Rotar 105-106

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

NOVEMBAR / DECEMBAR 2019. • GODINAIæ (LæææVI) BROJ 105 i 106 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

SRE]NA PRESTUPNA 2020. GODINA

VAISTINU!

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Qiqana Lainovi}

vako od nas je bar jednom u `ivotu kupovao jaja na pijaci. Naizgled obi~na stvar, doma}inska. Me|utim, da li je ba{ tako?

SZa{to prodavci ve} godinama jaja pakuju u, uglavnom, stare novi-

Sr|an Milinkovi} ISSN 2217-723æ

BROJ 105 i 106 NOVEMBAR / DECEMBAR 2019.

GODINA Iæ (LæææVI)

Distrikt 2483 guverner 2019–2020.

Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi}

Trivko Ti}a Savi}

Nikola Mandi}

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Biqana @ivkovi}

Haxi Du{an Glu{ac

Naslovna strana: Haxi Du{an Glu{ac „Pet `ena koje su umele” 2019. kola`

2

Haxi Du{an Glu{ac „Five Þomen Þho kneÞ” 2019. Collage

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

JAJE NA OKO

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

– Pqunuti mi –

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

ne? [ta imaju zajedni~ko stare novine i jaja? Ko je tu zbog koga? Da li su jaja meze uz novine? Da li su novine samo ambala`a za jaja? [ta je starije, jaja ili novine?

Da li su vam jaja nekada zapakovali u sve`e novine? Nisu, verovatno niste ta vrsta sre}nika. Uglavnom su to one stare novine.

Ako ho}ete da vam zapakuju jaja u sutra{we novine, morate imati debelu vezu ili sami biti veza.

Ali opsesija pakovawa jaja u stare novine, ~ini mi se, nije nimalo slu~ajna. Evo, kako je to kod mene po~elo: Zamislite da ste s pijace do{li u svoj dom. Kupili ste samo jaja. Ukqu~ujete {tedwak, stavqate tigaw s uqem na ringlu (normalno, po vi{oj tarifi, osim ako niste od onih koji zbog u{tede topla jaja vi{e vole no}u). Se}ate se starih dobrih dana, raspakujete jaja. Fi{ek ostaje prazan. Radoznali ste vi{e nego {to treba i razmotavate ga. Novine od pre nekoliko godina: bombasti naslovi, izjave zvani~nika. ^ek, ~ek, vidi {ta je ovaj govorio. Kako sad stoje stvari, ni tada nije verovao sebi. Joj, vidi ovu dvojicu kako se samo sme{kaju na fotografiji zagrqeni, a danas ih razdvajaju telohraniteqi. A, evo ga i ovaj koji je govorio – bi}e boqe! Kako mu je lepo stajala pi{taqka. Sad mu obezbe|ewe nosi pi{taqke.

Uqe na {poretu po~iwe da se dimi. Bacate jaja na vrelo uqe i vra}ate se iznenadnom i ni~im izazvanom ~asu istorije. Vra}ate se svom fi{eku-podsetniku.

Vidi, boga ti, krizni {tabovi. [ta to be{e? [to ih sada nema? Kao nije kriza? Vidi ovi stranci {ta su pri~ali. Sve }e da nam daju, i du{u ako treba. A danas nam upola cene na{u preprodaju.

Nada mnom su se nadvili crni oblaci. Spu{ta se tmina. Jedva razabirem slova i likove sa slika. Nemogu}e da me je to ba{ toliko pogodilo. Ma, kakva tmina i crni oblaci, zagore{e jaja! Kuhiwa je preplavqena dimom. Tigaw se zalepio za ringlu. Zar je mogu}e da sam se toliko zablesavio ~itaju}i? Pa, pobogu, koliko se se}am, i tada sam kupovao novine, ali ovo ili mi je promaklo ili je ne{to jo{ va`nije bilo sutradan i ovo prvo nekako potisnulo. [ta je tu je. Jedva ~ekam da svane. Idem pravo na pijacu. Da kupim jaja. Sve prodavce jaja poznajem. Ta~no znam ko dr`i sport, ko kulturu, ko unutra{wu, ko spoqnu politiku. Najgori su oni koji dr`e crnu hroniku – ili su jaja polupana ili su mu}kovi. S prodavcima nema {ale. Prave se neve{ti i samo te {acuju. Ta~no znaju {ta te interesuje. Skeniraju te kako prilazi{ tezgi.

Na koji na~in se raspituje{ za jaja. Kakav ti je naglasak. Kako si obu~en. Ako tre}i dan uzastopno dolazi{ kod istog, ta~no mu vidi{ u o~ima, dok ti pravi fi{ek, kako ti govori – Moj si! Kad se zavr{i pija~ni dan, jaja zakqu~avaju u tezgu a novine nose ku}i na sigurno. Fi{ek smotaju takvom brzinom i tehnikom da tek kod ku}e mo`e{ videti za {ta si predodre|en ovog puta. Ako ti, pak, umotaju jaja u ~ituqe – pro~itali su te. Ti si za wih mrtav ~ovek. Vi{e nemaju poverewa u tebe. Do{ao si samo zbog jaja.

Me|utim, ja imam svog ~oveka na pijaci. Ni meni ni wemu nije do jaja. Bavimo se starim novinama. Ja mu {apnem datum, on ka`e cenu. Jaja su nam nebitna. Sve ima, ~ak i vanredne brojeve, pretpla}en je i na nekoliko stranih izdawa. Dolaze qudi iz ambasada, otkupquju po ceo tira`, jaja uzgred, mora se, vide}e neko. Danima se ve} cenkamo oko onih od 6. oktobra 2000. godine. Ja sam spreman da dam i mnogo vi{e novca, ali on je ba{ preterao. Ka`e da je to vrhunac wegove karijere i da uz taj fi{ek obavezno idu jaja od ameri~ke divqe {eve í

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

3

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2019.

Ovo je mesec Rotari Fondacije.

Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i prikupqaju sredstva za Fondaciju.

1

8

1886.

Po~ela je sa radom Srpska kraqevska akademija.

3

2016.

Pitbul terijer po imenu Brinet Paltrou izabran je za gradona~elnika jednog gradi}a u dr`avi Kentaki, SAD.

DAN ^ISTOG VAZDUHA

1801.

Na dana{wi dan u Esenu (tada kraqevina Pruska) ro|en je „otac turizma” Karl Ludvig Johanes Bedeker.

4 6 7

2000.

Vi{e od 200 osoba poginulo je u saobra}ajnoj nesre}i u Nigeriji.

DAN URBANIH REGIJA

11 16

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918. godine kapitulirala je Nema~ka) ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

17

DAN EKOLO[KIH POKRETA

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA

20

DAN NAUKE

DAN DETETA

25

27

28 29

1918.

Na dana{wi dan Vojvodina je postala deo Kraqevine Srbije.

DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE 2000.

Lerder, najdu`i kopneni tunel na svetu, otvoren je u Norve{koj.

DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM

1981.

Natali Vud, ameri~ka glumica, udavila se u vodama Atlantika.

30

SAD – DAN ZAHVALNOSTI (~etvrti ~etvrtak u mesecu).

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A

Ovo je sveti broj jer su bila petorica proroka: Noje, Avram, Mojsije, Isus i Muhamed.

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ PET

^ovek ima pet ~ula: vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira.

(A {esto ~ulo?).

Tako|e ima po pet prstiju na rukama i nogama.

5

Arapski: 5 Rimski: V

Za sve narode sveta, od Maja do Rimqana, od praistorije do danas, broj 5, broj prstiju na {aci, igrao je posebnu ulogu; on je glavni u svim sistemima brojawa ili ozna~avawa brojevima.

Po Pitagori (oko 582. p. n. e. – oko 496. p. n. e), starogr~kom filozofu i matemati~aru, ~ovek ispru`enih ruku i nogu ima pet osnovnih ta~aka.

U 17. veku popodnevno ispijawe ~aja bilo je izuzetno otmen obi~aj i skupa privilegija engleskog plemstva.

Svi su se strogo pridr`avali tog `eqno i{~ekivanog vremena kada su se {oqice s napitkom iznosile na sto.

Danas je od obi~aja ostao samo naziv, „5 o’clock tea” odnosno ~aj u 5, a pije se – kad kome odgovara!

Za bogiwu braka, vavilonsku I{tar i gang Amadeus lf Vo a, in god pet lo bi Rimqanku Veneru, Prvi ~ovek Adam imao je petoricu sinova. Kada mu je sle koncerta na be~kom dvoru Mocart je po petokraka zvezda bila u, net toa An – ju Mari zaprosio vr{wakiwu uske. je savr{en simbol.

Jedinstvo duha, du{e i tela sa pet rana anc Fr u potowu kraqic Isusa Hristosa, koji je simbol Na staroslovenskom jeziku savr{enstva, qubavi, mo}i, celine. se pet ka`e pest, a tako se ozna~ava i pesnica, a ~ovek je Pet je je~menih hlebova kojima je Isus Hristos nahranio prvo brojao na prste. pet hiqada qudi.

U islamu je pet povoqan broj (pet je broj sati molitvi, vrsta posta, razloga verskog umivawa, oprosta petkom), odnosno, pet je stubova vere: ispovedawe vere, molitva – pet puta dnevno, milosr|e prema siroma{nima, post tokom svetog meseca i hodo~a{}e u Meku.

4

Petica predstavqa u~ewe. Postoji pet kwiga Mojsijevih.

Zvezda (morska, petokraka) je sa pet krakova, cvet je sa pet latica...

Pet spejs {atlova je du`ina jednog „Titanika”!

So koja bi se nekim ~udom izvadila iz svih okeana mogla bi da prekrije celu Evropu slojem debelim pet kilometara.

50. ZLATNO PERO BEOGRADA 2019.

Na upravo zavr{enom bijenalu „Zlatno pero Beograda” u novembru 2019. godine Haxi Du{an Glu{ac imao je izlo`en kola` „Pet `ena koje su umele” (naslovna strana)

5

SRPSKI

„Ja bih da me nau~i{ malo srpski.” „Ne tro{i vreme. Mnogo zajeban jezik.” „Zajeban? Zar „zajebati” ne zna~i „nekog prevariti”, „izraditi”, mo`da ~ak i „prevesti ga `ednog preko vode”?

Kako sad jezik, pa da bude prevaren, izra|en?” „E, nije ba{ tako. „Zajeban” jeste trpno stawe svr{enog glagola „zajebati”, ima funkciju prideva koji zna~i „nezgodan”, „te`ak za saradwu ili savladavawe, tj. u~ewe”, a mo`e se odnositi kako na kategorije, na primer, jezik, tako i na lica.”

„Jasno mi je. Zna~i komplikovan ili kompleksan. Ja odli~no govorim engleski. Ako sam nau~io engleski, mogu vaqda i srpski. I engleski je jedan veoma zajebavan jezik.”

P S RETNA NOVA I PRESTUPNA 2020. GODINA! ROTARI KLUB BEOGRAD I

REDAKCIJA

6

„^ekaj, stani malo. Ne mo`e{ da ka`e{ „zajebavan jezik.” „Kako?” „Tako lepo. To nisu iste re~i. „Zajebavan”, je trpno stawe jednog drugog glagola, glagola „zajebavati”. „Meni to zvu~i isto.” „Mo`da, ali nije. Glagol „zajebavati” je nesvr{en glagol, {to zna~i da kazuje radwu koja se stalno ponavqa, a zna~ewe mu je „terati {egu sa nekim”, „zadirkivati” „podbr~kivati”. Trpno stawe toga glagola je „zajebavan”. I to je re~ koja ima funkciju prideva, ali weno zna~ewe je potpuno druga~ije od zna~ewa re~i „zajeban”. „Zajebavan” se odnosi samo na lica. To je neko koga drugi zajebavaju, odnosno {ale se sa wim, zadirkuju ga, teraju {egu sa wim, pa ~ak i izvrgavaju ruglu. Re~ „zajebavan” je gramati~ki potpuno ispravna, ali mi retko kada ka`emo „zajebavan” ~ovek. Ono {to je zajedni~ko ovim oblicima jeste da su izvedeni od dva sli~na glagola, koji su pak izvedeni od zajedni~kog glagola „jebati” {to zna~i „voditi qubav”, „imati seksualne odnose”. Od tog istog glagola izvedeni su jo{ i mnogi drugi glagoli koji imaju najrazli~itija mogu}a zna~ewa. „Prejebati”, na primer, zna~i skoro isto kao i „zajebati”, „prevariti”, „izraditi”, ali razlika je u tome {to se „prejebavawe” doga|a u znatno kra}em vremenskom roku, nego trpno stawe ovog glagola koje glasi „prejeban” i odnosi se samo na lica a ne i na kategorije, te zato ne mo`emo re}i „srpski je jedan mnogo prejeban jezik”.

Pored ovog, postoji jo{ glagola izvedenih od osnovnog glagola „jebati”; na primer, „odjebati”, „sjebati”, „najebati”, „podjebavati”, ~ija se trpna stawa ne upotrebqavaju jer zvu~e nakaradno, a koji svi imaju razli~ita zna~ewa u zavisnosti od toga da li su svr{eni ili nesvr{eni glagoli, pa onda...” „Ej, dosta! Ne}u da tro{im vreme i slu{am.

Da u~im srpski? Odustajem.” „[to?” „Mnogo zajeban jezik!” „E ba{ dobro da si do{’o na mojega.” „Na tvojega? Zar se ne ka`e „kod tebe”? „Zajebi. Nije srpski za tebe!” í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD DECEMBAR 2019. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

7

AKTIVNOSTI

BIJEQINA

POSTAVQENA JAVNA ^ESMA U GRADSKOM PARKU U BIJEQINI „U narednom periodu }emo raditi na revitalizaciji i premje{tawu gradskog sata koji je Rotari klub Bijeqina postavio pre 15-tak godina, te na stalnim akcijama pomo}i obrazovnim institucijama u Bijeqini”, obja{wava za „Srpski Rotar” predsednik Rotari kluba Bijeqina Zoran Peri}.

tom smislu svakako se trudim da odgovorim svim izazovima i poslovnim i onim u Rotariju. Nadaqe, u mojoj profesiji ~esto kontaktiram sa licima koja su u mogu}nosti da pomognu neku na{u akciju, te ove kontakte koristim kao Rotarijanac.

S obzirom na dugodi{we iskustvo, kako biste ocenili stawe advokature u Republici Srpskoj?

Advokatura u Republici Srpskoj je na ni`em nivou homogenosti i organizovanosti u odnosu na advokaturu u Republici Srbiji, ali se trudimo da odgovorimo svim izazovima, te da na{u profesiju predstavimo i demistifikujemo {irokim dru{tvenim krugovima.

Da li ste zadovoqni {to ste ~lan velike Rotari porodice i koji motivi su Vas podstakli da postanete ~lan jednog takvog udru`ewa?

Glavni motiv je bio da se dru`im sa kvalitetnim qudima uz ~iju pomo} mogu napredovati na li~nom planu, te `eqa da u~inim ne{to pozivitno u mojoj okolini. Shvatio sam da anga`ovawem u politi~kim partijama to ne mogu posti}i ve} }u se samo izgubiti u me|usobnim borbama, a time ne}u doprinijeti ni{ta mom gradu. Shvatio sam da je Rotari pokret prava adresa za ovakav vid socijalnog aktivirawa.

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot?

Svakako da jeste. Dru`ewe sa izgra|enim qudima me je oplemenilo i sam sam primjetio da napredujem u mojem shvatawu i re{avawu `ivotnih problema, te uvijek sam u mogu}nosti da potra`im dobar savjet od mojih prijateqa u Klubu kada se na|em na nekoj od `ivotnih raskrsnica.

Od 1. jula zvani~no ste preuzeli du`nost novog predsednika Rotari kluba Bijeqina. [ta Bijeqina mo`e da o~ekuje od Rotari kluba u ovoj godini?

Na{ Klub je uvijek imao dobru saradwu sa gra|anima i gradskom upravom grada Bijeqina, tako da }e se nastaviti niz na{ih akcija, od kojih bi svakako trebali izdvojiti upravo zavr{enu akciju postavqawa javne ~esme u gradskom parku u Bijeqini. U narednom periodu }emo raditi na revitalizaciji i premje{tawu gradskog sata koji je RK Bijeqina postavio prije 15-tak godina, te na stalnim akcijama pomo}i obrazovnim institucijama u Bijeqini.

Koliko ~lanova ima Rotari klub Bijeqina?

RK Bijeqina u ovom trenutku ima 29 ~lanova, te nemamo namjeru da ovaj broj uve}avamo rapidno, ali }emo svakako raditi na daqem unapre|ewu i {irewu ~lanstva.

8

Po profesiji ste advokat, kako se uklapaju advokatura i Rotari, {ta ih povezuje?

Advokatska profesija oduzima dosta vremena, ali daje slobodu da se to vrijeme raspodijeli na razne na~ine. U

som kao advokat. U dosada{woj karijeri sam postupao u vi{e od 1.000 najrazli~itijih gra|anskih i krivi~nih predmeta, ali najvi{e afiniteta pokazujem prema gra|anskim i privrednim sporovima. O`ewen sam i otac jedne djevoj~ice Sofije í

AKTIVNOSTI

Razgovarala Biqana @ivkovi}

Ko Vas poznaje zna o Vama dosta, a ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas. Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

Ro|en sam 5. agusta 1978. godine u Bijeqini, gdje sam zavr{io osnovnu {kolu, te Gimnaziju „Filip Vi{wi}”. Pravni fakultet sam zavr{io u Bawoj Luci. Za vrijeme studirawa sam radio kao simultani prevodilac sa engleskog jezika za strane posmatra~e u BiH, te sam aktivno radio za NVO „Biro za qudska prava” i NVO „IFES” u sklopu projekata u vezi sa promocijom qudskih prava i implementacijom izbornih rezultata u BiH. Od 2003. godine sam radio u preduze}u „Verano Motors” na radnom mjestu IT manaxera u Bijeqini i Sarajevu. Studije sam zavr{io 2004. godine, da bi potom 2005. godine obavqao volonterski-pripravni~ki sta` u kancelariji advokata Miodraga Stojanovi}a i Osnovnom sudu u Bijeqini. Od po~etka 2006. godine sam radio u preduze}u „Vodovod i kanalizacija” ad Bijeqina, gdje sam bio zaposlen na poslovima Rukovodioca Slu`be za pravne, kadrovske i op{te poslove, te organizovao rad preko 40 radnika i zastupao preduze}e u sporovima protiv pravnih i fizi~kih lica na prostoru cijele BiH. Od februara 2008. godine sam zaposlen u kancelariji advokata Miodraga Stojanovi}a u Bijeqini, te sam u tom periodu polo`io pravosudni ispit. Po zavr{etku pripravni~ke prakse u ovoj kancelariji zapo~iwem sa prak-

BIJELJINA I srcem i du{om u Inner Ýheel klubu Bijeqina

PODIJELJENA RADOST JE UDVOSTRU^ENA RADOST „Inner Ýheel klub Bijeqina ima 14 ~lanica, 13 ~lanica su supruge ~lanova Rotari kluba Bijeqina i jedna ~lanica je k}erka ~lanice IÝ kluba Bijeqina. Sve su to dame velikog srca, `ivotne dobi od 25 do 65 godina, sve smo razli~ite, ali naprotiv svu tu razli~itost uspijevamo i pored druga~ijih stavova i razmi{qawa, preto~iti u jednu posebnu energiju koja nas spaja i ujediwuje kada sve zajedno dijelimo tu radost davawa i pomagawa, obja{wava za „Srpski Rotar” prva predsednica Inner Ýheel kluba u Bijeqini Sawa Moji}.

Objasnite nam kako je biti prva predsednica prvog Inner Ýheel kluba u Bijeqini?

Na po~etku na{eg dru`ewa i saznawa {ta je uop{te Rotari, a nakon toga i Inner Ýheel, otvorila se jedna potpuno nova stranica u mom `ivotu. Bila sam u pravom smislu sre}na {to postoji jedna takva organizacija i {to sam imala ~ast postati dio iste. Nisam o~ekivala da }emo svojim anga`ovawem, snagom sopstvene `eqe i voqe koje smo prenosile jedna na drugu, postati drugi Inner Ýheel klub u BiH i da }u ja biti izabrana kao ~arter predsjednica, ali smo u tome ipak uspjele. Postati ~lanica me|unarodnog Inner Ýheela je zaista i ~ast i zadovoqstvo, ali svakako i odgovornost prema svima koji su nam pru`ili podr{ku, kako u osnivawu tako i u budu}em radu. [ta je Inner Ýheel ideja, na ~emu se zasniva i koje principe sledi?

Me|unarodni Inner Ýheel je najve}a, svjetska `enska organizacija koja okupqa naj~e{}e, ali ne i iskqu~ivo, supruge ~lanova Rotari klubova, s ciqem me|usobnog dru`ewa, pomagawa onima kojima je pomo} potrebna, te {irewa me|usobnog, me|unarodnog i iskrenog prijateqstva i razumijevawa. Prvi Inner Ýheel klub je osnovan u Engleskoj 10. janu-

9

ara 1924. godine, kao nezavisan Klub u odnosu na Rotari klubove ali uz wihovo pokroviteqstvo. Sam naziv i znak IÝ simboli~no se vezuje za Rotari i zna~i doslovno „unutra{wi to~ak”. Tako su Inner Ýheel, Rotari, Rotarakt i Interakt klubovi dio velike i pro{irene rotarijanske porodice. Princip rada i organizacije je vrlo sli~an, rukovodstvo Kluba se se svake godine mijewa tj. rotira. Glavno sjedi{te je u Londonu. Datum osnivawa prvog kluba 10. januar, obiqe`ava se u svijetu kao „Inner Ýheel DaÚ“. Danas je me|unarodni Inner Ýheel – IIÝ prisutan u vi{e od 104 zemqe, sa vi{e od 110.000 ~lanica organizovanih u skoro 4.000 Klubova. IÝ ima svoje 4 predstavnice u kancelarijama UN u @enevi, Be~u i Wujorku koje u~estvuju na radnim sastancima vezanim za teme za qudska prava, prava djeteta, prava `ena, porodice, tre}e `ivotne dobi, droge i sl.

Recite nam ne{to o humanitarnim akcijama koje organizujete i kakvi su Vam planovi u narednom periodu?

Na{e akcije su uglavnom bile usmjerene ka obezbje|ewu nov~anih i drugih sredstava za porodice slabog imovinskog stawa i lije~ewe wihove bolesne djece. Nismo ostale imune ni kada su obrazovawe, sport i kultura u pitawu. Ve} tre}u godinu zaredom pru`amo podr{ku za odr`avawe qetne {kole matematike, koju poha|aju talentovana djeca iz Republike Srpske i odlazak djece u Petnicu, nagradile smo primjernu u~enicu na prijedlog nekoliko profesora i direktora Gimnazije, odlaskom na matursku ekskurziju, kupile smo komplet dresova djevojkama iz OK „Radnik” itd. Na{a najve}a donacija u iznosu od 2.000 KM je bila u prikupqawu nov~anih sredstava za kupovinu polukoncertnog klavira na{oj muzi~koj {koli „Stevan S. Mokrawac”, zatim pomo} u novcu, hrani, odje}i, higjenskim proizvodima za djevoj~ice `rtve porodi~nog i seksualnog nasiqa, koje borave u Sigurnoj ku}i i jo{ puno sli~nih mawih akcija.

Va`no je napomenuti da se Klub finansira doprinosom samih ~lanica. Na{a velika snaga je {to smo vrijedne i ne {tedimo se kada je i fizi~ki rad u pitawu. Vi{e puta smo organizovale i pravile doma}i liker od vi{we i xem od kajsija a sav

Ko su ~lanovi Inner kluba Bijeqina i kako se postaje Inner?

Inner Ýheel klub Bijeqina ima 14 ~lanica, 13 ~lanica su supruge ~lanova Rotari kluba Bijeqina i jedna ~lanica je k}erka ~lanice IÝ kluba Bijeqina. Sve su to dame velikog srca, `ivotne dobi od 25 do 65 godina, sve smo razli~ite, ali naprotiv svu tu razli~itost uspijevamo i pored druga~ijih stavova i razmi{qawa, preto~iti u jednu posebnu energijukoja nas spaja i ujediwuje kada sve zajedno dijelimo tu radost davawa i pomagawa.

10

Postati ~lanica Inner Ýheela nije te{ko ukoliko se saosje}a i dijeli iskrena qubav prema prijateqima i dru{tva u cjelini.

Kada ste Vi postali ~lan Inner Ýheel kluba Bijeqina?

Mojih desetak prijateqica i ja osnovale smo Inner Ýheel klub Bijeqina po~etkom 2016. godine, ali smo me|unarodno priznawe dobile 8. juna 2018. godine. Sve~anu ^arter proslavu organizovale smo 27. oktobra 2018. godine, tako da mogu re}i da sam i srcem i du{om u Inervilu ve} oko 3,5 godine.

prihod od prodaje ovih proizvoda prosle|ujemo onima kojima je pomo} u tom trenutku potrebna. Pojedina~ni slu~ajevi kada su u pitawu bolesna djeca, obrazovawe i pomo} `enama i djevojkama `rtvama nasiqa }e uvijek biti otvorena tema i spremnost na{eg Inner Ýheel kluba da pomognemo.

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot i kako? ^lanstvo Inner Ýheela jeste puno uticalo na mene u pozitivnom smislu. Stekla sam divna i iskrena prijateqstva, uvidjela sam koliko zna~i zajedni{tvo, koliko plemenitih stvari mo`emo uraditi kada se ujedinimo, da nekome pomognemo, da nekoga obradujemo, nau~ile smo da poka`emo i doka`emo da smo dru{tveno odgovorne i pomjeramo granice unutar nas samih, da radimo na sebi u svakom smislu, da postanemo jo{ boqe, nau~ile smo da po{tujemo i stalno unapre|ujemo timski rad kao dobrotu i ~estitost u nama. Zato zaista mislim da treba da budemo veoma sre}ne i zadovoqne zbog toga.

Ko Vas poznaje zna o Vama dosta, a ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas.

Najvi{e o nama znaju ~lanovi Rotarija i Rotarakt kluba Bijeqina, mnogi na{i prijateqi iz Bijeqine, profesori i uprava Gimnazije „Filip Vi{wi}” i Muzi~ke {kole „Stevan Stojanovi} Mokrawac”, saradnice Fondacije „Lara” koje se brinu o Sigurnoj ku}i i wenim {ti}enicama, prijateqice iz mnogih Inner Ýheel klubova iz zemqe i regiona, kao {to su Bawa Luka, Beograd, Zrewanin, ^akovec, Vara`din, Split, Dubrovnik, Qubqana, Kumanovo, Grac, i mnogi Rotari klubovi iz Bosne i Srbije. Postoji naravno mnogo onih koji ne znaju {ta mi i ka-

ko radimo, jer se ne isti~emo i ne radimo sve ovo da bi se reklamirale, nego da bi nam savjest bila ~ista i spokojna, da nismo ostale nijeme i gluve nad ne~ijom nevoqom i potrebom da pomognemo.

Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

Zovem se Sawa Moji}, 46. godina, suprug Te{o Moji}, imamo dva sina Sr|ana (24) i Svetozara (20). Sre}na sam i ostvarena i u privatnom i u profesionalnom smislu. Obzirom da sam odrasla bez roditeqa, sada kada imam svoju porodicu znam da je to najve}i i najqep{i blagoslov koji sam mogla dobiti. Takva sre}a i zadovoqstvo me nadahwuju i daju snagu da pozitivnu energiju prenesem i na druge.

Skupa sa suprugom vodim na{u privatnu firmu koja se bavi veleprodajom, maloprodajom i proizvodwom. Dijelim mi{qewe Inner Ýheela: Podijeqena radost je udvostru~ena radost” í

AKTIVNOSTI

Razgovorala Biqana @ivkovi}

ROTARAKT KLUB NI[

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA U nedequ 17. novembra 2019. godine u Ni{u, u parku Svetog Save je Rotarakt klub Ni{ zajedno sa wegovim mentorskim klubom Rotari klub Ni{ i ostalim Rotarakt klubovima Ni{a ta~no u podne pustio 225 qubi~astih helijumskih balona.

Ovim lepim doga|ajem je obele`en Dan prevremeno ro|enih beba u znak pa`we i ose}awa sa prevremeno ro|enim bebama i wihovim roditeqima í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

11

AKTIVNOSTI

BEOGRAD SKADARLIJA

SRE]NO I DUGOVE^NO! U subotu 23. novembra u kafani „Dva jelena”, u popularnoj beogradskoj Skadarliji, Rotari klub Beograd Skadarlija je proslavio 12 godina postojawa i uspe{nog rada i 6 godina postojawa Rotarakt kluba Beograd Skadarlija.

Na proslavi su postali brojniji za novog ~lana Du{ana Golo~evca i time postali najbrojniji Rotari klub u na{em Distriktu.

Miroslav Krageq iz Rotari kluba Gorwi Brnik je postao po~asni ~lan Rotari kluba Beograd Skadarlija.

Vi{e od 150 Rotarijanaca i Rotaraktovaca iz 43 Kluba i pet Distrikata se dru`ilo u pravoj skadarlijskoj atmosferi, uz muziku, i}e i pi}e í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

12

13

AKTIVNOSTI

NI[ CENTAR

500. ROTARI DRU@EWE U petak 29. novembra 2019. godine je odr`an zajedni~ki sastanak ni{kih Rotari klubova. Doma}in sastanka je bio Rotari klub Ni{ Centar na wegov 500. redovni sastanak.

U saradwi sa Narodnim pozori{tem Ni{, Rotari klub Ni{ Centar je pokrenuo akciju – 500 sredwo{kolaca u Narodnom pozori{tu Ni{.

Posle uvodne re~i predsednika Rotari kluba Ni{ Centar Novice Simi}a direktor Narodnog pozori{ta Ni{ Spasoje Milanovi} je odr`ao prezentaciju o istorijatu i radu Narodnog pozori{ta Ni{.

Rotarijanci su u`ivali u dru{tvu profesorki zajedno sa direktorkom Muzi~ke {kole u Ni{u i odli~nom muzi~kom programu koji su izveli wihovi u~enici Ă­ Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

14

AKTIVNOSTI

[ABAC

JUBILEJ PUN UMETNOSTI, SVILE, MUZIKE, PESME Rotari klub [abac je u subotu 30. novembra 2019. godine proslavio 20 godina ~artera. Ve~e je bilo posve}eno umetnosti.

Mlada balerina Tara Cvetkovi} je podr`ana u ostvarewu svog sna. Izvela je nekoliko ta~aka i tako uverila sve prisutne da je Rotari klub [abac napravio pravi izbor.

Doma}ini su obradovali sve. Spremili su kola~e sa znakom Rotari kluba [abac i plave svilene marame sa navezenim zlatnim poznatim Rotari to~kom koji se otkotrqao prema Tari

Cvetkovi}.

Svi prisutni su poklonili novac za mladu balerinu. Uz zvuke orkestra, soliste na harmonici i predivnim vokalom koji pokre}e emocije prisutni su u`ivali cele Dragoslava Spasi} ve~eri Ă­ Rotari klub Ni{

15

16

17

MESECOSLOV

DECEMBAR 2019.

DECEMBAR je mesec posve}en porodici.

1

1761.

U Strazburu je ro|ena Mari Grosholc, budu}a gospo|a Tiso – madam Mari Tiso. Muzej vo{tanih figura otvorila je 1835. godine u Londonu, u Ulici Bejker.

Umrla je u snu 1850. godine. Muzej se danas nalazi u Ulici Merilebon.

3

1952.

Gusti smog koji je London prekrivao ~etiri dana uzrokovao je smrt trovawem sumpor-dioksidom velikog broja qudi.

5

6

DAN VOLONTERA 1768.

Iza{lo je prvo izdawe enciklopedije „Britanika”

10

ME\UNARODNI DAN QUDSKIH PRAVA (1948.)

SVETSKI DAN TERRA MADRE 1896.

Od sr~anog udara umro je [ve|anin Alfred Nobel, hemi~ar, in`ewer, pronalaza~ i proizvo|a~ oru`ja.

Od 350 patenata koje je ubele`io u istoriji nauke i in`ewerstva, najpoznatiji je dinamit. Svoje ogromno bogatstvo zave{tao je za dobrobit ~ove~anstva.

15

1966.

Umro je Volt Dizni.

18

218. g. p. n. e.

U Drugom punskom ratu Hanibal je u bici kod Trebije naneo te`ak poraz rimskoj vojsci.

19

22 25

1915.

Umro je nema~ki psihijatar Alojz Alchajmer.

1885.

Samuraj Ito Hirobumi postaje prvi premijer Japana.

26

336.

Prvi podatak o proslavi Bo`i}a u Rimu.

1808.

Vo`d Kara|or|e priznat je za „verhovnog serbskog predvoditeqa”.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A

[est meseci potrebno je da ~oveku izraste nov nokat.

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ [EST

Nau~nici su zakqu~ili da strastvenim poqupcem izgubimo 6,4 kalorije.

6

Arapski: 6 Rimski: VI

[est dana stvarawa sveta... ^ovek je stvoren {estog dana.

U Bibliji je ovaj broj kori{}en ukupno 273 puta.

Savr{ena ravnote`a - ovo je prvi savr{en broj koji se dobija sabirawem, ali i mno`ewem brojeva 2 i 3.

Samo {est odsto ~ove~anstva kro~ilo je u avion.

U slonovu surlu staje 6,6 litara vode.

Prose~na te`ina mozga slona je {est kilograma. „[est kaplara” je naziv za prve solitere na Novom Beogradu ome|ene ulicom Milentija Popovi}a i Bulevarom Mihajla Pupina.

Jo{ su tu, stra`are na ulasku u Novi Beograd.

Broj {est je posebno zna~ajan u „Otkrovewu” kao „666” Najve}i na|eni prirodan biser i ozna~ava Sotonu.

BAR [EST te`ak je 6,4 kilograma i izronio UPOZNAJTE SE DLUKE O ga je 1934. godine jedan filipinski Neron je bio {esti rimski car!

MESECI PRE M @IVOTU! O ronilac kod ostrva Palavan. Pod O ZAJEDNI^K imenom biser Lao Ce ~uvaju ga u Broj {est se prikazuje {estougaonikom, banci u San Francisku, SAD. odnosno zvezdastim {estougaonikom koji je spoj dva okrenuta trougla. [est simetri~nih krakova ima svaka pahuqica.

To je Davidova zvezda, ili Solomonov pe~at, amblem dr`ave Izrael.

Najve}i gmizavac na svetu je krokodil qudo`der, stanovnik voda jugoisto~ne Azije, Indonezije, [estokraka zvezda predstavqa makrokosmos, odnosno Australije, Nove Gvineje, duga~ak i do {est metara. univerzalnog ~oveka, a petokraka mikrokosmos i obi~nog ~oveka. Ona upisana u pravilni {estougao, [est litara vode iskoristi se tokom jednog ispirawa ~ini dva jednakokraka trougla, okrenuta vrhom na gore, klozetske {oqe. odnosno dole, i simbolizuje jedinstvo neba i zemqe.

Delfini mogu da isko~e do 6 metara iznad vode.

18

Pripadnici plemena Luo, koji `ive u Keniji, Afrika, pripadnost svom plemenu pokazuju tako {to svi izvade {est dowih predwih zuba.

[est meseci `ivota svaka osoba provede na klozetskoj {oqi.

Pokazateq je ravnote`e, saradwe, mira, topline, udru`ivawa, braka, porodice, qubavi.

KAKO JE NASTAO GLOBALNI FENOMEN

ISTORIJSKO POREKLO „CRNOG PETKA” Ovaj dan kupovine po neverovatno niskim cenama pro{irio se na prakti~no ceo svet iz Sjediwenih Dr`ava, prvobitnog mesta wegovog nastanka. Ali malo qudi zna poreklo ovog termina. Da}emo vam jednu indiciju: nema veze sa kupovinom.Petak posle Dana zahvalnosti (koji se slavi svakog ~etvrtog ~etvrtka novembra) obele`ava se u Sjediwenim Dr`avama, a sada prakti~no i {irom sveta, kao vrlo poseban dan, tokom kog svi polude od kupovine.

KAKO JE DO[LO DO IDEJE

Postoji nekoliko teorija o poreklu „crnog petka” u Sjediwenim Dr`avama. Jedna od prvih koja je verovatno i najra{irenija, ali i najverovatnije potpuno pogre{na jeste da je u vezi sa trgovinom robovima. Naime, trgovci crnim robqem snizili bi cene dan posle Dana zahvalnosti zbog nadolaze}e zimske sezone.

Druga hipoteza, verodostojnija, je da je ovaj izraz nastao u petak, 24. septembra 1869. godine, kada su dva brokera sa Vol strita (Xej Gould i Xim Fisk) poku{ala da monopolizuju celokupno tr`i{te zlata u dogovoru sa ~uvenim politi~arem Bosom Tvidom. Iako wihov naum nije urodio plodom, termin se zadr`ao. Tro~lani tandem poku{ao je da potkupi nekoliko politi~ara i ~inovnika na visokim polo`ajima, ukqu~uju}i i odre|ene sudije. Ali plan nije uspeo, prvenstveno jer je cena zlata pala u roku od nekoliko minuta, a sa wom i mnogi investitori, zbog ~ega je dan ostao poznat kao „crni petak”.

Izraz „crni petak” kori{}en je gotovo vek kasnije, dan posle Dana zahvalnosti, sredinom pedesetih godina pro{log veka. Prema telegrafskom listu, u subotu posle

Milioni qudi izlaze na ulice i zatrpavaju tr`ne centre gaze}i sve pred sobom, internet stranice se uru{avaju i obaraju lani postavqene rekorde prodaje. Ovaj globalni fenomen jednim imenom se naziva ,,crni petak", potro{a~ki ritual koji se ponavqa svake godine. Ali, da li je ,,crni petak" izum modernog potro{a~kog dru{tva, da li je nastao u osvit doba ,,onlajn kupovine", ili ima starije korene?

praznika trebalo je da se odigra me~ ameri~kog fudbala izme|u timova vojske i mornarice. Glavni grad Pensilvanije bio je potpunom kolapsu. Ulicama Filadelfije protekla je prava poplava qudi koji su stigli u grad da obave bo`i}nu kupovinu i gledaju najavqenu utakmicu. Zbog haosa koji je nastao policija je u tih nekoliko dana imala pune ruke posla, kasnije proglasiv{i taj dan kao „crni petak”. Trgovci iz Filadelfije potom su, veoma brzo, po~eli da koriste taj izraz da bi opisali horde qudi koji su se okupili u gradskim prodavnicama.

Termin je postao {ire popularan 1966. godine, a prvi put se {tampao u ~asopisu „The American Philatelist” da bi se pro{irio po celoj zemqi nakon {to je „Wujork Tajms” taj izraz upotrebio 19. novembra 1975. godine sa namerom da wime ozna~i problem koji je nastao u gradu kao rezultat popusta na dan Dan zahvalnosti.

Od tada termin je samo napredovao, a ve} u 21. veku tradicija kupovine pro{irila se na mnoge zemqe {irom sveta. Od 2013. godine 41 milion qudi u Sjediwenim Dr`avama kupovalo je na „crni petak”, potro{iv{i ukupno 57,4 milijarde dolara, a prodaja na mre`i dostigla je 1200 miliona dolara í

19

PRAZNICI NAM STI@U

U NOVU PRESTUPNU 2020. GODINU ULAZIMO SA FRIZUROM KOJA NAS ^INI SRE]NIM! U modi ovih dana u svetu je neprevazi|ena pa` frizura, svih du`ina i oblika. Frizura koja ima najvi{e modifikacija, pristaje svima i lako se odr`ava. Boje koje su aktuelne za jesen-zimu su topliji tonovi. Moj predlog za Vas je da ne pratite slepo modu. Va{a frizura i boja kose mora da pristaje Va{em obliku lica, boji tena i boji o~iju, obja{wava za „Srpski Rotar” frizer Ivana Jovanovi} Kada ste shvatili da `elite da budete frizer?

Na samom po~etku bih pozdravila sve ~itaoce. Po`elela sam da postanem frizer kada sam sa 6 godina samoj sebi skratila {i{ke. Roditeqi nisu bili odu{evqeni mojom kreacijom, a odluku su smatrali prolaznom. Krili su makaze po ku}i. Shvatila sam da je to moj poziv onog momenta kada sam uspe{no i samostalno ispunila o~ekivawa klijenta. [ta Vas inspiri{e dok nekome radite frizuru?

Inspiracija je u Vama. U svakom klijentu. Svako od Vas ima druga~iju energiju i druga~ije `eqe. Svoj posao obo`avam, tako da kada se sve spoji stvaramo magiju zajedno.

Otkrijte nam tajnu, koje farbe imaju dobru mo} prekrivawa sedih?

Na tr`i{tu postoji dosta brendova. Svaki frizer ima svoje favorite. Jedina tajna je u me{awu boja. Svaka kosa je razli~ita tako da se ne me{aju iste nijanse za svakog klijenta. Da bi se sede vlasi pokrile bez ispirawa uglavnom je potrebno me{ati vi{e nijansi. [ta je u modi ovih dana u svetu frizura?

Neprevazi|ena pa` frizura. Svih du`ina i oblika. Frizura koja ima najvi{e modifikacija, pristaje svima i lako se odr`ava. Boje koje su aktuelne za jesen-zimu su topliji tonovi. Moj predlog za Vas je da ne pratite slepo modu. Va{a frizura i boja kose mora da pristaje Va{em obliku lica, boji tena i boji o~iju.

Kako je biti frizer u Srbiji ovih dana?

Vreme praznika je najlep{i period za nas frizere. Tada svi `ele promenu {to nama dozvoqava da ispoqimo

svoju kreativnost. Svaki posao je lep ukoliko u`iva{ u tome {to radi{. Mudar ~ovek jednom re~e: „Radi ono {to voli{ i ne}e{ raditi ni dana”.

Koja je po Vama najboqa maska ili tretman za kosu?

Svakoj kosi kao i ~oveku je potrebna voda i hrana. U zavisnosti od stawa kose odre|uje se tretman ili maska za kosu. Moj omiqeni tretman za kosu je RemedÚ. Sadr`i sve potrebne sastojke koji kao {to sam naziv ka`e „le~i” kosu. Ostaje na kosi do dva meseca. [ta preporu~ujete za oporavak o{te}ene kose?

Najva`nije je {i{awe kose na svaka dva meseca. Maske ili tretmani u zavisnosti od o{te}ewa Va{e kose.

Redovno prawe, ne ~e{}e od tri puta nedeqno i redovno {i{awe. ^ista i zdrava kosa je najlep{a kosa.

Kakve klijente najvi{e volite?

Svaki klijent je pri~a za sebe. Najvi{e volim komunikativne qude. Moj posao zahteva komunikaciju. Lep{e je raditi uz pri~u, nego raditi u ti{ini. [ta mislite o `enama koje ne peru kosu kod ku}e, ve} samo kod frizera?

Svakako da }e kod frizera dobiti najboqu mogu}u negu i samim tim su to sre}ne `ene.

Koliko se qudi usude uraditi promenu i da li su `ene zahtevne? @ene se usu|uju na promene lak{e, nego mu{karci. Svaka `ivotna promena za `ene uglavnom zna~i promena boje ili frizure. Svaka jaka `ena koja zna {ta `eli je zahtevna `ena. Ukoliko znate {ta radite niko nije zahtevan.

Sa kojim frizurama ulazimo u novogodi{wu no}?

Sa frizurama koje Vas ~ine sre}nom. U skladu sa odevnom kombinacijom.

Ko Vas poznaje zna o Vama dosta, a ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas. Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

Moj prvi posao je bio sa 18 godina. Oduvek mi je bilo jako va`no konstantno usavr{avawe. Sa 25 godina se odlu~ujem za rad na kruzerima. Radila sam kao frizer a potom i kao spa menaxer. Na ovom poslu sam pro{la izuzetno mnogo obuka koje su mi u daqem radu donele dosta iskustva i znawa. Sa 34 godina (mnogi bi rekli kasno) se odlu~ujem da otvorim svoj salon.

Salon se nalazi u Beogradu, na Dor}olu, Cara Uro{a 53.

Do|ite da se boqe upoznamo í

20

Razgovarala Biqana @ivkovi}

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

IN VINO VERITAS A ALITA DOLCIA?

Sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd odr`an je u ~etvrtak 5. decembra 2019. godine u sali „Studio” novobeogradskog hotela sa pet zvezdica „HÚatt RegencÚ Belgrade”.

Sala je nova, jo{ miri{e na boju, sve`e drvo, lak, novi itison, ali je to preure|ena sala starog, dobrog, predivnog restorana „Focaccia”. Ostao nam je samo u uspomeni i na fotografijama. Usluga i kuhiwa su stari, nama Rotarijancima ve} poznati, svih ovih 27 godina na{ih dru`ewa u ambijentu ovog hotela.

No, ovo prvo dru`ewe u posledwem mesecu ove godine, po~elo je sastankom Upravnog odbora Kluba sa zna~ajnim ta~kama dnevnog reda (i potowim odlukama) za daqi rad Kluba.

Ve~e je bilo nekako sve~ano, toplo, veselo, me|u prisutnim ~lanovima. Na{ vrli mladi prijateq Marko Milovi}, vi{egodi{wi ~lan Rotarakt kluba Beograd i jedan od wegovih predsednika, postao je novi ~lan na{eg Kluba i odmah mu je Predsednik Sr|an Milinkovi} dodelio Rotarijansku zna~ku.

Draga poetesa Nada Ani~i} Crqenica, postala je kandidat za novog ~lana Kluba. Wen mentor u narednom periodu bi}e na{ ceremonijar Nikola Mandi}.

No, Nada nas je radovala i to s razlogom, jer je donela fla{e mladog crvenog vina – portugizera i belog vina – zlatni breg. Degustacija istih bila je s rado{}u primqena. Da, donela je i posudu sa pozama{nim brojem pala~inki i to posnih, sa jo{ pozama{nijim filom od ~okolade, oraha, suvog gro`|a, unutar istih!

Pala~inke su bile mi~urinske veli~ine, a koli~inski i „za poneti” {to je ve}ina prisutnih s rado{}u u~inila s obzirom da je i ve~era imala odli~an desert, pa...

Ko je za pala~inke?

To je pitawe na koje se skoro nikad ne dobija negativan odgovor! Tako je ve} vekovima, na svim meridijanima – od starih Rimqana, do Napoleona, preko Amerike, pa ~ak do Izraela i Rusije.

A kako se prave pala~inke?

Odgovor na ovo pitawe je verovatno u svakom delu sveta druga~iji.

Iako postoji na stotine recepata, svaka doma}ica za svoj tvrdi da se ba{ zahvaquju}i wemu dobija najboqa smesa za pala~inke, ona koja nikad ne omane kada treba ispe}i na desetine, po sva~ijoj `eqi.

Vezuje se jo{ za stare Rimqane, koji su pravili sli~no jelo, koje su pekli od jaja, mleka, bra{na i za~ina, nazivaju}i ga „alita dolcia”. Naziv ovog jela u prevodu zna~i – ne{to slatko, iako je to bilo ne{to izme|u pala~inki, omleta i poga~ica.

Za pala~inke kakve poznajemo, ka`u da su nastale 2. januara 492. godine u Vatikanu, kada je ogromnom broju hodo~asnika kuvar pape Gelacija napravio poslasticu od jedinih namirnica koje su preostale – jaja i bra{na.

Od tada, ova jednostavna poslastica je postepeno osvajala Evropu.

Prost narod ju je pravio od bra{na, krompira, kukuruza, a pekao na kamenim ogwi{tima, kasnije plotnama. Na dvorovima se pak pravila uz dodatak jaja, mleka i mekog bra{na, a pekla se u posebnim posudama, odakle kasnije dolazi pe~ewe u livenim tigawima.

Recept za testo za pala~inke je iz Italije pre{ao u Francusku, i postao poznat kao galete – kola~ od jaja. U Engleskoj se pravio bez jaja, a narod ih je pekao od crnog bra{na, i jeo umesto hleba. Prva prava pala~inka je bila slana, slu`ena preklopqena, a ispuwena mesom.

Francuski kuvar Simon Entil ponovo preuzima recept i od tad se peku prete~e nama omiqenih pala~inki. Ovaj osnovni recept za pala~inke se pro{irio na celu Evropu, pa je stigao ~ak do Rusije. U ovoj zemqi pala~inke su poznate pod nazivom bliwi.

U Italiji su poznate kao crespelle, Izraelci peku blintzes, a Grci galete. Skoro da nema naroda koji nema svoju verziju ove poslastice, prilago|enu ukusu i kuhiwi svoje regije.

Kako se prave pala~inke?

To je naravno stvar ukusa, tradicije i kuhiwe. Neki preferiraju ameri~ke debqe pala~inke sa javorovim sirupom, neki klasi~ne tanke – slatke i slane, pohovane ili u {atou... Sve su popularnije i zdrave varijante od integralnog, heqdinog bra{na, bezglutenske ili proteinske.

21 3

Ono {to je uvek ciq pripreme, bez obzira na to koji recept za pala~inke se koristi, su naravno najukusnije pala~inke, perfektno ispe~ene. Savr{ena priprema pala~inki ipak tra`i ume}e, ali i pravi tigaw!

Ni najboqa smesa za pala~inke vam ne}e mnogo zna~iti ukoliko nemate tigaw za pripremu pala~inki odgovaraju}e veli~ine, koji se brzo i ravnomerno zagreva, koji je uz du`u ru~ku lagan i jednostavan za rukovawe i, {to je najva`nije – ne lepi se! Naravno, neprijawaju}i premaz daje slobodu da se pe~e sa samo nekoliko kapi uqa i omogu}ava lako ~i{}ewe.

Kada vam se `uri, i `elite da ispe~ete {to ve}i broj u {to kra}em roku, od pomo}i }e vam biti aparat za pala~inke, uz koji }ete za samo nekoliko minuta zadovoqiti `equ svojih uku}ana ili gostiju za savr{eno ispe~enim pala~inkama.

Najboqe pala~inke pravqene su s qubavqu, pe~ene do iznemoglosti, zamu}ene po navici i sa merom – „otprilike”, kako su se oduvek pravile. Postoji sijaset varijanti, pala~inke bez mleka, bez kisele vode ili i sa oba sastojka, a mogu}e su ~ak i posne verzije.

Danas su popularne najrazli~itije vrste slatkih varijanti i nadeva – od ~okoladnih kremova, sladoleda, mrvqenog keksa, karamele, sve`eg i ko{tuwavog vo}a. Tu su i pala~inke u {atou, kao duh ~iste dekadencije.

Isto kao {to mo`ete mewati puwewa i priloge, tako mo`ete mewati i samo testo. Ukoliko planirate da jedete samo slatke, nije lo{e, tokom pripreme jaje prvo umutiti ka{ikom do dve {e}era ili meda i dodati vanilin {e}er. Za~inite smesu svojim omiqenim ukusima, kao {to su cimet, rum, korice naranxe ili kakao. Probajte ne{to novo poput „naranxa fanta” pala~inki ili sa vi{wama i {lagom. Samo vi odlu~ujete kako se prave pala~inke, a mogu}nosti su beskrajne!

Poetesa Nada nas je radovala, jer je dobila prvu nagradu na minulom konkursu poezije koji su raspisali Srpska ~itaonica u Irigu i vinarija „Ma~kov podrum” iz Iriga. Wena pesma „Oda ~okotu”, (pod rednim brojem 55 i {ifrom „tri sedmice 777”) bila je daleko najlep{a, od 92 pristigle pesme, 55 autora. I najboqa. Uru~ewe nagrade u nov~anom iznosu i koli~ini vina dodeqena joj je 22. novembra u Vinskoj ulici na Danu mladog vina.

Dobre odluke Odbora, novi ~lan, ~estitke, kandidat(kiwa), pesma, vino, bifteci, pa jo{ krvavi, pala~inke, miris novog, ~istog, smeh, radovawe, slikawe, pozirawe, uh, za jedan obi~an ‘ladwikavi ~etvrtak ve~e, malo li je? í

22

Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

NADA ANI^I] CRQENICA

ODA ^OKOTU Zeleni suton vinogradskih zagrqaja Trepere plamene zvezde i o~i ~okota Ogrozdali vidici i jata oblaka Jata ptica i zreli vetar duva Treperi rumena vedrina u kondiru vina Pitomina stasalih zlatolistih devojaka krv nebeska pretvara se u pesmu vina ^okot je plava kula od `ilavog neba ^okot je rodna ku}a moje Srbije i Srema Grlica bela vesela dan rumen dubi i qubi Slast grlate psovke pudara na bi~u po~iva ^okot je pijana pesma sr~anih be}ara ^okot je jesewa ki{a od zvezda i pesme Ogrozdala mi pesma u pijanom grlu detiwstva I bajka strasna pod srcem sred nedara

23

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

SPREMI SE! POZOR! MALO SUTRA! ILI VE^E S „KWI@URINOM” Osmeh, podsmeh, a niko da se naquti. E, sad ba{ da nikoga ne dotaknu Boji~i}eve „bodqe” nemogu}e je, a i ne bi vaqalo da je tako. Bocnu one, pecnu jo{ kako, pa ~ovek ne mo`e da se zaustavi – od smeha.

– Kad ti ono slavi{ promociju?

– Na Svetog Aran|ela. A ti tvoju?

– Na Svetog Nikolu!

– A, |e }e{ proslavqat ove godine?

– U Rimsku dvoranu, kao {to su mi i otac i |ed vazda ~iweli. \e }e bit tvoja slava?

– Poku{avam da obezbijedim Kolarac. Jo{ ako uspijem da dobijem Veliku dvoranu, ka {to ju dobijaju neki, i guslarsko ve~e, beli }u da priredim.

Nego, je si l nalazio koga da o tebi koju prokameni, jadan?

– Vi|e}u s patrijarhom, pa ako on, zbog kakvijeh opravdanijeh razloga ne bude moga, zva}u presjednika. Ne moraju, ni o meni, uvijek da govore samo najvi{i.

A ko }e o tebi prozborit koju?

– Da mi u Veliku dvoranu govori nekakav presjednik Srpske akademije nauka i umjetnosti, ne}e vala, da se zavre. Pisao sam Putinu, pa ako on ne mogne, o sebi }u sam da govorim. Ja taj nivo, vala, sni`avati ne}u.

– A, jesi li nalazio kakvoga sponzora?

– Kakav sponzor, jadan, ~ita{ li ti medije? Ja sam ti u{a u buxet Crne Gore, mr~o moj.

A kako si ti rije{io to pitawe?

– A da kako! Lasno ja bogumi. Ka ~lanu Komunisti~ke partije Rusije, meni to, po polo`aju, pripada.

– E pa, milo mi je {to smo se sreli!

– I meni, vala, ko da sam vidio vladiku Rada.

– A, o}e{ li mi doj?

– Nego {to! A ti meni?

– Ih!”

24

^etvrtak ve~e, 12. decembar 2019. godine. Hotel „HÙATT”.

Sala „Beograd”, kako i dolikuje prvom i najstarijem Rotari klubu u zemqi. Stolovi okrugli, veliki. Za wima sede dragi prijateqi, gosti, ~lanovi.

Pi}e i za ve}inu i}e. Odli~na ve~era. I desert tiramisu.

Povod ovolikom broju prisutnih je predstavqawe nove kwige aforizama „Kwi`urina” autora Radivoja Laleta Boji~i}a. Autor je bio prisutan u dru{tvu svog doma}ina, na{eg Trivka Ti}e Savi}a koji je gosta, odnosno, svog {kolskog druga i para iz {kolske klupe, predstavio

prisutnima. Zatim se Lale, dugogodi{wi urednik „Je`a” i jedan od ponajboqih jugoslovenskih i srpskih aforisti~ara predstavio, a kako druga~ije, no, ~itawem svojih aforizama iz nove kwige. Pardon, „Kwi`urine”!

Di~i se Lale i porodicom. Supruga Qiqana Slavni}, redovni fakultetski profesor u Novom Sadu, najve}a mu je podr{ka i oslonac. Imaju sina Danila i dvoje unu~adi: \or|a i Milicu.

Slu{ali su ga i smejali se prisutni prijateqi iz beogradskih Rotari klubova Dunav, Avala, Dediwe, Rotarakt kluba Beograd. Ma, ve~e kako se samo po`eleti mo`e.

Ba{ kao i gost. Hvala im za divan ugo|aj. I gostu i doma}inu.

– Nekad sam bio radoholi~ar. Onda sam sreo `enu kupoholi~arku. Sad sam alkoholi~ar!

– Onaj koji se za sve pita, ni za {ta ne odgovara.

– Srbi birajte: ho}ete li da `ivite kao qudi, ili kao narod?

– Imamo kqu~! Sezame, otvori se!

– Za deset godina rada od firme sam dobio dve nedeqe u bawi, za dvadeset godina ru~ni sat, za trideset – otkaz.

– ^itam novine, gledam televiziju, slu{am radio. Pa, neka mi neko ka`e da se od istine ne mo`e pobe}i í Pripremio Haxi Du{an Glu{ac

25

26

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

SVETI NIKOLA U HOTELU „HÙATT” Srpska pravoslavna crkva i weni vernici slave Svetog Oca Nikolu, za{titnika putnika, moreplovaca, dece.

Sveti Nikola ^udotvorac Miriklijski je naj~e{}a krsna slava, a u narodu se za taj dan ka`e: Ko ne slavi, na slavu ide!

A za{to je ovo naj~e{}a Krsna slava na ovim prostorima?

Veliki broj etnologa smatra da je slava dodeqivana na na~in da porodica slavi onog sveca na ~iji je dan kr{ten prvi predak te porodice. Zastupqena su i stanovi{ta da je slava birana po zavi~ajnom hramu, odnosno svecu kome je taj hram bio posve}en. Najbrojnije su porodice koje slave Svetog Nikolu, Svetog Arhan|ela Mihaila, \ur|evdan, Svetog Jovana, Mitrovdan... Prema nekim podacima, najbrojniji hramovi u Srbiji posve}eni su upravo Svetom Nikoli.

U ~etvrtak 19. decembra 2019. godine, na Svetog Nikolu, obele`avawe Krsne slave Rotari kluba Beograd imalo je dva dela. Prvi put ove godine, a gotovo je sigurno da }e proslava Krsne slave na{eg Rotari kluba postati tradicionalna u ovakvoj organizaciji i u ovom hotelu.

Prvo su se sve~ari okupili na na{oj klupskoj adresi, u prostorijama advokatske kancelarije Dragana Brajera u Kursulinoj ulici na Vra~aru. Sve{tenik, se~ewe kola~a, `ito, pojci, divni doma}ini i slavqenici Dragan, Vesna i Sofia ugostili su sve prisutne. Oko 18 ~asova svi su se preselili u novobeogradski hotel „HÙATT” gde je posle kra}eg vremena po~eo redovan sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. ^etvrtak je dan za dru`ewe u na{em Rotari klubu.

No, ovo nije bio obi~an sastanak. Ovo je bilo okupqawe i saborovawe prijateqa, mladosti, veterana, penzionera, Rotarijanaca, Rotaraktovaca, Guvernera, Predsednika Klubova, ~lanova, muzi~ara...

Ovo je bio sve~ani dolazak i vi|ewe dragih koje ovaj hotel odavno nije imao.

27

Re~ju, svih kojima je Krsna slava Rotari kluba Beograd radovawe i ve~e provedeno u dru`ewu. Pogotovo, {to je ovo Slava petoro na{ih ~lanova, koji su bili prisutni u sali „Beograd” hotela „HÙATT”, kako i dolikuje prvom Klubu u zemqi.

Svoje slavske kola~e, sve}e, `ito, ikonu, doneli su slavqenici Dragan, Vesna, Sofia Brajer, kao i trostruki slavqenik Nikola Mandi} (ro|endan, imendan, Krsna slava) sa svojom decom Ninom Obradovi}, unukom Andrejom, blizancima Lukom i Galom, te Minom i Milanom Markovi}em.

Oni su svoje slavqe podelili s prisutnima. Predsednik Kluba Sr|an Milinkovi} se obratio prisutnima kra}om besedom, a zatim su se obratili sve~ari Dragan i Nikola. Na{a draga ~lanica, violinistkiwa Tawa Oluji} je u muzi~kom nastupu sa kolegom pijanistom izvela dve numere. Druga je izmamila dug aplauz. Bila je to poznata tema iz filma „@aoka”. („@aoka” (engl. The Sting) je ameri~ki film re`isera Xorxa Roja Hila sa Polom Wumenom, Robertom Redfordom i Robertom [oom. Autor muzike je proslavqeni ameri~ki kompozitor i dirigent, trostruki oskarovac Marvin Hamli{).

Dug aplauz dobila je i draga Sofia Brajer koja nam je svirala na klaviru.

Do kasno u no} muzi~kim numerama prisutne su zabavqali ~lanovi dua „Moderato” Milan Igwatovi}, akusti~na gitara i Mima Vrbani}, violon~elo. I}a (naravno, posnog) i pi}a bilo je u izobiqu na popularnom hotelskom „{vedskom stolu”, u odli~nom izboru prijateqa majstora iz kuhiwe hotela.

Ina~e, ovoj i ostalim Krsnim slavama na{e pravoslavne Srbije, najvi{e se raduje – saobra}ajna policija! í Tekst Haxi Du{an Glu{ac Fotografije: Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

28

29

30

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

GODI[WA SKUP[TINA KLUBA U ~etvrtak 26. decembra minule godine ~lanovi Rotari kluba Beograd odr`ali su redovnu godi{wu skup{tinu.

Dnevni red je utvr|en i glavna ta~ka je bila izbor predsednika Rotari kluba Beograd za Rotarijansku 2021– 2022. godinu.

Voqom prisutnih izabran je na{ dragi mladi ~lan Ivan Petrovi}.

Bi}e tako Ivan trideseti (30) Predsednik na{eg Kluba. Verujemo da }e se sna}i u novoj ulozi, u godini predstoje}eg velikog jubileja Rotarija u Klubu i Distriktu.

Na mnogaja leta se zajedno dru`ili i slu`ili Ă­

31

AKTUELNOSTI

E-KLUB SRBIJA

DIGITALIZOVANA ISTORIJA ROTARIJA KOD NAS DOSTUPNA NA INTERNETU Univerzitetska biblioteka iz Beograda i Rotari E-klub Srbija predstavili su javnosti portal

http://rotarikodnas.unilib.rs

koji omogu}ava pristup do digitalizovanih materijala u vezi sa istorijom Rotari pokreta na na{im prostorima.

Rotarija u Srbiji prati istoriju dru{tvenog razvoja posle Prvog svetskog rata. Prvi Rotari klub u Srbiji osnovan Ije storija 1928. godine u Beogradu. Rotarijanske vrednosti delili su

32

mnogi politi~ari, nau~nici, pisci, nobelovci, a najpoznatiji Rotarijanci kod nas bili su Ivo Andri} i Mihailo Petrovi} Alas.

Nacisti, kao veliki protivnici Rotarija, zabrawuju Rotari klubove u Srbiji.

Nakon oslobo|ewa Rotari deli sudbinu drugih humanitarnih i dru{tvenih organizacija iz prethodnog dru{tvenog sistema. Obnova Rotarija po~iwe devedesetih, a danas Rotari zajednica u Srbiji ostvaruje zna~ajan obim humanitarnih i dru{tveno korisnih aktivnosti. „S ciqem da pove`e tradiciju i modernizam Rotari je u na{oj zemqi bio podr{ka razvoju dru{tva i re{avawu lokalnih problema, kako u pro{losti tako i danas. Va`no je da kroz istoriju Rotarija kod nas mo`emo videti kako je snaga i voqa mno{tva qudi iz celog sveta omogu}avala da se mnogi na{i problemi re{e. Danas se nalazimo u situaciji kada i mi, kao deo Rotari porodice, mo`emo pomagati u re{evawu velikih globalnih problema poput de~je paralize, nedostatka pija}e vode, ili edukacije i pismenosti”, ka`e Nikola Bo`i}, ~arter predsednik Rotari E-kluba Srbija.

Partnerstvo Rotari E-kluba Srbija i Univerzitetske biblioteke iz Beograda prvi put je uspostavqeno 2018. godine prilikom zajedni~ke realizacije projekta digitalizacije dela zavi~ajne zbirke Biblioteke u Topoli. „Na{e partnerstvo nastavqa da se pro{iruje i na ovu akciju sa kojom `elimo da obogatimo Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora, ali i region, jer se trenutno dostupni materijali odnose ne samo na Rotari klubove u na{em Distriktu, ve} i na one u drugim dr`avama biv{e Jugoslavije. @eqa Univerzitetske biblioteke iz Beograda i Rotari E-kluba Srbija je da se ova stranica u budu}nosti dopuni drugim, zanimqivim materijalima iz istorije Rotarija i postane centralno mesto za ~uvawe, objediwavawe i izlagawe digitalnih materijala istorije Rotarija kod nas”, istakao je dr Adam Sofronijevi}, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke Beograd i ~lan Rotari E-kluba Srbija í

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

BEOGRADSKI TOPONIMI Tekstovi iz „Godi{wice Nikole ^upi}a”, kwiga ææII, u Beogradu 1903. godine, pod naslovom „Crtice za raniju sliku srpske prestonice”, zapisao M. \. Mili}evi}

VELIKA PIVARA

Bi}e godine 1840, na~inila je knegiwa Qubica na uglu ulice Bosanske i one od Tri kqu~a (naravno sada{we a pre je to bilo ~isto poqe) duga~ku zgradu za Pivaru. Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripovi}, Rudni~anin. On je odatle godine1842. Vu~i}evoj vojsci (svojim zemqacima) slao pivo. Danas tu vi{e ne radi pivara, nego ima gostionica i ba{ta. U toj pivari ima pove}a sala u kojoj je dr`ala svoje sednice znamenita Skup{tina svetoandrejska (1858. i 1859.) koja je proglasila povratak Obrenovi}a u Srbiju. Sad je tu oficirska zadruga í

VIDIN KAPIJA

Ova je kapija bila dana{woj Du{anovoj ulici izlaz iz varo{i u predgra|e. Danas je te{ko kazati gde je mestimice bila, tek je to onde blizu one tvornice, gde se tvori elektrika. I ta je kapija bila ozidana tesanim kamenom, i utvr|ena debelim direcima; nad wom je bila stra`ara, gde su sedeli nizami, koji su stra`arili na kapiji. Ta je kapija 1862. godine oteta silom od nizama. U tom boju odlikovao se je ~lan palilulskog kvarta Moja Bogdanovi} í

GOSPODSKA ULICA

34

Dana{wa Brankova ulica, ona od Zelenog venca do Zlatnog kowa, pre se zvala Gospodarska ulica. Tu su bile s gorwe strane ku}e: Herbezova, Tenkina, Markovi}eva, Stani{i}eva i Simi}eva, a s dowe strane: \ermanova, Steji}eva, Marinovi}eva, [ili}eva i Brankovi}eva. Tu je ulicu najvi{e prozvao Gospodskom Milo{ Popovi}, urednik „Srpskih novina”, kad je, pedesetih godina, u woj, u ku}i St. Markovi}a, bio otvorio kwi`aru, koja je docnije pre{la na Velimira Valo`i}a, a danas pripada sinu Velimirovu Milo{u. To je bila prva kwi`ara u Srbiji.

Dok su Turci bili u Beogradu, iz Dvora se u Veliku crkvu i{lo svakad Gospodskom ulicom na Varo{ kapiju, a na Stambol kapiju vrlo retko í

DEDIJA ILI DEDINA

Ono brdo koje se, me|u padinom Mokrog luka i dolinom Top~iderske reke, najlak spu{ta ka Savi, zove se Dedija ili Dedina. Bilo je i jedno mawe brda{ce koje se zvalo Mala Dedija, pa je to brda{ce raskopano kad se gradio put u Top~ider. Tako se ime Mala Dedija izgubilo, a ostalo samo Dedija ili Dedina. To je ono brdo gde su danas vinogradi i letwikovci: \oke Simi}a, N. Z. Popovi}a, bra}e \or|evi}a, Rajovi}a, \uri}a, Pavlovi}a i drugih Beogra|ana. U novije vreme retko se ~uje ime Dedija ili Dedina, nego se obi~no naziva Top~idersko brdo í

ZELENI VENAC

Na onoj beogradskoj pijaci u koju ulaze ulice: jedna s Terazija, druga od Starog telegrafa, tre}a od Varo{ kapije, ~etvrta od Save a peta iz Abaxijske ~ar{ije, ima jedna starinska, glomazna dvokatna ku}a, u kojoj je nekad bila mawa gostionica sa znakom „Zeleni venac”. Od toga se ceo onaj kraj prozvao Zeleni venac. I pijaca Zeleni venac tu je ispred te stare ku}e í

SAVAMALA (selo)

Ovo selo bilo je naseqeno du` Ciganske bare (Venecije) od dana{we Antuline ku}e pa gore ~ak do dana{wih monopola. Selu Savamali bio je zapis, zborno mesto, onde gde je sada tobxijska pijaca, pred Bajlonovom kavanom.

Tu je o Markovu dne igralo kolo. Na tu svetkovinu dolazio je i knez Milo{ i Savamalke su mu davale kite cve}a.

Docnije knez Milo{ je naredio te su Savamalci dignuti odatle i preseqeni u Palilulu. Mnogi su se na to qutili a dato im je boqe mesto í

TRKALI[TE

Ono poqe od staroga grobqa na Ta{majdanu pa navi{e uz carigradski drum, gde je sada pijaca zove se Trkali{te zato {to je tu knez Mihailo dr`ao kowi~ke trke. Od toga se i okolne ku}e zovu: ku}e na Trkali{tu í

MIRIS BELOG GRADA NOVI EKSPONAT NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU

CRVENOKOSA BOGIWA Izlo`benu postavku }e od petka, 29. novembra 2019. godine upotpuniti izvanredan eksponat – Crvenokosa bogiwa. erami~ka figurina, starosti ve}oj od 7500 godina, otK krivena je u Dowoj Brawevini kod Oxaka, na Dunavu pre ta~no trideset godina. Crvenokosa bogiwa poti~e iz vremena prvih zemqoradnika i sto~ara u Evropi. Nesvakida{we visine za to vreme od gotovo 40cm, mo`e se s pravom nazvati monumentalnom skulpturom. Predstavqa nagu `enu, ili bogiwu prirode bujnih oblina i crvene, duge kose.

Upravo ovaj detaq je izdvaja od sli~nih figura iz ranog neolita Balkana i zaslu`an je za popularno ime po kojem je danas poznata {irom sveta. Umetni~ke simboli~ke predstave ovakvog tipa pojavquju se upravo u ovo vreme na {irokom prostoru od Bliskog Istoka do Podunavqa, ali su po pravilu znatno mawih dimenzija i mawe upe~atqive.

Zahvaquju}i saradwi i qubaznosti biblioteke „Branko Radi~evi}” iz Oxaka, u ~ijem sastavu je i arheolo{ka zbirka iz Dowe Brawevine, Crvenokosa bogiwa }e biti poverena na dugoro~nu pozajmicu Narodnom muzeju u Beogradu. Sve~ana primopredaja i potpisivawe sporazuma o dugoro~noj pozajmici uprili~eno je u petak 29. novembra u 12 ~asova.

Zainteresovani posetioci mogli su da vide Crvenokosu bogiwu posebno izlo`enu u Atrijumu u Narodnom muzeju od petka, 29. novembra do 6. decembra. Posle jednonedeqnog predstavqawa javnosti, figura }e ubrzo dobiti mesto u stalnoj postavci Narodnog muzeja u Beogradu í

BANKE U TRKU Za dana{we banke spoqa{wi izgled i nije presudan, one se razlivaju, kao te~nost, po prizemqima i spratovima, useqavaju u potkrovqa i podzemqa, u doju~era{wu kafanu ili ne~iji stan. [tavi{e, retko se gde uop{te iznova grade. Nekada u sebe zatvorene, dvorski sve~ane i otmene, tezaurski ozbiqne i tihe, banke su danas `ovijalne, neposredne i doma}inski prisne, zovu na saradwu, dogovor, uzajamno poverewe, partnerstvo i prijateqstvo, iako u to niko pa ni one same ne veruju. zdaju}i se u qudski strah od bogova, drevne civilizacije su u svoje hramove, kao najbezbednija mesta, pohraU wivale i blago. Prve namenski gra|ene nov~ane ustanove

nastaju tek krajem Sredweg veka u Italiji i [paniji, potom u Severnoj Evropi. U 17. veku, bile su to pravougaone tr`nice pod otvorenim nebom, oivi~ene visokim zidovima arkadiranih prizemqa, ne{to kasnije i tvrdo zidane rotonde pod te{kim kupolama. U duhu o`ivqavawa umetni~kih uzora gr~ke antike, po~etkom 19. veka dobijale su formu monumentalnih hramova sa peristazama – ophodnim tremovima, poput pariske Palate berze Browijara ili Stare berze u St. Peterburgu De Tomona. Privilegovana narodna banka Kraqevine Srbije, arhitekte Konstantina Jovanovi}a u Kraqa Petra ulici, jednako se oslawala o arhitektonski prauzor – italijansku palazzo.

Weno prizemqe, bosirano i rustikalno, ne samo izgledom stameno i neprodorno, nalikovalo je prvoj firentinskoj banci Medi~i Rikardi iz 15. veka, a wena unutra{wost, delom i atrijumski rastvorena, {titila je dr`avno blago u svome podzemqu. Na prelazu 19. u 20. vek u Beogradu posluje preko 40 banaka, a neke od wih, posle godina uspe{nog poslovawa, grade vlastite „domove”, kako se govorilo. Samo na potezu od Londona do Trga Republike, i u Knez Mihailovoj, do Prvog svetskog rata podignute su Vra~arska {tedionica, Banka Nikole Bo{kovi}a, Smederevska kreditna banka, te Uprava fondova (danas Narodni muzej); zgrade osiguravaju}ih dru{tava „Anker” na Terazijama i „Briti{ Merkantajl” u Knez Mihailovoj, dok je Francusko-srpska banka, jo{ od ranije u ovoj ulici, zapo~ela svoju palatu na broju 36.

Mnogo {ta se, me|utim, u to vreme mewa izgradwom Prometne banke Sav~i}a i Vladisavqevi}a na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine. Ve} i samim imenom ona nadrasta obi~nu kreditno-nov~anu ustanovu, isti~e promet i nebankarske ciqeve: ja~awe doma}e trgovine i zanatstva, ~ak i osnivawe i upravqawe industrijskim preduze}ima.

Nesvojstveno tipologiji tada{wih banaka, wena unutra{wost se, posredstvom velikih staklenih povr{ina, hrabro otvara prema glavnoj gradskoj {etnici, mame}i na lai~ka pitawa o trezoru, skrivenom u odajama, {titi li se kako i ~ime. Umesto brawenom sadr`inom svoje rizni~ke unutra{wosti, predstava o mo}i banke time je simboli~ki preneta u poslovnu i upravqa~ku inteligenciju, ~ime je u punom smislu nagove{tena budu}nost.

Banke u vremenu „darivawa” U ~itavoj Srbiji danas ima samo desetak banaka vi{e nego u Beogradu 1912. godine, ali su se razli~ite bankarske poslovnice u me|uvremenu gradom razmno`ile na stotine ta~aka, po broju jo{ malo koliko drogerije i kockarnice. Kako ~vrstih oblikovnih i prostornih uzusa vi{e nema, banke na{eg vremena, poput nove Narodne banke na Slaviji, oblikom se malo razlikuju od tr`nih centara, pa i crkvenih gra|evina, onako kao {to se Parohijski dom na Svetosavskom platou jedva razlikuje od ve}e fili-

35

jale. Ponajmawe su danas banke u tvrdo obzidanim prostorima, niti ga tra`e: nemaju oblik, nego se obliku prilago|avaju, pokretqive su, razgradive ili slo`ive, od prilike do prilike, od mesta do mesta.

Za dana{we banke spoqa{wi izgled i nije presudan, one se razlivaju, kao te~nost, po prizemqima i spratovima, useqavaju u potkrovqa i podzemqa, u doju~era{wu kafanu ili ne~iji stan. [tavi{e, retko se gde uop{te iznova grade, ve} gra|evine i prostore radije preuzimaju: biv{e kwi`are, kao na Terazijama („Kultura”), ~ak i poslovne oblakodere, kao {to je palata novinske ku}e „Politika”.

Unutra{wost banaka vi{e ne krase vestibili i mramorne {alter sale pod prostranim tavanicama od mle~nog stakla, niti {alteri od belog metala {to staklenom branom dele ~inovnike i klijente. Raskriqene enterijere bez prepreka i pregrada predale su pogledu i postale same izlozi kojim pozivaju i prizivaju svet. Vlastitu pouzdanost vi{e ne osvedo~uju arhitekturom, ko-

ja je otan~ana, prozirna i nestaju}a, niti wome ukazuju na dragocenost i sigurnost svoje nedodirqive unutra{wosti, ve} to ~ine u eksteritorijumu svojih transakcija, dogovora i plasmana. Nekada u sebe zatvorene, dvorski sve~ane i otmene, tezaurski ozbiqne i tihe, banke su danas `ovijalne, neposredne i doma}inski prisne, zovu na saradwu, dogovor, uzajamno poverewe, partnerstvo i prijateqstvo, iako u to niko pa ni one same ne veruju. Novim se klijentima dodvoravaju la`nim altruizmom i besmislenom familijarno{}u, jer je do{lo „vreme darivawa”, kako glasi novi slogan banke koja „izlazi u susret na{im `eqama”, dok jedna druga velikodu{no poziva u svoju „veliku bankarsku porodicu”.

Bankarski slu`benik jedne tre}e u spotu pre~icama tr~i gradom da zadihan presretne klijenta na vespi i saop{ti mu da je kredit odobren. Za dana{wu banku, koja postojano gubi meru i dostojanstvo, potrebna je tek stolica i sto, kao u sredwovekovno vreme klupa – banchi, od koje poti~e imenom, a koja se lomila po wenoj propasti – banca rotta.

Kada sistem padne

36

^ini se da je banka, iza{av svojim bankomatima na ulicu, kao nekad trgovac s }epenkom u bazar, danas u prolazu kao i wen klijent. Ona zapravo iz prostora lagano i{~ezava, a na putu je i da se sasvim dematerijalizuje. Svedoci smo seobe banaka iz fizi~kog prostora u strujno kolo, u ispise binarnog jezika, u e-svet. Stoga mnogo {ta u bankama postaje neuhvatqivo i nepredmet-

no, jedva spojivo sa opipqivim dobrima od kojih se svaka ionako osloba|a {to pre. Novac je odavno bezvredno papirnat, i sam u odlasku: zamewen je {ifrom i kodom, plasti~nom karticom. Niz materijala koji su kroz istoriju odmewivali zlato i srebro dovr{en je najprozai~nijim od svih, materijalom igra~ki i kuhiwskih aparata, te je svet, kako je i predvideo francuski semiolog, kona~no poklekao pred plastifikacijom. No, zahvaquju}i tome, putevi novca danas imaju ime i prezime, i za sobom ostavqaju jasne tragove vlastitosti: jo{ neko vreme, dok sasvim ne nestane, depersonalizovana }e biti samo gotovina.

Osim u„sefovima gra|ana”, u ve}ini banaka, blaga i adi|ara i nema, ne postoji ni Camera della Tasca, obezbe|ena prostorija gde se ~uva vre}a s parama; sve to odavno je i{~ezlo u prometawe broj~anih vrednosti, u o~itavawa, obra~unavawa, zara~unavawa i nadzirawa. U banku se, istina, novac ula`e da ne bi gubio vrednost, ali se u woj ne ~uva ve} vrti plode}i se drugde, mewaju}i ruke i vlasnike. Kako i nije u banci, tanka osnova bankarske sigurnosti dr`i se na pretpostavci da ulaga~i ne}e potra`ivati vlastiti novac u isto vreme. Za wihove uloge, uostalom, banka vi{e ni ne garantuje, tu odgovornost je, donekle, preuzela dr`ava koja je i sama kod banaka i fondova zadu`ena.

Kako se sa klijentima komunicira preko govornih ma{ina, mobilnih telefona i veb kanala, u woj je sve mawe i qudi. Sve je jasno kako to ve} automat zna da objasni, rukom se ne udara ni pe~at, ve} to ~ini bankomat bledim otiskom na uskom papiri}u. Obavqaju}i i vrhunski nadzor nad ra~unima klijenata, banka je ujedno kao kakva kontrolna i kwigovodstvena ustanova koja arhivira intimu, skupqaju}i bezbrojne otiske wihovih pla}awa, kupovina, zadu`ewa, docwi i samog kretawa, prave}i o tome ko zna kako upotrebqivi portfolio najdubqe privatnosti. Do~im je ona sama sve apersonalnija, tajanstvenija i po klijente opasnija.

Dana{wim bankama se ne znaju ni zemqe porekla, uglavnom ni vlasnici, jesu li doma}e kao strane, ili su strane kao doma}e. Sigurnost uloga i transakcija odmewena je pouzdano{}u operativnog sistema – nekada{wu re{etku i trezor, zamenio je backup, a centralni sef, glavni server.

Kada „sistem padne”, nestaje i banka. U takve banke zadu`uju se stvarni qudi, dr`ave, wihove privrede i vlade. Ukoliko im od velike hlepwe krene po zlu, spasavaju se, kao nedavno u Americi, novcem poreskih obveznika. Onih istih, zapravo, koji `ivote ulan~uju da svoj dug bankama otplate. Dr`ave, koje se mere stepenom zadu`enosti, pa i tempom zadu`ivawa, danas su tako|e s bankama u stradijskom stisku, uhva}ene u du`ni~ko kolo u kome se ne zna ko je kreditor a ko debitor, ko spasilac a ko stradalnik.

Niti jedna od gore pomenutih doma}ih banaka i osiguravaju}ih dru{tava od Londona do Knez Mihailove, odavno ne postoji, ali su iza wih ostale gra|evine koje su i danas vrednost kulturne ba{tine Beograda. Za dana{we banke, uz par izuzetaka, to ne va`i: zamewive su i efemerne kao arhitektura koju stvaraju i u kojoj se nakratko zadr`avaju. Sve sluti da }e iza wih ostati lom i znatna sr~a, a pre`iveli i sklopivi mobilijar, za svaku pojedina~no, sta}e u jedan kamion i biti iseqen u mati~ne zemqe. Odlaze}i, pone}e i one olovke {to su spiralnim gajtanom bile u~vr{}ene za bankarske pultove, a dosta govore o uzajamnom poverewu klijenata i banaka. O ~emu postoji i kratak vic: dok ja banci dajem novac dotle ona misli da }u joj ukrasti hemijsku... í Slobodan Gi{a Bogunovi} „Politika”, Kulturni dodatak

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

JEB'LA TE GUTAPERKA, A KAFE NIGDE

1

OMBLA, PRUT, ISAR, TARIM, MAAS, KOKRA – iza ovih imena kriju se?

2

Pradomovina kafe je KAFA, oblast u jugozapadnoj...?

3 4 5

A) reke B) vulkani V) sisari

A) Nigeriji B) Etiopiji V) Mauritaniji @ene dvojice bra}e jedna drugoj su .................. a mu`evi dvaju sestara jedan drugom su ....................... ili ...............

U stomatologiji (znate ono...kod ~ika zube...) ~ujemo re~ gutaperka. [ta je to?

A) aparat za ispirawe usta posle intervencije B) velika kle{ta za va|ewe zuba V) vrsta smole Fetislam je: A) tvr|ava na obali Dunava, blizu Kladova B) posebna frakcija vernika u islamu V) arheolo{ko nalazi{te u Turskoj (Mala Azija)

RE[EWA KVIZA NA STRANI 38 Hayi Du{an Glu{ac

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

JERUSALIM

rvi put sam izgovorio „JeruP salim” kada sam napunio jedanaest godina. Sedeli smo oko ve-

likog trpezarijskog stola i pomno pratili o~ev ka`iprst koji je klizio preko mape Balkana. „Beograd, Ni{, Skopqe, \ev|elija”, govorio je otac zatragom svoga prsta, a potom ga odigao s mape kao da je granica stvarna. „Solun, Atina, Pirej”, dodao je. „Tu }emo”, udario je vrhom prsta po Pireju, „sesti na brod, a onda” – prevrnuo je nekoliko listova dok nije do{ao do mape Sredozemqa – „Rodos, DAVID Kipar, Haifa”. Pogledao nas je ALBAHARI pa`qivo, redom, majku, sestru, pa (1948) mene. „A ako bog da, vide}emo i JeSrpski pisac rusalim”. Posledwa re~ je pala na jevrejskog porekla. mene, prekrila me kao pla{t (koUglavnom pi{e ji }u, mnogo godina kasnije, preporomane i kratke pri~e koje su ~esto znati na nebu iznad Ciona), i oseautobiografske. tio sam da moram da je ponovim.

Prevodilac je sa Rekao sam: „Jerusalim”. O~evo liengleskog jezika. ce se u me|uvremenu iskrivilo, zgr~ilo, i on je, oduprev{i se o {ake koje su bledele pod pritiskom tela, po~eo da pla~e.

Uspomene su, naravno, varqive, bez obzira {to jedino one poma`u da osetimo da doista postojimo. Jerusalim je, kao re~, sigurno i ranije promicao prostorom na{eg stana.

Otac ga je besumwe pomiwao u razgovorima, komentarima dnevne {tampe ili dok je majci diktirao pisma ro|acima.

Mo`da ga je izgovarao kada je ~itao molitve za praznike, blagosiqao hleb i vino. Prelistao sam nedavno wegove stare molitvenike i uzaludno nastojao da prepoznam hebrejska slova koja tvore re~ „Jeru{alaim”. Slova su le`ala nema kao moj otac, kao moje neznawe koje je od mene pravilo pouzdanog tu|inca.

Neke stvari sam ipak nau~io. Jedna od wih je da je Jerusalim mo`da jedini grad u kojem je svaka poseta ravna umirawu. Svaki put kada sam ga napu{tao ose}ao sam da jedan moj deo umro. Nekad je to bio deo tela, nekad te{ko odredqivo ose}awe koje je kru`ilo oko srca nekad jedan od mnogih slojeva du{e. Razgovarao sam o tome s ocem. Zastao je nasred sobe i ra{irio ruke: „ja sam `ivi mrtvac”. Ve} tada sam bio vi{i od wega i pomislio sam kako bih lako mogao da ga obuhvatim oko struka ili stra`wice i podignem visoko u vazduh. Nosio sam ga, me|utim, samo onda kada je umirao: dva puta kada sam pomagao voza~ima kola za hitnu pomo}, jednom uz stepenice a drugi put niz wih, a onda jo{ mnogo puta sasvim sam, svih onih dana dok je bespomo}no le`ao u krevetu.

Od one nekada{we lako}e tada vi{e ni{ta nije ostalo. ^ilio je, to je istina, ali wegovo telo kao da se zgu{wavalo, mewalo specifi~nu te`inu, vuklo sve za sobom prema zemqi. Nosio sam ga iz foteqe u dnevnoj sobi do kreveta u spava}oj sobi, i kada bih ga spustio ruke su mi ostajale ispod wegovog tela. Polagao sam glavu na wegove grudi i oslu{kivao wihovu duboku ti{inu.

Nije to moglo dugo da traje. Sude}i po dokumentima, moj otac je umro za dva – tri meseca. Sude}i po se}awima, wegova smrt je dolazila izdaleka, kao putnik na sporom kowu, kao veliki talas ~ija se razbaru{ena kresta nadvila nad nas poput kobre. Nikada nisam video kobru. Pri~am sve ovo samo zato {to verujem da se jednostavne stvari (smrt)

37

mogu poni{titi slo`enim strukturama (pripovedawe), iako je ve} odavno trebalo da uvidim da je jednostavnost zamr{enija od svake slo`enosti. Nema ve}eg lavirinta od pravog puta, koji spaja dva mala grada na obali iste reke.

Bilo kako bilo, moj otac je umro a ja sam nastavio da odlazim u Jerusalim. Jedne vedre no}i, na primer, stajao sam na ravnom krovu katoli~kog prihvatili{ta i gledao u pravougaono dvori{te obli`we arapske ku}e. Vrata su bila otvorena, na wima je visila zavesa od raznobojnih perli, i svetlost je, u obliku izdu`enog trapeza, osvetqavala kameni basamak i pohabane papu~e. Drugi put hodaju}i uz strmu ulicu, gledao sam u sna`ne butine `ene koja je na glavi nosila kotaricu s vo}em. Sve se izmenilo na nizbrdici. Sunce je zalazilo i wegovi zraci su se zavla~ili ispod o~nih kapaka. Setio sam se kako sam u{ao u crkvu s belim zidovima: jedino je iznad oltara, uokviren krugom tamnije boje, bio naslikan Isusov lik. A u predve~erje,

RE[EWA KVIZA 1A 2B 3 Jetrve. Pa{anci ili pa{enozi.

4V Gutaperka je vrsta smole drveta koje raste u Indoneziji, na Sumatri i slu`i za izradu izolacionog materijala, a u medicini naj~e{}e u stomatologiji. Sli~na je kau~uku. To su tanki {tapi}i razli~ite debqine i koriste se za le~ewe korena zuba i kod pacijenata va`i za najnepopularniju stomatolo{ku intervenciju.

5A Fetislam ili Novigrad (Kladovski Grad) je tvr|ava koja se nalazi na obali Dunava blizu Kladova, na nadmorskoj visini od 67 metara. Sastoji se od Malog (1524. godine) i Velikog (1717. i 1737. godine) utvr|ewa. Vreme nastanka ove tvr|ave je 16 – 18 vek. Tvr|ava je predstavqala upori{te za o~uvawe turske vlasti u Srbiji i osvojena je tek 1867. godine, kada su ve} sve tvr|ave i upori{ta osvojeni i pre{li u srpske ruke i predati knezu Mihailu na upravqawe.

38

iznad bu~ne ulice, sedeo sam na terasi arapskog restorana i jeo lepiwu s humusom.

Sve se to pretvara u mrvice s neopisivim, ali dobro znanim, ukusom smrti. One no}i kada je moj otac pretrpeo mo`dani udar, probudio sam se u vla`noj telavivskoj no}i i poku{ao, onako u mraku, da odredim {ta me je trglo iz sna. ^uo sam kako otac stewe, po`urio da ustanem, i tada je prostor izme|u na{ih le`ajeva po~eo da se uve}ava. Mislio sam da beskona~no gacam kroz mrak, a mo`da sam samo trupkao u mestu.

O~ev ~ar{av je poput lete}eg }ilima lebdeo u vazduhu, i ono {to mi je iz daqine izgledalo kao veslo bila je, u stvari, wegova ruka. Visila je pored kreveta, bela i nestvarna, a vrhovi prstiju su doticali pod. Sigurno je ~uo kako mu prilazim, jer je okrenuo ve} izobli~eno lice prema meni i podigao drugu ruku, {~epao me za majicu, privukao, {avovi su po~eli da popu{taju, lepo se u mraku ~ulo kako se cepa tkanina. Morao sam da kleknem i wegova glava se na{la na mom ramenu. Obujmio sam je i pod prstima osetio sitne kovrxe wegove kose.

Pomislio sam kako bi bilo najboqe da na tom ~ar{avu izletimo kroz otvoren prozor, pravo u no}, pravo do Jerusalima.

Oduvek sam `eleo da vidim Jerusalim sa velike visine.

Tada sam na trbuhu i butinama osetio pritisak wegove klonule ruke, i shvatio da se smrt ve} uselila u wega. Mo`da je tamo, u Tel Avivu, na obali Sredozemnog mora, trebalo da pomislim na ra~i}a u ku}ici pu`a: bila bi to prikladna slika `ivota zaostalog u ne`ivoj qu{turi tela.

Umesto toga, u meni se ukazalo belilo jerusalimskog kamena, potom onaj nestvaran trenutak predve~erja kada se ceo grad pretvara u plamsavo zlato. ^udno je to: ponekad, da bi ne{to nestalo, dovoqno je zatvoriti o~i; ponekad, me|utim, treba ih otvoriti. Svet je ovaj dvoli~an i nesavr{en.

Nema u tome, siguran sam, nikakve utehe. Mesec dana kasnije, avionom Svisera, prevezao sam oca u Beograd. Nekada su Jevreje dovodili u Zemqu Izraela da bi tamo okon~ali `ivot; sada ih odvode odande da bi ga okon~ali negde drugde. To je jo{ jedna od mojih izmi{qotina. U stvari, du{a svakog Jevrejina umire u Jerusalimu, nije va`no gde se telo nalazi. Telo mog oca smirilo se na jednoj beogradskoj klinici. Bio je kraj leta, po~etak rane jeseni, i jo{ se moglo i}i samo u ko{uqi. Se}am se da sam se ose}ao lako, u`asno lako; pomi{qao sam ~ak da bih mogao da poletim. A onda je neko telefonirao i rekao da je on umro, i re~i su odjednom postale sasvim neva`ne Ă­

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar – oktobar 2019. godine

Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac

JO[ MALO O MANASTIRIMA POMENUTIM U PRO[LOM BROJU KSENOFONT Podignut je na blagom uzvi{ewu pored mora, izme|u Dohijara i ruskog manastira Svetog Pantelejmona. U prostranoj porti hodo~asnik najpre nai|e na stari katolikon, jedan od najmawih na Svetoj Gori, posve}en svetom \or|u. Desno od oltara je crkvica Svetog Dimitrija, najstarije zdawe u ~itavom manastiru, ~iji ikonostas zaslu`uje posebnu pa`wu í

SVETI PANTELEJMON (Novi Rusik) Manastir Svetog Pantelejmona sazidan je izme|u pristani{ta Dafni i manastira Ksenofonta.

Mnogospratna zdawa, namewena mnogobrojnoj bratiji okru`uje starije kompaktno raspore|eno sredi{te u vidu pravougaone gra|evine, sa glavnom Sabornom crkvom, podignutom u 19. veku i posve}enoj Svetom velikomu~eniku i iscelitequ Pantelejmonu. (27. jul po Julijanskom kalendaru). Zvonik sadr`i zvono, drugo po veli~ini u svetu. Ono ima spoqni obim, 8.71 m, a polupre~nika 2.71 m i potrebno je dva monaha da pokrenu wegovih 13 tona. Pored toga, dva monaha zvone u ritmu sa drugih 32 zvona. Po pri~ama monaha iz Hiladara, kada zvone u Pantelejmonu velikim zvonima, wegova zvowava se ~uje ~ak u Hilandaru (koji je udaqen desetinama kilometara).^asovnik pokazuje vizantijsko vreme.

Na obali je velika zgrada bolnice.

U ovom hramu ~uva se glava Svetog velikomu~enika Pantelejmona i delovi mo{tiju svetiteqa Jovana Prete~e, prepodobnog mu~enika StefaNASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

LUKA DAFNE

40

Dafne, glavna luka Svete Gore, nalazi se u velikoj uvali na jugozapadnoj obali poluostrva.

Ina~e, u starogr~koj mitologiji Dafne je bila k}erka re~nog boga Peneja (ili Ladona), jedna od najlep{ih nimfi. U Dafni se nalaze prodavnice, suvenirnice, gostionica i svetogorska carina i policija.

na Novog, Mati Paraskeve, velikomu~enice Marine, Josifa Obru~nika, apostola Tome, Jovana Zlatoustog, i mnogih drugih.

Drugi Saborni hram Pokrova Presvete Bogorodice poseduje delove mo{tiju svetih Jovana Prete~e, apostola Petra, Andreja, Luke, Filipa, Tome, Vartolomeja i Varnave, prvomu~enika Stefana Isakija Dalmatinskog, Dionisija, Aeropagita, Kozme i Damjana, Kirila Trifuna i drugih. Ovde se ~uva i ~udnovata ikona Majke Bo`ije nazvana „Jerusalimska”, ikona Svetog Jovana Prete~e, stara ikona velikomu~enika i isceliteqa Pantelejmona i ikona sve{tenomu~enika Haralampija. Tre}i hram je posve}en Svetom Mitrofanu Vorowe`kom, ~udotvorcu. Tu je i mali hram u ime svetih Velikih Knezova Ravnoapostolnog Vladimira i Blagovernog Aleksandra Nevskog.

Osim ovih hramova postoji jo{ nekoliko paraklisa. Nedaleko od manastira nalazi se takozvana „grobnica” – kosturnica sa crkvama Svetih apostola Petra i Pavla í

Dafne je tranzitno mesto, odakle se autobusima odlazi u Kareju ili nastavqa daqe brodom za manastire koji su daqe u nizu do Karuqe u podno`ju planine Atos.

Brodovi u dolasku do luke Dafne pristaju u luke svih manastira posebno u plovidbi od Uranopolisa. Manastiri koji nisu na samoj obali kao {to su Dohijar, Ksenofont i Pantelejmon imaju svoje luke, kao {to je Jovanica Hilandarska luka i manastira Zograf i Konstamonit. Dafne je i luka manastira Ksiropotam s obzirom da je u neposrednoj blizini Dafne pored puta za Kareju í

Doga|aj zabele`io Nikola Mandi} Rotari klub Beograd URANOPOLIS, „LEMONADIS” KAFANA

ODAKLE JE ANA?

Kada smo napustili Gevgeliju posle sjajnog doru~ka, uputili smo se put Gr~ke i Halkidikija.

rebalo nam je skoro 3,5 sata vo`we „mercedesom” po T lepom i sun~anom vremenu da stignemo do Uranopolisa. Lako smo na{li apartman koji je Ti}a blagovremeno rezervisao i odmah nakon {to smo se raspakovali, krenuli smo u {etwu i obilazak ovog mesta. Obzirom da je dan bio predivan, odlu~ili smo da ponesemo pe{kire i kupa}e, pa... ko ho}e da se kupa...

Naravno, nismo mogli odoleti da se ne okupamo u tirkizno plavoj i toploj vodi na potpuno pustoj pla`i i jedino je Ti}a ostao sam da se sun~a, na zadovoqstvo nekoliko turistkiwa koje su {etale u wegovoj blizini i posmatrale wega, a ne nas trojicu u vodi.

Posle kupawa smo odlu~ili da odemo negde na kafu i na promenadi, tik uz more, prona{li smo kafanu koja ima IllÚ kafu. Do~ekala nas je {armantna i vesela hostesa, obu~ena u pastelnu garderobu sa plavom i kovrxavom kosom.

Potvrdila je da imaju odli~nu kafu i da smo na pravom mestu a ona je tu da mi budemo zadovoqni. Rekla je da se zove Ana, uzela poruxbinu i odlepr{ala

put kuhiwe, usput revnosno animiraju}i turiste u prolazu na razli~itim jezicima. Dok smo ~ekali kafu i vodu, konstatovali smo da je Ana vrlo simpati~na i o~igledno dobra kao animatorka i konobarica ali nam je bilo nepoznato odakle bi ona mogla da bude. Sitne gra|e, vrlo `ivahna, svetlih o~iju, plave kose (verovatno ofarbana), elokventna i {armantna... i dok smo mi naga|ali odakle bi ona mogla da bude, sti`e i Ana sa kafom.

Dok nas je poslu`ivala mi je pitamo odakle je rodom.

Sa {eretskim osmehom na licu ona predlo`i da pogodimo odakle je.

Ka`em da verovatno nije Grkiwa ali da je, mo`da, Ruskiwa ili Ukrajinka. Na to se ona namr{ti i odgovori da nisam pogodio.

Ti}a re~e da je mo`da Grkiwa ili Kipranka ali ona opet odmahnu glavom.

Milan re~e da nije mo`da Makedonka... ali Ana opet odmahnu glavom.

Dok je slu`ila kafu Haxi Du{anu, on je ne`no i diskretno pomilova po guzi uz komentar: Ana je Albanka, sigurno!

Mi se iznenadismo Haxi Du{anovim gestom ali Ana prasne u smeh i re~e: Da, ja sam Albanka, samo je on pogodio!

I tako, re{ismo mi dilemu odakle je Ana, a Haxi Du{an se zadovoqno sme{ka. Ka`e: iskustvo je to, dragi moji, mnogo toga sam morao da pro|em da bih ovo nau~io. Mislim, to sa milovawem!

Uglavnom, na kraju, dolazi Ana da naplati. Pita Ti}a koliko dugujemo a Ana ka`e: tri kafe, voda i sok... 10 evra!

Ti}a odgovori: ali bile su ~etiri kafe i dva soka!

Na to Ana re~e: gospodin s bradom (Haxi Du{an) ne pla}a, za wega je pi}e na moj ra~un... on sve zna...! í

41

na feribotu saznali smo da slede}i dan istom liJmoo{ nijom moramo i}i za skit Svete Ane, {to zna~i da tasti`emo kasno popodne i da nije mogu}e da istog dana

krenemo u avanturu uspona na planinu Atos i wen vrh na 2033 metra. Ina~e, na{a ideja vodiqa ovog putovawa je bila da se popnemo na planinu ATOS i to sa nadmorske visine od NULA metara do vrha na DVEHIQADETRIDESETTRI metra!

To je veoma retka prilika za takav poduhvat jer se naj~e{}e pewete sa neke visine, recimo na Avalu sa visine od 120 metara do 511 metara, a ovde se ide sa NULA metara, ta~nije od nivoa mora.

Usput sa broda ponovo se divimo gra|evinskim poduhvatima sa po~etka pro{log milenijuma, manastirima Simonopetra, Grigorijat, Dionisijat, Sveti Pavle. ovi dan. Sti`emo u luku skita Sveta Ana. Kre}emo ka vrhu i tu po~iwe prvi ozbiqan napor: treba se popeti do skita putem od 1016 stepenika! Da, ta~no tako, u kontinuitetu 1016 nepravilnih stepenika razli~itih du`ina i {irina! I 400 metara nadmorske visine. Donosimo odluku da za prtqag iznajmimo mulu, {to je pokazalo se, bila mudra odluka. Mule kao vredne svetogorske `ivotiwe natovarili smo sa stvarima.

N

na ciq, u prelepi skit Svete Ane gde je ve} bio ranije stigao i sav na{ prtqag.

Bilo je to stvarno te{ko iskustvo, tih 1016 stepenika, to vam je kao da se pewete pe{ke na sedamdeseti sprat nekog oblakodera! Sedamdeseti sprat, zami{qajte. Najve}i broj nas nije u stawu da se popne bez zastajkivawa ni na ~etvrti sprat. Mi smo u dobroj kondiciji: Haxi Du{an

Mula je naziv hibrida nastalog ukr{tawem kobile sa magarcem. Usled razlike u broju hromozoma kod roditeqskih vrsta, mula ima neparan diploidan broj hromozoma te je u ve}ini slu~ajeva sterilna. Nema podataka o plodnim mu`jacima mule, a prijavqeni su slu~ajevi ukr{tawa `enki sa magarcima i kowima.

Pewawe mo`e da po~ne.

Radosni i veseli, kamerom smo zabele`ili na{e korake na prvih nekoliko stepenica ali kada smo posle vi{e od jednog sata pewawa uz stepenice stigli do skita, nije nam bilo do slikawa. Preumorni ali zadovoqni, stigli smo

42

stanuje na {estom spratu, a liftovi rade jednom nedeqno, Nikola na ~etvrtom, ali je trenirao pe{a~ewe intenzivno pune ~etiri nedeqe, Ti}a je ve`bao posledwih 17 meseci tri puta nedeqno na traci i u teretani i bez te{ko}a se pewe na 14 sprat. Milan je sportska du{a, pa je i kondicija primerena.

Trajalo je ali smo stigli na ciq.

Nikola je po dogovoru bio zadu`en za komunikaciju sa svim gostoprimcima na ovom hodo~a{}u, a ovde je stvar bila delikatna jer smo do{li u skit nenajavqeni. Do~ekuje nas monah gostoprimac Makarios koga molimo za blagoslov za jednu no}. Kad je ~uo da smo pristigli iz Srbije, blagoslov dobijamo bez problema. Naravno tu su kafa, uzo, ratluk i voda...

Do{av{i do skita, produ`ili smo do ograde sa koje se pru`a pogled u nepreglednost lepote svetogorske obale.

Mnoge prepreke je potrebno savladati da bi se do{lo do ove visine. Ali zbog ovog pogleda vredi se boriti sa preprekama.

Skit Svete Ane pru`a najlep{i do`ivqaj zalaska Sunca na Svetoj Gori. Dok sedimo i odmaramo se u dvori{tu, posmatraju}i kako se sve polagano smiruje, ose}amo u sebi smirewe i blagodat.

Ovde smo se sreli sa hodo~asnicima iz Rusije, Ukrajine, Gr~ke, a pristigao je i mladi} pravoslavne vere iz Portugalije! Svima je isti ciq – pewawe na vrh Atosa.

Nikola nas upisuje u kwigu posetilaca, sme{tamo se u teskobnu sobu, odlazimo na ve~erwu slu`bu koja ovde traje dvadesetak minuta i kre}emo na ve~eru, odnosno, po svetogorskom tipiku, na ru~ak. Naravno, sjajno spremqena boranija sa pipcima od hobotnice na vodi, srpska salata, masline, feta sir, hleb i - vino! Sve je toliko ukusno i u

43

zadovoqavaju}im koli~inama. Okrepili smo se ba{ lepo!

Sa zalaskom sunca i sumrakom koji je brzo prekrio ceo skit, odlazimo na spavawe, jer nas sutra o~ekuje naporan dan, svako sa svojim mislima o tome kako }e on prote}i.

SKIT SVETE ANE

Ovo je najpoznatiji, najve}i i najstariji svetogorski skit s po~etka 11. veka, koji se prvi put pomiwe u nekom srpskom dokumentu, pre svih od mnogobrojnih dana{wih skitova. Prvobitno je pripadao manastiru Sveti Pavle, a zatim je posve}en majci Bogorodice Marije.

Skitovi su mawa mona{ka stani{ta koja pripadaju nekom od manastira. Skit Svete Ane pripada manastiru Velika Lavra. @ivot u skitu sli~an je onom u manastiru, samo {to skitovi nemaju igumana. Wihov stare{ina zove se dikej (upraviteq). Monasi imaju zajedni~ku crkvu u kojoj se okupqaju, iako svaka kelija ima svoju kapelicu.

Skit Svete Ane, ima posebno zanimqivu lokaciju odakle postoji staza koja vodi do vrha Atosa. Skit Sveta Ane mnogima je samo stanica za putovawe prema vrhu Atosa. Po~eci mona{kog `ivota u skitu Svete Ane po~iwu od 1007. godine. Posle najezde osmanskih gusara i pqa~ka{a, 1320. godine monasi su napustili svoja boravi{ta. Dva i po veka kasnije, 1572. godine monasi se ponovo vra}aju u ova opusto{ena stani{ta.

Od 1700. godine, patrijarh Dionisije (1671-1694) obnavio je skit i podigao 1752. godine glavni hram posve}en Svetoj Ani, majci Presvete Bogorodice.

Ve}inu monaha skita ~inili su Srbi, u periodu kada je on bio srpski. Okru`en mirom i ti{inom, okupani svetlo{}u sunca, monasi ovog skita u wemu do`ivqavaju viziju susreta sa Bogom i svecima. U glavnom hramu, posve}enom Svetoj Ani nalazi se uz mnogo mo{tiju svetiteqa, i mumifikovano levo stopalo Svete Ane. Od wegovog osnivawa monasi se bave ikonografijom, drvodeqstvom, izradom krsti}a i crkvenih potrep{tina, a ima i monaha srebrara i zlatara Ă­

44

OD 0 DO 2033 PLANINA ATOS PANAGIJA

bili ni pribli`no svesni {ta nas ~eka na na{em putu pewawa uz planinu Atos.

Nismo

Uspon na Atos, osim od skita Svete Ane, mogu} je i iz Karuqe, Kerasije ili Kavsokalivije. Mi smo, ipak, krenuli od Skita Svete Ane. Ta staza je, u stvari, najte`a.

Kre}emo posle jutarwe slu`be i doru~ka zvanog ru~ak.

Opet uzimamo mulu za prtqag, ali i jo{ jednu za na{eg najstarijeg ~lana ekipe – 71 godina, Haxi Du{ana. Pe{aci kre}u prvi, a Haxi Du{an ne{to kasnije sa karavanom mula. Sti`u nas relativno brzo. Nema Haxi Du{ana!

Haxi Du{an pe{a~i?

Odustao je od mule, ose}a se nesigurno na toj umiqatoj ~etvorono`noj la|i. Re{io je da ide pe{ke. Na mulu se pewe Nikola i odlazi sa karavanom. Trojka, Haxi Du{an,

Milan i Ti}a nastavqa pe{ke. Uspon je te`ak, 12,5 kilometara kozjih staza, uglavnom kroz {umu koje ima do pred samom Panagijom.

U po~etku su mestimi~no stepenice, a mestimi~no obluci {to na usponima prouzrokuje da napravimo tri koraka napred, a onda kliznemo 6-7, pa ispo~etka. Uspon je na nekim mestima prosto nezamisliv, mora se na svakih 20-50 metara stati i odmarati. Ina~e, ceo „put” kojim hodimo je jedna konstantna vododerina i molimo se, da ne padne ki{a. Sre}om, vreme je bilo ba{ zlatno, septembarsko. Usput pijemo dosta vode i jedemo suve kajsije, urme i smokve {to je energetska iwekcija. Prvo ve}e odmori{te je Stavros (Krst), na 700 metara nadmorske visine. Do wega se, od Skita Svete Ane, sti`e za, otprilike, dva sata hoda. Tu se nalazi i posledwi izvor gde se mo`emo snabdeti sa vodom.

Haxi Du{an nekoliko puta pomi{qa da odustane i da se vrati, ali uz na{u pomo} i svoju jaku voqu nastavqa daqe. Isku{ewe traje. Monasi bi rekli, borba sa demonima. Wegova dilema odustati, ili nastaviti, trajala je dugo, jer nema saznawa, koliko je jo{ do vrha, a koliko je pro{lo od po~etka.

Haxi Du{an: – „Ti{ina. Samo ja i {uma. I kamewe. Setih se stihova Jovana Du~i}a: „Ide sen moja pored mene, Ogwena sablast i xin modar; Predamnom kao vo| bez smene, Kao `bir za mnom, nem i bodar.

Pred {umom presta da me prati, Za {umom ve} me opet ~eka; Pred prag }e crkve zbuwen stati Taj prediskonski strah ~oveka...

Postoje nekakvi orijentiri koji kao poma`u da saznamo gde smo trenutno. Mali naranxasti povezi, trake, ko-

ji se stavqaju na po~etak i trasu staze, poma`u. Ovako se na Svetoj Gori obele`avaju poneki te`i {umski putevi. O~ekujem atoskog nevidqivog starca, podvi`nika, sigurno me promatra iza nekog `buna. Moj Milan me ~eka i moli da odmorimo na jednom oborenom balvanu.

Ali...

Kona~no – ~ujem zvono sa Panagije. Ne vidim ga. No, znam da smo blizu. I uskoro, vidim je. Onako malenu i lepu. Kraj ograde Nikola nas pozdravqa. Nikola ba{ iznena|en prizorom, jer je mislio da sam se vratio u skit! „Bravo! Prijatequ, bravo! – slu{am ga”.

Na visinu od 1800 metara u kapelu Panagija sti`emo posle skoro {est sati intezivnog pewawa. Jo{ jednom, to je 12,5 kilometara planinskog uspona. Bez jake voqe svakog od nas, bez {tapova, bez vode i bez suvog vo}a nikad ne bi uspeli. Pore|ewa radi, Haxi Du{anu kao najstarijem u ekipi, iskusni planinari su davali vreme od osam do deset, jedanaest sati pewawa, sa ~estim odmorima.

Sti`emo i tu nas ~ekaju Nikola i pet veselih Ukrajinaca koji su pored nas pro{li na mulama sa jo{ ~etiri mule natovarene wihovim prtqagom. Ina~e mule dr`e i iznajmquju pravoslavni Albanci koji su veoma qubazni i predusretqivi i spremni da pomognu. Naravno najam mu-

46

la se pla}a (po turi – 100 evra!), a to su `ivotiwe sa fantasti~nim ose}ajem za prostor i ravnote`u. Od Nikole saznajemo da je poku{ao da se popne na sam vrh (2033metra), ali je odustao posle nekoliko stotina metara visinske razlike i mi shvatamo da od na{eg pewawa ne}e biti ni{ta. Toliko smo umorni i obamrlih mi{i}a da ~ak nismo ni razo~arani zbog toga. Posle kra}eg odmora pristupamo jelu i okrepqewu lozova~om koju smo poneli.

Ve} pomenuti Ukrajinci pozivaju nas u dru{tvo, na votku i druge specijalitete.

Nude nas ~isto belom slaninom! Kakva provokacija!

Sveta Gora, Atos, meso, mrs!

Haxi Du{an ose}a da to nije ta, na{a slanina i proba odrezak. Izuzetno slana, ali, ta belina odbija da se uzme jo{ jedno par~e. Nas trojica se diskretno udaqismo od trpeze i uskoro od bra}e Ukrajinaca sti`e veliko par~e crnog hleba. Milina. Haxi Du{an se raduje hlebu. Jo{ da tu ima i krompira, ukus Hercegovine bio bi potpun. Ah, da, ta bela, slana slanina je bila – od ajkule! Proba{e oni na{u lozova~u i ve~era je mogla da po~ne.

Ina~e, ako posmatramo ko se pewe na Atos, tog dana su u na{oj grupi bili 40% Rusi, 40% Ukrajinci, nekoliko Grka i ~etiri blesava matora Srbina (upss, Milan je izuzetak u prethodnoj konstataciji!), jo{ nekolicina hodo~asnika. Tog dana bili su tu jo{ jedan Portugalac i dva Italijana. Sve ukupno oko 80 „planinara” – amatera. Ovo je naravno na{ zakqu~ak.

Panagija je jedna kamena zgrada u kojoj je ulazna odaja sa bunarom i `ivom vodom i kaminom, iz koje se ide levo u spavaonicu sa ukupno dvadeset spratnih kreveta, po deset, levo i desno, i napred, u malu kapelicu sa oltarom i ikonostasom, u kojoj se leti dr`e slu`be.

I veliki sto sa hranom koju hodo~asnici ostave za potowe namernike. Gladne i `edne.

Ispred je veliko zvono u koje su veseli Ukrajinci udarali cele no}i i lo`ili vatru u kaminu, kuvali ~ajeve i supe...

Obi~no hodo~asnici prespavaju u Panagiji, pa rano izjutra kre}u u osvajawe vrha. Ili se prvo popnu na vrh pa preno}e u Panagiji.

Po{to nikad ne znate koliko }e hodo~asnika prespavati u Panagiji i da li }e svi kreveti biti zauzeti, najsigurnije je poneti vre}u za spavawe.

Brzo se spu{ta suton nad Atosom i jo{ br`e smo se razmestili.

Kako je kapacitet spavaonice mali, a prozori jo{ mawi, ve}ina gostiju spava u vre}ama po obodu kapele. Posebnu dra` toj vedroj no}i bez struje i osvetqewa daje sjaj zvezda i zavijawe {akala na samo pedesetak metara od zgrade. Ose}aju miris tolike koli~ine hrane, {to je done{e bra}a Ukrajinci koji tu ostaju tri dana!

Posle napornog pewawa spava se kako mi ka`emo, „kao zaklan’’. ^etvorica Ukrajinaca su spavali napoqu, podaqe od kapele, uz nalo`enu logorsku vatru, u polo`aju krsta. Ostali iz wihove grupe i nekoliko Rusa, tokom no}i popeli su se na vrh planine. Ma, votka je stvarno ~udnovato pi}e!

Napoqu je spavao Nikola, a nas trojica unutra, no, ve}inu no}i, Haxi Du{an je izlazio i pravio mu dru{tvo, zajedno su, gledaju}i u zvezde, brojali `eqe kad neka „padne” (vaqa se, ka`u na{i stari) i slu{ali zavijawe {akala i o~ekivali bliski susret...

47

48

Monasi u skitu su nam pri~ali da je prvi Srbin koji se popeo na vrh Atosa bio na{ Sveti Sava, {to ga ujedno ~ini i prvim srpskim planinarom!

Na Svetoj Gori ka`u da bi svaki monah bar jednom u `ivotu trebalo da se popne na Atos. Shvatam i za{to, na ovom mestu vam se ~ini da ste zaista bli`e Bogu!

Na vrhu se gradi kapela posve}ena Preobra`ewu Gospodwem. Kakav li }e tek biti do`ivqaj kada se bude kona~ilo na krovu Svete Gore! Svakog 19. avgusta, na praznik Preobra`ewa Gospodweg, slu`i se liturgija sa sveno}nim bdewem u toj kapelici. Toga dana, grupe hodo~asnika i monaha sliju se na vrh Atosa.

Po predawu, posledwa liturgija pre kraja sveta i Drugog Hristosovog dolaska, bi}e odr`ana u ovoj kapeli.

Odr`a}e je, takozvani, nagi podvi`nici. To su tajanstveni, nevidqivi starci, koji `ive oko vrha Atosa. Nevidqivi su za qudsko oko i pokazuju se samo kome `ele i kada `ele, uglavnom monasima sa ~istim srcem. Nekada se otkriju i blago~estivim hodo~asnicima, ako ovi `ive u skladu sa Bo`jim zapovestima. Ovi podvi`nici se neprestano mole za ceo svet i `ive u strogom podvigu. Obdareni su posebnim Bo`jim darovima, zbog ~ega su u stawu da pre`ive surove zime oko vrha Atosa, bez ode}e i sa vrlo malo hrane. Pre`ivqavaju ~udom Bo`jim, u nepristupa~nim delovima Atosa. Niko ne zna koliko ih zapravo ima; neko ka`e sedam, neko dvanaest. Starac Pajsije Svetogorac govorio je da ih ima sedam. Kada se jedan od wih upokoji, wegovo mesto zauzima neki drugi dostojni Svetogorac.

Bog ne}e dopustiti da Antihrist oskrnavi Bogorodi~in vrt; zato }e, kada do|e to vreme, cela Sveta Gora potonuti u more. Od we }e ostati samo vrh sa kapelom Preobra`ewa!

Zanimqivo je da geolo{ka istra`ivawa pokazuju da atonsko poluostrvo stoji na poroznim podvodnim stena-

ma, tj. na „staklenim nogama”. Dokle god se Bogorodica brine o ovom mestu, ono ne}e oti}i u morski bezdan.

Ujutru smo, oko osam sati krenuli sa spu{tawem po istom rasporedu; prqag i Nikola na mulama, a na{a trojka pe{ke. Ti}a: „Shvatio sam da imam veliku upalu mi{i}a i da u toku spu{tawa ne smem da stanem jer ne}u mo}i da nastavim silazak. Koncentrisao sam se i krenuo. U`asni bolovi, dva „andola” ne poma`u, kotrqam se niz kamewar i vi{e puta skoro padam. Do Skita Svete Ane sti`em za tri sata i dvadeset minuta, za mene rekordno. Ali sada po~iwe najte`i deo – onih famoznih 1016 stepenika!

Stra{no! Idem obnevideo od bolova, a stepenicama nikad kraja. Nikola je sa prtqagom ve} stigao u luku. Sti`em i ja. [ta li je sa Haxi Du{anom i wegovim Milanom, pojma nemamo? Brod sti`e u 14,30, to je jedini za taj dan...

Ako wih dvojica ne stignu na vreme, zna~i da moramo da se vratimo gore u Skit Svete Ane, a to je novih 1016 stepenica puta dva, novo tra`ewe blagoslova, ili da spavamo u luci, na klupama, ili na pla`i.

Prava avantura u svom najgorem izdawu! Ako, ako...

Ve} je dosta putnika na keju. Gledamo na stepenice. Nema ih. Gledamo na pu~inu. Nema ni broda.

I kona~no pojavquje se Milan, a odmah za wim i Haxi Du{an. Wihovo spustawe trajalo je 5,5 sati!

Vidimo, brod se pribli`ava... „Toga dana svi su po{teno kasnili. Sveta Mati je sve potanko uredila i svakom pomogla i ugodila. Koliko je mogla.

Ukrcavamo se i kre}emo ka luci Dafne, ta~nije, prvo idemo do luke Karuqe, tamo smo bili na pro{lom putovawu, brod se tu okre}e i zatim plovimo do Dafne.

I tu je opet problem: dva minibusa, a nas za Kareju vi{e od 50. ^ekamo da do|e jo{ jedan bus. Ma, jok!

Sa~ekali smo jednog od ovih, koji se vratio po nas.

Sti`emo sa gomilom prtqaga pred skit Svetog Andreja.

Tu smo ve} boravili, spavali u prvoj avanturi i o wemu sve znamo. Monaha gostoprimca molimo za dve no}i, a on odgovara: „Prvo u trpezariju na ru~ak pa }emo posle videti”! Odlazimo na ru~ak, hrana kao i svuda i uvek uz vino, odli~na.

Prosto je neverovatno koliko nam prijaju ukusom i koli~inski ta dva obroka spremqena na vodi bez ikakvog mesa, samo grilovano ili kuvano povr}e, salate, masline i feta sir i sve zaliveno dobrim vinom. Posle ru~ka pravac gostoprimnica i poslu`ewe: ratluk, uzo, kafa, voda, upis u kwigu i gostoprimac koji ka`e: Samo jedna no}, nema mesta!

Tu`ni ali sa optimizmom da }e nam dati blagoslov za jo{ jednu no} sme{tamo se, ovog puta u sjajnu, ~istu petokrevetnu sobu sa pogledom na portu i glavnu crkvu.

Nikola odlazi da jo{ jednom moli za jo{ jednu no} i vra}a se zadovoqan – spavajmo spokojni, uspeli smo!

SKIT SVETOG ANDREJA KAREJA

Skit Svetog Andreja ili Svetoandrejski skit jedan je od najve}ih svetogorskih skitova koji se nalazi u neposrednoj blizini Kareje. Izgra|en za potrebe ruskog mona{tva i po veli~ini i po broju monaha (mo`e da primi i do 2.000) bio je najve}i skit na Svetoj Gori.

Pripada manastiru Vatoped.

Okru`eni mirom i ti{inom, okupani svetlo{}u sunca, monasi ovog Skita u wemu do`ivqavaju viziju susreta sa Bogom i svecima.

49

Skit Svetog Andreja je – veli~anstven! Nalazi se na nekoliko minuta hoda od glavne karejske ulice. Prepoznatqiv je po svojim zlatnim kupolama, karakteristi~nim za sve ruske gra|evine na Svetoj Gori.

Saborna crkva podignuta je 1867. godine i predstavqa najve}u crkvu na Svetoj Gori. Ovaj saborni hram je i me|u najve}ima na Balkanu. Pore|ewa radi, hram Svetog Save u Beogradu nije

50

mnogo ve}i od crkve Svetog Andreja.

Crkva Svetog Andreja visoka je 30, {iroka 33 i duga~ka 60 metara.

Ikonostas koji se nalazi u ovoj crkvi, najve}i je na Svetoj Gori. Danas je u punoj obnovi i, s obzirom na svoj polo`aj u Kareji, mesto je gde hodo~asnici veoma rado borave a bratstvo vrlo rado prima sve putnike namernike.

Skit Svetog Andreja ~esto nazivaju i Svetoandrejski skit, ali i Saraj (palata na turskom) zbog toga {to je u vreme turske prevlasti u Gr~koj ovde bilo sedi{te age, turskog guvernera Svete Gore.

Posle Oktobarske revolucije u skit je sovjetska vlast poslala agente KGB preru{ene u monahe koji su izvr{ili diverziju i spalili skit do temeqa. Mona{tvo se razbe`alo i skit je zapusteo.

Skit su preuzeli gr~ki monasi na osnovu svetogorskog ustrojstva, po kome kada broj monaha u nekoj mona{koj zajednici padne ispod sedam isti preuzimaju gr~ki monasi. Tako je i skit Svetog Andreja danas zajednica gr~kog mona{tva koja i pored toga ~uva uspomenu na prethodnu rusku tradiciju i sveca za{titnika.

Odlazimo u kra}u {etwu do centra Kareje i ulazimo u kafanu koju pamtimo od pro{le posete. Tamo ve~eramo masline, sir, hleb i pivo i dobijamo kontakt telefon za iznajmqivawe taksija za sutra{wi obilazak.

Pozivamo monaha oca Nikodima i Nikola dogovara da u osam sati ujutru po nas do|e taksi u skit. Naravno, odmah saznajemo i cenu tog dolaska i obilaska -70 evra!

Pri~a se da je ruski predsednik Vladimir Putin, kada je posetio Svetu Goru 2005. godine, ponudio znatnu sumu novca za povratak skita u ruske ruke.

Po`eqno je do}i u skit najkasnije do 14:00 ~asova.

Uvek je pun posetilaca, u wega svra}aju apsolutno svi koji se zateknu u Kareji. Zato je monasima bitno da na vreme rasporede goste po sobama, kako bi posle mogli da se posvete svojim mona{kim du`nostima.

Na{a ~etvorka je imala „privilegiju” da u~estvuje u poslu{awu. U mimohodu nas zaustavi monah – {ef kuhiwe, da pomognemo da se istovari jedan „pikap” sa smrznutom hranom. O.K. prihvatimo, nose}i kutije do ogromne prostorije – hladwa~e, dakle, sve naizmeni~no, toplo - hladno i mi odradimo to, ali tome ne be{e kraj.

Svu ~etvoricu pozva u kuhiwu (super, ne{to }emo i da prezalogajimo!). Rasporedi stolice, prinese velike plasti~ne kante, podeli no`eve i dogura kolica sa dva xaka od po 20 kilograma krompira, sa `eqom da se isti oqu{ti. Za sutra{wi ru~ak. [ta se tu mo`e, poslu{awe je obaveza, imperativ u manastiru. Sednemo i qu{timo krompir (ili, on nas qu{ti?). Nikola {efu kuhiwe diskretno objasni da mi Srbi boqe radimo uz ~a{icu rakije i ovaj donese fla{u prave srpske {qivovice! I tako, ~itava dva sata.

Pomagao nam je i dugokosi prijateq iz Finske, hodo~asnik koji je tiho i smireno radio ovaj monotoni posao, sve vreme mrmqaju}i neku molitvu. Xepovi prsluka bili su mu ispuweni raznim kwi`icama, notesom, molitvenikom...

Vra}amo se u skit. Poku{avamo da se odmorimo, ali bolovi u nogama su nesnosni. Ipak, savlada nas san od umora. Bio je to te`ak dan spu{tawa sa Atosa.

Prava AVANTURA!

51

KAREJA

Ovo je naseqe na tre}em „prstu” poluostrva Halkidiki u severnoj Gr~koj. Glavni je grad i sredi{te Autonomne mona{ke dr`ave Sveta Gora.

Kareja je mona{ki gradi}, svojevrsna prestonica i duhovni centar Svete Gore ve} du`e od jednog milenijuma.

Sama re~ „kareja” u prevodu zna~i „orah”, kojih je bilo mnogo u okolini mesta. Nalazi se na samoj sredini poluostrva, na severoisto~nim obroncima Svete Gore, na isto~noj strani, oko 500-600 m iznad mora.

Karejska Saborna crkva Uspewa Presvete Bogorodice je najstarija na Svetoj Gori i prema predawu osnovao ju je 335. godine car Konstantin Veliki. Hram je stradao od po`ara, a obnovqen je u 10. veku za vreme vladavine cara Ni}ifora Foke. U 12. veku hram su uni{tili katolici, a ponovo su ga obnovili bugarski carevi. Ovde su sa~uvane freske iz 14. veka, a na gorwem delu oltara nalazi se svetiwa Kareje, ~udotvorna ikona Majke Bo`ije Dostojno Jest, a ~uva se tako|e i ~udotvorna ikona Hrista Spasiteqa. ^udotvorna ikona Majke Bo`ije Mlekopitateqnica nalazi se u keliji Svetog Save Srpskog, zvanoj Tipikarnica. U Kareji `ivi oko sto monaha í Tekstovi: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac Izvor: globalna mre`a internet, delovi iz kwige „Pe{ke kroz Svetu Goru” Nenada Andri}a.

NASTAVAK U IDU]EM BROJU ZANIMQIVOSTI

AJKULA ZVANA GLU[AC

52

U Kareji se nalazi Protat, u kome se ostvaruje vrhovna samouprava i sud, a u gradu se tako|e nalazi i upraviteq. Protat obrazuje „Sve{tena zajednica” (Kinotis), a iz „Sve{tene zajednice” izabrani Savet – Epistasija. Sve{tenu op{tinu sa~iwavaju zastupnici manastira (Antiprosopi), po jedan iz svakog od dvadeset svetogorskih manastira. Epistasija, koja ima funkciju izvr{ne vlasti, formira se svake godine od po jednog predstavnika iz pet glavnih manastira. Najstariji od Epistasa je Protoepistas. Protoepistasi mogu biti monasi samo iz pet glavnih manastira: Velike Lavre, Vatopeda, Ivirona, Hilandara i Dionisijata, i oni se smewuju po redu.

Glavni pe~at Prota je rase~en na ~etiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pe~ata. Samo dokument overen sa sva ~etiri dela pe~ata je punova`an.

U Kareji se nalaze konaci svih atonskih manastira, osim manastira Kutlumu{a, koji je pokraj samog grada.

Tako|e se nalaze po{ta, telegraf, carina, lu~na i policijska uprava, prodavnice i ambulanta.

Dvadeset devet vrsta ajkula, `ivi u ju`nom Jadranu.

Izme|u ostalih to su: morske ma~ke, ajkula prasac, kao i kosteq, modruq, glu{ac, brojne vrste koje spadaju u mawe ajkule, tokom `ivota najvi{e narastu do 1,5 metara, kao i velike ajkule lisice i volowa, koje tokom `ivota mogu da dostignu du`ine i do 5 metara.

Iako je strah naj~e{}e ose}awe koje nam izaziva spomen re~i ajkula, ove vrste predstavqaju savr{enstvo prirode, ~iji sklad oblika i proporcija u potpunosti ispuwava wihov zadatak opstanka na vrhu lanca ishrane kao najve}ih predatora u moru – navodi se u saop{tewu Prirodwa~kog centra Srbije. Prisutan u kanalima sredweg i ju`nog dela isto~nog Jadranskog mora, uz zapadnu obalu, gotovo pa izlovqen í Glu{ac, pas zvezda{

BRITANSKA DOBROTVORKA KOJA JE POMAGALA SRBE

AKO ME SVI ZABORAVE, TO MI JE SVEJEDNO, SAMO DA ME MOJI SRBI NE ZABORAVE!

uvena britanska dobrotvorka, ledi Pexet ^ (1881-1958), jo{ se u balkanskim ratovima zaqubila u Srbe. Posle Drugog svetskog rata

pomagala je Srbima u emigraciji, za koje otvara svoj dom, ~uveni dvorac Varen haus, sa 40 soba u Kingstonu. [kolovala je mnogu decu iz Srbije, davala nov~anu pomo} za ure|ewe Srpske crkve i Srpskog kluba u Londonu. Diplomata i istori~ar Kosta St. Pavlovi} pi{e da je „na Srbe potro{ila svu svoju gotovinu i prodala ku}u u kojoj je odrasla”. Umrla je 24. septembra 1958. godine.

Jedna od posledwih `eqa, izgovorena nekoliko dana pred smrt, bila je: „Ako me svi zaborave, to mi je svejedno, samo da me moji Srbi ne zaborave!”

Ledi Pexet je, ka`u, imala tri qubavi: volela je ptice, cve}e i Srbe...

i{e od pedeset godina pomagala je na{im qudima, a neki od najznamenitijih su Slobodan Jovanovi}, V Milo{ Crwanski, otac Irinej, vladika Nikolaj

Velimirovi}. Crwanskom je pomogla da dobije englesko dr`avqanstvo. Pet godina je veliki srpski pisac stanovao na wenom imawu, gde je pisao i drugi tom „Seoba”, a upravo Ledi Pexet poslu`ila mu je i kao inspiracija, za jednu od glavnih junakiwa „Romana o Londonu”, groficu Panovu.

Dejm Luiz Margaret Lejla Vemis Pexet, ro|ena je u aristokratskoj porodici 1881. godine u Londonu.

Sa suprugom, britanskim diplomatom Ralfom Pexetom (1864 -1940) u Beograd je prvi put do{la 1910. godine.

Ostalo je zabele`eno da je tokom Balkanskih ratova me|u prvim

dobrovoqnim bolni~arkama previjala rawenike, hranila ih, ribala podove, iznosila krvave zavoje... a potom se vratila u London, jer je wenom suprugu prestala slu`ba.

osle bitaka na Ceru i Kolubari, u Prvom svetskom P ratu, sa britanskom sanitetskom misijom stigla je u Skopqe, gde se, u vojnoj bolnici, bore}i se po`rtvovano protiv tifusa i sama razbolela. Neki listovi su tada objavili ~ak i da je podlegla, kao jedna od posledwih `rtava epidemije, a kada je prezdravila i otputovala na oporavak u [vajcarsku, srpskom narodu zahvalila se pismom koje je „Politika” u prole}e 1915. godine objavila na svojoj prvoj stranici: ,,Za sve ovo ukazano mi istinsko prijateqstvo od strane srpskog naroda, moj je dug spram wih neobi~no veliki i ja }u ostati wegov ve~iti du`nik... Da mi taj dug bude mawi, mogu da ka`em samo toliko, da ovo malo {to sam ~inila nisam radila samo zato {to mi je to nalagala du`nost, ve} {to sam oduvek za Srbiju i srpski narod imala tople simpatije i {to je izme|u mene i wega postojala neka naro~ita veza, koja je ~inila da i kad sam od wih daleko s qubavqu mislim na wih, veza koja je ~inila da sam u Srbiju dolazila uvek s onom istom rado{}u s kojom i u svoju otaxbinu.” ismom joj je odgovorio P regent Aleksandar Kara|or|evi}, zahvaquju}i joj

{to je o na{im rawenicima brinula kao ro|ena mati ili sestra, a za humanitarni rad je odlikovao Ordenom Svetog Save.

Kada je kraq ubijen 1934. godine do{la je u Beograd na sahranu. znak se}awa, jedna ulica u U Beogradu na Dediwu nosi weno ime í

53

[ETA(J)MO SRBIJOM!

MOKRA GORA

„Pro}i }e podosta godina, pa }e se qudi opet sjetiti gvozdenoga puta...samo wim do Vi{egrada ne}e putovati iz potrebe i posla, ve} qudi od zabave, serbez odmori{ta i u`ivancije.“ – pisao je u ,,Kremanskom proro~anstvu’’ Mitar Tarabi}. a bi poseta Zlatiboru ili Tari bila potpuna, neizostavno se treD ba provozati i {arganskom „osmicom”

i proveriti da li je ba{ to ono ~udo u [arganu o kome pi{u pesnici i koje nam je proricao Mitar Tarabi}. A, ako do|ete mo`da }ete se i uveriti da je Mokra gora najlep{a od svih gora u na{oj zemqi. ^im smo napustili pitome, zatalasane predele zlatiborske

visoravni, prikazalo nam se wegovo divqe lice – prekrasni pejza`i [argana i Mokre gore. Odmah smo shvatili odakle selu to ime.

Prema lokalnoj legendi, Mokru goru su tako nazvali neki davni putnici, koje je ovde uhvatio mrak. Kad su odlu~ili da na tom mestu i zano}e, naravno, po`eleli su da

56

upale vatru. Me|utim, ona nikako da plane. Shvativ{i da je problem u vla`nim drvima putnici nazva{e ovo mesto Mokra gora. Zaista, iako nismo palili vatru, shvatili smo odmah da je ~itav predeo prili~no vla`an, verovatno zbog obiqa {uma, potoka i re~ica. [argan je deo Zlatibora, ali ga tako zovu samo Zlatiborci, ve}ina nas, zbog istoimenog sela, ~itavu ovu oblast zove Mokra gora. Ona se prostire u najzapadnijem delu op{tine U`ice, izme|u jugoisto~nih padina Tare i severozapadnih padina Zlatibora, u mokrogorsko-rzavskoj udolini, uz granicu s Bosnom. Sredwa nadmorska visina ovog podru~ja iznosi 1000 metara. Ova oblast je, za razliku od Zlatibora, veoma bogata {umama, potocima, ~udnim oblicima i visovima izme|u kojih se vuku pramenovi magle, pa se ~ovek u ovom nestvarnom predelu ose}a kao da je u scenografiji za bajku o lepoj princezi, koju hrabri vitez spasava od a`daje. Me|utim, malo ko ovamo dolazi zbog, zaista predivne prirode i bajki.

Ciq svih putovawa u ovaj kraj jeste ~uvena [arganska „osmica”, jedna od najlep{ih `elezni~kih trasa na svetu koja je do 1974. godine prolazila Mokrom gorom. Pruga uskog koloseka povezivala je Beograd sa Sarajevom i pedeset godina Mokroj gori otvarala vrata u svet. Pa da se setimo istorije.

Dve decenije posle izgradwe moravske pruge BeogradNi{, po~elo je trasirawe pruge Stala}-Kru{evac-Kraqevo-^a~ak-U`ice-[argan-Vardi{te. Ta transverzalna pruga, u Srbiji je bila podeqena na ~etri sekcije: Sta-

Radovi na pruzi po~eli su u prole}e 1916. godine, trasom koju su planirali austrougarski in`eweri. Radovi su dobro napredovali i izgra|eno je devet kilometara pruge do podno`ja [argana. U Mokroj gori bila je podignuta i zgrada `elezni~ke stanice.

Problemi su se pojavili u savla|ivawu {arganskog masiva. Danas se ne znaju sve pojedinosti oko okupatorske gradwe {arganske pruge. Zna se da su najdu`i tunel kopali ispod brda Budim na [arganu. Ali posle velike tragedije u tunelu, kada je usled odrona kamena zatrpana cela jedna smena radnika, radovi su prekinuti. U nesre}i su stradali ruski i italijanski zarobqenici. Ne zna se ta~an broj nastradalih, a prema kazivawu me{tana u Mokroj gori, najverovatnije ih je bilo oko dve stotine. Na ovu tragediju danas podse}a skroman spomenik od betona na brdu Budim, na kome su od teksta ostale samo brojke godine izgradwe – 1916. a od ovog poduhvata ostala je pripremqena trasa za devet kilometara pruge od Vardi{ta do podno`ja [argana.

la}-^a~ak, ^a~ak-U`ice, U`ice- [argan i [argan-Vardi{te. Terenski radovi na trasirawu pruge trajali su pola godine i zavr{eni su do kraja 1903. Planovi su izra|eni za prugu uzanog koloseka od 76 centimetara.

Po zavr{etku Prvog svetskog rata pristupilo se dovr{ewu preostale deonice `elezni~ke pruge U`ice-[argan-Mokra gora na liniji Stala}-Vardi{te.

Najinteresantniji deo trase odnosio se na savla|ivawe visinske razlike izme|u mokrogorske kotline i [argan-

Izgradwa pruge Stala}-U`ice-Mokra gora po~ela je 1907. godine, po{to je prethodno od Austrougarske dobijena saglasnost da se pruga, kod Vardi{ta, pove`e sa ve} izgra|enom prugom Sarajevo-Vardi{te.

Uprkos carinskom ratu koji je izme|u dve dr`ave vladao od 1906 do 1910. godine, Austrougarska vlada je dala odobrewe za povezivawe srpske i isto~ne bosanske pruge, kako bi osujetila plan o izgradwi jadranske transverzale preko turske teritorije. Pruga Stala}-U`ice zavr{ena je 1912. godine, neposredno pred po~etak Prvog balkanskog rata.

Prvi voz stigao je u U`ice 16. juna 1912. godine oko 13 ~asova, oki}en zastavama i pozdravqen topovima. Sve~ani voz, dovezao je u U`ice ma{inovo|a Slobodan Savi}, biv{i ma{inski bravar. Pisak lokomotive ukqu~io je kod Vrela i tako je dovezao na tek izgra|enu `elezni~ku stanicu, gde ga je do~ekalo oko dve hiqade qudi. U`ice je kona~no dobilo `elezni~ku prugu. Ali, ratovi koji su usledili privremeno su odlo`ili izgradwu krajwe deonice zapadnosrbijanske pruge U`ice-Mokra gora-bosanska granica.

Austrougarska je po~etkom 1916. godine okupirala na{u zemqu i, smatraju}i da je Srbija kona~no u{la u wen sastav, poku{ala da `elezni~kom prugom spoji Vardi{te sa U`icem.

skog prevoja. Taj problem je re{en ~uvenom {araganskom „osmicom�. Trasa pruge i{la je od U`ica dolinom reke \etiwe sve do [argana, ne ra~unaju}i delimi~no skretawe od ove reke u kremanskoj kotlini. Na ovom delu maksimalan uspon iznosio je 14 promila. Od stanice [arganVitasi do Kotromana in`eweri su uspe{no re{ili vi-

57

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi} sinsku razliku od 354 metra, na udaqenosti od tri i po kilometra, sa maksimalnim usponom pruge od 18 promila. To je bilo mogu}e samo izgradwom kru`ne petqe pruga u obliku broja osam. Du`ina ~uvene osmice iznosi 13,5 kilometara. [argansku prugu, kako naj~e{}e zovemo ovu deonicu izme|u U`ica i Vardi{ta, po~ela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921. godine.

Zavr{etak radova bio je planiran za 24. april 1924. godine. Ali kako je pruga u gra|evinskom smislu bila veoma te{ka za gradwu, rok je dva puta pomeran.

pruge uskog koloseka progla{avane su nerentabilnim i uglavnom predavane op{tinama bez nadoknade. Atraktivne i lepe `elezni~ke trase sa autenti~nim objektima i istorijom, za kratko vreme bile su uni{tene i rasprodate.

Izgleda da broj osam ipak ima neku simboliku i da je to broj koji u mnogim civilizacijama zna~i regeneraciju, uskrsnu}e, blagodet, savr{en ritam. Posle sedam dana posta i pokore, osmi dan postaje izobiqe, obnova i ponovni po~etak.

Osam je vetrova i me|upravaca u prostoru. Osam predstavqa parove suprotnosti. Osmougao je po~etak preobra`aja kvadrata u krug i obrnuto. U hri{}anskoj tradiciji osam zna~i regeneraciju. Otuda dve spojene burme prave broj osam. Sud za kr{tavawe u crkvi obi~no je pravqen u obliku osmougla kao simbola mesta regeneracije. Na kraju, osam je bla`enstava...

A izgleda da je tu teoriju dokazala i {arganska pruga u obliku osmice, na kojoj je prvo bila obnovqena trasa od osam kilometara.

I kao {to re~e Mitar Trabi}, putnici ne}e i}i poslom u Vi{egrad ve} iz zabave i u`ivancije. Pa evo, parwa~a se opet probija kroz stenovite tesnace i visoke useke izme|u [argana i Mokre gore, trasom na kojoj pruga pravi neobi~nu putawu u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom koju ~ini splet tunela i mostova, voz uspe{no savla|uje visinsku razliku od 300 metara od Mokre gore do [argana. Ali u vozu ovoga puta nisu vredni radnici ni trgovci, ve} turisti koje je na ovaj put nagnala radoznalost ili nostalgija za pro{lim vremenima i mlado{}u. I dok voz prolazi trasom

58

Posle mnogih peripetija i promene investitora, pruga je uspe{no dovr{ena i prvi voz je pro{ao novom prugom 25. januara 1925. godine. Deonice na ovoj trasi bile su: [arganVitasi-Jatare; Jatare-Mokra gora i Mokra gora-Vardi{te. @elezni~ka stanica Jatare slu`ila je samo kao stanica za ukr{tawe vozova i u woj nikada nije prodata nijedna vozna karta. Na ovoj pruzi, pored vi{e propusta, mostova i potpornih zidova, izgra|ena su 22 tunela od kojih je samo {arganski duga~ak 1666 metara. Ukupna du`ina tunela iznosi pet i po kilometara, a od pet mostova, najdu`i, od 44,3 metra, podignut je preko reke Kame{ine. Ova uzana pruga imala je veliki ekonomski, politi~ki i vojno-strate{ki zna~aj za novostvorenu Kraqevinu Srba Hrvata i Slovenaca, posebno za u`i~ka sela kroz koja je pro{la. Pruga od U`ica do Mokre gore zaposlila je oko petsto qudi, na odr`avawu ili kao saobra}ajno osobqe na `eleznici.

Prugom uskog koloseka, koja je povezivala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, krstario je popularni „}ira”. ^itavih pola veka ova pruga otvarala je Mokroj gori vrata u svet sa kojim ga je povezivala parwa~a.

Tri decenije pre nego {to }e „}ira” krenuti [arganskom prugom, Mitar Tarabi}, poznati kremanski prorok, predvideo je da }e „kroz cigansko padali{te pro}i gvozdeni put sa gvozdenim ogwenim kolima koja }e uvek sama zastajati na mjestu de su sad evo ciganske ~erge”. Mislio je na deo Kremana. Napredak i razvoj ~itavog dru{tva pa i saobra}aja, prouzrokovao je da parwa~e i pruge uskog koloseka postanu deo `elezni~ke istorije. Ovu sudbinu, na`alost, nije mogla da izbegne i jedinstvena u svetu {arganska „osmica”.

Naime posledwi voz pro{ao je [arganom 28. februara 1974. godine. I kao {to je po pripovedawu ~uvenog kremanskog proroka pruga izgra|ena, tako je i uga{ena. Gvozdena kola i gvozdeni put kako je govorio Tarabi}, nestali su, ali na kratko. Umesto da posle ukidawa ove i sli~nih pruga i mi, poput brojnih evropskih `eleznica koje su najatraktivnije trase pretvarale u veoma profitabilne turisti~ke objekte, u~inimo to isto, brzopletim odlukama,

~uvene „osmice”, putniku je gotovo nemogu}e da odgonetne kojim je pravcem pro{ao voz i kuda tek treba da pro|e.

Posle 25 godina odmarawa u `elezni~kim hangarima, u`urbano su obnavqani stari vagoni i parne lokomotive.

Pruga je revitalizovana, jer je, 1999. godine, muzejski savet @TP-a inicirao obnovu „osmice”. Muzejske parne lokomotive J@ 83 – 173, nekada najmo}nije ma{ine u svojoj vrsti „[koda” dovedene su u vozno stawe, a iz Zrewanina je stigla zelena lepotica „Elza”. Tako|e je obnovqeno i nekoliko teretnih i putni~kih vagona koji ~ine muzejsku kompoziciju voza. Stanicama na ovoj pruzi kojih ima tri: Mokra gora, Jatare i [argan – Vitasi, spoqa i iznutra vra}en je izgled iz 1925. godine.

Prvi turisti pro{li su prugom, koja je obnovqena u du`ini od osam kilometara, jo{ 2002. godine. Na premijernoj vo`wi, osim doma}ih turista i novinara bilo je i Engleza, Nemaca i Austrijanaca. Na veliku radost nasmejanih putnika, naro~ito dece, uz stewawe, ~angrqawe i ci-

~awe, voz polazi iz Mokre gore na put do stanice [argan – Vitasi, preko Jatara. Dok se smewuju tuneli i mostovi, najsetniji istovremeno i najbla`eniji osmeh igra na licima onih koji su ovom prugom, sredinom pro{log veka, putovali do Sarajeva, pa daqe na more.

Na putu do stanice [argan-Vitasi, popularni „}ira” prolazi kraj izvora, ludog kamewa, stanice Golubi}i koja postoji samo u filmu Emira Kusturice i koja je zadr`ala filmski dekor, vidikovaca, etno-sela i drugih atrakcija.

Zatim se vra}a odakle je krenuo. Sve zajedno vo`wa traje dva sata i kako re~e qubazni kondukter: „ono {to ne slikate sad, slika}ete u povratku, jer se vra}amo istim putem”. A na tom putu ima dosta objekata za foto-album jer je sve pretvoreno u nekakvu atrakciju koju prati i odgovaraju}a pri~a.

Na jednom delu ove zanimqive pruge prolazi se kroz {arganski tunel dug 1666 metara koji je ru~no kopan, pre skoro 80 godina. Posle stanice Gorwe Jatare, voz staje na jednom uzvi{ewu – vidikovcu sa koga se pru`a lep pogled na osmicu i gde se gosti upoznaju sa najzanimqivijin delovima pruge i mestima u wenoj okolini. ^uveni re`iser nije mogao da izabere lep{i predeo za snimawe filma niti zanimqivije mesto da podigne etno - selo Me}avnik od Mokre gore i [argana. Da ~arolije kratko traju, pokazalo se ve} posle nekoliko vo`wi. Ispostavilo se da dana{wim putnicima parwa~e na ovoj pruzi ba{ i ne odgovaraju, jer u odlasku gar i dim napune tunele, pa je u povratku `iva muka, ne samo za disawe ve} i za fotografisawe. Zato su parne lokomotive zamewene motornim, odnosno, nekada popularnim dizelkama, a parwa~e vuku kompozicije samo po specijalnoj poruxbini.

Iako doterane lokomotive, ve} nekoliko godina vuku prefarbane vagone sa veselim putnicima, pruga nije obnovqena celom du`inom. Ostalo je jo{ samo dva, dva i po kilometra, pa da pruga bude obnovqena do granice s Bosnom. Tada }e imati i ustaqeni red vo`we, a do tada voz sigurno ide jedanput, a ako ima putnika i dva puta dnevno.

I eto do|e to vreme, i obistini{e se re~i proroka Tarabi}a. ^uvena {arganska osmica ponovo o`ivqava kao turisti~ka atrakcija. Ili kako bi rekao pesnik Mihajlo ]upovi}: ...Kuda je pro{la qudska stopa to nema svet, nema Evropa, tome se divi i ~ovek i ptica, ta ~udesna {arganska osmica Ka`u, po tome se pamtiti mora Mokra gora...

JORGOVAN QUBI^ASTE TAJNE ili POQUBI ME QUBI^ASTO... (pri~a za kraj ovog broja)

...Dolinom Ibra i danas, podno Magli}kih zidina, s prole}a, miri{u jorgovani {to ih zasadi Uro{ I u ~ast dolaska gospo|e i `ene mu budu}e Jelene An`ujske...* a obali reke blizu u{}a, rodila se Aleja jorgovana.

N Lilkasta aleja. Hiqadu budu}ih stabala jorgovana u jednom redu. Qubi~asta stabla roda zelenih, crnih

maslina u Belom gradu.

Qubi~asti san svete Jelene An`ujske, `ene srpskog kraqa Stefana Uro{a Prvog, prenet iz doline Loare u Dolinu jorgovana reke Save. Lilkasti san Siringe zamirisa}e na obali.

Odneo me san daqe, u se}awa na jorgovan na{e mladosti, u prole}a gde smo kao u [agalovoj slici le`ali opijeni mirisom i blizinom, qubavnici u qubi~astom buketu jorgovana.

Osetio poqubac. Prvo ne`an, miri{qav. Dolepr{ao sa sitnim cvetovima, pa se razbuktao, vreo, strastven.

Odjednom, stvorila se velika qubi~asta aura, natkrilila i zra~i... duhovnost, intuiciju...

Ostala da lebdi i da nas ~eka.

SÚringa vulgaris. To ime zna~i lula, cev. Ime {ibqa koje je davno u legendi nastalo od lepe nimfe Siringe. Ona je u strahu pred pohotnim Panom – bi}em sa jare}im nogama zvanim Lesnik, Silvan ili Satir, sko~ila u mo~varu i izrasla u `bun. Pan je u o~aju napravio samo frulu od we i svirawem pu{tao wenu du{u da iza|e. Pan koji je unosio paniku kad ga probude, doprineo je da wegove osobine prikupi Faun, bog {uma, a kasnije i razigrani, neobuzdani i svestrani Hermes.

Miris i boja.

Atrakcija za mnoge koji su se sakupili, a neki i osetili mirise iz Doline jorgovana koji se prene{e na obalu na{e reke.

Zakon atrakcije glasi: privla~i{ ono {to misli{! Jer, misao zra~i!

Dobije{ ono {to daje{!

Stablo jorgovana, ka`u, `ivi vi{e stotina godina.

Stablo broj 350. Procveta}e. Stablo pokraj staze na obali reke!

– PLEMENIT ^OVEK PREZIRE UHODANU STAZU I UVEK TRA@I NOVE PUTEVE!** Siringo... TVOJE JE SAMO ONO [TO SI DALA!*** O~ekujem svaki novi april, maj.

Rano, pre Sunca, na Cveti, \ur|evdan i Duhove.

I Siringu...

Jer – PLEMENITOST OBAVEZUJE! NOBLESSE OBLIGE! í

Haxi Du{an Glu{ac * Du{an Milovanovi}, istori~ar umetnosti i vi{i kustos.

LOZA – povodom 800 godina manastira Studenice. ** Abraham Linkoln {esnaesti ameri~ki predsednik (1809 + 1865). *** Otac Mitrofan bla`enopo~iv{i prvi epitrop srpskog manastira Hilandara ( +1999).

59

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je Da li }e biti PO[TENO KORISNO prema svima? za sve?