Rotar 111-112 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MAJ / JUN 2020. • GODINAæ (LæææVII) BROJ 111 i 112 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

ROTARIJANCI U „MARIJETI”

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Qiqana Lainovi}

Sr|an Milinkovi}

BROJ 111 i 112 MAJ / JUN 2020. GODINA æ (LæææVII) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2019–2020. Qiqana Lainovi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Pi{e Branislav Bane Vukomanovi}

VREMEPLOV

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

– Pqunuti mi –

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Pre nekoliko dana na Zelenom vencu, u tr`nom centru „Sirotiwski tesnac”, kupio sam polovan vremeplov. Vaqa to probati. Mo`da radi. Ukqu~ujem. Radi! Nasumice se vra}am u pro{lost. Nadolaze prohujale godine. Devedesete, osamdesete, {ezdesete... Odjednom tup udarac i sve je stalo. Dva tipa u ko`nim mantilima, crvenih o~iju i du{e, zaustavi{e vremensku ma{inu. – Alo, drug. Kud si kreno? Stoj, bre! Ti{ina! Ne komentari{i! Izlazi iz tog srawa! Slu{aj vamo. Evo ti zastavica i mar{ tamo na raskrsnicu, me|u ostale, da pozdravi{ mar{ala. U tom trenutku na nekoliko metara od ove situacije pojavio se sve{tenik, o~igledno u prolazu. – Kolega, sumwivo lice u rejonu do~eka. Reagovawe! Krenu{e trkom ka popu. Iskoristim priliku i ponovo ukqu~im ma{inu. Begaj! Paf! Opet sam stao. Opet paf! Bum! Kuku, {ta je sad ovo. Dim, eksplozije, raweni i mrtvi. Obala reke Drine. Po~etak Prvog svetskog rata. Oko mene srpski borci. – Ko si ti? – upita me najstariji. – Ja sam ovde slu~ajno, izvinite. – Niko ovde nije slu~ajno. Ovde moè jedino slu~ajno da se preìvi. Govori, nemamo vremena. Krenulo je ispitivawe. Govorio sam istinu. Sve sam im ispri~ao. Sve do dana{wih dana. Do tranzicije, transparentnosti, tendera, lustracije, ombudsmana... ]utali su i slu{ali. Starijim borcima su krenule suze. Gruvaju topovi, granate riju zemqu, a oni }ute. – Ma, da nisi ti strani {pijun? – upita najstariji. – Ne, bra}o, ja sam Srbin. – Ma nemoj. A, ako ti damo pu{ku, bi l’ ti pucao na wih? – êkajte qudi, a tolerancija? – Nema da brine{. Pu{ka ima malu toleranciju. – Ali, qudi, ja sam ve} bio u jednom ratu. – Samo u jednom? Bra}o, ovaj stvarno nije na{. Za~u se truba. Komanduje se juri{. Za mene spas. – Slu{aj, Srbine budu}nosti – opet }e onaj najstariji. – Ne}emo da te ubijemo, ali }e{ za kaznu da gleda{ kako mi ginemo. I jo{ ne{to, bi}e ti ào {to nisi s nama. Ajd sad u zdravqe i mislite malo tamo i na nas. Kroz oblak barutnog dima odo{e u istoriju. Probudio sam se u znoju i u Srbiji. Kakav san. Od te no}i spavam s ~izmama na nogama. Idem da pomognem bra}i. Ajd sad u zdravqe! í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUN 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

KOCI] HRISTINA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

MAJ 2020.

MAJ je mesec prijateqstva (Counsil of Legislation 2007).

1939. Betmen se prvi put pojavio u stripu Boba Kejna i Bila Fingera.

1914. U 37. godini umro je Jovan Skerli}, jedan od na{ih najzna~ajnijih kwi`evnih kriti~ara, plodan pisac, bez premca u srpskoj kwi`evnosti.

SVETSKI DAN SLOBODE [TAMPE (ustanovqen 1993. godine)

DAN EKOLOGA SRBIJE ME\UNARODNI DAN BEZ DIJETE

10 15 18 20

SVETSKI DAN PTICA, DRVE]A I ODR@IVOG RAZVOJA

DAN AKCIJE ZA KLIMU ME\UNARODNI DAN MUZEJA

Posebni je broj (kao i broj dvadeset dva – 22) i predmet je velikog zanimawa mnogih numerologa. Ovim brojem vlada „duplo” Sunce, jer je sastavqen od dve jedinice, {to kod osoba koje imaju ovaj broj oja~ava individualnost i originalnost. Jedanaest je broj koji daje veliku mo} i ~ast, ali i upozorewe osobama u znaku ovog broja, da se ~uvaju ishitrenosti ili izdaje.

Za kriket je potrebno 11 igra~a.

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

1976. Na dana{wi dan iz Beograda je prema Baru krenuo prvi voz, prugom ~ija je izgradwa trajala 25 godina.

DAN BORBE 31 SVETSKI PROTIV PU[EWA

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A

Sveti ]irilo i Metodije (dr`avni praznik u Srbiji, ustanovqen 2019. godine)

SVETSKI DAN METROLOGIJE (dan potpisivawa Metarske konvencije iz 1875. godine.

1891. U Wujorku je otvorena Muzi~ka sala, kasnije poznatija kao Karnegi hol, a gost – dirigent bio je Petar Ili~ ^ajkovski.

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ JEDANAEST

SVETSKI DAN BIODIVERZITETA – ZA[TITE PRIRODE

Arapski: 11 Rimski: æI

Broj jedanaest je i simbol nesklada, pobune, qudskog greha, unutra{we borbe, gre{ke. Dolazi posle puno}e broja 10. 11,7 S iznosi prose~na temperatura vazduha u Beogradu.

Broj 11 zna~ajan je za fudbal. Naime, 1870. godine Fudbalski savez u Engleskoj doneo je propis da ekipa koja izlazi na teren ima 11 igra~a, (golman + deset igra~a). Muzika uti~e na brzinu kojom jedemo. Prema jednom istraìvawu obavqenom u Dalasu, SAD, ako jedete slu{aju}i brze ritmove, obed }ete zavr{iti 11 minuta ranije nego ako biste slu{ali sporu muziku. Prostata, `lezda kod mu{karaca, lu~i te~nost koja ~ini 50 do 75 odsto zapremine sperme, te{ka je – 11 grama. Najosetqivije ~ulo mirisa u ìvotiwskom svetu ima leptir svilene bube BombuÚ mori koji moè da otkrije prisustvo ènke na razdaqini ve}oj od 11 kilometara.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

IZ ISTORIJE NA[EG ROTARIJA

Da li je Rotari na{a zadu`bina? Svi obi~ni ljudi umiru ~im nestanu sa Zemlje, a veliki ljudi tek kad propadne njihova zadu`bina. „Nihil secundus” – Nikad drugi Svaki Rotarijanac treba da je nalik legendarnom Olimpijskom heroju Michaelu Phelpsu. Kada su ga pre takmi~enja pitali da li }e postati drugi Mark Spitz, koji je tada bio nosilac zlatne medalje, Michael je odgovorio: „Mark je veliki, ali ja ne `elim da budem drugi Mark. Ja `elim da budem prvi Michael Phelps.”

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

E SASTANCI U VREME PANDEMIJE 11.maj 2020

14.maj 2020

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 14. maj 2020. godine PRVI SASTANAK U „HAJATU” POSLE VANREDNOG STAWA

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

Snimio: Trivko Ti}a Savi}

~etvrtak 21. maj 2020. godine

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

Snimio: Trivko Ti}a Savi}

~etvrtak 28. maj 2020. godine

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

INTERNATIONAL GRUPA ZA MIR Rotari klub Beograd International odrào je prvi sastanak posve}en osnivawu Rotarijanske grupe za mir Srbije i Crne Gore, u ~etvrtak, 28. maja u 19.30 ~ na Zoom platformi. Naša ~lanica Helena Zonta je predstavila temu „Peacebuilding and conflict transformation processes in relation to Covid 19”. Helena se ukratko osvrnula na svoj dugogodišwi rad u domenu mirovnih procesa, predstavila osnovne koncepte u konfliktima koji su se izmenili tokom nove situacije u svetu, i pri~ala o dinamici transformacije sukoba koja se moè primeniti u ovom trenutku, kao i ciqevima za budu}nost, kroz RotarÚ Peace Action Group. Predavawe je bilo interaktivno, a ~lanovi i gosti su bili pozvani da se direktno ukqu~e u dijalog u drugom delu sastanka, i podele svoja mišqewa, iskustva i „lessons learned”. Drugi sastanak iz ove serije }e biti odràn u ~etvrtak, 4. juna u 19.30~ tako|e na Zoom platformi. Predavawe }e tokom sastanka odràti nas ~lan Ogwen Gogi}, RotarÚ Peace FelloÞ, na temu „RotarÚ and Peace: ToÞards the RotarÚ Action Group for Peace”. Predavawe }e imati dva ciqa. Prvi ciq predavawa jeste da upozna u~esnike sa doprinosom koji Rotari klubovi pruàju izgradwi mira širom sveta, ~ak i kada toga sami nisu svesni. Tokom predavawa }e biti dati istorijski osvrt na ulogu Rotari klubova u promovisawu mira, kao i pregled aktuelnog mirovnog rada Rotarijanaca. Drugi ciq predavawa je da u~esnicima predstavi inicijativu za osnivawe Rotarijanske akcione grupe za mir Srbije i Crne Gore. U okviru ovog dela predavawa bi}e re~i o ciqevima, strukturnim i budu}im aktivnostima RAGFP í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

RAZMI[QAWA DOKONOG [ETA^A (posledwa kolumna Mome Kapora (1937–2010) u NIN-u, 18. februara 2010. godine)

POHVALA NOVINAMA ILI DAQE [TAMPATI NA[ ^ASOPIS idim da se u svetu sve vi{e novina gasi; listovi se V zatvaraju, novinari ostaju bez posla, nekada{wi ~itaoci novina sada ih ~itaju preko ra~unara. Ali to

nije ni izbliza isto. A i druga~ije se postaje novinar. Ne postoje vi{e tajanstvene redakcijske jazbine u koje de~aci, koji }e jednoga dana biti novinari, ulaze pla{qivo me|u novinske vukove, sa prvim tekstovima u oznojenim {akama. Najpre ih niko ne}e potpisivati, a zatim }e im ispod ~lanka od{tampati po~etna slova imena i prezimena. Dok do|u do punog potpisa mora}e da popiju mnogo viwaka i piva sa starijim kolegama. Posta}e magi~no povezani sa svojim listom i bori}e se za wega, hvatati za gu{u, obja{wavati da je i pored svega najboqi. Danas se novinari kao u kakvom inkubatoru ra|aju neprimetno u ra~unarima. Svako mo`e da izdaje sam svoje novine, svako je osamqen iznad tastature svog ra~unara. Priznajem, pripadam onom pokolewu koje ne ume ni da ga ukqu~i, a i da mi to po|e za rukom iz ekrana }e povrveti gomile engleskih skra}enica i znakova.

everovatno, novi de~aci i devoj~ice igraju se sa N wima bez muke. Za razliku od nas oni nisu videli svet niti ga osetili pod |onovima svojih cipela ali

mawe-vi{e svi znaju engleski koji mi do kraja nikada nismo nau~ili. Kako se to dogodilo? Verovatno onih godina kada su dva magi~na slova zamenila sve ostalo i osvojila svet – O.K. Ona su oterala u zaborav ~ak i na{e prastaro tradicionalno BRE. Dana{wi de~aci, mo`e se re}i, uglavnom su sawari koji `ive u virtuelnom svetu. Oni znaju svaki wujor{ki ugao ulice i avenije, sve orkestre i sva mesta u modi, ali samo ne znaju kako je to ostati tamo bez dolara u xepu. U wihovim sirotim sobi~cima rascvetava se sa ekrana i svetli veliki svet kroz koji

prolaze, luwaju kroz wega, muvaju se i kao da ìve tamo sve dok ne ugase ra~unar, a iz tame se pojavi ponovo miris kiselog kupusa i zapr{ke. Sa novinama smo se zbliìli jo{ od malih nogu. Mnogi od nas su na novinama koje im je kupovao otac nau~ili da ~itaju. A kada su odrasli nau~ili su i jedinstvenu ve{tinu koja je postojala samo u socijalizmu – ~itawe me|u redovima. Ta ve{tina je podrazumevala istan~ano ose}awe predvi|awa me|u redovima onog koji je govorio sasvim suprotne stvari. Uz to, svaki list poseduje svoju posebnu boju, miris i kvalitet hartije koja se ose}a pod prstima. Tako je POLITIKA donedavno bila siva i ozbiqna, a ù}kasti je papir BORBE li~io na betonske stupce PRAVDE. NOVOSTI su pod prstima oduvek imali posebnu taktilnost – stvari koje je nemogu}e osetiti na staklastom ekranu ra~unara. Sa wima je prestao i ritual jutarweg ~itawa novina po kafanama, na trotoaru. ovek, naime, prili~no glupo izgleda sa laptopom na ^ kariranom stolwaku pokraj kafe zvane komplet (xezva, {oqica, {e}er, ratluk na ~a~kalici). Na

ra~unaru su sve informacije iste; staklaste i bezli~ne, kao da su pisane sve u jednoj redakciji. „^ovek dvadesetog veka }e bludni~iti i ~itati novine”, pisao je Alber Kami u svojim SVESKAMA. Sem toga, novine su same po sebi poeti~na stvar. Novine kao sirotiwski stolwak na sanduku molera na kojima je vekna hleba koja se jo{ pu{i, pola kile {vargle i dva velika paradajza koja se jedu cure niz bradu a koji su najboqi onda kad se Cigani wima ga|aju. Savijena POLITIKA u xepu Gvozdena koju je naslikao Mi}a Popovi}. Rastvorene novine preko lica posle ru~ka kao odbrana od nasrtqivih muva. Novine slo`ene u oblik napoleonovske kape kada se kre~i stan.

Fi{ek od novina sa kilo mladih tre{awa ili buket cve}a na Kaleni}a pijaci gde se najlep{i buketi pakuju u novine: „Cve}e za gospo|u, POLITIKA za wenog mu`a”. Novine kojima se zaklawamo od iznenadnog pquska dok pretr~avamo ulicu. Novine u desnom xepu kao znak raspoznavawa na sastanku sa nepoznatom devojkom.

novine koje se zovu MOND, REPUBLIKA, FINANCIAL TIMES, TIME, a ne samo BORBA i KOMUNIST. Novine imaju svoje posebne dragocene mirise; i zatvorenih o~iju razlikova}u jedne od drugih. VJESNIK od novosadskog DNEVNIKA, na primer. Otkada nisam ~uo: „Da}u te u novine”! Ko danas ka`e „stavi}u te u ra~unar”.

isam primetio da na internetu postoji jedna N neophodna stvar za novine, to su ~ituqe koje ujutru tric Arsena Dedi}a, pokojni Krsto Dedi}, prelistamo potajno se raduju}i {to jo{ uvek pijemo S umirovqeni stolar, imao je psa Xekija koga je kafu i to zasla|enu sa jednom od tri smrti: so, {e}er i izjutra pu{tao iz avlije u Ulici Nikole Tesle sa vrha bra{no. (Zaboravili su samo kokain).

[ibenika da mu donese POLITIKU sa kioska. Na {ibenskom trgu zvanom Poqana stajala su tri kioska: VJESNIK, BORBA i POLITIKA. Xeki bi stao ispred kioska POLITIKE i zalajao dva puta kratko pa bi mu prodavac dao smotanu POLITIKU u zube a on bi otr~ao onako kere}i ukoso preko trga sve do ku}e, dok su mu `iteqi tog lepog grada videv{i ga sa POLITIKOM psovali ~etni~ku mater. O wemu su pisale i novineu svoje vreme. Bio je to prvi srpski pas nacionalista u Dalmaciji.

e treba zaboraviti ni pa`qivo izrezana sredstva informisawa ise~ena i nabodena na veliki ekser N u poqskom klozetu koji {kripi i stewe na vetru, gde

~italac mo`e da se upozna sa najzna~ajnijim doga|ajima nekog dana protekle godine. Ne, ne}u da ka`em, ra~unar je odli~na stvar, ali jo{ nisam video nikoga kako laptopom izvla~i visoki sjaj iz stakala na prozorima í

Novine koje se podme}u gostu koji dolazi sa bquzgavice da mu se otopi sneg sa cipela da bi spasili ionako dotrajali parket. Novine kojima se pali vatra u furuni; wihov blagosloveni plamen ugreja}e na{e hladne sirotiwske sobi~ke. Ra{irene novine na stolu na kojima je baka ostavqala okruglasto testo za vanilice da se prosu{i. Novine od kojih deca prave cepeline i bacaju sa terase na ulicu. Novine u otmenim svetskim kafeima na trsci (kojoj niko ne zna ime) kada se po onome {ta dr`e u rukama raspoznaje ko je ko. Posledwi takvi tr{~ani okviri za novine vi|eni su pedesetih godina u kafeu „Ruski car” u Knez Mihailovoj i bili su oka~eni na ~iviluku. Tada sam u rukama tih ~asnih staraca, generacija koja je davno izumrla, prvi put u `ivotu video da postoje i neke druge

MESECOSLOV

JUN 2020.

Ovaj mesec je u Rotariju posve}en proslavama i dru`ewu

1943. U juri{u prilikom probijawa obru~a iznad Tjenti{ta na Sutjesci poginuo je komandant Tre}e divizije NOVJ Sava Kova~evi}. Za nepuna dva sata na Sutjesci su stradali i wegov otac Blagoje, brat mu Janko i sinovac Dragan.

1198. Podignut je srpski manastir Hilandar na Atosu u Gr~koj.

Ovo je broj izabrawa, Bo`jeg naroda: Dvanaest Jakovqevih sinova telesni su rodona~elnici izraiqskog naroda i wegovih dvanaest plemena. Dvanaestorica apostola, u~enika Gospoda na{eg Isusa Hristosa su rodona~elnici novog Izraiqa gde }e na kraju ovog sveta sedeti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena. (Mt. 19, 28)

30 Arapski: 12 Rimski: æII

U hri{}anskoj veri 12 ozna~ava broj dovr{enog sveta i broj Nebeskog Jerusalima (12 vrata i na wima napisana imena Izraiqevih plemena... `ive}i u vaseqenskom poretku ispred 12 vrata nebeskog grada... 12 temeqa sa imenima 12 apostola... ali je i broj meseci u godini, kao i broj zodija~kih znakova u astrologiji.

Drvo `ivota imalo je 12 plodova koji ra|aju 12 je eda dol sla Idealna temperatura meseci u e. ispod nul 12 stepeni Celzijusa godini...

1950. U FNRJ je uvedeno radni~ko samoupravqawe.

1905. Albert Ajn{tajn {aqe „Analima za fiziku” ~lanak u kome iznosi specijalnu teoriju relativiteta.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A

ME\UNARODNI DAN VETRA (od 2009. godine)

ME\UNARODN I DAN ZA[TITE DECE (od 1949. godine)

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ DVANAEST

1989. U Novom Sadu je umro jedan od na{ih najve}ih pesnika, Miroslav Mika Anti}.

Oko 1000. g .p. n. e. mesopotamijski astronomi su razvili zvezdani kalendar, prema kojem su se godi{wa doba odre|ivala u skladu s izlascima triju najsjajnijih zvezda na nebu pre zore. Glinene plo~e, koje se nalaze u Britanskom muzeju, okrugle su i crtama podeqene na dvanaest podru~ja, koja li~e na kri{ke torte. Svaka dvanaestina predstavqa jedan mesec, a na woj su zapisane odre|ene pojedinosti o izlaze}im zvezdama. Statua Zevsa jedno je od 7 svetskih ~uda starog sveta koje je u mermeru isklesao vajar Fidija oko 430. g. p. n. e. Bila je visoka 12 metara, a uzroci i datum wenog uni{tewa nisu poznati.

U kineskoj narodnoj medicini 12 tokova pronose krv i vazduh po telu, kao {to ima i 12 reka koje teku ka Sredwem kraqevstvu. Tamo postoji i 365 delova tela, svaki za po jedan dan u godini, i osnov su akupunkturnih ta~aka. Azbuka havajskog jezika ima samo dvanaest slova, pet samoglasnika i suglasnike h, k, l, m, n, p, v. Za Okruglim stolom kraqa Artura sedelo je 12 vitezova. Jedno svemirsko odelo ko{ta 12 miliona dolara. Ovca ìvi 12 godina. Buba golijat (Goliathus regius) koja ìvi u Africi duga je 12 centimetara, a moè da bude te{ka i do 100 grama.

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 4. jun 2020. godine

VINSKA PRI^A U „HAJATU” SA MA^KOM

ZNATI PITI, ZNATI @IVETI!

AKTIVNOSTI

BEOGRAD INTERNACIONAL

DRUGI SASTANAK ZA FORMIRAWE AKTIVNE GRUPE ZA MIR D 2483 U ~etvrtak 4. juna 2020. godine je preko platforme Zoom odràn drugi sastanak posve}en osnivawu Rotarijanske grupe za mir Srbije i Crne Gore. Predavawe je odrào Ogwen Gogi} sa temom „RotarÚ and Peace: ToÞards the RotarÚ Action Group for Peace”. Ogwen je istakao doprinos koji Rotari klubovi pruàju izgradwi mira {irom sveta, ~ak i kada toga nisu svesni. Dat je i istorijski osvrt na ulogu Rotari klubova u promovisawu mira, kao i pregled aktuelnog mirovnog rada Rotarijanaca i inicijativa za osnivawe Rotarijanske akcione grupe za mir Srbije i Crne Gore. U okviru predavawa bilo je re~i i o ciqevima, strukturnim i budu}im aktivnostima Grupe. Posle je bila veoma ìva diskusija. Sastanku su prisustvovali i Rotarijanci iz Crne Gore, Boris Mar|onovi} i Olivera Po~ek iz RC Ulciw, kao i Aleksandra \uri} Milovanovi} iz SANU í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I nedeqa 21. jun 2020. godine KA[TEL „MARIJETA”, [U[ARA KOD VR[CA

PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA SR\AN – TI]A

Snimili: Trivko Ti}a Savi} i Hayi Du{an Glu{ac

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

MA^KA I PULE NISU HIBRID 1 Pule je mladun~e: A) magarca i magarice B) kowa i mule V) mazge i kobile

2 3 4 5

Mula je hibrid: A) magarca i kobile B) kowa i mazge V) kowa i magarice

POEZIJA QUBI[A \IDI]

MASLINA

Dekantirawe je: A) ono kad ostane{ bez novca. Ali sasvim. B) prelivawe vina iz jednog suda u drugi V) sipawe goriva iz kanistra u rezervoar vozila Na zastavi koje dr`ave se nalaze `uta zvezda, pu{ka AK - 47 (Kala{wikov) i kwiga? A) Mozambika B) Severne Koreje V) Bocvane Pored ma~aka predu i? A) veverice B) kowi V) ovce

Bila je ne`na i zelena @ivela je i pre Hrista Imala je vi{e od 2000 godina Kada je Isus otkinuo jednu gran~icu gran~icu mira to je nije zabolelo Na~in kako su je drugi kidali boli je evo svih 2000 godina! (Manastir Svetog Nektarija, 19. 6. 2016. godine) „POLITIKA” – KULTURA UMETNOST NAUKA, subota, 9. maj 2020. godine str. 04

RE[EWA KVIZA NA STRANI 39 Hayi Du{an Glu{ac

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

NOBLES OBLI@ beskrajnim reformisti~kim lutawima na{eg {kolstva izgubila se ozbiqnost koncepcije i U sadr`ine obrazovawa. Ve} kroz mnoga godi{ta, vrednom

|aku stao je uz rame skorojevi}, ukazuju}i na pre}utno, ~ak i u {kolama usvojeno aksiolo{ko merilo. U me|uprostoru starih i novora|aju}ih klasa, umesto mladog ~oveka sa uzdawem u uspeh po zasluzi, za punoletstvo se nesre}no odgojio nekakav plutokrata i snob. Pro{lo je sto devetnaest godina od kako je Katarina \or|evi} Milovuk sazvala sastanak poznatih Beogra|anki posve}en suzbijawu luksuza i opirawu {kodqivim stranim obi~ajima. „Kako nam je mila Srbija u tako te{kom stawu i opasnosti,” pisala je ova rodona~elnica borbe za ènsko pravo glasa kod nas, „koje joj preti da je u stranom svetu totalno ponizi, da je sasvim uni{ti, - to u ovim trenucima i Srpkiwe treba da izvr{e svoju patriotsku du`nost, da i one od svoje skromne snage poloè na oltar mile nam domovine po onoliko koliko koja moè.” U~ini}e to ako odbace „nerazmi{qenost u tro{ewu doma}ih prihoda i u primawu strana~ke lakomislenosti, koja u krilu svome nosi luksuz.” Zato, suzbijmo izli{ne potrebe i luksuz, pozvala je ona, „ograni~imo se na normalne na{e potrebe, spasimo dragu nam otaxbinu ekonomskih i finansiskih trzavica i daqih zaduìvawa strancima.” Bilo je to vreme kada su se ène oslovqavale muèvqevim prezimenom („Julka dr Mi{~evi}a”), pa i prezimenom i imenom („g|a Koste Simi}a”), kada su roditeqi za decu bili Vi, a francuski - jezik gospodstva i etikecije. Apel g|e Milovuk izrazio je èqu da se iz zatvorenog sveta gospodarice ku}anske ekonomije i vaspita~ice dece, izi|e u veliki mu{ki svet, i na~as oseti {ta bi mogla biti rodna ravnopravnost. Otaxbina, kao zbirna slika mnogih domova, moè se spasavati iz svoga domazluka, a dru{tvo odbraniti ustala{tvom majki i supruga, svih èna spremnih da pomognu i politi~arima i narodu. Skorojevi} ala franka. Ipak preteàk zadatak, jer Beogra|anin toga doba nije hteo da bude talac seqa~ke ili orijentalno-balkanske tradicije, a pogotovo su od toga zazirale beogradske dame utegnute u midere, sa {e{irima ispod perja i {lajerima

Gimnazijalke na putu u Dom u~enika sredwih škola u Krunskoj broj 8, 1912. godina preko lica, kako je pisao Deroko. Poloìv{i zavr{ni ispit, i mladi maturant je radije {tedeo na hrani i sme{taju, nego na ode}i ala franka: pustio bi brkove, dobavio {tap, {e{ir Girardi i obukao duga~ke pantalone s „bugom”, opeglanom o{trom ivicom, prekono} ispresovanom pod du{ekom. Nije stoga ~udo {to je svima poznatoj @ivki, kada se nakratko popela iznad malovaro{ke „linije ìvota”, Nu{i} dodelio ispeglanog, izbrijanog i napudrovanog snoba s cvetom u reveru, belim kama{nama i rukavicama da joj se na|e na qubavni~koj i svakoj drugoj usluzi - dr Ninkovi}a iz Ministarstva spoqnih poslova. Nobles obli`. Tada }e se ~ak i {kole graditi pod uticajem „strana~ke lakomislenosti”, pa i sa zrnom luksuza, karakteristi~nom po tome da se onome nu`nom pridoda i ne{to sasvim izli{no. Na prelazu vekova, zahtevi namene i higijene odredili su moderne pojave Druge mu{ke gimnazije, Palilulske i Dor}olske osnovne {kole, posebno one u Kraqa Petra I. Istorizam je pritom posluìo kao vrsta tradirane podloge utisku pouzdanosti obrazovnog sistema, pa i same vere u humanisti~ki, ne samo utilitarni smisao {kolovawa. Tako je i arhitektonski jezik Tre}e beogradske gimnazije, ulep{an klasi~no-anti~kim frazama, simbolikom napretka i znawa u liku udvojenih karijatida s vencima lovora i bakqama u rukama, proizlazio iz same prirode „klasi~ne” gimnazije gde su Tre}a gimnazija

se, pored ostalog, u~ili i starogr~ki i latinski. Ova, mo`da i najdopadqivija prestoni~ka {kola na{la se iza stilizovane ograde izme|u tri ulice, uz dvori{te puno svetlosti i vazduha, a predstavila punim arhitekturalnim obiqem svoga istaknutog sredweg rizalita sa poprsjima srpskih prosvetiteqa (vajar \. Jovanovi}) ispod visokih zalu~enih prozora i prislowenih stubova Skamocijevih jonskih kapitela, rasko{nim reqefima u vencima, nazubqenim palmetama u atici, dostojanstvenim vestibilom, balustriranim stepeni{tem i sve~anom salom na spratu. Uspe{an projekat D. \or|evi}a i D. @ivanovi}a ponovqen je i u Vaqevu, po~etkom 20. veka.

Inscenacija „crvenih tepiha” Za razliku od nacionalno budnog romantizma Milivukovice, koji se ovde gubio u mirnodopskim, a oìvqavao u nemirnim vremenima, snobizam je uspe{no naxiveo i ratne pobede i poraze, i kraqevine, i sve na{e republike. Razbokorio se, {tavi{e, na sve strane rada i dokolice, odoma}io u vaspitawu i obrazovawu, ugradio u poslovne, qubavne i turisti~ke aran`mane - u crkve gde se bogosluì, kuhiwe gde caruje bela tehnika, ministarstva gde se vodi visoka politika. Socijalizam, koji je uz pomo} kolektivne svesti, crvenih marama i plavih keceqa tobo` negovao tekovinu snob free poqa, iznedrio je luksuz ìvota nove klase u otetim vilama, elitizam diplomatskih magacina i restorana zatvorene vrste, besplatnih letovawa, pa i samu, nadmenu eleganciju samodr{ca i prvog samoupravqa~a Broza. Malo je pomoglo {to je jednostrani posleratni funkcionalizam, tek s ponekim izuzetkom, listom spustio {kolske zgrade na ravan bezli~nih administrativnih ustanova. Bilo je otuda nemogu}e o~ekivati da se i u {kolska dvori{ta ne useli me|uvr{wa~ka nejednakost i skorojevi}ko nadmetawe. A dràvne {kole su, ipak, dugo nekako ~uvale svoju meritokratsku osnovicu drè}i se jasne trijaè po znawu, zaslugama, marqivosti, izdvajaju}i najboqe. I bezmalo su bile, i ponegde jo{ jesu, kao kakva ostrvca pravednosti u dru{tvu gde ovi kriterijumi malo vrede. Me|utim, ona Rusoova moralina da dobar vaspita~ ne moè biti prosti najamnik, jer se prihvatio poziva, tako plemenitog, da ga je ~ak nedostojan ukoliko ga obavqa za novac, vremenom se skrhala o belodanu ~iwenicu da se uzvi{eni prosvetni ciqevi ne mogu dosti}i samo etikom osiroma{enih profesora. Pa i sama Tre}a beogradska, koja se s pravom ponosi svojom fasadom (nagra|ena i na Svetskoj izlo`bi u Parizu 1889. godine), na{la se u nimalo prosvetarskom okruèwu rascvetalog kafi}kog biznisa, luksuznih automobila i posvednevnog dokoli~arewa u Wego{evoj. Wena zgrada, dodu{e, kao kulturno dobro od velikog zna~aja, za{ti}ena je zakonom, ali nikako druga~ije. Sa prokislim krovom, opasno uleglim podovima, pod

pritiskom godina upotrebe i navalom prekobrojnih odeqewa |aka bez dovoqno klupa, sa prozorima toaleta prelepqenim nalepnicama, umivaonicima bez sapuna, prenapu~enim, zagu{qivim, pa i podrumskim u~ionicama, i{~ezao je nekada{wi luksuz. Kao mnoga beogradska {kola, udaqena od dr`avne brige, zaglaviwala je u dilove sa agencijama, monopolistima, imu}nim roditeqima. U magnovewu ekskurzija, tzv. rekreativnih nastava, maturskih ve~eri kao inscenacija glamuroznog ki~a i „crvenih tepiha”, obnavqala je polet neuobi~ajen za nastavnu svakodnevicu: kesama iz {opinga u inostranstvu, onov~avawem koje usledi po{to se sa agencijama ugovore sumwivi hoteli i primamqivi procenti, s roditeqima novih |aka mo`da i utale dogovori. Uz pomo} u~enika, ornih za zabavu, roditeqa koji }ute, direktora - priu~enih preduzetnika, koji ne ~uju, ministara koji `mure.

Paradigma pre~ice U beskrajnim reformisti~kim lutawima na{eg {kolstva izgubila se ozbiqnost koncepcije i sadrìne obrazovawa. Ve} kroz mnoga godi{ta, uz obiqe primera da se do uspeha ne stiè samo radom, pragmati~na filozofija i socijalizacija mladih zavijaju naopako ka paradigmi da se dru{tvenom lestvicom najboqe uspiwe pre~icom. Vrednom |aku stao je uz rame skorojevi}, ukazuju}i na pre}utno, ~ak i u {kolama usvojeno aksiolo{ko merilo. Nadmenost, sa svim dodatnim zna~ewima gr~kog „hibris”, potisnula je skromnost, neupotrebqivu i netraènu me|u vrlinama. U me|uprostoru starih i novora|aju}ih klasa, umesto mladog ~oveka sa uzdawem u uspeh po zasluzi, za punoletstvo se tako nesre}no odgojio nekakav plutokrata i snob. Kao `rtva izli{nih potreba, taj, po pravilu, opona{a klasu kojoj ne pripada, jezik kojim dobro ne govori, veli~a strano i prezire sopstveno, osion je prema druga~ijima, inferiornijima i siroma{nijima, a odrasta u pomodnom isticawu simbola statusa oko ~ega su se zavrteli ~itavi nara{taji. Uz obilat trud iscrpqenih roditeqa koji glume luksuz, makar im i sutra{wi hleb bio neizvestan, jer time, unajmawe, kupuju ulaznice za prihvatawe vlastite dece u vr{wa~kom dru{tvu. Snobov{tina, napisao je Tekeri pozivaju}i se na Horacija, „istom nogom udara na vrata siromaha kao i na vratnice carskih dvorova.” Kao smrt. Zato se i mnogo{ta {to je ^lan 2 Zakona o sredwem obrazovawu odredio kao ciq {kolovawa obratilo u suprotnost: „razvoj kqu~nih kompetencija za daqe obrazovawe i stru~no zapo{qavawe” obrnuo se u gledawe kroz prste, a sveo na nalaèwe kqu~a da se zaposle oni koji kompetentni nisu, tj. korupciju; „osposobqavawe za timski rad” u~vrstilo je individualizam; „uvaàvawe razli~itosti, uzrasne ravnopravnosti” izrodilo se u prezirawe bilo kakve, pa otuda i uzrasne, i rasne, i nacionalne, i verske, i rodne ravnopravnosti. Elita koja bi vaqalo da bude stegono{a vrednosti, pa po tome i nadre|ena masi, postaje nosilac pseudovrednosti. A onda obi~no, ako je verovati staroj teoriji V. Pareta, uzavru superiorni elementi u niìm klasama, nasuprot inferiornim u vi{im, i umnoè se uslovi za izbijawe revolucije. Katarina Milovuk je bila prva upravnica Vi{e ènske {kole po voqi Qube Nenadovi}a i kneza Mihaila, prva predsednica Beogradskog ènskog dru{tva, osniva~ @enskog muzikalnog dru{tva, @enske radeni~ke {kole, prevodilac i pisac uxbenika, poliglota. Uz materwi, govorila je i francuski, ruski, nema~ki i engleski jezik. Umrla je u Beogradu 14. septembra (po starom) 1913. posle kratke bolesti ili, kako doslovce pi{e u jednom poùtelom zapisu iz Istorijskog arhiva Beograda, a la suite d’une courte maladie í GI[A BOGUNOVI]

[ETA(J)MO SRBIJOM!

KOLâ&#x20AC;&#x2122;KO IMA OD PRILIKE DO IVAWICE?

o}i u Ivawicu zna~i disati punim plu}ima, kazati D zbogom anemiji, oporaviti se od drugih bolesti i odmoriti se u podno`ju Javora i Golije. U taj gradi}

treba svratiti i predahnuti, makar, nakratko, na putu do crnogorskog primorja. A pre desetak godina Ivawica je i zvani~no progla{ena vazdu{nom bawom, pa nije lo{e ovde provesti i odmor. Ako se na|ete u ovoj varo{ici, koja je, kako kaè pesma, prepuna lepote, za tili ~as moète do}i do Javora i Golije i na}i se u oblaku ~istog vazduha, jer je varo{ica sme{tena u podno`ju tih planina, pored reke Moravice. Za tili ~as moète do}i do wenih planina, ali ne moète tako brzo obi}i celu op{tinu, jer je Ivawica, po prostranstvu, najve}a op{tina u zemqi. Ipak, nemojte propustiti da vidite i uìvate u svim ~arima lepe Ivawice. Pre svega u samom gradu, ~iji je za{titni znak vodopad na Moravici, ili gradskom parku prepunom spomenika, ali i u brojnim manastirima rasutim po op{tini. Zaglu{uju}i huk vode koja se obru{ava s devet metara visoke brane, siguran je znak da ste blizu vodopada. Podizawem brane stvoreno je maleno ve{ta~ko jezero, u kome, pored brojnih bazena i re~ica, mnogi na|u osveèwe za vreme letwih vru}ina. Na platou ispred Doma kulture, sli~an krajputa{ima kojih u moravi~kom kraju ima mnogo, ura|en je spomenik vojniku palom u bombardovawu NATO-a. Iako u gradskom parku dominira spomenik revoluciji, delo \or|a Andrejevi}a Kuna, najve}i mozaik na otvorenom, mesto se na{lo i za spomenik Draì Mihajlovi}u, koji je bio rodom iz Ivawice. A kad zavr{ite obilazak grada, ostavite malo vremena i za wegovu okolinu. Ivawi~ko poqe dugo je tri kilometra, a {iroko 500 metara, pa se ~ini da okolna brda, pritiskaju grad, nazvan po brojnim ivama, koje su rasle pored Moravice. U samom gradu nalazi se najve}i jednolu~ni kameni most na Balkanu. Star je stotinak godina, a u wemu nema nimalo gvo`|a ni betona. Drugi sli~an most postoji u obli`woj Kumanici, pa iako ga zovu rimski poti~e iz doba Nemawi}a. Nazivi brojnih naseqa, ostataka crkava i poru{enih tvr|ava svedo~e o rudnicima i livnicama gvo`|a. Mnoge crkve, koje su preìvele turska razarawa, narod je obnovio posle oslobo|ewa u 19. veku. Takav je slu~aj sa Davidovicom, Kumanicom, Koviqem i drugima.

Zahvaquju}i blizini Golije i Javora, ne treba sumwati da je priroda, malo je re}i, lepa i nezaga|ena. Zbog lepote pejzaà, brzih ~istih reka, {uma i sa~uvane flore i faune, UNESKO je 2001. godine uvrstio Goliju u svetsku prirodnu ba{tinu. Na Javoru je ~uveno selo Ku{i}i, sa hotelom u koji mnogi vole da svrate. U samom nasequ, koje je na oko 1000 metara nadmorske visine, u duìni od ~etiri kilometra, nalazi se zona pozitivnog delovawa na astmati~are. To su primetili ivawi~ki lekari, pa su tamo slali decu, koja imaju napade astme. Osim ovoga u Ivawici se nalazi i poznati institut za le~ewe bolesti krvi. Ivawi~ki kraj je prepun kulturnih spomenika i herojskih legendi, a one kaù da su se posle Kosovskog boja, ovim krajevima povla~ili ostaci srpske vojske. Prema predawu, za wih je knegiwa Milica organizovala prihvatili{te i bolnicu u mestu Kosovica, koje je tako i dobilo ime. Verovatno je i nastanak toponima, kao {to su Cari~ine livade ili Grob Bo{ka Jugovi}a, bio inspirisan legendama, ali je ~iwenica da u porti manastira Davidovica, ima i dosta ratni~kih grobova, za koje se pretpostavqa da su pripadali srpskim borcima. Bogojavqenska crkva u manastiru Davidovici podignuta na temeqima vizantijske bazilike iz 6. veka, o ~emu svedo~e arheolo{ka istraìvawa, u kojima su otkriveni temeqi bazilike i ostaci nekropole iz vizantijskog doba. Davidovicu je kao svoju zadu`binu podigao Dmitar Nemawi}, najmla|i sin Vukana

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi} Nemawi}a i unuk Stefana Nemawe. Dmitrovo mona{ko ime bilo je David, pa je i zadu`bina nazvana Davidovica. Na osnovu istorijskih podataka, smatra se da se u blizini Davidovice nalazio dvor Dmitra i Vratka, koga narodna tradicija poznaje kao Jug Bogdana, a i istorijski podaci potvr|uju da je obla{}u oko Davidovice upravqao otac knegiwe Milice, `upan Vratko. U manastiru je nadgrobna plo~a u obliku {tita srpskih vojnika iz perioda Kosovske bitke, pa se pretpostavqa da je to Vratkov, odnosno Jug Bogdanov grob. U prilog ovome ide i predawe, koje se ~uva me|u najbrojnijim stanovnicima sela Grobnice, kraj kog se

manastir nalazi. Oni tvrde da se prezivaju Bogdanovi}, jer poti~u od Jug Bogdana. Tokom arheolo{kih istra`ivawa, na prostoru manastira otkriven je ve}i broj skeleta, kao i jedan broj lobawa bez skeleta za koje narodna tradicija smatra da pripadaju legendarnim Jugovi}ima i starom Jug Bogdanu. Samo ime sela Grobnice odnosno Grobare ukazuje na postojawe

Kameni-most

Golija nekropole na tom prostoru, a najverovatnije je naziv dobilo po vizantijskoj nekropoli koja je postojala oko bazilike i ~iji su ostaci prona|eni u sklopu manastira. Na obroncima Golije i Javora, u selu Smiqevcu, na lepom, tihom mestu u dolini reke No{nice nalazi se manastir svetog Arhangela Gavrila, nazvan Koviqski po zaseoku gde je sme{ten. O vremenu gradwe manastira nema pouzdanih podataka, ali se veruje da je nastao krajem 12. i po~etkom 13. veka, {to potvr|uju i ostaci ìvopisa i predawe. Manastir ~ine dve crkve obuhva}ene jednom arhitektonskom celinom. Starija, mawa crkva spada u pe}inske crkve, a mla|i hram svetog Nikole izgra|en je kasnije na wenom ulazu. Od Ivawice je najudaqeniji manastir Kumanica. Nalazi se u selu Vrbnica, 13 kilometara udaqenom od Brodareva. Sme{ten je u dolini reke Lim uz samu èlezni~ku prugu. Kumanica se prvi put pomiwe 1514. godine. Dugo je bila razru{ena i napu{tena, ali je obnovqena 2000. godine. Poznati istori~ar umetnosti i arhitekta, Aleksandar Deroko zatekao je 1926. godine manastirsku crkvu u ru{evinama, u kojima su sa~uvani delovi plo~a za koje se tvrdi da poti~u iz perioda s kraja 13. do sredine 15. veka. Prostor na severnoj strani manastira uni{ten je prilikom gradwe èlezni~ke pruge Beograd - Bar, pa je pouzdanije datovawe prvobitne crkve nemogu}e.

MAJSTOR OBJEKTIVA

Trivko Ti}a Savi}

Snimio: Haxi Du{an Glu{ac

Ina~e, projektom pruge trebalo je da ona ide preko dela manastira, ali je ipak potporni zid pomeren na 5 metara od crkve. U Kumanici se ~uvaju mo{ti svetog Grigorija Kumani~kog. Ne zna se ko je bio Grigorije, sem da se u jednom zapisu pomiwe kao „srpski prosvetiteq i biv{i arhiepiskop”, pa ~ak da poti~e „od svete i bogoizabrane loze Nemawi}a”, {to nije mogu}e istoriografski potvrditi i veruje se da je odraz legende. Izgleda da je Ivawica prepuna lepote, koju smo pomenuli na po~etku, puna i istorije, pa izgleda da su se po ovoj, zaista velikoj, op{tini rasule stranice istorijske ~itanke. Zbog svega toga op{tina Ivawica predstavqa pravi raj za mlade istra`iva~e raznih interesovawa u obli`woj Petnici í

Bogojavqenska crkva u manastiru Davidovici

Manastir Iviron, Sveta Gora

]ivot monaha Davida

Povratak u Jerisos, Sveta Gora

Luka manastira Iviron, Sveta Gora

Manastir Nimnik

Manastir Velika Atanasijeva Lavra, Sveta Gora

Manastir Kaona

Manastir Velika Atanasijeva Lavra, Sveta Gora

Oplenac, mauzolej Manastir Voqav~a

Skit Sveta Ana, Sveta Gora

Manastir Velika Atanasijeva Lavra, Sveta Gora

Pe}inska crkva Svetih Petra i Pavla

Manastir Vratna

Ka{tel â&#x20AC;&#x17E;Marijetaâ&#x20AC;? kod Vr{ca

Manastir Ksenofont, Sveta Gora

Selo Poganovo, manastir Svetog Jovana Bogoslova

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

TERAZIJE ailazio je oktobar u znaku N vage, kada se snovi ispuwavaju tek posle smrti

sawa~a. Bio je dan kao stvoren za subotu, a bio je ~etvrtak. Vra}aju}i se s posla u îka Qubinoj ulici dvoumio sam se da li da nastavim gradskim prevozom ili da produìm preko Terazija pe{ke. Tamo je u ovo vreme, kada se izdava~ke ku}e i redakcije prazne, uvek bilo ponekog s kim sam mogao popiti vru}u rakiju pre ru~ka. Odlu~ih se za ovo drugo re{ewe i ve} kroz izlog gostionice „Du{anov grad” opazih kako se pije kuvano pivo i sluì na istom pivu kuvani kukuruz. Osetio sam miris vrele pivske MILORAD PAVI] pene i u{ao. Za jednim od (Beograd, 15. oktobar stolova sedeo je Dobrica, i ja, 1929 – Beograd, 30. sedaju}i do wega, opazih kako novembar 2009.) bio je mu se osmeh dimi od piva. On srpski prozni pisac, pruì ruku i ja mu pokazah istori~ar srpske kwigu koju sam nosio. Kose pale kwièvnosti 17-19. veka. po nao~arima kao poleglo ìto osmotrio ju je o~ima koje gledaju iz u{iju kao da ih je razmakla {iroka misao prave}i sebi mesta na licu. Kwiga se zvala „Poreklo kineskih brojeva” ja mu skretoh pa`wu na obja{wewe o broju dva, koje je bilo ilustrovano slede}im primerom: dva potoka teku u suprotnim smerovima u istom koritu; u jednom od wih sedi ~ovek koji je na obali skinuo svu svoju ratni~ku opremu i prsten i sve sem prstena zakopao. U drugome potoku sedeo je drugi ~ovek okrenut u suprotnom smeru, u smeru oticawa svoje vode. On se spremao da navu~e opremu i prsten. To su bili ~inioci broja dva. Taj broj je i kasnije tuma~en slikom dva kamena pri ~emu je na jedan od wih silazila zora, a na drugi

padao suton. Wihove senke bile su identi~ne. Broj ~etiri bio je prikazan u obliku `ene koja sedi pod svojom kosom kao u {atoru. Obja{wewe o broju jedan ja nisam mogao da na|em u kwizi, ali je ono bilo ilustrovano crte`om na omotu. Tu je bila naslikana jedna figura (za wu sam znao da predstavqa Budu) i na toj

Terazije figuri su stajale mnogobrojne druge figure odràvaju}i ravnoteù u najneobi~nijim poloàjima, pri ~emu je i sam Buda sedeo naopa~ke drè}i na temenu sebe samoga i sve ostale na sebi. To je bio simbol broja jedan.

Sve pri~e Sve vreme dok sam pokazivao kwigu, vrzmalo mi se po glavi da ima ne~eg ~udnog u tom razgovoru. A sada, kada je bio zavr{en i kada je Dobrica ustao da plati, ja sam shvatio. On je u kafani razgovarao na jeziku koji ja nisam razumeo. O~igledno, ni on nije shvatio ni jednu jedinu re~ od onoga {to sam rekao. On je oti{ao, a ja sam pozvao gostioni~ara da proverim nije li me sluh varao. Ne, nije moglo biti sumwe – ni gostioni~ar nije razabrao ni slova od jezika na kojem govorim. Obratio sam se najbli`em posetiocu i rekao mu qubazno, ali pravo u lice: – Kurvo! On se predusretqivo nasmejao i klimnuo mi glavom. Ja sam izleteo napoqe ne shvataju}i ni{ta. I{ao sam onom stranom trga koja posledwa prima svetlost sa zapada, kada osetih da mi neko s le|a u hodu pri|e sasvim blizu, naglo mi stavi prst u uho, i za taj kratki ~asak dok sam bio gluh, poku{a da mi ve`e dlaku kose u ~vor. Ja se okretoh i udarih {amar pre no {to spazih koga udaram. Udareni je imao jedan obraz crven kao krv, a drugi beo i ja poznadoh u wegovoj bradi Sa{u Petrova. Htedoh da mu se izvinim, i zbuweno zastadoh,

ali se on pona{ao kao da uop{te nije osetio udarac sve dok jedna od prolaznica ne uzviknu: – Gle, udari{e naletnika! On se tada tr`e i ja videh kako odjednom dobi dve senke i kako mu pojas pade pod kolena. Meni se tada u~ini da sam se prevario i da to nije Petrov i produ`ih

put, kada on potr~a za mnom, oslovi me po imenu traè}i da mu udarim i drugi {amar, pruàju}i mi i levi obraz i vuku}i me za kapu. Ja se zbunih jo{ jednom, a on je obja{wavao izviwavaju}i se, da je on tu da ~etvrtkom za potrebe „Zlatarne Ceqe” prolaznicima otvara rupice na u{ima za min|u{e. Pri tome se, poveravao mi je on, da ne bi bolelo, drì prst u uhu jedan trenutak, a potom kroz rupicu, da ne bi zarasla, protne dlaka i veè. I doista, on mi pokaza malu zlatnu iglu koja mu je bila na~inila ranicu na dlanu. U tome zamakosmo sa Terazija prema Skup{tini gde on najednom stade. Pred nama se behu ispre~ile na{e senke; ja zakora~ih u svoju, a moj saputnik se ne usudi da pogazi svoje dve senke, nego ostade iza wih kao iza vode dovikuju}i mi o~ajno: – Imajte milosti, vi ste nam du`ni {amar! Kud smo sad spali ovakvi, ni uzmi ni ostavi!... Ali upamtite, do}i }emo mi po svoje kad-tad! Kad-tad! – dovikivao je ~ovek sad ve} gnevno kroz svetinu koja se obazirala. – Ako ne verujete, pipnite uho! I zbiqa, ja pipnuh obu{ku i na|oh rova{eno. U uhu mi je bila rupica, a u rupi vezana dlaka moje kose. Htedoh da je otkinem, kada pade prva kap ki{e. Bilo je oblaka kao pe~uraka po nebu i gore u redakciji „Dela” upali{e svetlost. Pomislih da je to u~inio Jovica A}in, kad se provala oblaka spusti na Terazije. Htedoh da si|em u podzemni prolaz, ali dok si se ujeo za jezik on je bio pun

vode i ja, umesto da se sklonim u wega, moradoh brzo napoqe. Tada se na|oh na drugoj strani trga kod hotela „Moskva”. Kapi su dobovale po automobilima u prolazu, a potom se stu{tilo takvo nevreme da se mlaz iz lule na terazijskoj ~esmi nije razaznavao u vodi ki{e. Odjednom je sve opustelo kao u svitawe i jedino sam ja ostao sklowen pod jednim velikim stablom kraj ~esme. Bujica sa Terazija slivala se poput vodopada niz padine ka reci. Mali park, zajedno sa stepeni{tima, sa klupama i rastiwem bio je poplavqen tako da se nije videlo gde su staze, a gde travwaci. Tamo, u dnu parka, uz jedan stub sa svetiqkom na vrhu, stajala je u vodi do kolena Oqa Ivawicki, mahala rukavicom i vikala mi ne{to kroz ki{u, i to bi dopiralo do mene kada bi vetar procepio vodeni mlaz.

– Poznajete li ovo mesto? – vikala je ona. – Molim vas, govorite mi kuda da po|em da bih do{la do stepenica. Ne mogu da se orijenti{em. Vi odozgo imate boqi pregled!... Shvatio sam {ta traì od mene i po~eo da joj dovikujem uputstva, a ona je, slu{aju}i me, polako krenula. Najpre sam joj rekao da skrene levo od svetiqke, jer pred wom se nalazio travnati breg klizav, pod vodom. Ona me je poslu{ala i skrenula levo, ali joj je voda odnela jednu cipelu ~im je zakora~ila navi{e. Jednu crvenu cipelu sa potpeticom poput dr{ke na vinskoj ~a{i. Ta cipela je poletela niz mutnu maticu, zaustavila se na jednoj re{etkastoj ogradici i tu se po~ela okretati kao to~ak na vodenici. Oqa Ivawicki je nastavila daqe ne obra}aju}i pa`wu na to. Nalazila se kod levog kraka stepeni{ta. Doviknuo sam joj da se uhvati za {ibqe i polako se po~ela uspiwati stepenik po stepenik, ali se {ibqe povremeno lomilo, ona je gubila ravnoteù i vra}ala se za jednu stepenicu natrag. A potom sam joj predloìo da se prihvati klupe, koja je virila iz vode. Ona je to i u~inila. Me|utim, wen {al se zaka~io za naslon na klupi, i ona je drè}i se tog naslona nastavqala vuku}i za sobom {al koji se tako zatezao sve ja~e oko wenoga vrata. U trenutku kada sam shvatio da je {al gu{i, pruìo sam ruku da joj pomognem, jer ve} je bila blizu, sasvim blizu mene. Dodirnuo sam joj prste i u {aci mi je ostala wena rukavica. I odmah sam osetio vodu visoko, visoko iznad kolena. Stajao sam kod svetiqke u najdubqoj bujici na dnu parka, sam samcit, kraj mene na ogradici jo{ se obrtala moja leva cipela u slapu vode, a za mnom je ostajalo polomqeno {ibqe za koje sam se o~igledno do malo~as pridràvao silaze}i niz stepenice. [al mi je bio ~vrsto omotan oko vrata i zaka~en za klupu gu{io me vuku}i na suprotnu stranu, a u ruci mi je jo{ uvek bila moja rukavica. Gore, kod ~esme nije bilo nikoga... Odjednom, dowi sloj oblaka je oti{ao i malo srebrne svetlosti si{lo je na trg. Sa ose}awem kao da sam ugrizao breskvu ili mi{a za le|a, izi{ao sam po toj svetlosti na ~istinu, iscedio nogavice i rukav koji mi je bio ovlaèn i u{ao u kafanu „Moskva” da sa~ekam dok bujice ne oteku pa da si|em po drugu cipelu. Uzeo sam ~aj, ra{irio kaput po stolici i tada prvi put osetio svrab na ovlaènoj ruci. Svrab je razgovor sa smr}u – pomislio sam – treba ga uzeti u obzir. Preko svraba na{a nam smrt {aqe neke poruke i znake i kada se po~e{emo, ostaje zapis noktom. Pa ipak, nisam obra}ao pa`wu na ruku i gledao sam kroz prozor. Promicao je opet svet, re~i u razgovorima su se dimile i prolaznici su zagledali stakla kafana kao da su izlozi sa ìvim lutkama. Pro{ao je Vasko, vra}aju}i se iz „Nolita”, sigurno u nameri da kupi cigarete i ja sam mu kucnuo u prozor ka{i~icom. Okrenulo se nekoliko prolaznika i on me je spazio. Mahnuo je rukom, po~e{ao obrvu, i odmah po~eo odmotavati {al, re{en da u|e. Nosio je te{ke podo~wake kao pune meda i znao sam da mu je dan dvaput mla|i od moga, jer je imao tek ~etiri budna ~asa. Seo je do mene, naru~io je bokal crnog vina i kiflu. Iskola~eni pogled zalepqen za vrh kifle umakao je u

svoju ruku. Iz mog rukava je virila i po~ivala na mramornom stolu restorana „Moskva” duga i tamna kao zift ruka, ru`i~astog dlana i vitkih, odnegovanih senegalskih prstiju koji su bili potpuno crni. Ne~ija tu|a ruka. I ja shvatih da smo i mi pomrli pod tu|im imenima, pod imenima neznanaca, koji, evo, sada {ti}eni na{om smr}u bezbedno `ive i dejstvuju í Zbirka „Sve pri~e”, Zavod za uxbenike, Beograd, 2008.

p.s. Terazije br. 10

vino, zatim ga sun~ao uz prozor na zubatom suncu {to se probijalo i najzad ga su{io na mom pogledu, piqe}i kroz mene nekud daleko, koriste}i moje o~i kao pu{karnice. Sve vreme je govorio. Mogao je `vakati dva zalogaja, pasuq i krompir da ih u ustima ne pome{a, tako je bio miran. – U proteklome ratu – glasila je wegova pri~a – u logoru na Bawici na{la se jedna mlada èna sa Dor}ola, optuèna kao pripadnik naprednog pokreta, {to se, kao {to je poznato, ka`wavalo smr}u bez mnogo isle|ewa. Kada je privedena, ona je imala u organizaciji kojoj je pripadala jo{ dve woj poznate osobe. Jedno je bio wen prijateq koji je nosio ilegalno ime Sama~, a drugo je bila wena najboqa prijateqica iz {kole, ~ije je ilegalno ime bilo Qubica. Kada su devojku uhapsili, `biri nisu znali koga imaju u rukama i ona nije htela ni{ta da im kaè, pa ni svoje ime. Po{to joj je izre~ena smrtna presuda, pitali su je ho}e li da umre bezimena. Ona je odgovorila da ne}e i rekla umesto svog imena i prezimena ime svoje najboqe prijateqice i prezime svog verenika i streqana je kao Qubica Sama~. Oti{la je u smrt pod imenima onih, koje je najvi{e volela, za{titiv{i ih tako u posledwem ~asu. Jer, na taj na~in su se na listi streqanih na{la imena onih koji su, u stvari, jo{ bili na slobodi i dejstvovali... – [ta veli{? – pitao me je Vasko zavr{avaju}i pri~u i gledaju}i kako wegova kifla polako upija vino. Imao je pod sedom kosom drugu, crnu, i u tom ~asu ja sam se odjednom setio da je Vasko umro dve godine posle mene i da to preda mnom nije mogao biti on. Ako je tako – pomislio sam – onda ni ovaj drugi, {to sedi u „Moskvi” za mramornim stolom i su{i moje rubqe ne mogu biti ja. U tom trenutku ruka me je zasvrbela po drugi put. Raskop~ao sam vla`nu ko{uqu i po~e{ao se. Znao sam, pet prstiju ostavilo je pet tragova na mojoj ruci kao pet slova. Zapis noktom. Mo`da bi trebalo pro~itati taj zapis noktom, pomislio sam i pogledao

U Beogradu, na Terazijama br. 8 i br. 10 nalaze se dve poslovne zgrade slepqene u platnu. Re~ je o poslovnim zdawima u osam nivoa (spratova) U broju 8 se nalazi spoqnotrgovinska firma HEMPRO, ~ija je oblast razmene bila hemijska industrija. Projektovao je arhitekta Aleksej Brki} 1951. godine. U broju 10 zgrada je podignuta 1931. godine u stilu ~iste beogradske moderne, u Kraqevini Jugoslaviji. Tu se nalazio Osiguravaju}i zavod, pa dom JUGOSLAVIJA, pa posle rata Ministarstvo prosvete, pa Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Od 1965. godine u zgradu se useqava spoqnotrgovinsko preduze}e JUGO[PED. Danas se tu nalazi hotel CEPTER.

Terazije 10, sasvim desno, leto 1958.

RE[EWA KVIZA 1. A Pule (u mno`ini – pulad) je mladun~e magarca i magarice. Magarica koja je bremenita naziva se spulna magarica. 2. A Mula je naziv hibrida nastalog ukr{tawem kobile sa magarcem. Usled razlike u broju hromozoma kod roditeqskih vrsta, mula ima neparan diploidan broj hromozoma te je u ve}ini slu~ajeva sterilna. Nema podataka o plodnim mu`jacima mule, a prijavqeni su slu~ajevi ukr{tawa `enki sa magarcima i kowima. 3. B Dekantirawe je proces prelivawa vina iz fla{e u dekanter ili drugi odgovaraju}i sud sa ciqem odvajawa ~vrstih ~estica iz vina koje su u wega dospele

prirodnim procesom ili kruwewem pampura tokom otvarawa vina. 4. A Zastava Mozambika sastoji se od vodoravno raspore|enih boja zelene, crne i ùte. U desnom uglu je crveni trougao sa ùtom zvezdom, kwigom i pu{kom AK-47. Zelena boja simbolizuje bogatstvo, crna Afriku, ùta rude, bela mir, crvena borbu za nezavisnost, ùta socijalisti~ko opredeqewe, kwiga obrazovawe, motika seqake i poqoprivredu, a pu{ka odlu~nost zemqe da se bori za slobodu. 5. A Ma~ke nisu jedine ìvotiwe koje mogu da predu. Pored wih predu i veverice, rakuni, mungosi.

DRUGA AVANTURA U SEPTEMBRU NA SVETOJ GORI ATOSKOJ septembar â&#x20AC;&#x201C; oktobar 2019. godine

Avanturisti - hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac U OVOM BROJU FOTOGRAFIJE KOJE SU OBELE@ILE DRUGU AVANTURU I (PRE)OSTALE U NA[IM APARATIMA I KAMERAMA.

Tekst Nikola Mandi} PPr Rotari klub Beograd

VELIKA ATANASIJEVA LAVRA I KAKO STI]I DO WE

o{ od prvog zajedni~kog odlaska na Svetu Goru `eqa nam JLavras) je bila da posetimo manastir Veliku Lavru (Megistris i vidimo taj najstariji, najceweniji i prvorangirani manastir me|u svim Svetogorskim manastirima. Zbog toga smo, planiraju}i ovaj put i ovu avanturu, detaqno isplanirali i na{u posetu Velikoj Lavri. Ti}a je proverio brodske linije i sa~inio detaqan plan putovawa koji je, posle uspona na Atos i boravka u Kareji, obuhvatao i posetu ovom manastiru.

U prethodnim brojevima „Srpskog Rotara” mogli ste pro~itati i videti prelepe fotografije svih mesta u kojima smo bili i ~udesa kroz koje smo pro{li pa se tako bliìo i momenat odlaska do Velike Lavre. Monah Haralambus koji nas je vozio i vodio u obilazak manastira Pantokrator i Iviron je bio voqan da nas, po napu{tawu skita Svetog Andreje, odveze deo puta kako bi uhvatili brod kojim bi stigli do Velike Lavre. Ti}a je telefonom razgovarao sa kapetanijom u Jerisosu a ja sam sa monahom koji je u ovom Skitu drào suvenirnicu dogovorio i druge detaqe tog puta. Trebalo je samo da odemo do pristani{ta manastira Iviron i tu u 11.30 ~ sa~ekamo brod iz Jerisosa koji bi nas prevezao do èqenog ciqa. Na{e pute{estvije je zapo~elo u sredu, 2. oktobra, vrlo rano ujutru, odmah posle jutarwe slu`be i ru~ka u Skitu Svetog Andreje. Pre 7.00 ~ smo ve} smo u veliku „Tojotu” prebacili na{ ogromni prtqag i sa Haralambusom krenuli na jedno~asovnu vo`wu do pristani{ta manastira Iviron. Bili smo jedini na doku, u potpunoj ti{ini, okupani jutarwim suncem kako bi sa~ekali brod koji treba da stigne oko 11.30 ~. Bili smo opu-

{teni i strpqivi koriste}i ovih nekoliko sati ~ekawa da se jo{ malo oporavimo od napora pewawa na Atos i upale mi{i}a koje su nas mu~ile. Obradovali smo se i u`urbali oko prtqaga kada smo na horizontu ugledali belu siluetu broda koji nam se brzo pribli`avao. U me|uvremenu se na doku napravila gu`va od pristiglih hodo~asnika koji su do{li iz manastira Iviron pa je dogovoreno da ja razgovaram sa kapetanom broda oko na{eg puta do Velike Lavre. Kada je kapetan stupio na dok ja sam mu pri{ao i evo na{eg kratkog razgovora: – Nikola: Dobar dan, kapetane, nas ~etvorica idemo do manastira Velika Lavra; – Kapetan: Mi ne idemo do Velike Lavre, ovde okre}emo i vra}amo se za Jerisos! Ho}ete za Jerisos, ili ostajete ovde? – Nikola: Ali, kapetane, mi smo telefonom zvali Kapetaniju i oni su nam rekli da ovde sa~ekamo danas brod! – Kapetan (doslovno): Budale, jo{ od oktobra pro{le godine ne plovimo do Velike Lavre, wihov dok od tada nije u funkciji! – Nikola: A koliko odavde ima pe{ke do Velike Lavre? – Kapetan: Jedno 5-6 sati hoda! I, {ta ste odlu~ili, ostajete ili idete za Jerisos? Vratio sam se zbuwen do Ti}e, Haxi Du{ana i Milana i posle pola sekunde razmi{qawa dogovoreno je – OSTAJEMO! Tako smo se, posle skoro ~etiri sata ~ekawa broda, opet na{li potpuno sami na doku manastira Iviron razmi{qaju}i {ta nam je daqe ~initi. Umorni od prethodnih isku{ewa i napora, sa velikim prtqagom, shvatili smo da nema {anse da do Velike Lavre stignemo pe{ke. Zanimqivo, ovaj neo~ekivani preokret nije negativno uticao na nas, ostali smo smireni i bezbri`ni, o~ekuku}i ve} neko re{ewe jer, ipak, na Svetoj Gori smo! Zaista, posle nekoliko trenutaka, u oblaku pra{ine na dok je pristigao beli minibus iz pravca Velike Lavre. Kako smo bili jedine osobe na doku voza~ nije mogao da ne

primeti na{e mahawe i pozive da se zaustavi. Kada je stao, pri{ao sam voza~u koji je, naravno, bio pravoslavni Albanac i koji je, posle kratkog cenkawa, prihvatio da nas odveze do Velike Lavre. Na{em ~u|ewu nije bilo kraja jer nas je ovaj obrt u stilu „Deus eØ machina” posle jednog sata vo`we doveo sre}no pred zidine manastira Velika Lavra! O veli~ini i zna~aju ovog manastira, lepoti wegovih fresaka i ikona, riznici punoj dragocenih spisa jo{ s kraja 10 veka ~itajte u tekstovima koje je za na{ ~asopis napisao Haxi Du{an i zabeleìo serijom sjajnih fotografija. Ovde }u, ipak, opisati dve zgode prilikom samog dolaska u manastir. Kada smo kroz ogromna vrata u debelim zidinama manastirskog utvr|ewa u{li u portu manastira, iznenadila nas je ti{ina i odsustvo qudi. Jednostavno, nije bilo nigde nikoga! Po navici, ostavili smo prtqag u hladu jednog drveta i po{li da potraìmo gostoprimnicu tj. gostoprimca (archontariki). Iako smo nekoliko puta obi{li sve objekte u dvori{tu nismo nigde mogli da prona|emo gostoprimnicu niti smo imali koga da pitamo. Stvarno smo bili u ~udu! Ti}a je u jednom trenutku rekao da bi gostoprimnica mogla da bude na prvom spratu senovitog objekta, do koga se stiè strmim stepenicama, pa smo se tamo i zaputili - naravno bez prtqaga. I stvarno, tu je sedeo jedan debequ{kasti stariji monah ispred koga je bila debela kwiga u koju se upisuju posetioci i hodo~asnici. Slabo je govorio engleski ali su se tu pojavila dva mlada pomo}nika, volonteri iz Soluna, koji su nam pomogli da obavimo formalnosti oko prijema a i da dobijemo zasluèno osveèwe, vodu, rakiju, kafu i ratluk. Eh, miline... posle toliko uzbu|ewa, neizvesnosti i preokreta! Taj mladi pomo}nik nam je rekao da donesemo prtqag ali da razmi{qa gde da nas smesti jer o~ekuju veliku grupu hodo~asnika. Dok smo pili kafu i rakiju, zamolio sam ga da nam da neku sobu sa pogledom na more. On se veoma iznenadio takvom zahtevu uz obrazloèwe da manastir nije hotel! Bio sam uporan u èqi da bi mi svakako voleli sobu sa pogledom na more jer mi Srbi nemamo more pa nam to puno zna~i! On se nasme{io i dao nam kqu~eve sobe sa predivnim pogledom na more! U sobi je bilo deset kreveta ali smo mi, i pored

velike grupe Kiprana koja je kasnije stigla, ostali sami u toj sobi u`ivaju}i u ti{ini, komociji i pogledu. Smestili smo se, zapitani da li su nas gostoprimac i pomo}nici sve vreme gledali kako bespomo}no tumaramo po porti manastira tra`e}i ih pa su na kraju bili tako qubazni prema nama ili su bili qubazni {to smo jedini Srbi koji su u to doba godine do{li u posetu Velikoj Lavri.

To {to smo prvi stigli u manastir iskoristili smo da se iskupamo, osveìmo, presvu~emo i priberemo utiske dana koji je na izmaku. S obzirom da je do ve~erwe slu`be ostalo jo{ nekoliko sati, iskoristili smo to vreme da ponovo obi|emo portu manastira. Brzo relaksirani i znatièqni a Ti}a i Haxi Du{an su imali priliku da kamerom i foto aparatom zabeleè svu lepotu ovog manastira (i pored istaknutih upozorewa o zabrani snimawa! [ta re}i, srpska posla! Pa kad ne volimo zabrane!) koju moète videti i u ovom broju „Srpskog Rotara”.

U toj {etwi i snimawu dogodilo nam se jo{ ne{to neobi~no. Ceo kompleks manastira je, zapravo, u postupku temeqne obnove i renovirawa (uz finansijsku pomo} EU), pa smo u {etwi nailazili i na gomile polomqenog kamewa, mermera, stubova, kamenih plo~a i drugog materijala. Verujemo da }e to sve biti vra}eno u prvobitno stawe i da }e taj materijal imati nekog smisla i zna~aja za sam manastir kada obnova bude zavr{ena. Sede}i na jednoj takvoj gomili polomqenog mermera i kamena Haxi Du{an je ugledao kameni stub, deo nekog o{te}enog spomenika, na kome su bili uklesani brojevi 19 06. Dugo je zami{qeno u rukama drào deo tog kamenog stuba i mi smo shvatili da ga je tu ne{to duboko dotaklo! Nismo znali o ~emu se radi pa smo mu pri{li, slikali ga sa tim komadom kamena i upitali o ~emu se radi, za{to je tako ganut. Haxi Du{an je kratko odgovorio: â&#x20AC;&#x17E;Ovo je datum mog ro|ewa, 19, jun!â&#x20AC;? Od tog trenutka Haxi Du{an ~esto govori kako mu je velika èqa da jo{ jednom ode i duè boravi u Velikoj Lavri, a Ti}a

i ja smo potpuno saglasni da tu èqu i nameru treba ostvariti. Lepotu fresaka i izloènih ikona u manastiru Velika Lavra dopunila je ~udesna manastirska trpezarija koja pleni veli~inom, visinom, ìvopisnim freskama i drugim ukrasima ali i velikim mermernim stolovima za kojima se obeduje. Po uzoru na ovu trpezariju i mermerne stolove radi se obnova i Hilandarske trpezarije koja }e tako biti jo{ lep{a. Po zavr{etku ve~erwe slu`be, koja je mnogo kra}a nego u Hilandaru, i posle ru~ka koji je zavr{en sa smirajem posledwih zraka zalaze}eg sunca, oti{li smo na po~inak puni utisaka i spokoja koji smo osetili u Velikoj Lavri. Ujutru, vrlo rano, jo{ je bio mrak, stigao je autobus koji je nas i druge posetioce povezao put Ivirona i Kareje. Sa prvim zracima sunca, ponovo smo se obreli na doku manastira Iviron, ~ekaju}i brod koji }e nas odvesti do Jerisosa. Tako se u roku od 24 sata na istom mestu sa istim u~esnicima, zatvorio krug na{eg pute{estvija i posete prelepom manastiru Velika Lavra. Kada smo se ukrcali na brod otpo~eo je i na{ povratak iz desetog u dvadeset prvi vek! Ă

Za kraj ovog broja

SAN O TAORMINI

asno prole}e. Spremaju}i se na put, maj ve} prolazi. Miri{e mi na leto, koje na Mediteran stiè rano. K Moji prijateqi iz KUD „Jedinstvo” pozvali me da sa wima po|em na turneju folklornog ansambla u Italiju, na Siciliju, na Letwi festival u Taormini. Dugo nisam ~lan likovne sekcije Dru{tva grafi~kih radnika, jo{ od kako sam postao ~lan ULUPUDS, ali, prijateqske veze i blizina Redakcije traju. Staro i ugledno Dru{tvo amatera koje se ~asno bori sa svim neda}ama koje donosi tranzicija i profesionalizam i uspeva. Jedan od tih uspeha je i ova predstoje}a turneja od petnaestak dana, koncerti, druèwa i... kako je lepa ova folklorna sekcija! Mladost u najlep{em izdawu. Nisam do sada prime}ivao ovoliku koli~inu lepote. Pa, jo{ kad su u no{wama, na{minkane, sa osmesima, kad krene kolo, svejedno, Moravac ili Uì~ko... Radujem se. Budi mi se mladala~ki polet uz wih. olazimo vozom do Bara, trajektom do Barija i onda P kroz pokrajinu Mesina, autostradom do Taormine. Posetio sam ovaj grad, poznajem taj kraj jer mi je odatle

dragi prijateq Kateno - Tino, sjajni tenor koga nazivaju „drugi Karuzo” i koji je pravi predstavnik Sicilije, ma {ta ovo drugima zna~ilo...

aormina - u anti~ko doba gr~ka kolonija T Tauromenijum, pa deo Rimskog carstva, prava umetni~ka kolonija, mesto gde se skupqaju pisci,

umetnici i intelektualci iz celog sveta. Pozori{na, filmska, muzi~ka okupqawa gotovo da traju ~itave

godine. Vrelina podnevnog Sunca koju sam tamo ose}ao zra~i na slici Aparina, ~esto je gledam i znam da mi to klizi rastopqeni sladoled u ruci jer, Taormina je poznata i po sladoledu. Da li je za Ginisa ili ne, ali, u ovom mestu se pravi 135 vrsta sladoleda od vo}a i povr}a! aormini, ba{ kao i Siciliji je priroda odredila T sudbinu simbolizma, u blizini vulkana i bura, sa puno Sunca i mora koje u sebi krije prelepe korale svih

boja. E, za taj divni i sigurno naporan put se uùrbano spremam. Ve~eras u 22,10 polazi voz za Bar. ...Ona voli onaj od malage, sa dosta crne ~okolade. I onaj zeleni. Pista}i. Koliko smo ih samo pojeli na Samotraki. Oìve}u je tamo – iza}i }e iz pene mora kao Afrodita i posta}e stvarnost. U umetni~kom gradu moè{ se pona{ati luckasto... Otvori}e tufnasti suncobran da nam ne pocrvene ~ela i nosevi, kupi}emo puno korneta i dozvoliti im da se tope kapqu}i po kamenu, nogama, {orcevima, sandalama, prave}i tako {are. Onda }emo se smejati glasno i vaqati u pesku da postanemo nove slike, pa }emo beàti u more da izbri{emo tragove... Tr~a}emo pod ve~erwim lampama, zadihano se zaustavqaju}i za stisak, poqubac, ulazak u du{u... sjediwewe tela. Bi}emo zajedno u svetlu i tami. Razmena ludosti je neophodan uslov za svaku qubav. Dvoje koji uspeju da nekim alhemijskim putem stvore ~aroliju, mogu sebe neizmerno da obogate. Da otvore put trajawu, da istope prepreke kao sladoled, preto~e pro{lost u budu}nost, pokrenu Lepo...

IZ PERA NOBELOVCA Ivo Andri} ZNAKOVI PORED PUTA

KROZ OSMEJAK, I KROZ TUGU

Fragmenti „Znakova pored puta” koji su objavqeni u uskr{wem broju „Politike” 15–18 aprila 1933. godine”

Sredio sam sve oko posla u Redakciji za ovoliko odsustvovawe, jer imam „neko bolovawe” od pro{le godine i - izlazim ranije! Sitne kupovine po gradu, sitni pokloni koji na ovakvim susretima daje vo|stvo puta, treba i ja da darujem, ulazak u apoteku i kupovina lekova koje koristim i... – Molim vas, i jedno pakovawe „cijalisa” od 20 jedinica! - Ne, dva pakovawa, molim! @urim ku}i da se spremim. Ipak }u biti dosta otsutan. Mesec dana. Stièm do M. M. Prijatnost sobe koja me uvek iznova odmori, a dana{wi dan je bio naporan. êka me bela ~okolada. Tihi zvuci bluza i... opra{tawe, kratko }askawe, ne{to oko mora i devojaka u ansamblu, dru{tva, slobodnog vremena i – trenutak! Ustajem i odlazim u malu kuhiwu. Uvek mi je tamo zimqivo. Od wene teskobe, {ta li? êsma i popih - obe pilule! – Ha, jesu li to bile pilule za lilule? Priznadoh samo jednu... i uzeh jedno par~e crne ~okolade koja mi uvek godi uz Ada|o u Ne Znam Kom molu... Trenuci blagostawa, koji su mi uvek novi, uvek lepi, a sada èstoko pome{ani uz ne`nost, milovawe, ~e`wu i strast... Stisak i... popodne po~iwe da curi natopqeno ~ulim doìvqajima, od slika se}awa do ma{tawa, od hodawa pod bledim zelenilom do èqe, do pogleda i stvarnosti... Je l' tako po~iwe ~arolija? - Ohooo... Mislim da }e{ zakasniti na voz! –Ne gledaj na sat! Ostao si – ~etiri sata! - I 15 minuta duè! Poqubac na vratima, sada kra}i, ali isto strastan... - Ludo, luuudo...! - Ne zaboravi na dve kugle zelenog sladoleda i malagu i kivi i jo{ i jo{... Ne}u ti pisati... zna}e{... oseti}e{... I drhtaj i vulkan. Bi}emo celina! í Haxi Du{an Glu{ac

• Ide prole}e. Ja mislim na jedno cigansko magare, maleno ali staro i bolesno, sa dubokim tragovima samara na oliwaloj koì. Pustili su ga na prvu travu a ono diè veliku ~upavu glavu kao da je vi{e èqno vazduha i vidika nego trave; i nemirnim u{ima striè proletwe nebo. Tu sliku iz mog vi{egradskog detiwstva donelo mi je prole}e. • Video sam otkopane grobove iz petog veka pre Hrista. U wima su bili jo{ uvek vidqivi tragovi najkrupnijih kostiju i naslu}ivale se glavne linije qudskog lika. U meni se javilo nezadovoqstvo; kao nad neuspelim delom ili nedovr{enim poslom. ôvek treba da nestane bez traga. • Kao sve krajnosti u prirodi, rana studen koja je nai{la naglo, budi u nama atavisti~ke navike, zaboravqene i duboko pokopane pod boqim pogodbama ìvota. I kad ovako krajem oktobra u|emo u ku}u i osetimo da su sobe po prvi put zagrejane, mi trqamo ruke. – Gle, vatrica! I ~ovek se prislawa uz radijator, zaklapa o~i, a pred wim se otvara rastrgana balkanska ravnica i na woj seqak, umotan i zgr~en, privija se uz ~obansku vatru, a bije ga vetar i svaka nevoqa. • Pred unezverenim i upornim gove~etom koje vode na zaklawe, seqak nosi rukovet sena. Idu}i za tim senom koje mu se neprestano izmi~e, gove~e brzo stigne na klanicu gde ve} ~ekaju kasapske ruke i konopci. O nedosti`nu {aku sena otaru krvav no` kojim ìvin~e zakoqu. • Nekad, u detiwstvu, ~uo sam gde odrasli, govore}i o jednoj porodici kaù: – Imaju jednog brata koga ne pokazuju. U to vreme, moglo mi je biti osam ili devet godina, ja sam prolazio sa velikim uzbu|ewem pored ku}e u kojoj je ìvela ta porodica i zagledao u wihove prozore, èle}i i boje}i se u isto vreme da vidim toga brata koga ne izvode i kriju od sveta. Posle sam potpuno zaboravio na tu stvar sa bratom koga ne pokazuju, ali ju~e sam se, posle toliko godina, ponovo setio, i ~uo glas kojim je nekad re~ena. • U no}i, {etaju}i pored jednog jezera, osetih jak miris vode i ribe i mokre trave, sli~an mirisu mora za vreme oseke, samo bez joda i soli, bez onoga {to ~ini morski miris najzdravijim i najdraìm mirisom koji zemqa daje. Takva trenutna varka zaboli kao te{ko razo~arawe. Prevarena ~ula klonu i iz nizine u kojoj se pomi{qa na smrt, ùde istinsko more, kao {to se ùdi qubav ili svetlost. • Dok sam lutao pustim poqem izme|u {qivika u ti{ini i ~amotiwi seoskog popodneva, pored mene je iznenada proleteo roj p~ela i izgubio se u daqini kao veo kidan i no{en vetrom. Trgnuo sam se i uzbudio duboko u sebi, sav predeo je dobio nov izgled i moje misli sasvim drugi pravac.

POSLEDWA ST(R)ANICA Posledwa stranica posve}ena je sre}i i radosti. To je osmejak, mirni sjaj, ne na mom licu nego na divnim licima koja prolaze pored mene. @elim vam svima da pro|ete kroz taj osmejak, kao kroz dugu koja se vidi samo kad ~ovek nije u woj. Ali, dodajte ga odmah drugima, jer brzo dogoreva. I ne `alite. Ja ne `alim í

ROTARIJANCI I PRIJATEQI U „MARIJETI” Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve? #OstaniUzSrpskiRotar

MISLI POZITIVNO, BUDI NEGATIVAN!