Rotar 101-102

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

ROTARI 2019 – 2020.

JUL / AVGUST 2019. • GODINAIæ (LæææVI) BROJ 101 i 102 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

SR\AN MILINKOVI]

QIQANA LAINOVI]

PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2019 – 2020.

GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2019 – 2020.

(Rotari klub Novi Sad – Dunav)

MARK DANIEL MALONEÙ RotarÚ Club of Decatur, Alabama, USA, President of RI in 2019-2020.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Qiqana Lainovi} – Pqunuti mi –

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

BUVA NA BOVI

ar to leto do|e svake godine. Nekad ranije, nekad B kako kad, al ipak do|e. Pote`e se ~uvena formula: leto – godi{wi odmor – more.

Sr|an Milinkovi} ISSN 2217-723æ

BROJ 101 i 102 JUL / AVGUST 2019.

GODINA Iæ (LæææVI) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2019–2020.

Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} i saradnici

Nikola Mandi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

2

Pi{e: Branislav Bane Vukomanovi}

Haxi Du{an Glu{ac

Ko nije bio na moru, nije bio na godi{wem odmoru.

Godi{wi odmor bez mora je ko jabuka bez pe~enog praseta.

Srbija nema more, me|utim, to mnogima ne smeta da imaju tradiciju odlaska na more. Pre }e prose~an Srbin na more nego u Evropu. Bleduwave kolone hitaju ka morskom `alu ne `ele}i ni posledwu paru. Ra~unica je jasna. Nekoliko dana na moru, uz adekvatno odricawe, ko tro{ak kod ku}e. Na moru ne mora ni da se ba{ toliko jede. Pa, tamo se ide zbog sunca i mora. Onako osoqen morem turista je uglavnom `edan. [pic sezone ru{i sve barijere pa i jaz me|u generacijama.

I staro i mlado deli par~e obale u radosti i vesequ.

Tolerancija na nivou. Eh, da je tako i u gradskom prevozu kod ku}e. Omamqeni suncem i morskim vazduhom zaboravqaju sve probleme.

Oni sa najvi{e problema vole besomu~no da rone. U dubini mora ne ~uju ni{ta osim bubwawa svog srca. Dubinska nirvana. Smrzotine i ostala hladnokrvna bi}a prkose suncu od jutra do mraka, takozvane pr`enice. Od sunca ih deli samo specijalna krema ili uqe za sun~awe. Takvi u more ulaze samo da bi rekli da su bili i u moru. Posle nekoliko dana sun~awa uglavnom spavaju stoje}i. Na re{ pe~enoj ko`i beli im se kiselo mleko. Odsek posetilaca teretana do~ekao je svoje dane. Mi{i}ava tela gra|ena u mra~nim teretanama kona~no izlaze na videlo. Oni uglavnom stoje ili besciqno {etaju po pla`i. U vodu ne ulaze jer im se vidi samo glava, a to nisu bildovali. Sladokusci i gurmani, naterani familijarno na sun~anu pla`u, izle`avaju se kao mor`evi. S pivskim stomacima i zimskim jelovnicima u sebi, kako god da le`e, na stomaku, na le|ima, na boku, izgledaju ko omawe brdo.

Jedva ~ekaju da za|e sunce i da ne{to prezalogaje. Prodavci hladnih sokova i sladoleda obilaze ih ko Kosovka devojka.

Mnogi le`e}i pla}aju i piju. Te`ak je to posao biti turista.

Trivko Ti}a Savi} Sumrak, povratak u sobi~ak. Natovareni, vreli i osoqeni, u koloni napu{taju sun~ali{te. E, sad kulturno-zabavni `ivot. Toliko nota mnogi za svoga veka nisu ~uli koliko na moru za nekoliko dana. Svi se trude da organizuju nezaboravan provod. Kupa~i su sigurni. Od tolike muzike odavno nema ajkula u blizini obale. Slikajte se obavezno pored mora. Kad jednog dana pore|ate slike sa svojih letovawa, vide}ete da se more uop{te nije promenilo, za razliku od vas.

Dobro, pa gde je sad tu buva. Ma, mora da je i neka gradska buva na{la neku bovu, povoqno, s pogledom na more, bar na pet-{est dana í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUL 2019. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

3

MESECOSLOV

JUL 2019.

Ovaj mesec je posve}en pismenosti, ali po predlogu Counsil of Legislation 2007. je mesec posve}en i humanosti.

1

1967.

Stvorena je Evropska zajednica spajawem Zajedni~kog tr`i{ta, Evropske zajednice za ugaq i ~elik i Evropske komisije za atomsku energiju.

3

1995.

Na dana{wi dan 100.000 qudi do~ekalo je u Beogradu prvake Evrope u ko{arci, reprezentaciju SR Jugoslavije.

4 11

1865.

Objavqena je „Alisa u zemqi ~uda” Luisa Kerola.

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA

17

1955.

Volt Dizni otvara „Diznilend” u Anahajmu u Kaliforniji, SAD.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ NULA

0

Kao broj koji dopuwuje druge proste brojeve (1, 2 i 3)

1876.

Osnovana je Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

31

1648.

Na dana{wi dan poginuo je u borbi s Turcima kod utvr|ewa u Ze~evu, Vuk Mandu{i}, usko~ki haramba{a i jedan od junaka Wego{evog „Gorskog vijenca”.

Nula je sve ili ni{ta i ona simbolizuje ~itav svet.

Kada se doda nekom broju, on ne mewa svoju vrednost, ali osobe koje ga imaju u svom datumu ro|ewa, ~ini zrelijim.

Ovo je broj koji je obi{ao ~itav jedan krug i vra}a se da nastavi rad na sebi iz vi{e perspektive.

Ozna~ava beskona~nost, ve~nost, kompletnost, slobodu, svetost.

Kao {to je od al – xabr nastao pojam alGebra tako je preko arapskog safira (ni{ta, prazno, NULA) i preko francuskog chiffre ({ifr) – brojka, tajni znak nastao u Evropi: pojam [IFRA (tajnopis), i pojam CIFRA – broj.

Arapsko safira dobilo je latinsku oznaku nullum – ni{ta, nullus – nikakav, nijedan, prazan, nulla figura – nikakav znak. Za devet cifara, koje i danas nazivamo arapskim, zajedno sa znakom za nulu, muslimanski pisci tvrde da su do{le iz Indije!

Sa nulom po~iwe ciklus slo`enih brojeva, pa se ona smatra metafizi~kim principom povratka ka celovitosti.

Algoritam predstavqa {ematski prikazano, postupno re{avawe nekog problema, toka nekog procesa ili izrade nekog predmeta.

Brojevi koje ispisujemo proizilaze iz arapskih algoritama (1, 2, 3, 4, itd.) koji su druga~iji od romanskih algoritama ( I, II, III, IV, itd.)

Arapi su algoritme pro{irili po svetu a primenili su ih feni~anski trgovci za brojawe i trgova~ka ra~unawa.

Jeste li se upitali, za{to je broj 1 jedan, 2 dva, 3 tri, 4 ~etiri, itd.?

Kakvu logiku imaju arapski algoritmi?

Jednostavno – va`ni su uglovi!

Pogledajte algoritme, zapisane u osnovnom obliku i proverite sami: broj 1 – ima jedan ugao broj 2 – ima dva ugla broj 3 – ima tri ugla broj 4 – ima ~etiri ugla broj 5 – ima pet uglova broj 6 – ima {est uglova broj 7 – ima sedam uglova broj 8 – ima osam uglova broj 9 – ima devet uglova I najvi{e zanimqiv broj 0 nula, jer ima – nula uglova!

Ako pomno`imo sve brojeve na telefonu dobi}emo – nulu!

(„Azbu~na matematika Vin~e” – Bo`idar Trifunov Mitrovi})

4

21 28

1960.

Sirimavo Bandaranike postaje prva `ena premijer Sri Lanke (Cejlona).

U mnogim kulturama nula se smatra prapo~etkom mnogih stvari.

Nula uz broj uvek uve}ava mo}, ona je ta~ka uzdizawa.

Nula je jedini broj koji se ne prikazuje rimskim brojem.

0 je koli~ina padavina za vreme ko{ave.

Nula uvek izaziva porast mo}i, ali stvara orijentaciju ka pozitivnom ili negativnom i od toga zavisi krajwi ishod.

Dvadeset~etvrtog januara 1994. godine u tada{woj Saveznoj Republici Jugoslaviji uveden je novi, va`e}i dinar, koji se mewao prvo za 13, a dva dana kasnije za 12 miliona starih dinara. Razoren je finansijski sistem zemqe, novac je izgubio svaku vrednost i smisao.

Malo (numizmati~ke) istorije sa brojem nula: 00 (dve nule) – 1. avgusta 1965. godine 0. 000 (~etiri nule) – 1. januara 1990. godine 0 (jedna nula) – 1. jula 1992. godine 000. 000 ({est nula) – 1. oktobra 1993. godine 000. 000.000 (devet nula) – 1. januara 1994. godine 00. 000.000 (sedam nula) – 24. januara 1994. godine „Nau~nofantasti~na” ra~unica propadawa gotovo uvek „bolesnog” doma}eg dinara: Kada bi se doma}em dinaru dodale sve nule, izbrisane u proteklih pedeset godina, pod uslovom da je kurs sve vreme bio stabilan, danas ni ameri~ke Federalne rezerve ne bi imale dovoqno dolara da kupe jedan dinar iz 1965. godine!

Dodavawem svih izbrisanih nula tom dinaru dobila bi se suma od 100 biliona triliona sada{wih dinara, pa bi za wega, po kursu iz 1965. godine (od 1.250 dinara za 1 ameri~ki dolar) bilo potrebno 800 miliona milijardi gomila od po milijardu dolara! í

(Podaci iz broja 3291, lista NIN, 23. januara 2014. godine)

QIQANA LAINOVI] GUVERNER 2019-2020

JULSKO PISMO GUVERNERA Dragi prijateqi i ~lanovi na{e velike Rotari porodice, evo nas na po~etku jo{ jedne nove rotarijanske godine. U ovu godinu ulazimo sa 68 klubova i 1300 ~lanova. Juli mesec, iako tradicionalno u na{em Distriktu, ne obiluje mno{tvom doga|aja, ipak nudi priliku da se sretnemo, dru`imo i POVE@EMO. U julu se de{avaju promene u rukovodstvu na svim nivoima, kako u klubovima, tako i u Distriktu, Zoni i samom Rotari Internationalu. O~ekuje nas veliki broj primopredaja predsedni~kih du`nosti i analiza stawa u klubovima od strane novog rukovodstva. Pred nama je godina u kojoj smo zacrtali dva fokusa na{eg Distrikta, pored ~etiri osnovna fokusa Rotari International-a i novog Predsednika Mark Daniel MaloneÚ-a.

U ovoj godini bavi}emo se Kulturom i umetno{}u, kao i Sportom za budu}nost i zravqe na{e dece. Nadam se da }e mnogi klubovi u ovim temama na}i inspiraciju za svoje projekte i da }e kroz POVEZIVAWE sa drugim klubovima, lokalnom zajednicom, ili me|usobno, iznedriti pravu lepezu novih humanitarnih akcija. Pred nama je tako|e godina koja je veoma izazovna. Lestvica je u proteklih par godina podignuta na veoma visok nivo, a na nama je da probamo da je presko~imo.

Standardi na{eg Distrikta su porasli, kao i aktivnosti u servisnim projektima, ali i davawu u Rotari Fondaciju.

Pa kako }emo presko~iti tu lestvicu? Uspeh }e nam biti zagarantovan, samo ako budemo delovali kao tim i na Distriktnom i na klupskim nivoima. Uspeh }e nam do}i samo ako se POVE@EMO. A {ta nas to motivi{e da se POVEZUJEMO? Pa upravo novi moto Rotari Internationala: ROTARI POVEZUJE SVET! í Qiqana Lainovi}, District 2483 Governor 2019-20, QiqanaDG2483¿gmail.com, +38163500015

Govor Predsednika RI

ROTARI POVEZUJE SVET Rotari je zasnovan na povezivawu. Kada je Pol Haris do{ao u ^ikago, kao mladi advokat, osnovao je Rotari iz samo jednog razloga: da bi pomogao sebi da se pove`e sa drugim qudima u novom gradu.

Nakon vi{e od jednog veka, mi imamo na raspolagawu bezbroj na~ina da napravimo prijateqstva i da se umre`imo, tako, kako Pol Haris nije ni sawao. Ta sposobnost Rotarija da povezuje qude, za nas ostaje jedinstvena i apsolutno bez premca.

Kroz svoju uzvi{enu misiju i strukturu, Rotari International nam daje na~ine da se pove`emo sa na{om lokalnom zajednicom, da se pove`emo profesionalno i da izgradimo jake i trajne odnose i veze. Na{e ~lanstvo nas povezuje u globalnu zajednicu kroz bezbroj na{ih projekata i programa, kroz na{e aktivnosti u eradikaciji polia i na{u saradwu sa Ujediwenim nacijama. Na{e slu`ewe nas povezuje sa qudima koji dele na{e qudske vrednosti, koji ho}e da preduzmu akcije radi boqeg i lep{eg sveta. Povezuje nas sa qudima, koje nikada ne bismo sreli druga~ije, koji su nam vi{e nalik nego {to smo mogli i da predpostavimo. I povezuje nas sa qudima kojima je potrebna na{a pomo}, dozvoqavaju}i nam da mewamo `ivote u lokalnim zajednicama {irom sveta.

Kako smo na pragu nove dekade, sada imamo priliku da oblikujemo budu}nost Rotarija.

U 2019-2020 godini, Rotari }e implementirati svoj novi strate{ki plan, kao odgovor na inovacije koje je doneo „Council of Legislation” i slu`i}e u revitalizovanim oblastima delovawa.

Ali pravi posao u oblikovawu budu}nosti Rotarija, moraju da urade klubovi, jer je to mesto gde na{a organizacija mora najvi{e da se adaptira na promene koje nosi dana{wica.

Iako klubovi ostaju osnovno jezgro na{e organizacije, sada smo daleko vi{e kreativni i fleksibilni u odre|ivawu kakav klub treba da bude, kako mo`e da se sastaje, pa ~ak {ta se mo`e smatrati Rotari sastankom. Moramo biti organizovani, inovativni i strate{ki opredeqeni u tome kako }emo prilaziti pitawu ~lanstva, insistiraju}i na {irim i dubqim vezama sa lokalnim zajednicama i u novim modelima za formirawe klubova, kako bi privukli i anga`ovali jo{ vi{e razli~itih ~lanova.

Rotari je zaista porodica, mada se ~esto zbog strukture ~lanstva ili zahteva rukovodstva Rotari nalazi na mestu da nije interesantan za dana{we mlade profesionalce. Rotari mo`e i treba da bude iskustvo koje je komplementarno sa na{im porodicama, umesto kompetitivno.

Kada su na{i klubovi mesta na kojima se ose}a toplina i dobrodo{lica, gde slu`ewe i porodica idu „ruku pod ruku”, tada mladim profesionalcima koji imaju porodicu dajemo {ansu da prigrle Rotari slu`ewe i model pozitivne civilne anga`ovanosti. Ako su nam o~ekivawa od Rotari oficira realisti~na i takva da ih zaposleni profesionalci mogu da postignu sve, tada }emo razviti ve{tine i mre`u za nove generacije rotarijanaca koji }e postati Rotari lideri.

5

U 2019-2020, na{ najve}i izazov bi}e da oja~amo i prona|emo {to vi{e na~ina kako da Rotari pove`e svet, grade}i veze koje }e omogu}iti talentovanim, pa`qivim i velikodu{nim qudima da se ujedine i u~ine smislene akcije kroz Rotari slu`ewe í MARK DANIEL MALONEÙ RotarÚ Club of Decatur, Alabama, USA, President of RI in 2019-2020.

6

SKUP[TINA D 2483

JO[ MALO LEPOTE MLADOSTI

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30.

7

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 28. jun 2019. godine Otvoren „Crni \or|e”, ulica Kara|or|eva 65, vlasnik Dragan Mil~i}, ~lan Rotari kluba Beograd

POKLON REDAKCIJE ^ASOPISA DRAGANU MIL^I]U I PRIJATEQIMA

8

9

10

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

KRST NA MALI PIJAC Pravilno bi bilo re}i „Krst sa Male pijace”, ali s obzirom na ~iwenicu da se taj lokalitet, dok je postojao, zvao Mali pijac, tako ga treba i nazivati. Mali pijac nalazio se pored Savskog pristani{ta, na mestu gde se danas nalazi zgrada Beogradske zadruge i novootvoreni kafi} „Crni \or|e” na{eg ~lana Dragana Mil~i}a. rst sa Malog pijaca kao jaK vni spomenik, nalazi se u Beogradu, u parku Bristol, iz-

me|u Kara|or|eve ulice i Svetonikolskog trga, na teritoriji gradske op{tine Savski venac.

Jedan je od prvih javnih spomenika u Beogradu i predstavqa nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Spomenik je podignut 1862. godine na Malom pijacu, ispred nekada{weg hotela „Bosna”. Spomenik je podigao beogradski trgovac ]ira Hristi} u ~ast neznanih junaka koji su poginuli pri oslobo|ewu Beograda 1806. godine, kako bi (oni koji pristignu u Savsko pristani{te) „kada si|u sa broda, odmah uvideli da su u hri{}anskoj zemqi”.

Spomenici u obliku krsta podizani su u vreme formirawa srpske dr`ave kao simbol pobede hri{}anstva nad Turcima.

Prilikom izgradwe zgrade Beogradske zadruge trgovac Luka ]elovi} premestio je krst u park kod hotela „Bristol”, gde se i danas nalazi.

Spomenik su ~inili krst sa kracima u vidu trolista i postament. Bio je ogra|en niskom ogradom od metalnih {ipki.

Trgovac ]ira Hristi} kupio je krst u Pe{ti. Spomenik je izra|en od crvenkastog kamena amonitiko roso. Od ovog kamena, koji se uvozio iz Ma|arske, na~iwen je i krst u Pan~evu i mnogi nadgrobni spomenici u Sremskim Karlovcima.

Kao jedini sa~uvani originalni primerak spomenika u vidu krsta, predstavqa materijalno svedo~anstvo o podizawu javnih spomenika u jo{ uvek umetni~ki nerazvijenoj sredini, kakav je bio Beograd sredinom 19. veka í

11

AKTIVNOSTI

DOBOJ

15 GODINA DRU@EWA I SLU@EWA U subotu 22. juna 2019. godine u prostorijama hotela „Integra”, u kome se i odr`avaju sastanci, Rotari klub Doboj je proslavio 15 godina uspe{nog rada.

Doga|aju su prisustvovali Guverner Distrikta 1910 Austrija i Bosna i Hercegovina Ismail Sadek, Guverner Distrikta 1912 Slovenija i Severna Makedonija Janez Lipec, predhodni Guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora Velibor Zolak, izabrani Guverner za 2020-2021 godinu Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora Danilo Qevnai} i 200 Rotarijanaca i prijateqa Rotarija iz 35 Klubova iz 7 zemaqa.

Pored bogatog kulturno-umetni~kog programa, obra}awa prisutnih Guvernera, podele Pol Haris priznawa, plaketa i zahvalnica, obra}awa predstavnika prisutnih Rotari klubova, jedan od najuspe{nijih predsednika za 2018-2019. godinu Nenad Stojakovi} je predao predsedni~ku lentu i zna~ku predsedniku za 2019-2020. godinu Sa{i Vidi}u.

Sve~anost je protekla u prijatnoj, prijateqskoj atmosferi, a svi prisutni su u`ivali uz muziku orkestra, soliste na trubi i bogatoj tomboli í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

Veliki prijateq RK Doboj i dobrotvor iz RK Hasfurt SR Nema~ka, gospodin Horst (desno)

12

13

AKTIVNOSTI

I ROTARAKT KLUBOVI NI[A

4 + 4 = DRU@EWE I SLU@EWE Primopredaja predsedni~ke du`nosti je bio lep povod za dru`ewe ni{kih Rotarijanaca.

Sve~ana primopredaja ~etiri ni{ka Rotari i Rotarakt kluba je odr`ana u vinariji „Status” u Mal~i nedaleko od Ni{a u sredu, 26. juna 2019. godine.

Bilo je prisutno preko sto Rotarijanaca i gostiju.

Predsednicima Rotari klubova za 2019-2020. godinu Nenadu Jovanovi}u (RK Ni{), Igoru Todorovi}u (RK Ni{-Konstantin Veliki), Novici Simi}u (RK Ni{-Centar) i Miroslavu Popovi}u (RK Ni{-Medijana), i predsednicima Rotarakt klubova je ~estitao na izboru i predhodni Guverner Distrikta 2483 Branislav Ran|elovi}.

Ova primopredaja }e ostati u se}awu po dobrom vinu, poslu`ewu i muzici benda.

Svim Predsednicima za 2019-2020. godinu `elimo sre}an i uspe{an rad! í

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

14

15

AKTIVNOSTI

KRAQEVO

PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA

U SLAVU AZBUKE Prilikom jedne od posledwih poseta Kraqev~ana Rotari klubu Beograd, na{ prijateq Miodrag Rajkovi} je duhovito primetio: „Kraqevo je daleko od Beograda isto koliko i Beograd od Kraqeva” aludiraju}i na to da ih mi retko pose}ujemo. Opaska je bila opravdana a kada je stigao zvani~ni poziv da prisustvujemo sve~anoj Predsedni~koj primopredaji i obele`avawu jubileja od osnivawa RK Kraqevo – nije bilo dileme, vaqa nam i}i u Kraqevo i posetiti kumovski Klub. Iako se u po~etku prijavilo vi{e ~lanova, pred polazak u Kraqevo o Vidovdanu, spala je „kwiga na tri slova”.

U subotu, 29. juna na put smo krenuli Dragan Brajer, Vesna i ja. Tokom putovawa Dragan i ja smo evocirali uspomene na ~arterovawe RK Kraqevo ~ijem je osnivawu najvi{e doprineo na{ biv{i ~lan i osniva~, pokojni Du{ko Milovi}. Brojna prijateqstva, zajedni~ke akcije, dru`ewa i posete doprineli su da na{ Klub ima posebna prijateqska ose}awa prema RK Kraqevo.

16

Doma}ini su nas do~ekali u vrlo prijatnim prostorijama hotela u centru grada koji se nalazi na centralnom gradskom trgu a posle pozdrava, osve`ewa i okupqawa svih najavqenih gostiju uputili smo se prvo u posetu manastiru @i~a.

Carska lavra manastir @i~a se trenutno obnavqa i ure|uje tako da }e uskoro opet biti u starom sjaju i lepoti koji su je krasili ve} skoro 800 godina. Tu nam je i pre 20 godina igumanija manstira pri~ala o stradawima i svim te{ko}ama kroz koje je tokom osam vekova pro{la sedmovrata @i~a.

Po povratku iz @i~e, oti{li smo na trg Srpskih ratnika koji je centralno mesto okupqawa i svih de{avawa u Kraqevu. I ba{ na tom trgu, ~lanovi Rotari kluba Kraqevo su uspeli da ostvare svoju najlep{u i najuspe{niju akciju koja je privukla pa`wu kompletne kulturne javnosti. Trgom dominira spomenik Srpskom ratniku na ~ijem postamentu su ispisana imena mesta i svih bitaka u kojima su u~estvovali tokom Prvog svetskog rata.

Sada je trg oboga}en ugra|enim mermernim plo~ama sa svim }irili~nim slovima na{e azbuke. Cela akcija RK Kraqevo je bila pod sloganom „U slavu azbuke” i u toj akciji je u~estvovao i na{ Klub. Smisao akcije je u za{titi i promovisawu }irilice a posebnu simboliku ima mesto na kome su slova postavqena. Naime, tokom Prvog svetskog rata, kada su Nemci zauzeli najve}i deo Srbije, nema~ka vojna Komanda je ba{ na tom istom trgu u Kraqevu 1916. godine izdala i objavila Zakon o zabrani }irilice i upotrebi azbu~nog pisma u celoj Srbiji, pod pretwom drakonskih kazni. Posle vi{e od jednog veka, ~lanovi RK Kraqevo su nas podsetili na obavezu ~uvawa }irilice i svega {to ~ini na{u tradiciju i duhovnost.

Potom smo se vratili u hotel gde je obavqena i ceremonija Predsedni~ke primopredaje. Pod-

se}aju}i na sve rezultate i uspehe u prethodnoj Rotarijanskoj godini, dotada{wi Predsednik Kluba Dr Radovan Tipsarevi} je predsedni~ki lanac predao Dejanu Veqovi}u.

Naravno, da su usledile ~estitke novom Predseniku od strane prisutnih sa `eqama da Klub nastavi tako uspe{no da deluje u ovoj sredini. Na poklon smo im predali od{tampani stoti jubilarni broj ~asopisa ,„Srpski Rotar” uz obe}awe da }emo u narednom broju objaviti i kra}i prilog o wihovom Klubu i ovoj sve~anoj primopredaji ({to upravo i ~inimo).

Predsednika je pozdravio i Dragan Brajer, kao PDG, Daliborka Bradi} iz RK Beograd Sava kao ADG, Ivica Savi} iz RK Leskovac kao i gosti iz drugih Klubova.

Dru`ewe je nastavqeno uz prijatnu muziku, dobar izbor hrane i ~uvenu „Gledi}ku qutu” {qivovicu. U dru{tvu dragih prijateqa i u vrlo prijatnom ambijentu vreme je brzo proletelo a na rastanku je jednoglasno konstatovano da treba ~e{}e da se sre}emo, dru`imo i ispoma`emo u akcijama.

Sa velikom rado{}u i{~ekujemo novi susret sa ~lanovima RK Kraqevo í

Nikola Mandi}, ADG, PPr Rotari klub Beograd

17

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I subota, 30. jun 2019. godine PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA

SR\AN MILINKOVI] PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2019 – 2020.

18

19

20

21

ROTARIJANKA MAJA ^ANA]EVI] MUZI^KI UMETNIK U MAKEDONSKOJ FILHARMONIJI

MUZIKA JE MOJA QUBAV Ve} skoro 15 godina, pored oboe, moja qubav je i instrument engleski rog, ona druga „ve}a” oboa, solisti~ki instrument u orkestru, instrument koji kao i oboa ima specifi~an zvuk, melanholi~an, elegantan, senzitivan i qubavan.

Za{to ba{ instrument oboa? [ta Vas je to privuklo u ovoj grani umetnosti?

Jo{ iz najranijeg detiwstva sam povezana sa klasi~nom muzikom. Kako je moj ujak poznati makedonski kompozitor klasi~ne muzike, od kad znam za sebe, ja sam dane provodila uz klasi~nu muziku. Kad sam imala 4-5 godina, vodili su me i ve} sam slu{ala celi filharmonijski koncert, pa ~ak i opere, a ~esto posle toga, umesto neke de~je pesmice, ~esto sam pevala sve ono {to upamtim od sim-

fonije ili opere ili ono {to me ujak nau~io na klaviru.

Po~ela sam da sviram klavir i nakon nekoliko godina morala sam da prekinem osnovnu muzi~ku {kolu, ali se nikad nisam udaqila od svoje `eqe da se bavim muzikom ili slikarstvom (i danas jako volim likovnu umetnost i arhitekturu).

Odlu~ila sam da nema prepreke za mene da ostvarim svoj san, i rekla sam da po svaku cenu idem u sredwu muzi~ku {kolu. Po{to sam ve} tad imala 14 godina nije bilo previ{e izbora za instrument, moj je izbor bio neki duva~ki instrument, solo pevawe ili udaraqke. Na po~etku sam `elela solo pevawe, ali nije pro{lo previ{e vremena, kako sam po~ela intenzivno da slu{am simfonijsku muziku i sve vi{e mi je oboa bila pri srcu. Tako sam se odlu~ila da ona bude moj instrument, i nikada u `ivotu kasnije nisam `alila za takav izbor. Oboa je u orkestru prava „kraqica” me|u instrumentima, zaista je ona najlep{a solo, najsenzitivnija, ono {to izaziva najdubqe i najuzvi{enije emocije, najve}u tugu, je dodeqeno ovom magi~nom instumentu.

Danas, skoro 15 godina, pored oboe, moja qubav je i instrument engleski rog, ona druga „ve}a” oboa, solisti~ki instrument u orkestru, koji kao i oboa ima specifi~an zvuk, melanholi~an, elegantan, senzitivan i qubavan. Ako pitate koji je zvuk qubavi, e, to bi bio verovatno engleski rog. I evo, tako, ja i moja qubav – MUZIKA, veza koja ve} traje skoro 40 godina... nadam se da }e tako biti do kraja `ivota, do posledweg uzdisaja!

Koliko dugo traje i kako u Va{em slu~aju izgleda proces stvarawa umetni~kog dela?

Po{to sam ja umetnik koji reprodukuje ono {to je ve} napisano od kompozitora, proces stvarawa jednog umetni~kog dela je razli~it, zavisan on nekoliko komponenata. Te`ina kompozicije sa tehni~kog aspekta, spremnost samog umetnika (nivo spremnosti samog umetnika), emocionalna spremnost da se ta kompozicija emotivno do`ivi i da se umetnik pove`e sa samom kompozicijom i naravno da li postoji rok u kome treba da se spremi kompozicija. Mo`da ovo ne izgleda tako, ali ponekad ovaj proces mo`e biti zaista te`ak i zahtevan, ali i sladak i divan, posebno rezultat na kraju, a to je zadovoqna i sre}na publika. [ta Vam je neiscrpni izvor inspiracije?

Sve {to me okru`uje, sve oko mene i ono {to je zami{qeno, ono o ~emu sawam, ono metafizi~ko, nedostupno,

24

netaknuto, misti~no, sakriveno, ali i priroda, smeh dece koji se igraju, qudi koji zami{qeno prolaze, dolaze i odlaze, sunce, letwi pqusak, vetar, more... ali verovatno na koncertu, najve}a inspiracija mi je uvek samo publika, kad pogledam u lica koja su u i{~ekivawu koncerta, to je nezamewivi ose}aj ispuwen razli~itim emocijama: malo poztivnom tremom, odgovorno{}u, ali i `eqom da se publici prenese emocija koja je u meni. Da se publici muzikom otslika sve ono {to je napisano u jednom muzi~kom delu i da sve to „o`ivi” u nama, da nas provocira na razmi{qawe i novo do`ivqavawe svake emocije koja proizlazi iz „wenog viso~anstva” muzike! Inspiracija je sve oko nas, samo treba da sawamo otvorenih o~iju.

Gde danas naj~e{}e nastupate i {ta svet voli da slu{a najvi{e?

Koja su to dela?

Vi{e od 20 godina radim u Makedonskoj filharmoniji, ali sviram i kao solista u razli~itim kamernim ansamblima. Od 2007-2017. godine bila sam direktor Makedonske filharmonije, pa nisam previ{e nastupala zbog obaveza koje nala`e direktorska funkcija. Sad sam se potpuno vratila u svet orkestra i muzicirawa i moji sada{wi anga`mani su u filharmonijskom orkestru. Ve} sam po~ela da pripremam neke programe koji }e biti u domenu kamerne muzike, a uskoro i neki solisti~ki program. Danas je nepravedno oduzet primat klasi~noj muzici. Ima previ{e {unda u muzici, ima previ{e muzike u`asnog kvaliteta, ne{to {to ~ak ja ne bih ni nazvala muzikom. Ali, svet je onakav kakav smo ga mi stvorili, pa zato je tu borba i du`nost da se borimo i promovi{emo klasi~nu muziku.

Evidentno je da se svi pomalo mewamo i trudimo da publici prezentiramo i malo popularne klasike da bismo na neki na~in odobrovoqili one slu{aoce koji nisu pasionirani klasi~ari. U tom kontekstu, kad sam bila direktor na{e Filharmonije po~ela sam da uvodim u godi{wim programima malo „cross-over” simfonijske koncerte. Zna~i, malo xeza i simfonijski orkestar ili rok-simfonija ili pop-simfonija, ne{to {to bi i onaj koji ne dolazi na koncerte, mo`da `eleo da ~uje. Tako smo dobili publiku koja nije bila redovna publika, ali

U poseti prijateqima – Rotari klub Skopqe Centar, maja 2019. godine su ipak bili zaintrigirani da dolaze i na druge koncerte u sezoni.

Godine 2008. organizovali smo prvi koncert na gradskom trgu u Skopqu, projekat koji je objedinio muziku, slikarstvo i literaturu i to je trajalo punih 10 godina, a svake godine bilo je sve vi{e publike, ~ak i do 20.000 qudi. Verovatno, da bi slu{ali klasi~nu muziku i vi{e od onoga {to je to danas slu~aj, potrebno je biti kreativan, ali i dosta agresivan u prezentirawu koncerta. Verovatno da }e Bah, Mocart, Betoven, ^ajkovski, Rahmawinov, Brams biti na listi omiqenih kompozitora, ali mora da se radi da se ta lista i pro{iri. Mora da se radi da klasi~na muzika bude vi{e prisutna u svakodnevnom `ivotu.

Nisam stru~wak za marketing i PR, ali mislim da moramo da insistiramo na pravim vrednostima. Moramo deci da usadimo qubav i poznavawe klasike. Verovatno je potrebno da se klasi~na muzika vi{e obuhvati u obrazovnom sistemu, jer ako se deca nau~e {ta je prava muzi~ka vrednost, bi}e im lak{e da kasnije formiraju svoj muzi~ki ukus i opredeqewe za muzi~ki `anr. [ta za Vas zna~i Rotari i kako je biti ~lan kluba Skopqe Centar?

Dru`ewe i slu`ewe je kratak opis Rotarija za svakog Rotarijanca. Ali naravno da je Rotari puno vi{e od toga za svakog od nas. Mogu}nost da se slu`i i da se poma`e nekome je neprocewiva vrednost koja mi daje veliku radost u `ivotu, a nadam se da }emo mi, Rotarijanci, svojom misijom uspeti da donesemo radost i svetlost u `ivot drugih qudi. ^lan sam kluba Rotari Skopqe Centar od samog po~etka, od ~arter ceremonije ovog Kluba, a to je vi{e od 10 godina. Danas RK Skopqe Centar je Klub sa 35 ~lanova i raduje me to {to smo odabrali i imamo dosta uspe{nih `ena na{ih ~lanica. Bila sam predsednica ovog Kluba, a i asistent Guvernera na{eg Distrikta.

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot i kako?

Da, naravno. U Rotariju sam upoznala dosta novih prijateqa, ne samo u svom Klubu, nego i svuda gde putujem, trudim se da posetim neki Rotari klub i upoznam Rotari-

25

Recite nam ne{to o humanitarnim akcijama koje organizujete i kakvi su Vam planovi u narednom periodu?

U ovih 10 godina koliko na{ Klub postoji ostvarili smo veliki broj akcija. Pomagali smo u razli~itim oblastima... ali nekako na{ je fokus uvek bio na deci sa posebnim potrebama, pa smo tako napravili i najvi{e projekata povezanih sa {kolama u kojoj u~e ova deca. Da bi realnost bila jo{ surovija, ova je {kola bila zapostavqena, pa smo kao Klub odlu~ili i po~eli sa renovirawem toaleta i kuhiwe ove {kole, a posle toga kupili smo i veliki autobus koji prevozi decu, koja nisu u mogu}nosti da dolaze u {kolu. Donacija autobusa je bio i najve}i projekat u makedonskim Rotarijanskim klubovima koji je nedavno ostvaren. Posebno je va`no kontinuirano obrazovawe u ovoj {koli za svu decu, pa smo na kraju ove Rotarijanske godine donirali i sredstva za montesori.

Radili smo i nekoliko projekata sa jednim Centrom u kome svaki dan provode osobe sa invaliditetom i trudimo se da u ovom dnevnom centru pomognemo i da ovim qudima omogu}imo vi{e aktivnosti koji bi pozitivno uticali na wihov `ivot. Posledwa na{a aktivnost povezana sa ovim centrom je anga`man profesionalnog i sertifikovanog trenera za plivawe, koji radi za sve posetioce centra. Raduju nas prvi rezultati koji su odli~ni, pa smo odlu~ili da produ`imo i slede}e godine sa ovim projektom. U saradwi sa „Makedonija 2025. godine” participiramo u stipendirawu talentovanih u~enika i studenata koje dolaze iz socijalno ugro`enih porodica, i trudimo se da preko mentora pomognemo deci koja su talentovana i koja osvajaju nagrade na evropskim, pa ~ak i svetskim takmi~ewima.

Naravno, da postoji i puno mawih akcija kao ~i{}ewe jednog dela obale reke Vardar, ili deo planine Vodno, male akcije u saradwi sa drugim Klubovima, donacije ra~unara, itd... Za nas i za na{ Klub je ipak najva`nije da se poma`e, nezavisno koliko je velika donacija, da li je to veliki ili mali projekat, ono {to je va`no je da se pomogne onome kome je to potrebno, a naravno i da se skrene pa`wa dru{tvu i svim nadle`nim institucijama, da je humanost i briga, razvijena svest... ipak jedna od glavnih karakteristika svakog qudskog bi}a í

26

Razgovarala Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

AKTIVNOSTI

jance, a posebno me raduje kada vidim da ima mogu}nosti da se zajedni~ki radi i ostvari neki projekat ili akcija. Rotari mi daje puno radosti i u privatnom `ivotu, jer sam po prirodi humanista i `elim da poma`em qudima, raduje me kad vidim da sam nekome u~inila dobro. To mi omogu}uje moja profesija, a sad i Rotari i to na jednom drugom nivou.

Rotari povezuje qude, provocira da ponekad razmislimo i o drugim qudima, o nama, kao jednoj li~nosti, mo`da samo jednim potezom mo`emo promeniti ne{to u nekoj sredini... mo`e da u~ini da neko `ivi boqe, da se raduje i bude sre}an... Ono {to mi je li~na `eqa u Rotariju, a jo{ nisam uspela da uradim je da organizujem veliki humanitarni Rotarijanski koncert na kome bi moji prijateqi umetnici i ja, svirali i skupili novac za neki Rotarijanski projekat. Po{to sam pasionirani biciklista, `elela bih da formiramo biciklisti~ku trku „CÙCLING TO SERVE” i u Makedoniji. Ve} smo po~eli o tome da razgovaramo i nadam se da }emo ove jeseni zavr{iti sve formalnosti u Rotari Internacionali, pa da daqe radimo akcije i projekte. Sre}na sam {to imam mogu}nosti da svoju energiju i slobodno vreme posvetim Rotariju, to me ispuwuje i daje mi jo{ vi{e optimizma i entuzijazma da je ipak ne{to dobro i pozitivno u ovom, ne ba{ humanom svetu!

BEOGRAD

VIII ME\UNARODNA ROTARI REGATA

„OD BEOGRADA DO OSIJEKA 2019”

periodu od 11. do 27. jula 2019. godine odr`ana je VIII me|unarodna Rotari Regata „Od Beograda do Osijeka 2019” U u organizaciji Rotari kluba Beograd; RotarÚ kluba Osijek, River Cruising Committee D2483 za 2018-2019. (Srbija & Crna Gora); ICC Srbija & Hrvatska i novoosnovanog IÙFR Serbian Fleet-a radi obele`avawa 90. godina od osnivawa Rotarija u Kraqevini Jugoslaviji (90. godina RK Beograd i RC Zagreb, a 89. godina od osnivawa RC Osijek).Tradicionalnom ispra}aju Regate sa marine „Vidra”,

na reci Savi u Beogradu, u ~etvrtak 11. jula, prethodio je sastanak IÙFR Serbian Fleet, sve uz `ivu muziku, ribqi paprika{ i doma}e vino Rotarijanca France Presetnika iz RK Pan~evo. egata je isplovila sutradan u petak 12. jula. Po{to je preR no}ila na belegi{kim sprudovima nastavila je plovidbu Dunavom sve do u{}a Reke Tise u Dunav, gde su joj se pri-

kqu~ila jo{ dva broda iz Sremske Mitrovice, a zatim i jedan iz Smedereva.

Rekom Tisom plovilo se sve do Starog Be~eja (sa vezovima i preno}istem u Titelu, Babatovu i Novom Be~eju), odakle je Regata plovila kanalom DTD – Be~ej-Bogojevo (sa vezovima i preno}i{tem u Turiji i Lali}u kod Ruskog Krstura) da bi ponovo iza{la na Dunav kod Bogojeva; preno}ila na adi Goli}, posle ~ega je iza{la iz Srbije i uploviv{i u reku Dravu u{la u Hrvatsku – pa zatim rekom Dravom do krajweg odredi{ta,

Dragan Milivojevi} Pale (RK Beograd ^ukarica), Zoran Kuzmanovi} (RK Smederevo), Milorad Mili} (RK Beograd Dunav) i Nenad Mila{inovi} (RK Sremska Mitrovica), a od nerotarijanaca: Slavi{a \uri}, Du{an Momi}, Predrag Gli{i} i Zoran Mici} (svi iz marine „Vidra”) kao i Mladen Komadini} (iz marine „Kolorit”). Svih {est Rotarijanaca i Slavi{a \uri} (koji je ina~e u~estvovao na svim prethodnim regatama) uplovili su u reku Dravu, dok su ostali plovili samo do Babatova, odnosno Novog Be~eja. Pored toga, jedan ~amac sa Rotarijancima iz Osijeka do~ekao nas je u Ajma{u pred u{}em reke Drave i sa nama plovio do Osijeka. grada Osijeka. U povratku plovilo se samo Dunavom, sa odmorima na adi Goli}, u Ba~koj Palanci, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Starom Slankamenu.

Od 17 dana koliko je Regata trajala plovilo se 14 dana dok je po jedan dan bio bez plovidbe u Novom Be~eju, Osijeku i Novom Sadu.

Ukupna trasa (uzvodno i nizvodno) iznosila je ravno 500 km, za {ta je bilo potrebno 50 sati plovidbe.

Za Regatu se prijavilo trinaest plovila, od ~ega osam Rotarijanaca i ~etvoro wihovih prijateqa. Zbog nepredvi|enih okolnosti isplovilo je samo jedanaest, sa trideset ~lanova posade. d Rotarijanaca u plovidbi su O u~estvovali: Vice Commodore srpske flote Dragan Brajer (RK Beograd), Rear Commodore Zoran Obradovi} (RK Sremska Mitrovica),

Pored Klubova ~iji su ~lanovi u~estvovali u plovidbi, Regatu je u ime RK Stari Be~ej pozdravila i sa wom se u Novom Be~eju dru`ila P.Pr. Sawa Ba{i}, a do~ekali su je i sa regata{ima dru`ili i ~lanovi RK Ruma u Ruskom Krsturu i RK Novi Sad u Novom Sadu - s tim {to treba ista}i dru`ewe sa ~lanovima RC Osijek, gde su uzeli u~e{}a i ~lanovi RK Sombor. sje~ani su nas vrlo srda~no do~ekali i gostili dva dana u wihovom gradu. U trajnom }e nam se}awu ostati dru`eO wa na porodi~nom imawu Rotarijanca Marka Duman`i}a, na

wegovoj planta`i jabuka u debelom hladu velikog vewaka, pored ribwaka uz izvanredno pripremqeni „~obanac”. Zatim bogat ribqi ru~ak u restoranu-hotelu „Piro{ ^izma” uz degustaciju vrhunskih vina u vinskom podrumu u Suzi kod Osijeka, gde nas je ugostio vlasnik, ina~e Predsednik RC Osijek Josip [imi}. Prire|ena je i vo`wa kroz Kopa~ki rit i {etwa Osijekom u pratwi vodi~a gde smo imali prilike mnogo toga da nau~imo i vidimo {to bi nam bez vodi~a sigurno promaklo.

27

Duh Rotarija ose}ao se na svakom koraku, {to nas svakako obavezuje da na{im prijateqima iz Osijeka prvom prilikom uzvratimo gostoprimstvo u Srbiji.

Interesantno je ista}i da su na{u Regatu podr`ali i dr`avni organi Srbije i Hrvatske omogu}iv{i prelaz me|udr`avne granice van redovnih re~nih grani~nih prelaza na reci Dunav i reci Dravi. Kapetanija, policija i carina Republike Srbije iza{li su kod Bogojeva, a Republike Hrvatske na desetom kilometru reke Drave i izvr{ili reviziju na{ih plovila i posada na improvizovanim pristanima. Na tome smo zahvalni svim u~esnicima, a naro~ito sa srpske strane pomo}niku Ministra saobra}aja i infrastrukture Srbije Veqku Kova~evi}u; a sa hrvatske Rotarijancu Ivici Milkovi}u i Juraju Aramba{icu i hrvatskim zvani~nicima koji su wihovim zahtevima iza{li u susret. je bilo izuzetno lepo i Vreme prijatno za plovidbu, bez ve-

likih vru}ina i komaraca – uglavnom mirno i bez vetra. Isina, bilo je i nekoliko pquskova, ali samo tokom no}i, kada su sva plovila bila dobro vezana, a regata{i u restoranima na ve~eri.

Kao i svih prethodnih godina raspolo`ewe je bilo na visini, a ko ne veruje neka nam se pridru`i slede}e godine na devetoj, tako|e Me|unarodnoj Regati, kada }emo ploviti Tisom do Segedina, (a mo`da ~ak i do ^ongrada) u Ma|arskoj í Dragan I. Brajer Rotari klub Beograd International Ùachting FelloÞship of Rotarians The Serbian Fleet – Vice Commodore River cruising Committe Chair 2018-19 District 2483 Montenegro & Serbia Past District Governor 2009-10 District 2481 Northern Greece, Kosovo, Macedonia, Montenegro & Serbia

28

29

AKTIVNOSTI

NI[

subota 27. jul 2019. godine LETWA [EMA NA JASTREPCU ^lanovi Rotari kluba Ni{ sa porodicama, priredili su jedan sjajan izlet i jo{ sjajniji i bogatiji ru~ak i dru`ewe u hladovini „Zelenog raja” na planini Jastrebac. Prisutan je bio i eh Guverner Branislav Bane Ran|elovi} sa suprugom í

30

AKTIVNOSTI

KOTOR, CRNA GORA

„BOKA CRUISE” DRUGI PUT U petak 2. avgusta 2019. godine Rotari klub Kotor je organizovao drugo po redu humanitarno krstarewe Bokokotorskim zalivom „Boka Cruise 2” koje }e se narednih godina odr`avati tradicionalno.

Na ovogodi{wem krstarewu je sakupqeno 4585 evra za nabavku psa vodi~a za slabovide osobe, namewenom ~lanu Udru`ewa mladih sa hendikepom Crne Gore.

Ovu humanu akciju ~lanova Rotari kluba Kotor koji je odmah namenio 500 evra, podr`ali su RK Bar, RK Budva, RK Ulciw, RK Pqevqa, Rotarakt klub Budva, Rotarakt klub Podgorica kao i hemijska ~istionica „Limili”, frizerski salon „Miro” iz Tivta, frizerski salon „Helena” iz Kotora, pla`ni bar „Bajova kula”, frizerski salon „[ik friz” iz Kotora, cve}ara „Flora art” iz Tivta i „[koqke Boke” uz poseban prilog Psihijatrijske bolnice iz Kotora.

Humanitarnom doga|aju i lepoj atmosferi posebno su doprineli muzi~ari koji su se odazvali pozivu: muzi~ki sastav Rilli, Grande Strings Ûuartet, grupa NeÞ Entertainment i Havana Ladies.

Predstavnik UMHCG, Kotoranin Andrija Samarxi} u ime Udru`ewa zahvalio je Rotari klubu Kotor na organizaciji i svima koji su se odazvali ovoj akciji odr`anoj, kako je naglasio, u prelepoj atmosferi. „Zahvaqujem ne samo {to ste pokazali da je ovo dru{tvo humano, ve} i da raste svijest o potrebi za prihvatawem pasa vodi~a koji sa nama dijele prostor”, istakao je Samarxi}.

Na brodu „Katica” u prelepoj atmosferi, u`ivalo je u krstarewu 150 osoba í

Snimio Aleksandar Kalu|erovi} – Salkal fotos

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

31

MESECOSLOV

AVGUST 2019.

AVGUST je mesec ~lanstva i {irewa Rotarija, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za rastom, nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih Rotari klubova.

1

4 8

1192.

Ri~ard Lavqe Srce sti`e u Jafu i nanosi poraz Saladinovoj vojsci.

1693.

Benediktinac Dom Pjer Periwon iz [ampawe izumeo je penu{avo vino.

1539.

Turcu su preoteli od [panaca Herceg Novi.

11 20 23

1926.

U Temi{varu, Rumunija, otvorena je prva srpska kwi`ara.

25

79.

Prilikom erupcije Vezuva stradao je Plinije Stariji, pisac prve enciklopedije.

1884.

Otvorena je zgrada beogradske `elezni~ke stanice.

30

1942.

Usta{e su u [idu streqale velikog srpskog slikara Savu [umanovi}a.

1888. „Internacionala” je u originalu prvi put izvedena u Lionu.

31

1354.

Du{anov zakonik prihvatio je Srpski dr`avni sabor u Serezu.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ JEDAN

1

Ovo je neparan broj.

Po~ev od broja jedan, kombinovawem prostih brojeva, mogu}e je napraviti sve ostale brojeve.

Euklid, starogr~ki matemati~ar koji je `iveo na prelazu iz ~etvrtog u tre}i vek pre na{e ere, dokazao je da postoji beskona~an broj prostih brojeva i da je svaki broj ve}i od jedan ili prost broj, ili rezultat jedinstvene kombinacije mno`ewa prostih brojeva.

S obzirom da imaju ulogu „gradivnih elemenata” svih brojeva, oni su oduvek privla~ili pa`wu matemati~ara.

Po~etak, su{tina, Gospod, mu{ko, jang, ozna~ava samo}u, usamqenost, liderstvo, originalnost, samopouzdawe, ego.

Klasi~na gr~ka filozofija monadu, odnosno broj jedan predstavqa vi{e kao princip nego broj (princip analogije)!

Ji – \ing smatra ga centrom kruga, jer kao aktivan mu{ki princip postavqa oko sebe neparne brojeve 3, 5, 7, 9...

Pquva~ka se sastoji od 1 odsto fermenta koji se zove ptialin. Ostalih 99 odsto je voda.

Broj jedan nosi Bo`je obele`je (simbolizuje jedinog Boga prema velikim monoteisti~kim religijama), simbol je kosmosa, ro|enima s ovim numerolo{kim zbirom daje hrabrost i vatrenost.

Samo jedna osoba od dve milijarde qudi na svetu do`ive}e starost od sto {esnaest i vi{e godina.

Ovo je broj koji doprinosi popularnosti i ugledu.

Prose~na ki{a pada brzinom od 1,2 kilometra na sat.

Biti broj jedan zna~i biti prvi, pobednik, najboqi.

Qudi ro|eni prvoga u mesecu su kao {e}er i so.

Izgaraju u qubavi i nikada se ne povla~e u ti{ini.

Broj jedan karakteri{e nepresu{nu snagu intelekta i kreativnog potencijala, pa se ovde mogu na}i li~nosti iz najrazli~itijih oblasti.

Mnogi qudi ovaj broj smatraju sre}nim.

32

U telu novoro|en~eta ima tek jedna {oqica krvi.

Zlatno`uta i sve boje sunca odgovaraju ovom broju.

Prvo pozori{te u Srbiji „Kwa`evsko-srpski teatar” osnovano je u Kragujevcu 1835. godine.

AKTIVNOSTI

BUDVA, CRNA GORA

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 8. avgust 2019. godine B. B. (^ITAJ: BIQANA U BUDVI)

33

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 15. avgust 2019. godine „SVETI NIKOLA” NA NOVOM BEOGRADU (OPET) U LETWOJ [EMI Iako je restoran „Sveti Nikola” na Novom Beogradu, u bloku 45, bio ~esto mesto na{eg okupqawa tokom letwe {eme rada Kluba u posledwe vreme nismo dolazili.

S obzirom da su odmori u punom jeku i da je mnogo ~lanova van Beograda, na{ v. d. Predsednik Trivko Ti}a Savi} je predlo`io da se sastanak Kluba u ~etvrtak 15. avgusta ipak tu odr`i. Odziv nije bio veliki ali u prelepoj ba{ti restorana i uz laganu ve~eru su u`ivali i dru`ili se: Ti}a, Haxi Du{an, ^eda sa Draganom, Du{an Joksimovi} i Nikola. Bilo je zadovoqstvo videti se posle du`eg odsustva sa ^edom i Draganom a ni Du{an nije dugo dolazio. Po{to su imenovani qubiteqi ^e{ke i Praga, nezaobilazna tema je bilo ~e{ko pivo. ^eda nam je sve potanko objasnio na ovu temu tako da od sada samo pijemo plzensko pivo – i to to~eno!

Pri~a i {ala nikad dosta me|u prijateqima, brzo je pro{lo vreme i rastali smo se uz – do vi|ewa na novoj adresi dru`ewa tokom ovog sparnog avgusta í Nikola Mandi}, ADG, PPr Rotari klub Beograd

34

AKTIVNOSTI

BUDVA, CRNA GORA

ROTARI DAN CRNE GORE

U subotu 17. avgusta 2019. godine je odr`an tradicionalni summer partĂš Rotari kluba Budva. Obele`en je Rotari dan Crne Gore.

Prisustvovalo je 200 gostiju iz ~etiri Distrikta, predsednici 30 Rotari klubova i Rotarakt klubova.

Prikupqeno je preko 5000 evra.

Na sve~anosti Rotari klub Budva se pobratimio sa Rotari klubom Beograd Skadarlija.

Svi prisutni su poneli lepe uspomene sa doga|aja Ă­ Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

35

36

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 22. avgust 2019. godine SPLAV „[KORPION” NA OBALI SAVE (OPET) U LETWOJ [EMI Svi prisutni na splavu „[korpion” su bili saglasni da je ovo bio jedan od najlep{ih i najprijatnijih sastanaka tokom letwe {eme rada na{eg Kluba.

Dragan i Vesna Brajer su nam doveli goste iz Berna, Danijelu i Veselina ^esarov. Danijela je Rotarijanka a Veselin po~asni ~lan Rotari kluba Bern Christoffel, a oboje su ~lanovi ICC Nema~ka-[vajcarska-Srbija, {to je bio razlog da i Vlada Mati} PDG prisustvuje ovom sjajnom dru`ewu.

Uz odli~nu ribqu ~orbu, ribu i dobro vino brzo se napravila atmosfera a vrhunac dru`ewa je bio muzi~ki nastup i program Danijele i Veselina. Uz gitaru i kastawete, poznate arije i muzi~ki kviz koji je usledio prikupqena su nov~ana sredstva koja }e biti iskori{}ena za neku akciju Kluba. Svi ~lanovi Kluba su se istakli poznavawem pop muzike i nov~anim donacijama tako da je Danijela kao blagajnica sa velikim zadovoqstvom predala sredstva Ti}i koji se obradovao neo~ekivanoj donaciji Klubu a mi smo ovog 22. avgusta imali sjajno ve~e na „[korpionu” Nikola Mandi}, ADG, PPr Rotari klub Beograd

37

AKTIVNOSTI

SREMSKA MITROVICA

subota 31. avgust 2019. godine AVE SIRMIUM! ROTARIANS TE SALUTANT! Sa pozivom „Ave Sirmium! Rotarians te salutant!” u subotu, 31. avgusta ove godine je Rotari klub Sremska Mitrovica organizovao posetu i upoznavawe sa jednom od prestonica velike Rimske imperije – gradom Sirmiumom, dana{wom Sremskom Mitrovicom. @equ da upoznaju ovaj carski grad i u wemu borave i budu ugo{}eni kao carski gosti, ostvarili su Klubovi: RC Beograd, RC Vaqevo, RC Beograd – Sava, RC Vrawe, RC Stara Pazova, RC Loznica, RC Pan~evo – Mihajlo Pupin, RC [abac, RC Beograd Skadarlija, RC Beograd – Dunav, RC Novi Sad – Dunav i RC Bjeqina í Biqana @ivkovi} Rotari klub Beograd

SIRMIUM

Dana{wa Sremska Mitrovica ispod svojih ulica i ku}a krije tragove nekada rasko{nog i mo}nog rimskog grada Sirmijuma. Wegova istorija se mo`e pratiti od vremena Augustovog pohoda na Ilirik (35-33 p. n. e.), pa sve do 582. godine kada grad pada pod avarsku vlast. Rimqani su verovatno zauzeli Sirmijum u vreme Tiberijevih ratova u Panoniji (13-9 p. n. e.), a za vreme flavijevske dinastije Sirmijum je dobio status kolonije (Colonia Flavia). Veoma ~esto je kori{}en kao vojna baza za pohode protiv varvara koji su neumorno ugro`avali granicu ovog dela Carstva.

Prilikom arheolo{kih istra`ivawa Sirmijuma pored Carske palate sa rimskim cirkusom, otkrivene su i druge monumentalne javne gradjevine kao {to su tzv. „Licinijeve terme”, `itnica (horreum), trgova~ke i zanatske ~etvrti.

Prona|ene su luksuzne gradske vile, ali i vi{espratne stambene zgrade, zvane insulae, u kojima je `ivelo siroma{nije stanovni{tvo. Grad je bio za{ti}en mo}nim bedemima, a snabdevao se vodom preko akvadukta sa izvora fru{kogorskog potoka Vrawa{a. Ulice su imale portike, kanalizaciju i bile su poplo~ane kamenom. U gradu je radila kovnica novca, radionice za izradu raznih predmeta od plemenitih metala, stakla, keramike, a proizvodile su se i opeke.

Poznati rimski pisac iz IV veka Amijan Marcelin naziva ga slavna i mnogoqudna majka gradova.

38

Snimili: Trivko Ti}a Savi} i Milan Glu{ac

39

ME\UNARODNI ODBOR DIREKTORA ROTARIJA ZA 2019 – 2020.

GODINU

42

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

DRVE]U JE STRA[NO U BEOGRADU

jednoj dediwskoj ba{ti raste silan orah, zasa|en U davno, pre svake pomisli o Velikom ratu, kupqen u rasadniku u podno`ju Brda. Pod wegovom kro{wom, {a-

reni prizor zapo~etih pa ostavqenih mu{kih poslova – delovi rastavqenog motora osloweni o stablo, ne{to daqe, razbokorena bo`urova leja negovana `enskom rukom i ogra|ena ukoso polo`enom ciglom. Od ~esme, uzdu` zemqane staze, vijuga crevo, po potrebi {mrk, fontana ili tu{.

Uz zid ku}e pewe se raspomamqeni br{qen, suvereni ~uvar no}ne sve`ine, s ogromnim telom koje bi i van ba{te, da zastre ulicu i uspne se uz tu|e ku}e. Ba{tenski presto je hrastov astal, ve} klimavih nogu, sabirni kutak za hladan sok od vi{we, porodi~na i svetska pitawa, neumivena i rajska sredi{wica doma bez pompe i la`nog sjaja?

Na istoj zemqi, a na drugoj parceli, iza visokog belog propileja i be{umne senzorske kapije, blistav i odudaran, poodraslom kupqenom travom zastrt `ardin, obasjan svetlom tu|eg sveta i iluzijom sre}e koja prodaje ~asopise za unutra{wu dekoraciju i ure|ewe tamo{wih vrtova. Iza tvr|avske horizontale ograde, proplanak golem kao dva {esnaesterca iz kojeg su zauvek proterani detelina, masla~ak i drvo. Na betoniranoj {irokoj stazi op{ivenoj neonom – grdno i prete}e vozilo, pedaq vi{e od vlasnika. Posred ba{te, utan~an, plavetni bazen i zidana fontana ispred kockasto {i{anog bosketa. Prostor u ramu dru{tvene mo}i i snala`qivosti, lepota shva}ena kao posedovawe predmeta lepote, ro|ena u unutra{wem pretincu sujete. Neskromna, vidna i pokaziva~ka – lepota menica i kovanica, lepota vlasni~kih

papira. Sve nasuprot gotovo nevidqivoj lepoti naspramne ba{te u kojoj se kroz tri pokolewa u`ivalo, bez svrha i naro~itog interesa imawa.

Zaboravqena paulovnija U ne tako davnoj pro{losti beogradska ba{ta je bila povrtwak i vo}wak, u tursko doba, spoj lepog i korisnog – vrt sa kiparisima, obdelana oku}nica s vo}kama, cve}em i vinovom lozom. ^uvene ba{te starog Beograda bile su vo}waci i vinogradi uz kafane, kao Nedeqkova, Manojlova ili Germanova, nazivane imenima vlasnika. U tokovima prerastawa varo{i u grad, beogradska ba{ta je sve vi{e sagledavana kao suvi{nost, kao nepotrebni atavizam i sramotna nemodernost.

Umesto cvetnih gradina, nova pokolewa Beogra|ana su dobijala neosun~ana i prqava dvori{ta, a ona su se, onako poplo~ana, ve} lako do`ivqavala kao rentijerska prilika da ih obzidaju i zasvedu, pretvore u kvartir i stan za izdavawe. U utopisti~kom trenutku kosmopolitske Moderne, ba{ti je na|eno mesto na ravnim krovovima stambenih vi{espratnica, ali samo u crte`ima i napisima, nikad zaista pod nebom. U celini, ovda{wa ba{ta je retko gde zali~ila na francuski vrt nalik onima u [embrunu, Kazerti ili ^estvortu. ^ak je i dvorska ba{ta oko prvobitne ku}e Stojana Simi}a, jednom pore|ena sa vrtom u Hempton Kortu, posle rata predata gra|anstvu kao javno dobro, ali izmewena, sa parkingom na mestu muzi~kog paviqona, bez fontane, zidanih i kovanih ograda – kao Pionirski park. Na najve}u ba{tu starog Beograda – vrt i arboretum kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, podse}a tek jedna zaboravqena i ~udom opstala paulovnija u dvori{tu ku}e bra}e Spasi}a i Ra{i}a u Knez Mihailovoj 45.

Ba{tica i drvo Beogradska ba{ta je danas tek retkost i minijatura. U te{koj neprilici {ta sa ovom dragom re~i, kad ve} nestaje wenog nominatuma, pristajemo na varku i deminutiv: „ba{tama” nazivamo gvozdene ispade kafi}a na trotoare, a „ba{ticom” ~ak i asfaltirane staze oko tramvajskih {ina poput onih koje su sada posred Bulevara kraqa Aleksandra.

Ista sudbina namerila se i na drvo – davna{weg ba{tenskog stanovnika. U sve sku~enijem prostoru zelenila, drvo i Beograd su, naime, samo odre|eno vreme bili u prijateqstvu, brzo je nastupilo nadmetawe, dijahronija, i pitawe ko }e prevladati. Kako se nije moglo kretati osim rastom svoje kro{we, drvo je iz ba{te izba~eno na ulicu, u park i predgra|e. Iz privatnog preneto je u javni prostor, od privatnog postalo je javno dobro, od vlastitog i samo mog, sva~ije i ni~ije.

U prostoru nemarewa, uz sijaset drugih, uvek va`nijih poslova po dr`avu i narod, brigu o drvetu preuzeli su oni koji ga ne vide – sve dok se wegovo tiho prisustvo, wegov koren i kro{we, ne ukrste sa uskipelom bukom „razvojnih projekata grada”. Tada drve}u postaje stra{no u Beogradu, verovatno onoliko koliko je Beogra|anima danas stra{no bez drve}a. Kada se protiv wega povede i kampawa, kada se drvo proglasi za pretwu, a kada se razvoj grada razume iskqu~ivo preko naloga profita u podsticanom perpetuumu gradwe i novog naseqavawa, tada mo`e postati mogu}e da se zbog „ba{tice” pose~e bezmalo stoletni drvored; da se jedna {uma prepusti divqim novograditeqima, jedna ada pretvori u deponiju, a {etali{ta U{}a zamisle kao golet i staze Formule 2.

Di`e se senzorska kapija.

Vlasnik „^irokija” klizi na posao í Slobodan – Gi{a Bogunovi}

43

CRNI POVERENIK BELIH

AFRI^KI \ETI]I Da li ste znali da je u Ulciwu, Crna Gora, `ivelo stotine crnaca, jedan je ~ak oti{ao u partizane a kako je reagovala Jovanka Broz kad ga je videla...

rnogorci, a crnci? Mnogi C bi rekli nemogu}e, ali kada se pogleda bogata istorija grada

44

Ulciwa, pri~a o afri~kim robovima je nezaobilazna. Potomci robova i danas se mogu sresti u najju`nijem crnogorskom gradu, iako ih je ostalo veoma malo usled protoka vremena.

Kada je Berlinskim kongresom 1878. godine Crna Gora priznata kao dvadeset i sedma evropska dr`ava, u Ulciwu je, ka`u, postojalo stotinu crna~kih ku}a. Ve} 1928. godine bilo ih je samo pet. Danas se crnci te{ko mogu sresti na gradskim ulicama. Posledwi pravi crnac, legendarni Rizo [urla, umro je.

Crna~ko stanovni{tvo u Ulciw je u {esnaestom veku donela nesre}a, kada su ih gusari doveli kao robove na svojim brodovima. Ulciwski gusari imali su tesne veze sa gusarima iz Al`ira, Malte i Tunisa, a u 17. i 18. veku bili su strah i trepet Mediterana.

U ulciwskoj istoriji stoji zapisano da se 1571. godine, nakon {to su Turci zagospodarili ovim gradi}em nedaleko od u{}a Bojane, tu naselilo 400 berberskih porodica sa severa Afrike. Odlazili su ~esto do Sudana i Konga, i odatle silom dovla~ili mu{karce i `ene, pa ih prodavali na Trgu robova u Ulciwu, koji je bio naj~uveniji na Jadranu. Tu su dovodili robove za prodaju sa svih strana, pogotovo iz mnogih primorskih gradova. Ka`u da su tu prodali i pisca Servantesa i wegovog brata Rodriga. Robovi su bili prisiqeni da slu`e po bogatim ku}ama, ali su vremenom dobijali slobodu, uzimali crnogorska imena i prezimena, narodnost, ali ostajali verni islamu.

U kwizi ,,Ulciw u Osmanskoj imperiji”, publicista Mustafa Canka pi{e da su se neki jednostavno prezivali Arap (crnac) ili su preuzimali prezimena brodovlasnika i kapetana koji su ih doveli iz Afrike u Evropu. Odevawem se nisu razlikovali od ostalih, obla~e}i se

,,po turskom” kako je bilo uobi~ajeno u ta doba.Prof. dr \ur|ica Petrovi}, jedan od najzna~ajnijih etnologa druge polovine 20. veka, u svom rukopisu pi{e da je u Ulciwu 1878. godine bilo oko 100 ku}a crnaca. Toliki broj Afrikanaca, prema wenim navodima, bio je rezultat presti`a ulciwskih velika{a jer je ve}i broj posluge zna~io i ve}u reputaciju familije.

U svom radu, Petrovi} podse}a da su ulciwski pomorci i posle 1878. godine nastavili trgovinu robqem sve do balkanskih ratova i da su poznata imena petoro trgovaca iz tog perioda. U nekim istorijskim aktima pomiwe se i dobrovoqni dolazak crnaca, poput poznate crnkiwe Zahre iz Sudana koja se udala za Ulciwanina Haxi Halil Ficija, koji je tada bio major u turskoj vojsci, pi{u podgori~ke „Vijesti”.

NAJPOZNATIJI TAMNOPUTI CRNOGORAC U toku Drugog svetskog rata me|u velikim brojem partizanskih boraca iz svih krajeva onda{we Jugoslavije na{ao se i crnac Rizo [urla, iz Ulciwa. U jednoj od borbi bio je rawen, pa ga drugovi odvedo{e u partizansku bolnicu i dado{e mu prvu pomo}. Jovanka Budisavqevi}, kasnije supruga Josipa Broza Tita, zadesi se u bolnici i tokom obilaska rawenika ugleda Riza, pa se prili~no iznenadi.

– Odakle ste vi, dru`e – upita ga ona.

– Iz Ulciwa – odgovori Rizo.

– Gde je taj Ulciw, u kojoj dr`avi Afrike – upita opet Jovanka.

– Nije u Africi, drugarice Jovanka – re~e joj Rizo.

Jovanka se za ~as zamisli, pa opet upita: „A {to ste vi po nacionalnosti?”

– Crnogorac! – re~e joj Rizo ponosno.

– Hm! – opet se zamisli Jovanka, pa nastavi:

– Nisam znala da su Crnogorci crnci! Mislila sam da su belci, ovako, kao mi!

Rizovi potomci i danas su u Ulciwu. Mario [urla (51), Rizov sin, ima kratku, kovrxavu kosu i visok je skoro dva metra. On i wegov sin Rizo pripadaju ~istokrvnoj lozi afri~kih crnaca.

– Riza su sa {est godina poveli u Dubrovnik, kod bogatog trgovca \uste Te`aka, ali ne da bi radio ve} zbog atrakcije. On ga je ~uvao, hranio i {kolovao. Kasnije je Tokom osam decenija svog bogatog `ivota bio je u Ulciwu fotograf, ribar i boem, u Zagrebu bokser i konobar, borac na Sremskom frontu.

Bio je markantan, neobi~no lep, nalik na ~uvenog Muhameda Alija, plenio je {armom i pozitivnom energijom”, ka`e hroni~ar Ismet Karamanaga, dok Xaudet-Xo Abazovi} dodaje: „Rizo je zaista bio simbol Ulciwa i ulciwskih Crnaca. A oni su bili vedri, dru`equbivi, solidarni. Imali su sasvim druga~ije shvatawe zajednice i dru{tva nego {to je to danas postalo pravilo: usko, sebi~no, jadno. To se najboqe videli u ribolovu na Bojani, gde ste Riza mogli uvek da sretnete, ako nije bio u svojoj fotografskoj radwi na Pristanu”.

Uspomena na wega ~uva se i u splitskom „Hajduku”, ~iji je bio poverenik za Ulciw. Treba li kazati da je upravo zaslugom i ugledom „crnog poverenika bilih” taj fudbalski klub imao vi{e ~lanova i simpatizera u Ulciwu od veoma popularnih beogradskih timova, „Crvene zvezde” i „Partizana”.

Wihova deca ve} su me{anci, i uglavnom ne `ive u Ulciwu, a gradu }e uskoro preostati samo istorija i se}awe da su ga ti divni qudi posledwih vekova ~inili jednim od najinteresantnijih gradova na Jadranu. Sa Rizovom smr}u, nestaju pravi ulciwski Crnci ili Arapi. Sada je samo jedna osoba, Rizova sestra, ostala wihov direktni potomak, po obe linije í

gde je i bio rawen. Posle rata, Rizo se vratio u Ulciw. Radio je kao konobar u „Jadranu” a 1952. godine otvorio je fotografsku radwu kao porodi~ni biznis.

O`enio se i Ulciwkom Nadom i tako prekinuo obi~aj da se crnci `ene iskqu~ivo crnkiwama koje su isto kao on stizali u Ulciw. Za dvadeset godina nikla je radwa na Pristanu, ispod prvih zidina Starog grada.

Tu je Rizo svakog dana uzimao svoj fotoaparat i odlazio na posao. Me{tani pri~aju da su sa Rizom svi hteli da se slikaju.

Svi crnci koji danas `ive u Ulciwu, kako ka`e Mario, direktni su potomci wegovog dede, ali su on, wegov sin Stefan i bratani} Renato, jedini potomci sa mu{ke strane.

Ulciwski crnci prezimena su uglavnom dobijali po porodicama u kojima su slu`ili i `iveli. Tako je bilo i sa Marijevom familijom.

– Rizo mi je govorio da su na{i preci slu`ili kod ulciwske familije [urla. Otuda nam i prezime. Rizo je kasnije uz [urla dodao i Arap kao drugo prezime.

Wegov brat Xeqo i bratani} Xani prezime [urla, zamenili su prezimenom Arap. Ja sam zadr`ao samo [urla kao uspomenu na na{u pro{lost pri~a Mario. Rizo [urla umro je 2002. godine, i uprkos tome {to pravih tamnoputih potomaka afri~kih robova skoro da vi{e nema u Ulciwu, ostali su fakti koji }e jo{ dugo podse}ati da je na ovda{wem prostoru nekada `ivela crna populacija í Izvor: BLIC

kod Te`aka radio u tamo{woj kafani „Dubrovnik” kao pomo}ni radnik. @ivot ga je potom odveo prvo u Zagreb, gde je radio kao konobar u hotelu „Esplanada”, a potom i u beogradskom „Ma`estiku”, gde je bio liftboj i velika atrakcija – pri~a Mario o~ev `ivotni put.

Za vreme rata, Rizo je u Beogradu radio kao fotograf da bi se 1944. godine prijavio za Sremski front,

Rizo [urla sa sestrama

45

[ETA(J)MO SRBIJOM! SELO NEMENIKU]E

CRKVA SVETIH PETRA I PAVLA vo selo pod Kosmajem malo je po O brojnosti, ali su se u wemu de{avali veliki doga|aji. Ovde je 1780. go-

dine ro|en Milovan Vidakovi}, prvi srpski romanopisac. Najstarija porodica u selu su Vidakovi}i, kojoj je pripadao i Milovan Vidakovi}, u ~iju ~ast se svake godine organizuju „Dani Milovana Vidakovi}a” u Nemeniku}ama, odnosno Nemeniku}u.

Gramati~ka dilema nije slu~ajna.

Ne samo da `iteqi koriste i jedninu i mno`inu, ve} ni upotreba prideva nije ra{~ivijana. Tako neki ka`u „nemeniku}ki”, a drugi – „nemeniku}ski”.

Tu je i Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, podignuta na temeqima drevne bogomoqe, zadu`bine despota Stefana.

Gra|ena je od 1864. do 1868. godine pod nadzorom Nastasa Naumovi}a. Nalazi se na mestu starog hrama Vavedewa Presvete Bogorodice, nekoliko puta ru{enog i podizanog, u kojem su bili i Arsenije ^arnojevi} i Kara|or|e.

U dana{woj crkvenoj porti u jesen 1690. godine sa zbegom je preno}io i odr`ao posledwu liturgiju u Srbiji patrijarh Arsenije Tre}i ^arnojevi}. U ovom hramu se Kara|or|e sa ustanicima pri~estio 1806. godine pred bitku za oslobo|ewe Beograda í

Na wenom podu su dve nadgrobne plo~e, sa zapisima i mrtva~kim glavama s prekr{tenim kostima.

Ovde je grobno mesto Jovana Vi}entijevi}a, kosmajskog kapetana. Pored je plo~a posve}ena wegovom ocu Vi}entiju Petrovi}u, gro~anskom knezu i jednom od vo|a Prvog srpskog ustanka, koji je ~esto dolazio u staru crkvu.

Ove plo~e bile su ispred prethodne bogomoqe, pa je 1864. godine odlu~eno da budu „obuhva}ene” novim hramom.

U porti crkve je Kleopatrina ~esma, nazvana po }erki kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i knegiwe Perside, koja je veoma mlada umrla 1855. godine. Weno telo je na putu iz Beograda za Topolu ostavqeno preko no}i u staroj nemeniku}(s)koj crkvi. Devojke su za Kleopatru izatkale pokrov, {to je toliko dirnulo kneza i knegiwu, da su odlu~ili da kod hrama podignu „najlep{u ~esmu u okolini”.

Iz Kleopatrine ~esme danas te~e voda za koju ka`u da poma`e izbacivawu peska i kamena iz bubrega.

46

Za vas {etali Trivko Ti}a Savi}, Milan i Hayi Du{an Glu{ac

U POMORAVQU OTKRIVENO DRVO SA NAJDEBQIM STABLOM U SRBIJI

avod za za{titu prirode Srbije saop{tio je da je 8. februara Z 2012. godine u Pomoravqu otkrive-

no drvo bele topole (Populus alba) za koje stru~waci smatraju da ima najve}i pre~nik stabla registrovan u Srbiji 3,28 metara.

Proceweno je da je stablo staro izme|u 180 i 200 godina, i istaknuto da uprkos izvesnim o{te}ewima koja su uo~ena, topola nije izgubila vitalnost, ali ni stati~ku stabilnost.

U saop{tewu se isti~e da je stablo bele topole, koje je otkriveno na granici teritorija Jagodine i Bato~ine, po svim merilima iznad proseka svoje vrste, jer dosti`e visinu od 36,3 metara i {irinu kro{we od oko 32 metra. Obim stabla je 10,3 metra, dok povr{ina pod kro{wom iznosi 816,45 metara kvadratnih.

Bela topola je biqka koja brzo raste i dosti`e visinu od 18 do 30

metara i {irinu od 12 do 15 metara.

Kratkog je `ivotnog veka, a naseqava stani{te bogato vlagom i svetlo{}u.

Drvo je otkriveno prilikom istra`ivawa koje je imalo za ciq stavqawe pod za{titu budu}eg specijalnog rezervata prirode „Brzansko moravi{te” koji se prostire granicom op{tina Jagodina i Bato~ina.

U Zavodu za za{titu prirode naveli su da je u ovom delu Pomoravqa nekada bilo razvijene vrbove i topolove {ume, dok su dana{wa podru~ja uglavnom pretvorena u poqoprivredno zemqi{te. „Brzansko Moravi{te”, kao prirodna mrtvaja nastala na prostoru starog re~nog meandra, jedno je od posledwih o~uvanih mo~varnih stani{ta u dolini Velike Morave. Zavod za za{titu prirode poziva gra|ane koji znaju za stablo ve}ih dimenzija da podatak jave toj instituciji í

47

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KVARTET NA OSTRVU LEMURA, A LETO TRAJE 1 2 3 4 5

Na kom ostrvu `ive lemuri?

A) Javi B) Korzici V) Madagaskaru Toplo je, pa... najva`niji sastojak sladoleda je?

A) voda B) vazduh V) {e}er Kog junaka je li~no nacrtao Volt Dizni i poslao sa posvetom beogradskom listu „Politika” 1939. godine?

A) Paju Patka B) Miki Mausa B) [iqu Ko{tana sr` proizvodi: A) hormone B) vitamine V) krvna zrnca Guda~ki kvartet ~ine: A) ~etiri violine B) dve violine, viola i violon~elo V) dva violon~ela i dve violine

RE[EWA KVIZA NA STRANI 51 Hayi Du{an Glu{ac

48

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

DOPIS ^ASOPISU KOJI OBJAVQUJE SNOVE Uva`ajemom gospodinu Zahariji Orfelinu. V tipografiji Slaveno – Gre~eskoj blago~estivoj Dimitrija TeoMILORAD PAVI] dosija. Venecija (1929+2009) Ceweni gospodine, va{ ~asopis Srpski prozni pisac, Magazin u br. 1. za godinu 1768. doistori~ar srpske neo je pored ostaloga poziv ~itaokwi`evnosti cima i dopisnicima da mu {aqu 17-19. veka, stru~wak za barok i simbolizam, na gorwu adresu u Veneciju zabeprevodilac, profesor le`ene snove, koje ste Vi, kao univerziteta. urednik, `eleli da objavqujete u Bio je ~lan Srpske posebnoj rubrici. Kako se ~asoakademije nauka pis brzo ugasio, ta rubrika nije i umetnosti nikada prenela nijedan zabeleod 1991. godine `en san. Mo`da i zato, {to Vam do smrti. niko nije poslao takav rukopis.

Misle}i na to i `ale}i {to va{a `eqa nije ostvarena, sa zaka{wewem se odazivam molbi i {aqem Vam jednu svoju bele{ku te vrste. Ona glasi: U mom snu te no}i bio je dan i bilo je vedro vreme. Na obali reke koja je tekla kroz taj dan bilo je mnogo jedrilica i radoznalaca. Oni su upravo posmatrali jedan ~amac koji je brzim zaveslajima ulazio u luku. Jedna gluva ptica je pevala. Ja nisam bio me|u gledaocima – se}am se po tome, {to sam seo tek naknadno, kada je sve ve} bilo gotovo. Me|utim, u trenutku kada sam se pridru`io posmatra~ima, ja sam ve} znao da u ~amcu koji je bio predmet pa`we, sede Jelena, wena mati i otac – on sasvim napred. ^amac je iz nerazja{wenih razloga udario svom `estinom u jedan brod koji je upravo pristajao. Do{lo je do lomqave i ceo predwi deo ~amca je uni{ten zajedno sa mestom voza~a, koji je smrvqen. Ostaje samo wegova desna ruka jo{ uvek stegnuta oko vesla. Ja sti`em na obalu taman na vreme da spazim kako ta ruka jo{ radi veslom, kao da pi{e po vodi, mada je vesla~ usmr}en. Zajedno sa ostatkom ~amca, u zelenu vodu tonu Jelena i wena mati, i ja vidim kako im kose, natopqene rekom, mewaju boju. U`asnut, ho}u da im pomognem, pru`aju}i ruku da se uhvate, ali tada shvatam da na meni nema desne {ake. U stvari, nedostaje mi ta~no ono, {to je tamo, s druge strane vode jo{ uvek neuni{teno – ruka vesla~a stegnuta oko vesla. Tamo mi dolazi do svesti da sam na mestu vesla~a u ~amcu sedeo, naravno ja, pre no {to sam se, u trenutku sudara, odjednom na{ao na obali s ove strane reke, da posmatram kako }e se stvari daqe doga|ati...

Smrt o~igledno raspola`e u`asnom brzinom kao jednim od svojih osnovnih prerogativa. A mrtvi mogu biti osaka}eni kao i mi, samo {to su wima uskra}eni wihovi jo{ `ivi delovi. U tom slu~aju, Vi se sigurno ose}ate li{eni va{ih najboqih kwiga, jer one ovde jo{ uvek `ive.

S po{tovawem va{ ~italac M. P. (Milorad Pavi} „Srpske pri~e”)

NAJKRA]A KRITIKA JEDNOM AKADEMIKU: „PREDEO SLIKAN ^AJEM” PISAN JE O^AJEM!

49

PRI^A ZA KRAJ LETWE [EME

NIKE odnevno Sunce u tihoj uvali ne P ose}a se ovog prole}a, a ve} nedequ dana boravimo na Samotraki.

Ksiropotamos, malo i tiho mesto, najve}e na ovom malenom ostrvu, nalazi se iza rta, sa leve strane, stvoreno da dolazimo i vra}amo se pe{ice, ali mi plovimo brodi}em ~iji motor bruji toliko da nema nikakve pri~e i svaki od desetak putnika, uglavnom turista koji odlaze do ove male uvale, prepu{ten je svojim mislima i promatrawu. A uvala je taman tolika da sve primi. Odabrali smo wen krajwi deo i sada le`imo na lakim le`aqkama koje nosimo sa sobom – od belog platna i aluminijuma.

Sami. Suncobran nam ne treba, borovi i kiparisi su okolo, a Mese~ev vrh iznad nas i jo{ malo, pa }e biti prijatnije, jer Sunce zalazi iza Fengarija, kako se na gr~kom naziva ova planina, na kojoj je Posejdon ~esto umeo da boravi i posmatra bitku za Troju.

Nismo se kupali. Sun~awe i razgovor su odneli ovaj dan. Samo {um mora i udaqeni glasovi izme|u. Ti{ina koja omogu}ava da razmi{qam. Ona drema. Ili mi se to samo ~ini, jer ne vidim zbog velikih tamnih nao~ara koje nosi.

Nike. Znali smo o woj sve. I{~itali, razgledali. Najuspelija skulptura u vajarstvu. A Atina Partenos? A Adonis? A Baca~ diska? A na{ Hermes?

Ma, ne, Skopas je uneo strast u weno telo. Ili neko od wegovih u~enika?

Pitokrit mo`da? Ona, golema, velika, odavno se smirila, sletela u pariski Luvr koji je sre}an {to je ima. Ovde su je prona{li. Izvu~enu iz mora.

Bogiwu pobede. Izvajana u spomen na veliku pomorsku bitku i pobedu Demetrija Poliorketa nad Ptolomejevom flotom, tri stotine i neke godine.

Ima u toj skulpturi ne{to erotsko `ensko i sna`no mu{ko, ujedno, {to je izdvaja od ostalih. Nigde u skulpturi `ensko telo nije prikazano kao {to je telo ove strasne bogiwe koja stoji na mermernom postoqu u Luvru i na sebi jo{ nosi trag boje. @ivot koji je udahnut u mermer struji kroz ogrta~ posut sitnim borama, na stomaku i butinama, uz mlado telo pripijeni providni hiton*.

Ona nosi ja~inu zapadnog morskog vetra koji elegancijom pobednika se~e svojim krilima, dok pesnik Sili Pridom** peva: ...MAL^ICE OD ONOG VELIKOG ZEFIRA KOJI DU[E KOD SALAMINE... (...UN PEU DU GRAND ZEPHIR ÛUI SOUFFLE A SALAMINE...)

Na pramcu brodi}a, kojim dolazimo svako jutro i vra}amo se u mesto, video sam da stoji Nike.

Bogiwa je upravo sletela na pramac broda; wena ogromna krila su ra{irena i ona jo{ uvek delom lebdi u vazduhu podr`avana sna`nim vetrom s lica, nasuprot kojem se

50

© Rijin S Ýikimedia Commons

kre}e. Ta nevidqiva vazdu{na sila koja nadire postaje opipqiva stvarnost; ona ne samo {to dr`i u ravnote`i pokret figure unapred ve} i uobi~ajava svaki nabor izvanredno `ive draperije.

I, zahvaquju}i tome, ra|a se izme|u statue i prostora koji je obavija jedna aktivna povezanost – u stvari, me|uzavisnost – kakvu dotle nismo videli niti }emo je videti jo{ dugo.

NIKE SA SAMOTRAKE zaslu`uje svoj glas kao najve}e remek-delo helenisti~ke skulpture!*** Bola i gosa skulptura!

O, ova re~enica je spunerizam (bo i gos - go i bos).

Imao sam viziju da sam tu glavu, koje odavno nema, ve} video. Bila je lepa. Neki zaqubqeni veselnik otkinuo ju je da ne bi odletela s ostrva, 200. ili 190. godine pre na{e ere. Koliko je to dana i letovawa? I wenih uzleta i letewa? Koliko snova? Sawawa? To je samo jedan san.

Stalan. Monolog od sna. Sakrio se iza svesti.

A nisam je sawao {to sam hteo. [to sam `eleo. Dugo ve} mi dolazi u san. I ovu zimzelenu {umu, koja je tu odmah iza na{ih le`aqki, ve} sam video u snu. Tamna hro-

moksidna boja. Volim tu boju. Daje mi sigurnost. Boja koja miri{e. Pun mi je san tih toplih boja. Taj san u kojem stanuje Nike ima svoj vlastiti jezik i svoje sopstvene zakone. Da li je to wena glava ili to Nike svoj mermerni lik vra}a na mesto?

Zato smo i ovde. Da se uverimo u mesto nastanka. Da upijemo sve te mirise, da posmatramo to more koje ima najlep{u penu koja dugo jo{ ostaje na obali.

Da li je Venera iz sli~ne izronila?

A ovo je moja Nike. Pobedila. Osvojila me jo{ u dalekoj Manitobi. Razlilo se tada zeleno, volim te zeleno kao da je polarna svetlost si{la s neba u onu sobu na pod i spustila se na du{ek ba~en preko...

Druga~ija od hromoksidne, sve`a, u nijansama koje migoqe, sa malo sun~ano `utog i rumenog, obe}avaju}a... Ne{to pita... Odgovaram...

I… Hipatija!

Otkud ona u ovom snu? Ona je iz Aleksandrije. I `ivela je kasnije. I ona je bila lepa. I imala svoj svet. Matematika i astronomija. I nije htela dodir sa demosom. Mora da je ova lepa `ena nekud ovuda prolazila? Do{la iz onolikog peska u ovu netaknutu prirodu kiparisa i borova. Ili je mo`da do{la sa obala plavog Nila? Bila je kulturni helenist i zato je mo`da u ovom snu. Mnogi su ovde zastali da bi se odmorili i bili s Nikom. Te{ko mo`e da se prepri~a taj san i wen boravak u wemu. Onako mala, sa tr{avom frizurom, superiorna u odnosu na druge, gotovo aristokrata, a, u stvari, skromni filozof {to mi san ~ini jo{ zamr{enijim i gotovo da sawam paralelni san ili mo`da razmi{qam ili… kako joj cepaju togu, guraju je, pada na veliku gomilu polomqene grn~arije, a onda vatra ili ona masa koju ~esto sawam i koja se {iri negde gore. A ova {uma je svud okolo, kao da {titi da se sve to ne raspline. Ne vidim dobro, ne od dima, u gu`vi mi razbili nao~are, ali vidim wega.

Otkud dolazi? Eratosten!

On je iz nekog drugog veka. Isto ogrnut togom. Sav u `utom. I brada mu `uta. Po`eleo sam takvu bradu. Moja je jo{ vrlo kratka. Isto }elav. I bos. I malo poguren. I nosi ogromnu, belu fasciklu. I crta mi Zemqu, tu na obali, na mokrom pesku. I pi{e mi da je ona okrugla. Ne govori. I po~e da mi ra~una koliko stadija ima od Aleksandrije do Samotrake i kad }e Sunce baciti svoju senku i pod kojim uglom. Du`ine PB i OS su paralelne, ugao BPA je jednak uglu AOS i ugao BPA otprilike iznosi 1/50 kruga, ugao AOS je tako|e iznosio 1/50 kruga.

Je li jasno?

I pi{e, ne govori, upisuje: 5000 stadija h 50 = 250 000 stadija. [to li to govori meni koji nikad nisam razumeo matematiku i koji kalkulator nosim u torbi, a tamo negde, iza te hromoksidne {ume, stoji Aristotel i kao smejuqi se.

I pokazuje mi rukama i gestom da je Zemqa okrugla. I ponovo ona masa, kao vulkanska lava, vra}a se odozgo i pobri{e sve te likove i gr~evito se trudim da zadr`im sve te crte`e na pesku, ali… ve} sam bio budan.

Bilo mi je zima. Stresam se. Ona me posmatra. Ka`e mi da sam ne{to govorio i to ju je probudilo. Pokriva me pe{kirom. Ponovo sam zatvorio o~i, ali sve je tako crno, mra~no, sa glasovima koji se ~uju. Java. Opet gledam i osvr}em se.

Ova {uma je, ~ini mi se, jo{ tamnija i nema vi{e one zelene boje zbog koje sam voleo ovo mesto. Sunca odavno nema. Ona me po`uruje da ne zakasnimo na brodi}, ina~e }emo pe{ice kroz uzane staze, a sumrak pada. Da li je sve ovo {to mi se dogodilo ovog kasnog popodneva bilo svesno, ili nesvesno? Ne{to od ovoga ~esto sawam, ali nikad ovako integrisani san nisam sawao. I, da li je to bio san, jer mi se ~ini da sam se budio.

Ona je dremala u brodi}u, ili mi se samo ~inilo. Da li da joj po~nem sa prepri~avawem, za vreme ve~ere, ili po-

sle, dok na terasi budemo sedeli i posmatrali pu~inu i upaqene ferale na ~amcima.

Znamo, sutra }e u mestu biti ribe i oti}i }emo u malenu konobu koju smo jo{ prvog dana primetili. Niske stolice sa naslonom i tri stola sa plavo-belim stolwacima. I gazda koji nas je pozivao da u|emo: ! ! !

Sutra }emo tu ve~erati, dogovorili smo se. I recina u hladnoj bokaleti.

Ustajem i odlazim u sobu. Ukqu~ujem leptop. Ukucavam re~: stadija!

Pametna ma{ina mi otpisuje: stadija je jedinica za du`inu koju su stari Egip}ani koristili za velike udaqenosti!

Ukucao sam: 250 000 stadija. Opet otpisivawe: oko 40.230 km. Be{e to - obim Zemqe! Po`urio sam u krevet. Po`eleo sam jo{ nesvesnog u novom snu.

Taj splet realnog i izma{tanog kao u slikovitoj halucinaciji daje mi ose}aj koji }e mi pomo}i da, oboga}en, novo slikam i jo{ lep{e da volim...

Ona je ~itala. Nekud odozdo ~uli su se zvuci sirtakija.

Ili je to bio buzuki?

Mediteranski zvuk koji nosi uvek u sebi veliku `e| za `ivotom, podstaknutu neminovnom setom.

Ona nikad nije ta~no nau~ila {ta je igra, a {ta instrument. Svejedno, bilo joj je lepo * Hiton – gr~ka mu{ka duga ode}a koja ide do peta.

Isus Hristos nosio je beli hiton koji mu je izatkala Bogorodica. ** Sili Pridom (1839 + 1907), francuski pisac i prvi dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1901. godine. *** H. V. Janson: „Istorija umetnosti”, Prosveta, Beograd.

Haxi Du{an M. Glu{ac

RE[EWA KVIZA 1V 2B Najva`niji sastojak sladoleda je vazduh, bez kojeg bi se sladoled potpuno zaledio i postao tvrd kao kamen.

3B 4V 5B

51

AVGUST – MESEC ^LANSTVA I RAZVOJA NOVIH KLUBOVA

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

52

5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

53

DIVE ^ETIRI A [EMA LETWA

Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd – Budva, avgusta 2019.

Vesna Brajer (i ^arli), Inervil – Sava... Dunav... Tisa... kanali... Drava... jula 2019.

Dragoslava Spasi}, Rotari klub Ni{ – Kotor, avgusta 2019.

Tatjana Tawa Oluji}, Rotari klub Beograd – Porto Karas, avgusta 2019.

54

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

55