Rotar 93-94

Rot 01:Rot 01.qxd

2/6/2019

7:21 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

NOVEMBAR / DECEMBAR 2018. • GODINAVIII (LæææV) BROJ 93 i 94 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

PLAÙ IT AGAIN, SAM SVIRAJ TO PONOVO, SEM

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:31 PM

Page 1

SEDAM SVETSKIH ^UDA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Vladimir Mati}

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Jovan Ili} ISSN 2217-723æ

BROJ 93 i 94 NOVEMBAR / DECEMBAR 2018.

GODINA VIII (LæææV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Grupu studenata su zamolili da nabroje i napi{u ono {ta su za wih sedam svetskih ~uda.

Iako je bilo nekih razlika, naj~e{}i odgovori su bili: 1. Egipatske piramide 2. Tax Mahal u Indiji 3. Veliki kawon (Grand canyon) u Americi 4. Panamski kanal 5. Empire State Building oblakoder u Wujorku 6. Bazilika Svetog Petra u Rimu 7. Kineski zid Za vreme prikupqawa hartija sa glasovima, profesorka je primetila da jedna studentkiwa jo{ nije zavr{ila s pisawem.

Upitala je ima li problema sa svojom listom od sedam predloga.

Devojka je odgovorila: Da, ne mogu da se odlu~im, jer ih ima toliko mnogo!

Profesorka je rekla: Pro~itaj ono {to si napisala, mo`da }emo svi zajedno mo}i da ti pomognemo!

Devojka oklevaju}i pro~ita: Sedam svetskih ~uda jesu 1. VIDETI 2. ^UTI 3. DODIRNUTI 4. OKUSITI 5. OSE]ATI 6. SMEJATI SE 7. VOLETI U u~ionici je nastala grobna ti{ina. Stvari koje mi vidimo kao jednostavne i svakodnevne, su stvarno ~udesne!

Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2018–2019.

Vladimir Mati} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Jovan Ili} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Nikola Mandi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Biqana @ivkovi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

2

Biqana @ivkovi}

Najvrednije stvari u `ivotu nisu iz sveta materijalnog!

S(P)RETNA NOVA I PROSTA 2019. GODINA!

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:31 PM

Page 2

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD NOVEMBAR 2018. GODINE

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

ANTI] ANDREA

3

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:33 PM

Page 3

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2018.

Ovo je mesec Rotari Fondacije.

Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i prikupqaju sredstva za Fondaciju.

MESEC PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI INTERNACIONALNI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM (posldwi petak u novembru) SVETSKI DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA (tre}a nedeqa u novembru)

1

ROTARI KLUB PROKUPQE osnovan 2008. godine

SVETSKI DAN PRONALAZA^A SVETSKI DAN BORBE PROTIV FA[IZMA I ANTISEMITIZMA

11

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918. godine kapitulirala je Nema~ka – kraj Prvog svetskog rata)

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

3 4

SVETSKI DAN KLIMATSKIH PROMENA

13

SVETSKI DAN QUBAZNOSTI

ME\UNARODNI DAN ZA PREVENCIJU EKSPLOATACIJE @IVOTNE SREDINE U RATU I ORU@ANIM SUKOBIMA

14

1762.

U selu Vi{evcu kod Ra~e Kragujeva~ke ro|en je \or|e Petrovi} – Kara|or|e.

7

ROTARI KLUB ZREWANIN osnovan 1998. godine

ROTARI DAN U UJEDIWENIM NACIJAMA

8

ROTARI KLUB ^A^AK osnovan 2002. godine

SAD - DAN ZAHVALNOSTI

18

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

19

ME\UNARODNI DAN MU[KARACA

20

SVETSKI DAN PRAVA DETETA

1914. Poginuo je Dimitrije Tucovi} kao rezervni oficir u Prvom svetskom ratu.

21

1894.

Na Aran|elovdan, osnovana je Beogradska berza na osnovu srpskog zakona o berzama iz 1886. godine; bila je to prva berza na Balkanu.

15

ME\UNARODNI DAN PROTIV HRONI^NE OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A (KORB)

16

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

17

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA

24

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR osnovan 2010. godine

1873.

Srbija je me|u prvim dr`avama u Evropi usvojila zakon kojim se ukida telesna kazna - batinawe.

PAD BERLINSKOG ZIDA (od 1989. godine)

DAN ^ISTOG VAZDUHA

6

4

9

DAN OSLOBO\EWA KOTORA

23

ROTARI KLUB VAQEVO osnovan 1996. godine ME\UNARODNI HUMANITARNI DAN

25

ME\UNARODNI DAN ELIMINACIJE NASIQA NAD @ENAMA

ROTARI KLUB ZAJE^AR – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

27

2004.

Papa Jovan Pavle II vratio je mo{ti Svetog Jovana Zlatoustog Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

28

1830.

Na Ta{majdanu je pro~itan hati{erif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije.

29

1970.

U zemunskom klubu „Sinagoga” (danas nepostoje}em) po~eo je sa svirkom novi bend „ÙU GRUPA”, a ~lanovi su bili: Dragi Jeli} (glas, gitara), @ika Jeli} (glas, bas gitara), Miodrag Okrugi} (klavijature) i Velibor Bogdanovi} (bubwevi).

30

1975.

Umro je Milo{ Crwanski, srpski pisac i diplomata.

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:33 PM

Page 4

5

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:34 PM

Page 5

ROTARI KLUB BEOGRAD 8. 11. 2018.

JEDNA SLIKA, HIQADU RE^I...

@IVI LOKALNO – RADI GLOBALNO!

6

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:34 PM

Page 6

ROTARI KLUB

PAN^EVO 18. 11. 2018.

MIHAJLO AKTIVNOSTI

PUPIN

DESET GODINA DRU@EWA I SLU@EWA

Dok je napoqu sneg padao, gosti su sa qubaznim doma}inima u`ivali u toploj sali i jo{ toplijoj atmosferi uz zvuke muzike…

U nedequ 18. novembra 2018. godine u sve~anoj sali „Hedonist Caffe” u Pan~evu, Rotari klub Pan~evo - Mihajlo Pupin je obele`io 10 godina postojawa.

Rotari klub Pan~evo - Mihajlo Pupin je 100% PHF klub.

Na proslavi su bili prisutni: RotarÚ District 1912: RS Zgorwi Brnik, RotarÚ District 2241: RC Caran Sebes, DG Vladimir Mati}, DS Nikola Bo`i}, PDG Dragan Brajer, PDG Velimir Stefanovi}, DGN Danilo Qevnai}, gradona~elnik Pan~eva Sa{a Pavlov. Ukupno su bila zastupqena 22 Rotari kluba iz na{eg Distrikta 2483 i 131 gost.

Sakupqeno je 1700 evra koja }e pomo}i mladim talentima u Pan~evu.

Organizovana je i prodajna izlo`ba slika í

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

7

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

8

2/6/2019

7:35 PM

Page 7

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:35 PM

Page 8

9

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:36 PM

Page 9

D 2483 RESTORAN „VELIKA SKADARLIJA” JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

OTOGRAFIJA JO[ MALO F

10

2/6/2019

7:37 PM

Page 10

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

ROTARAKT KLUB NI[

BO@ANSKI JE DAVATI...

U sredu, 12. decembra 2018. godine u sali simfonijskog orkestra u Ni{u odr`an je humanitarni koncert „Muzi~ki ringi{pil”, osmi put po redu u organizaciji Rotarakt kluba Ni{.

Pod sloganom „Bo`anski je davati, primati je qudski” izveden je zanimqiv program, `anrovski raznovrstan.

Sve prisutne je pre koncerta do~ekalo (i ugrejalo) „humano vino” po popularnim cenama.

Prikupqeni novac bi}e upotrebqen za opremawe muzi~kog departmana Fakulteta umetnosti u Ni{u í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

11

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

12

2/6/2019

7:40 PM

Page 11

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:40 PM

Page 12

13

2/6/2019

7:45 PM

Page 13

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

ROTARI KLUB BEOGRAD 19. 12. 2018.

JEDNA SLIKA, HIQADU RE^I...

SVETI NIKOLA, KRSNA SLAVA KLUBA

14

2/6/2019

7:46 PM

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

Page 14

ROTARAKT I ROTARI KLUB BEOGRAD

DRUGI HUMANITARNI NOVOGODI[WI BAL (prvi deo) Ve~eras gospo kod kneza na balu igra}emo opet burni vals ko prije, s rado{}u na licu minu}emo salu, kao da nikada ni{ta bilo nije...* Vreme: 23. decembar 2018. godine.

Mesto: vila „Jelena”.

Organizatori: ^lanovi Rotarakt kluba Beograd i Rotari kluba Beograd.

Sredstva prikupqena ove vesele i razigrane ve~eri bi}e upotrebqena za kupovinu specijalnog zamrziva~a za ~uvawe maj~inog mleka koji }e biti predat Institutu za neonatologiju Srbije.

Foto: Trivko Ti}a Savi} (prvi deo) Stanko \ali} (drugi deo) * „Dubrova~ki madrigal” Jovan Du~i}

15

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

16

2/6/2019

7:46 PM

Page 15

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:46 PM

Page 16

17

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

18

2/6/2019

7:47 PM

Page 17

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

2/6/2019

7:47 PM

Page 18

19

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

20

2/6/2019

7:48 PM

Page 19

2/6/2019

7:48 PM

Page 20

Nastavak u idu}em broju

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

21

2/7/2019

7:57 PM

AKTIVNOSTI

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD 27. 12. 2018.

SKUP[TINA KLUBA Na redovnoj godi{woj Skup{tini Rotari kluba Beograd PPr Trivko Ti}a Savi} po drugi put je izabran za predsednika Kluba za rotarijansku 2020 – 2021. godinu.

Izabrani predsednik Kluba za rotarijansku 2019 – 2020. godinu je PPr Sr|an Milinkovi}, tako|e po drugi put í

22

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

2/7/2019

7:57 PM

Page 2

23

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

24

2/7/2019

7:58 PM

Page 3

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

2/7/2019

7:58 PM

Page 4

LUJZA MI[I] JEDNA QUBAVNA PRI^A ]erka in`ewera Fridriha Kriknera, [vajcarca nema~kog porekla, Lujza, ro|ena je u Beogradu 1865. godine.

rikner je u Bukovi~koj bawi K bio anga`ovan na izgradwi dvora „Staro zdawe”, danas pre-

tvorenog u hotel „Aran|elovac”.

Bawa i okolina dopali su mu se toliko da je re{io da tu sagradi letwikovac za svoju porodicu. Tokom leta 1881. godine u letwikovcu je sa roditeqima letovala i Kriknerova {esnaestogodi{wa }erka Lujza. Aran|elov~ani su u ~uvenoj „Kne`evoj sali” priredili bal za oficire bataqona koji je tog leta bio na ve`bi u okolini grada. U tom bataqonu slu`io je mladi potporu~nik @ivojin Mi{i}, a na balu se sa porodicom na{la i mlada Lujza – {esnaestogodi{wa devojka za koju su imu}ni roditeqi imali velike planove.

Sa prvim taktovima koje je zasvirao orkestar mladi potporu~nik Mi{i} je pri{ao Krinkerovima, duboko se poklonio i zamolio za dozvolu da igra sa Lujzom. Devojka je ka`u, nevoqno ustala, a ni roditeqi nisu bili odu{evqeni kavaqerom. Ali, te letwe no}i dogodilo se ne samo poznanstvo dvoje mladih, nego i qubav na prvi pogled.

Argumenti da je on seqa~ki sin, da su plate poru~nika male, a vojnici osu|eni na neprestano seqakawe bili su samo izgovor za kqu~ni argument roditeqa: to {to su Lujza i @ivojin razli~ite vere. Ipak, Lujza be`i sa @ivojinom, li{ena miraza, i 30. oktobra 1884. godine ven~avaju se u Vaznesewskoj crkvi u Beogradu.

Iz porodi~nog albuma

osle smrti @ivojina Mi{i}a P Lujza `ivi u Beogradu, okru`ena decom i prijateqima, ali je

Mi{i}eva rodna ku}a u Struganiku

emica koja je uzela prezime N Mi{i} postala je majka {estoro dece. Tri sina: Radovana,

Aleksandra, Vojislava i tri k}erke: Eleonore, Olge i An|elije. Ipak, sre}nom braku koji su stvorili u prilog ne idu i istorijske prilike. @ivojin, kasnije i sinovi, iz jednog rata idu u drugi, a ratova je bilo: Turski, Balkanski, Prvi svetski. Lujza deli sudbinu svoje porodice i svog na-

roda. Povla~i se sa srpskom vojskom preko Albanije do Dra~a 1915. godine, kada vojvoda @ivojin Mi{i} sa sinovima i vojskom odlazi na Krf, ona sa ostalim izbeglicama ide u Francusku. Dve godine kasnije sti`e u Solun, pred sam proboj Solunskog fronta. Sa srpskom vojskom vra}a se u domovinu.

Kako je rat ostavio posledice na zdravqe srpskog vojskovo|e, Lujza i u miru vodi novu bitku. Odlaze lekarima u Francusku, neprestano zajedno. Ipak, svoju qubav Lujza gubi 21. januara 1921. godine. Vojvoda Mi{i} umire na wenim rukama.

mu~i neostvarena `eqa pokojnog supruga, da u Struganiku napravi novu ku}u i da tamo `ive. Zato prodaje ku}u u Beogradu i gradi novu ispod @ivojinove stare ku}e. Sa okupacijom zemqe 1941. godine, Lujza se sa najmla|om }erkom An|elijom, sinom Aleksandrom i wegovom porodicom seli u Struganik. Lujzin sin Aleksandar prikqu~io se, po kapitulaciji Jugoslavije, pokretu otpora Dra`e Mihajlovi}a, pa se tako u wihovoj ku}i do decembra 1941. godine nalazio i Dra`a sa {tabom. U istoj ku}i 19. septembra 1941. godine sastali su se Dra`a i Tito da pregovaraju o nastavku borbe protiv okupatora. U pohodu na Ravnu Goru, decembra 1941. godine, nema~ka kaznena ekspedicija spalila je ku}u Lujze Mi{i} u Struganiku. ri poku{aju hap{ewa Dra`e MiP hajlovi}a, 6. decembra iste godine, Nemci su uspeli da uhapse samo

„Vojvoda @ivojin Mi{i} sedi u predsobqu istorije”, tempera na dasci, autor Haxi Du{an Glu{ac

Aleksandra, koji nije uspeo da pobegne zbog bolesti srca i Slovenca majora Ivana Fregla, koji nije `eleo da se odvoji od svog komandanta. Lujza Mi{i} rastr~ala se po nema~kim komandama u poku{aju da izvu~e sina, ali bez uspeha. Obojica su izvedena

25

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

2/7/2019

7:59 PM

Page 5

pred vojni sud i streqani su 17. decembra na brdu Kru{ik iznad Vaqeva. Revoltirana zbog sinovqevog ubistva Lujza je 1943. godine pre{la u pravoslavnu veru i promenila ime u Magdalena. Weni maniri, odnos prema vojvodi i deci bili su sazdani od onog najboqeg {to je ponela iz svog germanskog vaspitawa i onog ste~enog iz srpske tradicije i obi~aja. I u najte`im situacijama hrabrila je supruga i bila na wegovoj strani. Ona je majka heroj i `ena iz dobrostoje}e nema~ke porodice, koja je `rtvovala sve zbog qubavi prema srpskom vojvodi koji ju je zajedno sa sobom odveo u legendu i nezaborav. ovorila je da je streqawem sina Ace iz wenih vena isG tekla polovina nema~ke krvi. Dok je poku{avala da spasi sina Aleksandra, dobila je vest da je najmla|i sin

Vojislav uhap{en kao simpatizer partizana.

Kad je to ~ula, Lujza je uzela memoare Augusta fon Makenzena, komandanta svih neprijateqskih snaga koje su 1915. godine napale Srbiju, u kojima on veli~a hrabrost srpskih vojnika i vojni~ku ve{tinu, strategiju i ~ove~nost vojvode Mi{i}a. Posle nekoliko dana komandant Beme je poslao automobil po Lujzu. U wegovom kabinetu ~ekao ju je sin Vojislav. Vojislav je, 1943. godine oti{ao u partizane, odakle se vratio kao kapetan. statak `ivota Lujza je provela u Beogradu, u svom O stanu. Ponekad je odlazila u svoj voqeni Struganik kod Mi{i}eve familije. Umrla je u dubokoj starosti 7.

decembra 1956. godine u Beogradu.

Na zidu muzeja u Struganiku vise dve kr{tenice. Na jednoj pi{e: Lujza Krikner, a na drugoj: Magdalena Mi{i}! U svakoj od wih, Lujza je bila odana svom @ivojinu, wihovoj qubavi i porodici koju su stvorili í

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

OSOBINE KULTURNOG ^OVEKA „@ivot ima svoje uslove.

Kako bi ~ovek bio prihva}en me|u obrazovanim qudima, mora biti kulturan”, poru~uje u jednom pismu ruski pisac Anton Pavlovi~ ^ehov svom mla|em bratu, sastavqaju}i spisak uslova koji ispuwavaju kulturni qudi: 1. Oni po{tuju qudsku li~nost i zato su uvek qubazni, pa`qivi, u~tivi i spremni da ~ine za druge.

2. Saose}ajni su prema svima, ne samo prema prosjacima i ma~kama. Brinu i o onome {to se ne vidi i spremni su da se `rtvuju kako bi pomogli drugima.

3. Po{tuju tu|e vlasni{tvo, i zato vra}aju svoje dugove.

4. Iskreni su i preziru la`. Ne la`u ~ak ni kad su sitnice u pitawu. La` vre|a slu{aoca i uni`ava ga u o~ima govornika. Ne poziraju, pona{aju se isto i na ulici i u svom domu, ne prave se va`ni pred svojim skromnijim prijateqima. Nisu skloni blebetawu niti optere}uju druge svojim ni~im izazvanim ispovestima. Iz po{tovawa prema tu|im u{ima vi{e }ute nego {to pri~aju.

5. Ne uni`avaju sebe kako bi izazvali sa`aqewe. Ne igraju na kartu tu|e osetqivosti da bi osvojili pa`wu. Ne govore „Mene niko ne razume” ili „Niko ne mari za mene”, zato {to su to jeftini i vulgarni trikovi.

6. Ne pate od plitke ta{tine. Ne mare za la`ne vrednosti, poznanstva sa poznatim li~nostima ili za to da sami budu poznati. Ako su u~inili ne{to zna~ajno, ne prave od toga najva`niju stvar na svetu, i ne hvale se time da imaju pristup tamo gde ga drugi nemaju. Zaista talentovani qudi se uvek klone svetine i reklamirawa.

7. Ako imaju neki dar, po{tuju ga. Zarad wega `rtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar ali su mu i veoma posve}eni.

8. Imaju razvijen ose}aj za lepo, estetsko. Ne idu na spavawe u ode}i, odr`avaju ~isto}u `ivotnog prostora. Veoma vode ra~una da kontroli{u svoje nagone i da suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Te`e originalnosti, otmenosti, ~ove~nosti, dive se maj~inskim ose}ajima. Ne opijaju se ve} piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer smatraju da nisu sviwe. Dr`e se na~ela mens sana in corpore sano – u zdravom telu zdrav duh. Tako izgledaju kulturni qudi. Da bi ~ovek bio kulturan nije dovoqno da ~ita popularne romane i pose}uje pozori{te. On mora neprestano, danono}no da radi na sebi, da ~ita, u~i, trudi se... i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubqeni sat ra~una, zavr{ava svoje pismo ^ehov í

26

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

2/7/2019

7:59 PM

Page 6

LOKRUMSKI FALSIFIKATI Istorijska nauka je puna falsifikata do te mere da se za mnoge nekada{we „nesporne” ~iwenice danas zna da su bile zasnovane na falsikovanim dokumentima.

nogo je razloga za falsifikovawe, od pribavqawa M materijalne koristi i dru{tvenog priznawa, preko vladarskih i dr`avnih pretenzija, do izmi{qawa osnova

za stvarawe dr`ava i nacija.

Predstavqamo vam primere falsifikovawa poveqa sredwovekovnih srpskih vladara od strane benediktinskog mona{kog reda sa Lokruma.

Namera tog reda bila je da pomo}u falsifikata sebi pribavi crkve, manastire i posede. Zbog toga su pisali la`ne poveqe i u wima prikazivali kako su im odre|ene posede darovali srpski vladari.

Serija ovih poveqa nazvana je „Lokrumski falsifikati”.

IllÚricum sacrum Benediktinci su katoli~ki redovnici koje je osnovao Sveti Benedikt iz Nursije (480–547). Glavno redovni~ko na~elo im je „Ora et labora” (moli i

radi), odnosno po{tovawe ravnote`e izme|u molitve i rada, koji je ukqu~ivao i prepisivawe kwiga, podu~avawe i misionarewe. Najva`niji izvor za poznavawe delatnosti Benediktinaca kod nas je Letopis popa Dukqanina.

Benediktinci su odr`avali veze sa srpskim kne`evima i lokalnim mo}nicima, o ~emu svedo~i i grupa isprava nazvanih „Lokrumski falsifikati”, kojima su oni nastojali da doka`u pravo svojine nad pojedinim crkvama i posedima. U doba ranih Nemawi}a srpski vladari su bili wihovi za{titnici, o ~emu svedo~i i poznata darovna poveqa kraqa Stefana Prvoven~anog benediktanskom manastiru sv. Marije na Mqetu.

Posle ~etvrtog krsta{kog rata odnosi izme|u srpskog dvora i benediktinaca su se pogor{ali. Wihov uticaj ostaje va`an u katoli~kim gradovima na jadranskoj obali, {to dovodi do postepenog nestajawa opatija u oblastima Travunije i Zahumqa. Sa~uvane su zna~ajne opatije u Dubrovniku, Kotoru, Budvi, Baru i Skadru.

Me|u va`nije manastire benediktinaca ubrajaju se manastir sv. Petra u Poqu u Trebiwu, manastir sv. Sr|a i Vakha u Dukqi, manastir sv. Nikole na reci Bojani, u `upi Prapratna.

Posebno zna~ajna sredi{ta bila su Rata~ka opatija kod Bara, posve}ena Bogorodici, poznata kao mesto hodo~a{}a, a na teritorijama u zale|u opatije na reci Bojani, posve}ena sv. Nikoli i sv. \or|u i Vakhu. O wima su posebno brinuli pojedini srpski vladari, a veze s wima naro~ito su se razvijale u doba vladavine srpske kraqice Jelene, kao velikog pokroviteqa katoli~kih manastira u Primorju.

Potvrda darivawa crkve sv. Pankracija manastiru sv. Benedikta od strane zahumskih prvaka (1035–1040.)

Povequ o potvr|ivawu darivawa crkve sv. Pankracija manastiru sv. Benedikta na ostrvu Lokrum izdao je u svom delu Diplomati~ki zbornik Kraqevine Hrvatske s Dalmacijom i Slavonijom politi~ar i istori~ar Ivan Kukuqevi} Sakcinski (tom 1, od godine 503. do 1102.) u Zagrebu, 1874. godine. Sakcinski je ovu povequ na{ao u delu D. Farlatija IllÚricum sacrum (tom VI) na str. 45. Kao godinu davawa poveqe stavqa 1035–1040. godine.

Ovom poveqom episkop zahumski Gavrilo sa `upanom Miroslavom i banom Ratomirom potvr|uje darivawe crkve sv. Pankracija u Babinom poqu na ostrvu Mqet manastiru sv. Benedikta na ostrvu Lokrum.

Poveqa kraqa \or|a Vojislavqevi}a manastiru sv. Benedikta na Lokrumu (1115.)

Kraq \or|e Vojislavqevi} bio je sin i naslednik drugog srpskog kraqa po redu, Konstantina Bodina, i na prestolu Dukqe bio je u dva navrata: od (1113–1118) i od (1125–1131). Prema falsifikovanoj poveqi, kraq \or|e je avgusta 1115. godine potvrdio darovawe sela sv. Martina u [umetu manastiru sv.

Benedikta na Lokrumu: „\ura| po milosti Bo`joj kraq sa majkom gospodaricom kraqicom Jakvintom i mojim ro|akom Grdom potvr|ujemo da dajemo

27

Rot 22-28:Rot 22-28.qxd

2/7/2019

7:59 PM

Page 7

crkvu svetog Martina manastiru svetog Benedikta zvanog Lokrum a koji su ve} bili dali na{i o~evi i gospodari sa svim {to joj pripada; potvr|ujemo da stalno poseduju to nasledstvo kako su dali na{i preci, da niko od na{ih ro|aka da pomisli da se tome suprostavi, a ako bi neko poku{ao neka do|e nad wim srxba bo`ja i wegovih izabranika.

Ja A(ndrej) opat samostana svetih mu~enika Sr|a i Vakha napisah po nalogu gospodina kraqa u prisustvu arhiepiskopa P(etra) i drugih dubrova~kih plemi}a, meseca avgusta, indikta VIII.”

Poveqa stratega Qutovida samostanu Svetog Benedikta (oko 1039.)

je i Zahumqa. Smi~iklas je ispravu datirao u vreme oko 1025. godine, 7. jula.

U samoj ispravi Qutovid daruje samostanu Svetog Benedikta u Lokrumu, crkvu Svetog Pankraca u Babinom poqu na ostrvu Mqetu. Poveqa je pisana na pergamentu i na|ena je bez pe~ata. U vreme izdavawa ovog zbornika poveqa se nalazila u Dubrova~kom arhivu.

Istori~ar Ferdo [i{i} smatrao je da ova poveqa i ostale iz grupe lokrumskih poveqa su falsifikati, danas je Qutovida poveqa uglavnom rehabilitovana, samo {to se vreme nastanka ove poveqe datira za vreme oko 1039. godine í Priredio: Dalibor Dreki} Izvori: Srpsko sredwovekovqe

Istori~ar Tadija Smi~iklas (1843–1914) je u svom delu CodeØ diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae objavio povequ Qutovida, protospatara i stratega Srbi-

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

SA VESPOM I STOLICOM DO QUBE 3

Kojim procesom se dobija doma}a rakija?

A) destilacijom i kristalizacijom B) destilacijom i oksidacijom V) destilacijom i fermentacijom

RE[EWA KVIZA 4V

A) [pawolka B) [pankiwa V) [panijica

Pripremio H D G

28

wegovih ideja bilo je futuristi~ko vozilo nadahnuto aeronauti~kim re{ewima, koje je i danas jedinstveno me|u prevoznim sredstvima na dva to~ka. Kada je video vozilo, Enrico Piaggio je uzviknuo: „Sembra una Vespa!” („li~i na osu”!)

Tako je VESPA dobila svoje ime, koje nosi kultni status.

A) po p~eli B) po bumbaru V) po osi

5

Stanovnica [panije zove se:

3V Doma}a rakija dobija se procesom destilacije, pri ~emu se fermentisana te~na sme{a zagreva, alkohol se izdvaja u obliku pare i hla|ewem opet prelazi u te~no stawe. Alkohol se izdvaja iz sme{e kao jediwewe sa ni`om ta~kom kqu~awa.

Sadr`aj alkohola u predestilisanoj te~nosti mo`e se pove}ati ponovnim destilacijama, uz smawewe ukupne zapremine te~nosti.

2

Po kojoj `ivotiwi je nazvana popularna VESPA?

A) na plasti~noj B) na metalnoj V) na drvenoj

1B Ulica u samom centru Beograda nosi ime po srpskom akademiku, diplomati, profesoru i kwi`evniku Qubomiru Nenadovi}u. ^IKA QUBA je bio unuk kneza Alekse Nenadovi}a i sin prote Mateje Nenadovi}a, ro|en septembra 1826. godine u Brankovini, kod Vaqeva.

Ova zna~ajna li~nost srpske istorije ulicu je dobila u samom centru prestonog grada. Nimalo slu~ajno, upravo ^IKA QUBINA ULICA povezuje, Pozori{ni trg, na kojem je spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u, sa obli`wom ulicom, {etali{tem (popularna beogradska „{trafta”) koje nosi wegovo ime.

5B

A) hajduk B) za~etnik prosvete V) narodni junak

4

Zamislite da je u vreme re{avawa ovog kratkog kviza vreli letwi dan i da imate tri stolice u ponudi za sedewe.

Na kojoj }e vam biti najprijatnije?

2V PIAGGIOV genijalni in`ewer Corradino D'Ascanio dobio je zadatak da osmisli vozilo koje se temeqi na jednodelnoj ~eli~noj {asiji (monocoÜue), s jednostavnom predwom tablom. Rezultat

1

Ko je bio ^IKA QUBA po kome jedna ulica u centru Beograda nosi ime?

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

2/8/2019

5:22 PM

Page 2

POGLAVAR KATOLI^KE CRKVE BIO IZ BRATSTVA SVILANOVI]A

SRBIN–RIMSKI PAPA? Vrhovni papinski sud utvrdio da je Sikstov otac bio slovenske krvi, govorio srpskim jezikom i da nije znao italijanski

nogi znati`eqnici bili bi vrlo za~u|eni kada bi pa`qivim listawem hronologije Rima i Vatikana M otkrili neke mawe poznate detaqe iz wihove istorije.

Ve~ni grad je u 1. veku pre Hrista imao vi{e od milion stanovnika, a posle pada Zapadnog rimskog carstva i mnogobrojnih pqa~ka{kih pohoda, {est stotina godina kasnije, jedva 1.000 `iteqa.

Od megalopolisa spao je na „ostatke ostataka” gde je {a~ica qudi `ivela u ru{evinama nekada{we prestonice sveta. Rim je i u dolaze}oj eri `ivotario. Tako je po~etkom 15. veka imao oko 15.000 stanovnika. Venecija je u to vreme imala 170.000, London 185.000, a Pariz 300.000 stanovnika. Ali ono {to }e posebno iznenaditi znati`eqnike jeste podatak da }e Rim u 16. veku, za samo pet godina, pove}ati broj `iteqa sa 18.000 na 100.000. Posebno ~u|ewe izaziva podatak da je li~nost koja je probudila Rim iz vekovne uspavanosti bio ~ovek poreklom iz Boke Kotorske - papa Sikst V.

Poreklom iz sela Bjelska Kru{evica u Boki Kotorskoj Ustaqeno mi{qewe da je prvi papa Sloven bio Poqak Karol Vojtila, Jovan Pavle II, na{lo se na ozbiqnom istorijskom ispitu. I ovde po~iwe pri~a o jednom velikom papi na{ih korena i segment istorije koji je za mnoge skriven ali i neskriven poku{aj da se u Zagrebu proglasi Hrvatom! (pi{u „Ve~erwe novosti”) Ko je bio Sikst V i {ta se zna o wegovom poreklu? Postoji nekoliko teorija o wegovom poreklu koje se zasnivaju na istorijskim izvorima: svedo~ewima barskog nadbiskupa i primata srpskog Andrije Zmajevi}a, u wegovom ~uvenom delu „Qetopis crkovni” (Obod Cetiwe, 1996, tom 2. str. 490-491), kao i na dokumentima iz Vatikanskog arhiva. Ove teorije razlikuju se samo u nekoliko detaqa da li se otac budu}eg pape u zavi~aju prezivao Papi} ili [a{i} i da li je wegova porodica pripadala {irem bratstvu Svilanovi}a. Pre ustoli~ewa, papa Sikst zvao se Feli}e Pereti. Prezime Pereti uzeo je Sikstov otac, po tada{wim obi~ajima da se familijarno ime daje prema mestu ro|ewa. Po{to je svet ugledao u selu Bjelskoj Kru{evici u Boki Kotorskoj, preveo je ime zavi~ajnog me-

sta na italijanski - kru{kica se na ovom jeziku ka`e pereta - i tako ozvani~io porodi~no ime.

Kako se papin otac na{ao u Italiji? Krajem 15. veka u zale|e Boke sti`e turska armada, pa se Sikstov otac sklawa u fraweva~ki samostan u Kotoru, odakle ga jedan italijanski redovnik odvodi, pod okriqem papske dr`ave, u izbegli{tvo. Nastanio se u mestu Grotamare, o`enio Italijankom Marijanom, a 13. decembra 1521. godine ro|en je wihov ~etvrti sin, koji je nazvan Sre}ko (italijanski Feli}e). Siroma{na porodica s mnogo dece nije mogla da prehrani sva gladna usta, pa je Sre}kov ujak, frawevac Salvatore, odveo ~etrnaestogodi{weg Feli}ea u fraweva~ki samostan u Montaltu, gde je i zare|en.

Sikst Peti poti~e od oca iz Kru{evica Pola veka kasnije, posle smrti pape Grgura æIII, 24. aprila 1585. godine izabran je za papu. Umro je u Rimu, 24. avgusta 1590. godine. Andrija Zmajevi}, koji je `iveo ne{to docnije (Perast 1624 - Pa{trovi}i 1694), u svojoj hronici svedo~i da papa Sikst Peti poti~e „od oca iz Kru{evica, sela u Boci od Kotora, nedaleko od Perasta, na{ega mjesta, gdje i dana{wi dan Papi}a ku}a zove se, otuda u woj qudi wemu prili~ni...” i da su od pravoslavnog bratstva Svilanovi}a, koji slave Svetog Nikolu.

Zmajevi}i su poreklom s Wegu{a, a dolazak svojih predaka u Boku, u Perast, povezivali su s odlaskom posledwih Crnojevi}a iz Crne Gore.

Postoje dokumenti koji potvr|uju da je papin otac `iveo u Montaltu, gde je do{ao iz Boke Kotorske, iz sela Bjelska Kru{evica, i da nikad nije nau~io italijanski jezik. Najva`niji me|u wima jeste mi{qewe vrhovnog vatikanskog pravnog organa, Papinskog suda, iz 1655. godine. Problem je nastao zato {to je Sikst V, pre izbora za papu, 15 godina bio kardinal - titular Zavoda Svetog Jeronima u Rimu, jedine neitalijanske bogomoqe, i tada doneo propis da ~lanovi mogu biti iskqu~ivo pripadnici ju`noslovenskog stanovni{tva, nastaweni s rimske strane Jadranskog mora, i da, uz to, moraju znati materwi jezik.

Kako su i pripadnici iz balkanskih slovenskih pokrajina `eleli da postanu ~lanovi svetojeronimskog zavoda, sud je trebalo da ustanovi teritoriju s koje se mo`e postati wegov ~lan. Utvr|eno je da tu teritoriju ~ine Dalmacija, Istra, Kotor, Hrvatska, Bosna i Slavonija.

Predstavnik suda dao je i dopunsko tuma~ewe: – Svima je veoma poznato da se u Apuliji, Abruzu, Kalabriji, Markhama i drugde,

29

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

2/8/2019

5:23 PM

Page 3

nalaze mnoge naseobine Ju`nih Slovena, me|u kojima se (qudi) ne slu`e drugim jezikom doli srpskim, kao {to je bio slu~aj s ocem Siksta V jer je bio Sloven - on je do{ao `iveti u Grotamareu, blizu Jadranskog mora, tu se o`enio i rodio mu se spomenuti Sikst - navedeno je tada u sudu.

Tako je Vrhovni papinski sud utvrdio da je Sikstov otac bio slovenske krvi, govorio srpskim jezikom i da nije znao italijanski.

Pri~a o papi Sikstu V ne bi bila potpuna ako se ne objasni kako ga svojataju, po obi~aju, i na{e kom{ije Hrvati. Za wih je „Feli}e Pereti bio sin jednostavnih zemqoradnika iz krajeva s ju`nog ruba hrvatskog etni~kog prostora”.

- Verovatno je iz Kru{~ice u Boki Kotorskoj. Otac, Hrvat, mu se preselio u Italiju gdje se o`enio wegovom majkom koja je bila Talijanka - ukazuju Hrvati.

Stolovao je od 1585. do 1590. godine Papa Sikst V, svetovnog imena Feli}e Pereti, stolovao je od 1585. do 1590. godine. Pripadao je redu frawevaca. Bio je poznat kao dr`avnik velikog autoriteta. Posvetio se odbrani vere, obnovi Crkve i pove}awu ugleda Svete stolice i papske dr`ave. A 1588. godine ekskomunicirao je iz Katoli~ke crkve englesku kraqicu Elizabetu I. Rodio se u Grotamaru, primorskom mestu kod Ankone. [kolovao se u Fermu, Ferari, Bolowi, Riminiju i Sijeni. U Fermu je doktorirao teologiju. Obavqao je du`nost glavnog vikara konventualaca, bio biskup Svete Agate di Goti u Kampaniji, a potom kardinal. Kada je postao papa, na wegovom grbu bio je lav koji u {api dr`i gran~icu s tri kru{ke, simbol zavi~aja wegovog oca. Legenda ka`e da su i u wegovom grobu, uo~i sahrane, zasijale tri zlatne kru{ke. eli~e Pereti se rodio 13. decembra 1521. godine u F Papskoj dr`avi koja je u to vreme pokrivala prakti~no ~itavu sredi{wu Italiju, u mestu Grotamare na za-

padnoj obali Jadranskog mora, u regiji Marke.

Porodica mu je bila siroma{na, mada je on kasnije govorio da je „nato di casa ilustre”, odnosno ro|en u sjajnoj ku}i. Mo`da to i nije kontradikcija, jer nije zlato sve {to sija, barem ne za istinskog hri{}anina. Otac mu se zvao Pjer \entile, mada je bio poznat i kao Pereto Pereti, dok mu je majka bila Marijana da Frontilo. [to se wenog porekla ti~e, tu nema spora, ona je sigurno bila Italijanka. [to se ti~e porekla Pjera \entilea, e, tu ve} postoji znak pitawa. Mo`da to nije veliki upitnik, ali nekakav jeste. Jedna teorija ka`e da je poreklom iz Pi~ena u istoj regiji, druga da je iz obli`weg Montalta (Pereti jeste pre ustoli~ewa bio poznat kao „kardinal Montalto” po istoimenom manastiru konventualaca, ogranka Fraweva~kog reda, kojima je pripadao).

Po tre}oj teoriji, koja zapravo uop{te nije suprotstavqena prethodnim ve} komplementarna i dopuwuju}a, Pjero \entile je bio doseqenik iz Boke Kotorske, ta~nije iz sela Bjeleske Kru{evice kod Bijele. Prezivao se [i{i} i kao dete je slu`io u katoli~kom manastiru u Kotoru. Mo`da je ro|en kao pravoslavac, pa se tu pokrstio, a mo`da je ro|en i kao katolik. To ne bi bilo ni{ta ~udno: dominantna religija tog prostora je bila, kako u Sredwem tako i u novom veku, rimokatoli~anstvo. re nego {to su formirane savremene nacije na BalP kanu u 19. veku, to nije igralo nikakvu ulogu na tom planu, tako da hrvatska tvrdwa da je u pitawu „ju`ni rub

hrvatskog etni~kog prostora” posve besmislena jer tamo Hrvata nikada nije bilo. O Pjeru \entileu je, uostalom,

30

u drugoj polovini 17. veka pisao barski nadbiskup i primas Srbije Andrija Zmajevi} (po sopstvenim re~ima, „vatreni katolik i vatreni Srbin”) Pjera je po toj pri~i neki fratar odveo sa sobom u Ankonu, gde se o`enio sa gorepomenutom Marijanom i dobio sina Feli~ea. Nadimak Pereti, koji mu je slavni sin 1551. godine pretvorio u svoje prezime, izvire upravo otuda {to poreklo vu~e iz Kru{evica: Pereti dolazi od italijanske re~i „pere” {to zna~i „kru{ke”. Navodno, tokom slu`bovawa na tronu Svetog Petra, Sikst V je na svom li~nom grbu imao tri kru{ke i krilaticu „Bo`e moj, od ro|ewa si moj ~uvar”.

Da ovde ima ne~ega svedo~i i papska poveqa „Slavorum gentem” iz 1901. godine koja je objavqena u vezi sa utemeqewem Papskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu.

U woj, papa Lav æIII ka`e da je Sikst V potekao iz hrvatskog naroda; u ranijim vekovima govorilo se o wegovom ilirskom jeziku i narodnosti, pa po{to su Ilirima ~esto grupno nazivani Srbi i Hrvati, jasno je za{to bi iz politi~kih i geostrate{kih razloga poglavar Katoli~ke crkve `eleo da pohrvati jednog katoli~kog Srbina.

Bilo kako bilo, Feli~ea su 1552. godine primetili kardinal Rodolfo Pio da Karpi (za{titnik Fraweva~kog reda), kardinal Gizlieri (koji }e kasnije postati papa Pije V) te kardinal Karafa (kasnije papa Pavle IV). ada je po~eo Feli~eov uspon. Do 1560. godine je radio T kao generalni inkvizitor u Veneciji, ali je opozvan jer se, zbog `estine u obavqawu svoje du`nosti, zamerio

svima. Potom je bio prokurator konventualaca, da bi sa kardinalom Bonkampawijem (koji }e kasnije biti papa Grgur æIII) 1565. krenuo u Toledo da ispita vaqanost optu`bi za jeres iznetih protiv tamo{weg nadbiskupa Bartolomea Karancea.

Posva|av{i se sa Bonkampawijem vratio se u Rim gde ga je novi papa Pije V uzdigao na apostolskog vikara konventualaca, biskupa u Kampaniji i 1570. godine kardinala.

Samo dve godine docnije papa je bio mrtav i novi papa je postao pomenuti mu neprijateq kao Grgur æIII. Kardinal Pereti je oti{ao u prinudnu penziju u svoju Vilu Montalto na rimskom brdu Eskvilin sa pogledom na Dioklecijanova kupatila.

Posle trinaest godina dugog pontifikata Grgurovog, ovaj je umro pa su do{li izbori za novog papu rimskog.

Kasnije su se {irile pri~e da je Feli~e glumio tro-

Rot 29-31:Rot 29-31.qxd

2/8/2019

5:24 PM

Page 4

{nost i oronulost u konklavi, da bi bio izabran, ali je to ~ista izmi{qotina. [ta vi{e, kardinali su ga izabrali ba{ zato {to je bio telesno `ivahan, nadaju}i se dugom papstvovawu. Pored toga, lukavi Feli~e je pa`qivo vodio ra~una da se nikome ne zameri. im je izabran za „namesnika Isusa Hrista, nasledni^ ka kneza apostola i slugu sluga Bo`ijih” kao Sikst V, odmah je krenuo da sre|uje Papsku dr`avu koju je zate-

kao u u`asnom stawu posle Grgurovog stolovawa (ina~e, to je onaj Grgur koji je nalo`io sre|ivawe Julijanskog kalendara i proglasio novi koji se danas zove Gregorijanski po wemu).

Privev{i pravdi na hiqade razbojnika (govorilo se da je vi{e glava na ko~evima oko mosta Svetog An|ela nego diwa na tr`nici) uveo je red i mir u dr`avu Crkve, dok je samu Crkvu moralno sredio tako {to je sve{tenike, monahe i monahiwe ka`wavao smr}u za kr{ewe zaveta ~ednosti.

Pored toga, izvr{io je reviziju prevoda latinske Biblije, ograni~io je broj ~lanova kardinalskog kolegijuma na sedamdeset, udvostru~io broj kongregacija i pro{irio im poqe delovawa, ali nije stigao da izvr{i `eqenu reformu u Dru`bi Isusovoj. Finansije je poku{ao da sredi rasprodajom polo`aja i novim porezima, i di~io se svojim tvrdi~lukom, ali su i porezi i povla~ewe tolikog novca iz opticaja ipak imali uticaja na privredu. ovac je tro{io samo na velike poduhvate i javne raN dove: pro{irio je vodovodnu mre`u do `ednih rimskih kvartova te napunio vodom dvadeset i sedam ~esmi,

izgradio je {est novih gradskih uli~nih `ila kucavica koje su spajale velike bazilike, i imao je plan da, nadahnut renesansnim idealima, od Ve~nog grada napravi savremeno mesto za `ivot sa dugim i pravim ulicama te {irokim pravilnim prostorima, mesto uniformno, rasko{no, pregledno.

Sikst V bio je ~ovek koji je radio puno a spavao malo i kome je samo nebo bilo granica: uop{te se nije ograni~avao niti je mislio da postoji ne{to {to je nemogu}e.

Za samo pet godina koliko je trajao wegov pontifikat uspeo je da zavr{i kupolu na Bazilici svetog Petra, lo|u u Arhibazilici svetog Jovana u Lateranu, kapelu u Bazilici svete Marije Velike, dogradwu i opravku Kvirinalske, Lateranske i Vatikanske palate, dizawe ~etiri obeliska ukqu~uju}i i onaj danas najpoznatiji na Trgu svetog Petra, popravku akvadukta Septimija Severa, pripajawe Leoninskog grada sa druge strane Tibra u okvire Rima, gradwu novih puteva i mostova.

ikst V je uspeo ~ak i da pro~isti rimski vazduh tako S {to je pokrenuo isu{ivawe Pontinske mo~vare, mada je umro pre nego {to je taj projekat bio zavr{en; po{to

ri Rimqani (ni oni se nisu libili da ru{e stare zgrade zbog podizawa novih; to je uostalom razlika izme|u civilizacije u cvatu i one u umirawu, i jedan od mogu}ih dokaza da je ovaj papa zbiqa sa Balkana)!

To koliko su ambicije Siksta V bile neograni~ene dovoqno govori ~iwenica da je nameravao da istrebi i uni{ti Turke, da osvoji Egipat, da prebaci Hram Groba Gospodweg u Italiju, da svog sestri}a Fran~eska ustoli~i za francuskog kraqa.

Kada se Fran~esko verio za onda{wu ~uvenu italijansku lepoticu Vitoriju Akoramboni pa bio ubijen po nalogu wenog brata Mar~ela koji je `eleo da je vidi udatu za bogatijeg vojvodu Paola \ordana Orsinija od Bra~ana, budu}i papa Sikst V se zakleo na osvetu: par je pobegao u Veneciju gde je vojvoda Bra~ana umro, da bi mesec dana kasnije u Padovi ista sudbina stigla i Vitoriju koju su po nalogu pokojnikovog ro|aka Lodovika Orsinija ubili bravi (pla}enici i asasini iz severne Italije tokom 16-17. veka) i to zbog sva|e oko podele imovine. erovatno najkontroverznija stvar vezana za pontifiV kat potencijalno jedinog Srbina na tronu Svetog Petra ti~e se wegove bule iz 1588. godine pod nazivom „Ef-

fraenatam” koja se bavi izop{tewem iz Katoli~ke crkve svih onih koji primene bilo koji oblik kontracepcije ili abortus u bilo kom stepenu razvitka fetusa.

Sve do wega, kanonski zakon je pratio odredbe zapadnog cara Gracijana iz druge polovine IV veka (to je onaj imperator-suvladar Teodosija Velikog sa kojim je doneo Solunski edikt koji se smatra kona~nom pobedom hri{}anstva) gde se izop{tewe donosi tek u slu~aju abortusa posle tzv. o`ivqewa, odnosno otprilike 20 nedeqa od za~e}a kada majka mo`e da oseti bebu koja se pomera u stomaku. vo je u vezi sa vi{evekovnom raspravom o tome u kom O trenutku du{a ulazi u fetus; na Zapadu su mnogi sledili Aristotela koji je smatrao da je telu potreban odre-

|eni deo period pripreme i da se to ne de{ava u samom trenutku za~e}a.

Sikst V je tako|e poku{ao da u zakon Papske dr`ave uvede biblijsku kaznu za prequbu, smrt, ali nije uspeo.

Umro je 27. avgusta 1590. godine i posledwi je u nizu poglavara Katoli~ke crkve koji je nosio ime Sikst.

Istori~ari ga danas smatraju zna~ajnom figurom u protivreformaciji; savremenici su mu zamerali to {to je bio impulsivan, tvrdoglav i strog, ali su mu tako|e priznavali otvorenost za grandiozne ideje u ~ije se ostvarewe bacao sa `arom i odlu~no{}u, ~esto sa puno uspeha. Da li to zvu~i kao da je bio Srbin, prepu{tamo vama na procenu! í O. [.

wegovi naslednici nisu delili istu viziju, projekat je obustavqen ali je do tada ve} bilo isu{eno 38 kvadratnih kilometara i predato zemqoradnicima i preduzetnicima.

U tom periodu, kao i pre pontifikata, za potrebe {irewa svog imawa na Eskvilinu sru{io je vi{e anti~kih zdawa u kojima su `iveli Rimqani {to je ove razbesnelo, a ni wihovi potomci narednih vekova nisu mu to zaboravili.

Anti~ka zdawa je ru{io i da bi napravio mesta za velike javne gra|evinske projekte, ali i da bi wihov materijal iskoristio drugde (zbog toga je stradao Septizodijum cara Septimija Severa). Nekim starim spomenicima, recimo Trajanovom i stubu Marka Aurelija na koje je postavio statue svetih Petra i Pavla, delimi~no je promenio izgled i namenu. rugim re~ima, na{ Feli~e („Sre}ko”) Pereti („Kru{kovi}”) nije bio preterano optere}en starinama, D {to je svakako pozicija koju bi sa wim delili i sami Sta-

31

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

2/8/2019

5:26 PM

Page 1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

^UBURA BEZ RODOSLOVA S ~uburskim „molerima, zidarima, skupqa~ima krpa, decom koja ne idu u {kolu, svira~ima, amrelxijama, {anko{ima, pekarima i berberima” logi~no je otputovao i karakter mesta, s kojim naivno jo{ mo`da ra~una neki kupac novog stana na ^uburi. ^ubura je iz tih razloga verovatno i naj`alosniji primer „izgubqenog mesta” u posleratnoj istoriji prestonice

imna svetitequ ogla{ava se zvonima sa Hrama svetog H Save i putuje do male ~uburske raskrsnice. Tamo je, od buke gradili{ta i automobila, malo ko i mo`e ~uti.

U oblaku dima stra{ne purwave kamionskog auspuha, radnici nasred kolovoza lopatama pretovaruju {qunak.

Pro}i se ne mo`e ni kolovozom, ni trotoarom gde nahereno stoji sanitarna, zeleno-bela kabina, a naspram we i dva kontejnera iz kojih se ve} u podne prelivaju |ubre i {ut. Ne mo`e se ni unazad, ni okolo, jo{ mawe preko i odozdo, pa su u tesnim ulicama oko raskrsnice sve du`e kolone su~eqenih voza~a koji se nadgorwavaju sirenama i gestikulacijom. U apsurdnom trku zadimqenom ^uburom, zaustavqena je i xogerka sa znojnicom oko glave.

Svako sa svojom nelagodom, idejom kuda i kako, sa svojim za{to i zato, svako u sukobu sa onim pored, ispred i iza sebe.

Pre dosta godina, opisuju}i Slaviju svoga detiwstva, jedan ugledni kompozitor, muzikolog i istori~ar umetnosti, delio je qude na Svetozare i Tugomire. Kada se iz gradske trule`i pomoli svetao i ~vrst arhitektonski oblik, prvi ga do~ekuju osmehnutih lica, dok drugi, „u ime humanizma” i zelenila, nikako da pre`ale sru{ene stra}are, upokojene, naj~e{}e kafanske znamenitosti.

Tugomirima je poru~io da se presele u Aran|elovac, jer se beogradski asfalt ne mo`e po{umqavati, a sa Svetozarima jasno podelio stranu. Stide}i se ^ubure i wenih „turskih metastaza” {to dopiru ~ak do Cvetnog trga, zavapio je: Ru{ite to!

32

ini se da je ovaj performativ obavio svoje i da ^ se danas – u preina~enom Beogradu dvadeset prvog veka – vi{e i ne mora ponavqati. Maju{ne i ne-

higijenske gradwe, u sirotiwskoj dvojnosti sobe i kuhiwe, ba{te i ~esme, nestale su ili su se same uru{ile, a pojedine su, kao u ulici Stojana Proti}a i Dubqanskoj, skliznule u alavatnu, ~etvoroeta`nu jamu susednog gradili{ta. Du` uzanih ulica i ivicom blokova izgra|ena je gradska stambena ~etvrt i prepu{tena novim `iteqima. Slika udobnosti stanovawa u spratnim, vi{eporodi~nim zgradama novog naseqa, u me|uvremenu je ozarena i vidqivom pozlatom blizine Svetosavskog hrama. Za{u{tao je ko zna ~iji i kakav veliki novac. Vrednost pogleda na Hram, makar i na kraji~ak wegovog krsta, iluzija starogradskog `ivqewa u dosegu zvuka cr-

* ^UBURA (deo Poeme)

Mi, qudi, ^uburci, rodoqubi, |aci, i suludi igra~i DOMINA, MUNTE I RATA ispravqamo svoje vratove kad grune prole}e.

Gde odo{e ti klovnovi ^ubure, koji su samo mislili na karanfile, na muziku i na Otaxbinu!

Malena moja ^uburo, zelena zemqo, raspevana krajino, na bregu! Di{i!

Ostani bar jo{ malo, dok `ivim.

Jo{ koji dan sivi. Jo{ koji dan blagi.

Ostani da te vidim pod nebom majskim kad svi}u devojke nove i za mene i za tebe!

O, ^uburci, ako vas jo{ malo ima, ~uvajte svoja topla nedra! Di{ite!

Di{ite duboko, ^uburci!

Vi ste nada zemqe ove! Vi, skromni mladi}i, koji lutate bregovima preostalim!

Poka`ite kako se di{e i umire za malu ba{tu, za sobu i kujnu, i rezeda kredenac, sa budilnikom koji sto puta ide na popravke, i mnogo puta ne zvoni i ne budi u pravi ~as, a vi ste budni pre wega!

Di{ite moji ^uburci! Mala, ali smela vojsko!

Nedisciplinovana vojsko! Ratni~ka vojsko!

Di{ite i `ivi i mrtvi ^uburci! Di{ite!

Neka svi vide kako se di{e sa ~ankom skromne le}e!

Di{ite ^uburci! Pomrli su bunari na{i, a mo`da }e i `ute fasade ku}a ba~enih u lipare, me|u niske ograde!

Di{ite ^uburci! Vi ste vreme ovoga grada!

Najboqi sinovi Beograda!

Vama pristaju i pamu~ne ko{uqe i gumene ~izme i stari revolveri.

Vi ste smeli voza~i oronulih kamioneta!

Vi ste ludi drugari! Di{ite!

Poka`ite qudima, do{qacima, gde je izvor vazduha i gde su bakqe jutra!

Di{ite ^uburci bezazleni. Na svakom mestu!

Budite orni i hrabri!

Di{ite bra}o moja, drugovi moji!

Di{ite, di{ite duboko!

Slobodan Markovi} (Libero Markoni)

Rot 32-33:Rot 32-33.qxd

2/8/2019

5:26 PM

Page 2

me kraju prizna da je po mnogo ~emu boqi i razli~it od drugih. Sa svetozarskim nehajem bespovratno je odrinut ~itav svet raznolikih boja, sazvu~ja i mirisa, atmosfere i posebnosti, precrtano mu je stablo i namerno zagubqen rodoslov. S ~uburskim „molerima, zidarima, skupqa~ima krpa, decom koja ne idu u {kolu, svira~ima, amrelxijama, {anko{ima, pekarima i berberima”, ali ne samo wima, logi~no je otputovao i karakter mesta, danas nepovratno izgubqen u Sokolskoj, Dubqanskoj, Grani~arskoj, Stojana Proti}a, s kojim naivno jo{ mo`da ra~una neki kupac novog stana na ^uburi. Ali, kako duh mesta pre`ivqava samo uz negovawe, uz gra|ewe kao razborito nastavqawe i usavr{avawe, uz obazrivu i promi{qenu kulturu gra|ewa, a ne kroz puko aedificare, umesto wega ostale su samo fizi~ke i matemati~ke datosti – izra`ene jedinicama: eta`a, kvadrata, strane valute. ^ubura je iz tih razloga verovatno i naj`alosniji primer „izgubqenog mesta” u posleratnoj istoriji prestonice. a je kojom sre}om prepoznat, a velikim ~udom i nastaD vqen promi{qeni graditeqski obrazac iz vremena me|uratne urbanizacije ^ubure, tako nije moralo biti. Je-

kvenih zvona, odmerena je investitorskim okom i dodata ra~unu pri`eqkivane ekskluzivnosti. ^uburske bunare, sobe i kujne, rezeda kredence i budilnike koji sto puta idu na popravke, a koje je opevao Libero Markoni, odmenili su neomodernisti~ki enterijeri, ali i oni s polijelejima, pudrezama i markizama, dok su u podzemqa vi{espratnica uterani vozni parkovi i hiqade kowskih snaga. Nekada{we ^uburce, koji su duboko disali „s ~ankom skromne le}e”, izgnala je vojska dobrostoje}ih s rezervom u dvokrilnim hladwacima dupke punim hrane. ve to u kraju koji je ostao talac jednog postava S uli~ne mre`e iz vremena starijeg od motorizovanog gradskog prometa, iz vremena Novog Seli{ta i Sa-

vinca. Wegove, brojem i veli~inom tada odre|ene, uzane ulice i raskrsnice, postale su neprijateq saobra}aja, kakve su uostalom i sve druge, kako je pisao pragmati~ni Korbizje. Nabujalo i ote`alo tkivo ^ubure danas se dr`i na telu neizmewene i nejake skeletne gra|e. U wemu, usred stiske i mete`a, a ko zna kakvih u budu}nosti, `ivotno bilo Mutapove, Ma~vanske i Ulice patrijarha Varnave kuca tahikardijski ~ujno, neuporedivo br`e nego kada su ih zvali Dva zlatna kqu~a, Misirskom i Patrolxijskom ulicom. a svakim novim i gordim „arhitektonskim telom” uz S to, ^ubura je postajala sve vi{e nalik arealima na obodima nove Zvezdare ili Bawice. Ovo stoga {to izgled

i karakter wenih gra|evina nije bio odre|en mestom ve} urbanisti~kim programom i prolaznom arhitektonskom modom. Wene ulice su pretvarane u automobilske parkinge, u senovite i uklan~ene koridore bez drvoreda, a nekada{we ba{te i poneki vrt u vlagom natopqena, ste{wena unutra{wa dvori{ta i svetlarnike. Weno neprovetreno i neosun~ano jezgro opto~ili su joj soliteri i sa uzdawem u progres u svoj odlu~nosti nagovestili izgled budu}eg Vra~ara.

ao i u mnogim delovima Beograda, na ^uburi je gra|eK we izvorno novoga – aedificare, grubo odgurnulo colere – gra|ewe kao negovawe. ^iweno je to bez naro~itih

predomi{qawa i raspri, ali i bez imalo `eqe da se ovo-

dan obazrivi standard, ustanovqen u srazmeri prema {irini ulica, gustini naseqenosti, insolaciji i provetrenosti, a iskazan, primerice, ku}om Obradovi}a arhitekte Branislava Koji}a na uglu Ma~vanske i Tamnavske, oblikovawem Mutapove ulice, kao i zelenim predahom s platanima na susretu Grani~arske i Dubqanske, kao i nizom gra|evina s predba{tama u Ma~vanskoj ulici, posle rata je sasvim odba~en. S wime i jedna prihvatqiva, u smernom hodu osmi{qavana varijacija ~uburskog identiteta. asred uveli~ane i propete, tranzicijske ^ubure, N tog novog naseqa raskida i diskontinuiteta, stoji i danas, kao burleskni otisak wene nekada{we

maju{nosti i onovremskih ekonomskih potreba, ve} otpisana stara ~ar{ija u Makenzijevoj. Iz ugla usijane graditeqske industrije, koja }e gotovo svaki kraj ostaviti bez loze i porekla, izgleda komedija{ki i prepoznati, kamoli oglasiti potrebu da se, u nekakvom obliku, podr`i weno barem delimi~no o~uvawe. Razmere otpora bile bi i ve}e od onih kojima je u godini smrti Ranka Radovi}a otpo~eo brahijalni napad na autorov, zacelo, testamentarni centar „Pejton” s namerom da se tamo podigne oksimoron od obdani{ta na gara`i. U larmi graditeqa i preprodavaca skupih ~uburskih stanova i vi{espratnica, zaglu{en je tako|e zavet Libera Markonija da se makar u nekoj od stra}ara osnuje umetni~ka radionica i wegov legat.

ije ~udo, kad nema ni ra~una ni predra~una niti biN lo kakve vizije isplativosti. Ko danas uop{te koristi usluge zanatlija? Ko bi se danas uop{te zauzeo za ne-

ku stra}aru? Ko danas uop{te ~ita poeziju?

No, ustukne li se sasvim pred nasrtajima trgova~kog uma, pred nezasitim interesima krupne trgovine, koji su na delu ne samo na ^uburi, ko }e nego pesnici i zanatlije primetiti da je dosta i da je previ{e, da ve} i sami stvari biramo po robnom znaku, a ne po vlastitom ukusu, da nam je mera kao sva~ija? Odatle do stawa da smo i sami broj i da se cela na{a posebnost svela na to biramo li izme|u „U{}a” ili „Delte”, samo je mali korak; i mali je korak do uni{tewa grada kao pozornice {arolikosti i razli~itosti.

Spasavajte to!* í Pi{e Slobodan Gi{a Bogunovi} „Politika”, KUN

33

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

2/8/2019

5:27 PM

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM!

VELU]E Dvadesetak kilometara od Trstenika u pravcu Kru{evca, lepim i {irokim drumom, sti`e se do Po~ekovine, gde se skre}e desno prema manastiru Velu}e. Put nastavqa kroz prekrasnu prirodu du` reke Srebrnice, koja proti~e kraj samog manastira, a po woj se i manastir nekada isto tako zvao. Zanimqivo je da su me{tani do pre nekoliko godina iz Srebrnice ispirali zlato ba{ kod manastirske {tale.

Crkva je zidana od tesanog kamena pe{~ara i opeke.

Fasada joj je sli~na fasadama Lazarice i Kaleni}a.

Stil gradwe pripada moravskoj {koli, pa se pretpostavqa da je podignuta oko 1377. godine, u svakom slu~aju krajem æIV veka. Crkva ima trikonhosnu osnovu,

MISTERIJA JE@EVI^KE CRKVE Dobro bi bilo {to vi{e dana obi~nih, u~initi neobi~nim, jedan drugom nesli~nim da bi se pamtili naro~ito po dobru. Dobro bi bilo ponekad otputovati do nekog zanimqivog objekta ili mesta u Srbiji da bismo je upoznali i shvatili koliko mnogo takvih mesta ima. Jedno od wih je i ^a~ak u ~ijoj okolini sva{ta mo`e da se prona|e i vidi, samo ako ~ovek `eli da malo potra`i. U selu Je`evici, na primer, nalazi se crkva Svetog Nikole, zidana u ra{kom stilu. Prema jednim izvorima crkva je sagra|ena krajem æVI ili po~etkom æVII veka i `ivopisana u dva navrata. Prva celina koja se hronolo{ki i stilski veoma razlikuje od druge, nalazi se u

oltarskom prostoru i ra|ena je 1609. godine. Me|utim, zapis na jednoj staroj bogoslu`benoj kwizi, poznatoj kao Je`eva~ko ~etvorojevan|eqe, ka`e da je ovu bogomoqu podigao ban Milutin, vlastelin iz doba vladavine cara Du{ana. Ispred crkve je zasa|ena aleja klenova. Tajanstvena ti{ina ovog kraja i hladovina mo}nih stabala jo{ vi{e isti~u eleganciju gra|evine i stvaraju jo{ ve}u misteriju oko vremena nastanka i imena ktitora koji je podigao Je`eva~ku crkvu í

34

sa`ete varijante upisanog krsta sa petostranim apsidama spoqa i polukru`nim iznutra. Sa~uvane plasti~ne dekoracije ukazuju na veliku bliskost Velu}a i zadu`bina kneza Lazara, Ravanice i Lazarice, sa kojih je i uo~eno ponavqawe motiva, na primer reqef sa pticama i a`dajama. Ovo je doprinelo zakqu~ku da je Velu}e bilo lep{e ukra{eno od Naupara, {to mo`e da zna~i da je ktitor imao vi{i dru{tveni nivo. Neposredno posle podizawa nepoznati graditeq poklonio je ovaj hram ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori i on tada dobija `ivopis. Turci su i ovde pravili {tetu skinuv{i krov zbog ~ega su freske propadale.

Ono {to je o~uvano skromnog je kvaliteta, a po temati-

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

2/8/2019

5:27 PM

Page 2

ci i stilu nema sli~nosti sa slikarskim ume}em svog vremena. Manastir je obnovqen za vreme vladavine Milo{a Obrenovi}a, kada je obnovqen i konak, koji je posle rekonstrukcije zasijao u punoj lepoti. Godine 1836. Srebrnica dobija novo ime po obli`wem selu Velu}e i postaje metoh Qubostiwe. Manastir je prvobitno bio posve}en svetom Nikoli, a onda Vavedewu presvete Bogorodice. Obnovom iz 1833. godine crkva je u gorwim delovima pretrpela znatne izmene, od kada poti~u i delovi neve{tog slikarstva na fasadi. O manastiru Velu}e brine sestrinstvo í

CRKVA U TRNAVI Kultura putovawa kod nas nije naro~ito razvijena. Ve}ina qudi i ne zna za mnoga interesantna mesta koja u Srbiji postoje. Pro`ive ceo `ivot. veruju}i da po ovoj zemqi ne vredi putovati jer nema bog zna {ta da se vidi.

Ciq ove rubrike je da, sa malo re~i i mnogo lepe slike doka`e da to nije ta~no.

dve prirodne retkosti - qudske stope u kamenu. Izuzetno jako narodno predawe o svetom Savi u ovom kraju, te stope pripisuje wemu í

NAUPARE Manastir Naupare nalazi se u `ivopisnom podno`ju Jastrepca, na desnoj obali Rasine. Dana{wu celinu ~ini 18 hektara imawa na kome se nalaze stari i novi konak, vodenica, ambar i crkva posve}ena ro|ewu Presvete Bogorodice, {to je i manastirska slava, dok je sabor na dan prenosa mo{tiju svetog arhi|akona Stefana. Naupare je

Crkva u Trnavi, nedaleko od ^a~ka, nekada je bila manastir, koji pod imenom vrelo, pomiwu turski defteri iz æV i æVI veka. U crkvenom dvori{tu pored vrela, ~ija bistra voda pru`a uto~i{te slatkovodnim rakovima i da`devwacima, nalazi se spomenik Haxi-Prodanovoj buni, koja je podignuta ba{ ovde, u gustim, skrovitim {umskim nedrima planine Jelice. U crkvi se ~uvaju dragocene bogoslu`bene kwige, a nedaleko od we su i

35

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

2/8/2019

5:28 PM

Page 3

Tekst i fotografije Du{anka i Trivko Ti}a Savi} zidana red kamena, red opeke. Kameni okviri prozora i rozeta imaju bogatu ornamentiku. Na kamenom pragu crkve uklesano je: protomajstor Borovi} Rad. Po `eqi knegiwe Milice, tada ve} monahiwe Evgenije, crkvu je `ivopisao monah Makarije izme|u 1402. i 1405. godine, a pretpostavqa se da je oslikavawe zapo~eto i pre Kosovskog boja. Od prvobitnih fresaka sa~uvani su lepi portreti kneza Lazara, knegiwe Milice i wihovih sinova Stefana i Vuka.

Qubostiwa je od svog osnivawa imala veliku kulturnu ulogu. Ovde su boravili istaknuti letopisci, prepisiva~i, slikari, ovde je monahiwa Jefimija, pozla}enom `i-

sagra|ena u drugoj polovini æIV veka, a najranije se pomiwe 1382. godine u poveqi patrijarha @i~kog Spiridona koja je upu}ena monahu Doroteju i wegovom sinu Danilu.

U poveqi doslovno pi{e „Me|u imawima koja ovi ktitori poklawaju manastiru Dren~i su dvor u Naupari s pridvoricom”. U najstarijem opisu manastira, sa~uvanom u narodnom predawu o imenu Naupare, ka`e se da je manastir podigao despot Stefan Lazarevi}. Kada je knez Lazar zidao crkvu Lazaricu poslao je mladog Stefana na Jastrebac da donese kamen za hram. Tada je Stefan `ele}i da iznenadi oca, odabrao mesto gde }e sebi da podigne zadu`binu, bez wegovog znawa. Kada su i Lazarica i Naupare bile gotove, knez je saznao za sinovqevu crkvu i po`eleo da je vidi. Shvativ{i da je Stefanova crkva lep{a od Lazarice rekao je: „[ta ti sine na um pade da tu zida{ crkvu”.

Prema drugom predawu, u manastiru je bila kovnica novca gde je iskovana nova para. Posle osnivawa manastir je `iveo od velikih darivawa kneza Lazara i despota Stefana. Crkva manastira Naupare ima trikonhosnu osnovu sa petostranim spoqnim izgledom apside. Zidana je od grubo tesanog kamena i ukra{ena veoma lepim rozetama, kojih ima 26. Dve najpoznatije su na zapadnoj strani crkve i imaju neprocewivu vrednost. Crkva je oslikana u 14. veku, ali su freske vremenom stradale, najvi{e zbog {tete koju su nanosili turski osvaja~i. Danas postoje samo delovi fresaka koji su otkriveni 1994. godine u restauraciji crkve. Od kamene dekoracije sa~uvana je velika rozeta u gorwem delu pro~eqa.

Posle obnove crkve u vreme kneza Milo{a manastir ponovo napreduje, tako da je 1860. godine ura|en novi ikonostas sa veoma lepim prestonim ikonama. Na ikonostasu postoje i starozavetne kompozicije, kao {to su `rtve Avrama i Noja. Od kamene dekoracije sa~uvana je velika rozeta u gorwem delu pro~eqa í

QUBOSTIWA

36

Pomoravqe, a posebno {ira okolina Kru{evca, krije neuobi~ajeno mnogo crkava i manastira. Svi datiraju iz perioda Kosovske bitke i pripadaju moravskom stilu gradwe. Ktitorka manastira Qubostiwe, koji je dobio ime po obli`woj reci, bila je knegiwa Milica, `ena kneza Lazara. Crkva Uspewe presvete Bogorodice podignuta je posle 1387. godine. U osnovi ima razvijen upisani krst, trikonhosnog je oblika sa jednom kupolom i pripratom koja je zasvo|ena kalotom. Fasada je zidana kamenom, a omalterisana je i oslikana tako da daje utisak kao da je

com na crvenom atlasu, vezla svoju pohvalu knezu Lazaru, na pokrovu za kivot svetog kneza. Ovaj wen rad smatra se najzna~ajnijim delom sredwovekevne primewene umetnosi, a veziqska umetnost u Qubostiwi se neguje i danas í

Rot 34-37:Rot 34-37.qxd

2/8/2019

5:28 PM

Page 4

37

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

2/8/2019

5:31 PM

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

U Kopru 2012. godine

MILAN RAKOVAC (12. 12. 1939. godine, Rahovci kraj Pore~a).

Hrvatski romanopisac, pjesnik, publicist i novinar

PISAC ISTRE

Osnovnu {kolu i gimnaziju polazi u Puli i Zagrebu. Diplomirao na Vojnopomorskoj akademiji u Divuqama. Po zavr{etku vojne slu`be obna{a politi~ke du`nosti u Puli i Rijeci. Bio glavnim urednikom pulskog dnevnika Glas Istre. Ve}inu radnog vijeka do umirovqewa proveo na Televiziji Zagreb (Hrvatskoj televiziji) kao urednik i autor zapa`enih dokumentarnih filmova, reporta`a i interviewa. Trajno prisutan u javnom i kulturnom `ivotu s temama istarskog i uop}e „jadranskog” identiteta, granica, hrvatsko-talijansko-slovenskih odnosa, povijesti fa{izma i antifa{izma. Aktivan u redovima ^akavskog sabora, Matice hrvatske i Dru{tva hrvatskih kwi`evnika, ~lan uredni{tava ~asopisa Istra, Nova Istra, La Battana, kolumnist Glasa Istre i dr. Utemeqiteq i programski voditeq me|unarodnih pograni~nih susreta Forum Tomizza (Umag, Kopar, Trst).

Ideolo{ki se R. formirao na spoju nasqe|enog istarsko-narodwa~kog i komunisti~kog antifa{izma te vrijednosti liberalne demokracije i multikulturalizma, uz anarhisti~ke obrate i kritiku neoliberalne paradigme, ostaju}i jednim od najistaknutijih zagovornika interkulturalnog dijaloga i kriti~arem nacionalisti~kih redukcija, kako u Istri tako i u {iroj regiji. Kao kwi`evnik i dru{tveni komentator R. se formira na ~itala~kim opsesijama svog nara{taja {ezdesetih godina dvadesetog stoqe}a, na tragovima ameri~kog zrelog modernizma (realizam, tehnika struje svijesti i socijalni pesimizam Johna Dos Passosa) i tradicije doma}ih sredwostruja{kih prerada ekspresionisti~ke avangarde (Krle`a i dr., sve do vokabulara tzv. proze u

O RAKOV^EVIM IZABRANIM DELIMA:

zabrana dela Milana Rakovca predstavqaju sumu pedesetoIra,godi{weg stvarala{tva jednog od najva`nijih istarskih autokwi`evnog inovatora i „avangardista iz vi{e smerova: jezi-

koslovnoga, izri~ajnoga, tematolo{ki lokalnoga i univerzalnoga”. Rakovac je jedinstvena kwi`evna pojava, borac za afirmaciju ~akav{tine i ru{iteq krutih kwi`evnih normi i uverewa u provincijalnost i egzoti~nost kwi`evnosti nastale izvan okvira hrvatskog kwi`evnog jezika.

Od 1964. godine kada su mu objavqene prve va`nije ~akavske pesme, wegova je stalna preokupacija Istra – qudi, priroda, pro{lost, sada{wost, su`ivot...

38

trapericama), osiguravaju}i regionalnom zaokupqeno{}u i lingvisti~kim odabirima svoju izdvojenu poziciju u korpusu hrvatske suvremene kwi`evnosti. Forsiraju}i neoavangardno (ili blago konkretisti~ko) iskustvo jezika, razara vlastiti ili nasqe|eni dijalektalni izri~aj, upu{taju}i se u igru, kalambur, invenciju, kako u poeziji, tako i u prozi. Provokacija, slojevita jezi~na igra, (re)konstrukcija hibridne pograni~nosti, gorka humornost u analizi sudbine „malog” pojedinca u zagrqaju „velike” povijesti te politi~ka intervencija u poqe kwi`evnosti ostaju wegovim trajnim literanim preokupacijama.

Tiskao je kwi`evna djela: Haluj ili Sunce je ditesino zlatno (roman), Pula 1986. (kwiga donosi i scensku igru Politeama ili lokalno-globalni patatrac), Priko U~ke (poezija, eseji, putopisi, zapisi), Pula – Rijeka 1980, ‘Riva i dru`i ili, caco su nassa dizza (roman), Zagreb 1983. (1982.), ‘Riva i dru`i ili, caco su nassa dizza (roman; drugo, izmijeweno izdawe), Pula 1984, Sik (pjesme), Rijeka 1980, Sliparija (roman), Zagreb, 1986, Snovid (roman), Zagreb, 1987, Istragram: {torije i uganke (kratke pri~e), Zagreb, 2000, Sliparija (obnovqeno), Pula, 2004., Cha for kids, Zagreb, 2004., La Triestina (roman), Rijeka, 2006, Kvarnerski oto~ni lucidar (zbirka polihistori~kih eseja i glosa), Zagreb, 2006. Besida priletu}a (poezija), Zagreb, 2009, Sinovi Istre (eseji), Pula, 2011, Izabrana djela, Zagreb, 2015. O M. R. kriti~ke priloge objavqivali su B. Bileti}, J. Lu`ina, J. Ka{telan, I. Mihovilovi}, Z. ^rwa, A. Kliman, D. Na~inovi}, M. Str~i}, M. Stojevi}, V. Viskovi}, I. Mandi}, A. Pu`ar, B. Brkovi}, Z. Zima i dr í (A. Pu`ar)

Z groma~e se vidi nan Istra {iroka i palaci Bie~a, turni Bene~ije; na krkalo gori si dvigni utroka da tu lipost vidi pak da se nasmije, da zna, kad si star, di je gospodar, mre` groma~ mu sunce, i sve najvridnije.

(Iz pesme Groma~a)

ukac, Vu~ihna, Vu~i}, Vuk, Vukajlo, Vuki}, Vukas, Vukan, Vukoman... onda smijeh posta grijeh... u poqu i u V gori bijeli krinovi procvali... sad se tra`i slovo vje~ito da va-

`i... slo va mnogog slovoslovqa slova ova protuslovqa...

U Radimqi jari jara sunaca, sunce stuba svjatlosnoga, iz ste}aka viri zlato nebrojano. Mehana sa`gana i karavansaraj unproforski, [pawuoli su tuote bili, vidin i {tijen anglografit di san iska Lorku, „home sweet home”, ma, tamo Makov Stolac

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

2/8/2019

5:29 PM

Page 2

PLAÙ IT AGAIN, SAM „Da li volim ,Kazablanku’?!

Iz we sam izrastao! Barem tijelesno? I u woj omatorio?”

– pita poznati istarski kwi`evnik Milan Rakovac.

I onda Rakovac, nekada kapetan broda, s cigaretom u kraji~ku usana, zvi`du}e, peva:

It’s still the same old storÚ A fight for love and glorÚ A case of do or die The Þorld Þill alÞaÚs Þelcome lovers As time goes bÚ...

trg Star~evi}a di je bila xamija i putokaz pa ne znam bih li do Bile}e, do Trebiwa pa nazad me|u kamene spava~e Mako ve.

Tamo sa`ganih pritki kr~me stolac, hr|a orumenila bijelu boju, na woj, na stolici u Radimqi polak Stolca dvije kwige, srbijanske skripte ekonomskog fakulteta, i [iblova Ratna sje}awa i vjetra nema ni za ahhh ni za ohhh, ali listaju se same [iblove stranice; mokrosluzno mi laznu ruku – ovca! Sama ovca me| ste}cima, odmah sam znao da si ti! Nudi{ mi se, ne}u, ter ~a }e mi vuovca i kamo }u z vuovcuon sad kad grien puten Mravca proti Dubrovnika nove velmo`e pokusiti nasmijati, Ma~e muoj bri`ni stola~ki í (Iz pri~e Mak, Istragram)

EH MI, I NA[E GUDURE I KUBURE, JAME I KAME…

„I onda bi Sem odsvirao i otpjevao, i mi ispo’ glasa brundali tercu u kinu „Balkan”, uz {{{ iz krcate dvorane, a ja sam utaman cijelog `ivota trenirao da budem Bogi – natu{tene obrve transopasno, povijesna ple}a {temerski, iscerena wu{ka frajerski, ~ik u ~unki nem’re falit!” [ta je s filmom sedamdeset pet godina posle? „Tri~etvrt stoqe}a kasnije”, odgovara Rakovac, „kad Sem po~iwe prebirati na klaviru, sve je isto. I gore nego onomad!

Jer opet je tu slu~aj da ~ini{ ili mre{. Opet smo luzeri kao dru`ina iz „Kazablanke”.

Mala jedna gadna razlika ima: tada je desnica i qevica, crkva i bezbo`nici, konzervativci i komunisti, demokrati i autokrati, tutti insieme, krenula iskorijeniti The Evil, nacifa{izam.

Danas blebe}u o „totalitarizmima” – zgodna dosko~ica za povratak na vlast onih koje je svijet porazio 1945.

Kadli – eno wizi tutekarce, razumi{ ti mene, brale, u nama, s nama, nad nama. A mi, kusch und platÚ! Ne usu|ujemo se vi{e ni dobaciti, de, svirnu onu finu, Sem, bogara li ti tvoga, as time goes bÚ.

A Bogart nam je tada, 1942, servirao formulu, nemoj pokleknuti, jer ne mo`e nam ni{ta niti bog. Tek sad prihva}am Je`ev moto od onomadne – proleteri svih zemaqa, uozbiqite se.

E pa, nismo, ni tada. Ni danas. Ho}emo li, jednom, „as time goes bÚ?” í (Deo teksta preuzet iz ~asopisa „ELEVATE”, magazine of Air Serbia, oktobar 2017. godine)

vrijedi niti ona crnogorska „stani |e si, ni za |e si nijesi”; ergo, zapadni podsvjesni `ar za na{e barbarstvo vi{e nas ne mo`e utje{iti, niti udovoqiti jadu udovica i ratnih veterana, prosutim crijevima i mr`wi. Morat }emo se sresti jednom sami sa sobom, iznaka`enom na{om vlastitom wu{kom doriangrejskom u zrcalu povijesti, a zatim gvirnuti s onu stranu ogledala - gdje u jednakoj ~amotiwi ~u~i na{ brat krvni i krvni na{ neprijateq. E pa sad kad smo se naprangijali i najuna~ili, nakon {to su na{i najboqi sinovi po~istili narodne blagajne, mo`da }emo postati politi~ki liberalni sami prema sebi i prema vlastitim susjedima. Ako do|u u kontrolu kontrolora u nadzor nadzirateqa, ti tamo direnmatski belosvetski kruti ~inovnici... í (Iz zapisa Balkan danas)

Ipak, izgleda da nam se svi|a slika na{a o nama koju zapad stvara jo{ tamo od Fortisa i Goethea, iz rane faze romanti~ne europske antroplogije, o Balkancu kao o plemenitom divqaku. Pa onda papazjanija Rebece Ýest. Tako da je dana{wi liberal-globalisti~ni Zapad slasno progutao Belog Boru i ciganski mit, kao i Kusturicu, ali i Ugre{i}evu i Drakuli}evu, kao i wihove zlehude inspiracije – stereotipnog balkanezera koji je kuburu zamijenio kala{wikovim. Tim prije {to nema vi{e mrskog Tur~ina ni nacifa{ista, nego su wihove negdawe sluge sada na{i demokratski gospodari, grlosje~e i sjecikese. Tako da je nama draga na{a ta slika Zapadna; Balkan kao negativna utopija, kao zavodqivi Mefisto kojem zapadwa~ki Faust naprosto ne mo`e odoqeti, zar ne? Ali, Zapad je na Zapadu, a za nas vi{e te{ko da

39

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

40

2/8/2019

5:35 PM

Page 1

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

2/8/2019

5:35 PM

Page 2

MESECOSLOV

DECEMBAR 2018.

DECEMBAR je mesec posve}en porodici.

1 2

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

7

ROTARI KLUB BEOGRAD KRAGUJEVAC GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

SVETSKI DAN CIVILNE AVIJACIJE

9

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

1971.

Od {est emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabija, Dubaija, [arxe, Axmana, Um el Kajvejna i Fuxajre osnovana je federacija Ujediwenih Arapskih Emirata.

3 4

ME\UNARODNI DAN INVALIDA

1829.

Britanci u Indiji zabranili su obi~aj spaqivawa udovica prilikom spaqivawa wihovih mu`eva na posmrtnoj ceremoniji

5

10

SVETSKI DAN QUDSKIH PRAVA

11

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA osnovan 2007. godine

SVETSKI DAN PLANINA DAN UNICEF-a

SVETSKI DAN VOLONTERA ME\UNARODNI DAN ZEMQI[TA

6

ROTARI KLUB BIJELO POQE osnovan 2008. godine

REPUBLIKA FINSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1917. godine ROTARI KLUB KRAGUJEVAC osnovan 1997. godine

630.

Muhamed predvodi 10.000 vojnika u opsadu Meke.

15

2001.

Krivi toraw u Pizi ponovo je otvoren za posetioce posle 11 godina i 27 miliona dolara utro{enih u poku{aju da se ispravi.

ROTARI KLUB PODGORICA osnovan 1998. godine.

16

ROTARI KLUB SUBOTICA osnovan 1997. godine.

ROTARI KLUB NI[ – KONSTANTIN VELIKI osnovan 2006. godine ROTARI KLUB KIKINDA – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA 1827.

U Zagrebu je umro Maksimilijan Vrhovac, veliki hrvatski biskup i slobodni zidar, pravi narodni prosvetiteq, koji spada u red sa Grgurom Ninskim, Svetim Savom, Jurjem Kri`ani}em, Stevanom Stratimirovi}em, Josipom Jurjem [trosmajerom, kao jedan od najdostojnijih narodnih prvosve{tenika, koji su savr{eno znali da spoje religiju i patriotske du`nosti.

18

ME\UNARODNI DAN EMIGRANATA

20

ME\UNARODNI DAN QUDSKE SOLIDARNOSTI

1522.

Opsada Rodosa u kojoj Sulejman Veli~anstveni dozvoqava vitezovima Rodosa da se smeste na Malti, gde postaju poznati kao Malte{ki vitezovi.

21

ME\UNARODNI DAN POSVE]EN SNOÝBORDING -u

22

ROTARI KLUB NI[ CENTAR osnovan 1995. godine

23

ROTARI KLUB PQEVQA osnovan 2008. godine

27

537.

Remek – delo vizantijske arhitekture, Sveta Sofija (crkva Svete mudrosti – gr~ki: Hagia Sofia) u Istanbulu dovr{ena je na dana{wi dan i skoro hiqadu godina bila najve}a crkva na svetu. Od Konstantinovog vremena bila je to pravoslavna crkva, a rimokatoli~ka izme|u 1204. i 1261. godine, posle prvog pada Carigrada tokom ^etvrtog krsta{kog pohoda.

Od 1453. godine, Osmanlije pod Mehmedom Osvaja~em su crkvu pretvorili u xamiju, a spoqa je dobila ~etiri minareta. Mustafa Kemal Ataturk, otac savremene Turske, nalo`io je 1935. godine da se Aja Sofija pretvori u muzej.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

41

Rot 01:Rot 01.qxd

2/6/2019

7:23 PM

Page 2

DRUGI HUMANITARNI NOVOGODI[WI BAL

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

Snimio Trivko Ti}a Savi}