Rotar 113-114 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

ROTARI 2020 – 2021.

JUL / AVGUST 2020. • GODINA æ (LæææVII) BROJ 113 i 114 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org • FB: fb.com/rotarÚbeograd

TRIVKO TI]A SAVI]

DANILO QEVNAJI]

PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2020 – 2021.

GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2020 – 2021. (Rotari klub Sremska Mitrovica)

HOLGER KNAACK President of RI in 2020-2021. RotarÚ Club of Herzogtum Lauenburg – Mölln, GermanÚ

PRI^A IZ @E-TE-PE-a

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 113 i 114 JUL / AVGUST 2020. GODINA æ (LæææVII)

Danilo Qevnaji}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Trivko Ti}a Savi}

Distrikt 2483 guverner 2020–2021. Danilo Qevnaji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Trivko Ti}a Savi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Vrwce... Da se malo odmorim i da se le~im... Jedva sam do{ao na red. I dobro... Pokupim se ja i odem. Nemam pojma, ne znam {ta me tamo ~eka. Prvog dana - ni{ta, drugog dana ni{ta, al' tre}eg dana, samo da vam pri~am... Tre}eg dana zaka~i se za mene neka tetka... Tako, mojih godina, samo krupna, jaka, ja~a od mene, iz @E-TE-PE-a Beograd. Kao, i ona bolesna... ali onako... prili~no jedra i vesele naravi. Ja je izbegavam, nije mi ni do ~ega, do{ao sam da se le~im, al' vidim ona insistira. Da joj pravim dru{tvo, da ru~amo zajedno, da idemo na izvor... Ja se izvla~im, koliko mogu... al' kako }e{? Mala je bawa: malo, malo, pa ili ja natrapam na wu ili ona na mene. Ne vredi! I dobro, mislim se ja, nema veze. Va`no je da redovno pijem vodu i da se izle~im, ako mogu. To mi je najva`nije. Kad, jednog dana, evo we kod mene u sobu... [ta }e biti? Upao joj trun u oko, pa ako imam ~istu maramicu da joj pomognem. Ja se tu malo trgnem, al' jo{ sam naivan... Ni{ta ne pretpostavqam. Imao sam ~istu maramicu, izvadim joj trun... i mislim to je sve. Jo{ uvek ni{ta ne slutim. Al' 'o}e{! Ona me gleda onim vla`nim o~ima i samo trep}e...

I taman ja da ustanem i da vratim maramicu u kofer, kad me ona uhvati za ruku: „Kaì, sre}o, kako da ti se oduìm!” Au! Tek tu ja shvatim koliko je sati! Poku{am da izvu~em ruku, al' ona ne pu{ta! Gotovo! Gospo|o, zavapim ja, mogu da vam pokaèm dijagnozu... bolestan sam... nemojte, molim vas, nije mi ni do ~ega... nemojte da gre{ite du{u... ja vam nisam dao nikakvog povoda... mene je ovde poslalo Socijalno... Al' ne vredi! Ona se sve vi{e primi~e, golica me, nagiwe se na mene da me poqubi. Ja trzam ruku, trzam, al' ne mogu da se i{~upam. I opet po~nem da je prekliwem. Gospo|o, ja to ne èlim, ja to ne èlim. Meni je lekar zabranio za izvesno vreme... dok pijem vodu. Al' ne vredi! Ona ne slu{a {ta ja govorim, nego se onako velika i jaka baci na mene, poklopi me... ja po~eh da se koprcam kao korwa~a ispod onog wenog oklopa... Borio sam se koliko sam mogao i dok sam mogao... i na kraju popustim, predam se, {ta }u? I tako sam ja, moè se re}i silovan, u svojoj 42. godini... Borio sam se, na svaki na~in, da ne prevarim svoju ènu, ali, ~itate i sami, nisam mogao... Da li to, u izvesnim slu~ajevima, moè da se odobri ili ne - to vi odlu~ite! í Du{ko Radovi}

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A Nikola Mandi}

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Dragoslava Spasi} Zorica Milo{evi}

olim vas... obratite pa`wu! Ovo M prvi put iznosim... 1964. godine, avgusta, mene Socijalno po{aqe u

Haxi Du{an Glu{ac

Dragoslava Spasi}

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ TRINAEST

Arapski: 13 Rimski: æIII NAJVE]E \AVOLSKO LUKAVSTVO JE U TOME [TO NAS UVERAVA DA NE POSTOJI. [arl Bodler francuski pesnik (1821 – 1867) U numerologiji je ovo broj prakti~nih, pouzdanih, poverqivih, odgovornih, savesnih, doslednih, vrednih, pa`qivih i pouzdanih qudi. Psi {arplaninci jedna su od 13 zabrawenih rasa pasa u Danskoj.

Zorica Milo{evi}

Neki qudi imaju dodatni, trinaesti par rebara.

Strah od petka 13. u mesecu se naziva paraskevadekatrijafobija ili frigatriskaidekafobija. Ili triskaidekafobija Moè varirati od blage akcioznosti do ozbiqnog pani~nog straha. Hamurabijev zakon, u Mesopotamiji (oko 1760. godine p.n.e.) nema broj 13 u svojoj brojnoj listi pravila. Da li je sujeverje postojalo pre hri{}anske ere? Oziris je tako|e boànstvo sunca i mrtvih u Egiptu, mu` Izide, koja je predstavqana sa detetom u naru~ju. Ozirisa je ubio Set i isekao ga na trinaest komada, da bi ga Izida sastavila i oìvela, ali je nedostajao samo polni ud, kojeg je ona na~inila od zlata. Taj simbol je obelisk! Na èlezni~koj stanici u holandskom gradu Utrehtu ne postoji peron sa brojem 13.

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD AVGUST 2020. GODINE

ANI^I] CRQENICA NADA

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAXI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

KOCI] HRISTINA

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

MILOVI] MARKO

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR NASTAVI]E SE

MESECOSLOV

JUL 2020.

Ovaj mesec je posve}en pismenosti, ali po predlogu Counsil of Legislation 2007. je mesec posve}en i humanosti.

1954. U Velikoj Britaniji ukinuti su kuponi za hranu uvedeni tokom i posle Drugog svetskog rata.

1837. Na dana{wi dan parna lokomotiva prvi put je prevezla putnike iz Birmingema u ~ak 132 km udaqen Liverpul u Engleskoj. Iako se ocem `eleznice smatra Xorx Stivenson, istina je da je pravi otac parne lokomotive rudarski in`ewer iz Kornvola, Ri~ard Trev~ik (1771 – 1833). Wegova parna lokomotiva povezla je prvi teret 21. februara 1804. godine, iz jednog rudnika u Kornvolu. Uprkos mnogim poku{ajima da se obogati (ukqu~uju}i i boravak u rudnicima srebra u Peruu), umro je kao siromah.

16 20

356. U Peli je ro|en Aleksandar Veliki, kraq gr~ke Makedonije.

1945. Bombarder „B – 25” u gustoj magli udario je u zgradu Empajer stejt u Wujorku.

1944. Poginuo je Antoan De Sent Egziperi, pilot i pisac „Malog princa”.

ME\UNARODNI DAN POQUBACA

1911. SAD, Japan, Velika Britanija i Rusija potpisuju Konvenciju o lovu na foke u Tihom okeanu, prvu me|unarodnu zabranu zarad o~uvawa divqih `ivotiwa.

1941. U Zagrebu, u parku Maksimir, usta{e su streqale grupu komunista me|u kojima su bili i Bo`idar Axija, Otokar Ker{ovani i Ogwen Prica.

10 12

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA 1962. „Rolingstounsi” su odr`ali prvi koncert u Londonu u lokalu „Tenda”.

1969. Ameri~ki astronaut Nil Armstrong postao je prvi ~ovek koji je stupio na Mesec u 10 sati i 56 minuta po isto~noameri~kom vremenu. „Apolo 11” je 16. jula 1969. godine lansiran prema Mesecu, sa tro~lanom posadom koju su~inili Nil Armstrong, Edvin (Baz) Oldrin i Majkl Kolins, na ~ije tlo su sleteli posle ~etiri dana. Nilove prve re~i izgovorene na Mesecu: „Ovo je mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove~anstvo”, za koje mu je ideju dao slavni SF pisac Artur Klark, u{le su u istoriju. Pored ameri~ke zastave, Nil je na Mesecu ostavio i plo~u na kojoj je pisalo: „Do{li smo u miru, u ime celog ~ove~anstva!”

1661. Stokholmska banka izdala je prve papirne nov~anice u Evropi.

1908. Kikunae Ikeda otkriva da je glavni sastojak tradicionalne kombu – supe mononatrijum – glutamat i patentira postupak za wegovo dobijawe.

ROTARI KLUB BEOGRAD od 1992. godine

^VRSTO JEZGRO ROTARIJA PREDSEDNICI KLUBA 1. Dragan Brajer ~arter predsednik (Rotarijanska 1992 – 1993. godina) 2. Goran Alikafi} + (Rotarijanska 1993 – 1994. godina) 3. Nikola Tasi} + (Rotarijanska 1994 – 1995. godina) 4. Petar Rakin + (Rotarijanska 1995 – 1996. godina) 5. Dimitrije Mejo Tomovi} + (Rotarijanska 1996 – 1997. godina) 6. Vojin Star~evi} (Rotarijanska 1997 – 1998. godina) 7. Miodrag Zagorac (Rotarijanska 1998 – 1999. godina) 8. Vladimir Mla|an (Rotarijanska 1999 – 2000. godina) 9. Miroslav [ovran (Rotarijanska 2000 – 2001. godina) 10. Predrag \or|evi} (Rotarijanska 2001 – 2002. godina) 11. Branko Krasojevi} (Rotarijanska 2002 – 2003. godina) 12. Miroqub Stanojkovi} (Rotarijanska 2003 – 2004. godina) 13. Qubomir Haxi \or|evi} (Rotarijanska 2004– 2005. godina) 14. Milan Kne`evi} (Rotarijanska 2005 – 2006. godina) 15. Duka Samarxi} (Rotarijanska 2006 – 2007. godina) 16. Radosav Mitrovi} (Rotarijanska 2007 – 2008. godina) 17. Nikola Mandi} (Rotarijanska 2008 – 2009. godina) 18. Sr|an Sretenovi} (Rotarijanska 2009 – 2010. godina) 19. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2010 – 2011. godina) 20. Veselin Kova~evi} (Rotarijanska 2011 – 2012. godina) 21. Zoran Zdravkovi} (Rotarijanska 2012 – 2013. godina) 22. ^edomir Petriwac (Rotarijanska 2013 – 2014. godina) 23. Haxi Du{an Glu{ac (Rotarijanska 2014 – 2015. godina) 24. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2015 – 2016. godina) 25. Nenad Sakovi} (Rotarijanska 2016 – 2017. godina) 26. Pavle Bani} (Rotarijanska 2017 – 2018. godina) 27. Jovan Ili} (Rotarijanska 2018 – 2019. godina) 28. Sr|an Milinkovi} (Rotarijanska 2019 – 2020. godina) drugi put 29. Trivko Ti}a Savi} (Rotarijanska 2020 – 2021. godina) drugi put 30. Ivan Petrovi} (Rotarijanska 2021 – 2022. godina)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE;

4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

HOLGER KNAACK

President of RI in 2020-2021. RotarÚ Club of Herzogtum Lauenburg – Mölln, GermanÚ

AKTIVNOSTI

D 2483

PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA, SALA[ „OKO” SREMSKA MITROVICA

DANILO QEVNAJI] GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2020 – 2021. (Rotari klub Sremska Mitrovica)

SLIKAR POETSKOG NADAHNU]A

MILIVOJ OLUJI] Na{a kultura ne pokazuje uvek i dovoqno sluha za opuse pojedinih stvaralaca koji, sticajem okolnosti, neopravdano odlaze u zaborav. Galeriji RTS (25. jun – 26. jul 2020. godine) U predstavqeno je bogato stvarala~ko delo Milivoja Oluji}a, koga je pratila sli~na sudbina. Ova izlo`ba,

prva u galerijskom prostoru u Takovskoj 10 posle vi{emese~ne pauze zbog epidemije Kovidom -19, budi se}awe na ~oveka i slikara, koji je, kulturi kojoj pripada, ostavio respektno delo, koje se, obzirom na vrednosna postignu}a, ne sme zaboraviti. Naprotiv! Slikarsko obrazovawe je stekao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Najpre je 1951. stupio u klasu Koste Hakmana, uverenog tradicionaliste, potom je neko vreme proveo kod Ivana Tabakovi}a, poklonika otvorenosti prema svetu slike, onda Qubice Cuce Soki}, slikarke prefiwene ose}ajnosti i Nedeqka Gvozdenovi}a, gospostvenog minhenskog |aka, dok je specijalni te~aj zavr{io, na odseku grafike, kod Bo{ka Karanovi}a, koji se zdu{no zalagao za wen prosperitet kod nas. Milivoj Oluji} se utapa u veliku porodicu beogradske {kole slikawa, koja je negovala lepotu oblika i forme. Ti pojmovi su bili oslonac i, dabome, pratilac wegovih uverewa, jo{ vi{e,

bili su mu i ostali stvarala~ki imperativ. Supruga – Ana Oluji}, bila je profesor Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu. ]erka – Tatjana Tawa Oluji}, violinistkiwa, profesor je Fakulteta muzi~ke umetnosti i profesor privatne Akademije lepih umetnosti ALU u Beogradu. Tawa, humanista, dobro~initeq, plemenita du{a, uva`ena je ~lanica Rotari kluba Beograd í

^etvrtak, 9. jul 2020. godine „MALA GALOVICA” (ILI KAFANA „KALENI]” NA SAVI)

AKTIVNOSTI

Zbog eskalacije problema sa pandemijom i nedovoqnog odziva ~lanova ovo dru`ewe je otkazano í

Subota, 11. jul 2020. godine MARINA „VIDRA” NA SAVI Bilo je planirano da se na marini „Vidra” organizuje tradicionalni ispra}aj Rotarijanske Regate ali je Dragan Brajer procenio da bi to bio preveliki zdravstveni rizik pa je i taj doga|aj otkazan í

BEOGRAD

DRU@EWEM PROTIV KORONE

ili

KAKO IMATI DVA ÊTVRTKA NEDEQNO Jo{ je predsedni~ka primopredaja organizovana krajem juna ove godine bila obeleèna problemima izazvanim korona virusom i merama koje su preporu~ivane ili uvedene u ciqu spre~avawa {irewa virusa Kovid 19. Kako je ve} po~etkom jula krenula i tradicionalna „letwa {ema“ koju na{ Rotari klub Beograd praktikuje ve} dugo, postavilo se pitawe kako osmisliti i organizovati druèwe ~lanova tokom letau uslovima ograni~enim prisustvom korone. Vesna i Dragan Brajer su se sa svojim „regata{ima” odlu~ili za projekat „Plovidbom protiv korone” a novi predsednik na{eg Kluba Trivko Ti}a Savi} je sa nekolicinom prijateqa pokrenuo projekat „Druèwem protiv korone”. Za one koji nisu prisustovali druèwima tokom jula i avgusta, evo kratkog prikaza - u re~i i slikama, {ta su propustili:

~etvrtak 2. jul 2020. godine SPLAV „[KORPION” (SADA „SAVSKI BISER”) U ponedeqak me zove Ti}a i kaè: 'Ajde rezervi{i mesto u „[korpionu”, za ru~ak, za tri osobe, upozna}e{ jednog sjajnog ~oveka... vide}e{'! Tako smo se druìli i upoznali Miwu Toma{evi}a a ja sam, uìvaju}i uz ~orbu i ribu, tek pred kraj ru~ka shvatio da je Miwa ~lan RK Beograd – ûkarica i to jo{ i prethodni Predsednik ovog Kluba! Na kraju smo konstatovali da je Miwa bio proizvo|a~ inkubatora koje smo pre nekoliko godina poklonili Institutu za neonatologiju u prvoj zajedni~koj akciji svih beogradskih Klubova. Rotari klub Beograd je bio organizator tih akcija a poseban doprinos je dao na{ Quba Haxi \or|evi} koji je zajedno sa Klubom obezbedio i specijalni friìder za ~uvawe maj~inog mleka, koje je najboqa hrana za prevremeno ro|ene bebe. Tako smo se posle vi{e od deset godina od te akcije sreli ponovo sa Miwom! í

Ponedeqak, 13. jul 2020. godine KAFANA „MI]INA DOMA]A KUJNA” U èqi da se oduì Ti}i za gostoprimstvo od prethodne nedeqe, Miwa je organizovao na{e druèwe u zemunskom kafani „Mi}ina doma}a kujna” u Prvomajskoj ulici. Kada smo tamo stigli, Miwa nam je otkrio i razlog zbog koga je odabrao ba{ to mesto. Naime, vlanik restorana je sin ~oveka koji je bio Titov li~ni kuvar vi{e od 25 godina. Qubazni doma}in Mi}a nam je pokazao nekoliko fotografija iz tog perioda, ispri~ao vi{e zanimqivih detaqa i anegdota iz ìvota svog oca iz tog perioda a onda nam je predstavio i „jelovnik”. U zanimqivom razgovoru smo saznali da je Mi}in otac bio autor i kreator nekoliko jela (koja su kasnije postala op{te prihva}ena i popularna u narodu) koje on i danas pravi po originalnoj o~evoj recepturi. Tako smo uìvali u ukusu izvorne Kara|or|eve {nicle, Wegu{kog steka, Medaqona sa pe~urkama i drugih jela koje je on osmislio a Ti}a je, kao dokazani komunista i jugonostalgi~ar izabrao Titovo omiqeno jelo. Jelo je bilo vrlo ukusno ali i vru}e pa su Ti}i krenule suze na o~i, ali to je ni{ta ako je se}awe na Tita i Jugu! U razgovoru koji se vodio tokom ru~ka, Miwa nam je poklonio po primerak svoje kwige „Misija Belog An|ela” a uìvawe u druèwu je potvr|eno dogovorom za naredni susret í

^etvrtak, 16. jul 2020. godine Demokratskom odlukom, sa samo jednim glasom ZA, Ti}a je zbog op{te nepovoqne situacije sa koronom blagovremeno otkazao dru`ewe ~lanova Kluba i u ovom terminu! Me|utim, u neformalnom susretu i u neuobi~ajenom terminu, pet prijateqa se okupilo u Bloku 45 na Novom Beogradu. Naravno, poznati objekat vrhunskog kulinarstva:

Tog jutra razgovaram telefonom sa Ti}om i on mi kaè: „Uh, imam jedan mali problem, ~uo sam se sa Miwom i on kaè da je puno gladan!” „Pa da ga pozovemo na sastanak Kluba ve~eras, danas je ~evrtak”, predloìm ja! „Nisam siguran da moè toliko da izdrì bez jela, sad je jutro”, kaè Ti}a... „ajmo mi ve~eras kod Nixe, a do}i }e i Haxi Du{an”! Na{ dogovor je ekspresno ostvaren, tako da smo se sva ~etvorica lepo druìli u prelepoj hladovini ba{te ovog popularnog restorana í

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

Stihovima iz epske pesme „@enidba Jankovi} Stojana”: „ ...svi junaci nikom poniko{e i u crnu zemqu pogleda{e” Ti}a je ocenio da je slab odziv ~lanova Kluba za sastanak u redovnom terminu pa je i ovaj sastanak otkazan!

~etvrtak 23. jul 2020. godine „MALA GALOVICA” KRAJ SAVE

Ti}a, Haxi Du{an, Joca, Miwa i Nikola smo uìvali u vrhunskom ro{tiqu koji pravi biv{i glavni kuvar ~uvene kafane „Kaleni}” a i konobari su nam se obradovali. Ovaj Ti}in eksperiment se pokazao kao vrlo uspe{an jer smo u „Malu Galovicu” do{li u 15,00 ~ a napustili je u dobrom raspoloèwu i posle sjajnog druèwa u – 20.30 ~! í

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 30. jul 2020. godine „MALA GALOVICA” KRAJ SAVE (opet) ^lanovi Kluba su ozbiqno shvatili kritiku Predsednika Ti}e, malo su se razmrdali pa je zbog toga i odziv bio mnogo boqi za sastanak koji je uprili~en u utorak u 17,00 ~asova. Bilo je malo primedbi na termin ali su u debeloj hladovini i izvanrednoj hrani ove kafane uìvali: êda i Dragana, Tawa i Dragan - pilot, Nada, Quba Haxi \or|evi}, Pavle, Sr|an, Nevena, Ti}a i Nikola. Posle duè pauze i vi{e meseci „patwe” na Tajlandu pridruìo nam se i Tawin Dragan – pilot. Korona i prekid svih me|unarodnih letova ga je zatekao na Tajlandu bez mogu}nosti da se vrati u Srbiju. Posebnu neprijatnost je predstavqala ~iwenica da se tamo zatekao van turisti~ke sezone tako da je na retke strance dolazilo po sedam, osam Tajlan|anki! Naravno – mladih! Muka jedna, stres i sekiracija! Tawa i Dragan su radost ponovnog susreta obeleìli garderobom u veselim crvenim bojama – na radost tako da ih je lepo bilo videti zajedno u onolikom zelenilu. I nama je naravno, bilo drago a Dragan je veoma zanimqiv sagovornik. Nevena je sa zaka{wewem posledwa stigla na ovo druèwe kada su svi ve} bili zaokupqeni hranom, pi}em i pri~om tako da se niko nije ma{io aparata ili telefona kako bi uslikao i wu! í Tekstovi: BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: Nikola Mandi}

Bo{ko Milosavqevi} Margot Vilijams - Milosavqevi}

SRPSKO – ENGLESKI RE^NIK IDIOMA A

biraj AGO {to je tebi drago: - take Úour pick - at Úour service - help Úourself - Úou paÚs Úour moneÚ and Úou takes Úour choice. ili kupi ALAT, il' ostavi zanat: - good Þork can not be done Þithout proper tools. hajd' ALIJA, nek'je vi{e vojske: - to help to make the croÞd. koji ti je ANDRAK? - Þhat is the matter Þith Úou? - Þhat is Þrong Þith Úou? - Þhat is eating / bothering Úou? - Úou are not Úour usual self. ARATOS te bilo: - to hell Þith Úou - get lost - buzz off - drop dead

ko o ~emu, BABA o u{tipcima: - to harp forever on the same string - to have a pet subject - to ride on one’s hobbÚhorse. za ~ije BABE zdravqe: - ÞhÚ? - for Þhat (good) reason? - Þhat for? kakvi... kakvi BAKRA^I: - a strong denial - rubbish! - tommÚrot! - horsefeathers! - stuff and nonsense! BLAGO cara Radovana: - something unattainable - a castle in the air - a castle in Spain - a pipedream - pie in the skÚ BOG ~uva decu i pijanice: - Providence looks after those Þho are unable to look after themselves - heaven takes care of children, sailors and drunken men - drunken folks seldom take harm. BOQE mrtav pijan nego mrtav trezan: - rather be alive and drunk than dead - it is better to be dead drunk than dead sober. ako ne}e BREG Muhamedu, onda }e Muhamed bregu: - if Úou can’t have Úour oÞn Þau, Úou must change Úour approach - if the mountain Þill not come to Mahomet, Mahomet must go to the mountain BRWICU na gubicu: - to keep someone from eØpressing his opinions - to muzzle / gag someone - to shut someone up

prazno BURE vi{e zve~i: - fools have most to saÚ - emptÚ vessels make most noise

ako je za VAJDU: - for Christ’s / goodness’ - heaven’s sake ~itati nekome VAKELU: - to give someone a piece of one’s mind - to take someone to task - to let someone have it Þith both barrels - to rake someone over the coals - to give someone hell sedi, nisi do{ao po VATRU: - tarrÚ aÞhile - Þhere’s the fire? - Þhat’s Úour hurrÚ? svaka VA[KA oba{ka: - everÚ man for himself - building one’s oÞn little empire VE@I pa ne nate`i: - fast bind, fast find na bo`ju VERESIJU: - on the never – never VE[ALA pla~u za wim: - the galloÞs groan for him tamni VILAJET: - a tÞilight zone - cloud cuckoo land - no man’s land ne sipaj novo VINO u stare me{ine: - do not put neÞ Þine into old flasks daj mu VLAST pa mu poznaj ~ast: - if Úou Þish to knoÞ a man, give him authoritÚ VO se vezuje za rogove, a ~ovek za jezik: - an oØ is taken bÚ the horns and a man bÚ his Þord dr`i VODU dok majstori odu: - a makeshift repair - a stopgap - patch up job ne lezi VRA@E: - as ill-luck Þould have it kad na VRBI rodi gro`|e: - on Tib’s eve - neither before nor after Christmas - Þhen hell freezes over - not in a million Úears - at no time krasti VREME: - to Þaste someone’s time na{la VRE]A zakrpu: - like Þill to like - tÞo of a kind - birds of a feather - of the same ilk - theÚ make a pair na VRH mi je jezika: - it is - I have it on the tip of mÚ tongue ko s VUKOM druguje, mora zavijati: - Þho keeps companÚ Þith the Þolf Þill learn to hoÞl VUNA, Ki}o! - chicken! - to chicken out NASTAVI]E SE Pripemio Haxi Du{an Glu{ac

Vladimir Bulatovi} ViB (1931 – 1994) srpski pisac, satiri~ar, aforisti~ar, novinar, urednik Jedan je od najve}ih satiri~ara u istoriji srpske kwi`evnosti. Prema anketi ~asopisa „Nosorog” Vib je progla{en za najboqeg satiri~ara svih vremena.

PISMO TUMAÛ POJMOVA Uvaèni, molim vas da pa`qivo pro~itate moje pismo. Vreme je da znam {ta je uvreda, a {ta pohvala. Ja sam iz jedne osetqive porodice koja je ginula u dvobojima. Moji preci su precima mojih suseda u o~i sipali uvrede ili ih stoje}ki podnosili. Mi smo pucali na susede za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Moja porodica je bacila najvi{e rukavica. Mi smo imali svoga rukavi~ara, svog oruàra i svog u~iteqa ma~evawa. Moj ujak je poginuo jer je nazvan trapa|ozom; stricu je istekla krv jer su mu rekli da je slabokrvni intelektualac. Kad pogledam umrlice svojih ro|aka, vidim da su oni umirali zbog uvreda koje se danas ubrajaju u ne`nosti. Oni su na onaj svet odlazili da bi sa svog imena sprali re~i kao {to su: samozvanac, laìga}a, krpeq, ku~i{te, kadet, nespretwakovi}... Uvrede su bile: lopuò, stenice, meku{~e, rogowo, ratlu~e, ni{tavko, krku{o, drndo{u, srozontije, tikvane, defraudante... Iako sam osetqiv na ujake i stri~eve, jo{ nisam pucao, jo{ nisam potegao ma~, jo{ nisam bacio rukavicu. Ja se ne snalazim, i zbog toga patim. Jo{ nisam siguran da li me vre|aju. Svakog dana govore mi ne{to {to bi moglo biti uvreda. Uvaèni druè, {aqem vam spisak re~i koje bi mogle, mo`da da budu uvrede. Molim vas da crvenom olovkom obeleìte izraze zbog kojih bi trebalo odmah pucati. Podvucite plavom re~i za bacawe rukavice. Zelenom ozna~ite re~i na koje treba uzvratiti sli~nom uvredom. Ako mi kaù da sam: egalitarist, centralist, pseudoliberal, ili samo liberal, levi i desni radikal, etatist, unitarist, hegemonist, monopolist, nacionalist, {ovinist, nihilist, kauzalist, inteligent, manutent, tehnokrat, autokrat, birokrat, paragon... ...treba li pucati ili vaditi ma~, ili samo baciti rukavicu. Ostalo je moja briga. U mojoj porodici oduvek se znalo {ta vaqa raditi u takvim prilikama í

RotarÚ and its GPEI partners celebrate a monumental achievement, saÚ global eradication of Þild polio is possible Þith the continued dedication and persistence of Rotarians

PROSE^NA VRAWSKA PORODICA U VREME KORONE

re neko ve~e do|e tatko mi iz kafanu letva pijan. P Majka mi dok mu dr`a glavu iznad lavor da povra}a vika mi: – „A be sinko, pa na ovoga tikvana tatka ti mu ne{to vru}a ~elenka...” K'd ete gu baba mi vika od tamo: – „Neje on za tebe tikvan, on ti je MU@!” Deda mi iska~a iz sobu i vika: – „Doneja li si mi onuj kuronu u ku}u stoko pijana }e se odreknem od tebe u novine na naslovnu stranu!” Majka mi se naquti, izdigna mu glavu u on'j lavor i otidna u sobu.

aba mi uzede toplomer da mu izmeri B temperaturu. Ni brojevi na Loto nesmo ~ekali sas tol'ko

i{~ekivawe kao tija 5 minuta da vidimo kol'ko ima temperaturu. „LELEEE STOJANE, 39 SA 9 IMA!” – vikna baba mi. Razbegamo se svi po ku}u, ostavimo ga tatka mi z glavu u lavor... na wega mu ni{ta neje jasno. Deda vika: – „Ajde da zakqu~amo ku~e u podrum!” Baba vika: – „Ne! ]e ga vodimo u ATD Stojane da ga testirav...” – „[to }e ga vodim ja? Kow 50 godine ima, k'd znaje do kafanu da otidne }e otidne i do bolnicu” – vika deda. – „Daj be Stojane, idi zagrej Juga pa da ga vodimo a onaj jezi~ara neka sedi samo u sobu dok vu mu` mreje” – vika baba. Deda mana sas ruku u astal pa vu vika na babu mi: – „Ne mi diraj snajku ve{tice, neje ona kriva {to ima pored sebe budalu k'o {to imam ja!” Baba ga samo ise~e sas pogled iz koji je mogja samo da shvati: – „]e ti se prijede moja banica na tebe, }e me zapamti{!” eda otidna da zagreje Juga. Odvedomo ga u ATD. Dok do|omo na red on se otrezni. D Deda mi ga gleda pa mu vika: – „Lele, kol'ko narod...

A be kowu, ovija li su svi sa tebe u kafanu bili?” Tatko mi }uti, ne smeje re~ da ka`e. Stigna{e rezultati. NEGATIVAN! Deda napravi facu k'o da mu je krivo {to je negativan jer ne}e ima {to da pri~a sutra sas drugari pred po{tu dok raniv golubi pa vika: – „Nema be, kowina ~ista! Za{to li dava 6000 dinara? Cel' `ivot je negativno, i u {kolu je samo negativne ocene dobijaja. Stra{no! Ajde dizajte se da idemo doma...” rndamo se mi u Juga prema doma, deda namr{ten vozi i pituje ga tatka mi: – „Pa dobro be govedo, u koju si D kafanu bija?” atko mi digna glavu i prozbori po prvi put od kako T je do{ja doma: – „Nesam be bija u kafanu, zapismo se na Aleksandrova~ko jezero pa se sun~asmo cel' d'n pijani, zapali ne sunce” í

Pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

Rotarijanke Andrea i Nevena u „Black George”

MESECOSLOV

AVGUST 2020.

AVGUST je mesec ~lanstva i {irewa Rotarija, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za rastom, nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih Rotari klubova.

ME\UNARODNI DAN PIVA

1962. Umrla je Merilin Monro, ameri~ka filmska glumica, po mnogima, „ikona” 20. veka.

1961. German Stepanovi~ Titov, sovjetski kosmonaut, u svemirskom brodu „Vostok II” 17 puta obleteo Zemqu.

1929. Umro je Ar~ibald Rajs, doktor hemije, kriminolog, publicista. Na poziv srpske vlade do{ao je u Srbiju 1914. godine kako bi zabele`io zlo~ine Austro – Ugarske. Sa srpskom vojskom pro{ao je ~itavu golgotu povla~ewa 1915. godine preko planinskih albanskih vrleti do Jadrana i Krfa. Bio je ~lan srpske delegacije na mirovnoj konferenciji u Parizu. Tehni~ki je modernizovao kriminalisti~ku policiju u tada{woj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U skladu s li~nom `eqom, wegovo srce je posle smrti uzidano u spomenik srpskim ratnicima na Kajmak~alanu. Spomenik su razorili Bugari tokom Drugog svetskog rata.

9 10

ME\UNARODNI DAN STAROSEDELA^KIH NARODA SVETA

1848. Ro|en je srpski general pruskog porekla Pavle Juri{i} [turm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U srpsku vojsku primqen je 1876. godine kao dobrovoqac u ~inu poru~nika, a u Prvom svetskom ratu 1914. godine kao komandant Tre}e armije primio je prvi udar znatno nadmo}nije austrougarske Pete armije i usporio weno napredovawe, {to je omogu}ilo srpskim snagama da se pregrupi{u za Cersku bitku. Tre}om armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916. godine. 1892. 25 Monografija o Beogradu se prvi put pojavila u Budimpe{ti.

1354. Du{anov zakonik prihvatio je Srpski dr`avni sabor u Serezu.

1793. U Parizu je otvoren muzej Luvr.

MO] RE^I JE VELIKA, ALI MO] BROJA JE JO[ VE]A MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ ^ETRNAEST

Arapski: 14 Rimski: æIV

RODOSLOV ISUSA HRISTOSA: Sina Davida, Avraamova sina ...Od Avraama do Davida svega, dakle, ~etrnaest kolena, i od Davida do preseqewa u Vavilon ~etrnaest kolena, i od preseqewa u Vavilon do Hrista ~etrnaest kolena. (Evan|eqe po Mateju, lk.3. 23 – 38)

vio je stajawu s posla, posta 14 godina rekord u izo akin Garsija; primetili su {panski slu`benik Ho o su hteli da mu uru~e {t da nije dolazio tek po ne slu`be! oda nagradu za 20 godina

Ovaj misti~ni broj povezan je sa ~etrnaestim danom punog Meseca. ^etrnaest je lavqi broj. Qudi ro|eni u ovom broju love dok ne ulove, ali i odbacuju ako im „miris” ne odgovara. Vrlo su pametni. 14, 6 stepeni Celzijusa prose~na je temperatura na na{oj planeti. Postoji najmawe ~etrnaest razli~itih vrsta leda. 14 najvi{ih planina na svetu pripadaju Himalajima. Volfgang Amadeus Mocart je napisao svoju prvu operu sa 14 godina.

POEZIJA Nada Ani~i} Crqenica

Kada gore posko~e, i zemqa zadrhti, novog bi}a zasjaji slika u plamenu, u danu jer cvet izmamqen na dlanu oplodi bi}e sneno i treptaj daha jutarwom zvezdom u nebu plavom uzraste putem qubavnika. Tu na|osmo se, @eno pome{ani u probu|ene trave jer vrt nebeski plavim oblikom klija u svakoj veni, i sni}a. U mitskom biqu, du{inom du{om ojutreno. kroz prostore bi}a. Poetesa je uva`ena ~lanica Rotari kluba Beograd

DU[AN

Du{an je jedino srpsko mu{ko ime koje je u posledwih 100 godina bilo uvek me|u prvih 10 po popularnosti u Srbiji vo ime koristi se u Srbiji, ^e{koj, Slova~koj, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i drugim O dr`avama.

Koje je zna~ewe imena Du{an? Starosrpsko ime koje izvodi poreklo od osnove istog korena koji je u imenicama „duh” i „du{a” ili od naziva hri{}anskog praznika Duhovi. Sinonim je dobrote i lepote. U pro{losti je izraàvalo roditeqsku èqu i interes da dete dugo ìvi. Poznati ~ovek koji je dobio ovo ime bio je car Du{an iz loze Nemawi}a za koga se smatra da mu je pravo ime bilo Du{ana, koje je jo{ za vreme wegove vladavine skra}eno kao {to se to ~inilo i sa drugim imenima. U narodnoj tradiciji dugo je vaìlo za vladarsko ime pa se u pro{losti izbegavalo wegovo davawe „obi~nim” qudima. Od ovog imena izvedena su imena Duja, Dujo, Dula, Dule, Dulin, Du{a, Du{ana, Du{anka, Du{ica, Du{ka i Du{ko. Pretpostavqalo se da kada se detetu nadene ovo ime da }e biti vedrog duha i da }e dugo ìveti. Ime Du{an je oduvek bilo sinonim za ne{to {to je dobro, lepo, drago, Bogom-dano, svetlo i jako, te je i wegovo zna~ewe po pravilu: „onaj koji je snaàn i jak”; „onaj koji je poslat od Boga”; te „sveti Duh ili izaslanik Boìji”; „onaj koji je besmrtan”; „osoba koja je dugove~na i sre}na”; ili „onaj koji je hrabar i plemenit”; „onaj koji je vedrog duha”; „onaj koji je sre}an i ~estit”; „osoba koju }e posluìti zdravqe”; „junak”; „borac”; „dobro~initeq”; „onaj koji je neustra{iv i silan” í

AKTIVNOSTI

DU[INOM DU[OM OJUTRENO

BEOGRAD

subota 1. avgust 2020. godine KAFANA „MI]INA DOMA]A KUJNA” (opet) Ekipa u sastavu Ti}a, Haxi Du{an, Miwa i Nikola je odlu~ila da ponovi i utvrdi gradivo u ovoj „biblioteci” {to je obradovalo Mi}u, na{eg qubaznog doma}ina. Ovoga puta smo odlu~ili da probamo i druga jela sa menija tako da je Ti}a upisao ovo mesto kao jedno koje obavezno Klub mora da poseti í

~etvrtak 6. avgust 2020. godine „KLUB KO[UTWAK”, – „SRBIJA[UME” U RAKOVICI Ti}a i Nikola su se saglasili da bi bilo idealno da se ovog ~etvrtka sastanak organizuje u hladovini restorana koji je na{a omiqena destinacija tokom leta ve} desetak godina. U specijalitetima od divqa~i, druèwu u prelepom ambijentu su uìvali: Ti}a, Haxi Du{an, Nada, Tawa i Dragan – pilot, êda i Dragana, Dragan i Vesna Brajer, kao i Nikola. S obzirom da smo ovde veoma ceweni gosti, Rotarijanci, upravnik ovog objekta g. \uro Ka~avenda je do{ao da nas pozdravi, a kuvari i uslu`ni konobari su se postarali da ni{ta ne nedostaje na trpezi. Prelepo! í

Snimci: Hayi Du{an Glu{ac

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

utorak 11. avgust 2020. godine POPODNE – KRSTAREWE BRODOM BG 518 I, KAPETAN MIWA, SAVA, ADA, BEOGRAD NA VODI VE^E – „SVETI NIKOLA” Na{ prijateq Miwa je odlu~io da nam priredi veliko zadovoqstvo pa nam je organizovao dvosatnu vo`wu po Savi svojim „brodi}em” od 11metara! Po divnom, sun~anom i vrelom danu mogli smo da vidimo Beograd sa reke, mostove, nove objekte Beograda na vodi, splavove i razli~ita plovila. Posle vo`we smo imali ideju da odemo na splav „[korpion” ali nismo imali gde da se ve`emo, sve je bilo puno ~amaca i brodi}a í

VEÊ – „SVETI NIKOLA” Na kraju smo zavr{ili u restoranu „Sveti Nikola” gde se uz laganu hranu i vrlo prijatan razgovor zavr{ilo na{e druèwe. Svi smo se obradovali kada nam je Ti}a rekao da je na{e slede}e druèwe u „Kapetanovim vinogradima” u Topoli {to nas je podsetilo na mnoge lepe trenutke koje smo tamo doìveli í

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

subota 15. avgust 2020. godine Posle provere na tri meteo portala Ti}a je morao da odlo`i posetu „Kapetanovim vinogradima” u Topoli zbog lo{eg vremena, obilne ki{e, olujnog nevremena, pada temperature i sl. Slede}a poseta ovom odli~nom objektu dogovorena je za sredinu septembra. ^lanovi su bili razo~arani zbog toga no... vi{a sila! í

~etvrtak 20. avgust 2020. godine

VEÊ U BA[TI KUD „GRADIMIR” Za ovaj termin je bilo nekoliko predloga, ali je izbor pao na Brajerov da se druìmo u ba{ti restoranu KUD „Gradimir”. Vreme je bilo idealno a dru{tvo odli~no. Brajer je sve odli~no organizovao, posluèwe, hrana, pi}e, muzika... U toj lepoj ve~eri i druèwu su uìvali: Ti}a, Haxi Du{an, Nikola, sa Ninom, Tawa i Dragan, Vesna i Dragan Brajer kao i {est prijateqa regata{a koje smo ranije imali prilike da vidimo i upoznamo. Zaista, prijatno ve~e! í

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

~etvrtak 27. avgust 2020. godine

PET FRIENDLÙ OR NOT Tog divnog i blagog predve~erja, grupa prijateqa iz Kluba se okupila u restoranu „Sveti Nikola”, u kome smo ve} nekoliko puta bili na na{e veliko zadovoqstvo. Me|u prvima su stigli Nikola, Ti}a, Miwa a Haxi Du{an je obe}ao da }e do}i malo ranije – da se ispri~amo! U hladovini ispod guste loze pijuckala se dobra {qivovica i ~ekali ostali prijateqi. Qubazna konobarica Daliborka je letela oko nas, zadovoqna onim {to smo odabrali za zajedni~ki meni. Sa {irokim osmehom na licu, pristigli su Tawa i wen li~ni pilot Dragan. Miwa je, u me|uvremenu, najavio i prisustvo svoje supruge Sla|ane. a kroz li{}e loze prime}eni su i Brajeri. Vesna je u{la u ba{tu a Dragan je vodio na povodcu ^arlija. Me|utim, na

Snimci: Hayi Du{an Glu{ac

ulazu su se ispre~ili konobari sa obave{tewem da u restoran nije dozvoqeno uvoditi ku}ne qubimce! Dragan se neprijatno iznenadio i iznervirao, glasno negoduju}i. Qut je seo za sto i odbio pi}e dobrodo{lice, traè}i telefon ili e-mail adresu vlasnika da mu se li~no poàli. Vesna je odvela ârlija u automobil, ali je Dragan nastavio da gun|a i da prigovara konobarici. Ostali su slu{ali dijalog bez posebnih komentara. Ti}a je bio nezainteresovan jer su ma~ke wegovi ku}ni qubimci. Protiv pasa, ina~e, nema ni{ta.

Tawa se interesovala da li zabrana va`i i za papagaje? Haxi Du{an je razumeo Dragana jer bi i on rado doveo svog bigla Tea, no... Dragan - pilot je prihvatio ulogu medijatora, a konobarica Daliborka je donela i pokazala u telefonu sliku svog qubimca, crnog dobermana, koji je zauzeo ceo ekran, Brajer se malo odobrovoqio. U me|uvremenu je stigla raznovrsna i ukusna hrana a pi}a je bilo u izobiqu, pa smo pre{li na na{e uobi~ajene teme razgovora. Bili smo zaboravili na ^arlija, ali se on probudio i po~eo da grize volan i {apicama pritiska sirenu (dresirana kuca, pa to nam je). To je ponovo uznemirilo Brajera i on je strogim glasom i pogledom rekao Vesni da dovede kucu iz automobila. Shvatili smo da }e opet biti gu`ve ali je Miwa, kao

stalni gost, urgirao kod konobarice da ârli ipak bude u ba{ti ali vezan – ispod stola! Konobarica je klimnula glavom a Brajer je obe}ao da ga ne}e hraniti iz tawira iz kojih i gosti jedu. Tako smo, kona~no, svi bili mirni i zadovoq(e)ni. Na rastanku, svi smo se pozdravili sa konobaricom, zahvaquju}i na usluzi i hrani, a Brajer je ipak zatraìo e-mail i adresu vlasnika – kako bi pohvalio konobaricu Daliborku! Ovoj lepoj i sitoj ve~eri – sastanku, su prisustvovali: ârli, Vesna i Dragan Brajer, Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac, Miwa i Sla|ana Toma{evi}, Tawa i Dragan. Zapisnik u vidu ovog teksta vodio je Nikola Mandi} í

NASTAVI]E SE U SEPTEMBRU

Tekstovi: BELE[KE BEOGRADSKOG ROTARA Autor: Nikola Mandi}

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

Babatovo

Marina Veliko Gradi{te

U prevodnici kanala DTD

Najmla|i kapetan re~ne plovidbe â&#x20AC;&#x201C; Sofia

Tvr|ava Ram â&#x20AC;&#x201C; ko nam ovo ma{e? Ku}a @anke Stoki}

Veliko Gradi{te - da li se to ~orba sprema?

Novi Be~ej - Babatovac

Smederevo - paprika{

Vin~a

Kapetan Ivica Goluba~ki grad â&#x20AC;&#x201C; Dragana i Vesna

Uspomena iz Velikog Gradi{ta

Snimci: Dragana Mayarac Savi} i Ivica Savi}, Vesna i Dragan Brajer

@IVOTIWE (doma}e) na ATOSU Hodo~asnici: Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac

Manastir Esfigmen

Manastir Iviron

Skit Svetog Vasilija - Kareja

Manastir Hilandar

Jerisos

Manastir Iviron

Jerisos

Uranopolis

Uranopolis Uranopolis

Uranopolis

[ETA(J)MO SRBIJOM!

LAZAREV KAWON I PE]INA

azarev kawon obuhvata deo slivnog podru~ja istoiL mene reke i planine Malinik, odnosno povr{inu od 1.775 hektara u op{tinama Bor i Boqevac. U Lazarevom

Prva ispitivawa Lazareve pe}ine obavio je Feliks Hofman 1882. godine. Sedam godina posle Hofmana, speleolo{ka istraìvawa objavio je i Jovan Cviji}. Turisti~ko ure|ewe pe}ine otpo~elo je 1953. godine. Pe}inu je izgradila podzemna reka koja i daqe prolazi kroz wu. Ovo je najduà pe}ina u Srbiji. Ukupna duìna ispitanih kanala iznosi oko 9.5, procewuje se da prelazi 10 km,

kawonu je ustanovqena za{tita drugog stepena, pa je zabrawena gradwa stambenih i vikend objekata, osim onih u okviru ve} postoje}ih doma}instava i gra|evinskih parcela, kao i gradwa industrijskih objekata za eksploataciju i preradu drveta i masovnu sto~arsku proizvodwu. Zabrawena je i izgradwa javnih puteva, lov divqa~i i prolazak bez dozvole kroz Lazarev kawon i kawone pritoka Lazareve reke. Kawon Lazareve reke je posebno u okolini sela Zlot, bogat speleolo{kim objektima, me|u kojima se posebno isti~u pe}ine: Lazareva, Verwikica, Vodena, Mandina i Hajdu~ica. One su poznate i pod imenom Zlotske pe}ine, pa se i kawon zove Zlotski. Za posetioce su ure|ene samo Lazareva i Verwikica, koje su ina~e spojene ure|enom pe{a~kom stazom, ~ija je visinska razlika 164 metra.

ajpoznatija i najpose}enija, ipak je Lazareva pe}ina, N koja je od Zlota udaqena 3, a od Bora 21 kilometar i kao prirodna retkost za{ti}ena 1949. godine. Do we se

dolazi autobusom ili automobilom. Lazareva pe}ina spada u grupu izvorskih objekata. Ulaz u pe}inu je udaqen oko 7 m od korita Lazareve reke i na nadmorskoj visini od 291 metar, a nalazi se na levoj strani Lazareve reke. Ispred ulaza u pe}inu je jako kra{ko vrelo. Na samo kilometar i po od Lazareve, nalazi se Verwikica, speleolo{ki objekat za koji mnogi ka`u da mu nema ravna u na{oj zemqi. Ova pe}ina bogata je velikim brojem stalaktita i stalagmita neobi~nih oblika i boja.

a za turisti~ko razgledawe ure|eno je oko 1.000 metara. Ima vi{e prostranih dvorana i bogata je pe}inskim nakitom, mada ne toliko kao Resavska. Ukupna povr{ina Lazareve pe}ine je 9907 m2. Procewuje se da zapremina pe}inskih prostorija iznosi vi{e od 52.000 m3. Zbog atraktivnosti {ireg i u`eg podru~ja, Lazareva pe}ina predstavqa jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u kre~wa~kom humu Pripor visokom 55 metara. Pe}ina je sastavqena iz 2 nivoa kanala: starijeg, suvog fosilnog i mla|eg, re~no-aktivnog. Pored velelepnih dvorana, pe}inskih hodnika i ukrasa, ova pe}ina je i jedno

Za vas pisali i snimali Du{anka Duda i Trivko Ti}a Savi}

od najva`nijih stani{ta slepih mi{eva i jedno od najzna~ajnijih arheolo{kih nalazi{ta u Srbiji. U pe}ini su otkrivena tri kulturna horizonta. Najstarije naseqe pripada bakarnom dobu. U tom periodu Lazareva pe}ina je bila metaluru{ki centar. Drugi horizont pripada bronzanom dobu. ajmla|e naseqe po~iwe od 4. do 5. veka pre nove ere. N Pored Lazareve pe}ine postoji motel sa desetak posteqa, u kome se pripremaju specijaliteti ovoga kraja i pastrmka koja se tu i uzgaja. Postoji i organizovana vodi~ka slu`ba koja }e svakog posetioca ili grupu turista provesti kroz ove veli~anstvene speleolo{ke objekte i stru~no im objasniti wihov nastanak, karakteristike i izgled pojedinih dvorana Ă

HODA(J)MO SRBIJOM!

^UDESNI MANASTIR U \UNISU Na teritoriji Srbije postoji 212 manastira, a 54 su progla{ena spomenicima kulture. Veliki broj svetiwa nalazi se u okolini Kru{evca, stare prestonice Lazareve Srbije, najopevanijeg grada na{e narodne poezije. z \unisa put vodi ka Kru{evcu i zadu`bini cara Lazara, crkvi Lazarici. Neposredno posle bitke na I Marici, 1371. godine, i poraza Srba, knez Lazar zapo~i-

we gradwu grada Kru{evca. Utvr|ewe se prostiralo na pet hektara, a imalo je {est kula i kamene zidove debele dva metra.

Od svega toga, danas kao svedok vremena stoji deo Don`on kule, koja je bila namewena za odbranu vladara i ostaci kne`evog dvora, cisterne za vodu, kowu{nice, kova~nice i kao kruna grada â&#x20AC;&#x201C; crkva Lazarica.

U selu \unis, nekoliko kilometara od Kru{evca, nalazi se manastir Pokrova Presvete Bogorodice. Manastir je podignut na mestu, na kome se Presveta Bogorodica javila devoj~ici Milojki Joci} 24. jula 1898. godine. Devoj~ica Milojka imala je 13 godina i radila je u poqu sa svojim sestrama. Sa kr~agom je po{la po vodu na izvor. Kada je stigla do izvora, videla je Presvetu Bogorodicu koja joj je rekla da }e se na tom mestu isceqivati mnogi bolesnici i da se na tom mestu podigne Crkva. Da bi ozna~ila ta~no mesto gradwe, bacila je kr~ag vode na kamen, koji se, po legendi i svedo~ewu starijih sestara iz manastira, tokom vremena uve}ava i sada se nalazi u maloj crkvi, prvobitno crkvi brvnari, podignutoj 1934. godine. Milojkin grob

Manastir posetila, uz blagoslov snimala i tekst pripremila Dragoslava Spasi}, RK Ni{

arhimandrit Kornelije, docnije shi iguman Andrej. Prva igumanija bila je Minodora, koja je u ovoj svetiwi okupila veliko sestrinstvo. konostas u velikoj Crkvi je rad ikonopisa~ke {kole I manastira @i~a, a `ivopis hrama je delo umetnika Antoniosa Stergiou, Slobodana Jani}ijevi}a iz Jagodine i profesora, ikono i freskopisca Dragomira Ja{ovi}a iz

Manastir \unis sa Crkvom Pokrova Presvete Bogorodice osvetio je patrijarh srpski Pavle. Svake godine, 14. oktobra kada se slavi praznik Pokrov Presvete Bogorodice, u manastir \unis slije se i po nekoliko hiqada vernog naroda. Za ovaj doga|aj se brzo pro~ulo, pa su mnogi bolesni i nevoqni po~eli da se sabiraju na ovo mesto, gde su se isceqivali. odine 1934. po blagoslovu svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a, episkopa `i~kog, na ovom mestu G podignut je drveni hram posve}en Pokrovu Presvete Bogorodice. Izgradwa velikog hrama zapo~eta je 1977. godine, ali je zbog zabrane tada{wih vlasti 1985. godine prekinuta, da bi bila nastavqena 1993. godine. Radovi su u potpunosti zavr{eni 2001. godine. Hram je u potpunosti `ivopisan, a u kompleksu manastira podignuti su novi konaci i pomo}ne zgrade. Godine 1977. poru{ena je drvena Crkva brvnara, a na wenom mestu podignuta nova od ~vrstog materijala, koja je osve}ena 1998. godine, na stogodi{wicu javqawa Presvete Bogorodice. dlukom Svetog ArhijerejsO kog Sabora srpske Pravoslavne Crkve, 1994. godine, ova sve-

tiwa dobija status manastira, kao metoh manastira svetog Romana u \unisu. Prvobitno je bio mu{ki manastir, a prvi iguman bio je Kliment, a 1968. godine, preobra`en je u `enski manastir. Duhovnik manastira bio je

Beograda. Na plo~i koja se nalazi na hramu zapisano je: â&#x20AC;&#x17E;Blagoizvoqewem Oca, sadejstvom Sina i blagoda}u Duha Svetoga sazida se ovaj hram Pokrova Presvete Bogorodice u \unisu, od 1977. do 1983. godine. @ivopisa se ktitorskom zaslugom gospodina Zlatka Marjanovi}a, zlatara beogradskog od 1993. do 2000. godine, u vreme episkopa ni{kog g. g. Irineja, igumanije Minodore sa sestrama i jeromonaha Pavla. Osve}ewe obavqeno godine 2001, septembra 16/3â&#x20AC;?. a dan Pokrova Presvete Bogorodice u manastiru odrN `ava se veliki sabor, na koji dolazi mnogo qudi iz zemqe i inostranstva. Na izvoru se slu`i akatist Pre-

svetoj Bogorodici, a u hramu sveta Liturgija. Tu se svakodnevno de{avaju ~udesna isceqewa bolesnika i od izvorske vode i manastira \unis na~inila su pravo mesto hodo~a{}a. Me{tani okolnih sela prepri~avaju da su mnogi nepokretni, po{to su se napili vode sa izvora pored crkve, prohodali, slepi progledali, a nemi progovorili! Obe srpske dinastije, i Kara|or|evi}i i Obrenovi}i, vodile su brigu o ovoj svetiwi imaju}i za uzor cara Lazara. Na to podse}a i Spomenik kosovskim junacima, podignut 1904. godine Ă

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

Zorica Gajda{, ~uvena jugoslovenska starleta

PRVA DISKOTEKA U BEOGRADU „KOD LAZE [E]ERA” Te daleke 1967. godine u ~itavoj Evropi diskoteke su imali samo Pariz, London, Milano i – Beograd!

umetni~ke elite, otvarawe prve diskoteke u podrumu ku}e 24. aprila 1967. godine predstavqa jo{ jedan kuriozitet. Diskoteku su osnovali Milan [e}erovi}, Sa{a Nikoli} i Brana Samarxi}, po ugledu na parisku diskoteku „Castel”, koja postoji i danas. U podrumu zgrade na adresi Svetogorska 17 grupa mladih qudi skupqala se kod Lazara [e}erovi}a da slu{a plo~e. iskoteka u Beogradu {ezdesetih godina, postala je D poznata po vlasniku, Lazaru [e}erovi}u, pa je kolokvijalno dobila naziv „Kod Laze [e}era”. Kako u

Dom Jevrema Gruji}a u Svetogorskoj ulici iskoteka kod Laze” je bila centar no}nog `ivota i obavezna stanica velikih svetskih zvezda poput „D Omara [arifa, Marize Berenson, Alena Delona i drugih, koje su u to vreme pose}ivale Beograd. Prva ku}a stavqena pod za{titu dr`ave, bila je prva jo{ po ne~emu. Kao simbol predratne intelektualne i

to vreme, nije bilo mogu}e postati privatni vlasnik, diskoteka je otvorena pod pokroviteqstvom Ko{arka{kog kluba Crvena Zvezda. u}a je ina~e pripadala wegovom pradedi Jeremu K Gruji}u, a kako su se okupqawa u~estila, podrum je „skockan” i tako je otvoren klub „Kod Laze [e}era”.

@urevi i ve~erwa okupqawa predstavqali su novinu i u dru{tvenim shvatawima; na primer, devojke su mogle da dolaze same, da se zabavqaju i igraju, bez mu{ke pratwe. Koreograf i balerina, Lokica Stefanovi}, tu je izvodila svoj ~uveni ples po kom se kasnije i proslavila.

savremene umetnosti. Premijera beogradske „Kose” peta premijera te predstave u svetu. Weni autori, svetske zvezde, Rado i Ragni, izdvojili su na{u kao najboqu, i u diskoteci „Kod Laze [e}era” `urovali su do ranih jutarwih sati. li, posle godinu dana, na posebnoj sednici Vrhovnog Saveta odbrane SFRJ, doneta je odluka da se A diskoteka zatvori, jer „kvari naprednu socijalisti~ku omladinu”. „Ilustrovana politika” na primer prenela je skandaloznu vest da su slu`benici Sekretarijata

Lazar [e}erovi}. Foto Dom Jevrema Gruji}a Slu{ale su se najnovije plo~e, koje su stizale iz Londona i Pariza, {to je predstavqalo ogromnu senzaciju u gradu. Klub je bio dekorisan tapetama, imao je {ank, nekoliko separea, a pu{tala se nova strana muzika. Tako se i prvi put pojavquje koncept u kojem mladi igraju sami i sami mogu da do|u u klub. Na otvarawu pojavili su se novinari, ~itava trupa pozori{ta Ateqe 212, ali i dosta mladih. rve ve~eri, pojavili su se neki od najeminentnijih P beogradskih intelektualaca, poput Mire Trailovi}, Jovana ]irilova, slikara Ivana Tabakovi}a, i poznatog pesnika nadrealiste Du{ana Mati}a, koji je rekao: „Sada kada su ponovo po~eli balovi, kod Naumovi}a i [e}erovi}a, zna~i da je komunizam po~eo da kopni i dolazi neko novo doba.”

edan bitan momenat diskoteka „Kod Laze [e}era” i BITEF ro|eni su iste godine, vrata do vrata! JRadno vreme kluba bilo je svakog dana od 18.30 do

pono}i, a ulaz je bio slobodan. Neretko se zabava posle pono}i selila u Lazin stan iznad, {to je podrazumevalo after-partÚ na neki na~in. Podijum je uvek bio pun, a pojavili su se i prvi di-xejevi koji su vrteli plo~e. Crveni Beograd je tih godina, kao ozbiqna kulturna prestonica, bio u ìì i koraku sa Velikim Belim Svetom. Zvu~i nestvarno: Iv Montan na Kolarcu, Luj Armstrong i Ela Ficxerald u Domu sindikata. ûvena Vorholova „Merilinka” na pop-art izlo`bi u Muzeju

unutra{wih poslova videli da se gosti diskoteke ni mawe ni vi{e, nego – qube! na~e, Dom Jevrema Gruju}a je prva zgrada za{ti}ena od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture I grada Beograda, 1961. godine i jedina ~lanica Evropskog

udru`ewa istorijskih ku}a. Objekat je obnovqen 2015. godine i ponovo otvoren za javnost kao Muzej Jevrema Gruji}a, sve sa svojim podrumskim prostorijama u kojima je posle pola veka, na istom mestu ponovo otvorena diskoteka „[e}er”, koja iako rade}i u duhu dana{weg vremena, predstavqa uspomenu na nekada{wu prvu diskoteku u Beogradu í

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

(JUGO)NOSTALGIJA, VREMEPLOV, EVERGRIN... [TA LI? 6 Najpopularnija grupa sedamdesetih godina u Jugoslaviji bili su:

A) Zorana Lola Novakovi} B) \or|e Marjanovi} V) Du{an Jak{i} Kada je 1959. otvorena fabrika plo~a RTB, prva snimqena plo~a zabavne muzike bila je „longplejka” sa osam pesama „Muzika za igru” na{eg umetnika: A) \or|e Marjanovi} B) Miki Jevremovi} V) Radmila Karaklaji}

3 4

Godine 1960. na Bledu, Slovenija, osnovan je prvi Xez festival. Najboqe peva~ice toga doba bile su: A) Beti Jurkovi} i Beti \or|evi} B) Marjana Deràj i Majda Sepe V) Zdenka Kova~i~ek i Nada Kneèvi} Bila je prva predstavnica Jugoslavije na Pesmi Evrovizije 1961. godine u Kanu, sa pesmom Joè Priv{eka i Miroslava Anti}a – „Neke davne zvezde”. Osvojila je osmo mesto: A) Gabrijela Gabi Novak B) Qiqana Petrovi} V) Anica Zubovi}

A) Ambasadori B) Indeksi V) Pro Arte

Prvi doma}i umetnik koji je gostovao u SSSR je:

Vanvremensku pesmu „Stari Pjer” pevao je: A) Ibrica Jusi} B) Ivica Percl V) Drago Mlinarec

„Osamnaest ùtih ruà” (1964.), je bila prva dvostruka zlatna plo~a kod nas, u tiraù od 200 000 primeraka. Pevao je:

„Dani jugoslovenske zabavne muzike” je prva festivalska priredba odr`ana 1958. godine u:

A) Dragan Stojni} B) Miki Jevremovi} V) Du{an Jak{i}

A) Splitu B) Opatiji V) Beogradu Godine 1961. 17. i 18. aprila u dvorani Doma sindikata prvi put je odràno „Beogradsko prole}e”. Pesme su izvo|ene u dve verzije (alternacije), sa dva razli~ita vokala i aran`mana. Publika je bila ìri. Prva tri mesta osvojili su: A) \or|e Marjanovi} i Radoslav Graji} \or|e Marjanovi} Marko Novosel B) Tihomir Petrovi} i Krsta Petrovi} Predrag Cune Gojkovi} Du{an Jak{i} V) Beti Jurkovi} i Senka Veletanli} Tereza Kesovija Nada Kneèvi}

Ro|ena je u Opatiji i pevala sa Markom Novoselom na Opatijskom festivalu 1959. godine. Snimala je za „PolÚdor” i pevala s Luisom Armstrongom, ali se dosta rano povukla i posvetila porodici. To je: A) Zdenka Vu~kovi} B) Rajka Vali (Valerija Vali Raukar) V) Beti Jurkovi}

RE[EWA KVIZA NA STRANI 42 Hayi Du{an Glu{ac

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

MOJA @ENA VOLI MA^KE oja `ena voli ma~ke. M Sasvim jednostavna re~enica

koja u sebi krije bezdane nerazumevawa. „Ali, ako ja ostajem ravnodu{na pred tvojom qubavqu prema sintaksi”, kaè moja èna, „za{to tebe uznemirava moja qubav prema ma~kama?” Tokom popodneva, u bezbroj malih posuda, ona priprema ma~je specijalitete: iznutrice, xigerice, ka{ice i papice, pile}e noge, bubrege, parizer, mleko. Onda silazi u dvori{te, DAVID ALBAHARI zvecka natovarena lon~i}ima i {erpicama, klopot wenih (1948) klompi odjekuje stepeni{tem. Srpski pisac jevreGledam s terase kako svako jelo jskog porekla. Pi{e sipa u poseban ~anak. Mawe romane i kratke posude za ve}e ma~ke; ve}e posude pri~e koje su ~esto za vi{e ma~i}a; mleko u bezbroj autobiografske. ~an~i}a. Uspravqa se, bri{e ruke o kecequ i poziva ih. Mo`da ne znam {ta je qubav, ali zato znam {ta je ~arolija. ârolija je na~in na koji se istog ~asa pojavquje bezbroj ma~aka, na~in na koji ih ona usmerava, gura wu{ke u posude, kako im miluje izuvijana le|a, kako se wihovi repovi {ire, kako joj se pewu uz nogavice. Vra}am se u kuhiwu, krstarim praznim stanom, odlazim do ormana, otvaram ga, gledam {ta se sve nalazi unutra. Kada se moja èna vrati iz dvori{ta, pita}e me {ta èlim za ru~ak. Re}i }u joj. Obedova}emo u ti{ini; ja }u uzalud nastojati da prona|em ma~je dlake u jelu, na

~ar{avu, na wenoj bluzi, u hlebu; ona }e na kraju izneti dezert: puding od vanile. Oboàvam vanilu. Jednom je moja èna rekla: „Mr`wa udaqava ~oveka od prirode; qubav ga vra}a u kolevku svemira”. Htela je da kaè da ~ovek koji voli, ìvi u skladu s ritmovima sveta: dan je za wega dan, a no} – no}. Ujutru on otvara o~i, uve~e ih zatvara. Ona se, naravno, grozi takvih obja{wewa. Kaè: „Ako re~i ne govore ono {to kazuju, ~emu onda re~i?” Stvarno, ~emu re~i? ûjem jeku wenih klompi: ona se vra}a. Sedam na svoje mesto. Neka me na|e onakvog kakvog me je ostavila. Me|utim, no}u, dok leìm budan a ona spava, za~ujem ponekad kako uzdahne u snu. Nagiwem se nad wu i, iako je svetlost slaba, vidim kako joj nos podrhtava, kako joj se gorwa usna zateè i podiè, i otkriva pritajenu belinu zuba, i znam – moja èna sawa mi{a í

RE[EWA KVIZA 1A Zorana Lola Novakovi} (25. 4. 1935 + 3. 4. 2016.) je bila i prvi doma}i umetnik koji je gostovao u SSSR (Rusiji) 1960. godine. 2A 3V 4B „NEKE DAVNE ZVEZDE” Stari put od li{}a sav `ut No} na putu tom San od zvezda tako je `ut San u oku mom. O znam ja, o znam ja Jo{ pamtim te dane Nekad si bio uz mene ti O znam, da si jo{ moj – Pla~u no}as grane U oku mome i snu Tvoj osmeh jo{ slutim i tvoj topli dlan Dok ~ekam, dok }utim i tonem u san

O znam, da si jo{ moj – Pla~u no}as grane U oku mome i snu

5B 6V 7B 8B Prva festivalska priredba u Opatiji odr`ala se 1958. i to u Kristalnoj dvorani hotela „Kvarner” (kao Sanremski u hotelu „Ariston”). Opatijski festival bio je i smi{qen po uzoru na tada vrlo popularni Festival italijanske kancone Sanremo, i bio je zna~ajna muzi~ka manifestacija na kojoj se takmi~io vrh doma}e zabavne muzike, a glasala je publika i stru~ni `iri. 9A \or|e Marjanovi} i Radoslav Graji} sa pesmom „An|elina” \or|e Marjanovi} sa pesmom „Nek’ pro|e zima” Marko Novosel sa pesmom „Valovi” 10 V

CVR^AK I MRAV Moderna verzija pri~e o Cvr~ku i Mravu. ednom davno, `iveo je sre}an i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vredan. JVeseo. Jednom re~i, bio je sre}an dok je radio. Pevu{io

je vesele pesmice, a rezultati wegovog rada su bili odli~ni. Slu{aju}i pesmu Mrava, gospodin Str{qen, direktor firme, zakqu~io je da se mrav previ{e zabavqa a premalo radi, jer nema pravo usmerewe i {efa koji bi ga kontrolisao. Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravqawem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Vremenom, broj dokumenata se pove}avao i zbog pove}anog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izve{taje. Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhivirawa i postao je odgovoran i za preuzimawe telefonskih poziva. A mrav? Mrav je i daqe radio kao i pre. Izve{taji koje je dostavqala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Str{qen je bio odu{evqen izve{tajima koje je dobio od Bubamare i uskoro je po~eo dazahteva: nove studije sa grafikonima, analize razvoja, itd. Da bi se zadovoqio direktorov zahtev, bilo je nu`no da se zaposli Hr~ak koji bi bio direktna pomo} direktoru. Wemu su odmah kupili novi ra~unar sa printerom. Sre}an i vredan mrav je i daqe radio kao i pre. Jedino se poàlio da bi mu bilo lak{e ako bi imao neki ra~unar. Nisu mu odobrili. Ovo je bio prvi put da se Mrav na ne{to poàlio i direktor Str{qen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Osnovao je novo radno mesto {efa slu`be koji bi nadzirao sre}nog i vrednog mrava. Na novo radno mesto je zaposlio Cvr~ka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni name{taj u svom uredu i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i novi ra~unar sa ravnim, LCD ekranom. Broj ra~unara je narastao i morao se kupiti i instalirati mre`ni server. Novi {ef slu`be je shvatio da hitno treba pomo}nika (koji je usput bio wegov pomo}nik u prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu. U isto vreme Mrav je postajao sve mawe sre}an i sve mawe produktivan. Opet je traìo ra~unar. Opet mu nisu odobrili. Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvr~ka i on je zakqu~io da mora da naru~i studiju o zadovoqstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Str{qena koji je shvatio Cvr~kovo obja{wewe i odobrio angaòvawe agencije za te potrebe. Skupa studija je napravqena i Cvr~ak je po~eo da primewuje predloène motivacijske metode. Svuda je oka~io motivacijske plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hr~ka i Stenicu na motivacijske treninge u poznata letovali{ta, itd... Mrav je i daqe, ali nevoqno, radio. îtao je motivacijske poruke na plakatima i nikako nije mogao da na|e nadre|ene kad su mu trebali. Ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za wega. I tako je vreme prolazilo.

Direktor Str{qen je i daqe dobijao redovno svoje perfektne izve{taje ali su oni po~eli pokazivati da firma nije vi{e tako rentabilna kao pre. To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje. Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospo|u Sovu. Sovin zadatak je bio da uradi potpunu analizu organizacije i poslovawa firme i da predloì re{ewa da bi firma poslovala rentabilno. Posle tri meseca, gospo|a Sova je direktoru predala slede}i izve{taj: â&#x20AC;&#x17E;U firmi je previ{e zaposlenih!â&#x20AC;?. Direktor Str{qen je odu{evqeno prihvatio stru~nu analizu i odmah otpustio: MRAVA! POUKA 1: Nikada nemoj da bude{ sre}an i vredan mrav. Mnogo se vi{e isplati da si nesposoban i da ne radi{ ni{ta. Nesposobnima ne trebaju nadzornici. Ako si ipak produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radi{, jer za to nema opravdawa. Ako, ipak, na svaki na~in èli{ da si mrav, osnuj svoju firmu i tako ne}e{ morati da radi{ za Str{qena, Bubamaru, Pauka, Hr~ka, Cvr~ka, Stenicu i Sovu. Ali tada ne}e{ mo}i da radi{ ni kao Mrav. Jer da bi odrào firmu mora{ da se druì{ sa str{qenovima, bubamarama, paucima, hr~cima, cvr~cima, stenicama i sovama. POUKA 2: Naàlost, cela ova pri~a je utemeqena na fakultetskim i nau~nim istraìvawima koja kaù da ve}ina qudi teì ka parazitskom ìvotu! Ă

Za kraj ovog broja

PRED OLUJU

oplo... Tvoj zeleni {orc sa fronclama, pao na T kukove... Karirana bluza raskop~ana... Belo prslu~e i bela ko`a... Napoqu hu~i vru} vetar, nosi pra{inu i

miris lipe. Poku{avam froncle da dovedem u nekakav red, gotovo da ih mazim, prstima je blià koà butina. Nemirni, ho}e da oslobode kukove. Zbog wih se sad najeìle dla~ice. Wihova nemirno}a krenula da se pewe uz ki~mu. [orc, bluza, prslu~e, ~arape, haqine... êmu sad, u ovim momentima, kad okolo sve hu~i? Haqine su potrebne sudiji, sve{teniku, u~itequ, jer bi wihova nagost uni{tila ono {to mora biti nepogre{ivo u jednoj li~nosti, koja predstavqa jednu apstrakciju!* Ba{ toplo. Qubav mi se otkriva kroz tvoj parali{u}i pogled. Pogled o~iju ~ini me nesposobnim za bilo {ta drugo. Ose}a{ to. Okre}e{ pogled. @muri{. Zaklawa{ {akama o~i, kao da }e ona pra{ina svakog trena rasturiti ove trenutke. Razmi~e{ prste i dopu{ta{ da to silno sneno plavetnilo celog me obgrli. – Mora{ da mi obe}a{ ne{to... – Obe}avam... ne{to... – Da }e{ sada da obuhvati{ ne dodiruju}i me... Samo pogled, miris, ùdwa... I {utwa... – Mogu li to? – Ono {to nije originalno nije ni mnogo vredno, a ono {to je originalno uvek nosi u sebi i slabosti stvaraoca! ** – Pa ti sad vidi i poku{aj... – Moè{ ti to. Po~ni da... ... To mi radi, to mi radi, jer ti moè{ da mi radi{ sve... U daqini se povijaju topole, nebo je sivo... Daleki zvuk grmqavine... Freja je pored i promatra nas... ...U ìvotu sve se miwa... Pu{e jugo, iska bura... Jo{ sam ìna, nisan dite... Zvono tu~e s kampanela... Isti qudi, iste ri~i...

Ti sovo, na grobnom kamenu*** ...stvarno si lepa u pojedinim delovima koji se obi~no ne pokazuju... i ve} mi treperi ùdwama ova ju`na no}. – Hermese, samo pogled... – I miris, Niko... ... [ta }u tebi ja tako pohaban tako polovan?... ... Prosto mi se to vi{e ne mili... – Nema povla~ewa... Ose}am ti pogled... dah... ah... Ki~ma mi trne... Taakoo... – I to je qubav, Hermese moj. Wena je radost i bol bez granica, beskrajne su wene èqe i weno bogatstvo. Ona ti je bliska kao ìvot, pa ipak je ne moè{ nikada potpuno poznati...**** – Eto, vidi{, bilo je kratko, ali èstoko. Sedi pored mene. I obla~i me... pooolakoo... i froncle }e{ posle umiriti... na kraju... ... Ne bi ova no} tako boqela da te nisam ja 'vako... Mislim na sun~ane staze Samotrake i miris kiparisa, o pra{ini koju nosi mediteranski vru} vetar, o tvom sawivom pogledu... – Hermese, zna{ li da sad mislim na sun~ane staze Samotrake i ose}am miris ~empresa i... – Hermese, ~uje{ li dole te malaksale glasove? Sprema se oluja... – Hajd'mo, sklonimo se! í * Edgar Dega, francuski slikar, vajar i grafi~ar (1834 + 1917) ** Johan Volfgang fon Gete, nema~ki pisac i filozof (1749 + 1832) *** Stari Sofokle svojoj prelepoj heteri Arhipi **** Kao kod Albaharija

Haxi Du{an Glu{ac

SILUETE IZ „MARIJETE” Snimio Haxi Du{an Glu{ac

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je PO[TENO Da li }e biti prema svima? KORISNO za sve?

tar o R ski p r UzS i n ta #Os