Rotar 103-104

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2019. • GODINAIæ (LæææVI) BROJ 103 i 104 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ ^LANOVA I PRIJATEQA ROTARI KLUBA BEOGRAD

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Qiqana Lainovi} – Pqunuti mi –

IZBORI USPELI

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Sr|an Milinkovi} ISSN 2217-723æ

BROJ 103 i 104 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2019.

GODINA Iæ (LæææVI) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2019–2020.

Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

2

Pi{e: Branislav Bane Vukomanovi}

Kako javqa novinska agencija „Radost zbuwenih”, tokom pro{le no}i u Velikom Gradu, ina~e prestonici dr`ave Oni i Oni Isti, dogodio se nesvakida{wi incident. Naime, u du{evnoj bolnici „Bi}e boqe” u ranim jutarwim ~asovima mir je pomutila erupcija nezadovoqstva gnevnih pacijenata.

Organizovani kao nikada do sada, provalili su u kabinet direktora bolnice, koji ina~e istu ne napu{ta ve} dvadeset godina, i na rukama ga izneli u krug ispred zgrade.

Uz pokli~e: „Ne damo te!”, „Sad si na{!” i „Ti si nezamenqiv!”, nose}i ga i daqe na rukama, obi{li su tri kruga oko zgrade.

Posle ove „litije” pacijenti su direktora vratili u kabinet i rekli mu da sa~eka rezultate izbora koji su u toku. Za nekoliko minuta pojavili su se pred wim s rezultatima. Kao i pro{le no}i, direktor je opet pobedio i dobio mandat u du`ini o kojoj }e odlu~iti pacijenti.

Kako izve{tava agencija „Radost zbuwenih”, pacijenti nisu hteli da daju izjave za novinare jer je u toku posleizborna ti{ina. Sam direktor, pomalo zbuwen, rekao je da }e se truditi da opravda poverewe pacijenata i tako doka`e da su napravili pravi izbor.

Uz duplirane doze lekova, slavqe se proteglo do duboko u no}. Dok ovo javqamo, srda~ne ~estitke pristi`u iz svih krajeva sveta í

PRIJEM

– Ne vaqaaaaa!

Prepla{en, otvorih o~i. Rana zora, pola deset.

– Nije dobrooooo!

U kom{iluku se ne{to doga|a. [ta da radim?

Prvo, ne}u da di`em roletnu. Drugo...

– Ne vaqaaaaa!

Opet krik spoqa.

Ma, kakva roletna. Ne}u ni televizor da palim. Ni radio. Ne}u da znam {ta se doga|a.

– Nije dobrooooo!

Nije dobro, pa nije dobro. Znam to i ja pa se ne derem kao magarac.

– Bilo je boqeeeee!

Dere se ~ovek na sav glas. Kako sam glup.

Pa, naravno, provokator.

Ne}u vi{e da se pecam na tu basnu.

– Sad ne vaqa ni{ta!

Ma, ko je taj? Kako, bre, niko da ga opomene. [ta bi bilo kad bismo se sad svi drali i urlali?

– Vrati, kume, bilo je boqe. Ne mogu sad ni{ta da uhvatim! [ta sad ovo zna~i, razmi{qam ispod jorgana. [ta ima da vata? Belo robqe? [ta li je?

Redovni sastanak Male redakcije „Srpskog Rotara” – Kume, ne vredi. Do|i da popijemo pivo! u letwoj {emi u ba{ti beogradskog – Slu{aj, bre, ti mamlaze – za~u se drugi glas restorana „[umatovac”: Zorica, Hayija, – jebala te antena.

Boqa ti je bila ona sobna. Vodi Nikola i Ti}a. Biqana je bila ra~una da ti je to pivo ’ladno. na Svetom Stefanu.

Digao sam roletnu. Dva kuma sedela su na terasi i pila pivo.

Pri~ali su tiho. Verovatno o politici.

Kreteni. Rekoh u sebi. Ipak, ose}ao sam se glupo. Ali, dobro.

Nije mi prvi put.

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD SEPTEMBAR 2019. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

3

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2019.

Ovaj mesec pun je omladinskih aktivnosti u Rotariju. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

1

1963.

Otvoren stadion „Crvene zvezde”, kasnije popularno nazvan Marakana. Otvarawu stadiona prisustvovalo je 55.000 gledalaca.

2

1192.

Posle propalih poku{aja zauzimawa Jerusalima, Ri~ard Prvi dogovara primirje sa Saladinom.

4

1955.

Prvi fudbalski me~ u Kupu {ampiona bila je utakmica Sporting – Partizan. Napada~ Sportinga @oao Martins je postigao prvi gol u istoriji ovog takmi~ewa.

7

1977.

SAD su potpisale obe}awe da }e Panamski kanal vratiti pod upravu Paname do kraja 20. veka.

8

2002.

Na svetskom prvenstvu u ko{arci u Indijanapolisu (SAD) Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta.

U finalu je savladana Argentina sa 84 : 77. Prethodno je na tom prvenstvu u ~etvrtfinalu SR Jugoslavija savladala i selekciju SAD sa 81 : 78.

1952.

Na u{}u Save u Dunav u Beogradu potonuo je brod „Ni{” sa svim putnicima (oko 150, jer je na brodu bio ve}i broj qudi od predvi|enog) zbog nevremena.

9

24

12

1186.

Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim `upanom Stefanom Nemawom.

26

1940.

Tra`e}i izgubqenog psa, grupa mladi}a i devojaka otkrila je pe}inu Lasko u Dordowi, arheolo{ki lokalitet iz paleolita.

16 17

1959.

Prikazana je prva fotokopir ma{ina „ziroks 914”.

1970.

Umro je ameri~ki peva~ i gitarista Ximi Hendriks.

21

1885.

Zavr{ena je `elezni~ka stanica „Beograd”. Na wenoj izgradwi bilo je uposleno 5.575 radnika.

22

2002.

Ustanovqen je SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ TRI

3

Kao broj koji dopuwuje druge proste brojeve (1, 2 i 3)

TROJSTVO IMA POSEBNU LEPOTU I NE@NOST VAN SVIH BROJEVA, PREVASHODNO ZATO [TO JE PRVI KOJI ^INI STVARNIM POTENCIJALE MONADA. Jamblikus gr~ki filozof (250 – 330 g. n. e.)

Kosmi~ko pravilo broja tri, poznato je kod Srba po izreci: Tri puta Bog poma`e! Duhovni i kosmi~ki parametar broja tri je astronomski: vulkani na vidqivoj strani sunca se uvek javqaju tri puta, posle svake tre}e rotacije Sunce mewa magnetno poqe, a sinopti~ki ciklus na suncu se uvek ponavqa tri puta... („DREVNI KALENDAR SRBSKI” – Slobodan M. Filipovi})

4

Troje ~oveka vodi u pakao: mr`wa, okorelost, klevetawe.

1227.

Umro je monah Simeon, Stefan Nemawi} Prvoven~ani ili Stefan II Nemawa, prvi srpski kraq iz dinastije Nemawi}a.

DAN ^ISTIH PLANINA

27

1959.

Prvi put se pojavio jugoslovenski i srpski {ou ansambl SEDMORICA MLADIH.

29

1991.

Poginuo je major JNA narodni heroj Milan Tepi} digav{i u vazduh kasarnu punu municije kod Bjelovara.

30

1938.

Britanija, Francuska, Nema~ka i Italija potpisuju Minhenski sporazum kojim se Nema~koj dozvoqava okupacija Sudeta.

TROJE MO@E DA ZADR@E TAJNU UKOLIKO JE DVOJE OD WIH MRTVO. Benxamin Frenklin ameri~ki nau~nik i politi~ar (1706 – 1790) Trijada je broj celine, jer sadr`i po~etak, sredinu i kraj.

Tri je: Nebo, ^ovek, Zemqa.

Tri je: Telo, Du{a, Duh. Tri prsta su simbol nematerijalnosti prirode i duhovnosti srpskog naroda i deo wegovog kulturnog i istorijskog nasle|a.

TRI JE PRVI BROJ KOME JE DODEQENA RE^ SVE! Aristotel starogr~ki filozof i besednik, Platonov u~enik (384. p. n. e. — 322. p. n. e.)

Jedan davalac krvi mo`e da spase tri `ivota.

Jeste li (pro)~itali basnu TRI PRASETA, Dimina TRI MUSKETARA, Remarkova TRI RATNA DRUGA?

IN MEMORIAM DIMITRIJE TOMOVI] U oktobru 2019. godine u Sveta poqa oti{ao je Dimitrije Tomovi}, dugogodi{wi uzorni ~lan Rotari kluba Beograd.

Oti{ao je zauvek na{ Mejo, dobri ~ovek, peti predsednik na{eg Kluba u Rotarijanskoj 1996 – 1997. godini, kada je Rotari klub Beograd imao najvi{e ~lanova od osnivawa – wih 40.

Kao predsednik Kluba odlazio je na Kosovo, zajedno sa Draganom Brajerom, na{im ~arter predsednikom i predsednikom Nacionalnog komiteta za eradiciju virusa de~je paralize, da bi uzeli u~e{}a u suzbijawu polio virusa de~je paralize i to je bila najzna~ajnija akcija Rotari kluba Beograd.

Mejo je bio dugogodi{wi direktor ortopedskog preduze}a „Rudo”. Hvala mu na svemu {to je uradio kako bi Rotari bio prisutniji u na{oj zemqi, a mi, ~lanovi, korisniji svojoj zajednici.

Po~ivaj u miru, dobri ~ove~e, Mejo!

Dr DEJAN MI[I] Dana 21. oktobra 2019. godine u 79-oj godini preminuo je Dr Dejan Mi{i}, dugogodi{wi ~lan, sekretar Rotari kluba Beograd i kandidat za predsednika.

Dejan poti~e iz ugledne beogradske lekarske porodice, ~iju tradiciju nastavqa diplomirav{i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim specijalizacijom za plasti~nu i rekonstruktivnu hirurgiju. Sve do penzionisawa bio je na~elnik istoimenog odeqewa u KBC „Bawica”.

Sa velikim uspehom vr{io je slo`ene replantacije i po tome bio poznat i van granica na{e zemqe. Pomagao je svima koji su od wega o~ekivali pomo}. Ako je bilo potrebno operisao je po 15-16 sati bez prekida.

Posledwih godina povukao se na svoje imawe u predgra|u Beograda i tu mirno `iveo okru`en prirodom.

Voleo je `ivotiwe, bio je i dobar nauti~ar, a pre svega dobar prijateq i drug – pravi Rotarijanac.

Hvala Dobri na{ Doktore!

JO[ MALO O BROJEVIMA, BROJAWU...

Mnogi od brojeva koji su navedeni u Bibliji imaju dubqe proro~ko ili duhovno zna~ewe. Brojevi i u Starom i u Novom Zavetu, otkrivaju skrivene pojmove i zna~ewa koja obi~no promaknu povr{nom ~itaocu.

Kroz istoriju, qudi velikog uma, kao {to su Sveti Avgustin, Leonardo da Vin~i, Isak Wutn, pokazivali su vi{e od obi~ne znati`eqe prema va`nosti biblijskih brojeva.

Jednom prilikom Isus Hristos je rekao: „VAMA SU I VLASI NA GLAVI IZBROJANE”.

(Matej, 10,30), Dakle, brojeve u Bibliji pa`qivo i ozbiqno prihvatimo i razmotrimo wihovu poruku i zna~ewe.

Pleme Piraha koje `ivi u pra{umama Amazona nema re~i za brojeve, zbog ~ega im je strano sve {to se ti~e brojawa.

Narod Valpiri iz Ju`ne Australije ne koristi brojeve, a u jeziku nemaju re~ za brojeve.

Broj dece opisuju sa – mnogo, a razdaqinu opisuju – pesmama!

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30.

5

D 2483 Srbija i Crna Gora Qiqana Lainovi} Guverner za 2019 – 2020. godinu

Mladost u Rotariju!

Sa promenom pravila Rotari Internacionale da ne postoji starosna granica za prijem ~lanova i mogu}nost dualnog ~lanstva, daju {ansu na{im Rotari klubovima da ,,osve`e” svoje redove. Mladi qudi donose novu energiju, inicijativu i sjajne ideje. Oni su suvereni vladari socijalnih mre`a i virtuelnog prostora i u svaki Rotari klub }e uneti nove mogu}nosti za promociju. Wihovo znawe o Rotariju je zna~ajno, a voqa za slu`ewem ogromna, obja{wava za Srpski Rotar guverner Rotari distrikta 2483 Srbija i Crna Gora gospo|a Qiqana Lainovi} eptembar je mesec posve}en jednoj od 6 oblasti delovaS wa Rotarija, a to je OSNOVNO OBRAZOVAWE I PISMENOST. U svetu postoji 775 miliona odraslih ko-

6

ji su nepismeni, {to ~ini 17% ukupne svetske populacije ne ra~unaju}i decu. U Srbiji je oko 850.000 stanovnika, ili ne{to mawe od 14 odsto populacije, bez dana {kole ili sa nekoliko razreda osnovne {kole. Nepotpunu osnovnu {kolu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto. [ta je ideja Klubova tokom ovog meseca?

Komitet za slu`ewe i servisne akcije, kao i podkomitet za osnovno obrzovawe i pismenost }e pripremiti svoje predloge za aktivnosti Klubova. Me|utim svaki Klub ima potpunu autonomiju da kreira projekte u okviru ove oblasti delovawa. Da li }e to biti stipendirawe studenata i |aka, opremawe obrazovnih institucija, edukacija nastavnika i profesora, ili ne{to potpuno razli~ito, to je na Klubovima da odlu~e. Verujem da je svaki na{ Klub apsolutno sposoban i ima voqe da pokrene akciju u ovoj oblasti, a da li sam bila u pravu, vide}emo iz klupskih izve{taja o ura|enim akcijama.

Na koje oblasti }e aktivnosti organizacije u ovoj godini biti najvi{e usmerene?

Pored {est oblasti delovawa i aktivnosti na pove}awu broja volonterskih sati, kao i servisnim akcijama uop{te, ova godina }e biti posve}ena akcijama iz oblasti kulture, kao i akcijama posve}enim fizi~kom zdravqu na{e dece „Sport za zdravqe i budu}nost dece”. Akcenat }e biti i na uve}awu davawa u Rotari Fondaciju i kreirawu DDF-a za budu}nost na{eg Distrikta.

Koliko su danas Distrikti iz razli~itih delova sveta povezani i na koji na~in ta veza mo`e dodatno da se u~vrsti?

Rotarijanci smatraju da je na{a orgnizacija prva socijalna mre`a na svetu! U 21. veku, u jeku modernih tehnologija i transporta veze izme|u Distrikata su veoma dobre. Ali veze uvek mogu biti ~vr{}e i zato RI organizuje ne samo Konvenciju jednom godi{we, ve} i Institute Zona, da bi se Rotarijanci iz celog sveta, ili pak pojedinih zona susretali u neposrednom kontaktu i edukovali se, razmewivali ideje, promovisali svoje projekte i dru`ili se. Tako|e i ICC (intercounrÚ commitee) daju priliku da se dva Distrikta iz razi~itih zemaqa boqe pove`u kroz me|usobnu saradwu na zajedni~kim projektima, ali i lepo dru`ewe. Kao i u svakom delovawu, li~ni kontakti i interakcija su najva`niji i uvek daju najboqe rezultate. Zato pozivam i apelujem da {to ve}i broj Rotarijanaca iz na{eg Distrikta u~estvuje na Institutu Zone, koji se odr`ava od 7. do 9. novembra 2019. godine u Dubrovniku. Jo{ uvek nije kasno da po{aqete svoje prijave.

Rotarijanci su pomagali Ujediwene nacije i u ovoj organizaciji imaju svoju stolicu poput suverenih dr`ava. To svedo~i o uticaju Rotarija u svetskim zbivawima?

Rotari ne samo da je punopravni ~lan UN, ve} je i jedan od wenih osniva~a. Ova rotarijanska godina je posve}ena proslavi velikog jubileja, 75 godina od potpisivawa poveqe sa Ujediwenim nacijama. Predsednik RI Mark Daniel MaloneÚ je zbog ovog jubileja sazvao pet predsedni~kih konferencija u sedi{tima UN {irom sveta. Prva }e biti odr`ana 9. novembra 2019. godine u sedi{tu UN u Wujorku, a posledwa na Rotari konvnciji u junu 2020. godine u Honolulu. Ciqevi i vizija UN i RI se preklapaju i zato Rotari predstavqa veoma va`nu organizaciju za UN, ali i obrnuto. ^lanovima govorite da je neophodno da se posveti pa`wa prijemu mla|ih ~lanova, kao i ve}eg broja `ena?

Kao prvi Guverner na{eg Distrikta koji je potekao iz redova Rotarakta, smatram da je neophodno da svoju pa`wu usmerimo na mlade. Rotarakt i Interakt su deo Rotarija i mladi qudi koji su ~lanovi ovih Klubova su najboqi budu}i kandidati za ~lanstvo u Rotariju. Sa promenom pravila RI da ne postoji starosna granica za prijem ~lanova i mogu}nost dualnog ~lanstva, daju {ansu na{im Rotari klubovima da „osve`e” svoje redove. Mladi qudi donose novu energiju, inicijativu i sjajne ideje. Oni su suvereni vladari socijalnih mre`a i virtuelnog prostora i u svaki Rotari klub }e uneti nove mogu}nosti za promociju. Wihovo znawe o Rotariju je zna~ajno, a voqa za slu`ewem ogromna. Smatram da je biv{i Rotarakter u ve}ini slu~ajeva mnogo boqi potencijalni ~lan Kluba, nego osoba koja nije imala dodira sa Rotari idejom ranije. Isto mi{qewe imam i za prijem `enskih ~lanova, jer bi ravnote`a koju bi smo dobili ve}im procentom `enskog ~lanstva, Rotari stabilizovala na svom putu. @ene daju jednu novu, lepu „boju” na{em delovawu, one su ne`nije, mirnije, ali vrlo ~esto nepokolebqivo uporne i spremne da ispune zacrtane ciqeve. Zato }u ja u toku ove rotarijanske godine u svakom Guvernerskom mese~nom pismu promovisati po jednog mladog lidera iz redova Rotarakta i Interakta, sa nadom da }e oni jednog dana postati ~lanovi Rotarija. Imali smo priliku da upoznamo DRR Pavla Rakitu i IDR Minu Paunovi}, a ko je slede}i mladi lider, sazna}ete u slede}em Pismu Guverenera.

Ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas. Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

Ja sam po struci diplomirani fizi~ar, ali na `alost ne bavim se ovom divnom naukom, ve} privatnim biznisom. Vodim malo porodi~no preduze}e koje se bavi prometom medicinske opreme. Najve}i fokus nam je na urgentnu i prehospitalnu medicinu gde smo pozicionirani kao jedan od najve}ih isporu~ilaca sanitetskih vozila (kola hitne pomo}i). Bavimo se i takti~kom medicinom, kao i opremom za edukaciju medicinskih profesionalaca i pioniri smo na na{im prostorima u uvo|ewu simulatora za edukaciju iz oblasti medicine. U na{em portfoliu nalazi se nekoliko renomiranih svetskih proizvo|a~a medicinske opreme i sa svima imamo potpisan distributerski ugovor: Roche (laboratorijska dijagnostika), Laerdal (simulatori za edukaciju i oprema za obezbe|ivawe disajnog puta i imobilizaciju), PhĂšsio Control (defibrilatori i ure|aji za mehani~ke kompresije grudnog ko{a), Ă?ater Jel (obloge i gelovi za opekotine), Kartsana (rasklopiva nosila za trannsport pacijenata i kadiolo{ke stolice), Elite Bags (torbe za medicinske tehni~are i lekare, ali i pripadnike policije, vojske, vatrogasnih jedinica i svih slu`bi spa{avawa), Ego Zlin (kompletna re{ewa za spa{avawe i zbriwavawe kod masovnih nesre}a, epidemija visoko zaraznih bolesti i rizika od radiolo{kih, hemijskih i biolo{kih agenasa), kao i Digiterm (stolice za dijalizu i hemoterapiju).

Propagiramo filozofiju dobre distributerske prakse i po{tujemo smernice koje propisuju standardi ISO 9001 i ISO 13485 Ă­ Razgovarala Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

7

AKTIVNOSTI

NI[

NI[LIJE BA[ AKTIVNE U ponedeqak 2. septembra ove godine na redovnom sastanku RK Ni{ su bili prisutni gosti: Dejan Mani}, ADG iz RK Pirot, Branislav Bane Ran|elovi}, PDG i RFCC Distrikta 2483, Igor Todorovi}, predsednik RK Ni{ Konstantin Veliki i Novica Simi}, predsednik RK Ni{ Centar.

Predsednik Rotarakt kluba Ni{ Aleksandar Ivi} je naveo aktivnosti: poklon paketi}i prvacima u osnovnoj {koli u Mal~i, farbawe klupa u parku ispred osnovne {kole „U~iteq Tasa” i odluku da svake posledwe nedeqe u mesecu organizuju predavawa za sve Rotarakt klubove u Ni{u.

Predsednik Rotari kluba Ni{ Nenad Jovanovi} je naveo aktivnosti u ovoj Rotarijanskoj godini i planove za Global Grant sa `eqom da se realizuje u ovoj Rotarijanskoj godini.

Milo{ Petrovi} je naveo aktivnosti u Rotari Internacionalu.

ADG Dejanu Mati}u je ovo bila prva poseta jednom na{em Rotari klubu. Preneo je svoja iskustva i planove sa predhodno odr`anog seminara o ~lanstvu.

Dogovoren je slede}i susret u Pirotu í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

8

AKTIVNOSTI

KWA@EVAC

SRE]AN PRVI RO\ENDAN U restoranu „Bawica” Rotari klub Kwa`evac je 6. septembra 2019. godine proslavio godi{wicu ~arterovawa.

Suo~eni sa problemima po~etka rada svakog Rotari kluba Kwa`ev~ani su proslavili svoj prvi ro|endan u dru{tvu prijateqa iz drugih Rotari klubova.

Predsednik Rotari kluba Kwa`evac Emilio Mileti} je detaqno izneo dosada{wi rad Kluba i planove za budu}nost.

Uz bogat meni prijateqi u Rotariju su se dru`ili do kasno u no} í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

9

AKTIVNOSTI

NI[

SASTANAK BA[ RADNI Na redovnom sastanku kluba 10. septembra dotakli smo se mnogih tema.

Od izve{taja poseta drugim Rotari klubovima, planovima za daqu me|uklupsku saradwu, akcije u kojoj smo partneri do osmi{qavawa zajedni~kog sastanka ni{kih Rotari klubova 23. septembra na kome smo doma}ini.

Naravno, poseban osvrt je bio na Global Grant, na wegovu realizaciju Ă­

10

SE]AWE

BEOGRAD

JESEN, VREME SAJMOVA, VA[ARA, PANA\URA

PRVI ME\UNARODNI SAJAM U BEOGRADU STARO SAJMI[TE Prvi beogradski sajam sve~ano je otvoren 11. septembra 1937. godine u Beogradu, na Starom sajmi{tu, na levoj obali Save.

U ime kraqa Petra II to je uradio kraqevski namesnik, doktor Radenko Stankovi}. Pretposledweg dana odr`avawa, 20. septembra, na Sajam je do{la kraqica Marija. Prvo je posetila Paviqon Zadu`bine Nikole Spasi}a, a zatim je obi{la i ostale paviqone. Poseta je trajala ne{to du`e od sata. U pratwi su bili dvorska dama Ela Haxi}, a|utant Poga~nik i mar{al dvora, ^olak-Anti}. [tampa je pisala da je poseta pra}ena stalnim klicawem: „@iveo kraq Petar Drugi! @ivela kraqica Marija! @iveo kraqevski dom!”

Istog dana odr`ana je sve~ana ve~era u ROTARI KLUBU BEOGRAD za stotinu osamdeset zvanica. Uglednim privrednicima je, izme|u ostalog, re~eno da je na sajmu bilo {est stotina pedeset izlaga~kih mesta, ali da je uspe{no sme{teno osam stotina osamdeset tri izlaga~a.

Zainteresovanih je bilo ~ak hiqadu pedeset í (Podaci iz druge kwige „Kod dva bela goluba”, Stari Beograd, Rebeke Levi)

11

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

SVETI STEFAN – DAN MOG RO\EWA Prokletstvo mog posla, s obzirom na podru~ije koje pokrivam, je da ponekad pi{em o nedosti`nim temama.

No, isto tako, duboko u sebi verujem kako }e se to kad tad promeniti, da }u neke od tih tema (destinacija i lokacija) uspeti da vidim, do`ivim, posetim, a onda i da pi{em o wima iz vlastitog iskustva.

Ono {to mi je u toj verziji pri~e nepoznanica jeste da ne znam kada }e to ta~no biti, jer godine idu, a na tom poqu ba{ i nema nekih revolucionarnih pomaka (smeh).

12

Ali, ~esto se u `ivotu vodim onom da se najlep{e stvari uglavnom dogode nenajavqeno i spontano, zbog ~ega je efekat iznena|ewa jo{ ve}i i iskreniji.

Prvi put na ostrvu Sveti Stefan zbog crkve Svetog arhi|akona Stefana – dana mog ro|ewa!

Na Svetom Stefanu se nalaze tri mawe crkve: najstarija crkva Sveti Stefan, po kojoj je ostrvo dobilo ime gra|ena je 1464. godine, a nalazi se na najuzvi{enijem delu ostrva; crkva Aleksandra Nevskog, a najmawa, posve}ena Preobra`ewu Gospodwem, nalazi se na samom ulazu u gradi}, koji je uskim nasipom spojen sa kopnom. Ina~e, Sveti arhi|akon Stefan se proslavqa 9. januara.

Sva magija ovog rajskog (polu)ostrva nalazi se me|u uskim uli~icama, stogodi{wim zasadima maslina, oleandrima... Centralnim delom Svetog Stefana smatra se trg Pjaca – mesto na kojem su se nekada okupqali me{tani i prodavali proizvode. Odatle uska staza vodi do najslikovitijeg kutka – odakle se sa bazena pru`a predivan pogled na Jadran.

Jedinstveni grad-hotel Sveti Stefan }e vas zasigurno zadiviti prefiweno{}u i zainteresovati svojom zanimqivom pro{lo{}u. Nekada malo ribarsko selo koje su naseqavale pa{trovske porodice, preobra`ava se 60-tih i 70-tih godina 20. veka u „tajno uto~i{te” mnogih svetskih poznatih li~nosti kao {to su Sofija Loren, Orson Vels, Kirk Daglas, Elizabet Tejlor, Mikis Teodorakis, Monika Viti, ali i Jurij Gagarin, Sergej Bodnar~uk, Silvester Stalone... a Novak i Jelena \okovi} su ovde boravili sedam dana kao mladenci.

Ovde se pre ~etvrt veka odr`ao revan{ me~ za prvaka sveta, {ahovskih genija Bobija Fi{era i Borisa Spaskog.

Ka`u da je ideju o pretvarawu ostrva u grad – hotel 1960. godine dao li~no Josip Broz Tito!

Ostrvo postaje vremenom ekluzivno, koje ipak neguje auru svoje pro{losti i nekada{weg ambijenta.

Sveti Stefan je himna luksuznog odmora pored mora u atmosferi sredweg veka. Naravno sve ovo vredi da vidite, i ako ne}ete iznajmqivati sobu, onda bar po|ite tamo na izlet i osetite istoriju ovog mesta. Jer, danas se grad – hotel zove „Aman Rizort” i boravak dnevno ko{ta izme|u 1200 i 5000 evra! í Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

13

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

„KAPETANOVI VINOGRADI” U TOPOLI ILI KRAJ LETWE [EME KLUBA Subota 14. septembar 2019. godine Prisutan gost Bill Fahrenholtz profesor sa Misuri univerziteta, SAD

14

15 3

OPLENAC – TOPOLA

VINARIJA „OPLENAC” (1956.)

–TOPOLA

16

17

Crtica sa dru`ewa u Topoli (subota, 14. septembar 2019. godine)

VINARIJA I OKO(LO) WE U~esnici: Ti}a S, Biqana @, Nikola M, Nina O, Bill F. i Haxi Du{an G.

osle carskog doru~ka u „Kapetanovim vinogradima” P obi{li smo Oplenac i Ku}u Kraqa Petra I ali smo odlu~ili da u {etwi ne posetimo i Vinariju Kara|or|e-

„MB” – MLADENOVAC

vi}a ve} da, na preporuku na{ih doma}ina Nene i Gregora, posetimo Vinariju PIK Oplenac koju je kupio i renovirao „neki Rus”, rodom iz ^eqabinska.

tako, odemo mi do te Vinarije koja sada izgleda kao neI ki dvorac pored koga se gradi ogromni kompleks, do~eka nas simpati~na i elokventna hostesa i povede u obilazak objekta koji }e biti „Vinski dvorac” jednoga dana.

18

tek {to je podrum sa sedam velikih ba~vi (za sada) i A proizvodna linija sa najsavremenijim ma{inama...

Posle obilaska svega {to sme da se vidi i snimi (fotografisao Haxi Du{an) doma}ica nas je pozvala da se na odlasku upi{emo u kwigu utisaka. Ti}a se prvi ma{io olovke i „na`vrqao” svoje utiske uz obe}awe da }emo mi do}i ponovo – ali sa celim na{im Klubom? Posle wega je sli~no u~inio i Haxi Du{an.

ok smo se tu vrzmali i kupovali neko od nekoliko naD slova vrhunskih belih i crvenih vina, za uspomenu i dugo se}awe, u kwigu utisaka je htela da se upi{e i na{a Biqa. Kada smo svi kupili to {to smo `eleli od ponu|enih izvanrednih vina, napustili smo dvorac i zaputili se ka automobilima. Me|utim, doma}ica nam je skrenula pa`wu da smo „zaboravili damu u `utom” koja je jo{ uvek ne{to upisivala u kwigu utisaka. To je bila na{a Biqa!

Ti}a je skru{eno rekao da je ona novinarka i da voli da pi{e... a Haxi Du{an je dodao kako je ona „od pera” i da se mo`da „malo raspisala”. Nije me mrzelo da se vratim po Biqu, koja je stvarno jo{ uvek ne{to pisala, i da je podsetim da mi odlazimo...

AKTIVNOSTI

Zaista, objekat (biv{eg bankrotiranog socijalisti~kog PIK Oplenca) je fantasti~no renoviran i pretvoren u super luksuzan prostor prepun originalnog baroknog name{taja, slika, foteqa i kamina, sale za degustacije, intimne ve~ere i druge namene, primerene bogatstvu vlasnika – ali su za svaku pohvalu!

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 19. septembar 2019. godine Predavawe gosta Billa Fahrenholtza profesora sa Misuri univerziteta, SAD

pak, bio sam znati`eqan da pro~itam {ta je to Biqa I upisala u kwigu utisaka i evo Biqinih impresija: „Jao... {to vam je ovde lepo! Ba{ je lepo {to proizvodite toliko dobrog vina od na{eg gro`|a. A, znate, i ja kad sam bila mala, sam jako volela gro`|e, i uvek sam ga rado jela. I moj tata je imao mali vinograd, mislim da je to bila „tamjanika” i pravio je dobro vino i lozu. Al’ , {to je moja mama pravila slatko od gro`|a, eeee... to treba da se proba... Pa, ne{to razmi{qam, ako je taj „va{ Rus” raspolo`en, mo`da bi mogao da do|e i proba slatko od gro`|a... Biqa 064/ 8...”

Ja se iznenadim tom iskrenom i emotivnom utisku koji je Biqa zabele`ila, al’ dok smo se vozili ka Beogradu, zvoni Biqin mobilni telefon i mi ~ujemo: „Zdravstvuj Biqa, ja ha~u paznakomitsja s taboj...”

pa... sad vi nemojte da se dru`ite sa nama tokom na{ih letwih E, susreta i obilazaka Srbije! í Nikola Mandi}

19

20

21

AKTIVNOSTI

NI[

SA GUVERNERKOM JE UVEK LEP[E U ponedeqak 23. septembra 2019. godine, u hotelu „Regent klub” odr`an je zajedni~ki sastanak ni{kih Rotari klubova.

Doma}in sastanka je bio Rotari klub Ni{.

Prisustvovalo je 50 Rotarijanaca iz RK Ni{, RK Ni{ Konstantin Veliki, RK Ni{ Centar, RK Novi Sad Dunav, RK Pirot i RK Sremska Mitrovica i ~lanova ni{kih Rotarakt klubova.

Posebno zadovoqstvo svih prisutnih je bila prisustvo Guvernerke Distrikta 2483 Qiqane Lainovi} Zumbulovi}.

Uvodnu re~ je imao Milo{ Petrovi} iz RK Ni{. Skupu se obratio predsednik RK Ni{ Nenad Jovanovi} i predstavio Global Grant na ~ijoj realizaciji Klub trenutno radi. Guvernerka Qiqana Lainovi} Zumbulovi} je prenela poruke Rotari Internacionala kao i oblasti u kojima `eli da se anga`uje u wenom mandatu, podr{ci umetnosti, kulturi i sportu.

Predsednik RK Ni{ Konstantin veliki Igor Todorovi} i predsednik RK Ni{ Centar Novica Simi} su predstavili rad svojih Klubova.

Petar Pe{i}, ~lan RK Ni{ je odr`ao predavawe sa temom „Od Ni{a do Kembrixa”.

RK Ni{ je postao bogatiji za jednu ~lanicu Sne`anu Stamenovi}. Zna~ku joj je stavila Guvernerka a plaketu joj je uru~ila wena mentorka Marija Mladenovi}. ^arter ~lan RK Ni{ Sa{a Lazeti} je uru~io album sa fotografijama „Prvih deset godina RK Ni{”.

Dru`ewe se nastavilo uz zakusku, pi}e i prijatne zvuke klavira í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

22

23

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar – oktobar 2019. godine

Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac jednom na Svetu Goru. Haxi Du{an, Nikola i ja, Ti}a, JSveo{ smo se brzo i lako dogovorili da po|emo na Svetu Goru. smo pa`qivo i detaqno isplanirali, skoro pola godine unazad, koriste}i najsavremenija sredstva komunikacije i informisawa ali to, ipak, nije bilo dovoqno. ^im smo dobili blagoslov za ulazak i boravak na Svetoj Gori od ruskog manastira Sveti Pantelejmon, napravili smo detaqan plan na nekoliko listova, {ta posetiti po danima, u koje vreme, raspored brodskog saobra}aja iz Uranopolisa, udaqenost manastira, trajawe i du`inu potrebnog hoda, gde i}i pe{ke a gde koristiti lokalni prevoz, {ta sve poneti od opreme, hrane...

Pi{e Nikola Mandi} Rotari klub Beograd

PLANIRANO vs NEO^EKIVANO ili

MI TAMO KAD ONO ME\UTIM

osle temeqnih priprema i detaqnog planirawa uz P upotrebu svih modernih pomagala (internet, GPS, Google Maps i sl.) do{ao je i dan da Ti}a, Haxi Du{an,

Milan i ja krenemo put Svete Gore. Zanimqivo, svi prethodni dani a i svi potowi, su bili topli, sun~ani i bez obla~ka ali ba{ taj prvi dan na{eg puta je bio grozan. Sve vreme je padala ki{a, duvao je hladan vetar i bilo je vrlo hladno. Povremeno je ki{a toliko jako padala da smo razmi{qali da stanemo i sklonimo se sa puta jer se ne vidi ni prst pred okom, brisa~i su jednostavno nemo}ni da sklone toliku vodu!

Prvi problem je nastao jer nismo umeli da u kolima prebacimo klimu sa hla|ewa na grejawe. Prvo sam ja bezuspe{no probao a onda se Ti}a time ozbiqno pozabavio pritiskaju}i sve dugmi}e u svim varijantama ali ni{ta – klima i daqe hladi nas ohla|ene! Tako smo se sa klimom bavili sve do Skopqa kad smo nekako, slu~ajno, pritisli neko dugme i klima je po~ela da greje. Naravno, posle nekoliko minuta se razvedrilo i sinulo je sunce tako da nam grejawe vi{e (sve do povratka) nije ni trebalo!? Tja!

26

Umorni od vo`we po ki{i, napravili smo kra}u pauzu u vinariji Stobi i tu degustirali nekoliko vina raduju}i se skorom dolasku u motel „Vardar” u Gevgeliji i tradicionalno dobroj jagwetini. Ti}a je mejlom rezervisao dve sobe i najavio nas na ve~eri. Na samom ulasku u Gevgeliju stali smo na Luk Oil pumpu da sipamo gorivo. Tu smo do`iveli

prvu neverovatnu scenu! Izlazimo Ti}a i ja iz automobila, prilazi nam jedan vrlo simpati~an momak da sipa gorivo: Ti}a: Do vrha!

Pumpaxija: Super... a vi idete u motel „Vardar”?

Mi, zate~eni odgovorom, iznena|eni, kako on to zna...

Pumpaxija: Ja se vas se}am, vi ste bili pre dve godine kada sam ja tamo bio konobar, dali ste mi dobar bak{i{ (napomena: Bak{i{ nije grad u Turskoj – {to mnogi misle)!

Ti}a: Lepo, lepo... idemo tamo na jagwetinu i da preno}imo, pa za Gr~ku...

Pumpaxija: Ali tamo nema mesta, sve sobe je uzeo „Fronteks” pun je motel policajaca iz raznih zemaqa!

Mi, tek sad iznena|eni, zgledamo se, iza|e iz kola i Haxi Du{an – pita {ta sada da radimo?

Ti}a: Kako, bre, nema, poslao sam im tri mejla?

Pumpaxija: Sada }u ja da pozovem gazdu motela, to je Kire, moj prijateq!

I stvarno, dok sipa gorivo zove mobilnim...

Pumpaxija: Alo, Kire, evo sti`u ti gosti iz Beograda... na jagwetinu i na spavawe... Kako koji gosti? ...Zna{, ona ~etvorica Srba iz Beograda {to idu na Atos, bili su i pre dve godine... Zna{, onog sa dugom belom bradom...

Alo, alo... {ta... Nema soba! Pa {ta qudi da rade... a nema ni jagwetine, auuu...! Je{ni ovi policajci!

Tu se ~ak i Haxi Du{an zabrinuo, pita {ta sada da radimo... Ti}a u neverici...

Pumpaxija: Dobro, dobro, Kire, do}i }e oni kod tebe, pa ti vidi ne{to... za sme{taj i hranu...

Po{to meni tako frapiranom nije bilo ni do ~ega, Ti}a plati gorivo (hvala mu), da bak{i{ ovom finom mladi}u a mi se zaputimo do motela „Vardar”. Stignemo tamo, poznat i drag ambijent ali sada sve policajci oko nas... jedu... piju... Proverimo kod konobara da li ima jagwetine ali i oni ka`u da nema... U tom se pojavi mladi gazda motela, qubazan i nasmejan, upozna se sa nama i ka`e: Kire: Ni{ta se ne sekirajte, imate dva apartmana kod mojih prijateqa u Gevgeliji, jo{ su boqi i jeftinije je kod wih nego ovde... A za ve~eru, bi}e ne{to dobro za pola sata za vas... teletina ispod sa~a...

Eto, od planiranog nije bilo ni{ta ali je, neo~ekivano, na kraju ispalo jo{ boqe! í

„NE TREBA DA ZABORAVIMO DA @IVIMO U VREMENU ZABORAVQAWA!” Bogoqub [ijakovi} (1955)

Ve} prvog dana na{eg putovawa stvari su krenuli drugim, neplaniranim, tokom pa zato ovo i jeste bila na{a nova, druga AVANTURA! Kao i za vreme na{e prve AVANTURE pre dve godine, krenuli smo i lagodno putovali Nikolinim „mercedesom” do Gevgelije, mada nas je sve vreme puta pratila ki{a.

Kako je moto na{eg putovawa bio „nigde ne `urimo, ni{ta ne moramo”, jednu pauzu smo napravili u vinariji Stobi, gde smo degustirali nekoliko dobrih vina i malo se odmorili. Sa prvim sumrakom, stigli smo u Gevgeliju gde smo i preno}ili, ali ne tamo gde smo planirali i ne uz ve~eru kojoj smo se nadali.

Slede}i dan trajalo je relativno kratko putovawe do Uranopolisa.

URANOPOLIS

(NEBESKI GRAD) predvorje najsvetijeg mesta moderne Gr~ke – Svete Gore

ranopolis je malo turisti~ko mesto na Atosu, treU }em „prstu” poluostrva Halkidiki, u severnoj Gr~koj. Osnovano je krajem 4. veka p. n. e. Izdaleka je prepoznatqivo sa vizantijskom kulom iz 14. veka, na obali, koja je kroz istoriju {titila stanovnike od upada raznih osvaja~a. U ovoj impresivnoj i autenti~noj gra|evini do skora se nalazio muzej hri{}anskih relikvija i raritetnih predmeta. U vreme na{e posete kuli, bila je zatvorena, ka`u, ve} je du`e vreme tako, {to jeste {teta.

U kuli se nalazi i to~ki}, znak Rotarija, ali ne znamo koji Rotari klub i kojim povodom ga je tu postavio.

Treba posetiti gradsku crkvu sa zvonikom i drvenim narteksom, kao i stari rimski grob koji se nalazi udaqen oko kilometar od mesta.

U Uranopolis najvi{e dolaze hodo~asnici koji `ele da pohode Svetu Goru i wene manastire, skitove, isposnice. Ovo je posledwa turisti~ka lokacija i granica prema Svetoj Gori – Atosu, gde se dobijaju vize za ulazak u ovaj Bogorodi~in perivoj i kupuju karte za prevoz iskqu~ivo brodom do manastirskih arsana (luka) i glavne luke Dafne.

Nekada malo ribarsko mesto, danas je ono prava turisti~ka oaza sa nekoliko hotela, privatnih pansiona za preno}i{ta, velikim parkingom, za sve koji tra`e ti{inu, mir, bistro i ~isto more i pla`e, ima puno malih radwi sa raznim verskim motivima, ru~nim radovima, ikonama uspele izrade, monaha sa Svete Gore í

27

rugog dana smo imali kratko putovawe do UranopoliD sa po lepom i sun~anom vremenu gde nas je ~ekao unapred rezervisani dobar sme{taj u apartmanu ANTONA-

KIS, na samoj obali uz more a na kraju glavne promenade.

Posle kratkog kolebawa, odlu~ili smo da se malo okupa-

tarweg broda, ve} feribot „Agia Ana” (Sveta Ana) plovi kasnije, u 10,15h po lokalnom vremenu. Odmah nam je bilo jasno da }e to zna~iti i promenu na{eg plana za slede}i dan.

mo po blagom septembarskom suncu. More toplo kao „bara” a taj dan smo zavr{ili uz sjajnu ve~eru u restoranu LEMONADIS, jednom od boqih ribqih

restorana na obali. Posle ve~ere sledi kra}a {etwa pre spavawa, jer ujutru se ustaje rano. Naravno, tu je provera brodskog reda vo`we i prvo iznena|ewe: NEMA ranog ju-

28

Ujutro u 5,30h u svetogorskoj ispostavi preuzimamo dijamantirione – dozvole za ulazak u Svetu Goru (svetogorska viza zove se dijamantirion i ko{ta 25 evra po osobi) i ukrcavamo se na feribot „Agia Ana” sa velikim prtqagom i u dru{tvu nekoliko stotina drugih hodo~asnika.

Dok on plovi po mirnom moru mi sa broda u`ivamo (i snimamo) panoramu predivne obale sve do hilandarske luke Jovanica. Na na{e iznena|ewe ovde brod napu{ta vi{e od 80 hodo~asnika-gostiju manastira Hilandar. Slede}a luka pripada bugarskom manastiru Zograf koji nije na obali. Plovimo daqe i pristajemo u luci manastira Konstamonit, koji tako|e nije na obali. I evo, kona~no prvi manastir na obali, prelepi Dohijar!

Jedan od najlep{ih i najelegantnijih Svetogorskih manastira.

Dohijar je prvi manastir na jugozapadnoj obali Atosa, ulaze}i u mona{ku dr`avu iz Uranopolisa (Zograf i Konstamonit su u brdima, nevidqivi s mora). Podignut je na uskoj terasi, nedaleko od obale, a arhitektonskim kompleksom dominira visoka kula. Dohijar je, prema pre-

dawu, osnovao sveti Jeftimije, u~enik Atanasija Atonskog, i bratstvenik Velike Lavre, u kojoj je bio poznat kao podrumar (dohijar). Otuda i ime manastiru (Dohijariu zna~i Podrumarev).

Ikona Bogorodica Brzopomo}nica je naj~uvenija posle ikone Bogorodice Vratarice manastira Ivirona i Bogorodice „Aksion Esti” (Dostojno Jest) koja je najpoznatija ~udotvorna ikona Svete Gore. Nalazi se u manastiru Dohijaru, na spoqnom isto~nom zidu trpezarije i desno od ulaza.

Godine 1646. trpezarac (onaj koji je odgovoran za trpezariju manastira) monah Nil koji je prolazio redovno ispred ikone dr`e}i u ruci upaqene sve}e za wegovu slu`bu u trpezariji, ~uo je glas koji mu govori: „Nemoj pro}i ponovo ovde sa sve}om kade}i moju ikonu”.

Nil nije obra}ao pa`wu na ovaj glas. Me|utim uskoro je glas ponovo ~uo kore}i ga i monah je oslepeo. Ostali monasi su po~eli da prolaze sa mnogo po{tovawa pored ikone, postavili su ispred we kandilo koje je danono}no gorelo i nalo`ili novom trpezarcu da je kadi tamjanom jedan put dnevno.

Slepi Nil je provodio celo svoje vreme na stasidiju ispred ikone mole}i Bogorodicu da mu oprosti i da ga isceli. Nil je po tre}i put ~uo glas ikone koji ga je obavestio da se wegova molitva ~ula. Weno ime je Brzopomo}nica zato {to ona ~uje brzo (praznik je prvog oktobra). Uskoro je ovo ~udo postalo poznato {irom Svete Gore i ova ikona je postala mesto hodo~a{}a u celoj Svetoj Gori. Od tog vremena jedan od monaha se posebno stara o ovoj ikoni uvek oki}enoj mno{tvom zavetnih darova í U planu nam je da posetimo ovaj manastir, pa }emo o wemu govoriti malo kasnije.

tluk i vodu. Na na{u `alost, gosti i hodo~asnici koji su tog dana stigli pre nas, popili su svu votku pa su ostale samo dve prazne fla{e na stolu. To naravno nije bio problem jer smo imali sopstvene zalihe loze! (Ti}a je i to isplanirao za ovakve „vanredne” situacije)!

Posle kra}e plovidbe pristajemo u luku manastira Ksenofont.

Tako, tre}eg dana na{eg pute{estvija, sti`emo kona~no do na{eg prvog odredi{ta na Svetoj Gori, ruskog manastira Sveti Pantelejmon. Sa nekolicinom ruskih hodo~asnika iskrcavamo se i mi, ne{to posle 13.00h po lokalnom vremenu. Naravno, to sada pomera na{ plan. Posle qubaznog prijema kod gostoprimca a po preuzimawu paso{a i diamonitiriona, osve`ili smo se uz kafu, ra-

Za sme{taj smo dobili lepu, udobnu, veliku i ~istu sobu u jednoj od nekoliko ogromnih zgrada-gostoprimnica ovog manastirskog kompleksa. Posle osve`ewa, krenuli smo u obilazak, upoznavawe i snimawe (mada je to najsto`ije zabraweno) ovog golemog manastira. Ve} prvi do`ivqaj je da fascinantni objekti manastira gledaju}i sa broda nisu za takav utisak kada se u|e u krug manastira. Naime, zbog same

29

ju Svetog Oca Nikolaja ^udotvorca Mirlikijskog, koga slavi na{ Rotari klub Beograd i ve}ina ~lanova. U zvoniku jedne od crkava se nalazi i drugo najve}e izliveno zvono na svetu a kada se sva zvona oglase to zvu~i vrlo skladno i harmoni~no.

Donosimo odluku da odmah krenemo u obilazak susednog manastira Ksenofont. To je oko sat hoda od Svetog Pantelejmona i manastir Dohijar, tri sata pe{ke. No, kako smo kasno stigli u Pantelejmon i kako je ostalo malo vremena do ve~erwe slu`be i ru~ka (ve~ere) doneli smo odluku da odmah krenemo samo u obilazak prvog susednog manastira Ksenofont. Odmorni i bez prtqaga, idemo brzim hodom ali po jakom suncu i posle mawe od dva sata hoveli~ine – ogromnih razmera zgrada sa 4,5,7 spratova, i pored prelepog parka, ose}a se nedostatak slobodng prostora, pa hodo~asnici imaju utisak da sa raznih strana pritiskaju zidovi.

Ogromne vi{espratne kamene zgrade i konaci okru`uju vi{e crkava ~ije pozla}ene kupole dominiraju celim krajolikom.

Crkve su u tradicionalnim ruskim pastelnim bojama, tirkiznim, plavim, zelenim i `utim tako da je kolorit ovog manastira jedinstven i fascinantan. ^ak ni {etwa prelepim parkom u krugu manastira nije mogla da nas oslobodi tog ose}aja teskobe. Iako je manastirski kompleks ogroman u wemu slu`i oko 60 monaha, Rusa i Ukrajinaca. Obilaze}i manastir do`iveli smo i prvo prijatno iznena|ewe. Neo~ekivano, jedan monah nas je pozvao i otvorio vrata prelepe kapele u kojoj se ~uvaju mo{ti raznih svetaca, kako bi mogli da ih celivamo, {to je uobi~ajeno na Svetoj Gori. Svi smo se u celivawu najvi{e zadr`ali nad delovima mo{ti-

30

da pred nama se ukazala prelepa gra|evina – utvr|ewe, na samoj obali mora, manastir Ksenofont.

Ulazimo, pronalazimo gostoprimnicu, predstavimo se i dobijemo preporuku gostoprimca da obi|emo manastir dok nam pripreme poslu`ewe. Manastir Ksenofont se rekonstrui{e sredstvima EU i Gr~ke i tu je mnogo dizalica, skela, majstora, konzervatora freski i razli~itog materijala ali sve to ne umawuje do`ivqaj lepote koji imamo gledaju}i i snimaju}i sve {to nas ovde okru`uje.

Vra}amo se do gostoprimnice, ~ekaju nas kafa, uzo, ratluk, voda i lepa re~... Upisali smo se u kwigu posetilaca, zahvalili na gostoprimstvu i krenuli nazad. Jo{ jednom, naglas govorimo jedan drugom, da na`alost moramo zbog nedostatka vremena da odustanemo od posete manastiru Dohijar do kog ima jo{ dva sata hoda.

MANASTIR KSENOFONT

Osnovan je i po~eo da `ivi ve} u 10. veku i tako spada u najstarije svetogorske manastire. U 16. veku, najve}i broj monaha u wemu bili su Srbi.

Ksenofont se, pod ovim imenom, prvi put pomiwe 1035. godine. Sava Hilandarac pomiwe srpskog vojvodu Ksenofonta kao osniva~a, mada se u gr~kim spisima on nigde ne pomiwe. Bi}e da je manastir osnovao gr~ki monah po imenu Ksenofont, potowi iguman.

Ksenofont je podignut na blagom uzvi{ewu pored mora. Po predawu, u manastiru su prvo `iveli Srbi i Bugari. Godine 1726. stoji zapisano da je putopisac zatekao trojicu-~etvoricu monaha (od kojih je samo jedan bio sve{tenomonah), pravilo se ~italo na slovenskom, a video je i mnogo srpskih i bugarskih kwiga (gr~kih malo). Spiralni ulaz u manastir je sa zapadne strane, s nadstre{nicom.

Kraj wega je odbrambena

kula izgra|ena 1668. godine. U prostranoj porti hodo~asnik najpre nai|e na stari katolikon, jedan od najmawih na Svetoj Gori, posve}en Svetom \or|u. Crkvu su `ivopisali razni majstori u razna vremena, od 1545. do 1637. godine. Desno od oltara je crkvica Svetog Dimitrija („najstarije zdawe u ~itavom manastiru�), ~iji ikonostas zaslu`uje posebnu pa`wu.

Manastirski kompleks je dobio dana{wi izgled posle po`ara od 1817. godine. Tada su preduzeti obimni gra|evinski radovi, zidovi bedema su produ`eni i manastirsko dvori{te je pro{ireno toliko da je sagra|en novi saborni hram, koji po veli~ini zaostaje samo za onim u Svetoandrejskom skitu u Kareji i skitu

31

Proroka Ilije. Ima mermerni ikonostas, nije `ivopisan i veoma je svetao, za razliku od onog u susednom Dohijaru. Masivna ~etvorougaona kula u porti slu`i i kao zvonik. Fijala u wegovoj blizini je znatno starija od konstrukcije koja je okru`uje.

Nekada je Ksenofont bio najbogatiji svetogorski manastir po nepokretnoj imovini van Svete Gore; danas ima sli~nu sudbinu kao i ve}ina atoskih manastira. Manastir deluje prili~no „nov”, {to ima smisla, budu}i da je ve}ina gra|evina napravqena u 19. veku.

Saborni hram manastira posve}en je Svetom Georgiju Pobedonoscu (sa~uvane su dve zgrade – stari hram iz 16. veka i novi iz 19. veka). Danas u manastiru `ivi oko 30 monaha. [esnaesti je u svetogorskoj hijerarhiji í

32

Ubrzanog koraka i prepuni utisaka vra}amo se umorni ali vrlo zadovoqni i u Sveti Pantelejmon, sti`emo blagovremeno na ve~erwu slu`bu.

Tu nas tek ~eka veliko iznena|ewe: glavna manastirska crkva se nalazi na SEDMOM spratu velike zgrade! Sama crkva zauzima sedmi, osmi i deveti sprat tog objekta! Naravno, ima lift, ali nije predvi|eno da ga koriste gosti!

Slu`ba je bila kra}a nego {to smo o~ekivali ali pevawe monaha i hora su u~inili da liturgija zvu~i zanosno. Crkva je sva u zlatu, srebru i mermeru, sa prelepim ikonama i fresakama novijeg datuma izrade.

Posle slu`be odlazimo na ru~ak (ve~eru). Ukusna ~orba od povr}a (bor{~) sa divnim crnim hlebom punim razli~itih semenki i za~ina – jo{ jedno lepo gastronomsko iskustvo. Ali nema vina?

Umesto vina, poslu`eni smo odli~nim toplim ~ajem (verujemo da je spremqen u samovaru), i sitnim posnim kola~ima, a kao i sve ostalo {to smo videli, trpezarija je ogromna. Pred obrok monasi su jo{ jednom pokazali svoje glasovne peva~ke mogu}nosti u pojawu.

MANASTIR SVETI PANTELEJMON

Sveti Pantelejmon je svetac za{titnik svih koji mnogo putuju i SPC ga slavi 9. avgusta, a u narodu je poznat kao Sveti Pantelija.

Manastir je tako|e poznat kao Rusikon ili Novi Rusik i rangiran je kao 19 manastir u hijerarhiji Svete Gore. Nastao je po~etkom 19. veka, jer su dotle, bra}a Rusi imali svoj i na{ Stari Rusik. U sre}no vreme ovde je tihovalo i 1800 monaha. Stoji zapisano da je u manastiru Rusik mona{ku rizu primio i na{ Sveti Sava.

Pokroviteqstvo cara Du{ana je doprinelo da se Stari Rusik br`e oporavqa, kada je za igumana bio od-

re|en u~eni inok Isaija, koga su monasi Svete Gore veoma po{tovali. Isaija je u istoriju srpske sredwovekovne kulture u{ao prvenstveno kao prevodilac.

Pismo despotice Angeline govori da je manastir smatran srpskim, jer ona u pismu tra`i od ruskog kneza Vasilija Ivanovi~a (1503 – 1533) da pod svoju za{titu uzme manastir kao „weno dobro”.

Novi manastir se tradicionalno smatra ruskim, iako je sastav monaha postao prete`no ruski kada je stavqen pod upravu Ruske crkve i pod pokroviteqstvom Ruske carske porodice Romanovih tokom druge polovine 19. veka kada je do`iveo zna~ajan napredak {to je trajalo do po~etka Prvog svetskog rata. Tada je postao i najve}i manastir na Svetoj Gori po posedu i broju bratstva, gde je 1903. godine bilo 1.446 monaha, a 1913. – oko 2000. Manastir je vi{e puta paqen.

Ru{evine starog manastira, Paleomonastiro ili Stari Rusik, nalazi se sat hoda uzbrdo prema Kareji.

Manastir Sveti Pantelejmon je oven~an podvizima mnogobrojnih ruskih podvi`nika od kojih je najpoznatiji starac Siluan, koji je umro i sahrawen u porti manastira 1938. godine.

Ponos manastira je biblioteka, koja je bila te{ko o{te}ena tokom po`ara 1959. godine, i nekoliko neprocewivih relikvija, ukqu~uju}i mo{ti Svetog Pantelejmona.

On je najupe~atqivije mona{ko stani{te na zapadnoj obali Svete Gore. Pre nego {to trajekt uplovi u luku Dafne, svoje krajwe odredi{te, posmatran s brodske palube manastirski kompleks li~i na mali grad s mno{tvom crkvenih kupola, nizom pomo}nih zgrada i ogromnim arhondarikonom za prijem gostiju. Najve}im i razli~itim od svih drugih koje hodo~asnik mo`e da vidi na Atosu.

Na ulazu u manastirsku portu, sa leve strane, nalazi se fotografija koja opisuje slede}i doga|aj: Tre}eg septembra 1903. godine, dogodilo se ukazawe Presvete Bogorodice. Fotografiju je arhiv svetogorskog manastira Sveti Pantelejmon izneo u javnost 1997. godine.

Nastala je kao uspomena na jedan stari obi~aj – davawe milostiwe ruskog manastira siroma{nim monasima – keliotima. Uprava manastira je tada bila odlu~ila da se milostiwa vi{e ne daje po{to su manastirske zalihe na izmaku. Mogu}e da je ovome doprinela lo{a situacija u Rusiji usled koje je sve mawe priloga pristizalo samom manastiru. Monah Gavrilo

33

je trebalo da fotografi{e posledwi ovakav doga|aj, za uspomenu. Me|utim, tada je jedino on primetio jednu `enu kako se na ~udan na~in kre}e me|u monasima. Fotografisao je tu scenu, a `ena koju je samo on video prikazala se i na fotografskom papiru, okru`ena sjajem.

Oci su zakqu~ili da je Bogorodica tu`na i da je protiv takve odluke, pa su odlu~ili da nastave sa davawem milostiwe.

Posebno padaju u o~i manastirske karakteristi~ne kupole sa `ivim bojama, {to je tipi~an ruski stil. U odnosu na ostale svetogorske manastire, Sveti Pantelejmon ima potpuno druga~iju arhitekturu. Sli~an stil gradwe jedino ima skit Svetog Andreja u Kareji, jer je i on svojevremeno bio ruski.

U ogromnoj trpezariji naspram ulaza u katolikon, na zapadnoj strani, sagra|enoj 1892. godine, mo`e istovreme-

34

no da ru~a hiqadu qudi. Toliko bude o prazniku Pokrova Bogorodi~inog i o hramovnoj slavi. Ispred ulaza u trpezariju nalazi se fijala jedinstvene konstrukcije, a iznad je zvonara s krovom u obliku piramide i ~itavim sistemom zvona.

Ono najve}e na Svetoj Gori, te{ko je trinaest tona, obima 8,71 i pre~nika 2,71 metra i drugo je po veli~ini na svetu, posle car – zvona u moskovskom Kremqu. Nalazi se na prvom spratu. Dva mawa zvona su na drugom a navi{e su sve mawa i mawa.

Ina~e, glavna crkva, posve}ena svecu – za{titniku Svetom Pantelejmonu, nalazi se u zgradi na sedmom spratu!

Danas bratstvo manastira broji oko 60 monaha i isku{enika. Od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi se na UNESKO-voj listi svetske ba{tine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom Planina Atos.

Sveti Pantelejmon ima unutar kompleksa petnaest razli~itih paraklisa: onaj posve}en Uspewu Bogorodi~inom je severno od glavne crkve, a onaj Svetog Mitrofana zapadno od biblioteke. Vredi pomenuti dvostruku crkvu Pokrova Presvete Bogorodice i Aleksandra Nevskog (1852), na najvi{em spratu severnog krila, prepunu najskupocenijih predmeta i relikvija. Manastir ima delove mo{tiju mnogih svetiteqa, izobiqe vezenih ruskih ode`di, bogoslu`benih sasuda, ikona. Zanimqivo je da postoji crkvica koja slu`i iskqu~ivo za ~uvawe mo{tiju drugih svetaca. Samo se mo{ti Svetog Pantelejmona nalaze u glavnoj crkvi Ă­

a{ ~etvrti dan je N po~eo opu{teno!

Posle jutarwe slu`be

i ru~ka (mi bi rekli doru~ka, jer je bio u 7.30h po lokalnom vremenu), jo{ jednom smo obi{li ceo manastirski kompleks, utvrdili gradivo i kamerom zabele`ili ono {to smo prethodnog dana propustili. Qubazno nam je skrenuta pa`wa da sobu napustimo najkasnije do 10.30h kako bi gostoprimci mogli da je spreme za nove hodo~asnike, {to smo mi i u~inili. Imali smo puno vremena jer smo, zapravo, ~ekali brod koji treba da nas daqe poveze do skita Svete Ane, koji je, po planu, bio na{e slede}e odredi{te.

Ali... ~ekawe se odu`ilo, jer smo, ~ekali feribot koji je tog jutra krenuo iz Uranopolisa, staju}i u pristani{ta (arsane) svih usputnih manastira. Kada se na pu~ini kona~no ukazao, mi smo shvatili da }emo suvi{e kasno do}i do na{eg ciqa, skita Svete Ane i onda od na{eg plana za ~etvrti dan nema ni{ta.

Naime, na{ plan je bio da mnogo ranije stignemo do pristani{ta skita Svete Ane i da istog dana krenemo u uspon na planinu Atos.

Ideja vodiqa celog ovog putovawa je bila da se tog dana popnemo na Atos i to sa nadmorske visine od 0,00 metara (pristani{te Skita) do nadmorske visine od 2,033 metra (vrh planine Atos). To je jedinstvena i veoma retka prilika za takav poduhvat jer se, naj~e{}e, na vrh neke planine pewete ve} sa neke visine. Recimo na Pan~i}ev vrh na Kopaoniku (2019 m nadmorske visine) se pewete iz Sun~ane doline (koja je na 1,656 m nadmorske visine)!

I tako, do~ekasmo feribot, ukrcasmo se sa velikim i te{kim prtqagom, razmi{qaju}i kako da prilagodimo na{ plan novim okolnostima. Sa broda smo mogli ponovo da se divimo lepoti i gra|evinskim poduhvatima sa po~etka pro{log milenijuma u izgradwi manastira: Simonopetre, Grigorijata, Dionisijata i Svetog Pavla. Posle vi{esatne plovidbe feribotom, utopqeni u masu hodo~asnika i monaha koji govore gr~ki, ruski, ukrajinski, gruzinski, srpski, albanski, litvanski ili jo{ neki drugi nama nepoznati jezik, sti`emo u pristani{te skita Svete Ane í Ali, o tome u idu}em broju na{eg ~asopisa.

Za kraj samo obave{tewe da je u manastiru Sveti Pantelejmon ZABRAWENO SVAKO SNIMAWE I FOTOGRAFISAWE, pa su zato na{i snimci i wihov broj skromni jer su ra|eni – bez blagoslova!

Tekstovi: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac Izvor: globalna mre`a internet, delovi iz kwige „Pe{ke kroz Svetu Goru” Nenada Andri}a.

NASTAVAK U IDU]EM BROJU

35

MESECOSLOV

OKTOBAR 2019.

Ovo je mesec slu`ewa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog Rotarijanca.

Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije slu`ewa.

1

1951.

Na TV Beograd je prvi put emitovan DNEVNIK.

2

1810.

Oko 30.000 Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da ugu{i ustanak, koriste}i prore|enost srpske vojske na Drini, ~ija se glavnina borila na drugom kraju Srbije kod Varvarina, Deligrada i Sokobawe.

Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili. Nakon {to je s dodatnim snagama stigao vo|a ustanka Kara|or|e Turci su potu~eni i proterani iz u`e Srbije.

3

1863.

Ameri~ki predsednik Abraham Linkoln progla{ava posledwi ~etvrtak u novembru za praznik Dan nezavisnosti.

4

5

1945.

Osnovano je srpsko sportsko dru{tvo PARTIZAN. SVETSKI DAN NASTAVNIKA

9 11

22 24

12

28

2012.

Poku{aj ubistva Malale Jusafzai, pakistanske devoj~ice koja se bori za pravo devoj~ica na {kolovawe i najmla|e dobitnice Nobelove nagrade za mir.

2000.

Ubijen je Matija Qubek, vi{estruki olimpijski pobednik u kanuu jednokleku.

Ubio ga je wegov zet u Beli{}u.

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ARTRITISA

13

1988.

Laboratorijsko ispitivawe otkrilo je da „torinski pokrov” u koji je navodno umotan Isus Hristos, jeste tvorevina iz sredweg veka.

17

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

DAN UJEDIWENIH NACIJA

DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

25

1973.

Umro je Abebe Bikila, etiopski oficir, bosonogi atleti~ar, olimpijac.

31

1965.

Na dana{wi dan papa Pavle VI oslobodio je Jevreje vi{evekovne krivice za smrt Boga.

DAN CRNOG MORA

ME\UNARODNI DAN [TEDWE

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A

^etvrtak je ~etvrti dan u nedeqi.

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ ^ETIRI

Istok, zapad, sever i jug su ~etiri glavne strane sveta – ~etiri „ugla Zemqe”.

4

Arapski: 4 Rimski: IV

VI MISLITE BUNCA MALARIJA? TO JE BILO, BILO U ODESI. „DO]' ]U U ^ETIRI” REKLA JE MARIJA... „Oblak u pantalonama” Vladimir Majakovski On je prvi slo`eni broj. ruski pesnik Redni broj: ~etvrti.

(1893 – 1930) Delioci su: 1, 2, 4.

U matematici postoje ~etiri osnovne ra~unske radwe (operacije): sabirawe, oduzimawe, mno`ewe i deqewe.

{tajn Albert Ajn tek io or ov og je pr dine. sa ~etiri go

^etiri godi{wa doba su: prole}e, leto, jesen i zima. ^etiri agregatna stawa u prirodi su: ~vrsto, te~no, gasovito, plazma.

Qudsko srce ima ~etiri komore.

38

1918.

U Prvom svetskom ratu oslobo|en je Beograd.

^etiri krvne grupe imaju qudi: A, B, O, AB.

^etiri velike religije su: judaizam, hri{}anstvo, islam i budizam. ^etiri su glavna grada na slovo „B” kroz koje proti~e Dunav: Be~, Bratislava, Budimpe{ta i Beograd. ^etvrto mesto po veli~ini gradova u Srbiji zauzima Kragujevac.

Igrom slu~aja list „POLITIKA” je vezana za broj ~etiri: - Pokrenuta je 1904. godine; - 4 puta mewala je format; - 4 puta {tampana je na po dve strane; - 1914. godine (Prvi svetski rat) poginuli su joj osniva~ i urednik; - U zaglavqu lista su imena ~etiri ~lana porodice Ribnikar; - Posledwi broj u Prvom svetskom ratu iza{ao je 24. septembra 1915. godine; - Obustavila je izla`ewe 1941. godine (Drugi svetski rat) u aprilu (~etvrtom mesecu); - Ponovo izlazi u slobodnom Beogradu oktobra 1944. godine.

KORNI GRUPA je 1969. godine sa gitaristom Josipom Bo~ekom i vokalnim solistom Dadom Topi}em snimila dugu kompoziciju PRVO SVETLO U KU]I BROJ 4.

PRI^A ZA (MAKAR) JEDNU SUZU

SAMO]A I TUGA

edeo sam u kafi}u u kome sedim skoro svakog dana. PoS ru~io sam kafu i uzeo da pro~itam novine. Kelner mi je doneo kafu i dosta glasno rekao: „Kom{ija za{to ~ita-

te to |ubre?” Nije bilo zlobe u wegovom glasu. Ose}ala se ~ak iskrena zabrinutost za moje mentalno zdravqe. „Oni objavquju samo la`i i obmane”, to je ve} rekao povi{enim tonom.

Qudi u kafi}u su se okrenula prema meni. Odjednom se atmosfera promenila. Ili se meni tako u~inilo. Qudi su me gledali nekako druga~ije. Nisam bio upla{en, ali mi je bilo neprijatno, u meni se pojavio nekakav ose}aj krivice, bez razloga i bez povoda. Shvatio sam koliko se suzio prostor op{te i li~ne slobode. Pomislio sam: danas mi propisuju {ta da ~itam, sutra }e {ta da govorim, prekosutra {ta da mislim... kao spas zazvonio je mobilni telefon. „Ja sam doktor iz psihijatrijske ustanove ’Laza Lazarevi}’. Da li ste vi gospodin P.?”

– „Da.” – „Imamo ovde jednog pacijenta koji tvrdi da vas poznaje i da vi garantujete za wega ako ga pustimo.”

– „Kako se zove?”

– „\or|e V.” – „Ne poznajem ~oveka.”

– „Tako smo i mi mislili... On umi{qa razne stvari, pa je tako verovatno izmislio i va{e ime. Izvinite na uznemiravawu.” e no}i iznenada sam se probudio... i setio... \or|e V. je moj drug sa Fakulteta. Prokleta starost. Prokleti zaboT rav. \or|e V. je bio briqantan student svetske kwi`evno-

je pregledao, doktor je tra`io da navedem nekog prijateqa ili ro|aka koji bi garantovao za mene.

Ne}e{ mi verovati: nisam mogao da navedem ni jedno ime. @ena mi je umrla. ]erka mi `ivi na Novom Zelandu, zna{ gde je to? Na drugom kraju Zemqine kugle... ja ne znam kada je tamo pono} a kada podne? I uvek zovem u pogre{no vreme kada oni spavaju, tako da sam prestao da zovem i ja wih i oni mene. Odjednom sam shvatio da sam sam na svetu, da nemam nikoga...

– „Ma daj svi smo u ovim godinama sami, pa `ivimo...”

– „Nemam razloga da `ivim. Nikome ne trebam i nikome ne}u nedostajati kada me ne bude bilo. Kada sam se na{ao u nevoqi odjednom sam shvatio da nemam kome da se obratim za pomo}. Ceo `ivot pomagao sam drugima, a kada je meni potrebna pomo} nema nikoga.

Tebe sam se setio slu~ajno. ^itam tvoje tekstove u novinama. Hvala, {to si do{ao.”

– „Ja }u sutra oti}i u tvoj stan sa bravarom. Promeni}u bravu, done}u ti kqu~ i bi}e sve u redu”. utradan sam oti{ao sa bravarom u stan svoga prijateS qa. Stan mi je delovao kao da je neko upravo iza{ao: na stolu novine i {oqica napola popijene kafe, upaqeno svetlo i ukqu~en televizor. Promenili smo bravu, uzeo sam novi kqu~ i krenuo u bolnicu. U sobi sam zatekao prazan krevet.

– „Gde je moj prijateq” pitao sam.

– „Umro je no}as”, odgovorio je doktor.

– „Jel’ bio bolestan?

– „Nije.”

– „Pa od ~ega je umro?”

– „Od samo}e i tuge.”

– „Zar mo`e da se umre od samo}e i tuge?”

– „Kao {to vidite, mo`e.”

sti, paralelno je studirao i Fakultet dramskih umetnosti.

Bio je aktivni u~esnik studentskih nemira ’68. godine, dr`ao vatrene govore u Kapetan Mi{inom zdawu, pisao za „Student” i „Vidike”, dr`ao tribine u Studentskom kulturnom centru o kwi`evnosti i politici. I onda iznenada nestao iz javnosti. [ta se dogodilo sa wim? Gde je nestao? Nisam imao pojma, nisam ga video, dvadeset, trideset godina...

Ujutru sam seo u auto i krenuo prema „Lazi”. Zagrlio sam svog druga i pitao: „Otkuda ti ovde? U ~emu je problem?”

rganizovao sam sahranu. Na sahrani smo bili samo O pokojnik i ja. Od wegove }erke sam dobio poruku da ne mo`e da stigne sa Novog Zelanda jer je razvedena i ne-

ovorio je tihim, jedva ~ujnim glasom: „Sino} oko poG no}i iza{ao sam iz stana da bacim |ubre. Obukao sam na golo telo bade mantil jer je kontejner ispred moje

dao. Kafa je bila hladna i gorka... í

zgrade. Bacio sam |ubre u kontejner i sa kesom |ubreta bacio i kqu~eve od stana koje sam dr`ao u ruci.

Bila je no}, padala je ki{a, nisam znao {ta da radim.

Popeo sam se i u{ao u kontejner prepun |ubreta... nisam uspeo da na|em kqu~eve.

U blizini je policijska stanica. Oti{ao sam onako sav prqav u stanicu i zamolio da mi pomognu, gledali su me prili~no sumwi~avo. U me|uvremenu dok sam obja{wavao {ta mi se dogodilo, nai{ao je kamion, ispraznio kontejner i oti{ao. Poludeo sam, po~eo da urlam, da vi~em...

Policajci su me zatvorili i ujutru prevezli u „Lazu”.

Da maler bude ve}i bio je vikend, opet sam se drao i besneo jer su mi rekli da }e doktor do}i u ponedeqak, tako da su me zadr`ali i dali mi sredstva za smirewe. Kada me

ma ko da joj ~uva decu. Javi}e mi se kada do|e u Beograd da proda o~ev stan. Zamolila me je da snimim sahranu i da joj po{aqem sliku da stavi na „Fejsbuk”. Odgovorio sam da ne znam kako se to radi... ao sam ~ituqu za svoga prijateqa, Do{ao sam u kafi} i ra{irio novine da svi vide {ta ~itam. Konobar mi D je doneo kafu. Nije ni{ta rekao. Samo me je ~udno pogle-

Predrag Peri{i} Profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

39

HÙAT T NA[EG ZADOVOQSTVA

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

BEOGRAD

SRE]AN PO^ETAK RADA U NOVOJ ROTARIJANSKOJ GODINI Rotari klub Beograd u ~etvrtak, 3. oktobra 2019. godine odr`ao je sastanak u punom sastavu ~lanova, a status kandidata za novog ~lana je dobio Marko Milovi}, uva`eni ~lan i predsednik Rotarakt kluba Beograd.

Pre redovnog odr`an je sastanak Upravnog odbora Kluba na kom su donete va`ne odluke za budu}i rad najstarijeg Kluba u na{em Distriktu í

Rotari klub Beograd se ponovo vratio u hotel HÚatt posle vrlo naporne, ali uspe{ne letwe {eme rada Kluba í

40

AKTIVNOSTI

BIJEQINA

ROTARI ^ESMA U BIJEQINI Rotari klub Bijeqina je sve~ano obele`io 5. oktobra zavr{etak zajedni~kog projekta „Rotari ~esma” u gradskom parku, kao jedan od najve}ih projekata Rotari kluba Bijeqina u wegovoj skoro dvadesetogodi{woj istoriji. Ovom doga|aju je prisustvovao veliki broj Roterijanaca. Vrednost projekta izgradwe „Rotari ~esme” je skoro 40.000 KM, a u ovom projektu, od izuzetnog zna~aja za grad, u~estvovali su brojni Rotari klubovi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i regiona, kao i Rotari distrikt 1910 iz Austrije, brojna privredna dru{tva iz Bijeqine i Gradska uprava Bijeqine. Treba napomenuti da Rotari ~esma u gradskom parku ima pristup za decu, odrasle, osobe sa posebnim potrebama, ali i ku}ne qubimce í

41

AKTIVNOSTI

NI[

NO LIMIT HUB

42

U ponedeqak 7. oktobra 2019. godine u No Limit hub-u Rotarakt klub Ni{ je bio doma}in zajedni~kog sastanka Rotarakt klubova iz Ni{a. Sastanku su prisustvovali ~lanovi Rotari kluba Ni{ sa `eqom da podr`e i pomognu Rotarakt klubu.

Sastanku je predsedavao Aleksandar Ivi} predsednik Rotarakt kluba Ni{.

Nakon ~itawa poruka Rotarija i testa ~etiri pitawa Natalija Pej~ev (event manager No Limit Hub-a) je prisutnima pribli`ila ideju o No Limit Hub-u i kakve akcije oni rade. Milo{ Milojevi} Bambi je odr`ao predavawe o li~nom iskustvu koje je stekao u Rotaraktu i kako mu je to iskustvo pomoglo u daqoj karijeri.

Asistent na{e Guvernerke za jug Aleksandar Stamenkovi} je izneo planove Distrikta.

Predsednici Rotarakt klubova su predlo`ili projekte koje bi zajedni~ki realizovali Ă­

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

43

AKTIVNOSTI

BEOGRAD AVALA BEOGRAD SKADARLIJA BEOGRAD CENTAR BEOGRAD SAVA

^lanovi Rotari kluba Beograd prisustvovali su zajedni~kom sastanku Rotari kluba Avala, Rotari kluba Beograd Skadarlija, Rotari kluba Beograd Centar, i Rotari kluba Beograd Sava odr`an je 17. oktobra u hotelu „[umadija” na Banovom Brdu u okviru kojeg smo slu{ali veoma zanimqivo predavawe novinara i pisca Zorana Q. Nikoli}a:

BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Zoran Q. Nikoli}, srpski je novinar, publicista, pisac, pesnik i turisti~ki vodi~. Od 1997. godine radi za „Ve~erwe novosti”. Specijalni dodatak „Beogradske pri~e” ure|uje od 17. juna 2013. godine, kad je objavqena prva pri~a. Do sada je objavqeno preko 120 pri~a. Objavio je osam kwiga od kojih se {est bave istorijom Beograda.

Na ovom predavawu, imali smo priliku da ~ujemo pri~e o istoriji na{eg glavnog grada koje ne pi{u u uxbenicima, a do kojih je Zoran Q. Nikoli} do{ao istra`uju}i godinama Beograd ispod Beograda Predavawu je prisustvovala i guvernerka na{eg Distrikta Qiqana Lainovi} í

44

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

NOVI – STARI ^LAN KLUBA Rotari klub Beograd je 24. oktobra ove godine odra`ao svoj redovni sastanak u hotelu Hajat, a predsednik Kluba Sr|an Milinkovi} je uru~io Rotari „malu” zna~ku na{em novom – starom ~lanu ^edomiru Petriwcu koji nas je kratko bio napustio, pa se evo, vratio u svoj mati~ni Klub, a ~lanovi Kluba mu po`eleli toplu dobrodo{licu i nova zajedni~ka dru`ewa í

45

AKTIVNOSTI

NI[-KONSTANTIN VELIKI

^ETIRI KLUBA ZA PRIMER U ~etvrtak 24. oktobra ove godine u vreme odr`avawa svog dvanaestog (611) redovnog sastanka Rotari klub Ni{-Konstantin Veliki je bio doma}in drugog po redu zajedni~kog sastanka ni{kih Rotari klubova u Rotarijanskoj 2019 – 2020 godini.

Rotari klub Ni{-Konstantin Veliki odr`ava sastanke u „Regent” klubu sa po~etkom u 20 sati.

Posle ~itawa poruka Rotarija ~etiri predsednika Rotari klubova iz Ni{a: Igor Todorovi}, Rotari klub Ni{-Konstantin Veliki, Nenad Jovanovi}, Rotari klub Ni{, Novica Simi}, Rotari klub Ni{-Centar i Sa{a Petrovi}, Rotari klub Ni{-Medijana su predstavili svoje Klubove.

Neboj{a \eni}, predhodni predsednik Rotari kluba Ni{-Konstantin Veliki je odr`ao predavawe na temu „Centralnoafri~ka Republika, rezervna dr`ava Francuza”.

Najavqeni su doga|aji ni{kih Rotari i Rotarakt klubova.

U dru`ewu i uz meni i pi}e ni{ki Rotarijanci su razmewivali ideje í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

46

AKTIVNOSTI

]UPRIJA-MORAVA

DVA JUBILEJA A VE^E JEDNO U petak 25. oktobra 2019. godine u hotelu „Petrus” u Para}inu u sve~anom, prijatnom ambijentu Rotari klub ]uprija-Morava je proslavio 82 godine od osnivawa i 15 godina od reosnivawa Kluba.

Rotarakt klub ]uprija-Morava je sproveo akciju „Kwiga za mlade”.

Rotari klubovi koji su prisustvovali proslavi su podr`ali akciju poklawawem najmawe po jedne kwige.

Predsednik Rotari kluba ]uprijaMorava Slobodan Trifunovi} i sekretar Rotari kluba ]uprija-Morava Sr|an Jablanovi} su brinuli da gostima ispune ve~e.

Doma}i ansambl i ukusna hrana su Rotarijance dr`ali u lepom raspolo`ewu do kasno u no} í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

47

48

ko predstavio rad Kluba slavqenika u predhodnom period. Podsetio je ko su bili predsednici od osnivawa do danas.

Prezentovao je projekte slu`ewa zajednici koje sprovode u ovoj Rotarijanskoj godini.

Posle zvani~nog dela zajedno smo u prijateqskom dru`ewu u`ivali uz lepu muziku, hranu i pi}e í

AKTIVNOSTI

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

NI[-KONSTANTIN VELIKI

SRE]AN RO\ENDAN, SLU@EWE I DRU@EWE U ~etvrtak 31. oktobra 2019. godine Rotari klub Ni{Konstantin Veliki je u sve~anoj sali hotela „Regent” klub zajedno sa gostima proslavio 13 ro|endan.

Brzo je pro{lo 13 godina dru`ewa i slu`ewa u lokalnoj zajednici.

Igor Todorovi} predsednik Rotari kluba Ni{-Konstantin Veliki je u zvani~nom delu pozdravio sve goste i ukrat-

49

50

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

„PSALMI U SVILI DU[E” ILI JEDNO LEPO PRIJATEQSKO DRU@EWE DU[INE DU[E U ~etvrtak, 31. oktobra, na Svetog apostola Luku, ~lanovi i gosti Rotari kluba Beograd, imali su jedinstvenu priliku, da na svom redovnom sastanku u novobeogradskom hotelu „HÚatt” imaju izuzetne goste.

U poseti su nam bili kwi`evnica i ~lanica SKAIN akademije, poetesa Nada Ani~i} Crqenica.

Sa wom je bio i mr Jovan Blagojevi}, teolog, biblisti~ar SPC koji je imao uvodno izlagawe i govorio o dvokwi`ju „Psalmi u svili du{e” autorke.

wa poezije i proze, kod sebe negovala jo{ jednu umetnost, a to je recitovawe, oceweno i priznato od strane Raleta Damjanovi}a i pokojne Maje Dimitrijevi}.

Prisutni su s pa`wom slu{ali, {to se i na fotografijama mo`e primetiti. Autorka je jedan komplet poklonila predsedniku Kluba, a on je uzvratio na{om Monografijom kluba.

Uz ve~eru je nastavqeno dru`ewe i kupovina kwiga autorke, a ona je uzvratila re~ima da 10% od svake kupqene kwige ostaje Klubu, odmah pozdravqena aplauzom prisutnih.

Vrhunac ovog dela ve~eri je bio kada su se na{a Tawa Oluji} i Nada Ani~i} li~no upoznale, pozdravile i ustanovile da su – ro|ake, {to je odmah pretvoreno u dragu fotografiju. Za uspomenu, dakako!

Haxi Du{an Glu{ac I na kraju ovog teksta – stihovi: Rotari klub Beograd RAZMI[QAWA O SLAVOQUBQU Ni{tavna }e ti, ~ove~e, sva slava ovoga sveta biti ako po silasku sa slavoqubive scene `ivota vrati{ se u dom svoga srca i tamo ti bude hladno.

Jer kad raspline se duh, u misli u ose}awa, i u radost privremnu, tad u tu|ini svojih beskrajnosti potopi sebe du{a.

Lebde}i nad paklom, i nad rajevima `urnim, `ivot ko senka promine.

Gostovawe poetese u na{em Klubu je uredno kamerom i aparatom bele`io snimateq ^aslav Vukoji~i}, koji redovno prati sve trenutke sa gostovawa.

Sala „Beograd” bila je gotovo puna, pored ~lanova Kluba, prisutni su bili i mladi na{eg Rotarakt kluba Beograd. Predsednik Kluba Sr|an Milinkovi} je otvorio sastanak, ukratko predstavio goste i dao re~ Nikoli Mandi}u, Ceremonijaru Kluba u ovom mandatu, da go{}u detaqnije predstavi. Zatim je teolog Jovan govorio o opusu i delu pesnikiwe Nade i na kraju svog izlagawa poklonio Klubu komplet svojih kwiga i ~asopisa teolo{ke sadr`ine u kojima objavquje svoje tekstove.

Go{}a Nada Ani~i} ukratko je objasnila kako je do{lo do izdavawa ovog pesni~kog dvokwi`ja i govorila je nekoliko svojih pesama, po{to je pored umetnosti pisa-

51

52

53

54

[ETA(J)MO SRBIJOM!

AVALA ajsevernija {umadijska planina, koja kao „ostrvo” izviN ruje iz bre`uqkaste i zelene [umadije, jeste Avala.

Nalazi se 16,5 kilometara ju`no od Beograda i predstavqa najseverniju {umadijsku planinu, zapravo severni kraj {umadijske grede, koja se od Rudnika provla~i kroz nisku [umadiju i predstavqa razvo|e slivova Save i Dunava. Visoka je 511 metara, a iznad okolnog talasastog terena, kupasto se uzdi`e oko 200 metara. Duga~ka je ~etiri – pet, a {iroka oko dva kilometra. Nastala je utiskivawem eruptivnih stena i sna`nim podizawem prethodno nastalih talo`nih stena od pe{~ara, kre~waka, laporca i drugog materijala.

Osim magmatskih stena, naro~ito na kupastom vrhu, prisutan je i serpentin.

Ostali vrhovi su Ladne vode, Zve~ara i Sakinac.

Na Avali postoje i le`i{ta bakra, cinabarita, olova, a rudarske aktivnosti, prekinute 60-ih godina pro{log veka, postojale su jo{ u preistoriji. Jedan mineral je ovde i otkriven.

Re~ je o varijetetu lilita, a otkrio ga je srpski hemi~ar Simo Lozani}. Ovaj zelenkasti mineral nazvan je avalit. Do pre 600 hiqada godina, ovu planinu su zapquskivali talasi Panonskog mora, jer je to i bila – morsko ostrvo, ba{ kao i susedni Kosmaj i obli`wa Fru{ka gora. Danas li~i na kupasto ostrvo u moru za-

talasanog {umadijskog zelenila, koje okru`uju plato sela Pinosava u takozvanoj niskoj [umadiji, i istaknuta {uma Stepin lug.

Avala je omiqeno izleti{te planinara, Beogra|ana qubiteqa prirode, doma}ih i stranih gostiju. Do we vodi 12 kilometara asfaltnog puta Beograd – Mladenovac – Kragujevac, koji je poznat i kao Stari Kragujeva~ki put ili, kako se ~e{}e zove – Avalski. Od podno`ja do platoa gde je parkirali{te i nazad, vodi krivudavi, kru`ni, jednosmerni asfaltni put u ukupnoj du`ini od osam kilometara.

Na za{ti}enom podru~ju ima oko 600 biqnih vrsta, od kojih su neke i lekovite, a neke, kao {to su zanovet, zlatan i zelenika, predstavqaju prirodne retkosti.

Avala je dobro po{umqena samoniklim drve}em, a jednim delom je pod zasa|enom borovom {umom. [uma Avale prete`no je listopadna, sa razli~itim vrstama koje sa~iwavaju cer, hrast, bukva, grab, jasen, brest, lipa, bor, smr~a, jela i nekoliko sekvoja levo i desno na sredini puta od jarbola do Spomenika Neznanom junaku, na takozvanom „Putu stepenica” i ~uva se kao svojevrstan park. [ume Avale ostale su sa~uvane, u odnosu na [umadiju, zahvaquju}i strogoj naredbi kneza Milo{a Obrenovi}a, posle wegovog po-

55

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi} vratka u Srbiju, da se Avala ogradi i spase od daqeg uni{tewa.

Do Drugog svetskog rata Avala je imala i svoj dan – \ur|evdan, kad je na woj bilo posebno `ivo i veselo. Od rane zore dolazile su grupe mlade`i, Sokoli, Skauti, planinari, qubiteqi prirode i me{tani okolnih sela u `ivopisnim narodnim no{wama. Uz pe~ewe sa ra`wa {etalo se, razgovaralo, momci i devojke su se me|usobno „merkali”, igralo se kolo... Posle rata ovaj lep obi~aj pao je u zaborav.

Krajem 2007. godine Skup{tina grada Beograda proglasila je Avalu za{ti}enim prirodnim dobrom sa ukupnom povr{inom od 489 hektara. To je samo nastavak odluka da se Avala za{titi: prvu je doneo knez Milo{, zatim je 1936. godine progla{ena nacionalnim parkom, a Prezidijum Narodne Skup{tine 1946. godine donosi odluku po kojoj je Avala dobro od op{teg zna~aja. Posle Prvog svetskog rata, lokalno stanovni{tvo prona{lo je ve}i broj grobova srpskih vojnika poginulih u ratu, me|u wima i grob jednog nepoznatog srpskog vojnika. Narod okolnih sela je vojniku podigao skromni spomenik. Kasnije je Dr`avni odbor za podizawe spomenika Neznanom junaku odlu~io da mu se na vrhu Ava-

^ETINARI NA AVALI?

vreme kada je gra|en na{ grob Neznanog junaka (1934-1938.) i kada je vr{eno po{umqavawe AvaU le ta~no odre|enim vrstama, do{lo je do jednog neo-

bi~nog simboli~kog susretawa dva nekada{wa quta protivnika – Jugoslavije i Nema~ke.

U `eqi da iska`e pijetet prema nekada{wim juna~kim protivnicima nema~ki kancelar Adolf Hitler u~inio je li~ni dar tako {to je odredio da se Jugoslaviji poklone ~etinari koje je trebalo zasaditi u neposrednom okru`ewu groba Neznanog junaka.

Ciq je bio da se i na taj na~in manifestuje ideja koja je u ~itavoj Evropi bila veoma prisutna u razdobqu posle 1918. godine koja je glasila: „Protivnici u ratu – sjediweni u smrti”! Drugim re~ima, dok karijatide bdiju nad grobom Neznanog junaka, spokoj i dostojanstvo grobnog mesta tog mladi}a ~uvaju i ~etinari koji su za tu priliku posebno dopremqeni iz Botani~ke ba{te u Minhenu 1939. godine.

I stoga, kada iz daqine posmatramo planinu Avala, primeti}emo da je skoro ~itava prekrivena listopadnim rastiwem, osim neposredne okoline kompleksa groba Neznanog junaka koji je okru`en ~etinarima, darom nikog drugog do samog Adolfa í

56

le podigne reprezentativniji spomenik. Projekt je izradio vajar Ivan Me{trovi}, u obliku mauzoleja sa karijatidama koje predstavqaju `ene u narodnim no{wama iz svih jugoslovenskih krajeva. Spomenik je gra|en od jablani~kog granita, a zbog wega su 1934. godine dinamitom razru{eni ostaci sredwovekovnog grada @rnova, {to i danas nailazi na o{tru osudu me|u istori~arima.

Srbija se razlikuje od drugih zemaqa u~esnica Prvog svetskog rata po tome {to sve druge zemqe imaju spomenike Neznanom vojniku, a samo Srbija Neznanom junaku. U neposrednoj blizini je i Spomenik sovjetskim ratnim veteranima koji su tu poginuli u avionskoj nesre}i, oktobra 1964. godine. Na ni`em vrhu Avale, izgra|en je 1965. godine Avalski TV toraw, po projektu arhitekata Ugqe{e Bogunovi}a i Slobodana Jawi}a, koji je sru{en u bombardovawu NATO 1999. godine. Toraw je bio najve}a gra|evina u SFRJ. Sredwovekovni avalski grad Srbi su zvali @rnov, a Turci su mu dali ime Avala, {to na turskom zna~i brdo, a na persijskom pregrada ili prepreka. Ne zna se kada je prvi put sazidan, mada mu je okolina bila naseqena jo{ u preistorijsko doba. Grad je {titio okolne rudnike `ive i cinobarita i, u obli`wem Ripwu, rudnik srebra. Verovatno su jo{ Rimqani podigli utvr|ewe da bi kontrolisali prilaz Singidunumu i {titili svoje rudnike na Avali. Kasnije su Srbi tu sazidali tvr|avu, koju su potom Osmanlije pro{irile i oja~ale za potrebe napada na Beograd, koji je tada bio u ma|arskim rukama. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Por~a od Avale, turski haramba{a i zulum}ar, koji je napadao, pqa~kao i ucewivao stanovni{tvo, a ujedno, kontrolisao put prema Beogradu i od Beograda, pqa~kaju}i karavane i pojedince. Por~u je, na molbu wegovih `rtava, ubio srpski despot Zmaj Ogweni Vuk, sin slepog Grgura, unuk \ur|a Brankovi}a.

Vidqivih ostataka @rnova danas nema. Ceo prostor nekada{we tvr|ave posle dizawa u vazduh zaravwen je i zabetoniran i na wemu se nalazi samo spomenik Neznanom junaku. Podaci o izgledu tvr|ave dostupni su u vidu zapisa starih hroni~ara, radova Aleksandra Deroka i nekoliko fotografija koje se nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu.

Inicijativa za podizawe Planinarskog doma „^arapi}ev brest” pokrenuta je 1950. godine. Potekla je od

AKTIVNOSTI

BEOGRAD AVALA

docenta dr Petra Kosti}a, profesora medicinskog fakulteta i osniva~a i prvog predsednika beogradskog planinarsko-smu~arskog dru{tva „Avala”. Dom je prvi put otvoren za posetioce posle ~etiri godine, 1954. godine. Ceo kompleks ima planinarsko-sportsko-rekreativni i turisti~ki karakter, a pogodan je za vi{ednevne boravke, bavqewe mnogim sportovima i izlete prema vrhu i okolini. U blizini doma nalaze se dva spomenika posve}ena Kara|or|evom vojvodi Vasi ^arapi}u, koji je bio iz podavlskog sela Beli Potok.

Jedan je u bronzi, rad vajara Du{ana Nikoli}a, a drugi je u drvetu i rad je narodnog vajara Bogosava @ivkovi}a. Ovaj spomenik nalazi se nedaleko od doma „^arapi}ev brest”, gde je do pre dvadeset godina stajao posledwi od {est brestova ispod kojih je tada{wi knez Vasa ^arapi} okupqao narod podavalskih sela i pozivao ga na ustanak protiv Turaka í

57

MIRISI STAROG BEOGRADA najkra}e pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred I povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. Sobom nosi zna~ewa i wegove prelive, pribli`ava, dopuwava i razotkriva vi|eno, te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se dru{tvu nametne svojim znawem i negovanim manirima propadaju uglavnom zato {to o{tro vowa na vi{ednevni znoj.

Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, bolest i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost i mladost. Po mirisu se razlikuju epohe, narodi, religije i politike, prostori lewosti i pregala{tva, askeze i obiqa, sre}e i nevoqe – miri{e glad, a miri{e i prejelost i obest. Postoje i mirisi ~itavih gradova, preovla|uju}i odeur, scent, profumo ili Duft, ruski zapah, po kome se razaznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, razli~iti s prole}a i u zimu.

Francuski Gras miri{e na parfeme, alza{ki Kolmar na kola~e, miris vlage, ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju, a mirisnu sliku dubrova~kih `ardina, daleko od onih koje danas oda{iqe drevna kanalizacija, ve{ti trgovci upakovali su u parfem.

Bujnost |ulistana

58

Slo`eno opa`awe, zasnovano na vi{e~ulnim osetima, pa stoga i onima koje se ti~u mirisa, vrlina je naro~ite retkosti, koju tek ponekad nalazimo kod svedoka pro{lih vremena. ^ak je i za veliku ve}inu pisaca jedino oko – ~ulo distance – vrhovna kamera koja opa`ajni svet svodi na vidqivi svet doga|aja i prizora, a {arolikost toga sveta na {arolikost oblika i boja. Takvo svedo~ewe se onda zasniva na pobrojavawu fotografski upam}enih utisaka. ^ulnost putopisaca koji su ostavili zapise o Beogradu 19. veka tako|e je bila ~ulnost oka, tek ponegde uha i nosa: kao da se malo dodirivalo, neznatno mirisalo i oslu{kivalo, te je retko kad pero uop{te bele`ilo utiske opipa, mirisa i sluha. Jednako je mogu}e da su takvi oseti lako ~ileli iz se}awa. ^ak i ~uveni „Fi}ir-bair” svoj naziv je dugovao apoteozi vidqivog i uzvi{enosti – „velikolepnosti” pogleda na obli`wa prekore~na prostranstva. Na sna`ne mirise {tala, samih obala i reka, ribarskih mre`a i muqa, a u neko doba i obli`weg smetli{ta, koji su se ose}ali na samom bregu i podse}ali na svakodnevicu, nisu se tro{ile re~i, niti po tome imenovale gradske ~etvrti, poqa i naseqa. Potpunija stvarnost onoga vremena se otuda uop{te otkriva te{ko i posredno, pa i olfaktivno carstvo varo{i toga doba – kroz uzgredne napomene i usputna opa`awa.

Nije samo poznata bujnost |ulistana ~inila mirisni svet Beograda 19. veka. Premda su svedo~anstva o ukrasnim ba{tama i ru`i~wacima ponekad samo poetizovani stereotip o bajnosti rastiwa samog Carigrada koji se potom prenosio i na druge gradove Orijenta, sa Beogradom to nije bio slu~aj. Tamno zelenilo ovda{wih ~empresa i `ubor {edrvana zadr`avali su se dugo u se}awima putopisaca, kao i slika zelenog mora i ~itavih talasa stasalog drve}a jorgovana, kestena i le{nika iz kojeg su probijali minareti i tek ponegde krovovi belih ku}a. Beogradski |ulistani, kako je zapisao Ami Bue, bili su zasa|eni naj~e{}e ru`ama i karanfilom, bosiqkom, nanom, nevenom, dragoqubom, suncokretom, qiqanom i tulipanom. Iza visokih ba{tenskih zidova, sa osmanluk-~arda-

klija visilo je gro`|e, posvuda je bilo i drugog vo}a, te su preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putovali sokacima i {irokim atarima turskog grada.

No, u ono vreme, me|u mirisnim dra`ima neprijatne su bile sna`nije i dura{nije od prijatnih. Iako im je vera nalagala ~isto}u u svakom pogledu, i premda su amami i {edrvani uz ve}e xamije, koji su ponegde pu{tani i kao vodoskoci, bili opredme}ewa kulta vode u muslimana, poznata prilagodqivost ~ula mirisa, bar po pojedinim opisima putopisaca, qudima je bila darovana od samog Alaha.

Vow oholih U svom opisu Beograda s polovine 19. veka, ma|arski glumac Gabor Egre{i izve{tava o promenama vlasni~kih odnosa u Srbiji posle hati{erifa 1834. godine. Kako vi{e nisu mogli posedovati zemqu kao pojedinci, Turci su odjedared uprosja~eni, te su obale reka vrvele od novih nadni~ara i nosa~a, kao kakve ritave i malomirisne gospode. U sasvim izmewenim prilikama, u iznenadnoj sirotiwi i bedi, wihovo dr`awe se me|utim nije promenilo.

Prema inovercima i pravoslavcima, zapravo, polo`aj beogradskog muslimana bio je ~vrsto odre|en nacionalnim obrascem pobednika, pa je ~ak i izgladneli Tur~in pun gada, iz ~ijih drowaka te{ko vowa, kako je primetio svedok vremena Bartolomeo Kunibert, smatrao sebe daleko uzvi{enijim od najbogatijeg predstavnika hri{}anske raje, makar ovaj bio i sam knez Moldavije ili Vla{ke. Ako bi pak od Srbina hteo ne{to da poiska, to bi u~inio kao gospodar su`wu ili kao du`iteq koji uteruje naplatu golemog duga. I sam knez Milo{, kome je neretko i najneugledniji Tur~in znao da prepre~i put, i sa prkosno upaqenim ~ibukom zatra`i milostiwu, primetio je da Turci ovda{wi i ne znaju druga~ije da i{tu nego s pretwom na jeziku i s prezrewem na usnama. Knez bi u tom slu~aju, kako je posvedo~io francuski diplomat Boa le Kont, udelio milostiwu, ali pre toga naredio da se prkosnome ipak udari trideset batina.

Istan~anost wuha Pre{av{i iz Zemuna u Beograd 1834. godine jedan high-broÞ engleski aristokrat, naviknut na mirisne kupke, lakeje i dobre parfeme, susreo se prvi put sa qudima azijatske krvi. Ne~iji vow i bazda, kako je saznao, jesu pokazateqi pada na dru{tvenoj lestvici, ali ne i pot~iwenosti koju je o~ekivao. S visoka primetio je da ova divqa i prkosna bi}a sa prqavo-belim turbanima na glavi i „verovatno nekakvom sposobno{}u mi{qewa”, izgledaju kao da bi im bilo bogougodnije da mu preseku vrat, nego da mu ponesu prtqag. Ne usu|uju}i se da u svoju isto~nu pustolovinu po|e bez miri{qavog toaletnog kov~ega sa kreditnim hartijama, u sokacima dor}olskog Beograda spazio je brojna buwi{ta izme|u turskih ku}a. Na ovom „otpadu vekova”, povrh brda trule`i i odba~enih stvari, le`e}i na suncu, do~ekali su ga veliki psi vu~jeg izgleda – ~uvari svojih smradnih poseda.

Svakako nimalo nalik pasmini bigla koja se u wegovoj zemqi odgajala za hajke na lisice. Vazduh je, nastavqa ser Kinglejk, ipak bio pun mirisa limuna i kora od nara sparu{enih na suncu, a sve bli`e ~ar{iji i bazaru, „suvog” parfema i neobi~nih, isto~wa~kih za~ina. Da je kojim slu~ajem preno}io u beogradskom karavansaraju spoznao bi i isto~wa~ki foetor pedum, a da je pro{etao bazarom s namerom da ne{to kupi, tek tamo, u vrevi uske ~ar{ije zbijenih }epenaka, gde se slobodno izlo-

`ena roba dodirivala i mirisala, a navalni prodavci ube|ivali u wenu vaqanost, ser Kinglejk bi shvatio koliko je va`na istan~anost wuha.

Na stolovima uz }epenke turske Dowe varo{i, svakovrsno, kuvano i pe~eno, meso bilo je izlo`eno na ulici, protivno najosnovnijim predstavama o higijeni. Kuvari su svojim muhoterima nehotice naterivali ~itave rojeve insekata na jela i prolaznike. Para od u`egle masti zapahwivala je bazar, a dim pu{e}ih jela, „udarawe na sir}e i smrad od staroga pleswivoga uqa na salati”, ubijali su apetit i najgladnijeg stranca.

Po povratku u izmeweni i uznapredovali Beograd krajem 19. veka, Feliks Kanic se se}ao svih ovih prizora turskog grada: neprijatne mirise iz kr~mi i a{xinica sokaka i }orsokaka Dor}ola, sve muke tamo{we u`asne kaldrme, zaboravqao je tek zahvaquju}i prijatnim dra`ima uha i oka – tihom `uborewu {edrvana i neobi~nim prizorima `ena vatrenih o~iju iz jevrejskih i ciganskih mahala. Spomiwao se ipak prodavnica nepodno{qivih za oko i nos, krvavih komada jagwetine, ov~etine i govedine koji su stajali danima izlo`eni suncu i muvama. Zato su se, izvesno, u to vreme oko kasapnica i tamo gde je mirisalo na gozbu zbirali ~itavi ~opori gladnih pasa. Kao prirodni ~ista~i ulica, dr`ani su za op{te dobro, jer su, kako je obja{wavao francuski putopisac Pule, bili posredni za{titnici od zaraza. Milostivost prema prosjacima i psima nalagao je i islam, a nahraniti psa bilo je delo – ugodno Bogu. Kada bi se psi, me|utim, unutar Tvr|ave nakotili preko mere, nizami bi ih pu{tali van utvr|ewa, u grad, ispod Jevrejske mahale i na Jaliju. U strahu od pobesnelih ~opora, Upraviteqstvo varo{i Beograda je 1865. godine bilo prinu|eno da anga`uje „ve{to i sposobno lice... da odnosi ne~isto}u i zgodnim spravama pse hvata.” Op{tinski strvoder Andra{ Erdeqan pokazao se ipak kao sasvim nepristalo lice za tako odgovoran zadatak, jer je sa otrovnim kola~i}ima „mloga zloupotreblija ~inio” – naga|ajmo kakva.

^ibukom za kruhom U varo{i mo{eja, kako je pisao Egre{i 1849. godine minareta, amama, du}ana, kafana pocrnelih od dima, vijugavih slepih soka~i}a, pasa i „zafeherenih” `ena,

pu{ilo se na svakom koraku i u svako doba. Kako su ku}e Turaka posle hati{erifa sve vi{e postajale odraz bede, zelenilo i prirodna rasko{ unutra{wih ba{ta skrivala je sirotiwu: prostori reprezentacije postali su ba{tenski kiosci zastrti }ilimima gde je gost poslu`ivan i duvanom. U Pa{inom dvoru tako|e, posebno obu~ene dvorske sluge, ~ibukhije i kafehije, poslu`ivale su visoke zvani~nike nargilama i {arenim, bogato ukra{enim ~ibucima od jasminovih stabqika.

Prijatne arome su bile sastavni deo audijencije, uz kafu su slu`ene isto~wa~ke poslastice i mirisna voda, a same zvanice su joj prisustvovale namirisane i u sve~anoj odori.

I svuda u varo{i, na ulici, kafanama i ispred du}ana sedelo se u dimu i uz miris pr`ene kafe. Pojedinima su i najboqe godine prolazile uz cigarluke i ~ibuke – u nikotinskoj obamrlosti, odbijawu kolutova dima i ispijawu kafa. Nema~ki putopisac Vilhelm Runge, u svom opisu Beograda iz 1875. godine ostavqa svedo~anstvo o ovom posvuda{wem kafenisawu, ali prime}uje i obi~aj svakodobnog u`ivawa u rakiji, pivu i vinu, kao i pu{ewu cigara koje je odli~no spravqao wegov sunarodnik Apel. Po ~itavoj varo{i poslovni qudi, kojima radni dan po~iwe od devet, s ~u|ewem uo~ava Runge, „mogu se ve} od {est ujutro videti po kafanama”.

Pa i sama Palilula dugovala je svoj naziv prestanku zabrane pu{ewa na ~ibuk i lulu koja je va`ila u Varo{i u {ancu. Osim na duvan, na wivama i livadama Palilule mirisalo je na selo, a stoka je, mahom turska, u skitwi uni{tavala useve. Na orijentalnu opu{tenost opomiwala su i ~itava sto~na stada koja su „pustopa{ice idu}i” nanosila veliku {tetu starim Beogra|anima. ^ak i po izgradwi Profesorske kolonije u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka, proplanci nameweni budu}im skverovima, beleli su se od ovaca. Smederevski drum kod Batal-xamije, kraj potoweg Doma narodne Skup{tine, bio je posebno pomiwan zbog balege i brabowaka, pa su u letwe dane ~itavim krajem oko Marvene pijace vladali {talski zapah i atmosfera prave seoske kasabe.

Proterati ne~ist Pre{av{i u Beograd 1834. godine, ve} pomenuti ser Kinglejk je za sobom ostavio Þheel-going Europe – onaj deo Evrope koji do putnih odredi{ta sti`e udobno, na amortizovanim to~kovima. Ovde, usred „sjaja i haosa Istoka”, kora~a se i ja{e, a pred put preko Dunava i Save mora se pripremiti sa obazrivo{}u kao da se odlazi na onaj svet.

Mirisi Beograda ogledaju sudar civilizacija, a mirisni kov~eg koji dr`i uz sebe nije mu drugo do kakvo detiwe sigurnosno }ebe, koje je poneo da ga se}a na civilizaciju barona, grofova i erlova, koja se kupa u ~isto}i i prijatnim mirisima. U samom centru grada s ~u|ewem uo~ava spaqene ru{evine i |ubri{ta. Vilhelm Rihter tako|e pomiwe mesta „gde ga|ewe silom tera da se ide daqe”, a Oto Dubislav Pirh prime}uje smetli{ta sve mogu}e ne~isto}e, koje se svakog dana na najgadniji na~in mno`e, ~ak i nadomak Vezirovog konaka u Tvr|avi. Iz wihovih do`ivqaja probija jasan stav zapadwaka: civilizacijska tekovina je proterati ne~ist daleko izvan kultivisanih i naseqenih prostora; |ubri{tima, trule`i, oblastima ku`nog i drugog otpada – mesto je na periferiji. Civilizacija deluje asepti~ki, izgoni i poni{tava neprijatne mirise a sebi pribavqa prijatne poput parfema i sredstava za higijenu.

Haos i sjaj Istoka ogleda se u nepredvidivosti neprijatnih i prijatnih mirisa, dodirima stra{nog i ~arobnog, ru`no}e i lepote, ~ak i tamo gde se najmawe o~ekuju.

Grad nije raspet izme|u ~istog i ne~istog, ure|enog i divqeg, ne povla~i o{tru granicu izme|u urbanog i rural-

59

nog, mirisa i bazda, nego je sve isprepleteno, pra}eno kakofonijom zvukova, nare~ja i jezika. ^ak i sam prelaz izme|u miri{qavosti i vowa nije crta koja deli upravqa~e i one kojima se upravqa, niti podvaja klasu vladaju}ih od klase potla~enih.

Od pomijara do toaleta

60

Posle oslobo|ewa od Turaka, uporedo sa usvajawem novih kulturnih obrazaca, gra|anskih manira i konvencija, mode i ukusa, srpska elita urbanisti~ki preure|uje Varo{ u {ancu. Nova stepenica organizacije dru{tva podrazumeva preobra`avawe gradskih prostora, razme{tawe pijaca i trgova, zamewivawe „lavirinatnog” nereda ulica orijentalnog {ehera racionalnom mre`om modernih saobra}ajnica, ali pre svega unapre|ivawe javne higijene.

Nasuprot ustajalom zapahu krivudavih i slepih turskih sokaka, novoprobijene, osun~ane i {iroke ulice davale su vetru snagu da oduva neprijatne mirise, a grad se, izme|u ostalog, po~eo razumevati i u svetlosti sanitarne konstrukcije. S poja~anom osetqivo{}u na mirise, uvo|ewem vodovoda i kanalizacije, preobra`avala se i pojedina~na arhitektura, koja je inkorporirala klozete i toalete, do tada izdvojene u dvori{ta. Posle 1892. godine ove prostorije postaju sastavni deo stanova, a instalacije projektuju „sanitetski in`eweri”. U gra|anske domove po~etkom 20. veka, no i privatna rentijerska zdawa, poput palate R. Milenkovi}a, Joce Jovanovi}a [ap~anina, „g|e Rajkovi}ke” na Obili}evom vencu i drugde, Milo{ P. Radojlovi} najuspe{nije je uvodio vodovod, kanalizaciju i kupatila, s preporukama barona [aja, Rot{ildovog zeta, ~iju je palatu u Frankfurtu na Majni prethodno svu opremio „instalacijama moderne tehnike”. Metalna kada uz kotao sa tu{em i slavinom za toplu i hladnu vodu reklamirana je u {tampi uz slogan: „Kupaj se kod ku}e!”

U `eqenoj slici grada, i sam centar postao je mesto prefiwenih mirisa, reda i elegancije, ujedno ideal mlade gra|anske klase koja tamo kupuje i izlazi u ve~erwu promenadu. Novi mirisi potiskuju stare, sve zajedno sa zaostav{tinom pro{lih vekova, ostacima seoskog na~ina `ivota, uskim ulicama u centru, |ulistanima i ba{tama.

Ali i taj grad u nastajawu, zadivqen Evropom, kome su sa svih strana priticali novi stanovnici, tim vi{e je stvarao i gomilao otpad. O izgonu neprijatnih mirisa dugo nije moglo biti ni re~i, a }elijski otpad nije ugro`avao samo kvalitet stanovawa.

Posle rata 1886. godine jedna tehni~ka komisija je utvrdila tragi~no stawe zbog nagomilane ne~isto}e i ocenila da je Beograd nezdrav za `ivot, ~ak do te mere da brojne pomijare ugro`avaju stati~ku stabilnost ku}a.

Po~etkom 20. veka, u vreme kada je in`ewer Du{an Ninkovi} sa saradnicima dovr{io svoj projekat beogradske kanalizacije, jedna anketa je pokazala da se dve tre}ine varo{kih nu`nika nalazilo u dvori{tima, tek jedna tre}ina unutar ku}a. Ovi dvori{ni zahodi, mahom od dasaka, po opisu pisca i teoreti~ara filma Bo{ka Tokina, stajali su u osovini avlija, kao na pozornici izme|u dugih niskih ku}a levo i desno i predstavqali monumentalni prizor. Za nu`du su u 13,6% slu`ile rupe koje bi stanari iskopavali u zemqi. Malomirisnim i kapavim kolicima organski otpad je onda izno{en van grada. „Za{to je Beograd danas tako prqav kao {to nikad nije bio?” pitao se saradnik „Politike” po~etkom 1922. godine.

Pred prestonicom je tek stajao dug put, nesavladiv do dana{weg dana: napori ~itavih generacija da izdignu svoj grad iz pogani i „blatnih dubina”, u te`wi za prostorima sklada i du{i srodnih miomirisa í Slobodan Gi{a Bogunovi}

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SCENA U BERLINU, LETO 1945.

Neko izve{tava iz Berlina: tuce zapu{tenih zarobqenika, koje je vodio ruski vojnik, ide ulicom: najverovatnije su dolazili iz nekog udaqenog logora i mladi Rus mora da ih je vodio na rad ili, kako se to ka`e, na radni zadatak.

Bilo kuda: ni{ta ne znaju o svojoj budu}nosti: sablasti koje su se svuda mogle videti.

Iznenada je neka `ena, koja je slu~ajno izlazila iz polusru{ene ku}e, po~ela MAKS RUDOLF da vi~e, pretr~ala ulicu FRI[ i zagrlila jednog od (1911–1991) zarobqenih – povorka je Bio je {vajcarski morala da zastane, a i vojnik je, pisac i arhitekta. prirodno, shvatio o ~emu se U svom ogromnom radi: prilazi zarobqeniku koji dramskom opusu grli uplakanu `enu i pita ga: bavio se pojedincem „Tvoja `ena?”„Da”. kao `rtvom dru{tva.

Zatim pita `enu: „Tvoj mu`?”„Da”.

Onda, odmahuju}i rukom: „Be`ati – tr~i, be`ati!”

Oni ne mogu da veruju, i daqe stoje.

Rus nastavqa put sa jedanaest preostalih, sve dok, nekih sto metara daqe, nije domahnuo nekom prolazniku, prisiliv{i ga ma{inkom da se prikqu~i grupi: kako bi tuce, koje od wega o~ekuje dr`ava, bilo ponovo na broju í Preveo s nema~kog Nikola B. Cvetkovi}

Zanimqivosti o Rusiji i ruskom narodu Rusija, zvani~no Ruska Federacija je savezna dr`ava koja se prostire preko ogromnih prostranstava isto~ne Evrope i severne Azije...

Vinston ^er~il je davne 1939. godine za Rusiju rekao da je Rusija zagonetka umotana u misteriju unutar enigme.

I dan danas mnogi wegove re~i smatraju ta~nim!

•Ime Rusija poti~e od starog naroda Rusa, grupe Varjaga (mogu}e {vedskih Vikinga), koji su osnovali Kijevsku Rusiju.

•Rusija je po broju stanovnika sedma na svetu.

•Rusija je 2010. godine imala 141,9 miliona stanovnika i u odnosu na 1993. godinu populacija se smawila za 6,6 miliona.

•Jedan od petorice ruskih mu{karaca umire pre 55 ro|endana. O~ekivani `ivotni vek ruskog mu{karaca je 64 godine.

•U Rusiji je 1159 `ena na 1000 mu{karaca.

•Rusija je multi nacionalna dr`ava, prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine u Rusiji je izdvojeno 180 nacionalnosti.

•Ruski jezik je izrazito dominantan, i wime se slu`i 98% stanovni{tva.

•Ruski jezik jedan je od 5 najzastupqenijih jezika na svetu. U ruskom jeziku nema re~i za re~ „zabava” ili „privatnost”. Rusi istu re~ koriste da ka`u postati zdraviji i postati debqi.

•Sa povr{inom od 17.075.400 km , Rusija je najve}a dr`ava na svetu. Povr{ina Sibira je 9.7 miliona kvadratnih kilometara, {to ~ini 9 odsto ukupne zemqine povr{ine.

2

•Povr{ina Rusije je ne{to ve}a od patuqaste planete Pluton.

•Teritoriju Rusije zapquskuju vode 13 mora. To su: Balti~ko, Belo, Barencovo, Karsko, More bra}e Laptjevih, Isto~no sibirsko, ^ukotsko, Beringovo, Ohotsko, Japansko, Kaspijsko, Azovsko i Crno. (Rusi Kaspijsko jezero zovu Kaspijsko more) •Jezero Bajkal je najdubqe jezero na svetu i najve}i rezervoar slatke vode na Zemqi.

•Postoji na zemqi moreuz koji spaja dva mora i dva okeana, a razdvaja dve dr`ave, dva kontinenta i dva poluostrva. To je Beringov moreuz. On spaja ^ukotsko i Beringovo more, kao i Severni ledeni okean i Tihi okean, istovremeno razdvaja Rusiju i SAD, Aziju i Ameriku, poluostrva ^ukotku i Aqasku.

•Rusija ima najdu`u granicu na svetu, grani~i se sa 14 zemaqa: Azerbejxan, Belorusija, Kina, Estonija, Finska, Gruzija, Kazahstan, Severna Koreja, Letonija, Litvanija, Mongolija, Norve{ka, Poqska, Ukrajina.

•Volga je najdu`a reka Evrope, duga~ka 3.534 kilometara.

•Zapadna sibirska ravnica je najve}a ravnica na Zemqi.

•Ruska dr`avna biblioteka je najve}a u Evropi i druga u svetu, posle Kongresne biblioteke u SAD, nalazi se u Moskvi, a osnovana je 1862. godine.

•U Rusiji postoji oko 600 univerziteta.

•U maju 1990. godine, ruske novine „Komsomolskaja pravda” prodale su najve}i broj primeraka na svetu, ~ak 22 miliona.

•Dmitrij Ivanovi~ Mendeqejev bio je ruski hemi~ar, poznat kao jedan od dvojice nau~nika koji su stvorili Periodni sistem elemenata.

•Otac moderne televizije bio je ruski elektronski in`ewer i pronalaza~ Vladimir Zvorikin, koji je emigrirao u SAD 1919. godine.

•Ruski nau~nici izmislili su TV, elektronski mikroskop, helikopter, bombarder, video rekorder, fotografiju u boji, benzinski motor, kombajn, pi{toq, sinteti~ku gumu, radio, bu{ilicu, projektor, elektri~nu podmornicu, deterxent...

•Jurij Gagarin je prvi kosmonaut koji je u{ao u orbitu Zemqe.

•Ruski kosmonaut Sergej Krikalev postavio je svetski rekord u boravku u svemiru – neprekidno je gore proveo 803 dana.

•Samo u Sankt Peterburgu nalaze se 221 muzej, 2.000 biblioteka, vi{e od 80 pozori{ta, preko 100 koncertnih dvorana i veliki broj ustanova kulture. Sankt Petersburg je najseverniji grad na svetu sa populacijom preko milion stanovnika. Sankt Peterburg je sme{ten na 101 ostrvu. Ta ostrva povezuju, na u`em podru~ju grada, 363 mosta, a ako se uzmu u obzir i predgra|a, ima ih 578. U ovaj broj ne ulaze mostovi na teritoriji preduze}a i `elezni~ki mostovi, kao ni drveni mosti}i u parkovima i preko kanala. Ako bi se brojali i oni, broj mostova u Sankt Peterburgu preme{io bi 1000.

•Gradski park u Moskvi puno je ve}i od najve}ih gradskih vrtova metropola. Izmailovski park povr{ine je 15,35 kilometara kvadratnih, {to ga ~ini {est puta ve}im od Central parka u Wujorku.

•Moskva je luka pet mora. Ona je to postala zahvaquju}i kanalima.

•Planinski lanac Ural, koji razdvaja Rusiju na evropski i azijski deo, najstariji je planinski lanac na svetu.

•Kanal koji nosi ime Moskva, sagra|en 1933–1937. godine (povezuje reku Moskvu sa Volgom), pretvorio je ruski glavni grad u luku tri mora: Belog, Balti~kog, i Kaspijskog. Volgo-donskim kanalom Moskva je povezana sa jo{ dva mora – Azovskim i Crnim.

•Dana 16. januara 1820. godine ruski istra`iva~i Tadeus Beling{ausen i Mihail Lazarev otkrili su Antarktik.

•Moskovskom podzemnom `eleznicom dnevno putuje i do devet miliona qudi.

•Najni`a temperatura u Rusiji izmerena je u Ojmakonsko-verhojanskoj kotlini (Jakutija, Sibir), oko -70 stepeni ispod nule.

•Period ~ekawa dva voza u podzemnoj stanici u Moskvi je kra}i nego bilo gde na svetu. U {picu se na slede}i voz ~eka maksimalno 90 sekundi.

•25 odsto {uma na svetu nalazi se u Sibiru.

•UNESKO je 2012. godine uvrstio grad Jekaterinburg na popis dvanaest idealnih gradova za `ivot.

•Najkra}e rastojawe izme|u Rusije i Amerike je 4 km.

•75 odsto ruske teritorije je u Aziji.

61

•Rusija ima najmawe 15 tajnih gradova. Oni nisu prikazani na kartama i do wih nema putokaza.

•Moskovska katedrala Hrista Spasiteqa sa 105 m visine, najvi{a je pravoslavna crkva na svetu.

•Car-zvono u moskovskom Kremqu najve}e je zvono na svetu. Drugo po veli~ini nalazi se na Svetoj Gori u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Obima 8,71, pre~nika 2,71 metar i te{ko je trinaest tona.

•Iako hri{}ani ~ine veliki deo populacije, Nova godina je masovniji praznik od pravoslavnog Bo`i}a.

•Prema legendi Rusi su izabrali hri{}anstvo, a ne islam jer se nisu hteli odre}i alkohola.

•Pivo se nije smatralo alkoholnim pi}em sve do 2011. godine. Tek je 2011. godine tada{wi predsednik Dmitrij Medvedev stavio potpis na zakon po kojem je pivo alkoholno pi}e.

•Neki medvedi u Rusiji „navu~eni” su na mlazno gorivo zbog zaostalih kontejnera kerozina i benzina u dalekim isto~nim regijama.

•Rusija dr`i polovinu globalnih zaliha visoko oboga}enog uranijuma, {to iznosi 695 tona. Druge po redu su SAD, koje poseduju 604 tone.

•Ruski plinski, naftni i ostali cevovodi imaju ukupnu du`inu od 259.913 kilometara, {to zna~i da mogu okru`iti Zemqu {est puta.

•Ruske rezerve prirodnog gasa ekvivalentne su veli~ini 13,2 milijarde olimpijskih bazena.

•Rusija je drugi najve}i izvoznik nafte u svetu.

•Transsibirska `eleznica, najdu`a je pruga na svetu i duga je 9.288,2 km.

•Ivan Grozni nije bio tiranin, za svoje vreme vladao je poprili~no ne`no – u pore|ewu sa svojim evropskim kolegama ubio je mnogo mawe qudi.

•Svaki vladar iz dinastije Romanov svom je nasledniku ostavio ve}u dr`avu od one koju je dobio za vreme svoje vladavine.

•Rusija nikada nije imala robove. Feudalni period u Rusiji trajao je kra}e nego u Engleskoj pa nisu stigli da razviju tu naviku.

•Pre putovawa Rusi nekoliko sekundi sede u ti{ini.

•Ekstra bogati stanovnici Moskve ponekad se voze u kolima hitne pomo}i kako bi izbegli saobra}ajne gu`ve.

•Moskva ima najvi{e milijardera na svetu. Dvadeset najbogatijih Rusa zajedno imaju bogatstvo vredno oko 227 milijardi dolara, {to je vi{e od bruto proizvoda Pakistana.

•Jednu od najpopularnijih ra~unarskih igrica Tetris kreirao je ruski programer Aleksej Pa`itnov.

•Godine 1930. ruski je ribar ulovio ribu koja je u sebi imala 245 kilograma kavijara.

•Godine 1980. skoro je nastao sukob izme|u [vedske i Rusije jer su [ve|ani uhvatili ~udne zvukove koji su dolazili iz dubine mora i pretpostavili su da se radi o ruskim podmornicama. Incident je zavr{en tako {to su nau~nici u moru prona{li ribu koja proizvodi takve zvukove – pu{taju}i gasove!

•U Rusiji se do 1917. godine moglo kupiti pi{toq kao da kupujete bra{no ili {e}er.

62

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

LELE, KOL'KO JEZERA, OKEANA, CAREVA STADE U OVAJ KVIZ

1 2 3 4 5

Ko je bio Fan|o?

A) fudbaler B) voza~ V) skija{ [ta je ukulele?

A) instrument B) alatka V) indijanska kletva Koliko okeana ima na Zemqi?

A) 3 B) 5 V) 7 Najve}e jezero u Srbiji je: A) Vlasinsko B) \erdapsko V) Zvorni~ko Koliko je rimskih imperatora ro|eno na teritoriji dana{we Srbije?

A) 7 B) 17 V) 27

RE[EWA KVIZA NA STRANI 63 Hayi Du{an Glu{ac

HERMESE, ZNA[ LI \E ]E[? (ili pri~a za kraj ovog broja)

ad sleti{ pa po`eli{ kroz ovije krajeve K prepje{a~it, onda vako je najbli`e, more bit: Na raskr{}u ~etiri strane, ozdo od ceste skreni lijevo,

RE[EWA KVIZA

pa }e{ nai}i na O{tru gomilu, a otale se vidi DOWA MEKA GRUDA, a ti bi more bit u GORWU MEKU GRUDU, al mora{ preko Prebijenog korita pa na Kameno brdo uz Kobiqu glavu kroz Rosuqe, a tu ti je Zadu`bina, okrepi se uvijek ima vode.

Desno su ti Vujovi}a doline, a u daqini ti se vidi BABA, zato ti je \ED uvijek u magli. Po|i u GORWE CRKVICE, Kosmata glava ti je tu odma, ne pla{i se, ti si ~udo, Duboki Do nije tolko dubok, Stolovan ko i Kapa, a put kroz O{tri kr{ te vodi na Stepen, kroz Rexove kose i Pusto poqe, Zmijac i Kru`ne rupe.

Pazi, nije obrijana, no O{tra glava i Obijest, pa Opaqena gomila i Lisi~ine koje dijeli Ograda, Potrku{a, a uz Zari}a Do je Velika gomila.

Orlovo brdo i Bukve su pitomije no Goli vrh.

Glavice su ja{ta male, ali je Kqu~ daqe od Velike grude. Mala gruda nije mala kao {to su Popov Do, Kremeni Do, Kova~ev Do, Zeleni Do, Jeli}a Do i Meki Do. Upanti, ne ravna no Debela plo~a i samo naprijed kroz Vu~iju baru, Bliznu, a tu ti je Suva glava.

E, Crni vrh kad pro|e{, tu ti je Prodan stan i Ov~ar, a malo ni`e su Skakavci i Glavice.

Jovanovo Brdo kad prepje{a~i{, odma tu ti je Pustolovina, a Latinska grd i Kula su doqe.

Grabuqa~a, Qut i Lipov Do ti ostaju iza. Ne boj se, nijesi mali, to naprijed je Vu~ja jama pokraj Je`eve glave, a Rajkova greda vodi na Stepen. Golo brdo i O{tra gomila su pokraj ^este gomile. Valovi ti sigurno nijesu valovi, al Grede, Kru{~ica, Pandurica i Vratnica te vode kroz Dobri Do. Tu ti je Karaula, a doqe su [ume i Dobro poqe.

Dobri moj, nijesi li se ve} umorijo?

Samo naprijed, kroz Debelo brdo, pa na Suvi vrh, Majdan je odma tu, a jo{ malo i Orlovina, pa Okov, To~ak, pa kroz Gaj i Vrbu, na Dobri Do. Kad do|e{ na Veliko brdo, uspni se na Gajinu gredu, pogled ti puca na Ravni i Swe`nice. Ravna greda ti je odma tu, a blizu je i Sveti Dimitrije, zastani, pomoli se, vaqa se, ima{ jo{ malo puta, kroz Studenac, a po{qe kroz Majdan, doqe je Gradina.

I jopet lijepa imena Katin Do, Gorwe Crkvice i pokraj Sari}a grede, pravo na Sokolovinu i Wivice.

Prolazi{ kroz Gola brda i Brezovi Do, a ostaju ti iza Mere, Vilina pe}ina, Krst i eno je SOMINA. Tu ti je i Oko, moj Hermese, diko.

I stigo si na moja KORITA! Ă­ Haxi Du{an Glu{ac

5V 17 4B \erdapsko jezero ima povr{inu od 253 km i najve}u dubinu od 92 m.

3B Tihi, Atlantski, Indijski, Ju`ni, Severni ledeni okean.

2A Ukulele je muzi~ki instrument koji pripada `i~anim instrumentima. Uobi~ajeno se sastoji iz ~etiri najlonske strune, ali one mogu biti spojene {to instrumentu daje {est do osam struna. Ukulele je nastao u 19. veku kao havajska adaptacija malog instrumenta koji nalikuje gitari, a poreklo vodi iz Portugala, koji je na Havaje dospeo preko portugalskih imigranata, posebno iz Madeire i sa Azorskih ostrva.

Odatle se tokom 20. veka pro{irio po Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i ostatku sveta. Tonalitet i obim zvuka variraju u zavisnosti od veli~ine i konstrukcije instrumenta. Veli~ina ovog instrumenta naj~e{}e varira od 53 cm do 74 cm.

1B Huan Manuel Fan|o (24. jun 1911 – 17. jul 1995) je argentinski voza~ formule 1. Fan|o je dominirao prvom decenijom vo`we formule 1. Osvojio je pet titula najboqeg voza~a sezone: 1. 1951. sa timom Alfa Romeo 2. 1954. sa Maseratijem 3. 1955. sa Mercedes-Bencom 4. 1956. sa Ferarijem 5. 1957. (ponovo) sa Maseratijem Taj rekord od pet titula je tek pola veka kasnije oborio Mihael [umaher.

63

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je Da li }e biti PO[TENO KORISNO prema svima? za sve?

Novi Beograd u oktobru – pogled sa 15. sprata.

Snimio Trivko Ti}a Savi}