D-2483 SRBIJA I CRNA GORA
JANUAR / FEBRUAR 2020. • GODINA æ (LæææVII) BROJ 107 i 108 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org
25. januar
politika 116. godina i daqe...
23. februar
115. godina i daqe...
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052
– Pqunuti mi –
TELE[LOG
IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu
Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}
A sad ne{to sasvim novo! Nevi|ena ponuda! Kupite sebi – sebe. Nemojte biti neko drugi. Za{to da neko drugi ima vas? Budite svoj – sebi. Ako pozovete u naredna dva sata dobi}ete besplatno uputstvo: „[ta sa sobom” i nalepnicu za ogledalo u kupatilu: „Sebe – sebi”. Qiqana Lainovi} Danas svako ko dr`i do sebe ima sebe i to legalizovanu verziju. Legalnu verziju mo`ete kupiti samo kod nas. Ne nasedajte na jevtinije varijante sumwivog porekla. Nemojte bacati novac na piratske verzije, mo`ete kupiti nekog tu|eg sebe i do}i u nepotrebnu konfuziju. ISSN 2217-723æ Kod nas imate sve: legalnu verziju, nisku cenu, mogu}nost BROJ 107 i 108 vra}awa sebe posle 15 dana ako niste zadovoqni sobom. JANUAR / FEBRUAR 2020. Kad vas napuste bli`wi, kada ne radite ni{ta, za vreme spojenih praznika, godi{wih odmora, kada le`ite bolesni u GODINA æ (LæææVII) posteqi – vi{e nikada ne}ete biti sami. Od sada, ako iskoristite Ovaj ~asopis je nekomercijalan ovu neverovatnu ponudu, ima}ete sebe samo za sebe. i spada u domen nematerijalne Za{to da vodite duge i isprazne razgovore s qudima s kojima se kulture. Podr`ite ga. Sr|an Milinkovi} uglavnom ne sla`ete, koji vas dave, gu{e i veli~aju svoje probleme. Od sada, ako naru~ite sebe, mo`ete pri~ati sami sa sobom, kao {to to ~ini ve}ina qudi u razvijenim zemqama. Dok bude satima razgovarali sami sa sobom bi}ete savr{eno opu{teni jer ne}ete odgovarati za izgovorenu re~. Nema bojazni od Distrikt 2483 tu`bi za klevetu. guverner 2019–2020. Nema lustracije. Ako vam se prohte, sa Qiqana Lainovi} samim sobom mo`ete razgovarati i u pola Osniva~: no}i. I, {to je najva`nije, sami birate temu. Rotari klub Beograd Ko jo{ od vas nije bio na nekoj dosadnoj zabavi ili sastanku? [ta uraditi u tako Za osniva~a: bezizlaznoj situaciji? Ni{ta boqe nego Sr|an Milinkovi} razgovarati sa samim sobom. Ako imate sebe uz sebe ne}ete ni primetiti da je zabava, tj. Ýeb: sastanak zavr{en i da su se svi razi{li. ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org Ko }e vas boqe razumeti kad dobijete malu E. po{ta: platu ili penziju? Va{u bolest mo`ete do office¿rotarÚbeograd.org tan~ina i s razumevawem objasniti samo Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} samom sebi. Mi smo uredili I zato, ne ~ekajte vi{e ni tren. Iz ovih zimski broj stopa naru~ite sebi – sebe. Vratite se sebi dok imate kome. SRPSKOG ROTARA: Postanite i vi ~lan vi{emilionske porodice zadovoqnika samim Trivko Ti}a Savi} sobom. Nikola Mandi} Samo Sebe Svako Spasava! í Haxi Du{an Glu{ac Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi}
Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac
2
Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}
Dragoslava Spasi}
^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD FEBRUAR 2020. GODINE
ANTI] ANDREA
BANI] PAVLE
BRAJER DRAGAN
@IVKOVI] BIQANA
ILI] JOVAN
JOKSIMOVI] DU[AN
MANDI] NIKOLA
MARKOVI] NEVENA
MILINKOVI] SR\AN
MIL^I] DRAGAN
MILOVI] MARKO
NEDINKOVSKI JANE
OLUJI] TATJANA
PAWESKOVI] SAWA
PETRIWAC ^EDOMIR
PETROVI] IVAN
RADULOVI] DRAGAN
SAVI] TRIVKO TI]A
SAKOVI] NENAD
SAMARYI] DUKA
HAYI \OR\EVI] QUBOMIR
NASTAVI]E SE
3
MESECOSLOV
JANUAR 2020.
JANUAR je mesec svesti o Rotariju. Ovo je vreme za pro{irewa znawa o Rotariju i wegovoj aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija i u zajednici.
1
6
45. g. p. n. e. U Rimskom carstvu stupa na snagu julijanski kaledar.
10
1971. Zabraweno je reklamirawe cigareta na televizijama u SAD. 1892. Ro|en je Xon Ronald Roel Tolkin, engleski filolog i pisac.
4
5
1968. List „Politikin Zabavnik” izlazi kao magazin.
1847. Semjuel Kolt prodaje svoj prvi revolver vladi SAD. 1935. Na dana{wi dan u Beogradu je osnovan humoristi~no – satiri~ni ~asopis „O{i{ani je`”.
SVETSKI DAN SMEHA
12
16
17
1998. 19 evropskih dr`ava potpisalo dokument o zabrani klonirawa qudskih bi}a.
2009. Umro je na{ novinar i filmski kriti~ar Bogdan Tirnani}. 1947. Ro|en je u Hatfildu, Mik Tejlor (Mick TaÚlor), gitarista, ~lan kultne engleske grupe The Rolling Stones.
7
BROJ SEDAM SVOJIM TAJNIM SILAMA, ODR@AVA U BI]U SVE STVARI; ON OMOGU]AVA @IVOT I KRETAWE; ON IMA UTICAJ ^AK I NA NEBESKA TELA! Hipokrat iz Halikarnasa gr~ki pisac, „otac istorije” (484. p. n. e. + oko 425. p. n. e.) Bog je stvorio svet za {est dana a sedmi dan je odredio za odmor. Isak Wutn je utvrdio da duga ima sedam boja: crvenu, naranxastu, `utu, zelenu, plavu, indigo i qubi~astu.
4
Sedam je dana u nedeqi.
25
1899. Hamfri O’Saliven u SAD patentira gumene |onove. 1904. Dan lista „Politika”
1919. Osnovana je Liga naroda, prete~a Ujediwenih nacija.
27 30
1947. Umro je advokat Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta.
1797. U Be~u je ro|en Franc Peter [ubert, austrijski kompozitor.
4. Zavist 5. Neumerenost u jelu i pi}u – lakomost, pijanstvo 6. Gnev U hri{}anstvu, sedam je 7. O~ajawe u lewosti i svetih tajni: Arapski: 7 nemarnost prema svom 1. Kr{tewe Rimski: VII ve~nom spasewu. 2. Miropomazawe Sedam smrtnih grehova bilo 3. Ispovest Sedam je bre`uqaka je najpre osam, kada ih je, u (Septimontium) na kojima je 4. Pri~e{}e doba uspostavqawa 5. Brak podignut Rim. hri{}anstva ustanovio 6. Sve{tenstvo Imena su im dali Ciceron gr~ki kalu|er Evagrio iz 7. Osve}ewe jeleja (uqa). i Plutarh: Ponta i definisao glavne 1. Aventino negativne sklonosti qudskog Glavne hri{}anske (Mons Aventinus); bi}a. Po Evagrijevom spisku vrline su: 2. Kampidoglio najte`i smrtni greh bio je 1. Smernost (Mons Capitolinus); pro`drqivost. Svi oni 2. Dare`qivost 3. Celio (Mons Caelius); pojedina~no bili su dovoqni 3. Moralna ~istota – 4. Eskuilino da odvedu ~oveka u pakao. U celomudrenost (Mons EsÜuilinus); 4. ^ovekoqubqe – milosr|e {estom veku papa Grgur uneo 5. Palatino je prve izmene u ovaj spisak, 5. Uzdr`qivost (Mons Palatinus); ukqu~iv{i i zavist, ali 6. Krotost – trpeqivost 6. Kvirinale spojiv{i oholost i ta{tinu. 7. Revnost u veri i molitvi. (Collis Ûuirinalis); U 12. veku spisak je ponovo 7. Viminale pretrpeo izmene, kada je Glavni smrtni gresi su: (Collis Viminalis). melanholija prestala da se 1. Gordost smatra grehom i bila 2. Srebroqubqe Sedam je nota u muzi~koj zamewena lewo{}u. 3. Razvrat – ne~istota – lestvici. Tako smo do{li blud do gorwe liste Veruje se da sedam slonova ne me po da e tat pi koja va`i i danas. Kad nekog iznenada donosi sre}u. }e ~e{ naj deset, neki broj od jedan do ! Poku{ajte! }e ve}ina re}i – sedam
MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ SEDAM
22 24
1990. Prekinut je 14. Kongres SKJ nakon odlaska slovena~kih i hrvatskih delegata.
Ukupno ima sedam rimskih cifara: I V æ L C D M
Mudri kraq Solomon podi`e Sveti Hram za sedam godina (I, Carevi, 6, 38), koji je posvetio Bogu sedmog meseca te proslava traja{e sedam dana. Broj sedam pojavquje se 77 puta u Starom zavetu. Drevni grad Jerihon }e biti zauzet, kad ...sedam sve{tenika sa sedam trubqi moraju, sedmoga dana, sedam puta da obi|u grad... ... Iz potopa }e biti spa{eno sedam ~istih `ivotiwa od svake vrste... Josif sawa o sedam debelih i sedam mr{avih krava... U Kini `ena ima 7 stadijuma `ivota (sa 7 meseci dobija mle~ne zube, sa 7 godina ih gubi, u 14. ulazi u pubertet a u 49. u menopauzu). Sedam je kontinenata. Po verovawu drevnih astronoma, sedam je nebeskih tela koje se mogu videti golim okom: Sunce, Mesec, Mars, Merkur, Jupiter, Venera i Saturn. Sedam listova kukute (Conium maculatum), otrova kojim je Sokrat pogubqen, dovoqno je da usmrti odraslog ~oveka. Broj sedam u svakodnevnom `ivotu odre|uje priroda na{eg Sunca, jer sinopti~ki ciklus na suncu traje sedam dana i ponavqa se tri puta. To je broj koji odre|uje `ivot: kod `ene se perioda poklapa sa mese~nim ciklusom, a period graviditeta je 7h40 dana, kod ovce 7h21, kod lavice 7h14, kod kuje 7h9 ili kod mi{ice 7h3 dana. Otuda, kod Jevreja postoji zabrana obrade zemqe svake sedme godine. Planeta Zemqa, kao i ~ovek na telu ima sedam ~akri, dete u sedmom mesecu dobija zube a sedmoj godini mewa te zube.
Svakih sedam godina se qudsko bi}e mewa i obnavqa, a srce sedmog dana sporije kuca. (S. Mitrovi}).
Sve odre|uje jedna rotacija Sunca od pribli`no 28 dana, koja se grafi~ki predstavqa kao kvadrat lunacija (7h4=28) zvezdanog meseca. Velika uskr{wa sedmica je simboli~no povezana sa biblijskim stvarawem sveta za sedam dana, pretvorena je u sedam milenijuma wegovog postojawa, po{to je za Gospoda jedan dan kao hiqada godina i hiqada godina kao jedan dan. Pogotovo, {to je vek u sredwevekovnim srpskim izvorima zna~io 1000 godina (milenijum), pa je tek kasnije postao sinonim za stole}e (sto leta).
DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;
(„DREVNI KALENDAR SRBSKI” Slobodan M. Filipovi})
Svako Mese~evo razdobqe traje sedam dana, pa tako nedeqa ima sedam dana. Leto na Saturnu ima du`inu kao sedam godina na Zemqi. A svemirskoj letilici lansiranoj sa Zemqe bilo je potrebno skoro sedam godina da stigne do Saturna, {este planete od Sunca. U na{em organizmu ima sedam `lezda sa unutra{wim lu~ewem. Medicina govori da je ~oveku potrebno sedam sati spavawa da bi se odmorio. Bubamara ima (naj~e{}e) sedam crnih tufni. Mogu}e je da sawamo ~ak sedam razli~itih snova za jednu no}. Sedam igra~a potrebno je u nekim od sportova: bacawu frizbija, u rukometu, ameri~kom fudbalu, kros kontriju, nekim varijantama ragbija. Hartiju bilo koje veli~ine ne mo`emo da savijemo vi{e od sedam puta.
4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.
5
AKTIVNOSTI
NI[
DAVATI, PRIMATI U nedequ 12. januara 2020. godine odr`an je muzi~koscenski performans „Maestro”, posve}en `ivotu i delu Nikole Paganinija. Bio je to deveti po redu doga|aj pod sloganom „Bo`anski je davati, primati je qudski” u organizaciji Rotari kluba Ni{ i Rotarakt Kluba Ni{. Gluma~ko-muzi~ka grupa iz Sremske Mitrovice se predstavila ni{koj publici u najboqem svetlu. Sav prihod od prodatih karata Rotarakt klub Ni{ }e iskoristiti u zajedni~koj akciji svih Rotarakt klubova u Ni{u za kupovinu i postavqawe biblioteka na otvorenom na vi{e lokacija u Ni{u í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
6
AKTIVNOSTI
BEOGRAD
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 16. januar 2020. godine Hotel „HÚatt”
PRVI SASTANAK U NOVOJ GODINI
7
AKTIVNOSTI
NI[
NAU^NO TEHNOLO[KI PARK U NI[U Na redovnom sastanku Rotari kluba Ni{, odr`anom u ~etvrtak 23. januara ove godine u restoranu „Stambolijski” zajedno sa Rotarakt klubom Ni{ odr`ane su prezentacija Nau~no tehnolo{kog parka i predavawe o vakcinaciji. Prisutni ~lanovi Rotari kluba Ni{ i Rotarakt kluba Ni{ su ~uli kako }e izgledati i koje mogu}nosti }e pru`ati Nau~no tehnolo{ki park koji se gradi na obodu grada Ni{a i koje su prednosti vakcinacije i kakvih vrsta vakcina postoje í
8
AKTIVNOSTI
Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
NI[
ROTARI SLAVA SVETI SAVA U ponedeqak 27. januara 2020. godine Rotari klub Ni{ je proslavio slavu Kluba Svetog Savu – Savindan. Tom sve~anom prilikom dodeqena je tradicionalna nagrada Kluba najboqem u profesiji. Goran [epa je ovogodi{wi dobitnik. Uru~ene su i tri Pol Haris zna~ke. Ve~e koje je proteklo u dru`ewu i radovawu. Ve~e koje }e se dugo prepri~avati, jer je sve~anost bila za pam}ewe à Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
9
AKTIVNOSTI
KLUB
I ROTARAKT KLUB NI[ KONSTANTIN VELIKI
23 + 500 = NASA U ~etvrtak 30. 1. 2020. godine u restoranu „Regent kluba” je odr`an 23. redovni sastanak Rotari kluba Ni{ Konstantin Veliki i 500. redovan sastanak Rotarakt kluba Ni{ Konstantin Veliki. Na ovom zajedni~kom sastanku je go{}a Du{ica Milosavqevi} odr`ala zanimqivo predavawe sa temom „Od drevne ra~unaqke do NASA tehnologije”. Rotarakt klub je predstavio aktivnosti od svog nastanka do danas. Prisutni prethodni predsednici Kluba su predstavili svoje predsedni~ke godine. Bilo je to jedno lepo i inspirativno ve~e í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
10
AKTUELNOSTI
D 2483 SRBIJA I CRNA GORA NIKOLA BO@I] JE NOMINOVANI GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA ZA ROTARIJANSKU 2022 – 2023. GODINU
AKTIVNOSTI
U o~ekivawu rezultata glasawa
BEOGRAD
~etvrtak 30. januar 2020. godine Hotel „HÚatt” Gosti: Rotarijanac g. Caner Dokuzlar iz RC Gordion, Istanbul, Turska i Ivica Savi}, RK Leskovac
11
AKTIVNOSTI
Tekst i snimci Nikola Mandi}, PPr Rotari klub Beograd
NI[
SA GUVERNERKOM BA[ RADNO U ponedeqak 3. 2. 2020. godine u restoranu „Stambolijski” odr`an je redovan sastanak Rotari kluba Ni{. Sastanku je prisustvovala Guvernerka Distrikta 2483 Qiqana Lainovi}. Predsednik Milo{ Petrovi} je predstavio aktivnosti Kluba u prethodnom periodu. Posle sastanka su 15 prisutnih ~lanova Kluba nastavili prijateqsko dru`ewe i razgovarali sa Guvernerkom o svim va`nim pitawima iz Rotarija í
12
AKTUELNOSTI
Tekst i snimci Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
BEOGRAD
IN MEMORIAM
ZLATKO DESPOTOVI] U subotu 8. februara umro je doskora{wi ~lan Rotari kluba Beograd Zlatko Despotovi}. Bio je dobar rotarijanac, teniser, veseo drug i prijateq. Oti{ao je dobri ~ovek, na{ Zlaja!
13
IN MEMORIAM NIGDE SE TAKO JASNO NE OSE]A ^VRSTO, NERASKIDIVO PRIJATEQSTVO SRBA I GRKA KAO [TO JE TO NA OSRTVU KRF, A PONAJVI[E U SUSRETIMA SA QUDIMA KOJI @IVE U MESTIMA MORAITIKA, EPISKOPIJANA, AGIOS MATEOS I U KERKIRI (GLAVNI GRAD OSTRVA KRFA).
NAPUSTIO NAS JE VELIKI PRIJATEQ Na Krfu je umro Spiros Janulis, sin Janisa Janulisa Grka koji je svoju zemqu poklonio za srpsko grobqe u Prvom svetskom ratu, mesto na kome se nalazi spomenik postradalim srpskim vojnicima. osledweg dana januara ove 2020. godine nas je napuP stio Spiros Janulis (88), veliki prijateq srpskog naroda i sin Janisa Janulisa iz mesta Agios Mateos, koji je dao svoju zemqu za grobqe na kom bi se sahranili srp-
14
ski heroji iz Prvog svetskog rata. Do kraja je ~uvao tradiciju svog oca koji je za srpski narod u~inio mnogo vi{e nego {to je bilo ko u toj situaciji mogao da o~ekuje. Wegov otac, koji je dao zemqu za grobqe srpskih vojnika, ~ak i posle ekshumacije grobova i wihovog prebacivawa na ostrvo Vido nikada vi{e nije dozvolio da se na tom mestu napasaju ovce. Smatrao je da je ta zemqa sveta. I posle smrti svog oca Spiros je po{tovao wegov amanet. Janulis je udario temeqe prijeteqstva koje i danas traje. To prijateqstvo neguju i wegovi potomci, a u Ni{u se ovom odnosu pridaje poseban zna~aj, pa je tako jedna ulica na teritoriji gradske op{tine Pantelej ponela ime Janisa Janulisa, a wegov unuk Hristos koji je nekoliko puta boravio u Ni{u postao je po~asni gra|anin gradske op{tine Pantelej. Tada mu je uru~eno i priznawe zbog po{tovawa koje su wegovi sunarodnici, a posebno wegova porodica, pokazali prema srpskim vojnicima. Hristos Janulis je tokom posete Ni{u kazao da su veze sa Srbima toliko jake i tako sna`ne da to retko ko mo`e da razume, a oni koji su posetili Krf i selo Agios Meteos odakle je porodica Janulis u to su mogli i sami da se uvere. U samom centru sela u porti crkve nalazi se spomenik koji je Srbija podigla Janisu Janulisu zahvaqu}i mu na taj na~in za zemqu na kojoj su sahraweni srpski vojnici.
Grupa Ni{lija redovno pose}uje ovo mesto i pola`e venac na spomenik odaju}i po{tu tako Janisu, a dok prolaze ulicama sela ~uje se pesma „Tamo daleko”. I dok kolona prolazi sa srpskom i gr~kom zastavom otvaraju se `aluzine na prozorima, izlaze stanovnici sela, sada ve} tre}a generacija, i po~iwe da peva na srpskom istu pesmu koja je postala svojevrsna oda prijateqstvu nastalom u najte`em godinama. Stariji Krfqani koji sede ispred svojih ku}a ustaju i skidaju kape pozdravqaju}i kolonu i pevaju}i sa wima, a devojke bacaju cve}e. Retko gde mo`e da se vidi kako jedno se}awe i prijateqstvo nad`ive sve godine koje su dolazile i prolazile. Hristos je tre}a generacija u porodici Janulis koja neguje tu i takvu qubav prema Srbima, ali je uveren da }e ova ose}awa preneti i na svoje potomke, na ~etvrto koleno potomaka Janisa Janulisa. Porodica Janulis ve} ~itav vek ~uva se}awe na srpske vojnike koji su na ostrvu Krf prona{li svoje uto~i{te posle albanske golgote. Na Krf je stiglo preko 130.000 vojnika kada je ostrvo imalo samo 70.000 stanovnika. Vojnici su bili iscrpqeni i bolesni. Doma}ini su ih vrlo brzo prihvatili, a srpski vojnik je to po{tovao. Me{tani ostrva i danas pri~aju kako, dok su vojnici bili tu, ni jedna gran~ica masline na Krfu nije polomqena. Tako se sticalo poverewe. U porodicama na Krfu se ~esto pri~a o vremenu kada su na ostrvu boravili srpski vojnici. ^uvaju se sa puno po{tovawa i spomenici koji su podignuti srpskim vojnicima í
KO JE STARIJI
CAR ili KRAQ? Car vlada po milosti bo`joj i kruni{e ga crkva. Imperator mo`e{ biti i ti ako ima{ dovoqno mo}i da zavlada{ dr`avom.
Car (lat. caesar) jedan je od slovenskih naziva monarha, naj~e{}e suvereni vladar carstva ili drugog tipa carske oblasti. Carica mo`e biti ili careva supruga ili mo`e sama dr`ati titulu carskog monarha. Carevi su po ~asti i ~inu na vi{em nivou od kraqeva. Car je titula u hijerarhiji ve}a od kraqevske (ne mo`e da se ka`e da je najve}a u
Imperator i car nije isto u izvornom obliku (ako mislimo na Rimsko carstvo). Imperator (lat. imperare) otud imperativ u srpskom jeziku, zna~i onaj koji zapoveda ne~im. Kasnije se pravi paralela izme|u cara i imperatora jer i jedan i drugi komanduju bez ograni~ewa. Car nije gospodar celog sveta. ^ak ni vizantijski carevi (koji su se nazivali vasilevsima) nisu bili gospodari celog sveta ve} gospodari vaseqene tj. svih hri{}ana. Otud ide i vaseqenski patrijarh. Razlika izme|u carstva i kraqevstva je slede}a: Carstvo u sebi sadr`i teritorije koje nisu sastavni deo kraqevstva. Kraqevstvo je etni~ki kompaktna teritorija. U wemu `ivi jedan narod i on je ve}inski i nema nikakvih problema. U carstvu pored glavnog naroda `ive jo{ i pridodati naprimer u vezi Srbije u vreme Milutina u Srbiji je `ivelo oko 95% Srba, a u vreme Du{ana u carstvu Srba je bilo oko 40-44%.
(Milo{ Blagojevi}, Pregled istorijske geografije sredwovekovne Srbije).
Zanimqiva je izjava Stefana Nemawe u jednom dokumentu u kome ka`e: „Jedne Bog u~ini carevima, druge kraqevima, a mene velikim `upanom”... Zanimqiva je ta ideologija o „skromnosti” Stefana Nemawe, zna~i nije on hteo sebe da postavi negde na kraju, gde pripada, ve} se postavio na „skromno” tre}e mesto. Titula velikog `upana ide mnogo ispod cara i kraqa, pa ~ak i ispod despota (negde oko 8-9 mesta, u zavisnosti od hijerarhije). U Srbiji je hijerarhija bila slede}a: 1) car Srba (Du{an i Uro{) 2) kraq koji je savladar 3) mladi kraq koji je tu kao rezerva za kraqa. Primer: Vuka{in koji je postao savladar Uro{u sa titulom kraqa, a Vuka{in je odmah proglasio svoga sina Marka Mrwav~evi}a za mladog kraqa (otud je ovaj mladi kraq tj. kraqevi} u narodnoj tradiciji) Redosled plemstva: Car & Carica Kraq & Kraqica Princ, Knez & Princeza, Knegiwa Veliki vojvoda & Velika vojvotkiwa Nadvojvoda & Nadvojvotkiwa Markiz & Markiza Markgrof & Markgrofica Grof, Earl & Grofica, Kontesa Vikont & Vikontesa Baron & Baronica
Stefan Uro{ IV Du{an Nemawi} bio je posledwi srpski kraq iz dinastije Nemawi}a, vladaju}i od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi car srpske dr`ave kada ga je na Vaskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Du{an je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom 9 godina – od krunisawa 1346. do smrti 20. decembra 1355. godine. Freska iz manastirske crkve u Lesnovu, oko 1350. godine vladarskoj, jer od cara u hri{}anskom svetu imamo vasilevsa koji je jedan i jedini). Car je bila zvani~na titula u slede}im dr`avama: Prvo bugarsko carstvo (913–1018) Drugo bugarsko carstvo (1185–1422) Srpsko carstvo (1346–1371) Rusko carstvo (1547–1721, kada je zamewena titulom imperatora) Kraqevina Bugarska (1908–1946)
Izvor: Dragoqub @ivojinovi}, Uspon Evrope 1450 – 1789 Georgije Ostrogorski, Istorija Vizantije
MALI SRPSKI MISLENIK O OTAXBINI JE LAKO GOVORITI, ZADOVOQSTVO JE ZA WU RADITI, TE[KO JE ZA WU UMIRATI, A NAJTE@E STRADATI U MUKAMA. Milutin Milankovi} NIGDE NA SVETU NE GOVORI SE TAKO RU@NO O NAMA KAO KOD NAS. [TO JE GORE, NIGDE NA SVETU NE DOZVOQAVA SE TAKO OLAKO DRUGOME DA TO ^INI KAO KOD NAS. Milo{ Crwanski KARA\OR\E JE BIO SLOBODA, A MILO[ DR@AVA. Milovan Vitezovi}
15
MESECOSLOV
FEBRUAR 2020.
FEBRUAR je mesec razumevawa i mira u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan Rotari Internacionala. Tokom ovog meseca, Rotari klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodne zajednice u drugim delovima sveta.
2
ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA
4
1914. Ro|en je Vladimir Dedijer u porodici ~uvenog geografa Jefte Dedijera. Umro je u Bostonu, SAD, 30. novembra 1990. godine.
5
1852. Otvoren je Muzej Ermita` u Sankt Peterburgu, Rusija.
7 8
1913. Crnogorska vojska i srpski Primorski odred po~eli su u Prvom balkanskom ratu napad na Skadar.
1984. U Sarajevu su po~ele 14. Zimske olimpijske igre. Maskotu Zimskih olimpijskih igara izabrali su ~itaoci jugoslovenskih novina – Vu~ka, kome je glas u reklamama pozajmio Zdravko ^oli}.
11
SVETSKI DAN BOLESNIKA (obele`ava se od 1993. godine)
13 14
1974. Umro je Petar Lubarda, crnogorski slikar i akademik. DAN ZAQUBQENIH DAN O^UVAWA ENERGIJE
15
1942. U Beogradu je umro srpski kompozitor, dirigent i pedagog Stanislav Bini~ki, kompozitor „Mar{a na Drinu”. Osniva~ je Srpske muzi~ke kraqevske garde, Srpske muzi~ke {kole i Opere. „Na uranku” je prva opera u srpskoj muzici, a nastala je 1903. godine po Nu{i}evom tekstu.
17
1972. Prodaja „Folksvagenove” „bube” prevazi{la je prodaju „Fordovog” modela „T”.
MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ OSAM Polo`ena osmica, lemnis, znak je beskona~nosti. Jedna od najstarijih zajednica bogova u Starom Egiptu bila je sastavqena od osam bo`anstava: 4 boga i 4 bogiwe. Osam je Hermesov broj. Osmougaonik se na Istoku smatra prelazom od kvadrata na krug. Vrhovno hinduisti~ko bo`anstvo Vi{nu ima osam ruku.
16
Oktofobija je strah od broja osam.
8
Arapski: 8 Rimski: VIII
Broj osam je bio simbol ravnote`e u pitagorejaca i gnostika. Za Japance je on broj kosmi~ke ravnote`e. U Jokohami, Japan, 1932. godine otvoren je nacionalni centar za duhovno obrazovawe u ~ijim odajama se nalaze kipovi osmorice mudraca sveta: Cakjamuni, Konfu~ije, Sokrat, Isus Hristos, princ [otoku (iz 17. veka), Kobo Daj{i (japanski 19. vek), sve{tenici [inran i Ni~iren (japanski 13. vek). Centar ima oktogonalni
18
DAN BIOLO[KE KONTROLE
ME\UNARODNI DAN MATERWEG JEZIKA (od 1996. godine)
23
DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA
1905. DAN ROTARI INTERNACIONALA
25 28 29
oblik. Ovaj oblik i ovih osam mudraca simbolizuju beskrajnu mudrost. Osam je osnovnih i sporednih strana sveta, kao i smerova na Ru`i vetrova koja poti~e iz drevne Atine. Lotos ima osam latica cveta i u budizmu je ovo sre}an broj. Magnezijum je osmi najobilniji element u Zemqinoj kori prema masi. Ime magnezijum poti~e od gr~ke re~i za oblast u Tesaliji koja se zove Magnezija. Oktava je osnovni muzi~ki pojam koji se oslawa na broju osam. Osam godina orangutani mogu da vode ra~una o svojim mladima, najdu`e od svih divqih sisara.
1841. Ro|en je Pjer Ogist Renoar, francuski slikar. 1862. Zakonom je uvedena advokatura u Srbiji. DAN KADA @ENE ZAPROSE MU[KARCE (svake ~etvrte godine)
Osam ~asova traje ekspozicija (propu{tawe svetla kroz objektiv) prve fotografije koju je 1826. godine snimio u Francuskoj Nisefor Nijeps. ]elije masti u qudskom telu traju osam godina. Petak, 8. 8. 2008. Datum po~etka 29. olimpijskih (letwih) igara u Pekingu, Kina. SVETLOST SUNCA ZA OSAM MINUTA PREVAQUJE 95 MILIONA MIQA DO ZEMQE, A NA[OJ MISLI JE DOVOQAN MINUT DA PREVALI TO ISTO RASTOJAWE! (Hans Kristijan Andersen: bajka „Sre}ne kaqa~e”)
ZA DAN ZALJUBLJENIH I JUGONOSTALGI^ARE Koji jugoslovenski popularni duet je pevao ove NAJ stihove? Sla|ana Milo{evi} i Dado Topi} Buco i Sr|an Vlada i Bajka Ako ove no}i odem ja da l’ }e{ sama `ivjet mo}i il }e{ putem sunca po}i ako ove no}i odem ja Ako `ivot bude samo san i cvjet tvojih `eqa neubran da l’ }e blijedi mjesec do}i da ti sklopi snene o~i ako ove no}i odem ja Ako sve {to imam vjetar na|e i sunce `ivota vje~no za|e da l’ }e neke rije~i nove mo}i vratit stare snove ako no}i ove odem ja
Zadwi `ivot ~uvam za te Jedno we`no svjetlo svije}e Jedno dugo toplo ve~e Duge misli mojih dana ^uvam da ih mogu dati Kada jednom bude{ sama
ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine
^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)
RE[ENJE NA STRANI 35
17
AKTIVNOSTI
BEOGRAD
SVETI SAVA SVETOGORAC I HILANDARAC U sredu, 19. februara u 19.00 ~asova, u Konaku knegiwe Qubice, ul. Kneza Sime Markovi}a br. 8, u Beogradu, otvorena je velelepna izlo`ba „SVETI SAVA SVETOGORAC I HILANDARAC” u savremenom umetni~kom izrazu.
18
Povodom osamstogodi{wice samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i posve}ewa Svetog Save, Svetogorca i Hilandarca, za prvog Arhiepiskopa srpskog (1219 – 2019), kao deo programa proslave jubileja koja je uprili~ena u Solunu i Beogradu, Zadu`bina Svetog manastira Hilandara i Svetogorski dom (H – Mount Athos Center), priredili su grupnu izlo`bu koja donosi savremene umetni~ke predstave Svetog Save. Izlo`ba je bila postavqena u galeriji Svetogorskog doma u Solunu od 5. decembra 2019. do 20. januara 2020. godine. Inicijativu za organizaciju programa u okviru kojeg je prire|ena izlo`ba pokrenuo je arhimandrit Metodije, iguman Svetog manastira Hilandara, kao ~lan Upravnog odbora „Svetogorskog doma” (~iji su osniva~i grad Solun
i Sve{tena zajednica Svete Gore Atonske) i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Zadu`bina Svetog manastira Hilandara” (~iji je osniva~ Sveti manastir Hilandar). Ideja je potekla kao op{ti svetogorski doprinos u obele`avawu velikog jubileja srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve i mona{ke zajednice Svete Gore. Izlo`bu je blagoslovio Wegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej. Besedio je i iguman Svete carske srpske lavre Hilandara, Visokoprepodobni arhimandrit Metodije. Izlo`ba se sastoji od radova slede}ih radionica i umetnika: Ikonografska radionica Kelije Svetog Nikolaja – Burazeri, Radionica manastira Makrinos, jeromonah Anastasije iz Kelije Svetog Jovana Prete~e – „Dionisije iz Furne” Manastira Kutlumu{a, Jorgos Kordis, Konstantinos Vafijadis, Janis Masteropulos, Simeon Teodosopulos, Jeremija, Miomir Bucalo, Aleksandar Deroko (†), Q. \ur|evi}, Zoran Graovac, Sne`ana Jov~i}-Ol|a, Goran Jovi}, Todor Mitrovi}, Jovanovi} Pale, Branislav Petri}, Vawa Sapunxieva, Nikola [ari}, Svetislav Stankovi}, Qiqana Kova~evi}, Dragan Bartula, Mirko Kova~evi}, Mom~ilo Fundup. Kustos izlo`be je Anastasios Duros, direktor Svetogorskog doma.
Izlo`ba }e trajati od 19. februara do 3. marta 2020. godine. Otvarawu izlo`be prisustvovali su i Rotarijanci Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac í
19
AKTUELNOSTI
D 2483 SRBIJA I CRNA GORA
DAN ROTARIJA U ,,MADLENIANUMU’’
Dragi Rotarijanci i Rotaraktovci, proslava Nacionalnog Rotari dana 2020. i proslava 115 godina Rotari Internacionala odr`ana je u utorak 25. februara. 2020 godine u 19h u Ku}i opere „Madlenianum” u Zemunu. Kako je godina posve}ena kulturi, sva sredstva koja su se prikupila to ve~e, poklowena su umetni~kom udru`ewu „Kulturni element”, koje je organizator najve}eg takmi~ewa mladih operskih peva~a u na{em regionu „Lazar Jovanovi}”. Ovi talentovani umetnici su svoje rasko{ne glasove podelili sa slu{aocima i gledaocima u mjuziklu koji je izveden specijalno te ve~eri. Dress code je bio ^ikago dvadesetih godina pro{log veka, jer je ceo program posve}en osnivawu Rotarija (bile su potrebne udobne, ili neudobne cipele, sa malom, ili visokom potpeticom – samo da budu u duhu dvadesetih). Zanimqivost pla}awa ulaznica je bila {to su se one {tampale po redosledu uplate (ko je prvi uplatio, dobio je prvi ulaznicu i tako redom). Iznos za uplatu je bio: 2.000,00 dinara za Rotarijance, 1.500,00 dinara za ~lanove Rotarakta. Sala „Madlenianum” ima 500 mesta! Na{im prisustvom smo pomogli talentovanoj grupi mladih qudi i pokazali da vredi ostati u Srbiji i da su prave vrednosti ne{to {to se vrednuje i prime}uje! í
20
21
22
23
24
AKTIVNOSTI
NI[ CENTAR
GODINE POSTOJAWA I RADA Rotari klub Ni{ Centar je u sredu 26. februara ove godine proslavio 12 godina rada, slu`ewa i dru`ewa u Rotariju Ã
Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
25
AKTIVNOSTI
BEOGRAD „JACK DANIEL’S” U NA[EM KLUBU
Zajedni~ki sastanak Rotari i Rotarakt kluba Beograd u ~etvrtak 27. februara ove godine u hotelu „HÚatt” imao je jedinu temu gde su ~lanovi i gosti prisustvovali prezentaciji i degustaciji ameri~kog viskija. Firma Coca-Cola HBC Srbija predstavila je ameri~ki viski „Jack Daniel’s”. Vo|eni simpati~nim i stru~nim demonstratorom po imenu Raki, imali smo zadovoqstvo da saznamo vi{e o na~inu spravqawa ameri~kog viskija. Degustacija je obuhvatila tri vrste i to: Jack Daniel’s old No 7, Gentleman Jack i Single Barrel Select. Sjajnoj atmosferi doprineli su Dragan Brajer, dosetkama i upadicama i Quba Haxi \or|evi} koji je na duhovit na~in obja{wavao, kao diplomirani hemi~ar, kako alkohol uti~e na ~oveka – {ta je to u qudskom bi}u {to ga tera prema pi}u! Prijatan sastanak, lepo dru`ewe sa na{im Rotaraktovcima i oboga}eno znawe o viskiju! í Nikola Mandi}, PPr Rotari klub Beograd
MALI SRPSKI MISLENIK* KO NE]E SVOJU, HRANI]E TU\U VOJSKU. Narodna poslovica NA[E JE SAMO ONO [TO DRUGIMA DAMO. Otac Mitrofan Hilandarac NE VADI ME BEZ RAZLOGA, NE VRA]AJ ME BEZ ^ASTI. Natpis na srpskoj oficirskoj sabqi NIJE BOGAT KO IMA NOVACA, VE] K]ERI I SINOVA. Qubivoje R{umovi} ZDRAVI SU SAMO ONI KOJI NE ZNAJU DA SU BOLESNI. Du{an Radovi} HVALA ONIMA KOJI SE ZA MENE BORE, AL' MENI JE SVE GORE I GORE. Lozni~ki grafit VELIKA JE NEVOQA KAD ^OVEK NE ZNA [TA HO]E, A PRAVA KATASTROFA KAD NE ZNA [TA MO@E. Jovan Du~i} DO[LA SU VREMENA KAD NAME[TAJ IMA STILA, A VLASNICI GA NEMAJU. Vladimir Bulatovi} Vib DUBOKE VODE TIHO TEKU. Ivo Andri} ROMANI SU LEK ZA NESANICU, A PRIPOVETKA DOBRO SKROJENO ODELO ZA JEDNOG JUNAKA. POEZIJA JE ZAGONETKA. Miroslav Josi} Vi{wi} POSTOJE TRI STRASTI NA SVETU: ALKOHOL, KOCKA I VLAST. OD PRVE I DRUGE QUDI SE NEKAKO MOGU IZLE^ITI, A OD TRE]E NIKAD I NIKAKO. Mehmed Me{a Selimovi}
26
* „POLITIKA” i „PRINCIP PRES” Beograd
[ETA(J)MO SRBIJOM!
KOPAONIK...
sti biqnog i `ivotiwskog sveta, prirodnim spomenicima i istorijskom zna~aju, spada u najzna~ajnije srpske planine. Prostire se izme|u Ibra, Jo{anice, gorweg toka reke Rasine, Toplice, Laba i Kosovsko-metohijske kotline. Nalazi se u jugozapadnom delu Srbije i deli povr{inu velikih planinskih sistema, Rodopskog, sa istoka i Dinarskog, sa zapada. Kopaonik se pru`a pravcem od severozapada ka jugoistoku u du`ini od 80 kilometara, dok u sredwem delu dose`e {irinu od 40 kilometara. Ime je dobio zbog rudnog bogatstva koje se ovde od davnina iskopavalo. I drugi toponimi, kao {to su Suvo Rudi{te, Gvozdac, Srebrnac, Rudnica, svedo~e o rudnom bogatstvu Kopaonika.
sunca”. Hladni i te`i vazduh kre}e se okolnim dolinama i kotlinama, tako da zimske temperature nisu mnogo niske, sredwa godi{wa temperatura Ravnog Kopaonika iznosi ne{to mawe od ~etiri stepena Celzijusa. Sneg pada od kraja novembra i zadr`ava se do maja, odnosno, ima ga u proseku 159 dana godi{we. Zbog tako povoqnih klimatskih uslova Kopaonik tokom cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavqa na{ najve}i i najpoznatiji skija{ki centar, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velike razu|enosti reqefa Kopaonik ima i idealne uslove za paraglajding. Klisuraste doline Samokovke, Duboke, Lisine, Barske, Gobeqske, Ciganske i Brze}ke reke, predstavqaju najlep{e prirodne motive Srbije. Tu su gejzir i Jelovarnik, najve}i vodopad u Srbiji, visok 71 metar. Kopaonik je najve}a eruptivna zona u Srbiji. Staro rudarstvo pouzdano datira iz rimskog perioda, procvat do`ivqava u 14. i 15., a od 16. veka, istorijski izvori nazivaju ga Srebrnom planinom. Otuda je na Meto|u, nekoliko stotina metara od zapu{tenog rimskog rudnika, sagra|ena crkva posve}ena svetom Metodiju. Pored we je kamena litica iz koje izvire voda, po narodnom verovawu, blagotvornog i isceliteqskog dejstva. U neposrednoj blizi-
Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je progla{en za nacionalni park, ~ija je povr{ina skoro 12 hiqada hektara i po broju endemskih vrsta predstavqa jedan od najzna~ajnijih centara raznolike endemske flore Srbije. Za otkri}e mnogih endemskih biqaka zaslu`an je Josif Pan~i}, koji je ovu planinu neobi~no voleo. Planinu Kopaonik naro~ito atraktivnom ~ini prepoznatqiv pejza` sa gustim ~etinarskim {umama u vi{im delovima i me{ovitim bukovim i hrastovim {umama, na stranama, dok su iznad wih pa{waci, livade i istaknuti planinski vrhovi sa kojih se pru`a pogled do [ar-planine, Komova i Stare planine. Najvi{i deo planine ~ini prostrana povr{, takozvani Ravni Kopaonik, oko koje se di`u Suvo Rudi{te sa Pan~i}evim vrhom, visokim 2017 metara, na kome je mauzolej znamenitog nau~nika, zaqubqenika u ovu planinu na kojoj je boravio 16 puta, a po svojoj `eqi na woj je i sahrawen. Ostali visovi koji okru`uju Ravni Kopaonik jesu Karaman, Crkvi{te, Ledenica, Gobeqa i drugi. Kopaonik naravno ima subalpsku klimu, ali zbog skoro 200 sun~anih dana godi{we, s pravom nosi naziv „planina
ni je i gejzir i potez „Gvozdac” sa sedam izvora, u narodu poznat kao „devoja~ke suze”. Na visu Crkvine ili Crkvi{te, geografski odre|enom kao Nebeske stolice, nalaze se ostaci crkve posve}ene svetom Prokopiju, gde su u toku arheolo{ka istra`ivawa, koja }e dati potpuniju sliku o `ivotu i rudarewu na ovoj planini kroz razli~ite istorijske periode. Tu se odr`ava sabor na dan svetog Prokopija, koji se ina~e smatra za{titnikom rudara. U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se brojne bawe, za ~iji je nastanak zaslu`na ista vulkanska aktivnost koja je ovoj planini podarila i rudno bogatstvo. Jo{ani~ka, Lukovska, Kur{umlijska su u samom podno`ju, dok su Vrwa~ka, Ribarska, Prolom, Mataru{ka i Sijarinska bawa, ne{to udaqenije, ali sve one sa bogatim termalnim izvorima, ~ine lekoviti okvir ove prelepe planine. I na samom Kopaoniku postoje mineralni izvori. Vode izvora „Kr~mar” koji je na visini od 1.700 metara spadaju u niskoradioaktivne, drugi izvor „Marine vode” nalazi se na 1.950 metara. Istorijski zna~aj kopaoni~ke oblasti koja je, mo`e se re}i, bila ekonomsko sredi{te srpske sredwovekovne dr-
NA SVE STRANE KISEONIK... opaonik je najve}a i najvi{a plaK nina u Srbiji. Po prostranstvu, rudnom bogatstvu, vodama, raznovrsno-
28
brojne crkve i manastiri, zadu`bine srpskih vladara i velmo`a, me|u kojima se isti~u Gradac, Pavlica, Studenica, @i~a, Sopo}ani, Dren~a, Lepenac i drugi, koji se nalaze u podno`ju kopaoni~kog masiva, govore ne samo o wegovom zna~aju za srpsku dr`avu ve} i o lepoti predela. U samom podno`ju Kopaonika nalazi se selo Brze}e, koje je preraslo u turisti~ki centar, sa nekoliko hotela i `i~arom koja vodi do vrha Kopaonika. Posebno je zanimqivo turisti~ko naseqe „Bela Reka”. Na Brze}koj reci sa~uvano je nekoliko vodenica poto~ara, koje su pod za{titom dr`ave. U samom selu, kao i du` toka Brze}ke reke, dosta je ostataka starog rudarewa. Osam kilometara od raskrsnice, gde se odvaja put za Brus, nalazi se manastir Lepenac, podignut na desnoj obali Rasine, u ataru istoimenog sela. Manastirska crkva s po~etka 15. veka, zadu`bina je nepoznatog ktitora, mada je narodna tradicija, kao i mnoge druge gra|evine u rasinskom kraju, vezuje za ime ~elnika Radi~a Postupovi}a, u narodnoj pesmi poznatog kao Rade od Rasine. Zanimqivo je da du`inom od preko 20 metara, crkva manastira Lepenac predstavqa jednu od najve}ih gra|evina moravske {kole. Za ime velikog ~elnika Postupovi}a, koji se u istoriji pomiwe u vreme despota Stefana, vezuje se i stari `upski grad Koznik, koji le`i na izvanredno slikovitoj kupastoj planini iznad plodne doline reke Rasine. Koznik ima dominantni polo`aj nad celom Rasinom. Posebnu antropogeografsku celinu predstavqa `upski kraj. To je prostor koji je sme{ten u podno`ju Kopaonika, Go~a i Jastrepca, sa specifi~nom klimom i reqefom, {to je pogodovalo razvoju vinogradarstva, koje se neguje od davnina. Privredni, administrativnii kulturni centar ovog podru~ja jeste grad Aleksandrovac í
GEJZIR U METO\U Do rezervata Meto|e na Kopaoniku, sti`e se {umskim putem koji se na drugoj velikoj krivini odvaja desno od asfaltnog puta za Brze}e. Na ulazu postoji zelena rampa, jer je u rezervat zabrawen ulaz automobilima. Taj put je u stvari deonica starog puta od Brze}a za Jaram. Uz put su postavqene drvene klupe i senici, jer se sve nalazi u okviru rezervata Meto|e. Za gejzir i „svetili{te” u po~etku vodi ista staza, koja se spu{ta levo niz stranu u dolinu potoka. Ubrzo se nailazi na potok i pe}inu ili okno napu{tenog rudnika iz koga izvire voda. Ovde se put razdvaja, levo za „svetili{te”, a desno za gejzir hladne vode, koji je nastao kao posledica hidrogeolo{kih istra`ivawa. Put je ozna~en strelicom. Po{to se pre|e preko mosta ubrzo se sti`e na gejzir i na kotu tri, koja se nalazi na oko 1425 metara nadmorske visine. Mlaz vode iz gejzira mo`e da dostigne visi-
`ave u vreme wenog nastanka naslu}uje se iz ostataka utvr|enih gradova na visovima u predgorju centralnog masiva. Po tim gradovima delovi apartmanskog naseqa „Konaci” nazvani su: Zve~an, Koznik, Magli~, Jela~, Ras i Brvenik. Rudarska pro{lost vidi se po ostacima rudarskih naseqa kakva su Stari trg i Novo brdo, dok mnogo-
29
Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}
nu do pet metara, me|utim, ako je godina su{na, jedva da dosti`e i pola metra. Na celom ovom prostoru izra|ene su klupe i nadstre{nice za odmor posetilaca rezervata i „svetili{ta” í
CRKVA SVETOG MINE
30
Pri~a o Kopaoniku preko koga su vodili rimski i dubrova~ki putevi, jezdili kraqevi i vojvode, prolazili rudari i vojnici, krili se pre`iveli kosovski junaci, okolo su se zidala utvr|ewa i vodile bitke, nema i ne mo`e imati kraj. Woj se dodaju legende i verovawa preno{ena vekovima, a ona `ive du`e od svakog stanovnika koji ih je dobio u amanet od svojih predaka. Takav je slu~aj i sa crkvom u selu [tave. Ona je posve}ena svetom Mini, a vezuje se za ime vojvode Mrk{e, jednog od istaknutih vlastelina \ur|a Brankovi}a. Smatra se da je prvobitna crkva bila zadu`bina kraqa Milutina, posve}ena Stefanu De~anskom koji se slavi istog dana kada i sveti Mina, a pored toga bio je za{titnik kopaoni~kih rudara. Podizawe nove crkve legenda pripisuje vojvodi Mrk{i, koji je sazidao crkvu u selu Mr~e, gde su bili dvor i utvr|ewe. Potom je poslao izvesnog vlastelina Tavu da izu~i za ikonopisca u Gr~koj. Kada se Tava vratio posle deset godina i nije na{ao Mrk{u u wegovom dvoru, dogovori se sa [tavqanima da crkvu poru{e i od tog materijala sagrade novu u selu [tave. Kada je Mrk{a saznao {ta se desilo krene sa vojskom da kazni [tavqane. Da bi se spasli [tavqani pokupe svu novoro|en~ad i krenu u su-
sret vojvodi. Sretnu se na mestu Jagwilo i pozdrave re~ima: „Vojvodo, ili pokoq ili kumstvo!” Mrk{a prihvati da bude kum svoj do tada nekr{tenoj deci i pomogne da se dovr{i izgradwa crkve. Tako se crkva u [tavi nazva Mrk{inom crkvom, a kumstvo izme|u Mr~ana i [tavqana traje do dana{wih dana. A ostatke drevne gra|evine, na obali [tavske reke narod naziva „dvorinama” i veruje da su ostaci dvora vojvode Mrk{e. Danas crkva svetog Mine predstavqa jedinstveni spomenik topli~kog kraja, zakonom za{ti}en od 1949. godine. Posebno je zna~ajno {to je ovo jedan od retkih hramova pokriven kamenim plo~ama. Prozori su veoma mali i uski, pa se smatra da su to bili propusti za pu{~ane cevi, a da je crkva slu`ila i kao odbrambeni bedem prilikom borbi koje su ovde bile veoma ~este. U naosu crkve uklesan je tekst koji govori da je crkva sagra|ena i popisana u vreme Pe}kog patrijarha Pajsija, {to bi odgovaralo prvoj polovini sedamnaestog veka. Ipak nije utvr|eno da li je tada obnovqena stara crkva ili sazidana potpuno nova. Kopaoni~kim pri~ama nikad kraja. Kada se pro|e mali vodopad na raskrsnici za selo Trebiwe i simpati~na vodenica poto~ara, nailazi se na neobi~ni izvor, iz koga voda ne te~e, nego kapqe. Bezbroj kapi izlazi iz stene, a to su, ka`e legenda, suze devojke ~iji je verenik poginuo u Kosovskom boju. Zato se izvor i zove „Devoja~ke suze” ili „Hiqadu suza”. Po drugoj legendi, carica Simonida, prolaze}i ovim putem iz letwikovca u selu Mr~e, da obi|e rudnike i topionice zaustavqala se ~esto na ovom mestu i plakala nad nesre}nom sudbinom. Od tih suza, ka`e legenda i stena je proplakala í
MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...
UZ 25. JANUAR – DAN POLITIKE
ZAKON O POLITICI
Politika je danas pred istorijskom, sudbinskom prekretnicom. Susti`e je i najgori ~as: wen najve}i vlasnik, dr`ava, napusti}e je – „izlaze}i iz medija”. Po smernicama neupitne Medijske strategije i slova Zakona o medijima, koji, na`alost, pronosi spornu mantru da samo privatno vlasni{tvo obezbe|uje slobodu medija. Ostavqa je u du`ni~kom ropstvu kojem je sama kumovala, sa obavezama koje je na sebe preuzela pa porekla. [to je poznati ~as kada nastupa svetiwa ne~ijeg kapitala kao spasonosca, te ne mari ako se Politika preda antipodu sa imenom bogatog de~ka s ka~ketom koji novine ne pravi ve} raznosi, radije pronosi glasine i la`i no {to prenosi vesti; ili pripadne nekakvom subjektu mutnog of{or lica, talasastog tela s hiqadu pipaka i duga~kim prstima na sve ~etiri strane sveta. Za Politiku to i nije novost, jer oko we se uvek ne{to dramati~no zbivalo, uz uzavreli karakazan. Ona, sva otvorena prema spoqa i javnosti, kao i pre~esto u pro{losti, ponovo zavisi od neprozirnog komplota mo}nika, od divqa{tva podekonomije fiktivnih ugovora koji oko wene sudbine posluju u mra~nom skrivali{tu, van znawa javnosti i iza scene. Vaqda zato {to je politi~ka sudbina Politike, kako joj ime i govori. Bussines as usual, rekao bi ironi~no Habermas. U svome apelu protiv privatizacije „Zidoj~e cajtunga”, koji se pre nekoliko godina na{ao pred padom u ruke finansijskih investitora i berzanski orijentisanih koncerna, ovaj filozof je obavezu da dr`ava {titi javno dobro kakva je kvalitetna {tampa, izjedna~io sa onom da osigura snabdevawe stanovni{tva energijom. „[tampa je druga vrsta energije,” dodao je, „bez ~ijeg
dotoka nastupaju smetwe, koje o{te}uju i samu demokratsku dr`avu”. A Politika je za svojih vek i {esnaest godina, i pored padova koji su bili ogledalo politi~kog udvori{tva, ipak dokazala da je javno dobro i „motor javnog diskursa”, vezivo gra|anskog dominiona u dr`avi koja je institucije s mukom izgra|ivala, ali i mnogo {ta drugo. Ozbiqnost, istrajnost i konsekventnost, o kojoj je pisao wen osniva~ Vladislav F. Ribnikar u Uvodniku prve Politike, uqudnost, gospodstvenost i kulturni nivo, koje je isticao Jovan Du~i}, ~inilo ju je dr`avni~ki odgovornijom od brojnih jalovih dr`avnika i po neuspesima pore|anih i izmewivih vlasti, nebrojenih lo{ih i mawe lo{ih zakona. Kada bi se wena konstanta, recimo, ugradila barem u neke na{e dr`avne poduhvate, u kulturne napore, u pojedino na{e stvarala{tvo i poneku dr`avni~ku misao, kao osovina istrajnosti i vi{egeneracijskog pregnu}a, mo`da bismo se svi zajedno osetili ~lanovima trajnije i postojanije zajednice. Nije jednom re~eno da je Politika izrasla u palimpsest na{eg kolektivnog se}awa, u kulturnu ba{tinu za Unesko, u istorijski arhiv, pa joj se ne mo`e pore}i ni dr`avotvornost, a ni to da je okosnica nacionalnog suvereniteta i identiteta. A da li joj sve to daje za pravo da bude pod kapom „dr`avnog razloga”? Besumwe je tako. Sve dok oko Politike vr{qaju biznesmeni sa tek skinutim nanogicama, osu|ivani kriminalci, neophodan je trajni moratorijum na privatizaciju Politike, jer weno o~uvawe spada u onu grupu vi{ih razloga, i jeste razlog vi{i i dr`avni po sebi, ona vrednost i op{tost koja prete`e u odnosu na svaki i poseban interes pojedinaca, ali tako|e i u odnosu na jedan sasvim lo{ zakon. Zbog svega toga Politika spram drugih medija ne treba da ima jednaku „startnu poziciju”, kako tvrdi ministar kulture, jer je, ma koliko se konkurencija srdila, ipak neko va`an a neko drugi mawe va`an. Politika bi zato mogla da bude primer da u Srbiji nije sve na prodaju. Tako|e i primer da su prave vrednosti merqive imenom, modernim „brend nejmom”, a prevedeno, va`no{}u za gra|ansko dru{tvo, kulturu, obrazovawe, demokratske tekovine, za dr`avu u celini, a da bilansi padaju s pravom u senku, jer su u odnosu na to sekundarni, a takvi za sada neka i ostanu. I da Politici ne sme da bude su|ena lako}a jednog „Pleja” koji je zamenio B92, ve} jo{ ve}a temeqitost, pismenost i ozbiqnost, a wenim novinarima refleksija i odmerenost, uqudnost i distanca, sve ono, uostalom, ~ime se Politika u svom najboqem ruhu mo`e ponositi. Interes dr`ave bi morao biti da tu distancu, takvu poziciju novinara i novinarstvo u vremenu ekrana, u Teslinoj galaksiji, sa~uva. Da se u {umi informacija jednog doba u kojem svako mo`e biti pronosilac vesti, pa i novinar s redakcijom u smartfonu, probije informacija sa zale|em, referencom, potpisanim imenom i prezimenom, uz obja{wewe i analiti~ki komentar. Stoga, neka Politika bude za{ti}ena zakonom, Zakonom o Politici, kao {to jednako i s pravom postoji Zakon o srpskoj enciklopediji ili Zakon o Matici srpskoj. Kao {to, po ^lanu 1 Zakona o Matici, ona obavqa poslove i ostvaruje ciqeve od trajnog zna~aja za kwi`evnost,
31
nauku i kulturu srpskog naroda, neka i Politika po ^lanu 1 wenog Zakona obavqa poslove objektivnog i nepristrasnog informisawa i ostvaruje ciqeve od trajnog zna~aja za dru{tvo i kulturu tog naroda. I neka ^lan 2 samo ponovi naum iz Ribnikarevog Uvodnika u prvu Politiku iz 1904. godine: da obavqa zadatak slobodne i nezavisne {tampe, slobodno pretresa sva javna pitawa, bez gneva i bez pristrasnosti, pravednom kritikom vladinoga rada potpoma`e opoziciju; lojalno{}u svojom i nepristrasno{}u {titi vladu od neosnovanih napada opozicije. I neka takav zakon bude za{titnik slobode, a ne apsanxija wen, kako je u jednom drugom povodu napisao novinar Mita Raki} Ă Gi{a Bogunovi}
MIRIS BELOG GRADA
KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA
TEHNOLO[KI NAJSTARIJI BELAC BAJA
1
2
Tehnolo{ki najnaprednija praistorijska kultura u svetu nalazila se na teritoriji: A) Lepenskog vira B) Vin~e V) okoline Leskovca U ^elarevu, mestu blizu Ba~ke Palanke, na povr{ini od 100 hektara nalazi se naseqe i nekropola s kraja 8. ili po~etka 9. veka, gde je do sada otkriveno 650 grobova u kojima su sahrawivani pripadnici tri etni~ke grupacije. Pored Starih Slovena i Avara sahrawivani su i: A) Kopti B) Hazari V) Goti
3 4 5
Najstarije kamene skulpture u Evropi, prona|ene su u: A) Gamzigradu B) Lepenskom viru V) Medijani Autor crtanog lika Baje Patka je: A) Volt Dizni B) Karl Barks V) Hugo Prat Kako se naziva melez belca i Indijanke? A) levstik B) lestik V) mestik
RE[EWA KVIZA NA STRANI 35 Hayi Du{an Glu{ac
32
I 1903. godine u Beogradu je bilo bahatih voza~a
NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE
DVE KOTORSKE PRI^E
MILORAD PAVI]
(Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009.) bio je srpski prozni pisac, istori~ar srpske kwi`evnosti 17-19. veka, stru~wak za barok i simbolizam, prevodilac Pu{kina i Bajrona, nekada{wi dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta. Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti.
• JASMINA MIHAJLOVI]
(Ni{, 1960) je srpska kwi`evnica, nau~nica i kriti~arka. Starateq je Legata Milorada Pavi}a u Beogradu.
odlomci ... U ranu jesen 1995. godine do|e mi u ruke, iz zaostav{tine jednog pokojnog ro|aka, kwiga don Nika Lukovi}a, pod naslovom „Boka Kotorska”, {tampana 1951. godine. Na stranama 138 – 139, uz (danas fantomski) snimak cele palate Tripkovi} (æVIII v.) stajala je slede}a re~enica: „U Dobroti ima krasnih baroknih pala~a sa motivima doma}e arhitekture, od kojih treba pomenuti pala~u Ivanovi}a, Tripkovi}a, sa name{tajem iz æVIII v. (tu je sto od crnog drveta sa intarzijama od slonove kosti)...” Uzgred, ovo je jedino mesto u kwizi gde se pomiwe neki predmet koji nije sakralne prirode... ...Krivudavo-rastegnuti gradi}i na obali zaliva, kao {to je i Dobrota, onemogu}avaju ta~nu orijentaciju u prostoru, kao {to to na drugi na~in, a sa istim efektom ~ini i zgusnuti kotorski gradski lavirint... Jasmina Mihajlovi}
TRI STOLA
oj mu` je poznati pisac, a ja sam pomalo vidovita. M U zimu 1995. godine oti{li
smo, da bismo se malo odmorili i povratili od nekih bolesti, ponovo u Kotor. U tom gradu na dvostrukoj vodi dobro se ose}am. Mislim da je on `enski grad: skriven na kraju vijugavog zaliva, ste{wen valovitim zidinama i planinama, on kao da je dvostruko uterusan. Senovit i vla`an, pun je zmijolikih podzemnih voda, vrtlo`nih ponornica koje povremeno izviru i za ki{nih dana plave grad. Smatra se da mu ime dolazi od starogr~kog „katareo” – mesto vrela, jer slatke vode dolaze}i s kopna obujmquju wegove zidine, me{aju se i ulivaju u slanu vodu {to ga zapquskuje s predwe strane, a utroba grada povremeno usisava delove mora. Tako se kotorske vode stalno preobra`avaju u igri podzemno-nadzemno, slano-slatko. Prvog dana na{eg boravka listaju}i jedan turisti~ki prospekt sa slikama starog grada i okoline Kotora, pri pogledu na fotografiju Dobrote (panorama iz vazduha) imala sam najednom muwevitu viziju nekog stola i osetila sna`an poriv da do wega treba da do|em po svaku cenu. Sto sam „videla” kao veliki, masivan, duga~ak, tamne boje i kao da je imao tordirane delove na neodre|enim mestima svog tela. Iako je slika bila blago razlivena, ipak sam odmah znala da to nije sekreter, ve} obi~an sto, bez fioka. Na ~emu stoji, kakve su mu noge, to nikako nisam mogla da vidim. Ali, bila sam sigurna da se sto nalazi u Dobroti, u nekoj ku}i pored mora, malo uvu~enoj od puta. Sve {to sam iz sebe saznala o wemu bilo je u krhotinama, razbacano, ispreturano i zbuwuju}e.
Cele slede}e no}i, u polusnu, mutna slika se preobra`avala, uslo`wavala i bistrila, kao da je odsjaj u blago zaquqanoj vodi koja se smiruje, da bi na kraju, potpuno smirena, dala ipak dvostruki odraz – i neba i podvodnog sveta. Po{to me je vizija progonila, sutradan sam mu`u ispri~ala svoju malu tajnu {to me je grebala, grizla, i „bila kao nekakav mali bol pod srcem, {to pla~e kao mala glad”. „Na{la sam ovde jedan sto” – rekla sam. „Kada !?” – pitao je za~u|eno. „Ju~e... ili mo`da, no}as!?” – odgovorila sam zbuweno. „U stvari, ne znam da li je re~ o jednom ili tri stola”. Zbiqa, moja maglovita vizija, upotpuwena no}nim previrawem, talasala je tri slike. Naknadno sam shvatila da imam multiplikovanu sliku stola u vremenu i prostoru: tri faze i tri mesta wegove egzistencije. Prva je bila vezana za neku ku}u u Lepetanima, blizu jednog rta gde danas pristaju trajekti, a mo`da su u pro{losti pristajali i brodovi. Tu ku}u sam videla spoqa, sto je bio vezan za wen spratni deo. Druga slika se odnosila na enterijer neke sobe, ta~nije na jedan wen deo, jer, iako slutim da je prostorija ogromna, slika se kolebala. ^as je bila dvodimenzionalna, ~as trodimenzionalna, no svakako, to je bio pogled spreda, iz jedne ta~ke. Videla sam sto postavqen uza zid preko kojeg se prostirala te{ka, bogata zavesa nalik draperiji, tamne boje, mo`da bordo, nabrana i pra{wava. Iza we se samo naslu}uje druga laka i providna zavesa. Ipak, nisam sigurna da je s druge strane zavese prozor. Pre je to samo zid zastrt celom svojom {irinom. U prostoriji je vazduh zagu{qiv, te`ak, izmagli~ast. Prizor je pust, nenastawen qudskim prikazama. Jedino `ivo bi}e je neka biqka, velikih listova, sme{tena bo~no. Tu je jo{ i neka statua na drvenom stubu. Tre}a slika je najzamagqenija. Neka soba, prepuna razli~itih komada name{taja koji onemogu}avaju prilaz stolu. On je u potpunom obru~u drugih stvari nagomilanih ispred wega. Nepojmqiv nagon da na|em sto naterao je sva moja ~ula da rade ogromnom brzinom. Grozni~avo sam tra`ila ta~ku otvarawa, trag, po~etak (ili kraj) Arijadnine niti. Setila sam se dve pri~ice koje sam ~ula u Kotoru prilikom na{eg prethodnog boravka. U moru drugih pri~a, kojih je Kotor ina~e pun, one su mi ostale najupe~atqivije. Jedna je govorila o nekoj `eni, ~udakiwi sa nojevim jajetom, a druga o ukletoj palati koja se nalazi u Dobroti, polusru{enoj i napu{tenoj prilikom posledweg zemqotresa. Lokalno predawe o ukletosti porodice i ku}e bilo je uop{teno i mutno, {to se pokazalo i prilikom kasnijih razgovora sa me{tanima. Setila sam se ~ak imena stare i vrlo bogate kapetanske porodice {to je `ivela u toj palati. Porodica Tripkovi}.
Znala sam jo{ ne{to: da neka `ena, a ne mu{karac, mora da mi pomogne u ovoj neobi~noj potrazi, a slutila sam da je sto iz moje vizije povezan, tako|e, sa nekom `enom. Na bilo koji na~in... Milorad Pavi}
STEZNIK
su u Kotoru slana, tu svi}e posle doru~ka... Skoro svakoga dana on je odlazio rano u neki od ureda da pregleJda utra svoje posedni~ke hartije. Nedeqom odlazili smo u crkvu.
34
Selena i ja u katoli~ku katedralu svetoga Tripuna, a Timotej u pravoslavni hram Svetoga Luke. Potom smo zajedno i{li da pijemo kafu na Trgu od oru`ja. Jednom nas je odveo preko zaliva u Stoliv gde je stajala crkvica koja je polovinom bila isto~nohri{}anskog obreda, a drugom polovinom pripadala rimokatolicima. Tog dana kod ku}e sam na{la lepezu wegove matere. Na lepezi je pisalo sitnim rukopisom: „Kao {to telo ima udove, ima ih i du{a. Tako dolazimo do dvostruke realnosti. Bo`anska vrlina (intuicija), qudska vrlina (misao, koja je bo`anstvu nepotrebna), san (koji je tako|e bi}e), ma{ta, znawe, uspomene, ose}awa, poqubac (koji je nevidqiva svetlost), strah i najzad smrt – sve su to udovi du{e. Du{a ih ima deset – dvaput vi{e no {to telo ima ~ula. Uz wihovu pomo} du{a se kre}e po svetu koji dr`i u sebi...” Jednoga jutra sedele smo za doru~kom same ja i Selena, koja je iznela malo ribe zmijuqice pr`ene na mleku i zelenu salatu na koju je pustila da kane jedina kap sunca koju smo imali u ku}i. Na rukama je nosila stare ~arape umesto rukavica. Iz wih su joj virili samo prsti. – Videla sam one divne slike. Jeste li poznavali te `ene? – upitah je na italijanskom, koji je ona govorila boqe od mene. Selena pokaza zube istro{ene pod silnim talasima srpskih i italijanskih re~i koje su ih decenijama glodale, lizale i gla~ale u plimama, ponavqaju}i se do besvesti u tim uvek sve jednim istim ustima. Neo~ekivano ona re~e: – ^uvaj se, dete, `ena mo`e da ostari u trenutku, ~ak i usred jebawa... A one slike ne bi smele da stoje tamo jedna naspram druge. To nijedna od wih dve ne bi volela. Ni Anastasija, ni Katena. – Za{to? – Nije vam Timotej pri~ao? – Ne. Ja sam mislila da su jo{ `ive i mislila sam dolaze}i ovamo da ho}e da me upozna s wima. Ali nisam dobro mislila, o~igledno. – One odavno nisu `ive. Timotejeva mati, Katena, bila je kad se u ovu ku}u udala vranih kosa kao i sestra joj Anastasija koju je dovela sobom. Li~ile su jedna na drugu. Ali wihov otac, bogati trgovac, Grk, stalno na putu, Anastasiju je vaspitao u Italiji, a wenu sestru Katenu u Gr~koj, u Solunu. – Se}am se, gospo|a Katena je imala divan glas koji se mewao kao plamen u ogwi{tu. Uve~e slu{ala sam je kako iz lo`nice svoga mu`a tiho peva. Bilo je to ~udno pevawe, prekidano uzdasima i jecajima. Ali, mene nisu mogli obmanuti. Brzo sam doku~ila {ta je. Gospodar Medo{ voleo je da, dok vode qubav, ona peva nad wim. Nekih ve~eri tra`io je spore, tihe napeve poput onog „Dan mi se dvaput smrkava...”, gde je svaki stih kao morski talas. Tada su veoma dugo vodili qubav. Drugih ve~eri izvodila mu je brze melodije. ^ini mi se da je one ve~eri kada je za~ela Timoteja odjecala pesmu „Ti{ina kao kad plavo cve}e }uti...” A za to vreme wena starija sestra Anastasija, sedela je u svojoj sobi s brojanicama u krilu i slu{ala. No, ni ona nije mogla da me prevari. Brojanice joj nisu slu`ile da se moli. Zato ih nije ni nosila u crkvu. Sedela je u mraku i prebirala brojanice se}aju}i se svojih pro{lih qubavi tamo, u Italiji. Svako }ilibarsko zrno nosilo je po jedno ime. Ime qubavnika. A neka jo{ nisu imala imena. ^ekala su da im slede}e ime isporu~i budu}-
nost. I, nisu dugo ~ekala. Nije ni ~udo. Anastasija je imala o~i kao dva prstena. Ja tada nisam jo{ slu`ila wu, nego gospo|inoga mu`a, gospodara Medo{a, ali svi znaju {ta se posle dogodilo. – Ja ne znam. Recite. – Gospo|a Katena, Timotejeva mater, poginula je u dvoboju. – U dvoboju! U drugoj polovini 20. veka? Protiv koga? – Protiv druge `ene koja je htela da joj preotme voqenog ~oveka. – Gospode Bo`e! Da li se zna ne{to o woj, o toj drugoj? – Naravno da se zna, vi nosite wene min|u{e i tako jo{ jednom sve ostaje u porodici. A po{to su obe pokojne, mo`e o tome i da se pri~a... í
MALI SRPSKI MISLENIK* I POMI[QAJTE DOBRO PRED BOGOM I PRED QUDIMA. Stefan Nemawa BALKAN JE DAO TRI VELIKE CIVILIZACIJE – JELINSKU, ROMEJSKU I TURSKU – DOK SU OSTALI DELOVI GLOBUSA JEDVA PO JEDNU DOSAD NAMAKLI. Borislav Peki} ^OVEK JE KAO RUDA. U WEMU SE MO@E NA]I NE[TO OD @IVOTA, ALI I MNOGO JALOVINE. Du{an Radovi} NA[ POLO@AJ JE TOLIKO TRAGI^AN DA SMO IZGUBILI PRAVO NA PESIMIZAM. BUDIMO DOSTOJNI TRAGEDIJE KOJA NAS JE POGODILA. NE DAJMO DA SE UGASI SVETLOST. Dragan Nedeqkovi} TOLIKO @IVIM KOLIKO KAPI KRVI SVOJE U KANDILO PRAVE VERE PRELIJEM. Otac Justin Popovi} NE MORATE KRAQA, VRATITE NAM OTAXBINU! Momo Kapor PRAVE VO\E NARODA, VELIKI POLITI^ARI, U DUBINI DU[E UVEK SU SUMWALI U SNAGU NARODA. NIKADA NISU IMALI ILUZIJA. ZATO SU I USPELI. Dobrica ]osi} BOG, I DA NIJE STVARNOST, NAJSAVR[ENIJA JE ^OVEKOVA IDEJA O STVARNOSTI. Jovan Du~i} SRE]OM, POD TURCIMA NIJE BILO INTELEKTUALACA, INA^E BISMO JO[ BILI POD TURCIMA. Branislav Petrovi} KAD QUBAV NARODA PREMA ZEMQI ZAMRE, ONDA I DR@AVA MORA UMRETI. Mihajlo Pupin PAMETAN VO\A OPRA[TA NARODU SVE SVOJE GRE[KE. Branislav Crn~evi} * „POLITIKA” i „PRINCIP PRES” Beograd
„Buco i Sr|an” popularni dubrova~ki duo iz sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log stoqe}a. Qubomir Pende Buco i Sr|an Gjivoje, simbol brojnih qubavi, no}nih |ireva izglancanim Stradunom i pono}nih serenada. Vje~ni mladi}i i wihovi evergreene „Dobro jutro, Margareta”, „Dugo u no}”, „Cvijeta”, „Neusnule no}i” vra}aju nas u doba kad su Buco i Sr|an bili neizostavni dio kulturne scene Dubrovnika. Prijateqstvo Buca i Sr|ana traje godi{tima, a prije wihove zajedni~ke karijere bili su zapa`eni na dubrova~koj glazbenoj
sceni kao ~lanovi u to doba poznatijih bendova, dok je Sr|an bio i ~lan Folklornog ansambla „Lin|o”. Buco kao slikar i pjeva~, te Sr|an kao jaki klasi~ni gitarist, svojim su vokalima napravili ne{to tako jednostavno, ali vrlo emocionalno. S vremenom su ih pratili renomirani pop i rock-glazbenici, nekad puha~i ili guda~i, pa i cijeli simfonijski orkestar. Tijekom svoje uspje{ne karijere osvojili su brojne nagrade i priznawa. Buco i Sr|an nastupali su na mnogim festivalima i vrlo ~esto na televiziji. Na Opatiji 1973. nastupili su s pjesmom „Elegija” i osvojili 2. mjesto, u Zagrebu 1974. s pjesmom „Dobro jutro, Margareta” osvajaju 3. mjesto, u Splitu 1975. s pjesmom „Dugo u no}” osvojili su 1. mjesto. Po~etkom devedesetih obojica napu{taju Dubrovnik, Buco odlazi u Wema~ku, a Sr|an u Ameriku, gdje i danas `ivi. – Kad se sretnemo, najvi{e govorimo o doga|ajima koji su se zbili prije nego {to smo se o`enili. Vrijeme prolazi, sje}awa blijede, pone{to se i zaboravi, ali glazba je na{a vje~na tema. Nikad nismo pri~ali o politi~kim ili tu|im problemima, uvijek nas je pjesma vezivala. Uvijek mislimo na budu}nost, ne vra}amo se na se – rekao je Sr|an, otkriv{i da su i wihove majke Nata{a i Vera bile velike prijateqice, a poput wih, vezivala ih je tako|er qubav prema umjetnosti, slikawu Ines Vla{i} (izvor: „Slobodna Dalmacija”)
RE[EWA KVIZA 1B Vin~anska kultura prostirala se na 10 hektara, ve}oj teritoriji od bilo koje neolitske kulture u Evropi. Naseqa su bila ve}a od prvih gradova koji su kasnije nastajali u Mesopotamiji i Egiptu. Vin~a kraj Beograda u osmom milenijumu pre na{e ere bila je prestonica i centar civilizacije koja se prostirala preko dana{we Srbije, Bosne, Crne Gore, Severne Makedonije, Gr~ke, Bugarske i Rumunije. Prvi predmeti prona|eni u Vin~i javnost je videla 1897. godine i od tada neprestano, traju istra`ivawa. 2B U blizini ^elareva nalazi se najve}e otkriveno naseqe i nekropola mongolskog plemena Hazari, i ovo saznawe nije dovoqno poznato ni doma}oj, a ni tek svetskoj javnosti. Samo ovde prona|ene su grobnice Hazara sa judaisti~kim nadgrobnim spomenicima (obele`eni su menorama, sedmokrakim sve}wacima). 3B Stanovnici Lepenskog vira, koji je nastao od 9500 – 5500. p. n. e. na povr{ini od 62 hektara bili su varijanta kromawonskog lika sa {irokim licem, visoki, jake gra|e. Figurine, prona|ene na ovom nalazi{tu, imale su centralno mesto u svakoj ku}i koje je imalo
i ogwi{te okru`eno tim kamenim idolima ribolikih glava. Ove skulpture od kamena su najstarije prona|ene u Evropi. Prvobitno je bila oblikovana samo glava ~udnog oblika, a kasnije ove figurine dobijaju qudski oblik. 4B Baja Patak (engl. Scrooge McDuck) ili u nekim verzijama samo ~ika Baja (engl. Unckle Scrooge), je animirana kreacija iz produkcije Volta Diznija. Prvenstveno se javqa kao junak stripova sa radwom u Patkovgradu. Osmislio ga je crta~ Karl Barks 1947. godine, kada je bio sezonski radnik u kompaniji Dizni. U stripu ga je posle Barksa najuspe{nije crtao Don Rosa (engl. Don Rosa). 5V Mestici su potomci nastali me{awem ameri~kih starosedelaca i belaca (naj~e{}e Portugalci i [panci). @ive uglavnom u Latinskoj Americi, ima ih oko 125 miliona i govore {panski i portugalski jezik. Uglavnom su rimokatoli~ke veroispovesti i delom protestanti. U {panskom jeziku ovaj termin se odnosi na sve grupe nastale me{awem razli~itih rasa, sa naglaskom na grupu nastalu izme|u Indijanaca i belaca.
35
DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar – oktobar 2019. godine
Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac
JO[ MALO O MANASTIRIMA POMENUTIM U PRO[LOM BROJU SKIT SVETOG ANDREJA
Skit Svetog Andreja ili Svetoandrejski skit jedan je od najve}ih svetogorskih skitova koji se nalazi u neposrednoj blizini Kareje. Izgra|en za potrebe ruskog mona{tva i po veli~ini i po broju monaha (mo`e da primi i do 2.000) bio je najve}i skit na Svetoj Gori. Pripada manastiru Vatoped. Skit Svetog Andreja danas je zajednica gr~kog mona{tva koja ~uva uspomenu na prethodnu rusku tradiciju.
ISPOSNICA SVETOG SAVE SRPSKOG KAREJA
Isposnica Svetog Save na Svetoj Gori nazivana i posnica ili tipikarnica jedna je od najuglednijih kelija na Svetoj Gori, koju je podigao Sveti Sava Srpski 1199. godine, odmah posle podizawa Hilandara, radi sopstvenog osamqivawa.
NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA
36
Posle jutarwe molitve, doru~ka-ru~ka, izlazimo i ispred skita nas ~eka pra{wavi automobil „tojota” pikap i voza~ monah Haralambus. Sjajan i neverovatan lik. Promoter Svete Gore kakvog bi svaki grad, svako turisti~ko mesto moglo samo po`eleti. Na wegovo insistirawe idemo prvo u skit Svetog Ilije. Uvodi nas u portu, vidimo da je on tu poznat i omiqen. Prvo ulazimo u suvenirnicu gde potro{imo izvesnu koli~inu evra na razne sitnice suvenire i poklone. Zatim nas vodi u crkvu, a Nikoli i Milanu daje kqu~ da oni odkqu~aju vrata. Wih dvojica se mu~e, vrte, guraju, vuku, ali ni{ta. Otkqu~ali su crkvu, ali nikako ne uspevaju da otvore vrata. Ima tu jedan trik sa vratima, ba{ kao stvoren za putnike namernike, hodo~asnike poput nas. Vratima prilazi na{ vodi~ i gurne samo levo krilo i otvori ga {to i sami vidimo. Zadovoqan je svojom {alom. Vodi nas kroz crkvu, slika nas i slika se sa nama. Sve je dozvoqeno za bra}u Srbe! Od srpskih re~i, zna, razume samo dve: ]uti! Bre! Gde ih je nau~io? Od koga? Sledi kra}a pri~a: Kad je bio u Jerusalimu, u Svetoj Zemqi, u grupi na{ih
qudi koji su pohodili svetiwe, a on im je, najverovatnije, bio vodi~, na{la se i jedna `ena, Svetlana, koja je na svako pitawe i upadicu mu`a Slobodana, istog u}utkivala, pred celom grupom sa: ]uti! Bre! Eto, dobar glas se daleko ~uje, lo{ – ~ak do Svete Gore! Pokazuje nam na ikonostasu ~udesnu ikonu koja nas prati kako se kre}emo ispred we, stopalima i o~ima. Stvarno neverovatno! Kada putnik namernik kona~no stigne do skita, treba dugo da stoji pred vratima dok mu ih neki od monaha ne otvori, zbog wihovog gesla da se samo upornima otvaraju vrata, iako ovi monasi rado primaju goste, sa posebnom rado{}u. A kada prime gosta, oni se prema wemu odnose tako da ih ugo{}uju najlep{e {to mogu. Na poziv doma}ina sedamo u hladovinu loze da se odmorimo i poslu`imo! Poga|ate: ratluk, uzo, kafa, voda. Tu zati~emo i ~etiri Finca. Malo popri~asmo sa wima i razmenismo iskustva. Usput saznajemo da u Finskoj ima 40.000 pravoslavaca! Ba{ fini ti Finci!
SKIT SVETOG PROROKA ILIJE
Skit svetog proroka Ilije ili Svetoilinski skit je jedan od svetogorskih skitova koji je prvobitno pripadao ruskom bratstvu, tako da su ve}inu monaha, ~inili Rusi. Po veli~ini i po broju monaha bio je odmah iza skita Svetog Andreje. Okru`eni mirom i ti{inom, okupani svetlo{}u sunca, monasi ovog skita u wemu do`ivqavaju viziju susreta sa Bogom i svecima. Nalazi se u podno`ju Atosa oko sat hoda od Kareje ili pola sata hoda od manastira Pantokratora, kojem i pripada. Prvobitni skit na sada{woj lokaciji sa vi{e }elija nastao je tokom 15. veka, mo`da i ranije. Nakon {to je smawena donacija za izdr`avawe }elija ovog skita 1492. godine, u 1500. godini, mona{ka zajednica je prestala da postoji. Skit je obnovio 1759. godine, u tom periodu iguman, sveti Pajsije Veli~kovski (1722 – 1794). Prvobitno je bio namewen za oko 150 monaha, ali kako je 18. vek, bilo vreme velike ekspanzije ruskih monaha na Svetu Goru, skit je nastanilo nekoliko puta vi{e monaha od wegovih mogu}nosti. To je dovelo do prezadu`enosti skita i wegovog ga{ewa 1763. godine. Posle ga{ewa Svetoilinskog skita iguman Pajsije je, sa oko 100 monaha oti{ao u Moldaviju. Sada{wi saborni hram je podignut 1903. godine, a pored hrama skit ima i pet paraklisa, tri unutar i dva izvan zidina. Kamen temeqac za wegovu izgradwu polo`io je 1900. godine, ruski admiral Virilov. Veoma je prostran, u wemu mo`e da prisustvuje slu`bi 2000 qudi, a samo na galerijama ima mesta za pet stotina monaha. I ova crkva, kao i ona u Svetoandrejskom skitu ima tri oltara, koji su posve}eni Andreji Prvozvanom, svetom Iliji i carici Aleksandri. Pozla}en ikonostas, {irok 24 metra i te`ak dve tone, ura|en je u Odesi. Jedan je od najlep{ih (a Svetoilijinci ka`u i najve}i na
Svetoj Gori), ve}i je i od Andrejevskog u Kareji. Ikone na oltarskoj pregradi pripadaju kijevskoj i moskovskoj {koli. Igumanski tron je dar cara Nikolaja II Romanova. Doskora zelene kupole glavne crkve, vidqive iz daqine i na starim fotografijama, nedavno su „povizantiwene�. Dugo je skit Proroka Ilije bio me|u najboqima na Svetoj Gori, on je u svom procvatu imao tri metoha, dva u ruskom carstvu: Odesi i Taganrogu i jedan u Konstantinopoqu. U skitu je 1906. godine `ivelo oko 500 monaha. Skit su pohodila tri ruska princa, zbog ~ega je od pristani{ta do konaka bila izgra|ena {iroka staza, jedna od najlep{ih na Svetoj Gori. Bratstvo skita je krajem 20. veka brojalo pet ruskih monaha koji su bili prikloweni Ruskoj Zagrani~noj Crkvi. Nakon {to su 1992. godine odbili da pomiwu vaseqenskog patrijarha na bogoslu`ewima prognani su, a u skit se doselilo gr~ko bratstvo.
37
38
39
40
Vreme je da se krene. Plan je da obi|emo tri manastira: Pantokrator, Iviron i Stavronikita. Na{ vodi~ monah Haralambus koji govori gr~ki sa engleskim akcentima, a po neku re~ ruski, to odbija i obja{wava da su u manastiru Stavronikita veoma nequbazni prema gostima. Sti~emo utisak da on ima neki problem sa wima. Ina~e, veoma je pri~qiv, ~ak i raspevan. Dok nas vozi „tojotom” pra{wavim drumovima peva nam popularne gr~ke pesme. Sti`emo u manastir Pantokrator. Prelepo i fascinantno utvr|ewe na steni pokraj mora.
MANASTIR PANTOKRATOR
Ovaj manastir se nalazi na severoistoku poluostrva Atos, u blizini ru{evina drevnog grada. Nalazi se na stenovitom bre`uqku na visini od 50 metara. Pantokrator je pravougaona tvr|ava – pu{karnica i interno podeqena na dva dela. U prvom su mona{ke kelije, razne radionice i visoki toraw sa crkvom, a u drugom – saborni hram posve}en Preobra`ewu Gospodwem, zvonik, i trpezarija. Ikonostas, je verovatno najstariji na Svetoj Gori. Manastir je nastao gotovo tri veka kasnije od Stavronikite, a izgledom ga je gotovo „preslikao”. Osnovao ga je vizantijski
41
vojskovo|a Aleksije Stratigopulos, godine 1270. Sedmi je u svetogorskoj hijerarhiji. Osnovala su ga dva gr~ka plemi}a koji su u mona{tvu uzeli imena Aleks i Jovan. Me|utim, postoji i predawe po kom je manastir osnovao car Aleksije I Komnin. Prvi put se pomiwe u 1358. godini. Godine 1362. obnovqen je uz u~e{}e carigradskog patrijarha Kalista I. Posle obnove u manastiru su `iveli patrijarh Kalist II Ksanfopul i solunski arhiepiskopi Teon i Simeon. Razgledamo crkvu, bogatu freskama i ikonostasom. Manastir je veoma lep i racionalno sagra|en sa mnogo malih objekata ali dobro uklopqenih i slo`enih. Ovde nas monah Haralambus prvo vodi u suvenirnicu. Sad ve} imamo utisak da gostoprimstvo i {ta }emo ovde videti, zavisi od koli~ine evra koje smo ostavili u u suvenirnici. Ipak, Grci su to.
42
Zahvaqujemo se doma}inima i nastavqamo daqe. Slede}i manastir je Iviron. Na obali malo uvu~en, ogromno utvr|ewe.
MANASTIR IVIRON
Sagra|en samo 17 godina posle Velike Atanasijeve Lavre. Podigli su ga monasi iz Gruzije. Jedan je od glavnih svetogorskih manastira. Crkva je nastala u 11. veku. Tre}i je u svetogorskoj hijerarhiji. Manastir Iviron se nalazi na severoisto~noj obali Svete Gore. Izgra|en je krajem 10. veka na ru{evinama opustelog Klimentovog manastira. Osniva~i su mu Gruzijci Sveti Jovan, Jeftimije i Georgije Iverski. Stari naziv za Gruziju je Iverija – otuda ime manastira Iviron. Sme{ten je uz obalu mora, okru`en visokim zidinama ~etvorougaonog oblika. Sa leve strane ulaza u manastir nalazi se nevelika privratna crkva s ~udotvornom ikonom Majke Bo`je zvanom „Bogorodica Vratarica (Portaitisa)”.
Saborna crkva Ivirona posve}ena je Uspewu Presvete Bogorodice. Manastir je mnogo postradao u 14. veku od katalonskih gusara i pristalica unije sa Rimskom crkvom. Uspeo je da se oporavi, uz velikodu{nu pomo} Paleologa i vladara Srbije i Gruzije. U te{kim vremenima u vreme 16. veka, vi{e gruzijskih vladara se pokazalo dobrotvorima manastira, izvla~e}i ga iz ekonomskih nevoqa. Usled politi~kih prilika krajem 19. veka do{lo je do opadawa broja Gruzijaca u Ivironu, a wegov posledwi gruzijski monah je umro 1955. godine i od tada su u wemu samo Grci. Me|u svetiwe koje se ~uvaju u wemu spadaju deli}i ogrta~a, trske i sun|era koje su upotrebili Judeji rugaju}i se Isusu Hristosu, delovi `ivotvornog drveta Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju mnogih svetiteqa. Bogata manastirska biblioteka sadr`i preko 2.000 rukopisa i preko 20.000 {tampanih kwiga, ukqu~uju}i zna~ajne inkunabule. Iviron je dao mnogo svetaca i u~ewaka. U wemu je danas oko trideset monaha.
Freska Svetog Nikole
Snimio Nikola Mandi}
I ovog puta u rasporedu obilazaka je prvo suvenirnica. U svim manastirima to su ogromne prostorije ili vi{e wih sa gomilom raznih suvenira i (ne)potrebnih predmeta. Ovde je malo druga~ije, nalazimo i neke upotrebqive: majice, vino i jo{ po ne{to. Potro{ili smo solidnu sumu i sada nam se otvaraju ve}e mogu}nosti (i snimawe, fotografisawe) za upoznavawe manastira. Ovde se nalazi jedna od 12 najpoznatijih ~udotvornih ikona Bogorodice – ikona Majke Bo`je nazvana „Bogorodica Vratarica” (Portaitisa). ^ekamo da se otvori crkvica u kojoj je ova ikona, koja nije htela da stoji na ikonostasu u glavnoj crkvi, gde su je monasi prvobitno postavili ve} se uporno, preko no}i samostalno preme{tala na dana{we mesto gde su kasnije monasi podigli malu kapelu.
43
POVEST O ^UDOTVORNOJ IKONI BOGORODICE IVERSKE
ikone Majke Bo`je. Kad bi monasi poku{ali da uzmu ikonu, ona bi se udaqavala. Vratili su se u crkvu, gde su `arkom molitvom molili Gospoda i Presvetu Bogorodicu da im podare svetiwu. Uskoro se jednom od monaha, starcu Gavrilu, u snu javila Presveta i rekla da `eli da bratiji podari Svoju ikonu kao pokrov i pomo}: „Li~no je ti uzmi. Idi po moru kao po suvom, ni{ta ne sumwaju}i. Tako }e svi poznati moju qubav prema vama.” Ujutro su svi monasi, pevaju}i u slavu Bogorodice, do{li na obalu. Starac Gavrilo je hodao po vodi kao po kopnu. Do{ao je do ikone, uzeo je i doneo na obalu. Potom je ikona sve~ano unesena u manastir. Postavili su je na posebno ukra{en presto, pored oltara. Ujutro vi-
je oduzmu. Udovica je plakala i molila da ikonu ne diraju. Ponudila im je novac. Vojnici su uzeli novac i ostavili ikonu, ali jedan od wih, obuzet stra{nom mr`wom, udari kopqem lik Presvete Bogorodice. Na u`as prisutnih, sa Bogorodi~inog lica na probu{enoj ikoni, pote~e krv. Vojnik staja{e kao gromom pogo|en, a onda pade na kolena i po~e da moli Presvetu Bogorodicu za opro{taj. Udovica je znala da }e vojnici ponovo do}i. Bojala se {ta }e biti sa ikonom. Ceo dan se molila, a no}u se iskrala iz grada i oti{la na morsku obalu. Molila se Nebeskoj Carici da ikonu odnese na bezbedno mesto i spustila je u more. Kroz suze je gledala kako su talasi nosili ikonu sve daqe od obale. Dva veka kasnije, monasi iz Ivironskog (Iverskog – Gruzijskog) manastira na Svetoj Gori Atoskoj vide{e na moru visoki ogweni stub koji je no} pretvarao u dan. Svetlost se dizala iz
de{e da ikone nema. Na{li su je iznad ulazne kapije manastira. Vratili su je na pre|a{we mesto, misle}i da se neko grubo na{alio, ali kas se to ponovilo tri no}i za redom, ozbiqno su se zabrinuli. Bogorodica se opet javila starcu Gavrilu i rekla da je vi{e ne isku{avaju. „Ja se ne javih da biste vi ~uvali mene, no da bih ja ~uvala vas. Dok god ikona moja bude na tom mestu, dotle blagodat i milost Sina Moga ne}e od vas odstupiti”. Monasi su poslu{ali Bogorodi~ine re~i. U ~ast Presvete Djeve nad ulaznom kapijom su sazidali crkvicu u kojoj se ~udotvorna ikona i dan-danas nalazi. Po imenu manastira ikonu su nazvali Iverska Bogorodica, a po mestu iznad vrata, gde se po `eqi Presvete Majke nalazi, nazva{e je Vratartica – Portaitisa. Za ovu ikonu su vezana mnoga ~udesna doga|awa.
U vreme ponovqenog progona ikona, u devetom veku, ikonoborci (progoniteqi ikona), su spaqivali svete ikone i ubijali hri{}ane koji su se pred wima molili. U gradu Nikeji u Maloj Aziji bilo je mnogo ikonoboraca, ali i ikonobraniteqa, koji su ikone po{tovali i pred wima se molili. Jedna pobo`na udovica ~uvala je u svom domu ikonu Majke Bo`je, pred kojom se s qubavqu i poverewem molila. Ikonoborci su ~uli za ovu ikonu i poslali vojnike da
44
(Izvor: „Svetosavsko ZVONCE” broj 7 / 2019.)
Videli smo manastir i zavr{ili obilazak. Pre rastanka Nikola je ugovorio vo`wu za sutra i telefonom razgovarao sa kapetanijom u Uranopolisu radi podataka o brodu koji plovi od Ivirona do manastira Velika Atanasijeva Lavra. Zakazali smo vo`wu za sutra rano, do luke manastira Iviron, jer brod za Lavru sti`e u 10,30 h. Udobno i konforno se voze}i, a ne toliko ni umorni, vratismo se zadovoqni u Kareju. Svratili smo u skit da se osve`imo i odmah pravo u „na{” restoran~i} u centru mesta na zakasneli ru~ak. A na meniju: dve ~orbe s pasuqom, jedna porcija {pageta sa ra~i}ima, tri srpske salate, masline, feta sir i pivo, a koka kola za Haxiju. Sve zajedno ko{talo je tri~avih – pedeset i kusur evra! Da se zna {ta je prestono mesto!
plovi i nestade na horizontu. U luci ponovo zavlada mir! Ti{ina. E, zato je ovo hodo~a{}e AVANTURA! I {ta sad, razo~arani, sa gomilom stvari, sami, napu{teni na ledini u luci ispred ogromnog manastira. Stojimo i razmi{qamo da idemo i tra`imo blagoslov za jednu no} u manastiru Iviron ili da nas wihov „pikap” prebaci do Velike Lavre. Ali ovo je Sveta Gora, Bogorodi~in perivoj, smireni smo, nema nervoze, qutwe, jedna nirvana kod sve ~etvorice, bez trunke uzbu|ewa... Pro|e 10-15 minuta, kad, pojavquje se jedan beli kombi. Ma{emo mu da stane. Nikola pita voza~a da li bi hteo da nas poveze do Velike Lavre. On pristaje! - Koliko }e ko{tati vo`wa? - 80 evra! Nikola ponudi 60 evra! Na|u se na 70 evra. Ni{ta bez cenkawa. Gr~ka je ovo. I }utqivi voza~ vozi nas pra{wavim, xombastim putem i posle sat vremena sti`emo pred manastir.
Ujutru nas monah Haralambus (]uti! Bre!) ~eka ispred skita i vozimo se do luke manastira Iviron. Sti`emo rano i ~ekamo brod. U neko doba brod sti`e. Na ukrcaju sre}om, pitamo kapetana da idemo do Velike Lavre i kada tamo sti`emo? On nam odgovori da ovaj brod NE ide tamo. Kako, pitamo mi, kad su nam sino} iz Kapetanije potvrdili da isti ide? Kapetan doslovno re~e: „Oni su budale, mi tamo ne vozimo od pro{log novembra!” Brod ubrzo ot-
Prvo {to smo primetili je zaravan, odnosno, veliki heliodrom, za helikoptere! Ipak je ovo krajwi jug Atosa, a zlu ne trebalo, brzina je tad potrebna. I u blizini je policijska stanica ~ije se qudstvo mewa jednom nedeqno.
45
MANASTIR VELIKA ATANASIJEVA LAVRA MAJKA SVETOGORSKIH MANASTIRA
Za nas ~etvoricu boravak u ovom manastiru je najja~i do`ivqaj sa minula dva hodo~a{}a po Svetoj Gori!
Nalazi se na jugoistoku Svete Gore, na lokalitetu zvanom Melana. Osniva~ mu je monah Sveti Atanasije Atonski, rodom iz Trapezunta, godine 963. sa kojim i po~iwe veliki uspon svetogorskog mona{tva. On je uveo kinovijski sistem, po kojem monasi upra`wavaju poslu{awe i `ivot u zajednici, umesto dotada{weg pustiwa{tva – ustrojen je kao op{te`iteqna zajednica. Atanasije je po~eo sa izgradwom Velike Lavre po odobrewu vi-
U graditeqskom smislu veli~anstven manastir, sa ulaznim hodnikom od tri kapije i velikim manastirskim kompleksom oivi~enim zidinama. Manastir – tvr|ava je enormnih razmera i ostavqa sna`an utisak. Unutra{wost ovog utvr|ewa je tako|e impresivna sa nekoliko crkava, ve}ih i mawih. Wima retko dolaze hodo~asnici, Srbi pogotovo, a rado nas primaju. Manastir Velika Atanasijeva Lavra je najstariji i prvi u hijerarhiji me|u svetogorskim manastirima. Imao je u svom postojawu periode velikih uspona kao i velikih kriza, ali je od samog po~etka odr`ao prvo mesto u hijerarhiji Svete Gore.
46
zantijskog cara Romana II, a wegov naslednik Ni}ifor II Foka je bio veliki Atanasijev prijateq, i pomagao mu je na razne na~ine. Najpre je te godine izgra|ena glavna manastirska crkva posve}ena Presvetoj Bogorodici – Blagovestima i uskoro su po~eli pristizati qudi raznih narodnosti sa `eqom da `ive mona{kim `ivotom pod Atanasijevim upravqawem. Politiku podr{ke su nastavili i Fokini naslednici Jovan I Cimiskije i Vasilije II, i
pored izvesnih neslagawa sa Atanasijem. Pored jedne od crkava Velike Lavre ~uva se ~empres Svetog Atanasija, za koji se veruje da je star hiqadu godina. Posle smrti Svetog Atanasija manastir je posve}en wemu (manastir Svetog Atanasija Atonskog), a upravu nad wim preuzimaju Sveti Jovan Iverski, osniva~ Manastira Iviron, i vizantijski vojskovo|a Ni}ifor Uran. Velika Lavra je stalno napredovala i zadobila je mnoge darove. Pored godi{we dotacije u zlatnicima koju su ustanovili Foka i Cimiskije, Vasilije II joj je poklonio jedno ostrvo blizu Skijatosa. Vremenom je i ne-
koliko mawih manastira postalo vlasni{tvo Velike Lavre. Srpski car i kraq Stefan Du{an je bio veoma dare`qiv prema ovom manastiru. Gusarski napadi u 14. veku dovode do raspada kinovijske organizacije `ivota u manastiru, a ozbiqne udarce mu je zadala i serija zemqotresa, od kojih se najte`i desio 1585. godine. Opadawu Velike Lavre u tom periodu je doprineo i teret poreza koji su nametnuti manastirima za vreme turske vladavine. Izvorna arhitektura manastira iz 963. godine je u kasnijim vremenima pretrpela niz promena. Pored glavne crkve on danas ima i 36 mawih crkava, a pripadaju mu tri skita i vi{e isposnica. Me|u ostalim velikim vrednostima, u manastiru se nalaze ikona Bogorodice Kukuzelise, patrijar{ijske i carske ode`de, mo{ti svetaca i druge relikvije. Biblioteka Velike Lavre ima 2116 rukopisa na gr~kom, oko 100 rukopisa na drugim jezicima, i oko 20.000 {tampanih kwiga. Jedan od manastirskih skitova posve}en svetom Jovanu osnovao je sam Atanasije, a u skitu svetih Arhangela nalazi se grob muzi~ara i himnografa Jovana Kukuzelisa (Kukuzeqa) koji je ostavio zna~ajan trag na crkvenu muziku. U samom manastiru danas tihuje oko 50 monaha, a u objektima koji mu pripadaju oko 300!
47
Ru~ak-ve~era spremqen je od grilovanog razli~itog povr}a sa srpskom salatom i maslinama i sirom i naravno odli~nim vinom. Posle ve~ere sledi zaslu`eni odmor. Sutradan, posledwi dan na Svetoj Gori, vo`wa minibusom, opet do luke manastira Iviron. Ukrcavamo se na brod i plovimo u 21. vek! Plovimo ka Jerisosu.
48
Gostoprimac, stariji korpulentni monah Vasilios i wegov mladi pomo}nik sa odli~nim znawem engleskog jezika. I ovde doma}inski obi~aj: ratluk, kafa, uzo, voda, ritual i poslu`ewe nezobilazni na Svetoj Gori. Upisujemo se u kwigu gostiju. Predajemo poklone. Najavili smo se pre dva dana i dobili blagoslov. Nikola moli za sobu sa pogledom na more „jer Srbija nema more” pa... Odgovor je: „pa ovo nije hotelsko odmarali{te”. I naravno, dobijamo prelepu sobu sa pogledom na more! Sve je novo, ~isto i uredno. Sve u plavom, posteqina, zidovi. I u drvetu. Pre dolaska dobili smo informacije da je ovde sve puno stenica. Nije ta~no, sve je ~isto i uredno. Sanitarni ~vor savr{en, sa tu{evima i toplom vodom. Sme{tamo stvari i odlazimo u {etwu i obilazak manastira sa spoqne strane. Ve~erwa slu`ba, prelepa crkva sa izuzetno kvalitetnim freskama. Crkva je puna vernika. U vreme slu`be vidimo da ima jo{ gostiju a tako|e i dosta radnika koji rade na rekonstrukciji manastira. Posle slu`be prelazimo prekoputa u trpezariju. Impozantno zdawe u obliku krsta, visine preko 12 metara, oslikano fantasti~nim freskama sa ~etvrtastim kamenim stolovima sa mermernim plo~ama, za 12 osoba.
... Na mermernom kamenu uklesano je 19 06...
Sa broda posmatramo tu prelepu obalu i manastire koji su sa te strane... Manastir Stavronikita, na samoj obali, koji nismo posetili zahvaquju}i na{em vodi~u i voza~u monahu Haralambusu. Dragom nam – ]uti! Bre!
49
JERISOS
50
Ierissos – (Jerisos) u prevodu Trnovo, je popularno letovali{te pored mora, koje le`i severoisto~no od poluostrva Atos, u Orfanskom zalivu. Od Soluna, glavnog grada Centralne Makedonije, udaqen je 120 km a od Poligirosa, glavnog grada okruga Halkidiki 80 km. Jerisos ima oko 3.000 `iteqa, qudi koji se uglavnom bave proizvodwom vina, trgovinom, poqoprivredom i ribarstvom. Jerisos je osnovan u 7. veku pre Hristosa pod nazivom Akantos i bio je va`na luka za flotilu anti~ke Gr~ke. Kao takav bio je nadaleko poznat po tradicionalnoj izradi brodi}a od borovine i odli~nog belog vina „akanthian�. Mesta{ce su prvobitno naselili doseqenici iz Androsa. Kod Jerisosa je persijski car Kserks II usidrio svoju flotu tokom (neuspelog) ataka na Gr~ku i izdao nalog za prokopavawe kanala kroz tre}i prst, izme|u Tripitija i Nea Rode. Posle povla~ewa Persijanaca kanal se uru{io. Smatra se da naziv Jerisos (Trnovo) duguje mnogobrojnim trnovim `bunovima kojih ima i danas u obla-
sti u izobiqu. Nekada{wi Jerisos je potpuno uru{en u razornom zemqotresu 1932. godine a dana{wi je sagra|en ne{to daqe, severnije. Dana{wi Jerisos je letwa bajka i najstarije i najve-
}e mesto u op{tini Stagira i hodo~asnicima je predvorje Svete Gore – bedema pravoslavqa. Iz luke u Jerisosu isplovqavaju brodovi za posetu Atosu. Jerisos je letovali{te za sve generacije. Poseduje {etali{te uz more, luna park za decu, restorane i barove za odrasle.
51
Atos, 2033m
Atos, 2033m
52
Doga|aj zabele`io Nikola Mandi} Rotari klub Beograd
^UDO U SKITU SVETE ANE ili ÝOÝ, ÝHAT A MIRACLE!
apu{taju}i ruski manastir Svetog Pantelejmona, N ukrcali smo se na feribot „Sveta Ana”, na na{em putu ka kona~nom odredi{tu, usponu na vrh Atosa. Po
divnom i sun~anom danu plovidba je bila vrlo prijatna a sa svakim minutom plovidbe nama je bio sve bli`i vrh Atosa i sa uzbu|ewem smo gledali u vrh koji se krio u paperjastim belim oblacima. Plovili smo pored prelepih manastira i usamqenih skitova u daqini da bi se, na kraju, iskrcali u malom pristani{tu skita Svete Ane. Kada se brod okrenuo i otplovio daqe, na doku smo ostali samo nas ~etvorica – sa velikim prtqagom. Kako smo znali da se do skita Svete Ane jedino mo`e sti-
}i strmom stazom koju ~ini 1016 betonskih stepenika, posmatraju}i gomilu na{eg prtqaga, shvatili smo da nema {anse da se sa prtqagom popnemo do skita. Delegirali smo Ti}u da pregovara sa Albancima mularima da nam odnesu prtqag gore a mi }emo pe{ke. Posle nekoliko re~enica, Ti}a je sa velikim {efom mulara („Big cheef Doru”) dogovorio sve detaqe i oni su na dve mule spakovali na{ prtqag koji }e nas, po dogovoru, ~ekati ispred skita. Puni optimizma i oslobo|eni tereta prtqaga, stali smo na prvi od 1016 stepenika da se fotografi{emo i ta-
53
ko obele`imo po~etak na{eg pute{estvija koje je trebalo da se zavr{i na vrhu Atosa, na 2033 metara nadmorske visine! Tako su zapo~ela na{a prva prava isku{ewa jer je od samog pristani{ta po~iwao veliki uspon, obele`en beskrajnim nizom zavojitih stepenica na ~ijem vrhu, stra{no daleko i visoko, se nazirao skit Svete Ane. Bodre}i jedni druge, uz ~este pauze za predah, uz gutqaj vode ili fotografisawe, posle 90 minuta mukotrpnog uspona, stigli smo pred skit. Tu nam je postalo jasno kako je popeti se uz soliter visine 300 metara, kome lift ne radi, i sti}i na 90 sprat. Tokom uspona i pewawa mu-
54
~ila nas je i neizvesnost jer smo se u skit uputili bez najave ili blagoslova za gostoprimstvo. Na vrhu stepenica, ~ekao nas je na{ prtqag koji je bio uredno slo`en ispred kapije. Bio sam zadu`en za pregovore sa gostoprimcem oko na{eg sme{taja i odmora. Sre}om, gostoprimac, otac Makarios je razumeo na{u situaciju i potrebu, a pogotovo kad je ~uo da smo iz Srbije i Beograda, te nam je dodelio jednu malu sobu u podrumu obli`we ku}e uz dobrodo{licu koja nam je veoma prijala: hladna voda, ratluk, kafa i rakija! O pogledu na more sa skita Svete Ane i ukupnom ambijentu, ne treba tro{iti re~i pa je najboqe pogledati fotografije i video zapise koje su tu napravili Ti}a i Haxi Du{an. Skit Svete Ane pru`a najlep{i do`ivqaj zalaska Sunca na Svetoj Gori. Kako je ceo teren krajwe negostoqubiv, strm i te`ak za svaki `ivot ili aktivnost, i objekti su projektovani krajwe neobi~no. Tako je na{a sobica bila u podrumu jedne ku}e van zidina skita, bez prozora i boqeg osvetqewa. Pou~eni iskustvom, smestili smo se pre mraka, umili i osve`ili pre nego su ostali gosti sa gorwih spratova nagrnuli u dva mala toaleta u prizemqu. Uz svetlost iz mobilnih telefona i jedne lampe koju je poneo Ti}a, le{karili smo i pravili planove za sutra, kada nas je o~ekivao uspon na vrh Atosa. Krenuo sam do toaleta na spratu i uz svetlo iz telefona popeo strmim stepenicama. Tu sam, u uskom hodniku izme|u dva toaleta, u mraku, na le`aju na rasklapawe, zatekao jednog hodo~asnika. On se obradovao kad me je spazio, ustao je sa le`aja i zapitao da li imam upaqa~. Bio je visok i suvowav, duge svetle kose i tanke brade, isposni~kog izgleda i sjaja u o~ima. Rekao mi je da dolazi iz Rumunije, da se zove Ioanu (Jovan) ali da nema
rekli da nemaju, a Ti}a je rekao da ima jedan, ali ga ne da nikome! Objasnio sam mu zbog ~ega mi treba, dao mi je upaqa~ pod uslovom da mu ga odmah vratim! Sa upaqa~em u ruci ponovo sam krenuo uz stepenice iz na{eg podruma do hodni~i}a u kome je bio le`aj onog Rumuna. Popeo sam se, a wega nigde nije bilo. Pozvao sam ga po imenu dva-tri puta, no, od wega u onom mraku ni traga ni glasa. Ve} sam hteo da se okrenem i vratim i tada spazim pored wegovog kreveta sto~i} na kome je bilo malo kandilo – neupaqeno! U trenutku sam shvatio da Ioanu nije tra`io upaqa~ da bi pripalio cigaretu ve} kandilo pored svog le`aja. Sagnuo sam se i upalio mu kandilo. Osvrnuo sam se i kako nikoga nije bilo u blizini, krenuo sam niz stepenice ka sobi. Taman sam zamakao niz prvi zavoj stepenica u mrak podruma, kada sam za~uo uzbu|eni glas Ioanua: ÝoÞ, Þhat a miracle, Þhat a miracle, O God, this is a miracle, thanks Úou! This is a miracle! Tonu}i u mrak na{e sobe u podrumu, zamislio sam scenu kako se Ioanu odnekud pojavquje iz mraka i pored svog kreveta vidi upaqeno kandilo! Ostao je u ~udu, pomisliv{i da je samo Svevi{wi upalio wegovo kandilo u mraku hodnika skita Svete Ane. Naravno, nisam hteo da se oglasim i da mu pokvarim ushi}ewe zbog na~ina na koji je do`iveo ovu situaciju. Zbog planiranog uspona na Atos, bili smo prvi koji su u svitawe napustili ovaj objekat, a prolaze}i tiho kroz hodnik u prizemqu, videli smo jo{ jednom Rumuna kako spava snom pravednika i zadovoqnika, na monta`nom krevetu sa kandilom koje treperavo svetluca na sto~i}u tik pored uzglavqa. Mi smo krenuli daqe na{im putem i na{im isku{ewima a sa Ioanuom se vi{e nismo sreli!
ideju da se pewe na Atos. Do{ao je samo da poseti skit Svete Ane. Razo~arao se kad sa mu rekao da nemam upaqa~ i da sam nepu{a~, jer sam pomislio da mo`da ho}e da zapali cigaretu pre spavawa. Kada sam se vratio u na{u sobu u podrumu upitao sam prijateqe da li neko ima upaqa~. Haxi Du{an i Milan su
p.s. U jednom od brojnih tekstova koje Sveta Porodica – Ikona u izlogu smo pro~itali, spre- galerije, Uranopolis maju}i se za ovu Drugu avanturu na Atos, navedeno je da najvi{e hodo~asnika na Svetu Goru dolazi iz Rumunije, pa tako i u posetu skitu Svete Ane. Bez racionalnog obja{wewa! í
55
SKIT PRODROM I LAKU SKIT
Na Svetoj Gori Rumuni su jedan od naroda koji se ne nalazi na listi ponosnih vlasnika nekog od dvadeset predsedavaju}ih manastira, uprkos tome {to su wihovi vladari u jednom periodu atonske istorije gotovo potpuno bili preuzeli ktitorsko prvenstvo, pa ~ak iako imaju najbrojnije mona{tvo od svih balkanskih naroda. Mo`da im je ta pozicija uvre|enog mla|eg brata donela priqe`niji rad na onome {to ve} poseduju, a na Svetoj Gori poseduju dosta. Sve ovo ne spre~ava skupine wihovih turista-hodo~asnika da se razme}u negda{wom slavom i da pomalo zavidqivo prenose narodne legende u kojima su boqi od „tih” Grka. Na Svetoj Gori oni poseduju dva skita i jednu va`nu keliju. Glavni od skitova, koji pripada Velikoj Lavri, mo`e se izravno porediti s ostalih 20 svetogorskih manastira i po veli~ini i po ugledu.
godine od strane grupe rumunskih monaha. Kako za razliku od Srba, Rusa i Bugara Rumuni nemaju svoj manastir na Svetoj Gori, ovaj skit im slu`i za okupqawe. Drugi rumunski skit, onaj o kome je ovde re~, zove se Laku i nalazi se u sasvim druga~ijem geografskom okru`ewu, ni{ta mawe upe~atqivom.
Laku skit nije organizovan kao jedan katolikon s visokim konacima koji ga opasuju, ve} je to pravi skit: poseduje glavnu crkvu – kirijakon i petnaestak idioritamskih kelija rasutih po nemirnom tlu. (Autografi - Vladimir @ivanovi}).
56
To je skit Svetog Jovana Prete~e – Prodrom. Ovaj lepi naziv koji opisuje onoga koji sti`e pre druma, nosi glavni rumunski svetogorski skit. Iako je Prete~a, geografski je zapravo posledwi u nizu crkava i nalazi se na samom rubu svetogorskog poluostrva, u jednom bo`anstvenom predelu u kome sitno rastiwe, gariga opasuje bregovito tlo ~ija se okomita strana lagano spu{ta do samog mora. Manastir je na uzvi{ewu, okrenut prema istoku i gleda prema Lemnosu, Samotraki i Tasosu. Nekoliko kilometara od toga ruba poluostrva prolazi ruta trajekta koji vozi od Volosa ka Lemnosu i daqe. Skit Svetog Jovana Prete~e, poznat i kao Prodrom pripada manastiru Velika Lavra. Nastao je od mawe kelije 1820.
Skit Laku ili skit svetog Dimitrija je rumunski pravoslavni idioritmijski svetogorski skit. Pod ingerencijom je manastira sveti Pavle. U ovom egzoti~nom skitu danas `ivi desetak monaha. Skit Laku le`i na severoisto~noj strani Atosa, izme|u Karakala i Velike Lavre, u uvali po kojoj i nosi naziv. Skit ima preko 20, uglavnom zapu{tenih stani{ta. Osnovan je u 10 veku. Nekada je pripadao Amalfi}anskom manastiru da bi po ga{ewu ovog manastira, pre{ao u nadle`nost svetogorskog protata. Protat ga u 14. veku ustupa nekom srpskom monahu, kome se ubrzo pridru`uju, i zajedno sa wim naseqavaju skit i drugi srpski monasi. Oni obnavqaju skit, podi`u keliju u wegovoj blizini i unapre|uju ekonomiju. @iveo je punom energijom sve do sredine 18. veka kada se zbog velikih turskih nameta i dugova ponovo gasi. Ustupqen je manastiru Vatopedu, a najve}i doprinos razvoju skita dali su Rumuni, kada je manastir Sveti Pavle dat na kori{}ewe rumunskom monahu Danilu koji ga delimi~no obnavqa, podi`e crkvu i posve}uje je svetom Dimitriju í Tekstovi: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac Izvor: globalna mre`a internet, delovi iz kwige „Pe{ke kroz Svetu Goru” Nenada Andri}a. KRAJ U IDU]EM BROJU
Za kraj ovog broja
MOJI SNOVI, TVOJA PISMA ^ovek u proseku tokom godine ima 1460 snova, ~etiri za svaku no}, a nauka koja prou~ava snove zove se onirologija novi su slike i misli koji nam prolaze kroz glavu dok spavamo. U wima se de{avaju ~udne i neverovatne stvari. S Prate ih ubrzani pokreti o~iju, pa osoba koja spava odaje utisak da g l e d a. Ti pokreti o~iju stvaraju snove, a ima mi{qewa da se kroz snove mozak {titi i „odmara” od mno{tva podataka i ~iwenica koje tokom dana primi.
Taj na{ vrlo slo`eni ra~unar se kroz snove svakodnevno reprogramira, a osniva~ psihoanalize Sigmund Frojd utvrdio je da su snovi na{e podsvesne `eqe i strahovi – kraqevski put do spoznaje o Du{i! ...Veliko utvr|ewe, vidi se da su tu nekad bili zidovi tvr|ave, sada ih je prekrila trava i sve je blago ispup~eno i ne vide se ru{evine. Kvadratnog je oblika, sa uredno poko{enom travom, bo`anstvena zelena boja koja je malo svetlija po obrisima zidova... Na jednom kraju te nekada{we tvr|ave pewem se uzanim stepenicama i ulazim kroz velika i otvorena vrata u prostoriju sa nebrojno mnogo otvorenih mawih vrata sa odajama koje svaka na svoj na~in mame da se ba{ tuda u|e, ali... ^uje se vetar kako hu~i, unutra mi je zima, kroz prozor se vidi da je napoqu lep i sun~an dan, i ta trava sa zelenom bojom koja kao da svetluca po danu, presijava se... Neka deca u daqini jure se po ivicama zidova te nekada{we tvr|ave...Vidim da tu te~e reka koja li~i na kanal okolo tvr|ave, ali voda ide, `ubori, obale su `u}kaste, blatwave i nekako strme... Ta deca prave veliku graju i ja zbog we pla~em i ... Budim se u uverewu da sam je~ao zbog nekakvog straha, a u vezi sa decom. (No}, pred zoru, ta~no 4,00 ujutru) SNOVI DAJU SILNO ZANIMQIVA OBAVE[TEWA ONIMA KOJI SE TRUDE DA SHVATE WIHOVE SIMBOLE! (Karl Gustav Jung) Ku}a, tvr|ava, zatvoren prostor je moja li~nost, malo oronula, jer je iskustvo iza mene u~inilo svoje. Ceo `ivot poku{avamo da razumemo sami sebe i de{avawa oko nas, zato ta vrata koja mame i pla{e istovremeno. Saznati ili ne saznati? Reka – voda je `ivqewe u kome je nesvesni deo na{ih bi}a. Zeleno je realnost, skupqawe do`ivqaja, rast... De~ja igra, zabava, naivnost... U toj travi realnosti, morawe da se odraste, koje izaziva tugu zbog odricawa onog nevinog dela u meni, a odraslost donosi odgovornost i boli! Na{e sawawe je pu{tawe misli da odlutaju, a duga sawarewa su razli~ita od snova. ... [iroka staza, put, makadam, puno sitnih kamen~i}a koji nisu o{tri, ve} kao obluci sa morske obale, raznobojni, ali preovla|uje boja ko`e – roze do be` tonova... Put se gubi u daqini i kao da odlazi nekud gore i su`ava se i dobija oblik levka, li~i na tornado... Treba da pre|em preko tog puta, ali ne smem, jer ne znam da li }e neko ili ne{to pro}i... Preska~em sve te kamen~i}e i dolazim do sredine puta pa se vratim, a put je pust. Ne vidi se druga strana od jake svetlosti, ali ona nije Sun~eva. Bqe{ti... i nekakva zelena ograda polukru`nog oblika, prati put i gubi se u daqini. Ba{ jako odska~e ta boja u ovom krajoliku... (No}, oko 3,40 ujutru) Znakovi pored puta – puno malih prijatnih uspomena. Onda dolazi veliki zaokret, emocionalna promena koju uvek prati strah. Opet zeleno – obe}ava i nudi uzdizawe u rastu. Taj polukrug je korak ka kompletnijem, uz visoki sjaj – oboga}ewe i lepo i prejako. Spoznaja koja dolazi prebrzo? Odrasla osoba u proseku sawa ~etiri puta svake no}i i naj~e{}e se ne se}a svojih snova, misle}i da oni traju satima, a snovi ne traju du`e od pola sata!
58
...Budan... ~ujem sebe kako cvilim, je~im... Ne{to je pro{lo pokraj mene, veliko, gledamo se i... Budim se... palim svetlo... ~ujem eho sopstvenog je~awa. Ustajem, ali, svuda je ti{ina... Jo{ dugo nisam mogao ponovo zaspati, razmi{qaju}i o snu koji je tako brzo nestao iz se}awa. (No}, 3,20 ujutru) Osloba|awe od napetosti, veliko je, upla{ilo i dalo... Oboga}ivawe ne dolazi lako. Australijski starosedeoci Aborixini veruju u snove i Vreme snova je zapravo vreme koje su oblikovali duhovi wihovih predaka. Na tim svetim mestima plesali su i pevali pesme o Vremenu snova i vra}ali se u to „zlatno doba”. Govorili su vi{e od 300 jezika! Sawam beli brod, li~i na pasaru, ali je ve}i, ne znam kako, ni po ~emu ide, jer ne vidim vodu... Ne mogu da u|em unutra, u brod, velika je gu`va i vi~em: neka, neka, neka... i budim se! (No}, 2,30 ujutru) Opet strah pred saznavawem. Voda je emocija, brod je otiskivawe na more `ivota, belo je istina... Ne ide mi se na put istine... Ali samo odlagawe, ne i odbijawe zauvek. Deca tokom spavawa imaju no}ne more, ili ko{mare, to jest zastra{uju}e snove, a odrasli koji imaju ko{mare dok sawaju, ustvari su pod stresom. ...Sawam veliki beli krevet, mnogo ve}i od bra~nog, sve je belo, posteqina, jastuci, okolo zidovi i kao da lebdi, ali ja mu prilazim hodaju}i. @elim da sklonim jarko crvenu ru`u koja stoji na sredini kreveta. Prilazim da je uzmem, daleko mi je, jer je veliki krevet, a ne `elim da pokvarim wegovu urednost i prime}ujem da to nije ru`a, ve} krv. Nikad nisam video tako crvenu boju krvi. Pla{im se, taman da vrisnem, a ~ujem iza sebe glasan smeh. Ili jecaj? I... Budim se... (No}, u osvit zore, 5,40 ujutru) Crveno je strast i rana, skoro uvek idu zajedno. Svakako, san pun emotivnog naboja. No}ni snovi nam zauzimaju dvanaestinu `ivota. Tu spada i sawawe na javi! ...Veliki jastuk roze boje, koji poku{avam da uzmem i namestim za pod glavu nikako da mi ostane u ruci, jer se izvu~e i postavi na drugo mesto... Pozadina tamno crvena, lepa boja koja svetluca, a ja uporno poku{avam da uzmem jastuk koji na sredini ima pupak i vidim da je to stomak `ene, sjajan, gladak i nikako da zaspim bez jastuka, a ne smem da si|em s kreveta, jer crvena boja svuda okolo poja~ano svetluca, `mirka i... Budim se! (No}, 01,20 ujutru) Jastuk je most izme|u svesnog i dubqih slojeva sebe. Tra`im za{titu kreveta i odmor od tih jakih emocija. Uh... te`ak period saznavawa – kao igra flamenga, `eqa da se do`ivi vi{e, uzbu|ewe koje raste, novi do`ivqaji – i strah od wegovog mno{tva. Da li sve to mogu slo`iti u sebi? Sigmund Frojd je u svojim istra`ivawima saznavao da snovi koji se sawaju iste no}i pripadaju istom sklopu, a Karl Gustav Jung u svojim zapisima pi{e da se sawa o sebi i kroz sebe! Svaki san ima neko zna~ewe i izraz je kosmosa, Bo`ji znak u wemu i wegov znak Bogu! Gorwe snove odsawao Haxi Du{an Glu{ac
59
Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve? Skit Svetog Ilije – ~etvorica hodo~asnika ispred ikonostasa koji je posve}en Andreji Prvozvanom, svetom Iliji i carici Aleksandri. Pozla}en ikonostas, {irok 24 metra i te`ak dve tone, ura|en je u Odesi. Jedan je od najlep{ih (a Svetoilijinci ka`u i najve}i na Svetoj Gori), ve}i je i od Andrejveskog u Kareji. Ikone na oltarskoj pregradi pripadaju kijevskoj i moskovskoj {koli. Snimio monah Haralambus