Original #3 by Original Magazin

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE Knjige koje su nas formirale

ISTRAŽIVANJE ORIGINALA Koliko da verujete Vikipediji

UME LI ONLAJN RIZNICA ZNANJA DA PREVARI

PIŠU PROF. NEDA TODOROVIĆ I MIA UZELAC

O IGINAL MAGAZIN BROJ

D E C E M B A R 2 0 1 5.

CENA

199 RSD

EKSKLUZIVNA ISPOVEST

SER RIČARD BRENSON Vizionar. Inovator. Humanitarac.

VODIČ KROZ MUZEJE, MALALA JUSAFZAI, PETNICA, BRANISLAV TRIFUNOVIĆ, STRAWBERRY ENERGY, BEKA SAVIĆ, IVAN LALIĆ, SLAVIMIR STOJANOVIĆ FUTRO...

SADRŽAJ

O IGINAL MAGAZIN 41

PRIČA S NASLOVNE STRANE KO JE MLADI UMETNIK ČIJI JE RAD UKRASIO TREĆI BROJ ORIGINALA

EX CATEDRA KAKO SU NAM TEKLI STUDENTSKI DANI ZA ORIGINAL GOVORE VOJIN ĆETKOVIĆ, ZORAN PANOVIĆ, JELENA ĐOKOVIĆ, SLAVIŠA PAVLOVIĆ, DEJANA MOMČILOVIĆ...

ODBACI APATIJU

VELIKO PITANJE ŠTA STE NAUČILI OD SVOJIH RODITELJA?

TEMA BROJA Gotovo da nema studenta koji za seminarski - pa i diplomski - rad nije štrpnuo nešto sa Vikipedije, najveće onlajn enciklopedije znanja. Ali koliko je ona stvarno pouzdana kao izvor? Za naučne i studentske radove, za medije? O tome su za Original pričali i studenti, ali i urednici popularnih domaćih sajtova...

DOSIJE ORIGINALA DIGITALNI HAMLETOVCI: KAKO NAPRAVITI PRAVE IZBORE U ŽIVOTU

NAJČUDNIJI HOTELI

(POP) KULTURA

54 24

ČITAJ SLOBODNO KNJIGE KOJE SU NAS FORMIRALE

EKSKLUZIVNA ISPOVEST SER RIČARD BRENSON, VIZIONAR I OSNIVAČ VIRGINA, U EKSKLUZIVNOM RAZGOVORU ZA ORIGINAL OTKRIVA TAJNE SVOG USPEHA I DAJE SAVETE MLADIMA KAKO DA UĐU U SVET PREDUZETNIŠTVA

IKONA MALALA JUSAFZAI, DOBITNICA NOBELOVE NAGRADE I NAJHRABRIJA DEVOJČICA NA SVETU

SVE NAŠE POBEDE STRAWBERRY ENERGY, TIM MLADIH LJUDI KOJI MENJA PLANETU NABOLJE

36 HEROJ

STIL ŽIVOTA MODNI MAG IGOR TODOROVIĆ

BRANISLAV TRIFUNOVIĆ, GLUMAC, PRODUCENT, REDITELJ, AKTIVISTA I HUMANITARAC, O PREDSTAVI „BETON MAHALA“ I BUNTU

VODIČ KROZ ORKESTAR

NACIONALNA GEOGRAFIJA IGOR MAROJEVIĆ: ESEJ O ZEMUNU

FIKTIVNI HEROJI

MIRIS I UKUS

SARADNICI Za Original će redovno pisati najpoznatiji i najpozvaniji srpski novinari, pisci, autori, dramaturzi... Ali i studenti. Predstavljamo vam neke od saradnika u ovom broju časopisa

MARINA TODOROVIĆ

IGOR MAROJEVIĆ je

VELJKO MILADINOVIĆ

je apsolvent Fakulteta

jedan od najpopularni-

je jedan od najboljih no-

političkih nauka i zago-

jih srpskih pisaca i bez

vinara mlađe generacije.

vornik - što se iz njenog

sumnje najbolji prevo-

Studirao je politikologiju

prvog teksta za Original

dilac hispanoameričke

na Fakultetu političkih

jasno vidi - američkog

književnosti u našoj zemlji.

nauka, a da je nesumnjivi

pristupa novinarstvu koji

Diplomirao je srpski jezik i

talenat nasledio od oca

se zove „New New Jour-

književnost na Filološkom

pokazalo je i njegovo

nalism“, a koji predstavlja

fakultetu u Beogradu. Prva

prvo zaposlenje - u NIN-u.

nastavak tradicije gonzo

novela, „Obmana Boga“,

Nakon toga bio je novinar

novinarstva iz 20. veka.

objavljena mu je 1997.

i urednik u dnevnom listu

Honorarni je saradnik i

godine. Za roman „Žega“

Press, a već tri godine

časopisa Vodič za život, a

dobio je nagradu „Stevan

je reporter Nedeljnika.

praksu je sticala u čuvenoj

Pešić“ i nagradu iz fonda

Zadužen za intervjue,

emisiji „Utisak nedelje“

„Borislav Pekić“, a za

velike teme i istraživanja.

sa Oljom Bećković, kao

knjigu eseja „Kroz glavu“

Dobitnik je i nagrade za

i u Nedeljniku, gde joj je

nagradu „Desimir Tošić“.

najbolju reportažu na

već objavljeno nekoliko

Član je Srpskog i Katalon-

Međunarodnom festivalu

tekstova.

skog PEN centra.

reportaže „Intefer“.

Impressum Osnivač Fondacija Novak Đoković Direktor magazina Jelena Đoković Pomoćnici direktora Aleksandra Radujko i Nebojša Mandrapa Izdavač NIP Nedeljnik Glavni i odgovorni urednik Marko Prelević Grafički urednik Miloš Sinđelić / MaKista Urednik fotografije Igor Pavićević Izvršni urednik Miljana Nešković Lektura Sanja Savić

MARINA DULETIĆ

BRANKO ROSIĆ je zame-

MARKO PRELEVIĆ je

zaslužna je što su mnoge

nik glavnog urednika Ne-

glavni urednik Originala i

strane ovog broja Origina-

deljnika i - od proleća ove

odgovorni urednik Nedelj-

la lepo dizajnirane. Lepša

godine - pisac, nakon što

nika. Počeo je karijeru u

polovina dizajnerskog

mu je izašao prvi roman

Večernjim novostima, gde

dueta MaKista, Marina

„A tako je dobro počelo“

je radio kao novinar i re-

je studirala slikarstvo na

u izdanju Lagune. Završio

porter i jedne godine bio

Fakultetu likovnih umetno-

je Mašinski fakultet. Ure-

proglašen i za najboljeg

sti, gde je najviše radila

đivao je brojne domaće

honorarnog saradnika,

u tehnici ulje na platnu.

časopise, a tekstovi su mu

a potom je bio i urednik

Danas eksperimentiše

izlazili čak i u novinama u

nedeljnog izdanja u dnev-

sa digitalnim printovima i

inostranstvu. To nije novo

nom listu Press. Završio je

kombinovanom tehnikom.

za njega, pošto ga je kao

najugledniju školu u Crnoj

Art-direktor je u nekoliko

mladog muzičara čuveni

Gori, Gimnaziju „Slobodan

onlajn i štampanih časo-

NME, najuticajniji muzički

Škerović“ u Podgorici, i

pisa, a kada se ne bavi

časopis svih vremena,

studirao novinarstvo na

dizajnom i umetnošću,

intervjuisao još osamde-

Fakultetu političkih nauka.

pazi na svoje dve omilje-

setih godina.

ne mačke, Garija i Avu.

Redakcija Veljko Miladinović, Branko Rosić, Zorica Marković, Jelena Paligorić, Željko Pantelić, Aleksandar Apostolovski, Draža Petrović, Slobodan Maričić, Mihailo Medenica, Vladimir Bogdanović Kontakt original@nedeljnik.co.rs Marketing Jelena Jevtić jelena.jevtic@nedeljnik.co.rs Štampa Rotografika Subotica Generalni distributer Štampa sistem ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628 Magazin podržala Direct Media

PRIČA SA NASLOVNE STRANE ■

L U K A D R O B A C , S T U D E N T S L I K A R S T VA N A F A K U LT E T U L I K O V N I H U M E T N O S T I u Beogradu, osmislio je naslovnu stranu trećeg broja Originala, ali ne samo nju - još jedna njegova ilustracija prati i naš dosije o „Digitalnim Hamletovcima“. Luka je završio Srednju školu za dizajn u Novom Sadu, gde je shvatio da voli ilustraciju, lepa slova i dobre ideje. „T R U D I M S E D A O VA I N T E R E S O VA N J A SPOJIM NA JEDAN ZANIMLJIV NAČIN ZA K O J I M J O Š T R A G A M “, kaže Luka, koji je nedavno dao i svoj prvi intervju, za sajt „Sedmica“ koji okuplja kreativce. „Imam uzore“, rekao je Luka. „Moram ih imati, jer bavljenje dizajnom i ilustracijom zahteva od vas da stalno pratite šta se na tim poljima oko vas dešava. Kada to radite, nemoguće je da ne naiđete na nešto što će vas oduševiti i naterati da kažete ‘Wow!‘. Neki od mojih uzora aktivni su i danas, dok su drugi već odavno

završili svoju karijeru. Kada je ilustracija u pitanju, Huga Prata smatram velikim uzorom. Tu je takođe i Gendy Tartakovski (kreator Dextera, Samurai Jacka i mnogih drugih crtaća). Njega zaista smatram za genija, jer su njegov stil i rad jedinstveni i predstavljaju bit ilustracije. Ali, uzor ne treba bude neko čija ćete dela direktno kopirati, već treba da pronađete šta je to što vas u njihovom radu toliko oduševljava, a onda primetite kako oni rešavaju probleme na koje nailaze. Pogrešno je misliti da uzori moraju biti poznati umetnici.“

ON JE IMAO I SAVET ZA SVE ONE KOJI TEK POČINJU DA SE BAVE DIZAJNOM I ILUSTRACIJOM. „Nikad nije kasno. Lepota ilustracije i dizajna upravo je u tome što je toliko stvari prepušteno vama, i ne postoji škola koja će vas naučiti više nego što vi sami možete. Oni zahtevaju od vas da neprestano radite na sebi i samo radite. Crtajte, stvarajte, i obavezno čitajte knjige koje će vam bar malo približiti pravo značenje dizajna. U karijeri ilustratora i dizajnera ne postoje prečice, i što pre to shvatite - brže ćete napredovati. I najvažnije, nikada nemojte da se razočarate u svoje radove. Možete da mislite da su loši ili da ne valjaju, ali nikad se nemojte razočarati u njih. Jer to će vas obeshrabriti i uplašiti. Ako već neko vreme crtate, samo pogledajte svoje stare crteže i uporedite ih sa novijim. Zasigurno ćete primetiti razliku, i nema ničeg što će vas više motivisati od toga.“

ODBACI APATIJU

Z E M L J A Z O V E VA Z D U H

KOLIKO JE DRVEĆA NA PLANETI

ove procene kažu da na čitavom svetu ima oko tri biliona stabala. Brojka do kojih su došli Tomas Krauder sa Jejla i njegove kolege, a koja je objavljena u časopisu Nature, osam je puta veća od onoga što se mislilo ranije. Najzanimljivije čitaocima je kako se došlo do ove brojke Krauder i njegov tim kombinovali su podatke do kojih su došli istraživači na terenu sa satelitskim fotografijama koje su „češljali“ nekoliko meseci. Šta ovo znači za ljude, pošto na jednog čoveka dolazi čak 420 stabala? Ne treba biti previše optimističan, upozorava Krauder. „Mi jednostavno opisujemo stanje globalnih šuma kako bi naučnici mogli da se ravnaju po tome, i kako bi oni koji odlučuju znali kakvu planetu treba da ostavimo svojoj deci.“

TRENDOVI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI

OD UBERA DO SOFTVERA

utomobilska industrija je usred snažne evolucije, sugeriše novi izveštaj KPMG-a „Ja, moj auto, moj život“. Trend porodica sa dva automobila će verovatno oslabiti, a argumenti koji idu u prilog posedovanju automobila postaju sve slabiji. Zato preduzeća koja se bave pružanjem usluga kola-na-zahtev, kao što su Uber ili Zipcar, nude vrlo uverljive alternative vlasništvu nad automobilima, naročito u urbanim sredinama. S druge strane, dok zrela tržišta postaju zasićena, nova tržišta su u nastajanju. Istorija nas uči da kada se ljudi popnu do srednje klase, oni kupuju automobile. U Kini, Indiji i Africi južno od Sahare, milioni, ako ne i milijarde novih kupaca stižu do tog momenta. Ali budućnost verovatno neće izgledati kao prošlost, jer baš kako se ovi novi kupci spremaju da otvore svoje novčanike, nove alternative vlasništva nad automobilima se pojavljuju i privlače pažnju. IZBOR: ublažiti kompleksnost ili izgubiti mušterije. Neka skuplja vozila sada imaju više komandi nego borbeni avioni, a preterana kompleksnost mnogo podiže troškove proizvodnje i usporava lansiranje novih proizvoda. Vrednost automobila sada leži u softveru i elektronici, tj. u tome koliko dobro oni rade zajedno.

ODBACI APATIJU

I S T R A Ž I VA N J E

FON I PRIVREDNA KOMORA SRBIJE AKADEMIJA ZA MLADE MENADŽERE

o 9. decembra u opštini Vračar i Privrednoj komori Srbije, pod pokroviteljstvom organizacije ESTIEM LG Beograd, sa Fakulteta organizacionih nauka, održava se Akademija modernog menadžmenta -- tradicionalni seminar o preduzetništvu koji nastoji da mladim i ambicioznim ljudima pomogne da dostignu svoje ciljeve i osnuju sopstveni biznis. Svi učesnici imaju priliku da prisustvuju predavanjima i radionicama iz raznih oblasti marketinga, finansija i odnosa s javnošću, da upoznaju investitore, razgovaraju sa njima i na taj način im iznesu svoju ideju. Investitori su spremni da podrže ideju za koju smatraju da je dobar poslovni poduhvat. Ovaj seminar je ne samo edukativnog karaktera, već i takmičarskog, pošto će svaki učesnik imati priliku da poslednjeg dana projekta, 9. decembra, prezentuje svoju ideju i kreira biznis plan, kako bi potencijalno osvojio 100.000 dinara kao podsticaj da taj plan i ostvari.

NAJBOLJE ŠKOLE ZA PREDUZETNIŠTVO

he Princeton Review je i ove godine napravio tradicionalnu listu najboljih američkih fakulteta u oblasti preduzetništva. Škole su rangirane po tome koliko pažnje posvećuju preduzetništvu, ali i koliko se lako iz klupa i slušaonica stiže na praksu, volontiranje i na kraju zaposlenje u kompanijama u Americi. Plusevi su se dobijali i na broju individualnih mentora koji rade sa studentima, organizovanju manifestacija poput hackatona, te broju nagrada koje su studenti dobili na raznim takmičenjima.

TOP 10 Prosečna školarina (u US dolarima)

Procenat studenata ovog fakulteta koji su u preduzetništvu

Broj kompanija koje su započeli diplomci od 2010. do 2014.

1. Harvard poslovna škola

58.875

2. Babson Koledž

63.070

100

549

3. Univerzitet u Čikagu

58.760

202

4. Univerzitet Mičigen

57.200

153

5. Univerzitet Northwestern

61.596

172

6. Univerzitet Rajs

51.400

100

7. Univerzitet Brigam Jang

11.280

8. Univerzitet Teksasa

48.832

9. Baruh Koledž

24.795

100

500

10. Univerzitet Templ

40.797

100

126

RANG / NAZIV

ODBACI APATIJU

ITCOIN REVOLUCIJA IZ DIGITALNOG NOVČANIKA

ve revolucije, valjda, počinju velikim potresima. Potrebno je da uvreženi način razmišljanja doživi poraz, da se ogole sve njegove greške i falinke, pa da svetlo pozornice padne na alternativu. Ma koliko ona bizarno zvučala. A bizarno, saznajemo to svakog dana, ne znači nužno nešto loše. Potres o kojem govorimo, a koji će iznedriti čitavu jednu valutu i zapretiti da uzdrma temelje svetskih finansija – a mnogi stručnjaci tvrde da će se to neminovno i dogoditi – bio je potpuno topljenje čitavog bankarskog sistema 2008. godine, koje smo u Srbiji nazvali svetskom ekonomskom krizom, valjda da bismo je razlikovali od srpskih ekonomskih kriza, koje se pojavljuju toliko često da mislite da nikada ne prestaju.

KORISNICI „ČUVAJU“ SVOJ DIGITALNI KREDIT U ELEKTRONSKIM NOVČANICIMA – IMA IH MNOGO NA PLAY STOREU I APPSTOREU, NO NAJPOPULARNIJI SU BITCOIN WALLET I BITCOIN CORE – DAKLE U APLIKACIJAMA NA SVOJIM TELEFONIMA ILI TABLETIMA. KADA DOĐE VREME ZA PLAĆANJE (BILO DA KONOBAR DONESE RAČUN ILI KLIKNETE NA „CHECKOUT“ U NEKOJ ONLAJN RADNJI), DODELJUJE SE JEDNOKRATNA BITCOIN ADRESA KOJA SLUŽI ZA TRANSFER FONDOVA IZ JEDNOG U DRUGI E-NOVČANIK. SVE SE DOGAĐA U ROKU OD NEKOLIKO SEKUNDI; BITCOIN JE TOLIKO BRZ DA ČAK I MEĐUNARODNA PLAĆANJA DOBIJAJU „ALL-CLEAR“ ZA MANJE OD DESET MINUTA Jedni misle da je bitcoin sigurno neka prevara i upiru prstom na brojne sajtove skrivene na ozloglašenom Deep-Webu, koji su isprva i popularisali Nakamotovo čedo; drugi su ubeđeni da je ovo najbolji i najrevolucionarniji tehnološki izum u poslednjih nekoliko decenija; a treći, među kojima je većina nas običnih, jednostavno nemaju predstavu zbog čega se podigla tolika frka. Čak i ako, kao potpisnik ovih redova, učestvujete u neobičnoj igranci -- stanje na mom računu u virtuelnom novčaniku je, na dan kada ovaj broj Originala ide u štampu, 0.00031123 bitcoina. Pad vrednosti bitcoina naveo je mnoge da mu prošle godine proreknu propast. Ali vremena se menjaju. Sredinom novembra, prvi put ove godine, digitalna valuta preskočila je 400 dolara, a na Volstritu se sada klade da će ići još više

Priredio Marko Prelević

BILA JE TO JESEN KOJU ĆE OBELEŽITI GLAVOBOLJE ZAPOSLENIH NA VOLSTRITU i neizvesnost što se utkala u svaki kutak planete; cene nafte su padale, valute poput našeg jadnog dinara su se strmoglavljivale u ambis, a daleko u Japanu, nepoznati kriptograf pod pseudonimom Satoši Nakamoto („satoshi“ na japanskom znači „mudrost“), stvorio je nešto što će sam nazvati „elektronskim sistemom naplate koji je peer-to-peer, bez uplitanja treće osobe“. Dao mu je ime bitcoin i osmislio „blockchain“, pomalo arkansku, dinamičku bazu podataka koja suštinski upravlja razmenom i stvaranjem bitcoina. Od tada, kako se njegova ideja o novoj valuti, jednako pogodnoj za kupovinu na internetu i docnije za onu „pravu“, širila u

ODBACI APATIJU

mejnstrim, kako je postajalo jasno da bitcoin funkcioniše, iako, za razliku od „normalnih“, takozvanih fiat valuta, poput dolara, nema nikakvu vlast koja ga nadgleda, nema regulaciju, nema centralnu banku, razvile su se tri škole mišljenja. Prvi misle da je bitcoin sigurno neka prevara i upiru prstom na brojne sajtove skrivene na ozloglašenom Deep-Webu, koji su isprva i popularisali Nakamotovo čedo; drugi su ubeđeni da je ovo najbolji i najrevolucionarniji tehnološki izum u poslednjih nekoliko decenija; a treći, među kojima je većina nas običnih, jednostavno nemaju predstavu zbog čega se podigla tolika frka. Čak i ako, kao potpisnik ovih redova, učestvujete u neobičnoj igranci – stanje na mom računu u virtuelnom novčaniku je, na dan kada ovaj broj Originala ide u štampu, 0.00031123 bitcoina. Nije mnogo, znam, ali napredujem... PRVI, DA SE VRATIMO NJIMA, recimo, upiru prstom na nenormalne fluktuacije u kursu bitcoina – u novembru 2013. jedan bitcoin vredeo je više od 1.000 američkih dolara, danas se, posle nekoliko meseci tavorenja na oko 200 dolara njegova vrednost popela na oko 400 – te na misteriozni kolaps jedne od najvećih berzi za razmenu bitcoina. Nije to sve: mnogi korisnici prijavili su da je previše lako hakovati digitalne novčanike, a sve je začinio neuspešni (barem kako sada stvari stoje, i teško da će se tu nešto promeniti) libertarijanac Rend Pol, koji je u želji da se dodvori glasačima Republikanske stranke, primao donacije za svoju kandidaturu za sledećeg američkog predsednika i u ovoj novoj valuti. Upravo taj pad vrednosti bitcoina naveo je mnoge da mu proreknu propast – nakon što je propala berza Mt. Gox, odnevši sa sobom u nepovrat 740.000 bitcoina, a valuta zabeležila pad od 58 odsto, mnogi su ugledni ekonomski časopisi i portali nazvali bitcoin „najgorom investicijom u 2014. godini“ – kao još jednoj onlajn novotariji koja se nije zapatila. Ali vremena se menjaju. Sredinom novembra, prvi put ove godine, digitalna valuta preskočila je 400 dolara, a na Volstritu se sada klade da će ići još više. „Sajber novčić će vredeti više od 600 dolara u narednih dvanaest meseci, zbog interesovanja koje finansijske institucije pokazuju za tehnologiju“, ocenila je brokerska firma Wedbush Securities. Kompanija Magister Advisors, cenjena britanska savetodavna firma u svetu spajanja tehnoloških

kompanija, otišla je još dalje: stotinu najvećih finansijskih institucija će u naredne dve godine potrošiti više od jedne milijarde dolara na projekte vezane za „blockchain“ i bitcoin, a on će postati, prema njihovim predviđanjima, šesta najveća rezervna valuta do 2030. godine. Za „blockchain“, koji bi mogao da doprinese sigurnosti i jeftinoći finansijskih transakcija u budućnosti, zainteresovala se i Njujorška berza, gde gospodari Goldman Sachs. BITCOIN JE DOBIO VETAR U JEDRA i od Evropske unije, koja ga je u oktobru definisala kao „valutu“, a ne kao „dobro“, što je dotad bila. Javili su se i Kinezi, koji su osnovali

telefonima ili tabletima. Postoje i „hardverski“ novčanici, koji liče na priveske za ključeve. KADA DOĐE VREME ZA PLAĆANJE (bilo da konobar donese račun ili kliknete na „checkout“ u nekoj onlajn radnji), dodeljuje se jednokratna bitcoin adresa koja služi za transfer fondova iz jednog u drugi e-novčanik. Sve se događa u roku od nekoliko sekundi; bitcoin je toliko brz da čak i međunarodna plaćanja dobijaju „all-clear“ za manje od deset minuta. Možete, naravno, da prodate svoje bitcoine za stari dobri keš, na brojnim platformama za trejd.

Novom procvatu doprinele su kompanije i megastorovi, kao i obični kafići i restorani, koji su omogućili plaćanje bitcoinima. Trenutno takvu pogodnost nudi i najveća kuća na svetu, Amazon, ali i američke podružnice Women‘s Secret i lanac apoteka i supermarketa CVS svoju berzu za razmenu, BTCC, i polako počeli da otvaraju tržište. Kineska vlada je nakon „crnog ponedeljka“ u avgustu ove godine, kada je berza pretrpela velike gubitke, a nacionalna valuta ženminbi sve do intervencije kineske vlade strahovito padala. Nešto poput sveta i Evrope u jesen 2008 – idealno tlo za bitcoin. Ali, mnogo više od toga, njegovom novom procvatu doprinele su kompanije i megastorovi, kao i obični kafići i restorani, koji su omogućili plaćanje bitcoinima. Trenutno takvu pogodnost nudi i najveća kuća na svetu, Amazon, ali i američke podružnice Women‘s Secret i lanac apoteka i supermarketa CVS. „To sve navodi kompanije da ne budu samo puki posmatrači, već da počnu da investiraju“, kazao je Brendan O‘Konor, izvršni direktor Genesis Global Tradinga, za Njujork tajms. Korišćenje bitcoina je relativno jednostavno, i pomalo podseća na plaćanje kreditnim karticama, samo bez, je li, kreditnih kartica. Korisnici „čuvaju“ svoj digitalni kredit u elektronskim novčanicima – ima ih mnogo na Play Storeu i AppStoreu, no najpopularniji su Bitcoin Wallet i Bitcoin Core – dakle u aplikacijama na svojim

LAKOĆA I ANONIMNOST SU, nažalost, pretili da jednu dobru ideju pretvore u poligon za brojne loše stvari. Ros Vilijam Ulbriht, osnivač zloglasnog sajta Silk Road, na kojem se godinama, sve dok mu na vrata nisu zakucali FBI, CIA i svi ostali organi reda i mira, trgovalo drogama i ostalim zabranjenim supstancama, oprao je više od četiri miliona bitcoina kako bi finansirao svoj biznis trgovine drogom. Sve to bacilo je ljagu na bitcoin, koji je običnim ljudima počeo ličiti na neku mutnu radnju pogodnu za hakere i kriminalce. Nakon brutalnih napada islamističkih ekstremista u Parizu, pojavila su se i strahovanja organizacija poput Alijanse za sajber pretnje (Cyber Threat Alliance) da bi bitcoin mogao da se koristi za finansiranje terorizma, jer su fundamentalisti već pokazali da im sajber ratovanje nije strano. To sve nije nešto što treba da vas zanima dok polako pabirčite svoje bitcoine, bilo razmenom na berzama, bilo završavanjem sitnih poslića na brojnim sajtovima koji vam nude da postanete Bitcoin Miner, ili bitcoin rudar: tek da ne bude da se novac stvara niotkuda. A svaka revolucija, na kraju krajeva, pojede svoju decu. Čak i ako su digitalna.

ODBACI APATIJU

etnica. Zvuči kao Rivendel, zemlja malih vilenjaka, pametnih, okretnih, posvećenih. Zadubljenih u svoje neobične poslove, nerazumljive za običnog čoveka. Petnica je nešto slično – istraživačka stanica, neprofitna, nezavisna, utočište za male buduće naučnike, formirana kao odgovor na suvoparno obrazovanje. Škola nas možda uči detaljno, ali nas ne uči praktično – kako se istražuje, kako se postaje samostalan u radu, kako se istrajava u nekom projektu i kako se postaje kritičan prema sebi. A nauka zahteva i praktičan rad, mnogo zalaganja i istraživanja, posvećenost. Sve to se uči na nekom drugom mestu. U maloj Petnici blizu Valjeva, oazi za sve one koji vole da zavire u tajni svet nauke i znanja. Iako je otvorena i dostupna za sve, i beleži već više od trideset godina postojanja, postoje oni koji još ne znaju šta se to tačno radi u Petnici, da je ona namenjena i studentima, i nastavnicima, ne samo mlađima. Svaki polaznik Petnice uči kroz istraživanje i sposoban je da realizuje male naučne projekte. Njegov mali, lični naučni projekat. U celoj bajci najlepše je što u društvu sličnih sebi nauči ono što nosi za ceo život – metodologiju rada. Tu nema ocena, diploma i sertifikata, nema olakšica i onoga što smo naučili „preko veze“, već samo čistog, punokrvnog znanja. „Istraživačka stanica Petnica je vrlo neobična škola“, kaže čovek koji je posvetio život razvoju Petnice, njen direktor Vigor Majić. „To je nezavisna organizacija sa ciljem da pomogne učenicima, a time i nastavnicima i školama, da bolje i kvalitetnije razumeju određene segmente i ideje prirodnih i društvenih nauka. Jednostavno rečeno, ono što Petnica radi jeste poseban oblik dodatne nastave za učenike koji hoće više da nauče od zahteva školskih nastavnih programa.“ Ipak, Petnicu ne treba svrstati na nivo letnjih kampova – iako su važan segment istraživačke stanice – niti na nivo popularne nauke. Njen cilj nije da promeni nečije mišljenje o nauci, već da ga učvrsti. „Mi smo nadgradnja na radoznalost, samostalnost, upornost i inicijativnost koju su kod deteta formirali porodica i škola. Naši programi su zahtevni i veoma naporni za bilo koga koji takve sadržaje iskreno ne voli. Petnica pokriva širok spektar aktivnosti i različitih oblasti savremene nauke, kao na primer astronomiju, hemiju, elektroniku,

PETNICA

Oaza neke bolje Srbije Svaki polaznik uči kroz istraživanje i sposoban je da realizuje male naučne projekte. U društvu sličnih sebi nauči ono što nosi za ceo život – metodologiju rada. Tu nema ocena, diploma i sertifikata, nema olakšica i onoga što smo naučili „preko veze“, već samo čistog, punokrvnog znanja. „Istraživačka stanica Petnica je vrlo neobična škola“, reći će za Original čovek koji je posvetio život razvoju Petnice, njen direktor Vigor Majić. „To je nezavisna organizacija sa ciljem da pomogne učenicima. Jednostavno rečeno, ono što Petnica radi jeste poseban oblik dodatne nastave za učenike koji hoće više“

Piše Zorica Marković psihologiju, geologiju, astronomiju, arheologiju, biologiju itd. Da ne budem neskroman, valja reći i da je Petnica kao institucija apsolutno vodeći centar za profesionalni rad sa mladim talentima u nauci u Evropi.“ U Petnici ne može da se dogodi da roditelj „progura“ svoje dete zbog novca ili zbog dobre „veze“. Tu je jedina veza dečja mašta i radoznalost, to nije čak ni dobar CV. Jer dešava se da talentovano dete ne napiše dobar CV iz prostog razloga jer mu neko sugeriše da ne treba da nabraja ili ga je sistem “ubio u pojam”, a ni dobar CV ne znači da je neko

JOŠ PETNICA NIJE PREPOZNATA KAO FAKTIČKI NAJVEĆI USPEŠAN EKSPERIMENT U DOMAĆEM OBRAZOVANJU U POSLEDNJIH STO GODINA. NIKO SE DRUGI NIKADA NIJE USUDIO DA RASKRSTI SA PARADIGMAMA KLASIČNE ŠKOLE, KAO ŠTO SU ODELJENJE, RAZRED, OCENA, DIPLOMA, UDŽBENIK, NASTAVNIK, ŠKOLSKI PROGRAM, LEKCIJA

idealan za nauku. „Lično smatram da talentovana osoba mora raspolagati skupom intelektualnih kvaliteta među koje spada i sposobnost da se bori sa sistemom ili da sebi pronalazi i stvara okruženje gde će biti najuspešnija. Da naglasim, uspešnost ne mora da bude samo u nauci. Nama nije cilj da pravimo naučnike, već da pomognemo mladim ljudima da razumeju nauku i da je koriste kao alat u svom profesionalnom radu i karijeri, ma u kojoj oblasti to bilo.“ Upravo je to razlog zbog kojeg godišnje ima toliki broj prijava da stručnjake koji odlučuju o prijemu dece baci na ozbiljne muke. To je i razlog zbog kojeg se mnogi vrate Petnici, bilo kao mladi saradnici, koji su se dokazali kao uspešni i talentovani studenti i budući profesionalni naučni radnici, a kojima se poverava značajan deo aktivnosti. Ako su nastavnici deo problema sistema, oni mogu da budu i rešenje tog problema. Upravo je to razlog što su u program Petnice, u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije, uvršteni seminari namenjeni inovaciji znanja, koji pomažu nastavnicima srednjih i osnovnih škola da se upoznaju sa novim metodama naučne nastave. Ipak, može se mnogo naučiti od vrhunskih naučnika i univerzitetskih nastavnika. „Mi se dosta trudimo da nastavnike upo-

ODBACI APATIJU

znamo sa svojim aktivnostima, mada je to dosta teško, jer u Srbiji ne postoje adekvatni specijalizovani mediji – časopisi, sajtovi ili TV programi namenjeni nastavnicima. Tačno je da je za razvoj potencijala važan kontinuirani rad, ali to su nastavnici učili tokom svojih studija i ako u svom poslu nemaju volje i spremnosti da tako rade, teško da ih jedna Petnica može promeniti. To mora biti zadatak institucija sa većim uticajem od Petnice, recimo Ministarstva ili fakulteta koji školuju nastavnike. U poslednjih godinu dana nama su dolazile veće organizovane grupe nastavnika i direktora škola iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, čak i iz Izraela sa namerom da ovde nauče nešto od načina rada sa decom koji Petnica primenjuje. Nismo imali nijednu takvu grupu iz Srbije.“ Možda je popularna i nezavisna, ali Petnica nije čardak ni na nebu ni na zemlji koji može da funkcioniše bez sredstava. Svako ulaganje u budućnost košta, poseb-

SREDNJOŠKOLCI IMAJU JEDINSTVENU PRILIKU DA, IZMEĐU OSTALOG, RADE MALE ISTRAŽIVAČKE PROJEKTE NA RAZNE TEME. DEO TIH RADOVA SE SVAKE GODINE PREDSTAVLJA, A OVOGODIŠNJA KONFERENCIJA OKUPILA JE 120 MLADIH AUTORA KOJI SU RADILI NA 90 PROJEKATA. KONFERENCIJU SU OTVORILI AMBASADOR EU U SRBIJI MAJKL DAVENPORT I MINISTAR SRĐAN VERBIĆ. NA POZIV PROFESORA VLADIMIRA KOSTIĆA, PREDSEDNIKA SANU, SVI RADOVI BIĆE PREDSTAVLJENI U VELIKOJ GALERIJI SANU POČETKOM 2016. no u onu budućnost kakvu želimo za našu decu. „Mnogo je lepo ali i vraški teško biti samostalan i nezavisan. Ogromni su i sve veći troškovi prostog održavanja objekata i opreme. Apsurd je u činjenici da je država formalno vlasnik zgrada i najvećeg dela opreme ali odbija da obezbedi bilo kakva

sredstva za zakonske obaveze održavanja, osiguranja, obezbeđenja... Istina je da mi, u stvari, još uvek nemamo državu, već nekakav spetljani birokratski aparat koji glumi državu ali iskreno ne razume šta država jeste i mora da bude. Da imamo državu, ne bi se desilo da nam ključne institucije kulture stoje deceniju zabravljene, da se u obrazovnu tehnologiju ništa ne ulaže preko 25 godina, da nam je zdravstvo uništeno partijskim kadriranjem, da nam na univerzitetu caruje nekompetentnost, nepotizam i beskonačna sujeta. Sve to proizvodi zavist prema svakome ko je u bilo čemu uspešan.“ Najteže je bilo, a i danas je, ubediti državnu administraciju da je ono što radi Petnica i način kako to radi dobro i potrebno. Poznato je da su najbriljantnija deca često najpovučenija. Da se plaše da istraže sopstvene potencijale, ideje i mogućnosti. Za njih Vigor ima samo jednu poruku: „Ta deca najpre moraju da prestanu da se plaše svega – roditelja, nastavnika, države, premijera, partijskih šefova, babaroga, gromova, bogova i demona, i čega sve ne. Samo slobodni od straha oni mogu pošteno proučiti sebe i sopstvene moći i slabosti, i pronaći najbolji put sopstvenog razvoja.“ Kako zadržati najbolje koji žele da odu? „Većina njih iskreno želi da ostane ovde, ali ih racionalni deo uma vodi ka odluci da odu. O da, sanjaju oni o tome da promene svoje okruženje nabolje, ali ubrzo postaju svesni da im to neće biti dopušteno u sredini gde je moć partije uzdignuta do apsoluta. Ti mladi ljudi, puni elana, optimizma, iskreni i neokaljani – učiniće oni mnoga dobra i slavna dela, po njima će se mnogo toga zvati. Zahvaljujući njima svet će postati makar malo bolji. I to je ona duboka ideja i esencija koja je stvorila i koja još uvek održava Petnicu.“

VELIKO PITANJE

ŠTA STE NAUČILI OD RODITELJA?

IRFAN MENSUR GLUMAC Nisam ništa naučio, ali jesam zapamtio. Bila je jedna rečenica koju su mi stalno ponavljali: „Budi častan.“ Tako mala rečenica, ali meni je vrlo značajna. Tokom celog života nastojim da to ispunim. Smatram da je ta misao dovoljna da ljudi u životu budu zapamćeni po dobrom.

NEBOJŠA BABIĆ

GORDANA ĆIRJANIĆ

FOTOGRAF

SPISATELJICA

U jednu ruku -- sve! Dali su mi osnovu na kojoj sam se gradio. Ako moram da izdvojim nešto, onda će to biti ovo:

Prvo što pamtim da me je učila majka bilo je da vezujem pertle na poludubokim cipelama koje su se zvale krimke. Prvo što pamtim da me je učio otac bilo je da vozim bicikl na dva točka. U jogunastom dobu traženja sebe i ličnog građenja, tvrdila sam da ni na kog ne ličim i da sam sve što znam naučila sama. Istinsko saznanje i osećanje o tome šta sam sve naučila od oca i majke pojavilo se tek kad sam imala vlastito dete. Najvažniji nauk od roditelja i u mom slučaju bio je neverbalne prirode: moralne vrednosti i nauk da je najvažnije usaditi mladom biću osećaj sigurnosti i samostalnosti. Oni su to meni podarili, svesno i nesvesno. Kada je reč o hotimičnom vaspitanju, takođe sam naknadno shvatila da su upravo oni razigrali moju inteligenciju i podstakli sve sposobnosti još u ranom detinjstvu, do pete-šeste godine: gledala sam kako to isto rade s mojim detetom.

1. Jutro je pametnije od večeri, iliti: „Neki, ne reaguj na prvu loptu, prikoči... Lepo razmisli hladne glave. Čemu ti glava inače služi?“ 2. Poštuj druge ljude, njihova osećanja i njihov rad. Jer čoveka čovekom čini baš to što oseća i što uradi.

JOVANA KOBALD MODNA DIZAJNERKA Od roditelja sam naučila da budem iskrena i svoja. Pomoglo mi je to kako u životu, tako i u svetu marketinga i promocije. Uvek je lakše stvari prikazivati onako kako publika očekuje ili je već navikla, ali pravu vezu možete postići samo kroz bliskost, tačnije iskrenost. U svim sferama i po svim pitanjima, bilo da je reč o kreativnom radu ili poslovnim stvarima kojih ima i u modi, iskrenost je uvek bila moj najveći pokretač. Roditelji su me naučili da se razvijam kroz preispitivanje i da tako radim na sebi, jer kad celim svojim bićem iskreno stojiš iza svojih postupaka, svi uspesi su zaista tvoji, a i neuspesi se lakše podnose. E da, i da nikad ne izlazim u majici koja ne pokriva krsta.

3. Budi zahvalan za ono sto imaš. Veoma bitna stvar: dozvoljavali su mi da sam saznam kako radi neka igračka, da je rastavim, ali da je na kraju dana (ili mnoooogo kasnije) opet sastavim. To i danas volim da radim: da shvatim kako nešto funkcioniše. To je jedan od načina da se razume novo, drugačije...

DA NAS VASPITANJE KOJE DOBIJEMO OD RODITELJA OBLIKUJE ZA CEO ŽIVOT, TO ZNAMO. A KOLIKO ONO, VEĆ OD POČETKA, ODREĐUJE NAŠE PRINCIPE U GRAĐENJU PROFESIONALNE KARIJERE?

VELIKO PITANJE

BILJANA CINCAREVIĆ

ALEKSANDAR APOSTOLOVSKI

DUŠAN LAJOVIĆ

SLIKARKA

KOLUMNISTA

TENISER

Od roditelja sam naučila mnogo divnih stvari. Izdvojila bih sledeće... Otac me je naučio da gledam dalje nego što vidim. Da mislim globalno. Da putujem i istražujem svet. Da đubre uvek sakupim i bacim ga gde treba, da se priroda čuva. Od majke sam naučila kakav stav u životu treba da imam. Moje držanje i moja snaga potiču od moje majke. Intuitivno me je uputila u feminizam. A oboje su me naučili da gledam svoja posla i izbegavam ljude koji ogovaraju i tračare.

Da budem vredan, marljiv, pošten i da se od takvog rada može živeti. Posledica toga je da sam naivan i glup. To je sudbina svih socijalističkih tinejdžera.

Roditelji su uz tebe kad pobeđuješ i kad ti je najbolje, ali su posebno uz tebe onda kad je najgore i kad se ostali uglavnom razbeže. Danas, poštujem sve uspehe, ali je za mene vrednost snažne porodice na prvom mestu. Na tome mogu da zahvalim svojim roditeljima.

VLASTA VELISAVLJEVIĆ ANITA LAZIĆ

TELEVIZIJSKI NOVINAR I UREDNIK

GLUMICA, STRUČNJAK ZA MARKETING I GLAVNA UREDNICA MAGAZINA AHA

Naučio sam da se dobro vraća kao svemirski bumerang, kad ga najmanje očekuješ. Da prvo mislim na druge, da matematika nema veze sa ljudskim odnosima, da svakog dana čitam sve što mi padne pod ruku. Ponekad da pogledam u nebo i promrmljam „Hvala“. I, naravno, da se ni u ludilu ne igram loptom po stanu od tri do pet.

Naučili su me da se uzdam u sopstvene snage, da sledim svoje srce i da odaberem da radim ono što me usrećuje. Naučili su me i da sama snosim posledice za svoje izbore. Najvažnije, naučili su me da ne budem čekač u životu. Da ne čekam da mi se prilike dogode, već da ih stvaram i da idem u susret svemu, čak i strahu.

SLAVKO BELESLIN

GLUMAC Prvo što sam naučio je da mora da se radi. To je osnovno. Kad sam ja bio dete, moj otac je bio nastojnik zgrade u Kolarčevoj 3. Svake nedelje morale su da se operu sve stepenice od prizemlja do četvrtog sprata. Prale su se sapunom, pa ispirale vodom i onda brisale. Ja sam pomagao, nosio sam vodu. Bio sam srećan kad sam mogao da odem u bioskop koji je bio u okviru Druge muške gimnazije. To je bila tada najlepša zgrada na Balkanu. I tako ceo život radim, rad mi nikad nije teško padao.

TEMA BROJA

Wikipedia

Znanje kojem se (ne) veruje Kažu da je Vikipedija najveća riznica znanja koju je čovečanstvo samo napisalo. Kažu i da na njoj ima svega. Od BDP-a Bolivije, preko rezultata i sastava timova gotovo svake utakmice ikada odigrane, do teksta sa više od 5.000 reči o postavljanju toalet papira na dršku i dilemi sa koje strane treba kraj da bude (sve to sa analizom, argumentima i za ispod i za preko, statistikom i listom poznatih koji stavljaju ovako i listom poznatih koji stavljaju onako). Svega ima na Vikipediji. Postoji čak i izraz Wikihole, koji označava „crnu rupu“ u koju upadnete kada počnete čitati o znanju. I ruku na srce, nema studenta koji za seminarski – pa i diplomski – rad nije štrpnuo nešto sa Vikija. Ali koliko je Vikipedija zaista pouzdana kao naučni, akademski i novinarski izvor? O tome su za Original, uoči desete godišnjice postojanja srpske verzije Vikipedije, govorili njeni tvorci, ali i novinari

Piše Slobodan Maričić

TEMA BROJA

Edit

deja o štampanim enciklopedijama počela je u 18. veku, a ona najpoznatija, Britanika, prvi put je objavljena 1786. godine. Dva veka i kusur kasnije u jednom od klipova na internetu pred grupu tinejdžera stavili su dobrih petnaestak komada kakve enciklopedije. Šta je enciklopedija? „Internet u knjizi“, kaže 18-godišnji Erik. „Gugl, pre mnogo mnogo vremena. To su bila najgora vremena“, dodaje godinu dana stariji Tom. Ekipi je rečeno da nađu reč „čitanje“. „Ovo traje zauvek, iritantno je. Mrzela bih svoj život“, kaže 19-godišnja Aliks dok lista stranice. Našla je. Rekli su joj da proba da sama izabere reč, odlučila se za „jednorog“, kao – ajde baš da vidim da li ima. Naravno da ima. „Pet minuta mog života je nestalo, mogao sam da nađem šta sam hteo za 0,00009 sekundi na Guglu“, kaže Tom. Tu negde u prolazu neko ističe jednostavnost i brzinu njegove svetosti „CTRL + F“. Pitaju ih: „Znate li za neku vrstu enciklopedije?“ Troje zna za Britaniku, ostali ne. Kažu im kad je nastala. Kažu im da je 2010. prestala da štampa knjige i sada objavljuje tekstove samo onlajn. Kažu im da su jedna od poslednjih generacija koja ima određene stvari koje nisu digitalne. „Čudno je razmišljati o tome“, kaže Tom. „Tako je“, pobednički je uskliknuo 15-godišnji Entoni sa podignutim rukama. „To me rastužuje“, kaže njegova vršnjakinja Džordi. Kreću joj suze jer, kaže, „ima nešto u listanju strana, dodirivanju knjige, njenom mirisu...“ Tu negde, u međuvremenu, neko je pomenuo i naziv mesta u čijim tekstovima mnogi nalaze spas od učenja, a čija zanimljivost često raste geometrijskom progresijom što je ispit bliži. Čudan spas i izgovor od grejanja stolice mogu da pruže lista pronalazača koje su ubili njihovi izumi, lista ljudi koji su živeli na aerodromima i zabrinjavajuće dugačka lista stradalih od pada kokosovog oraha. Postoji i tekst o listi tekstova koji su lista tekstova koji su lista tekstova. Listsepšn, može se reći. Mada je u tom trenutku zanimljivo i čitanje o istoriji privrede Eritreje, da se eritrejska braća ne uvrede, samo da se ne uči. Dakle, od BDP-a Bolivije, preko rezultata i sastava timova gotovo svake utakmice ikada odigrane, do teksta sa više od 5.000 reči o postavljanju toalet papira na dršku i dilemi sa koje strane treba kraj da bude (sve to sa analizom, argumentima i za ispod i za preko, statistikom i listom poznatih koji stavljaju ovako i listom poznatih koji stavljaju onako). Svega ima na Vikipediji. Nije ni čudo što danas uz negativan odgovor na pitanje koje počinje sa „je l‘ znaš“ na kraju uglavnom ide „vidi na Vikipediji“. Osnovana je 2001. godine kao deo Nupedije, sada napuštenog projekta da se napravi besplatna enciklopedija. Tamo su morali da pišu

visokokvalifikovani ljudi, ali je to išlo dosta sporo, samo 13 tekstova je objavljeno. Tokom 2000. godine Džimi Vels (osnivač Nupedije) i Lari Sanger, kojeg je Vels zaposlio da radi na projektu enciklopedije, razmišljali su o tome da dodaju Nupediji neki otvoreniji projekat. Nupedijin prvi wiki objavljen je na internetu 10. januara 2001. godine. „Zamislite svet u kojem je svakoj osobi na planeti dat slobodan pristup sumi sveg znanja iz čitave ljudske istorije. To je ono na čemu mi radimo“, izjavio je jednom Vels. Međutim, bilo je otpora među autorima zbog puštanja njihovog sadržaja u wiki formatu pa je novi projekat nazvan Vikipedija i deset dana kasnije pokrenuo je svoj domen, a taj dan mnogi danas obeležavaju kao „Dan Vikipedije“. „Izgleda da mnogi ne razumeju. Vikipedija je kao rokenrol. To je kulturna promena“, ističe Vels. Vikipedija će uskoro proslaviti jubilej, 15 godina postojanja, a verzija na srpskom jeziku jednu deceniju, što, ako preračunamo u onlajn živote, nije malo. „Vikimedija Srbije, zvanični ogranak Zadužbine Vikimedije u našoj zemlji, 3. decembra slavi 10 godina od osnivanja. Nekolicina entuzijasta koji su radili na Vikipediji 2005. godine počelo je samoinicijativno da se okuplja, da bi ubrzo potom osnovali i udruženje, peti zvanični ogranak Vikimedijine zadužbine u svetu“, navodi Ivana Guslarević iz Vikimedije Srbije.

„Zamislite svet u kojem je svakoj osobi na planeti dat slobodan pristup sumi sveg znanja iz čitave ljudske istorije. To je ono na čemu mi radimo“, izjavio je jednom Džimi Vels, osnivač Fondacije Vikimedija Vikipedija na srpskom jeziku je najveća južnoslovenska Vikipedija. Trenutno se nalazi na 25. mestu po broju napisanih članaka, a svakog meseca ima preko 1.000 aktivnih korisnika. Uz to, tačno 5.012.867 tekstova može da kaže da je ponosni stanovnik engleske verzije. Svakog meseca im se pridruži i do 20.000 novih, što je 800 dnevno, ali se oko 1.000 dnevno i obriše. Inače, od trenutka kada ste pročitali reč obriše u prethodnoj rečenici na Vikipediji je napravljeno osam izmena tekstova. Te brojke nisu nimalo naivne. Kao ni podatak da ljudski rod, a možda i neki drugi, nikad se ne zna, svakog sata poseti osam miliona tekstova. Kojih inače ima trideset pet miliona na 277 jezika.

TEMA BROJA

Edit

Wikipedia

Znanje kojem se (ne) veruje

Vikipedija na srpskom jeziku je najveća južnoslovenska Vikipedija. Trenutno se nalazi na 25. mestu po broju napisanih članaka, a svakog meseca ima preko 1.000 aktivnih korisnika. Uz to, tačno 5.012.867 tekstova može da kaže da je ponosni stanovnik engleske verzije. Svakog meseca im se pridruži i do 20.000 novih, što je 800 dnevno, ali se oko 1.000 dnevno i obriše

Umetnik Majkl Mandiberg odlučio je da se igra sa tim brojkama i napravi izložbu sa štampanom verzijom engleske Vikipedije. U aprilu ove godine u Njujorku, na izložbi „From Aaaaa! to ZZZap!“ bilo je 7.473 knjiga, svaka po 700 strana. Na silnim tekstovima širom sveta radi 70.000 aktivnih ljudi. Pošto je enciklopedija besplatna, bazirana na modelu slobodnog menjanja sadržaja, na Vikipediji pišu volonteri, ko god hoće, samo da ima internet. MEĐUTIM, POSTOJI SVE VEĆI PROBLEM sa urednicima kojih je sve manje, MIT Technology Review piše da od 2007. traje pad Vikipedije zbog njihovog manjka. Taj problem je istakao i sam Džimi Vels koji se nada da će broj urednika da raste. I pored toga, nekoliko desetina hiljada ljudi svakodnevno se bavi Vikipedijom. Ističu globalni uticaj enciklopedije i ogromnu publiku, pa se osećaju kao da njihov rad nekome zaista pomaže. Ivana Guslarević ističe da je lako zaraziti se „virusom Vikipedije“. „Kada jednom napišete ili dopunite neki tekst, a posebno kada dobijete pohvalu i podršku drugih urednika Vikipedije, shvatite koliko je lep osećaj da ste doprineli čovečanstvu znanjem. Prema rečima jednog od urednika Vikipedije na srpskom jeziku, koji, pod korisničkim imenom ‘Serbianboy‘, ima više od 7.000 izmena, ‚zadovoljstvo je u stvaranju opipljivog sadržaja kojem mogu da pristupaju svi ljudi‘“, kaže ona. Neki se fokusiraju na dodavanje sadržaja, neki na prepravljanje, a neki na ispravljanje gramatičkih i stilskih grešaka. Ili jedne jedine greške. „Jedan od mojih omiljenih vikipedijevaca svih vremena je korisnik pod imenom ‘Girafedata‘. On ima oko 15.000 editovanja, a nije učinio gotovo ništa osim prepravke comprised of u composed of“, kaže Stiven Valing iz Fondacije Vikimedija. Girafedata poput onih usamljenih kauboja iz filmova luta divljinom, samo ne zapada nego Vikipedije, u potrazi za svojim neprijateljem, gramatičkom greškom, koju mora da sredi. Izmeni, umesto u pištolj dune u kažiprst kojim je držao bekspejs, i ide dalje.

„On nije bot“, kaže Valing. „U svakom tekstu je drugačiji. On je moj heroj. Ukoliko ga neko poznaje, neka dođe u našu kancelariju. Daćemo mu barnstar uživo“, dodaje njegova koleginica iz Fondacije, misleći na virtuelni medaljon koji urednici Vikipedije daju jedni drugima. Misterija ko je on ubrzo je rešena, Girafedata u civilnom životu živi pod pseudonimom Brajan Henderson i ima 51 godinu. Posvećen je, kako kaže, „višegodišnjem projektu ispravljanja jedne gramatičke greške“. Ističe veće brojke, da od 2007. ima 47.000 ispravki i da je ponosan na to. Na verziji Vikipedije na engleskom najaktivnji je 32-godišnji stanovnik Indijanapolisa po imenu Džastin Knap (‚koavf‘ u svetu enciklopedije) koji je do sada imao 1,45 miliona izmena. Nekada mu pomaže poluautomatski softver, pa je tako, na primer, 30. januara 2015. napravio gotovo hiljadu izmena na tekstovima koji imaju veze sa Pakistanom. OPSESIVNA PREPRAVKA tekstova naziva se vikipedijaholizam, a u tekstu o tome na Vikipediji piše da „kao svako zavisno ponašanje može dovesti do gubitka posla, razvoda, bankrotstva ili nečeg još goreg“. Sam Henderson je posle nekoliko godina bratu Robinu otkrio šta radi i on se automatski pridružio borbi, pa sada i on luta

TEMA BROJA

Zbog prirode Vikipedije postoji opasnost da se u tekstovima nađu manje ili više ozbiljne materijalne greške, naročito u kriznim situacijama ili kada se tekstovi bave osetljivim temama. Pitanje je koliko grešaka se i kada ‘provuče‘. Ipak, Vikipedija svakako ima primenu i, s obzirom na bogatstvo izvora na internetu, može služiti pre svega kao početna tačka za istraživanje i potragu za podacima PAVLE ZLATIĆ, UREDNIK SAJTA B92 Vikipedijom, samo što ima drugog neprijatelja – based around prepravlja u based on. „Teško je zamisliti da ovo radim do kraja života. Nemam planove da odustanem, ali ću, pretpostavljam, vremenom morati da nađem način. Teško je otići od svega, naročito kad sam toliko postigao“, kaže Girafedata, ultimativni gramar-naci. UPRAVO JE TO JEDAN OD PROBLEMA VIKIPEDIJE, činjenica da svako može da piše. Koliko god bila lepa, toliko je i štetna, nema svako svetu misiju kao Girafedata. Na osnovu nekog teksta sa sajta osnovac piše domaći iz biologije, student traži nešto za seminarski ili diplomski, a tu i tamo neko traži informacije za prezentaciju na poslu. Sve to na osnovu teksta koji je možda pisao neki stručnjak, a možda i dokoni komšija Rade, iako oko teksta mora postojati konsenzus. „Ukoliko izmislite nešto i dovoljno ljudi se usaglasi sa vama, onda to postaje realnost“, rekao je Stiven Kolber, nazivajući to vikijaliti, nakon čega je predvodio svoje fanove u vandalizovanju 20 tekstova o slonovima. Tako su na Vikipediji sahranjivani Edvard Kenedi i Majli Sajrus, a u tekstu o Toniju Bleru pisalo je da je kao tinejdžer na zidu sobe držao postere Adolfa Hitlera. Pisalo je i da je Dejvid Bekam kineski golman iz 18. veka, da je Robi Vilijams jeo hrčke, a objavljena je i slika Bila Gejtsa sa

đavoljim rogovima i hitlerovim brkovima. „Ovo ovde je dokazano“, rekla je tinejdžerka sa onog klipa kojoj su pošle suze na pomisao da neće biti više knjiga, pokazujući na enciklopediju pred njom. „Ne verujem internetu“, istakao je 19-godišnji Adam. Urednik sajta B92 Pavle Zlatić kaže da Vikipedija ne bi trebalo da se koristi kao relevantan izvor, iako su čak i delovi predsedničkih govora skidani sa nje. „Zbog prirode Vikipedije postoji opasnost da se u tekstovima nađu manje ili više ozbiljne materijalne greške, naročito u kriznim situacijama ili kada se tekstovi bave osetljivim temama“, navodi Zlatić. Kako kaže, „to svi znaju i izgovaraju, ali, da se ne lažemo, u svakodnevnom radu novinari i te kako koriste podatke sa Vikipedije“. „Pitanje je koliko grešaka se i kada ‘provuče‘. Ipak, Vikipedija svakako ima primenu i, s obzirom na bogatstvo izvora na internetu, može služiti pre svega kao početna tačka za istraživanje i potragu za podacima“, ističe on. Na to upozorava i sama Vikipedija, ako znate gde da gledate. „KAO VIKI DOKUMENTE, TEKSTOVE NIKADA NE TREBA SMATRATI potpuno kompletnim i oni se mogu stalno dopunjavati i unapređivati. Korisnici bi trebalo da budu svesni da nisu

svi tekstovi kvalitetni od početka. Mogu sadržati lažne podatke ili podatke o kojima se može debatovati, a neki mogu i da prikazuju samo jednu stranu“, navodi se na sajtu. IPAK, MNOGO JE VIŠE PREDNOSTI NEGO MANA: besplatna je, tu su milioni tema, hiperlinkovi te mogu odvesti gde god hoćeš, stalno se apdejtuje i što je najvažnije – ispod tekstova navedene su reference, pa su dalja istraživanja moguća. Za grebanje površine neke teme i više nego dovoljno. „Vikipedija ima svojih nesavršenosti; dosta tekstova je nedovršeno, a o mnogo tema tek treba pisati. S druge strane, nepravedno je tražiti mane u jednom ovako velikom, altruističkom, volonterskom i neprofitnom projektu, koji stvara veliki broj dobrovoljaca bez ikakve nadoknade. Kao što kaže ‚Cas Liber‘, urednik Vikipedije na engleskom jeziku koji je napisao jubilarni petomilioniti članak, ‚u svetu preplavljenom informacijama, Vikipedija pruža mogućnost da bude glas razuma. Služi kao sjajan most između pružanja informacija za laike i preciznih naučnih podataka za entuzijaste i profesionalce, sa uticajem na obrazovanje velikog broja čitalaca“, kaže Ivana Guslarević. A tekst o „eutanaziji rolerkosterom“ uvek će čekati ispitne rokove i pretiti. Kako? Teoretski tako što bi prvo bio jedna od najviših struktura ikada napravljenih na svetu. Putnici bi dva minuta putovali do mesta na kojem počinje pad od 500 metara na brzini od dobrih 350 kilometara na čas. Prolazi se kroz niz sve manjih i manjih krugova što bi na kraju dovelo do sile od 10g, i to je to. ILI NA PRIMER TEKST O „PROBLEMU 10.000. godine“, kada će, ukoliko sva današnja tehnologija bude aktivna i kalendari nepromenjeni, doći do greške u formatiranju u kompjuterskim programima zbog problema sa datumom. Tu je i „matriks odbrana na sudu“ – stvarnost je kompjuterski generisana, osumnjičeni je, naravno, verovao da je u matriksu, ne u stvarnom svetu, tako da zločin baš i nije zločin. Stvarno. Vidi na Vikipediji.

DOSIJE

DIGITALNI ––––HAMLETOVCI Ima ona stara: „U životu je važno imati izbora.“ Slobodan si, kažu, onoliko koliko izbora poseduješ. Ali da li sam, nakon tolikih znakova pitanja posle kojih je bilo nužno staviti tačku, odabrao/odabrala odgovarajući fakultet? Da li sam ispraznio/ispraznila baterije dumajući o banalnijim? I koliko su, uopšte, naši izbori racionalni? Koliko su, zaista, isključivo naši? U razvijenom svetu mladi naprosto ne slede već ucrtane puteve na društvenoj lestvici: preživljavanje, pa čak i relativno blagostanje uzimaju zdravo za gotovo. Jesu li ideja o tome šta želimo da budemo i imperativ da se „postane svoj“ počeli da deluju protiv nas, čineći nas posesivnijima umesto da nam pruže više slobode? O tome su za Original govorili profesori, studenti i stručnjaci

Piše Marina Todorović

DOSIJE

IGNAL ILI SENSODYNE? Sa fluorom ili bez fluora? A ako želite ukus pudinga, zelenog čaja ili bundeve, na Amazonu kucajte – breath palette toothpaste. Adidas ili štriklirani „just do it“? Hajde – Adidas. Zara ili Mango? Facebook ili Twitter? Ili LinkedIn? Ili Pinterest? Ili Ello? Možda Snapchat? Umorili ste se već? Boli vas glava? „Kafetin“ ili „andol“? Ili „brufen“? Ili umirujuća eukaliptusova mast? Treba da pazarite ono zbog čega kolač povećava serotonin? Nekada šećer, danas – malteks, fruktoza, smeđi nerafinisani, stevija, javorov sirup, ječmeni slad, pirinčani slad... Podrazumeva se, svaki od tih nudi vam se u „blizanci varijanti“ – neorganskoj i organskoj. A obrazovanje – FPN ili FON? Filozofski ili Filološki? Ili FDU? Ili ETF? Ili Prirodno-matematički? Ima ona stara: „U životu je važno imati izbora.“ Slobodan si, kažu, onoliko koliko izbora poseduješ. Ali da li sam, nakon tolikih znakova pitanja posle kojih je bilo nužno staviti tačku, odabrao/ odabrala odgovarajući fakultet? Da li sam

ispraznio/ispraznila baterije dumajući o banalnijim? I koliko su, uopšte, naši izbori racionalni? Koliko su, zaista, isključivo naši? Kada bi trebalo da znamo – kako u jednom tekstu u Njujork tajmsu, koji dešifruje pojam „decision fatigue“ iliti prezasićenost izborima, stoji – da ne verujemo sami sebi. Jer savršen biratelj odnosno „maksimizator“ to mora naučiti – kada da „izabere da ne bira“. Mada, koliko smo i pored modernog progresa i zatrpanosti tehnološkim pomagalima odmakli od Šekspirovih junaka i hamletovskog – biti ili ne biti? Ako se posle toliko upitnika osećate „u zbunu“, možda će vam čitanje rukopisa Tiranija izbora, filozofkinje, sociološkinje i teoretičarke prava Renate Salecl pomoći. Shvatićete da su emocije teskobe i krivice pri bombardovanju odabirima u današnjem konzumerističkom svetu – zaista normalni. I da niste usamljeni. KAO JEDAN OD KLJUČEVA ZA PISANJE OVE KNJIGE autorka navodi scenu iz svakodnevnog potrošačkog života: „Zaustavila sam se u trgovini delikatesima na Menhetnu, kako bih kupila malo sira za svečanu večeru. Tamo su se nalazile nepregledne police – klasičnih sireva, savršeno dozreli sirevi – mekani, plavi, tvr-

di nizozemski, mrvičast engleski, vrhunski francuski – svi su podjednako plenili moju pozornost i vabili moj novčanik. Izbor je bio težak. Isprva me je obuzeo poriv štreberke. Počela sam proučavati etikete. Ako je moja prva greška bila ulazak u tu trgovinu bez precizne ideje kakav sir tačno želim da kupim, taj štreberski stav bila je druga pogreška, jer je retorika na ambalaži otežala vrtoglavu obilatost izbora. Po čemu se neki sir razlikuje od stotinu drugih koji ga okružuju? Svaki od njih istančano i osetno mamio je svojim odlikama. (...) Najoglašavaniji sir donosi utehu, jer uklanja neizvesnost otkrivanja nečeg novog.“ Saleclova je upravo odlučila da oslika jedan od naizgled najnebitnijih izbora, kako bi opovrgla kapitalističku individualističku tezu, deportovanu najpre iz Amerike, sa tog istog Menhetna – o „pojedincu koji je gospodar svog života, slobodan odlučiti o svakom detalju“. Na sajtu TED može se naći transkript predavanja koje je vodio psiholog Bari Švarc, autor jedne druge knjige naslovljene Paradoks izbora, koja objašnjava globalni dućan i tu istu eksploziju izobilja koja nam se u njemu prodaje. Švarc u razgovoru sa publikom opisuje svoj supermarket koji može biti preslikan bilo gde.

DOSIJE

ČESTO SE NAJVAŽNIJI PROFESIONALNI IZBORI DEŠAVAJU NAKON ZAVRŠENOG ŠKOLOVANJA. JEDNA OD FUNDAMENTALNIH ODLUKA KOJE U ŽIVOTU DONOSIMO JESTE – DA LI ĆEMO DA RADIMO ZA ŽIVOT ILI ZA SAMOUNIŠTENJE. UVERENA SAM DA MNOGI LJUDI NE VOLE PITANJA POPUT: ŠTA JA STVARNO ŽELIM, KO SAM JA U STVARI. A MNOGE NAJVAŽNIJE ODLUKE ODLAŽU ZA NEIZVESNU BUDUĆNOST DIJANA PLUT, PSIHOLOŠKINJA, FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJU

ON POPUT RENATE SALECL OPISUJE jedan sopstveni potrošački izlet, koji ga je opteretio: „Ja nosim farmerke gotovo stalno. I bilo je vreme kada su proizvodili samo jednu vrstu farmerki, i kupiš ih, i one budu užasne, jako neudobne, ali ako ih nosiš dovoljno dugo i dovoljno puta opereš, počneš da se dobro osećaš u njima. I tako sam ja otišao da uzmem nove, i rekao sam: ‚Želim par novih farmerki, ovo je moja veličina.‘ A prodavac je rekao: ‚Želite li opušten, zategnut ili komotan kroj? Želite li varijantu sa dugmetom ili rajsferšlusom? Želite li one isprane kamenom ili kiselinom? Hoćete li da izgledaju isprano? Hoćete li da idu preko čizama ili uz nogu, bla bla bla...‘ Nije prestajao. Nakon što sam došao sebi od zaprepašćenja, rekao sam: ‚Želim onu varijantu koja je nekada bila jedina varijanta.‘ Ovakva konverzacija onima koji pripadaju generaciji Y ili Z zaista nije začuđujuća, jer smo na te „šopingmolovske“ interakcije navikli. Beri Švarc, objašnjavajući jaz „onomad i sad“ govori na koji način je izmenio svoj odnos prema studentima kojima predaje: „Danas je sve stvar izbora. Predajem izuzetno inteligentnim studentima, i dajem im 20 procenata manje zadataka nego što sam to činio ranije. Razlog tome nije to što su manje pametni ili što su manje savesni. To je iz razloga što su preopterećeni, pitajući se: Treba li da se ženim ili ne? Treba li to da uradim sada ili kasnije? Treba li prvo da imam decu ili prvo karijeru? Sva ova pitanja su izuzetno zahtevna. I oni će tražiti odgovore na njih,

bez obzira znači li to da li će ili neće uraditi zadatke koje sam im dao i da li će dobro proći na mom ispitu.“ O tome koliko je otežavajuće danas mladom čoveku, studentu, „budućem trkaču“ na tržištu rada da upravo bude svoj i pravi adekvatne izbore, u svom delu Tiranija izbora odgovor daje i Renata Salecl. „U razvijenom svetu mladi naprosto ne slede već ucrtane puteve na društvenoj lestvici: preživljavanje, pa čak i relativno blagostanje uzimaju zdravo za gotovo. Stoga je današnja misija – samoizumeće. Za postmoderne stručnjake život je sam po sebi neka vrsta umetničkog dela. Ideja o tome šta želimo biti i imperativ da se ‚postane svoj‘ počeli su delovati protiv nas, čineći nas posesivnijima umesto da nam pruže više slobode.“ PROFESORKA PSIHOLOGIJE DIJANA PLUT, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, daje sledeće smernice i pruža drugačiji uvid: „Iako nije lako birati, ipak glasam za izbor. Neki izbori su teški i donose nam nemir. Bojim se da naši mladi ljudi nemaju toliko otvorenih mogućnosti koliko imaju njihovi vršnjaci o kojima autorka piše. Ja vidim problem u tome što se naši mladi guše u svetu zidova bez izbora. Ipak, oni koji imaju otvorene opcije, u početku se zaista plaše greške. Ali iskustvo daje uvid da greške možemo ispraviti i to donosi olakšanje.“ Psihološkinja Plut naglašava:

„Često se najvažniji profesionalni izbori dešavaju nakon završenog školovanja. Jedna od fundamentalnih odluka koje u životu donosimo jeste – da li ćemo da radimo za život ili za samouništenje. Uverena sam da mnogi ljudi ne vole pitanja poput: šta ja stvarno želim, ko sam ja u stvari. A mnoge najvažnije odluke odlažu za neizvesnu budućnost. To je ‚bekstvo od slobode‘. Bežanje u hedonizam i apatiju. Nije mogućnost izbora pogubna, već strah od suočavanja sa njim.“ U SVOM DELU RENATA SALECL POSTAVLJA I PITANJE – zbog čega smo kada se pojavi neko ko ima helikopterski nadzor nad situacijom, ili kada nam neki autoritet govori kako bi trebalo, pomaže nam pri izborima, iznenada zadovoljniji? Profesorka Plut objašnjava: „Važan je proces verbalizacije dileme. Kada u razgovoru sa prijateljima artikulišemo svoj problem, mnogo toga nam postaje jasnije. Različite tačke gledišta – veoma osnažujuće iskustvo.“ Promišljajući uticaj autoriteta na odluke, kroz prizmu odnosa roditelja i dece, psihološkinja Plut navodi: „Mudar roditelj prati svoje dete i podupire ga tamo gde treba, a tamo gde ne treba pušta ga da samo hoda. Takođe, uvek je od koristi napraviti analizu ‚za i protiv‘ neke odluke. One važne treba donositi nakon cost-benefits analize. I treba poznavati sebe, sopstvene snage i slabosti.“ Analiza o vašaru izbora, filozofkinje Salecl, spominje i termin engleskog slen-

DOSIJE

Danas je sve stvar izbora. Predajem izuzetno inteligentnim studentima, i dajem im 20 procenata manje zadataka nego što sam to činio ranije. Razlog tome nije to što su manje pametni ili što su manje savesni. To je iz razloga što su preopterećeni, pitajući se: Treba li da se ženim ili ne? Treba li to da uradim sada ili kasnije? Treba li prvo da imam decu ili prvo karijeru? Sva ova pitanja su izuzetno zahtevna. I oni će tražiti odgovore na njih, bez obzira znači li to da li će ili neće uraditi zadatke koje sam im dao i da li će dobro proći na mom ispitu BERI ŠVARC, PROFESOR, AUTOR KNJIGE "PARADOKS IZBORA" ga „hooking up“, iliti „visiti s nekim“. Iz višeznačnosti sintagme, Saleclova izvlači da se sadašnja hook-up kultura temelji na neizvesnosti, i kaže: „Možda je izmišljena kako bi mlade ljude oslobodila obaveza.“ Objašnjava da danas „idemo na piće“ ne znači da treba da uzmete tefter i zapišete termin (kao što je ona prvi put uradila kada je doputovala u SAD, sedeći u društvu koje je u jednom trenu uzviknulo: „Idemo na ručak.“) Skopčala je da ispravan odgovor glasi: „Super, nazovi me kada budeš imao/imala vremena.“ MOŽDA JE TA LEŽERNOST U ODREĐENIM ŽIVOTNIM KADROVIMA dovela do toga da mladi pojedinac trči od odgovornosti, kako autorka u svojoj knjizi opisuje: „Izbor donosi odgovornost. A ona je povezana sa strahom od neuspeha i osećajem krivice. (...) Današnjoj osobi koja bira, teskobu ne prouzrokuje samo mnoštvo izbora nego i strah od gubitka. (...) Nelagoda i sram često su povezani s nečijim osećajem identiteta. (...) Jedan je profesor jednom odlučio da studentima pre ispita pruži mogućnost da sami postave pitanje na koje žele odgovoriti. Studentima se to uopšte nije činilo lakše ili oslobađajuće.“ Takođe, psihološkinja Plut potvrđuje još jednu tezu, koju Saleclova iznosi u Tiraniji izbora, o tome da su naše odluke ponekad iracionalne i produkt marketinške mašine, koja kreira stvarnost nalik pozorištu apsurda. Jedan isečak iz knjige doslovno

slika ovakvu zbilju: „U Japanu su neke trgovine postale popularne upravo zato što su kupcima ograničavale izbor. Jedna takva pomodna trgovina u predgrađu Tokija ima neodređeno radno vreme. Potencijalni kupci dolaze do trgovine i stoje pred vratima u dugim redovima; kad se trgovina napokon otvori, često se dogodi da im prodavac ne želi samovoljno prodati proizvod koji oni žele. Kupci se ne osećaju uvređeno, upravo suprotno, oduševljeni su i masovno hrle iznova u tu trgovinu.“ Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, predavač filozofije matematike i logike, Kosta Došen, daje svoj ugao o ovoj tematici. Na pitanje – koliko nam teorijska logika može pomoći pri svakodnevnim životnim izborima, odgovara: „U sadašnjem dobu njena primena često je posredovana računarstvom. Logika je važna za disciplinu uma i jezika, za precizno i utemeljeno razmišljanje i izražavanje, koji se ispoljavaju u najvišoj meri u nauci, ali se tiču svih oblasti razuma. Kroz disciplinu, preciznost, mudrost, koje su nam neophodne u životu, logika nam pomaže. Više nego samim znanjem, dobrim navikama, koje je sticanje tog znanja stvorilo u nama.“ U skladu sa svojim iskustvom sa studentima, a na temu zbunjenosti pri izboru i izbegavanju odgovornosti, profesor Došen (suprotno od spomenutog Berija Švarca) daje kritički osvrt: „Studenti očekuju da temu za rad dobiju od profesora, i više od teme, sve na tanjiru. Ali to je

više lenjost, a ne pitanje izbora.“ A o tome u čemu nam logika još može biti pomagalo, a tumačeći rečenicu iz knjige Renate Salecl: „Društvo koje ceni izbor temelji se na ideji da moramo sprečiti bilo kakav rizik ili ga barem predvideti“, logičar Kosta Došen komunikološkim diskursom objašnjava: „Ona nas može naučiti da se izražavamo na način kojim se ne izlažemo riziku da naše reči ne razumeju ni drugi ni mi sami.“ SVOJE MISLI O LABORATORIJI U KOJOJ OBITAVAMO I U KOJOJ SE NOVI SADRŽAJ konstantno proizvodi i presipa iz epruvete u epruvetu, i kako se izboriti sa tim, koji je broj izbora koji prave tokom samo jednog dana, a koji nam se kroz preispitujući rendgen čine nebitnim, kao i koji odabiri su im dostavili kajanje i da li je jedno od njih fakultet koji su upisali, iskazali su i studenti. Apsolvent Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Tešić opisuje lično suočavanje sa maratonskim „ili-ili“: „Svakodnevni izbori su mnogobrojni. Ako je deset stepeni – da li negde krenuti skuterom ili ići autobusom. Sat vremena zime ili deset sati klaćenja. Ali ako imaš struje, ne razmišljaš o tome da li ćeš sedeti u mraku... Na terminu za fudbal – da šutnem ili ne šutnem... Čovek bira kada je primoran i kada ima interes da bira. Grubo shvaćeno, materijalni interes. Teško će neko izabrati da se penje na skelu, ako može na Ajfelovu kulu.“

DOSIJE

Linkujući se na odgovor profesora Došena, moje pitanje bilo je da li je nekada lenj za izbore, a uskoro diplomirani student filozofije odgovara: „ L E N J O S T N I KA D A N I J E S A M A . Ako ima interesa, nema lenjosti.“ O racionalnosti izbora, Miloš tumači: „Ona objašnjava koliko je neko duboko zagazio u način na koji se od njega očekuje da razmišlja, bilo da je to očekivanje drugih ili njega samog i koliko ima sredstava da se u tim očekivanjima ostvari. Koliko su izbori teški i dileme opterećujuće zavisi da li ste od tačke B udaljeni 40 kilometara ili 15 kilometara.“ Studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu Gordana Bojanić, upitana koje izbore čini svakodnevno, kaže: „Kada izaberem šta ću da doručkujem, onda izaberem raspoloženje. A pošto znam da ću se ujutru prvo uhvatiti za telefon, na pozadini mi stoji ‘Danas biram radost‘. Zatim biram neku džepnu knjigu ili strip, jer mi je neizmerno simpatično da perifernim pogledom pratim da u autobusu ne čitam sama, već uvek u društvu

KOLIKO NAM TEORIJSKA LOGIKA MOŽE POMOĆI SVAKOG DANA? ONA JE VAŽNA ZA DISCIPLINU UMA I JEZIKA, ZA PRECIZNO I UTEMELJENO RAZMIŠLJANJE I IZRAŽAVANJE, KOJI SE ISPOLJAVAJU U NAJVIŠOJ MERI U NAUCI, ALI SE TIČU SVIH OBLASTI RAZUMA. KROZ DISCIPLINU, PRECIZNOST, MUDROST, KOJE SU NAM NEOPHODNE U ŽIVOTU, LOGIKA NAM POMAŽE. VIŠE NEGO SAMIM ZNANJEM, DOBRIM NAVIKAMA, KOJE JE STICANJE TOG ZNANJA STVORILO U NAMA KOSTA DOŠEN, PROFESOR MATEMATIKE I LOGIKE, FILOZOFSKI FAKULTET

radoznalih saputnika. Mislim da je za mladog čoveka najstrašnije da ne bude radoznao. Najvažniji izbor koji sam naučila jeste da izoštravam svoja znanja i da ne tabam staze drugih ljudi. Nekada sam to radila, a onda sam shvatila da to gde su oni sada, možda, nije mesto gde ja želim da budem.“ FILOZOFKINJA SALECL TIRANIJU IZBORA završava ukazujući da naslov ove knjige možemo prihvatiti ili ignorisati, ali da bismo sprečili falinke moramo najpre shvatiti šta je to što nam se zaista nudi. Dok Beri Švarc u Paradoksu izbora kalkuliše da se ne dovodi u pitanje to da je neki izbor bolji nego nikakav, ali da iz toga ne sledi da je previše izbora bolje nego malo izbora: „Postoji neka tajanstvena količina. Ne znam koja je to. Ali sam prilično siguran da smo odavno prešli tu granicu do koje su nam izbori poboljšavali život. A moderni hamletovci bi trebalo možda, za početak, da ne odgađaju više odgovore na ona dva pitanja profesorke psihologije Plut – „Šta zaista želim i da li biram da radim za život ili za samouništenje?“

EKSKLUZIVNO

RIČARD BRENSON Biznis je sila za dobrobit čovečanstva

Životni put ser Ričarda Brensona, vizionara i osnivača Virdžina, pustolovina je kroz neistražena prostranstva, čudesna priča u kojoj je uspešno naučio da sva svoja ograničenja preokrene u svoju korist. U ekskluzivnom razgovoru za Original, on otkriva sve tajne za uspešan život i biznis

Piše Ksenija Pavlović

EKSKLUZIVNO

„Pokretanje biznisa daje ogromno uzbuđenje. Ali treba imati na umu da će se uvek dogoditi taj momenat kada ćeš biti priteran uza zid i kada ćeš morati brzo da reaguješ kako bi smislio pravo rešenje. Čovek mora biti spreman na to. Privatni biznis je sve osim mirne plovidbe“, otkrio mi je na početku našeg razgovora ser Ričard Brenson, jedan od najvećih inovatora u svetskom biznisu i direktor Virdžina, međunarodne imperije koja obuhvata muziku, glamurozna avionska putovanja, hotele, mobilnu telefoniju, izdavaštvo i filantropiju. „Ako želiš da kreiraš biznis“, nastavio je, „moraš da imaš strast koja će da inspiriše ljude za to što radiš. I moraš da obezbediš da svaki aspekt tvoga posla bude bolji od konkurencije, kako bi uspeo da ispuniš neosvojeni prostor na tržištu. Okruži se kvalitetnim ljudima i ne plaši se da tražiš savet. Ti si taj koji najbolje zna šta znaš. Slušaj pažljivo, istupi napred, traži savete i uradi to što želiš da uradiš.“ Brensonova podrška mladim biznismenima dolazi sa mesta duhovne otvorenosti i njegove najiskrenije želje da vidi talente kako uspevaju. S obzirom na to da se u detinjstvu borio sa disleksijom, svojim primerom i pozitivnim pristupom želi da ohrabri sve one koji se suočavaju sa tim problemom. Brensonov životni put je pustolovina kroz neistražena prostranstva, čudesna priča u kojoj je uspešno naučio da sva svoja ograničenja preokrene u svoju korist. Kako bi pomogao da se širom sveta obeleži Nacionalni mesec podizanja svesti o ovom problemu, nedavno je otvoreno pisao o disleksiji na svom blogu. Brenson je ozbiljno posvećen širenju poruke da mladi koji žive s dijagnozom disleksije ne treba da se osećaju manje vrednim i limitiranim zbog toga. ŽIVOT SE NE DOGAÐA U UČIONICAMA

Školski sistem nije mogao da zadrži Brensonovu pažnju. Godine 1966, šesnaestogodišnji Britanac prekinuo je školovanje da bi pokrenuo Student, magazin o mladalačkoj kulturi koji je inspirisao Jelenu Ðoković da osnuje Original u Beogradu. U Brensonovom magazinu studenti su pisali za studente, i zahvaljujući oglašivačima koje je uspeo da privuče, prvih 50.000 primeraka podeljeno je besplatno. Od tada, Brensonove kompanije pod okriljem Virdžina su

se širile, stvarajući mrežu uspešnog biznisa » koji svet nije video do tada. Mi tragamo Razgovarajući sa čovekom koji na svaza ljudima kom koraku stvara kreativnu eksploziju i koji umeju inovaciju i nastavlja da osvaja nove, neda unesu pokorene teritorije, zainteresovala sam se promenu, kako vidi reformu obrazovanja i šta bi po dajemo im njegovom mišljenju trebalo da se uradi na slobodu i globalnom nivou, u smislu obrazovne popodršku, litike, kako bi mladi mogli da ostanu zaina onda se teresovani i napreduju. odmaknemo „Kvaliteti koje poseduje svaki veliki prei gledamo duzetnik – bezgranična energija, radoznakako lete la priroda i, ponekad, svojeglavost – nisu baš često atributi koje pokazuju najbolji studenti. Podsticanje kreativnosti i preduzetničkog duha mnogo bi se bolje moglo ostvariti stavljanjem fokusa na praktično obrazovanje i razvoj veština koje su neophodne za svakodnevne aktivnosti u školama, biznisu, i na univerzitetima. Život se ne događa na ispitima, u slušaonicama. Najbolji način da naučite o biznisu jeste da pokrenete svoj biznis. Kao deo školskog kurikuluma, bilo bi fantastično ako bi svaki stuNAJBOLJI NAČIN DA dent uspeo da pokrene NAUČITE O BIZNISU JESTE mali biznis u svojoj škoDA POKRENETE SVOJ li – čak i fiktivni biznis, BIZNIS. KAO DEO ŠKOLSKOG sa fiktivnim novcem. To bi pomoglo mladiKURIKULUMA, BILO BI ma da nauče razliku izFANTASTIČNO AKO BI među „neto“ i „bruto“ SVAKI STUDENT USPEO i da na taj način pobuDA POKRENE MALI BIZNIS de ljubav za pokretanje i vođenje privatnog biU SVOJOJ ŠKOLI – ČAK znisa. Pored toga, skraI FIKTIVNI BIZNIS, SA ćivanje vremena koje je FIKTIVNIM NOVCEM. TO BI potrebno da se završi POMOGLO MLADIMA DA fakultet, smanjilo bi studentske kredite i poNAUČE RAZLIKU IZMEĐU većalo produktivnost. „NETO“ I „BRUTO“ I DA NA Takvo rešenje bi svakaTAJ NAČIN POBUDE LJUBAV ko bilo bolje za sve.“ DONESI ENERGIJU, STRAST I IDEJE

Kada Brenson ima ideju koja treba da se realizuje, njegov relaksiran pristup poslu ne treba nikoga da zavara. Britanski genije ima veoma jasne kriterijume na

ZA POKRETANJE I VOĐENJE PRIVATNOG BIZNISA. PORED TOGA, SKRAĆIVANJE VREMENA KOJE JE POTREBNO DA SE ZAVRŠI FAKULTET, SMANJILO BI STUDENTSKE KREDITE I POVEĆALO PRODUKTIVNOST

osnovu kojih selektuje svoj pobednički tim. „Energija, strast i ideje su ono što tražimo kod svih zaposlenih. Ali ako krećemo u nepoznate vode, želimo da angažujemo direktora i menadžerski tim koji su radili u industriji i koji znaju kako šta funkcioniše. Takvi nam se ljudi uglavnom pridružuju iz dominantnog igrača u sektoru, gde su njihove ideje i ambicije bile sputane praksom koja je bila previše hijerarhijska, zaslepljena i usko fokusirana. Mi tragamo za ljudima koji žele i umeju da u industriju unesu radikalnu promenu, dajemo im slobodu da budu kreativni i dajemo im podršku našeg brenda. A onda se odmaknemo i gledamo kako neustrašivo lete u visine.“ Za studente završnih godina međutim, kao i sve one koji žele da započnu karijeru u Virdžinu, Brenson podvlači da su CV-jevi samo deo jednačine. „Potrudite se da pokažete svoje veštine na konkretnim primerima. A tamo gde je to prikladno, pustite da drugi govore o vama – tražite podršku od kredibilnih

izvora na svom LinkedIn profilu, recimo. U Virdžinu smo shvatili da je ključ potrage za pravim ljudima tražiti one koji osećaju energiju naše strasti, koji žele da dodaju nešto našim idejama i koji se ne plaše da predlože načine da ih poboljšamo. Dođite na intervju u Virdžinu sa energijom, entuzijazmom i svojim stavom o tome šta možemo da poboljšamo. I nemojte brinuti o kravati!“ RIZIK JE SASTAVNI DEO USPEHA

Poslovi Ričarda Brensona postali su primer diverzifikacije rizika u poslovnim školama širom sveta. Britanski titan, godinama se, sa velikim uspehom i još većom hrabrošću, kretao od jednog svežeg tržišta ka drugom. Zanemarujući udžbenike koji iz sve snage pokušavaju da dekodiraju kompleksnost njegovog strateškog uma, Brenson otvoreno kaže: „Ako želiš da uspeš, moraš da rizikuješ. Radije bih tražio oproštaj nego dozvolu da rizikujem.“ Priseća se da je jedan od najvećih finansijskih rizika bilo osnivanje kompanije Virgin Atlantic 1984. godine, kada nije imao nikakvog iskustva o avio-industriji. „Pokušao sam da napravim odstupnicu tako što sam prvi avion iznajmio na godinu dana, i taj biznis držao odvojenim od svih ostalih. Ali čak i tada smo zamalo propali kada je pre prvog putovanja ptica uletela u motor. Morali smo tada da iskoristimo svu rezervu da kupimo novi. Definitivno ne treba da se plašite da diverzifikujete ako ste u poziciji da to radite, jer nikad ništa ne ostaje potpuno isto.“

EKSKLUZIVNO

KO SE NE ZABAVLJAŠ, A VEROVATNO JE VREME ZA PROMENU

Prema Brensonu, zabava je jedan od najvažnijih i najpotcenjenijih sastojaka svakog uspešnog posla. „Ako se ne zabavljaš, verovatno je vreme da napustiš to što radiš i da probaš nešto drugo“, kaže on. Iako ohrabruje preduzetnički duh i ambicije članova svog tima, u isto vreme ističe i važnost slobodnog vremena i uvek vodi računa da zaposleni imaju vremena za druženje. „Uvek sam verovao u to da treba pustiti saradnike da se povremeno dobro provedu na okupljanjima posle posla. To je veoma važan element u mešavini koja stvara porodičnu atmosferu i kulturu slobodnog duha i zabave. A mnogo je lakše i srušiti sve privide hijerarhije pošto vidite direktora finansija kako radi limbo sa flašom piva u ruci. Mi u Virdžinu to kažemo ovako: ako se dobro zabavljaš i radiš dobre stvari, uspeh će doći.“ Inovator, nekonvencionalan na toliko mnogo načina, Brenson gaji i revolucionarni pristup načinu rada, posebno u pogledu fleksibilnog radnog vremena. Svojim zaposlenima daje šansu da obave posao onako kako žele. Ta ideja podrazumeva rad od kuće, otvorene ofise, zajedničke kancelarije, pojačanu povezanost i mnoge druge inovacije radnog prostora koje menjaju svakodnevni život ljudi. „Mnogi i dalje misle da posao mora da se obavlja u kancelariji, od ponedeljka do petka, od 9 ujutru do 5 po podne. Mi u Virdžinu verujemo zaposlenima i dozvoljavamo im da rade kako žele, kada žele i gde žele. Dok god imaju rezultate, najmanje nam je važno na koji način do njih stižu.“ Vreme provedeno s porodicom je Ričardu Brensonu izuzetno važno, i često sa jav-

nošću deli fotografije sa prazničnih večera i okupljanja sa najdražima. Pa ipak, otkriva da nije uvek lako postići savršenu ravnotežu između posla i privatnog života, posebno kada vodi poslovnu imperiju. To često, Brenson priznaje, liči na hod po tankoj žici. „Nagnite se previše na jednu stranu i izgubićete ravnotežu i pasti. Ali važno je da nađete vreme da budete samo svoji, da se opustite, da biste mogli, kada naiđe prilika, da imate dovoljno energije i iskoristite svaki sekund.“ Brenson insistira na tome da je vreme za njegove voljene prioritet i stavlja ga u svoj rokovnik kao što bi stavio neki sastanak. Uvek je tu i poruka da ga podseti da izađe iz kancelarije. „VIRGIN UNITE“ U BORBI PROTIV GLOBALNIH PROBLEMA

Brenson je veoma uključen u humanitarni rad sa vrlo ambicioznom globalnom agendom. Sa britanskim muzičarom Piterom Gabrijelom došao je na ideju da stvori „Starešine“, nezavisnu grupu poznatih globalnih lidera koji su posvećeni rešavanju problema koje današnji svet ima – od ratova do globalnog zagrevanja. Uz podršku Nelsona Mandele, grupa je formalno pokrenuta jula 2007. godine u Johanesburgu. „Ponosan sam što je Virgin Unite na jednom mestu okupio ‘Starešine‘, nezavisnu grupu globalnih lidera koju je osnovao Nelson Mandela i koju predvodi Kofi Anan. Svi oni zajedno rade na promovisanju mira i ljudskih prava. Virgin Unite je pokrenuo i B Team, grupu globalnih biznis lidera koji dele slične poglede o potrebama za novu budućnost poslovanja i koji koriste preduzetničke veštine da pomognu u rešavanju ključnih društvenih i problema životne sredine. Biznis apsolutno treba da služi do-

Inovator, nekonvencionalan na toliko mnogo načina, Brenson gaji i revolucionarni pristup načinu rada, posebno u pogledu fleksibilnog radnog vremena. Svojim zaposlenima daje šansu da obave posao onako kako žele. Ta ideja podrazumeva rad od kuće, otvorene ofise, zajedničke kancelarije, pojačanu povezanost i mnoge druge inovacije radnog prostora koje menjaju svakodnevni život ljudi

KVALITETI KOJE POSEDUJE SVAKI VELIKI PREDUZETNIK – BEZGRANIČNA ENERGIJA, RADOZNALA PRIRODA I, PONEKAD, SVOJEGLAVOST – NISU BAŠ ČESTO ATRIBUTI KOJE POKAZUJU NAJBOLJI STUDENTI. PODSTICANJE KREATIVNOSTI I PREDUZETNIČKOG DUHA MNOGO BI SE BOLJE MOGLO OSTVARITI STAVLJANJEM FOKUSA NA PRAKTIČNO OBRAZOVANJE I RAZVOJ VEŠTINA KOJE SU NEOPHODNE ZA SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI U ŠKOLAMA, BIZNISU, I NA UNIVERZITETIMA

brom. Ljudi, planeta i profit nisu međusobno isključivi. Biznis mora da ima prioritet u svim trima. Poslednjih godina, pojačali smo napore u suočavanju sa globalnim problemima, poput gladi i nejednakosti na radnom mestu, kroz Virgin Unite, našu neprofitnu fondaciju. Koristeći snagu mog prezimena i ogromnu moć brenda Virgin, mi utičemo na svoje klijente, pratioce na društvenim mrežama i na zaposlene, da podignu svest o važnim pitanjima i da nešto urade. Naš je delokrug širok i sveobuhvatan.“ Brenson često ističe da su životni padovi i odbijanje neizbežni deo posla, ali šta je to, pitam ga, što govori sebi kada stvari ne idu baš onako kako je zamislio? „Neuspeh i odbijanje su neizostavni deo posla, ali način na koji se nosite sa njima će odrediti koliko ste uspešni. Sposobnost da se izborite sa neuspehom i odbijanjem je nešto što se kroz život uči. Neki ljudi su u tome bolji od drugih. Imali smo mnogo velikih uspeha u Virdžinu, ali smo isto tako iskusili i neuspehe. Svaki put kada nešto ne bi pošlo onako kako smo očekivali, ustali bismo, pogledali gde smo pogrešili i naučili iz toga.“

KO SU BRENSONOVE „STAREŠINE“?

Članovi organizacije Elders, sa velikim Mandelom, osnivačem Grasa Mašel, bivša ministarka obrazovanja Mozambika, predsednica Fondacije za razvoj društva, udovica Samore Mišela i udovica Nelsona Mandele

Fernando Enrike Kardozo,

bivši predsednik Brazila

POČASNI „STAREŠINA“

Dezmond Tutu,

nadbiskup Kejptauna, bivši čelnik Anglikanske crkve u Južnoj Africi i predsednik Komisije za istinu i pomirenje Južne Afrike, dobitnik Nobelove nagrade

Meri Robinson,

bivša predsednica Republike Irske i bivša visoka predstavnica Ujedinjenih nacija za ljudska prava

Džimi Karter,

bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, dobitnik Nobelove nagrade

Ernesto Zediljo, bivši predsednik Meksika

Kofi Anan

(predsedavajući), bivši generalni sekretar UN, dobitnik Nobelove nagrade

Gro Harlem Bruntland

Marti Ahtisari,

(zamenik bivši predsednik predsedavajućeg), Finske, dobitnik bivši premijer Nobelove nagrade Norveške i bivši generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije

Ela Bat,

osnivač Asocijacije samozaposlenih žena Indije

Hina Jilani, borkinja za ljudska prava iz Pakistana

Lakdar Brahimi,

bivši šef diplomatije Alžira i poslenik Ujedinjenih nacija

VODIČ ZA USPEH RIČARDA BRENSONA

Traži dobre mentore, i među svojim vršnjacima i među starijima.

Greške su neizbežne – to kako ćeš učiti na njima definisaće tvoj put do uspeha.

Postavi ciljeve i kreni ka njima odlučno i bez straha.

Razvojni put Ričarda Brensona

2007.

Osnovana Virgin Media. Prodaja Virgin Megastorea u Britaniji i Irskoj

1966.

Osniva prvi biznis: studentski časopisi i knjige

1973.

Otvaraju se Virgin Atlantic Airways i Virgin Cargo

Diskografska kuća Virgin Records počinje sa radom

Virgin osniva Virgin Energy

2006.

Stiže i Virgin Fuel, nova kompanija za čista goriva budućnosti

1994.

1985.

Lansiranje pića Virgin Vodka i Virgin Cola

Brenson osniva Virgin Holidays

2004.

1997.

1971.

Najavljeni su Virgin Trains

Virgin Radio kupuje Kris Evans

Otvara prvu prodavnicu ploča na Oksford stritu

2000.

1993.

U etru se pojavljuje Virgin Radio

1984.

Uzleće Virgin Galactic

1999.

Virgin Mobile predstavlja prvi korak Brensona u telekomunikacijama

Biznis kao snaga dobrog 1986.

1985.

Virgin Atlantic Challenger pokušao je da pređe Atlantski okean. Nasukao se i spasao ga je RAF-ov helikopter

Virgin Atlantic Challenger II oborio je dotadašnji rekord za dva sata

2009.

Počinje Virgin Money Giving

1999.

Virgin Active, prva teretana

1987.

Balon Virgin Atlantic Flyer postaje prvi balon na topli vazduh koji je preleteo Atlantik

1991.

Prešao je Tihi okean od Japana do arktičkog dela Kanade, skoro 11.000 kilometara u balonu. Oboren je i rekord u brzini: skoro 400 kilometara na čas

2005.

Osnovana Brensonova škola preduzetništva u Južnoj Africi

2004.

Osnovana neprofitna fondacija Virgin grupe Virgin Unite. Postavljen rekord u putovanju od Dovera do Kalea u amfibijskom vozilu Gibbs Aquada: za sat i 40 minuta pređen je Engleski kanal

2009.

Osnovana Carbon War Room

2007.

Formirani Elders, nezavisna grupa globalnih lidera koji zajedno rade za mir i ljudska prava. Okupio ih je Nelson Mandela

Istražuj marljivo i pedantno. Potrudi se da smanjiš rizike, tako da bi mogao da znaš da je ono što nudiš traženo.

Mnogo ljudi će ti reći da nešto neće funkcionisati. Možeš da ih poslušaš, a možeš i da ih ubediš u suprotno.

2010.

U trku se uključuje Virgin Racing, tim Formule 1 koji se ranije zvao Manor Grand Prix

2012.

Virgin Money kupuje kompaniju Northern Rock

2012.

Assura Medical postaje Virgin Care

2014.

2010.

U Los Anđelesu počinje sa radom Virgin Produced, kompanija za razvoj i produkciju filma i televizije

2012.

Virgin Atlantic najavljuje razvoj orbitalnog sistema LauncherOne

Virgin investira u kompaniju 3D Robotics koja se bavi proizvodnjom dronova

2013.

2011.

Na Jamajci osnovan Brensonov centar. Objavio knjigu Screw Business as Usual

Postaje član Globalne komisije za drogu, sa bivšim političkim i kulturnim liderima Latinske Amerike, „kako bi doprineo razvoju humanijih i racionalnijih zakona o drogama“

2012.

Formiran B Team, globalna neprofitna inicijativa koju zajedno finansiraju ser Ričard Brenson i Joken Zajc, koja okuplja direktore i menadžere iz čitavog sveta u pokušaju da učine biznis boljim

Brenson je javno pozvao najveće svetske kompanije da bojkotuju Ugandu i da ne posluju u njoj, zbog anti-gej zakona

2014.

Udružuje se sa African Wildlife Foundation, koja skreće pažnju na lov na ugrožene vrste

Stvori pouzdan, entuzijastičan i energičan tim, i imaj poverenje u njih da će razviti i voditi projekte.

IKONA

Malala Jusafzai DOĐE TRENUTAK U KOM MORAŠ DA ODLUČIŠ:

DA LI ĆEŠ ĆUTATI ILI ĆEŠ USTATI

Na vest o njenom ranjavanju, ljudi širom Pakistana okrenuli su se molitvama za njen život. Preživela je. Nastavila je da se bori za jednakost. Iako još uvek tinejdžerka – tek je napunila 18 godina – ova vanserijska vizionarka danas je nosilac Nobelove nagrade za mir. No, kako kaže, Nobelova nagrada je nešto lepo, ali nije njen cilj. O tome je pričala i u novom filmu, He Named Me Malala, koji je režirao Dejvis Gugenhajm

Priredila Miljana Nešković

„N

AŠI GLASOVI SU NAŠE NAJVEĆE ORUŽJE. Jedno dete, jedan nastavnik i jedna knjiga mogu da promene svet“, kaže osamnaestogodišnja Pakistanka Malala Jusafzai. Na glavi ima crni šal, a na licu osmeh koji odaje mudrost kakva, samo ponekad, dođe sa godinama koje Malala ni približno nema. Njenu životnu priču svi znaju. Još kao tinejdžerka u Pakistanu glasnogovorno se zalagala da se omogući i devojčicama učenje škole. Talibani su joj zbog toga pretili smrću. Oktobarskog popodneva 2012, dok se vozila školskim autobusom, jedan od njih ušao je u autobus uzvikujući: „Ko je Malala?“ Pucao je u nju tri puta. Jedan metak ju je pogodio u glavu. Na vest o njenom ranjavanju, ljudi širom Pakistana okrenuli su se molitvama za njen život. Preživela je. Nastavila je da se bori za jednakost. Iako još uvek tinejdžerka, ova vanserijska vizionarka danas je nosilac Nobelove nagrade za mir. No, kako kaže, Nobelova nagrada je nešto lepo, ali nije njen cilj. „Moj san je jednostavan“, objasnila je u nedavnom intervjuu za britanske medi-

je. „Želim da svako dete dobije kvalitetno obrazovanje i mogućnost da ostvari svoje snove. Ali to zahteva veliki rad. Zbog toga Fondacija Malala vredno radi svakog dana na jednom održivom razvoju. Želimo da pored osnovnog i srednje obrazovanje bude omogućeno svakom detetu na planeti. To je moja misija i ja ću je ostvariti. Bar ću dati sve od sebe.“ Borba ove izuzetno produhovljene i inteligentne mlade žene je odavno definisana – želi da svet učini boljim i razumnijim mestom. Danas šezdeset šest miliona devojčica ne može da ide u školu. Malalin cilj je da sva deca na svetu imaju uslove da uče i da ostvare svoje snove. „Dođe trenutak u kom moraš da odlučiš da li ćeš ćutati ili ćeš ustati“, rekla je u jednom svom govoru. O svojoj misiji i pokušaju ubistva koje je samim čudom preživela bez trajnih posledica po zdravlje, napisala je najpre knjigu Ja sam Malala, a prošlog meseca je svet premijerno mogao da vidi i dokumentarnu ekranizaciju Malaline priče. Film Dejvisa Gugenhajma He Named Me Malala, otvorio je ovogodišnji Into Film Fe-

IKONA

Mislim da ljudi treba da razumeju da reč „islam“ znači „mir“. Prva reč svete knjige Kuran je „Čitaj“. Naša vera se svodi na čitanje, učenje i sticanje novih znanja. Sve to nikako nije ograničeno kao nešto što bi trebalo da rade samo muškarci ili samo žene. U islamu verujete da vas je Bog poslao na zemlju da biste učili i otkrivali. I zbog toga sam ovde gde sam sad

stival u Velikoj Britaniji. U posveti tokom odjavne špice, autor je istakao da je bio „inspirisan knjigom Ja sam Malala“. Inspiracija je pravi izraz. Malala je u svemu što radi tako silna i mudra, tako smirena i elokventna, a opet tako samouverena i imuna na sve vrste obmana. Ma koliko godina imali, prosto ne možete a da ne budete duboko nadahnuti njenom pojavom.

isto vreme. Ona je jedna od „svih“, i ujedno dokaz da svako može da pokrene promene. U filmu, na pitanje: „Da li si ikad osetila bes zbog svega?“, bez trunke razmišljanja Malala odgovara odrično. I zaista misli tako. Neke stvari je nemoguće lažirati. Kako kaže, snimanje filma je dugo trajalo. U početku nije znala šta da očekuje, ali je zadovoljna jer misli da je njena poruka prenesena onako kako treba. Film pokriva POVODOM PREMIJERE FILMA He Named Me dvogodišnje putovanje Malalinog života: put u Jordan, put u Nigeriju, držanje govora, suMalala organizovan je susret Malale i Eme srete sa liderima, ali i priču o njenoj porodici. Votson, dveju mladih žena toliko različitih životnih priča, a opet toliko bliskih u svojim Kroz knjigu pre svega, Malala je jasno opisala veliku ulogu koju je njen otac odigrao u težnjama i borbama. Ema, koja se poslednjenom životu, pre svega kad je reč o forminjih godina ozbiljno ističe u svom aktivizmu, zauzela je ulogu voditelja i intervjuisala Maranju njenih uverenja o jednakosti polova. lalu, za koju je priznala da je jedan od njenih „Moj otac je borac za ženska prava, borac za jednakost i naziva sebe feministom“, priča najvećih uzora. Malala u razgovoru sa Emom Votson. „On „Zanimljivo je ali ne volim da vidim sebe na platnu. Ne mogu čak ni svoj glas da podje živi dokaz da muškarci mogu i treba da se nesem“, priznala je Malala Emi Votson u bore za prava žena. Ako hoćemo jednakost polova, muškarci moraju intervjuu. „Ipak, kad sam da ustanu za to. Ukoliko su pogledala film, na mene je ostavilo jak utisak to muškarci preuzeli neka prava samo na sebe i žalimo se zbog kako je Dejvis Gugenhajm toga, neće biti dovoljno da izneo priču u pravcu širenja poruke o obrazovanju samo žene budu protiv toga. širom sveta. Njegova poTo ne može da bude borba jedsvećenost tom cilju dovela ne grupe žena koje se bune, već je do pravljenja ovog filcelo društvo treba da ustane za ma. Pokriva način na koji jednakost među ljudima.“ smo ustali za obrazovanje Kako je sama priznala, teru teško vreme terorizma. min feminizam je za nju oduNadam se da će ovaj film vek bio dvojak. Nije bila sigurinspirisati još ljudi da se na da li je reč o pozitivnom ili pridruže kampanji koju negativnom pokretu, i nije bila „ZANIMLJIVO JE ALI NE kroz Fondaciju Malala sigurna da li sebe može nazvati VOLIM DA VIDIM SEBE sprovodimo. Nije stvar u feministkinjom. Govor koji je NA PLATNU. NE MOGU tome da ljudi pogledaju Ema Votson, kao ambasador ČAK NI SVOJ GLAS DA film. Ja želim da se ljudi Ujedinjenih nacija, održala PODNESEM“, PRIZNALA pokrenu i urade nešto. Ne prošle godine u Njujorku utiJE MALALA U INTERVJUU želim da He Named Me Macao je na mnoge žene, ali i na EMI VOTSON. „IPAK, KAD lala bude samo film, želim Malalu. SAM POGLEDALA FILM, da bude pokret.“ „Tada sam shvatila da nema NA MENE JE OSTAVILO Autor je u filmu prilično ničeg lošeg u tome da sebe naJAK UTISAK TO KAKO JE jasno dao do znanja svima zovem feministkinjom“, rekla DEJVIS GUGENHAJM IZNEO PRIČU U PRAVCU ŠIRENJA šta je to što ovu mladu deje Malala Emi, koja kao da PORUKE O OBRAZOVANJU vojku čini toliko vanserijnije bila već dovoljno dirnuta ŠIROM SVETA“ skom, a toliko običnom u činjenicom da razgovara za

devojkom kojoj se toliko divi. „Ja sam feministkinja, i ti si zaista feministkinja, jer je feminizam samo druga reč za jednakost.“ NA SVOJ 18. ROĐENDAN, 12. jula ove godine, kao deo svojih aktivnosti u borbi za globalno školovanje Malala Jusafzai otvorila je školu u Libanu za sirijske izbeglice. Školu opremljenu da prihvati oko 200 devojčica uzrasta od 14 do 18 godina finansirala je Fondacija Malala. Prilikom otvaranja škole, Malala je održala govor kakav samo ona ume da održi i, po ko zna koji put, pomalo postidela svetske moćnike. „Danas, prvog dana mog odraslog doba, u ime dece sveta zahtevam od lidera da investiraju u knjige, a ne u metke!“ Baš taj 12. jul smatra se Malalinim danom od kada je na svoj šesnaesti rođendan ona održala govor u Ujedinjenim nacijama povodom dostupnog školovanja za decu celog sveta. Bio je to njen prvi javni govor nakon napada, koji je održala pred više od 500 mladih boraca za pravo na školovanje iz svih krajeva sveta. Jedan od stereotipa na koje je nailazila tokom svoje borbe za prava žena da se obrazuju bilo je i ustaljeno mišljenje da je obrazovanje žena zapadnjačka tvorevina i da njenom narodu vera ne dozvoljava promene obrazovnog sistema za koje se Malala zalaže. U razgovoru sa Emom Votson, Malala se osvrnula i na religiju koju smatra bitnim delom svog bića: „Mislim da ljudi treba da razumeju da reč ‘islam‘, znači ‘mir‘. Prva reč svete knjige Kuran je ‘Čitaj‘. Naša vera se svodi na čitanje, učenje i sticanje novih znanja. Sve to nikako nije ograničeno kao nešto što bi trebalo da rade samo muškarci ili samo žene. U islamu verujete da vas je Bog poslao na zemlju da biste učili i otkrivali. I zbog toga sam ovde gde sam sad. Ljudi pogrešno tumače religiju. Za mene je islam religija mira, koja želi dobro celom čovečanstvu. Svodi se na bratstvo, ljubaznost, strpljenje za druge, razumevanje... Ne znam zbog čega su ljudi poludeli, počeli da se ubijaju i napravili terorizam. Svi možemo da živimo lepšim životom i da budemo dobri. Zbog čega je toliko teško voleti druge?“

SVE NAŠE POBEDE

STRAWBERRY ENERGY ENERGIJA NA POLJIMA JAGODA, ZAUVEK

Tim mladih ljudi pod znakom jagode učinio je zelenu energiju dostupnom za čak 13 gradova u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Šlag na toj torti od jagoda bilo je nedavno postavljanje pametnih Strawberry klupa u finansijskoj četvrti u Londonu i javna podrška koju im je dao harizmatični gradonačelnik ovog grada Boris Džonson. Miloš Milisavljević, CEO Strawberry Energy, u razgovoru za Original kaže da je njihov cilj da učine obnovljive izvore energije dostupnim svima, i to onda kada je ljudima energija najpotrebnija - u svakodnevnoj žurbi

Razgovarala Đurđa Petrović

trawberry Energy je mlada srpska kompanija, iz čije je radionice izašao proizvod već uveliko poznat kao Strawberry drvo. Ujedno, to je prvi javni solarni punjač za mobilne uređaje na svetu. Ova pametna grafička platforma, idealna za javne prostore poput parkova i trgova, obezbeđuje besplatno punjenje mobilnih uređaja koristeći „čistu energiju“, Wi-Fi kao i podatke o kvalitetu vazduha na datoj lokaciji. Miloš Milisavljević, CEO kompanije Strawberry Energy i sagovornik Originala, otpočeo je rad na kreiranju koncepta koji će obnovljive izvore energije učiniti dostupnim svima, i to onda kad je ljudima energija najpotrebnija – u svakodnevnoj žurbi. „Deo Sunca u tvom džepu“, jedan je od stubova brenda Strawberry i podrazumeva pružanje mogućnosti ljudima da dopune baterije svojih prenosivih uređaja kada su napolju, energijom Sunca, i na taj način simbolično ponesu malo Sunca sa sobom.

Pored toga što unapređuje svakodnevni život ljudi u urbanim sredinama, rad mladih ljudi iz Strawberry tima ozbiljno doprinosi smanjenju javne potrošnje, ali i širenju svesti o važnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i ekološkog ponašanja. Prvo Strawberry drvo postavljeno je u oktobru 2010, na gradskom trgu opštine Obrenovac. Za ovaj izum, Strawberry Energy osvojio je prvo mesto u kategoriji smanjenja javne potrošnje na manifestaciji „Nedelja održive energije 2011“ u Briselu. Danas, tim mladih ljudi pod znakom jagode učinio je zelenu energiju dostupnom za čak 13 gradova u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Šlag na toj torti od jagoda bilo je nedavno postavljanje pametnih Strawberry klupa u finansijskoj četvrti u Londonu i javna podrška koju im je dao harizmatični gradonačelnik ovog grada Boris Džonson. No, sve je ovo i dalje samo početak Strawberry pustolovine čiji je cilj da obiđe planetu.

Strawberry ideju pokrenuli ste još kao student. Kako ste se opredelili na korak otpočinjanja sopstvenog posla? Da li je bilo dilema?

U mom slučaju je to bilo spontano, ali i pomalo naivno. Nisam ni znao u šta se tačno upuštam. I mislim da je to dobro, jer veoma poštujem izreku jednog velikog preduzetnika koji je rekao: „Samo ljudi koji su dovoljno ludi da misle da mogu da promene svet, jesu oni koji ga zaista i menjaju.“ Želja za pokretanjem sopstvenog posla u mom slučaju mislim da je bila rezultat mog interesovanja za tehnologiju i strasti prema pravljenju stvari. Kako je nastalo Strawberry drvo, a kako svi njegovi „naslednici“? Da li se sećate momenta kad ste prvi put uspešno testirali proizvod?

Razvoj prvog Strawberry drveta trajao je malo više od godinu dana, i ujedno sa njim se razvijao i naš tim. S obzirom na to da smo tada još bili studenti na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, shvatili smo da će nam za uspešno pravljenje proizvoda trebati i znanja i iskustva koja mi nismo imali. Tako sam počeo da tragam za ljudima koji nam mogu pomoći u različitim aspektima kao što su mašinstvo, arhitektura, marketing itd. Polako smo gradili tim. Sećam se prvog prototipa koji smo napravili. Sastojao se iz metalnih šipki zavarenih tako da drže solarni panel da ga ne oduva vetar na drugarovoj terasi u Beogradu, kablovima povezanim sa vrlo skromnom i bazičnom opremom smeštenom na potkrovlje, u kome smo uspešno dopunili prvi telefon na solarnu energiju. Bili smo jako uzbuđeni. To je bilo sjajno vreme. Kada ste prvi put mogli da kažete „uspeli smo“?

To je teško reći. Dok radite na svojoj ideji i dok proživljavate sve to, uvek ste fokusirani ispred sebe, na probleme koje rešavate. Do bilo kog uspeha potrebno je mnogo malih koraka, malih uspona i padova. Ja sam se radovao svakom malom napretku i uspehu, i kada sam uspeo da zainteresujem i formiram početni tim, i kada smo nabavili prvu opremu i napra-

SVE NAŠE POBEDE

Kada pogledate oko sebe, videćete da su naši gradovi puni zastarele infrastrukture, kao što su telefonske govornice koje niko više ne koristi ili obične klupe koje su iste kao što su bile i pre dvesta godina. Mi u tome vidimo zaista veliki potencijal

lokalim postavljanjima, nama će u predstojećem periodu najveći fokus biti na Londonu i tržištu Ujedinjenog Kraljevstva, jer smo uvideli veliki potencijal. Smatramo da nam je to odlična odskočna daska za dalje širenje na globalnom tržištu. Naša osnovna želja je da razvijamo tehnologije i uređaje koji će gradove učiniti pametnijim, modernijim i ugodnijim za savremenog čoveka. Kada pogledate oko sebe, videćete da su naši gradovi puni zastarele infrastrukture, kao što su telefonske govornice koje niko više ne koristi ili obične klupe koje su iste kao što su bile i pre dvesta godina. Mi u tome vidimo zaista veliki potencijal.

vili prvi prototip, i kada smo dobili prvo interesovanje klijenta, i kada smo postavili prvo drvo, i kada smo prvi put izvezli naš proizvod izvan zemlje, i tako dalje. Gledajući sada unazad, mislim da smo prvi put zaista mogli da kažemo da smo uspeli kada smo postavili prvo Strawberry drvo u Obrenovcu. Tada smo konačno, makar malo, promenili svet i ostavili nešto iza sebe. Postavili ste klupe u Londonu. Koliko ovaj korak predstavlja prekretnicu u vašem daljem radu, ima li naznaka?

Da, krajem oktobra smo uspešno posta-

vili prvu seriju Strawberry pametnih klupa u finansijskoj četvrti Londona. Sada radimo na postavljanju još uređaja širom grada, a uskoro i širom Velike Britanije. London za nas predstavlja veliku prekretnicu, jer smo prvi put ušli na tržište jedne od najvećih svetskih metropola. Mnogo nas raduje činjenica da su i ljudi i institucije u Londonu sjajno prihvatili naše proizvode. Veoma brzo smo postali jedna od najviđenijih tehnoloških firmi koja se bavi temom „pametnih gradova“ u Velikoj Britaniji. Na kojim idejama trenutno radite?

Iako imamo lokalne partnere u nekoliko zemalja Evrope i Amerike koji rade na

Na neki način, svojim izumom ste ostvarili moderan generacijski san – kreirali ste i realizovali ideju koja menja svet. Do sada, šta konkretno smatrate najvećim uspehom tima na čijem ste čelu?

Hvala vam na tako velikoj pohvali, mada mi i dalje smatramo da smo na početku. Naša glavna motivacija je od početka bila da koristeći tehnologiju pomognemo ljudima, rešimo neke od jednostavnih svakodnevnih problema i na taj način da doprinesemo da život u gradu bar malo bude komforniji i bolji. Vrlo smo ponosni na činjenicu da su do sada stotine hiljada ljudi imale priliku da koriste naše uređaje kada im je bilo najpotrebnije, kao i da se susretnu sa čistim izvorima energije. Mislim da je najveći uspeh tima upravo to što smo posvećenošću i upornošću uspeli da prebrodimo sve probleme i razvijemo firmu do faze u kojoj smo sada.

HEROJ

Nije poenta da ugrabiš šansu

ONA UVEK

POSTOJI već da li je to ona šansa koju si čekao Svi projekti Branislava Trifunovića imaće neku poruku, biće njegova borba i njegov način da nam pokaže šta misli o trulom sistemu, o pogrešnim vrednostima, o licemernim ljudima. Reditelj, glumac, producent. Humanitarac, jedan od utemeljivača časopisa Lice ulice koji pomaže najugroženijima u srpskim gradovima, i borac za decu, za njihov bolji život, kakav prethodne generacije nisu imale. Slučajan susret sa osmoro mladih i talentovanih ljudi iz Novog Pazara, punih bunta i želje da menjaju sistem, baš kao i Bane, bio je toliko inspirativan da je odlučio da im pomogne u režiji i postavci predstave „Beton mahala“ koja je prodrmala državu. Mogu li mladi da promene sistem? O tome je za Original, prvog jutra posle terorističkog napada u Parizu, u mirnoj Savamali, govorio Bane Trifunović

Piše Zorica Marković Fotografije Igor Pavićević i predstava "Beton mahala"

untovnik s razlogom, to je Branislav Trifunović, jedan od najboljih srpskih glumaca današnjice. Njegov put mogao je na startu da dobije kvalifikaciju „mlađi Sergejev brat“, kako bi zlobnici jedva dočekali, ali uz njegovo ime možete da pomenete sve drugo, osim toga. Imao je neki svoj fazon kojim je naprečac osvojio bioskopsku publiku filmom Pogled s Ajfelovog tornja, koji se bavio ozbiljnim temama. Harizmatično lice, glumac sa stavom, sve to ga je vinulo među najtraženije domaće umetnike. Svi Banetovi projekti, ispostaviće se, imaće neku poruku, biće njegova borba i njegov način da nam pokaže šta misli o trulom sistemu, o pogrešnim vrednostima, o licemernim ljudima. Reditelj, glumac, producent. Humanitarac, jedan od utemeljivača časopisa Lice ulice koji pomaže najugroženijima u srpskim gradovima, i borac za decu, za njihov bolji život, kakav prethodne generacije nisu imale. Slučajan susret sa osmoro mladih i talentovanih ljudi iz Novog Pazara, punih bunta i želje da menjaju sistem, baš kao i Bane, bio je toliko inspirativan da je odlučio da im pomogne u režiji i postavci predstave koja je prodrmala mahalu. „Beton mahala“, predstava osmoro naturščika, naterala je neke moćne ljude da im zabrane igranje uz prilično blede izgovore i optužbe. Ta predstava je, ispostavilo se, nešto najiskrenije i najbolje što se pojavilo tokom godine. Deca su izdržala i udare lokalnih medija i poglede komšija, ali su na kraju pobedili: gotovo svi su upisali glumu na FDU i u Novom Sadu. Mogu li deca da promene sistem - o tome je za Original, prvog jutra posle terorističkog napada u Parizu, u mirnoj Savamali, govorio Bane Trifunović.

HEROJ

Da li mladi ljudi zaista mogu da menjaju društvo, neke jače i moćnije od sebe? To je bila ideja, zar ne?

Ne mislim da mogu, nego da moraju da menjaju. Ne postavlja se tu pitanje da li možeš, već šta ćeš konkretno da uradiš. Imao sam sreću da sam naišao na osmoro mladih ljudi koji do ove predstave možda nisu artikulisali svoje mišljenje, ali su ga kroz tu predstavu isfiltrirali, kao i to ko su. Ti klinci, koji su tada imali od 16 do 21 godine, zdušno su želeli da progovore o tome što ih muči. Premijera koju smo imali u Novom Pazaru, jedna od te dve odigrane predstave, za njih je nešto najuzbudljivije što su videli, pa i za mene lično, ma koliko imao predstava i premijera iza sebe. Mislim da mladi moraju da se bave aktivnije, ne politikom, nego promenom svesti, pre svega svoje, pa onda svojih komšija, prijatelja, i da se ponašaju u skladu sa vrednostima za koje se bore. Ti si tim mladim ljudima pružio priliku, ali nemaju svi „odrasli“ razumevanja za nove generacije. Kako mlad čovek može da se iskaže ako ne dobije šansu?

Razumevanje nemaju ljudi kojima to ne odgovara, koji u tome vide napad na svoje pozicije. Mislim da takvih ljudi ne treba da se plašim ili da razmišljam o njima kao o onima koji mogu da nam unište život, iako možda mogu. Pokazujući strah, dajemo im na značaju. Oni su činovnici koji moraju da rade svoj posao, za koji smo ih mi izabrali. Svaka sfera korektivne ideje može samo da bude dobra. To što njima smeta, ne treba da brine nikoga. Ti isti ljudi stalno u kampanjama pominju mlade, a kad ti mladi ljudi kažu nešto, onda su opasnost. To govori o njihovom licemerju, a ja se borim protiv licemerja. Ova deca su shvatila da drugačije ne može. Kad se vratiš u svoj period studiranja, da li misliš da je tvojoj generaciji nedostajala šansa i šta sada nedostaje „klincima“?

Mislim da se ništa suštinski nije promenilo od tada. Kad pogledam moju Akademiju, bilo je pitanje odluke šta ćemo da uradimo. Nije pitanje da ugrabiš šansu, ona uvek postoji, već šta si odlučio, kako ćeš iskoristiti tu šansu, i da li je to ona šansa za koju si se spremao i čekao je.

Vidljivo si ponosan na te svoje mlade saradnike, sada studente na Akademiji u Beogradu i u Novom Sadu. Kad pričamo o studentima i o tome šta treba da menjaju, gde vidiš njihovu priliku da promene i šta mogu?

Najponosniji sam, možda uopšte do sada u životu, na to što su mi njihovi roditelji zahvalili jer sam od njih napravio ljude. Nisam ja napravio ljude od njih – oni su to već bili – nego je pitanje kako smo to kanalisali. Već troje je upisalo glumu i to je prvi put da je neko iz Novog Pazara upisao glumu u Beogradu i Novom Sadu. To je već značajan korak za taj grad. To šta mogu da promene... Oni su krenuli od sebe, pa ćemo videti. Značajno je da je to njihovo društvo vrlo pozitivno reagovalo na ono što smo uradili. Dobili smo kritičnu masu koja nešto može da uspostavi u delu zemlje koji je uvek služio za potkusurivanje u političkim kampanjama, i verovatno je zato ostao takav kakav je. To je, pre svega, predivan grad sa predivnim ljudima koji su vrlo često zloupotrebljeni u političke svrhe, od čega mi se gadi. Ono što ovi klinci mogu da izaberu jeste da ne zauzmu jednu ili drugu stranu, nego da

HEROJ

prave normalnije, građansko društvo, gde je mržnja zabranjena. I svi možemo da živimo u boljem gradu, zemlji... A da li bi razumeo kad bi došli i rekli ti: dosta je, ja odoh iz zemlje?

Naravno. O tome smo pričali u predstavi. I kad smo dekodirali te najbolnije teme, jedna od najpotresnijih scena koje smo videli jeste ta scena odlaska. Jer setili su se svih svojih prijatelja koji su otišli, što zbog škole, što zbog svega što se dešava. Njima je i dan-danas teško kad odu iz Pazara, imaju potrebu da se što pre vrate, okupe, viđaju. Ne osuđujem nikoga ko je otišao; razumem svakoga od njih, kao što razumem svakoga ko je ostao. To nije pitanje za osudu koliko nerava – da izdržiš sve stvari oko sebe. Ti si veliki aktivista. Koliko ti smeta apatija kod ljudi?

Generalno mi smeta, ali to dizanje ruku, to okretanje glave, čini da čovek izgleda kao neka biljka. Ne mogu da kažem da me nervira, više mi je žao kad vidim da ih je život ubacio u mašinu i ništa se ne dešava. Ne mislim da je čovek robot, već neko ko treba da iskoristi sve što mu je dato da menja svet oko sebe, bez ikakve agresije, već

Generalno mi smeta apatija, ali to dizanje ruku, to okretanje glave, čini da čovek izgleda kao neka biljka. Ne mogu da kažem da me nervira, više mi je žao kad vidim da ih je život ubacio u mašinu i ništa se ne dešava. Ne mislim da je čovek robot, već neko ko treba da iskoristi sve što mu je dato da menja svet oko sebe, bez ikakve agresije, već da se malo potrudi da nešto promeni, ako već misli da je na pravom putu

HEROJ

da smo, na tragu toga, prestali da osećamo bol jer je naša granica izdržljivosti ogromna.

ONO ŠTO MLADI MOGU DA IZABERU JESTE DA NE ZAUZMU JEDNU ILI DRUGU STRANU, NEGO DA PRAVE NORMALNIJE, GRAĐANSKO DRUŠTVO, GDE JE MRŽNJA ZABRANJENA. I SVI MOŽEMO DA ŽIVIMO U BOLJEM GRADU, BOLJOJ ZEMLJI

da se malo potrudi da nešto promeni, ako već misli da je na pravom putu. A kad smo kod apatije, Srbi su pokazali da može nešto da ih prodrma, kao recimo prošle godine solidarnost u vreme poplava. Ili recimo, tvoj brat Sergej, koji u prenosu „Velikog brata“ pozove ljude da pomognu bolesnom detetu.

Poplave su bile dobar primer, ali to se ugasilo kad se sve završilo, iako je tim ljudima i dalje potrebna pomoć. Kao što je Sergej uradio sa ulaženjem u „Velikog brata“, mislim da je ljudima potreban veliki podstrek da bi nešto učinili. Ljudi su izgubili empatiju, došlo je do otupelosti, reaguju samo na neke strašne slike, posebno mi koji smo ovde svašta prošli – pa i danas imaš na naslovnim stranama mrtve ljude – to je postalo kao normalno. Ima jedna knjiga Velika sveska o dva klinca koji pokušavaju da se priviknu na bol tako što se svakodnevno samopovređuju. Mislim

Da li je naša mana i to što se previše bavimo time da proglasimo naj-Srbina, a ne bavimo se običnim ljudima?

Mi inače volimo mitove, velike ljude, lidere. Narod smo koji se uvek vezuje za ne, koliko god neopipljivo bilo. Devedesetih su se ljudi vezivali za španske serije jer nisu imali svoj život pa je ovaj bio paralelni. Isto tako se vezujemo za Teslu, za Novaka, jer nemamo alternativu. Isti taj Novak ili ljudi koji nešto rade u životu, čim imaju loš dan, postaju tema za pljuvanje. To govori o labilnosti nacije. Što kaže jedan moj prijatelj, mi nismo narod, mi smo stanovništvo. Nismo još došli do stadijuma da budemo narod jer ne znamo ni koje su nam granice ni s kim smo ni ko smo, držimo se za nevidljive lijane da preživimo. Kad naučimo to, postaćemo ozbiljan narod. Kad smo kod stanovništva i granica, da smo „nigde“, kako gledaš na tu priču o našem važnom geostrateškom položaju kao razlogu stalnih problema?

Oko 15 odsto ljudi u Srbiji ima pasoš. To je vrlo zanimljiva cifra. Ovo što je trebalo da ode, već je otišlo. Oko milion ljudi je otišlo. Uvek smo potencirali tu priču da nam se sve dešava zbog položaja, ali kad treba da završiš taj auto-put koji prolazi kroz Srbiju, shvatiš da su stranci vrlo lako odlučili da idu kroz Bugarsku i da nas zaobilaze, i ta priča više ne može da prođe. Očigledno smo napravili sami sebi mnogo faulova, pucali sebi u nogu i tražili krivca. Mi treba da budemo prijatelji sami sa sobom prvo, i onda neće biti problem da li smo tamo ili ovde i da li nekome stojimo na putu. Ta društvena svest je na niskom nivou i kad napravimo cenzus oko bilo kojeg pitanja – a ne slažemo se ni oko čega – kad se dogovorimo sami sa sobom, onda neće biti problema. Ne postoji konsenzus ni oko

kulture, pa imamo različite istupe o pitanju rijalitija. Može li ova zemlja da priušti sebi da joj opšte vrednosti kreiraju kreature iz rijalitija?

To je izbor države. Tri od pet nacionalnih emitera puštaju rijalitije. Imaš osuđenog kriminalca koji je više od pola života proveo u zatvorima, od kojeg se pravi zvezda, kojem čak sud produžava slobodu jer ima ugovor sa nekom kućom... da to čak brani i ministar pravde. To je usko sve vezano. Njima rijaliti treba, jer, ne znam da li si primetila, kroz njih se šalju raznorazne poruke, uglavnom političke. I kao one španske serije devedesetih, zamena su za realan život. I nije slučajno da se baš sad pojavljuju tri rijaliti programa u isto vreme. Kako odgovaraš ljudima koji to brane tezom da rijaliti postoje svuda u svetu?

Slažem se, ali na kablovskim emiterima. Problem je i to što nemamo alternativu. Ona donosi mnogo manju zaradu i niko se ne bavi time da za pet godina treba da vaspita neku novu publiku. Došli smo u situaciju da govorimo o tome da je „Veliki brat“ najkulturniji rijaliti, što je besmislica – i to je rijaliti. Moje mišljenje je da je sve to deo nekog većeg eksperimenta, ne samo ovde, već globalno živimo u nekoj vrsti eksperimenta koji nas testira koliko možemo da izdržimo. Niko ne želi da se suoči s tim da mora da pravi neku novu publiku. Kad se setim devedesetih i zašto je rokenrol izgubio bitku, to je zato jer su se pojavile emisije narodne muzike koje su izgledale glamurozno. A rokenrol je imao neke polupijane čupavce, koji su svirali u nekom polumraku. Postoji li neka knjiga koju treba pročitati u određenom periodu života?

Mislim da svaki životni period ima neku svoju knjigu. Mislim da ljudi sami treba da ih nađu. Meni su tada značile neke knjige, od ruskih bajki, Vasilise Prekrasne, do Malog princa ili Džojsa. Ne podnosim kad se dele neke parole i savetuje. Svako treba da ima neki svoj put. Mislim da treba samo da se čita. Kako ti izgleda naš odnos prema migrantima, upravo sam prošla pored njih. Reagujemo li civilizacijski?

HEROJ

Živim tu u kraju gde ih viđam mesecima, njima da odam priznanje – nijedan problem nisu napravili, znao bih istog trenutka jer tu živim. Nikakav problem, nikom. To je za ogromno poštovanje. Neki ljudi i dalje ne razumeju da smo i mi došli odnekle. Sve ovo što se desilo u Parizu, sva ta mržnja prema tom groznom činu može da se okrene prema migrantima. Ali ti ljudi beže od onih istih ljudi koji su ovo napravili u Parizu. To moramo da shvatimo da bismo uopšte mogli da percipiramo te ljude. Građani Beograda su se uglavnom dosta dobro odnosili jer znam koliko se tu pomoći donosilo. Na to moramo da budemo ponosni. Šta se sada dešava sa „Beton mahalom“, nakon što je zabranjena u Novom Pazaru?

Igramo po Srbiji, pobedili smo na velikom festivalu, u Makedoniji, igrali smo u Kotoru, u Sarajevu... Odigrali smo dvadeset i nešto predstava za tih sedam meseci, što je odličan rezultat, i gde god da igramo – Dimitrovgrad, Paraćin... ona se isto uvek završava. Stojećim ovacijama. Taj broj ljudi mene ohrabruje. A ta deca koja su ustalasala „mahalu“?

Oni su toliko iskreni... Kad god se iskrenost vidi, ona mora da „prebaci rampu“. To što oni govore da ih religija deli i spaja, o ljubavi, školstvu, odlascima, gde će da žive, to su stvari koje deluju banalno, ali su od životne važnosti. To su univerzalne istine protiv kojih ne možeš da se boriš. I kad ti to saopšte u sat vremena predstave, pitaš se kako si dozvolio da se to desi. To je osnovna poruka predstave. Nećeš odustati od dece?

Nemamo mi luksuz da se odustaje od dece. Kad imate dete koje razmišlja, treba da mu pomognete da razmišlja. Ono što me je najviše iznerviralo u vezi s tim Novim Pazarom, bez obzira na sve pretnje i želje da ugase tu predstavu, jeste to što sam posle dva i po meseca pokušavanja da vratim predstavu, otišao na Sajam turizma u Beogradu, jer sam znao da su neki ljudi koje pokušavam da dobijem na štandu, i prišao i video da na nekom velikom ekranu idu njihova deca koja pevaju po raznim emisijama, i da se to reklamira, to me je iznerviralo. Dodatno me je ražestilo, da sam sad siguran da tu predstavu tek sad treba da igramo, uprkos svemu i svima.

se ili reaguju... Jer to znači da ih boli.

NE MISLIM DA MLADI MOGU DA MENJAJU DRUŠTVO I JAČE OD SEBE, NEGO DA MORAJU DA IH MENJAJU. NE POSTAVLJA SE TU PITANJE DA LI MOŽEŠ, VEĆ ŠTA ĆEŠ KONKRETNO DA URADIŠ. MLADI MORAJU DA SE BAVE AKTIVNIJE, NE POLITIKOM, NEGO PROMENOM SVESTI, PRE SVEGA SVOJE, PA ONDA SVOJIH KOMŠIJA, PRIJATELJA, I DA SE PONAŠAJU U SKLADU SA VREDNOSTIMA ZA KOJE SE BORE

Njima su važnija ta deca koja pevaju nego ova deca koja misle. Novi Pazar je samo delić uzorka, to nema veze sa tim gradom, nego sa nama. Ubićemo svako dete koje misli, i ono će otići na kraju iz zemlje, jer nema šta da radi. To je možda i duh mahale, da je sramota za čaršiju biti drugačiji.

Ovi ljudi ne shvataju da je ta predstava u slavu Novog Pazara. Odemo u Dimitrovgrad, koji je isto multinacionalna sredina, i ljudi nam kažu da je to najbolja predstava koju su videli za 11 godina festivala i da sad imaju želju da odu u Novi Pazar. To ovi nikad neće shvatiti. To je u slavu Novog Pazara. Kad imate takav grad sa toliko istorije, raznovrsnosti u jednom malom okruženju, to je istorijski važnije... Ti si često u tim drugačijim predstavama. Jesi li navikao?

To mi više ne predstavlja problem. Vreme u kojem živimo, posebno za pozorište koje je nastalo na prozivanju političara, mislim da je nužno da ono progovori o anomalijama. Ono ne treba samo da zabavlja. Mnogo mi je draže da igram u predstavama koje su aktivne, koje pozivaju na neku promenu. Posebno kad su nam stvari u rasulu, to samo pomaže. Osećao bih se loše da igram komedije. Osećao bih se stvarno neprijatno, lakše mi je da igram predstave koje udaraju gde treba, pa da političari igraju, povuku

Šta zameraš profesiji, imaš li prava da joj zameraš?

Imam prava da zameram, moja je, i oni meni nešto zameraju. Mislim da je anemična, tako jalova, staromodni smo. Šezdesetih i sedamdesetih smo bili mnogo hrabriji iako je bilo drugo vreme. Bitef, pozorišta – bili smo hrabriji, išli smo ispred vremena, a sad kaskamo decenijama za onim što se dešava u svetu i sa rezignacijom odbijamo sve to novo, a da nismo ni probali. Pozorište je postalo dosadnije meni nego što je bilo, nadam se da nije publici, pune su sale, ali voleo bih da gledam drugačije i hrabrije predstave. Studenti su ove godine iznenadili jer su jednom izašli na ulice. Ako izuzmemo proteste i borbu za bodove, i uporediš to sa nekim drugim vremenima, šezdesetosmašima, devedesetima, kako ti sve izgleda?

Sećam se kad sam studirao, mi smo nosili majice „Otpora“ i blokirali nastavu na faksu i išli na ulicu. Toliko smo verovali u to, ništa nas nije plašilo. Što bi rekao Svetislav Basara, ja nisam paranoik, ja sam u pravu. Meni se čini da, kad god su ti protesti u pitanju, pošto smo rasli na raznim službama, to se okrene tamo gde njima odgovara. Kao oko gej prajda, prete: „Ubiću“, i odjednom se ne pojavi niko. Neko to vodi i kaže: može – ne može. Čvrsto verujem u to. Kad su te stvari u pitanju, te stvari se skrenu gde treba. Ja pozivam studente da reaguju na krupnije stvari, a ne da li je prosek ovaj ili onaj bodova, to je u redu, samo je besmisleno. Treba da traže nešto što je za opšte dobro. Ovde je sve uvezano, pa i biti apolitičan i apatičan.

Jeste, ali ima onaj Brehtov tekst o politici, kako mrzi ljude koji su apolitični, jer misli da su to najgluplji ljudi na svetu. Jer ne razumeju da politika određuje cenu krompira i da je to veoma važna stvar. Ja mrzim politiku, ne bavim se njom, nego mislim da se ona toliko bavi sa mnom, da moram da reagujem, i branim se. Najbolja politika za mene je zdrav razum. Nemam drugo, to su sve nekako preduzeća koja rade samo za svoju dobrobit a ne našu, nisam uopšte čovek koji to gleda tako. Sve moje političke izjave su u stvari usmerene da se društvo poboljšava, a ne da se kandidujem. Ne dao bog.

OPEN ERA

PODZEMNI HOTEL SALA SILVERMINE // OKRUG VESTMANLAND, ŠVEDSKA Do soba smeštenih u nekadašnjem rudniku srebra putuje se 155 metara ispod zemlje. Sobe ovog luksuznog hotela izgledaju kao pećine ukrašene srebrnim escajgom i stilskim nameštajem. Temperatura u sobama je oko 18 stepeni.

Da ne mora sve uvek da bude šablonski i da i te kako može da se napravi dobar posao i sa pomalo „pomerenim“ idejama, dokaz su neki od najneobičnijih hotela na svetu. To što iz ugla arhitekture i usluga luksuz tretiraju na drugačiji način, ne smeta im mnogo. Uvek su puni što i nije čudno. Ipak su uspeli da svako putovanje učine avanturom već samo odabirom smeštaja.

MAGIČNA PLANINA // ČILE AIRPLANE HOTEL Računica je jasna: jedan luksuzni apartman za dvoje je jedan avion. Iznajmljuje se i kao prostor za sastanke koji prima do 15 ljudi. Opremljen đakuzijem, saunom, internetom, televizorom, blue-ray DVD plejerom i svime čega gost može da se seti, samo odredište ume da učini znatno manje zanimljivim.

HAYEMA HEERD // OLDEHOVE, HOLANDIJA

PRAHRAN HOTEL PUB // MELBURN, AUSTRALIJA Ovaj hotel krajnje inspirativnog dizajna zapravo je sazidan od džinovskih betonskih cevi.

Ukoliko se uopšte može nazvati hotelom, ovaj smeštaj je nesvakidašnji miks koji pruža „3 u 1“ ugođaj spavanja na tavanu, spavanja u štali na senu i spavanja u iglou. Mogu da biraju između običnih kreveta od sena i luksuznih kreveta u sobama opremljenih kravljom kožom na podu. Takođe, mogu da biraju da li će spavati u sobama sa krovnim prozorima koji su zaštićeni staklom ili pod vedrim nebom.

Montana Mágica Lodge je hotel za čiju gradnju je korišćeno prirodno uzvišenje. Ovaj hotel izgleda kao nešto na šta možete naleteti čitajući fikciju. Usred guste šume, niotkud izviri kupasto vulkansko uzvišenje, obraslo finim zelenilom. Ima prozore iz kojih u šumu prodire veštačka svetlost. Izgleda kao vulkan, ali nije. Umesto lave, izbacuje vodu. No, gosti koji hoće da vide pravi vulkan, ne moraju mnogo da pešače. Dovoljno je da odu do prozora i bace pogled na vulkan Arenal.

HOTEL OD LEDA // KARPATI, RUMUNIJA Iako hotela od leda ima sve više, ovaj hotel nije skup igloa, već je ceo izgrađen od leda. Sve unutar hotela napravljeno je od leda, uključujući i krevete. Dupli dušeci i krzno irvasa nekako anuliraju osećaj hladnoće. Svake godine menja se arhitektura, dizajn soba, dizajn Ledenog bara i Ledenog restorana, u skladu sa aktuelnom temom.

Piše

Kuća nade

Nebojša Mandrapa IZVRŠNI UREDNIK

// Nakon prijave nasilnika, žene žrtve nasilja prolaze kroz težak period. Često trpe osudu okoline, pa i svojih najbližih. Distanciraju se i povlače u sebe. Deca su posebna priča, a posledice pretrpljenog nasilja tokom odrastanja mogu biti dramatične. Treba im vratiti poljuljano samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, socijalizovati ih, a kako je većina žena ekonomski zavisna od nasilnika, i osposobiti za samostalno zarađivanje po izlasku iz kuće. To je, između ostalog, zadatak Savetovališta protiv nasilja u porodici koje godinama ostvaruje svoju važnu ulogu P I Š E M I L I CA M A R KOV I Ć , M E N A DŽ E R K A Z A KO R P O R AT I V N E KO M U N I K AC I J E U D I R E C T M E D I A

„D

a li ujeda?“, dovikujemo kroz prozor dok lavež psa nadjačava motor automobila. „Samo ako proceni da treba“, odgovara čuvar Sigurne kuće, po službenoj dužnosti namrgođen prema nepoznatim licima. Život nas stalno stavlja pred testove i procene. Ovaj je jedan od onih gde nema pripreme, ni varanja, pomislila sam dok smo preturali po torbama tražeći lične karte. Na ulazu nas dočekuje jedna od četiri mentorke čiji se osmeh promalja iza čuvarovih velikih leđa. Kasnije u razgovoru saznajemo da su štićenice kuće nazvale mentorke po godišnjim dobima – „toliko su različite, a svaka prija na svoj način“. Još kasnije, shvatamo o kakvoj se upućenosti jednih na druge radi, čak privrženosti. Ulazimo u objekat koji se zove Sigurna kuća, ne znajući u potpunosti šta možemo da očekujemo. Prolazimo kroz hodnik i izlazimo u dvorište gde odmah primećujemo da je roštilj već raspaljen. A onda lica, mnogo žena i dece, više od trideset njih. Žrtve nasilja u porodici koje su sklonište našle ovde. CEO Dajrekt medije, na čiju smo inicijativu i došle u Sigurnu kuću, naša menadžerka ljudskih resursa i ja, te subote smo prošle „Žućin test“,

Zajedno sa kreativnim partnerima koji su pomogli da se posete realizuju, štićenice Sigurne kuće su uspešno savladale tehnike dekupaža, pletenja ukrasnih korpi od papira, pravljenja nakita, a na časovima salse se podsetile da je ples najbolji put do osmeha

kao i još 37 naših koleginica nakon toga. Kada su zaposlene u Dajrekt mediji, pripremajući se za program volontiranja u Sigurnoj kući, bukvalno nadglasavale jedna drugu predlozima aktivnosti koje bismo mogli da organizujemo za žene i decu koja ovde borave, direktor Fonda B92 Veran Matić, sa ogromnim iskustvom u oblasti humanitarnog rada i istim tolikim doprinosom, dao nam je dobar savet. Treba da se upoznamo sa štićenicama, da ih opustimo i da postepeno radimo na njihovoj socijalizaciji i osnaživanju. Zajednička priprema hrane nam se činila kao dobro rešenje za početak. NI GRDOSIJA OD ROŠTILJA KOJA SE PUŠILA na oko četrdeset stepeni koliko je izmereno tog junskog dana, ni petnaest kilograma mesa koje je trebalo ispeći za ručak štićenicima Sigurne kuće, nisu nas obeshrabrili. Tolika je bila želja da dobro startuje ovaj program, koji je podrazumevao prisustvo nekih drugih osoba, a da to nisu mentorke ili psiholozi, u jedinoj oazi mira i sigurnosti za ove namučene žene i decu. Na početku posete – blago nepoverenje, a na kraju isto tako blagi osmesi. Probile smo led. Nakon prijave nasilnika, žene žrtve nasilja prolaze kroz težak period. Često trpe osudu okoline, pa i svojih najbližih. Distanciraju se i povlače u sebe. Deca su posebna priča, a posledice pretrpljenog nasilja tokom odrastanja mogu biti dramatične. Treba im vratiti poljuljano samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti, socijalizovati ih, a kako je većina žena ekonomski zavisna od nasilnika, i osposobiti za samostalno zarađivanje po izlasku iz kuće. To je, između ostalog, zadatak Savetovališta protiv nasilja u porodici koje godinama ostvaruje svoju važnu ulogu. Ako su četiri mentorke, koje u Sigurnoj kući provode po 24 sata u direktnoj interakcji sa štićenicima, kao godišnja doba, onda je u takvom poretku stvari Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta – Majka Priroda, vrhovno božanstvo koje se stara da sve bude u najboljem redu. Ulaže napore da se obezbede donacije u hrani, odeći i drugim potrepštinama, koordinira sa centrima za socijalni rad kako bi žrtve nasilja ostvarile svoja prava, učestvuje u unapređenju legislative iz ove oblasti sa najvišim državnim institucijama i još mnogo toga.

U strahu da to što možemo da ponudimo neće biti dovoljno, mi se ne usuđujemo da dajemo, često ne znajući da je to što nama deluje malo, nekome prava mera

SMATRALI SMO DA KAO KOMPANIJA i pojedinci treba da damo podršku takvom naporu Savetovališta i da, kroz lični angažman, žrtvama nasilja ulijemo neophodni optimizam i veru u bolje dane. U programu volontiranja u Sigurnoj kući učestvovalo je četrdeset zaposlenih žena iz Dajrekt medije. Svake subote od juna do kraja oktobra, odlazile su u posetu ženama i deci koji tamo borave, učestvujući u različitim zajedničkim aktivnostima. Zajedno sa kreativnim partnerima koji su pomogli da se posete realizuju, štićenice Sigurne kuće su uspešno savladale tehnike dekupaža, pletenja ukrasnih korpi od papira, pravljenja nakita, a na časovima salse se podsetile da je ples najbolji put do osmeha. „Opet ste došle?“, povikali su mališani uglas, nespretno glumeći iznenađenje kada se nova grupa naših volonterki pojavila na vratima jedne subote. Već su bili posađeni za trpezarijski sto, u iščekivanju nove posete. Sledi zavirivanje u kese i pitanje: „A šta ćemo danas da radimo“, a onda naredna tri sata kreativnog i podsticajnog druženja: slikanja, pravljenja lutaka od čarapa, hvatača snova, ogrlica od makarona. I tako skoro četiri meseca.

MNOGO SMO NAUČILI OVOG LETA, kao kompanija, a verujem i sve volonterke pojedinačno. Shvatili smo da su sve naše bojazni da nećemo uspeti da pomognemo neopravdane. U strahu da to što možemo da ponudimo neće biti dovoljno, mi se ne usuđujemo da dajemo, često ne znajući da je to što nama deluje malo, nekome prava mera. Ova iskustva smo preneli našim partnerima, drugim kompanijama koje su se priključile programu, među prvima Olaf Mcateeru. Njihove volonterke danas prolaze „Žućin test podobnosti“, nastavljajući sa osnaživanjem i socijalizacijom žena i dece. A u našoj kući, Dajrekt mediji, od pre mesec dana počela je da radi jedna štićenica Sigurne kuće. Podršku joj daje ceo kolektiv, koji u svom ženskom delu populacije sada gaji još veći senzibilitet i spremnost da doprinese rešavanju problema nasilja u porodici.

EX CATEDRA

Å½ivot u studentskom domu

A TAKO JE SKROMNO POČELO U studentskim klupama, među sobom se lako raspoznaju oni kojima mama svakog jutra donosi čaj u krevet pre predavanja, od dece studenjaka – koje svakodnevica daleko od roditeljskog doma baš i ne mazi toliko. Iako bi u svim drugim životnim režijama činjenica da je neko gotovo na ivici gladovanja zbog besparice bila krajnje alarmantna, kod studenata to i nije tako neuobičajeno. No, kao i kod svake borbe, na kraju se pamti rezultat mnogo više nego igra. Magazin Original je upravo zbog toga okupio ekipu današnjih asova iz kulturnog i javnog života Srbije i vratio ih u vreme studentskih menzi, širenja veša po sobama i „paketa od kuće“. Ni njima nije bilo lako, ali malo ko bi ovaj period života menjao za neki ugodniji mladalački scenario

EX CATEDRA

Slaviša Pavlović

Vojin Ćetković

Pisac. Rođen u Ljuboviji, studirao na Višoj turističkoj školi Beogradskog univerziteta. Danima provedenim u Studenjaku posvetio je jedan od svojih prvih romana Nema šanse da ne uspem a sam jedva čekao da odem u Beograd na studije. Uvek me je privlačilo sve što je nepoznato, tako da mi je prilagođavanje na studentski način života delovalo kao zabava. Doduše, nije teško navići se na Beograd. Veliki je i lep grad. Sa svim tim dešavanjima, u Beogradu nikad nije dosadno. Čovek se lako navikne na bolje. Jedini strah koji je tad postojao bio je strah od neuspeha zbog kog bismo bili primorani da se vratimo kući. Živeo sam u Studenjaku. U sobi je bilo nemoguće učiti. Tu su cimeri, uvek dolaze gosti iz susednih soba, tu su bili i ilegalni stanari... Kafu ili čaj obično je kuvao cimer sa najslabijim karakterom. Za mene, jedino pravo mesto za učenje bila je čitaonica. Slobodno vreme je bilo rezervisano za žurke i druženje. Nije mi nedostajao dom. U studentskom domu jednostavno nemate vremena da vam nedostaje kuća. Uvek je tu neko ko će odvući pažnju. Sastavljao sam kraj s krajem. Kao i svi tada. Sećam se da sam jednu noć u diskoteci, zajedno sa cimerom, potrošio ceo svoj mesečni džeparac. Sledeće noći potrošili smo i njegov. Bio je neki praznik. Ostali studenti su otišli svojim kućama. Mi nismo imali ni za kartu do kuće, niti smo mogli da pozajmimo od nekog. Studentski restoran nije radio, nije radila pošta, a ni banka. Nismo hteli da stopiramo do kuće. Ta dva dana, skoro da ništa nismo jeli. Što je najgore, on je došao na suludu ideju da odemo na trčanje. Pretpostavka je bila da će nas trčanje izmoriti, pa ćemo više spavati. Kobna odluka. Bila su to dva najteža dana u našem životu. Kao i ostali studenti, tada sam sanjao da uspem u životu. Na koji način i u kojoj oblasti – nisam razmišljao. Mislim da je tokom tih godina optimizam na najvišem stadijumu u životu. Kao da je u svima nama ukorenjena ona stara – „Kad ima volje, ima i načina“. Jednostavno, svi gledamo u budućnost kroz ružičaste naočare, bez obzira da li je to realno ili ne. U Studenjaku sam naučio da sve zavisi od tebe. Ukoliko pogrešiš – vratićeš se kući. Naučio sam da se snalazim bez para, ali i sa njima, što je još bitnije.

U STUDENJAKU SAM NAUČIO DA SVE ZAVISI OD TEBE. UKOLIKO POGREŠIŠ – VRATIĆEŠ SE KUĆI. NAUČIO SAM DA SE SNALAZIM BEZ PARA, ALI I SA NJIMA, ŠTO JE JOŠ BITNIJE

Glumac. Rođen u Kruševcu. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, poznatiji kao Akademija, završio je u klasi profesora Vlade Jevtovića potpunom rasulu prošli su moji prvi studentski dani. Nova sredina, nova pravila, prvi put van kuće, društva, amaterskog pozorišta, svog grada, navika i topline... Dakle, usamljenost i strah od nepoznatog meni su prve asocijacije na taj period. Na moje veliko zadovoljstvo, nisam imao tu čast da stanujem u Studentskom domu. U to vreme su uslovi u svakom domu bili skoro nemogući za život. Promenio sam dvadesetak stanoDANAS KAD BIH va, soba, podruma, MOGAO NEŠTO DA potkrovlja... Bio sam i „ilegalac“ više KAŽEM VOJINU puta. Kad je reč o IZ STUDENTSKIH uslovima za učenje u DANA, BILO BI TO mom privremenom studentskom smeštaju, JEDNOSTAVNO: srećom po mene i „OPUSTI SE!“ ostale studente glume, uglavnom smo učili na fakultetu. Na Akademiji smo provodili po četrnaest sati dnevno. Iz tog perioda života i dalje pamtim jedan „ručak“. Na meniju je bilo sledeće: paradajz čorba, paradajz salata, sos od paradajza, pečeni paradajz sa malo ulja punjen jednom sardinom i prepečen hleb od juče. Lekcije iz života ne delim, tako da ne bih mogao ni da izvojim neke životne stvari koje sam naučio u tom periodu. Postoji čežnja za porodicom, uživanje u svom radu i prijatelji koji su se održali uprkos vremenu. Danas kad bih mogao nešto da kažem Vojinu iz studentskih dana, bilo bi to jednostavno: „Opusti se!“

EX CATEDRA

Dejana Momčilović Modna kreatorka. Živi i radi u Srbiji. Diplomirala je na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti u Antverpenu, na odseku za modu

MORAŠ STRASTVENO DA VOLIŠ SVOJE ZANIMANJE, DA UŽIVAŠ I DA UPIJAŠ SVE ŠTO TE OKRUŽUJE. MENI JE VEOMA PRIJALO INTERNACIONALNO DRUŠTVO. NIJEDNOG TRENUTKA NISAM ZABORAVILA ODAKLE SAM I ŠTA MOGU DRUGIMA DA POKAŽEM

izu sam dobila sa zakašnjenjem. Trebalo je da se brzo uklopim u sistem predavanja, koji je bio kao radno vreme od 9.00 do 18.00, pet dana u nedelji. Imala sam utisak kao da se nalazim u Hogwartsu, među odabranima iz celog sveta. Pamtim da mi je jako prijala internacionalna sredina, ali nije bilo straha. Naprotiv, bila sam na pravom mestu. Dobro znanje engleskog mi je pomoglo da se uklopim i sa kolegama i sa ljudima iz okoline. Moj drug i ja smo iznajmili stan. Došli smo sa minimalnom sumom novca. Imali smo dovoljno da platimo tri kirije unapred, koje su obavezne. Samim tim, morali smo da nađemo vikend posao. Radili smo za starije studente, pomagali u izradi njihovih kolekcija i uporedo se bavili svojim radovima. Jedno vreme smo na meniju imali: musli, „mars“ čokoladicu, tunjevinu i pirinač. Nismo bili gladni, ali smo jeli gluposti. Stan u kome smo živeli bio je mali i uvek u radnom haosu. Bilo nam je bitno da imamo prostor u kom možemo da stvaramo. Slobodno vreme nisam imala. Bilo je dana kad nisam spavala da bih stigla da završim siluete, zadatke, i da zaradim za materijal za neku siluetu ili cipele za kolekciju. Takav tempo nije za svakog. Mislim da stvarno moraš strastveno da voliš svoje zanimanje, da uživaš i da upijaš sve što te okružuje. Meni je veoma prijalo internacionalno društvo. Nijednog trenutka nisam zaboravila odakle sam i šta mogu drugima da pokažem. U mom slučaju, drugi način nije postojao. Stipendiju niko nije mogao da dobije posle bombardovanja, a želja da studiram baš tu akademiju bila je jača od svih prepreka. I opet bih to ponovila. Na klasi su bili ljudi iz bogatih porodica, ali školski sistem nije pravio razliku. Zadaci su bili za sve isti. Vodila me je želja da saznam što više, da upoznam druge ljude i njihove talente, da se okružim najboljima i da od njih učim. Realno, u tom periodu mi je nedostajao novac. Da sam ga imala, verovatno bih kroz mnoge situacije lakše prošla. No, i to je bilo škola za sebe. Svi smo na Akademiji maštali da ćemo raditi za poznate modne kuće ili imati svoje modne linije. Nekima je to pošlo za rukom. Iz moje klase par njih je ušlo u sam vrh svetske modne scene. Gledam njihove kolekcije sa divljenjem i jednim malim procentom ljubomore. Ima sigurno stvari koje bih drugačije uradila. Ipak, ponosna sam na sebe. Život tokom takvih studija jeste izazov za sebe, a život posle studija donosi nove izazove. Tako da... Kreativnost se nastavlja.

EX CATEDRA

Zoran Panović Glavni i odgovorni urednik lista Danas. Završio je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu eo svoj studentski život proveo sam u studentskom domu u Beogradu, na Karaburmi. Na neki način jeste bilo moje prvo odvajanje od porodice, ali je u mom slučaju sve bilo specifično, jer govorimo o turbulentnom vremenu ratova i hiperinflacije. Samim tim, bilo je i vreme velike opšte besparice. Jedino što si tada mogao da radiš, a da iskoristiš vreme, bilo je da se baviš švercom ili da studiraš. Ja sam to vreme uložio u studiranje. Besparica je bila tolika da sam tad, tokom studija, prvi put čuo za biljku koja se zove sočivo. Imali smo sočivo za večeru bez hleba, sećam se kao danas. Nisam imao pojma da postoji ta biljka. Danas je zdrava hrana moderna, pa je i sočivo popularnije. Vreme je bilo takvo da su se ljudi za finansije snalazili kako su znali: neko je radio na buvljaku, neko je prodavao alkohol, neko je švercovao, prodavale su se cigare, čokolade... Ja sam radio fizičke poslove. Nosio sam gajbe i slično. Oduvek sam znao da ću biti novinar, za ovo zanimanje sam se pripremao od srednje škole. Sociologiju sam upisao iz nekih praktičnih razloga, nije mi se išlo na FPN na Voždovac, a ni zgrada mi se nije dopala. Filozofski fakultet sa platoom usred grada bio je potpuno druga priča. Što se tiče životnih lekcija iz tog doba, mene je u to vreme interesovalo da završim fakultet. Smatram da je besmisleno svako studiranje bez učenja. Normalno. Bilo je i onih koji su dolazili ne da uče, nego da rade, da se provode ili da demonstriraju. Pošto sam upisao fakultet 1992. a diplomirao 1996, naravno, učestvovao sam na svim demonstracijama. Fakultet je stalno bio blokiran, i mislim da je to šteta. U redu su demonstracije, ali oni koji žele treba da imaju mogućnost da polažu ispite. Ja sam svaki svoj slobodan trenutak gledao da učim. To što sam učio na fakultetu, zaista me je interesovalo. Shvatio sam da svi oni studenti koji su fokusirani na društveni aktivizam, traženje promena, reforma, obično ne žele da uče. Pametni ljudi na fakultetu uče, a onda dođu oni koji su dokoni i blokiraju fakultet.

VREME JE BILO TAKVO DA SU SE LJUDI ZA FINANSIJE SNALAZILI KAKO SU ZNALI: NEKO JE RADIO NA BUVLJAKU, NEKO JE PRODAVAO ALKOHOL, NEKO JE ŠVERCOVAO, PRODAVALE SU SE CIGARE, ČOKOLADE... JA SAM RADIO FIZIČKE POSLOVE. NOSIO SAM GAJBE I SLIČNO

EX CATEDRA

Jelena Ðoković Direktorka Fondacije Novak Ðoković. Diplomirala je na Univerzitetu Bokoni u Milanu, završila master studije u Monte Karlu tudentske dane pamtim po mnogim izazovima i velikim promenama. Odlazak od kuće u stranu zemlju, nepoznavanje jezika, upoznavanje novih ljudi, život u domu, danonoćno učenje, nedostatak novca – samo su neki od tih izazova. Bila sam vrlo uzbuđena i rešena da opravdam poverenje roditelja. Moja sestra je takođe studirala u inostranstvu, bila je u Americi, a Novak sa kojim sam se zabavljala bio je stalno na turnirima. Na neki način, moje utočište je bio moj studentski dom u Milanu. Naučila sam da brinem o sebi, da samu sebe podsećam da treba da jedem, pijem vodu, vežbam, operem veš, kuvam, čistim... Za dve ili tri nedelje, već sam bila u rutini. Znam koliko roditelji kukaju kako su im deca neuredna ili neodgovorna. Uvek im kažem: pošaljite dete u dom, sve će da nauči. Daleko od kuće – tu si sam na tuđem. I tu nema izgovora. Kad mi je padala energija tokom učenja, pila sam limunadu ili ceđeni sok od pomorandže. Uoči ispita sam meditirala, jer me je hvatala velika panika da nešto ne zaboravim i ne dobijem lošu ocenu. Taj strah je uvek bio uvećan pred evaluaciju koju svi stipendisti imaju: ako nisi položio SVE PAMTIM! OD STARE SOBE KOJU SAM sve ispite sa određenim ocenama, UKRAŠAVALA RAZNORAZNIM ISEČCIMA IZ NOVINA I gubiš stipendiju. A kod mene bi to značilo – gubiš stipendiju i vraćaš MOTIVACIONIM PORUKAMA, SLIKAMA NAJDRAŽIH, DO se kući, jer moji ne bi mogli da fiPROSTORIJE GDE SMO SVI RUČAVALI I OKUPLJALI SE. nansiraju studije u inostranstvu. TA SOBA JE PO POTREBI POSTAJALA SOBA ZA ŽURKE Hranila sam se u studentskoj menzi. Zahvaljujući stipendiji, svaILI GLEDANJE FUDBALSKIH UTAKMICA. NIKADA, ALI ki obrok koji podrazumeva predjeNIKADA NE BIH MENJALA USPOMENE IZ DOMA, NI ZA lo, glavno jelo i desert, koštao nas je upola manje nego bilo gde da ŠTA. TADA SAM NAUČILA DA ĆE BITI ONIH KOJI NIŠTA jedemo. Hrana nije bila ukusna, NE ŽELE DA DELE SA VAMA, ALI I ONIH KOJIMA SU ponekad ni previše zdrava, ali baVRATA UVEK OTVORENA I ŽELE DA VAM POMOGNU rem sam jela konkretan obrok. Nedeljom ili praznicima kada menza nećeš moći da kupiš nar! I danas umiremo od smeha, koliki sam nije radila, snalazili smo se, skupljali novac i kuvali zajedno. Volecontrol freak bila za detalje. la bih da sam tada znala da hraniti se zdravo uopšte ne zahteva Slobodno vreme sam planirala sa Novakom. Morala sam da kuvanje, a nije čak ni skuplje, naprotiv. Zato se sada i trudim da unapred spremam ispite, da bih mogla usred semestra da uzmem pomognem studentima i da im prenosim to iskustvo koje imam u neki produženi vikend i vidim se sa njim. Da nisam bila organivezi sa hranom. zovana, verovatno nikada ne bismo ostali zajedno, jer on svakako Sve pamtim! Od stare sobe koju sam ukrašavala raznoraznim nije mogao da pravi velike kompromise pošto se već profesionalno isečcima iz novina i motivacionim porukama, slikama najdražih, bavio tenisom. do prostorije gde smo svi ručavali i okupljali se. Ta soba je po Kada su me tokom studija pitali kako zamišljam svoju karijeru, potrebi postajala soba za žurke ili gledanje fudbalskih utakmica. uvek sam odgovarala da sebe u budućnosti vidim kao „uspešnu Nikada, ali nikada ne bih menjala uspomene iz doma, ni za poslovnu ženu iz senke“. Danas mislim da je moja velika privilešta. Tada sam naučila da će biti onih koji ništa ne žele da dele gija što radim i što jesam u senci. sa vama, ali i onih kojima su vrata uvek otvorena i žele da vam Rukovodim i organizujem Novakove timove, izgrađujem i pomognu. postavljam nove projekte, bavim se radom Fondacije i nadgledam Nisam preskočila ispitne rokove i sve radove sam predavala na njeno razvijanje... I vrlo sam srećna. Moj moto je uvek bio da vreme. Planirala sam i finansije. Po vratima su mi uvek stajale žute paralelno treba učiti i oplemenjivati se, jer je naučen čovek onaj nalepnice kao podsetnik: Jelena, ponesi kesu sa sobom u superkoji je učio i srcem i glavom. I danas to primenjujem u poslu. market. Svaka te košta 10 centi, što znači da posle pet odlazaka

(POP) KULTURA

SRCE NUDI IDEJE, STVARA, OSLUŠKUJE Beka Savić, dramaturg, nekadašnja je dobitnica Vidovdanske nagrade za najboljeg studenta Akademije umetnosti. Njena diplomska drama „Leptir i voće“ uvrštena je u pet najboljih drama u okviru konkursa za najbolji dramski tekst koji raspisuje Sterijino pozorje, a Beka je posle završenog fakulteta ponovo otišla u Nemačku. Ona je jedan od najboljih mladih glasova u teatru u ovom delu zemlje, i za Original je pričala o značaju pozorišta, opere, inspiracije i davanja šanse mladim ljudima

Priredila Jelena Paligorić ⊲ Kako si uopšte stigla do Nemačke?

a putevima od Srbije do Nemačke i obrnuto, Beka Savić izgradila je neverovatnu karijeru. Rođena 1986, nakon završene muzičke gimnazije u Kelnu, diplomirala je dramaturgiju 2009. godine na Akademiji umetnosti u Beogradu. Od 2011. godine radi kao stalni asistent režije u Kelnskoj operi, gde zatim 2013. godine postaje upravnica Dečje opere. Godine 2014. sa operom „Slavuj“ Igora Stravinskog ostvaruje svoju prvu opersku režiju. Potom se seli u Vizbaden, gde postaje stalni reditelj. Ove godine na velikoj sceni ovog pozorišta režira Humperdinkovu operu „Ivica i Marica“, a dogodine će se premijerno izvesti njena dramatizacija romana Džejn Ejr koju će za tu priliku sama i režirati.

Ja sam verovatno jedna od retkih koja je dva puta emigrirala u Nemačku. Moji roditelji su pre 25 godina rešili da sestra i ja ne treba da odrastamo u nečemu što će se kasnije zvati „devedesete“. Prvi odlazak se, dakle, desio a da ja to nisam želela, podržavala ili znala. Od šeste godine sam rasla u Nemačkoj, u Kelnu. Tamo sam maturirala i to leto posle mature sam odlučila da se vratim u Beograd. Upisala sam dramaturgiju, gledala svaku predstavu koja je bila na repertoaru beogradskih pozorišta između 2005. i 2009. godine, upoznavala uzbudljive umetnike, duhovite i darovite pisce, glumce, reditelje, muzičare i producente. U vreme diplomskog ispita još sam imala naivno uzbuđenje u vezi sa „početkom ozbiljnog života“. Međutim, iluzija, lakoća i ubeđenje da će se nešto desiti, nestali su veoma brzo. Nisam imala strpljenja da čekam da neko reši da me na krkače unese u pozorište, da šapne upravniku čarobne reči „dobra je mala“. Tada sam drugi put emigrirala u Nemačku. Moj drugi odlazak bio je bolniji od prvog, bio je izuzetno bolan. U Nemačkoj me je po drugi put dočekala nepoznata sredina. Nije bilo mojih klasića, prijatelja, profesora. Ali bilo je pozorišta i upravnika koji ocenjuju znanje, trud, talenat i izdržljivost. Od 2011. godine, kada sam se ponovo

vratila u Nemačku, ja sam sama sebi otvarala vrata. U zemlji koja sigurno ima jedno od najboljih pozorišta u Evropi, koja izdvaja znatna sredstva za kulturu, nećete imati mogućnost da pročitate intervju upravnika pozorišta koji kaže da „neće angažovati početnike jer ne želi na publici da isprobava mlade ljude“! Mene su u Operi u Kelnu angažovali na preporuku jednog reditelja sa kojim sam sarađivala kad sam kao srednjoškolka radila obaveznu praksu upravo u tom pozorištu. Nakon samo dve godine dobila sam prvu režiju u Dečjoj operi i potom mogućnost da budem upravnica te iste opere. Već drugu sezonu sam u angažmanu u Vizbadenu.

OD 2011. GODINE, KADA SAM SE PONOVO VRATILA U NEMAČKU, JA SAM SAMA SEBI OTVARALA VRATA. U ZEMLJI KOJA SIGURNO IMA JEDNO ⊲ Najnovija predstava koju OD NAJBOLJIH radiš je dobro poznata priča. POZORIŠTA U EVROPI, Kako si joj pristupila? „Ivica i Marica“ je poznata priča. KOJA IZDVAJA Kompozitor Engelbert Humperdink ZNATNA SREDSTVA je pre nekih sto godina komponovao ZA KULTURU, NEĆETE operu po toj priči – a ta opera je sada na nemačkom govornom području IMATI MOGUĆNOST pravi kult. Za većinu ljudi koji su ikada DA PROČITATE u operu ili pozorište, ovo je prvo INTERVJU UPRAVNIKA išli delo koje su gledali. Samim tim to POZORIŠTA KOJI jeste veliki izazov jer su očekivanja vrlo precizna, svako ima svoju viziju KAŽE DA „NEĆE toga kako to zaista treba da izgleda. ANGAŽOVATI Shvatila sam da je za mene jedini POČETNIKE JER NE validan pristup iskrenost. A ja iskreno ŽELI NA PUBLICI DA volim bajku, magiju i san. Pokušavam da definišem ono što sam kao dete ISPROBAVA MLADE osetila čitajući ovu bajku. LJUDE“!

(POP) KULTURA

⊲ Koliko se opera menja kao umetnost?

I opera i pristup režiranju. Postoje dva vidljiva pravca. Jedan je multimedijalan, koristi razne načine za novo viđenje i izražavanje, traži i iziskuje jasan koncept te se, na kraju krajeva, udaljava od čiste priče i dramskog izraza i ulazi u otvoren dijalog sa politikom i današnjicom. Drugi pravac je potaknut sve ozbiljnijim glumačkim talentom operskih pevača, pogotovo kada su neke mlađe generacije u pitanju. Traže se karakteri, dubina, emocije, razlog za postojanje određene uloge. Mislim da opera time dobija još jedan bitan nivo. Muzika tako prestaje da biva jedino sredstvo prikazivanja priče. Ona više nije okov koji steže mlade reditelje, koji misle da se muzikom određuje i režija. Dramski, ili tačnije glumački, način rada na operi donosi mogućnost iskrenog, ozbiljnog i dramskog izraza... koji operu otvara široj publici.

⊲ Odnos između srca i mozga kada režiraš?

Srce nudi ideje, srce stvara, srce osluškuje, srce daje razlog za režiranje. Mozak povezuje i oblikuje. U mom slučaju mozak i srce doduše i nisu u nekoj velikoj borbi – možda je i najtačnije da mozak pomaže srcu da ostvari svoje ideje.

⊲ Koja je prva predstava

koju si gledala u životu?

Bila je to neka predstava u Pozorištancu „Puž“. Sasvim sigurno sam gledala Branka Kockicu – jer se sećam da sam od njega dobila malog drvenog pužića, obojenog u razne boje. Konstantno sam grickala tu malu igračku – može se dakle reći da se ja pre svega sećam svog prvog pozorišnog ukusa – bio je slan. Pored dečjeg pozorišta, vodili su me i u Narodno pozorište, jer je to tada bilo radno mesto mojih roditelja – majka je bila glumica, a otac operski pevač. Prva opera koju sam gledala bila je

„Moć sudbine“. Tada sam imala tri-četiri godine. U prvih deset minuta na sceni ubijaju lika kog je, na moj užas, tumačio upravo moj otac. I pored činjenice da mi je majka pre početka predstave objasnila o čemu se radi, vodila me je u garderobu gde sam videla kostime i preparirani nož i objasnila da je „sve samo pozorište“, ja sam iz prve lože tako vikala da su morali da me izvedu. To nije bio poslednji put, umela sam glasno da reagujem i na koncertima i na dramskim predstavama.

⊲ Šta misliš da te je najviše

ALTERNATIVA ZA OVDE

Drugačija i andergraund mesta u Beogradu koja treba da posetite ŠIKARICA, SKADARSKA 22 Ovaj kafić smešten je u srcu Beograda, u Skadarskoj ulici. U letnjim mesecima ima divnu baštu, sa nameštajem od kovanog gvožđa i divnom kafom. Ako zabasate ovde u večernjim satima, sačekaće vas odličan izbor indi roka, amerikane i rokenrola, kao i uvek ljubazno osoblje. Malo, ušuškano mesto u centru glavnog grada.

oblikovalo kao umetnika?

GUN CLUB, MILOŠA POCERCA 10

Oblikovale su me naslage i naslage svega što me je okruživalo i što se događalo. Ali veliki uticaj na mene imala je moja profesorka Milena Marković, prva osoba koja mi je ulila samopouzdanje u profesionalnom smislu. Ona mi je otvorila neka nevidljiva zaključana vrata iza kojih se krila spoznaja o tome ko sam ja, šta je pisanje, režiranje, film, pozorište, knjige, mašta, emocije i različitost. Na moju iskrenost uzvratila je iskrenošću... To me je pokrenulo.

Gun club jedan je od retkih alternativnih koncertnih prostora u Beogradu. Ove sezone, aktivniji je nego ikad, pa nas očekuju nastupi svih važnijih domaćih bendova, od Discipline kičme, preko E-Playa. Tu su i gostovanja stranih muzičara, koja nikako ne smeju da se propuste. Gun club uglavnom radi vikendom, a karte za koncerte mogu se kupiti na ulazu – na dan koncerta ili u kafiću pod rednim brojem 1.

⊲ Koji su ti planovi za budućnost?

Posle „Ivice i Marice“ očekuje me dramatizacija romana Džejn Ejr, Šarlote Bronte. Ogroman poduhvat, nije jednostavno odrediti najbitniju dramsku liniju jednog ljudskog života, koji je prethodno opisan na 450 strana. To nije jedini izazov u okviru tog projekta, jer ću pored dramatizacije i režirati tu predstavu. Premijera će biti takođe u pozorištu u Vizbadenu u maju 2016. godine. Kostimografkinju te predstave Daru Mihajlović inače sebično otimam Beogradu. To će biti naš drugi susret na nemačkoj sceni, radile smo operu „Slavuj“ Igora Stravinskog u Kelnu, a kako stvari stoje, svakako ovo neće biti naša poslednja saradnja.

MONKS BAR, KNEGINJE ZORKE 71 Oaza na Vračaru, sa lampionima, svetiljkama u obliku jabuka u bašti i odličnom ponudom koktela, savršeno je mesto za mirne večeri. Pažljivo birana muzika, od klasika rokenrola, preko šlagera i jazza, čini ga jedinstvenim mestom za nenaporne izlaske i tople razgovore.

VONDER BAR, BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 115 Skriveni kafić u kući na Bulevaru postoji dugo, i u njemu se skuplja raznolika ekipa ljudi. Sav u drvetu, sa nameštajem i kuhinjskim mobilijarom iz socijalističkih vremena, predstavlja retro alternativno skrovište. Smederevac je neizostavno grejanje u toku zimskih dana, a iz njega neretko na sto stiže proja u limenom tanjiru.

KUĆICA, BORISLAVA PEKIĆA 15 Nedaleko od Hrama Svetog Save nalazi se Kućica. Zamišljena kao alternativno mesto za lokalne Vračarce, prerasla je u kultni dom alternativaca. Kućica je stvarno kućica, objekat u dvorištu sa divnom baštom.

UK PAROBROD, KAPETAN MIŠINA 6A Centar kulture, na prostoru opštine Stari grad u poslednjih nekoliko godina razvio je veoma bogat program, što ga stavlja na jednu od liderskih pozicija. Filmski, tribinski, muzički, likovni, kao i pozorišni program, uglavnom je besplatan ili po simboličnim cenama.

(U sledećem broju: Niš)

(POP) KULTURA

SCENA

MOJ FREND IMA ROKENROL BEND

Nikada nije bilo življe, a nikada se manje o rokenrolu nije govorilo. Laka su rešenja za to - jedna zgrada koja je bila državna a sad je ničija neka bude za probe, donacija instrumenata, pravljenje studija sa tek završenim majstorima zvuka, prostor za svirke, subvencija na porez, besplatna struja - i Beograd i Srbija bi bili opet to mesto urbane kulture. Postojal su dugo nerad i nemoć. Evo kako se to polako menja akon ere devedesetih, možda najživljeg rokenrol razdoblja, kada su bujali razni pravci početi osamdesetih, usledilo je zatišje do momenta okupljanja scene oko tadašnjeg onlajn magazina Popboks, koji je netom izdao kompilaciju „Jutro će promeniti sve“. Stanje zgrade BIGZ-a, gde svi alternativni sastavi imaju probe, još nije rešeno, sem Doma omladine, Mikser hausa i Gun cluba, prostora za svirke gotovo i da nema, niti postoji i jedan prostor koji ima fokus isključivo na rokenrol. Međutim, iz te močvare izašao je hit „Ako stanemo tu“ benda Artan Lili. Artan Lili je sudeći po broju nastupa, a i po publici, domaći sastav koji je odmah pod šapu stavio i region, ni u jednom momentu nije bežao od komercijalnog rokenrol hita. Lavina je pokrenuta, pa je za njima stigla i pomama za Škrticama supergrupom u kojoj sviraju Cane (Partibrejkers), Kole (Veliki prezir), Bomla (Jarboli), i dva člana verovatno najboljeg srpskog mladog benda uživo - Straight Mickey and the Boys. Pomenuti dečaci iz Straight Mickey nedavno su izdali svoj prvi vinil! Nikada nije bilo življe, a nikada se manje o rokenrolu nije govorilo. Nedostatak bilo kakvog medijskog praćenja je glavni problem, jer je svojevremeno čak i ekipi iz SKC-a i zagrebačkog „Poleta“ bilo jasno kako se prave zvezde. „Umjetne“ zvezde što bi rekle komšije, rodio je SKC i „Polet“ - Idole i Prljavo kazalište!

Ovi današnji klinci ili ne samo klinci, koji sviraju, mogu da se pojave u jednoj televizijskoj emisiji i na šarenim stranama novina. Njih niko ne pita šta misle o društvu, sportu, politici. Kako žive i da li se od rokenrola može živeti. Scena postoji ali je ignorisana. Heroji se kriju negde u mraku Gun cluba, heroji su i oni koji plate kartu (retko kad cifra prelazi 600 ili 800 dinara) i oni koji su na bini. Nedostatak logistike direktno je devastirao scenu. Kao što su nekada opozicioni mediji bili vezani za rokenrol, sada nema opozicije pa su muzičari gurnuti u neki ćošak iz koga ih po potrebi izvuku kad se neko zapita gde žive mladi. Laka su rešenja za to - jedna zgrade koja je bila državna a sad je ničija

neka bude za probe, donacija instrumenata, pravljenje studija sa tek završenim majstorima zvuka, prostor za svirke, subvencija na porez, besplatna struja - i Beograd i Srbija bi bili opet to mesto urbane kulture. Postoje nerad i nemoć - nerad moćnih i nemoć muzičara. I tako, možda više nego ikad rokenrol se budi. Budi a niko da mu poželi dobro jutro. U momentu pisanja ovog teksta, Partibrejkersi su konačno objavili album „Sirotinjsko carstvo“. Nivoi isprepletenosti scene i njeno grananje za sada potražuju mnogo bolju logistiku. Neminovno je, muzika se menja. Pesma se sluša na dah, albumi se slušaju na preskok. Tehnologija zahteva praćenje, a muzika ostaje da stoji negde pored reči strpljenje.

Iz močvare izašao je hit „Ako stanemo tu“ benda Artan Lili. Artan Lili je sudeći po broju nastupa, a i po publici, domaći sastav koji je odmah pod šapu stavio i region, ni u jednom momentu nije bežao od komercijalnog rokenrola

(POP) KULTURA

1. MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE, BOTIĆEVA 6

2. KONAK KNEGINJE LJUBICE, KNEZA SIME MARKOVIĆA 8

U kolokvijalnom govoru znan i kao Titov muzej. Ako izuzmemo stalnu postavku, u kojoj su samo neki od bisera Titove i Jovankine lične stvari te štafete i fotografije, ovaj muzej ima neverovatne izložbe. Prepun je turista i najposećeniji muzej u Beogradu – iz inostranstva ljudi u njega dolaze autobusima. Smešten na Dedinju, sa predivnom okolinom, u narednom periodu nudi izložbu dela ruskih modernista, koju ne smete propustiti. Pre toga proverite ko je bio Kazimir Maljevič.

Konak potpada pod izložbeni prostor Muzeja grada Beograda. Sem stalne postavke, ovde je bila i izložba Direrovih grafika. Muzej grada Beograda ima svoju privremenu zgradu u Resavskoj ulici, ali realizuje niz akcija. Do 11. decembra u galeriji SANU je izložba o Jovanu Cvijiću, koja se ne sme propustiti. Sve akcije Muzeja grada Beograda možete pratiti na njihovom uvek ažuriranom sajtu

mgb.org.rs.

NEOTKRIVENA MUZEJSKA BLAGA

MUZEJI KOJI STVARNO RADE U BEOGRADU

3. GALERIJSKI HOL RTS-a, TAKOVSKA 10

4. LEGAT ČOLAKOVIĆ,

Galerijski hol Javnog servisa više je nego aktivan umetnički prostor. Posle Bijenala keramike, u toku je izložba dela Ljube Popovića, jednog od naših najcenjenih slikara u svetu. Kuriozitet ove zbirke je što sve slike pripadaju privatnim kolekcijama i ovde su izložene prvi put.

Legat Čolaković, impozantno savremeno arhitektonsko zdanje smešteno na Dedinju, ovoga puta do sredine januara naredne godine kao izložbenu postavku ima dela Gotfrida Helnvajna, zvezde Austrije i Irske. Helnvajn razmatra pitanja pedofilije, Drugog svetskog rata i Holokausta. U Legatu su izložena dela savremene umetnosti, izložbe se smenjuju, i praćenjem njihovog programa može se zaključiti da se izuzetno studiozno bave promovisanjem svetske avangarde.

RODOLJUBA ČOLAKOVIĆA 2

5. LEGAT PETRA LUBARDE, ILIČIĆEVA Petar Lubarda jedan je od najvažnijih likovnih umetnika na prostorima bivše Jugoslavije. Umro je 1974. godine. Bio je član SANU. Njegov legat je rekonstruisan (dobio je i nagradu za rekonstrukciju) i pruža jedinstvenu priliku za upoznavanje opusa ovog velikog slikara. Na dobro ažuriranoj Fejsbuk stranici mogu se naći informacije o besplatnim stručnim vođenjima kroz legat.

6. ISTORIJSKI MUZEJ SRBIJE, TRG NIKOLE PAŠIĆA 11 Istorijski muzej Srbije, u centru grada, pulsira programom jače nego ikada. Do 20. februara naredne godine, posetioci će imati priliku da vide prvu interaktivnu izložbu, posvećenu Mihajlu Pupinu, baš u ovom muzeju. Ne propustiti!

7. MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI, VUKA KARADŽIĆA 18

Često se čuje u medijskom etru da su deceniju i više zatvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Međutim, veliko je pitanje da li obraćamo pažnju na one muzeje koji rade i da li ih obilazimo. Original se pozabavio onim muzejima koji su „živi“, slobodno možemo reći da su – življi nego ikad

Nakon retrospektive Slavimira Stojanovića, najtraženijeg i najuspešnijeg srpskog dizajnera srednje generacije, izloženi su bili radovi Aleksandra Joksimovića, maga mode, i kako su ga zvali – jugoslovenskog Iv Sen Lorana. Do 31. januara naredne godine, u ovom muzeju je izložba „Mapiranje identiteta – Arhitektura Beograda 1919–2015“.

ČITAJ SLOBODNO

Knjige koje su nas formirale U vreme koje kao da najavljuje novo kameno doba pismenosti, Aleksandar Genis u delu Časovi čitanja - Kamasutra zaljubljenika u knjigu konstatuje da čitanje uskoro može da postane aristokratski hobi kao jahanje ili balovi, jedrenje ili trke rasnih konja. Za intelektualce prethodne generacije, knjige su bile vrsta sentimentalnog vaspitanja, značajnije nego mediji, škola i porodica. Šta su čitale naše majke, u vreme dok su studirale, a šta danas čitaju kćerke? O tome za Original pišu Neda Todorović, profesorka novinarstva na Fakultetu političkih nauka (majka) i Mia Uzelac, kopirajter agencije New Moment (kćerka)

ČITAJ SLOBODNO

Od Prevera do Orijane Falači Piše prof. dr Neda Todorović

a studije smo tih sedamdesetih godina dolazili odlično potkovani klasičnom literaturom. Biti nenačitan u našoj generaciji bilo je sramota. Takmičili smo se ko će više pročitati, a ako neku novu značajnu knjigu nismo stigli da pročitamo, u društvu se nismo oglašavali od sramote. Danas se neznanje agresivno reklamira na javnoj sceni, neobrazovani bez kompleksa govore o temama koje ne poznaju, pa izgleda kao da imamo više pisaca nego čitalaca. Pesnici su bili izuzetno popularni, mi smo bili romantični, poezija je bila u modi. Verovatno zato što pesnici najbolje znaju da sažmu neku istinu. Moj pesnik, pošto sam učila francuski, bio je Žak Prever, filmski scenarista, slikar i pisac, koji je sa neizbežnom cigaretom u ustima i pogledom a la Baster Kiton, sedeo za onim okruglim stolovima ispred bistroa na Sen Mišelu. Smatrali su ga narodnim pesnikom, prezirao je buržuje, pisao je kao što govori, bez previše interpunkcije, bilo je mnogo dece, žena, životinja, ptica i biljaka u njegovoj poeziji. Bio je pesnik Pariza i Sen Žermena o kojima smo svi sanjali. Ljubav je bila Preverova ključna reč: voleo je da voli. Znali smo napamet reči njegove pesme „Barbara“, „Za tebe, ljubavi moja...“ pevušili smo sa Ivom Montanom strofe njegovog „Uvelog lišća“. Flamarion je nedavno izdao očaravajući L‘ABCdaire de Prevert, autora Pjera Šavoa, u kome je evociran plodni život pariskog pesnika čiji je omiljeni glagol bio voleti. Upravo sam ga pročitala. Danas pesnici više nisu u modi. Ni romantika. Kakva šteta.

Biti nenačitan u našoj generaciji bilo je sramota. Takmičili smo se ko će više pročitati, a ako neku novu značajnu knjigu nismo stigli da pročitamo, u društvu se nismo oglašavali od sramote. Danas se neznanje agresivno reklamira na javnoj sceni, neobrazovani bez kompleksa govore o temama koje ne poznaju, pa izgleda kao da imamo više pisaca nego čitalaca

ČITAJ SLOBODNO

Naravno da smo sve bile feministkinje i da smo čitale Drugi pol, Jednu tako blagu smrt... Simon de Bovoar. Ali ženski glas naše generacije, najveća revolucionarka, bila je Erika Džong u Strahu od letenja (1973). Ta veoma talentovana, izrazito duhovita, smela poetesa i prozaistkinja rođena na Menhetnu, koja je završila Barnard koledž i magistrirala na Kolumbiji, bila je za nas mnogo više nego „Henri Miler u suknji“, kako su je mediji nemaštovito nazivali. Erika je u liku svoje junakinje Isidore Ving progovorila o sopstvenom odrastanju, o nesigurnosti, o oslobađanju od Ikarovog kompleksa generacije šezdestosmašica, dajući snažnu infuziju drugom talasu feminizma tim bestselerom prodatim u dvadeset miliona primeraka. Kada je napunila pedeset godina, napisala je Strah od pedesete. Sa njom smo sazrevale. Upravo je objavljena i treća knjiga iz ove korisne trilogije: Strah od umiranja u kome se junakinja (autorka?) suočava sa smrću starih roditelja, sa bolešću petnaest godina starijeg muža, sa kćerkinom trudnoćom i porođajem, postaje baka. Dešava joj se što i nama. Erika je proživela uzbudljivu mladost, turbulentne srednje godine i upravo preskače prag starosti sa nama. Odlični romani za samopomoć na svim ovim uzrastima. Uzor nas koje smo htele da budemo novinarke, bila je Orijana Falači, najveća novinarska zvezda sedamdesetih godina, najpoznatija politička intervjuerka na svetu, odvažna ratna reporterka. Orijana je intervjuisala najmoćnije i najozloglašenije političare svog vremena, od Haila Selasija do ajatolaha Homeinija, od Jasera Arafata do Vilija Branta, od Henrija Kisindžera do Leha Valense, od Indire Gandi do Golde Meir... Čitali smo njene tekstove u novinama, a sve ih je sabrala u Razgovorima s prošlošću, knjizi intervjua sa svetskim moćnicima koji su se preznojavali pred pitanjima koja su ličila na rezove skalpelom te rastom sitne kraljice intervjua. Prostor u novinama bio joj je nedovoljan, kao okraćala haljina, počela je da piše knjige. Jedan čovek, biografija je njene najveće ljubavi, grčkog revolucionara i borca protiv atinske vojne hunte, Aleksandrosa Panagulisa, koji je ubijen pod nerasvetljenim okolnostima. A Pismo nerođenom detetu njen je obračun sa sobom pred dilemom: klasična ženska sudbina ili karijera u vremenu koje nije obećavalo ništa dobro tom detetu koje nije rodila. Da li se pokajala? Posle njene smrti, 2006. godine, objavljena je knjiga testamentarnih razgovora koje je u poslednjim danima njenog života vodio Orijanin prijatelj Rikarado Neućini, pod nazivom Umreću na nogama. Trinaest godina borila se protiv najteže bolesti, a progonili su je i drugi demoni sa kojima se obračunavala: nesposobni italijanski političari, islamizam kome se glasno suprotstavljala, konzervativizam koji je, za razliku od njenih mladih, obeležio njene zrele godine.

ČITAJ SLOBODNO

Avanture i proces Frenzenove Slobode

Piše Mia Uzelac

Moja najranija sećanja na knjige potiču iz porodičnog doma. Po ugledu na roditelje, baku i deku, koji su oduvek „gutali“ najrazličitiju literaturu i sve novine, i ja sam razvila svoju vezu sa pisanom rečju i ta ljubav, istom jačinom, traje do današnjih dana. Sajam knjiga je u našem domu bio važan događaj sa koga sam se vraćala natovarena kesama punim knjiga, čiji su likovi jedva čekali da mi se predstave. Čudile su me kuće bez polica za knjige ili knjige koje se koriste isključivo kao dekor za police, a danas je to postalo uobičajeno. Mnogi poznanici govore kako nemaju vremena za knjige jer je za njih potrebna koncentracija koju, usled silnih poslovnih i porodičnih obaveza, ne poseduju. Dok ih slušam, ponekad pomislim da sam super žena jer eto, i ja imam posao i porodicu, a nekim magičnim moćima ipak uspevam da u taj prenatrpani život uklopim i knjige. Svom jednogodišnjem detetu sa velikom radošću kupujem male slikovnice i primećujem da ih u poslednje vreme sve manje gricka, a sve više sa interesovanjem gleda i prelistava. Moja stara izdanja knjiga Kroz pustinju i prašumu, Hajduk u Beogradu, 1000 zašto 1000 zato, Gospodar prstenova i mnoga druga, strpljivo čekaju da se sa njim upoznaju. Jedna od prvih knjiga koja je na mene ostavila snažan utisak bio je roman Prohujalo sa vihorom Margaret Mičel, smešten na imanju Tara, u vreme Američkog građanskog rata. Veličanstvena priča o taštoj, ponekad površnoj, veoma snažnoj ženi čije srce zarobljeno dugogodišnjom ljubavnom iluzijom ne uspeva da prepozna onog koji njenu ljubav zaista zaslužuje. Dugo mi nije bilo jasno šta to znači, a danas u potpunosti razumem i rado primenjujem čuvenu rečenicu zanosne gospođice O‘Hara: „Misliću o tome sutra“... U moru gimnazijske literature koja je, manje bila zanimljiva a više nametnuta, meni je u sećanju ostao Kafkin Proces. Ova knjiga prepuna paradoksa, napisana jednostavnim jezi-

kom, racionalna i lišena emocija, kao da je predvidela današnje vreme. Nevidljivi sud koji, hraneći se strahom ljudi za sopstveni život, određuje njihovu sudbinu, glavno je odličje moderne diktature kojoj je svet danas podvrgnut. Knjiga kojoj se vraćam, i nazivam je omiljenom, jeste Ljosina: Avanture nevaljale devojčice. Sjajan opis žene koju, zajedno sa glavnim muškim likom čija je jedina ambicija baš ta i takva nevaljala devojčica, volimo i pored svih njenih neoprostivih mana, pokazuje nam pravo, surovo lice ljubavi. Vargas Ljosa je napisao roman sa kojim putujem od Perua do Japana, ljuteći se, smejući, diveći se i plačući, i na tome mu beskrajno hvala. Frenzenova Sloboda već dugo, i sa velikim uspehom kruži mojim društvom, jer ona, kako je to dobro opisao američki magazin Tajm „ne rešave nikakve misterije nego jednostavno pokazuje kako danas živimo“. U mojoj želji da pročitam Korekcije, prvu knjigu Džonatana Frenzena, omeo me je neobično sitan font, pa ovim putem apelujem na izdavača da uz sledeće izdanje pokloni i naočare sa povelikom dioptrijom. U poslednjih nekoliko godina, skandinavska literatura je u velikom usponu, njihove kriminalističke priče nekako su uspele da zaobiđu trash klasifikaciju. Kada sam počela da ih čitam, zapitala sam se kako ljudi koji potiču iz zemalja u kojima se toliko lagodno živi umeju da na tako dobar način oslikaju najgore pojave u modernom društvu, a onda mi je postalo jasno da su upravo ove knjige i pisane kako bi upozorile na to da se država blagostanja urušava, jer je samo spolja lišena korupcije i poroka koji je iznutra uveliko nagrizaju. Za bezbrižne dane na plaži preporučujem spektakularnog Jua Nesbea, Kamilu Lakberj, Arlandura Indridasona, kao i mnoga, stilski veoma različita dela mlade izdavačke kuće Booka. Neću zaobići ni domaće pisce i mog kolegu Ivana Tokina, čija knjiga Najnormalniji čovek na svetu sadrži rečenice za koje bih volela da sam ih lično napisala.

VODIČ ZA KULTURU

Postoji samo muzika i ono što ona nije Jednom prilikom sam u Njujorku, u 42. ulici slušao muziku u izvođenju dvojice crnaca – svirali su bendžo i rende za pranje veša. Otvorenih usta sam ih slušao petnaest minuta! Sa druge strane, imao sam priliku da dirigujem simfonijskim orkestrom simfonijske poeme, simfonije i čuda u kojima ni „m“ od „muzike“ nema, ispričao je u jednom sasvim drugačijem i posebnom intervjuu za Original, u kojem je napravio svoj vodič kroz koncertne dvorane, vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu i jedan od najboljih operskih dirigenata koje je Beograd imao Dejan Savić

Piše Miljana Nešković

Foto Igor Pavićević

VODIČ ZA KULTURU

Kad dirigent stane pred ansambl, njegov zadatak je da oni počnu zajedno, sviraju zajedno i da završe zajedno. Da im pokaže kad treba jače, glasnije, sporije, brže, tiše i da sve to ide usaglašeno. Već ovo je veliki zadatak i gotovo nepremostiva prepreka za mnoge koji sebe nazivaju dirigentima. Kad stanete pred dobar, veliki i ozbiljan orkestar, onda imate mogućnost da kreirate, stvarate i da pustite mašti na volju kao umetnik

tkako je malo-malo u fotelji najprostranije kancelarije Narodnog pozorišta u Beogradu, o Dejanu Saviću se dosta piše kao o vršiocu dužnosti upravnika ove ustanove kulture od nacionalnog značaja. Kao da je njegov umetnički doprinos pao u blagu senku pred funkcijom, a ipak je reč o jednom od najboljih operskih dirigenata koje Beograd ima. Savić je dirigovao sve vrste ansambala – od dečjih horova do moćnih simfonijskih orkestara, od opere i baleta do simfonijskih poema. Ne samo što je diplomirani dirigent, već je i prvi magistar dirigovanja u istoriji Akademije umetnosti u Novom Sadu. Preko dvadeset godina je glavni dirigent Beogradske opere i baleta. Na čelu Narodnog pozorišta je po drugi put, a paralelno gostuje po inostranstvu – bilo da bi dirigovao, bilo da bi držao master klasove. Pozivu na razgovor za Original o stvarima koje su njegovoj duši najbliže – muzika, scena i dirigovanje – Dejan Savić se vrlo rado odazvao, uprkos činjenici da mu je notes pun što premijera, što sastanaka, što proba. Kada je reč o dirigovanju, koliko se u vašem konkretnom slučaju „sad“ razlikuje od „nekad“?

Kad se osvrnem, ništa se mnogo ne razlikuje od vremena kad sam bio mladi dirigent. I dalje učim, studiram partiture, radim nove partiture... Posao upravnika zahteva jedan administrativni pristup, ali ja to nadoknađujem. Ako treba, vežbam kod kuće. Ono što znam – dirigujem. Sve što dirigujem mogu da dirigujem i napamet, ali to nikad ne radim jer to nije dobro. Pogotovu kad je reč o jednom nepreglednom polju kakvo je muzika, čovek se uči dok je živ. Ne postoji niko ko će sve izdirigivati ili sve što postoji postaviti na scenu.

VODIČ ZA KULTURU

Ne posmatram orkestar kao jedno telo. Oni treba tako da zvuče, ali orkestar čini 60 do 80 glava, srca, duša i ideja o tome kako određena deonica treba da zvuči. Pritom, niko od njih ne čuje sve. Defakto, niko od njih ne može da čuje dalje od tri ili četiri punkta okolo, a kamoli da ima predstavu o tome kako zvuče u celosti. Dirigent jedini tu zna šta se dešava i zbog toga je njegova uloga važna Vaš teča Berislav Klobučar bio je redovni dirigent u Bečkoj državnoj operi i veliko ime u muzičkoj umetnosti. Da li vas je on zarazio za palicu?

Klobučar je u jednom trenutku imao reklamni materijal za austrijsku operu sa 136 operskih i baletskih naslova koje je dirigovao. Ne znam da li bih uspeo toliko da ih nabrojim, a on je sve to dirigovao! Samo ću reći da mnogo ima u ovom poslu da se uči i radi. Dirigovao sam dečjim horom, ženskim horom, muškim, mešovitim horom, kamernim horom, kamernim orkestrom, gudačkim orkestrom, duvačkim ansamblima, bleh orkestrom, simfonijskim orkestrom, vokalno-instrumentalna dela, pa onda sve to zajedno, zatim balet, opera i opereta. Jedino mjuzikl nikad nisam. Sve gde je potreban dirigent tu sam se oprobao. Kad dirigent stane pred ansambl, njegov zadatak je da oni počnu zajedno, sviraju zajedno i da završe zajedno. Da im pokaže kad treba jače, glasnije, sporije, brže, tiše, i da sve to ide usaglašeno. Već ovo je veliki zadatak i gotovo nepremostiva prepreka za mnoge koji sebe nazivaju dirigentima. Kad stanete pred dobar, veliki i ozbiljan orkestar, onda imate mogućnost da kreirate, stvarate i da pustite mašti na volju kao umetnik.

Ja ne patim mnogo od tih biografskih stavki. Imao sam prilike da radim i sa školskim ansamblima i sa svetskim simfonijskim orkestrima. Problemi se uglavnom javljaju na isti način. Zadatak dirigenta je da zna da ih reši. Posle tek dolaze kreacija, muzika i sve ostalo. Dirigovali ste horom i orkestrom, gde god je dirigent potreban oprobali ste se. Kad stanete pred orkestar konkretno, šta prvo uradite?

Kad stanem prvi put pred orkestar, pogotovu ako je to neki strani orkestar, najpre pogledam da li su svi po partituri tu. Zatim prostudiram raspored sedenja, a onda se obratim koncertmajstoru – koji je za nas nešto kao kapiten u fudbalu ili u košarci. U toj postavci, dirigent bi bio trener. Koncertmajstor je čovek sa kojim dirigent razgovara i koji je dužan da neke stvari sprovodi u ansamblu. Kad krene muzika, obraćam se svakoj deonici, svakom solisti ponaosob. Trudim se da svakoga inspirišem i da tako izvučem što je moguće lepši ton, više muzike... Ne posmatram orkestar kao jedno telo. Oni treba tako da zvuče, ali orkestar čini 60 do 80 glava, srca, duša i ideja o tome kako određena deonica treba da zvuči. Pritom, niko od njih ne čuje sve. Defakto,

niko od njih ne može da čuje dalje od tri ili četiri punkta okolo, a kamoli da ima predstavu o tome kako zvuče u celosti. Dirigent jedini tu zna šta se dešava i zbog toga je njegova uloga važna. Raspored zavisi od tradicije, ali i od nekih fizičkih stvari, od toga kako se ton rasprostire ili kakav ton neko voli. Danas se dosta eksperimentiše sa rasporedima, mada ja lično najviše volim klasičan raspored orkestra: od violina, preko viola, violončela i kontrabasa... Sleva nadesno ide se ka dubljim tonovima. Na primer, kad orkestar svira dole u orkestarskoj rupi, violinisti se izmeste da ne bi udarali gudalima o zid. Violine se lakše iskose nego violončela koja onda odu nekako u sredinu. Logično iza njih moraju da budu kontrabasi, pa se tu malo stvar poremeti. Duvači isto imaju svoj raspored. Prvi uvek moraju da formiraju kvartet koji svira zajedno. Horne i limeni duvači su na jednoj strani, jer i oni plasiraju zajedno pa ne treba da budu raštrkani. Po vašem mišljenju, sem očiglednog, šta čini jednog dirigenta zaista velikim?

Zavisi. Smatram da su tri najveća dirigenta u novijem vremenu Karajan, Bernštajn i Čelebidake. Naravno, nijedan više nije među živima. Karajan je posebna ličnost. On je toliko samosvojan i originalan

VODIČ ZA KULTURU

Muzika prolazi kroz svoje faze. To je već kompozitorska filozofija kojom se posebno bave kompozitori kada daju svoje odgovore na pitanja u kom pravcu će se dalje muzika razvijati i šta će se dešavati u narednom veku. Želja za avangardom je sasvim prirodna vršavanju nego oni koji se bave umetničkom muzikom. Takvi su im onda i rezultati. Naravno, škola ima ozbiljan značaj. Mada Mocart nije imao školu, Hajdn je bio autodidakt, a mi danas učimo formu i harmoniju na osnovu primera Hajdnove i Mocartove muzike. Od svih nijansi koje su muziku, ali i neuspešno kombinovanje šumova i tonova, obojile u proteklim epohama, koja vam je omiljena?

u svojim interpretacijama da se od njega malo možete učiti. Treba ga samo slušati i uživati. Čelebidake je perfekcionista. Za njega se vezuje ona izreka: „Što je bolji orkestar, meni treba više proba.“ Za dirigenta je to duboka filozofija. On je, na primer, prezirao operu, smatrao je to nekom nižom vrstom muzike. Možda zato što tamo nikad nije mogao da istera stvari do kraja. Čelebidake je voleo da partituru sto odsto kontroliše, a u operi je to nemoguće, jer je bar dvadeset odsto uvek prepušteno slučaju, improvizacijama i snalaženju. Bernštajn je savršeni muzičar u najboljem smislu te reči. Obožavali su ga svi sa kojima je radio. Bio je to jedan divan, topao i blizak čovek, prijatelj sa svima. Oni su sigurno ostavili najdublji trag u prošlom veku, iako nisu bili veliki operski dirigenti. Opera traži nešto drugo. Kad govorimo o velikim operskim dirigentima, tu su na primer Tulio Serafin ili Sabatini. Oni su samo operu dirigovali i bili nenadmašni. U simfonijskoj muzici su se slabo snalazili. I danas je teško pronaći čoveka koji podjednako dobro diriguje i simfonijske programe i operu. Treba za to imati uključen i otvoren um. To je ono što pokušavam da dostignem kod sebe i što pokušavam da prenesem na studente koji dolaze kod mene na master klasove. Sve je to povezano jedno sa drugim.

Kako doživljavate sve češće rađanje novih muzičkih žanrova, teorija, a kako moderno poimanje klasičnog zvuka? Kako vi „delite muziku“?

Klasična muzika se u srpskom precizno koristi za muziku koja je nastala u periodu klasicizma. Muzika o kojoj mi govorimo zapravo je umetnička muzika. Po tim pitanjima imam stav zbog kog su me u jednom trenutku kritikovali. Smatram da muzika ne može da se deli na dobru, lošu, ovakvu i onakvu. Postoji nešto što jeste muzika i nešto što nije. Muziku može da izvodi i neko na usnoj harmonici. Jednom prilikom sam u Njujorku, u 42. ulici slušao muziku u izvođenju dvojice crnaca – svirali su bendžo i rende za pranje veša. Otvorenih usta sam ih slušao petnaest minuta! Sa druge strane, imao sam priliku da dirigujem simfonijskim orkestrom simfonijske poeme, simfonije i čuda u kojima ni „m“ od „muzike“ nema. Prema tome, nešto može biti muzika ili skup tonova i šumova koji zajedno ne predstavljaju muziku. Onda tek nastupa ukus, dolaze forme i sve ostalo. To su nijanse. Smatram da smo u istom košu svi koji se bavimo muzikom – bila ona umetnička, narodna, zabavna, džez i slično – i na isti način smo kolege. Naše kolege u džezu, rok grupama ili zabavnoj muzici često su posvećeniji usa-

Lično najviše cenim Baha kao kompozitora. Mislim da je on začeo sve ono što mi danas baštinimo. Kod njega imamo sve: narodnu, zabavnu muziku, džez... Ima kompozitora čiji je čitav stvaralački opus muzika. Tu se ubrajaju Bah, Debisi, Stravinski i Mocart, ali su tu i Stivi Vonder i Bitlsi. Sve je to prelepo. Ipak, Bah je od svih njih najstariji. U njegovo doba drugačije su izgledali instrumenti, drugačije se sviralo i drugačija je tehnika bila. Kasnije dolazi Betoven. Nepomuk Melcel tad pronalazi metronom, a Betoven mu zbog toga posvećuje jedan stav svoje simfonije, jer je metronom značio revoluciju u muzici. Ljudi su konačno imali način da označe i metrički tačno objasne kojom brzinom zamišljaju da treba da se svira njihova muzika. Tako dolazimo do savremene muzike koja često koristi i elektroniku, i atonalnost, i mnoge druge stvari. Muzika prolazi kroz svoje faze. To je već kompozitorska filozofija kojom se posebno bave kompozitori kada daju svoje odgovore na pitanja u kom pravcu će se dalje muzika razvijati i šta će se dešavati u narednom veku. Želja za avangardom je sasvim prirodna. Druga je stvar to što se nama lično najviše dopada muzika iz renesanse i romantizma, kvazimoderna... Možda će nas neke nove generacije iznenaditi i uočiti neku drugačiju estetiku u muzici koja je obeležila pedesete i šezdesete godine prošlog veka.

STIL ŽIVOTA

Igo

r INS Todo OR PIR rovi IGI ISA ć

NA N LOM

Dok pripremamo ovaj broj Originala, u ateljeu najpoznatijeg srpskog kreatora Igora Todorovića u toku su završni radovi uoči velike revije u Skupštini grada i predstavljanja kolekcije Mala plava haljina, inspirisane upravo Originalom kao magazinom, ali i kao konceptom razmišljanja. „Gledajući opštu ponudu danas, postali smo konzumenti mnogo toga. Konzumenti robe, ali tuđih identiteta, nečega što nije autentično... Snaga Originala je njegova autentičnost, koja je ujedno i meni najzanimljivija u ovoj priči“, objašnjava modni velemajstor

Piše Miljana Nešković

STIL ŽIVOTA

„

UVEK GOVORIM ŽENAMA: BUDITE S HALJINOM NA TI“, objašnjava modni virtuoz Igor Todorović u svom ateljeu na Vračaru. „Ako ste sa njom na vi, ma kakva ona bila, onda to nije u potpunosti haljina koja vam pripada. Mislim da u ovom vremenu konzumerizma ima previše ljudi koji su sa svojim haljinama na vi. Naravno, u najširoj metafori.“ Dok pripremamo ovaj broj Originala, u ateljeu Igora Todorovića u toku su završni radovi uoči velike revije u Skupštini grada i predstavljanja kolekcije Mala plava haljina, inspirisane upravo Originalom kao magazinom, ali i kao konceptom razmišljanja. „Gledajući opštu ponudu danas, postali smo konzumenti mnogo toga. Konzumenti robe, ali tuđih identiteta, nečega što nije autentično... Snaga Originala je njegova autentičnost, koja je ujedno i meni najzanimljivija u ovoj priči“, objašnjava modni velemajstor dok uz sebi svojstven smešak ispija kafu u stilskoj fotelji od svilenog damasta. Koliko god kraljevski bio uređen ovaj divan modni prostor na gospodskoj udaljenosti od samog centra grada, Todorović je sa svojim ateljeom apsolutno na ti. Osnova njegove prefinjenosti leži tu. Oseća se lagodno bilo da rukavom glanca porodičnu srebrninu, probira uzorke muslin svile u krojačnici ili odmerava gotove odevne predmete na rafovima, i neizmerno uživa u životu dok radi. Pritom, prilično sam sigurna da svojim posetiocima služi najbolje gumene bombone u gradu. Ipak, osnova njegove modne veličine leži u njegovom besprekornom modnom brušenju, koje je svojevremeno sticao kao polaznik prestižne umetničke akademije Koefija u Rimu.

Foto Kosta Đorđević

STIL ŽIVOTA

„Mijuča Prada je nedavno dala dobar intervju. Rekla je da živimo u svetu lažiranosti. Danas i mlada devojka neretko bude neizmerno lažna u svojim doradama – bilo da ima trajnu šminku, veštačku kosu, hijaluronske dopune... Nekad sklizne u lažnu stvar, ne u smislu plagirane brendirane garderobe, nego i u identitet kom ne pripada i koji je lažan. Ta tašna može da bude i zaista Prada, ali ako ona ne pripada toj devojci, ona je lažnjak.“ IGOROVA IDEJA BILA JE DA KROZ KOLEKCIJU Mala plava haljina, koristeći vrhunsku primenjenu umetnost istakne da originalnost podrazumeva korišćenje odeće kao nadogradnje, a ne kao sredstva za kamuflažu ličnosti. „Kolekcija je priča koja treba da uveže ženu koja ima svoj život neopterećena onim što je logo, što je verbalizacija, nego upravo teži onom što i mene čini najsrećnijim – da neka žena obuče naš kaput i prosto ga mazi. Doživela je s njim neki odnos i oseća da je to taj komad. Izgleda kao da je šiven za nju i pripada joj.“ Mala plava haljina u naslovu kolekcije, nasuprot modnom klasiku maloj crnoj koktel haljini, metafora je kroz koju modni čarobnjak iz Beograda na svoj način šalje poruku da svako treba da ima svoju boju, tačnije svoju emociju u kojoj će se izraziti, a da opet bude „klasik“. „Kroz dvadesetak vizuala, i znatno više modela inspirisanih konceptom Originala, želimo da pokažemo da neke stvari nisu čist konzumerizam. Neke stvari su i temeljna nadgradnja znanja i kulture. To su stvari koje su važne ne samo za našu zemlju nego i za svet uopšte. Jer kad budemo shvatili i prihvatili mnoge razlike, kad budemo shvatili i prihvatili autentičnost ljudi, prihvatićemo i činjenicu da na ovoj zemlji možemo da živimo u srećnom saživotu, a ne u problemima u kojima često živimo.“ Simbolično, pozivnicu za svakako jednu od samostalnih revija sezone neće krasiti modna fotografija, već crtež. „I na taj način smo gledali da podržimo koncept koji magazin ima – da na svojim naslovnim stranama ne promoviše fotografije ličnosti već autorski rad umetnika“, priča Todorović. Iako i fotografija, naročito dobra, u sebi ume da nosi vrlo snažne emocije autora kao i umetničke poruke, Igoru Todoroviću je ovaj eksperiment sa crtežom vidno prijao. Kao srednjoškolac, u sred-

SIMBOLIČNO, POZIVNICU ZA SVAKAKO JEDNU OD SAMOSTALNIH REVIJA SEZONE NEĆE KRASITI MODNA FOTOGRAFIJA, VEĆ CRTEŽ. „I NA TAJ NAČIN SMO GLEDALI DA PODRŽIMO KONCEPT KOJI MAGAZIN IMA – DA NA SVOJIM NASLOVNIM STRANAMA NE PROMOVIŠE FOTOGRAFIJE LIČNOSTI VEĆ AUTORSKI RAD UMETNIKA“

MIJUČA PRADA JE NEDAVNO DALA DOBAR INTERVJU. REKLA JE DA ŽIVIMO U SVETU LAŽIRANOSTI. DANAS I MLADA DEVOJKA NERETKO BUDE NEIZMERNO LAŽNA U SVOJIM DORADAMA – BILO DA IMA TRAJNU ŠMINKU, VEŠTAČKU KOSU, HIJALURONSKE DOPUNE... NEKAD SKLIZNE U LAŽNU STVAR, NE U SMISLU PLAGIRANE BRENDIRANE GARDEROBE, NEGO I U IDENTITET KOM NE PRIPADA I KOJI JE LAŽAN. TA TAŠNA MOŽE DA BUDE I ZAISTA PRADA, ALI AKO ONA NE PRIPADA TOJ DEVOJCI, ONA JE LAŽNJAK njoj dizajnerskoj bio je na smeru za grafički dizajn i od tada gaju posebnu ljubav prema crtežu kao izrazu. ATELJE TODOROVIĆ ĆE REVIJU HUMANITARNOG KARAKTERA Mala plava haljina realizovati zajedno sa Maruškom, kompanijom iz Čačka koja se bavi izradom svilenih marama i kravata, a pod pokroviteljstvom Skupštine grada. „Humanitarni karakter revije utemeljen je na misiji magazina Original, koja prevazilazi sve ono što su neke mejnstrim koncepcije izdavaštva na našim prostorima. I van onoga čime se profesionalno bavim, u smislu autorskog rada, to je nešto što mi je lično vrlo važno. Gledam to i kroz svoje dete koje sutra treba da razrađuje neka svoja znanja.“ Kroz svoje mentorske aktivnosti, Igor Todorović se često susreće sa mladim ljudima koji su se opredelili za put modnog

dizajnera, koji ume da bude pun izazova. Na pitanje koje su krivine na tom putu koje bi mladi ljudi trebalo da izbegavaju, Todorovićev odgovor je vrlo jednostavan. „Suština je u jednoj vrlo važnoj stvari – da znate da stvarate.“ Kako objašnjava, ideja i modna misao su jedno, ali tehnološko znanje je ono što će svakome omogućiti da svoju zamisao pretoči u realan odevni predmet. „Modni dizajner je prečesto korišćena reč, u različitim kontekstima. Ne koristimo reč koja se koristi u Francuskoj ili Italiji – kolevkama mode. Oni kažu krojač! Francuzi koriste termin ‚couturie‘, a Italijani kažu ‚sarto‘. Šta hoću da kažem? Onaj ko hoće da stvara modu, mora da ume da kroji. Držim do toga da je konstrukcija neophodna da bi određeni komad živeo svoj život ‚ne napadajući‘ ženu koja ga nosi, kako se to u modnom slengu kaže. Mora-

STIL ŽIVOTA

mo da poznajemo kako ženu, tako i pravila tkanja i konstrukcije, da bi rezultat bio onakav kakav želimo.“ Biti originalan u modi možda zvuči jednostavno, ali činjenica je da iz ugla autora u ovom veku to nikako nije. „Moda je u pogledu forme možda sve i rekla. Danas ona eksperimentiše tehnologijom.“ O TOME KOLIKO JE PRIMENJENA CRTA MODE kao ploda kreativnosti važna, Igor Todorović najbolje govori kroz modele koji izlaze iz njegovog ateljea. Iako namenjena nešto mlađoj ženi, nova kolekcija Igora Todorovića pratiće visoke standarde koje etiketa njegovog ateljea diktira. Koloritnu osnovu kolekcije čine plava, siva, crna i bela. Pojaviće se nekoliko novih formi koktel haljine, ali i gornjih, ramenih delova, kaputa i nekoliko jakni. Kako je Atelje Igora Todorovića, bez preterivanja, plasirao nekoliko odela kao moderne klasike, biće prikazana i nova odela inspirisana konceptom originalnosti u životu koja se odražava i na originalnost u modi. Već sad, na rafovima u ateljeu mogu se razaznati komadi poput moćnih kašmirskih kaputa postavljenih svilom, sukanja od meke napa kože, vunenih ogrtača sa detaljima od paperjaste vune mongolske ovce, bluze od muslin svile...

Humanitarni karakter revije utemeljen je na misiji magazina Original, koja prevazilazi sve ono što su neke mejnstrim koncepcije izdavaštva na našim prostorima. I van onoga čime se profesionalno bavim, u smislu autorskog rada, to je nešto što mi je lično vrlo važno. Gledam to i kroz svoje dete koje sutra treba da razrađuje neka svoja znanja. Posetioci revije će imati priliku da pomognu stvaranje ovog magazina čiji je cilj pružanje kvalitetnog sadržaja mladim ljudima

„ KA D S M O R A D I L I O V U KO L E KC I J U , tema male plave haljine je provejavala“, priseća se beogradski couturier. „Nije to tema koja se rodila juče. Ja sam generalno veliki fan plave. Tema je nastala u momentu kad smo mi postavili cilj da to mora da bude malo autentičnija priča, ali da ne ode u eksperiment, da ne ode u avangardu. Nama je cilj da se ta moda nosi, a ne da bude samo stavljena apstraktno u kontekst savremenog odevanja, da to ne bude samo nešto što fantastično izgleda već i da ima svoju primenu i nastavi da živi kroz nošenje.“ Ako se očigledno izuzme, šta Todorovića još čini velikim modnim umom? Dok se poigrava formama koktel haljina, primarna primena odevnog predmeta nikad neće biti dovedena u pitanje: „Žena treba pre svega da bude lepa i zadovoljna“, objašnjava Igor Todorović kom se nikad neće desiti da od šume ne vidi drvo. „Ova moda nastoji da dođemo u poziciju da ljudi budu ono što i jesu – autentični i ličnosti.“

SPORT

SHOW ME THE MONEY

ŠTA POSLE SPORTSKE KARIJERE Ako stoji argument da savremeno doba sportistima – kada su nule na računu u pitanju – daje mnogo više nego onima koji su pisali istorije sporta, onda im se na taj način samo daje mogućnost da više izgube. Ovo je priča ne samo o različitim generacijama u sportu, već i o dva različita koncepta odnosa prema životu i prema svojoj karijeri. O mudrim odlukama za vreme i posle karijere, i o ulozi menadžera, agenata i drugih sportskih radnika

Piše Veljko Miladinović

ožda, na prvi pogled, ima neke nepravde u tome da Metju Flamini, prosečan fudbaler londonskog Arsenala – ponekad malo igrački potcenjen, ali daleko od virtuoza o kome će se ispredati legende – već u 31. godini zna da je finansijski obezbedio i praunuke, a da je, recimo, Džordž Best u njegovim godinama bio siguran samo u to da će mu jetra jednog dana i konačno doći glave. Prosečan Francuz zadovoljavajuće karijere, koji je tek omirisao igranje za reprezentaciju svoje zemlje, već u 31. godini može mirne duše da razmišlja o kraju karijere. Dok je Best, i zvanično jedan od deset najboljih fudbalera svih vremena (po izboru magazina World Soccer), taj genije fudbalske lopte, najveći fudbaler istorije Severne Irske i čija bi slika stajala odmah uz ikonu navijačima Mančestera, samo da znaju šta je to slava, tek u 31. godini otpočeo putešestvije po belom svetu, gde je u starosti obijao kopačke po raznim Hongkongovima, Amerikama i engleskim nižim ligama, tek za po koju kopejku da bi imao da se prehrani, i da zadovolji svoju, alkohola večito žednu – jetru. Nije ovo priča samo o različitim generacijama u sportu, koji ubrzanom profesionalizacijom od igrača pravi multimilionere, o čemu su njihovi prethodnici mogli samo da sanjaju. Ovo je priča o dva različita koncepta odnosa prema životu i prema svojoj karijeri.

POMENUTI FLAMINI nije obezbedio svoje praunuke basnoslovnim ugovorima sa Arsenalom ili Milanom, niti od premija zbog postignutih golova, a ni zbog marketinških magova koji su uspeli da unovče njegovo lice i nogu. Ne, on je daleko više novca zaradio tako što je investirao tajno – nisu to do pre neki dan znali ni njegovi saigrači ni trener – u posao sa biohemikalijama. Osnovao je pre sedam godina kompaniju GF Biohemikals koja se bavi pronalaženjem alternativnih vrsta goriva. Firma već radi u se-

dam država širom sveta i ima više od 400 zaposlenih, a pronalazak supstance koja u potpunosti može da posluži kao alternativa nafti, donosi prihod od nekoliko miliona evra godišnje. Potpuno drugačiji odnos prema novcu zarađenom od fudbala od velikog Džordža Besta čija se životna i poslovna filozofija svodila na čuvenu maksimu: „Mnogo sam novca u životu potrošio na piće, žene i automobile. A ostatak sam spiskao.“ DŽORDŽ BEST je upisan u sve fudbalske Biblije, pa čak ni sažaljenje na čoveka koji je mogao da ima sve, u danima pre nego što je napustio ovaj svet neće umanjiti ono što je dao fudbalu. Vremena se, međutim, menjaju. Sportisti više ne postaju legende preko raskalašnog života, alkohola, tračeva o ljubavnim i drugim socijalnim poduhvatima. PREMA PODACIMA koje je nedavno preneo američki magazin Sport ilustrejtid, skoro 80 odsto igrača profesionalne lige u američkom fudbalu, inače najplaćenijih sportista u Americi, ulazi u ozbiljan „flert“ sa bankrotom samo dve godine nakon prestanka karijere. Košarkaši iz NBA lige – a koliki je promet novca u toj ligi govori to da je Vlade Divac svojevremeno imao ugovor koji je vredan više nego igrači iz cele lige tadašnje SR Jugoslavije – prolaze nešto bolje. Ali tek nešto bolje. Oko 60 odsto košarkaša na najgori način saznaje šta to znači biti švorc samo pet godina po prestanku igranja. VIN BEJKER, višestruki igrač „Ol-star“ vikenda, osvajač zlatne olimpijske medalje sa „drim-timom“, nedavno je viđen u Starbaks kafeu. Nije pio kafu. Kuvao je kafu. Nakon velikih finansijskih problema, kao i kod mnogih drugih uspešnih sportista izazvanih blago raskalašnim životom i odavanjem alkoholu, i nakon što je izgubio oko sto miliona dolara, da bi izdržavao četvoro dece, prijavio se da bude menadžer u Starbaks kafeu. Što, inače, uopšte nije loše plaćen posao – za pri-

SPORT

padnika srednje klase. Svako je kovač svoje sreće, to je filozofija na kojoj je izgrađeno društvo zasnovano na liberalnoj ekonomiji. Nema tu mesta ni osudi. Ali jednako je svaka ovakva priča mala životna lekcija. Zato se priča o sudbini uspešnih sportista polako prebacuje na polje sportskog menadžmenta, ili njihovih agenata. „Agenti su iskrivili svrhu svog postojanja, svodeći svoj posao isključivo na gomilanje novca na bankovne račune svojih klijenata i promovisanjem sebe tokom nekig ‚vrućih‘ pregovora. Sportisti imaju kratke karijere, a mogućnost povreda uvek postoji. Kvalitetno predstavljanje igrača treba da ima holistički pristup sa osvrtom na sekundarnu karijeru i životne veštine“, kaže Li Stajnberg, čuveni američki sportski agent. A AKO NEKO ZNA ŠTA DANAS ZNAČI biti dobar sportski agent, to je Li Stajnberg.

ali i njihova ograničenja i strahove. Taj proces se otpočinje tako što se mladi klijent uputi da dobro proceni svoje ciljeve i prioritete“, kaže Stajnberg.

▲ USPONI I PADOVI ▼

ON U SVOJIM SAVETIMA KAO OSNOVNE VREDNOSTI NA KOJE TREBA OBRATITI PAŽNJU NAVODI SLEDEĆE: n interes za kratkoročnu finansijsku dobit n potreba za dugoročnom finansijskom stabilnošću n porodica n željena geografska lokacija n marketinški potencijal On dalje navodi i sportske motive, poput potrebe da se igra u najboljem timu, sa kakvim trenerima voli da radi, i slično. Tek, kako kaže, najvažnija je iskrenost. Ako neko kao svoj prioritet ima da živi na moru, džabe mu je objašnjavati kako je za njega bolje da igra u Mančesteru ili u Liverpulu, nego recimo u Espanjolu iz Barselone.

IVANDER HOLIFILD

JEDAN OD MOTIVA DEJVIDA BEKAMA DA KOLEVKU FUDBALA ZAMENI ZA LOS ANĐELES BIO JE ŠTO SU ON I NJEGOVA SUPRUGA KAO ZAJEDNIČKI MARKETINŠKI PAKET DOBILI POTPUNO NOVO TRŽIŠTE. SPORTISTA KOGA NE ZANIMA „TRŽIŠTE“, MOŽE RECIMO POPUT ZVONIMIRA BOBANA DA ZAVRŠI FAKULTET, A POTOM I POSTANE DOKTOR NAUKA Predstavljao je više od 300 vrhunskih američkih profesionalaca u raznim sportovima, a često se navodi i to da je imao osmoricu igrača koji su bili prvi pikovi na NFL draftovima, što nijedan agent nije uspeo. Kameron Krou je, inače, lik iz filma Džeri Megvajer kreirao po Liju Stajnbergu. Taj fenomen se zove „long-term management“, odnosno dugoročno planiranje, gde dobar agent treba sportistu da uputi da svoj novac, umesto na besomučnu kupovinu vila i ekskluzivnih nekretnina, koje neće moći večno da otplaćuje, na primer, potroši na investiranje u posao sa biohemikalijama. „Kod agenata postoji obaveza da u potpunosti razumeju te mlade osobe, pre svega njihove snove,

Kao što je to bio jedan od motiva Dejvida Bekama da kolevku fudbala zameni za LA, gde su on i njegova supruga kao zajednički marketinški paket dobili potpuno novo tržište. Sportista koga ne zanima „tržište“, može recimo poput Bobana da završi fakultet, a potom i postane doktor nauka. Ima još jedna stvar koju treba znati o geniju menadžerskog zanata Liju Stajnbergu. Osim što je bio notorni alkoholičar, prokockao je milione koje je zaradio. Dotakao je dno. Bukvalno. Uleteo je u poslovni i lični bankrot. I ima već nekoliko godina kako posećuje skupove za podršku lečenim alkoholičarima, i tek je pre dve godine ponovo dobio licencu za menadžera. To se zove druga šansa.

Životni „pad“ Majka Tajsona već je postao antologijska priča, ali ni njegov večiti rival nije bolje prošao. Iako je zaradio dvesta pedeset miliona tokom karijere, usled loših poslovnih poteza, postao je švorc. Nije pomoglo ni razbacivanje – kupio je kuću od dvadeset miliona dolara, sa 109 soba, olimpijskim bazenom, bioskopom, kuglanom... Izračunali su da samo računom za struju može da se kupi novi „rendž rover“.

BJORN BORG Dok je igrao, treneri bi deci pokazivali na njega: „E, ovako treba.“ Sve posle toga Bjorn Borg je bio primer za „ovako ne treba“. Loši poslovni potezi, promocija sopstvene modne linije, praćene problemima sa zavisnošću dovele su do toga da Bjorg pre desetak godina proda svoje vimbldonske trofeje. Danas živi drugi život.

DAREN MEKARTI Hokejaš. Osvajač Stenli kupa. Više od deceniju je igrao za Detroit red vingse. Zaradio je u karijeri deset miliona dolara. Najbolji je primer lošeg poslovnog ulaganja. Naime, ulagao je sa pogrešnim partnerom. Otišao je u bankrot zato što je sa 20 odsto udela bio suvlasnik firme koja je kao imovinu imala samo jedno stajalište za kamione. Njegov partner je uzeo zajam od tri miliona dolara na tu imovinu, a sebi odredio platu od 650.000 dolara.

JON ARNE RISE Još jedan primer zašto je izbor agenta važan ne samo u karijeri fudbalera, nego i za „život posle“. Bivši igrač Liverpula 2007. godine je proglasio bankrot zbog neplaćenih dugova, iako je zaradio preko dvadeset miliona u karijeri. Posvađao se sa svojim finansijskim savetnicima oko ulaganja njegovog novca, došlo se i do suda koji je utvrdio veze sa finansijskim prevarama u Norveškoj.

DŽON DEJLI Dvostruki šampion „PGA tura“, golfer Džon Dejli, prokockao je između pedeset i šezdeset miliona dolara koje je zaradio u karijeri. Da, prokockao šezdeset miliona, nije metafora. Jednom prilikom je za pet sati na slot mašine potrošio 1,65 miliona dolara. U Las Vegasu je u kazinu „spiskao“ 1,2 miliona za dva sata. Kada mu je aktivirana hipoteka na kuću od 1,6 miliona, shvatio je da ima problem i da mora pažljivije sa novcem. Sa slot mašina od 5.000 dolara, prešao je na one na kojima se igra za 100 i 500...

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Znam za jedan grad, pored je Beograd Specijalno za Original piše Igor Marojević, jedan od najcenjenijih domaćih pisaca i prevodilaca, autor romana Šnit i Parter smeštenih u Zemun

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Zemun je sve mirniji, ali o njemu se širi sve više viceva i predrasuda koji ga prikazuju u oprečnom svetlu. Mada nije bio baš nešto nebezbedan ni na samom kraju najnasilnijeg i najgoreg od svih vekova. Dok je centar Beograda u konstantnoj petoj brzini, koja uključuje ne samo veću poslovnost nego i priličnu histeriju, Zemun je u drugoj ili trećoj. U čemu je tajna ovog grada unutar velegrada?

Foto Kosta Đorđević

NACIONALNA GEOGRAFIJA

udući pod tolikim uticajem usmenog nasleđa da i dalje čaršiji uveliko pripisuju ozbiljan značaj i mentalne moći, mnogi ovdašnji ljudi još podsećaju na likove pesme Desanke Maksimović „Srbija je velika tajna“. Takvi nekome, odista, i dalje mogu ličiti na grm, pticu ili guštera koji ne zna „šta puzi ispod kamenja“. No budući da su ovdašnji zvanični mediji i „mislioci“ doskora namerno brkali istinu i kolektivne namere, te istoriju i mitove/predanja/legende, ne čudi što su razne predstave i predrasude i dalje jedno od glavnih „saznajnih“ oruđa dotičnog i – čini se, pre svega mentalno – napaćenog naroda. Tako je, parafrazirajući zvaničnu pesnikinju, Srbija i dalje velika tajna pre svega sama za sebe. Po svojoj jezgrovitosti i ekspanzivnosti vic bez sumnje može mnogo ogoljenije od klasične prigodne poezije samorazotkriti stereotipe i sklonosti oralno-narodnjačke predstave sveta. Pošto s druge strane živimo u informacionom dvadeset prvom veku, što i kod nas igra sve veću ulogu, po raznim net-vicotekama možemo naći koliko-toliko pouzdanu listu srpskih predrasuda. Zanimljivo je što je sve više takvih pošalica posvećeno Zemuncima. Tako je još jedan kliše koji je isprva imao izvesne veze sa istinom kod nas usmeno mitizovan do mere u kojoj onaj što prepričava kakav novi vic o Čaku Norisu, Plavuši, Piroćancu ili Zemuncu često zapravo više ne zna šta govori i čemu se smeje. Usmenjačke narodne mudrosti o potonjoj temi i dalje fokusiraju kriminogenu strukturu prosečnog Zemunca. One su, dakako, pobuđene pre svega aktivnostima Klana iz Šilerove ulice i onog surčinskog. Međutim, već godinu i po dana posle zloglasnog raspada prve pomenute skupine, Večernje novosti su u tekstu „Novi Beograd centar kriminala“ (V. N., 4. X 2004.) u vidu svojevrsnih top-listi trenutnog nivoa kriminalizovanosti po opštinama, prenele statistiku gradskog SUP-a za kriminal gde se Zemun i ne pominje. Pa ni Surčin, koji se od njega odvojio kao opština – 2003. Ni po novijim istraživanjima, Zemuna nema među najopasnijim naseljima. U tom svojstvu navode se Karaburma, Mirijevo, ponovo Novi Beograd... Da li baš zbog – straha od – toga i nema nešto mnogo viceva o Novobeograđanima? Koliko sam video, jedan od najzastupljenijih na internetu glasi: „Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu? Beži iz Zemuna.“

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Dok je Zemun sve mirniji, o njemu se širi sve više viceva i predrasuda koji ga prikazuju u oprečnom svetlu. Mada nije bio baš nešto nebezbedan ni na samom kraju najnasilnijeg i najgoreg od svih vekova. Iako je uticaj lokalnih mafijaša na lokalne omladince bio svevidljiv, moja neznatnost bila je stekla utisak o uvrnutom osećaju potonjih za istinski lokalpatriotizam. Kad bi izvesni zemunski maloletnici od kojih, koliko znam, nijedan u međuvremenu nije stvorio karijeru u kriminalu, usled viška maligana poželeli da naprave s...., otišli bi u neki drugi deo grada. Moja neznatnost je živela u desetak beogradskih opština, ali nigde nije imala manje problema s komšilukom nego baš ovde. Premda na prvi pogled ne deluje tako, i bez obzira na krajnje različit nivo prosvećenosti unutar dvaju primera, susedska nekonfliktnost i pominjana klinačka konfliktnost možda imaju zajednički koren. On je u želji za očuvanjem mira u užoj životnoj sredini. Tome na dugi rok nisu mogli da naude ni svi klanovi, pa čak ni radikalsko održavanje lokalne vlasti kupovinom izbegličkih – i ne samo izbeglič-

Masovno održavanje jezičkih patrljaka te vrste u dvadeset prvom veku putem rovitog i od devedesetih nereformisanog javnog diskursa, streetwear majica, dukseva, zimskih kapa i nalepnica „Munze konza“ i viceva o Zemuncima, predstavlja mnogo manje ikakav prikaz ovdašnjeg govora nego svojevrsni nesvesni hommage razdoblju 1991–2003. kih – glasova putem manipulacija mesnim parcelama, trafikama i dr. Utisak je, najvećim delom, sve vreme vrlo sličan bar od sredine osamdesetih – koliko mogu da „svedočim“ – do danas: dok je centar grada u konstantnoj petoj brzini, koja uključuje ne samo veću poslovnost nego i priličnu histeriju, Zemun je u drugoj ili trećoj. Da razlog te „sporosti“ nije u pukom učinku zakona većih odnosno manjih brojeva, možda govori to što

se dotični utisak ne menja ni od trenutka kad su splavovi na ovoj strani Dunava, Kej oslobođenja i kompletna riva počeli da privlače baš mnoge koji ne žive u Zemunu. Po meni, razlog je vidljiv, jer arhitektura to jeste. Ovo je jedini austrougarski i stoga jedini građevinski strukturisan deo Beograda, što neizbežno unosi i izvestan mentalni red. „Možda je Zemun“, veli jedna vrlo subjektivna junakinja knjige priča Beograđanke, „tek jedno od bivših austrou-

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Ni po novijim istraživanjima, Zemuna nema među najopasnijim naseljima. U tom svojstvu navode se Karaburma, Mirijevo, ponovo Novi Beograd... Da li baš zbog – straha od – toga i nema nešto mnogo viceva o Novobeograđanima? Koliko sam video, jedan od najzastupljenijih na internetu glasi: „Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu? Beži iz Zemuna“

garskih osrednjih mesta, ali bi mi i dalje bilo mnogo zdravije da živim u varoši gde važe kakva-takva pravila nego u velegradu sa mnogo elemenata sela.“ I pominjanom sredinom osamdesetih, Zemun je bio motren sa dosta predrasuda. Razlog se nalazio pre svega u nadimku najpoznatijeg mafijaša s ovih prostora i njegovoj pompeznoj zemunskoj sahrani 1986. godine. Upućeni u njegov život znaju o čemu govori onaj ko kaže da je taj nadimak mnoge naveo na pogrešan zaključak da je Ljubomir Magaš veći deo mladosti proveo u Zemunu. Neupućeni, ako žele, mogu na primer da pročitaju knjigu Ljuba Zemunac maneken smrti Dušana Popovića i Nebojše Pavlovića („Litera“, Beograd 1989). Ko još pamti da je u to vreme žargon bio mnogo svojstveniji Beogradu nego Zemunu? Kao došljak osetljiv na dijalekatske razlike mogao sam po govoru da srazmerno lako razlučim Zemunce. Međutim, o tome ko danas ima tapiju na šatro-argo-slengovske i srodne kategorije možda dovoljno govori sveprisutnost i merkantilizacija sintagme „munze konza“. Korene takve percepcije jezika takođe valja prepoznati u uticaju moćnika iz podzemlja. Pojedini oblici kolokvijalnog govora utvrđivani su devedesetih u lingvističkim podrumima

„MOŽDA JE ZEMUN“, VELI JEDNA VRLO SUBJEKTIVNA JUNAKINJA KNJIGE PRIČA „BEOGRAĐANKE“, „TEK JEDNO OD BIVŠIH AUSTROUGARSKIH OSREDNJIH MESTA, ALI BI MI I DALJE BILO MNOGO ZDRAVIJE DA ŽIVIM U VAROŠI GDE VAŽE KAKVATAKVA PRAVILA NEGO U VELEGRADU SA MNOGO ELEMENATA SELA“ kriminalnih krugova (neologizmi poput „ispoštovati“, „otpoštovati“ i „odreagovati“, ekstremno česta upotreba poštapalice „brate“ ili njene šatrovačke i izvedene varijante)... Ali sociolekt, kako mu i ime kaže, u osnovi ima za cilj da jezički isključi pripadnike drugih društvenih grupa, dakle namernu lingvističku autoizolaciju. Tako da masovno održavanje jezičkih patrljaka te vrste u dvadeset prvom veku putem rovitog i od devedesetih nereformisanog javnog diskursa, streetwear majica, dukseva, zimskih kapa i nalepnica „Munze konza“ i viceva o Zemuncima, predstavlja mnogo manje ikakav prikaz ovdašnjeg govora nego svojevrsni nesvesni hommage razdoblju 1991–2003; divljenje autoizolacionizmu i čist primer mental-

ne inercije kao možda glavnog znamena „našeg“ mentaliteta koji uostalom i jeste „inercija mentalnih struktura“ (po francuskom istoričaru Mišelu Vovelu). Zemun je grad koji je uspeo da ostane srazmerno miran čak i tokom najkrvavijeg razdoblja najgoreg od svih vekova. Kako se može zaključiti iz knjige NDH u Beogradu Aleksandra Vojnovića („Naklada Pavičić“, Zagreb 1995), dok su zverstva svakodnevno činjena diljem Nezavisne države Hrvatske, u Zemunu – doduše, ne računajući pojedina prigradska naselja – bilo je srazmerno mirno a narod je otvoreno pevao podrugljive numere o poglavniku; čak je plaćao njihovo izvođenje pevačicama po lokalnim kafanama. U gradu su koegzistirale Ulica Ante Pavelića, Adolfhitlerstraße i Ulica cara Dušana. Sad, budući da se sve ipak odvijalo u jednoj od najtotalitarnijih država tokom najmonstruoznijeg svetskog rata, razloge za takvu „multikulturalnost“ ipak treba tražiti više u praktičnoj strani okolnosti a manje u strukturi i duhu samog grada, mada je 1941–1944. nacionalni sastav Zemuna bio mešovit: od preko trideset hiljada stanovnika manje od polovine bili su Srbi, nešto manje od trećine Nemci a petina Hrvati. Otprilike, ekstremniji pripadnici poto-

NACIONALNA GEOGRAFIJA

nje nacije plašili su se nacionalsocijalističkih faktičkih vladara, koji su imali zebnju od Srba što su bili ne samo većinski narod u gradu nego i onaj sa najviše pojedinaca sklonih diverziji i protivnih okupaciji. Mnogi Srbi su se pak morali plašiti ustaša zbog svega što su crne uniforme inače činile njihovim sunarodnicima u većinskom delu NDH. Na kraju krajeva, da je više zverstava tada pravljeno u Zemunu, teško bi se devedesetih moglo događati da brojni naši političari desne provenijencije redovno podsećaju na zverstva koja su u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj činjena nad Srbima i još redovnije zaboravljaju da im je ista ta NDH bila pod nosem. Upravo da bi među čitalačkom publikom bilo više reči o tome, moja neznatnost napisala je roman Šnit („Laguna“, Beograd 2007, 2008; „Knjigomat“, Zagreb 2014). Kako bi bar delimično bio detabuizovan „mit“ o savremenom kriminogenom Zemuncu, sročen je pak Parter („Laguna“, 2009). Jer bavljenje lokalnom istorijom i savremenošću bez tabua, uz korištenje blagodeti Dunava i, naravno, redovnu kafu u „Poolu“ i poneki izlazak u pivnicu „Crveni rak“ i splav „Savana“ od kojih teško da ima nekonfliktnijih mesta za provod u Beogradu – to je moj Zemun.

DISKRETNI JUNACI

Istrajan kao

BOB ROK,

patriota kao

PAVLE ISAKOVIČ, zavodljiva kao

MODESTI BLEJZ, sumnjičav kao

MARTI MISTERIJA Piše Branko Rosić Iz stripova sam učio o solidarnosti sa slabima. Navijao sam za slabe i zapostavljene, a takvim mi se učinio jednom prilikom i u jednoj sveščici Paja Patak, pa sam navijao i za njega. Na kraju iste te epizode on ipak pobedi, i iz toga sam naučio da je nepravda ispravljiva i da se treba boriti. Od fiktivnih heroja preuzimao sam solidarnost, i trudim se da tu osobinu zadržim i danas kada svakodnevni ritam ograničava da vidimo bilo šta osim nas samih. Fiktivni junaci vas ne napuste ni u odraslom dobu. S vremena na vreme i ako razgovor kreće ka odmotavanju života, postavim pitanje svojim prijateljima ili kolegama: „Ko je bio tvoj fiktivni heroj?“ - bez pretenzija da to bude odgonetanje nečije ličnosti. Ili možda ipak sa malom pretenzijom? Evo šta su mi na to veoma značajno pitanje odgovorili ljudi koji su uspeli u svojoj profesiji

DISKRETNI JUNACI

re neki dan, na redovnom koridoru od kuće do redakcije, na ulazu u Bulevar naletim na tipa koga nisam u prvom momentu prepoznao. Ali čim je izgovorio: „Gde si, Blek?“ znao sam da je iz bivšeg naselja Stevana Filipovića na granici Topčiderskog brda i Dedinja. Jer samo tamo, na igralištima između pet solitera, ja sam bio nazivan – Blekom. Bio je to period pred osnovnu školu u kojem sam sopstvenu idolatriju smeštao u maglovitom rasponu između vitezova, kauboja, vikinga, partizanskih desperadosa, fudbalera sa idiotskim frizurama i, naravno i iznad svega, strip junaka. Taj prvi, morao je biti i najjači, najhrabriji i da natera balavca u opsesivno trabunjanje zbog kojega ću i dobiti u komšiluku na betonskim igralištima nadimak Blek. Kasnije mi je bilo glupo jer Veliki Blek, taj traperski vođa otpora protiv crvenih mundira, činio mi se isuviše budalastim, ali nadimak je za neke od bivših komšija ostao čak i onda kada sam zagazio u rokenrol. Ubrzo, a tada je sve išlo brzo pa i menjanje idola, stigao je Teks Viler, harizmatični kauboj oštrog jezika i mermernih pesnica. Naravno da sam poštovao njegovu borbu za pravdu, zaštitu slabih, ali sam zavoleo i jednu sasvim sporednu stvar – kafu. Obožavao sam prizore u stripu u kojima Teks i njegov kaubojski kamarad Kit Karson, posle napornog radnog dana u preriji, rasedlaju konje u nekom stenovitom zaklonu ili šumici i onda skuvaju sebi kafu. Tu sam pokupio lošu naviku da i kasno noću skuvam crni napitak ne znajući da su strip junaci, za razliku od nas, na sve otporni pa i na nesanicu od kasnog ispijanja crne

(turske, kaubojske) kafe. Jer Teksu niko ništa ne može, pa ni kofein u večernjem terminu. Dobro, kafa je sekundarna stvar, ali ono što danas smatram najvažnijim kod Teksa, tog zaštitnika prava građana u Teksasu i okolini, bila je sloboda. Čitajući njegove avanture i dijaloge u strip oblačićima zavoleo sam sve oblike lične slobode. Avanturizam. Mladost sam proveo u beskrajnim interrejl putovanjima i od spavanja jedne noći u hostelu u Kopenhagenu do sutrašnjeg boravka na plaži u Andaluziji. Tu sam ispekao sve iskustvo i usisao sve ono što se naziva životom. To posmatranje čitave Evrope kao jedne Teksove prerije učinilo mi je i danas svet vidljivijim i jasnijim nego što su mi to u svojim verzijama nudili polovni domaći geopolitički stratezi. Iz stripova sam učio o solidarnosti sa slabima. Navijao sam za slabe i zapostavljene, a takvim mi se učinio jednom prilikom i u jednoj sveščici Paja Patak, pa sam navijao i za njega. Na kraju iste te epizode on ipak pobedi, i iz toga sam naučio da je nepravda ispravljiva i da se treba boriti. Od fiktivnih heroja preuzimao sam solidarnost, i trudim se da tu osobinu zadržim i danas kada svakodnevni ritam ograničava da vidimo bilo šta osim nas samih. To su one primarne osobine i afiniteti koje razvijate uz prve idole. Svoje fiktivne heroje „krivim“ i za mnoge loše navike koje sam preuzeo od njih. Nezdrave prerađevine od mesa, koje su toliko prokazane proteklih nedelja, zavoleo sam čitajući strip Komandant Mark – gde su kobasice uvek prikazivane u onim mrežastim futrolama u ostavama Fort Ontarija pa i danas mora žena silom da me odvlači dok ih gledam izvaljene duž ogromnih frižidera hipermarketa. Ali sve je to rok službe sa fiktivnim junacima. Od nekih pokupite hrabrost, solidarnost, a zbog drugih holesterol.

I opraštate nelogičnosti i pitanja: „Kako to da Zagorova sekira ima jajasti oblik a seče sve pred sobom?“, „Kako veliki Blek ima tolike mišiće a tada traperi nisu držali teretane i nisu postojali steroidi?“ Sve su to glupa pitanja za opsesivne klince koji su Lunov Magnus i druge edicije gutali posvećenije od lektire. Ali fiktivni junaci vas ne napuste ni u odraslom životu. Sećam se da su generacije vojnika pre moje klase, na karauli na kojoj sam bio graničar, na Vogrinki u Sloveniji, sebe prozvali „Vukovi sa Vogrinke“ i to zbog Vukova sa Ontarija Komandanta Marka. S vremena na vreme i ako razgovor kreće ka odmotavanju života, postavim pitanje svojim prijateljima ili kolegama: „Ko je bio tvoj fiktivni heroj?“ - bez pretenzija da to bude odgonetanje nečije ličnosti. Slavimir Stojanović je danas najznačajniji srpski dizajner koji je ove godine imao veliku retrospektivu karijere koja obuhvata rad na poznatim brendovima ali i na nagrađivanim plakatima pozorišnih festivala. U svom izboru fiktivnog heroja otišao je u Tolkinovu mitologiju Gospodar prstenova. „Moj omiljeni fiktivni junak je Frodo Bagins. Slojevita ličnost, od koje sam naučio da fizička veličina nije bitna, da je hrabrost neophodna, upornost takođe, kao i da svako od nas ima obilje izazova kojima, ako želi dobar, plemenit i bogat život, treba da odoli“, kaže otac dizajnerskog čuda FUTRO. Pred obiljem životnih izazova nalaze se redovno i junaci knjiga Marka Vidojkovića. Pisac generacijskog romana Kandže svoje detinjstvo, kao i sadašnjost, provodio je između pisanja, svirki u raznim bendovima, ali i uz društvo stripova – a naročito jednog heroja koji je bio taličan za mnoga odrastanja pa i zrela čitalačka doba. „Marti Misterija, veliki strip heroj, na-

Čitajući Vilerove avanture i dijaloge u strip oblačićima zavoleo sam sve oblike lične slobode. Avanturizam. Mladost sam proveo u beskrajnim interrejl putovanjima i od spavanja jedne noći u hostelu u Kopenhagenu do sutrašnjeg boravka na plaži u Andaluziji. Tu sam ispekao sve iskustvo i usisao sve ono što se naziva životom. To posmatranje čitave Evrope kao jedne Teksove prerije učinilo mi je i danas svet vidljivijim i jasnijim nego što su mi to u svojim verzijama nudili polovni domaći geopolitički stratezi

DISKRETNI JUNACI

OD MODESTI BLEJZ SAM NAUČILA DA MOŽEŠ DA BUDEŠ NEUSTRAŠIVA, OPASNA KAD TREBA I PRIVLAČNA U ISTO VREME ANA STANIĆ DILAN JE POTPUNO NETIPIČAN STRIPSKI HEROJ. SMUŠEN, POMALO SMOTAN, VEGETARIJANAC, BIVŠI ALKOS, ZALJUBLJIVE PRIRODE, NAIVAN, ROMANTIČAR, IDEALISTA... PROSTO, NEKO SA KIM SE ČOVEK NE BI POISTOVETIO. A OPET, TA DILANOVA NESAVRŠENOST IZDVAJALA GA JE OD OSTALIH JUNAKA I ČINILA GA BLIŽIM NAMA, OBIČNIM SMRTNICIMA, DALEKO BLIŽIM OD MIŠIĆAVOG BLEKA STENE ILI NEPOBEDIVOG ZAGORA DEJAN STOJILJKOVIĆ MOJ OMILJENI JUNAK JE BOB ROK. POTPUNI ANTIHEROJ SULUDIH IDEJA I ODLUKA U ŽIVOTU KOJE SU POTPUNO NEVEROVATNE. BOB JE JUNAK FASCINANTNE ŽIVOTNE PRIČE U KOJOJ ON, KROZ SVE TE LOŠE IDEJE I ODLUKE, NIKADA NIJE DOBRO NAUČIO ŠTA TREBA SLEDEĆI PUT DA URADI I ZATO UVEK DOBIJA PO NOSU. ALI TVRDOGLAVOST, ISTRAJNOST I NASTAVLJANJE SVOG PRAVCA – TO SU ODLIKE ZBOG KOJIH GA PRIHVATAMO PETAR JELIĆ, GITARISTA YU GRUPE

DISKRETNI JUNACI

učio me je da dovodim u pitanje trenutna naučna dostignuća, jer je upravo to poenta nauke – da dovodi u pitanje ono što je zacrtano kao naučna dogma. Istovremeno, profesor Misterija svoje fanove upućuje na to da nauka i dobro obrazovanje predstavljaju osnovu za odlazak iza granica nauke. Od profesora Misterije sam naučio da i štreberi mogu da imaju dobru ribu za verenicu, kao i to da je super imati neandertalca za najboljeg ortaka, naročito kad su ti muda u procepu. Zbog Martija Misterije i danas dovodim u pitanje sve čemu su me učili, a ‘detektiv nemogućeg‘ predstavlja moje istinsko zanimanje iz snova.“ Maja Cvetković, liderka benda E-Play, mnogima je stvarni heroj. I to bez onih otrcanih floskula o rodnoj ravnopravnosti. Njena pojava je naterala klinke da se uključe u pojačala, u rokenrol, u drugačiji život. Mnoge je naterala i da je vide kao devojku koja je upravo izašla iz filmskog klasika superherojstva – Matriksa. Njen stvarni heroj je nekadašnji superstar Formule 1 Niki Lauda koji joj je bio pokazatelj da ne treba odustajati i da svaki dalji pokušaj vodi ka uzvišenju, da ne vredi stajati na dnu – već gledati da to dno postane odskočna daska za nešto drugo. Ali njen fiktivni junak od koga je takođe učila je najpoznatiji miš posle gospođice Mini Maus – miš Džeri. „Iako prepun komičnog nasilja, to je bio omiljeni crtani film iz moje mladosti. Imamo konstantno dva lika u crtanom filmu pod imenom Tom i Džeri – domaćeg mačora koji živi svoj razmaženi život sve dok se ne pojavi mali miš Džeri koji je nekako uvek u blizini. Iako je mačak veći, on ipak ne može da parira majušnom pametnom mišu. Tom i Džeri sam gledala kao mala i već tada sam shvatila da je važno suprotstaviti se i braniti svoju ideju i mišljenje bez obzira što je neko veći od nas. Tako je i dan-danas, samo se ne koristim nasiljem kao u crtaću.“ Crtani filmovi su pratili početak odrastanja. A onda smo se osamostalili i krenuli u bioskop po „velike“ heroje. Ivanu Ivačkoviću, rok novinaru i autoru sjajne knjige Kako smo propevali, heroji bez konkurencije su Rolingstonsi. Mik Džeger i „kamenje“ obeležili su njegov život, pa je logično što je upravo Ivan bio PR velikih koncerata Stonsa u Beogradu i Budvi. Logično je i što je gitarista benda Kit Ričards poklonio Ivanovoj ćerci za prvi rođendan majicu. Ali, pored svih tih velikih i stvarnih junaka, bilo je u njegovom životu prostora za jednog takođe velikog ali fiktivnog heroja.

PAVLE ISAKOVIČ JE FIKTIVNO ŽIVEO PRE TRISTA GODINA, A JA ZBOG NJEGA REALNO NISAM EMIGRIRALA DEVEDESETIH. I NEĆU NIKAD. ZBOG PAVLA SE CRNJANSKI VRATIO IZ LONDONA O KOJEM MOŽDA MAŠTAŠ. PRE NEGO ŠTO KUPIŠ KARTU – PROČITAJ SEOBE. DA TI JUNAK PAVLE OBJASNI ŠTA TE U STVARI ČEKA SANJA LUBARDIĆ, UREDNICA GRADSKOG PROGRAMA TV STUDIO B MOJ OMILJENI FIKTIVNI JUNAK JE FRODO BAGINS. SLOJEVITA LIČNOST, OD KOJE SAM NAUČIO DA FIZIČKA VELIČINA NIJE BITNA, DA JE HRABROST NEOPHODNA, UPORNOST TAKOĐE, KAO I DA SVAKO OD NAS IMA OBILJE IZAZOVA KOJIMA, AKO ŽELI DOBAR, PLEMENIT I BOGAT ŽIVOT, TREBA DA ODOLI SLAVIMIR STOJANOVIĆ FUTRO

„Moj ultimativni fiktivni heroj jeste policijski inspektor i samouki filozof Hari Kalahan, poznatiji kao Prljavi Hari. On nije samo osoba – mada je i kao osoba izuzetan – nego ceo jedan pogled na svet. Prljavi Hari je zaokružen, kompletan sistem vrednosti koje su sasvim različite od onih kakve su danas na snazi. To je sistem vrednosti u kojem je, na primer, nezamislivo da se više pažnje posvećuje pravima zločinaca nego pravima žrtava ili da se birokratizovanost, neefikasnost, pa čak i korumpiranost sistema smatra normalnim stanjem stvari. Hari Kalahan je hodajući zbir vrlina: iako formalno ‘čovek od zakona‘, on je večiti pobunjenik protiv loših strana sistema, nepomirljivi individualac, detektiv za kojeg se ne zna da li svoj posao obavlja profesionalnije ili strasnije, ozbiljno, hrabro, stabilno, pametno i pošteno ljudsko biće sa naglašenim osećajem za pravdu. Najlepše od svega je što Prljavi Hari nije potpuna fikcija. Ne samo što je taj lik delimično baziran na stvarnom detektivu Dejvidu Tošiju, nego, još i mnogo više, ima sve osobine Klinta Istvuda.“ Glumac Radomir Nikolić i njegova životno-poslovna partnerka Sofija Juričan, postali su mnogima stvarni heroji tokom odličnih metamorfoza u jednoj od epizoda TV šoua „24 minuta“ Zorana Kesića.

Sposobnost menjanja likova je glumačka azbuka ali je to i prihvatanje raznih karaktera, pa i onih sa „one“ strane dobra. Serija „Sopranos“ promenila je televiziju, uticala na to da serije postanu zanimljivije od filmova, ali i doprinela da glavni junak – Toni Soprano izazove velike reakcije. Ovaj fiktivni mafijaški bos iz Nu Džerzija postao je tema ne samo u amfiteatrima američkih univerziteta već je bio i „junak“ jednog predsedničkog TV duela kada je Džordž Buš junior bio kršten upravo kao Toni Soprano. Od prve epizode ovaj junak je delio ljude, pa ga je morao braniti čak i eksgradonačelnik Njujorka Rudi Ðulijani, i to od zemljaka Italoamerikanaca koji su smatrali da mafijaš s viškom kilograma i manjkom srca kvari njihov ugled. Glumac Radomir Nikolić nije imao problema da u Toniju Sopranu vidi svoj izbor omiljenog fiktivnog junaka. „RASTAO SAM U VREMENU KADA JE FIKTIVNIH JUNAKA BILO U IZOBILJU, i nije mi lako da odgovorim na ovo pitanje jer sam se za svakoga vezivao i poistovećivao sa skoro svakim od njih. Ako bih ipak morao da izaberem samo jednog, bio bi to onaj koji je uspeo da me natera ne samo da ga volim i uživam u njegovoj pojavi već i da mogu nešto i da naučim od njega; došao sam do zaključka da je to Anthony John Tony Soprano. Iako je reč o antiheroju i sociopati, šefu zločinačke organizacije DiMeo, koji je u seriji ‚Sopranovi‘ morao da ubija, bio neveran svojoj ženi, bio jedan od najokorelijih kriminalaca u celoj Americi, on je doneo novu vrstu (anti)heroja, heroja koji se bore ne samo protiv svojih neprijatelja već i sebe samih. I zato on postaje junak današnjice. Jer danas, u ovom svetu gde su se zlo i dobro približili jedno drugome kao nikada do sada, danas kada je teško odrediti ko je prvi počeo i ko je više zla naneo, potrebno je da nemamo idole već da stvorimo snažnu osobu od sebe samoga. I upravo on to i čini. Radi na sebi koliko može i koliko mu sredina u kojoj živi i u kojoj je rastao to dozvoljava. Da li uspeva da bude bolji? Ne, on postaje sve okrutniji i suroviji, i sve lakše sprovodi svoja zlodela. Da li pobeđuje na kraju? Da, jer se serija završava tako što sedi u restoranu sa svojom porodicom i naručuje hranu. Da li je to pobeda? Po mom mišljenju – da, jer je živeo u nekoj vrsti ratne zone a u ratu je sve dozvoljeno, i pobednik je taj koji piše istoriju. Kao glumac sam naučio da svaki lik koji

DISKRETNI JUNACI

Crtani filmovi su pratili početak odrastanja. A onda smo se osamostalili i krenuli u bioskop po „velike“ heroje. Ivanu Ivačkoviću, rok novinaru i autoru sjajne knjige Kako smo propevali, heroji bez konkurencije su Rolingstonsi. Mik Džeger i „kamenje“ obeležili su njegov život, pa je logično što je upravo Ivan bio PR velikih koncerata Stonsa u Beogradu i Budvi. Logično je i što je gitarista benda Kit Ričards poklonio Ivanovoj ćerci za prvi rođendan majicu. Ali, pored svih tih velikih i stvarnih junaka, bilo je u njegovom životu prostora za jednog takođe velikog ali fiktivnog heroja. „Moj ultimativni fiktivni heroj jeste policijski inspektor i samouki filozof Hari Kalahan, poznatiji kao Prljavi Hari“, reći će Ivačković tumačim moram da branim svim silama i da uvek verujem da je upravo moj lik na pravoj strani, a to je upravo maestralno uradio Džejms Gandolfini tumačeći lik Tonija Soprana. I na kraju – šta sam ja naučio od mog fiktivnog junaka Tonija Soprana? Mi ne biramo gde ćemo se roditi, ko će nas odgajati i ko će nam biti uzori koji će kasnije dosta uticati na naše ponašanje i na odluku u kojoj sredini i kako ćemo živeti, ali biramo da li ćemo se boriti da tu gde smo se zatekli budemo najjači i najbolji i svojim potomcima obezbedimo da izaberu svoj put.“ Izbor dobrog junaka je uvek bio lakši. Ponekad su ti junaci „dobra“ dolazili sa one druge – „lošije“ strane. Modesti Blejz i njen „poslovni“ partner Vil, doputovali su iz sveta kriminala i u senzacionalnom transferu na stranu pravde priveli su mnoge zakonu tokom godina i godina jurenja za zlikovcima. Modesti Blejz je bila i seks-simbol, pa je kao takva stigla u filmove ali i u jedan domaći pop-rok hit iz osamdesetih godina. Junakinja mnogih domaćih pop-rok hitova, pevačica Ana Stanić, nije opevala Modesti Blejz ali joj je ova crnka heroj bez konkurencije. „Od nje sam naučila da ako si žena, to ne znači da ne možeš da budeš neustrašiva, opasna kad treba i privlačna u isto vreme.“ Njena koleginica za mikrofonom, Ivana Rašić, a.k.a. Sajsi MC, deluje opasno dok isporučuje pakete opakih strofa u svojoj muzičkoj karijeri. Opasne teme i opasni jezik jesu strana njene ličnosti koju je formirala jedna sasvim drugačija junakinja.

„Moja junakinja je definitivno Zvončica iz crtanog filma Petar Pan. Žena leti, prosipa zvezdanu prašinu, gde ćeš bolji trip od toga, plus može da učini da poleti i ekipa koju gotivi i uvek ima savršenu punđu i super haljinicu. Ume da se ljuti kao i ja i vrlo je plahovita.“ U decenijama koje će uslediti praviće se spiskovi novih fiktivnih heroja, a jedan od njihovih najznačajnijih domaćih „proizvođača“ je i pisac Dejan Stojiljković. On je u svom literarnom miksalištu fikcije i stvarnosti pokazao veliko umeće i zato je i zanimljivo koji je fiktivni junak pomogao njemu u stvarnosti. „Moj omiljeni fiktivni junak bio je, i još uvek jeste Dilan Dog. Kako je to svojevremeno lepo primetio jedan novinar, ‚Dilan je tip kojeg bi svaki muškarac poželeo za najboljeg ortaka a svaka žena za ljubavnika‘. Opet, Dilan je potpuno netipičan stripski heroj. Smušen, pomalo smotan, vegetarijanac, bivši alkos, zaljubljive prirode, naivan, romantičar, idealista... Prosto, neko sa kim se ne bi čovek poistovetio. A opet, ta Dilanova nesavršenost izdvajala ga je od ostalih junaka i činila ga bližim nama, običnim smrtnicima, daleko bližim od mišićavog Bleka Stene ili nepobedivog Zagora. Dilan je imao tu luzersku, a opet i te kako ljudsku crtu, i taj njegov humanizam smotanka i večitog idealiste, dobričine i cinika, deo je te njegove harizme. Ono što sam naučio od njega, sem te večite težnje ka istini i pravdi koja je deo koda svakog ozbiljnog strip junaka (dobro, ne baš svakog...) jeste da ne moraš u životu uvek biti u pravu, niti pobednik, niti mnogo pametan, ni mno-

go lep, ni bogat, ni besprekoran karakter... Sećam se da to, nama klinicima, koji smo prve sveske Dilana u izdanju novosadskog „Dnevnika“ kupovali davne 1987. godine, u početku nije bilo jasno. Dilan je tip koji će dozvoliti da ga gadno pretuku, zaboraviće revolver, staće mu auto jer nije sipao gorivo, nosi jedno te isto odelo i košulju, stalno je dekintiran i kasni sa plaćanjem kirije... I još ga na kraju skoro svake epizode ostavi ženska. Dakle, nimalo sličan junacima bez mane i straha na kakve smo navikli. I možda je baš zbog toga toliko gotivan. Posedujem, po svojoj subjektivnoj oceni, jednu od najvećih kolekcija stripova o Dilanu Dogu u Srbiji, mada, kako sam čuo, Marčelo ima veću.“ Sanja Lubardić, urednica Gradskog programa TV Studio B, zbog prirode posla uglavnom se bavi stvarnim junacima. Često i onima koje sam život kreira u istinske heroje i od običnih komšija postaju junaci udarnih vesti njenog programa. Studije književnosti uticale su i da njen omiljeni fiktivni junak stigne iz romana. Ali taj fiktivni junak je doneo i presudnu odluku u njenom stvarnom životu. „RELATIVNO KASNO SAM UPOZNALA MOG FIKTIVNOG JUNAKA. Prošlo je detinjstvo, a meni su svi superheroji u lateks kostimima bili presmešni, ženski likovi degradirajuće pozerski, a priče iz stripova usiljene. Junaci, shvatila sam, žive samo u knjigama. Dakle, Pavle Isakovič se zove. Visok je, ima dugu plavu kosu, vrhunski oficir, nepopravljivi emotivac. Živi u Seobama, najboljem romanu najboljeg srpskog pisca Miloša Crnjanskog. Pavle je, u stvari, prototip idealnog Srbina. I po osobinama

DISKRETNI JUNACI

Pred obiljem životnih izazova nalaze se redovno i junaci knjiga Marka Vidojkovića. Pisac generacijskog romana Kandže svoje detinjstvo, kao i sadašnjost, provodio je između pisanja, svirki u raznim bendovima, ali i uz društvo stripova – a naročito jednog heroja koji je bio taličan za mnoga odrastanja pa i zrela čitalačka doba. Marti Misterija, veliki strip heroj, naučio ga je da dovodi u pitanje trenutna naučna dostignuća, jer je upravo to poenta nauke i po sudbini. Evo kako: porodica mu se iz Metohije preselila u Mačvu, ispod Cera, odatle u Austriju, gde Pavle za dobru platu malo ratuje, a malo se provodi po Beču. Napredovao bi u vojsci ako bi promenio ime, prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo i bio malo poslušniji, ali ne može. To nije on. Muči ga nostalgija, vene za Srbijom. On je ono što se zove ‘strani plaćenik‘. Između para i patnje, sanja Rusiju. Veruje da tamo pripada, da će ga ‚pravoslavna braća‘ prihvatiti, razumeti... Osećaj ga vara. Ni Rusi ga ne vole. Od svih je u svemu bolji, a nigde ne pripada. Osim Srbiji, u koju više ne može da se vrati. I zato je u večitim seobama. Pavle Isakovič je fiktivno živeo pre trista godina, a ja zbog njega realno nisam emigrirala devedesetih. I neću nikad. Zbog Pavla se Crnjanski vratio iz Londona o kojem možda maštaš. Pre nego što kupiš kartu – pročitaj Seobe. Da ti junak Pavle objasni šta te u stvari čeka.“ Režiser Darko Lungulov je svoj poslednji i svetski nagrađivan film Spomenik Majku Džeksonu posvetio stvarnim junacima koji su punili stranice štampe proteklih godina u jednom novom fenomenu – podizanju spomenika stvarnim i fiktivnim herojima pop kulture. Poznati su spomenici Rokiju, Bobu Marliju, Brusu Liju... I svi odreda su bili u malim mestima gde su se meštani borili sa predrasudama okoline i pobeđivali. Za to što su naučili da pobeđuju mnogi duguju fiktivnim junacima; njega ima i Darko Lungulov, a u skladu sa njegovim pozivom, taj heroj dolazi iz filma. „Moj omiljeni fiktivni junak je Džef Lebovski Dude iz filma braće Koen. Dude je izdanak neuspele ‚revolucije‘ s kraja šezdesetih. Njegov imenjak, ‚bogati i uspešni‘ Mr. Lebowski ga isprati rečima: ‚Vaša revolucija je propala! Moje saučešće! Savetujem vam da uradite isto što i vaši roditelji!

Nađite posao, gospodine!‘ Srećom po sve nas, Dude nikad nije poslušao svog imenjaka, nije se zaposlio, nije se predao. Dude je gubitnik sa pobedničkim mentalitetom. Od njega sam naučio da se ne treba predati ni kada si rođeni gubitnik.“ Među omiljenim junacima odrastanja su i zaposleni u opskurnoj cvećarnici u hladovini njujorških poslovnih zgrada. Grupa TNT i njihov najpoznatiji član – Alan Ford junaci su preko kojih se često definiše srpska tranziciona stvarnost sa svim anomalijama. Jedan od tih junaka oduševljavao je i Petra Jelića, gitaristu YU grupe. „Moj omiljeni junak je Bob Rok. Potpuni antiheroj suludih ideja i odluka u životu koje su potpuno neverovatne. Bob je junak fascinantne životne priče u kojoj on, kroz sve te loše ideje i odluke, nikada nije dobro naučio šta treba sledeći put da uradi i zato uvek dobija po nosu. Ali tvrdoglavost, istrajnost i nastavljanje svog pravca – to su odlike zbog kojih ga prihvatamo.“ U inventaru dosadašnje karijere, pozorišna režiserka Maja Maletković je rođeni pobednik. Već kao apsolvent doživela je da joj se diplomska predstava nađe na redovnom repertoaru. A kasnije je tvorca svog fiktivnog dela, popularnog norveškog pisca Erlenda Lua upoznala u Beogradu gde je postavila jedan njegov komad. Otuda je i logičan izbor njenog fiktivnog heroja. „Moj fiktivni junak je lik Andreasa Doplera iz dve knjige Erlenda Lua, Dopler i Volvo kamioni, koju smo i pretočili u pozorišnu predstavu u Ateljeu 212 u prošloj sezoni. Lu me je kroz lik Doplera naučio da je samoća ili, tačnije, osamljivanje ključna faza u preispitivanju i nadograđivanju ličnosti.“ Slavoljub Stanković u svojoj karijeri miksuje stvarnost i fikciju. To se i očekuje od osobe koja radi kao copywriter u poznatoj marketinškoj agenciji a onda, po povratku

s posla, piše svoje romane. Razumljivo je i da su kroz njegov život protutnjali mnogi heroji, a u blic-popisu izdvojio je sledeće. „JA SAM SVOJE JUNAKE UGLAVNOM NOSIO NA MAJICAMA. Sećam se, moja prva herojska majica bila je, u stvari, gornji deo indijanskog odela skrojen od materijala bližeg kartonu nego pamuku. Užasno mi je grebala vrat šarenim resama od najlona. Ali junački nisam izlazio iz nje. Sve dok Vinetua rese nisu počele da dave. Onda sam postao Sandokan. I ta majica mi je brzo postala mala. Bio sam vrlo tužan, ali ujak me je mudro utešio da je to, u stvari, Kabir Bedi, a meni taj ništa nije značio. Sledeću herojsku majicu kupila mi je tetka koja je znala za moje novo viđenje junaka. Braća Daltoni lično. Ali majica je bila žuta, znači ženska. Pošto je bila nova, morao sam da je nosim u školu. Srećom i nju sam brzo prerastao. Naravno, nosio sam i dresove fudbalskih klubova. Recimo, bio sam Keni Dalgliš. Taj se, da ne verujete, smanjio za pola godine. Često sam nosio i majice sa logotipima omiljenih bendova. Tu se problem javljao kad više nisam mogao da provučem glavu. Nosio sam i imena poznatih gradova i omiljenih pesnika i dragih festivala... sve se to vremenom sužavalo i skupljalo. Izgleda da kako sam rastao, tako su se svi moji junaci smanjivali. I postajali mi tesni. Više ne rastem. A i nemam heroje. Možda je u tome trik. Heroji izgleda služe da se pomoću njih raste.“ Ali neko nikada ne odraste. I uvek ostaje uz svoje fiktivne heroje. Ponekad mu ni okolina ne dozvoli da pobegne od njih, kao u mom slučaju kada sam posle svih fiktivnih i stvarnih heroja o kojima sam pisao ostao sa imenom prvog kojega sam strpao u srce – Velikog Bleka.

MIRIS I UKUS

Bundeva SEZONSKO ČUDO

Pripremila Jasmina Bogućanin-Sarvan

blog ŠkolaNekuvanja.com, na kojem se piše o prelasku na sirovu hranu

Specifičnog ukusa i mirisa, bundeva je stigla u Evropu iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Danas se ova jednogodišnja zeljasta biljka jede u čitavom svetu, od nje se pripremaju kako slana jela tako i poslastice, a i potpuno je nemoguće zamisliti Noć veštica bez bundeve. Još važnije, jesti bundevu znači unositi neizmerno moćno gorivo u organizam. ZBOG ČEGA JE BUNDEVA ZDRAVA? • Bundeva je vrlo bogata karotenoidima, koji su poznati po održavanju imunosistema jakim i zdravim. • Beta-karoten, kog ima u bundevi, snažan je antioksidant i antiinflamatorni agens. Pomaže u sprečavanju nakupljanja holesterola na zidovima arterija, i tako doprinosi smanjenju rizika za moždani udar. Postoje indikacije i da konzumiranje bundeve sprečava razvoj malignih tumora. • Bogata alfa-karotenom, za bundevu se veruje da usporava proces starenja i da sprečava nastanak katarakte. • Bundeva sadrži vitamine C, E, K, B1, B2, B3, B6, folnu kiselinu i mineralne sastojke - fosfor, kalcijum i gvožđe. • Visoka količina vlakana koja je prisutna u bundevi veoma je dobra za zdravlje creva (pomaže kod zatvora i upale debelog creva). • Bundeva je puna kalijuma i zato je konzumiranje te biljke povezano sa smanjenjem rizika od hipertenzije. • Prisutnost cinka u bundevi jača imunosistem i poboljšava gustinu kostiju. • Veoma je sita namirnica, a siromašna kalorijama te je idealna za mršavljenje. • Bundeva je diuretik, i preporučuje se osobama koje boluju od artritisa i gihta.

SEMENKE BUNDEVE SU, PORED NJENOG MESA, JOŠ JEDAN VELIKI IZVOR ZDRAVLJA • One pospešuju celokupno zdravlje prostate, ublažavaju probleme teškog mokrenja koji su povezani s povećanom prostatom. • Pomažu ženama u olakšanju simptoma menopauze. • Sastoje se od L-triptofana, jedinjenja za koje je utvrđeno da je delotvorno protiv depresije i pomaže kod nesanice. • Veruje se da služe kao prirodni zaštitnik od osteoporoze. • Poznato je da umanjuju upalni proces, bez uzrokovanja nuspojava antiinflamatornih lekova. • Istraživanja su pokazala da sprečavaju formiranje kamena u bubregu.

KAKO JE JESTI? Bundeva može da se jede sirova, dinstana, pečena ili pržena. Sveže ceđen sok od bundeve je takođe izuzetno zdrav, a potaži upravo od bundeve neizostavne su stavke menija uglednih restorana. Kako god da jedemo bundevu, „bićemo u plusu“ na polju zdrave ishrane. Ipak, uvek postoje načini da se iz jedne ovako ekstremno zdrave namirnice izvuče maksimum. Konzumiranje mesa bundeve i njenih semenki u sirovom obliku ujedno znači i najbolji efekat po zdravlje i njenu maksimalnu iskoristivost. Pečenjem ili kuvanjem gube se značajni enzimi i minerali. Sa druge strane, nije loše znati da većina oraha i semenki sadrži sastojke poput fitinske kiseline, te ih je zbog toga bitno potapati u vodu na par sati pre konzumiranja.

SIROVA PITA OD BUNDEVE ŠKOLE NEKUVANJA SASTOJCI KORA:

n n

1 šolja lešnika (potopljenih u vodi par sati) 1 šolja suvog grožđa

FIL:

n n n

0,5 kg bundeve 1 šolja urmi (potopljenih u vodi par sati) 1 kašika cejlonskog cimeta

PRIPREMA Lešnike i suvo grožđe blendajte na najjače dok ne dobijete jednoličnu smesu. Stavite papir za pečenje u kalup ili bilo koju posudu. Rastanjite koru po dnu kalupa i sa strana. Izblendajte bundevu i urme, dodajte cimet i izlijte na koru. Pita bude fino kremasta, i meni se to mnogo sviđa; ko hoće da mu bude tvrđa, nek stavi u zamrzivač na par sati pa nek onda servira. Ja sam je samo držala u frižideru.

ČORBA OD BUNDEVE ŠKOLE NEKUVANJA SASTOJCI n 300 gr bundeve n 1dl vruće vode n 1/2 češnja belog luka n 1 k.k. him. soli n malo bibera n malo peršuna PRIPREMA Sve sastojke stavite u blender i blendajte dok ne dobijete čorbu... Za gušću čorbu stavite manje vode, za ređu više. Od ovih sastojaka dobijete jednu čorbu.

KAKO SAM DOVDE STIGAO

IvanLalić Izvršni direktor Mikser hausa, dramaturg, producent, aktivista, bivši košarkaš

PRVA PUTOVANJA

ŠKOLOVANJE ODRASTANJE I OSNOVNA ŠKOLA Odrastao sam u legendarnom beogradskom naselju Braće Jerković, poznatijem kao „Zmajevo gnezdo“. Veliki broj aktera kultnog filma „Vidimo se u čitulji“ je odande, verujem da me samo intenzivno bavljenje košarkom spaslo da i ja ne završim u nekoj sačekuši. Odselio sam se iz naselja sa nekih 19 godina. Kada sam potom navraćao u stari kraj, da odigram neki basket sa starim drugarima, trpeo sam permanentne prozivke: „Gde si, student?“ „Idi piši poeziju, šta ćeš ti ovde“...

Rani obilazak cele Evrope - čuvenom interrejl voznom kartom, opet na nagovor moje predivne sestre, odvlači me u sve ozbiljnije evropske muzeje, od galerije Ufici u Firenci, preko madridskog Prada, Luvra, Rejks muzeja u Amsterdamu...

PETA BEOGRADSKA GIMNAZIJA

JNA I FAKULTET

Susret sa finom beogradskom decom iz Pete mi je bio prilično traumatičan, osećao sam se neko vreme kao ružno pače. Ali ne zadugo. Tu upoznajem neke divne ljude poput Janka Baljka, Tanje Peternek, Gordane Goncić, Srđe Anđelića, Lenke Udovički, Predraga Velinovića, i počinje dramatična transformacija prigradskog dečka koji se sa petnaest godina već prevrtao kolima, po ceo dan igrao basket i skupljao sve albume Led Zeppelina.

Za razliku od većine mojih drugova koji su uspeli u vojsci, ja sam tamo načisto propao. Nikada nisam dobio odsustvo, svaku noć smo imali uzbune, par puta sam zbog svojeglavosti i drugačkog jezika završio u zatvoru. A onda je proradila zavist i ljubomora jer su moji najbolji drugovi iz razreda Janko Baljak i Predrag Velinović glatko upisali filmsku režiju na FDU, te sam ja rešio da im uzvratim dramaturgijom. Glatko su i mene primili, konkurisao sam onako iz vojske, uzeo redovno odsustvo, verovatno su se sažalili na moju mizernu vojničku sudbinu.

RADNO ISKUSTVO PISAC, KULTURNI RADNIK

SNP I EXIT Prepun entuzijazma odlazim u Novi Sad, na tragu revolucije postajem upravnik SNP-a, sa ultimativnom željom da promenim sovjetsko ustrojstvo našeg pozorišnog modela. Ali kolotečina je jača od romantičnog Don Kihota, upoznajem Đinđića, ceni moj bunt, ali prelazim u Exit, u zdravu, neverovatnu priču.

Pišem „Otvorena vrata“, „U plamenu strasti“ i druge drame. U bilijar klubu na Karaburmi družim se sa Goranom Markovićem, Milošem Radovićem, Gacom, Acikom, Biljanom Srbljanović, Radanom, celokupnim JDP-om. Neka vrsta umetničkog geta, Sloba nas je ujedinio, u čamotinji devedesetih grejali smo se humorom, druženjem, verom u neki tada još utopistički peti oktobar.

MAJA I POVRATAK U BEOGRAD Zaludni san u Novom Sadu prekida Maja, moj životni ali i poslovni partner. Vraća me u grad u kojem sam rođen. Pokrećemo Mikser festival, Žitomlin, Dorćol. Nakon tri godine, selimo se u Savamalu. Otvaramo Mikser House. Pokrećemo mnogo projekata, inicijativa, manjih i većih festivala. Savamala postaje svetski poznata.

TATA Ono što je najvažnije i možda jedino suštinski bitno to je da sam ponosni tata troje dece. Lea, Tina i Lav. Sve što sam napravio, teško da može da se poredi sa osećajem kada ujutru dođu u naš krevet i poređaju se ko sardine. Ali zaista.

NA SRPSKOM JEZIKU

1, Broj

15. ar 20 Oktob

Broj 2, Novem bar 2015.

SELM

DIZA

vi o ju sno u A NET pada pro bogatstvsevera g Zašto kom e jnje tič rili ark anje kraenergetsk otk Ali

PLA

NASLOVNA

STRANA

Koliko se brz topi led Gre o nlanda Ekipa

. rev je Zag amilo Rusiju bivo i olju nam panije ost neg ANA 8 kom jnje STR su kra nje uže okr

DŽOŠ HANER/THE

naučnika kamp

BIZ

ST RA

ut dnih ma, vteža alni Glob ljaj zapa toritariz– proti zagr kog au islama kines alnog radik

NAU

ma ne Crven je sve etkova estima ali ih je su des a i bol šum otin Živ kom tan 16 nes NA STRA

OST

I DIZ

Jedan vrlo glasan grčki brani poseban seljak koji obrađuj status onih u zemlju, pod najezdom lekara koji sade masline i advokata kako bi dobili manji porez STRANA 7

AJN

o je dug skog ažu romSTRANA 3 istr film istoriju 24 Novi sanu ANA ori STR ign a stv rop

ETN

Najbolja aviokompani ja na svetu

lja a Najbo panij om aviok svetu na

BIZNIS

Pad prodaje menja industriju gaziranih pića

Sve je više onih koji okreću leđa slatkim pićima. Proizvođači zato moraju revidiraju da planove STRANA

HRANA

qatarairways.rs

.rs

ays irw

ara qat

TIMES

Borba protiv lažnih poljoprivredni ka

NIS

uče nar San u gu da mo i pojedu tnu rije sre šte te je pla a da ne Mu 10 nu, , NA hra sku STRA nci oga Fra nik baš

NEW YORK

SVET

ovala je na Priku li je pljeni podaci Grenlandu pokaz sti i da anje nekoliko dana bez a . Al ujačjednu od brzih reka stoaće ran koliko prošlog leta. dno dodir brzo se led SR-a je – ponrka Re značio do Bangladešaljudskogbi sigurnu smrt topi. Njihova opasna us e vre svetu? lapsomdnSSje deceniuri i Njujo misija - pomo , da se pripre - pad ba tat janja adn ko me za buduć ći će obalskim o do išl nost visoki o mračnoblastima, od zap čnost u je vrhunaIstcorija ponšsleizmu i dik SVET razm h plima nsk e li o ? činu Rumu Gub privlapada dostiganeizbežRuansije ka reodvanom na tke, su sla nde nje svoju icaj Za vrednostizaokret su tom lag e pa

Princ nordijs ke kuhinje stvara novo kraljevstvo

Rene Redžepi zatvara “Nomu” i ponovo je osmišljava kao deo urbane farme STRANA 23

LIČNOSTI

Idris Elba igra

brutalno

Svestra ni glumac afričkog gospoda u ulozi ra rata u hitu “Netfliksa” STRANA 18

Svakog meseca samo uz

All the News That's Fit to Print