што је наложено, да би могла доследно да се спроводи дисциплина и друге мере. Посебно дискутабилно било би држање одстојања, што би могло да има негативне последице, првенствено због менталитета људи као последице свега кроз што се прошло у претходних неколико месеци. Мислим да је ово исправан и паметан став, а као економисти ми је лакнуло већ средином јула, јер би ново пуњење базена на половини сезоне изискивало трошак од преко милион динара за воду из градског водовода, а велико је питање и каква би била, каже Кнежевић. Спортском центру „Ибар“ су на управљање дати и други спортски објекти, стара Хала спортова, Спортски центар „Магнохром“, Атлетски стадион, спортски терени на левој обали Ибра, теретане на отвореном поред њих, на Берановцу и Ратарском имању.

За све су креирани планови одржавања, посебно за кошаркашке и одбојкашке терене поред Ибра којима предстоји значајно освежавање постављањем тартан подлоге. Податак да је идеална за тренинге довољан је разлог жеље менаџмента Спортског центра за стварања што бољих услова младима да се баве спортом. Посебне емоције везане су за Атлетски стадион са стазом од најквалитетнијег материјала коме је, након реконструкције и доградње, неоподно знатно озбиљније одржавање како би у што дужем периоду служио атлетичарима за остваривање значајнијих резултата. Предстоји истрајавање у жељи да се користи на адекватан начин, а спречи неодговорно понашање појединаца о чему сведочи улазак мотоцикала и аутомобила. Нов однос према овом спортском објекту ставља пред запослене у Спортском центру „Ибар“ додатне обавезе, а адекватно извршавање обавеза и допуну скромног потенцијала екипом људи задуженом за

бригу у наредном периоду. О неопходности промене односа према реконструисаном објекту најбоље сведочи стање у коме је био пре почетка радова, а у Спортском центру верују да би значајним за даљу судбину могло да буде ослањање на људе из атлетског спорта. И поред потврде да се доста амбициозно приступило реконструкцији различите околности су утицале да се значајно прекорачи рок предвиђен за завршетак радова. Упркос томе и летимични поглед на објекат сведочи да се, и поред проблема везаних за набавку адекватних материјала неопходних за хидро изолацију, ближи крај неизвесности која је се месецима уназад надвија над овим објектом за који се верује да ће у дугом периоду бити понос града. Да не буде по пословици „Споља гладац, а унутра јадац“ сведочи најава додатних радова на подтрибинском простору које са посебним нестрпљењем очекују куглаши. У Спортском центру очекују да ће у овом

тренутку јединствен простор бити подељен на више мањих и бити уступљен на коришћење различитим клубовима. Пандемија корона вируса одложила је за извесно време и почетак радова на градњи новог фудбалског стадиона капацитета осам хиљада посетилаца на простору Спортског центра Магнохром, са теренима на око четири хектара атрактивне локације која се наслања на северну обилазницу око града а у близини је трасе Моравског коридора чија се изградња очекује наредних година. - У близини су Факултет за машинство и грађевинарство и Студентски дом што ће да додатно да оплемени цео простор. Пројекат сведочи да је стадион визуелно леп и функционалан, јер су под трибинама планирани спортско медицински и комерцијални садржаји. Град је квалитетно и на време, међу првима у Србији, одрадио посао у делу решавања проблема инфраструктуре и имовинско правних

односа, све је припремљено и на време предато Канцеларији за јавна улагања, а податак да целу причу базично финансира УЕФА пружа додатни ветар у леђа и појачава оптимизам, каже Кнежевић уверен да би у редовним околностима на овом месту већ било значајно градилиште. Сваки нови објекат спортске инфраструктуре доноси нове обавезе пред Спортски центар „Ибар“, а најава припреме за бригу о новом фудбалском стадиону размишљање о новим кадровским појачањима. Приближавање последњег квартала у години, и размишљање о наредној, појачава жељу да се не понови ситуација која је током ове у значајној мери утицала на обесмишљавање свих активности. Најсликовитије речено жеља је да се ова такмичарска година приведе крају на респиратору, и без публике, да се у следећу уђе без ковида а спортска надметања врате у нормалу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13.9.2020.

МАГАЗИН

Фудбал више од игре: Владан Вићентијевић (2)

ОД ГОДАЧ СВЕТСКИХ

ЧИЦЕ ДО Х ВИСИНА

тално напредовање у судијском позиву неминовно доводи до сусрета са вишим квалитетом фудбала, покривање веће територије и стицање нових познанстава и пријатељстава. Након Западноморавске лиге, која обухвата и клубове са простора Чачка, Ужица, Драгачева, врло брзо Владан Вићентијевић, после успешно положеног испита за судију републичког ранга, почиње да дели правду у Моравско-шумадијској зони у којој наступају врхунски клубови из Прибоја, Горњег Милановца, Александровца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Крагујевца, Баточине, Чачка, Лучана. - Кад бих поредио данашњу Прву лигу Србије, у којој је Слога, са тадашњом Моравско-шумадијском зоном, а Слога је неколико пута била у тој зони, могу да кажем да се тада играо много бољи фудбал него данас – прича Вићентијевић кога је жеља за доказивањем и напредовањем стално вукла напред. То напред је опет степеница више и Српска лига Центар у коју су укључени још клубови из Шапца и Ваљева. Само неколико година касније постаће фудбалски судија савезног ранга у земљи од преко 20 милиона становника. Прве утакмице суди у Српској лиги у градовима у којима је већ делио правду, али још и у Лесковцу, Врању и Београду. Пут према светским висинама водио је преко источне групе Друге савезне лиге која је обухватала тимове са подручја целе Србије без Војводине, Македоније и Црне Горе. Амбиције и апетити клубова су много већи, улажу се знатна метаријална средства, а игра и много квалитетнији фудбал. Све то неминовно пред судију ставља терет велике одговорности, а појављују се и први већи проблеми. - Један сам од ретких судија који је прекинуо утакмицу на том степену такмичења у Другој лиги. Од источне и западне групе формирана је јединствена Друга лига на нивоу целе земље, а ја добијем поверење да судим утакмицу

МАГАЗИН

13.9.2020.

између суботичког Спартака и Динама из Винковаца која одлучује о томе ко иде у Прву лигу. Одсудим без грешке, а домаћин победи са 4:1. До данас ми је то остало као светла тачка поготово што је било притисака са разних страна. Пре те судио сам утакмицу у Бачкој Тополи коју је Бачка играла против Динама из Винковаца. Председник Бачке био је Михаљ Кертес, високи функционер СПС и касније директор царина. Динамо постиже изванредан погодан са тридесет и више метара, лопта улази у мрежу, а помоћни судија са те стране Урошевић, превиди да је играч који је постигао погодак био у офсајд позицији. Дотрчим, поништим гол, а још нисам ни подигао руку већ су ме играчи Динама угурали у мрежу. Са супротне стране мреже дотрчи Тонко Вукушић, покуша да ме удари и ја прекинем утакмицу – прича Вићентијевић. Љубазношћу Михаља Кертеса добио је снимак фудбалске утакмице, а пре него је и стигао кући сазнао да према Краљеву креће аутомобил по коме треба да врати касети. Током ноћи направљена копија а, а оригинална враћена. У том тренутку Вићентијевић није знао да су представници два клуба направили договор да из снимка избаце спорни детаљ, а кривицу за прекид пребаце на главног судију меча. Суочење у просторијама Фудбалског савеза Југославије пратио је велики број новинара којима је приказан монтиран снимак спорног дела утакмице. Припремао се терен да судија буде окривљен за прекид који је данима пунио стране бројних новина широм земље. - Кажем да нисам судио утакмицу коју смо гледали, а присутни ме гледају бледо и мисле да нисам нормалан. Кад сам из ташне извадио касету да покажем снимак утакмице коју сам судио као да сам убио те људе из Винковаца, само видиш зној и ћутање.

Велелепан ударац из даљине главом потврђује играч који је био у офсајду. Тајац је заменио жагор, а ја испричам како су дошли да узму касету. Био сам презадовољан кад ми се пред масом новинара извињавао председник савеза Чилић. Сутрадан ми се извињавао и Вукушић, а у новимана је објављивана сасвим другачија прича. Можда нас Хрвати нису волели, али су нас поштовали и ценили. Само две недеље касније жреб је одлучио да поново судим у Винковцима. Одем тамо, а сви су се понашали господски као да се ништа није ни десило, јер је спорт био изнад свега – тврди Вићентијевић. Пред сваку утакмицу скупљале су се фудбалске судије са помоћницима на сурчинском аеродрому, а онда свако на своју страну. Пут је Вићентијевића водио у Ријеку на утакмицу између истоименог клуба и Црвене звезде која у овом граду није победила пуних трианест година. Однос прволигашких клубова на западу земље према судијама био је на врхунском нивоу. Мале свечаности пред утакмице обележене су пригодним поклонима и букетима цвећа. На утакмици коју је после толико година Звезда добила резултатом 2:1 дође до конфронтације играча, а један од гостујућих остане на земљи. На итервенцију помоћног судије бившег интернационалца Берише Шинасија, коме је мајка била из Краљева, Вићентијевић искључи играча који је изазвао инцидент. После завршене утакмице коментатор Радио Београда, уз похвалу за извнредно суђење, укаже да је искључен погрешан играч који није учествовао у нереду. - Дођем кући, пустим снимак телевизијског преноса и водим да сам погрешио. Обавестим руководиоце и кажем да ћу у извештају да напишем да сам искључио погрешног играча. Урадим тако иако су ми саветовали да то не чиним да не бих био кажњен. Искљученог играча ослободе казне, а не казне ни оног другог. Није постојала никава зла намера јер ја, а ни помоћ-

13.9.2020.

МАГАЗИН

ник, нисмо добро видели шта се дешавала – прича о искуству са прве прволигашке утакмице Владан Вићентијевић који се почетком деведесетих година прошлог века нашао на листи међународних фудбалских судија, овога пута као помоћник. Одлука о томе утицала је да две године касније пређе и на листу помоћних судија Прве савезне лиге, а последње три године каријере провешће као помоћни судија у домаћим и међународним такмичењима. Нема већег признања, прича данас, него када од игралишта у Обрви неко дође до стадиона у Барселони, Хелсинкију и другим европским градовима. Свему томе допринео је велики рад и, пре свега, поштење у дељењу правде у време када је требало изборити место међу шест најбољих у земљи. Данас је, каже, много лакше, јер су критеријуми ослабили. На успешну каријеру интернационалца негативно ће утицати санкције које је међународна заједница увела Југославији. Утакмицу у Барселони између домаћег клуба и Динама из Кијева судио је најпознатији југословенски судија Зоран Петровић уз асистенцију Владана Вићентијевића. - Враћамо се са те утакмице, слећемо у Цирих и ту нас затичу санкције. Као робови смо провели неколико сати на аеродрому и нигде нисмо могли да изађемо, јер нам је било забрањено. Последњу интернационалну утакмицу махао сам Дулету Чолићу. Играли су Финска и Бугарска у којој је играо касније Звездин фудбалер Стојичков, а гости су победили са 3:0 – прича наш саговорник. Интернационалне утакмице пратио је увек устаљени редослед потеза и протокол који је предвиђао све детаље, од авионске карте, дочека на аеродрому, инспекције терена и симулирања тока утакмице од боје дресова играча и вратара, састава екипа, почетка утакмице, контроле мрежа. Југославије је већ била довољно проказана када је сељаче које је формирало фудбалски клуб у Годачици изашло на препун стадион Ноу Камп у Барселони који прима 110 хиљада гледалаца. Спортски центар поред главног има

и помоћни стадион који прима 40 хиљада гледалаца, а у који се са главног стиже посебно изграђеним тунелом. У сећању остаје и утакмица између Шкотске и Сан Марина у држави за коју није знао ни где се налази. - Дођемо у Римини, а на обали мора као да је Жупска берба, пише Држава Сан Марино. Било ми је симпатична држава без војске и полиције, а и утакмица ми је остала у сећању. Око терена нема ограде, а код нас на основу одлуке фудбалског савеза стоји ограда и шипке које су савијене унутра. У Енглеској је на утакмици као у позоришту, иде се породично са децом, и то је празник током кога се навија спортски – прича Вићентијевић. Однос према суђењу тамо се у многоме разликује, а одлуке судије нико не коментарише, јер се судијска грешка сматра саставним делом игре и никад није резултат зле намере. На утакмици против Барселоне Зоран Петровић је судио два пенала у корист гостујуће екипе. Кад га је контролор утакмице из Данске после утакмице упитао за коментар једног спорног момента судија се позвао на слободно уверење и то је био крај сваке приче о суђењу. Ратни сукоби почетком деведесетих година прошлог века и цепање земље довели су до формирање лиге са клубовима из Србије и Црне Горе. Када је 1995. године Владан Вићентијевић издао врхунски приручник за фудбалске судије одлучио је да напусти суђење. На промоцији књиге спортски новинар Бата Гвозденовић је пред свима изјавио да људи фалсификују крштенице да би судили што дуже. Владан је четири године пре истека рока до кога је по годинама могао да суди напустио суђење после 1080 утакмица у разним степенима такмичења. Безуспешно је покушавао и комесар за суђење, прослављени интернационалац Драгиша Комадинић, да утиче на промену одлуке. Само два месеца по опроштају од пиштаљке Вићентијевић је уврштен на листу контролора суђења што сматра највећим поверењем. Т. Радовановић

Владан Вићентијевић

МАГАЗИН 13.9.2020.

Прва лига Србије

Борац 1926 - Слога 3:0

МАГАЗИН 13.9.2020.

Међуопшђтинска лига ФСРО

Младост 1925 - Слога Обрва 4:0

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 13. ДО 19. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

13.9.2020.

13. септембар

81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 533 — Византијска војска под командом Велизара победила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (на десетој миљи од Картагине). 1276 — Папа Јован XXI је наследио Адријана V као 187. римски папа. 1759 — Британци су у пресудној бици на Абрахамовој заравни у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади. 1788 — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. 1814 — Британске снаге су током битке за Балтимор напале америчку тврђаву Форт Макхенри, што је касније инспирисало Франсиса Скота Кија да напише Барјак искићен звездама, будућу химну САД. 1882 — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана. 1922 — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 °C. 1923 — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру. 1943 — Народноослободилачки одбор за Истру донио је одлуку о прикључењу Истре матици Хрватској. 1955 — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе. 1971 — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну

побуну у затвору. 1989 — У Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту. 1991 — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану. 1993 — Израел и Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама. 1998 — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996. 1999 — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи. 2000 — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност. 2001 — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра. 14. септембар

81 — Након смрти брата Тита, власт над Римским царством преузео је Домицијан. 1219 — Проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код никејског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Сава Немањић

1262 — Краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града. 1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре. 1829 — Потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност. 1930 — Национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту. 1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског

конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет. 1959 — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега. 1960 — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор. На састанку представника земаљапроизвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК. 1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини. 1995 — Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.[појаснити] 1996 — Камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду „поља смрти“, када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи. У Босни и Херцеговини одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1997 — У пожару у рафинерији нафте у Визагапатнаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку. 2001 — Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да „предузме све неопходне и одговарајуће мере“ поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста. 15. септембар

533 — Византијски војсковођа Велизар заузео Картагину, престоницу Вандалске краљевине. 1014 — Вођена је битка на Беласици у којој је византијска војска потукла трупе цара Самуила. 1776 — Током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк. 1810 — У Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније. 1822 — Британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе. 1864 — Током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила. 1903 — У Порто Алегреу, Бразил, основан Фудбалски клуб Гремио Порто Алегре. 1912 — Изграђена Градска кућа у Суботици 1916 — У бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона. 1918 — Српска војска је пробила Солунски фронт. 1935 — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца. 1949 — Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике. 1972 — Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског

13.9.2020.

МАГАЗИН

грађанског рата. 1987 — Немачки хакери, „Хаос клуб“, упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван „Тројански коњ“. 1989 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Савет безбедности Уједињених нација продужио је за још шест месеци делимичну суспензију санкција против Југославије. 1996 — Вођа италијанске сецесионистичке партије „Северна лига“ Умберто Боси прогласио је север Италије Федералном Републиком Паданијом, што су оштро осудиле остале политичке снаге у земљи. 1999 — Савет безбедности Уједињених нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност. 2000 — У француском делу Баскије ухапшен је најтраженији шпански бегунац Ињасио Грасија Арегуи, према званичном Мадриду вођа баскијске терористичке групе ЕТА. У Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти. 2001 — Председник Џорџ Буш први пут је рекао да су САД ‘у рату’, означивши вођу исламистичке терористичке мреже Ал Каида Саудијца Осаму бин Ладена као организатора терористичких напада четири дана раније на Њујорк и Вашингтон. 2002 — Јужна и Северна Кореја споразумеле су се да отпочну уклањање мина дуж границе двеју земаља. На парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција „За Македонију заједно“, предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског.

16. септембар 681 — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор. 1810 — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније. 1859 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик. 1908 — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију. 1920 — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400. 1941 — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике. 1959 — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон. 1963 — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију. 1966 — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку. 1978 — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени. 1982 — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у

ком је убијено најмање 800 људи. 1987 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1992 — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију. 2001 — Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију. Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату. 2005 — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори. 17. септембар 1630 — Основан је град Бостон у Масачусетсу. 1631 — У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија. 1665 — У Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи. 1776 — Основан је Пресидио Сан Франциска у Новој Шпанији. 1787 — Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД су на Филаделфијској конвенцији потписали Устав САД. 1809 — Миром у Фредриксхаму завршен је Фински рат у ком је Русија освојила Финску. 1814 — Френсис Скот Кеи завршио је своју песму “Одбрана Форт МекХенрија”, она је касније постала предложак за текст “Стар Спанглед Банер”, химне Сједињених Америчких Држава. 1889 — Поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник. 1900 — Британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија. 1914 — Српски премијер Никола Пашић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Нишу тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније.

1918 — После тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила. 1931 — Компанија „RCA Victor“ представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу „Савој“ у Њујорку. 1939 — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна. 1939 — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморица У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде. 1944 — Спуштањем англоамеричких падобранаца код градова Арнема, Најмегена и Гравеа у Холандији почела је операција Маркет Гарден у Другом светском рату. 1978 — Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера. 1991 — Прва верзија Линукс кернела (0.01) је објављена на Интернету. 1997 — У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињених нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер. 2001 — Њујоршка берза поново је отварена за трговину након напада 11. септембра, најдуже затварање од велике депресије. Окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осу-

ђени на по 20 година затвора. Македонска влада саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата. 2006 — Покренута ТВ Авала. 2011 — Покренут је покрет Окупирај Вол Стрит у парку Зукоти у Њујорку. 2016 — Две бомбе су експлодирале у Сисајд Парку у Њу Џерсију и Менхетну у Њујорку. 31 особа је повређена у бомбардовању Менхетна.

МАГАЗИН

13.9.2020.

18. септембар

96 — Након убиства Домицијана, Римски сенат је за новог императора изабрао Нерву, првог од Пет добрих царева. 324 — Константин Велики је нанео одлучан пораз Лицинију у бици код Хризопоља, што је био увод у Константинову самосталну владавину Римским царством и укидање тетрархије. 1502 — Шпански морепловац италијанског порекла Кристифор Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет. 1739 — Потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Централна Србија је поново постала део Османског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718. 1759 — Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Вулф и француски Луј Монкалм. 1810 — У Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О’Хигинса, касније председника Чилеа (1817— 1823). 1822 — Француски египтолог Жан Франсоа Шамполион дешифровао је египатско писмо, (хијероглифе). 1851 — Изашао је први број америчког дневника „Њујорк тајмс“, који је основао Хенри Џервис Рејмонд.

1931 — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мукденски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију. 1934 — СССР је приступио Лиги народа. 1944 — Након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској. Први пролетерски корпус НОВЈ ослободио Ваљево. 1947 — Ступио је на снагу Акт о државној безбедности, којим је основан Савет за националну безбедност и Агенција ЦИА. Америчко ратно ваздухопловство постало је засебан вид америчких оружаних снага. 1961 — Авион који је превозио генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда се срушио код Ндоле у Северној Родезији. 1973 — Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами. 1988 — Током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила председника Бурме Маунга Маунга. 1989 — Након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе. Индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке. 1995 — Босна и Херцеговина је примљена у чланство IAEA. 1997 — Исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача. 2001 — Окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999.

2003 — Босна и Херцеговина је приступила болоњском процесу. 19. септембар 636 — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца. 1356 — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жа-

на II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата. 1370 — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је заузела и опустошила Лимож. 1796 — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788. 1814 — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна.

1837 — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника. 1863 — Почела је битка код Чиканоге у северозапдној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америчког грађанског рата. 1888 — Прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре. 1900 — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара. 1914 — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење. 1918 — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату. 1928 — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“. 1939 — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом. 1941 — Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је трајала 45 дана. Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана. 1944 — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат. 1955 — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона. 1957 — Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе. 1970 — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985 — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређе-

но око 40.000 људи. 1989 — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171. 1991 — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ. 1991 — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е.. 1992 — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији. 1994 — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“. 1994 — „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат. 2000 — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран. 2001 — Председник САД Џорџ В. Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста. Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена.

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

Kraljevski MagazIN

Articles inside

Времеплов

Спортска година на респиратору

На репертоару Биоскопа “Кварт

Слободна зона” за одабране

Излаз из беде и сиромаштва

Унапређење међународне конкурентности

Програм стручне праксе

Меморијал Великог рата

Оспособљавање за послове шивења

Циркуларна економија

Безбедни до краја године

Председник из нашег сокака

Ваздух и вода безбедни