Rotar 89-90

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

ROTARI 2018 – 2019.

JUL / AVGUST 2018. • GODINA VIII (LæææV) BROJ 89 i 90 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

JOVAN ILI]

VLADIMIR MATI]

BARRÙ RASSIN

PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2018 – 2019.

GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2018 – 2019.

(Rotari klub Beograd– ^ukarica)

of the RotarÚ Club of East Nassau, NeÞ Providence, Bahamas, President of RI in 2018-2019.

JO[ MALO O EKOLOGIJI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Vladimir Mati}

Na blagajni supermarketa gospo|a u godinama tra`i plasti~nu kesu da u wu stavi ono {to je kupila.

Kasirka joj prebaci da plasti~na kesa nije ekolo{ki u redu i ko{ta dva dinara: – Va{a generacija ne razume ekolo{ki pokret. Sada mladi pla}aju za va{u generaciju koja je uni{tila sve izvore!

Predstavnica starije generacije qubazno re~e blagajnici: @ao mi je, u moje vreme nije bilo ekolo{kog pokreta!

– Da, – re~e blagajnica – va{a generacija nije uop{te brinula o za{titi okoline!

Ipak malo uzrujana, starija gospo|a zapo~ne pri~u:

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

U moje vreme smo vra}ali prazne fla{e od mleka, mineralne vode, piva i vina u prvu radwu koja ih je vra}ala u fabrike, koje su ih prale i u wih ponovo ulivale mleko, vodu, vino, pivo.

Fla{e su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekolo{kog pokreta!

Jovan Ili}

ISSN 2217-723æ

BROJ 89 i 90 JUL / AVGUST 2018.

GODINA VIII (LæææV)

U moje vreme smo se pewali stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas, a bilo je i vrlo malo liftova. Nismo, da bismo pre{li kilometar ili dva, uzimali automobil, ve} smo uzimali bicikl ili i{li pe{ice. A da nismo znali da je to u duhu ekolo{kog pokreta!

Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu; prale smo pelene, a ve{ smo su{ile na konopcu razvu~enom izme|u stabala ili ku}a.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Nismo ni znale da ima ma{ina za su{ewe ve{a od 3000 vati.

Na{ ve{ je su{ila sun~ana i energija vetra.

Krpili smo ode}u koja je i{la od deteta do deteta, nije bilo odlagali{ta niti skupqawa za preprodaju.

Biqana @ivkovi}

Distrikt 2483 guverner 2018–2019.

Vladimir Mati}

Imali smo sat na ru~no navijawe, a u kuhiwi smo sve radile ru~no, ne s dana{wim gaxetima koji pojedu struje vi{e nego {to elektrocentrala \erdap mo`e da proizvede.

Nismo imali elektri~ne samohodaju}e ma{ine za ko{ewe trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ru~no nabrusiti je bila sasvim dobra!

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Jovan Ili} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Radile smo fizi~ki i nismo trebale i}i u klubove za mr{avqewe i tr~ati po pokretnoj traci koja tro{i struju.

Trivko Ti}a Savi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org

Imali smo eventualno jedan telefon u ku}i, a danas ga svaka {u{a nosi u xepu.

Ali, istina je, nismo znali za ekolo{ki pokret!

Vodu smo pili iz ruke ili iz staklene ~a{e, ne iz plasti~ne fla{e kojih ima po ulicama, livadama, izleti{tima, ba~enih na milione.

Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Biqana @ivkovi} Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} i saradnici Zorica Milo{evi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Imali smo po jedan radio i TV (eventualno) u ku}i, a ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za picu, ne kao danas ekran veli~ine [vajcarske.

Pisali smo mastilom iz fla{ice iz koje smo punili nalivpero, a ne s hemijskim olovkama koje se bacaju posle upotrebe.

Nikola Mandi}

Na{i su se mu`evi brijali s `iletima koji su trajali, a ne s dana{wim koji se bacaju posle svake upotrebe.

Da, istina je, nismo znali za ekolo{ki pokret!

Qudi su se vozili autobusom, vozom, a deca su i{la u {kolu pe{ice ili biciklom, a ne kao danas kolima mama ili tata servisa.

2

Naslovna strana: Golubac Posledwa strana: \erdapska klisura Snimio Dragan Brajer Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Nosili smo iste torbe u {kolu kroz celo {kolovawe, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu [iqa, tre}u Paja Patak, itd. Na{e su kwige slu`ile drugoj, tre}oj, ~etvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za {ta treba pose}i {uma i {uma.

Prema tome, nemojte vi{e o toj va{oj brizi za ekologiju! í

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUL 2018. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3

MESECOSLOV

JUL 2018.

Ovaj mesec je posve}en pismenosti, ali po predlogu Counsil of Legislation 2007. je mesec posve}en i humanosti.

ME\UNARODNI DAN SARADWE (prva subota u julu) ME\UNARODNI DAN ZADRUGA ME\UNARODNI DANI SVETLOSTI (DANI NIKOLE TESLE) od 6 do 12. jula

1

PO^IWE NOVA ROTARIJANSKA GODINA

10

2

1993.

U Kotoru, Crna Gora, osnovan je festival pozori{ta za djecu.

Tradicionalno se odr`ava svake godine od 2. do 10. jula.

3 4

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE – DAN NEZAVISNOSTI (1776)

5

1975.

Ameri~ki teniser Artur E{ postao je prvi crnac pobednik turnira u Vimbldonu.

6

1916.

U Parizu umire na vrhuncu slave Odilon Redon, francuski slikar simbolista.

7

SVETSKI DAN ^OKOLADE

8 9 4

1952.

Umro je Vlada Ili}, gradona~elnik Beograda, jedan od najbogatijih industrijalaca Jugoslavije.

1920. [apcu je sve~ano uru~eno francusko odlikovawe „Ratni krst” za heroizam i stradawe wegovog stanovni{va u Prvom svetskom ratu.

1519. [panski konkistador Erman Kortes iskrcao se na obalu Meksi~kog zaliva.

DAN NIKOLE TESLE

20

SVETSKI DAN SKOKA

26

1930.

U Vorowe`u, Rusija, izveden je prvi grupni skok padobranaca.

21

KRAQEVINA BELGIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1831)

27

916.

Umro je Kliment Ohridski, slovenski prosvetiteq.

11

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA

12

1543.

Engleski kraq Henri VII Tjudor o`enio se {esti i posledwi put. Ovoga puta sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera.

22

13

DAN DR@AVNOSTI CRNE GORE (1878, 1941)

23

29

14

REPUBLIKA FRANCUSKA – DAN PADA BASTIQE (1789)

24

30

DAN ARHITEKATA DAN KANADE (1867)

DAN NAUKE

15

1099.

U Prvom krsta{kom ratu hri{}ani osvajaju Crkvu Svetog groba.

16

1661.

Stokholmska banka izdala je prve papirne nov~anice u Evropi.

17

1918.

Na dana{wi dan ubijena je ruska carska porodica Romanov.

Osamdeset godina kasnije posmrtni ostaci dostojno su i sve~ano sahraweni u Sankt Peterburgu.

18

1877.

Ro|en je srpski vizantolog Dragutin Anastasijevi}, vrstan znalac gr~kog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, ~lan Srpske kraqevske akademije.

19

1883.

Na brdu Stra`ilovo iznad Sremskih Karlovaca sahraweni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radi~evi}a, nakon {to su, 30 godina posle wegove smrti, preneti iz Be~a.

SVETSKI DAN BORBE PROTIV KOKA KOLE SVETSKI DAN SKOKOVA

1828.

Viliem Bart iz Mi~igena, SAD, patentirao je „tipografer”, koji se smatra prvom pisa}om ma{inom.

1804.

Srpska potera predvo|ena Milovanom Stojkovi}em uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Ku~uk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed – agu Fo~i}a.

25

306.

Vojska progla{ava Konstantina I za rimskog cara.

28

1330.

Stefan De~anski potukao je bugarskog cara Mihajla [i{mana u bici kod Velbu`da.

904.

Saraceni su osvojili Solun, a pohara i paqevina grada trajali su nedequ dana.

1930.

Reprezentacija Urugvaja na doma}em terenu u Montevideu, pobedom u finalu prvog Svetskog prvenstva u fudbalu nad Argentinom 4:2, postala je {ampion sveta u fudbalu.

31

1830. [pric za iwekcije upotrebqen je prvi put.

DATUMI OSNIVANJA JUGOSLOVENSKIH I SRPSKIH ROTARI KLUBOVA I PRIJEMA U RI – Rotari klub Beograd osnovan je 8. aprila 1929. godine u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

1. BEOGRAD april 8 - 1929.

2. ZAGREB april 29 - 1929.

3. OSIJEK decembar 2 – 1929.

4. NOVI SAD januar 2 – 1930.

5. SUBOTICA jun 21- 1930.

6. SU[AK oktobar 20 – 1930.

7. MARIBOR januar 5 – 1931.

8. VARA@DIN januar 19 – 1931.

9. LJUBLJANA april 28 – 1931.

10. SARAJEVO april 28 – 1931.

11. SPLIT jun 19 – 1931.

12. PAN^EVO jun 19 – 1931.

13. SKOPJE avgust 26 – 1931.

14. VUKOVAR decembar 23 - 1932.

15. [IBENIK maj 11 – 1933.

16. DUBROVNIK januar 6 -1934.

17. BANJA LUKA februar 26 – 1934.

18. ZEMUN april 2 – 1934.

19. KARLOVAC ……………………….………….…………....

20. BA^KA TOPOLA avgust 28 – 1935.

21. BITOLJ avgust 29 – 1935.

22. VR[AC avgust 29 – 1935.

23. LESKOVAC septembar 3 – 1935.

24. SLAVONSKI BROD decembar 23 – 1935.

25. NI[ avgust 20 – 1936.

26. STARI BE^EJ februar 22 – 1937.

27. VELIKA KIKINDA mart 12 - 1937 28. PETROVGRAD mart 16 1937.

29. VINKOVCI jun 1- 1937.

30. ]UPRIJA–MORAVA jun 12 – 1937.

31. SOMBOR jun 23 – 1937.

32. STARA KANJI@A septembar 4 – 1937.

33. BR^KO avgust 27 – 1938.

34. KRANJ januar 28 – 1939.

1. Beograd 08/04/1929 (neÞ ClubID, after recharter 28737) 2. Novi Sad 02/01/1930 (neÞ ClubID, after recharter 30542) 3. Subotica 21/06/1930 (neÞ ClubID, after recharter 50840) 4. Pan~evo 19/06/193 (neÞ ClubID, after recharter 64477) 5. Zemun 02/04/1934 (neÞ ClubID, after recharter 30540) 6. Ba~ka Topola 28/06/1935 (neÞ ClubID, after recharter 75852) 7. Leskovac 03/09/1935 (neÞ ClubID, after recharter 50728) 8. Ni{ 20/08/1936 (neÞ ClubID, after recharter 31211) 9. Stari Be~ej 22/02/1937 (neÞ ClubID, after recharter 82732) 10. Kikinda 12/03/1937 (neÞ ClubID, after recharter 50839) (Velika Kikinda Þas name before ÝÝ2) 11. Zrewanin 16/03/1937 (neÞ ClubID, after recharter 51535) (Petrograd Þas name before ÝÝ2) 12. ]uprija-Morava 12/06/1937 (neÞ ClubID, after recharter 65948) 13. Sombor 23/06/1937 (neÞ ClubID, after recharter 52490) – U oktobru 1929. godine ~etrdesetak vi|enih gra|ana Novog Sada dobilo je poziv sa potpisom Dr. Vojislava Kujunxi}a na sastanak povodom osnivawa Rotari kluba u Novom Sadu. U hotelu BELA LA\A 12. oktobra u 20 ~asova odr`an je prvi sastanak na kojem je donesena odluka o konstituisawu Rotari kluba Novi Sad sa dr. Gideonom Dun|erskim (doktorom prava, poslanikom, predsednikom Matice srpske, nosiocem ordena Kraqevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije ~asti) kao predsednikom, dr. Stevom Adamovi}em kao podpredsednikom i dr. Brankom Petrovi}em kao sekretarom.

U Rotari zajednicu Klub je primqen 2. januara 1930. godine pod brojem 3258. Kao takav postojao je do marta 1941. godine.^lan Kluba bio je i dr. Vladimir Belaj~i} kasniji guverner Distrikta 77. Upravo dr. Belaj~i} je bioi urednik ~asopisa JUGOSLOVENSKI ROTAR koji se {tampao u {tampariji Arse Ivkovi}a, tako|e ~lana Kluba.

Sastanci su se odr`avali u hotelu KRAQICA MARIJA, a kasnije u Trgova~kom domu.

Rotari klub Novi Sad je reosnovan i ~arterovan 25. februara 1995. godine.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

5

Jovan Ili}, 27. predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2018-2019. godini

POVE]AWE ^LANSTVA NOVI ZADATAK ROTARI KLUBA BEOGRAD Novi predsednik najstarijeg Rotari kluba Beograd Jovan Ili} u razgovoru za „Srpski Rotar� ka`e da o~ekuje da se klub Beograd uve}a bar za pet ili {est kvalitetnih ~lanova ove godine, da se odr`i prisutnost na sastancima, kao i da se pove}a broj predava~a na sastancima, da se odr`i kontinuitet saradwe sa Rotarakt klubom Beograd i da se obele`i 90 godina osnivawa kluba Beograd uz saradwu sa Distriktom i ostalim klubovima

Od 1. jula zvani~no ste preuzeli du`nost novog predsednika najstarijeg Rotari kluba Beograd. Na koje oblasti }e aktivnosti Va{e organizacije u ovoj godini biti najvi{e usmerene?

Moja organizacija }e u ovoj godini biti najvi{e usmerena na pove}awe ~lanstva. O~ekujem da se klub Beograd uve}a za bar pet ili {est kvalitetnih ~lanova, da se odr`i prisutnost na sastancima, kao i da se pove}a broj predava~a na sastancima, podr{ka standardnim akcijama i projektima, kao aktivirawe ~lanova, saradwa sa lokalnom zajednicom, ukqu~ivawe aktivnih ~lanova lokalne zajednice u na{e projekte, kao podsta}i ih da postanu na{i ~lanovi, kontinuitet saradwe sa Rotaraktom kluba Beograd, kroz podr-

6

{ku wihovim akcijama i kroz wihovo aktivno ukqu~ivawe u na{ klub (postaju ~lanovi), moramo se i dugoro~no spremati za global grantove uz poja~ano informisawe o na~inu kako koristiti Rotari fondaciju, kao i da se obele`i 90 godina osnivawa na{eg kluba uz saradwu sa Distriktom i ostalim klubovima. Istovremeno }u ~lanove podsta}i da rade na unapre|ivawu slike o Rotariju u javnosti, kao i da doprinesu tome da javnost razume ono {to radimo. Veoma je va`no da se intenzivno deluje u lokalnim zajednicama.

Rotari ima ~etiri avenije delovawa. [ta mo`ete re}i za svaku od wih?

Ciq Rotarija je unapre|ivawe i produbqivawe ideala slu`ewa u ~etiri osnovna pravca, tj. slu`ewe i delatnost u klubu, profesiji, zajednici i me|unarodnoj zajednici. Tako, slu`ewe u klubu podrazumeva sve aktivnosti kroz koje rotarijanci doprinose uspehu i kvalitetnom funkcionisawu svog kluba kao {to su redovno prisustvo, anga`ovawe u projektima, saradwa u upravnom odboru i klubskim komisijama, pla}awe ~lanarine, u~estvovawe u rotarijanskim manifestacijama i sli~no. Slu`ewe u profesiji predstavqa obavezu svakog rotarijanca da drugima pribli`i svoj ideal slu`ewa u poslu i profesiji. On to ~ini tako {to u razgovoru sa mladim qudima, zainteresovanim za svoju profesionalnu karijeru, predavawima orijentisanim na pojedine profesije i svojim iskustvom, doprinosi pravilnom usmeravawu wihovih interesovawa i opredeqewa. Tako|e, predavawima iz razli~itih oblasti pru`a informacije va`ne za svakog pojedinca. Zatim, slu`ba u zajednici obuhvata sve napore Rotarijanaca da doprinesu poboq{awu kvaliteta `ivota qudi u svojoj okolini. Klubovi se uglavnom trude da utvrde postoje}e probleme u svojoj sredini i ukoliko se nijedna druga organizacija ne bavi tim problemom, prihvataju se toga i iniciraju akcije u korist zajednice. I na kraju, me|unarodna slu`ba, odnosno internacionalne delatnosti podrazumevaju sve ono {to rotarijanci preduzimaju da bi doprineli razumevawu me|u narodima, {irili dobru voqu i propagirali mir u svetu. To ~ine tako {to upoznaju qude

iz drugih zemaqa, wihovu kulturu, obi~aje, dostignu}a, nastojawa i probleme. Ove aktivnosti se sprovode kroz razne odbore i projekte, kako na nivou kluba, tako i na nivou Distrikta i Rotari Internacionala.

Kako ste postali Rotarijanac i {ta Vas je navelo da budete deo tog dru{tva?

Prijateq, tada dugogodi{wi ~lan Rotarija me je uputio u su{tinu Rotarija, par godina sam bio prijateq kluba, povremeno sam i{ao na wihove sastanke i prigodne proslave, u~estvovao u nekom akcijama... da bih kada sam upoznao qude, ~lanove kluba shvatio da delim wihove vrednosti.

Prema Va{em mi{qewu, {ta je kqu~ uspeha u Roterijanstvu?

Kvalitetno dru`ewe i obezbe|ivawe kontinuiteta kroz dobar izbor novih ~lanova, pre svega mladih koji po prirodi stvari unose novu energiju, pritom obezbediti po{tovawe prema onima koji su kroz dugogodi{wi rad i zalagawe napravili klub za koji mo`emo re}i da je jedan od najpo{tovanijih u distriktu. Jednom re~iju QUDI su pokreta~i svega, pa i uspeha ili neuspeha u klubu. Rotari je star preko 100 godina i vrlo je konzistentno organizovan, ako se vodi ra~una o qudma i klimi u klubu sve ostalo je posledica toga Ta~no je da u Rotariju ima svega 20 odsto `ena u svetu.

Neophodno da se posveti pa`wa prijemu ve}eg broja `ena? Kakvo je Va{e mi{qewe po pitawu toga?

Mislim, {to se `ena ti~e, mi smo klub koji je ovu temu pre dve tri godine postavio kao prioritet i mi smo time {to smo razbili predrasude i po~eli sa prijemom `ena u klub, pokazali na delu na{ odnos, iskustva su nam sjajna i ja u tom pogledu ne}u ni{ta mewati Ă­ Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

7

„ROTARI DAN” – PODR[KA MLADIM TALENTIMA

SVE^ANA PRIMOPREDAJA GUVERNERSKE I PREDSEDNI^KIH DU@NOSTI U D 2483

Sve~anoj sali Skup{tine grada Beograda dana 16. juU na 2018. godine, u prisustvu blizu 300 rotarijanaca, prijateqa i u~esnika programa organizovana je manife-

8

stacija „ROTARI DAN” – PODR[KA MLADIM TALENTIMA tokom koje je obavqena ceremonija primopredaje guvernerske du`nosti izme|u dosada{weg guvernera Branislava Ran|elovi}a i dolaze}eg guvernera Vladimira Mati}a. Tom prilikom izvr{ena je i sve~ana primopredaja du`nosti izme|u predsednika desetak Interakt i Rotarakt klubova i preko dvadeset Rotari klubova u na{em Distriktu.

Guverner Branislav Ran|elovi} uru~io je PHF priznawe ~lanovima Rotari klubova Pan~evo i Pan~evo Mihaj-

lo Pupin za uspe{no realizovan Global Grant “Da se rodim zdrava”– 4D ultrazvuk za Op{tu bolnicu u Pan~evu.

Tako|e, uru~io je PHF priznawa za izuzetna dostignu}a rotarijancima Jasmini \oki}, Sr|anu Janevu i ^aslavu Maksimovi}u. Dolaze}i guverner Vladimir Mati} predstavio je projekat “100 za 100”-100 projekata za 100 {kola, koji je uspe{no realizovan u rotarijanskoj 2017/18. godini. Kroz ovaj projekat uru~eno je ukupno 100 donacija uz pomo} 136 donatora, a ukupna vrednost donacija od 98.490 evra donela je benefit za 9.609 korisnika.

Guverneri Branislav Ran|elovi} i Vladimir Mati} uru~ili su simboli~an ~ek u iznosu od 119.460 dinara za tro{kova boravka u letwem kampu za jedanaestoro mladih nau~nika koji su osvojili zlatne, srebrne i bronzane medaqe na Svetskom takmi~ewu istra`iva~kih radova u Beogradu. U ime mladih nau~nika zahvalio se Nikola Srzenti}, direktor Regionalnog centra za talente Beograd 2 a mladi nau~nici pozdravqeni su gromoglasnim aplauzom.

Na kraju zvani~nog dela programa Vladimir Mati} guverner Distrikta za 2018/19. godinu obavestio je prisutne da }e od 1. septembra 2018. godine po~eti isporuka preko 500 novih ra~unara za kabinete informatike u ~etrdesetak osnovnih {kola u dvadeset pet gradova na{eg Distrikta. Sredstva u iznosu od 153.561 dolara obezbe|ena su kroz odobreni Global Grant u kome u~estvuje 52 kluba i ve}i broj Distrikta.

Izvanrednoj atmosferi na manifestaciji doprineo je i muzi~ki program u izvo|ewu Filharmonije mladih “Borislav Pa{}an” kojoj smo na na{em prethodnom okupqawu u Narodnom pozori{tu u Beogradu obezbedili i uru~ili donaciju u iznosu od 1.000.000 dinara í Tekst i snimci Trivko Ti}a Savi} PPr Rotari klub Beograd

9

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

PRVA POSETA GUVERNERA D 2483 VLADIMIRA MATI]A NAJSTARIJEM ROTARI KLUBU BEOGRAD

10

11

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

24. MAJ 2018. GODINE

12

Iako na{ Klub ~esto pose}uju Rotarijanci iz instranstva a naj~e{}e oni koji odsedaju u hotelu „Hajat” ili u tom hotelu organizuju razne poslovne doga|aje, do sada nismo imali priliku da nas organizovano posete Rotarijanci iz Engleske.

Prvo me je 24. aprila telefonom kontaktirao g. Majkl Ingli{ (Michael English) nakon ~ega je nastavqena i zvani~na pismena prepiska sa Klubom, koja je rezultirala posetom ~lanova Ampthil i Distrikt Rotari Kluba (Ampthill & District RotarÚ Club) i ~lanova Privredne Komore ju`nog Londona (Southside London Chamber of Commerce) Naime, ve} vi{e od 30 godina dru`ina u ovom sastavu obilazi razne prestonice {irom sveta a ove godine je izbor pao na Beograd. Tokom trodnevne poslovno – turisti~ke posete Srbiji i sastanaka u Privrednim Komorama Srbije i Vojvodine, gosti su obi{li Topolu, Petrovaradin, Beli Dvor (gde ih je primio li~no Prestolonaslednik A. Kara|or|evi}), bila im je i velika `eqa da prisustvuju sastanku na{eg Kluba.

Grupa od oko 20-ak Engleza je doputovala u Beograd u sredu 23. maja i sa wima sam se sreo ve} iste ve~eri u Skadarliji. Bila je organizovana neformalna ve~era u restoranu „Dva jelena” pa je na{e upoznavawe obavqeno uz starogradsku muziku, srpsko predjelo, {qivovicu i ro{tiq, {to su, i ina~e, odli~ni preduslovi da brzo steknete mnogo novih prijateqa. Ve}inu ~lanova ove dru`ine su ~inili biv{i advokati (sada javni notari) ili qudi iz svere finansijskih usluga i me|unarodnog biznisa. Ovaj susret sam iskoristio prvenstveno da se upoznam sa zamenikom Predsednika Kluba g. Antonijem Nortijem (AnthonÚ Ý. NortheÚ) kako bi dogovorio detaqe i protokol oko wihovog prisustva redovnom sastanku na{eg Kluba u ~etvrtak 24. maja. Zanimqivo je bilo da su se iznenadili zahtevu da budu formalno obu~eni ali su sutra uve~e, zaista, svi bili vrlo pristojno i primereno obu~eni. Dogovoreno je ko }e se od wih obratiti Klubu i koliko }e trajati wihova prezentacija o aktivnostima Kluba i o samom mestu Ampthil.

Kada sam ih u ~etvrtak uve~e do~ekao u lobiju hotela „Hajat”, to je ve} bio srda~an susret uz oslovqavawe samo po imenu ili nadimku. Na{i gosti te ve~eri su bili: Rotarijanci / Rotarians: AnthonÚ NortheÚ, Edmund Lai, Alan CardÞell, Michael Duggan, Michael English ^lanovi Komore / Non Rotarians: Sandra Duggan (Þife of Rotarian, Michael Duggan) GuÚ Audibert, Akhtar Hussain, Basil Preuveners & his Þife Lisa, TonÚ Ýaters, LarrÚ Varn, GerrÚ MacDonagh.

Sticajem neobi~nih ali lepih okolnosti, svoje prisustvo ovom istom sastanku su pismeno najavili i Rotarijanci iz Amerike g. Mats Ingemanson i wegova supruga Sundra (Matts O. Ingemanson & Sundra) sa svojim prijateqima.

Mats Ingemanson je 2013-14 bio DG (District NeÞ Ùork & Bermuda) a osniva~ je i RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship ~iji je Predsednik bio u periodu 2004-2006. godine.

INTERNATIONAL VISITS AND ACTIVITIES OF ROTARÙ CLUB BEOGRAD

MAÙ 24, 2018 Although our Club is often visited bÚ Rotarians from abroad, most often bÚ those Þho staÚ in the HÚatt RegencÚ Hotel or bÚ those organizing various events there, Þe have not had the opportunitÚ of being visited bÚ felloÞ Rotarians from England so far.

On April 24 I Þas first contacted bÚ Mr. Michael English and the contact Þas folloÞed bÚ an official correspondence betÞeen the tÞo Clubs. Result Þas a visit of the Ampthill & District RotarÚ Club members as Þell as members of the Southside London Chamber of Commerce to our Club. In fact, for over 30 Úears, the members and families of this group have visited various capitals around the Þorld, and this Úear the choice fell to Belgrade. Among others, during three daÚs business-tourist visit to Serbia this group had meetings in the Serbian Chamber of Commerce, theÚ visited Topola (magnificent Church of St. George), Petrovaradin (Austrian fortress), and The Ýhite Castle (Þhere theÚ Þere received personallÚ bÚ the CroÞn Prince A. Karaðorðevi}). During the visit to Belgrade and Serbia, theÚ had also planned to attend the regular meeting of our Club.

A group of approÚimatelÚ 20 English people arrived in Belgrade on ÝednesdaÚ, MaÚ 23, and I met them all the same night in Skadarlija, Þell knoÞn bohemian Üuarter. An informal dinner Þas organized at the restaurant „Dva jelena”. Ýe got to knoÞ each other Þith cheerful sounds of so called „old citÚ-fashioned music”, Serbian appetizers, cold plum brandÚ and barbecue, Þhich are alÞaÚs eØcellent prereÜuisites to ÜuicklÚ get a lot of neÞ friends. Most members of this group Þere former laÞÚers (noÞ public notaries) or people from a range of financial services and international businesses.

I used this meeting to get acÜuainted Þith the DeputÚ President of the Club Mr. AnthonÚ Ý. NortheÚ in order to

13

Wegova supruga Sundra }e od 01. jula ove godine biti Predsednica jednog Rotari kluba u Wujorku. Oni su bili u dru{tvu g. Jongsik ^a (Ùongsik Cha) iz Severne Koreje i g. Mihaila Kocovi}a.

Posle upoznavawa uz pi}e dobrodo{lice, po~eo je redovni sastanak Kluba. Sastanak je vodio PDG Dragan Brajer (u odsustvu Pavla Bani}a, Predsednika) koji je pozdravio sve goste i na zanimqiv na~in im predstavio na{ Klub. Klubu su se potom prigodnim govorima obratili: g. Mats Ingemanson, g.

Antoni Norti (u ime Ampthil Rotari i Distrikt Kluba), g.

Geri MekDonah (u ime ~lanova Komore) i g|a Sundra – kao budu}a predsednica Kluba. Prezentaciju je na engleskom jeziku i vrlo duhovito odr`ao g. Alan Kardvel, isti~u}i u prvi plan aktivnosti Kluba ali i osobenost tog malog, tipi~nog Viktorijanskog mesta – koje je sada predgra|e Londona.

Sastanku su jo{ prisustvovali: Vesna Brajer (Inervil klub Beograd), vi{e od 12 ~lanova Rotarakt kluba Beograd, Nina Obradovi} (Nikolina }erka) kao i dva gosta iz Makedonije – koji su bili gosti Komore iz Londona.

U predivnom ambijentu Kristalne sale, uz dobar izbor jela na „{vedskom stolu” i dobru selekciju pi}a, svi gosti su se zadr`ali do kasnih sati u dru`ewu i pri~i u ~emu su predwa~ili Englezi sa svojim smislom za humor i pravqewe dobre atmosfere.

Na kraju, gosti su sumiraju}i svoje utiske sa posete na{em Klubu konstatovali isto: divna atmosfera i puno mladih, posve}enih, pametnih i lepih Rotaraktovaca koji }e biti sjajna budu}nost Rotari Kluba Beograd.

26. MAJ 2018. GODINE

14

Posetioci iz Engleske su se sre}no vratili u London i poslali nekoliko mejlova sa porukama zahvalnosti na sjajnom gostoprimstvu i dru`ewu ali su gosti iz Amerike odlu~ili da i ovaj vikend provedu u Beogradu.

Vesna i Dragan Brajer su to iskoristili da organizuju jo{ jedno dru`ewe i susret sa Amerikancima, ovoga puta u sedi{tu Kluba u Kursulinoj 14. U prijatnom ambijentu Brajerove kancelarije imali smo priliku da sa gostima porazgovaramo o najrazli~itijim temama – od Rotarijanskih tema pa do situacije u vezi sa Kosovom, situacije u svetu, fenomena Tramp i odnosa SAD – Severna Koreja. Neizbe`an je bio i Tito sa temom raspada Jugoslavije, uticajem i zna~ajem masona u dru{tvu itd.

Ispostavilo se da je g. Mats Ingemanson bio izuzetno dobro informisan o ve}ini pomenutih tema i da je

arrange details and a protocol about their presence at the meeting of our Club, on ThursdaÚ, MaÚ 24th. It Þas agreed Þho Þould officiallÚ speak on behalf of Ampthil & District RotarÚ Club and Chamber of Commerce as Þell as hoÞ long their presentation on their Club activities Þould be. Ýhen I met them in the lobbÚ of the HÚatt RegencÚ Hotel on ThursdaÚ evening, it Þas alreadÚ a ÞarmlÚ encounter Þith mutual addressing onlÚ bÚ name or nickname.

Our guests that evening Þere: Rotarians: AnthonÚ NortheÚ, Edmund Lai, Alan CardÞell, Michael Duggan and Michael English Non-Rotarians – Members of the Chamber: GerrÚ MacDonagh, Sandra Duggan (a Þife of a Rotarian Michael Duggan), GuÚ Audibert, Akhtar Hussain, Basil Preuveners & his Þife Lisa, TonÚ Ýaters and LarrÚ Varn.

BÚ the unusual but pleasant coincidence, the presence on this verÚ same meeting Þas also announced bÚ the Rotarian from the USA, Mr. Matts O. Ingemanson and his Þife Sundra, accompanied bÚ tÞo of their friends.

Matts Ingemanson Þas District Governor in 2013-14 DG (District NeÞ Ùork & Bermuda) and is the founder and CEO of RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship. He Þas Club President from 2004 to 2006. Starting from JulÚ 1st, his Þife Sundra Þill also become the President of one RotarÚ Club in NeÞ Ùork.

TheÚ Þere accompanied bÚ Mr. Ùongsik Cha from North Korea and Mr. Mihailo Kocovi}.

After getting to knoÞ each other Þith a Þelcoming drink, a regular meeting of the Club started as usuallÚ at 8.30 PM. The meeting Þas conducted bÚ Dragan Brajer PDG (in the absence of Mr. Pavle Bani}, Club President) Þho greeted all the guests and presented our Club to them in a verÚ interesting ÞaÚ. The folloÞing guests spoke to the Club: Mr. Matts Ingemanson, Mr. AnthonÚ NortheÚ (on behalf of Ampthil & District RotarÚ Club), Mr. GerrÚ MacDonagh (on behalf of the Southside London Chamber of Commerce) and Mrs. Sundra Ingemanson – as an incoming President of one RotarÚ Club in N.Ù. The video presentation of the Club and Ampthil Þas done bÚ Mr. Alan CardÞell, Þhich Þas verÚ ÞittÚ and interesting to all. First, he pointed out various Club’s activities, but he also presented to us Ampthil as a small, tÚpical Victorian toÞn - noÞ suburb of London.

The meeting Þas also attended bÚ: Mrs. Vesna Brajer (Inner Þheel Club of Beograd), more than 12 members of the Rotaract Club Belgrade, and Nina Obradovi}, PhD (Nikola’s daughter). Later, tÞo guests from FRÙ Macedonia joined the event – theÚ Þere guests of the Chamber from London.

In the marvelous ambiance of the HÚatt RegencÚ „CrÚstal Hall”, Þith a good selection of meals and drinks, all the guests have staÚed up late in a relaÚed mood. A special contribution to make a good atmosphere that evening Þas given bÚ the English people Þith their sense of humor and informal conversation.

FinallÚ, guests summarized their impressions from the visit to our Club as Þell: the Þonderful hospitalitÚ and atmosphere, a lot of Úoung, dedicated, smart and beautiful Rotaractors – Þhich Þill ensure a great future to the RotarÚ Club Beograd.

MAÙ 26, 2018 Visitors from England have alreadÚ happilÚ returned to London sending e-mails Þith messages of gratitude on great hospitalitÚ and socializing, but guests from America decided to spend one more Þeekend in Belgrade.

Vesna and Dragan Brajer used that occasion to organize another meeting Þith our guests from America, this time at the Club’s HeadÜuarters in Kursulina Str. In pleasant premises of our HÛ Þe had the opportunitÚ to talk Þith our guests about various topics ranging from the Rotarian subjects to the situation regarding Kosovo and the situation in the Þorld in general. InevitablÚ, Þe talked about Trump phenomenon, and the relationship bet-

15

aktivno u~estvovao u diskusiji. To zapravo i nije bilo iznena|uju}e s obzirom da je u najavi svoje posete Mats poslao nekoliko fotografija gde je u dru{tvu sa sada{wim i nekoliko biv{ih Generalnih Sekretara UN. Kako je Mats i vlasnik firme „Grassroots Peacemaking” skrenuo nam je pa`wu i na moto firme, koji glasi: „EverÚbodÚ Þins Þith peace! EverÚbodÚ loses Þith Þar!”

Na sve to se gost iz Severne Koreje samo diskretno osmehivao, nagla{avaju}i da se razgovorom mo`e re{iti svaki problem!

Kasnije smo od g. Kocovi}a saznali da je g. ^a u Beogradu proveo preko 10 godina kao severnokorejski diplomata (da zna srpski jezik) a da su wegove dve }erke verovatno jedine Korejanke koje te~no govore na{ jezik!

Pored gostiju, dru`ewu su prisustvovali doma}ini Vesna i Dragan, Ti}a, Sr|an, Nenad i Nikola. Vina i drugog pi}a je bilo u izobiqu a niko nije mogao da odoli Vesninoj gibanici. Na kraju je Ne{a odvezao Amerikance u hotel „Hajat” a pre rastanka smo dobili obe}awe da }e nas Mats i Sundra isto ovako do~ekati i ugostiti kad do|emo u Wujork!!

31. MAJ 2018. GODINE Pred redovni sastanak Kluba u ~etvrtak 31. maja, dobili smo mejl da }e na{em sastanku prisustvovati i g.

Bjarne Eilsoe – Jorgensen PDG iz Danske sa suprugom Su Jan (Bjarne Eilsoe – Jorgensen & Su Ùan). Bjarne je ~lan Odense Rotari kluba iz Danske (Distrikt 1461) a u posetu na{em Klubu i na{em Distriktu je do{ao kao izaslanik Predsednika RI, kako bi prisustvovao redovnoj Godi{woj Skup{tini na{eg Distrikta. Pored wih, gosti na na{em sastanku su bili i g. Xamil Muavad PDG (Jamil MouaÞad), Bane Ran|elovi} DG i Nikola Bo`i}.

Xamil je trenutno Predsedavaju}i Distriktne Fondacije u Libanu. Guverner Distrikta 2452 je bio 2013-2014. godine a u poseti je bio kao izaslanik Predsednika RF. Otvaraju}i sastanak, Pavle Bani} je pozdravio goste i po`eleo im dobrodo{licu u na{em Klubu. Zatim je kra}i govor odr`ao i Bjarne a veoma lepo i nadahnuto o va`nosti Rotari Fondacije je govorio Xamil. Pavle je potom predstavio i prisutne Rotaraktovce kao i druge goste, posle ~ega je poslu`ena ukusna ve~era. Tokom neobaveznog razgovora sa gostima konstatovano je da i daqe treba raditi na promovisawu Rotarija kao i Rotari Fondacije a naro~it naglasak je bio na prijemu mladih i podr{ci projektima koji se realizuju preko Rotarakt klubova. ^lanovi na{eg Kluba koji su prisustvovali Skup{tini Distrikta imali su priliku da se jo{ dru`e sa gostima na Zlatiboru a ovi su stalno isticali na{ Klub kao primer uspe{ne saradwe sa mladima í Nikola Mandi}, PPr Rotari klub Beograd

16

Þeen the USA and North Korea. Tito and his role in historÚ Þas also the topic including the conseÜuences of breakup of Ùugoslavia, etc.

Mr. Matts Ingemanson Þas verÚ Þell informed about most of the topics and he activelÚ participated in the conversation.

In fact, it Þas not surprising at all having in mind that, announcing his visit, Matts sent us several photos Þhere accompanied Þith the current and tÞo former UN SecretarÚ General.

ObviouslÚ, Matts is a man of the Þorld!

Being the oÞner of the companÚ „Grassroots Peacemaking” Matts also turned our attention to the motto of the companÚ, Þhich reads: „EverÚbodÚ Þins Þith peace! EverÚbodÚ loses Þith Þar!!” Listening to all of this, Mr. Ùongsik Cha, our guest from North Korea, onlÚ smiled discreetlÚ pointing out that sincere negotiation and talk can solve everÚ problem!

Later that night, Þe found out from Mr. Kocovi} that Mr. Cha spent more than 10 Úears in Belgrade as a North Korean diplomat (and that he speaks Serbian language prettÚ Þell) and that his tÞo daughters are probablÚ the onlÚ North Koreans Þho can speak Serbian fluentlÚ!

Besides mentioned guests, this event Þas attended bÚ Vesna and Dragan – as hosts, and Ti}a, Sr|an, Nenad and Nikola, our Club members. Ýith plentÚ of Þine and other drinks Þe all enjoÚed that evening but nobodÚ could resist hot „gibanica” pie hand made bÚ Vesna. In the end, Neša and I drove Matts and Sundra to the HÚatt RegencÚ hotel. Ýhile getting out of the car, Þe got the promise that theÚ Þill Þelcome and host us the same ÞaÚ – Þhen Þe come to NeÞ Ùork CitÚ!!

MAÙ 31, 2018 Just before the Club meeting on MaÚ 31, Þe received an e-mail that our meeting Þill be attended bÚ Mr. Bjarne Eilsoe-Jorgensen, PDG from Denmark, his Þife Su Ùan and Mr. Jamil MouaÞad, PDG from Lebanon.

Bjarne is a member of the Odense RC from Denmark (District 1461) and his mission Þas to visit our Club and our District as the envoÚ of the RI President. Main purpose of this visit to Serbia Þas to attend the regular Annual AssemblÚ of our District and to conveÚ the RI President message.

Jamil is a member of Tripolis RC from Lebanon (District 2452) and presentlÚ is Chairman of the District Foundation.

He Þas also acting as an envoÚ of the RF President.

FelloÞ Rotarian visitors Þere accompanied bÚ Mr. Bane Ranðelovi} DG and Mr. Nikola Bo`i}, member of RotarÚ e-Club from Valjevo.

Opening the meeting, Mr. Pavle Bani}, the PR of our Club, greeted and Þelcomed all the guests. Then Bjarne held a brief speech about RotarÚ mission Þhich Þill be in focus this Úear. Jamil delivered verÚ nice and inspirational speech about the importance of the RotarÚ Foundation, Þhich Þas greeted bÚ applause. Pavle then introduced to our guests present members of our Rotaract Club, as Þell as other guests. After official part of the meeting a delicious dinner Þas served and everÚone present enjoÚed the rest of the evening.

During the informal conversation Þith our distinguished guests, it Þas noted that Þe all should continue to Þork on the promotion of the RotarÚ and RotarÚ Foundation. Also, the importance of recruiting Úoung people and supporting projects implementation through Rotaract Clubs Þas emphasized several times as a prioritÚ.

Those members of our Club Þho attended the District AssemblÚ, Þhich took place on Zlatibor Mountain, had the opportunitÚ to socialize Þith the guests again. During the AssemblÚ our Club Þas mentioned several times as a good eØample of successful cooperation Þith Rotaractors and efficient implementation of various projects í Nikola Mandic, PPr RotarÚ Club Beograd

17

18

I Þill speak at the RotarÚ Club of Ýilmington, DE on JulÚ 12, 2018 about

THE IMPACT OF ROTARÙ GRASSROOTS PEACEMAKING! FelloÞ Rotarians and Friends, I Þill speak at the RotarÚ Club of Ýilmington, DelaÞare on ThursdaÚ JulÚ 19, 2018 at 12:10 pm about hoÞ Rotarians contribute to peace around the Þorld. I Þill talk about hoÞ Rotarians ÜuietlÚ Þithout publicitÚ contribute to Grassroots Peacemaking around the Þorld, including North and South Korea, China and TaiÞan, Russia and Ukraine, India and Pakistan, Argentina and Chile, Armenia, TurkeÚ and CÚprus.

The RotarÚ Club of Ýilmington has 192 members. TheÚ meet everÚ ThursdaÚ at 12:10 pm in Hotel Dupont, Gold Ballroom, 42 Ý 11th St, Ýilmington, DE 19801.

The tradition of Rotarians’ contribution to peacemaking goes back to the founding of the United Nations. The U.S. State Department asked RotarÚ International to help develop the Statutes of the United Nations. RotarÚ also organized and managed the United Nations charter meeting in San Francisco 1945. FortÚ-nine of the delegates from different countries Þere also Rotarians.

ROTARIANS CONTRIBUTE TO PEACE AROUND THE ÝORLD! Bill Miller at Global Connections Television intervieÞed me about hoÞ Rotarians are promoting peace around the Þorld as a Þin-Þin solution.

EVERÙBODÙ ÝINS ÝITH PEACE. EVERÙBODÙ LOSES ÝITH ÝAR. Ùou can Þatch the intervieÞ on ÙouTube bÚ clicking on https://ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=UU3oA1Ú4NÛA RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship had a verÚ busÚ Booth at the RotarÚ Convention in Toronto 2018!

RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship - RGHF is the biggest felloÞship in RotarÚ. Our booth at the RotarÚ Convention Þas verÚ busÚ. Ýe had a lot of fun and Þe signed up manÚ neÞ members, as Úou can see in these pictures.

Past RotarÚ International Vice President Celia GiaÚ received the RGHF BetsÚ DemaraÚ AÞard at the RotarÚ International Convention in Toronto 2018!

The RGHF BetsÚ DemaraÚ AÞard is presented to outstanding Þomen in RotarÚ. This Úear’s recipient is Past RotarÚ International Vice President Celia GiaÚ. She is also the Chair of the RotarÚ Convention in Honolulu 2020. Ùou can Þatch mÚ intervieÞ Þith Celia from 2013 at the United Nations in NeÞ Ùork. It is on ÙouTube at ÞÞÞ.Úoutube.com/Þatch?v=lACRbFJ5IbM (click on this link).

Celia eØpressed her gratitude for receiving the RGHF BetsÚ DemaraÚ AÞard at the RotarÚ International Convention in Toronto 2018 in the folloÞing Facebook posting:

MÚ gratitude to RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship that during the Toronto Convention honored me bÚ giving me the „BetsÚ DemaraÚ aÞard”. For me it Þas a great emotion to receive this aÞard that reminds us of a Great Rotarian Ýoman Þho Þas a Director of RI, Þho died some time back and bÚ Þhich I felt great admiration and respect.

Previous recipients of the RGHF BetsÚ DemaraÚ AÞard are Past RotarÚ International Vice President Anne MatheÞs and Past RotarÚ International Vice President Jennifer Jones.

Sundra and I visited the RotarÚ Club of Belgrade in Serbia!

Sundra and I had a great dinner meeting on ThursdaÚ night MaÚ 24, 2018 at the RotarÚ Club of Belgrade that met at the HÚatt RegencÚ in Belgrade, Serbia.

Sitting Þith Sundra and me in the front are Past District Governor Dragan Brajer and his Þife Vesna Brajer. PDG Dragan reintroduced RotarÚ to Serbia in 1992, after RotarÚ had been abolished at the beginning of Ýorld Ýar 2.

Sundra and I visited the RotarÚ Club of Istanbul-Fatih in TurkeÚ!

Sundra and I visited the RotarÚ Club of Istanbul-Fatih on MondaÚ MaÚ 21, 2018. Ýe Þere received Þith great friendliness and great hospitalitÚ. Ýe also discussed possible joint projects.

TheÚ also gave Sundra a banner, Þhich Þas signed bÚ everÚbodÚ present. Ùou see from left District 2420 Ùouth EØchange Committee Chair KubilaÚ Inal, RC Istanbul-Fatih President 2017-18 Banu Korun, RC Ùonkers-East Ùonkers President 2018-19 Sundra Lee, PDG Matts Ingemanson and LeÚla Inal.

Sundra and I visited the Taipei Economic and Cultural Office in NeÞ Ùork!

Sundra Lee and I are together Þith Consular Officer JennÚ Tzeng at the Taipei Economic and Cultural Office in NeÞ Ùork on JulÚ 11, 2018.

AN EVENING ÝITH THE PAST DISTRICT GOVERNORS FELLOÝSHIP IN TORONTO! From left are DG 2018-19 Elaine Thompson, PDG Ed Thompson, RotarÚ Club President 2018-19 Sundra Lee and PDG Matts Ingemanson.

Elaine and Ed are dear friends from Ýinnipeg, Canada. Ýe Þere attending the RotarÚ Peacebuilding Summit at Metro Toronto Convention Centre in Toronto, ON, Canada í

19

SEDMA ROTARI REGATA – \ERDAP 2018.

ROTARI REGATA U ZNAKU od 12. do 28. jula 2018. godine

Rotari distrikt Srbije i Crne Gore organizovao je sedmu regatu po srpskim rekama, koja je posle Smedereva nastavila put Dunava, sve do Tekije. Ove godine ciq regate je skretawe pa`we na ekologiju, ta~nije na preventivnu za{titu od zaga|ewa. osle Save, Tise i Tami{a, na mar{ruti regate \erdap 2018, na{ao se Dunav, a posle P Pan~eva, mesto za predah i dru`ewe u Smederevu

bila je umetni~ka radionica vajara Zorana Kuzmanovi}a, na samoj obali Dunava. Kuzmanovi} je bio inicijator akcije ~i{}ewa ulaza u Provalu, jedno od najlep{ih jezera na Dunavu, u neposrednoj blizini Smedereva, na banatskoj strani. Sa svojih desetak prijateqa, u vi{esatnoj akciji, po vodi, blatu i uz najezdu komaraca, ciq je ostvaren i ulaz je ra{~i{}en, pa voda ponovo proti~e ovom uskom re~nom stazom koja vodi do prelepog jezera. Na Rotari regati \erdap 2018. u~estvovalo je ukup-

20

no 22 broda, a u stalnoj plovidbi }e biti osam, dok je gotovo hiqadu qudi ukqu~eno u organizaciju ove manifestacije, rekao je sagovornik portala Podunavqe.info Dragan Brajer, reosniva~ Rotarija u Srbiji, odnosno SR Jugoslaviji. „Srbija je bogata rekama, a kako bi reke ostale na{e bogatstvo, ekolo{ki vredne i ~iste najva`nija je prevencija. ^uvajmo na{e reke, nemojmo ih zaga|ivati. Ni sami nismo svesni koliko divnih reka imamo i koliki je to turisti~ki potencijal. [to je jo{ va`nije, mi pijemo tu vodu, a voda je danas jedan od najva`nijih reursa.�

Brajer je rekao da ve} sedmu godinu organizuju Rotari regate.

Za{to regate i za{to Rotari?

Pa, reke, mora, okeani su oduvek spajali qude i ono {to nama (Rotarijancima) odgovara, ne postoji mogu}nost da neka dr`ava pregradi reku i da je proglasi za

ZA[TITE OD ZAGA\EWA

svoju, niti mo`e da spre~i ribe da prelaze granice ili pticama da prele}u. To je na{a deviza, jer Rotari kao me|unarodna organizacija koja je stara ve} 110 godina, gde se klubovi me|usobno pose}uju, dru`e, razmewuju iskustva u okviru ‘krovne’ organizacije Rotari International, je prete~a Interneta. Dok nije bilo Interneta, samo organizacije kao {to je Rotari su radile na umre`avawu. Rotari je, pre svega, servisna organizacija. Poku{avamo da se uklopimo, u saradwi sa lokalnim vlastima, da pomognemo zajednici u kojoj radimo, na ovaj ili onaj na~in. Nekada u tome uspevamo veoma lepo, me|utim, nekada ti zadaci prevazilaze na{e mogu}nosti, ali mi onda dajemo primer. Mi ne mo`emo da nahranimo gladne, da izle~imo bolesne, ali mo`emo da ka`emo qudima da ima nade i mo`emo da poru~imo da svaki onaj ~ovek koji ima tu sre}u da je zdrav i da nema egzistencijalnih problema, tu svoju

radost treba da podeli sa drugima, ka`e u izjavi za Podunavqe.info Dragan Brajer.

Kako je nastao Rotari?

Dragan Brajer: U Kraqevini Jugoslaviji smo imali Rotari klubove (28) do Drugog svetskog rata. Posle toga, iako nije bio zabrawen, Rotari ovde nije postojao. Kao elitisti~ka organizacija, nije bio dobrodo{ao. Isto~na Evropa se padom Berlinskog zida ponovo otvara za Rotari. Tada sam otvorio advokatsku kancelariju u Beogradu i do{ao na tu ideju. Uspeli smo, moji prijateqi i ja, da registrujemo prvi klub koji je primqen u veliku porodicu Rotarija (1.300.000 ~lanova) koja u Srbiji broji 1200 ~lanova. Srbija je sa Crnom Gorom u distriktu. Imao sam to zadovoqstvo da slu`im kao guverner za tada{wi Distrikt 2481, koji je pored Srbije i Crne Gore, obuhvatao i Makedoniju, Severnu Gr~ku i Kosovo Ă­

21

MILUTIN IGWATOVI]:

ZA PET GODINA U SRBIJI ]E VOZOVI SAOBRA]ATI BRZINOM OD 200 km /h Pruga Beograd – Budimpe{ta je sastavni deo mre`e pruga Evrope, koje su svrstane u pruge za velike brzine Kategorije II. To su postoje}e pruge rekonstruisane za projektne brzine reda veli~ine 200 km/h. ealno je o~ekivati da }e u narednih pet godina rekonstrukR cija ove pruge biti zavr{ena i da }e se u stanici „Beograd Centar” – Prokop pojaviti prvi vozovi velikih brzina, izja-

vio je u intervjuu za „Ekonomski onlajn” generalni direktor Saobra}ajnog instituta CIP Milutin Igwatovi}.

Milutin Igwatovi} dipl. in`. i generalni direktor Saobra}ajnog instituta CIP

22

Saobra}ajni institut CIP je vode}a istra`iva~ko – projektantska kompanija u Srbijii i Jugoisto~noj Evropi. CIP je anga`ovan na velikom broju projekata u razli~itim oblastima. Koje projekte biste, ipak, izdvojili?

Projekti na kojima CIP danas radi su brojni i svi su zna~ajni za dr`avu Srbiju. Projektuju se deonice na drumskim koridorima 10 i 11, na Moravskom koridoru. Trenutno se radi na deonici Sur~in-Obrenovac. Na `elezni~kom „Koridoru 10” projektuje se pruga Beograd-Subotica-granica. Za celu prugu izra|ena je Studija izvodqivosti. Zavr{en je Idejni projekat deonice Beograd Centar-Stara Pazova, a zavr{ava se projekat za gra|evinsku dozvolu. Na deonici Stara Pazova-Novi Sad zavr{eni su Idejni projekat i Projekat za gra|evinsku dozvolu. Priprema se izrada Idejnog projekta deonice Novi Sad-Subotica-granica. Radi se niz projekata izgradwe novih objekata i adaptacija zdravstvenih ustanova u Beogradu, kao i tramvajske i uli~ne mre`e.

Kada }e Srbija postati zemqa brzih vozova?

Pruga Beograd-Budimpe{ta je sastavni deo mre`e pruga Evrope, koje su svrstane u pruge za velike brzine Kategorije II. To su postoje}e pruge rekonstruisane za projektne brzine reda veli~ine 200 km/h. Realno je o~ekivati da }e u narednih pet godina rekonstrukcija ove pruge biti zavr{ena i da }e se u stanici „Beograd Centar” Prokop pojaviti prvi vozovi velikih brzina. [ta su glavni problemi na `elezni~kom „Koridoru 10”?

Glavni problem `elezni~kog „Koridora 10” je nerazumevawe potrebe razvoja putni~kog `elezni~kog saobra}aja. Od usvajawa multimodalnog „Koridora 10” na Ministarskoj konferenciji u Helsinkiju 1997. godine, pa sve do trilateralnog dogovora Srbija-Ma|arska-Kina, pod „Koridorom 10” u Srbiji niko nije podrazumevao i `elezni~ki koridor. Strategija razvoja iz 2007. godine, ~ak ka`e da „brze pruge” Srbiji nisu potrebne. Problem je {to rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpe{ta nismo spremno do~ekali sa pripremqenom tehni~kom i planskom dokumentacijom.

Prethodne vlade nisu vr{ile pripreme za realizaciju me|unarodnih sporazuma prema kojima `elezni~ki „Koridor 10” mora biti rekonstruisan u prugu za velike brzine Kategorije II, sa projektnom brzinom reda veli~ine 200 km/h, prema Direktivi 96/48 CE. Rekonstrukciju pruga „Koridora 10”, ju`no od Beograda, treba do~ekati spremno, sa izra|enom tehni~kom i planskom dokumentacijom.

Kada se mo`e o~ekivati zavr{etak stanice „Beograd Centar”-Prokop, za koju je CIP jo{ 2009. godine uradio urbanisti~ki projekat za zadwu fazu (stani~na zgrada, tr`ni centar i gara`e na nekoliko nivoa)? Da li je ta~na procena da je za zavr{etak potrebno izme|u 70 i 100 miliona evra?

Saobra}ajni institut CIP je izradio projektnu dokumentaciju za prilazne saobra}ajnice i one su na koti 105 (plo~a) izgra|ene. Projekat za gra|evinsku dozvolu prilaznih saobra}ajnica sa autoputa i stani~ne zgrade je zavr{en.

Predra~unska vrednost za preostale radove (zgrada i prilaz sa autoputa) iznosi oko 50 miliona evra. Ministarstvo saobra}aja, gra|evinarstva i infrastrukture i „@eleznice Srbije” tra`e strate{kog partnera za izgradwu.

Ve} dugo se radi na realizaciji projekta Beogradski `elezni~ki ~vor, koji je centar `elezni~ke mre`e Srbije. Mo`e li on postati regionalni centar?

Beogradu, pa i Beogradskom `elezni~kom ~voru prirodno pripada uloga regionalnog centra. Me|utim, to zavisi od infrastrukturnog povezivawa sa regionom. @elezni~ka infrastruktura se ne mo`e pohvaliti svojim kvalitetom. Srbija se, ratifikovanim me|unarodnim sporazumima, obavezala da }e na svojim prugama, a koje je povezuju sa regionom, obezbediti komercijalnu brzinu od najmawe 130 km/h, a koja danas iznosi svega 40-50 km/h. U me|uvremenu, Evropska unija, posle izgradwe mosta na Dunavu kod Vidina, forsira rekonstrukciju `elezni~kog „Koridora 4” sa `eqom da zaobi|e Beograd i Zapadni Balkan. Regionalna uloga Beograda i wegovog `elezni~kog ~vora zavisi od na{ih aktivnosti na ispuwavawu obaveza preuzetih me|unarodnim sporazumima. Rekonstrukcijom „Koridora 10” i drugih me|unarodnih magistralnih pruga Beogradski `elezni~ki ~vor u~ini}emo nezaobilaznim regionalnim centrom.

stitorske funkcije Infrastruktura `eleznica Srbije. Saobra}ajni institut ima ulogu projektanta, koji blagovremeno priprema tehni~ku i plansku dokumentaciju.

Koliko }e ko{tati spajawe „Koridora 10” sa Albanijom?

Radi se o drumskoj autoputnoj saobra}ajnici. Saobra}ajni institut CIP nije anga`ovan na ovom zadatku.

Radili ste na mnogobrojnim projektima u inostranstvu. Koliko su srpske kompanije konkurentne na me|unarodnom tr`i{tu?

[ta }e za Beograd zna~iti zavr{etak projekta „Beograd na vodi” za koji je Idejni projekat pod nazivom „Europolis” 1995. godine uradio Institut CIP? CIP je jo{ u re{ewu beogradskog `elezni~kog ~vora za „GUP Beograd 1950” planirao osloba|ewe Savskog am-

fiteatra za silazak Beograda na obale reka. Zavr{etak „Beograda na vodi” zna~i}e ostvarewe jednog preko 67 godina dugog sna.

CIP je uradio plansku dokumentaciju i Idejni projekat za rekonstrukciju, modernizaciju i izgradwu dvokolose~ne pruge na deonici Stara Pazova-Novi Sad, koja je deo me|unarodnog projekta modernizacije pruge BeogradBudimpe{ta. Za{to kasni realizacija tog projekta (cele pruge) ~iji je po~etak vi{e puta najavqivan i da li je razlog samo finansirawe od strane Kine?

Deonica Stara Pazova-Novi Sad se gradi iz ruskog kredita. Me|udr`avne pregovore vodi Ministarstvo saobra}aja, gra|evinarstva i infrastrukture, a inve-

Te{ko je procewivati konkurentnost srpskih kompanija na me|unarodnom tr`i{tu u vreme kada su sistemom finansirawa i tendera svedeni na podizvo|a~e stranih kompanija, koje izvode velike investicione radove u zemqi. Saobra}ajni institut CIP se za sada uspe{no pojavquje na tr`i{tima biv{ih jugoslovenskih republika (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Slovenija) í Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

23

LI^NOST U ROTARI KLUBU

UZ SOCIJALNE KARTE GRA\ANIMA PRAVEDNIJA RASPODELA POMO]I

Ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Zoran \or|evi} je prvi ministar u istoriji koji je prisustovao redovnom sastanku od reosnivawa Rotari kluba Beograd 1992. godine. Izuzetno ve~e tog 12. aprila 2018. godine, prvi put sa gostom ministrom Zoranom \or|evi}em, bez predavawa, ali u otvorenom razgovoru o svim temema, iz delokruga nadle`nosti resornog ministarstva, koje je trajalo puna tri sata.

24

inistar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna M pitawa Zoran \or|evi}, gostuju}i na Rotari sastanku, rekao je da }e najstariji sugra|ani koji nemaju

bli`e srodnike i materijalno su ugro`eni, a na listama su ~ekawa za sme{taj u dr`avne stara~ke domove od 1. jula dobiti mogu}nost za sme{taj u privatnim domovima uz pomo} dr`avnih subvencija. „Ministarstvo za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa `eli da sa svim licenciranim privatnim domovima za sme{taj odraslih i starih lica potpi{e okvirni sporazum kako bi na{i gra|ani, koji su sada na listi ~ekawa za dr`avne domove mogli biti sme{teni u dom koji subvencioni{e dr`ava. Po~etkom jula ti redovi }e se smawiti, a ja ve-

rujem da }e se ~ak i ukinuti”, rekao je \or|evi}. Ministar je dodao da }e dr`ava subvencionisati privatne domove do iznosa koji pla}a i dr`avnim ustanovama, a to je u proseku 35.750 dinara. Za penzioneri koji imaju neke prihode dr`ava subvencioni{e samo tu razliku, a onima koji nemaju nikakve prihode dr`ava pla}a ceo iznos. Nalazimo se u godini borbe protiv sive ekonomije, rekao je minister \or|evi}. „Svakako da mi radimo zajedno sa Ministarstvom finansija i usko smo vezani. Razmena informacija daje i wima i nama, {ta svako iz svoje nadle`nosti treba da radi. Mi smo u prethodnom periodu, po~eli sa kampawom Reci ne radu na crno, zajedno sa Norve{kom i imamo pomo} sa wihove strane. Pored nekih novih na~ina kako funkcioni{e

Biografija Zoran \or|evi}, ro|en je u Beogradu, 1970. godine. Zavr{io je Visoke studije bezbednosti i odbrane. U fazi je zavr{etka doktorskih studija iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerewem na finansijsku kontrolu, upravqawe, izve{tavawe i reviziju.

Master je ekonomskih nauka – oblast: Me|unarodno bankarstvo i finansije, zajedni~ki program na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina Gr~ka – Fakulteta za dru{tvene i politi~ke nauke i Fakulteta za me|unarodnu ekonomiju, Beograd.

Profesionalno iskustvo sticao je na rukovode}im pozicijama u oblasti finansijskog i izvr{nog menaxmenta u renomiranim doma}im i me|unarodnim kompanijama (Comtrade, Kabel-Ù...). Usko je usmeren na me|unarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravqawe, finansijsko izve{tavawe i reviziju. Od 2012. do izbora za ministra odbrane 2016. godine bio je dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane, a od avgusta 2016. godine Ministar odbrane. Predsednik je Politi~kog saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Nacionalni direktor za naoru`awe. Objavio je vi{e radova u vode}im doma}im i stranim nau~nim i stru~nim ~asopisima iz ekonomije i finansija i vi{e (~lanaka) radova u „Vojnom delu” i ~asopisu „Ra~unovodstvo”. ^lan je udru`ewa Mensa Srbija. Govori engleski i ruski jezik. Odslu`io je vojni rok (1988/1989). O`ewen je, otac je }erke i sina í inspekcija rada i medijski to promovi{emo, kako bi pribli`ili radnicima {ta ~inimo za wih, ali i {ta im je sve uskra}eno kada se ne upla}uje doprinosi, kao i poslodavcima, kada pre}ute to, koliko im nelojalna konkurencija ote`ava rad. Ka`emo im da u dr`avi imaju partnera, koji `eli da im pomogne i mi }emo nastaviti sa tim.”

Ministar \or|evi} govori je i o socijalnoj pomo}i i socijalnim kartama. Pravo na socijalnu pomo} ili subvencije koje obezbe|uju lokalne samouprave preispituju se jednom godi{we. Promenu statusa korisnika Centri za socijalni rad gotovo da ne mogu da kontroli{u. „Kruna toga {to Ministarstvo radi u borbi protiv sive ekonomije bi}e pred kraj godine, kada bi u skup{tinsku proceduru trebalo da u|e Zakon o socijalnim kartama. To }e biti jedan novi po~etak. Ona bi trebalo da u potpunosti za`ivi do 2020. godine. Tada }emo

imati kompletnu strukturu. Zna}emo ko {ta radi u dr`avi. Mo}i }emo kao dr`ava mnogo pravi~nije da se odnosimo prema svakom gra|aninu.

Da dr`ava na vreme spozna kome treba da pomogne, ko eventualno ne{to radi mimo zakona i da gra|ani budu sigurni, da je sve {to dr`ava napla}uje, kroz poreze, doprinose, razne takse i akcize, raspore|eno na najpravi~niji na~in i da dolazi do svakog gra|anina u meri kojoj je potrebna wemu”, naglasio je minister \or|evi}.

Na pitawe, {ta }e promeniti socijalne karte za po~etak, zna li se barem okvirno ili precizno broj qudi u Srbiji koji prima socijalnu pomo}?

Ministar \orevi} je odgovorio: „Zna se, mi to moramo da znamo. Na kraju svakog meseca znamo broj qudi koji je primio socijalnu pomo}, a na kraju oktobra 557.973 lica je primilo razne vidove socijalne pomo}i. Mi vodimo evidenciju i trudimo se da vr{imo i kontrolu iz meseca u mesec i da u skladu sa onim koliko imamo para u buxetu da raspore|ujemo te pare, jer znamo da je tim kategorijama to vrlo potrebno i da je potrebno na neki na~in da stigne u prave ruke i u pravo vreme.”

Na pitawe, koji podaci }e biti u osnovi sadr`ani u socijalnim kartama, {ta je to {to }e odre|ivati taj socijalni status ministar \or|evi} kazao je da „Vlada Republike Srbije i na{a premijerka je u svom ekspozeu rekla da mi `elimo da u|emo kao dr`ava u digitalizaciju i da iskoristimo sve prednosti digitalizacije koje ona pru`a. Jedna od tih stvari jeste da baze podataka koje postoje na nivou dr`ave i kancelarija koja je oformqena u Vladi Republike Srbije, ona koordinira i da vi{e ako mogu tako da ka`em ne radi svako separatno nego da postoji plan kako `elimo da radimo. Jedan od tih planova jeste i ostvarivawe, formirawe socijalnih karata. To zna~i da mi `elimo da iskoristimo sve baze koje su sada koje su u opticaju koje postoje i koje su u upotrebi. Postoji sa jedne strane na~in kontrole tih baza, da vidimo ko su korisnici i da se formira jedna analiti~ka baza koja }e da umre`i sve te podatke na jednom mestu. Zna~i, oni koji su nosioci odre|ene stvari mogu da a`uriraju i podele informacije u analiti~koj bazi, a ta analti~ka baza okupi}e na jednom mestu sve podatke, gde }emo mo}i da o jednom gra|aninu bukvalno na jednom mestu imamo sve podatke. Ti podaci }e mo}i da se ukr{taju, umre`avaju i da odre|enim dr`avnim institucijama u zavisnosti od toga kako i ko ima pravo na {ta, daju podatke ili eventualno daju mogu}nost da analitikom ne{to utvrde ili ne utvrde. Da krenemo samo od po~etka, vrlo je kompleksno izraditi takvu jednu bazu i stru~ni tim i radni tim koji je oformqen na nivou Ministarstva, koji sara|uje sa kancelarijom trenutno je u fazi toga {ta je to sve {to treba da sadr`i ta budu}a analiti~ka baza. Dr`avne institucije koje }e biti ukqu~ene jesu Poreska uprava, Katastar, RFZO, Registar socijalnih osiguranika, razne institucije koje imaju baze, {to vi{e podataka imamo to }e biti kvalitetnija baza kasnije za analitiku, koja }e da pru`a raznim dr`avnim organima, u skladu sa onim kakve oni imaju zakonske mogu}nosti, da koriste podatke i da im pru`a mogu}nost da vr{e analize i eventualno rade stvari za koje su oni u stvari merodavni, ali druga stvar koja treba da isprati sve to jeste i izmena zakona i izmena dono{ewa nekih podzakonskih akata, kako bi ta baza bila u skladu sa zakonom i definisala to ko i kakva

25

prava ima kad su u pitawu podaci koji su u su{tini vrlo li~ni. Mi smo svesno u{li u ceo taj posao, jer ovu stvar radimo za budu}nost, za na{u zemqu i za na{e gra|ane, `elimo prvo da i tra`ili smo modalitet i,bar tako ka`u, najboqe ure|ena socijalna karta jeste u Danskoj i mi koristimo ta iskustva, a Danci `ele nama da pomognu u svemu tome. Ceo sistem kako je ure|en, kako je ure|en sistem socijalnih karata, kakve sve koristi imaju gra|ani Danske kada je u pitawu kori{}ewe socijalne karte, to mi `elimo da iskoristimo u Srbiji. Mi `elimo da na{i gra|ani presko~e sve one muke koje su drugi imali kada su vodili socijalne karte i da imamo odmah kartu koja se pokazala najboqa u svetu i to }e biti kopija toga. Radna grupa treba da ustanovi kako, na koji na~in }e da funkcioni{e ta analiti~ka baza, koji }e sve to podaci da se slivaju unutra i u toku slede}e godine po~iwe fakti~ki sa izradom te analiti~ke baze i ja o~ekujem da baza sama po sebi proradi do kraja 2018., a u toku 2019. u potpunosti�, objasnio je minister \or|evi}.

Na pitawe, da li }e Srbija ostati bez radne snage?

Stalno se pri~a o odlivu stanovni{tva? Ministar \or|evi} je odgovorio: „Mi }emo sigurno ostati bez radne snage, ako ne promenimo demografsku sliku. Mi nestajemo kao nacija. Posledwi statisti~ki podaci govore da je nas 40 hiqada mawe ro|enih u odnosu na umrle u 2018. godini. Tome treba dodati i odliv zbog migracija. Rizik otvarawa granica onog trenutka kada budemo u{li u EU, ali obaveza ove Vlade je da razmi{qa o budu}nosti, tri koraka unapred i svakako da preduzmemo mere da nam se to ne desi. [to se ti~e demografskih promena, po{to je to pitawe nad pitawima, na ~elu ti-

26

ma je predsednik Repubike Srbije Aleksandar Vu~i}. ^uli ste koje su to mere. To su prve mere koje preduzimamo, sigurno bi}e ih jo{. Prilago|ava}emo se tome, jer je na{a obaveza da tu negativnu demografsku sliku promenimo u budu}nosti. [to se ti~e odliva kadra, videli ste neke mere koje Ministarstvo zdravqa primenilo. To je promovisano pre oliko dana, 100 najboqih studenata medicine je primqeno u radni odnos. Najakutnije je da nam lekari nestaju, odnosno da nemamo dovoqan broj lekara. ^uli ste i da }e medicinske sestre biti zaposlene. Ministarstvo rada gleda kako i na koji na~in, par puta sam to rekao, da iskoristimo primer iz Finske. Najtalentovanijim studentima, ve} tokom studija, kao {to sada to ~ine stranci i lobiraju da jednog dana pre|u tamo, da im damo iste uslove u Srbiji. Mo`da je boqe u takvim slu~ajevima da ne subvencioni{emo nova radna mesta, ve} da takvog studenta odnosno postdiplomca, damo nekoj sredwoj kompanij koja postoji niz godina na na{em tr`i{tu i posluje pozitivno, da svojim znawem promeni ne{to u takvoj firmi. Prema finskim iskustvima, u 100 odsto slu~ajeva, oni su se zadr`ali u tim kompanijama, jer su doprineli da ta kompanije ne{to promeni, posluje boqe i zaposli jo{ qudi. Vi ste sa jednom dobrom platom, pokrenuli kompaniju sredwe veli~ine da bude jo{ boqa i zaposli jo{ qudi. S obzirom na to da taj primer postoji i funkcioni{e, verujem da i mi mo`emo da ga iskoristimo�.

Fotografije pokazuju koliko na{ gost i svi ~lanovi Rotari kluba Beograd u`ivali u dru`ewu. Obe}ali smo ponovi}emo to uskoro... Ă­

27

28

JANE NEDINKOVSKI:

RAST – KQU^NA RE^ ZA MALA I SREDWA PREDUZE]A Mala i sredwa preduze}a treba da posluju profitabilno na veoma jednostavan na~in: kontinuirano - pametna ulagawa i inovacije, kao i anga`ovawe eksperata sa specifi~nim znawem, ka`e u intervijuu za „Srpski Rotar” Jane Nedinkovski. [ta je danas potreba malih i sredwih preduze}a?

Rast "je kqu~na re~ koja je potrebna malim i sredwim preduze}ima. Ako jedna kompanija raste i radi dobro, onda je potrebno jo{ br`e da raste i napreduje u svojoj oblasti. S druge strane, Stagnacija / Status Kvo je ono {to svaka kompanija treba izbegne. U ve}ini slu~ajeva to zna~i gubitak mogu}nosti za rast svakog dana. Uvek postoji put ka rastu, ponekad je put vidqiviji i jasniji, ponekad mawe vidqiv i skriven...

U tom kontekstu uvek postoji grupa profesionalaca sa specifi~nim „knoÞ – hoÞ” koja mo`e pomo}i. Danas se ve}ina kompanija bori sa novcem ili finansirawem, vremenom i nedostatkom specifi~nih znawa i ve{tina izvan wihovog glavnog podru~ja rada. [to se ti~e novca: nijedna investicija nije uvek skupqa od Smart Investment.

Kad je re~ o vremenu: vreme radi uvek za vas, uradi pravu stvar, usredsredite se na podru~je rada u kome ste najboqi i ne odvajte se od stvari koje neko mo`e u~initi za vas na boqi, efikasniji i isplativiji na~in. „Ne radite sve sami, niste ekspert u svemu i niste Google da sve to saznate”. Kada je u pitawu specifi~no znawe: konsultanti mogu pomo}i va{im idejama da postanu stvarnost rade}i za vas i sa vama. Op{ti uticaj na poslovawe ~esto je 3-4 puta ve}i, nego {to se prvobitno o~ekuje.

Kakva je uloga menaxmenta konsaltinga u preduze}ima u prepoznavawu br`eg rasta?

Menaxment konsalting je praksa pomo}i organizacijama da unaprede svoje performanse, a pre svega rade kroz analizu postoje}ih organizacionih problema i izradu planova za poboq{awe.

Organizacije mogu da koriste usluge konsultanata za upravqawe iz vi{e razloga, ukqu~uju}i dobijawe eksternih saveta i pristup specijalizovanoj stru~nosti konsultanata. ^etiri kqu~na aspekta na kojima konsultanti rade: identifikacija oblasti za

poboq{awe, pomagati organizacijama da poboq{aju svoje performanse, obezbe|ivawe specifi~nih „knoÞ – hoÞ” / savetodavnih usluga i razvijawe planova i implementacija. Oni mogu pomo}i u skoro svim aspektima poslovawa: u marketingu, strategiji, finansijama, prodaji i marketingu, operaciji, organizaciji i HR. Imate vrlo bogato iskustvo rada u me|unarodnim organizacijama EBRD, GFK, USAID i UNICEF, a tako|e i multinacionalnim kompanijama. Prema Va{em mi{qewu, kako jedno malo ili sredwe preduze}e treba da posluje profitabilno?

Mala i sredwa preduze}a treba da posluju profitabilno na veoma jednostavan na~in: kontinuirano – pametna ulagawa i inovacije, kao i anga`ovawe eksperata sa specifi~nim znawem. Uvek je potrebno imati na umu slede}e: intuicija je sjajna polazna ta~ka – ali..., oslawaju}i se samo na intuiciju mo`ete imati zna~ajan negativan uticaj na biznis, nemojte improvizovati! U~initi sve {to je potrebno, najpre plan i analiza, zatim procena potencijalne dobiti u odnosu na rizik i obavezno po{tujte stru~wake u odre|enim oblastima i konsultujte ih.

Kako ste Vi postali ~lan Rotarakt kluba Beograd i koja je Va{a misija?

Postao sam ~lan velike porodice Rotarakta pre nekoliko godina. Prvo sam bio ~lan Rotarakt kluba Skopqe i potom wihov potpredsednik. U~ewe, razvoj i slu`ewe je ono na ~emu radi Rotarakt, jer mi li~no predstavqa ogromnu priliku da slu`im i dru`im se sa mnogim mladim profesionalacima iz razli~itih oblasti. Zajedno donosimo nove ideje, da prevazi|emo stare probleme i istrajemo, ostvaruju}i ve}i uticaj na dru{tvo u kojem se razvijamo í

Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

29

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

nekada{wih gra|ana SFRJ, nao~are bez dr{ke, ku}i{ta telefona, brave bez kqu~a. Najvi{e je no{ene ode}e i obu}e, koja se proba stoje}i, svima na pogled. Prodavci su starci i starice, mladi}i u punoj snazi, trudnice, ~itave porodice, svet zapu{ten i iznuren. Stoje uz tu|e automobile, koji im se iza le|a smewuju na sat, dva ili tri (zona tre}a), {to tro{e litar benzina skupqi od litra mleka, du`e nego zakupci pija~nih tezgi. Znaju da je wihova roba, skupqena odasvud, ali i iz nadzemnih pa i podzemnih kontejnera, za nekoga |ubre a za nekoga blago. A dok ima kupaca bi}e i posla, jer zarada ne zavisi od stvari nego od drugih qudi, na {ta je podsetio Veber.

Nad buvqom pijacom uzdi`e se skladni toraw i podu`ni brod biv{e Evangeli~ke crkve, delo znamenitog nema~kog prakti~ara i teoreti~ara arhitekture Oto Bartninga, moderniste, pisca programa Bauhausa, bogoslova i graditeqa brojnih protestantskih hramova {irom Evrope i sveta. Uzidano{}u crkve u svakida{wicu dor}olskog stambenog bloka, fasadom od grube klinker opeke, ali i uzdr`ano{}u u unutra{wem oblikovawu i opremawu, Bartning je postigao tra`enu smernost protestantskog kanona, a „te`wom za oblikom” (KunstÞollen) goti~ke impresije, oplemenio je gradski pejza` oko pijace. Sama gra|evina, me|utim, nije slu`ila crkvi, osim zakratko u vreme okupacije, kada je i dovr{ena 1943. godine. Po{to je 1989. godine uspe{no adaptirana, dobila je lepo i kosmopolitsko lice Bitefa, kao Bitef teatar.

Pokr{tavawe askezom

VEBER NA BUVQAKU

Samo u {irem kontekstu socijalne pravde narativ o protestanskoj etici ima ikakvog smisla, jer prazna hvala ne}e u torbu. Preduslov takvog dru{tva nije nekakva epohalna socijalna ideja, ve} samo imperativ da na wegovom vrhu budu radeni, obrazovani i po{teni, a ne gotovani, neznaj{e i la{ci, kojima je mesto pri dnu - poputsumwivih doktora nauka, obno} u`irenih privatnih izvr{iteqa, notara, i drugih. U suprotnom, etika rada i poziva ne zna~i ni{ta, a kapitalisti~ka ,,jevan|elizacija” dobija grani~ni, turoban smisao: ko se ne sna|e u ovostranoj grabe`i, ima sve izglede da se br`e na|e u onostranom carstvu kraj Bajlonijeve pijace, na tezgama oko uskih prolaza U pod najlonom i {atorskim krilima vojnih dezena, nudi se kineska roba {to jo{ miri{e na formalin, sjajni

30

zavrtwi i katanci, nova turska elektrika, ku}na hemija Cif, Mister Proper i Cilit beng, taj efikasni uni{titeq masnih mrqa. Uz pija~nu ogradu pribio se buvqak, kao wen siroma{ni, klasno ni`i produ`etak, stoga bez tezgi, za{tite od sunca i ki{e, pa se {iri po skveru i zavija uzanim trotoarom Va{ingtonove ulice sve do Bulevara despota Stefana. Na asfaltu i powavama prodaje se stare`, ali retko ona koja bi veselila antikvare: brojne su to stvari bez stare i nove svrhe – crveni paso{i na ime

Danas je na Skveru Mire Trailovi} sve od ovoga sveta, ~ak je i krst na zvoniku ve}i ukras pozori{tu nego {to je znamewe vere. Odmora i stanke tu nema, istinski se radi, pa je buvqak primer pregora, samodiscipline, obavqawa svete du`nosti svakodnevnog posla. Narod se svoje radinosti ne stidi i svoje spasewe sam stvara. Kakva god da mu je te{ka muka, on nije ni besposli~ar ni prosjak, ve} trgovac koji se ne uzdaje u dr`avnu ili tu|u pomo}, a za hleb zara|uje asketski, „postojano{}u u poslu” – stoje}i, sede}i na plo~niku, ~u~e}i. Nadaqe, taj svet izvanredno potvr|uje onu kapitalisti~ku surovost da dobro radi samo kad je i dok je siroma{an, te da su niske nadnice veoma produktivne i ~ak poja~avaju radni u~inak. Moglo bi se re}i, naime, da se narod ispred nekada{we crkve ve} uveliko pokrstio nevoqnom, svetovnom askezom. Pa i sam pisac kwige „Protestantska etika i duh kapitalizma” Maks Veber, a sigurno i Bartning, da se najve}im ~udom na|u na buvqoj pijaci kod biv{e Evangeli~ke crkve, uo~ili bi da ispuwewe svetovnih du`nosti u pozivu (Beruf) i daqe kr~i put kapitalisti~kom duhu, ali bi se sigurno upitali za{to tom mentalitetu uop{te ne prethodi uga|awe Bogu. A i poziv ovih Beogra|ana nije od Boga ve} samo od ovozemaqskog jada.

O ugledawu na protestantsku etiku je svojevremeno govorio i premijer. Prihvatimo li mere {tedwe i sled nekoliko paklenih meseci, ve} krajem godine i nov~anici }e biti debqi. Narod, uistinu, nikako da se re{i postsocijalisti~kog bunila, pa neko mora i da ga pole~i radosnom ve{}u (gL"((X84@<) da zaista `ivi u kapitalizmu.

Ne bi li shvatio da, zapravo, bez obzira da li je pravoslavac ili luteran, novo jevan|eqe nije nerad i dr`avna ispomo} ve} – pregor, odricawe i, u dobrom ishodu, radost zara|ivawa, sticawe radi sticawa samog. No da li ovim qudima marqivost vredi? Koliko steknu kad ih odatle ne teraju? Gde spavaju kad nisu na plo~niku? A kad spavaju, da li i oni, kao poslanici u \in|i}evo vreme, u tome preteruju? [koluju li decu? Treba li im nov~anik?

Budu}i da je, i po Veberu, apsolutna nepodudarnost izme|u namere i ostvarewa redovna pojava u oblasti politike, to je uvek pametnije verovati u male korake nego u velike re~i, jer prazna hvala ne}e u torbu. Samo u {irem

kontekstu socijalne pravde, naime, narativ o protestanskoj etici ima ikakvog smisla. Preduslov takvog dru{tva nije nekakva epohalna socijalna ideja, ve} samo imperativ da na wegovom vrhu budu radeni, obrazovani i po{teni, a ne gotovani, neznaj{e i la{ci, kojima je mesto pri dnu – poput sumwivih doktora nauka, obno} u`irenih privatnih izvr{iteqa, prepla}enih notara, i drugih. U suprotnom, etika rada i poziva ne zna~i ni{ta, a kapitalisti~ka „jevan|elizacija” dobija grani~ni, turoban smisao: ko se ne sna|e u ovostranoj grabe`i, ima sve izglede da se br`e na|e u onostranom carstvu.

Bez sna i bez milosti Stvari su poodmakle, ali nije kasno setiti se Bewaminovih re~i da je kapitalizam opasna religija, mo`da najekstremija ikada, zasnovana na obo`avawu kulta sans réve et sans merci. „U korenu kapitalizma kao religioznog pokreta stoji te`wa za osvajawem sveta obuzetog o~ajem, a on je wegova potajna nada”, napisao je ovaj filosof. Ako je ovo ta~no, neka u na{oj neoliberalnoj verziji te religije bude vi{e pravednosti, pojedina~no i milosr|a, i neka o~aj ne bude dobrodo{ao. I neka tema siroma{tva – kao mu~na i pi-aru nekorisna – ne bude skrajnuta me|u „socijalna pitawa” i pomra~ena bqeskom velikih kao {to su grad na vodi, integracije i investicije, a morala bi biti osnovni motiv bavqewa politikom. I neka dr`ava ne prima izraz pretvorne ale na povocu vlasti, koja se ulaguje i pra{ta mo}nima, a ujeda i ka`wava nemo}ne, namiruje glad ro|a~ko-partijskog ~inovni{tva uzimaju}i, a ne daju}i ni{ta zauzvrat. Kao i mnogi prostori Beograda, Skver Mire Trailovi} odslikava sada{wi trenutak na{eg juno{kog kapitalizma i ukazuje na du`inu zama{tanog puta od powava do osvetqenih izloga, od drvenih {amlica do udobnih {ezlonga u stanovima za koje }e se jednom lako ubirati porez. Neprime}eni doprinos napredovawu na tom putu iz dana u dan daje i buvqak svojim malim ekonomskim `ivotom podaqe od vlasti i wenog me{awa, opiru}i se poku{ajima ograni~avawa i regulisawa, prkose}i zabranama komunalaca, veruju}i u spas u slobodnom tr`i{tu.

A kako se sve nade i pola`u u {irewe tr`i{ta, buvqaku i buvqacima, kojih s pove}awem siroma{tva ne}e biti mawe, mora se pomo}i. Za po~etak, svakako ne radi „evropskih integracija”, trebalo bi najpre integrisati ovaj narod u na{e vlastito dru{tvo, pa im robu velikodu{no, kakva god da je, podi}i na tezge, oka~iti o ve{alice, ne tra`e}i ni pare. I poku{ati da neka sitna, stvarala~ki promi{qena intervencija u prostoru, i pre obe}ane obnove pijace i skvera, bude vaqan primer inkluzije, onog delatnog u arhitekturi i odgovornog u politici. Makar se odrekli i stotina kvadrata spasonosnog BNV-a. Tada skverovi mo`da ne bi kvarili uspomenu na li~nosti ~ija imena nose, a mnogo {ta bi se u gradu plelo u ~ipku, ne u masni ~vor upetqan bedom. Ovo, naravno, pre no {to sami trgovi i pijace dobiju privatne vlasnike, kada }e nam svima biti boqe í Slobodan Gi{a Bogunovi} (1961, Beograd)

31

TATJANA OLUJI]:

„MADAM KVISKO”

Srpska umetnica - violinistkiwa Tatjana Oluji} u razgovoru za „Srpski Rotar” obja{wava da obo`ava da svira kompozicije Petra Iqi~a ^ajkovskog, Pablo de Sarasatea, Hoakina Turine, Fritza Kreislera, Johanesa Brahmsa... Ona ka`e da je publika ~esto preoptere}ena svakida{wim `ivotom i problemima, pa nije spremna lako da prihvati savremene autore koji ~esto zahtevaju mentalnu anga`ovanost i poznavawe stila Kako je biti danas profesor violine na Fakultetu Muzi~ke umetnosti u Beogradu?

Na poqu klasi~ne muzike – svetski izvo|a~i, ~esto su i vrsni profesori. Kao primer mogu uzeti i moje profesore. Prof. Andre Gertler bio je vrstan izvo|a~ – specijalista za savremenu klasi~nu muziku - ujedno moj profesor na Kraqevskom muzi~kom Konzervatorijumu u Briselu. Tako|e, Jehudi Mewuhin koji je pored solisti~kog izvo|ewa imao i dve svoje Akademije u Londonu i [vajcarskoj. Na posledwoj sam se usavr{avala. Tako sam i ja uz koncertirawe, rano po~ela da se bavimi pedagogijom.

Zvani~no. Prvo u Briselu, a zatim i na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu (FMU). Sva svoja znawa koja sam sticala na najvi{im Konzervatorijumima i svetskim podijumima, studentima prenosim sa puno qubavi i iskustva. Omladina koja dolazi na FMU, odabrana je i posve}ena studijama. Ukoliko su studenti upisani na instrumentalni odsek, nastava iz glavnog predmeta je individualna. Kao glavni predmetni nastavnik, jako sam bliska sa svojim studentima i ~esto znam i wihove probleme i radosti, {to naravno mo`e da uti~e i na wihov rad. Ponosna sam {to je desetak mojih studenata posle zavr{enih studija na FMU, na{lo izvrsna mesta u svetu. Qiqana Filipovi} u Los Angelesu, Maja Petrovi} u Sidneju, Beli} u Norve{koj, \ura u [vedskoj, Nenad na Tenerifima itd... To samo svedo~i da je ustanova kroz koju su pro{li, kao i nastava koju su imali, kvalitetna i priznata svugde u svetu. Na mojim putovawima, ~esto sam boravila u Los Angelesu i vi|ala se sa mojom studentkiwom Qiqanom Filipovi}, gde smo evocirale uspomene iz studentskih dana. Imam i talentovane studente koji su ostali ovde, kao {to su: Jovan Bogosavqevi}, Dragana Petrov i itd...

32

[ta dana{we studente i talente violine posebno interesuje?

Ukratko re~eno, ono {to ih najvi{e interesuje je umetnost izvo|ewa. Ali do tog stupwa treba do}i tj. biti dobro tehni~ki pripremqen. Dana{wim, a i ranijim talentovanim studentima, uvek sam podsticala `equ za {to ve}im radom i treningom, jer samo na taj na~in wihov talenat mo`e do}i do izra`aja. ^esto poredim umetni~ko izvo|ewe sa sportom. Bez dobrog i kvalitetnog treninga, nema uspeha. Sportista dosti`e pobede i

visine uz kompletnu predanost treningu, samo {to je u umetnosti to jo{ slo`enije.

Pored manuelne spretnosti i wenog usavr{avawa, ve`bawa memorije i ose}ajnosti, profesori su tu da ih vode i da im odgovore na hiqade wihovih pitawa koja se ti~u znawa, ume}a, pona{awa na podijumu i mnogih drugih umetni~kih pitawa na koje samo iskusan pedagog – umetnik mo`e da odgovori.

Gde danas naj~e{}e nastupate i {ta svet voli da slu{a najvi{e? Koja su to dela?

Po{to sam umetnik koji je u izvo|a~koj formi, spremna sam da nastupim kako u najmawim, tako i u najve}im i najpoznatijim salama. Za svaki koncert se spremam isto, a to zna~i masksimalno. Za mene ne postoji „zna~ajna” ili „mawe bitna” publika. Zato se na svakom podijumu ose}am isto, za mene su bitni interpretacija i umetni~ki do`ivqaj. Kada sam podpisivala ugovor za koncert u Carnegie Hall-u (godinu dana pre koncerta), se}am se da sam osetila veliko uzbu|ewe i strahopo{tovawe. Tog momenta mi je izgledalo sve neverovatno. Me|utim, od podpisivawa ugovora, do koncerta, pripremala sam se kroz veliki broj mawih i ve}ih koncerata, tako da kada je do{ao dan da se pewem stepenicama Carnegie Holl-a, izgledao mi je normalan put da se ba{ tu na|em. Me|utim i na inostranoj sceni se de{avalo, da budem iznenada pozvana na koncert, jer je neko od umetnika spre~en da nastupi. Po{to sam uvek u formi, spremna za koncert, prihvatala sam i takve ponude. Ponekad sam se ose}ala kao „Madam kvisko”, ali spremnost da nastupim mi je ~esto omogu}avala da jo{ vi{e budem prisutna na koncertnom podijumu. Na doma}oj sceni je skoro uobi~ajeno da se mnogo unapred ne planiraju nastupi. Treba biti uvek u formi – sportski spreman.

Jo{ u studentskim danima i kao mlad umetnik, volela sam izu~avawe dela kompozitora na{eg veka. Zato sam i bila sre}na kada sam dobila stipendiju Belgijske vlade za usavr{avawe kod prof. Andre Gertlera (na Briselskom Konzervatorijumu), koji je bio specijalista za savremenu muziku. Studiraju}i u wegovoj klasi, stavila sam na repertoar sva Bartokova dela, poznati violinski koncert Igora Stravinskog, Rodolfa Halftera i itd... Me|utim, vremenom, kroz moje koncertno iskustvo, shvatila sam da {iroka publika mnogo boqe prihvata romanti~nu muzi-

ku. Tako se vremenom i moj koncertni repertoar mewao, u saglasnosti sa `eqom da {to boqe korespondiram sa publikom.

Koja su Va{a omiqena dela za svirawe?

Obo`avam da sviram kompozicije ^ajkovskog, Sarasatea, Turine, Kreislera, Bramsa... Divni romantizam... Publika je ~esto preoptere}ena svakida{wim `ivotom i problemima, pa nije spremna lako da prihvati savremene autore koji ~esto zahtevaju mentalnu anga`ovanost, poznavawe stila i drugo. Romantika opu{ta i prija. Ona uvek nedostaje u ovom dana{wem vremenu i to je ne{to za ~ime ~eznemo.

Na svetskoj i evropskoj sceni ste poznati, kao u na{oj prestonici – Beogrdu. Bili ste profesor vilione na Kraqevskoj muzi~koj akademiji u Belgiji. Kakva je razlika i kakav utisak nosite iz Brisela?

U Briselu sam bila na specijalizaciji i radila pet godina. Naravno da je to dovoqan perid da se dobro upozna zemqa. Neosporno je velika razlika pre svega u kulturolo{kom smislu. Spoqni utisak kojim sam bila fascinirana kada sam do{la na specijalizaciju u Brisel, kao {to je Grand Place, Petit i Grand Sablon, La Burce, Sudska ve}nica, naravno Konzervatorijum, blistavo ~iste ulice i bulevari, brojni Muzeji, galerije i koncertne sale: Pale de Bozar, Atomijum... ^inilo mi se da sam do{la na drugu planetu. Na eleganciju grada i starinske spomenike se brzo naviknete kad po~nete da `ivite i svakodnevno prolazite kroz grad, a onda se zalazi u pore `ivota koje imaju dubqu sadr`inu.

Ta~nost, organizovanost i radni elan su prioritetni.

Na Konzervatorijumu su najboqi studenti iz celog sveta i tu vlada takmi~arski duh. Biti na Konzervatorijumu koji ima tradiciju stotinama godina i koji je kolevka kulture i umetnosti, nosi i veliku odgovornist. Svako `eli da bude najboqi... Upoznaju}i `ivot u Belgiji, ubrzo shvatate da postoji jako obrazovana publika koja razume i podr`ava umetnost. Interesantno je da Belgija ima mnoge Amaterske akademije koje svaki Belgijanac u bilo kojim godinama mo`e da poha|a i u wima da usavr{ava svirawe na nekom instrumentu. Ako nije ranije mogao zbog druge vrste posla i obaveza, qudi imaju voqe i vremena za tako ne{to posle redovnog posla ili u penziji.

Neverovatno je da svaki Belgijanac zna da bar jedan instrument uzme u ruke i ne{to odsvira. Zbog toga verovatno postoji veliko razumevawe umetnosti i umetnika od {iroko obrazovanih masa. Mnogo toga bih jo{ imala da ka`em u korist umetnosti, naravno i profesionalizma.

Kokurencija je tako|e velika. Prioritet imaju doma}i umetnici. Zemqa je mala, ali u svakom pogledu kvalitetna i te{ko uporediva, bar u to smislu sa na{om. Ne{to lep{e {to imamo, to je vreme godi{wa doba – leto – prole}e – jesen – zimu... U Belgiji preko cele godine, svakodnevno pada ki{a, nebo je tmurno, a dani su sivi. ^ini se da su i qudi pomalo depresivni zbog toga, a za umetnost je, ipak potrebno i optimizma...

[ta za Vas zna~i Rortari i kako je biti ~lan najstarijeg kluba Beograd?

Rotari je za mene dobrodo{ao, kao prirodni nastavak mog dugogodi{weg humanitarnog rada. Brojnim humanitarnim koncertima uspela sam da pomognem mnogima kojima je bilo neophodno. Od svega bih izdvojila se}awe na koncert kojim je nabavqen klavir za hor {kole za slabovide „Dragan Kova~evi}” i {tampawe Prvog bukvara za slabovide na Balkanu. Kad se podsetim samo jednog perioda od tri godine u kome sam imala niz od 28 humanitarnih koncerata – zakqu~ak je bio dovoqan da se pomogne deci oboleloj od karcinoma, autizma, Zve~anskoj... Bila je tu i akcija „Sre}no dete”, koncerti za borce i invalide, obolele od side. Tu je bila i pomo} u lekovima, ode}i, slatki{ima, name{taju i obrocima u „Mek Donaldsu”, nabavka citostatika, invalidskih kolica... Najsiroma{nijim u~enicima omogu}en je boravak na Zlatiboru, kao i izleti, avionska karta za takmi~ewe talentovane u~enice muzi~ke {kole, pomo} deci sa posebnim potrebama... Uz ceo taj humanitarni opus, za mene Rotari zna~i nastavak humanitarnog rada kome sam godinama bila predana, jo{ mnogo pre mog ~lanstva u Rotariju. Posebno mi je drago {to sam ~lan najstarijeg Rotari kluba Beograd, jer se nalazim u dru{tvu qudi razli~itih profesija, a sli~nih pogleda na svet. Imamo divna i korisna dru`ewa u prelepim salama hotela HaÚatt. Najva`nije od svega je da kroz na{e dru`ewe slu`imo ne~im plemenitom...

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot i kako?

Naravno, da je ~lanstvo u Rotariju uticalo na moj `ivot. U tom smislu sam ga obogatila novim saznawima o Rotarijanstvu. Impresioniralo me je vizionarstvo Pola Harisa, kao i evolucija rotarijanstva kao slo`enog dela razmi{qawa mnogih qudi do dana{wih dana. Saznawa do kojih sam sama kroz `ivot do{la, a koje je blisko rotarijanskom – altruisti~ki odnos ka poslu i qudima. Nesebi~na pomo} drugima, a ne samo li~ni profit, {to je Artur [eldon lepo definisao: „Najvi{e je u dobitku onaj ko drugome najboqe slu`i”. Iskrenost je bitna za rotarijanski pokret. Ne mo`e se propovedati nesebi~nost, a imati egoizam u vlastitim poslovima. Zbog mnogih obaveza nemam vremena za neobavezna prijateqska }askawa.

Moje ~lanstvo shvatam kao dru`ewe koje ima i svoju obavezu i formu. Sastajem se sa divnim qudima i organizovano pravimo planove da uradimo ne{to korisno, a sve to u divnom ambijentu kvalitetne ve~eri. Spojivost lepog i korisnog uz malo svog slobodnog vremena divno provodim sa rotarijanskim prijateqima, kao ~lan RK Beograd í Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

33

[ETA(J)MO SRBIJOM!

TAJNA MANASTIRA KOPORIN

a lepom i skrovitom mestu, kod Velike plane, nalazi N se manastir Koporin. U{u{kan je u kotlinu okru`enu {umovitim bre`uqcima u kojoj se ~uje samo

poj ptica i zvuk mnastirskih zvona. Ovaj prelepi manastir podigao je despot Stefan Lazarevi} po~etkom 15. veka u znak zahvalnosti {to je pre`iveo bitku protiv Tamerlana, 1402. godine kod Angore i zbog povratka svoje sestre Olivere iz Turske. Crkva je podignuta 1415. godine, a gra|ena je u starom srpskom stilu.

Turci su i ovom manastiru vi{e puta nanosili {tetu. U posledwoj obnovi 1880. na`alost, unaka`en je najve}i deo fresaka. Manastirska crkva je skromnih dimenzija, ali je veoma elegantnih linija. Po osnovi izlazi iz kruga uobi~ajenih trikonhosnih gra|evina Moravske {kole. To je jednobrodna bazilika sa kubetom na pilastrima koji dele crkvu na tri traveja. Zidana je od kamena, a narteks i oltarska apsida, koji ina~e naru{avaju crkvene srazmere, dozidani su kasnije.

34

Koporinska crkva posve}ena je prenosu mo{tiju svetog arhi|akona Stefana. Ceo manastirski kompleks ogra|en je zidom. Koporin je do`iveo pravi preporod kada je 1958. ovamo do{la grupa monahiwa iz manastira ]elije, predvo|ena sposobnom igumanijom Sarom \uketi}. O woj i danas narod ovog kraja mnogo pri~a. Ispod ktitorskog portreta despota Stefana, 1976. godine prona|en je grob sa mo{tima, za koje se punih 30 godina verovalo da pripadaju despotu Stefanu. O despotu Stefanu narod je ispredao mnoge legende od kojih su neke sa~uvane u narodnim pesmama. Jedna legenda pri~a se i o ovom izvoru, koji se nalazi nedaleko od crkve, a za ~iju se vodu veruje da je sveta i lekovita. Naime, taj izvor je navodno otkrio despot Stefan, na mestu gde mu je pao kow rawen u lovu, pa se oporavio po{to je pio izvorsku vodu.

Koporin su godinama pohodili qudi, veruju}i da despotove mo{ti imaju mo} da ~ine ~uda, pa i da le~e od neizle~ivih bolesti. Me|utim, 2006. utvr|eno je da Stefan Lazarevi} ipak po~iva u svojoj poznatijoj zadu`bini, Manasiji, dok o mo{tima iz Koporina ni{ta nije objavqeno, osim da nisu despotove Ă­

35

KALENI]

okolini Trstenika, u oblasti nazvanoj Leva~, U vekovima svoje tajne i freske, koje su najo~uvanije i najlep{e tog stila, ~uva manastir Kaleni}. Podignut je

u gorwem toku duga~ke Kaleni}ke reke, po kojoj je i nazvan, u pribre`ju Gledi}kih planina. Crkvu posve}enu Vavedewu Presvete Bogorodice, Podigao je vlastelin Bogdan, finansijski upravnik despota Stefana Lazarevi}a, izme|u 1413. i 1417. godine. Osnova crkve je sa`eti trikonhos sa osmostranom kupolom i jednom slepom kalotom nad pripratom. Pored Ravanice i Lazarice je najbogatije ukra{ena crkva moravske {kole.

U lepo ure|enoj porti, ogra|enoj kamenim zidom, mala crkva manastira Kaleni} pleni izuzetnim pastelnim koloritom i sitno rezanom kamenom dekoracijom.

Kaleni} je zidan naizmeni~nim re|awem tesanog kamena i opeke. Fasada je izdeqena kordonskim vencima i pilastrima, ukra{ena {ahovskim poqima, a kameni okviri portala, prozora i rozeta, prekriveni su

36

ornamentima. Kao retkost u srpskoj sredwovekovnoj arhitekturi javqaju se reqefne kompozicije koje su bile obojene. Poreklo ovakvog ukra{avawa, vodi do spomenika jermenske crkvene arhitekture. Crkva je restaurirana 1928. i ima prvobitni izgled s po~etka ĂŚV veka.

Freske iz Kaleni}a, nastale oko 1414. godine, zauzimaju posebno mesto u istoriji na{eg `ivopisa. Osim {to su dobro o~uvane, pa predstavqaju izuzetan spomenik slikarstva moravske {kole, likove karakteri{e velika ujedna~enost izraza, bogat unutra{wi `ivot i ose}ajna ne`nost. Nagla{ena je upotreba svetlih tonova, posebno svetlo-crvene, svetlo-kestewaste i `ute {to predstavqa novinu i ~itavom `ivopisu daje izuzetnu lepotu i novu dimenziju. Jednom re~ju Kaleni} je pravi draguq, {umadijski biser me|u srpskim manastirima.

Manastirsku n crkvu obnovio je 1823. knez Milo{, a obnavqana je i 1920. godine. Svake godine u Kaleni}u se odr`ava tradicionalna slikarska kolonija koja okupqa eminentne umetnike iz zemqe i sveta Ă­

Za vas {etao Tihomir Ti}a Savi}

37

JELENA SIMONOVI]:

ROTARAKT PREDSTAVQA UTO^I[TE BUDU]NOSTI NA[EG DRU[TVA Predsednica Rotarakta kluba Beograd Jelena Simonovi} u razgovoru za „Srpski Rotar” obja{wava da dana{woj omladini fali obrazovawe, entuzijazam, negovawe pravih vrednosti, upravo zato Rotarakt predstavqa uto~i{te budu}nosti na{eg dru{tva

redovnoj godi{woj skup{tini dve godine unapred.

Obaveze predsednika su slatke muke koje ukqu~uju mnoge stvari za koje se niste {kolovali, ali ba{ zbog toga uloga predsednika je najve}a ~ast, ogromno i nezamenqivo iskustvo koje }e vam zna~iti kasnije u `ivotu. Pored standardnog delegirawa du`nosti, odre|ivawa pravca u kom smeru }e se klub razvijati te godine, predsednik ima obavezu i du`nost da o~uva ugled kluba, bude primer ostalim ~lanovima, ali i da ih stalno motivi{e i podse}a na su{tinu ~lanstva u Rotaraktu.

Po ~emu se razlikuje RTK od drugih organizacija? „Service above self” je najve}a razlika u odnosu na druge organizacije. Rotarakt podrazumeva dru`ewe i slu`ewe i gajewe liderskih ve{tina kroz organizovawe razli~itih predavawa i radionica.

Koji je ciq RTK Beograd i kako izgleda tipi~an sastanak?

Nije lako postati prvi u ne~emu, a jo{ te`e je da ostanete na tom prvom mestu. Osim {to smo prvi osnovani klub na ovim prostorima, svojim radom i zalagawem biv{i ~lanovi i predsednici su nas postavili za lidere u na{em distriktu. Ciq delovawa na{eg kluba je da ula`u}i svoje slobodno vreme, ideje i znawe podi`emo svest o va`nim dru{tvenim pitawima, poma`emo ugro`enim grupama, promovi{emo prave vrednosti.

Sastanke dr`imo u hotelu „Le petit Piaf”, svakog utorka od 20:30. Prva ta~ka na{ih sastanaka je obi~no „Check in”, tom prilikom razmenimo utiske koji su nam

[ta je Rotarakt klub i koliko ima u svetu, a koliko kod nas RTK klubova?

Rotarakt (Rotary in action) je servisna organizacija nastala 1968. u Americi, odnosno Severnoj Karolini, kao najve}i rotarijanski projekat i trenutno okupqa vi{e od 290,000 mladih izme|u 18-31. god okupqenih u vi{e od 9500 klubova {irom sveta, dok kod nas postoji 24 Rotarakt kluba. Rotarakt je entuzijazam, dobra energija, mesto gde vas ~ekaju prijateqski raspolo`eni mladi lideri u raznoraznim oblastima, koje biste maloverovatno sreli i upoznali na drugom mestu. [ta vas je navelo da po`elite da se u~lanite u Rotarakt klub Beograd?

Privla~ila me je pomisao da ima neka mlada grupa kulturnih qudi, koja poma`e zajednicu, a ne naru{ava je ni na koji na~in, da postoji mesto gde se qudi ne `ale na probleme, ve} kad ih uo~e organizuju akcije kojom bi pomogli u re{avawu istih, a pritom se lepo sla`u i dru`e.

38

Vi ste predsednica RTK Beograd, koje su va{e obaveze kao predsednice i kako se predsednica bira?

Predsednik Rotarakt kluba Beograd se po statutu bira tajnim glasawem svih punopravnih ~lanova kluba na

obele`ili prethodnu nedequ. Taj deo sastanka mi je omiqen, u tih desetak minuta, ~lanovi i gosti se pohvale ili polo`enim ispitima, ili unapre|ewem na poslu, nekom sitnicom koja im je ulep{ala nedequ, a nekad podele utiske i sa putovawa. Tako se stvori divna pozitivna energija od samog po~etka sastanka. Nakon zvani~nog sastanka dru`ewe nastavqamo u nekom od dor}olskih lokala, neretko i do kasno u no}. Utorak je dan koji svi zbog toga volimo.

Kojom se akcijom najvi{e ponosite za vreme Va{eg mandata? Za{to?

Ovo pitawe je najlak{e! Novogodi{wim balom! Razlozi su mnogobrojni. Al boqe od bilo kojih re~i, govore slike sa istog. Bal nam je osim prilike da ple{emo valcer na Belom dvoru, omogu}io da ostvarimo jo{ boqu saradwu sa na{im mentorskim klubom, da skupimo sredstva za distriktnu akciju „Tabla za |aka”, ali i da zablistamo jedne ~arobne decembarske no}i u dugim haqinama i odelima.

[ta „fali” dana{woj omladini?

Fali nam obrazovawa, entuzijazma, negovawa pravih vrednosti, upravo zato Rotarakt predstavqa uto~i{te budu}nosti na{eg dru{tva. Tu su izvanredni mladi qudi, koji vam pru`aju nadu da dobra vremena tek dolaze.

Opi{ite nam najlep{e iskustvo koje Vam je pru`ilo ~lanstvo u RTK? Najlep{e iskustvo, bez premca mi je qubav. Qubav koju ose}am prema svojoj zajednici koju poma`emo, qubav prema klubu, prema deci i starima u domovima, prema prijateqima koje sam stekla u klubu, qubav prema Marku í

Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

39

PUTOPIS

MOJ PUT U UJEDIWENE NACIJE Rotarakt klub Beograd je ove godine u martu mesecu imao tu ~ast i privilegiju da poseti Ujediwene nacije u Wujorku. 12 rotaraktera iz tri gradova iz Srbije (Beograd, Kragujevac, Ni{) imalo je priliku da u~estvuje na internacionalnoj konferenciji „Future Þe Ýant”, koja je kao specijalna edicija Rotaract Global Model United Nations. Mina Vasovi} je imala tu ~ast da bude deo me|unarodnog organizacionog tima ove konferencije, {to je izuzetna i ujedno jedinstvena prilika, kako za wen li~ni i profesionalni razvoj, tako i za Rotarakt u Srbiji Rotaract Global Model United Nations Rotaract Global Model United Nations je internacionalna konferencija za mlade sada sa ve} dugom tradicijom. Prva edicija odr`ana je 2013. godine u Rumuniji, da bi nakon toga bila organizovana u Velikoj Britaniji, potom u Srbiji, Bugarskoj, Libanu, uz dve specijalne edicije odr`ane u Americi. Konferenciju svake godine organizuje rotarakt klub doma}in iz druge zemqe. Model United Nations ili skra}eno MUN ima svoju precizno definisanu strukturu. U~esnici preuzimaju uloge delegata zemaqa, i onda raspore|eni u komitete (npr. Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet) debatuju o va`nim aktuelnim goru}im svetsksim politi~kim problemima (npr. situacija na Bliskom Istoku). Sama konferencija ima stroga pravila i procedure po kojima su diskusije organizovane, po~ev{i vawu i prihvatawu razli~itih qudi, kultura, verovawa i stavova. Rotari Internacional i Ujediwene nacije imaju blizak odnos jo{ od osnivawa, kada je 49 rotarijanaca u~estvovalo u pisawu poveqe UN-a, {to je i danas sa~uvano kroz najvi{i konsultativni status koji Rotari ima, kao i stalnu stolicu u UN-u.

Konferencija „Future Ýe Ýant” u UN u Wujorku

od predsedavaju}eg, preko javqawa za re~, izlagawa, do na~ina glasawa, pisawa rezolucije, te ona u potpunosti opona{a rad stvarnih Ujediwenih nacija. Konferencija nudi {ansu mladima da kroz istra`ivawe spoqne politike zemqe, koja im je dodeqena da je predstavqaju, u toku pripreme za debate, se boqe upoznaju sa razli~itim kulturama, obi~ajima i stavovima; podsti~e znawe o me|unarodnim pitawima, i razumevawu parlamentarnih postupaka; kroz debate u~esnici ve`baju ve{tine prezentacije, kako usmene tako i pismene i usavr{avaju svoj javni nastup, analiti~ko pristupawe problemu, kao i tra`ewe re{ewa te`e}i profesionalizmu u pregovorima. Sve sa jednom misijom da podstakne svest o toleranciji, razume-

40

Na „Future Ýe Ýant” Modelu Ujediwenih Nacija u~estvovalo je 2.754 delegata iz 136 zemaqa. Konferencija je posebna po tome {to je organizator obezbedio veliki broj stipendija, kako bi ovo iskustvo bilo dostupno i studentima i mladim liderima iz nerazvijenijih – siroma{nih zemaqa, koji bez ove pomo}i ne bi mogli da stignu do sedi{ta UN-a na Ist Riveru. To je doprinelo velikoj raznolikosti u~esnika razli~itog porekla, obrazovawa i kulturnog nasle|a, koji su se okupili oko 10 od ukupno 17 ciqeva odr`ivog razvoja (SDG) o kojima se diskutovalo. Bila je to eklekti~na me{avina mladih iz razli~itih okru`ewa koja razmewuju ideje, razmi{qawa, dogovaraju se oko va`nih pitawia dok ru{e kulturne, socio-ekonomske i jezi~ke barijere, dokazuju}i i samim Ujediwenim Nacijama da mladi mogu da se okupe i ujedine oko ciqeva odr`ivog razvoja.

Iz Rotarakt kluba Beograd ovoj konferenciji je prisustvovalo troje rotaraktera. Ovu sjajnu priliku na{i ~lanovi ne bi mogli da ostvare bez velike pomo}i gospodina Pavla Bani}a, predsednika Rotari kluba Beograd, i biv{eg Predsednika na{eg rotarakt kluba Marka Milovi}a

koji su obezbedili finansijku pomo} u vidu kupovine avionskih karata za na{e ~lanove. Hvala i Trifku Savi}u, koji mi je omogu}io da ponesem kameru i zabele`im najzanimqivije momente konferencije.

Me|unarodna saradwa va`an deo rada Rotarakt kluba Beograd Pre tri godine, imala sam ~ast da budem organizator Rotaract Global MUN konferencije u Srbiji. Tada smo ugostili 70 u~esnika iz 20 zemaqa, 25 nacionalnosti, sa svih kontinenata. Pored uspe{ne konferencije, uspeli smo da im poka`emo znamenitosti Beograda, i da pribli`imo na{u kulturu i tradiciju. Ispri~a}u vam za mene najistaknutiji momenat sa na{e konferencije.

U tom trenutku, migrantska kriza u Evropi bila je na vrhuncu, i Beograd je bio preplavqen ~itavim porodicama koje su krenule Balkanskom rutom, neke ~ak i sa malom decom. Kako se konferenija uvek fokusira na aktuelne probleme dru{tva, jedna od tema bila je upravo i ova. Posle ne tako uspe{nog prvog dana u kome su se u~esnici poprili~no namu~ili tra`e}i re{ewa za problem migranata, odlu~ila sam se za jedan nekonvencionalan pristup.

Odveli smo u~esnike u sam centar grada, na `elezni~ku stanicu, da izbliza vide, i osete celu skalu ove patwe i qudske tragedije. I to je neprepri~qiv trenutak, kada osoba iz Zapadne Evrope prvi put vidi tu scenu u`ivo, porodica koje sede na pra{wavoj utabanoj zemqi, sa decom, bez i~ega. Patwa je bila tolika u tom trenutku, da se ose}ala u vazduhu. Ova situacija izgleda potpuno duga~ije kada se gleda na televiziji iz udobnosti svoje foteqe, i kada se sti~e utisak da se to de{ava negde daleko, u odnosu na ovo kada se licem u lice na|e{ sa wom. I sutradan je 70 mladih qudi po~elo da ostavqa svoje razlike po strani i radi na predlozima re{ewa koja do tada nisu bila nigde ~uti, podstaknuti saose}awem i dirnuti scenama iz parka. I tako je na{a konferencija u{la u anale.

Najlep{e iskustvo koje mi je pru`ilo ~lanstvo u RTK Koliko je Rotaract Global MUN u Beogradu bio uspe{an i koliko je taj uspeh odjeknuo govori i to {to sam dobila poziv da govorim na Rotari danu u Ujediwenim nacijama 7. novembra 2015. Tada sam imala ~ast da u~estvujem u panelu na temu Mira i prevencije konflikta, i predstavim rezultate na{e konferencije pred vi{e od 1200 rotarijanaca, rotaraktera i mladih lidera. I to je jedan od mojih najlep{ih rotarakt momenata.

Tog jutra kad smo stigli, i u{li u tu veliku salu u sedi{tu UN-a u samom srcu Wujorka, u~inilo mi se potpuno nestvarno, da ja, kao lekar iz jedne male zemqe dospeh tu, da se obratim i govorim na ove teme pred tolikim va`nim qudima, a me|u wima i predsednikom Rotari Internacionale.

Ono {to sam tada rekla mislim i danas vi{e nego ikad – mladi bi bili ukqu~eniji u sve procese odlu~ivawa kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, kada bi se wihov glas zaista ~uo, a ne bio zanemaren i ostavqen po strani.

Nastavak mog rada na ovom projektu, desio se januara ove godine kada sam dobila poziv da se prikqu~im me|unarodnom organizacionom timu, koji je radio na specijalnoj ediciji Rotaract Global MUN konferencije, posebne po tome {to se organizovala u samom sedi{tu UN u Wujorku, sa o~ekivanim brojem delegata preko 2000. Velika specifi~nost organizacije bio je svakako i sam organizacioni tim, sastavqen od qudi iz razli~itih zemaqa, najve}im delom od Italijana zbog partnerskog odnosa sa Italijanskom diplomatskom akademijom, kao i od deset rotaraktera iz svih krajeva sveta (iz Rumunije, Libana, Nema~ke, Velike Britanije, Meksika i Amerike).

Moje zadu`ewe bila je delegacija od 300 rotaraktera iz celog sveta. Ogroman broj delegata, organizacioni tim koji se nije poznavao od ranije, rad na daqinu, rigorozne sigurnosne provere pre ulaska u samu zgradu Ujediwenih nacija, samo su neki od izazova sa kojima sam se susrela.

Svaki od wih testirao je svaki deli} moje predanosti, posve}enosti i odlu~nosti. Ali nakon {ezdeset sati koje smo proveli rade}i od petka do nedeqe ve~e, koliko je trajala konferencija, mnogo sam nau~ila o sebi i svojim granicama. Upoznala sam i sprijateqila se sa nekim sjajnim qudima. Najve}a korist konferencije po meni bila je upravo ova prilika da se razmeni mi{qewe sa toliko mladih i ambicioznih qudi posve}enih pronalasku odr`ivih re{ewa na neke od goru}ih svetskih problema, sa ciqem da se izgradi budu}nost kakvu nove generacije `ele, vo|eni principima pravednosti i mira u svetu.

Ono {to me fascinira kod MUN-ova – neverovatno je videti kako se mladi qudi ukqu~uju u konferencije ovog tipa, kako nakon {to su dobili zadatke i radili istra`ivawa mesecima pre konferencije, upoznaju zemqu, koja im je dodeqena. Neverovartno je videti kako svaki od u~esnika bude u stawu da brani i razume problem i stavove zemqe koju pre toga vrlo verovatno nije poznavao, niti razmi{qao o woj, ili jo{ verovatnije nije se slagao sa stavovima te zemqe. Ali zadatak je zauzeti se za odre|enu zemqu i ~ini mi se da se kroz taj proces istra`ivawa i upoznavawa de{ava magija i ra|a saose}awe i duboko razumevawe prema samoj zemqi. To me uverava da mladi imaju ipak odgovore na va`na pitawa, i da je va`no da se wihov glas ~uje. I da nema boqeg na~ina za to od konferencije kao {to je MUN. Za kraj, deo govora koji je na mene ostavio sna`an utisak, koji je Helen Risler – prve `ene Predsednica Rotari kluba u Wujorku, koja je bila i Rotari Reprezentativ u Ujediwenim Nacijama, preko deset godina, u svom uvodnom obra}awu na konferenciji rekla: „Ja sam odgajana u „ON” generaciji, onda se usput pojavila „JA” generacija, ovo je prvi put da vidim „MI” generaciju i zato su ovakve konferencije va`ne. I svako ko je u predhodnih par dana do{ao ovde mogao je tu va`nost da vidi i oseti” í Tekst i snimci Mina Vasovi}, Rotarakt klub Beograd

41

PRAVOSLAVNA CRKVA NA VISU, KOJU SU KOMUNISTI SRU[ILI 1963. GODINE

ravoslavna crkva sv. ]irila i Metodija na trgu grada Vis na istoimenom ostrvu Jadranskog mora u Hrvatskoj.

PPosle zavr{etka Prvog svetskog rata, na ostrvu Visu

se pojavio pokret Hrvata koji je bez agitovawa i misionarskog zalagawa SPC prelazio u Pravoslavqe. Ostale su zabele`ene re~i uglednog vi{kog doma}ina i posledweg predsednika pravoslavne crkvene op{tine: „Ne}emo da jednom nogom stojimo na Visu, a drugom u Rimu – prirodnije je: jednom nogom na Visu a drugom u Beogradu.”

Jedan od stavova ove pravoslavne zajednice bio je i slede}i: „Ho}emo da u svemu budemo svoji. Kada je narodna dr`ava – neka je i narodna Crkva. E, zato smo prigrlili sveto Pravoslavqe!”

Naravno da je bilo i onih koji su spekulisali o prirodi prelaska u Pravoslavqe, ali se na ovakve glasine odgovaralo sa: „Pre{li smo iz vlastitog uverewa, bez i~ije agitacije i nagovora i bez bilo kakve materijalne koristi ili nagrade.”

Pravoslavna crkva svetih Kirila i Metodija na Visu Da bismo shvatili `equ me{tana ostrva Visa za narodnom Crkvom, moramo objasniti i sam pojam – „[ta ozna~ava narodna Crkva? Ozna~ava samostalnu crkvenu organizaciju, sa svojom crkvenom vla{}u iz naroda i u narodu; sa narodnim sve{tenstvom, narodnim jezikom i narodnim obi~ajnim izrazom svoje vere. Nasuprot takvoj narodnoj Crkvi stoji nenarodna ili internacionalna, sa centralom izvan naroda, sa sve{tenstvom odasvuda, sa tu|im jezikom i sa ujedna~enim i uniformisanim izrazom vere. [ta je prirodnije i korisnije?

Nesumwivo narodna Crkva. Ona ima svoje opravdawe u Jevan|equ. Sam Spasiteq je zapovedio apostolima Svojim: Idite i nau~ite sve narode (Mat. 28,19). Tim re~ima On je nazivao narode kao prirodne jedinice Svoje Vaseqenske Crkve. I kada je poslao Duha Svetog na apostole, oni su po~eli govoriti raznim jezicima sviju naroda: Par}ana, Mi|ana i Egip}ana i Rimqana i Arapa i svih ostalih. I kad su apostoli postavqali stare{ine crkve u jednom narodu, oni su se trudili da ih uzimaju iz

42

tog naroda. Otuda je i Savina narodna Crkva jevan|elska i apostolska. Takvu narodnu Crkvu `elio je oduvek svaki hri{}anski narod pod suncem. No ni do dana{weg dana mnogi hri{}anski narodi nisu uspeli da imaju svoju samostalnu narodnu crkvu…” – Sveti Nikolaj @i~ki i Ohridski.

Na Skup{tini u Visu, odr`anoj 1925. godine doneta je odluka o prelasku na Pravoslavqe. Srpska pravoslavna parohija slu`beno je utemeqena na Visu 1. jula 1926. godine, a prvi paroh bio je Stanko Ivanovi}, koga je, posle smrti 1927. godine nasledio Stevan Javor. Liturgije su se u po~etku slu`ile u prizemqu jedne privatne ku}e, a 1931. godine pokrenuta je inicijativa za gradwu crkve.

Crkva je gra|ena tokom 1932. i 1933. godine u srpsko-vizantijskom stilu. Osve}ewe je izvr{io Episkop dalmatinski Irinej (\or|evi}) 12. novembra 1933. godine, posvetiv{i hram svetim Kirilu i Metodiju.

O ovom doga|aju pisale su i novine „Vreme” u ~ijem napisu stoji da su mnogi od me{tana izjavili slede}e: „...Otac je sinu uvek pri~ao o kraju svojih pradedova. U mnogim ku}ama bile su skrivene ikone krsnih slava i kandila. Neke od tih ikona su sa~uvane...”.

Lokalna rimokatoli~ka jerarhija sa Visa gledala je na obra}enike u Pravoslavqe kao na „izgubqene du{e”. Ona je stvarala neprijateqski stav kod svojih vernika, a mr`wa prema pokretu vi{kih pravoslavaca se otvoreno ispoqavala 15. jula 1934. godine na „euharistijskom kongre-

su” u Orebi}u. Tada se protestovalo protiv podizawa pravoslavnih hramova u ovom delu dr`ave, a Odeqewe za dr`avnu za{titu Ministarstva unutra{wih poslova, u svom izve{taju od 22. jula iste godine Ministarstvu pravde, podvla~i: „Svrha svih ovih euharistijskih kongresa je iskqu~ivo ta da se slavqem i manifestacijom katoli~kih masa poka`e, da su pomenuti krajevi iskqu~ivo katoli~ki i da druge vere nemaju moralnog oslonca za wihov razvoj u pomenutim mestima”.

Dolazak ~e{kih pravoslavaca na ostrvo Vis i protesti rimokatolika Me|uverske tenzije kulminirale su u prvi pravi incident u leto 1937. godine. Katoli~ko stanovni{tvo Visa, organizovano od svoga sve{tenstva, spre~ilo je grupu pravoslavnih ^eha da poseti ostrvo i novopodignuti hram. Grupu je predvodio li~no sveti episkop Gorazd (Pavlik). Pravoslavno ispoqavawe zasmetalo je ~elnim qudima Splitske nadbiskupije koji su u~inili sve da se ~e{kim pravoslavcima ne dopusti ni izletni~ki boravak u Dalmaciji.

O ovom nemilom doga|aju doznajemo iz rukopisne zaostav{tine Stevana Roce (Gra|a za istoriju Srba u Dalmaciji – Pravoslavqe u Visu, Arhiv SANU 10078/8). Jo{ vi{e slikovitih detaqa ima u tekstu – memoaru Du{ana Glumca „Spre~ena poseta Gorazda pravoslavnoj crkvi na Visu – povodom 100 godi{wice ro|ewa episkopa Gorazda mu~enika” (Pravoslavqe br. 303 od 1. novembra 1979).

Pravoslavni poklonici, predvo|eni svojim episkopom, imali su u planu da posete manastir Ravanicu gde bi se pri~estili na grobu svetog kneza Lazara. Posle obilaska Beograda, razgledawa Oplenca, grupa se preko Sarajeva uputila na Jadran. ^esi su 11. avgusta 1937. godine iznajmqenom la|om od Metkovi}a, preko Splita, krenuli ka Visu. Na ostrvu je letovala grupa studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, predvo|ena profesorom Starog Zaveta Du{anom Glumcem.

Brod se pribli`avao luci, gde je dobrodo{licu ~e{kom arhijereju i wegovim saputnicima, pripremio hor beogradskih studenata izvo|ewem crkvene pesme. Sa pravoslavne crkve koja je blizu pristani{ta zvonila su zvona. U okupqenoj masi sveta pojavila se „nahu{kana potpla}ena neprijateqska ruqa fakina (nosa~a) rukovo|ena ve} poznatim ma~ekovskim advokatom Farolfijem i prof. Zamberlinom, ~lanovima klerikalne Pu~ke banke” (D. Glumac, navedeno delo). Demonstrantima je davao podr{ku don Pavo Tomi}. Prema Rocinom svedo~ewu rimokatoli~kih sve{tenika je bilo vi{e.

Brod je bio spre~en da pristane. Fanatizovana masa je uzvikivala: „Doqe bradowe! Doqe vla{ki popovi! Doqe }irilica! @ivila nezavisna Hrvatska!” (Arhiv SANU, br.

10078, str. 78). Sa doka su letele kamenice, pretilo se motkama i nadaqe su se uzvikivale parole mr`we. Na Visu je bio sreski na~elnik sa ~etom `andara zadu`enom da spre~ava izgrede ma~ekovaca. Wihova reakcija je bila zakasnela, „rasterivawe buka~a `andarskim palicama” nije dovelo do pristajawa la|e. Kapetan je poku{ao da oplovi ostrvo i iskrca qude na drugoj strani, u Komi`i, ali je i tamo do{lo do nereda. ^esi su se vratili natrag u Split. ^estiti rimokatolici, koji nisu u~estvovali u agresivnim ispadima, bili su od fanatika fizi~ki ugro`eni. ^ovek zadu`en za pristajawe brodova bio je ba~en u more, a neki su posle svega izjavili: „Ne}emo vi{e da budemo katolici!”, i pre{li su u pravoslavnu crkvu u Visu.

Na meti su ostali studenti sa profesorom Du{anom Glumcem. Profesor je bio napadnut prolaze}i pored kafane „Hrvatski dom” u kojoj su izgrednici sedeli i pili pivo sa sreskim na~elnikom. Izbegav{i ba~enu kriglu, profesor je ostao priseban i uputio je predstavniku lokalnih vlasti slede}e re~i: „Gospodine na~elni~e, je li to mir i red koji ste trebali stvoriti da mirni gra|ani nisu sigurni ni za svoj vlastiti `ivot? Ako }emo se kukavi~ki napadati, ja }u dovesti moje studente jo{ ve~eras i garantujem vam da }e jo{ no}as svi ovi krovovi goreti. Tra`im od vas da me jedan `andar odmah otprati do na{eg stana, jer mi u mraku nije siguran `ivot” (D. Glumac, navedeno delo).

Stvar je zata{kana. Knez Pavle je bio upoznat sa incidentima, ali se sreski na~elnik opravdao pred wim ubediv{i ga da su pravoslavni izletnici rasturali antikonkordatske letke. O slu~aju novine nisu pisale da se ne bi jo{ vi{e produbqivala me|uverska mr`wa.

Zadwi verski obredi u crkvi na Visu zabele`eni su u novembru 1941. godine, a 1944. godine je o{te}ena u nema~kom bombardovawu. Sinod SPC je 1. septembra 1947. godine pisao dr`avnoj komisiji za verska pitawa da su ih pripadnici crkvene op{tine sa Visa obavestili o nameri vlasti da sru{e crkvu svetih Kirila i Metodija i da na wenom mestu podignu partizanski spomenik.

Crkva je poru{ena u jesen 1963. godine u sklopu proslave 20-ogodi{wice Titovog dolaska na Vis koja je usledila u septembru slede}e godine. Na wenom mestu zasa|en je park palmi, a u neposrednoj blizini podignut spomenik „Tu|e ne}emo – svoje ne damo” sa re~ima iz Titovog govora. Tridesetak godina kasnije i taj spomenik je uklowen.

Prema nekim navodima materijal poru{ene crkve ugra|en je u gradsko {etali{te, a dobar deo je utro{en na izgradwu spomenika NOB. Pravoslavni Vi{ani rasejali su se po Srbiji i svetu, a najpoznatiji me|u wima bio je pravoslavni sve{tenik Antonije Ante Pin~eti}, koji se upokojio u srcu [umadije, u Aran|elovcu í Radovan Pilipovi} Izvor: Patriot Preuzeto RASEN

43

PROTOJEREJ ANDREJ TKA^OV:

STAROST Dolazi kao bedni ro|ak iz provincije, da se osmehne na vratima, da se preturi sa noge na nogu, potom da u|e i nikada vi{e da ne iza|e. Pretvara se u nepodno{qivog ~lana porodice sa svojim glupim razgovorima i iritantnim navikama

Sve mo`e po~eti vrlo prosto. Prosto do iznena|ewa.

Na primer, zadesi{ se na pla`i, ali ne{to posebno ne `eli{ da pliva{. @eli{ da le`i{. Pri ~emu, ne na suncu, nego u hladovini; i ne u dru{tvu, nego u samo}i. Zna~i, dobar dan, starosti. Ili hobi koji si pre obo`avao, sada ti je mu~an. To isto mo`e biti ona. Opet dobar dan, starosti.

Susret sa wom se mo`e dogoditi na stepeni{tu, ako lift iz nekog razloga ne radi. I prime}uje{ da ustaje{ ranije nego obi~no, da mora{ zastati da predahne{. Ili sa novinama u rukama, kada se dobro poznati font odjednom, izdajni~ki muti i o~ima je potreban stakleni pomo}nik. Bilo kako bilo, ona dolazi.

Dolazi kao bedni ro|ak iz provincije, da se osmehne na vratima, da se preturi sa noge na nogu, potom da u|e i nikada vi{e da ne iza|e. Pretvara se u nepodno{qivog ~lana porodice sa svojim glupim razgovorima i iritantnim navikama.

Starost donosi sa sobom neko {kripawe u kostima i gubitak navike da se ujutru brzo ustaje iz kreveta. Generalno, ima puno znakova po kojima wen dolazak prepoznaju stomatolozi i oftalmolozi, nutricionisti i psiholozi, ili jednostavno poznanici sa kojima se nisi dugo video. „Ostario si”, – govore oni. Ili: „Ugojio si se”. Ili: „Nisam te prepoznao”. A ti se, kao krivac osmehuje{ u odgovor na ove banalnosti, kao da ima{ trinaest i zaudara{ na popu{enu cigaru.

Nije potrebno to. Ni{ta specijalno nije potrebno: ni ~u|ewe, ni stid, ni strah. Samo se ne treba praviti da tog gosta nema u ku}i. Naprotiv, wena poseta ili stalno prisustvo treba prihvatiti i sa wom treba razgovarati.

Ti joj, na primer, govori{: – Zdravo (ne nazivaju}i je po imenu).

Ona odgovara: – Zdravo (i zbuweno se osmehuje).

Wena zbuwenost je razumqiva – nisu je o~ekivali.

– Ne smeta ti ako pre|em na „ti”?

– U redu je.

44

Daqe pita{: – Sama si?

Upitno te posmatra. ]uti.

Nastavqa{: – Ako si ti starost, gde je mudrost? ^uo sam da dolazite zajedno.

Odgovara: – Mi jedva da se poznajemo. Narod nas spaja gre{kom i formalno. Ja wu, mudrost, vrlo retko vi|am. Katkad ona prva dolazi onima kod kojih meni nije vreme da budem.

Ali to je retko. ^e{}e ja dolazim prva, a we nema i nema.

De{ava se da je nema do samog kraja. Tako da to ne treba da te iznena|uje. Imam mnogo vi{e klijenata od we.

Uzvra}a{ joj: – Nije vaqda… (i razmi{qa{ {ta jo{ da pita{).

Onda se odjednom seti{: – A iskustvo? Ili du{evni mir? Gde su? Pa mora{ sa nekim u paru i}i.

Starost govori: – Izvini, ali naj~e{}e su moji saputnici: problemi sa se}awem, hemoroidi, giht, vi{ak kilograma. Tu je i visok pritisak, vezanost za toalet, nervno rastrojstvo, no}ne more...

Izgleda da se razgovor razvezao i ti se nadovezuje{: – @eqa da se kopa po uspomenama, xangriza, da se kritikuje vreme i moral.

Potvrdno klima glavom: – Da, da. Tako je. Sve je ba{ tako.

Opet nastaje tajac. Ubrzo ga starost naru{ava.

– Gde }u da `ivim? Smesti}e{ me negde?

– Gde obi~no `ivi{?

– @ivim gde stignem. Me|utim, najvi{e volim fotoalbume, stare stvari, kutije sa lekovima, prazne bo~ice od parfema. Svakakve sitnice. U su{tini nisam izbirqiva. Mogu da preno}im u kostima, obolelim od reume, ili u katarakti oka. Gde }e{ me smestiti?

– Sa~ekaj, sa~ekaj. To je neko ludilo. Gde su tvoje stvari? Nema{ stvari. (Ona zaista nema ni kofer, ni torbu.)

– Za tim nema potrebe. @ivim bez stvari. Ta~nije…

Moje stvari su qudi. Ja moram wih da nosim, a ne cipele ili rukavice.

– Qudi... da nosi{... i mene?

– Sada da. Iznena|en si? Nije vaqda? Iskrena da budem, i ja sam iznena|ena {to si ti iznena|en.

– Nije da sam iznena|en... Teoretski, odavno sam ve} spreman. Mislio sam o tome. O tebi. To jest, ~ekao sam...

Ali tako iznenada... Odjednom... Slu{aj! Da li bi mogla...

Nije joj bilo potrebno da me saslu{a do kraja.

– Mogla bih. U smislu, mogla bih da sa~ekam. Mogu. Za vratima, ili daqe. (Wen glas neo~ekivano postaje grubqi.) Mo`e{ da me otera{ dijetama i sportom. Mo`e{ raznim lukavstvima da me dr`i{ da odstojawu. Ali mora{ shvatiti da je to samo privremena pobeda. Krajwa pobeda je moja. (Za}utala je.) Moja, i moje starije prijateqice.

Na ove re~i se instinktivno krsti{. Treba se krstiti, kada se govori o starijoj prijateqici starosti. Ova se krsti za tobom.

Da-da, ona se krsti pravilno, jer starost nije bezbo`nik. Mnogo razume, a jo{ vi{e pamti. Ona se se}a i drugih vremena, kada su svi, koji su bili vredni wene pa`we, znali za Boga i umeli da se mole. Sada su vremena malo druga~ija. ^ak, sasvim druga~ija. Ali ona nikako nije bezbo`nik.

– Treba se moliti – ka`e izuzetno pokornim glasom. – I kada posle mene do|e ona, ~iji dolazak uvek posebno najavim, isto se treba moliti. Jako se moliti. Qudi su na to zaboravili, i meni je `ao.

Tu je po~ela, isprva sporo, a zatim sve `ivqe i `ivqe da pri~a o tome kako su ~udna vremena do{la. Kako su po~eli da je teraju da uvija kosu i {minka usne, da ple{e, da se interesuje za politiku, putuje. O tome, kako je prestala sebe da prepoznaje u ogledalu, otkad se pojavila plasti~na hirurgija.

– Ne da bih bila lep{a. Ne. To mi ne prili~i. Ali ose}am da sam postala glupqa. Ve} sam zaboravila polovinu bajki koje sam znala, i uskoro }u, bojim se, zaboraviti kako se razgovara sa malom decom.

Govorila je mnogo i emotivno. Skoro da se sa`alila na mene, i to je postajalo pomalo zabavno.

Nikome se ne dopada ako ga se pla{e i ako ga izbegavaju. Nikome. Pa ni starosti.

Svi `ele da, kao odgovor na wihov boja`qivi udarac u vrata, doma}ini uzvrate osmehom. Svima. Pa i starosti.

Kada sam se osvestio od wene pri~e, iskra uzajamne simpatije ne~ujno je zasijala me|u nama.

– Dobro. Izvini za uznemiravawe. Kre}em.

Nisam mogao, a da je ne zamolim da ostane.

– Sada odlazim. Ali }u te povremeno pose}ivati, ili }u te posmatrati iz daqine. Tako da, kada zaboravi{ ne{to (zbog skleroze, na primer) ili ako ne uspe{ da provu~e{ konac kroz iglu, znaj – tu sam ja. O~i ne}u dirati.

Iz nekog razloga si mi simpati~an. Ipak }u polako tvoju kosu da mewam u sedu, i tome sli~no. Imam mnogo ru`nih navika.

Sa ovim re~ima se uputila ka vratima. Na pragu se okrenula i rekla: – Samo se nemoj bojati. I ne sekiraj se. Nije mi ovo prva godina da te pratim. Samo, do{lo je vreme da ti se predstavim. Sve ide po planu. Svojim redom.

Izgovoriv{i ovo, iza{la je. Ne znam kuda se uputila. Mo`da, kom{ijama. Mo`da, na trg – na klupu, pored nekog da sedne, da se upozna. Ne znam kome. Nisam je pratio í

DVADESET SAVETA ZA BOQI @IVOT 1. Ukoliko imate jaku potrebu za mokrewem, a nigde u blizini nematoaleta ili bilo kakvog drugog iole adekvatnog mesta za to, samo po~nite da mislite na seks. Tako }ete prevariti svoj mozak i na neko vreme smawiti potrebu za malom nu`dom.

2. Obavezno zavr{ite tu{irawe {to hladnijom vodom. Na taj na~in }ete brzo zatvoriti pore na ko`i i tako spre~iti eventualne male infekcije koje se manifestuju u vidu akni.

3. Ako imate problem i ne mo`ete da zaspite, samo {to br`e trep}ite najmawe jedan minut. Posle toga }ete zaspati bez ve}ih problema.

4. Nau~nici su utvrdili da levo i desno uvo druga~ije reaguju na zvuke. Desno boqe „kupi” re~i i govor, a levo muziku i druge zvuke.

5. Ako le`ite u krevetu i vrti vam se u glavi, spustite jednu nogu na pod. To }e pomo}i mozgu da prera~una polo`aj va{eg tela.

6. Ako sutra treba da odr`ite neki govor, najboqe je da ga pro~itate pre spavawa, a ne ujutru. Na ovaj na~in }ete ga boqe zapamtiti.

7. Migrenu }ete ubla`iti tako {to }ete ruke uroniti u posudu s ledenom vodom i stisnuti ih.

8. Poprskajte dezodorans na mestu gde vas je ubo komarac i presta}e svrab.

9. Ako ne mo`ete da prestanete da se smejete, samo se jako u{tinite.

10. Ukoliko ste pospani, zadr`ite dah {to du`e i onda izdahnite vazduh.

11. Ako vas golica grlo, samo dobro pro~a~kajte uvo.

12. Zuboboqu }ete smiriti za ~ak 50 odsto ukoliko prostor izme|u palca i ka`iprsta istrqate ledom.

13. @elite li da zaustavite kijawe, pritisnite ~vrsto svoj nos prema zubima.

14. Ako ste uzrujani ili uznemireni, zapi{ite kako se ose}ate i po~e}ete da se smirujete.

15. Bol u grlu smiruje se jedewem slezovih kola~i}a.

16. Ukoliko vam je mozak „utrnuo” zbog hladnog jela ili pi}a, samo pritisnite jezikom {to vi{e mo`ete unutar usne dupqe.

17. Ukoliko ne mo`ete normalno da spavate zbog za~epqenog nosa, tokom no}i blizu glave dr`ite glavicu belog luka.

18. Ako dr`ite o~i {irom otvorene i ne trep}ete, presta}ete da pla~ete.

19. Ukoliko ste po~eli da se gu{ite, stisnite {to ja~e pesnicu s palcem unutra.

20. Ako `elite da smawite broj otkucaja srca, samo udarite ja~e palcem o neku tvrdu podlogu.

Zoran Stani{i}, dr. med. specialista internista gastroenerolog

45

SVETLANA STOJ^ESKI:

ZA PRAVILNU NEGU VA@NO JE DA VERUJETE SVOM KOZMETI^ARU Ka`e se da je nega ogledalo stila `ivota. @ene, a u posledwe vreme i mu{karci, sve ve}u pa`wu `ele da poklone negovawu svoje ko`e, i ve} tada se jave i prva pitawa na koja ne znaju odgovore. Koje preparate da odaberem?

Da li koristim pravu kremu? Kako da ispeglam borice oko svojih o~iju? [ta li to koriste sve one slavne li~nosti, pa izgledaju tako blistavo?

Upravo zato smo posetili BeautĂ&#x161; Place Princess, jedan od najlep{ih salona na Zvezdari, i u razgovoru sa vlasnicom Svetlanom Stoj~eski, poku{ali da saznamo odgovore na neka od pitawa koja kopkaju sve koji `ele da neguju sebe.

Prvenstveno treba smawiti izlo`enost hemikalijama koje nisu neophodne, a to mo`emo posti}i smawewem broja proizvoda koje koristimo. Nakon toga treba da biramo preparate koji odgovaraju na{oj ko`i, koji imaju mawe parfema i dodatno je ne isu{uju. [ta savetujete osobama koje imaju osetqivu ko`u?

Ako imate osetqivu ko`u va`no je da ve{ u ma{ini dodatno ispirate da ne bi ostali tragovi pra{ka, onda je potrebno da ko`u ne isu{ujete gelovima i sapunima, nego da koristite uqe za tu{irawe i losione koji nemaju mnogo konzervansa i parfema.

Tako|e je va`no da smawite upotrebu vla`nih maramica. Mo`ete ih koristiti povremeno, na primer na putovawima, ali ne svakog dana, recimo za skidawe {minke.

Kako mo`emo da budemo sigurni da proizvod ne sadr`i konzervanse?

Ta informacija pi{e na preparatima. Da biste bili sigurni da je ono {to pi{e ta~no, koristite preparate renomiranih doma}ih i svetskih proizvo|a~a, jer oni rade sva neophodna dermatolo{ka testirawa. Kada biram preparate za moj salon, trudim se da uvek izaberem Eberlin Biocosmetics. To je renomirani svetski brend koji vi{e od 30 godina radi na istra`ivawima i razvoju profesionalne prirodne biolo{ke kozmetike sa visokom koncentracijom aktivnih sastojaka i personalizovanim procedurama tretmana i ku}ne nege.

46

Stru~waci upozoravaju da je zbog sve ve}eg aerozaga|ewa, ali i izlo`enosti razli~itim hemikalijama koje se nekada nisu upotrebaqavale, zabele`en porast alergijskih oboqewa ko`e. Uglavnom se javqu atopijski dermatitis ili ekcem, a manifestuju se pojavom crvenila na ko`i, neizdr`ivim svrabom i perutawem. Na koji na~in mo`emo da smawimo izlo`enost ko`e supstancama koje izazivaju alergije?

[ta mislite o prirodnim preparatima koji sadr`e ekstrakte biqa?

Qudi se posledwih godina sve vi{e okre}u prirodi i wenim blagodetima. O tome mo`da najboqe govori i sve ve}a potra`wa za prirodnim kozmeti~kim preparatima. Prava prirodna kozmetika pravi se od sirovina koje ukqu~uju vosak, razli~ita eteri~na uqa, biqne putere i floralne vode, koji imaju razli~ita lekovita svojstva i pozitivna dejstva na kvalitet i

lepotu ko`e. Moram jo{ jednom to da ka`em, kada je u pitawu prirodna kozmetika, moj izbor je Eberlin Biosmetics. To je fantasti~an {panski brend koji je u svetu poznat po specijalnoj liniji 100% ~istih biolo{kih seruma, koji su prirodni i mogu se koristiti u tretmanima dermapenom, mezoporacijom i ostalim aparaturnim tretmanima.

Koliko ~esto treba da se mewaju preparati za negu i higijenu?

Nega ko`e zahteva strpqewe i kontinuitet, pa je zato najva`nije da imate poverewa u svoju kozmeti~arku.

Ona }e, u odnosu na trenutno stawe va{e ko`e, vremenske uslove i mnoge druge faktore odrediti {ta vam je potrebno. Tada }ete prona}i kozmetiku koja vam odgovara i koju ne treba mewati, jer upravo stalna promena pove}ava rizik pojave alergije.

Da li je i preterana nega {tetna?

Generalno se mo`e re}i da je {tetno sve ono u ~emu preteramo. Tako je i sa negom. Zato je va`no da se posavetujete koje tretmane trebate da uradite u salonu, a {ta od preparata treba da koristite u ku}noj nezi. Taj sklad i kontinuitet }e dovesti do rezultata koji }e biti dugotrajni.

prvim tretmanima. Ono {to je veoma va`no je i to da mi svakom klijentu pratimo reakciju ko`e i vodimo evidenciju upotrebqenih seruma i ura|enih tretmana.

To zna~i svima, jer `ivimo u vremenu kada imamo malo vremena za mnoge stvari u `ivotu.

U kojoj meri su preparati koji se koriste za ulep{avawe lica provereni i bezbedni?

U salonu BeautĂ&#x161; Place Princess koristimo samo preparate koji su provereni i potpuno bezbedni. To je lek, kao i svaki drugi i zato je va`no da odaberete salon koji ima dobru reputaciju. Va`no je da verujete da va{ kozmeti~ari koriste kvalitetne preparate, da i umeju da naprave izbor koji }e odgovarati vama Ă­ Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

Kako u mno{tvu savremenih kozmeti~kih tretmana izabrati najboqi za svoj tip ko`e?

Da bi odabrali najboqe za svoju ko`u, neophodno je da obavimo testirawe. To }e nam pomo}i da vidimo u kom stawu se nalazi ko`a i koje su wene potrebe. Nakon toga zajedno pravimo predlog plana nege i odredimo vremenski period u kojem je isplanirano {ta je sve potrebno da se uradi. Tada smo spremni da krenemo sa

47

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

FLAMINGO I TURAKO

1. Ptica flamingo dvadeset devetog marta hiqadu devetsto {ezdeset sedme godine u pet sati i trideset minuta ujutro letela je na visini od ~etrdeset metara iznad reke Zambezi u jugozapadnoj Africi.

ARKADIJ ANATOQEVI^ BARTOV (1940 - 2010, Sankt Peterburg) Pripada sredwoj generaciji ruskih pisaca. Wegova proza je poststrukturalisti ~ka i konceptualna, pro`eta apsurdom i ironijom.

48

2. Ptica turako u isto vreme letela je na visini od ~etrdeset {est metara nad rekom Zambezi, tri metra bli`e obali od ptice flamingo.

3. Bila je magla: ptice flamingo i turako nisu videle jedna drugu.

4. Nikada vi{e.

Prevela s ruskog Vesna Vasi} Vuj~i}

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

CRNOBOG NA JAVI 1 Perun je bog besa i qutwe Stribog je bog rata Crnobog je bog `ivotiwa Dajbog je bog tame Jarovid je bog re~nih tokova Svetovid je bog sunca i vatre Triglav je bog groma Veles je bog koji vidi sve

Da li je ovo ta~no?

2

Pe{terska visoravan je poznata po o{troj klimi. Nalazi se na prose~noj nadmorskoj visini od 1.492 metra, oivi~ena rekama Ibar i Lim. Ime je dobila po:

A) mnogobrojnim poto~i}ima i potocima B) mnogobrojnim {umama kojih je nekada bilo puno V) mnogobrojnim pe}inama

3 4 5

[ta su kramari (primi}uri)...?

A) bistri, promu}urni trgovci stokom B) organizatori, vo|e i stare{ine karavana u Dubrova~koj sredwovekovnoj karavanskoj trgovini V) jedno isto kao i kirixije ... a {ta kirixije?

A) rentijeri ku}a i stoke za odmor, na karavanskim putevima B) jedno isto kao i kramari V) nosioci robe kowi{kim karavanima; efektivna radna snaga u turama Najmnogoqudnije ostrvo na svetu je: A) Tajvan B) Java V) Velika Britanija

RE[EWA KVIZA: 4V 3B 2 V pe}ine â&#x20AC;&#x201C; pe{tere.

49

1 Perun je bog groma Stribog je bog re~nih tokova Crnobog je bog tame Dajbog je bog sunca i vatre Jarovid je bog besa i qutwe Svetovid je bog koji vidi sve Triglav je bog rata Veles je bog `ivotiwa

5B Java se nalazi u Indijskom okeanu, ju`no od Bornea, a isto~no od Sumatre. Ostrvo ima 126.650 km2 a s malim okolnim ostrvima i ostrvom Madura povr{ina mu je 132.107 km2. Java ima oko 127 miliona stanovnika (stawe 2004. godine), vi{e od bilo kojeg drugog ostrva na svetu. Sa gotovo 1.000 stanovnika po kvadratnom kilometru, Java je jedno od najgu{}e naseqenih podru~ja na svetu. Na Javi se nalazi glavni grad Indonezije, Xakarta.

MESECOSLOV

AVGUST 2018.

AVGUST je mesec ~lanstva i {irewa Rotarija, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za rastom, nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih Rotari klubova.

SVETSKA NEDEQA DOJEWA (prva nedeqa u avgustu) SVETSKI DAN NAPU[TENIH @IVOTIWA (tre}a subota u avgustu) EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA (klizni datum avgust – septembar)

1

[VAJCARSKA – OSNIVAWE KONFEDERACIJE (1291.)

ME\UNARODNI DAN PRIJATEQSTVA

2

BJR MAKEDONIJA – ILINDEN (1903.)

3

ROTARI KLUB LOZNICA osnovan 2010. godine

4

1948.

Umrla je Mileva Mari} – Ajn{tajn, srpska matemati~arka.

5

1962.

Umrla je Merilin Monro, ameri~ka filmska glumica, po mnogima, „ikona” 20. veka.

6

DAN HIRO[IME DAN RUDARA U SRBIJI

7

ME\UNARODNI DAN OSOBA KOJE SU PROMENILE POL

8 9

1217.

U manastiru @i~i krunisan je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} (Prvoven~ani).

1960.

Ro|en je Antonio Banderas, {panski filmski glumac.

11

3114. p. n. e.

Stvarawe Zemqe prema kalendaru naroda Maja.

12

ME\UNARODNI DAN MLADIH

GODI[WICA @ENEVSKE KONVENCIJE

13

SVETSKI DAN DOMORODA^KOG STANOVNI[TVA (1994)

ME\UNARODNI DAN LEVORUKIH OSOBA

19

SVETSKI DAN HUMANITARNIH RADNIKA

20

MA\ARSKA (naziv od 1. 1. 2012.)

– DAN SVETOG STEFANA (National DaÚ)

1690.

Austrijski car Leopold I dao je Srbima u Austriji povlastice – slobodu veroispovesti, pravo izbora arhiepiskopa i upotrebu julijanskog kalendara.

15

23

16

1967.

Javnosti su (u sredu) izneti prvi rezultati arheolo{kih iskopavawa na nalazi{tu Lepenski viru \erdapskoj klisuri, i obznaweno je da je dr Dragoslav Srejovi}, docent na Katedri za arheologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta, na{ao novu praistorijsku kulturu na na{im prostorima.

17

REPUBLIKA INDONEZIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1945.)

ROTARI KLUB JAGODINA ~arterovan 2004. godine

18

1990.

Na dana{wi dan reprezentacija SFR Jugoslavije postala je tre}i put prvak sveta u ko{arci u Buenos Ajresu, Argentina.

ME\UNARODNI DAN GA\AWA PARADAJZOM (od 1945. godine, festival ,,La Tomatina’’, Bunol kod Valensije, [panija)

27

REPUBLIKA MOLDAVIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

21

14

1534. [panski monah Ignasio de Lojola osnovao je u Parizu rimokatoli~ki jezuitski red (Societas lesu), koji je papa Pavle III, priznao {est godina docnije.

26

SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE

22

1248.

Po~ela je izgradwa katedrale u Kelnu, najvi{e gotske katedrale u severnoj Evropi, zavr{ene tek 1880. godine.

ME\UNARODNI DAN SIROMA[NIH

ME\UNARODNI DAN PIVA (od 2007. godine, svaki prvi petak u avgustu)

50

10

1639.

Britanska Isto~noindijska kompanija osnovala je Madras (danas ^enaj) na par~etu zemqe kupqenom od tamo{weg vladara.

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA TRGOVINU ROBQEM I WENU ZABRANU

24

UKRAJINA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

25

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA

ROTARI KLUB SOMBOR osnovan 1999. godine

28

ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI (od Brazila 1828.)

29

1533.

Fransisko Pizaro pogubio je Atahualpu, posledweg suverena carstva Inka.

30 31

ME\UNARODNI DAN NESTALIH LICA ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD osnovan 1999. godine

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

SEDMA ROTARI REGATA \ERDAP 2018.