Tajna eko tajne - čuvari starih recepata

Reč ekologija dolazi iz starog grčkog jezika „oikos“ - dom, domaćinstvo i „logos“ - nauka, izučavanje. Eko Tajna, registrovana i osnovana poče- tkom 2019.godine kao reakcija nekoliko mama i baka na preveliku prisutnost industrijske hrane koja u velikoj većini ima u sebi vrlo problematične sastojke. Prosečan potrošač jednostavno nije osvešćen i „obučen“ da pročita deklaraciju kako bi znao da prepozna i razdvoji „žito“ od „kukolja“.

Pod sloganom „Čuvari starih recepata” Eko Tajna nastoji da sačuva tradiciju iza koje se krije dobar ukus i još bolji kvalitet hrane. EKO TAJNU čine udružene žene sa savremenom organizacijom koje prave odličnu hranu kontrolisanog kvaliteta, tradicionalnih recepata u jedinstvenom prostoru na malom salašu u Sremu.

Tajna EKO TAJNE

- domaći proizvodi sa sela kontrolisanog kvaliteta - stari recepti - ručna proizvodnja u kontrolisanim uslovima - savremena organizacija

Sa EKO TAJNOM znate šta jedete

Svi proizvodi Ženske zadruge EKO TAJNA su proizvedeni na tradicionalan i prirodan način bez upotrebe štetnih hemijskih inputa, aditiva ili štetnih metoda u bilo kom procesu na putu do potrošača. Sirovina je proizvedena u kontrolisanim uslovima, od poznatih proizvođača i samih članova zadruge. Sam način prerade i proizvodnje je sproveden u uslovima koji zadovoljavaju sve standarde za proizvodnju hrane. Sve proizvode kontroliše Enološka Stanica Vršac. Prirodni proizvodi, koji nemaju štetni uticaj na ljude, životinje i našu planetu.

Međutim, osnovna misija EKO TAJNE, pored proizvodnje zdrave, hrane jeste i osvešćavanje potrošača o načinu čitanja etiketa i deklaracija na proizvodima, kako bi znali da izaberu za sebe najbolje moguće.

KAKO ČITATI ETIKETE SA NUTRITIVNIM VREDNOSTIMA

Tabela nutritivne vrednosti namirnice se po samom zakonu mora naći na pozadini svakog proizvoda i mora sadržati određene informacije o proizvodu. Sve te informacije treba da imaju funkciju kako bi znali šta jedemo i šta sadrži određeni proizvod. Poznavanjem sastojaka određenih proizvoda može pomoći u dobrom izboru zdrave hrane kao i izbegavanju zasićenih masti, dodatih soli i velikih količina šećera.

Etikete sa nutritivnim vrednostima moraju ispratiti stroga pravila regulisana Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koje je propisala država.

Pod sloganom „Čuvari starih recepata” Eko Tajna nastoji da sačuva tradiciju iza koje se krije dobar ukus i još bolji kvalitet hrane. EKO TAJNU čine udružene žene sa savremenom organizacijom koje prave odličnu hranu kontrolisanog kvaliteta, tradicionalnih recepata u jedinstvenom prostoru na malom salašu u Sremu.

Sve to u cilju potpune zaštite krajnjeg potrošača koji na taj način zna šta je ono što unosi u sebe. Međutim, u praksi je situacija sledeća. Sa jedne strane, Zakon dozvoljava razne problematične sastojke u sastavima proizvoda i jednostavno je samo bitno da se sve to navede u deklaracijama. I onda imamo u deklaracijama razne skraćenice raznih štetnih aditiva, velikih količina šećera i informacija kako npr. “postoje tragovi svega i svačega u krajnjem proizvodu”. Sa druge strane prosečan potrošač nije osvešćen i “obučen” da čitanjem deklaracije sastava i etikete sa nutritivnim vrednostima prepozna i razdvoji „žito“ od „kukolja” koji čak i uredno navede sve problematične sastojke ili vrednosti i samim tim on ispoštuje Zakon. Potrošač bi jednostavno samo trebalo da zna da razlikuje. Prosečna odrasla osoba dnevno unese oko 2.000 kalorija, dok prosečna preporučena dnevna energetska vrednost za dete do tri godine iznosi 1.200 kcal. Nutricionisti savetuju da se obrati pažnja i na količinu jednostavnih šećera ako su oni posebno naznačeni. Poželjno je da njihova masa bude što manja, a masa složenih šećera veća. Takođe, zasićene masti bi trebalo da budu što manje zastupljene. Kada je u pitanju so, njena količina na deklaracijama je obično izražena u gramima, pri čemu je prihvatljiva količina između 0,1 i 0,6 grama natrijum-hlorida na 100 grama namirnice. Grupisane informacije kao i tipove sastojaka koje možemo naći na etiketi nutritivnih vre- dnosti:

Energetska vrednost (broj kalorija i kilo džula) Masti Ugljeni hidrati (šećeri) Proteini So Vitamini i kiseline

Malo ljudi proverava nutritivne vrednosti na tebalema kupljenih proizvoda. To je jedan od glavnih pokazatelja da li namirnicu vredi kupiti ili ne. Na etiketi, koja može izgledati zbunujuće za sve one koji ne znaju da je tumače, nalaze se svi dobri i loši parametri koje proizvod sadrži i na to bi trebalo obratiti najviše pažnje kada je zdrava ishrana u pitanju. Postoji par bitnih stvari kada su nutritivne etikete proizvoda u pitanju.

ENERGETSKA VREDNOST

Ovaj podatak zapravo pokazuje broj kalorija koje sadrži sam proizvod i koliko energije dobijate u kilo džulima (KJ) ukoliko pojedete celu porciju proizvoda. Zato je energetska vrednost jako bitan deo etikete sa nutritivnim vrednostima jer može pomoći u brojanju i kontrolisanju unosa kalorija, a na taj način i smanjiti mogućnost neželjenog povećanja kilograma. Prema opštem upustvu, 40 kalorija u nekom proizvodu predstavlja mali broj kalorija, dok 100 kalorija predstavlja prihvatljiv. Međutim, postoje i proizvodi sa 400 i više kalorija što svakako spada u grupu visoko kalorične hrane. Važno je da pogledate koliko grama proizvoda predstavlja jedna preporučena porcija. Znači umesto da pojedete celu kutiju keksa i time unesete pregršt kalorija, unesite preporučenu porciju proizvoda koja se nalazi na etiketi. To je veoma bitno ako želite da kontrolišete svoju težinu kroz unos kalorija. Ako znate koji vam je potreban dnevni unos kalorija, lako možete po- većati ili smanjiti veličinu porcije i time doprineti povećanju ili smanjivanju telesne težine. Ako vam je preporučeni dnevni unos 2000 Kcal, a vi ste pojeli čips koji sadrži 500 Kcal po serviranju, to vam je već četvrtina kalorija koje treba da unesete danas.

MASTI

Mast je jedan od najnegativnijih sastojaka koji se uvek nalazi na drugom mestu ove liste. Svakako je ovo sastojak jako korišćen od strane modernog čoveka i ulazi u sastav namirnica u

manjoj ili većoj meri. Na samoj etiketi sa nutritivnim vrednostima, stoji podatak o ukupnim mastima predstavljena u gramima. A nakon toga se ove masti grupišu u podgrupe kao što su zasićene i trans masti. Zasićene masti prouzrokuju povećanje holesterola u telu i mogu dovesti do velikog broja zdravstvenih problema vezanih za kardiovaskularni sistem. Zasićene masti potiču uglavnom iz životinjskih izvora, ali se mogu naći i u hrani biljnog porekla. Najčešći i najveći izvori ove masti su meso, živinsko meso, puter, sirevi i palmino uje. Preporuka je da unos ovih masti ne prelazi 10% dnevnog kalorijskog unosa. Trans masti su masti koje nastaju kada biljna ulja podležu procesu hidrogenizacije. Takođe, nastaju i prilikom prženja hrane na visokim temperaturama. One proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu i bolji ukus, što je i glavni razlog njihove upotrebe. Nalaze se u margarinima, krekerima, kao i već pomenutim hidrogenizovanim uljima, i smatraju se jako štetnim. Poslednjih godina je nastao trend smanjenja trans masti u namirnicama kako bi se smanjio njegov negativan uticaj na zdravlje ljudi. U svakom slučaju vama je najbitnije da obratite pažnju na ZASIĆENE masti. Danas se smatra da nije bitno koliko jedete već koje masti najviše jedete.

PROTEINI nakon treninga. Što je veći procenat i gramaža proteina u namernici to je namirnica kvalitetnija. Dnevni unos proteina treba da bude minimum 1 gr po kilogramu telesne težine.

Mnogo puta je ponavljano koliko je protein važan za stvaranje i održavanje mišićne mase. Za razliku od nekih sastojaka koji se nekada unose u manjoj meri od preporučene, slučaj sa proteinima je čak i drugačiji. Moderan čovek svakodnevno unosi i preveliku količinu proteina kroz svakodnevnu ishranu. Kada proveravate količinu proteina u namirnicama, obavezno pogledajte i količinu masti kako bi se uverili da li je velika. Veliki broj namirnica bogat proteinima je takođe bogat zasićenim i trans mastima o čijem negativnom uticaju smo govorili malo ranije. Proteini su posebno bitni kod osoba koje se bave intenzivnom fizičkom aktivnošću. Regenerisanje i obnavljanje mišićnih vlakana nakon napornog treninga najviše se odražava u unosu proteina VLAKNA

Većina ljudi ne unosi dovoljnu količinu vlakana tokom dana. Ona iznosi na dnevnom nivou oko 25 grama za žene i 38 grama za muškarce. Vlakna pomažu u kontrolisanju telesne težine, apetita, detoksikaciji organizma, u kontrolisanju nivoa holesterola i triglicerida, deluju kao antioksidans itd. Veći procenat vlakana i gramaža povećava kvalitet namirnice.

UGLJENI HIDRATI

Ugljeni hidrati čine najveći procenat velikog broja kupovnih namirnica, pa je pogled na ovaj sastojak u tablici nutritivnih vrednosti jako bitan. Ukupan broj ugljenih hidrata je prikazan, a pored njega i količina šećera u samom proizvodu jer je šećer zapravo prost ugljeni hidrat. Pored šećera, na pojedinim proizvodima bogatim dijetetskim vlaknima moguće je naći i podatak upravo o njima. Nisu svi ugljeni hidrati isti. Postoje oni bolji, a samim tim i oni koji su gori po ljudsko zdravlje. Tako možemo uočiti veliku razliku između dva proizvoda koja imaju po 40 grama ugljenih hidrata od kojih jedan ima 32 grama šećera u toj količini, dok drugi ima 15 grama šećera i znatno više dijetetskih vlakana. Ovaj detalj je u stvari vrlo važan i prosečan potrošač nije svestan ovih činjenica prilikom odabira i kupovine proizvoda. Treba kupovati namirnice sa što manjim procentom šećera i dodatih šećera. Treba konzumirati složene ugljene hidrate. Prosti ugljeni hidrati predstavljaju loš izvor kalorija. Dnevni unos šećera ne treba da bude veći od 10%.

SO - NATRIJUM I KALIJUM

Soli se u najvećem broju slučajeva nalaze ispod masti ili ispod proteina u tabeli nutritivnih vrednosti. Ovo je jako bitan sastojak u ishrani bez kojeg definitivno “ne možemo, a previše njega nam škodi”. Dnevni unos natrijuma (So) treba da bude oko 2300 miligrama, a istraživanja pokazuju da prosečna osoba unosi oko 3300 miligrama dnevno. Dovoljan razlog

da se kontroliše unos ovog sastojka je to što prevelika količina ima jako negativan uticaj na zdravlje krvnih sudova i celokupnog kardiovaskularnog sistema. Prevelika količina opterećuje rad bubrega, dehidrataciju organi- zma i gubitak tečnosti. Određena istraživanja su pokazala da prosečna osoba u Srbiji unosi oko 2,5 puta veću količinu soli od preporučene. Sigurno je da je razlog tome to što se mala pažnja poklanja čitanju etiketa sa nutritivnim vrednostima. Birajte one namirnice koje su bogate kalijumom, a manje natrijumom. Kako velika količina natrijuma podiže krvni pritisak, kalijum deluje suprotno. Kalijum je visoko prisutan u voću, povrću, posebno pasulju.

VITAMINI I KISELINE

Samo dno ove tabele ostavljeno je za spisak vitamina, minerala i kiselina koje se nalaze u proizvodu čiju etiketu nutritivnih vrednosti posmatramo. Vitamini, minerali i kiseline su jako bitan sastojak svakog proizvoda jer mogu dati sjajnu osnovu za izgradnju zdravog i jakog tela. Ipak, uvek je dobro znati da postoje određeni sastojci iz ove kategorije koji nisu najpoželjniji u svakodnevnoj ishrani i potrebno ih je što više izbegavati. Tu uglavnom spadaju vitamini E koji se nalaze u bojama za hranu, antioksidansima i emulgatorima a imaju jako loš uticaj na zdravlje. Jedan od onih koje treba najviše izbegavati je E-123 koji zabranjen u mnogim državama zbog neverovatno štetnog dejstva i potencijalnog izazivanje raka.

U susret savremenim načinom instant ishrane, dodavanjem emulgatora, aditiva, bojenjem hrane, pojačavanjem ukusa, ishrana savremenog čoveka postaje glavni uzrok teških oboljenja. Posvetite malo više pažnje sebi, čitajte etikete, pratite brojke, obratite pažnju na kvalitet proizvoda.

Verujte sebi i pronađite parče EKO TAJNE za sebe!

Ženska zadruga EKO TAJNA Krivaja br.12 22322 Novi Karlovci MB: 21457175

Visoki standardi dobrobiti životinja

Pitanje dobrobiti farmskih životinja posebno je počelo da zaokuplja pažnju javnosti i donosilaca odluka sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Saznanja i dokazi o surovom načinu gajenja i klanja životinja na britanskim farmama, izazvala je veliku polemiku britanskog društva, pod čijim pritiskom je uspostavljanja model gajenja životinja u intenzivnim sistemima u okviru koncepta „Pet sloboda“:

Slobodu od žeđi, gladi i neuhranjenosti Sloboda od neudobnosti Sloboda od bola, povreda i bolesti Sloboda ispoljavanja normalnog ponašanja Sloboda od straha i stresa Koncept „Pet sloboda“ danas je široko prihvaćen i koristi se prilikom definisanja i ocenjivanja dobrobiti životinja od strane udruženja za zaštitu životinja, nacionalnih zakonodavstva i međunarodnih orga- nizacija. Međutim, pitanje dobrobiti životinja nema samo etički karakter, već je usko povezano sa bezbednošću hrane. Održavanje dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja životinja presudan je element u obezbeđivanju si- gurnosti i kvaliteta hrane koja se od njih dobija, pre svega sma- njenjem imunonhibicije izazvanom stresom, smanjenjem učestalosti zaraznih bolesti na farmama i smanjenjem prenošenja ljudskih patogena putem farmskih životinja, kao i smanjenom upotrebom antibiotika i rezistencijom na antibiotike.

Iz navedenih razloga je brojnim nacionalnim i međunarodnim nivoima dobrobit životinja najvećim delom regulisana propisima u oblasti zdravlja i bezbednosti hrane, poljoprivrede, ruralnog razvoja, zaštite životne sredine, trgovine. Pored ovih minimalnih, obaveznih standarda, tokom poslednje dve decenije primetan je porast privatih standarda dobrobiti životinja dobrovoljnog karaktera. Ovim privatnim standardima se dobrobit životinja reguliše iznad postojećeg zakonskog minimuma, jer se dešava da isti ne ispunjavaju očekivanja javnosti u ovoj oblasti, koja se pre svega ogledaju u bezbednosti i kvalitetu hrane, značaju za unapređenje društvenog blagostanja, održivost i zaštitu životne sredine, ali pre svega rastuće zahtevu potrošača za unapređenjem dobrobiti farmskih životinja. Upravo iz ovih razloga na teritoriji Evrope su uspele da se uspostave i steknu ugled sertifikacione šeme poput RSPCA Assured (Velika Britanija), Beter Leven (Holandija) i Für Mehr Tierschutz (Nemačka).

U Republici Srbiji minimalni standardi dobrobiti životinja koje su u obavezi da ispunjavaju sva lica na teritoriji RS koja se bave njihovim uzgojem, transportom i/ili klanjem regulisana su Zakonom o dobrobiti životinja (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) i pratećim pravilnicima. Međutim, realno na srpskim farmama nije samo ispod nacionalnog zakonskog minimuma, već i ispod EU zahteva. Ovo predstavlja veliku smetnju rastu konkure- ntnosti i podizanju poverenja evropskih potrošača u srpske proizvode i srpsku stočarsku proizvodnju, koji većinski (93%) smatraju da uvozni proizvodi životinjskog porekla treba da budu proizvedeni u skladu sa standardima dobrobiti životinja koji važe na nivou Unije. Razlika između trenutnog i traženog nivoa može biti premošćena upravo sertifikacionom šemom u domenu proizvodnje hrane prema stepenu dobrobiti životinja.

Na domaćem još uvek ne postoji uspo- stavljena sertifikaciona šema ovog tipa, mada je korak u ovom smeru napravila je ORCA - Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama izradom i definisanjem visokih standarda dobrobiti farmskih životinja i sprovođenjem početnih istraživanja stavova potrošača i ekonomske isplativosti.

Ostaje nam da pratimo pomak u ovoj oblasti, uz saznanje da obezbeđivanje višeg nivoa dobrobiti životinja može uticati imati pozitivne efekte ne samo na životinje, već i sve aktere tržišnog lanca proizvoda živo- tinjskog porekla.

Eko kamp ostrvo je projekat koji se realizuje pod pokroviteljstvom Psihološkog savetovališta Marija Tepurić.

Ovaj projekat je aktivni odgovor na rastuće otuđenje, nastalo razvojem tehnologije, a ubrzano pojavom Covid-a, koji je odvojio ljude od ljudi. Zaboravljajući da, osim kafića, restorana, klubova, igraonica i rođendaonica, postoji priroda, većina ljudi je utehu pronašla u virtuelnom svetu.

A virtuelni svet, ma kako napredan bio, ne može ljudima zaista zameniti ni topao ljudski kontakt, ni svež vazduh, ni uživanje svih čula. Živeći tu imitaciju života, ljudi neosetno upadaju u letargiju, apatiju, fizičku slabost i mentalnu inerciju.

Ovaj program staje tome na put. On otvara novu (a u stvari - dobru, staru) alternativu povezivanja ljudi u prirodi, kroz jednostavne, zdrave aktivno- sti, koje prijaju telu i bude uspavan duh.

Lokacija na kojoj se realizuje je brižljivo odabrana (i njom se upravlja u skladu sa standardima ISO 9001 i ISO 14001), a jedna od ideja je da svi učesnici dobiju priliku da vide i nauče kako se ona kao takva održava i da taj koncept prenesu u svoje životno okruženje. paljenje logorske vatre, razne društvene igre, pripremu obroka i obedovanje u prirodi, raspremanje kamping mesta, deljenje utisaka i povratak čamcem na obalu. Osnovnom programu se, u skladu sa željama konkretne grupe učesnika, dodaju sadržaji poput sportskih, zabavnih, kreativnih, istraživačkih...

Iskustvo kaže da ovakav zabavan dan, bez telefona i interneta, svima prija. Dovoljna je jedna poseta kampu, pa da osoba poželi da se ponovo vrati, i tako, iz radionice u radionicu, postaje deo stalne postave prirodnjaka na ovom čarobnom eko ostrvu.

Kreatori programa Marija Tepuric Ivošević, magistar psihologije, od januara 1997. angažovana u: - savetodavnom radu sa adolescentima, odraslima, parovima i porodicama - kreiranju i izvođenju preventivnih programa, čiji sadržaj odgovara na aktuelne pretnje po mentalno zdravlje populacije.

Dalibor Ivošević, profesionalni fotograf sa dugogodišnjim iskustvom na poslovima animatora za decu. Autor i voditelj prirodnjačkih radionica.

Konkretni sadržaji su konceptualizovani za sve uzraste: • Jednodnevno i višednevno kampovanje za decu • Jednodnevno kampovanje za odrasle • Porodični dan na ostrvu • Proslave rođendana u prirodi • Tim bildinzi čiji sadržaj se prilagođava potrebama konkretne grupe. Osnovni program dnevnog kampovanja uključuje: organizovan dolazak čamcem na Ostrvo Bela stena, istraživanje ostrva, postavljanje kampa,

DECA NE MOGU POBEDITI RAK SAMA

Dragi čitaoče, želimo ovim tekstom da razjasnimo koliko je bitno da postoje udruženja za podršku osobama koje su obolele od raka. Kad je rak kod dece u pitanju ovakva udruženja imaju još više značaja u životu obolelog deteta i njegove porodice, kako tokom lečenja tako i nakon njega.

Udruženje „Uvek sa decom“ je osno-

vano 2.9.1991. u Srbiji, kao prvo takvo udruženje čija je misija bila i ostala una-pređenje kvaliteta lečenja dece koja se leče na IORS, kvaliteta života te dece i psiho-socijalna podrška njima i njihovim porodicama. Period kad je naše udruženje osnovano je bio turbulentan i težak za celo naše društvo, a posebno za ova osetljiva bića. Tako su roditelji, medici- nsko osoblje i dobronamerni građani uvideli da bi jedno ovakvo udruženje moglo biti od ključnog značaja u pružanju podrške i pomoći deci oboleloj od raka.

Pre 30 godina je dečije odeljenje na IORS bilo u prizemlju, na kraju hodnika pa de- sno, tamno kao tunel, bez udobnih kreveta i stolica, sa dva televizora, bez klima i frižidera, ponekad i bez lekova, hrane i igala. Kao da je teškoj situaciji u kojoj deca vuku stalak sa bocom sa lekovima dok prelaze hodnik do toaleta bilo potrebno još tame i tuge. Članovi udruženja su se posvetili da to promene, tako da su do danas, dragi čitaoče, dobročinstvo i dobra volja tu sliku i promenili. Prvo smo opremili i oplemenili staro odeljenje, pa je izgrađeno i novo na četvrtom spratu. Tokom godina smo i za to novo odeljenje kupovali, renovirali ili popravljali. Tako smo obezbedili prve infuzione pumpe, mešalicu za trombocite, monitor za EKG, aparat za vizualizaciju vena, klima uređaje, televizore i mnoge druge uređaje, zamenili smo pod i osvetljenje, obnovili kupatila, i sredili terasu, uveli smo i prvi wi-fi, obezbedili kompjutere, krevete, posteljinu, dvosede i druge potrepštine.

Kroz sav naš trud smo uspeli da dosegnemo i sledeću etapu u vidu Roditeljskog kutka. Jedan od akutnih problema dece i roditelja koje dolaze na lečenje, a žive van Beograda, bilo je mesto za boravak. Posle mnogo pokušaja da taj problem rešimo uz pomoć raznih državnih i gradskih

Roditeljski kutak

institucija, udruženje je iznajmilo stan u Smiljanićevoj ulici u broju 6, blizu IORS. U kutku mogu istovremeno besplatno da borave dve porodice. Opremljen je tako da bude njihov privremen dom i u protekle tri godine u njemu su boravile 33 porodice sa decom. Povrh toga, Roditeljski kutak nam omogućava da razmenjujemo naša iskustva sa roditeljima, da im olakšamo da prihvate dijagnozu, da umanjimo strah, da im skrenemo pažnju na to da je svako dete priča za sebe. Tako smo postali velika porodica.

Dragi naš čitaoče, za ovih trideset godina smo zaključili ima nečeg i u lepoti, da krasota izaziva osmeh i radost, a oni leče dušu. Nadahnuti time smo osmislili projekat „Da moja kosa bude Tvoja kosa“. Od donirane kose se izrađuju perike za devojčice koje zbog lečenja izgube kosu. Znaš i sam čitaoče, da se devojčice odgajaju tako da im je kosa ukras i deo njihovog identiteta, kad izgube kosu dolaze suze, bol, tuga i osećaj manje vrednosti i lice koje vide u ogledalu nije ono pravo. Perike izrađene od donirane prirodne kose su tu da odagnaju suze i tugu, da devojčicama omoguće da vide svoje pravo lice u ogledalu. Mali i veliki, muškarci i žene su zajedno omogućili svojom kosom da se krasota vrati tamo gde pripada, tamo gde je na kratko ustuknula. Mnogo smo osmeha vratili, ali nas čeka još mnogo drugih, tako da moramo da izradimo još novih perika.

Kada se završi lečenje, počinju oporavak i rehabilitacija. Našoj deci je obezbeđen sedmodnevni besplatan oporavak u hotelima na Tari i Kopaoniku.

Nadamo se da smo kroz ovaj kratak test uspeli da ti približimo rezultate našeg truda da olakšamo trnovit put koji prolaze deca koja se leče od raka. Trud ne sme da izostane jer deca obolela od raka prolaze kroz traumatično iskus-tvo, susreću se sa bolovima, sa gubitkom apetita, gubitkom kose, gubitkom nekog dela tela, teškom hemioterapijom. zračnom terapijom, sa operacijama, transplantacijama koštane srži, i drugim raznim procedurama koje nisu prijatne i imaju različite kratkotrajne ili dugotrajne posledice. Roditelji su zabrinuti i pod velikim stresom dok se istovremeno trude da svom detetu daju podršku na najbolji mogući način. Našoj deci i njihovim porodicama su potrebne dodatna podrška i pomoć, kako rodbine i prijatelja, tako i psihologa, psihoterapeuta i udruženja. Mi smo tu za njih već 30 godina, a ti dragi naš čitaoče možeš biti njihov prijatelj tako što ćeš donirati, volontirati ili podeliti ovu priču sa svojom rodbinom, prijateljima ili kolegama.

Samo zajedno možemo da obeležimo istoriju i da stvaramo budućnost, jer deca ne mogu sama da pobede rak.

Mileva Ličina

Roditeljski kutak

Udruženje „Uvek sa decom“

Pasterova 14 Kancelarija Smiljanićeva 6/1/5 11000 Beograd Radno vreme je 08-16 časova Telefon :0113836556, +381641163778 E-mail: sadecom@sbb.rs Web: https://www.sadecom.org.rs Društvene mreže: https://www.instagram.com/sa.decom https://www.facebook.com/uveksadecom