Original #22-23

: ORGNLMAGAZINE

JUL-AVGUST 2017.

BROJ

22-23

: @ORGNLMAGAZINE

CENA 199 RSD

: ORGNLMAGAZINE WWW.ORIGINAL.ME

WWW.NEDELJNIK.RS/ORIGINAL

MAGAZIN EKSKLUZIVNI INTERVJU

KLIMA POSLE TRAMPA

POSLEDNJI POZIV ZA ZEMLJU VLADIMIR ĐURĐEVIĆ:

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO VEĆ DANAS SER RIČARD BRENSON:

NIJEDAN ČOVEK NIJE OSTRVO

+ SPECIJAL

LETO

EXTREME CANYONING SEOSKI TURIZAM NAJLEPŠE BAŠTE SRBIJE NOVI GRADSKI DUH NA MAJICAMA

ELIZABET MOS KAD SE SNAŽNA ŽENA SUPROTSTAVI PATRIJARHATU Zvezda serija „The Handmaid‘s Tale“ i „Mad Men“ i filma „The Square“, dobitnika „Zlatne palme“ u Kanu

SADRŽAJ BROJA

JUL-AVGUST

#22-23

Ekskluzivne fotografije za Original Predrag Vučković

12 / DARKO NADIĆ Umesto što tvitujemo kao Tramp, možemo da pričamo sa ljudima. I običan razgovor je borba protiv klimatskih promena. Samo to Tramp ne može da razume. Ili neće... Specijalno za Original piše dr Darko Nadić, profesor socijalne i političke ekologije na Fakultetu političkih nauka

66 / DIMITRIJE VASILJEVIĆ Pijanista i kompozitor koji živi i radi u Americi, postao je prvi srpski doktor džez klavira.

Odabrao je da krene „Putem silvana“, od mraka ka svetlosti, što je naziv njegovog prvog albuma, i otkriva kako je živeti životom „Slučajnog nomada“, kako mu se zove drugi

matematičara Srbije jedan je od nekolicine odabranih stručnjaka koji smišljaju najteže matematičke zadatke, i to za nadarene učenike koji učestvuju na takmičenjima i olimpijadama

30 / MILAN MILENOVIĆ Maturant niške gimnazije „Svetozar Marković“ na međunarodnom takmičenju pisao je esej o toleranciji i neutralnosti ljudi i u borbi sa 95 takmičara iz 45 zemalja sveta, svojim radom na šest strana, izborio se za prvo mesto. Drugari ga zovu Sveti filozofski uništitelj, voli Ničea i Kjerkegora...

32 / ELIZABET MOS 22 / BOJAN BAŠIĆ Docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i predsednik komisije za takmičenja u Društvu

4 / RIČARD BRENSON 8 / RENTIRANJE 17 / FILTER APP 26 / SRPSKE DIPLOMATE 40 / ODMOR 44 / SEOSKI TURIZAM 46 / URBANI DUH: MAJICE 50 / NAJBOLJI HLAD 58 / MONIKA PIKER 60 / AMAL KLUNI 72 / UPOZNAJ SVET

Proslavljena glumica govori o tome šta znači biti žena danas i objašnjava zašto nema problem ako smele heroine koje igra na velikim ekranima ponekad smišljeno podilaze muškom egu

Impressum Osnivač / Fondacija Novak Đoković Direktor magazina / Jelena Đoković Pomoćnici direktora / Aleksandra Radujko i Nebojša Mandrapa Projektni menadžer Originala / Milica Perović Izdavač / NIP Nedeljnik Za izdavača / Veljko Lalić Glavni i odgovorni urednik / Marko Prelević Grafički urednik / Miloš Sinđelić / MaKista Urednik fotografije / Igor Pavićević Izvršni urednik / Ana Mitić Lektura / Sanja Savić Redakcija / Veljko Miladinović, Branko Rosić, Zorica Marković, Margita Milovanović, Željko Pantelić, Draža Petrović, Slobodan Maričić, Mihailo Medenica, Vladimir Bogdanović, Dimitrije Đurić, Marija Božić, Jovana Radovanović Kontakt / original@nedeljnik.rs Marketing / Jelena Jevtić jelena.jevtic@nedeljnik.co.rs Štampa / Rotografika Subotica Generalni distributer / Štampa sistem ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628 Magazin podržala Direct Media

EKSKLUZIVNA KOLUMNA

Piše

Ser Ričard Brenson

EKSKLUZIVNO ZA ORIGINAL

BUDIMO SMIRENI I NASTAVIMO BORBU PROTIV KLIMATSKIH PROMENA Oduprite se glupostima onih koji negiraju klimatske promene, oduprite se partijskim politikama i politikantstvu. Ulažite u budućnost svoje dece i radite sve što možete da vodite ovu plemenitu bitku

O

dluka nove američke administracije da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma tužna je za Amerikance, tužna za svet i tužna za buduće generacije. To je politika zvana „Amerika prva. Planeta poslednja“, koja će loše uticati na sve – uključujući i Amerikance. Klimatske promene ne poštuju međunarodne granice, one ugrožavaju sve.

U POSLOVIMA U VEZI SA SOLARNOM ENERGIJOM SAMO U AMERICI POSTOJI VEĆ 2,6 MILIONA RADNIH MESTA

Vašingtonska administracija odrekla se prilike da predvodi revoluciju čiste energije, da stvori na stotine hiljada radnih mesta, da podmaže rast Amerike i da stvori novu generaciju svetski poznatih energetskih kompanija. To je greška enormnih razmera, i raskid sa ostatkom sveta koji pokušava da se bori protiv klimatskih promena, da zaustavi kompletno uništenje naših prelepih grebena i da stvori lepu budućnost za našu

decu i unuke.

Ova odluka je i u suprotnosti sa ambicijama i nadama većine američkih građana i ostavlja široko polje drugima da postanu predvodnici. Kao što je Džon Don rekao pre četiri stotine godina, „nijedan čovek nije ostrvo“, i svetu je potrebna Amerika, da odigra svoju rolu u njegovom spasavanju.

Ali bitku protiv klimatskih promena vode i kompanije, pojedinci, zvaničnici, vlade – rastući kolektiv ljudi koji razumeju da je ovo najvažnija bitka naših života. Šta god da se dešava u Beloj kući nije, i neće to promeniti. Kao biznismeni i kao ljudska bića, moramo da ustanemo na globalnom nivou, da nastavimo da rešavamo probleme sa drugih državama širom sveta.

Otpor već jača. Video sam to iz prve ruke na Klimatskom maršu u Vašingtonu. Vidim to u naporima progresivnih guvernera kao što su Džej Insli iz države Vašington, Džeri Braun iz Kalifornije i Endru Kuomo iz Njujorka, koji su se ujedinili da podrže dogovor o klimi. Vidim to u pojedinačnim državama koje se bore i koje nastavljaju da ulažu u obnovljive izvore energije. Vidim to u principijelnim stavovima lidera kao što su Ilon Mask ili direktor Diznija Bob Ajger, koji su presekli svoje veze sa Savetodavnim odborom za biznis Bele kuće. Siguran sam da će i drugi razumni poslovni ljudi nastaviti ovim putem.

Vidim to u inovacijama i naučnim dostignućima koji se upravo odvijaju širom planete i koji će produbiti revoluciju čiste energije. U poslovima u vezi sa solarnom energijom samo u Americi postoji već 2,6 miliona radnih mesta.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju prošle nedelje je saopštila da je broj radnih mesta u tom biznisu porastao 17 puta brže nego celokupna američka ekonomija u 2016. godini. Ukupno, zaposlenost u obnovljivoj energiji porasla je za 18 odsto između 2015. i 2016. Hajde da budemo iskreni – čista energija, električni automobili, energetska efikasnost i smanjivanje efekta staklene bašte jesu tu i ostaće ovde.

Naporno radimo sa svim svojim partnerima da budemo predvodnici.

Naš „B Team“ organizacija The Elders (o kojoj smo pisali u jednom od ranijih brojeva Originala, prim. red.) i Carbon War Room/RMI osudili su poteze američke administracije – i to sa do-

Ričardova plej-lista za manifestaciju The Great Get Together, posvećenu sećanju na ubijenu poslanicu Džo Koks: 1.

Ed Sheeran Shape Of You 2.

Janet Jackson Together Again 3.

Phil Collins Sussudio 4.

Aloe Blacc The Man 5.

Queen Don‘t Stop Me Now 6.

Emeli Sandé Next To Me 7.

The Rolling Stones Start Me Up 8.

Madonna Like A Virgin 9.

U2 Beautiful Day 10.

Bob Marley Three Little Birds

ODLUKA BELE KUĆE JE I U SUPROTNOSTI SA AMBICIJAMA I NADAMA VEĆINE AMERIČKIH GRAĐANA I OSTAVLJA ŠIROKO POLJE DRUGIMA DA POSTANU PREDVODNICI. KAO ŠTO JE DŽON DON REKAO PRE ČETIRI STOTINE GODINA, „NIJEDAN ČOVEK NIJE OSTRVO“, I SVETU JE POTREBNA AMERIKA, DA ODIGRA SVOJU ROLU U NJEGOVOM SPASAVANJU

brim razlogom. Kao što je mnogo puta dosad rečeno, cena današnje akcije biće mala u poređenju sa koštanjem sutrašnje pasivnosti. Rast nivoa mora, širenje pustinjskih predela, oružani sukobi i rašireni društveni nemiri biće posledice ako nešto ne uradimo već danas.

Dobra strana priče je jasna: Pariski klimatski sporazum stvoriće nova radna mesta i podstaći ekonomski rast. Kao što je saopštio „B Team“, 194 nacije, ali i kompanije, gradovi i ljudi sada će preuzeti na sebe odredbe Pariskog sporazuma i požnjeti dobar deo od 13,5 biliona dolara koliko vrede sve šanse ako budemo pametni. Mi u Virginu ćemo nastaviti da investiramo u obnovljivu energiju, da istražujemo čista goriva za naše avione, da ulažemo u energetsku efikasnost.

Niko ne može da zaustavi pohod ka čistoj energiji. Moja poruka svetu je staro rešenje za jedan novi problem: budite mirni i nastavite. Oduprite se glupostima onih koji negiraju klimatske promene, oduprite se partijskim politikama i politikantstvu. Ulažite u budućnost svoje dece i radite sve što možete da vodite ovu plemenitu bitku.

®

BUDI POZITIVAN

6

Skrenite dobro na životnim raskrsnicama Zanemarivanjem velikih životnih prekretnica sebi stvaramo čitavo obilje manjih, trajnih kriza. Tamo gde nije jasno povučena crta, u mehanizam života zapada pesak. Mehanizam počinje da zaribava, a i manji povodi narastaju u poprilične krize. Umesto da se krizni potencijal usredsređeno savlada na određenim prekretnicama, sebi kolektivno stvaramo kriznu svakodnevicu. O tome je pisao Ridiger Dalke u knjizi koja je nedavno objavljena i na srpskom, Životne krize kao prilike za razvoj (u izdanju Lagune) PRIREDILA ZORICA MARKOVIĆ to bolje izlazimo na kraj s tehničkim problemima, izgleda da sve više gubimo sposobnost da izađemo na kraj s prirodnim pojavama.

Naročito teško nosimo se sa životnim prekretnicama, s prelaskom iz jedne životne faze u drugu. Jurimo kroz život, gde god je moguće štedimo vreme, ali ipak više nemamo vremena da se posvetimo suštinski važnim stanicama na putu sopstvenog razvoja.

Dok su za prelazak iz lovačkog u poljoprivredno društvo bile potrebne hiljade godina, prelazak u industrijsko društvo odvijao se veoma brzo, tokom jednog veka. A ipak se industrijska revolucija odvijala sporo u poređenju s prelaskom u informatičko društvo, koji se dogodio toliko brzo da mnogi nisu uspeli čak ni da ga registruju i uklope u društveni kontekst. Naredni prelazak, u društvo svesnosti, odvija se tako ogromnom brzinom i tako neprimetno – da ga svesno opažaju samo malobrojni.

Prekretnice između faza u životu pojedinca – začeće, rođenje, pubertet, odvajanje od roditeljskog doma, stupanje u brak, kriza srednjih godina – predstavljaju nešto što sve manje ljudi potpuno svesno doživljava.

Prilikom rođenja, niko nema „pravu“ svest.

Pubertet se manje ili više prenebregava.

Stariji se nadaju da ih ta mladalačka kriza neće mnogo uznemiriti i da od njih neće tražiti velike napore. Konačno odvajanje od roditelja na kraju mladalačkog doba često izostaje, ili se pak nastoji da se iz pragmatičnih i drugih razloga ono što više odloži.

Brak se sve više izbegava, u korist navodno ugodnijeg samačkog života, ili se pretvara u nastavak problematičnog odnosa s majkom odnosno ocem. Profesija se od poziva svela

Š

na običan posao, u kojem sve veći broj ljudi nalazi sve manje zadovoljstva, pa između ostalog i stoga često menjaju radno mesto.

I KAO DA S TIM VELIKIM, KLASIČNIM ŽIVOTNIM KRIZAMA nemamo već dovoljno teškoća, stalno im se pridružuju novi izazovi. Ni njih uglavnom ne uspevamo da rešimo, bar ne na zadovoljavajući način, a oni, pritom, svoje korene vuku upravo iz neuspešno razrešenih velikih kriza. Gotovo da bi se moglo reći da zanemarivanjem velikih životnih prekretnica sebi stvaramo čitavo obilje manjih, trajnih kriza. Tamo gde nije jasno povučena crta, u mehanizam života zapada pesak. Mehanizam počinje da zaribava, a i manji povodi narastaju u poprilične krize. Umesto da se krizni potencijal usredsređeno savlada na

Grčka reč crisis osim značenja kriza znači i: odluka, unutrašnji sukob, protivurečnost, razdvajanje, podela, sud, izbor i proba. Ako krizu ograničimo na njen negativni aspekt, kao što se to čini u uobičajenoj upotrebi, pogled nam ostaje ograničen

određenim prekretnicama, sebi kolektivno stvaramo kriznu svakodnevicu.

Tamo gde su druge generacije očigledno bile raspoložene za slavlje, mi se naprosto osećamo bedno. Sindrom praznog gnezda je iznenađujuća pojava na koju se mnogi žale, dok bi duševno zdravi ljudi u njoj zapravo videli veoma poželjnu situaciju, u kojoj su mladima narasla krila i oni postali slobodni za samostalan životni let, dok bi stariji ponovo bili slobodni da lete kud žele.

Mnogi „stari“, međutim, u današnje vreme očigledno više ne umeju da lete, ili za to više nemaju volje. Ostaju da čuče u praznom gnezdu, pokušavajući da preokrenu tok vremena i da svoje „mlade“ domame nazad. Ili pak, tamo gde im to ne polazi za rukom, postaju depresivni.

U današnje vreme, međutim, često se kao kriza i uz patnju proživljava i suprotna situacija, koju oličavaju takozvane krize izazova. Može da ih pokrene, recimo, preseljenje u novu sredinu ili promena radnog mesta. U osnovi uvek se radi o tome da nećemo da pustimo ono staro i poznato, pa stoga ne možemo ni da prihvatimo novo. Obrazac ovih kriza proizilazi iz velikih životnih kriza. Bilo da se čvrsto drži starog posla ili neke stare teme, recimo brige o porodici i njenom materijalnom obezbeđivanju – čovek nije slobodan i otvoren za ono novo što mu predstoji. Koliko god da je stari obrazac možda dobro funkcionisao u prošlosti, u novoj situaciji je neprimeren i samo donosi patnju.

Očigledno je da smo počeli da se razvijamo toliko brzo da to više ni sami ne možemo istinski da pratimo. Za životne prekretnice nam, osim toga, nedostaje i bezbedna mreža rituala kojoj bismo s poverenjem mogli

BUDI POZITIVAN

DONACIJA Opremanje IT centra OŠ „Petar Kočić“

da se prepustimo. Odatle proizilaze veliki problemi u svim mogućim ravnima ličnog i društvenog života.

GRČKA REČ CRISIS OSIM ZNAČENJA KRIZA ZNAČI I: ODLUKA,

unutrašnji sukob, protivurečnost, razdvajanje, podela, sud, izbor i proba. Ako krizu ograničimo na njen negativni aspekt, kao što se to čini u uobičajenoj upotrebi, pogled nam ostaje ograničen. U medicini nam je, međutim, poznat pojam „krize isceljenja“, a kao kriza uopšte se označavaju i presudni trenuci u toku bolesti. Ako je ishod pozitivan, od tog trenutka kreće se u pravcu ozdravljenja, pa je kriza tada prekretnica ka poboljšanju. Ako pod tim pojmom podrazumevamo i „odluku“, kao što je to slučaj u starogrčkom, imamo i svojevrstan ključ za suštinu svih kriza.

Definicija Karla Jaspersa takođe ide u tom pravcu: „Tokom razvoja kriza znači trenutak u kojem celina podleže preokretu iz kojeg će čovek izaći preobražen, bilo s novim početkom neke odluke, bilo zahvaćen propadanjem.“ On dodaje: „Životna priča se tokom vremena ne odvija ravnomerno, već je njeno vreme kvalitativno razuđeno, razvoj doživljaja dovodi do vrhunca na kojem mora da se donese odluka. Samo ako se opire razvoju, čovek će uzalud pokušavati da se zadrži na vrhuncu koji zahteva odluku, a da tu odluku ipak ne donese. Tada će o njemu odlučiti praktični dalji tok života. Kriza ima svoje vreme; ne može e preduprediti, niti se može preskočiti. Mora da sazri, kao i sve u životu. Ne mora da nam se ukaže kao katastrofa već može da se odvija i tiho, spolja neupadljivo, ali uvek je presudna.“ Svaka kriza nas u najmanju ruku suočava s mogućnošću izbora da je svesno prihvatimo ili da se od nje branimo koliko nam snaga dopušta. Tu već odlučujemo hoće li ona za nas postati opasnost ili prilika. Stara kineska misao, koja se vrti oko polarnosti jina i janga, u stanju je da vidi jedinstvo iza tih dveju suprotnih mogućnosti. Neprestano se odlučujemo između svesnog suočavanja sa svojim tegobama i njihovog odlaganja i kasnijeg obrađivanja, tada pod okolnostima koje su teže jer su postale zagonetne. Iako tu odluku svesno više uopšte ne opažamo – jer već iz navike biramo navodno lakši put potiskivanja – ipak je uvek donosimo.

®

Osnovna škola „Petar Kočić“ u Zemunu dobila je IT kabinet zahvaljujući donaciji kompanije KPMG Beograd, koja je školi poklonila 16 laptop računara.

Uručenju donacije, koju je školi predala Ivana Manigodić, partner KPMG u Srbiji, prisustvovao je i ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je istakao da je uloga ministarstva da unapredi uslove za obrazovanje.

Donacija je početak projekta „100 računara za 100 škola“ koji je pokrenuo Rotari klub Srbija, na osnovu dogovora

sa Ministarstvom prosvete, sa ciljem da se škole opreme kompjuterima, laptopovima, tabletima i opremom za umrežavanje i omogući tehnološka osnova za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u peti razred.

Osnovna škola „Petar Kočić“ jedna je od najstarijih škola u Srbiji. Postoji već 134 godine i među retkima je koje imaju zaokružen program osnovnog obrazovanja i vaspitanja od obaveznog pripremnog predškolskog do osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja.

UNIADA 2017 Međunarodno studentsko sportsko takmičenje UNIADA 2017 je međunarodno studentsko sportsko takmičenje čiji je cilj okupljanje reprezentacija fakulteta ne samo iz Srbije i regiona već i iz cele Evrope. Taj događaj će se održati od 22. do 25. oktobra 2017. godine u Beogradu.

Učesnici će imati priliku da se nadmeću u četiri sportske discipline: futsalu, košarci, odbojci i tenisu, u muškoj i ženskoj konkurenciji. Događaj zasnovan sa ciljem unapređenja studentskog sporta, zdravog života i upoznavanja novih ljudi, uz navedeno

imaće i humanitarne akcije za vreme samog takmičenja.

Takmičari će, pored bavljenja sportom, moći da obiđu srpsku prestonicu i uživaju u raznim znamenitostima, kao i noćnom životu grada Beograda.

UNIADA 2017 doprinosi razvoju sportskog duha mladih i podstiče razvoj empatije, kao i druženje i formiranje prijateljstava koja će trajati ceo život, jer tim UNIADE misli i za vas, i na vas! Prijavljivanje za ovaj događaj vrši se odlaskom na www.uniada.org i praćenjem daljih instrukcija.

7

POSEDOVANJE VS. RENTIRANJE: Å ta preferiraju milenijalci?

RADAR NOVE GENERACIJE

O Kada poredimo generaciju današnjih mladih sa generacijom njihovih roditelja, vidimo dijametralno suprotne vizije i drugačije sisteme vrednosti. Akumuliranje imovine više nije u tolikoj meri životni cilj, koliko potreba za kvalitetnim obrazovanjem, putovanjima, izgradnjom startap firmi i sopstvenih preduzetničkih karijera. Da li je razlog za drugačiji pogled na investiranje – okretanje ka ulaganju u sebe umesto u materijalna dobra, ili je u pitanju ekonomska kriza sa kojom se svet, sa manje ili više uspeha, već devet godina suočava?

PIŠE JELENA SAVOVIĆ

9

duvek je tradicionalno merilo uspeha bilo posedovanje automobila i stana, međutim, godinama ta uglađena šema polako zastareva, a među mlađom populacijom sve je manji broj onih koji žele da poseduju takvu imovinu, bez obzira na kupovnu moć.

Kada poredimo generaciju današnjih mladih sa generacijom njihovih roditelja, vidimo dijametralno suprotne vizije i drugačije sisteme vrednosti.

Akumuliranje imovine više nije u tolikoj meri životni cilj, koliko potreba za kvalitetnim obrazovanjem, putovanjima, izgradnjom startap firmi i sopstvenih preduzetničkih karijera.

Da li je razlog za drugačiji pogled na investiranje – okretanje ka ulaganju u sebe umesto u materijalna dobra, ili je u pitanju ekonomska kriza sa kojom se svet, sa manje ili više uspeha, već devet godina suočava, relativno je teško precizirati.

Psiholozi već decenijama tvrde da mladi imaju tendenciju ka investiranju u iskustva i lični razvoj, što je profitabilnije u kontekstu sreće od kupovine nepotrebnih novih stvari.

Karakteristika koja je presudno važna kada je reč o generaciji tzv. milenijalaca, jeste sveobuhvatnost interneta i njegova sveprisutnost koja je s vremenom mlade ohrabrila da pomere granice informisanosti i shvatanja, da se otrgnu od ustaljenih putanja koje vode ka kreditnim zaduženjima i zadržavanju na jednom mestu duže vreme.

Potreba za vrednovanjem materijalnih stvari počinje da bledi, dok razmena iskustva stečenog tokom ličnog razvoja dobija na važnosti.

Socijalna interakcija je takođe od ključnog značaja, bilo u direktnom smislu ili putem interneta, a teme o ličnim iskustvima, putovanjima i dostignućima uvek će biti interesantnije nego priče o materijalnim stvarima.

U postkriznom periodu posle 2008. godine, generacije koje su tada stasavale bile su prinuđene da budu praktične i da koriste ono što je pristupačno. Tako su usvojile internet i sve dobro i loše što on sa sobom nosi, što je neminovno doprine-

10

RADAR NOVE GENERACIJE

Zašto kupiti kuću na planini i vezati svaki slobodan vikend ili odmor za boravak u njoj, umesto za isti iznos novca godinama odlaziti na nove, daleko atraktivnije destinacije, upoznavati svet i sticati nova iskustva i prijatelje?

Zašto podizati kredit i za par desetina ili stotina hiljada evra kupiti stan u gradu ili delu grada gde se možda nećete dugo zadržati?

A promene radnih mesta ili poslova su danas uobičajene

lo jačanju samosvojnosti individue. Činjenica da zaposlenje više nije sigurno kao pre, dodatni je faktor koji utiče na migracije i traganje ka boljem, ali tu se postavlja pitanje da li beg od vezivanja za nekretninu donosi više pozitivnog nego stacioniranje i izgradnja karijere na jednom mestu.

Dodatna opreznost kada su lične finansije u pitanju i štednja do svojih tridesetih, bile su zapravo prekretnica da se današnje mlađe generacije odreknu nezavisnosti i odluče da duže žive kod roditelja.

UPOREDNI MEĐUNARODNI TRENDOVI Kada poredimo mlađe generacije globalno, strepnja za sigurnim poslom svima je zajednička karakteristika, ali cene nekretnina i okolnosti koje utiču na tržište su vidno različite.

U Velikoj Britaniji, posedovanje kuće je i dalje merilo uspeha, međutim, zbog cena nekretnina i troškova koji ih prave koji su u poslednjih šest godina postali previsoki, generacija milenijalaca se sve više okreće rentiranju nasuprot kupovini.

S druge strane, Nemačka, koja je najjača evropska zemlja i jedna od najvećih svetskih izvozno orijentisanih ekonomija, drži stabilne cene, kako kvadratnih metara, tako i renti već nekoliko godina.

Ali se, recimo, Hamburg i Minhen izdvajaju od ostalih gradova po višim cenama u odnosu na ostale gradove.

Bilo kako bilo, za većinu mladih koji nemaju finansijsku podršku roditelja, troškovi koji idu za zakup i račune za tekuće obaveze, dostižu čak i polovinu celog mesečnog prihoda. Dok troškovi na ime rate stambenog kredita mogu biti i znatno viši, pa se veoma mali broj mladih opredeljuje da samostalno ulazi u kupovinu stana.

Međutim, interesovanje za posedovanje nekretnine i dalje postoji bez obzira na rast cena, ali prema istraživanjima, generacija mladih, na primer u Nemačkoj, ne oseća zabrinutost zbog nerešenog stambenog pitanja, niti ima potrebu da stekne svojinu na nepokretnosti, kao što je to vidljivo u Britaniji.

Dalje poredeći ove dve najznačajnije evropske zemlje možemo videti kolika razlika između država na istom kontinentu zapravo može biti. U Velikoj Britaniji

MILENIJALCI SU POKAZALI MOĆ U ODELJKU AŽURNOSTI, KREATIVNOSTI I POKRETANJA SOPSTVENOG SISTEMA, ODBIJAJUĆI DA SE PRILAGODE POSTOJEĆEM KOJI JE NA SNAZI DECENIJAMA UNAZAD

cene rentiranja su duplirane u odnosu na prethodne godine, dok su u Nemačkoj porasle za svega 2% – 3%.

Cene u turističkim oblastima, vikend kuća i apartmana za odmor i dalje stagniraju daleko ispod nivoa od pre krize, a jedan od glavnih razloga su upravo navike i prioriteti mlađih generacija.

Zašto kupiti kuću na planini i vezati svaki slobodan vikend ili odmor za boravak u njoj, umesto za isti iznos novca godinama odlaziti na nove, daleko atraktivnije destinacije, upoznavati svet i sticati nova iskustva i prijatelje.

Zašto podizati kredit i za par desetina ili stotina hiljada evra kupiti stan u gradu ili delu grada gde se možda nećete dugo zadržati? A promene radnih mesta ili poslova su danas uobičajene...

Svesni smo znatnog izmeštanja prioriteta, koje uključuje presudne odluke za dalji život relevantne za investiranje u materijalno, koje su otišle do situacije u kojoj se trenutno nalazimo na globalnom nivou. Stoga, šta možemo da očekujemo od naredne mlade generacije, koja sudeći po uslovima, neće imati da se vrati kod svojih roditelja?

Sa druge strane, procenat onih među milenijalcima koji nameravaju da žive u iznajmljenim stanovima i u poznim godinama je mali, što je paradoks u današnjoj situaciji u kojoj ništa ne preduzimaju da to promene.

Siže ovih podataka vodi do zaključka da većina mladih u inostranstvu živi u iznajmljenom prostoru uz finansijsku potporu roditelja ili se jednostavno opredeljuje da ostane da živi zajedno sa njima.

Ni u SAD situacija povodom pitanja stanovanja nije drugačija od Evrope. Naime, kada poredimo generaciju „silents“ (oko 1960. god.), procenat onih koji su privrženiji zajedničkom životu sa roditeljima je skoro udvostručen kod milenijalaca.

U prošlom veku, akcenat nije bio na putovanjima i ličnom razvoju, koliko su ljudi bili privrženi kupovini nekretnina, što im je davalo osećaj bezbednosti u daljem životu za sebe i potomke.

RADAR NOVE GENERACIJE

Stoga je i tzv. generacija „early boomers“ u periodu oko 1980. godine pa nadalje, preferirala zadržavanje na jednom mestu, nasleđujući i dalje duh navike prethodnih generacija.

Međutim, generacija Y pretenduje da okvire slobode izmeni, naročito što se tiče geografske i finansijske nezavisnosti koje su nauštrb stabilnosti i sigurnosti.

Koliko generacija Y u SAD odstupa od klišea dokazuje i sve češća sklonost ka upotrebi Ubera, umesto kupovine sopstvenih automobila, a Amerikanci kao glavni odgovor na pitanje zašto žive u iznajmljenom stanu, pominju nedostatak novca, ali i čekanje dok ne stupe u bračnu zajednicu u kojoj mogu podeliti troškove.

Sasvim izmešteni faktor doprinosa, za razliku od vrlo razvijenih zemalja Evrope, predstavlja potreba za životom u inostranstvu bez dugog zadržavanja u Srbiji, ali i dalje sa tendencijom ka uređivanju već postojećih stambenih prostora i ulaganju u bolje.

MOŽE LI SE PREDVIDETI TREND KRETANJA CENA IMOVINE U BUDUĆNOSTI? Generacija Y neminovno diktira sistem i dobija na uticajnosti, što sistemu daje drugačiji oblik, uspevajući da okrene postojeće standarde naopačke. Sa njihovim dolaskom na svetsku scenu sve je izvesnije da će se i slika sveta u vrednosnoekonomskom smislu promeniti.

Odlika koja spaja sve milenijalce u jednu tačku jeste enormna količina informacija sa kojima se susreću, doživljenih iskustava posredstvom interneta, strategija, priča i prilika za ostvarenje uspeha onlajn.

Okretanjem ka različitim profesionalnim oblastima i životnim situacijama, mladi se često opredeljuju za rizične poduhvate, što implicira da većini pitanje rentiranja ili svojine i nije u tolikoj meri bitno, koliko to mesto zauzima uspeh u obrazovanju i napredovanje u karijernom svetu.

Milenijalci su pokazali moć u odeljku ažurnosti, kreativnosti i pokretanja sopstvenog sistema, odbijajući da se prilagode postojećem koji je na snazi decenijama unazad. Korak po korak, primećujemo da uspostavljanjem drugačije formacije, pitanje tržišnih cena i diktiranje trendova ima tečno agregatno stanje. Da li će se ono ukalupiti u generaciju Y po izmeštenom standardu, ostaje nam da sačekamo.

®

11

PREDNOSTI RENTIRANJA lA ko rentirate stan, manje ste vezani grada gde ne bi mogli da priušte sebi za kraj, grad ili državu i u svakom trekupovinu. nutku ih možete promeniti u traganju lG ledajući pomenute zemlje, rentiranje za boljim poslom ili životom. Zato je je jeftinije na mesečnom nivou, zakup stana najbolja opcija, ako ne ukupno sa računima, od rate za kredit, nameravate da ostanete na jednom koja pored svoje visine uključuje i mestu duže vreme. učešće za stan. lP lA reprodajom nepokretnosti ne samo ko kupite kuću i opremite je skupim da se ne mora nužno i zaraditi već se stvarima, nikada nećete imati potpuni često i gubi. Tržišna kretanja cena nemir povodom njihove bezbednosti. Ni kretnina, nalet visokih kamatnih stopa i kada ste u njoj niti van nje. Bilo da se doba nepovoljnih kredita obaraju cene radi o potrebi da se sačuvaju ili održe nepokretnosti. Naročito na drugoravrednost kroz razne vrste ulaganja – zrednim i nepoželjnim lokacijama. one svakako zahtevaju brigu, rizike i lV dodatna angažovanja. lasništvo nosi sa sobom stalna ulagalV nja, popravke i renoviranja, a zakupci rtoglavi gubitak vrednosti, rizik od nemaju taj trošak. oštećenja, krađe, sve su to argumenti Tu su i porezi na imovinu, zakup i da se razmotri ili rentiranje ili posedorazna osiguranja. vanje polovnog automobila, jeftinijeg l L judi se često opredeljuju za podkomada ili u krajnjem slučaju usluge Ubera. stanarski status da bi živeli u delu

PREDNOSTI POSEDOVANJA nih stvari zakup unapred promašena lŠ ta se dešava kada dvoje ljudi investicija. koji više od deceniju ili dve žive u lG iznajmljenom prostoru, shvate da su odišnjim ulaganjem u svojinu, od za ukupni iznos koji je do tada dat dekoracije enterijera, a i eksterijera vlasniku mogli da ulože u kupovinu kada je kuća u pitanju, vlasnik svoj stana ili kuće? prihod izdvaja u investiranje u prostor lN koji mu ne može biti oduzet, kao što aravno, najlakše je vratiti se u rodni je to često slučaj kod rentiranja, kada kraj, u kojem je obezbeđen posed vas zakupodavac iz različitih interesa stečen od prethodnih generacija, ali primora na selidbu. putanja na kojoj čovek sam izgradi lM nešto što može da ostavi iza sebe nogi tvrde da se osećaju sigurnije u nasledstvo, tera na razmišljanje o kada žive u kupljenom stambenom isplativosti dugogodišnjeg plaćanja prostoru, bez obzira na veliki deo prirata kredita zarad posedovanja objekhoda i dug period odvajanju za isplatu ta u svojini. kredita, uzimajući kao glavni razlog lN isplativost na samom kraju, ujedno sa a primer, kada je teritorija Srbije oslobođenim stavom kada su u pitanju u pitanju, rentiranje u užem centru lične potrebe, bez pritiska i ograničeBeograda za garsonjeru ili jednosoban nja od strane zakupodavca. stan dostiže cenu koja nije mnogo veća od cene iznajmljenog dvosobnog l S vremenom, cene kuća u odnosu na stana na području susednih gradskih stanove su opale shodno tome što je opština. za stan potrebno manje novčanica, a lN i kraći period otplate. Tako je u Maja a ovaj način, nepokretnost možete miju čak 53% jeftinije kupiti kuću nego izdavati u zakup i ubirati prihod. iznajmiti je. Zapravo, interesantna je lV rednost se po pravilu povećava s pojava da su cene kuća u mnogim vremenom, a zavisno od lokacije i oblastima statične, dok je cena rentiratrendova na tržištu, kasnijom prodajom nja nastavila da raste. A kada bi se te nepokretnosti se može i zaraditi. dve vrednosti stabilizovale ili eventuallZ akupac na duži rok zapravo gubi, jer no paralelno rasle jednakom stopom, nikad neće postati vlasnik predmetne verovatno bi se moglo diskutovati nepokretnosti, niti ima šansu da svoje o izjednačenju troškova rentiranja i bogatstvo u tom delu uveća. posedovanja.

Tako je iz ugla vrednovanja materijal-

Tekst nastao u saradnji sa online blog magazinom The Foresighter

12

EKOLOGIJA

UČINIMO PLANETU PONOVO VELIKOM Možemo da biramo kojom vrstom gradskog prevoza želimo da se vozimo.

Možemo i pešice ukoliko to baš nisu maratonske udaljenosti. Možemo da gasimo svetla koja su nepotrebno upaljena.

Možemo da se tuširamo a ne da se baš utapamo u kadama. Možemo da gasimo televizore kada nema ništa na programu. Ne moramo da kupujemo najnovije tipove mobilnih telefona samo zato što nam reklame kažu da nam je baš taj najnoviji potreban... Možemo da pazimo šta bacamo i gde bacamo. Možemo da ono što nam nije više potrebno dajemo onima koji imaju manje od nas. Možemo da recikliramo. Umesto što tvitujemo kao Tramp, možemo da pričamo sa ljudima. I običan razgovor je borba protiv klimatskih promena. Samo to Tramp ne može da razume. Ili neće SPECIJALNO ZA ORIGINAL PIŠE DR DARKO NADIĆ, PROFESOR SOCIJALNE I POLITIČKE EKOLOGIJE NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA

K

limatske promene nisu ništa novo. To nije nešto što nam se dešava poslednjih pet ili deset godina. Za nauku klimatske promene postoje od sedamdesetih godina prošlog veka. Za medije, međutim, one postoje onoliko dugo koliko postoje i za političare. Poslednjih petnaestak godina. To je tema koja interesuje javnost, a sve ono što interesuje javnost interesuje još više i političare. Sedamdesetih godina prošlog veka postojalo je nešto što se definisalo kao zagađivanje atmosfere. Osamdesetih godina nauka i mediji stvaraju pojam „ozonske rupe“ u atmosferi.

Mediji uz celu priču šire i obaveštenja o sunčanju, da se ne treba izlagati mnogo suncu jer posledice mogu biti opasne dok ste na plaži a i posle kada se vratite sa godišnjeg odmora. Devedesetih godina ozonske rupe nestaju kao novinska vest i umesto rupa dolazi „globalno zagrevanje“, odnosno informacije da se temperatura na Zemlji neprestano povećava, negde od jedan i po do dva Celzijusova stepena na godišnjem nivou, i da to može izazvati „dramatične promene“ po planetu i njene privremene stanovnike. I od onda pa sve do danas imamo, korak po korak, stvaranje politički korektne terminologije o stvarnoj bolesti planete. Nastupa pojam „klimatske promene“, a ubrzo ga nasleđuje pojam „globalne klimatske promene“.

Naučnici udruženi sa političarima hteli su da istaknu kako to uvećavanje temperature vazduha nije nešto što pogađa samo pojedine države već da zaista ima planetarni značaj i moguće katastrofalne posledice. Sa druge strane, ova korektna politička terminologija ima još jednu svrhu, a ona je da se obični ljudi za svaki slučaj ne uplaše. Tako je nama u Beogradu mnogo lakše kada znamo

EKOLOGIJA

da ta dva uvećana stepena nisu izmerena samo kod nas nego i na Bahamima, na primer. Premda, dok sam još u polju „političke terminološke korektnosti“, lično još nisam upoznao osobu koja umesto izraza „teško sam bolestan“ koristi rečenicu „prolazim kroz dramatične zdravstvene promene“.

Političari upravo tom terminologijom pokušavaju da malo ublaže stvari i da nam ovu situaciju prikažu kao bolnu ali ujedno i kao rešivu.

KADA OKEAN ZAPLJUSKUJE ULAZNA VRATA

U isto vreme, svetska akademska zajednica napisala je tomove i tomove knjiga, hiljade i hiljade naslova o problemu „globalnih klimatskih promena“. Opet, opoziciona akademska zajednica napisala je isto stotinjak naslova u kojima nas ubeđuje da ne postoje klimatske promene i da je sve to u stvari nešto što je priroda tako namestila, i da se to tako kroz istoriju prirode i civilizacije smenjuje na nekih hiljadu godina, a da smo mi samo jedna vrsta srećnika koja ima čast da prisustvuje i lično doživljava ovaj sunčani i klimatski spektakl. Otprilike, imamo neki VIP status u svemu tome.

Izgleda paradoksalno, ali pitanje globalnih klimatskih promena je neka vrsta borbe oko duša običnih ljudi. Podaci o rastu temperature i o mogućim posledicama tog naizgled nezaustavljivog rasta traže od

JOŠ NISAM UPOZNAO OSOBU KOJA UMESTO IZRAZA „TEŠKO SAM BOLESTAN“ KORISTI REČENICU „PROLAZIM KROZ DRAMATIČNE ZDRAVSTVENE PROMENE“.

POLITIČARI UPRAVO TOM TERMINOLOGIJOM POKUŠAVAJU DA MALO UBLAŽE STVARI I DA NAM OVU SITUACIJU PRIKAŽU KAO BOLNU ALI UJEDNO I KAO REŠIVU

13

nas da „verujemo“ da klimatske promene postoje, ovi drugi od nas traže da u to ni slučajno ne poverujemo. I onda, gde je tu istina? Prvo, temperatura se na Zemlji znatno povećala u poslednjih sto pedeset godina. I to pre svega kao posledica industrijske proizvodnje, odnosno upotrebe fosilnih goriva koja su pokretala tu istu industrijsku proizvodnju. Usled industrijske proizvodnje dolazilo je do povećanog ispuštanja ugljendioksida i drugih gasova u atmosferu. Povećani nivo ugljen-dioksida u atmosferi znači i povećanu temperaturu vazduha. Povećana temperatura vazduha znači da dolazi i do povećavanja temperature okeana. Uvećana temperatura vazduha ne znači samo da ćemo imati svih dvanaest sunčanih dana na plaži i da će nam se odmor višestruko isplatiti. Po ceni jednog letovanja, u tih dvanaest sunčanih dana, možemo i da doživimo katastrofalne poplave, tornada, oluje, i sve druge vrste vremenskih neprilika.

O tome da povećanje temperature dovodi i do topljenja Severnog pola i glečera ne treba ni govoriti. Možda nam morske plaže budu sve bliže i bliže jednog dana. Opet, sa druge strane, klimatske promene zbližavaju ljude, nacije i svetske političare. U suštini, ne postoji usamljenost i izolovanost kada su u pitanju klimatske promene.

KLIMATSKA NEPRAVDA ILI KAKO UVEK STRADAJU SIROMAŠNI

Pre nego što krenem u priču o mogućim posledicama klimatskih promena, želeo bih da vidim ko je zapravo glavni krivac.

Nauka, kako ekologija, sociologija, tako i politika, kaže da su u pitanju antropogeni faktori. Dakle, čovek je kriv. Koji čovek? Onda izgubimo tog imaginarnog čoveka i kažemo – pa društvo je krivo. Nešto ne vidim baš da je prosečan stanovnik Srbije neki poseban krivac, a i lično se ne osećam krivim. Odgovoran da, ali kriv nikako. I to „društvo“ je nekako politički korektno formulisano kao krivac za klimatske promene.

Amerikanci će reći da su za klimatske promene i za tu hiper brzu industrijalizaciju krivi Kinezi jer Kinezi su u neprestanom traganju za novim prirodnim resursima koji su im potrebni za njihov industrijski razvoj i svetsku ekonomsku dominaciju.

Pritom, Amerikanci zaboravljaju da je vrlo teško imenovati barem tri američka proizvoda koji su stvarno proizvedeni u Americi. Kako nas istorija uči, oni koji su započeli industrijalizaciju i skoro su dva veka vodeći

14

EKOLOGIJA

u industrijskoj proizvodnji najviše su krivi za ovakvo stanje, ali je problem u tome što se ne smatraju odgovornim.

Verovatno i nisu, jer glavni argument odbrane jeste „mi smo samo zadovoljavali potrebe tržišta, odnosno ljudi“. Onda krivca treba tražiti na drugom polu ove iste strane, jer globalne klimatske promene jesu u stvari jedna vrsta modernog rata između prirode i kapitalizma. U tom ratu između prirode i kapitalizma postoji nešto što se zove „klimatska nepravda“. Najčešće su na udaru klimatskih promena i katastrofa one države i nacije koje su najmanje krive za te vrste promena, a to su one koje još nisu ni osetile draži industrijalizacije.

Savremeni korporacijski svet i političari ističu da klimatske promene mogu dovesti do smanjivanja profita, smanjivanja investicija u budućnosti, ograničavanja upotrebe resursa, povećavanja nezaposlenosti, smanjene proizvodnje hrane, urbane prenaseljenosti itd. Ali istovremeno ide se toliko daleko da se i u globalnim klimatskim promenama vidi izvor zarade. Sve više i više kompanija ulazi na nova tržišta, odnosno tržišta koja se bave trgovinom zagađivanja.

Zapravo, kao što možete danas da napravite stolicu i da je prodate, tako možete da napravite i ugljen-dioksid i da i njega prodate. Onome kome on zapravo i ne treba. Sve više i više osiguravajućih društava na svetu vidi da se ne može više zaraditi na osiguranju stanova i kola, ali može na vremenskim neprilikama i katastrofama.

I tu dolazim do priče o političarima. Političari su svesni da „globalne klimatske promene“ imaju politički potencijal. I to ne običan nego revolucionarni politički potencijal. Onda političari izmisle, u saradnji sa naučnicima, sledeći politički korektan termin: „adaptacija na klimatske promene“.

Ako tražite da se ekonomija, stanovništvo, životne navike ljudi adaptiraju, da li u tom slučaju stvarno mislimo, da li smo stvarno sigurni da su svetska politika i ekonomija, odnosno „svetska zajednica“ zaista spremne na stvarne i iskrene promene. To je malo i sarkastično. Zamislite, u svakidašnjem životu, da vas neko stalno bije i maltretira a glavni savet koji vam neko daje jeste „adaptiraj se na udarce“.

Da bismo održali industrijski rast, zadovoljili potrebe ljudi, akcionara, berzi itd., onda stvarate minimum mera za smanjivanje rasta temperature na planeti, i kažete – hajde da spustimo tu temperaturu, danas

NAJČEŠĆE SU NA UDARU KLIMATSKIH PROMENA I KATASTROFA ONE DRŽAVE I NACIJE KOJE SU NAJMANJE KRIVE ZA TE VRSTE PROMENA, A TO SU ONE KOJE JOŠ NISU NI OSETILE DRAŽI INDUSTRIJALIZACIJE u 2017. godini, na nivo koji je ona prosečno imala 1990. godine, kada je otprilike ta hiper brza industrijalizacija i počela. Ovaj plan izgleda pomalo nerealno. Gledaćemo da u nekoliko godina ispeglamo sve ono što smo svesno gužvali skoro dva veka.

PITSBURG I PARIZ

Deklarativno, skoro svake druge godine imamo neki svetski samit, na nivou šefova država ili vlada, koji je posvećen klimatskim promenama, ili su klimatske promene jedna od mnogobrojnih tema tih skupova. Uglavnom, šefovi država ili vlada dolete svojim avionima, sa celom svojom svitom, sekretara i podsekretara, telohranitelja i kuvara, smeste se u flotu automobila, dođu u salu da održe emocionalan govor o tome kako su oni stvarno zabrinuti, kako se treba odricati i štedeti, i onda odu.

U svakom slučaju, dignu prosečnu temperaturu vazduha za minimum 0,01 stepen Celzijusa. U međuvremenu, neki podsekretari onda odlučuju o kvotama, trgovinama ugljen-dioksidom, i na kraju jedva usaglase terminologiju u kojoj dominira odlučnost i sveopšta zabrinutost, i uvuku Amerikance u ovu borbu protiv klimatskih promena.

Tako je barem bilo u Parizu 2015. godine na Svetskom klimatskom samitu.

A onda, na kraju, od političara dođe novi američki predsednik Donald Tramp.

Tramp, u ime „očuvanja američkog načina života“, preti da će Sjedinjene Američke Države izaći iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena. Jer žrtve borbe protiv klimatskih promena bi bili američki radnici u hemijskoj i naftnoj industriji, automobilskoj industriji, u čeličanama. Oni bi izgubili posao da bi planeta bila zdravija.

Zato je Tramp i rekao da on predstavlja građane Pitsburga a ne Pariza. On se barem tako pasionirano predstavlja, kao neko ko štiti američke radnike i nacionalnu ekonomiju. „Da bih ispunio svoju svečanu obavezu prema Sjedinjenim Državama i

njihovim građanima, Sjedinjene Države će se povući iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, ali će započeti pregovore da ponovno uđu u Pariski sporazum pod uslovima koji su fer prema Sjedinjenim Državama... Počećemo da pregovaramo i videćemo možemo li postići dogovor koji je fer...

Ako možemo, to je sjajno. Ako ne možemo, i to je u redu“, izjavio je Tramp.

Tramp inače smatra da su globalne klimatske promene izmišljotina. Tvitujući, on je jasno rekao da su „klimatske promene stvorene od Kineza i za Kineze kako bi učinile američku proizvodnju nekonkurentnom.“ Međutim, u tom euforičnom američkom samodopadljivom nacionalizmu Tramp je zaboravio da danas više američkih radnika radi u takozvanoj zelenoj industriji nego u čeličanama.

A opet, taj ekološki izolacionizam koji je Tramp izabrao uparen je sa bombastičnim izjavama da Amerika ne odustaje od borbe protiv klimatskih promena, samo će to raditi na svoj način. Na američki način. I da će Amerika opet postati velika. Ekološki internacionalizam pariskog samita je zamenjen ekološkim nacionalizmom. Tako

EKOLOGIJA

je Tramp za novog direktora Američke agencije za zaštitu životne sredine izabrao Skota Pruita, odranije poznatog po izjavi da on lično ne smatra da je ugljen-dioksid primarni izvor globalnog zagrevanja.

Na pariskom samitu Sjedinjene Američke Države su se obavezale da će smanjiti emisiju ugljenika za 26 do 28 procenata do 2025. godine. Na potpuno povlačenje iz Pariskog sporazuma Tramp će ipak morati da sačeka do 2019. godine. Do tada će verovatno da pregovara, ali je u startu već u manjini. Od sedam najrazvijenijih država sveta, šest su već u startu za odlučnu borbu protiv globalnih klimatskih promena.

TOTALITARNI KLIMATSKI REŽIMI ILI PREČIŠĆENA BIOSFERA?

Kakva je perspektiva borbe protiv klimatskih promena? To je ujedno i pitanje kakva će nam biti budućnost. Otprilike, to je kao i vremenska prognoza. Kratkoročna, srednjoročna i dugoročna. Kratkoročna, koja maltene ništa i ne znači. Vreme će biti isto kao juče, maksimalna dnevna temperatura oko 40 stepeni Celzijusa, odnosno, klimatske promene ne možemo suzbiti ili smanjiti u kratkoročnom periodu.

JEDNA OD PERSPEKTIVA KOJA MOŽE BITI IZAZVANA GLOBALNIM KLIMATSKIM PROMENAMA JESTE STVARANJE DISTOPIJA, STANJE POLITIČKIH DIKTATURA, PRVO NACIONALNIH A ONDA I GLOBALNIH. STANJE TOTALITARNOG UNIVERZUMA, GDE JE DEMOKRATIJA IZGUBLJENA I GDE JE ONA POSTALA STVAR PROŠLOSTI

Šta tvrde naučnici za ovaj srednjoročni period? Oni tvrde, pogotovo Jorgen Randers u studiji „2052 – Globalna prognoza za sledećih četrdeset godina“, da će emisija ugljen-dioksida, kao glavnog uzročnika klimatskih promena rasti sve do 2030, a da od te godine sledi pad, najpre u Kini a onda i u ostalim ekonomijama u razvoju 2040. godine. Emisija ugljen-dioksida će rasti izvan zone zemalja OECD-a zato što će te zemlje želeti da uhvate korak sa materijalnim standardima sveta koji je već industrijski razvijen.

Osim toga, kako Randers prognozira, emisija će rasti i zbog toga što će klimatski intenzivna proizvodnja biti premeštena iz skupih zemalja u one jevtinije. Njegova konačna procena jeste da će svetska emisija ugljen-dioksida nastala korišćenjem fosilnih goriva 2052. i dalje biti čak 40 procenata iznad svetske emisije iz 1990. godine.

Iz toga zaključuje da ne postoje šanse da ostvarimo zadati cilj, da globalno zagrevanje zadržimo ispod povećanja temperature od dva stepena Celzijusa.

Ukratko, Randers tvrdi: „Moja prognoza govori da će svet 2052. godine biti mnogo topliji nego danas te da će se suočavati s daljim zatopljenjem u vreme sledeće generacije. Biće vidljive klimatske štete i rastuća zabrinutost za budućnost. Svet 2052. godine duboko će utonuti, i to doslovno – zapamtite da će se okeani podići za više od 30 centimetara od danas do tada – u klimatski problem koji smo sami stvorili. Svet će tada najverovatnije u medijima govoriti o klimatskoj krizi.“ Izgleda da smo borbi protiv globalnih klimatskih promena pristupili isuviše kasno i da smo potcenili protivnika, odnosno kapitalizam. Ili će Randers pogrešiti.

Ako krenemo da govorimo o dugoročnoj prognozi, a ovakvi trendovi se nastave, onda već ulazimo u nešto što možemo da definišemo kao „ekologiju straha“ ili „horor ekologiju“. Jedna od perspektiva koja može biti izazvana globalnim klimatskim promenama jeste stvaranje distopija, stanje političkih diktatura, prvo nacionalnih a onda i globalnih. Stanje totalitarnog univerzuma, gde je demokratija izgubljena i gde je ona postala stvar prošlosti. Stanje gde je političko-industrijska oligarhija preuzela u ime civilizacije ili jedne nacije da upravlja ljudima i resursima. Tu je diktatura pod izgovorom jer su sirovine, odnosno resursi nestali.

Nema dovoljno pitke vode i čistog vazduha, nema dovoljno hrane jer je sve uništila dugotrajna suša, kao posledica klimatskih

15

promena. A onda posle svih tih restrikcija i prosvetljenog političko-ekološkog dušebrižništva sledi i zabrana okupljanja, političkog organizovanja itd. Uostalom, sve je to već holivudska blokbaster produkcija odavno predvidela. Drugi politički scenario je optimističan, ali po svom karakteru i utopističan.

Tu se javlja kornukopijanska nada da će nešto da „iskrsne“, da će neka čudna i moćna sila sve nas da spase. Priče o novim planetama sličnim Zemlji koje mogu biti naseljene i koji bi funkcionisale kao neka vrsta rezervnog komandnog položaja, priča o novim vrhunskim i spasonosnim tehnologijama koje prečišćavaju atmosferu i hidrosferu, novim biogorivima, novoj solidarnosti itd. I to je isto tako Holivud zamislio i zato to i jeste utopističko.

PRIČAJ, NE TVITUJ

Šta mi kao pojedinci zapravo možemo da učinimo? Apatija nam kaže: ništa! Jer su nam političari oduzeli moć iz ruku, a planeri ekonomskog razvoja, odnosno potrošnje oduzeli su nam moć rasuđivanja. Jer su nas vlade izdale i ne bore se protiv klimatskih promena. A zapravo možemo mnogo toga da učinimo a da se u tom slučaju, osim što nismo krivi, i ne osećamo kao da smo odgovorni.

Umesto da se vozimo sopstvenim automobilima i da tako lično izbacujemo ugljendioksid u atmosferu, možemo da podelimo tu odgovornost tako što ćemo ići gradskim prevozom. Možemo i da biramo kojom vrstom gradskog prevoza želimo da se vozimo. Hoćemo li autobusima na dizel gorivo ili onima na električni pogon, tramvajima i trolejbusima. Možemo i pešice ukoliko to baš nisu maratonske udaljenosti. Možemo da gasimo svetla koja su nepotrebno upaljena. Možemo da se tuširamo a ne da se baš utapamo u kadama. Možemo da gasimo televizore kada nema ništa na programu umesto da „vrtimo“ kanale sve dok nam palčevi ne dobiju upalu svojih mišića.

Ne moramo da kupujemo najnovije tipove mobilnih telefona samo zato što nam reklame kažu da nam je baš taj najnoviji potreban... Možemo da pazimo šta bacamo i gde bacamo. Možemo da ono što nam nije više potrebno dajemo onima koji imaju manje od nas. Možemo da recikliramo.

Umesto što tvitujemo kao Tramp, možemo da pričamo sa ljudima. I običan razgovor je borba protiv klimatskih promena.

Samo to Tramp ne može da razume. Ili neće.

®

16

B ( LOG ) ORIGINAL

RECEPTI ZA (SAVRŠEN) ŽIVOT PIŠE ANA STAMBOLIĆ

este da ne postoji recept za savršen život, ali postoje određeni saveti koji će vas približiti nekom srećnijem i ispunjenijem životu. Navike za srećniji, zdraviji i uspešniji život su pred vama... izaberite neke od njih ili kreirajte nove navike za srećniji život po vašoj meri. Opustite se i uživajte! Život je lep...

J

¶¶ DISKONEKTUJTE SE BAR JEDAN DAN SEDMIČNO

„U šumi nema Wi-Fi. Ali vam obećavam da ćete ostvariti bolju konekciju“ – Nepoznat autor Danas smo svi postali zavisni od interneta, telefona i ostalih uređaja. Da li ste primetili da ljudi sede zajedno ali su više koncentrisani na svoj telefon nego na osobe sa kojima su. Isključite internet na jedan dan i povežite se sa sobom i sa ljudima koji vas okružuju. ¶¶ BUDITE SA OSOBOM KOJU ISKRENO VOLITE

Ovo se čini sasvim jednostavnim i logičnim, ali u današnje vreme nije baš tako.

Većina ljudi se plaši samoće ili misli da im „otkucava sat“ pa pristaju na manje od onoga što zapravo žele.

Pristajanjem na manje od onoga što želimo mi postajemo to isto. Kada živite sa osobom koju volite, postajete pokretljiviji, produktivniji... postajete bolja verzija sebe.

¶¶ OČISTITE SVOJ ORMAR...

OČISTITE SVOJE MISLI

Toliko toga kupujemo a i ne stižemo sve da iskoristimo. Sigurna sam da većinu odeće u ormaru i ne nosite. Čišćenjem životnog prostora čistimo i misli, oslobađamo se energije koja nas je gušila i pravimo prostor za novu pozitivnu energiju. ¶¶ PIŠITE DNEVNIK

Pisanje dnevnika je jedan vid terapije. Tim putem se oslobađamo misli koje nas opterećuju i stavljamo na papir svoje želje i snove. Pored toga, pisanjem dnevnika podstičemo kreativnost, dobijamo jasniju sliku budućnosti kakvu želimo i postaje nam jasnije koliko smo napredovali. Ta isceljujuća terapija nije skupa i nadohvat vam je ruke...

¶¶ NAPRAVITE LISTU ŽELJA I OSTVARITE IH

Zamislite da imate samo mesec dana života... šta želite da uradite za to vreme?

Sad zamislite da imate tri godine života... šta biste radili tokom te tri godine? Važno je imati ideju i viziju o tome u kom pravcu želite da idete, koja mesta da vidite i kakva iskustva da doživite. I kao što je čuveni indijski guru Ošo rekao: „Pravo pitanje nije da li postoji život posle smrti.

Pravo pitanje je da li ste živi pre smrti.“ Vi birate!

¶¶ SVAKI DAN URADITE BAR JEDNU STVAR KOJA VAS PLAŠI

Sve strahove ste pokupili iz okruženja, i u većini slučajeva, oni su neosnovani. Morate znati da vaša zona udobnosti i vaša sigurnosna zona nisu ista stvar. Većina stvari izvan vaše zone udobnosti nije opasna po život.

Predviđanje događaja je mnogo bolnije nego sam događaj. Zato samo hrabro, napravite taj poziv, postavite to pitanje, recite „ne“ i završite unutrašnji sukob. „Just do it!“ ¶¶ BUDITE ZAHVALNI

„Osim što je najvažnija, zahvalnost je i majka svih

ostalih veština“ – Ciceron Zahvalnost znači da usporimo korak, opustimo se i budemo svesni svega što nas okružuje. Toliko je lepih stvari koje se tako olako shvataju i podrazumevaju.

Zastanite i zagledajte se dublje u svoj život. Budite zahvalni na ljudima koji vas okružuju, na suncu, nebu i vazduhu koji udišete... Hvala!

Otvori nalog na platformi Moj Nedeljnik na sajtu www.nedeljnik.rs i piši slobodno.

Odabrani tekstovi biće objavljeni na sajtu i u štampanom izdanju Originala.

STARTUP SCENA

17

Filtriranje kulturnih događaja Grupa mladih ljudi iz Beograda je u novembru prošle godine došla na ideju da stvori mobilnu aplikaciju koja bi doprinela promociji celokupne kulturne ponude, povećanju poseta raznovrsnih ustanova kulture ali i obrazovanju građana koji će na taj način saznati šta sve Beograd nudi na svom kulturnom repertoaru. O FilterAppu za Original je pričao Danilo Grbović, jedan od autora avikli smo da iz Startit centra stiže kvalitetan sadržaj i da tamo upoznajemo mlade i bez izuzetka talentovane ljude čija nas inteligencija i neposrednost zaseni. Kao i na konferenciji Startita i Originala „Znam da možemo“ održanoj u jesen, i sada je ponos ta magična reč koju biste prvo upotrebili da artikulišete osećanja. Tako je bilo i 20. juna kada je lansirana aplikacija FilterApp koju su, između ostalog, napravili politikolozi. Danilo Grbović, jedan od autora, pričao je za Original o timu koji je realizovao projekat, o aplikaciji i planovima za budućnost.

N

Nedostatak informacija o kulturnim dešavanjima jedan je od razloga koji navodite za pravljenje aplikacije. Kako je izgledao razvojni put FilterAppa?

Sve je počelo u septembru prošle godine kada smo se prijavili na Superste program, nakon čega smo bili jedni od 11 pobednika i dobili početni kapital. Posle smo shvatili koliko je ovo važna stvar i da dvoje ljudi ne mogu da iznesu ceo teret, pa smo širili kako tim, tako i ideju. Usledili su razgovori sa institucijama, istraživanja i pisanje marketinškog i biznis plana, a onda i dva puta testiranje rada aplikacije pre zvaničnog lansiranja.

Ko čini tim Filter Appa?

Mina Radončić i ja kao inicijatori ideje, u februaru su se ekipi priključile Katarina Đurković i Nataša Škrbić, takođe sa Fakulteta političkih nauka, pa ova četvorka čini osnovni koordinatorski tim. S obzirom na to da četiri politikologa ne mogu nikako da naprave mobilnu aplikaciju, ekipa je proširena i programerskim delom tima, te se Aco, Steva i Miloš bave celim sistemom koji se nalazi „iza“, ali i izgledom aplikacije. Za sve informacije zaslužan je deo ekipe koji čine Mihailo, Lana i Dubravka koji razgovaraju sa institucijama i prikupljaju materijal.

povezuju sa kulturom.

Da li ste negde naišli na zatvorena vrata nakon upućenog poziva za saradnju?

Uspešno ste lansirali aplikaciju, a kako su politikolozi došli na ideju da naprave aplikaciju?

Pa zar nije sasvim logično da upravo politikolozi žele da doprinesu društvu i zajednici? Mi smo spojili ono što nedostaje i ono čega ima i previše i postavili kulturu na mobilne telefone, tako da sada niko ne može da kaže da ima izgovor da ne posećuje ili ne zna gde su kulturna dešavanja.

Zašto naziv Filter App? Nisu li generičke reči nezgodne za pretragu?

Želeli smo da napravimo aplikaciju koja će ljudima dati mogućnost da sami mogu da filtriraju događaje i institucije. Želimo da pokušamo da i sa takvim imenom stignemo na prvu stranicu Google pretrage, i da ljudima FilterApp bude ime koje će da

Imali smo svega nekoliko negativnih odgovora, i to iz razloga što te ustanove nemaju ljudskih resursa da odgovore na naše potrebe i najveći problem je u tome što institucije i ustanove kulture zaista nisu toliko ažurne i responzivne, ali nam je glavni cilj da radimo zajedno na tome.

Hoće li aplikacija u ponudi imati još neke gradove osim Beograda?

Do kraja godine ćemo sigurno raditi samo na Beogradu jer želimo da usavršimo sistem na gradu koji ima najširu kulturnu ponudu, kako bismo najbolji sistem mogli da prebacimo na ostale gradove.

Plan je da u naredne dve godine FilterApp bude i u drugim gradovima kao što su Novi Sad, Niš i Kragujevac.

Kada možemo da očekujemo verziju za iOS i web?

Za iOS verziju su nam potrebna dodatna sredstva, te smo sada u potrazi i čekamo rezultate na nekoliko konkursa da verziju za Apple telefone lansiramo do kraja oktobra, kao i WebApp verziju za sajt.

®

18

UPOZNAJ SVET

DAN POSLE SUTRA

Hoće li nam se planeta osvetiti ili ćemo naći način da je „primirimo“? Gde je u celoj priči o klimatskim promenama Milutin Milanković, a gde Donald Tramp, za Original ekskluzivno objašnjava dr Vladimir Đurđević, klimatolog i docent Fizičkog fakulteta, jedan od najupućenijih u to šta globalno otopljavanje znači i po Srbiju Piše Zorica Marković

BUDI ODGOVORAN

Šta je istina o klimatskim promenama? Očigledno, svima je jasno da se više ne može poricati da menjamo planetu, ali može li se reći koliko je ozbiljno ono što se dešava?

H

olivud je jedno vreme obožavao filmove o prirodnim katastrofama koje dovode čovečanstvo do ruba istrebljenja, ali ipak ostavljaju mogućnost da se nekolicina mudrih, koji osluškuju prirodu, spase. Koliko je realan taj, kako je nazvan, dan posle sutra?

Hoće li nam se planeta osvetiti – jer prirodu zaista još niko nije ukrotio trajno – ili ćemo naći način da je „primirimo“? Gde je u celoj priči o klimatskim promenama Milutin Milanković, a gde Donald Tramp, za Original ekskluzivno objašnjava dr Vladimir Đurđević, klimatolog i docent Fizičkog fakulteta, jedan od najupućenijih u to šta globalno otopljavanje znači i po Srbiju.

Usled porasta koncentracije gasova staklene bašte, na prvom mestu ugljen-dioksida, zbog sagorevanja fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa, koncentracija gasova staklene bašte, pre svega ugljen-dioksida je tokom poslednjih 150 godina porasla za preko 40 procenata. Taj porast je omogućio da, kroz efekat staklene bašte, u klimatskom sistemu bude zadržana dodatna količina energije zbog koje je danas srednja globalna temperatura za oko stepen viša u odnosu na vrednosti sa početka prošlog veka. Porast temperature je doveo do ubrzanog topljenja i smanjenja ledenih masa na Arktiku, Antarktiku i Grenlandu. Zbog tog procesa, ali i zbog zagrevanja okeana, koji se takođe zagrevaju kao i atmosfera, došlo je do podizanja nivoa svetskih mora za oko 20 cm, s tim što je poslednjih godina trend tog porasta ubrzan.

Zbog porasta temperature došlo je do pomeranja ciklusa i migracija u biljnom i životinjskom svetu. Vremenske prilike na planeti su postale malo ekstremnije, tako da danas znamo da je četiri od pet toplotnih talasa uzrokovano tim porastom temperature, i da bez te promene oni ne bi ni postojali.

Mnogi delovi planete beleže i promene u padavinskim ekstremima, pa su danas epizode sa ekstremnim padavinama postale intenzivnije i učestalije, a došlo je i do produžavanja i intenziviranja sušnih perioda.

Da bi široj publici približile ovakvo stanje, neke kolege su predložile da današnju klimu nazovemo klimom na steroidima. Još jedna važna promena je i u kiselosti globalnog okeana koja je uzrokovana apsorpcijom jednog dela emitovanog ugljen-dioksida, što predstavlja ozbiljnu pretnju živom svetu u svetskim morima.

Kolike su dimenzije tih promena u poređenju sa prošlošću?

Da bismo sagledali dimenzije tih promena, dobar primer može biti prelazak naše planete iz ledenog u međuledeno doba (u jednom međuledenom dobu i mi danas živimo) usled čuvenih Milankovićevih ciklusa. Ovaj prelazak traje oko 10.000-20.000 godina i tokom njega se srednja globalna temperatura promeni za četiri-pet stepeni.

Današnja osmotrena promena od jednog stepena je otprilike četvrtina ove promene, ali se ona desila za tek nešto više od 100

19

Tokom toplotnog talasa 2007, kada je u Srbiji zabeležen apsolutni rekord u izmerenoj temperaturi od 44,9 stepeni, smrtnost kod starijih osoba u Beogradu bila je povećana za 76% u odnosu na referentne vrednosti, a od 2000. usled različitih vremenskih i klimatskih anomalija Srbija je pretrpela gubitke i štete veće od pet milijardi evra godina, tj. njen tempo je oko 100 puta brži od prirodnih ciklusa. Ako se ovim tempom nastavi, do kraja veka možemo očekivati dodatni porast od još pet stepeni. Ovako nagle promene posebno zabrinjavaju kada znamo da se današnja civilizacija razvila tek tokom poslednjih nekoliko hiljada godina, kada su klimatski uslovi bili relativno stabilni. Upravo je jedno od ključnih pitanja da li ćemo moći, živi svet i mi kao društvo, da se prilagodimo ovako brzim promenama na planeti.

Koliko je ozbiljna promena od jednog stepena, to je „samo“ jedan stepen?

Iako jedan stepen za mnoge može izgledati zanemarljivo u odnosu na svakodnevne varijacije temperature, u slučaju kompleksnih sistema kao što je klima, ta promena dovodi do značajnih promena u ostalim elementima. Dobar primer male ali značajne promene u kompleksnom sistemu jeste naše telo: kada je telesna temperatura 36 stepeni, to je sasvim u redu, ako nam temperatura pređe 37 stepeni, to je već poziv za posetu lekaru. Današnje promene su zaista presedan u dugoj geološkoj istoriji naše planete, pa otuda i inicijativa naučnika da se današnje doba nazove antropocenom, kao periodom kada je uticaj čoveka postao merljiv i vidljiv na celoj planeti.

Mnogi kažu da ih je baš briga jer

20

BUDI ODGOVORAN

se ništa dramatično neće menjati u narednih dvadeset-trideset godina.

Kako da uverite običnog građanina da je od ključne važnosti ono što radimo danas?

Ima nekoliko primera koje koristim da bih ljudima objasnio uticaj klimatskih promena na društvo, pa i njih same i njihov svakodnevni život. Jedan od njih je u vezi sa sušom u Srbiji 2012. godine. Ovako sušni uslovi sa visokim temperaturama kod nas postaju sve učestaliji, a povećanje njihove frekvencije možemo očekivati i u budućnosti. Zbog jake suše te godine, pored toga što je došlo do smanjenja prinosa kukuruza za oko 50%, došlo je i do pojave aflatoksina u njemu. Nekoliko meseci kasnije, koncentracije tog prirodnog toksina iznad dozvoljenih granica pojavile su se i u mlečnim proizvodima koji su dobijeni od mleka krava koje su se hranile zaraženim kukuruzom.

Da bi izbegla velike potrese na tržištu tih namirnica, Vlada je donela ad hok uredbu kojom su u mlečnim proizvodima dozvoljene veće koncentracije aflatoksina. Ovakvih primera nelinearnog propagiranja problema od nečega što je klimatska anomalija do uticaja na društvo ima mnogo. Naravno, možemo se pozvati i na direktnije veze, kao što je činjenica da je tokom toplotnog talasa 2007, kada je u Srbiji zabeležen apsolutni rekord u izmerenoj temperaturi od 44,9 stepeni, smrtnost kod starijih osoba u Beogradu bila povećana za 76% u odnosu na referentne vrednosti, a zatim i činjenica da je Srbija od 2000. usled različitih vremenskih i klimatskih anomalija pretrpela gubitke i štete veće od pet milijardi evra (samo su poplave 2014. odnele milijardu i po). Mogući problemi i posledice posle perioda od 20 do 30 godina, ukoliko izostane bilo kakva akcija, biće znatno dalekosežnije.

Da li su sadašnje ogromne oscilacije u vremenskim prilikama posledica izmenjene klime?

Porast srednje globalne temperature dovodi do takve preraspodele padavina u našem regionu da zaista imamo intenziviranje i suša i poplava. Sa jedne strane, visoke letnje temperature i toplotni talasi koji su često povezani sa sušama, posledica su toga da dodatno zagrejane tople tropske vazdušne mase lakše prodiru u naše krajeve, donoseći izuzetno visoke temperature, a one omogućavaju brže isparavanje vode iz zemljišta, što je više nego dobra kombinacija za pojavu suše. Sa druge strane, topliji vazduh, pošto ima više energije, može u sebi

Dobar primer male ali značajne promene u kompleksnom sistemu jeste naše telo: kada je telesna temperatura 36 stepeni, to je sasvim u redu, a ako nam temperatura pređe 37 stepeni, to je već poziv za posetu lekaru „nositi“ više vodene pare, koja je ključni element u formiranju mnogih intenzivnih atmosferskih pojava – od letnjih nepogoda i intenzivnih oblaka, do uragana. Ako u vazduhu ima više vodene pare, koja je „gorivo“ za ovakve procese, može se očekivati i da će ekstremne padavine koje su sastavni deo ovih intenzivnih procesa biti intenzivnije.

Tako toplija atmosfera dovešće do toga da će suvi periodi postati sušniji, a da će onda u situaciji kada se steknu uslovi za padavine, njih biti više. To je zaista u našem regionu i osmotreno i već se dešava.

Iako za svaki pojedinačni slučaj ekstremnog događaja ne možemo egzaktno reći da li bi on postojao ili ne i bez klimatskih promena, jer su i ranije postojali ekstremni događaji, sigurno je da su klimatske promene i toplija atmosfera omogućile da je šansa za pojavu ovih događaja postala veća.

Može li se predvideti kada je moguće očekivati veće i dramatičnije promene, ne baš one holivudske, ali one zbog kojih će biti stalnih suša ili stalnih padavina?

Projekcije promene klime rađene tzv. klimatskim modelima sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka danas su postale realnost. Današnje projekcije buduće klime su dosta naprednije, tako da bi bilo dobro da na današnje rezultate gledamo odgovornije. Prema projekcijama, ukoliko izostane bilo kakva akcija, tj. ako nastavimo da koristimo fosilna goriva i emitujemo ugljendioksid, sredinom ovog veka srednja globalna temperatura bi bila veća za još stepen, odnosno odstupanje temperature od vrednosti sa početka prošlog veka prešlo bi granicu od dva stepena (sada smo „topliji“ za jedan stepen). Većina istraživanja pokazuje da bi prelaskom te granice učestalost nepo-

voljnih vremenskih i klimatskih prilika, i gubici i štete koji bi bili njihova posledica, predstavljali ozbiljan izazov za svetsku ekonomiju. Upravo je to jedan od razloga zašto se broj 2 pojavljuje u međunarodnim dogovorima kao granica na kojoj se u najgorem slučaju treba zaustaviti. Prema tom scenariju, gde nema nikakve akcije u smanjenju emisija, kraj veka bismo završili sa globalnom temperaturom koja je za četiri-pet stepeni veća od današnjih vrednosti. Tako u slučaju izostanka akcije, sredina ovog veka je momenat koji zaista može biti prelomni trenutak, a to nije tako daleko, posebno ako se setimo da pregovori u međunarodnoj zajednici o ovom problemu traju već dvadesetak godina, a da su neki ozbiljniji pomaci viđeni tek proteklih nekoliko godina. Šta globalno otopljavanje znači? Po nekim projekcijama bi to moglo da znači i gašenje Golfske struje? Koji scenariji su realni?

Da, zaista neke projekcije buduće klime pokazuju „gašenje“ Golfske struje. Mehanizam je sledeći: ubrzano topljenje Grenlanda omogućava znatan upliv neslane vode u severna mora, zbog čega bi se smanjila njena gustina, što bi onemogućilo njeno poniranje u toj oblasti, koje je inače neophodno za održavanje Golfske struje u Atlantskom okeanu. U tom slučaju taj deo sveta bi čak i „doživeo“ privremeno hlađenje, koje bi trajalo relativno kratko, dok se cirkulacija ne bi ponovo uspostavila. Šanse za ovako nešto postoje uglavnom tek posle 2100. godine, u slučaju scenarija u kome temperatura planete poraste za više od četiri stepena, pošto bi bilo potrebno dosta vremena da se veći deo Grenlanda istopi. U slučaju tako velikog topljenja Grenlanda u većoj opasnosti bi bili priobalni gradovi, koji su i sada ugroženi zbog porasta nivoa mora. Zbog skoro naučnofantastične dimenzije ove priče, mislim da je bolje biti fokusiran na ono što nas očekuje narednih nekoliko decenija, i pokušati da porast globalne temperature zadržimo ispod granice od dva stepena, i tom slučaju minimizujemo šanse za ovako nešto.

Gde je tu Srbija? Mi smo poljoprivredna zemlja i svaka promena utiče, a na osnovu poplava i klizišta videlo se i da smo nespremni?

Srbija se nalazi u regionu u kome je tempo promena klime nešto brži od globalnog proseka. Kod nas su srednje godišnje temperature za oko 1,2 stepena više nego što su bile sredinom prošlog veka, a letnje su čak

BUDI ODGOVORAN

više za 1,5 stepeni. Uočen je i porast broja dana sa ekstremnim dnevnim akumulacijama padavina, kao i promene u nizu drugih klimatskih elemenata. Prema projekcijama buduće klime, možemo očekivati da će promene u našem regionu biti izraženije od globalnog proseka. U publikovanim istraživanjima možemo videti da, na primer, oblasti u našoj zemlji koje danas imaju klimatske uslove neophodne za postojanje bukovih šuma, u budućnosti, zbog mogućih daljih promena klime, mogu biti smanjene na svega 10% današnjih teritorija, što bi značilo da bi se 90% današnjih bukovih šuma našlo u potpuno neodgovarajućim klimatskim uslovima za njih. Takođe, u drugoj polovini ovog veka, u slučaju ovog scenarija i bez razvoja sistema za navodnjavanje, mogli bismo imati prosečno smanjenje prinosa kukuruza od 50%. Sve su to brojevi koji bi trebalo da predstavljaju ozbiljno upozorenje za nas.

Novonastali uslovi zahtevaju ne samo da se adekvatno održavaju postojeći sistemi nego i da se oni unaprede u odnosu na trenutne promene ali i u odnosu na moguće dalje promene u budućnosti. Nije dovoljno samo očistiti kanale, već ih treba i proširiti jer su kiše postale intenzivnije i postoji dobra šansa da će biti još intenzivnije.

Zbog čega je Pariski sporazum važan?

Jedna od ključnih stvari sa Pariskim sporazumom je ta što su se prvi put skoro sve zemlje sveta saglasile da se radi o gorućem problemu i da su spremne da ulože napore da smanje svoje emisije gasova staklene bašte, tako da granica od dva stepena promene temperature ne bude pređena u budućnosti.

Postoje dve zemlje koje su izostale iz pregovora, jedna je Nikaragva – koja smatra da sporazum nije dovoljno ambiciozan, a druga je Sirija – u kojoj je trenutno građan-

POSTOJE DVE ZEMLJE KOJE SU IZOSTALE IZ PREGOVORA, JEDNA JE NIKARAGVA – KOJA SMATRA DA SPORAZUM NIJE DOVOLJNO AMBICIOZAN, A DRUGA JE SIRIJA – U KOJOJ JE TRENUTNO GRAĐANSKI RAT. PRVI PUT JE SVAKA ZEMLJA SAMA IZNELA SVOJE MOGUĆNOSTI, BEZ IKAKVIH NAMETANJA OČEKIVANOG SMANJENJA

ski rat. Prvi put je svaka zemlja sama iznela svoje mogućnosti, bez ikakvih nametanja očekivanog smanjenja. Trenutni planovi ne obezbeđuju ostanak temperature ispod dva stepena, ali su se takođe sve zemlje saglasile da svoje planove učine ambicioznijim u budućnosti. Bolji opis za Pariski sporazum od granice od dva stepena jeste činjenica da ako smo zaista rešeni da ostanemo ispod te granice, sredinom druge polovine ovog veka ne sme više biti emisija gasova staklene bašte zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa, a sva energija treba da bude proizvođena iz obnovljivih izvora. Sporazumom su se sve zemlje saglasile da će do kraja ovog veka svu potrebnu energiju proizvoditi iz obnovljivih izvora (na prvom mestu sunca, vetra, vode i biomase), što nije nimalo jednostavan zadatak, ali na to se može gledati i kao na veoma podsticajan izazov. Razvijene zemlje su se obavezale da finansijski pomognu nerazvijenima u toj transformaciji energetskih sistema ali i u procesu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Zbog čega je Donald Tramp čovek koji može da razori sve to?

Trampova odluka da Amerika napusti ovaj sporazum je jedan totalno nerazuman potez, koji je između ostalog verovatno i posledica želje novog predsednika da „ispunjava“ predizborna obećanja. Formalno napuštanje je mnogo komplikovanije, a i u samoj Americi je potrebno promeniti niz zakona i uredbi koje su u skladu sa onim na šta se Amerika sporazumom obavezala.

Ameriku niko ne sprečava da ostane u sporazumu, sa izmenjenim planovima, ukoliko je uvidela da su njeni planovi predloženi tokom pregovaranja trenutno „preteški“, i da ih eventualno unapredi u godinama koje dolaze.

Ako hipotetički zamislimo da Amerika nastavi da u budućnosti emituje tempom kao tokom poslednjih nekoliko godina, ne obazirući se na sporazum, ispunjenje globalnog plana od dva stepena jednostavno neće biti moguće. Amerika zaista ima važnu ulogu u celom procesu i ako bi se eventualno to i desilo, Amerika će biti zaista i direktan krivac za izostanak realizacije ciljeva ovog sporazuma.

Može li se pretpostaviti kako će Tramp uticati na ostale, iako su evropski lideri pokazali odgovornost?

Prava težina Trampove najave o napuštanju sporazuma upravo leži u činjenici da ostali potpisnici sporazuma mogu biti

21

pokolebani bar na neko vreme, ohrabreni Amerikom koja je drugi po količini emiter, posle Kine, a kumulativno gledano, najveći emiter (kumulativne emisije su inače važnije od trenutnih emisija). Prve reakcije na Trampovu odluku su zasad, izgleda, otišle u drugom pravcu, tako da su i Kina i EU pokazale još veću odlučnost da rade na rešavanju ovog problema. Kina je inače i zbog zagađenja vazduha počela ubrzano da gasi svoje termoelektrane, a polako postaje i najveći investitor u obnovljive izvore energije, i ona je možda i ispred svojih planova. Evropska unija je već godinama unazad globalni lider u implementaciji politika i tehnologija vezanih za smanjenje emisije.

Mnogi veliki gradovi i države u Americi, kao što je Kalifornija, rešili su da se ne obaziru na odluke federalne administracije i da nastave sa sprovođenjem svojih planova nezavisno od Trampa, a mnogi investitori u Americi su izrazili zabrinutost da bi zbog ove odluke Amerika mogla da izgubi liderstvo u mnogim novim tehnologijama.

Kad govorimo o narednim potezima, šta bi moglo da okrene smer klimatskih promena i vrati ih u ravnotežu? Da li je to uopšte moguće?

Nažalost, nije. Potrebne su stotine, ako ne i hiljade godina da se sav dodatni ugljen-dioksid koji je trenutno u atmosferi, prirodnim procesima premesti u neki drugi deo klimatskog sistema. Za razliku od nekih drugih gasova zagađivača, kao što su sumporovi oksidi, koji relativno brzo budu „isprani“ iz atmosfere, recimo kišom, višak ugljen-dioksida ostaje vrlo dugo u atmosferi. To je još jedna od zabrinjavajućih dimenzija ovog problema, i najviše što možemo da uradimo jeste da naše emisije dovedemo do nule što je pre moguće i dalje klimatske promene zadržimo na „ovom nivou“.

Veoma precizno govoreći, čak i kada bi emisije danas postale jednake nuli, velika inercija pojedinih delova klimatskog sistema kao što su okeani i ledene ploče trpeće promene još neko vreme dok i u njima ne bude uspostavljena ravnoteža. Zato na klimatske promene možemo gledati i kao na neki kumulativni problem. Kada jednom sistem izvedete iz ravnoteže, on se veoma sporo i teško vraća u prvobitno stanje. Upravo je i to jedan od razloga zašto sa rešenjem ovog problema treba početi što ranije, a ne čekati da vidimo „prave“ klimatske promene u budućnosti kako bismo bili svesni šta se zaista dogodilo.

®

22

BUDI PAMETAN

Nemoj da brineš ako ti (ne) ide matematika Dr Bojan Bašić, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i predsednik komisije za takmičenja u Društvu matematičara Srbije, jedan je od nekolicine odabranih stručnjaka koji smišljaju najteže matematičke zadatke, i to za nadarene učenike koji učestvuju na takmičenjima i olimpijadama. Što je možda i prirodno, jer je Bašić svojevremeno osvajao medalje i na svetskim olimpijadama iz matematike i informatike. Za Original je Bašić, koji je doktorirao u 26. godini, pričao zašto je matematika važna, kako prepoznati grupu matematičara i onih koji to nisu, ali i da ako vam ne ide s brojevima – niste vi krivi PIŠE ANA MITIĆ, FOTO IGOR PAVIĆEVIĆ

K

oliko puta ste proklinjali nepoznate, razlomke, korene, geometriju, Pitagoru, Venea Bogoslavova (autor čuvene zbirke zadataka) i svakoga ko je smislio zadatak iz matematike koji vas je preznojavao? Jedan od tih „osumnjičenih“ je i dr Bojan Bašić, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i predsednik komisije za takmičenja u Društvu matematičara Srbije.

ON JE JEDAN OD MATEMATIČARA KOJI PRAVE NAJTEŽE MATEMA-

TIČKE zadatke, srećom po nas koji nismo dobri matematičari – samo za nadarene učenike koji učestvuju u matematičkim okršajima na takmičenjima i olimpijadama. Za Original je pričao zašto je matematika važna, kako prepoznati grupu matematičara i onih koji to nisu, ali i da ako vam ne ide s brojevima – niste vi krivi – matematika vam je ili u krvi ili nije. I to ni najbolji profesor, tvrdi Bojan, koji je takođe nosilac medalja sa svih svetskih olimpijada iz matematike i informatike, ne može da promeni. „Siguran sam da dobar profesor može doprineti tome da podigne motivaciju učenika prema matematici, a loš da je ubije. Ali ne verujem da jedino od profesora zavisi. Prosto, mislim da ima ljudi koji su rođeni za matematiku i kod kojih ni najgori profesor

BUDI PAMETAN

23

KO ZNA KOLIKO ĆE DECENIJA ILI VEKOVA PROĆI DOK NEKI PROBLEMI NE NAĐU SVOJU PRIMENU. ALI POSTOJI TU JEDNO LEPO POREĐENJE KAKO BI TO IZGLEDALO U KONTEKSTU VAN MATEMATIKE: ZAMISLIMO JEDNOG SREDNJOVEKOVNOG CARA KOJI IMA VELIKU MOĆ I OKUPI SVE UMOVE I ZATRAŽI OD NJIH DA MU NAPRAVE TELEVIZOR. IMA BESKONAČAN IZVOR PAMETI I FINANSIJA, ALI TEŠKO DA BI DOBIO TELEVIZOR U SREDNJEM VEKU

24

BUDI PAMETAN

ne može da ubije tu želju. Opet, ima učenika koji prosto nisu vični matematičkom načinu razmišljanja i koliko god profesor bio dobar, on će im možda časove matematike učiniti zanimljivim i da im ne bude dosadno u školi dok sede na tim časovima, ali ne verujem da bi kod nekih mogao da usadi matematiku kao budući poziv. Kod matematike je bitno nešto što je urođeno kao i za neke druge stvari, kao što je umetnost“, priča Bašić.

Dalje kaže on da je tačno da što više vežbaš postaješ bolji, ali kod ljudi postoji neki limit preko kojeg jednostavno ne može da se pređe ako nema tog dara za matematiku. „To nije loše, jer neko je nadaren za matematiku, a neko za nešto drugo“, razbija Bašić mit da su sati i sati vežbanja matematike uslov da savladaš tu nauku. „MATEMATIKA NIJE PRIVLAČNA LJUDIMA I ZNAMO SVI DA SE od osnovne škole doživljava kao bauk. Sama matematika je takva da koliko god profesor bio dobar, predstavljaće neki napor nekim učenicima. Meni nije od početka, ali ja sam u tome našao životni poziv. To se ne odnosi na sve koji su sa mnom išli u razred. Imam utisak da se neke stvari slabije cene, ali to je stvar društva, i to ne samo našeg već globalno. Tako da sigurno ima ljudi koji bi bili izvrsni matematičari ali koji su na kraju odabrali neki poziv koji je isplativiji. Kad bi i matematika bila isplativija i bilo veće interesovanje za nju, to bi impliciralo i znatno kvalitetniji nivo obrazovanja od osnovne škole pa nadalje“, konstatuje Bašić.

Da nema matematičkih zadataka ili hipoteza, ne bi bilo razvoja matematike, to su njeni osnovni pokretači. I čime bi se ljudi bavili ako bi sve već bilo rešeno?

A koliko je matematika stvarno važna, pokazuje i to što je za čuvenih „sedam problema matematike“ matematički institut Klej 2000. raspisao nagradu od milion dolara za rešenje bilo kog od tih problema – ukupno sedam miliona dolara. „Niko nema rešenje za te zadatke – rešen je samo jedan. (Rešio ga je ruski matematičar Perelman posle 156 godina i odbio nagradu, o čemu su svi svetski mediji pisali 2015. Posle toga je digao ruke od matematike, smatrajući da za njega nema daljeg napretka.) A tih sedam problema ima različite stepene praktične primene – neki imaju direktnu, a neki su vrlo slabo povezani sa praksom. Ali to pokazuje da se oni koji su pravili izbor nisu ni rukovodili samom primenom, već to vide kao najbitnije probleme za samu matematiku. I sad, ako se nešto od toga prelije u realan svet – super. Ali pre ili kasnije imaće primenu u realnom svetu“, objašnjava Bašić.

Matematičar Lobačevski je rekao jednom prilikom da nema te matematičke oblasti, koliko god apstraktna bila, koja neće naći pre ili kasnije svoju praktičnu primenu. I praksa ga zaista, kaže profesor Bašić, potvrđuje ako gledamo nekoliko stotina godina unazad. Postoje mnogi matematički problemi koji nisu rešeni a koje su postavili još stari Grci. Da ih rešavaju, ljude najviše motiviše lična satisfakcija i prestiž.

Nerešivi matematički zadatak sa najdužom istorijom je pitanje da li postoji neparan savršen broj – postavljen je još u staroj Grčkoj. „Matematičari koji se bave oblastima matematike koje nemaju

TAČNO JE DA ŠTO VIŠE VEŽBAŠ POSTAJEŠ BOLJI, ALI KOD LJUDI POSTOJI NEKI LIMIT PREKO KOJEG JEDNOSTAVNO NE MOŽE DA SE PREĐE AKO NEMA TOG DARA ZA MATEMATIKU. TO NIJE LOŠE, JER NEKO JE NADAREN ZA MATEMATIKU, A NEKO ZA NEŠTO DRUGO POSTOJE MNOGI MATEMATIČKI PROBLEMI KOJI NISU REŠENI. DA IH REŠAVAJU, LJUDE NAJVIŠE MOTIVIŠE LIČNA SATISFAKCIJA I PRESTIŽ

primenu zaista i ne vide gde bi se to moglo iskoristiti. Ali ko zna koliko će decenija ili vekova proći dok ne nađe svoju primenu.

Postoji tu jedno lepo poređenje kako bi to izgledalo u kontekstu van matematike: zamislimo jednog srednjovekovnog cara koji ima veliku moć i okupi sve umove i zatraži od njih da mu naprave televizor.

Ima beskonačan izvor pameti i finansija, ali teško da bi dobio televizor u srednjem veku. Da bi se pojavio televizor – kao što se pojavio, prošlo je ne znam koliko stotina i hiljada pronalazaka, koje ljudi nisu izmišljali da bi ih ugradili u televizor nego ko zna zbog čega, ali se na kraju sve to spojilo“, objašnjava Bašić.

NA PITANJE DA LI JE U OSNOVI SVEGA BROJ

i šta misli o raznim teorijama da se sve u prirodi može objasniti matematikom, Bašić kaže da se njom bavi ne zato što u njoj nalazi neka objašnjenja realnog sveta već su sami koncepti i odnosi u matematici ono što mu je zanimljivo. „‘Sve‘ je mnogo velika reč da bi se moglo reći da matematikom može sve da se objasni. Da li je u suštini svega broj možda je čak i više pitanje za filozofiju, i to je rekao Pitagora u vreme stare Grčke kada nisu postojale jasne granice između nauka. Ali činjenica jeste da matematika ima primenu u velikom broju dešavanja iz realnog sveta, od ekonomije, kompjutera, medicine.... Ja konkretno se ne bavim nijednom vrstom primena. Teško mi je da zamislim neku oblast gde matematika neće imati svoju primenu na nekom nivou“, zaključuje Bašić.

Postoji nekoliko takmičenja iz matematike na kojima učestvuju naši učenici – Međunarodna matematička olimpijada, Balkanska matematička olimpijada na kojoj su osim balkanskih još neke zemlje gosti, takmičenje Rumunski master matematike... I naši đaci ostvaruju zavidne rezultate – uvek se vrate okićeni medaljama. Ove godine će najbolji matematičari, hemičari, fizičari i informatičari otputovati na međunarodne naučne olimpijade zahvaljujući podršci KPMG Beograd, koji je za sve učenike i mentore obezbedio avionske karte za takmičenja, kotizacije i prateće troškove u vrednosti od 2,3 miliona dinara.

BUDI PAMETAN

25

matičar razumeo. Na primer: ako posmatraš ovo i setiš se onoga o čemu smo juče pričali – sledi ono. Takvu rečenicu mogu zamisliti od bilo koga od te dece sa kojima sam u kontaktu, pa i od sebe, ali ne mogu da zamislim da je neko ko nije matematičar tako nešto izgovorio, niti sam ikada čuo. Daleko od toga da su svi matematičari isti“, zaključuje profesor Bojan Bašić.

NA PITANJE KOJA NACIJA JE DOMINANTNA

SVAKA ZEMLJA UČESNIK IMA PRAVO DA PREDLOŽI ZADATKE, A potom postoje ljudi koji su zaduženi da sastave „šort listu“ od koje se na olimpijadi pojavi samo šest zadataka. Bašić je jedan od profesora čiji su matematički zadaci dosad nekoliko puta bili na takmičenju. Reč je o onim zadacima koji zadaju glavobolju takmičarima, a naš profesor je „krivac“ za to. Naravno, njemu to imponuje jer su to najlepši i najzanimljiviji zadaci odabrani u velikoj konkurenciji.

Bojan objašnjava kako pravi zadatke za olimpijadu. „Pošto mi je matematika posao, nailazim na neke ideje za koje zaključim da bi mogle da se primene u nekom zadatku i tako se, na kraju, s vremenom, izrodi zadatak. Zadatke najčešće pravi jedna osoba, a ponekad i više njih. Ima ljudi koji prave zadatke isključivo tako što smisle postavku pa nađu rešenje, i ja radim tako, ali ponekad i obrnuto, prvo smislim šta bi moglo biti rešenje a onda kako glasi postavka“, kaže Bojan kroz smeh napominjući da je teško to sa brojkama prebaciti u slova i objasniti kako nastaju matematički zadaci nekome ko nije matematičar.

ZA REŠAVANJE NAJTEŽIH MATEMATIČKIH ZADATAKA NIJE DO-

matematičar već je potrebna i kreativnost – da učenik ima ideju, a drugo je znanje jer postoje neke tehnike i teoreme koje se koriste u rešavanju problema.

Kaže i da je dosta lako prepoznati grupu dece matematičara od neke druge grupe na osnovu načina komunikacije. „Ponekad se u svakodnevnim rečenicama koje nikakve veze nemaju sa matematikom pojavljuje nešto što teško da bi nemate-

VOLJNO BITI DOBAR

KAKO MATEMATIČARI VIDE SVET OKO SEBE, DA LI GA VIDE DRUGAČIJE OD OSTALIH, „KROZ BROJEVE“, DA LI BOLJE RAZUMEJU STVARI, DA LI IM MOZAK „RADI“ DRUGAČIJE? BAŠIĆ, PRIZNAJE IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA, MOŽE DA KAŽE DA PRIMEĆUJE „TO NEŠTO“ ALI DA VOLI I DA UBEĐUJE SEBE DA JE TO POZITIVNO

U POSLEDNJE VREME u matematici, Bašić kaže da se situacija menja svake godine, ali da su dobri i Rusi, Amerikanci, Kinezi, a gde su Srbi „među brojevima“ – prema slobodnoj proceni jer ne postoje zvanične liste – na globalnom nivou: na Matematičkoj olimpijadi (100 zemalja) sigurno ulaze među prvih 25, a na Balkanijadi smo među prva tri.

Kako matematičari vide svet oko sebe, da li ga vide drugačije od ostalih, „kroz brojeve“, da li bolje razumeju stvari, da li im mozak „radi“ drugačije? Bašić, priznaje iz sopstvenog iskustva, može da kaže da primećuje „to nešto“ ali da voli i da ubeđuje sebe da je to pozitivno. „Lično se previše analitički postavljam prema manje-više svemu. Koja god glupost da je u pitanju, neka nebitna sitnica, ja ću pokušati da je analiziram maksimalno detaljno pa koliko god vremena da mi uzme – uzeće, dok bi neko drugi rekao ‘to nije bitno‘ i nastavio dalje. Ali to ne znači da su svi matematičari takvi“, iskren je Bašić.

U njegovoj biografiji stoji i da je prijemni za fakultet u Novom Sadu rešio za 15 minuta i ostvario 100 poena, a doktorirao u 26. godini.

DA LI SU LEVORUKI BOLJI MATEMATIČARI? NEDAVNO SE POJAVILO ISTRAŽIVANJE PRE-

bolji matematičari. Međutim, Bojan Bašić kaže da to nije primetio u praksi. „Čini mi se da je procenat levorukih i desnorukih među matematičarima sličan kao i među običnim ljudima i nema nekog odstupanja“, kaže profesor PMF-a.

MA KOJEM SU LEVORUKI LJUDI

®

26

BUDI ORIGINALAN

„ŽIVETI STALNO NA DVA PLANA...“

Srpski pisci u diplomatiji Kako su neki od najznačajnijih pisaca – Andrić, Crnjanski i Dučić igrali važne uloge u prelomnim trenucima srpske diplomatije? Bili su svedoci burnih vremena, a upravo je Andrić, koji je sa Crnjanskim drugovao u hotelu „Moskva“, bio i 25. marta 1941. godine u dvorcu Belvedere. Otkud jedan od najpoznatijih književnika sa ovih prostora na potpisivanju Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu? Šta je Crnjanski radio u Španiji za vreme građanskog rata? A kakvu je ulogu imao trebinjski romantik Dučić u Večnom gradu – Rimu? O tome govori dokumentarni film koji su snimili studenti četvrte godine međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka PIŠE MARIJA BOŽIĆ

Pesnici diplomate slati su u one zemlje sa kojima Kraljevina Jugoslavija nije imala baš najbolje odnose.

Rakić je proveo dobar deo svoje karijere u Rimu kao ambasador, odnosno kao poslanik.

Njega je onda zamenio Jovan Dučić

BUDI ORIGINALAN

27

28

BUDI ORIGINALAN

D

avne 1978. godine za jednim stolom u kafani „Šumatovac“ osnovana je „Riblja čorba“.

Kafane koja je bila deo čuvenog kafanskog Bermudskog trougla zajedno sa „Grmečom“ i „Pod lipom“ više nema, sada je na tom mestu otvoren bistro. „Riblja čorba“ još postoji, ali neće biti reči o njima već o mladim ljudima koji sede za jednim od tih stolova.

Oni nisu napravili bend nego su snimili dokumentarni film o srpskim diplomatama. Kako su neki od najznačajnijih pisaca – Andrić, Crnjanski i Dučić igrali važne uloge u prelomnim trenucima srpske diplomatije? Bili su svedoci burnih vremena, a upravo je Andrić, koji je sa Crnjanskim drugovao u hotelu „Moskva“, bio i 25. marta 1941. godine u dvorcu Belvedere. Otkud jedan od najpoznatijih književnika sa ovih prostora na potpisivanju Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu? Šta je Crnjanski radio u Španiji za vreme građanskog rata?

A kakvu je ulogu imao trebinjski romantik Dučić u Večnom gradu – Rimu? „UBEĐIVANJEM NA VEŠT I MUDAR NAČIN I U PRAVOM trenutku može da se postigne bolji

rezultat nego pretnjom silom. Pretnja silom može da izazove otpor i na kraju da dovede do rata“, zapisao je Satou u knjizi Diplomatska praksa za koju mnogi danas, nakon šest izdanja, kažu da je bukvar u toj sferi. Laički rečeno, diplomatija se bavi zastupanjem i predstavljanjem interesa jedne države u inostranstvu.

Ta aktivnost starija je od pisane istorije, ali o diplomatiji u pravom smislu te reči može se govoriti sa nastankom moderne države. Kroz istoriju menjao se način vođenja pregovora, ali je suština ostala ista – bolje je da govori olovka nego oružje. Ovo su shvatali i ljudi koji su bili na čelu države u skoro svim epohama, pa su u diplomatske misije slali najznačajnije pisce tog doba koji su branili interese Kraljevine Jugoslavije. „Veoma je interesantno da se kaže da su pesnici diplomate slati u one zemlje sa kojima Kraljevina Jugoslavija nije imala baš najbolje odnose. Rakić je proveo dobar deo svoje karijere u Rimu kao ambasador, odnosno kao poslanik. Njega je onda zamenio Jovan Dučić, a Ivo Andrić je od 1939. do napada Nemačke na Jugoslaviju, aprila 1941, bio ambasador u Berlinu“, podseća Stanislav Sretenović sa Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. O ambasadorskim epizodama poznatih književnika malo se zna i taj aspekt ostaje u bledom sećanju, potisnut njihovim književnim delima. Upravo ovaj deo života književnika bio je tema dokumentarnog filma „Predstavnici srpske diplomatije“ koji je premijerno prikazan na Dan srpske diplomatije 29. maja u produkciji Centra za međunarodnu javnu politiku.

Aleksandar Klarić i Radomir Jovanović studenti su četvrte godine međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka.

Zbog nedostatka prakse na osnovnim studijama, ali i kako bi radili na podsticanju i unapređivanju međunarodne saradnje u oblastima spoljne politike, diplomatije, privrede, obrazovanja i kulture, pre dve godine osnovali su Centar za međunarodnu javnu politiku (CMJP) zajedno sa još nekoliko kolega.

Filmu „Predstavnici srpske diplomatije“ prethodila je serija autorskih tekstova o Andriću, Crnjanskom, Dučiću, Rakiću i Pupinu koje je Jovanović pisao.

Privukli su veliku pažnju i kasnije poslužili kao građa za dokumentarni film koji

prikazuje život Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Milana Rakića, Jovana Dučića, Stojana Novakovića, Mihajla Pupina, Milovana Milovanovića i Jovana Ristića. „Tekstovi su pisani periodično, a literatura je raznorodna. Koristio sam feljtone koji su izlazili u dnevnim novinama, knjige Ive Andrića i Miloša Crnjanskog, ali mi je najviše pomogla knjiga Poslužiti svom dragom otečestvu autora Duška Lopandića i Popovićeva knjiga Depeše iz duše“, kaže Jovanović.

DA SE NIJE OTISNUO U VODE MEĐUNARODNE POLITIKE, BAVIO bi se novinarstvom, a tekstovi koje je pisao najbolje svedoče o tome.

Međutim, u Centru ima mesta za ljude svih obrazovnih profila sa Univerziteta u Beogradu, uglavnom „društvenjaka“, ne samo za studente novinarstva i politikologije koji jesu u većini. „Naš cilj bio je da kreiramo bazu najuspješnijih mladih ljudi, stručnjaka iz svojih oblasti koje okuplja ljubav prema diplomatiji“, ističe Klarić koji je predsednik CMJP i dodaje da su svojim članovima omogućili praksu i priliku da učestvuju na značajnim konferencijama kao što je BIMUN gde je Filip Mikanović, student Ekonomskog fakulteta, proglašen za najboljeg delegata u konkurenciji sa delegatima sa Univerziteta Kolumbija i Lajdena iz Holandije.

Za potrebe filma snimljena je i himna Republike Srbije „Bože pravde“ u izvođenju Marije Ugrice, jedne od najperspektivnijih mladih pop pevačica današnjice. Ova dvadesetjednogodišnja devojka iza sebe ima bogatu muzičku karijeru, bila je u Dečjem horu Radio-televizije Srbije i nastupala na brojnim takmičenjima, a u filmu izvodi himnu koja je naišla na dobre reakcije publike.

Osim Marije, u filmu kao naratori učestvuju i Milica Golubović, Luka Ugrica i Milijana Vasiljević, dok je David Radanović bio iza kamere. Za njih može da se kaže da su danas najbolji ambasadori jer talentom,

Film treba da bude podstrek mladima da uzmu učešće u aktivnostima svoje zajednice, grada, pa i države. Neka im književnici i diplomate budu uzor kako se opstaje u onoj areni koju sve više izbegavaju

BUDI ORIGINALAN

umećem i znanjem predstavljaju svoju zemlju kao što su to činili i najznačajniji ljudi onog vremena iz sveta književnosti i nauke. „Ne samo da diplomatija nije za svakoga nego se može slobodno reći i da je mali broj ljudi koji zaista imaju dara i zvanja za taj posao. To su ljudi dobre, ali jednostavne pameti, ljudi uprošćene i ograničene osetljivosti i hladna srca, ali ne i lišeni srca i bez svake osetljivosti. Oni treba da znaju dosta, ali na tome što znaju ne treba da se vide tragovi učenja i pedanterije. Isto tako je i sa njihovom hrabrošću, da je imaju, ali da je ispoljavaju samo u krajnjem slučaju. Moraju da imaju i mašte, ali samo u određenoj količini. Ko da utvrdi i pobroji šta sve moraju da imaju oni koji hoće da se posvete toj službi? Treba biti mnogostruk i jednostavan... biti malo čovek ali ne biti nikad nečovek; živeti stalno na dva plana: na ličnom čovečanskom i na službenom neljudskom, ali nikad ničim ne pokazati i nikom ne odavati na kome se planu u kom trenutku nalazite.“ jezgrovito uputstvo za bavljenje diplomatijom napisao je Ivo Andrić koji je u važnim trenucima za Jugoslaviju bio na ključnim pozicijama. Ovaj vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva 1919. godine započinje karijeru u Ministarstvu vera, da bi godinu dana kasnije bio postavljen za vicekonzula Generalnog konzulata Kraljevstva SHS u Njujorku.

Ipak, samo dva dana nakon ove odluke, 16. februara biva upućen na rad u Poslanstvo Kraljevstva SHS pri Svetoj Stolici u Vatikanu. Zbog narušenog zdravstvenog stanja često je menjao mesto prebivališta, ali uprkos svemu postao je drugi čovek srpske diplomatije kada je 1937. godine izabran za pomoćnika ministra inostranih poslova.

Te 1941. godine potpisivanjem Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu stavljena je tačka na Andrićevu bogatu diplomatsku karijeru. Dvadeset godina kasnije dobio je najznačajnije priznanje u karijeri – Nobelovu nagradu za književnost.

Još jedan književnik i njegov prijatelj okušao se u diplomatiji. Bio je to Miloš Crnjanski, čovek koji je na svojoj koži osetio sav besmisao i uzaludnost zveckanja oružjem. Njegova i generacije koje su dolazile bile su izgubljene u ratnom vihoru i sva ta iskustva oblikovala su njegov umetnički izraz. Univerzalna povezanost svega na svetu i kosmička ideja da sve stvari i pojave zavise jedne od drugih bez obzira na daljinu, osnovna je ideja sumatraizma, pravca čiji

UPRAVO OVE REČI I MOGLO BI SE REĆI –

29

DAN SRPSKE DIPLOMATIJE OBELEŽAVA SE OD 2015. GODINE U SEĆANJE NA DAN OSNIVANJA KNJAŽEVSKE KANCELARIJE INOSTRANIH DELA KNEŽEVINE SRBIJE 29. MAJA 1839. TAJ DATUM SE SMATRA POČETKOM PROFESIONALNE

MILAN RAKIĆ

DIPLOMATIJE U SRBIJI je Crnjanski začetnik.

Nakon ratnih godina i ožiljaka koji su ostali i na njegovoj duši i u njegovoj poeziji, Crnjanski nije mogao svoje stihove da uklopi u postojeće modele. Iste godine kada je Andrić počeo da se bavi diplomatijom, Crnjanski je objavio dramu Maska i upisao Filozofski fakultet gde je studirao književnost, ali ubrzo se prepustio novinarstvu. Ni punu deceniju kasnije, 1928. godine od Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca biva postavljen na mesto atašea za štampu ambasade u Berlinu i tako počinje njegova diplomatska karijera.

JOVAN DUČIĆ

REPORTAŽAMA IZ ŠPANIJE U VREME FRAN-

jugoslovenskoj javnosti uvid u zbivanja na Pirinejskom poluostrvu. Dok je boravio u Večnom gradu, kako su nazivali Rim, često je bio na vezi sa Andrićem. U Embahadama opisuje svoje diplomatske misije, uspon fašizma i pokušaj jugoslovenske diplomatije da balansira između dve strane. Šta bi bilo da je Crnjanski imao četiri hiljade dolara kako bi otišao u Ameriku, što je tada bio uslov da bi se boravilo na tom kontinentu? Možda bismo ostali uskraćeni za neka od njegovih najznačajnijih dela da se 1941. pridružio Dučiću na tom putovanju.

Svom Beogradu posvetio je pesmu „Lament nad Beogradom“ u kojoj je kao niko pre njega opisao žudnju za povratkom u svoj grad i svoju zemlju.

Pesnik koji je sa ogromnom strašću pisao o ženi, ali i ispunjavao zadatke koji su mu bili povereni i pokazivao vernost prema državi bio je Jovan Dučić. Kao i Andrić i Crnjanski, boravio je u Rimu i Madridu.

U vreme kada je bio u službi, nije bilo lako biti predstavnik jugoslovenskog naroda, pa je on, narušenog zdravlja, otišao preko okeana i zajedno sa Mihajlom Pupinom učestvovao u organizovanju srpske dijaspore. Još 1932. predvideo je opasnost koja preti od Hitlera. Tokom života postigao je mnogo, a njegova poslednja želja, da bude sahranjen u rodnom Trebinju, ispunjena je

KOVOG REŽIMA PRUŽIO JE

MILOŠ CRNJANSKI

IVO ANDRIĆ 2000. godine.

O njihovom i životu nekoliko istorijskih ličnosti govori film „Predstavnici srpske diplomatije“ koji je primer dobre prakse kako mladi čuvaju sećanje na velikane. Neka taj film bude podstrek mladima da uzmu učešće u aktivnostima svoje zajednice, grada, pa i države. Neka im književnici i diplomate budu uzori kako se opstaje u onoj areni koju sve više izbegavaju.

Kao i sve ostalo, i politika ima pravila igre. A oni, kao da su poslušali Pikasa, sva pravila naučili su kao stručnjaci, pa ih rušili kao umetnici.

®

BUDI PAMETAN

30

Milan Milenović, prvak sveta u filozofiji Neutralnost pred lošim nije tolerancija

Maturant niške gimnazije „Svetozar Marković“ na međunarodnom takmičenju pisao je esej o toleranciji i neutralnosti ljudi i u borbi sa 95 takmičara iz 45 zemalja sveta, svojim radom na šest strana, izborio se za prvo mesto. Drugari ga zovu Sveti filozofski uništitelj, voli Ničea i Kjerkegora, smatra da filozofija uči ljude kako da se ophode prema svetu, a voli da istakne da je važno razmišljati svojom glavom i imati svoj stav o svemu PIŠE MARGITA MILOVANOVIĆ / FOTO: MAGAZIN SANA este li znali da postoji olimpijada iz filozofije? Ja, priznaću, eto, nisam. Kao što umalo da mi promakne i da je na toj istoj Svetskoj olimpijadi iz filozofije u Roterdamu nedavno briljirao osamnaestogodišnji Nišlija, osvojivši zlatnu medalju i postavši tako prvak u filozofiji. Ej! Prvak! U filozofiji!

Milan Milenović, maturant niške gimnazije „Svetozar Marković“, na međunarodnom takmičenju pisao je esej o toleranciji i neutralnosti ljudi i u borbi sa 95 takmičara iz 45 zemalja sveta, svojim radom na šest strana, izborio se za prvo mesto.

Drugari ga zovu Sveti filozofski uništitelj, voli Ničea i Kjerkegora, smatra da filozofija uči ljude kako da se ophode prema svetu, a voli da istakne da je važno razmišljati

J

svojom glavom i imati svoj stav o svemu.

(Dobro, i ono što svi filozofi kažu – ne, filozofija ne može da dâ odgovor o postojanju Boga i životu posle smrti.)

Reci nam nešto više o konceptu olimpijade iz filozofije; kako je takmičenje koncipirano i koji su kriterijumi?

Generalno govoreći, neobično je imati takmičenje iz filozofije. Ovogodišnja olimpijada je 25. po redu, i održana je u Roterdamu u Holandiji, a prvu olimpijadu su devedesetih organizovale Turska, Bugarska i Rumunija. Pošto je vrlo besciljno imati filozofsko takmičenje gde će se bodovati replikacija znanja (samo zbog toga što je filozofija izuzetno opširno polje), na takmičenjima iz filozofije pišu se filozofski ra-

dovi – eseji, i oni se boduju po kriterijumu koji sagledava koherentnost argumentacije, originalnost, relevantnost tema, obzir prema istoriji filozofije i značaj zaključaka.

Pisanje radova je bilo na jednom od četiri jezika (engleski, francuski, španski i nemački), a ja sam pisao na engleskom jeziku. Teme tih radova su morale biti jedan od citata svetskih filozofa, gde su nam bila ponuđena četiri citata od kojih smo morali da izaberemo.

Plasman sam ostvario plasiravši se na drugo mesto na srpskoj Filozofskoj olimpijadi, koja je održana sredinom marta i tradicionalno se godinama održava u Požarevcu. Ocenjivanje je u Roterdamu vršila višečlana komisija u tri kruga i najbolji radovi su bili izdvojeni za zlatnu medalju; pored mog rada, zlato su osvojili i radovi učenica iz Mađarske i Izraela. Pošto je bilo čak 97 državnih prvaka iz filozofije iz 45 zemalja, već je bio uspeh uopšte se i plasirati tamo, a pobediti je već nešto sasvim teško objašnjivo. Šta znači biti prvak u filozofiji? Koliki je to za tebe bio izazov i koliko znanja je potrebno da bi se neko takmičio, a tek pobedio?

S jedne strane, rekao bih da je bilo prilično izazovno, ali na vrlo nekonvencionalan način: pored temeljitog znanja istorije filozofije i pravaca koji se neprestano pominju, mnogo sam morao i da razvijam sopstvenu argumentaciju i stil izrade eseja. Činjenično znanje jeste bilo bitno, ali ne i presudno: najviše mi je koristilo samo razumevanje te filozofske materije i umeće povezivanja različitih pravaca radi ostvarivanja jače nezavisne filozofske osnove, i to više nego puka enumeracija svega toga. Ja sam siguran da je tamo bilo dece sa mnogo opširnijim i širim znanjem filozofije od mene, ali je ipak presudna bila nezavisna misao.

Tvoj esej na Filozofskoj olimpijadi bavio se temom tolerancije i temeljio na radu japanskog filozofa Tomonobua Imamičija. Na koji način on razmatra toleranciju i kakvi su tvoji zaključci o tome?

Moj esej uistinu jeste bio na temu citata japanskog filozofa Tomonobua Imamičija, i njegov citat se suštinski bavio razlikom između neutralnosti i tolerancije, poistovećivanjem neutralnosti sa tolerancijom, i šta to poistovećivanje znači za moralitet koji se zasniva na vrlini. U celini, njegov citat je, na engleskom, glasio:

BUDI PAMETAN

„In a technological age public professional interaction requires neutrality of thought for effective collaboration and political coexistence. As an administrative attitude neutrality differs from tolerance which is an ethical virtue; but neutrality in the professional sphere is implied and included within the ethical virtue of tolerance.

Note that this objective modification of the virtue of tolerance, from patience in regard to other persons‘ defective acts to permission of different types of activity, is an objective modification of virtue in our technological society.“ Ja sam se složio sa gospodinom Tomonobuom, rekavši da je tolerancija aristotelska vrlina dok je neutralnost mehanizam regulacije kapitalističkog sistema, i preispitao zaključke koji se mogu izvesti iz citata – da promena definicije tolerancije i preimenovanja neutralnosti u toleranciju jeste zapravo znak uticaja kapitalizma na moralitet, i stoga, na neki način, pad sistema vrednosti moralnih vrlina. Moj rad će izaći na sajtu IPO (International Philosophy Olympiad) u toku ove godine.

Kako tumačiš toleranciju mimo Imamičijevog čitanja?

Za mene je tolerancija aktivan čin savladavanja sopstvene negativne reakcije na tuđe razlike: ako smo ravnodušni ili se i ne trudimo da promenimo svoje stavove, mi nismo tolerantni ma koliko ništa ne činili.

Tolerancija nije nedelovanje: ona takođe zahteva prevazilaženje celokupne međuljudske razlike gde razlike umesto slabosti postaju snaga. Neutralnost pred zlom nije tolerancija: ne činiti ništa jednako je odobravanju, ma koliko to bilo iz interesa samoočuvanja. Šta je tebe navelo da se baviš filozofijom i misliš li da postoji način da se onima koji prema njoj imaju averziju i shvataju je kao dosadnu, čak i beskorisnu nauku, ona približi?

Meni je uvod u filozofiju bio izrazito banalan: mi smo filozofsku logiku dobili kao obavezan školski predmet u trećoj godini gimnazijskog obrazovanja, i vrlo mi je fino leglo takvo slobodoumno gradivo. Averzija prema filozofiji je nešto dugoročno i staro barem koliko i čovečanstvo, i to ne bih rekao da je problem današnjice. Ljudi imaju otpor prema njoj zato što je izuzetno naporna za one kojima je život inače okarakterisan nedostatkom slobode misli

i potrebe za samostalnim razmišljanjem: ako je neko naučen da ne razmišlja, filozofija (koja je sva samo razmišljanje unedogled) deluje kao hladna, teška, izuzetno neprimamljiva. Terati nekog da uči filozofiju možda je površno rešenje, jer će on svejedno imati otpor prema razmišljanju, što negira prednost filozofije. Ja smatram da decu pre treba naučiti da ne ćute kada imaju mišljenje, nego da moraju svaki svoj stav da argumentuju i nezavisno zaključe.

Takozvano propadanje moralnosti danas je posledica ovog: tradicije i morali koji su bili nametnuti ljudima pre nas bili su uslovljeni dogmom nekog autoriteta, i filozofija se izborila za neku autonomiju od te dogme – ali nije uspela da nauči ljude da sami razmišljaju, zbog čega se oni okreću ili porocima (sad kada nemaju strah od nekoga da bi sebe naterali da to sebi uskrate), ili radikalnijim ideologijama (koje su jedini izvor jake dogme i kodeksa ponašanja, pa čak i čvrstog morala, u današnje vreme). Bez te dogmatske podloge, ali i bez slobodne misli, čovek nerazvijenog slobodnog mišljenja (koje je, naravno, zakržljalo u sistemu koji se vekovima već nada bezličnim robovima koji ne umeju da misle) gubi pouzdanje u sebe i postaje podložan uticaju demagogije, senzacionalizma „udarnih“ vesti i novosti, i reklami i propagandi stranaka koje nemaju zdravlje malog čoveka u svom interesu.

Terati nekog da uči filozofiju možda je površno rešenje, jer će on svejedno imati otpor prema razmišljanju, što negira prednost filozofije. Smatram da decu pre treba naučiti da ne ćute kada imaju mišljenje, nego da moraju svaki svoj stav da argumentuju i nezavisno zaključe

31

Kako je filozofija oblikovala tvoje poglede?

Ne bih je preporučio svima! Zbog filozofije sam postao izrazito skeptičan i to mi je dalo bolji uvid u sebe i svoje funkcionisanje. Dalje od toga ne mogu ništa da kažem, prvenstveno zato što sam još vrlo „svež“ u celoj priči, i nisam stekao potrebno iskustvo niti je prošlo dovoljno vremena da bih mogao da prosudim kako me je filozofija značajnije promenila.

Neretko se ističe da je jedna od osnovnih stvari kojima decu treba učiti kada ulaze u svet filozofije upravo - skepsa.

Ja sam primarno uhodao sebe u filozofiju čitajući budizam (u izvornom obliku, samo Budine reči, bez kasnijih interpretacija), no to je došlo posle upoznavanja s logikom. Bilo mi je izuzetno korisno videti kontrast između istočnjačke filozofije, koja se zasniva na zadovoljstvu besciljem, i besomučne depresije posthegelovske misli.

Kada smo počeli da izučavamo istoriju filozofije u četvrtoj godini, zapravo je postalo ozbiljno tek kada smo zašli u racionalizam i empirizam, jer je pre toga klasičnu misao bilo lakše „svariti“. Mislim da je skepsa vrlo dobar uvod, naravno, ali treba postupati vrlo odgovorno kada se prenosi metod skepse na decu, koja je možda neće ozbiljno shvatiti i zanemariće njen osnovni cilj saznanja. Ničemu skepsa ne služi kada se ne koristi, ili se koristi previše pogrešno (poput skepse zasnovane na emocionalnoj povređenosti kada nismo u stanju da prihvatimo da naš stav možda i nije ispravan i bespotrebnom skepsom upravo ciljamo da pobijemo sve što zalazi u ono za šta smo se emocionalno vezali).

Od čega poći onda? S čime se u filozofiji prvo treba upoznati, šta je imperativ? Možda onaj Kantov?

Mislim da je Kant previše napredna tema za početak, pošto zahteva dobro poznavanje filozofskih temelja na kojima se njegova ideja zasniva. Čak i banalno objasniti Kanta kao sintezu racionalizma i empirizma zahteva svejedno dobro predznanje tih dvaju pravaca. Ne bih znao da kažem čime bi bilo najlakše zaći, stvarno, ali mislim da vezivanje za jedan pravac isprva nimalo nije korisno: bolje je znati metode kojima su se filozofi služili, pa tek onda s poznavanjem toga se može krenuti u izučavanje individualnih pravaca.

®

32

EKSKLUZIVNI INTERVJU

t e b a z i l E s o M KAD SE SNAŽNA ŽENA SUPROTSTAVI PATRIJARHATU

U glumicu (odnedavno i producentkinju) rođenu u Los Anđelesu najšira publika zaljubila se zbog njene uloge Pegi Olson, sekretarice koja je postala kopirajter u seriji „Mad Men“, ali sada je u žiži javnosti zbog role Ofred u seriji „The Handmaid‘s Tale“. Ove godine bila je i u Kanu sa ulogom u „The Square“, satiričnoj drami Rubena Estlunda, koja je dobila „Zlatnu palmu“ za najbolji film. Za Original, proslavljena glumica Elizabet Mos govori o tome šta znači biti žena u dvadeset prvom veku i objašnjava zašto nema problem ako smele heroine koje igra na velikim ekranima ponekad smišljeno podilaze muškom egu PIŠE KSENIJA PAVLOVIĆ FOTOGRAFIJE PROFIMEDIA

O

sećam se neugodno u situacijama u kojima u principu ne bi trebalo da se osećam neugodno. Na primer, kada gostujem u nekom tok-šouu. Stvarno imam tremu. Obično moram pre toga da popijem koktel. Pokušavam da se pretvaram da sam dobra u tome – započela je Elizabet Mos naš razgovor dok smo sedele pored bazena na hotelskoj terasi na Azurnoj obali.

Glumica, rođena u Los Anđelesu, koju je publika širom sveta zavolela sa ulogom Pegi Olson u proslavljenoj seriji „Mad Men“, trenutno je u žiži javnosti zbog fantastične uloge Ofred koju tumači u seriji „The Handmaid‘s Tale“. Ove godine Elizabet Mos došla je na Kanski festival sa manjom ali značajnom ulogom u filmu „The Square“, satiričnoj drami u režiji Rubena Estlunda, koja je dobila „Zlatnu palmu“ za najbolji film.

Elizabet brzo razmišlja, odiše vedrinom i ne izbegava teška pitanja. Bez šminke, sa kosom elegantno skupljenom u punđu i obučena u belu vintidž haljinu, odiše jednostavnošću i intrigom. Njene pronicljive plave oči otkrivaju ženu koja je smela, inteligentna, i koja je odličan tumač ljudskog karaktera. Glumica koja je igrala Zoi Bartlet u političkoj drami o Beloj kući, „Zapadno krilo“, otvoreno i danas iskazuje svoje političke stavove kada to želi i ne krije kritike upućene Trampovoj administraciji, posebno u kontekstu feminističkih pitanja.

Za Original, Elizabet Mos govori o tome šta znači biti žena u dvadeset prvom veku i objašnjava zašto nema problem ako smele heroine koje igra na televizijskim ekranima ponekad smišljeno podilaze muškom egu. Čini se da vas uloge moćnih žena uvek nekako pronađu. Kako ih birate?

Mislim da je privilegija da budete odgovorni kao žena u svojim ulogama. Ne biram role samo po tome, ali volim kada se sve složi i kada sam u mogućnosti da tumačim snažnu ženu. Mišljenja sam da su za mene najbolje uloge one koje otelovljuju ženu kakva jeste. Ženu koja je ljudsko biće. Ženu koja je i snažna, i ranjiva, i inteligentna, i naivna. Žena može da bude komplikovana i složena, a to su uloge s kojima sam imala

MIŠLJENJA SAM DA SU ZA MENE NAJBOLJE ULOGE ONE KOJE OTELOVLJUJU ŽENU KAKVA JESTE. ŽENU KOJA JE LJUDSKO BIĆE. ŽENU KOJA JE I SNAŽNA, I RANJIVA, INTELIGENTNA, I NAIVNA

najviše uspeha. Za mene je privilegija što igram ulogu poput ove u „Sluškinjinoj priči“, posebno jer je to veoma snažna politička poruka o feminizmu i ženama. „The Square“, koji je dobio „Zlatnu palmu“ u Kanu, i obične ljude poziva da budu altruisti i podseća ih na njihovu ulogu kao odgovornih ljudskih bića. Jeste li ikad tražili pomoć i bili odbijeni? Imate li problem da tražite pomoć od drugih?

Ne, zaista nemam problem da tražim pomoć. Mislim da sam dobra osoba i ako me pitate da vam pomognem, verovatno ću to uraditi. Zato se kad god je neko zao prema meni veoma uznemirim. To ume da mi nanese bol, a mogu često da budem osetljiva. Primera radi, ako vozim i ako želim da se prestrojim u drugu traku, a neko mi ne dozvoljava, veoma se iznerviram. Ja to sve lično shvatam. „Ja bih tebe pustila“, znate

šta mislim? Ja bih uradila isto za vas.

Poznato je da ste veliki filmofil. Koji su vaši omiljeni klasici?

Gledam mnogo stvari. Preporučujem svakom mladom čoveku koji bi da se bavi glumom da se upozna sa francuskim novim talasom. Gledala sam sve filmove koje je trebalo gledati, i mnogo mi je drago zbog toga jer je to postavilo osnovu za ono što dobar film treba da bude. A to nije nešto što viđamo stalno, i sigurno ga ne viđamo stalno u Americi. Zato sam veliki pobornik internacionalnog filma.

Da li je to razlog što vas najčešće viđamo na televiziji?

Ne, mislim da je to ponajpre zbog pisanja.

Možda nisam dovoljno pametna da dajem sud zašto je do toga došlo, ali mislim da pisanje za televiziju, posebno u Americi, nudi najbolje scenarije.

EKSKLUZIVNI INTERVJU

Jeste li očekivali ovoliki uspeh „Sluškinjine priče“?

Želeli smo da bude što je moguće bolja, i znali smo da je pred nama ogroman zadatak. Pokušali smo da ispunimo očekivanja jer nam je bilo stalo da bude još jedna sezona. A ove pozitivne reakcije liče na ono što se desilo sa serijom „Mad Men“. Takav uspeh uvek dolazi neočekivano. Šta možete da nam kažete o narednoj sezoni serije?

Druga sezona će se više baviti divljinom koja dolazi iznutra. Ona će biti mnogo ličnija, mnogo više okrenuta unutrašnjosti, kako u pogledu lokacije, tako i u pogledu likova. I scenario je mnogo mračniji.

Da li je to razlog što niste deo velikih holivudskih produkcija?

Nisu me ni pitali da budem deo neke velike holivudske produkcije (smeh). Pristala bih, ako se dobro plaća (smeh). Mislim da, a to posebno važi za Ameriku, postoji mali krug ljudi koji se stalno menja. Jednog dana je to ova osoba, a sledeće godine neko potpuno novi. Tako je bilo uvek, naravno, ali morate da uđete u taj mali krug. Ne mislim da je to najbolji način da se biraju uloge.

Rad sa sjajnim piscima i režiserima je prava stvar, i zato ne pravim razliku između velikog i malog filma. Za mene je scenario uvek bio i ostao najvažniji parametar.

Ali takođe bih volela da imam dugu karijeru. Glumice kojima se divim su uglavnom one koje su dugo trajale, kako u Holivudu, tako i van njega. Volela bih da imam karijeru kakvu su one imale, jer su projekte birale veoma mudro. Dopada mi se Kristin Skot Tomas, volim Megi Smit – ona mi je verovatno omiljena glumica – volim i Džudi Denč, Helen Miren. To su imena i karijere koje su me inspirisale u mojoj karijeri.

Igrate u inostranim produkcijama, van Amerike. Recimo, u ulozi u Bi-Bi-Sijevoj mini-seriji „Top of the Lake“, potom „The Handmaid‘s Tale“, sada i „The Square“. Kako je do toga došlo?

U Americi postoji ekonomski sistem koji traži ili ogroman film ili mali film; ono što je između teško bude finansirano. Neverovatno je teško da dobijete novac za film iz te srednje kategorije. Dešava se, ali ne toliko. A u inostranstvu ima mnogo više autora koji su u toj kategoriji. Mnogo filmskih reditelja se bavi umetničkim, kreativnim filmom, i nije im glavni cilj da zarade. Tu je i razlika u

ekonomskom sistemu u Americi; za razliku od, na primer, Skandinavije, gde dobijete novac da snimite film od svoje države.

Neverovatno je da tamo možete da snimate puna četiri meseca. To se nikada ne bi dogodilo u Sjedinjenim Državama. Nadam se da ćemo i mi usvojiti neke od tih principa, kako bismo snimali značajne filmove.

Kako je protekla saradnja sa Rubenom Estlundom, režiserom filma „The Square“, koji važi za intelektualnog reditelja?

Mnogo ga volim i oduvek sam bila poštovalac njegovog rada. Saradnja sa njim bila je jedinstveno iskustvo i predstavljala je veliki izazov. U Americi se radi po dvanaest sati dnevno, a u Evropi najviše osam. U početku sam se pitala: zašto samo osam sati? I onda sam shvatila da je to zato što je raditi takvim kapacitetom osam sati veoma teško. Improvizuješ, konstantno razmišljaš i radiš. Ne gledaš svoj telefon, nisi pored stola sa hranom, samo radiš, radiš, i tako možeš najviše osam sati. U stvari je to teže nego raditi petnaest sati dnevno. Bio je to veliki izazov.

Poznati ste kao feministkinja, ali ono što je zanimljivo kod Pegi Olson jeste da uvek pokušava da zadovolji muški ego. Da li vam se to samo tako desilo ili ste smišljeno tražili takvu ulogu?

Ha! Nije to baš nešto što uvek tražim u liku, ali mislim da se nešto desi kada igrate jaku ženu u patrijarhatu. Bilo da je reč o patrijarhatu šezdesetih godina prošlog veka, u muškom svetu oglašavanja, ili o legitimizovanom patrijarhatu koji je preuzeo zemlju, kao u „The Handmaid‘s Tale“. Mislim da se dogodi nešto kada jedna komplikovana, snažna, inteligentna žena odluči da se

Druga sezona serije „The Handmaid‘s Tale“ više će se baviti divljinom koja dolazi iznutra. Ona će biti mnogo ličnija, mnogo više okrenuta unutrašnjosti, u pogledu lokacije i likova

35

tome suprotstavi. I ako ona igra po diktatu muškog ega, to je samo nusproizvod te borbe za jednakost. Tako da ne bih rekla da je to nešto što tražim u svojim ulogama, ali snažne likove – da. To ću uvek tražiti.

Postoji li razlika u pripremi za uloge na televiziji i na filmu?

Nema prevelike razlike. Više je pitanje razlika u obavezama. „Mad Men“ je trajao devet godina, što znači da provedete devet godina sa jednim likom. Od 23. do 32. godine – bio je to veliki deo mog života. I ja sam se mnogo promenila tokom snimanja.

Kada se lik promeni, i ja se promenim. To je jedan od razloga što toliko volim televiziju, dopada mi se ta ideja da možete da provedete i nekoliko godina igrajući jedan lik. Ili da se, kao u „Top of the Lake“, vratite liku posle četiri godine. To je veoma kul.

Koji utisak nosite sa crvenog tepiha u Kanu?

Crveni tepih je uvek neugodan i strašan.

Stalno se pitate „kako da stanem“ ili „da li izgledam dobro“, znate. Provedete toliko vremena spremajući se da izgledate najbolje moguće. Ali u Kanu na premijeri filma „The Square“ bilo je veoma zanimljivo. Nismo radili intervjue na crvenom tepihu i puštali su muziku iz filma, pa sam se osećala kao model na pisti. Volim francuske fotografe i paparace jer su topli i puni entuzijazma.

U Americi oni samo viču tvoje ime, dok u Francuskoj pokazuju entuzijazam za to što radiš. Bio je to veliki, značajan trenutak za mene, i nisam ni sanjala da će mi se toliko dopasti.

Da li je jednakost polova ugrožena novom vladom u Sjedinjenim Državama?

Apsolutno, i svakodnevno. A biće još gore. Ne želim da se ljudi naviknu na to.

To ne treba da bude „nova normalnost“. U „Sluškinjinoj priči“ postoji jedna rečenica kada Džun kaže: „Ovo će ti jednog dana biti sasvim normalno.“ Ne želim da to postane sasvim normalno. Mislim da je apsurdno to što nam je Tramp predsednik. Ali moramo da se postaramo da ne mislimo da je to sasvim normalno.

Koja je najveća zabluda o slavi?

Da je glamurozna, non-stop. Nije. Ali ne zbog „napornog rada“, jer naporni rad znači biti lekar, učitelj ili raditi nešto korisno na tom nivou doprinosa. Znate, nije slava baš tako glamurozna kao što izgleda.

®

36 HUMANOST UPOZNAJ SVET

Budite svetlo u nečijem detinjstvu Maja Jovanović, direktorka za donatorske programe u Fondaciji Novak Đoković, priča za Original o tome zašto je važno negovati kulturu doniranja, kako razbiti predrasude da samo bogati ljudi mogu i treba da doniraju, i zašto su podjednako važne male i velike donacije RAZGOVARALA MILICA PEROVIĆ

UPOZNAJ SVET

37

Često čekamo neke velike katastrofe ili ekstremne situacije kako bismo probudili dobrotu u sebi. Bilo bi lepo kada bi svako jednom nedeljno uradio malu ali korisnu stvar za svoje okruženje, komšije, zajednicu

HUMANOST

38

aja Jovanović, direktorka za donatorske programe i odnose sa donatorima, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u radu u okviru Fondacije Novak Đoković, otkriva za Original magazin zašto je važno negovati kulturu doniranja, kako razbiti predrasude da samo bogati ljudi mogu i treba da doniraju, i zašto su podjednako važne male i velike donacije.

Ujedno, kao diplomirani psiholog, objašnjava koliko je filantropski pristup životu i okruženju bitan i kako je od neprocenljive vrednosti pomoć koju pojedinci i korporacije pružaju, na različite načine, svojoj zajednici i pojedincima kojima je ta pomoć neophodna. Iz perspektive uspešne žene koja je svoju karijeru posvetila humanitarnom radu, čitaocima pruža priliku da na jednostavan način shvate da svako može svoj i tuđi život učiniti boljim, kvalitetnijim i uspešnijim kroz proces doniranja.

M

Zašto ljudi doniraju? Šta su njihovi razlozi, verovanja i ciljevi prilikom doniranja?

Mnogo je razloga zbog kojih se ljudi odlučuju na doniranje. Razlozi koji dominiraju su svakako želja da doprinesu stvaranju boljeg okruženja, to što veruju u ciljeve i vrednosti određene fondacije, tj. organizacije.

Naravno, ako govorimo o korporacijama, na Zapadu je to odavno postao važan deo u kreiranju dobrog imidža jedne ozbiljne kompanije. Neki žele da budu u dobrom društvu i da na taj način ostvare kontakte koji su važni za njih lično ili poslovno. Na kraju, važno je da je cilj isti i da on ipak spaja sve koji su na ovom putu iz različitih razloga, ali donose dobar rezultat za pojedinca, zajednicu i društvo u celini. Šta je to u ljudskoj prirodi što ljude navodi da doniraju, bez obzira na to da li su imućni ili prosečnih primanja?

Osećaj empatije, zajedništva, osećaj sreće što ste u mogućnosti da pomognete. Danas kada je svet jedno poprilično surovo mesto koje ljudima na dnevnom nivou šalje poruke o pogrešnim vrednostima i navodi nas da mislimo da je sreća u površnim stvarima, važno je da na trenutak zastanemo i oslušnemo sebe. Mnogi ostvareni ljudi koji su postigli velike uspehe i zaradili još

Nažalost, mislim da mnogo zaostajemo za svetom, mada se mi zaista trudimo da podižemo svest ljudi o važnosti ove teme

kod nas. Mi smo kao nacija naučeni da je sramota pričati kada nekome pomogneš.

To se percipira kao hvaljenje ili dizanje sopstvenog ega na tuđoj nesreći. Mnogo smo naučili od Jelene i Novaka na temu kulturološkog jaza između nas i Zapada u ovom slučaju. Oni su nam približili zašto je važno pričati o doniranju i o tome šta smo sve uradili kao Fondacija. Imali su priliku da razgovaraju sa mnogo uspešnih ljudi koji su svoj život posvetili filantropiji na globalnom nivou i preneli nam mnoga znanja koja su stekli kroz prijateljstvo sa njima. Važno je davati primer i pričati o humanitarnom radu, jer na taj način motivišete druge, i čak i one koji možda nemaju prirodnu potrebu da doniraju, stavljate u situaciju da je sramota ne reagovati kada postoji neki viši cilj.

OSNOVA SVAKOG ODNOSA JE POVERENJE.

Šta su problemi i izazovi kada je reč o edukaciji ljudi iz ove oblasti?

veće sume novca došli su do spoznaje da deljenje i pomaganje drugima budi istinski osećaj sreće i ispunjenosti. Nema mnogo razlike između bogatih i prosečnih ukoliko su imali prave smernice tokom odrastanja kojima su ostali verni. Nekada imate utisak da prosečni ljudi imaju veću sposobnost da osete empatiju, jer im je svaka vrsta muke ili nesreće bliža, žive u prosečnim uslovima pa se češće susreću sa takvim situacijama.

Ali zaista nema pravila, jedina podela koja nam ostane je kakvi smo ljudi, kako u životu, tako i u doniranju. Šta je kultura doniranja? Kakva je ona u svetu, a kakva kod nas?

NAŽALOST, IMALI SMO U PROŠLOSTI SITUACIJE U KOJIMA JE HUMANITARNI RAD BIO UPRLJAN, ZLOUPOTREBLJEN I LJUDI SU SA PRAVOM POMALO IZGUBILI VERU DA ĆE NJIHOV NOVAC ILI BILO KOJA DRUGA VRSTA POMOĆI OTIĆI NA PRAVO MESTO, ONAKO KAKO IM JE OBEĆANO. MISLIM DA SMO U POSLEDNJE VREME ZAJEDNO SA JOŠ NEKOLIKO FONDACIJA VRATILI LJUDIMA POVERENJE U HUMANOST

Osnova svakog odnosa je poverenje.

Nažalost, imali smo u prošlosti situacije u kojima je humanitarni rad bio uprljan, zloupotrebljen i ljudi su sa pravom pomalo izgubili veru da će njihov novac ili bilo koja druga vrsta pomoći otići na pravo mesto, onako kako im je obećano. Mislim da smo u poslednje vreme zajedno sa još nekoliko fondacija vratili ljudima poverenje u humanost, i to nam umnogome olakšava rad na svim poljima. Pored poverenja, izazov je danas objasniti ljudima da i mala pomoć može napraviti razliku u nečijem životu i ohrabriti ljude da ukoliko odluče da doniraju malo ali stalno, prave veliki korak za budućnost.

Koliko je teško ubediti ljude da doniraju za rani razvoj dece i predškolsko obrazovanje?

Kada smo pravili misiju i viziju Fondacije, nije nam bilo lako. Jelena i Novak su imali ozbiljan izazov, jer je Srbiji na svakom koraku potrebna pomoć. Teško je bilo odlučiti se šta je urgentnije. Ipak, mislim da je ulaganje u najmlađe i rad na razvijanju njihovih potencijala bila veoma mudra odluka. Jedino tako možemo uticati da naša zemlja sutra ima pametne i nadarene mlade ljude koji će činiti većinu u ovom društvu. Nekada nije lako ubediti donatore da doniraju novac za naše projekte jer rezultate neće videti brzo, ali kada im ispričam za kakvu budućnost želimo da se borimo i šta konkretno to može da znači za našu zemlju, postanu vrlo emotivni.

HUMANOST

39

MI SMO KAO NACIJA NAUČENI DA JE SRAMOTA PRIČATI KADA NEKOME POMOGNEŠ. TO SE PERCIPIRA KAO HVALJENJE ILI DIZANJE SOPSTVENOG EGA NA TUĐOJ NESREĆI. MNOGO SMO NAUČILI OD JELENE I NOVAKA NA TEMU KULTUROLOŠKOG JAZA IZMEĐU NAS I ZAPADA U OVOM SLUČAJU. ONI SU NAM PRIBLIŽILI ZAŠTO JE VAŽNO PRIČATI O DONIRANJU

Zašto su podjednako važne male kao i velike donacije?

Važan je kontinuitet, pre svega. Male donacije su takođe izuzetno bitne, jer ako okupite veliki broj ljudi oko jedne ideje, odnosno projekta, i animirate ih da na mesečnom nivou doniraju minimalnu sumu, možete napraviti vrlo kvalitetnu bazu, na osnovu koje se može sakupiti veliki novac, a da nijedan pojedinac ne oseti udar na svoj budžet. Kada, na primer, pet miliona ljudi veruje u jednu ideju, dovoljno je da doniraju jedan evro mesečno i da na taj način direktno učestvuju u rapidnom poboljšanju uslova u oblasti kojom se fondacija bavi. Velike donacije uvek raduju i srećni ste kada neko prepozna značaj onoga što radite, ali veliki broj malih donacija može učiniti čuda.

Zašto i kako se ljudi opredeljuju da doniraju baš vašoj fondaciji?

Imamo sreću da je naš osnivač prepoznat ne samo kao vanserijski sportista nego i kao veliki humanitarac. Pominjali smo koliko je važno poverenje donatora.

Visoki standardi i kvalitet projekata u našoj fondaciji nešto je sa čim nema kompromisa. Odgovornost koju imate kada iza vas stoji takav brend je ogromna, i verujemo da mnogi u početku imaju puno poverenje u naš rad zbog činjenice da nosimo njegovo ime. Takođe, Novak ima mnogo fanova, kako među poslovnim i poznatim ljudima, tako i među običnim svetom i tinejdžerima. Iako se na prvi pogled razlikuju, svi oni poštuju Novakovo zalaganje i žele da ga prate na ovom putu. Ipak, za nas je važno da posle tog prvog koraka koji prave zbog Novaka, nastavljaju da koračaju sa nama jer veruju u našu viziju i cene rad naše fondacije.

Kako se ljudi opredeljuju za koji konkretan projekat će donirati?

Imamo mnogo zanimljivih projekata.

Naša misija je takođe da pomognemo ljudima da shvate značaj ranog razvoja kod dece. Često naši uspešni ljudi u dijaspori žele da učestvuju kada čuju da pravimo vrtić u njihovom rodnom kraju, ili se sete svog detinjstva pa žele da doprinesu i ulepšaju mladost nekim novim klincima u Srbiji.

Većina bira projekat u skladu sa svojim interesovanjima, emocijama, procenama šta se njima čini važnijim u tom trenutku...

Koji tipovi donacija postoje?

Mnogo je načina na koje ljudi mogu da doniraju. Donacija ne podrazumeva samo novac. Nekada možda nisu u mogućnosti da doniraju novčana sredstva, ali žele da doniraju vreme... neke firme doniraju usluge i time nam omogućavaju da uštedimo i da preusmerimo sredstva na projekte. Donatori uglavnom žele da doniraju za određeni projekat koji im se najviše dopada i to je potpuno u redu. Neki žele samo da podrže misiju Fondacije i nisu striktni sa zahtevima gde treba usmeriti novac. Imamo tu sreću da sve operativne troškove Fondacije pokrivaju naši osnivači, tako da smo među retkim fondacijama koje svojim donatorima mogu garantovati da stopostotna donacija ide kompletno na projekat.

Kako izgleda razgovor „jedan na jedan“ sa potencijalnim donatorima, šta su njihova pitanja i nedoumice?

Važno je kako dolazite u kontakt sa potencijalnim donatorom. Nekada je to manje formalan odnos a nekada više. Važno je imati meru i osećaj za tu finu liniju, za poštovanje i zahvalnost koju osećamo prema

svakom donatoru jednako. Veoma je bitno da sa njima delite viziju i misiju fondacije.

U našem timu zaista svi žive ono što rade.

Vrednosti koje kao fondacija negujemo i širimo su vrednosti koje svi i privatno delimo i tu energiju naši donatori prepoznaju. Uvek su zainteresovani da budu deo projekta koji će posle nekog vremena moći da bude samoodrživ, interesuje ih na koji način ćemo ga evaluirati, koliko će dece imati direktan benefit od njega, vremenski rokovi... Sve su to stvari koje ih zanimaju. Postoje i oni koji jednostavno imaju poverenja u Novakovo ime, u naš rad i biraju projekat po senzibilitetu, ne pitaju mnogo jer su sigurni da znamo kako ćemo najbolje doći do rezultata.

Znamo da su čitaoci Originala dobri i pažljivi ljudi, ali kako svi mi možemo da postanemo bolji, i čemu nas to darežljivost i velikodušnost može naučiti?

Često živimo nesvesni svojih vrlina, lako je danas poverovati u suprotno kada su svi skloni kritici i borbi za mesto pod suncem.

Nekada prođe mnogo vremena dok ne upoznamo sebe i shvatimo šta u nama budi istinsku radost. Mnogi mudri ljudi isticali su da kada deliš – umnožavaš svoju sreću. Često čekamo neke velike katastrofe ili ekstremne situacije kako bismo probudili dobrotu u sebi. Bilo bi lepo kada bi svako jednom nedeljno uradio malu ali korisnu stvar za svoje okruženje, komšije, zajednicu.

Ne moramo čekati velike stvari. Svako može biti heroj i menjati svet svakodnevnom dobrotom. Dovoljno je da donirate 100 dinara, za to se može kupiti sijalica koja će omogućiti deci da se igraju kada padne mrak. Budite svetlo u nečijem detinjstvu.

Sve je stvar volje i pristupa.

®

PSIHOLOGIJA

40

A šta ako nikud ne ideš na odmor?

PIŠE ANA MITIĆ

sezoni godišnjih odmora odlazak na punjenje baterija je nezaobilazna tema razgovora, razmišljanja i planiranja. Sa svih strana smo bombardovani napisima o tome zašto je odmor važan, kako što bolje provesti odmor, šta je pravi odmor i sve drugo što u sebi sadrži reč „odmor“. I to kao da ne postoje i oni koji uopšte neće ići nikud ovog leta. Kako je tek njima kad slušaju armiju onih koji pričaju o suncu-moru-pesku.

Neodlazak na odmor nije ništa neobično i razlozi za to mogu biti mnogobrojni – od nedostatka finansija, početka rada na novom poslu, priprema za ispitni rok, iznenadnih porodičnih pro-

U

blema i drugih nepredviđenih situacija koje mogu da pokvare planove za letnje resetovanje.

A šta onda?

KAKO DA SE ČOVEK SAM SA SOBOM DOGOVORI DA ipak neće biti planiranog odmora, a da pritom ne očajava, oseća tugu, patnju ili pada u depresiju? Ljudi iz različitih razloga ne idu na godišnji odmor, a od tih razloga dobrim delom će zavisiti i to kako se sa time nose. Na primer, ako neko ne ide na letovanje jer renovira stan, njemu je lakše da se odrekne onoga što takav odmor donosi jer zapravo čini nešto dobro za sebe, to jest za sve one dane kada nije na odmoru, kaže Ina Borenović, psiholog i urednica sajta Psihoverzum. „Sa druge strane, onaj ko ne ide na odmor jer ne može da stigne zbog neodložnih poslovnih obaveza ili nema dovoljno novca za letovanje, sigurno neće biti veseo u vezi sa tim. Njemu će neodlazak na odmor biti još jedna potvrda nečega što ga sigurno odranije boli, a to je nedostatak vremena ili novca. I tu će odmor zapravo biti samo još jedan povod za manifestaciju potencijalnog nezadovoljstva poslom ili finansijama.“

Ako ostavimo razloge neodlaska na odmor po strani – iako su oni u ovom kontekstu bitni – situacija u kojoj nešto želimo a ne uspevamo to da dobijemo sama je po sebi frustrirajuća, i zato nije neprirodno niti na bilo koji način nenormalno da se neko oseća očajno, tužno ili da pati zato što ne ide na odmor. Nema potrebe bežati od takvih emocija jer su one prirodne i javljaju se, između ostalog, kada doživljavamo da nam je nešto što nam je važno uskraćeno, napominje Ina. „Osnovna razlika u načinima na koje se nosimo sa tim emocijama jeste u tome šta radimo – ako smo tužni pa preležimo ceo dan kod kuće sažaljevajući svoju tužnu sudbinu, onda patnja može biti veća nego što to sama situacija izaziva. Sa druge strane, ako biramo da zbog neodlaska na more patimo pored neke lepe rečne obale, u hladu i uz omiljenu knjigu, onda ipak činimo nešto u pravcu nošenja sa tom patnjom. Ono što ljudi sami naprave od te situacije direktno će uticati i na to kako se sa njom nose“, pojašnjava za Original. Šta je najvažnije što sebi treba reći kako bismo se što lakše pomirili sa tim da, odmora – koji je svima potreban – ipak neće biti i kako taj proces sprovesti da što manje negativno utiče na psihu?

PSIHOLOZI SAVETUJU DA JE NAJVAŽNIJE DATU SITUACIJU PRIHVATITI KAO takvu. To sigurno neće biti jednostavno niti lako, u smislu da ćemo sebi nešto reći i momentalno će nam biti bolje. Ne postoji čarobna reč, recept, ritual niti bilo šta slično što će da nam isključi prekidač za negativne emocije, pošto takav okidač ne postoji i dobro je što je tako. „Za prihvatanje je najpre važno biti svestan okolnosti i situacije u celosti, a potom i dati sebi vremena da se sa njom takoreći pomirimo. To i dalje ne znači da zbog nje nećemo patiti, ali negativno će uticati na nas samo ako insistiramo na opiranju realnosti ili ako se ‚zalepimo‘ za tužnu činjenicu da odmora neće biti.

Prihvatanje ne podrazumeva poricanje i opiranje i upravo zato je dobar način za suočavanje sa situacijom. Važno je imati na umu da prihvatanje ne isključuje patnju, jer je patnja normalan i prirodan deo ljudskog iskustva“, pojašnjava Iva Borenović.

U svakom gradu leti ima mnogo sadržaja, ali šta stvarno može da stvori

PSIHOLOGIJA

utisak, doživljaj ili osećaj kao da si bio na odmoru i šta bi mogla da bude prihvatljiva alternativa godišnjem odmoru, prilično je individualno. To su najčešće posete rečnim plažama, jezerima, bazenima, izleti, korišćenje letnjih sadržaja, odlasci na festivale i tome slično. „ZA NEKOGA ĆE LETNJA IDILA BITI PROVO-

gradskoj plaži, a nekoga, sa druge strane, neće zadovoljiti ni letovanje na najatraktivnijim destinacijama sveta. Zato svako ima mogućnost da bira, čak i u ovoj situaciji, da li će da učini sve što može da ne dozvoli da mu odmor propadne jer nikud ne putuje ili će, sa druge strane, tu činjenicu doživljavati toliko tragično da će svaka ideja odmora makar u mestu stanovanja biti nemoguća.

Naravno, između ta dva ekstrema postoje mnoge nijanse, ali svima je zajedničko isto – ishod situacije zavisiće od toga kako je doživljavamo i šta u vezi sa time radimo“, priča Ina Borenović.

Treba li, na kraju, napraviti neku vrstu fejk odmora za dušu i telo kad nisi u situaciji da negde otputuješ i zaista se odmoriš, ili jednostavno stvari treba prihvatiti onakve kakve jesu, jer nismo li svi, ili nećemo li svi, sigurno jednom ili čak više puta biti u situaciji da ne možemo nikud da otputujemo, a to i nije „kraj sveta“. „Svaki odmor koji, makar i usred najstresnijeg radnog dana i u trajanju od dva minuta, uzmemo kako bismo udahnuli, posložili svoje misli i osećanja i uzeli predah, jeste odmor, i to pravi odmor u kom nema ničeg lažnog“, ističe Ina. Potpuno isto važi i za planiranje odmora koji isključuje bilo kakvo putovanje. „Iako su putovanja uzbudljiva prilika da se izmestimo iz svakodnevnog okruženja i upoznamo nova mesta i ljude, to ne znači da je svaki odmor bez putovanja ‚lažan‘. Od same osobe i od toga koliko je spremna da osmisli sopstveni odmor – ma šta to značilo za svakog od nas – zavisiće i to da li će neodlazak na klasično letovanje doživljavati kao ukleti usud ili kao okolnost koju valja, bar kad je ovo leto u pitanju, prihvatiti“, dodaje sagovornica Originala.

ĐENJE DANA NA

... I zato na sledećim stranama pročitajte još neke od originalnih predloga za odmor kao što su najbolje terase u gradu, ili predloge za seoski vikend turizam.

®

41

Znaš da je leto PIŠE DIMITRIJE ĐURIĆ

I

pre nego što na Dnevniku jave da će doći leto, na primer, rano ujutru oko šest – već znaš da je leto. Jer već nekoliko dana sediš do kasno u bašti nekog kafića i piješ koktele različitih ukusa i ludačkih boja, vraćaš se kući u majici kratkih rukava ili "na bretele", a onda sediš još malo na terasi, tu negde u kraju ili ispred kuće. Znaš da je leto i kad se probudiš izujedan, a bio si siguran da si sinoć isterao tog dosadnog komarca što ti je zujao iznad glave.

Leto je i kad kuvaš prvu kafu oko podne, i to u kuvalu, jer „ide brže“. Leto je i kad doručkuješ „s nogu“ i odjuriš na bazen, na reku, i ne vraćaš se kući do kasno po podne. Naravno, leto je more. Meditacija. Jutarnja šetnja po obali. Duboko udisanje. Vetar. Miris algi. Kupanje. Ono kad ne izlaziš iz mora sat, dva. Kad se napiješ morske vode. Pa sunčanje. Kad „lepo pocrniš“, ali i kad izgoriš od sunca, a stvarno si se mazao i prskao onim kremama i sprejevima! Leto su peščane plaže.

Pice i sladoledi na plaži. Kule od peska. I pisanje u pesku – onoga što će sledećeg trenutka odneti talasi. Mali i veliki talasi. Ono kad te poklopi talas i izbaci na obalu sa školjkama u rukama i ježevima u nogama.

Leto je promenada i rivijera – šarenih haljina i košulja, marama i slamenih šešira, flertovanja, novih i starih ljubavi, otkačenih klovnova, uličnih svirača, slikara, glumaca i zabavljača.

Leto su žurke na brodu. Ples uz muziku. I na tišinu, ako umeš.

Leto je i onda kada više nema omiljenih TV emisija, ali ima novih (i starih) sezona omiljenih serija. I filmova, naravno. Leto je i kad sve možeš, osim da učiš, a ostao ti je još jedan ispit da „očistiš“ godinu. Leto je i kad se vraćaš starim knjigama (lektiri?) i kad čitaš nove – one nepročitane još od Sajma.

Leto je i kada ti sve to dosadi.

Ali! Leto je i rad preko leta. Sakupljanje para za letovanje. Karte za letovanje. Odbrojavanje dana do polaska na letovanje. Put. Uspomene sa letovanja. Slike sa letovanja. Selfi sa mora. U stvari, mnogo selfija sa mora na Instagramu. Još jedan magnetić na frižideru. I domaći zadatak na temu: Kako sam proveo letnji raspust.

Leto su i svakodnevne male radosti, osmesi i zagrljaji.

Jer – leto je, u stvari, misao o letu. A to je znao i Kami: „U dubini zime sam napokon shvatio da se u meni krije nesavladivo leto.“ I bio je u pravu!

Leto je i kad sve možeš, osim da učiš, a ostao ti je još jedan ispit da „očistiš“ godinu. Leto je i kad se vraćaš starim knjigama (lektiri?) i kad čitaš nove – one nepročitane još od Sajma

®

42

NACIONALNA GEOGRAFIJA

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Propuštena prilika koju možemo da nadoknadimo Srbija svoje prirodne lepote, raznovrsnost koja se proteže od juga do severa još ne koristi na pravi način. Letovanje u prirodi, spavanje pod plaštom zvezda, za koje su stranci spremni „debelo“ da plate, mi ne umemo da ponudimo – čast izuzecima.

Istraživali smo za vas zašto u Srbiji nije razvijen sve popularniji seoski turizam, kako da se to promeni, i gde možete da provedete odmor ako niste morski tip ili pak vaš džep ne može da priušti letovanje PIŠE JOVANA RADOVANOVIĆ

43

eoski turizam godinama unazad se kotira veoma visoko u razvijenim evropskim zemljama i jedna je od omiljenih rekreacija kako porodica, tako i pojedinaca. Svež vazduh, beg od gradske vreve, uživanje u prirodnim lepotama prednosti su ove vrste odmora kojoj retko ko može da odoli. Pristupačnije cene u odnosu na letovališta takođe su bonus zbog kog se naše zapadne komšije sve češće odlučuju za ovaj vid rekreacije.

U zemljama u razvoju, poput Srbije, ova vrsta turizma može biti dodatni prihod stanovnicima ruralnih područja koji se ne bave poljoprivredom. Od razvoja seoskog turizma benefit osećaju ne samo pružaoci usluga već i lokalna ekonomija koja prilivom turista dobija preko potrebnu finansijsku injekciju. Takođe, seoski turizam može doprineti oživljavanju zaboravljene narodne umetnosti i zanata, čime Srbija i te kako može da se pohvali.

Međutim, i pored svih prednosti seoskog turizma, Srbija svoj potencijal minimalno koristi. Krivica je isključivo naša, jer potražnje za ovim vidom rekreacije i te kako ima.

Stranci koje navede put u Srbiju vole da vide više od beogradskih splavova i festivala zbog kojih smo poznati širom sveta. Ipak, za seoski turizam, koji im je često veoma interesantan, saznaju tek kad stignu u Srbiju, i to ako nađu nekog ko će o tome da ih informiše.

S

„VEĆINA UGLAVNOM DOĐE U BEOGRAD ILI NOVI SAD, GDE ukupno borave do četiri dana,

a oni koji su otkrili prirodne lepote naše zemlje ostaju i duže. Nažalost, seoski turizam se ne reklamira mnogo kao naš potencijal, već se više ide na srpsku gostoljubivost, za koju odgovorno tvrdim da je vidljivija na selu nego u gradovima. Uostalom, većina našeg stanovništva potiče sa sela i toga ne treba da se stidimo“, kaže za Original Nenad Blagojević, turistički vodič na francuskom jeziku i urednik sajta Priče sa dušom.

Da vrlo malo stranaca odlazi na selo da uživa u prirodnim lepotama Srbije potvrđuje i štura statistika. Kako iz Turističke organizacije Srbije kažu za Original, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2016. godini u Srbiji je registrovano 2,75 miliona turista koji su ostvarili 7,53 miliona noćenja. Od toga je 4,79 miliona domaćih i 2,73 stranih. Samo 4.094 domaća i 237 stranih turista provelo je vreme u 174 seoska turistička domaćinstva u 18 opština. Opština

44

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Gornji Milanovac ima najveći broj registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, ukupno 47. „Žao mi je što inostrani turisti mahom Srbiju vide kao zemlju provoda i festivala, pogotovo mislim na Beograd i Novi Sad. Guča, Exit, Beer fest. Sve to stoji i zabavno je, naš noćni život jeste poznat i prepoznati smo od stranih novinara kao Berlin sa Istoka, ali to ne treba da nam bude glavna stvar u ponudi“, kaže Blagojević. „Sela, vodopadi, pećine, planine, jezera, reke, prelepi pogledi, arheološka nalazišta, gastronomija. To je ono na čemu treba da radimo i što treba da usavršavamo.“ Blagojević ulaže velike napore u to da Srbiju predstavi kao idealnu turističku destinaciju i za zaljubljenike u prirodu, međutim, prepreke na koje nailazi često su nepremostive. „Pre nedelju dana imao sam sastanak sa predstavnicom velike francuske agencije koja isključivo organizuje pešačke ture u svetu i čije turiste, koji su mahom profesori, zanima samo priroda i ništa drugo. Dođe vam tako visokopozicionirana menadžerka u Srbiju i pita gde pešaci mogu da spavaju na planinama, da li postoje privremeni toaleti, da li biciklisti mogu negde da se istuširaju posle višečasovne vožnje, a da ne traže od lokalnih seljaka, da li su staze obeležene, gde mogu da kupe lekove, ima li lekara. Priznajem da nisam imao sve odgovore jer nam infrastruktura nije spremna. Ako nudimo takve naše prirodne potencijale, moramo i o ovim stvarima ozbiljno da razmišljamo. Ne

vredi nam reklama ako na licu mesta nema onoga što najavljujemo. Naša zemlja je prelepa i to ne govorim samo ja kao vodič koji je promoviše, već su to reči mojih turista koji kažu da ono što su našli kod nas, taj iskonski balkanski duh, nisu osetili ni u Bugarskoj, ni u Rumuniji, niti u Albaniji, već samo u Srbiji i susednim republikama bivše Jugoslavije.

Valjda smo uvek bili na raskrsnici Istoka i Zapada, pa se sve tako lepo složilo da je ovde, u centru zbivanja, uvek najlepše.“ A DA BISMO SE PRILAGODILI SVE VEĆOJ POTRAŽNJI ZA turizmom izvan velikih gradova, ne moramo da gledamo daleko. Jedan od najboljih primera imamo u komšiluku.

Najzapadnija zemlja bivše Jugoslavije – Slo-

Turistička organizacija Srbije pripremila je i izdala brošuru – Katalog seoskih turističkih domaćinstava – u kojoj je predstavljeno nešto više od 210 seoskih turističkih domaćinstava

venija – iskoristila je svoje kapacitete i okrenula se seoskom turizmu. U 2016. godini prihodi od turizma činili su 13 odsto BDP-a.

Stranci koji dolaze u Sloveniju najviše idu u planinske i skijaške centre.

Srbija nema mnogo manje kapaciteta od Slovenije, ali izdvaja znatno manje novca za promociju turizma.

Slovenija se veoma oslanja na planinski i banjski turizam, a stranci u Srbiji pored planina i banja mogli bi da obilaze salaše, spuštaju se niz Ibar, obilaze etno-sela... „U turističku ponudu treba uvrstiti organsku proizvodnju i proizvodnju voća, povrća, zimnice, te ponudu tih proizvoda. Sve je više vegetarijanaca i vegana koji nam dolaze u Srbiju i koji, osim barenog povrća, salata i pečuraka, nemaju šta da jedu ako odu van Beograda. Treba sve to uvezati, animirati mlade bračne parove da se vrate na selo, da osmisle dobre programe poput akcija spremanja zimnice, branja pečuraka, pečenja rakije, radionica poput učenja tkanja na razboju, jahanja konja... Iz iskustva domaćina kod kojih sam bio vidim da može pristojno da se zaradi, ali mora mnogo da se radi. Kao i u svemu, i u seoskom turizmu je najvažnija ideja“, kaže Blagojević.

Ideja je dovela do toga da se na severu Vojvodine razvija seoski turizam. U Totovo Selo, koje se nalazi u opštini Kanjiža, sve češće dolaze turisti iz Srbije ali i susedne Mađarske, i to na jednodnevne izlete. Ono je prepoznatljivo po parkovima, uređenoj okolini i zanimljivoj istoriji.

Na promociji ovog vida turizma radi i

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Dođe vam tako visokopozicionirana menadžerka u Srbiju i pita gde pešaci mogu da spavaju na planinama, da li postoje privremeni toaleti, da li biciklisti mogu negde da se istuširaju posle višečasovne vožnje, da li su staze obeležene, gde mogu da kupe lekove, ima li lekara. Priznajem da nisam imao sve odgovore jer nam infrastruktura nije spremna Nenad Blagojević, turistički vodič na francuskom jeziku i urednik sajta Priče sa dušom Nacionalna asocijacija Seoski turizam Srbije, koju su 2002. godine osnovali pružaoci usluga turizma na selu, okupljeni u devet udruženja. Danas udruženje ima više od 500 članova.

Podršku su im pružili Evropska unija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Svetska turistička organizacija (UNWTO), Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)...

Pokrenuli su i sajt Selo.rs zahvaljujući kojem su postali član i aktivni predstavnik Srbije u Evropskoj federaciji za razvoj ruralnog turizma EUROGITES. TURISTI SA KOJIMA BLAGOJEVIĆ RADI, A TO SU NAJČEŠĆE Francuzi i turisti iz frankofo-

nih zemalja poput Tunisa, Libana, Alžira, Belgije, Švajcarske, Kanade, vole beogradski i novosadski šarm, kraljevsku priču o Topoli, kao i Drvengrad – selo Emira Kusturice, vožnju vozom Šarganska osmica, Sirogojno i, naravno, naša sela. Dobrim delom, kaže Blagojević, tome je doprineo Kusturica jer su upravo u njegovim filmovima mogli da vide prelepe predele i da dožive naša sela prvo na velikom platnu, a onda i uživo.

Posle svih propuštenih šansi, Srbija lagano počinje da uviđa svoj potencijal. Turistička organizacija Srbije pripremila je i izdala brošuru – Katalog seoskih turističkih domaćinstava – u kojoj je predstavljeno nešto više od 210 seoskih turističkih domaćinstava, a u

saradnji sa Blagojevićem nedavno je organizovana i petodnevna tura po Srbiji za francuske blogerke. One su na poziv TOS-a boravile u našoj zemlji da bi predstavile našu turističku ponudu na svojim blogovima i društvenim mrežama. „Zanimljivo je da su mi, kada sam ih pitao šta im se najviše dopalo od četiri noćenja u Srbiji, među kojima su bila dva hotela, odgovorile da je to smeštaj i prijem u selu Mionica kod Kosjerića, u popularnim vajatima Gostoljublje.

SPAVALI SMO DALEKO OD GRADA, U PREDIVNIM DRVENIM KUĆICAMA, dočekali su nas radosni psi porodice Sredić, a večerali smo napolju, pod drvetom. Probali smo rakiju, a na meniju je bila domaća hrana iz bašte, sir iz sela, kao i domaća jaja, razni specijaliteti od mesa i pite. Sok od zove posebno je oduševio moje gošće, a i poneki skakavac koji nam se tokom noći prikrao u sobe. Igrom slučaja, susedno selo se zove Skakavci, pa sam im to lepo objasnio.

Ujutru smo čuli petla koji je najavio zoru.

Vidite, to su detalji koji „kupe“ strance na prvu loptu. Jer oni za takav ugođaj, recimo u Francuskoj, debelo plaćaju. Beograd je super i ima šta da ponudi, ali odgovorno tvrdim da je duša našeg turizma na selu. To je naša tradicija upakovana sa netaknutom prirodom, a predstavljena od domaćina kakve ne možete sresti u svim zemljama u okruženju“, priča Blagojević.

On ističe da treba da se okrenemo ekologiji, osnivanju ekoloških sela i pravljenju kuća od blata, eko i recikliranih materijala. „Ljudi se vraćaju prirodi i taj trend će biti sve izraženiji narednih godina u turizmu. U modi su stare ali funkcionalne kuće, šporeti i nameštaj koji je pohaban ali služi svrsi.

Dobar primer je ekološki kamp u selu Vukasovci kraj Aranđelovca, koji podiže Jelena Obradović sa svojim timom iz Konjičkog kluba Aranđelovac. Taj objekat se zida od iskorišćenih automobilskih guma, drveća koje je polomio vetar i kamenja koje je izbacila reka. Jedva čekam da se gradnja završi, pa da se prvi turisti tamo smeste.“ NAŠ SAGOVORNIK KAŽE DA BI TREBALO RAZMISLITI I O hostelima na selu, kao i o volonti-

ranju koje je, doduše, već uzelo maha. „Preko srpske sekcije organizacije WWOOF stranci dolaze u naša sela i za besplatan rad od šest sati dnevno dobijaju tri obroka i smeštaj. To nije klasičan turizam jer nema punih prihoda, ali se svakako posete beleže.“ Međutim, mora još dosta toga da se uradi

45

Vajati i domaćinstva Pored vajata Gostoljublje kraj Divčibara, gosti vole da navrate i u Salaš 137 u Čeneju jer tamo jašu konje, zatim da odu u domaćinstvo Milanović u selu Lipovica kod Despotovca gde se voze džipovima. Starijim Francuzima simpatično je selo Tripkova kod Zlatibora, ima pristojnih domaćinstava kraj Knića u selima Bare, Guberevac, Žunje, kao i u istočnoj Srbiji, koja po pitanju seoskog turizma počinje da se budi. „Mećavnik se podrazumeva jer sa Francuzima ne smem da zaobiđem Kusturicu i Bregovića. Ja obožavam Topolu i porodicu Karađorđević, jer potičem iz tog kraja, kao i tamošnje vino, tako da obavezno tu varošicu stavljam u program, a u poslednje vreme i Golubac i manastir Tumane. Kao što rekoh, pošto radim sa Francuzima, gledam da im, kao veoma obrazovanoj naciji, ponudim mesta koja pričaju zanimljivu priču i u kojima može lepo da se pojede i popije.“

kako bi Srbija stala rame uz rame sa drugim prirodnim lepoticama. Do cilja zajedno moraju da stignu seoska domaćinstva i država, koja onima što žele da se bave turizmom ne pomaže mnogo. „Ono što su mi kao novinaru i turističkom vodiču domaćini rekli jeste da imaju problem sa izdavanjem fiskalnih računa. Ne znam da li se u međuvremenu nešto promenilo, ali informacija koju imam je da su oni po zakonu obavezni da gostu izdaju račun, ali pošto se fiskalna kasa za više domaćinstava nalazi najčešće u kancelariji Turističke organizacije, onda moraju tamo da idu po račun“, kaže Blagojević. „Zamislite sada situaciju nedeljom uveče kada se gosti posle vikenda odjavljuju i pitaju za račun, a vlasnik domaćinstva ne može da ga izda jer se kancelarije u susednom gradu otvaraju tek u ponedeljak ujutru. Mislim da je i engleski jezik problem i da bi u tom smeru trebalo razmišljati u pogledu obuke, barem za osnovni nivo komunikacije. Treba razmišljati i o onlajn rezervacijama i plaćanju karticom, što u seoskim domaćinstvima skoro da i ne postoji.“

®

46 BUDI URBAN

OBUCITE NOVI GRADSKI DUH Najuspešniji kreatori majica sa ulica Beograda i drugih srpskih gradova ispričali su nam šta su lajtmotivi njihovog dizajna, kakvu estetiku neguju, kojom se filozofijom vode i kako se brendovi sada pozicioniraju i plasiraju na tržištu PIŠE MARGITA MILOVANOVIĆ

Bio je, stvarno, taj jedan trenutak kada je postalo sasvim jasno da jedan novi fenomen osvaja srca i garderobere svih urbanih Beograđana. Majice inovativnog dizajna iz supkulturnih miljea preselile su se u mejnstrim, izbegavši pritom da se pozicioniraju kao roba za masovnu potrošnju i postavši obeležje jednog novog gradskog duha.

Podmlađenog, manje uniformisanog i autentičnog.

Ovaj trend sada prevazilazi granice prestonice, a pioniri ovog posla inspirisali su mlade ljude svuda naokolo da shvate da je, kada imate dobru ideju, za uspešan proizvod dovoljno parče (kvalitetne) tkanine

BUDI URBAN

DECHKOTZAR Nenad Radojčić Kad guglate „ko je dečko car“, pametni pretraživač odvede vas tačno tamo gde treba – do onog prekul videa u kome se čak i Gaga Nikolić pojavljuje – i brzo shvatite da nisu ti „dečko carevi“ samo skejteri i urbani likovi u džordankama. Kreativni dvojac koji stoji iza brenda Dechkotzar, Braća Burazeri – stvarno, dva rođena brata, grafička dizajnera – Nikola i Nenad Radojčić, vole da kažu da je u suštini to nepretenciozna moda.

Pre nego što su uplivali u vode profesionalnog grafičkog dizajna, ovi momci crtali su grafite. Kao članovi Bg Illegala, bili su pioniri ove ulične kulture, isto kao što su, kada govorimo o majicama kao svojevrsnom fenomenu danas, pioniri na beogradskoj streetwear sceni. „Radili smo nešto što tada nije postojalo u Srbiji, a nekako su i majice vrlo brzo postale deo svega toga. Zapravo odgovor na isto pitanje: ako ovo već ne postoji kod nas, zašto ga ne bismo sami napravili“, kaže Nenad Radojčić. „Prve majice koje smo pravili još u srednjoj školi bile su sa ispisima i logotipima bendova i pesama koje nisi mogao da nađeš kod nas u prodaji. U vreme kada smo i mi kretali, već su postojali Kobazz i Rope, pa ako pričamo o pionirima, onda ne smemo ni njih da preskočimo. Svi smo krenuli sa istom potrebom, ali različitim idejama i razvijali se zasebno.“ Majica je, dodaje Neca, jednostavan medij i dobar način da iskažeš svoj stav ili osećanja. „Baš kao takva, mnogo je više podložna varijacijama i kombinacijama nego da se, recimo, istetoviraš. Možeš da je nosiš na trening, za spavanje, na dejt, sastanak, koncert...“ Ime Dechkotzar je pesma benda Red Zmaja, za koji su Braća Burazeri radili logo pre 16 godina; ispod tog logoa stajao je ispis „Dechkotzar“, a iako nisu sigurni da bi, da danas pokreću istu priču, došli do tog imena, ono jeste postalo priča za sebe.

Braća Burazeri znanje i zanat sticali su u sredini u kojoj je često cilj bio povezati urbani likovni jezik i korpo-

rativni „strejt“ identitet, dok su radili za Devedesetdvojku. Radili su grafičke animacije za B92 i Yellowcab, vizuelni identitet CD-ova, a i svaki relevantniji domaći film ima njihov plakat. „To je bila specifična sredina za dizajnere, ali istovremeno nije bila ni klasična atmosfera koju imate u marketinškim agencijama gde se dizajneri troše radeći na pitchevima, sumanutim rokovima i rešenjima za ‚woblere‘ koji vise po hipermarketima kao vrhunac kreativnih mogućnosti. Nije da kroz to nismo prošli, ali smo zato mnogo naučili o tome kako vrednovati svoj rad i vreme i kako plasirati svoje ideje na pravo mesto.“ Burazeri sami smišljaju kombinacije boja, planiraju modele i biraju dobavljače sa krajnjim ciljem da imaju kvalitetan i kompletan proizvod. „Više se vodimo svojim standardi-

ma i estetikom. Ne smatramo svoje proizvode klasičnim ‘modnim komadima‘, ali volimo da pravimo ograničene serije i da ne ponavljamo stvari.

Uvek mora da postoji neki catch, neka skrivena poruka, ili opet sve bude jednostavno ali u pravoj kombinaciji boja. Nema pravila. Sve su nam to veliki izazovi i svojim velikim uspehom smatramo to što smo sami sebi stvorili najvećeg i najboljeg ‘klijenta‘. Sve što radimo za Dechkotzar radimo vodeći se svojim instinktom. To je na neki način odgovor na svakodnevne brifove koje kao dizajneri dobijamo.‘ Dizajn ljudi olako shvataju, a u stvari je shvatanje lepog i kvalitetnog pre svega stvar opšteg obrazovanja, interesovanja i razumevanja stvari.“ I, da: Dechkotzar je, kažu Burazeri, svako ko se oseća kao dečko car. Kao car.

®

48 BUDI URBAN

WHOLLY Aida Jokanović Filozofija koncepta Wholly sažima se u jednoj rečenici: „You can leave the good signs for those behind you.“ Da. Kad nosite Aidinu majicu s rupom u obliku sunca na leđima, valjda vas potakne nekako stvarno da mantrate da valja onima koje ostavljate za sobom pokazati nešto više od flat leđa. „U instant svetu u kom živimo, gde je sve na prvu, ‚na izvolite‘, u svetu gde je sve ono što vidite na ženi pri susretu ‚face to face‘ postalo presudno za kompletan utisak o njoj, mi smo hteli kontru. Wholly se ne vidi odmah. Na našim fotkama se ne vidi lice. Wholly vam ne dozvoljava da bilo koga procenjujete površno i zato je akcenat na leđima. S druge strane, devojke koje nose Wholly, istovremeno na svojim leđima nose simbole i lepe poruke koje će videti svi oni koji su iza njih“, kaže Aida Jokanović, novinarka i kreatorka brenda. Drugo tumačenje koncepta je da su devojke koje nose Wholly one za kojima se osvrćete, jer ne mogu ostati neprimećene u svojoj posebnosti. Kad pogledate u njihova leđa, vidite sunce, oblak, cvet, bubamaru, balon, brodić, mesečinu – simbole za koje nas vezuje toliko lepih asocijacija, a koža je neizostavan deo te poruke. „Ženska koža postaje sastavni deo motiva i ubacili smo je u mnogo lepši kontekst od onog u kom trenutno uglavnom živi. Ta koža čini da brod ima svoje jedro, sunce svoje zrake, leptir svoje telo, i ta koža se pretvara u balon...“ Ovo je, kaže Aida, takođe neka vrsta omaža ženskom telu koje je toliko omalovažavano i na mnogo pogrešnih načina percipirano i bez obzira na to što smo ga namerno obukli u oversized majicu. „I poslednje, ništa manje važno tumačenje leži u činjenici da se u životu ne treba osvrtati. Važno je truditi se da sve što radimo bude dobro i sa dobrom namerom, a sve okolnosti i ljude koji nas u tome sprečavaju treba ostaviti iza sebe. Poruku će već sami shvatiti kad vam vide leđa, a važno je da je i tada ta poruka lepa“, poručuje Aida.

Wholly pristaje svakom ko se prepozna u ovakvoj filozofiji, a za koju je Aida ubeđena da čuči u svima nama. „Nisam sigurna da smo se profilisali i da je moguće da preciziram da naše modele nose takve i takve devojke, iz takve i takve supkulture, tog i tog interesovanja... Ne znam ni da li je to dobro ili loše, ali znam da dokle god ne znamo odgovor na to pitanje, imamo prostor za uživanje u procesu i istraživanju, a opet verovatno postoji i razlog zašto je Wholly moguće videti i u klabingu, ali i na venčanju. Meni je to super.“ Prva Aidina majica nastala je potpuno spontano, iz želje da se ljudima oko nas pokaže da nam je do njih stalo.

Njena kuma voli balone, pa je Aida za rođendan želela da joj osmisli jedan koji će trajati duže od običnih. Tako je nastao prvi Wholly na kom je balon bio ručno iscrtan. Drugi je takođe bio poklon – motiv budilnika za osobu koja stalno kasni, a zatim sunce za prijateljicu koju zovu Sunce. „Wholly vam je kao ono kad odete do prodavnice, a vra-

tite se zaljubljeni“, dodaje Aida.

Sada sve oblike i svet oko nas posmatra malo drugačije i razmišlja da li bi i koliko mogli biti pogodni za rezanje; trešnja može biti voće, ali i sjajan motiv za neku sledeću majicu ili haljinu. Važno je izbaciti stvari iz postojećeg konteksta i dati im novo značenje.

S obzirom na to da je rupa ono po čemu je Wholly prepoznatljiv, i očigledna je igra reči, značenje imena ipak je dublje i kompleksnije. Wholly, kaže Aida, znači kompletan, apsolutan, bezuslovan. „Znači i celinu, celovitost, zaokruženost, a svako od ovih značenja nam je delovalo primenljivo na ono što želimo da Wholly bude. I na kraju, ono što je najlepše, odlučili smo da ga na srpskom izgovaramo ‘voli‘. To je ispalo kao neka vrsta zapovedničke poruke nama i svetu oko nas na temu toga šta nam je činiti svakodnevno – voleti.“

®

49

IVICA I MAJICA Vladimir Nićiforović

UMETNOST I KREATIVNOST U BITI SU LEPE I LEPRŠAVE. DOBRA IDEJA U DOBROJ RAZRADI UVEK NAĐE PRAVI PUT DO SVOJIH MUŠTERIJA. SVE JE DOZVOLJENO. MOJA ŽIVOTNA FILOZOFIJA JE IGRA; IGRAJTE SE, BOJAMA, OBLICIMA, DIZAJNOM, UŽIVAJTE I SMEJTE SE. IZ TOGA UVEK IZAĐE DOBAR PROIZVOD VLADIMIR NIĆIFOROVIĆ, IVICA I MAJICA

Nakon što je diplomirao glumu i neko vreme živeo u Banjaluci, Vladimir Nićiforović seo je jednog dana u auto i vratio se kući. U Beograd. Posla za glumce, je li, i nema baš napretek, te se, ne gubivši vreme, bacio na majice. Ime je, kaže, tri dana smišljao s prijateljima.

Bezuspešno. A onda se jednog jutra probudio, samo rekao „Ivica i Majica“, i to je bilo to. Brend prepoznatljiv po jednostavnom dizajnu sa simpatičnim crtežima i duhovitim natpisima bio je rođen. Voli da kaže i da nije on izabrao baš majice, nego da su one izabrale njega.

U stvaranju, kaže Vladimir, postoji jedan jedini imperativ, a to je da imperativa (i pravila) nema. „Umetnost i kreativnost u biti su lepe i lepršave.

Dobra ideja u dobroj razradi uvek nađe pravi put do svojih mušterija. Sve je dozvoljeno. Moja životna filozofija je igra; igrajte se, bojama, oblicima, dizajnom, uživajte i smejte se. Iz toga uvek izađe dobar proizvod.“ Ideje, ističe Vladimir, dolaze sa svih strana. Od roditelja, bake, drugarica i njihovih izjava i situacija. „Nekad nacrtam nešto pa tek onda smislim natpis.

Naš narod je vrlo inspirativan, pa nije teško svakodnevno smišljati nešto novo.“ Idealan kupac može biti bilo ko. „Naše komade nose predstavnici svih grupa i to mi se dopada, taj put želim da nastavim. Naš kupac je uvek nasmejan, šali se, pre svega na svoj račun, a onda i na tuđi. Siguran je u sebe jer sme da ponese bilo koji natpis koji je provokativan. Do sada smo imali veliku sreću da naše majice nose baš takve devojke i momci.“ Ovaj brend lagano je počeo da osvaja region. Beograd je već dobro upoznat sa „Ivicom i Majicom“, pogotovo nakon otvaranja butika u Gospodar Jovanovoj ulici, koja je već postala pravo malo dizajnersko utočište.

®

50

UPOZNAJ SRBIJU

Najlepše bašte i terase u Srbiji za letnje uživanje (koje možda još niste otkrili) Leto je savršeno vreme da se opustimo i uživamo na otvorenom uz hladni letnji koktel i lagani obrok. Gastronomska raznolikost Srbije visoko je na skali razloga zbog kojih mnogi turisti iz celog sveta sve više posećuju našu zemlju, a kada se sjajan obrok „dopuni“ pogledom na reku, jezero ili uživanjem u prirodi, onda je to pravi hedonistički ugođaj. Predlažemo vam neke proverene lokacije koje možete da posetite u predstojećim letnjim danima

Restoran Lemon Chili, Zemun

Lorca Design House, Kosančićev venac, Beograd

nova energetska oaza u srcu najstarijeg dela Beograda. Ulica koja se renovira i koja je pod zaštitom UNESCO-a uskoro će dobiti novo lice, a tu se nalazi fenomenalna vila iz dvadesetih godina 20. veka koja je pre nekoliko meseci postala Lorca Design House. Ovaj koncept sadrži veganski restoran Mandala, prodavnicu nameštaja Lorca Design i organsku prodavnicu. Najlepši deo ove kuće jeste krov na kom se nalazi skrovita i intimna rooftop bašta sa očaravajućim pogledom na mostove Beograda i Sabornu crkvu, sa suprotne strane.

Bonus savet: Nikako ne propustite zalazak sunca!

Restoran Paset, Sremski Karlovci

Mesto kao iz bajke u koje ćete se zaljubiti, pogotovo ako ste romantični po prirodi. Savršen pogled na Dunav, kvalitetna hrana i vina dovoljni su razlog da bar jedno popodne ovog leta provedete ovde. Bonus savet: Posetite Sremske Karlovce, poznate po karakterističnoj arhitekturi koja predstavlja kombinaciju baroka i neoklasike.

Ovde su snimani mnogi filmovi domaće kinematografije, kao što je „Lajanje na zvezde“.

Vedro, urbano i osvežavajuće mesto za uživanje na reci. Zemun je poznat po svojim restoranima na vodi, ali Lemon Chili je ipak malo drugačiji. Ne zaboravite da prošetate do Gardoša i uživate u pogledu na Beograd iz drugog ugla.

Bonus savet: Odlično mesto za kafu i doručak nakon burne noći.

Restoran Vrelo, Perućac

Restoran Vrelo smešten je na samom vodopadu reke Vrelo koja se uliva u Drinu. Voda je na nekoliko mesta premošćena drvenim terasama, a drveće staro i više od sto godina pravi hlad koji je odlično skrovište od letnjih vrućina. Ručak u bašti restorana je nezaboravan doživljaj i jedinstvena prilika za fotografisanje u čarobnom ambijentu. Na jelovniku restorana su domaći specijaliteti i najsvežija kalifornijska pastrmka (iz obližnjeg ribnjaka).

Bonus savet: Ovo mesto je nedaleko od centra Bajine Bašte, pa ako niste nikada bili u tom gradiću, dobra je prilika da ga posetite.

UPOZNAJ SRBIJU

51

Tarzan – restoran i plaža, Progar, okolina Beograda

Trideset minuta vožnje od centra grada, a tako egzotično. Bar, restoran, plaža i mesto za letnje uživanje – sve u jednom. Mesto poznato po najboljim dnevnim žurkama.

Bonus savet: Obavezno ponesite kupaći!

Piknik, Ribarsko ostrvo, Novi Sad

Lokacija sjajna za usporavanje tempa je ova letnja bašta.

Van grada, a u gradu, mesto na obali Dunava gde kažu da reka protiče sporije. Ovde možete probati vojvođanske specijalitete sa „tvistom“ i autentičnim nazivima, a uveče kraj reke slušati odličan jazz zvuk.

Bonus savet: Dođite predveče, uhvatite zalazak sunca, a onda nastavite do kasno u noć...

Mokrin House, Mokrin

Ukoliko baš morate da radite ili učite, svoju ekipu povedite na neobično mesto koje predstavlja coworking prostor, ali i odličnu tačku za savršeni letnji hedonizam.

Kada završite sve obaveze i zatvorite laptopove, uživajte u domaćim jelima i savršenoj kafi, a možete se osvežiti u bazenu.

Bonus savet: Posetite centar Mokrina, to je mesto poznato po rođenju jednog od naših najvećih pesnika Miroslava Mike Antića.

House, Crveni krst, Beograd Skrivena u jednom dvorištu na Crvenom krstu vila House je zeleni beg od vrelog asfalta. U hladu visokih četinara uživaćete u ušuškanoj i intimnoj atmosferi.

Poznati su po dobrim koktelima i ukusnim burgerima.

Bonus savet: Ukoliko ste se našli u ovom delu grada, posetite „beogradski krivi toranj“, Crkvu Svetog Antuna Padovanskog.

52

UPOZNAJ SVET

UPOZNAJ SVET

EXTREME CANYONING

HAJDEMO U KANJONE

Tirkizno-zelena voda, neverovatni vodopadi, vertikalne litice, različiti oblici kamenih skulptura i zidova koje je voda oblikovala godinama, raznolikost biljnog i životinjskog sveta predstavljaju pravi estetski doživljaj što čini ovaj sport jedinstvenim, atraktivnim i zabavnim PIŠE MILOŠ RADEVIĆ FOTOGRAFIJE PREDRAG VUČKOVIĆ WWW.EXTREMECANYONING.COM

53

54

EXTREME CANYONING

KANJONING KAO JEDAN OD MLAĐIH EKSTREMNIH SPORTOVA, KOJI JE sve popular-

niji u svetu, zaživeo je i u našem regionu.

Kanjoning je jedna od onih avantura u kojima imate potpuni osećaj uživanja dok se nosite sa prirodom i svim njenim iskušenjima. Tirkizno-zelena voda, neverovatni vodopadi, vertikalne litice, različiti oblici kamenih skulptura i zidova koje je voda oblikovala godinama, raznolikost biljnog i životinjskog sveta predstavljaju pravi estetski doživljaj što čini ovaj sport jedinstvenim, atraktivnim i zabavnim.

Fascinantni prizori kamenih uskih hodnika i procepa, igre svetlosti i senke, zvuci prirode i još mnogo toga, sigurno će vas ostaviti bez daha. Međutim, da biste bili u prilici da u potpunosti uživate u čarima netaknute prirode u kanjonima, potrebno je i malo veštine i tehnike.

Kanjoning (ili ekstremni kanjoning) podrazumeva prolazak kroz te fascinantne predele i prirodne prepreke, spuštanjem niz uže, skakanjem u vodu, hodanjem po eksponiranom, vlažnom i klizavom terenu, plivanjem ili povlačenjem kroz uske procepe, prostornom orijentacijom i pronalaženjem prave rute, otpenjavanjem, a neretko i penjanjem.

Pri tome se koristi dosta alpinističke, speleološke i ronilačke opreme, a u poslednje vreme sve je više i specijalizovane opreme za kanjoning.

KANJONI MOGU BITI VEOMA LAKI ILI EK-

zahtevni, ali naglasak u ovom sportu je obično u estetici, zabavi i avanturi pre nego u tehničkoj težini. Kao i u alpinizmu i speleologiji, a i većini ekstremnih sportova, nivo „ekstremnog“

STREMNO TEŠKI I

KANJONI MOGU BITI VEOMA LAKI ILI EKSTREMNO TEŠKI I ZAHTEVNI, ALI NAGLASAK U OVOM SPORTU JE OBIČNO U ESTETICI, ZABAVI I AVANTURI PRE NEGO U TEHNIČKOJ TEŽINI

zavisi od toga koliko je ekipa koja prolazi određeni kanjon spremna da ide „daleko“.

Jedan isti kanjon može biti do krajnjih granica ekstreman, a isto tako i vrlo lagan za prolazak, ali sve u zavisnosti najpre od trenutnog vodostaja, pa zatim i od ostalih karakteristika kao što su pristup kanjonu, put evakuacije, visinske razlike ulaska i izlaska iz kanjona, rasporeda vertikala i sl.

KANJONI KOJI SU SAVRŠENI ZA OVAJ SPORT SU UPRAVO oni koji su usečeni u stene formirajući useke sa mnogim slapovima, izvajanim zidovima i prelepim vodopadima. Najčešće su to manje pritoke većih reka na mestima gde velike reke formiraju izražene kanjone ili klisure.

Najinteresantnije lokacije za kanjoning u našem regionu su pritoke reke Drine, Morače, Tare, gornjeg toka Ibra, srednjeg toka Lima, kao i predeo Crne Gore iznad Bara na planini Rumiji.

Nije redak slučaj da tražeći i prolazeći kroz kanjone obiđete najneverovatnija mesta na koja ranije niko nije kročio.

Lepota kanjoninga ogleda se i u tome da prilikom kretanja kroz nepoznate lokacije ili tokom povratka iz avanture, približavajući se urbanoj sredini, neminovno imate priliku da sretnete i upoznate ljude koji žive na rubu civilizacije, na početku potpune divljine, često sa izuzetno lošim prilaznim putevima kuda gotovo niko ne prolazi. Često se dešava da se tokom savladavanja prepreka naleti na neku životinju, zmiju, žabu ili čak krupniju divljač, koju ne treba dirati jer se odlično zna ko je gost, a ko domaćin u datim okolnostima.

Ekstremnim kanjoningom može

UPOZNAJ SVET

55

56

UPOZNAJ SVET

EXTREME CANYONING

57

Najinteresantnije lokacije za kanjoning u našem regionu su pritoke reke Drine, Morače, Tare, gornjeg toka Ibra, srednjeg toka Lima, kao i predeo Crne Gore iznad Bara na planini Rumiji

da se bavi svako ko ima malo snage i dobre volje. Poželjna je dobra fizička spremnost, ali to nije imperativ, dok se u ozbiljnije avanture ne bi trebalo upuštati bez adekvatne opreme i nekoga ko već ima određena iskustva u tim ili sličnim aktivnostima. Ako patite od klaustrofobije, zaboravite na kanjoning avanturu jer su okolnosti u kanjonu veoma promenljive, pa često može da se desi da se iza stene obasjane sunčevom svetlošću krije potpuni mrak sa nabujalim vodenim tokom i uskim prolazima.

POTREBNO JE DA BUDETE SPREMNI NA SVE, DA SA sobom imate opremu za penjanje i spuštanje, užad i pojaseve, sa akcentom na opremu za vlažne uslove, neoprensko odelo i šlem za zaštitu glave sa lampom. Kvalitetna namenska obuća sa tvrdim đonom, eventualno nepromočiva, neophodna je iz nekoliko razloga, a hrana i voda su obavezne u malo većim količinama, jer ukoliko idete u osvajanje nepoznatih terena, morate da budete spremni na činjenicu da avantura može da bude opasna, pa i da potraje ukoliko ne pronađete odgovarajući put kojim ćete bezbedno proći.

Upaljač, nožić, topografska karta ili neki GPS uređaj, kao i nepromočiva torba u koju ćete smestiti sve ono što je potrebno sačuvati od spoljnih uticaja takođe su poželjni. Sve ovo govori u prilog tome da vam je ipak potreban neko sa iskustvom, ko će vas uputiti u tajne ove divne ali i pomalo opasne avanture. U zahtevnijim kanjonima se dešava da ekipa prespava noć na nekoj od prepreka, pa bi i vreća za spavanje mogla da postane deo opreme.

LEPOTA KANJONINGA OGLEDA SE I U TOME ŠTO PRILIKOM KRETANJA KROZ NEPOZNATE LOKACIJE ILI TOKOM POVRATKA IZ AVANTURE, PRIBLIŽAVAJUĆI SE URBANOJ SREDINI, NEMINOVNO IMATE PRILIKU DA SRETNETE I UPOZNATE LJUDE KOJI ŽIVE NA RUBU CIVILIZACIJE, NA POČETKU POTPUNE DIVLJINE

Zbog svega navedenog kanjoning se smatra kolektivnom disciplinom u kojoj više ljudi deli uloge kako bi što uspešnije rasporedili snage pri savladavanju određenih prepreka, ali i kako bi odgovarajuća oprema mogla da bude dopremljena do željene destinacije. Nije poželjno raditi ništa na svoju ruku i bez prethodnog dogovora sa ekipom kako bi se održali bezbednosni standardi na nepoznatim terenima.

Extreme Canyoning je tim koji čine iskusni ronioci, alpinisti i speleolozi iz raznih klubova i udruženja Gorske službe spasavanja. Timski duh je najvažniji pri prolasku kroz kanjon, pa je poverenje u sve članove tima maksimalno i tu nema nikakvih kompromisa i nedoumica.

Takođe, u ovako dobro organizovanom timu, važna je hijerarhija i zna se ko je vođa tima koji određuje sve radne zadatke i aktivnosti u cilju što bolje funkcionalnosti ekipe i održavanja maksimalne bezbednosti svih članova. Iz tih razloga tim Extreme Canyoning važi za jedan od najpouzdanijih kada je reč o organizovanju komercijalnih kanjoning tura.

®

58

UPOZNAJ SVET

Strah od neuspeha je prepreka za slabe, ali moćna motivacija za jake Osim što sarađuje sa brojnim klijentima u svetu, što govori čak devet jezika i ima doktorsku titulu, što je radila u Centralnoj Aziji, Austriji, Rusiji, Poljskoj, pa i na Balkanu, jedna od vrlo interesantnih stavki u karijeri Monike Piker je i to što radi sa članovima Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije. Ta interakcija biznisa i umetnosti spada u art of business coaching.

I još je bolje nego što zvuči PIŠE ZORICA MARKOVIĆ FOTO IGOR PAVIĆEVIĆ

U VREME OGROMNE KONKURENTNOSTI,

hoćete li se popeti na vrh biznis lestvice ili ćete ostati na dnu lanca ishrane, mnogo je onih koji pokušavaju da daju prave savete kako postati lider ili kako pametno rizikovati i uspeti. Toliko knjiga, TED govora, savetnika i onih koji su odlučili da podele svoj „kako sam uspeo“ moto, uglavnom spada u popularnu psihologiju i oblast „uradi sam“.

Jer na kraju, uvek sve zavisi od nas.

Ali kako bi bilo imati ličnog trenera za biznis? Kako bi to izgledalo vežbati sa trenerom satima „slobodna bacanja“ u vođenju kompanije, ili „kako izdriblati dvojicu“ kod novog ulaganja. Tu je potrebno mnogo znoja iako ne izazvanog fizičkim treningom. Taj posao danas se zove business coaching. Šta je uopšte to i šta to znači za klijenta? Jesu li to savremeni savetnici, ili advokati, ili psihoterapeuti?

Veliki uspeh na tom polju postigla je Monika Piker koja se u okviru svoje organiza-

KADA NIJANSE MOGU DA ODLUČE

cije „Aletheia“ bavi business coachingom.

Osim što sarađuje sa brojnim klijentima u svetu, što govori čak devet jezika i ima doktorsku titulu, što je radila u Centralnoj Aziji, Austriji, Rusiji, Poljskoj, pa i na Balkanu, jedna od vrlo interesantnih stavki u njenoj karijeri je i to što radi sa članovima Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije. Ta interakcija biznisa i umetnosti spada u art of business coaching. I još je bolje nego što zvuči. Šta je business coaching i kako biste to objasnili nekom laiku, ko nije baš upućen u to? A kako biste to objasnili menadžeru koji ne razume da mu je potreban savetnik?

Čak i najbolji teniser sveta ima trenera.

Ukoliko težite izvrsnosti – a svi bi trebalo da joj teže – možete da dođete do tačke gde shvatite da ne možete da pređete na sledeći nivo sasvim sami. Sam dolazak do te tačke je ogromno dostignuće. Nekad je

NOVA EKONOMIJA

govestila u imenu sopstvene kompanije „Aletheia“, što znači autentičnost i istinoljubivost.

Ukoliko želite nekoga da preznojite, uzmite savetnika, ali ako želite da preznojite sebe i vidite rezultate, uzmite trenera

Dobar trener ne dolazi sa stavom „odgovaram svim rešenjima“, već pristupa individualno to trenutak kada dobijete unapređenje – ili ga ne dobijete, na primer. Tu nastupaju treneri biznisa. Najbolji to znaju. Kao i u sportu, gde najbolji igrači shvataju koristi od toga što imaju trenera. Ukoliko želite nekoga da preznojite, uzmite savetnika, ali ako želite da preznojite sebe i vidite rezultate, uzmite trenera.

Da li je biznis trener mentor, savetnik ili čak psiholog?

Nijedno od navedenog, čak trener ne daje savete. Trener je možda više kao mentor, ali na kraće staze. Sa profesionalnom podrškom trenera, osoba pronalazi nove perspektive i sredstva koje ranije nije videla. Business coaching je orijentisan na poslovno rešenje i nije arheologija prošlosti. Trener očigledno treba da poznaje emocije ali ne bavi se psihoanalizom. Trener je, u stvari, mnogo više; on izvlači najbolje iz osobe, pokreće je i dovodi do autentičnosti – kao što sam na-

Jedna od prvih stvari koje padnu na pamet kad pomenemo trenera jesu life coaching, self-help i gurui. Gde je vaša dodirna tačka sa popularnom psihologijom?

Business coaching može da bude deo life coachinga, ali ideja „koučinga“ po sebi je mnogo kratkoročnija i koncentrisanija na specifične biznis teme. To je alatka, koristite je u različitim situacijama svog profesionalnog razvoja, tačno kada dođete na korak od sledećeg profesionalnog nivoa razvoja. Nekad može da se preklapa sa vašim privatnim životom, ali trener nikad ne bi trebalo da bude guru, kojem su potrebni sledbenici. Samopomoć može da bude korisna u određenoj meri, ali kada se pojavi uvid da vam je potreban sparing partner da razvijete nešto novo, tu nastupa biznis trener. Šta mislite o knjigama za samopomoć i kako uspeti u biznisu, ili kako steći samopouzdanje u poslu? Da li one zaista nude primenjive i korisne biznis savete?

Sigurno mogu da budu veoma korisne, ali one su opšte i morate da tražite poglavlje ili pak knjigu koja se bavi upravo vašom profesionalnom situacijom. Dobar trener ne dolazi sa stavom „odgovaram svim rešenjima“, već pristupa individualno.

Radite sa Gudačkim kvartetom Beogradske filharmonije. Gde je dodirna tačka muzike i biznis koučinga?

Nema razlike. Visoka postignuća u biznisu i u muzici počinju sa ličnošću. Šta je cilj takvog treninga i da li je on neophodan umetniku danas? I zbog čega?

Mislim da je postizanje najviših performansi neophodno ne samo za umetnika već posebno u umetnosti. Nove tehnologije stvaraju neverovatnu konkurenciju.

Svako ima mogućnost da ostvari izvrsno postignuće, ali umetnik mora da nastupi ovde i sada i da to izvede s visokim kvalitetom i savršenošću.

Da li je umetnost postala biznis?

Zar to nije oduvek?

59

Koji je najbolji savet koji možete da date menadžeru nekog malog ili srednjeg preduzeća?

Radije sam trener a ne savetnik. Svaki biznis je drugačiji. Kao što je Vinston Čerčil rekao: „Koliko god je strategija lepa, trebalo bi povremeno da pogledamo rezultate!“, i ukoliko želite da pređete sa dobrog na veliki biznis, trener može da predstavlja veliku podršku.

Da li je tim-bilding prevaziđen?

Da li on zaista može da popravi odnose u kompaniji?

Istraživanja pokazuju da kompanije koje imaju korektan odnos među zaposlenima na raznim nivoima, postižu bolje rezultate. To znači da je odgovor – da, i potpuno sam ubeđena u to. Tim-bilding je jedan metod da se poprave ti odnosi. Ali dobar tim-bilding je mnogo više od toga da se lepo provodite zajedno. Krucijalno je shvatiti ciljeve i osnovne procese kompanije kako bi se postigao dalji razvoj.

Ser Ričard Brenson je rekao da se hodanje ne uči sleđenjem pravila, već akcijom i padanjem. Koliko je strah od neuspeha prepreka do uspeha? I kako proceniti kada je bolje rizikovati a kada je to „samoubistvo“?

Ponovo, nema jednog rešenja za sve situacije. Strah od neuspeha može da bude prepreka za slabe, ali moćna motivacija za jake. Pronaći pravo individualno rešenje je odgovor na vaše pitanje.

Predsednik SAD Donald Tramp je uspešan poslovni čovek, ali šta mislite o tome što on pokušava da vodi tako veliku zemlju na isti način kao i svoj biznis?

Bez dubljeg zalaženja u politiku, samo slušajte „kako vetar duva“. Očigledno ljudi više nisu zadovoljni političarima koji vode države kao što su ih nekada vodili.

Države su kao biznisi, postoje uspešne i one koje propadaju.

Da li je danas teško biti uspešna žena u biznis koučingu ili postoji manje rodnih predrasuda u biznisu?

Mislim da je rodna predrasuda, ako postoji, svuda ista. Ja sam rođena u porodici preduzetnika, za nas biznis nije pitanje pola već pružanje kvalitetnih usluga našim klijentima.

®

60

IKONA

AMAL KLUNI

Žena zvana nada „Stavljam svoj život na kocku, ali i nemam život ako ne dajem nadu žrtvama“ Amal smo – prilično nepravedan sled događaja – upoznali prvo kao ženu sa dve različite cipele. Dobro, sa cipelama različite boje, jedna purpurna, druga ružičasta. A onda vas samo dodatno zbuni kad lepu Libanku vidite na Channel 4. Šta će tu Klunijeva žena?

Pa, branila je Asanža. I Juliju Timošenko. Jer je advokat. I to kakav PIŠE MARGITA MILOVANOVIĆ

IKONA

61

„Ako ste advokat i želite da radite na lakšim slučajevima, bavite se saobraćajnim prestupima. Imaćete veoma visok procenat uspešnosti i verovatno ćete bolje spavati noću.

Ali to nije ono što mene pokreće. Ja želim da radim na slučajevima koji u meni bude strast“

B 62

IKONA

ila je to stvarno velika vest čak i za one koji nisu besomučno svakog dana skrolovali po tabloidnim sajtovima ili uopšte znali šta se dešava sa tim (pre)lepim glumcem još od onda kad je počeo da radi sa Soderbergom: Džordž Kluni se ženi. Jer, znate, to je Džordž Kluni. Sinonim za momački život. Večito neuhvatljivi, šarmantni Džordž Kluni.

Amal smo – prilično nepravedan sled događaja – upoznali prvo kao ženu sa dve različite cipele. Dobro, sa cipelama različite boje, jedna purpurna, druga ružičasta. A onda vas samo dodatno zbuni kad lepu Libanku vidite na Channel 4. Šta će tu Klunijeva žena? Pa, branila je Asanža.

I Juliju Timošenko. Jer je advokat. I to kakav!

I onda vam postane jasno da se Kluniju makar isplatilo što je čekao toliko – 53 godine, khm – da kapitulira. Amal Alamudin nije tamo neka holivudska Kardašijanka.

Daleko od toga. Klunijeva izabranica zasenila je i njega samog na više od jedne ravni.

(Legenda kaže i da je Amal žena koja je isprva odbila Džordža Klunija. Kažem, legenda.)

FEMINISTKINJE – NE MOŽETE IH NIKADA

ZAOBIĆI – I po meni bi osule paljbu, sva je prilika, zbog toga što priča o Amal počinje sa Klunijem: svodimo je na ulogu supruge i potcenjujemo njena dostignuća... I zameraju to stalno, uvek i svuda. Kao onda AP-u što je preneo da Amal Kluni – „actor‘s wife“ zastupa novinara Al Džazire Muhameda Fahmija, umesto Amal Kluni – „advokat za ljudska prava“. Ma koliko te feministkinje umele da preteruju, to je upravo linija koja dokazuje da imaju pravo. Naslov ne-

VEĆINA SELEBRITIJA – UKLJUČUJUĆI BONA, OPRU I ANĐELINU – JESU BILI SLAVNI PRE NEGO ŠTO SU SE DALI U AKTIVIZAM. AMAL JE, SA DRUGE STRANE, BILA CENJENI ADVOKAT ZA MEĐUNARODNA LJUDSKA PRAVA PRE NEGO ŠTO JE SLAVU STEKLA AKONTO BRAKA SA KLUNIJEM

kog teksta, ili videa, na Veniti feru nosio je sasvim prikladan naslov koji odgovara toj tezi: „Supruga Džordža Klunija nije samo supruga Džordža Klunija“.

Mnogo je više od toga.

Većina selebritija – uključujući Bona, Opru i Anđelinu – jesu bili slavni pre nego što su se dali u aktivizam. Amal je, sa druge strane, bila cenjeni advokat za međunarodna ljudska prava pre nego što je slavu stekla akonto braka sa Klunijem. I iako struka ne propušta nijednu priliku da izrazi zabrinutost može li Amal da jasno povuče liniju između poslovnog i privatnog, činjenica je da joj je taj privatni segment doneo priliku da se njen glas čuje sa svih strana okeana i da o strahotama koje u rukama ISIL-a (ne) preživljavaju jezidske žene pišu jednako svi mediji. I Amal to dobro zna.

Ona čak nikada nije ni krila da ta novostečena slava ima i pozitivne i negativne aspekte. Početkom godine rekla je za BBC da veliki deo posla obavlja iza zatvorenih vrata, tako da niko o tome ništa i ne zna. „Mislim da je sve više ljudi koji sada razu-

meju šta se događa sa Jezidima i ISIS-om, i ako iz toga može proisteći bilo šta što će pozitivno uticati na svest o tome, onda smatram da je zaista dobra stvar dati slučaju sav dodatni publicitet.“ Da, te Prada naočare i Balenciaga tašne ne izgledaju ni na kome tako dobro kao na njoj obučenoj u De la Rentu, vitkoj, onako mudro lepoj; i jeste 2013. proglašena jednom do najpoželjnijih londonskih pravnica, i ponela je titulu najfascinantnije ličnosti godine, ali bude stvarno pomalo smešno da se iko – dok je pozivala iračkog premijera da pošalje pismo veću Ujedinjenih nacija kako bi se povela istraga o zločinima koje je ISIS počinio u Iraku, i upuštala u druge opake borbe – bavio Bottega Veneta haljinom koju nosi ili time koliko je zdravo što je obula te štikletine, a već joj je napupio „trudnički stomačić“. (Evo Ele i Aleksandra, blizanaca rođenih pre samo mesec dana, živih i zdravih, klunijevski lepih.)

DEMONSTRIRALA JE SAMO, U SVAKOM SLUČAJU, DA VAS VOĐENJE računa o tome šta ste obukli ne čini ništa manje inteligentnim, kompetentnim ili sposobnim. Niti vas sprečava da govorite tri jezika. Ili da budete predavač na Univerzitetu Kolumbija, je li.

Istina je i da, pošto njen posao sada prolazi kroz filtere tabloida koji se daleko podrobnije bave njenim garderoberom nego klijentima, može biti teško pratiti šta se to tačno dešava i čime se to Amal tačno bavi. Šta onda, praktično, znači što je Amal „advokat za ljudska prava“?

Veniti fer nije bio lenj, te je angažovao čak i nekoliko stručnjaka koji su to poku-

IKONA

šali da nam objasne. Oni ističu da su advokati za ljudska prava u pravničkoj profesiji dugo bili nešto kao hipici, a Amal je jedna od onih koji su taj posao podigli na viši nivo profesionalizma i dostignuća. Amal je poznata ne samo po tome što je branila državne funkcionere i lidere koji bi završili iza rešetaka, već i kao neko ko dela u korist i ime zanemarenih i eksploatisanih, marginalizovanih grupa. „AKO STE ADVOKAT I ŽELITE DA RADITE

slučajevima, bavite se saobraćajnim prestupima. Imaćete veoma visok procenat uspešnosti i verovatno ćete bolje spavati noću. Ali to nije ono što mene pokreće. Ja želim da radim na slučajevima koji u meni bude strast“, rekla je prošle godine u intervjuu za NBC. Zato je radila kao savetnica bivšeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana u vezi sa Sirijom, gde građanski rat bukti već šest godina. Amal je i sama davno bila primorana da beži iz rata. Rođena je u Bejrutu, u Libanu. Kada je imala samo dve godine, sa roditeljima se preselila u Veliku Britaniju, gde se kasnije i školovala. Dobro, školovala na Oksfordu. I primila usput neke silne nagrade. Godinu dana nakon što je diplomirala, 2001, počela je da pohađa pravo na Njujorškom univerzitetu, a uporedo radila i u kancelariji tadašnjeg sudije apelacionog suda SAD. To praktično znači da njeno zvanje pravnika jednako važi i u Britaniji i u Americi, a da ne pominjemo da je stigla i do Haga – učila je zanat na Međunarodnom sudu pravde i Međunarodnom krivičnom sudu. I nije, kao pravnica i aktivistkinja, zaobišla ni rodni Liban. Uz saradnju „Aurora Humanitarian Initiative“ osnovala je „Stipendi-

NA LAKŠIM

ju Amal Kluni“, kako bi svake godine slala jednu studentkinju iz Libana na Koledž ujedinjenog sveta u Dilidžanu, na dvogodišnji školski program. Takođe je kourednica knjige o međunarodnom pravu koja nosi naziv Specijalni sud u Libanu.

U januaru 2015, nakon što je već izdejstvovala pomilovanje za novinara Al Džazire, i odbila ponudu UN da bude članica tročlane komisije koja bi istraživala moguća kršenja pravila rata u Gazi, Amal je počela da radi na priznavanju genocida nad Jermenima, poznatog u jermenskoj istoriografiji i kao Veliki zločin. Iako je zaključno sa krajem 2015. godine ukupno 29 država sveta priznalo masovna ubistva Jermena kao genocid, Turska kao pravni naslednik Osmanske imperije nastavila je da negira zločin i označava ga kao Jermenski masakr nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji. Amal je oštro kritikovala Tursku da je licemerna „zbog sramne istorije zločina protiv slobode izražavanja“.

Sredinom iste 2015. našla se i na čelu internacionalne delegacije koja je radila na tome da obezbedi oslobađanje bivšeg predsednika Maldiva – Mohameda Našida, koga je aktuelna vlada optužila za terorizam. Zatim je zastupala pred Evropskim

DEMONSTRIRALA JE DA VAS VOĐENJE RAČUNA O TOME ŠTA STE OBUKLI NE ČINI NIŠTA MANJE INTELIGENTNIM, KOMPETENTNIM ILI SPOSOBNIM. NITI VAS SPREČAVA DA GOVORITE TRI JEZIKA. ILI DA BUDETE PREDAVAČ NA UNIVERZITETU KOLUMBIJA

63

sudom za ljudska prava novinarku Kadiju Ismailovu iz Azerbejdžana, koja je u zatvoru završila zbog izveštavanja.

A prošle godine ambasadorom dobre volje UN imenovana je Nadija Murad, mlada jezidska devojka koja je uspela da umakne ISIS-u nakon što joj je porodica stradala u pokolju. Nominovana je i za Nobelovu nagradu za mir, a Tajm ju je smestio na listu 100 najuticajnijih ljudi 2016. godine. Uprkos činjenici da je Nadija utelovila neku vrstu prepoznavanja torture koju jezidske žene podnose, Amal Kluni iskoristila je priliku da u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama kao pravna zastupnica Nadije Murad zamoli UN da skrenu pažnju svetskim liderima na žrtve ISIS-a, da ljudi koji su odgovorni za genocid budu privedeni pravdi i da svi treba da se trgnemo pre nego što bude prekasno. „VOLELA BIH DA MOGU DA KAŽEM DA SAM PONOSNA što sam ovde, ali nisam“, istakla je tada. „Kao neko ko podržava Ujedinjene nacije, stidim se što države ne uspevaju da spreče ili čak kazne genocid zato što im sopstveni interesi stoje na putu. Stidim se, kao advokat, što pravda nije sprovedena i što na to čak i nema primedaba“, poručila je.

Dodala je i da se stidi kao žena „što se telima devojčica poput Nadije trguje i ona se koriste kao bojno polje“, i kao ljudsko biće „što ignorišemo njihovo zapomaganje upomoć“.

Nadiji je rekla da joj se divi zbog hrabrosti. Zbog toga koliko je snažna. „Zapanjena sam“, rekla je. Onda joj se izvinila „što smo je izneverili“.

I nije lako, da znate, raditi to što Amal radi. Sigurno nije. Počev od toga da stavljate glavu u torbu kad god zaustite nešto protiv ISIS-a, preko pretnje da će vas, ako uđete u Egipat, uhapsiti jer ste, eto, branili nečija prava, dotle da se treba suočiti sa svim žrtvama propalih sistema i razarajućih ratova. „Ovo je moj posao. Osećam bes, stravično je slušati svedočenja devojčica od tek 11 i 12 godina i šta im se sve dogodilo. A mi još ništa nismo učinili u vezi s tim“, rekla je kasnije i napomenula da je rizik s kojim se suočava obrušavajući se na brutalne teroriste mnogo manji od potrebe da se bori protiv njihovog beskrupuloznog tretmana ljudi, posebno žena. „Stavljam svoj život na kocku, ali i nemam život ako ne dajem nadu žrtvama.“ I možda je u pravu. Amal na arapskom znači „nada“.

®

64

( POP ) KULTURA

ČUDESNA ŽENA Zašto sve devojčice* treba da gledaju Wonder Woman (*i svi dečaci)

( POP ) KULTURA

65

Ona je neustrašiva. Samostalna. Jaka. Ona je ratnica. Demantovala je Holivud i pokazala da „ženski“ film može da uđe u trku sa teškašima. Istraživali smo kako je ostvarenje „Wonder Woman“ doživelo toliki uspeh i zašto je važno da ga pogledate (ne brinite, spojleri nisu pred vama) PIŠE JOVANA RADOVANOVIĆ al Gadot je osvojila Holivud u trenutku u kom su mnogi pokušavali da otkriju kako se njeno ime tačno izgovara ili, u našem slučaju, transkribuje. Pod rediteljskom palicom maestralne Peti Dženkins nastao je čudesan film o čudesnoj ženi. Najjači lik DC Comicsa (žao nam je, momci, ali jača je od tipa koji nosi gaće preko helanki) osvetlao je obraz DC Entertainmenta koji već neko vreme tavori sa izuzetno lošim filmovima koji nisu ispunili očekivanja publike poput „Batman v Superman“ i „Suicide Squad“...

Upravo zbog veoma lošeg niza mnogi su očekivali još jedan film sa dobrim efektima, kriminalnim dijalozima i osrednjom glumom, međutim, dve dame su ih demantovale i napravile superherojsko remek-delo, koje je na biletarnicama u Sjedinjenim Američkim Državama u prve tri nedelje prikazivanja zaradilo trista osamnaest miliona dolara, i duplo više u bioskopima širom sveta. Kada smo već kod brojeva, u trenucima kada nastaje ovaj tekst „Čudesna žena“ prestigla je „Čoveka od čelika“, a na putu je da preskoči i DC teškaše kao što su „Suicide Squad“ i „Batman v Superman: Dawn of Justice“. „Wonder Woman“ je treći film po ostvarenoj zaradi u 2017. godini. Ispred njega su samo „Beauty and the Beast“ i „Guardians of the Galaxy, Vol. 2“.

G

IPAK, MOGLO JE DA ISPADNE DRUGAČIJE. SUDEĆI PO NEDAVNO procurelom scenariju

koji je za ovaj film napisao Džos Vedon, zamalo da smo dobili još jedan prosečan film o superheroju(ini) koji je prepun seksističkih, ispodprosečnih dijaloga. Vedonov scenario nastao je 2006. godine, a da je pretočen u film, našao bi se u bioskopima usred ere filmova o Betmenu Kristofera Nolana. Na sreću ljubitelja lika princeze Dajane od Temiskire, do realizacije tog projekta nikada nije došlo, a poverenje je, jedanaest godina kasnije, ukazano Peti Dženkins. Rediteljka koja potpisuje Oskarom nagrađen „Monster“ uspela je u muškom svetu da predstavi ženskog superheroja i da „zalepi“ za bioskopska sedišta raznovrsnu publiku koja u prvih dvadeset minuta nije imala priliku da vidi nijednog muškarca na bioskopskom platnu.

Postoji veliki broj faktora koji su uticali na to da „Wonder Woman“ doživi toliki uspeh, poput dobre reakcije kritike, hajpa koji izazvao film na društvenim mrežama -- što je dalo besplatni marketing -- ali i načina na koji je targetirana publika i zahvaljujući tome što je publika veoma dugo čekala na ekranizaciju stripa o Dajani Princ, čitavih 76 godina.

Wonder Woman je ne samo najpoznatija superheroina već i jedan od najprepoznatljivijih likova iz sveta fantazije. Uspeh koji je doživela u prvoj nedelji prikazivanja pokazao je da Holivud ne treba da se plaši jakih ženskih likova. Međutim, trebalo mu je mnogo vremena da do tog zaključka dođe.

Osim, naširoko poznatog odnosa Holivuda prema ženama i njihovim ulogama u filmskoj industriji, jedan od razloga zašto se dugo čekalo jeste i neuspeh filma „Supergirl“ koji je premijerno prikazan 1984. godine. „Catwoman“ i „Electra“ koje su prikazane 2004. i 2005. godine doprinele su uverenju da žene superheroji ne prodaju bioskopske ulaznice.

Pretpostavka da jaki ženski likovi ne mogu da prodaju film u samoj osnovi je pogrešna. Pokazale su to Elen Ripli u „Osmom putniku“, Sara Konor u „Terminatoru“ i mnoge druge heroine. Ipak, u poslednjih par godina primećen je napredak kada je reč o ženskim likovima u Holivudu. „Igre gladi“ ostvarile su veliki uspeh i bile su sjajan pokazatelj da klinke više vole heroine poput Ketnis Everdin nego princeze.

A kako je Dženkinsova napravila film koji u bioskopima rado gledaju i muškarci i žene?

Početak filma sa scenama treninga ratnica je nešto na šta se oslanjaju svi filmovi sa muškarcima u glavnim ulogama. To što u prvih 20 minuta nije prikazan nijedan muška-

USPEH KOJI JE DOŽIVELA U PRVOJ NEDELJI PRIKAZIVANJA POKAZAO JE DA HOLIVUD NE TREBA DA SE PLAŠI JAKIH ŽENSKIH LIKOVA. MEĐUTIM, TREBALO MU JE MNOGO VREMENA DA DO TOG ZAKLJUČKA DOĐE

rac i što su žene preuzele vodeće uloge čak i hard-kor ljubiteljima filma pruža osećaj da prisustvuju nečemu sasvim drugačijem.

TAKOĐE, „WONDER WOMAN“ IMA REALNU, OPIPLJIVU ROMANSU, ALI ONA nije bljutava ni prenaglašena. Moda i odnos prema ženama u vreme Velikog rata dovedeni su na nivo podsmeha. A Dijana Princ nije princeza koja uz mnoštvo peripetija i pomoć princa uspeva da pronađe rešenje za problem. Ona se s njim direktno suočava.

Ne treba joj muškarac da je drži za ruku, iako nije imuna na njega. Kada se „spusti zavesa“ i isteče linija kreditsa za film, svaka devojčica ili žena iz bioskopa izlazi spremna da se direktno suoči sa bogom rata. Wonder Woman je badass.

Jer „Wonder Woman“ pored odlične akcije, romanse i neverovatnih specijalnih efekata ima i taj tajni sastojak koji je Peti Dženkins unela, a Gal Gadot iznela na filmu. Daje ti moć da veruješ da sve možeš. I nemoguće je to ne osetiti. Bilo da imaš 10, 15, 20 ili 30+ godina.

Ono što je čini drugačijom od svih ostalih superheroina poput Marvelove Crne Udovice, ili Catwoman, jeste to što Wonder Woman ima neiskvaren duh. Ona je pacifista.

Prelepa je, ali nije prenaglašeno seksi. Sve te sitnice je približavaju pravoj ženi, iako je najjači lik na svetu, sa savršenom kosom i telom, koji je ušo u klinč sa bogom rata lično.

NijeDajana jedina superžena u filmu.

Nemoguće je izbeći svitu Amazonki, ratnica na čijem čelu je niko drugi nego još jedna superžena Robin Rajt. Ono što izdvaja ove žene ratnice od svih ranije viđenih je to što je Peti Dženkins pametno kastovala uloge.

Amazonke prikazane u filmu nisu ratnice samo na platnu već i u pravom životu. One su MMA borci, šampioni krosfita. Mesecima su trenirale u Londonu i zapravo su morale da nauče da budu manje opasne.

Uspeh ovog filma još je veći kada ubrojite i činjenicu da Wonder Women nije nastala da bi ojačala žene. Autor prvobitnog stripa o Amazonki bio je zaljubljenik u „bondage“, psiholog Vilijam Molton Marston. Njegova čudesna žena gubila je moći kada bi joj ruke vezao muškarac, i više smo nego zahvalni na tome što je Dženkinsova taj detalj izbacila iz filma.

®

66 BUDI USPEŠAN

Dimitrije Vasiljević

DOKTOR DŽEZ no što pokušavam sad ti nećeš za ceo svoj život – stihovi su istoimene pesme Partibrejkersa kojom su Amerikanci bili oduševljeni iako nisu razumeli ni reč kada su je čuli na jednoj kućnoj zabavi koju je Dimitrije napravio. Upravo ovi stihovi su moto i ideja kojom se on vodi preko okeana. I ovu pesmu je slušao pre solo koncerta u Karnegi holu u Njujorku 2014. godine. Nakon tog blistavog trenutka u karijeri nije ga ponela slava nego je nastavio da radi na sebi i upisao doktorat koji je ove godine uspešno završio. „Ovo mi je već deseta godina u Americi.

U početku, dok sam studirao na Berkliju i kasnije kada sam se preselio u Njujork, dolazio sam relativno često, čak dva puta godišnje. To je za te pojmove često. Onda je bio period kada tri godine nisam dolazio i sad se trudim da dođem barem jednom godišnje“, otkriva Dimitrije za Original, ali ne može da sakrije osmeh što je posle dužeg vremena u svom gradu.

Posle završenog Fakulteta muzičke umetnosti otisnuo se preko okeana. Šali se da je do Berklija stigao preko trnja. Istina je da je to bilo preko Dablina. „Kada sam otišao, vrlo malo naših ljudi je išlo jer nismo imali audiciju u Beogradu, za koju mislim da je uvedena 2009. godine.

Polagao sam audiciju u Dablinu, a došao sam do te ideje tako što sam shvatio da ako hoću ozbiljno da učim džez, to nažalost nije bilo moguće u našoj zemlji. Prvo mi je palo na pamet da idem u Grac, tamo ima dosta naših ljudi. U to vreme sam svirao u Diksilend orkestru u Beogradu i tu sam upoznao jednog drugara, bubnjara koji je imao izgrađenu ideju da ide na Berkli. Išao sam da mu pravim društvo, na kraju me je naterao da polažem i obojica smo dobili neke stipendije i otišli na jedan semestar.

Skupio sam neke pare, roditelji su mi po-

O

Pijanista i kompozitor koji već deceniju živi i radi u Americi, postao je prvi srpski doktor džez klavira. Odabrao je da krene „Putem silvana“, od mraka ka svetlosti, što je naziv njegovog prvog albuma i otkriva kako je živeti životom „Slučajnog nomada“, što je naziv trećeg albuma koji je još u procesu masteringa, ali i na koji način povezuje motive srednjeg veka, mitove i legende tadašnje Srbije sa modernim džez tonovima PIŠE MARIJA BOŽIĆ

mogli, pa sam tako ipak uspeo da završim Berkli“, objašnjava Dimitrije jer kada god se povede priča o Americi, pitanje novca je nezaobilazno.

Put do doktorata jeste bio i trnovit i filmski. „Prvo sam dugo živeo studentskim životom. Prvi stan u Bostonu bio je u Roksberiju, to je crnački kvart, tu sam živeo sa jednim drugarom. Duvao nam je vetar kroz prozor, pa smo spavali u jaknama, na krevetu koji se izduvavao, kao na filmu, jeli iz konzervi.

Pa onda promeniš i nađeš malo bolji stan, sve smo to prošli. Onda mi se malo podigao standard kad sam počeo da radim na fakultetu, ali opet sam sve pare davao na školovanje. Onda su krenule svirke i tu sam svirao i koncert u Karnegi holu, vodio svoj kvartet i snimio dva autorska albuma. Tu je krenula neka prava karijera.“ I sve to odlučio je da ostavi i da se vrati u školsku klupu sa skoro trideset godina, a priznaje da nije bilo lako.

Trudim se da ubacim naše motive, ali i da budem veoma oprezan jer sa tim čovek može da pretera

„Daleko veće face od mene ne mogu da izdrže i da prežive samo svirajući i danas je zapravo fora kad si džez muzičar da predaješ negde, da imaš redovna primanja i da možeš da živiš od toga i sponzorišeš svoju umetnost“, dodaje da je na zaprepašćenje svojih prijatelja otišao u jedan gradić nadomak Čikaga i tu se posvetio izradi disertacije i akademskom radu.

U aprilu ove godine doktorirao je i dobio posao kao profesor na Zejvier univerzitetu Luizijana. Predavaće džez klavir, improvizaciju, teoriju, male bendove i vodiće tonski studio.

Imao je priliku da se školuje i u Srbiji i na najprestižnijim svetskim univerzitetima. „U Srbiji se više polaže na teoriju i to strukturisano znanje, dok se u Americi u muzičkom obrazovanju više pažnje pridaje praksi. Tamo je škola pretežno simulacija onoga što te čeka na pravoj sceni i to sam prvi put doživeo kada sam bio na Berkliju. Postoje različite priče o Berkliju. Imaš ljude koji ga hvale i ljude koji ga pljuju, a zapravo istina je negde između i mogla bi da se sadrži u rečenici: Berkli je ono što od njega napraviš.“ Za njega je Berkli bio samo jedna stanica do doktorata iz džeza iako niko ne bi mogao da pretpostavi da će baš on koji u ranoj fazi školovanja nije bio naklonjen džezu, da se usavršava u toj oblasti. „Shvatio sam da mi treba neki izraz, poput klasične muzike, nešto što je dublje, ali

67

NAJZNAČAJNIJI TRENUCI U KARIJERI n Novogodišnja školska svirka u Srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“ u Beogradu n Montreaux Jazz Solo Piano Competition 2008, Švajcarska n Karnegi hol, Njujork, 2014. n Keneddy Center, Vašington n Koncert u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku 2015.

OMILJENE PESME n „Ono što pokušavam“, Partibrejkersi n „Pod sjajem zvezda“, kvartet Predraga Ivanovića n „Nikad više“, Bisera Veletanlić n „Svečane bele košulje“, Anica Dobra, muzika iz filma „Crni bombarder“ n „Stranac u Beogradu“, Dejan Cukić

istovremeno slobodnije za improvizaciju.

To sam pronašao u džezu. Ozbiljnije sam počeo da učim džez kada sam počeo da sviram u Diksilend orkestru sa 16 godina“, iskren je i dok objašnjava kako je detinjstvo devedesetih u Srbiji uticalo na njegov muzički stil. „Iako sam slušao i klasičnu muziku i sve to, ipak sam slušao dens i onaj najgori treš, to nije moglo da me zaobiđe. Mislim da su se ti uticaji kojima se mi danas smejemo, pomešali u meni i sva ta muzika koju pravim, posle škola i svega, ima tu interesantnost upravo zbog uticaja koje ja odavde nosim, a neki Argentinac ili Tunišanin, recimo, ne nosi. Mislim da ima nečega dobrog u tome.“ Za Srbiju kaže da ima veliki muzički potencijal, a da je Beograd jedan mali Njujork. Njegova muzika je programska i trudi se da svaka pesma ima neku priču ili posvetu i da to publici bude zanimljivo jer ni on ne voli umetnike koji odsviraju, poklone se i odu. Do sada je objavio dva albuma i treći uskoro stiže. „Tako je prvi album ‘Put silvana‘ inspirisan našom istorijom. To je legenda o

psima silvanima iz Vitezova reda zmaja za koje se kaže da su pratili naše vitezove u srednjem veku iz mraka ka svetlosti. I onda sam ceo album uradio tako. Drugi album ‘Metafora‘ je solo klavirski i to je neka mešavina džeza i neoklasike. I ako je prvi album neko lutanje po tradiciji, ovaj drugi je introspekcija samog muzičara i samim tim što je solo. I ovaj treći – ‘Slučajni nomad‘ – ispituje neki eksterni svet i kako mi umetnici lutamo, svuda nam je kuća, nigde nam nije kuća. Selimo se sa jednog mesta na drugo, pa ko može da nas prati, može.“ Dodaje da su sve njegove kompozicije veoma lične. Kaže da ne želi da se pravi pametan i stavlja akcenat na bluz u svom ličnom stilu, jer ipak je sa ovog podneblja, pa kombinuje balkanske motive sa klasičnom muzikom i modernim džezom. „Trudim se da ubacim naše motive, ali i da budem veoma oprezan jer sa tim čovek može da pretera. Svi bi da sviraju neki etno džez, šta god to značilo, što može da bude veoma pretenciozno“, ali njegove pesme dobro su prihvaćene gde god nastupa. Istog dana kada ovaj broj bude na kioscima,

Dimitrije će biti u avionu, zgodne li koincidencije! Putuje u Nju Orleans, kolevku džeza gde će pored profesorskog posla da se posveti i novim projektima. „Počelo je da mi se sviđa jer sam najpre radio na Njujorškom univerzitetu kao pridruženi profesor, a potom kao asistent na Univerzitetu u Ilinoisu, i toliko mnogo ti naučiš predajući svojim studentima. Ljudi te pitaju neka bazična pitanja, ti sviraš, a kad te pitaju zašto je to tako, to te tera da razmisliš. I kada si na univerzitetu, na izvoru si novih dešavanja, stremljenja, a i znači za karijeru kada se predstavljaš negde.“ Prva lekcija koju ljudi nauče u tom gradu je da uspore. Nema gužve koja je karakteristična za Njujork, iako je upravo Nju Orleans po turističkoj posećenosti drugi u SAD, posle Las Vegasa. Dimitrije se šali kako su zvali Srbina da ih uči džez tamo gde je taj žanr nastao, u Nju Orleansu. U Srbiji nikada nije nastupao od kada se preselio u Ameriku, a postoji mogućnost da sledeće godine napravi evropsku mini-turneju.

Ne treba mnogo da pogodimo gde će imati najveću tremu.

®

68

UPOZNAJ SVET

THE JOKER Kako smo ponovo prestali da spavamo noću PIŠE SLOBODAN MARIČIĆ

Početkom 21. veka, a naročito te 2002. kada su Kingsi i Lejkersi bili u finalu Zapada, budili smo se u pola noći da navijamo. A posao ujutru?

A škola? Ma nema veze.

Dobrih 15 godina kasnije budimo se opet, jer daleko je velika Amerika, a još dalje je njen (Divlji divlji) Zapad.

Samo što ovog puta nema te petorke (još?), samo jedan momak. Ovo je priča o Nikoli Jokiću i tome kako su Srbi ponovo počeli da gledaju NBA

B

SPORT

69

ibi, Kristi, Stojaković, Veber, Divac. da sam dobar plejmejker, ali u stvari niNiz od pet prezimena, četiri zareza i tačsam. Oduvek sam voleo da driblam, čak i no trideset slova koji svaki ljubitelj košarke kada sam napolju i šetam, uvek sam voleo u Srbiji zna da ponovi u bilo koje doba dana da driblam zamišljenog protivnika ispred i noći. Niz urezan u umove poput baš bitnih sebe. Tada sam razmišljao šta je najbolje stvari, lepih i ružnih – azbuke, prve ljubavi, da uradim.“ one trojke 1997. i one prečke godinu dana kasnije.

Naročito su se po televizorima i taboviPa brat Hido, Džejson „White Chocolate“ Vilijams , Bobi Džekma monitora vrtele akcije kada Jokić izason i Skot Polard. đe na trojku ili poludistancu pa, ponekad A kod „njih“ – jer uvek mora da se zna koji su naši, a koji njihoi bez gledanja, proigra lob pasom saigrača vi – Derek Fišer, Rik Foks i Robert Ori. Kobi i Šek. koji bi se otkrio ispod koša.

Početkom 21. veka, a naročito te 2002. kada su Kingsi i Lejker„Ja igram jednostavnu košarku. Tako si bili u finalu Zapada, budili smo se u pola noći da navijamo. A je od prvog dana, kada sam sa četiri goposao ujutru? A škola? Ma nema veze. dine počeo da igram ispred kuće. Uvek Dobrih 15 godina kasnije budimo se opet, jer daleko je velika se trudim da ne komplikujem mnogo i da Amerika, a još dalje je njen (Divlji divlji) Zapad. Samo što ovog pomažem saigračima da budu najbolji što puta nema te petorke (još?), samo jedan momak. mogu“, kaže Jokić.

Prilično burna sezona one košarke koja se igra nešto duže i u kojoj šutiraš trojku sa nešto veće razdaljine, i u kojoj se, naravno, DO SADA JE VEĆ POSTALA ČUVENA ONA kao što zna svaki ispreddragstorski stručnjak za apsolutno sve NJEGOVA FOTOGRAFIJA na kojoj ima mnood politika do žena, uopšte ne igra odbrana, završena je osvajago više od viška kilograma, kao i to da je njem još jedne titule Golden stejt Voriorsa. ranije pio i po tri litre koka-kole dnevno.

Sezona u kojoj se Bobi Marjanović u De„Bilo je to baš dosta. troitu baš i nije naigrao, dok je Bjelica po- PO DOLASKU MEĐU NAGETSE JOKIĆ Nikada nisam pio ujutru čeo da igra u Minesoti pa se povredio. jer smo imali treninge, JE POTPUNO PROMENIO ISHRANU I Biće upamćena po mnogo čemu, po ali kada završim, išla je nekim veteranima koji su pokazali da u IZBACIO GAZIRANA PIĆA. čaša za čašom. Nisam njima i dalje struji krv, po obaranju silnih „URADIO JE NEVEROVATAN POSAO mogao da prestanem. rekorda, Vestbrukovim rekordima, RodIpak, više ne pijem, pomanu koji se družio sa svojim drugarom iz NA PRIPREMI SVOG TELA. PRE SVAKE slednji put sam popio koSeverne Koreje, Lebronu i Durentu, ali i po UTAKMICE RADI VEŽBE I TO JE NEŠTO ka-kolu na letu za DenNikoli Jokiću. ver“, rekao je Jokić.

IZUZETNO. TRANSFORMISAO SE IZ Po dolasku među NaDEBELOG ČOVEKA U ČUDO PRIRODE“, getse Jokić je potpuno MOMKU IZ SOMBORA ROĐENOM TE SIMpromenio ishranu i izbaPATIČNE 1995. GODINE U drugoj sezoni u REKAO JE GLAVNI KONDICIONI cio gazirana pića.

Denveru poklopile su se određene kockice, „Uradio je neverovaistisnuo je iz prve petorke Jusufa Nurkića, TRENER U NAGETSIMA STIV HES tan posao na pripremi dobio svoju šansu i postao jedan od najbosvog tela. Pre svake ljih mladih centara lige, kao i prva zvezda utakmice radi vežbe i to je nešto izuzettima. no. Transformisao se iz debelog čoveka u Jokić je u drugoj sezoni u NBA prosečno beležio 16,7 poena uz čudo prirode“, rekao je glavni kondicioni 9,8 skokova i 4,9 asistencija, a posebno je bio impresivan tokom trener u Nagetsima Stiv Hes, čovek koji je marta i aprila kada je imao prosek od skoro 20 poena uz 12 skokonajzaslužniji za Nikolin preporod. va i šest asistencija. Sezonu je završio sa 39 dabl-dabl i šest triplTrener Denvera Majk Meloun ističe dabl utakmica. da nije mnogo puta u životu video takvu Ali to je „samo“ statistika, zna se sa kojim odevnim predmetransformaciju. tom se ona poredi i zašto. Jokić je mnogo više od toga. On pred„Jokić je pravi primer jer je posle prve stavlja sve što srpska i balkanska košarka jeste. Vic. Mozak. letnje lige brzo shvatio da njegovo telo Basket u školskom na košu sa pocepanom mrežicom. Igru, u najnije na nivou na kojem treba da bude. Polepšem smislu te reči. svetio se treninzima u teretani, regulisao Kao centar često je prenosio loptu u kontrama, organizovao je ishranu, Stiv Hes ga je usmerio na pravi napade svoje ekipe i neverovatnim asistencijama poput kakvog put i izgubio je skoro 15 kilograma, što je najboljeg plejmejkera proigravao svoje saigrače kojima bi ostajaneverovatno“, naveo je Meloun. lo samo da loptu polože u koš ili zakucaju, što je realnije.

Sam Jokić navodi da u SAD jede istu Kada mu je jedan od američkih novinara rekao da obožava da hranu kao i kod kuće u Somboru, samo što ga gleda kako prenosi loptu, usledio je možda i nesvakidašnji odse ta hrana priprema drugačije i postoji govor. jedna mala razlika – u Americi nema ni„To je i meni omiljeni deo igre“, rekao je Jokić, centar po profekakav ukus. siji. „Čoveče, kako sam srećan kada driblam. Nekada ljudi kažu

70

SPORT

Ipak, uspeo je da nađe neko rešenje. „Ovde nemamo dobre ćevape, ali imam zalihu srpskog mesa u kući. To morate imati. Ipak, ono što mi najviše nedostaje je riblji paprikaš, sa malo testenine sa strane. Ako dođete u Srbiju, to morate da probate“, izjavio je jednom Jokić.

Dve godine od dolaska u Kolorado, „Joker“ je prva zvezda čitave franšize, neko oko koga se pravi tim. Neko ko bi mogao da postane superstar.

Iz Nagetsa mu nisu zabranili, ali su mu preporučili da ne bi trebalo da igra na Evropskom prvenstvu. U preporuci stoji i da bi Jokić trebalo da se odmori posle naporne sezone u NBA i radi na sebi kako bi sledeće godine bio još bolji.

Gledajući samo logiku i zdrav razum, Jokić možda i ne bi trebalo da igra na ovom Evrobasketu, ima puno pravo da trenira, spremi se za novu sezonu u NBA i onda će imati čitavu deceniju i kusur da nastupa za reprezentaciju. Iako se doduše sledeće godine ne igra nijedno veliko reprezentativno takmičenje.

Međutim, poznato je da logika i zdrav razum teško idu sa sportom. Barem ne kod onih najvećih. Kod onih za kojima je vredno i zaplakati i zbog kojih se vredi i potući. Kod Dijega. Kod Đorđevića i Danilovića. Kod Njegovog Letećeg Visočanstva.

Ako ništa drugo, barem zbog onoga što je i sam Jokić na jedno novinarsko pitanje naveo kao glavni razlog zbog kojeg Srbija uvek proizvodi fantastične igrače – mi smo zemlja košarke. „Mi igramo dobru košarku – to je ono što mi radimo. Mi smo mala zemlja, ali velikog srca, u kojoj svi vole košarku.“ Šta god on izabrao, mi ćemo se buditi i psovati sudije što ne sviraju korake. I zbog njega i zbog Bobija i Bjelice. I Bogdana, ako pređe „baru“. A i zbog Tea, ako dođe do toga.

A posao? A škola? Ma nema veze...

OSTATAK NBA SEZONE MOŽE SE PODVESTI POD NEKOLIKO POJMOVA – veterani, Evropljani, rekordi, plej-of i Kavsi vs Voriorsi.

Tako je Pol Pirs završio karijeru, što je prošlo bez mnogo pompe, osim u njegovom Bostonu koji pamti svoje legende, ma gde one trenutno igrale. Pride of the Celtics. Oproštaj i jedan od onih pravih sportskih trenutaka od kojih vam svaka dlaka na telu ustane u stav mirno. A kad smo kod Bostona, tu je i Ajzea Tomas koji je imao neverovatne brojke tokom čitave sezone, plus utakmica koju je igrao iako mu je dan pre toga poginula sestra.

Vins Karter, čovek koji je učinio da apsolutno nema smisla gledati takmičenja u zakucavanju tokom Ol star vikenda posle onoga 2000. godine, pokazao je da može da zakucava i sa 40.

Isto toliko ima i Manu Đinobili koji je u mečevima protiv Klivlenda u plej-ofu pokazao da igra i dalje kao mladić, a ostaće da se priča šta bi bilo kad bi bilo, tj. da li bi ekipa Grega Popoviča uspela da nešto više uradi da se Kavai Lenard nije povredio tokom druge utakmice. Šek, Keni Smit i Čarls Barkli su se glupirali, a Evropljani su pokazali kvalitet, a naročito oni čija imena nije baš tako lako izgovoriti – Letonac Kristaps Porzingis i Grk Janis Adetokumbo.

Ipak, regularni deo sezone ostao je pod senkom rekorda od kojih je retko koji preživeo – Rasel Vestbruk je odigrao neverovatnih 57 tripl-dabl partija. Niksi i Hoksi su igrali četiri produžetka, Kari je na jednom meču dao 13 trojki, Voriorsi 149 poena u regularnom delu, Klej 60 poena za 29 minuta, a mladi Devin Buker 70 za ceo meč.

Sve se završilo sa još jednim duelom titana – Kavsa i Voriorsa.

BRAĆA „SERIJSKE UBICE“ Nikola Jokić ima dva brata, a jednom prilikom ih je zanimljivo opisao: „Izgledaju kao serijske ubice, ali kada ih upoznate, shvatite da su baš dobri ljudi.“ Obojica imaju veliki broj tetovaža, a on nijednu, što je pomalo čudno s obzirom na prosečan broj tetovaža po glavi NBA igrača. „Mislim da je u NBA ligi nešto novo kada igrač nema tetovaže, neka to bude moja karakteristika“, rekao je Jokić.

Kralj je tako u svom sedmom uzastopnom finalu uspeo da prestigne Njegovo Leteće Visočanstvo po broju mečeva u plejofu, ali je ostao uskraćen za čudo iz prošle godine kada su se Kavalirsi vratili posle 1:3.

Sada se pominje da bi on mogao da pređe u neku od ekipa iz Los Anđelesa, verovatnije u Lejkerse nego u Kliperse.

Durent je finalnu seriju završio prosekom od 35,2 poena uz 8,5 skokova, 5,4 asistencija, 1,6 blokada i jednom ukradenom loptom uz neverovatnih 70 odsto šuta iz igre, dok je Lebron u proseku beležio tripl-dabl.

Koš za koš, duel titana.

Voriorsi su pre tri godine osvojili prvu titulu posle 40 godina, a sada imaju dve u tri sezone. Inače, do finala su stigli na dominantan način – bez poraza u 12 mečeva plej-ofa.

DELOVALO JE DA EKIPA GOLDEN STEJTA NE MOŽE DA bude bolja nego što je bila i da ne

postoji taj igrač koji može da je poboljša.

Onda se pojavio Durent i izazvao pravu buru – prešao je u savršeni tim, tim koji je njegovu Oklahomu pobedio ranije u finalu Istoka. Napustio je svoj „mali tim“ i prešao u „korporaciju“. Želeo je titulu i došao je do nje.

Mnogi međutim navode da nije samo Durent onaj ko je presudio u korist ekipe iz Ouklenda u finalu, iako je „Kej Di“ značajno doprineo (MVP). Ističe se i porodična atmosfera u ekipi, Durent se savršeno uklopio u sistem. Kari, Klej Tompson i Grin radili su ono što najbolje znaju, a Zazi Pačuliji je ostalo samo jedno – da hvata lopte i on je to radio. „Uspeli smo. Rekao sam ti kad sam imao osam godina. Uspeli smo“, poručio je Durent svojoj majci posle petog meča. „Ona uvek zna koliko teško podnosim poraze. Uvek je bila uz mene, kao i otac, brat, cela porodica.

Drago mi je što smo konačno uspeli.“ Ostaje da se vidi kako će Klipersi reagovati naredne godine i šta će Lebron uraditi. Do tada, mi ćemo posle Evrobasketa opet pod Balkon.

Na njemu će, nadamo se, biti i Jokić.

A posle svi u školsko, tamo gde su mrežice pocepane, gde sam vičeš faul (ali ti ponos to ne dozvoljava), gde pobednik ostaje i gde se igra do 21.

Tamo gde živi zemlja košarke.

„Mi igramo dobru košarku – to je ono što mi radimo. Mi smo mala zemlja, ali velikog srca, u kojoj svi vole košarku“

®

DIRECT

71

AI U MARKETINGU: PUT U PAKAO ILI U RAJ? PIŠE IGOR ČERNIŠEVSKI, DIGITAL GROUP ACCOUNT MANAGER U DIRECT MEDIA

kraćenica za Artificial Intelligence, odnosno veštačku inteligenciju, AI, reč je koja se često pominje u poslednje vreme kao jedna od najvećih promena za čovečanstvo u vrlo bliskoj budućnosti. Ako uzmemo u obzir ko sve trenutno radi na razvoju AI – Google, IBM, Facebook, Alibaba, Amazon – tolika reakcija je sasvim očekivana.

Svojevrsni „prorok“ novih trendova, Elon Musk krenuo je u borbu protiv AI, koji će, po njegovom verovanju, dovesti do istrebljenja ljudske rase. Kao tema, AI izaziva oprečne komentare – jedni su oduševljeni njenim napretkom, a drugi imaju mišljenje identično osnivaču Tesla Motorsa.

Ono što nas marketare mnogo više zanima jeste kako će AI uticati na komunikacije i na oglašavanje, pre svega digitalno. Kada govorimo o modernom oglašavanju, ključna reč je „big data“. To je naziv za „ekstremno obimne setove podataka koji se mogu analizirati kako bi otkrili obrasce, trendove i asocijacije, posebno u vezi sa ljudskim ponašanjem i interakcijama“. Da bismo mogli da iskoristimo potencijal ogromne količine podataka, potreban nam je alat: Artificial Intelligence (AI) i Machine Learning (ML). U čemu je tačno razlika? Artificial Intelligence je širi concept koji u svojoj suštini znači da mašina može da izvrši zadatak na način koji se može smatrati „pametnim“.

Machine Learning je AI primenjen u praksi i baziran na ideji da imamo mogućnosti da damo mašini pristup podacima i da je pustimo da sama uči iz njih.

sa nekim ko želi da ide u Aziju, da uzme u obzir da li on putuje sam ili sa porodicom i da oglas koji mu se prikazuje bude prilagođen tim podacima.

Direct Media je upravo u realizaciji obimnog projekta segmentacije korisnika jednog brenda i personalizovanja kreativnih rešenja za svaki segment korisnika, gde sa nama za stolom pored klijenta i programatik partnera definitivno sedi i AI.

S

KAKO ĆE AI UTICATI NA OGLAŠAVANJE?

Oglašavanje koje funkcioniše na principu AI nije novost, već svakodnevica mnogih agencija, pogotovo nas koji smo svakodnevno u oblasti programatik (automatizovanog) oglašavanja. Sistem koji

stoji iza „pametnog ciljanja“ u programatik kampanjama nije ništa drugo već AI primenjen u praksi. Oglašavanje vođeno principom AI koristi ove mogućnosti kako bi dobilo najviše benefita iz podataka o korisnicima. Koristeći mogućnosti koje nam AI pruža i podatke koje korisnici ostavljaju za sobom, možemo kreirati kampanje koje su odgovor na potrebe korisnika, a nisu agresivne.

Pravi primer ovakve kampanje je Tojotina kampanja RAVivity agencije Saatchi & Saatchi koja je iskoristila IBM Watson AI da poveže svakodnevne aktivnosti korisnika sa Toyota RAV4, ali na krajnje neuobičajen način. Ukupno je kreirano čak 300 različitih promo video-snimaka, a kako kažu ljudi iz agencije, ideja je da se u budućnosti ceo posao kreiranja radi u realnom vremenu.

Jedan od interesantnih primera je i novi alat agencije AKQA koji se trenutno testira, a uz pomoć kog će kompanije moći da nađu nove korisnike svojih proizvoda i usluga na internetu – zamislite turističku agenciju koja može pronaći ljude koje interesuju putovanja, a koji ne pričaju o tome.

JWT Kanada zajedno sa Thunder platformom koristi AI za digitalno oglašavanje u realnom vremenu za klijente iz domena avio-prevoznika i bankarske industrije. Ovaj alat omogućava agenciji da koristi podatke da bi shvatila da li priča sa putnikom koji želi da putuje u Evropu ili

ČOVEK ILI MAŠINA?

Danas u agencijama mora da postoji osoba koja postavlja strategiju i viziju, ali egzekucija ovakvih kampanja već sada može da bude 100% automatizovana. Ono što je činjenica jeste da nijedan AI zasada ne može da radi potpuno autonomno, bez ljudske pomoći i kontrole. Uzmimo primer Microsoftovog „Tay“ chatbota koji je pisao rasističke poruke kao očigledan primer zbog čega je neophodno da još uvek čovek stoji iza svakog AI. Potrebna je velika doza poverenja u vaš automatizovani sistem da biste mu dali pristup svojoj publici i pustili ga da autonomno radi. I dalje su ljudi neophodni učesnici u procesu, ali smo se odmakli od prostog korišćenja podataka i mašinskog učenja i došli do upotrebe veoma preciznog ciljanja koje smo integrisali u samu suštinu oglašavanja.

Artificial Intelligence je budućnost koju ne možemo izbeći. Pitanje je kada će i u kojoj formi postati naša svakodnevica, ali taj trenutak je na razvijenim tržištima udaljen pre mesecima nego godinama.

Na kraju, AI je dobar samo onoliko koliko mu mi to omogućavamo kroz podatke iz kojih može da uči. Pitanje dostupnosti podataka je, samim tim, mnogo značajnije u ovom trenutku od alata koji će ih upotrebiti. Pošto u prikupljanju i upotrebi podataka i dalje kao tržište kaskamo za razvijenim zemljama, deluje da je ozbiljna upotreba AI u oglašavanju još uvek godinama daleko od Srbije.

®

72

UPOZNAJ SVET

i d a l k i K BOJE, MIRIS I UKUS GRÄŒKE

UPOZNAJ SVET

Kikladi su doslovce otelotvorenje snova o idealnom odmoru i slike Grčke koju nosimo u svojoj podsvesti. Sve je na najlepšim ostrvima tog arhipelaga taman kako treba: temperatura, sunce, boja mora, ukus hrane, miris vazduha, finoća peska na plažama, poigravanje vetra Piše Željko Pantelić

73

UPOZNAJ SVET

74

ikladi su jedna velika prirodna grčka zastava plavo-bele boje sa belim krstom na plavoj podlozi. Plavo more, bele varoši i crkve sa belim zidovima i plavim kupolama čine krajolik koji putnik namernik zatiče kada ga put navede u južni deo Egejskog mora. Jednostavno, Kikladi su doslovce otelotvorenje snova o idealnom odmoru i slike Grčke koju nosimo u svojoj podsvesti. Sve je na najlepšim ostrvima tog arhipelaga taman kako treba: temperatura, sunce, boja mora, ukus hrane, miris vazduha, finoća peska na plažama, poigravanje vetra.

Kikladi nude veoma raznovrsnu ponudu odmora. Od romantičnog na Santoriniju i Milosu, preko dinamično-noćnog na Parosu i Iosu, alternativno-zabavnog na Mikonosu, do rustičnog i mirnog na Naksosu. U tom ostrvlju nalaze se Apolonovo rodno mesto, Homerov grob, najstarija hrišćanska crkva u Grčkoj, mletački dvorci i kule, vetrenjače i mermer od kojeg je napravljen i Solomonov hram i Napoleonova grobnica.

Najbolji period za boravak na Kikladima jesu jun i septembar. Ne samo zato

K

što su tada cene upola niže od onih u julu i avgustu već i zato što se izbegnu gužve, redovi i svakodnevna čekanja na ovo ili ono.

Pri tome vreme je prijatno toplo, more podnošljivo „hladno“, vetar umereniji i atmosfera generalno opuštenija. Hrana je gotovo svuda izvrsna, na pojedinim ostrvima, poput Naksosa, obavezno treba jesti domaće proizvode, poput krompira, paradajza, sira, jogurta i mesa. Zvuči paradoksalno, ali bolja je ponuda mesa nego ribe.

I pored toga što se do najvećih ostrva može stići avionom, preporučljivo je putovati brodom. Izlazak iz luke u Pireju uvek nosi sa sobom adrenalinsku injekciju. Brodovi su u velikoj meri doterani, čisti i imaju niz sadržaja koji mogu da učine put veoma zabavnim, a i koštaju mnogo manje. S druge strane, ulazak u luku na Santoriniju vredi svakog sata provedenog na brodu.

MIKONOS Mikonos je oduvek smatran ikonom Kiklada, ne samo u poslednjih par decenija kada je ostrvo postalo sinonim za provod i seksualne slobode. Može se reći i da je Mikonos postao žrtva svoje popularnosti

I pored toga što se do najvećih ostrva može stići avionom, preporučljivo je putovati brodom.

Izlazak iz luke u Pireju uvek nosi sa sobom adrenalinsku injekciju. Brodovi su u velikoj meri doterani, čisti i imaju niz sadržaja koji mogu da učine put veoma zabavnim, a i koštaju mnogo manje

UPOZNAJ SVET

i da je izgubio deo šarma zbog kojeg je postao planetarno poznat. I pored gužvi u letnjim mesecima, pogotovo u julu i avgustu, Mikonos je neodoljiv. Počev od plaže Paraga koja je, po mišljenju mnogih, naslonjena na najlepše more sa plavetnom bojom koje se ne viđa na drugim mestima.

Plaža „Paradise“ je neka vrsta lunaparka otvorenog 24 sata dnevno, na kojoj se stalno nešto događa, od praktikovanja vodenih sportova do diskoteka za svaki period dana. „Super Paradise“ je plaža rezervisana za gej populaciju i nudiste, dok je Elija zabranjena za tzv. tekstilce. Za ljubitelje vindsurfa je kao stvoren zaliv Panormos i plaža Ftelija.

Posebno zadovoljstvo predstavlja lutanje kroz lavirint ulica grada Mikonosa sa blistavo belim kućama, crkvama i drugim objektima rigorozno u beloj boji. Potpuno relaksirajuće i zavodljivo zvuči ideja da se izgubite u „belim sokacima“ jer gde god da završite, pronaći ćete nešto lepo. Bilo da je to Alevkandra, odnosno mala Venecija, ili Paraportijani, kompleks od pet kapela, koje su mornari konstruisali, poštujući zavet koji su dali tokom dugih putovanja.

Svakako treba videti i Leninu kuću koja je sačuvana kako ju je Lena ostavila u 19.

75

veku. Veliku čar Mikonosu daju njegove bele vetrenjače sa krovovima od trske, kao i luka koja izgleda kao mali dragulj u bojama grčke zastave.

DELOS Delos je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta ne samo na Kikladima već i u celoj Grčkoj. Ostrvo se nalazi nadohvat ruke od Mikonosa. Danas na njemu niko ne živi ali su zato savršeno sačuvani tragovi Apolonovog svetilišta, gde je po slovu mitologije bog svetlosti rođen i gde je, da bi se sačuvala svetost mesta, bilo zabranjeno poroditi se ili umreti. Delos je vekovima pre nove ere bio jedno od glavnih svetilišta Starog sveta. Istina, više nema Svetog jezera koje je tako nazvano u čast rođenja Apolona. Ni čuveni lavovi koji su ga čuvali na Terasi lavova nisu originali već kopije. Ali vredi ih videti, udahnuti vazduh i osetiti vetar i miris mora koji su pratili hiljade i hiljade hodočasnika pre nove ere.

Osim Apolonovog i Dionizijevog svetilišta, apsolutno treba videti Teatar koji je mogao da primi preko 5.000 gledalaca, kao i kvart oko njega u kom su Dionizije-

Osim Apolonovog i Dionizijevog svetilišta, na Delosu apsolutno treba videti Teatar koji je mogao da primi preko 5.000 gledalaca, kao i kvart oko njega u kom su Dionizijeva, Dioskuridova, Kleopatrina kuća, kao i Kuća maski i Kuća delfina

76

UPOZNAJ SVET

va, Dioskuridova, Kleopatrina kuća, kao i Kuća maski i Kuća delfina, ukrašene mozaicima sa motivima iz grčke mitologije.

Na ostrvo se dolazi brodom sa Mikonosa i za obilazak, bez forsiranja, sa dovoljno vremena za napajanje očiju lepotom i istorijom dovoljno je dva do tri sata.

SANTORINI Glavna atrakcija Santorinija je zalazak sunca koje tokom leta aplauzom ispraća, svake večeri, na stotine, a ponekad i hiljade turista iz varošice Oja, koja se nalazi na hridini 900 metara iznad mora. Ipak, za potpisnika ovih redova, najspektakularnije je uplovljavanje brodom u grotlo nekadašnjeg vulkana. Posebno upečatljiv utisak je kada prvi put dojezdite preko plavog mora i pristanete u luku Santorinija. Nije potrebno uopšte upotrebiti maštu da bi se stekao utisak kako izgleda u „zagrljaju vulkana“. Na Santoriniju vam jednostavno dođe volja da poverujete da je Atlantida postojala i da je ostrvo kojem su Mlečani dali ime po Svetoj Ireni, dokaz njenog postojanja.

Samo što povratite dah od dolaska u luku, čeka vas druga avantura: penjanje u Firu (glavni grad Santorinija). Ako ste strpljivi i duha Sanča Panse, možete preći put od luke Skale Firon do Fire na magarcu ili mazgama. Za one koji traže komoditet tu su autobusi i taksi. Santorini može i da se pohvali odličnim gradskim prevozom koji tako dobro funkcioniše da vam skuter, vespa ili kvad nisu neophodni.

Poslednjih decenija Santorini je, uz Mikonos, postao glavna meta turista na Kikladskim ostrvima. Svoju slavu duguje pitoresknim belim varošima koje su načičkane na vrhovima litica iznad onoga što je ostalo od grotla vulkana i sa panoramom koja kao magnet privlači oči putnika. Zahvaljujući strukturi svojih posetilaca, uglavnom mladih, Santorini je postao idealno ostrvo za „movidu“. Za razliku od panorama koje su među najlepšim na svetu, plaže i more oko Santorinija ne spadaju u vrh ponude na Kikladskim ostrvima.

NAKSOS Putnike namernike na najvećem ostrvu u kikladskom arhipelagu dočekuju Apolonova vrata koja nadgledaju s jedne strane more, a s druge luku i grad Horu.

Jedna od atrakcija Naksosa je praćenje zalaska sunca kroz Apolonova vrata koja

Glavna atrakcija Santorinija je zalazak sunca koje tokom leta aplauzom ispraća, svake večeri, na stotine, a ponekad i hiljade turista iz varošice Oja, koja se nalazi na hridini 900 metara iznad mora mu dođu kao okvir slike remek-dela.

Po legendi, Naksos je ostrvo na kojem je Tezej ostavio, a neki tvrde zaboravio, Arijadnu, pošto ju je ukrao od njenog oca, kritskog kralja Minosa. Naksos je i prvo ostrvo na kojem je počeo da se upotrebljava mermer i od mermera sa Naksosa napravljeni su čuveni lavovi sa Delosa. U srednjem veku ostrvo je bilo važno uporište Mletačke republike iza koje je ostao gradski zamak, katedrala i brojne kule raštrkane po ostrvu koje su služile za kontrolu morskih puteva.

Naksos je, uslovno rečeno, manje luksuzno ostrvo u odnosu na Mikonos, Santorini, Paros, Ios ili Milos. Klijentela je drugačija, ima mnogo više porodica, starijih ljudi i manje „movide“ na celom ostrvu.

Sve je rustičnije i manje ucickano nego na okolnim ostrvima i to daje posebnu draž Naksosu. Drugim rečima, na Naksosu se više odmara i opuštenije provodi vreme.

Zbog toga su i cene dosta niže nego na drugim mestima, a hrana je najbolja. Budući da je ostrvo veliko i da ima velike izvore slatke vode, u restoranima se jedu u dobroj meri domaći, sveži proizvodi: od krompira, paradajza i luka do sira i mesa. Štaviše, na Naksosu je bolje da jedete meso nego ribu, budući da lokalci nisu neki ribari. Takođe, u pekarama prave odlične đevreke.

Na ovom ostrvu se nalazi i jedna od najdužih plaža u Grčkoj, Plaka, dugačka nekoliko kilometara, sa sitnim peskom.

Naksos nudi i veoma bogat izbor „slobodnih“ plaža, posebno za one koji ne podnose gužve, galamu, glasnu muziku. Osim plaža i starog dela grada Hore čije su ulice ukleštene između venecijanske tvrđave i rive, vredi posetiti i par malih varošica u unutrašnjosti ostrva, pre svih Filoti.

PAROS Paros je ostrvo belog mermera. Čuvena Miloska Venera napravljena je od mermera sa Parosa. Prema predanju, i Solomonov hram u Jerusalimu bio je sagrađen od mermera sa ovog ostrva, a i Napoleonova grobnica u Parizu isklesana je od mermera sa Parosa.

U Paroikiji, lučkom gradu na Parosu, nalazi se i najstarija crkva u Grčkoj.

Reč je o Crkvi Panajije Katapolijani ili Crkvi sa sto vrata, koja je sagrađena po naredbi majke cara Konstantina, Jelene, u četvrtom veku. Kao i ostalim ostrvima Kiklada, i Parosom dominiraju vetrenjače koje vas dočekaju već u samoj luci.

Dragulj Parosa je grad Nausa sa rivom, lavirintom belih sokaka, malom i velikom lukom i mnoštvom lokala koji se tokom noći pretvaraju u pozornicu burnog i bučnog noćnog života. Za razliku od Naksosa koji se nalazi bukvalno preko puta, struktura posetilaca je mnogo mlađa i sve je prilagođenije turistima ispod 40 godina.

Plaže i more na Parosu su među najlepšim na Kikladima. More je prozračno tako da u sadejstvu sa najfinijim peskom na morskom dnu kreira boju kakva se retko viđa, kao u opisima egzotičnih mora iz Salgarijevih romana.

IOS Ostrvo Ios svoju svetsku slavu duguje Homeru jer se tu kreator Ilijade i Odiseje upokojio. U čast najvećeg pesnika antičkog doba, 15. maja svake godine održava se veliki vašar. Ali Ios nije samo uspomena na Homera, on je i mletačka tvrđava, i 12 vetrenjača iznad grada Ios, i 400 malih pravoslavnih belih kapela razasutih po celom ostrvu. Ios je i ostrvo gde vam je dovoljna mala vespa da kružite i „skakućete“ s plaže na plažu prolazeći kroz stoletne maslinjake. More je kristalno bistro i u svim nijansama plave boje, od nebeskoplave do teget.

Posebno je atraktivna plaža Agija Teodoti na koju se stiže putem vetrenjača, dok je najpoznatija Milopotas u obliku polumeseca i sa peskom zlatne boje. Kome se sviđaju dine, na južnom delu ostrva pronaći će idealan ambijent na plaži Manganari. Uveče se Ios pretvara u veliku diskoteku i veselo mesto gde se dobro jede, pije i provodi.

®

24 SATA SVETSKOG SPEKTAKLA

„Planina Olimp“ Jana Fabra otvara 51. Bitef Jedan od najznačajnijih evropskih festivala Bitef biće održan od 22. do 30. septembra na nekoliko različitih lokacija u Beogradu.

Predstava „Planina Olimp“ proslavljenog flamanskog reditelja i koreografa Jana Fabra svečano će otvoriti 51. Bitef, 23. septembra u Sava centru. Posle gostovanja na najvećim svetskim festivalima u Beču, Berlinu, Avinjonu, Amsterdamu i Jerusalimu, beogradska publika će biti među odabranima koje će imati priliku da uživaju u ovom nesvakidašnjem umetničkom spektaklu.

Svetska kritika je ovu predstavu proglasila najznačajnijom u 21. veku, dok je ugledni kritičar Fredi Dekruz izjavio da će se istorija pozorišta od sada deliti na period pre i posle „Planine Olimp“. Jan Fabr, multimedijalni umetnik, poznat je Bitefovoj publici od ranije. Prvi put se predstavio bitefovoj publici predstavom Moć pozorišnih ludosti koja je izvedena na 18. Bitefu, 1984. godine, koja je ujedno i osvojila Grand Prix “Mira Trailović”, dok je njegova predstava Prometej pejzaž II svečano otvorila 45. Bitef.

Pošto Planina Olimp traje 24 sata bez pauze, Bitef će gledaocima omogućiti da spavaju i odmore se tokom noći u foajeima Sava centra. Zahvaljujući narukvicama koje će se deliti pri ulasku u salu, publika će moći da izlazi i ulazi u salu, i koristi druge sadržaje. Pored „sleeping zone”, publika će uživati u raznovrsnom sadržaju, pa će im tako biti omogućena relaksacija uz časove joge, zdrave napitke, food zona, žurke i dr. Zapravo ceo jedan mali svet biće izmešten u Sava Centar, tokom trajanja ovog velikog pozorišnog maratona koji se završava rejv žurkom u pozorištu.

Pored predstave SNG-a „Biblija, prvi pokušaj“, Lorenci će učestvovati u glavnoj selekciji festivala i predstavom „Carstvo nebesko“ (radni naslov), nastalom u koprodukciji Bitefa i Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova predstava, čije su probe nedavno počele u Narodnom pozorištu u Beogradu, zasniva se na srpskoj epskoj književnosti. U predstavi igraju Olga

Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo.

O ostatku programa 51. Bitefa i predstava koje nas očekuju, rezervacijama i prodaji karata informišite se putem e-maila blagajne Bitefa blagajna@bitef.rs i telefona +38169 899 24 00.

BUDI MODERAN

78

HANBOK Simbol otpora, ženstvenosti i pozitivnosti

Posle Muzeja dekorativne umetnosti u Luvru, u Ustanovi kulture „Parobrod“ održana je izložba „Tajno nasleđe“ dizajnerke Hesun Li. Izložba hanboka. Ako je neki komad odeće obavijen oko ženskog tela mogao da intrigira kao da je sva koža gola, onda to nekako uvek bude istočnjačka odora i nema nikakve evropske nošnje koja bi se mogla porediti sa njom PIŠE MARGITA MILOVANOVIĆ poređenju sa japanskim kimonom i kineskim čeongsamom, korejski hanbok dugo je bio zapostavljen na modnim radarima. Kada je Li Jang Hi, jedna od najcenjenijih dizajnerki hanboka u Južnoj Koreji, prvi put prikazala svoju kolekciju u Parizu 1993, modna javnost nazvala je njene siluete kimonom -- na užas same kreatorke i svih ostalih u Seulu.

Tek od pre nekoliko godina hanbok je počeo da dobija više nego zasluženu pažnju i inspiriše modne magove, od Diora i Karoline Erere, do Armanija i Prade.

Hanbok je za Korejce i više od tradicionalne nošnje, kako se prvenstveno definiše.

On čini jedan od integralnih elemenata korejske kulture i estetike koja je iz nje iznikla, deo života korejskog naroda i njihovih vrednosti. To je donekle i linija razdvajanja sa zapadnjačkim kulturama koja je u srži izgradnje kulturnog identiteta u zemljama poput Koreje, Japana i Kine. Filozofija hanboka zato je utelovljenje korejske percepcije ženstvenosti i maskulinosti, distinktivnosti u odnosu na susede koliko i na Zapad i, povrh svega, simbol tihog, mirnog otpora koji je korejski narod pružao u nedoba, onda kada je kolonizacija stezala i nametala neki drugi svet.

Najprepoznatljiviji model hanboka sasto-

U

ji se od vrlo kratke bluze -- jeogori i dugačke, zvonaste suknje dubokog struka -- chima.

To je, vole da istaknu, jedna od osnovnih razlika u odnosu na japanski kimono, ili kineski hanfu. Blagih je i jednostavnih linija, a na grudima se bluza vezuje u čvor. Krajevi vrpce padaju skoro do gležnjeva. Međutim, to je samo jedna od njegovih varijacija.

Lepota ženskog hanboka leži u harmoniji između suptilnih, delikatnih oblina koje chima formira, beoseona, odnosno čarapa, i strogih linija donjeonga, tkanine koja se vezuje oko vrata, a koja je deo kompozicije jeogorija. ŽENE SU, DA BI POSTIGLE VOLUMINOZNOST CHIME, POD NJOM nosile više slojeva sokgo-

ta, podsukanja ili pantalonica; one iz više klase i po sedam. Sokgot su smatrale veoma važnim, te se i on neretko izrađivao od kvalitetnijih materijala nego sama suknja.

U prošlosti su korejski vladari često nosili tkanine izrazito lepih boja, dok je običan narod uglavnom nosio belu boju. Neudata ženska osoba mogla se prepoznati po tome što je nosila kombinaciju žute i crvene boje.

Nakon udaje boja njenog hanboka označavala je društveni status njenog muža. U današnje vreme na venčanju je uobičajeno da mladina majka bude odevena u ružičasto, a mladoženjina u plavo. Zahvaljujući tome nije ih teško prepoznati.

Sklad boja u hanboku predstavlja direktan odraz azijske filozofije, pa je tako azijski princip dualnih kosmičkih sila i pet primarnih supstanci inkorporiran u kolorit.

Sever, jug, istok, zapad i ohbang, koji znači središte, zajedno čine osnovnu strukturu i predstavljaju yang, pozitivnu energiju. Na svakom od pravaca razvija se pet boja -- yin, negativna energija.

Pet boja pozitivne energije jesu plava, skerletnocrvena, žuta, bela i crna. Negativnu energiju utelovljuju zagasitoplava, zelena, crvena kao mak, purpurna i oker. Ženski hanbok prvobitno je crven -- prema orijentalnoj filozofiji boja istoka je crvena -- ali se, u zavisnosti od starosnog doba i klase žene, menjala i boja.

Deca i mlade sluškinje nosili su grimizne chime i žuti jeogori. Neposredno po udaji, devojke bi nosile zeleni jeogori i crvenu chimu, a iste boje i danas se nose kada se slave nacionalni praznici. Starije žene nosile su zagasitije boje, poput smeđe, oker i plave.

Boja je ključ. Bojom se hanbok poigrava, njome se ističe i sa njom dobija svoje puno značenje. Oni koji se bave izradom hanboka vole da kažu da je boja ono što korejsku odeću čini težom za nošenje. Ne možete tek tako nabaciti na sebe bilo kakvu tkaninu.

A estetika tkanine podrazumevala je i da se haljina doživljava kao platno. Oslikati je takođe je imalo duboke korene u filozofiji

BUDI MODERAN

i simbolici. Najčešće su prikazivane četiri svete životinje: zmaj, feniks, kornjača i kirin, mitsko stvorenje. Pored njih, na hanbocima su živeli ždralovi i leptiri kao simboli dugovečnosti; hrizanteme; orhideje kao simbol prijateljstva, kajsija za hrabrost i plemenitost, bambus kao simbol integriteta, lotos čistote, a grožđe plodnosti.

LEPOTI HANBOKA DOPRINOSI I ČINJENICA

prirodnih materijala, što praktično znači da se može nositi preko čitave godine. Ukoliko je skrojen od materijala u čiji sastav ulaze biljna vlakna poput kineske trave ili konoplje, on bude prozračan. Zbog toga tokom leta rashlađuje, iako pokriva skoro celo telo.

Sa linijama se nosi u proleće i jesen, bez linija u leto, a postavljen vunom u zimu.

Postoji poseban hanbok za prvi rođendan (saek dong), a kada dođe do venčanja mlada nosi wonsam, a mladoženja gwanbok model hanboka.

Hesun Li je dizajnerka koja je uspela da hanbok vrati u modu kroz inovativni rad koji spaja različite žanrove kao što su balet, orijentalno slikarstvo, film, ali i 3D videosnimke. U Evropi, njena kolekcija bila je prikazana u muzeju Luvr tokom izložbe DA SE IZRAĐUJE OD

pod nazivom „Koreja sada“ (Korea Now Exhibition, 2015--2016). Njen rad umetnici i kustosi ocenjuju kao umetnički dok eksperimentiše sa tim kako pokret odeće može da bude u uzajamnom delovanju sa balerinama ili kako slikari mogu da uhvate pokret i teksturu u samo jednom potezu.

U njenom radu evolucija se povezuje s večnošću. Kažu da nositi ili posmatrati kreacije Hesun Li znači svedočiti evoluciji korejske tradicionalne nošnje od najstarijih vremena do danas, u skladu sa autorkinom idiosinkratičnom vizijom i kreativnom snagom: komadi bezvremene forme i elegancije. Ona kroz ovaj komad odeće pripoveda priču o načinu na koji Korejci pristupaju prelomnim vremenima -- snažno i dostojanstveno.

Svuda u svetu nasleđe formiraju ljudi koji

Tek od pre nekoliko godina hanbok je počeo da dobija više nego zasluženu pažnju i inspiriše modne magove, od Diora i Karoline Erere, do Armanija i Prade

79

žive u zajednici i dele kulturu, okruženje i životni stil. Hanbok je primer nasleđa kulture oblačenja. Tradicionalni i moderni hanbok treba posmatrati iz kontinuirane perspektive. Male stvari kao što su rublje, dužina odeće i proporcije, izražavaju filozofiju životnog stila korejskih predaka. Ova odeća je usađena u život korejskog naroda 5.000 godina. Materijali, boje i dizajn hanboka su tkana filozofija, koja prihvata prirodu kao deo života i živi zajedno sa njom. Napravljen od materijala iz prirode i boja koje su došle od prirodnih pigmenata, moderni hanbok je zadržao suštinu te filozofije, ali je poboljšao funkcionalnost i udobnost.

I u modernoj Koreji ljudi se okreću hanboku za posebne prilike u životu, kao što su venčanja. Tada ne oblače svakodnevnu odeću, već jedinstveni hanbok, napravljen po meri, tako da vodi računa o kretanju onog ko ga nosi i bude prilagođen njegovom telu. Taj izbor pokazuje da moderna korejska žena vidi hanbok kao način samoizražavanja, na koji slavi lepotu, ističe Hesun Li. Korejci govore da odeća daje krila onome ko je nosi. Komad dobro izrađene odeće, napravljen s ljubavlju, kako dizajnerka voli da kaže, može vas učiniti srećnim. Što je i više nego dovoljno za komad tkanine.

®

MIRIS I UKUS

80

AVOKADO magična aligatorska kruška vokado je jedna od najhranljivijih namirnica u prirodi.

Naziv avokado potiče od astečke reči ahuacatl, u prevodu „aligatorska kruška“, zbog njegove grube kore.

Međutim, ono što su i drevni narodi znali jeste da ispod grube spoljašnosti avokado krije pravo ukusno bogatstvo.

Postoji čak 80 vrsta avokada. Poreklo vodi iz Srednje i Južne Amerike. Legende Maja kažu da je avokado davao magične i mistične moći njihovim princezama.

Avokado ima prijatan, bogat i neutralan ukus, te je idealna namirnica za pripremu mnogih slanih i slatkih jela. Ulje avokada ima široku primenu u kulinarstvu, gde se često koristi umesto putera ili maslinovog ulja, ali i u kozmetici za negu kose i kože.

Energetska vrednost 100 g avokada iznosi 160 kcal. Od toga sadrži 2% proteina, 14,6% masti i 8,5% ugljenih hidrata.

Izvrstan je izvor bakra (0,2 mg, što čini 22% RDA), dobar izvor kalcijuma (12 mg, što čini 12% RDA) i magnezijuma (30 mg što čini 10% RDA).

Od vitamina, dobar je izvor vitamina C i vitamina B kompleksa.

Brojna su lekovita svojstva avokada. Zbog kvalitetnog sastava masnih kiselina, avokado povoljno utiče na rad kardiovaskularnog sistema i snižavanje holesterola. Avokado je bogat i kalijumom, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska.

Avokado sadrži sastojke koji štite od raka dojke i prostate, a pomaže i kod bolesti očiju. Zbog visokog sadržaja vitami-

A

na E, štiti kožu i moćan je antioksidans, a odličan je i za dobru probavu.

Avokado se koristi zreo, a njegovu zrelost možete utvrditi ukoliko ga uzmete u ruku i lagano stisnete. Nezreli avokado biće tvrd, zreli će biti blago mekan, dok će kod prezrelog avokada nakon pritiska ostati blaga udubljenja. Ukoliko kupite nezreli avokado, dovoljno je da ga ostavite na sobnoj temperaturi od tri do pet dana.

®

Guacamole sos l 1 zreo avokado l Pola glavice crnog luka l 1 čen belog luka l Sok od jednog limuna l Malo bibera i soli Proradite sve sastojke u blenderu dok ne dobiju kremastu strukturu.

Sirove specijalitete sa avokadom možete probati u restoranu Zdravo živo.

Zdravo živo – Raw food & juice bar Jurija Gagarina 14 lj, naselje Belvil Tel: 064 90 30 500 Facebook: Zdravo Živo Instagram: zdravozivo

81

Sve tajne neuromarketinga Zorana Mišković, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka, zajedno sa Aleksandrom Tošovićem iz kompanije Avon, jedne od članica Američke privredne komore u Srbiji, napisala je rad o neuromarketingu, koji je bio prva tema predavanja u okviru sada već četvrtog ciklusa programa AmChamps

Danas sve veći broj kompanija u svojim svakodnevnim aktivnostima koristi „tajne“ neuromarketinga. Tako je i sa kompanijom Avon, ali i mnogim drugim.

One kroz različite stimulisanse neuromarketinga deluju na ponašanje svojih korisnika. Jedan od njih naziva se „kontrast“. Ovaj stimulans je poznatiji kao efekat „pre-posle“, a naročito se povezuje sa današnjim blogerima.

KROZ BROJNE TUTORIJALE O KORIŠĆENJU PROIZVODA (ŠMINKE, KREMA I DRUGIH

orana Mišković jedan je od 22 studenta Beogradskog univerziteta, učesnika četvrtog ciklusa jedinstvenog mentorskog programa Američke privredne komore u Srbiji AmChamps – Mladi lideri promena. Student je Fakulteta organizacionih nauka, a već od prve godine bila je deo različitih organizacija i projekata. Razlozi njene prijave za ovaj program bili su brojni – sticanje novih znanja, učenje kroz praksu, obogaćivanje radne biografije i otvaranje mogućnosti za prvo zaposlenje. Program je ispunio njena očekivanja, a za šest meseci dobila je prijatelja za ceo život i upoznala izuzetne pojedince sa kojima će vrlo verovatno nastaviti druženje i kada se program završi.

Z

NJEN MENTOR TOKOM TRAJANJA PROGRAMA JE ALEKSANDAR TOŠOVIĆ IZ KOMPANIJE AVON, JEDNE OD ČLANICA AMERIČKE PRI-

Za Aleksandra program AmChamps je prilika da razmeni nove ideje sa studentima i upozna kolege iz drugih kompanija. U nastavku možete pročitati Zoranin i Aleksandrov zajednič-

VREDNE KOMORE U SRBIJI.

JASNO JE DA NEUROMARKETING NE POZIVA DIREKTNO NA KUPOVINU ODREĐENOG PROIZVODA, VEĆ SE RAZLIČITIM METODAMA „IGRA“ SA SVEŠĆU I PODSVEŠĆU KUPACA

ki rad o neuromarketingu, koji je bio prva tema predavanja u okviru sada već četvrtog ciklusa programa AmChamps.

Neuromarketing, o kom smo imali priliku da saznamo više u okviru edukativnog programa AmChamps, te da nakon predavanja proučimo praktične aspekte i pronađemo primere njegovog korišćenja, jedna je od najaktuelnijih tema današnjice. Upravo zbog toga, o njemu danas postoji mnoštvo različitih teorija, ali je za sve njih zajednička težnja da se svakom pojedincu podsvesno pošalje poruka koja će u njegovoj svesti stvoriti potrebu za određenim proizvodom, čak i ako ona u osnovi nije ranije ni postojala. Zato je i suštinsko pitanje koje ova oblast marketinga izučava – da li postoji „Buy button“ u mozgu kupaca?

SLIČNIH PREPARATA), blogeri počinju od toga kako su izgledali pre upotrebe proizvoda, a onda i kako izgledaju sada, nakon određenog vremena njegove upotrebe.

Kroz taj efekat „pre-posle“ u podsvesti potrošača rađa se osećaj da će i sami tako izgledati ukoliko počnu sa njegovom primenom. Možda je još važniji onaj stimulans koji se vezuje za emociju. Emocija je zasigurno ono što stvara suštinsku razliku između onoga što zovemo proizvod i onoga što zovemo brend. Postoji mnoštvo različitih načina da se to postigne. Avonovi katalozi su ispunjeni različitim primerima tog tipa. Jedan od njih je kontakt očima samih modela uz određenu emotivnu poruku.

Tokom predavanja i kroz rad na ovom zadatku zaključili smo da se neuromarketing neretko povezuje i sa oblikom manipulacije. Jasno je da on ne poziva direktno na kupovinu određenog proizvoda, već se različitim metodama „igra“ sa svešću i podsvešću kupaca. Sa druge strane, mi smatramo da neuromarketing svim brendovima pomaže da na jednostavniji način i preciznije komuniciraju sa kupcima.

BEZ OBZIRA NA SVE, JEDNO JE SIGURNO I ZAJEDNIČKO ZA SVE PRISTUPE U MARKETINGU

– kupac je uvek najbitniji, a neuromarketing je samo novi metod kojim se baš svaki kupac stavlja u središte zbivanja.

®

82

KAKO SAM DOVDE STIGLA

NatašaMiljković Novinarka Javnog servisa

PRVA SREĆA – UČITELJICA Moja prva sreća bila je u tome što sam imala divnu učiteljicu Sofiju. Ona je jednom primetila da vrlo lepo pišem. Pisala sam o nekom suncu na horizontu i njoj se to mnogo dopalo. Posle toga, posvećivala mi je specijalnu pažnju na svakom pismenom.

Možda ja i nisam tako lepo pisala, ali sam uz nju počela da verujem da ipak imam neki talenat. Na kraju četvrtog razreda, kada je pokušavala svima da nam predvidi životne puteve, rekla mi je da ću biti novinar. Meni to, tada, nije padalo na pamet. Ali, eto, poslušala sam je. To je ta prva sreća.

DRUGA SREĆA – BEOGRAĐANKA Druga sreća dogodila se četiri godine kasnije kada sam se zaglavila u liftu. Bila sam na raspustu posle prvog razreda gimnazije i poželela sam da malo radim tokom leta. Sa najboljom drugaricom krenula sam na Radio Studio B u legendarnu emisiju „Prekobrojni čas“. Međutim, nikako nismo mogle da skontamo kako da stignemo do 22. sprata Beograđanke pošto je lift imao samo 21 dugme. Posle nekoliko vožnji gore-dole, montažer Vidoje Veselinović je rešio da nam pomogne, samo što nas je, umesto da nas vodi na radio, odveo na televiziju u tada veoma poznatu emisiju Teenage TV. Možda nisam stigla tamo gde sam krenula, ali Vidoje je bolje video kuda treba da idem. Tako mi to danas izgleda.

RTS Kasnije sam otišla na RTS, tu sam već 13 godina, broj je malo baksuzan, ali verujem da je i to sreća.

Moja sreća bila je u ljudima. Čvrsto verujem da svako od nas ima bar dvoje ili troje ljudi bez kojih ne bismo postali to što jesmo šta god da smo.

Neki od ovih ljudi koji su me doveli dovde više nisu živi i mnogo mi nedostaju. Ovo je moj intimni način da im zahvalim. Ali ima još nešto: svaki put kada uđem u lift RTS-a pažljivo tražim ima li u njemu izgubljenih devojčica koje traže svoj put. Možda ću nekoj ta sreća biti ja.

NEŠTO IZMEĐU – OBRAZOVANJE Kad sam bila u pubertetu, čini mi se da nisam imala mnogo sreće. Promenila sam tri škole i ni u jednoj se nisam našla, ali zato jesam na fakultetu.

Dečko u kojeg sam bila mnogo zaljubljena bio je odličan student i ja sam htela da budem bolja od njega. Osrednja u školi, na fakultetu sam zablistala. Bila sam među najboljim studentima na FPN-u, a kasnije sam specijalizirala Teoriju i praksu demokratije na AAOM (koji više ne postoji) i magistrirala u Rimu na La Sapienza Universita. Imam diplomu iz upravljanja državom, samo da se zna.

TREĆA SREĆA – BK Treća sreća desila se ponovo posle četiri godine. BK TV tražila je nova lica, ja sam se prijavila, a ni dan-danas ne znam zašto su među 5.000 ljudi primili baš mene. Pitala sam kasnije i Tijanića i Srđana Đurića, ali to što su mi odgovorili nije mi delovalo ubedljivo. Bila sam stidljiva, nesigurna i ne baš preterano stilizovana osamnaestogodišnjakinja, danas me sigurno ne bi ni primetili na nekoj sličnoj audiciji. Meni se nekako baš čini da sam primljena jer sam opet imala sreću da u komisiji imam njih dvojicu. Njihovo prisustvo tog dana promenilo je moj život zauvek. Da ne pričam o tome koliko sam sreće imala jer sam radila sa ljudima koje cenim i od kojih sam imala šta da naučim.

Jednom sam imala sreće i zato što sam dala otkaz na BK, pa me je taj otkaz doveo kod Goce Suše u VIN. Moji najuzbudljiviji životni i profesionalni trenuci desili su se u njenoj redakciji, tamo sam najviše i najbrže učila. Imala sam 22 godine.

Kada sam, davno, krenula na put dovde, nisam ni znala koliko je važno u životu imati sreće. Mislila sam – važno je biti pametan, zanimljiv ili lep, ali slutila nisam da će me dovde dovesti samo sreća da upoznam prave ljude.

NA SRPSKOM JEZIKU

9, Broj

6.

01 l2 Ju 0, j1 Bro

.

2016 Jun

r 2015.

Broj 1, Oktoba

Broj 5, Februa r 2016.

Broj 2,

LA NIK

ta

Br

ita

ns

ko

g pa

rlam

ok

ić

en

a je

in

icija

lim

a EU

na

pr

ot

es

S

HA

tu

LE

pr

AG ’N/

ot

iv

EN

CE

Br

FR

eg

AN

CE

zita

-PR

2.

ES

ju

SE

—

GE

TT

Y

IM

AG

END

RJU

A ZA TEST

NJU

JOR

K TAJM

S

SELMAN

u Indiji.

Uprkos ustavom

6

Kin

/15

8:3

sti, pritisak

Ko li

o propadaju snovi

PLANETA

sredine ne

Zašto dozvolja vaom bogatstvu Indijkam arktičk a da rade. krajnjeg severa Neke koje su podigle Zagreva nje glas platile ke je energets su veliku cenu namamilo otkrili i Rusiju. Ali kompanije negostoljubivo su krajnje STRANA 8 okruženje AM

ko ti a crta novi to Put se b pi le svil adne vrednosnje Eki rzmn d e, ali Gube li zap ost u svetu? ni partneri, pa o oge države, je nautajuGr Pda lipos riku Peking ima sve enzab SSSR-a. Ali pljee čnik jačanj svoju privlačn ao je vrhundrevn bliski ac kolapsomviziju jeodno ijeuh– la rinutije a decen n dn

SVET

ički

m

et

ež

. St

at

ua

Če

rč

ila

na

do

m

ak

rp H kriv e ko arva ih jo m H k ot Oba la na edni se ds Pre

og

7_ je a žrt 95ogo 10 pitom , mn ogo 8 mn NA STRA

sa

DIZAJN

AM

garantovanoj /29 12 jednako

u NA rk nje SL va oca Njujo na g OV 1 li AS utoNASLO u ei STRAN og VNA ko .

NA .indd DAN posta re” o p tn enih Hus nijs riju AA6SVET NA da 0x50STRA vi su célèb atn odsu ađ aka iz ke isto RAN DA NA Slono “cause otinja kao tunettesu_5 i i on ov ET ud:vig ovc SV er inog a pr ju Bar vela enilao ST novi vanje živ HolivDEiCzlik za Nev bam sam bici je od prom čita T teć Spasa vljeno , preNY me O a pi a am ja ga rd i š nije va RS dra pra S

ANDREA

SVET DANAS.

BRUS ZA

NJUJORK

TAJMS

STRANA 5

8:36

9/15

12/2

nda

d

SVET DANAS

1

Slonovi u Mjanm aru ostaju bez posla Zbog

0.ind

50x5

ka om Putanje DEC poTursk u od isa svile. SaN Zapada dostig Istorija posled i uspon S NYT ri ju daci m iBIZNIS svojim ostali pova 7_R jorkSTRANA napori dai diktatu Globalni uticaj vrednosti neizbežan? njeni 1095 m zemlj br3zistvom promena ama koje leže et poika oživi u drvnoj nih aZAJNbogat ka revanšizmu ljanja laem, o tržišt stare bez industriji, sv razmiš DI do trgov blizu zagrljaj zapad tarizma, zaokret Rusije brojneom je nnKina enh re načinu nezapo je & aračke zaRestora ilj putev e NO ka e izaziv brinu lagodn zemlj postala problem slenost je da ad Ban g dodira STI a G je snažan partner. će akogeopo da laNOSTposta ak kineskog autori – protivteža su tom ” ici za vredne LIČ formusu ji k id, om, glihade znač ljudsko Ali radnike – da naruče zn ET litičke ših e mogure lik slonove. Toliko islama lina nla u San nj dn larolekazavis up ne je S ioMušterij UM eh IS moćn o jebri pojedu NA vi ni a sk ija ešod odmora nije radikalnog kov mer Žize od najlep a, da ndupotrese, jer se biog j usple ZN partn DA no dobro za njih hranu, nji p A svo Posi i iki po et tv razv na siplate sretnu ET neera STRANA STRAN A zit a u, a da zo Jed sveta ost el e umje žr za A 22 i& BI aš tu aš” i seFrancisk 7 3 eg SV apr gu a V NJA rnu se10le nekol eričk sovuVAC “Kal a pris “Kal ima 10 Br žen je uporn16 oruđ ao ija AN OVA ističk baš nikoga al R ipre STRANA za PUT st sm d to iko da dugu RANA je am t” Ko NOi suovi nem cija, ortist ANA š tur ja po mik ST ba pi m rt an ST što os N ril a nk Ne he m uto u n ln na sp R - po . N as vo tnici ije i e za rad gl Poš og sa će a ST fil prT I DIZAJN NOVAC & BIZNIS nako je osta j pret a umeren Meka rašivi pu relikv ijskoj budu moć jihov dnom UMETNOS oš o do zb i okre im vre ta vlja ke ažu m ust Štadoba NAUKA lo dina la d“sanam inauticaNajbolj lo nađu a ve ik nam st i Saud Ne iza se se mračno če jedan u da va go g će op ćn sko slatke, do bi etn la ns e sl na cs .aviokom dil kaže gu pla že NA 23pande su lju goa panija le dugo em je ost obRumun mo o Donal pra pros o &istiDIZNAJN h 17 a done je nva o um ivni Crvene zu da ći 15 ji RA na ta n ekstr se prik ho du Trampu zne alskfilmasistražuje . e. i veja ka ta nesna viso Novi A manje OST log brijiETN pra ji ST vat Puni rvencij apjoskš i no s ko ka an alze romskog m Političk A ra atlo senegka o zao svetu ali ih je sve da im istoriju AN je ino Be hr mu i stil predsed i, kiignorisa AN Arabi u ce UmUM ete, etor desetkovane a st STgRbio ijk u a hrle 24ija h pl nu no obla is S inte ohiji, iarEUkokjeonje kood ničkog HR 3. kandid i h š kše Životinje su čk a je ber rek - ata liči na njegov 196 del ropstva slav u pork lja e šuma i bolestim NA st o, ao eutsplsija eavi imSTRANA na Ste 5. do ebSa nd oRAn NANA6 3 poslovn U stival like eDi nestankom se em Met uš d STRAN ima, pa a ST st njihov20 tr us zeja DA i stil a, u ji sv, b sp putvrmam od 194 o sve je ukmu Fe e ob sk Vil A9 STRANA 16 je ii uST STRA g sv aaRko mu na zdisl ET š nik SV RA ira RANA toa dr od ET sv lijan kakočel ba sterda dizajn NA ST SV u goadičist k retn i Sirij rziju ge ita svi da je Am 3 Bo e je e dvero ku alo p lizam reta rb Ddžruihristu Ira se že Ta kođ e i kat nij ob lo poljo a pr ter ka ays.rs od am UMETNOST tu a ljaju ita ok pos otiv rita je d leg & DIZAJN zi rb Jeda priv an av ap p qatarairw la Um Meta Dejmo a B koji sna bo av dst lni k ičkih bran n vr redn žnih k , naBIZ ponovo na lu aj na a re ra list a koji i po lo glas ika NIS NAUKA & zadatkPa izm nalda e ASna se TEHNOLO u Od gađ du, a Kin ku p libDAN GIJA na obra ba n an gr Do avio Najbo I u Marsov n faš d pr jez đu Vulkan u moru u T acioi uspo a retorikaću i porast do apa ivn isto SVE kom lja tipa. To cu igra pametn koji dom ju ze statu čki se in nije gluma dustogodaj n aln antsk Belu ku a širomti na pa man sade lekar mlju s onih lja k Jedna od Z sert om vere Gli ob SvSTRANrij najveći Au22 e men svet nija m , ret i za e ave gazi japlanete leži na h tajni ji pore aslin a i advopod A lisk ak kih Antiimigr leđ je vi u trc ih pok sta re u a še dnu. Naučni z ST e ka ka Pr a slatk onih rani razotkrivaju B ubit listič Trampnalističkbuardilai su a ci je oiz RA ko bi ta STRANA h pi revi vođa im pi koji NA 15 dobi nacio e proi Ig sveg su i g pu ćim okre ća rop oč 3 su ni 7 dira či o li Ev uNA ti p ću ju pl zato a.

RA jene ek ičke 5 eo

po

lit

lo osta a vo p lizm Koesodaakmeknta o je on r d ve Kak štei fu p 21. žarialn veti lob ži i g re tn e p ra eć sle a n Po ožd m ob

uz

SV

ST S Riju al oj lit i, A NA i u ud a pr po st AN DA m igre ica, zbog đeno R ble jske dm ti i ga ST Pro pi o se d pa ta, za zika

ET

ra sa Olimkolik . G nkro ru ne tovi ba a i vi go ize, al kr imin kr

20 15 .

ES

la

Prkosne žene na radu

en

Nov em bar

ette_

vign

DŽO

qata ra

irw ays.r s

HR

AN

Prin A stva c nord ra no ijs ke

an mor ove aju da ST RA NA

Re ne vo kuhi i po Re džep kral urba novo jevs nje i ne je os zatv tvo fa rm mišl ara jav “Nom e a ST u” RA kao NA deo 23

Š HA

NER

/TH

E NEW YOR

K TIM

ES

9

LIČ

NO

Idri s

ST

I

Elba Sv es afrič tra ni igra “N kog glum brut etfli go alno ac ksa” spod u ul oz ST ara ra i RA NA ta u hi tu 18

Svakog mesesca uz

All the News That's Fit to Print