Rotar 91-92

Rot 01:Rot 01.qxd

11/30/2018

4:07 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR / OKTOBAR 2018. • GODINAVIII (LæææV) BROJ 91 i 92 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Paul Kle - Dnevnik u senci Velikog rata

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:11 PM

Page 1

Mario de Andrade

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

MOJOJ DU[I SE @URI

061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

a~unao sam moje godine i otkrio da mi je ostalo jo{ mawe R vremena da `ivim od onog kojeg sam pro`iveo do sad.

Ose}am se kao dete koje je dobilo kutiju slatki{a. Prve

Vladimir Mati}

slatki{e je pojelo slasno, ali kad je videlo da ih je ostalo jo{ malo, po~elo ih je jesti sa posebnom pa`wom i u`ivati u svakom zalogaju. emam vi{e vremena za beskona~ne sastanke u kojima se N govori o statutima, pravilima, procedurama i unutra{wim odredbama, znaju}i da ni{ta od toga ne}e biti

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Jovan Ili} ISSN 2217-723æ

BROJ 91 i 92 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2018.

GODINA VIII (LæææV)

postignuto. Nemam vi{e vremena da podnosim apsurdne osobe koje, uprkos poodmaklom dobu, jo{ nisu odrasle.

Moje vreme je prekratko da bih raspravqao o naslovima. @elim sadr`aj, supstancu, mojoj du{i se `uri nije ostalo jos puno slatki{a u kutiji... @elim da provedem `ivot sa osobama koje krasi qudskost, stvarna qudskost. Koje znaju da se nasmeju vlastitim gre{kama. e `elim da se naduvavam vlastitim pobedama. Niko se ne N mo`e smatrati izabranim pre vremena. Ne treba be`ati od vlastite odgovornosti. Ona {titi ~ovekovu ~ast. I `elim

da kora~am samo na strani istine i po{tewa. Va`no je samo ono {ta ~ini na{ `ivot korisnim i za druge. @elim da budem okru`en osobama koje znaju kako dodirnuti srce drugih qudi.

Osobama koje su te{ki udarci u `ivotu nau~ili da odrastu sa ne`nim dodirima du{e.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

a...`uri mi se... @uri mi se da `ivim onim intenzitetom koji D samo zrelost mo`e dati. Ne `elim uzalud da potro{im vi{e ni jedan slatki{ koji mi je preostao. Siguran sam da su jo{ Biqana @ivkovi} Distrikt 2483 guverner 2018–2019.

Vladimir Mati} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Jovan Ili} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Trivko Ti}a Savi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Biqana @ivkovi} Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi} i saradnici

Nikola Mandi}

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

2

Naslovna strana: Paul Kle – „Smrt i Vatra”, 1940. godina

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

sla|i od onih koje sam ve} pojeo. Moj ciq je: do}i do kraja zadovoqan i u miru sa mojim bli`wima i mojom savesti.

Imamo dva `ivota i onaj drugi po~iwe u trenutku kad shvati{ – da je `ivot samo jedan! í

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:11 PM

Page 2

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD SEPTEMBAR 2018. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

PETROVI] IVAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

3

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:12 PM

Page 3

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2018.

Ovaj mesec pun je omladinskih aktivnosti u Rotariju.

Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu.

Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine.

DAN EVROPSKE BA[TINE (klizni datum) NEDEQA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I OSTALIH PLU]NIH BOLESTI (tre}a nedeqa u septembru) SVETSKI DAN POMORSTVA (posledwa nedeqa u septembru)

1

REPUBLIKA SLOVA^KA – DAN USTAVNOSTI, 1992. godine ME\UNARODNI DAN GLUVIH OSOBA

3

NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO – OSNIVAWE REPUBLIKE, 301. godine

4 7

DAN za{tite ptica le{inara SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL – DAN NEZAVISNOSTI, 1822. godine

8

BJR MAKEDONIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1991. godine

16

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A

ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI

REPUBLIKA MEKSIKO – DAN NEZAVISNOSTI, 1810. godine

SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

EVROPSKI DAN HITNE POMO]I

9 10

SVETSKI DAN HITNE POMO]I ME\UNARODNI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA

18 21

DAN ZASTAVE EVROPE

11

DAN EVROPSKE BA[TINE

13

ME\UNARODNI DAN ^OKOLADE

REPUBLIKA JERMENIJA – DAN NEZAVISNOSTI, 1991. godine

14

DAN PRA[UMA

REPUBLIKA MALTA – DAN NEZAVISNOSTI, 1964. godine

15

SVETSKA AKCIJA „O^ISTIMO SVET” ME\UNARODNI DAN DEMOKRATIJE

ROTARI KLUB SENTA – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

26

SVETSKI DAN ^ISTIH PLANINA EVROPSKI DAN JEZIKA

SVETSKI DAN GEOLOGA

ME\UNARODNI DAN MIRA SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI

22

24

SVETSKI DAN KONTRACEPCIJE

27

SVETSKI DAN TURIZMA

29

SVETSKI DAN GUSAKA SVETSKI DAN SRCA (od 2000. godine) ROTARI KLUB LESKOVAC osnovan 1997. godine

SVETSKI DAN BEZ AUTOMOBILA SVETSKI DAN MORA

23

DAN PO[TANSKE MARKE

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA;

4

5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:12 PM

Page 4

PDG Mats Ingemason

THE IMPACT OF ROTARÙ GRASSROOTS PEACEMAKING! FelloÞ Rotarians and Friends, Sundra and I had a great meeting at the RotarÚ Club of Ýilmington in DelaÞare on JulÚ 19, 2018. There Þere 180 Rotarians in the audience.

It Þas a big challenge getting there because the traffic Þas terrible. Ýe arrived 5 minutes before it Þas time for mÚ speech. I could not resist to mention, in mÚ opening statement, that MurphÚ’s LaÞ must have Þorked full steam that daÚ. I told them that I had read a book about MurphÚ’s LaÞ, describing 999 ÞaÚs that things can go Þrong. At the end of the book, I read a footnote bÚ his brother HoÞard, saÚing that MurphÚ Þas an optimist.

Despite all challenges, mÚ speech Þas verÚ Þell received. I have since had manÚ reÜuests for a copÚ of the manuscript for mÚ speech.

The main challenge is that I did not have a manuscript because I spoke contemporaneouslÚ. To satisfÚ these reÜuests, I have prepared the folloÞing recollection of mÚ speech: THE IMPACT OF ROTARÙ GRASSROOTS PEACEMAKING! I Þas RotarÚ District Governor 2013-14 in District 7230, Þhich is NeÞ Ùork and Bermuda. MÚ job as District Governor Þas to support Rotarian’s passion for service in our district because RotarÚ is in the passion business. Once I became Past District Governor, I decided to pursue mÚ oÞn passion.

That passion is Grassroots Peacemaking.

RotarÚ provides a great platform for Grassroots Peacemaking because it is the biggest Peacemaking Organization in the Þorld. Ýe Rotarians have 1.2 million friends in 36,000 RotarÚ Clubs across 210 countries and territories. This makes RotarÚ bigger than the United Nations, Þhich is represented in 193 countries.

RotarÚ Þas instrumental in the founding of the United Nations. It started in 1942 during Ýorld Ýar TÞo, Þhen a group of Rotarians convened a conference in London. These Rotarians Þere ministers and observers from different countries manÚ of them in eØile. TheÚ decided to form a committee, Þhich later became UNESCO. RotarÚ also plaÚed an important role at the charter meeting of the United Nations in San Francisco 1945. The meeting Þas organized bÚ RotarÚ because there Þas no United Nations at that time. Rotarians helped Þith manÚ important functions at the conference. FortÚ-Nine of the delegates, Þho represented their countries Þere also Rotarians. The U.S. State Department asked RotarÚ International to provide the preamble for the Statutes of the United Nations, for Þhich RotarÚ received a verÚ nice thank Úou letter from SecretarÚ of State EdÞard Stettinius Jr. Past RotarÚ International President Luis GiaÚ Þas leading a RotarÚ Grassroots Peacemaking Project Þhere Rotarians contributed to peace betÞeen Argentina and Chile. These tÞo countries had been fighting for manÚ Úears over a territorÚ at

UTICAJ ROTARIJA FUNDAMENTI POMIREWA (MIROTVORSTVA) Drage kolege Rotarijanci i prijateqi, Sundra i ja smo 19. jula 2018. g bili na izvanrednom sastanku Rotari kluba Ýilmington u DelaÞareu.

Bilo je prisutno 180 Rotarijanaca.

Zbog veoma gustog saobra}aja jedva smo stigli na vreme, bukvalno pet minuta pre nego {to je trebalo da zapo~nem svoje izlagawe.

Nisam mogao da se uzdr`im a da u uvodnoj re~enici ne ka`em da je „Marfijev zakon” tog dana radio punom parom.

Ispri~ao sam i da sam u kwizi o „Marfijevim zakonima” pro~itao opise za 999 na~ina kako stvari mogu po}i po zlu. A na kraju kwige, prona{ao sam fusnotu wegovog brata Hauarda, sa tvrdwom da je Marfi ustvari bio optimista.

Uprkos svim izazovima, moje izlagawe bilo je veoma dobro prihva}eno. Dobio sam mnogo zahteva da podelim kopije manuskripta ovog mog govora.

Te{ko}a je bila u tome {to sam govorio spontano, bez unapred pripremqenog manuskripta. Da bih iza{ao u susret ovim zahtevima, po se}awu, pripremio sam svoje izlagawe u pismenom obliku: UTICAJ ROTARIJA FUNDAMENTI POMIREWA U Rotarijanskoj 2013-14 godini, bio sam Guverner Distrikta 7230 koji obuhvata Wujork i Bermuda. Moj zadatak kao Guvernera bio je da kod Rotarijanaca unapre|ujem posve}enost slu`ewu u na{em Distriktu, jer je Rotari zajednica prevashodno zajednica Slu`ewa.

A kada sam postao PGD, odlu~io sam da se posvetim novom li~nom ciqu – Fundamentima projekata Pomirewa.

Rotari je naj{ira platforma za obezbe|ewe temeqa Pomirewa, jer Rotari je ustvari najve}a mirovna organizacija u svetu. Mi Rotarijanci imamo 1.2 miliona prijateqa – ~lanova u 36 hiqada Rotari klubova u 210 dr`ava i teritorija.

Ovo ~ini Rotari organizaciju ve}om ~ak i od Organizacije ujediwenih nacija, koja ima 193 dr`ave - ~lanice.

Rotari organizacija bila je aktivni u~esnik u formirawu OUN. Po~elo je 1942. godine u vreme Drugog svetskog rata, kada je grupa Rotarijanaca sazvala tzv. „Londonsku konferenciju”. Ovi Rotarijanci bili su ministri i slu`benici mnogih vlada iz razli~itih zemaqa – mnogi od wih tada u egzilu. Oni su odlu~ili da formiraju jedan Komitet koji }e kasnije prerasti u UNESKO (Specijalizovana Agencija Organizacije

5

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:13 PM

Page 5

the southern tip of South America. The result Þas that Chile and Argentina made peace.

Luis, together Þith local Rotarians, helped Þith Peacemaking in CÚprus betÞeen the Greek and the Turkish population.

Rotarians in India and Pakistan are Þorking together Þith PolioPlus, eliminating Polio in their countries. This has resulted in them also Þorking together reducing the conflict betÞeen their countries.

Rotarians in NeÞ Ùork, California, TurkeÚ and Armenia have contributed to improved relations betÞeen Armenia and TurkeÚ.

Sundra and I have contributed to the folloÞing Grassroots Peacemaking projects: Russia and Ukraine, Þhere theÚ agreed to ÞithdraÞ their heavÚ Þeapons from Eastern Ukraine in 2015.

The Presidents of China and TaiÞan met in Singapore during 2015, Þhere theÚ agreed to base their relationship on status Üuo.

Rotarians in Serbia and Kosovo are eØploring hoÞ to improve the relationship betÞeen their tÞo countries.

The OlÚmpic DiplomacÚ betÞeen North and South Korea at the 2018 Ýinter OlÚmpic Games in South Korea, Þhich Þas the beginning of their current peace negotiation.

EverÚbodÚ Þins Þith Peace!

EverÚbodÚ loses Þith Ýar!

The philosophÚ of Grassroots Peacemaking is that EverÚbodÚ Ýins Þith Peace and EverÚbodÚ Loses Þith Ýar.

Once the conflicting parties trulÚ understands this, it becomes in their oÞn self-interest to pursue peace. Ýith the Grassroots Peacemaking Method, the conflicting parties agree to Þork out their differences bÚ agreeing to the folloÞing 4 steps in their negotiations: PhilosophÚ Vision Mission Action Ýars are obsolete todaÚ! There are no Þinners, onlÚ losers! Ýars have for manÚ Úears been Þin–lose games. The Þinner takes all and the looser loses all. It is verÚ different todaÚ. Ýars are noÞ lose-lose games. Peace is the onlÚ Þin-Þin game. It is not a zero-sum game anÚmore. It ended in the 20th CenturÚ Þith Ýorld Ýar One. Europe lost its dominance in the Þorld to America after this Þar, mainlÚ because Europe lost manÚ intellectual resources in the form of educated men, Þho died in ÝÝ1.

Modern Þars have a tendencÚ of never ending. America’s Þar in Afghanistan is the longest Þar in American historÚ.

America’s Þar in IraÜ is not far behind. America’s Þar in SÚria could also last a long time. There is no end in sight for these Þars. There is also not much result to shoÞ for the moneÚ that has been spent on these Þars.

In-order-to have a lasting peace, all parties must Þin. Peace creates Þin–Þin situations Þhere people make moneÚ and build prosperitÚ. NeÞ Ùork is a great eØample. There are more than 200 nationalities in NeÞ Ùork. TheÚ maÚ not all love each other, but theÚ live and Þork together in the same citÚ.

ManÚ nationalities, Þho are at Þar Þith each other in their home countries, coeØist peacefullÚ in NeÞ Ùork.

Hitler had the vision of uniting Europe into a big economic free trade zone. He failed miserablÚ because he tried to do so Þith Þar. In the end, he committed suicide to avoid being captured and put on trial.

GermanÚ is todaÚ a member of the European Union, Þhich is a much bigger economic zone than Hitler envisioned. GermanÚ is noÞ much more successful than during Hitler’s daÚs.

German Þar industries like Krupp, Daimler Benz, Auto Union and AG Farben are todaÚ more successful and profitable

6

ujediwenih nacija za unapre|ewe obrazovawa, nauke i kulture).

Tako|e, Rotari je imao va`nu ulogu na osniva~koj Konferenciji OUN u San Francisku, 1945. godine.

Ovu Konferenciju je ustvari Rotari i organizovao, jer Organizacija UN do tada nije ni postojala.

Rotarijanci su obavqali mnoge va`ne funkcije na toj osniva~koj Konferenciji. ^ak 49 delegata koji su predstavqali i predvodili delegacije svojih zemaqa, tako|e su bili Rotarijanci.

Ministarstvo inostranih poslova SAD zatra`ilo je od Rotari organizacije da pripremi premabulu Statuta OUN. Za ovaj svoj doprinos, Rotari je primio veoma qubazno pismo zahvalnosti od tada{weg ministra inostranih poslova Vlade SAD, g-dina Edvarda Stetiniusa, mla|eg.

RI Past Predsednik, Luis Giaj, predvodio je fundamentalni Rotarijanski Projekat pomirewa u kome su Rotarijanci radili na uspostavqawu mira izme|u Argentine i ^ilea.

Luis je zajedno sa lokalnim Rotarijancima pomagao u naporima za uspostavqawe mira izme|u Gr~ke i Turske zajednice na Kipru Rotarijanci Indije i Pakistana rade zajedni~ki u PolioPlus programu u ciqu eliminacije bolesti de~je paralize u wihovim zemqama. Zajedni~ki rad na ovom projektu doprineo je da se i generalno smawi konfliktna politi~ka situacija izme|u Indije i Pakistana.

Rotarijanci u Wujorku, Kaliforniji, Turskoj i Jermeniji doprineli su poboq{awu odnosa izme|u Jermenije i Turske.

Sundra i ja u~estvovali smo u slede}im Projektima pomirewa: *Rusija i Ukrajina, kada su se sporazumeli da povuku svoje te{ko naoru`awe iz isto~nog dela Ukrajine, 2015, godine. *Predsednici Kine i Tajvana susreli su se u Singapuru 2015. godine gde su se dogovorili da (sada{wi) status kvo bude osnova wihovih daqih odnosa. *Rotarijanci Srbije i Kosova rade na pronala`ewu na~ina kako da poboq{aju me|usobne odnose. *„Olimpijska” diplomatija izme|u Severne i Ju`ne Koreje za vreme Zimskih olimpijskih Igara 2018. u Ju`noj Koreji, je bila po~etak aktuelnih mirovnih pregovora.

U miru svako je na dobitku!

U ratu svi gube!

Filozofija Fundamentalnog pomirewa da je svako pobednik u miru a da svi gube u ratu. Kada u jednom trenutku strane u konfliktu zaista to shvate, tada uspostavqawe mira postaje wihov li~ni interes.

Prihvatawem metoda Fundamentalnog pomirewa, sukobqene strane prihvataju da svoje razlike prevazilaze u slede}a ~etiri koraka tokom me|usobnih pregovora: Filozofija Vizija Misija Akcija Ratovi su danas zastarela stvar!

U wima nema pobednika nego samo gubtnika!

Dugo godina ratovi su bili igre pobede i poraza.

Pobednik uzima sve a pora`eni gubi sve.

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:13 PM

Page 6

than in the 1930’s and 40’s. Ýhat Þas Auto Union is todaÚ knoÞn under the names Audi, VolksÞagen, and Porsche. AG Farben is todaÚ knoÞn as BASF and BaÚer.

FortÚ-five Úears ago, millions of people Þere killed in Vietnam, Laos and Cambodia. These countries noÞ have peace and prosperitÚ, building hotels and shopping malls. The domino theorÚ turned out to be invalid. It onlÚ took tÞo Úears after America left for Vietnam and China to be at Þar Þith each other.

TodaÚ, Vietnam has a successful and profitable relationship Þith America and the rest of the Ýestern Ýorld.

China and America have also developed an economicallÚ successful relationship through peaceful means of economic trade and cooperation on a Þin-Þin basis.

These eØamples shoÞ that EVERÙBODÙ ÝINS ÝITH PEACE and EVERÙBODÙ LOSES ÝITH ÝAR. It is in everÚbodÚ’s self-interest to have peace. Ýe do not have to be saints like Mother Teresia to come to this conclusion. Ýe onlÚ need to act in our oÞn self-interest.

End of mÚ speech!

North and South Korea use the Grassroots Peacemaking Method!

It has been reported to me that both North and South Korea are pursuing their negotiations bÚ using the Grassroots Peacemaking Method and negotiate bÚ folloÞing these 4 steps: PhilosophÚ Vision Mission Action It is realistic to assume that this process Þill take time and patience because there is a lot of suspicion to be resolved on both sides.

I believe that Þe should be hopeful as-long-as theÚ make progress, even if it is sloÞ progress. SkÚ NeÞs published the folloÞing article on September 6, 2018: Kim Jong Un pledges to denuclearize North Korea bÚ end of Donald Trump’s first term The leaders of South and North Korea are to meet for the third time after historic talks Þith Donald Trump in June.

Kim Jong Un has pledged to denuclearize North Korea bÚ the end of Donald Trump’s first term in 2021, officials in the South saÚ.

It comes as Mr. Kim and South Korea’s president Moon Jaein have agreed to a summit in North Korea from 18-20 September - the third betÞeen the tÞo leaders this Úear.

The announcement comes amid stalling efforts bÚ the US president to persuade PÚongÚang to abandon its nuclear arsenal.

Mr. Kim has said his „trust in Trump remains unchanged” despite the difficulties and eØpressed his „intention to Þork closelÚ Þith the US”, according to South Korean national securitÚ adviser Chung Eui-Úong.

The North Korean leader also pledged to „achieve the denuclearization of the Korean peninsula in the first official term of President Trump”, Mr. Chung said.

Kim Jong Un has The adviser, Þho visited PÚongÚang eØpressed a „sense of on ÝednesdaÚ, added that Mr. Kim frustration”, South and Mr. Moon Þill discuss „practical Korean officials saÚ measures to denuclearize”.

According to North Korean state media, Mr. Kim voÞed to „remove the danger of armed conflict and horror of Þar from the Korean peninsula and turn it into the cradle of peace”.

Last month, Mr. Trump cancelled US SecretarÚ of State Mike Pompeo’s trip to PÚongÚang after the North reportedlÚ sent a belligerent letter to the president.

HoÞever, Mr. Kim has eØpressed a „sense of frustration” Þith the international communitÚ for not appreciating Þhat he called PÚongÚang’s „verÚ significant and meaningful” steps, Mr. Chung said.

Danas je mnogo druga~ije.

Ratovi su danas gubitni~ka igra za sve zara}ene.

Mir je jedina pobedni~ka igra za sve.

Rat vi{e nije „pobeda sa nulom”- ta igra se zavr{ila okon~awem Prvog svetskog rata u 20. veku. Evropa je tada izgubila primat u svetu i posle tog rata morala da ga prepusti Americi, najvi{e zbog toga {to je izgubila mnogo intelektualnih resursa usled pogibije mno{tva obrazovanih qudi u Prvom svetskom ratu.

Ratovi u moderno doba imaju tendenciju da se nikad ne zavr{e.

Ameri~ki rat u Avganistanu je najdu`i u ~itavoj ameri~koj istoriji.

Ni rat Amerike u Iraku ne zaostaje a rat u Siriji bi tako|e mogao jako dugo da traje.

Nema mira na vidiku za ove sukobe.

A tako|e, nema ni vidqivih rezultata u odnosu na nov~ane fondove koji su potro{eni u ovim ratovima.

Da bi se uspostavio trajni mir, sve strane mora da pobede.

Mir stvara dobitnu situaciju u kojoj qudi stvaraju novac i grade prosperitet.

Wujork je odli~an primer. U Wujorku stanuju pripadnici preko 200 nacija. I mogu}e da se oni ne vole ba{ svi me|usobno, ali `ive i rade zajedno u istom gradu. Pripadnici mnogih nacionalnosti koje me|usobno ratuju u svojim domovinama, miroqubivo koegzistiraju u Wujorku.

Hitler je imao viziju ujediwewa Evrope u veliku ekonomsku zonu slobodne trgovine. Wegova tragi~na gre{ka je {to je to probao da u~ini ratom. Na kraju je izvr{io samoubistvo da izbegne hap{ewe i izvo|ewe pred sud.

Nema~ka je danas ~lanica EU koja je daleko ve}a ekonomska zona nego {to je Hitler zami{qao. Nema~ka je danas mnogo uspe{nija nego u Hitlerovo doba.

Preduze}a nema~ke ratne industrije kao {to su Krupp, Daimler Benz, Auto Union i AG Farben danas su mnogo uspe{nije i profitabilnije nego u 1930. i 1940. godine. Iz Auto Uniona potekli su Audi, VÝ i Porsche, AG Farben je danas poznat kao BASF i BaÚer.

Pre 45 godina, milioni qudi bili su ubijani u Vijetnamu, Laosu i Kamboxi. Danas su ovo mirne i prosperitetne zemqe koje grade hotele i {oping molove.

Ispostavilo se da teorija domino efekta vi{e nije validna. Pro{lo je samo dve godine otkada se Amerika povukla, pa da Vijetnam i Kina me|usobno zarate.

Danas Vijetnam ima uspe{ne i profitabilne odnose sa Amerikom i ostalim zapadnim zemqama.

Ovi primeri pokazuju da u miru svako pobe|uje a u ratu svako je gubitnik. Sva~iji li~ni interes je da bude mir. Nije potrebno da budemo sveci, kao Majka Tereza, da bismo do{li do ovog zakqu~ka. Mi samo treba da radimo u korist na{eg sopstvenog li~nog interesa.

Kraj mog izlagawa Severna i Ju`na Koreja koriste fundamentalni Metod pomirewa!

Obave{ten sam da Severna i Ju`na Koreja nastavqaju svoje pregovore koriste}i Metod fundamentalnog pomirewa i pregovaraju}i u ova ~etiri koraka: Filozofija Vizija Misija Akcija Realna je pretpostavka da }e ovaj proces biti dug i da }e biti potrebno mnogo strpqewa da bi se prevladala me|usobna sumwi~avost na obe strane.

7

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:14 PM

Page 7

He added: „Chairman Kim asked us to conveÚ the message to the US that the US (should) help create situations Þhere he Þould feel his decision to denuclearize Þas a right move.”

PÚongÚang has said during previous rounds of failed talks that it Þould consider abandoning its nuclear program if the US ÞithdreÞ its forces from South Korea and removed its so-called nuclear umbrella of deterrence from South Korea and Japan.

US officials involved in the latest negotiations saÚ the North has refused to even start discussions about defining „denuclearization” or other keÚ terms such as „verifiable” and „irreversible”.

This article shoÞs hoÞ the hopes and the frustrations affects the peace negotiation betÞeen North and South Korea. There is a lot of suspicion to be resolved on both sides. I believe that Þe should be hopeful as-long-as theÚ make progress, even if it is sloÞ.

The Serbian RotarÚ Magazine Þrote about Sundra’s and mÚ visit to the RotarÚ Club of Beograd!

The folloÞing article Þas recentlÚ published about Sundra’s and mÚ visit in MaÚ 2018 to the RotarÚ Club of Belgrade, Þhich is the oldest RotarÚ Club in Serbia. Past District Governor Dragan Brajer Þas leading the meeting. PDG Dragan reintroduced RotarÚ to Serbia in the 90’s after it had been closed in the 40’s since the beginning of the Second Ýorld Ýar. RotarÚ is noÞ doing verÚ Þell after a 50-Úear absence. Sundra and I are verÚ honored to have Dragan and his Þife Vesna as our friends.

INTERNATIONAL VISITS AND ACTIVITIES OF ROTARÙ CLUB BEOGRAD MAÙ 24, 2018 BÚ the unusual but pleasant coincidence, the presence on this verÚ same meeting Þas also announced bÚ the Rotarian from the USA, Mr. Matts O. Ingemanson and his Þife Sundra, accompanied bÚ tÞo of their friends.

Matts Ingemanson Þas District Governor in 2013-14 DG (District 7230, NeÞ Ùork & Bermuda) and is the founder and CEO of RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship. He Þas Club President from 2004 to 2006. Starting from JulÚ 1st, his Þife Sundra Þill also become the President of one RotarÚ Club in NeÞ Ùork. TheÚ Þere accompanied bÚ Mr. Ùongsik Cha from North Korea and Mr. Mihailo Kocovic.

After getting to knoÞ each other Þith a Þelcoming drink, a regular meeting of the Club started as usual at 8.30 PM. The meeting Þas conducted bÚ Dragan Brajer PDG (in the absence of Mr. Pavle Banic, Club President) Þho greeted all the guests and presented our Club to them in a verÚ interesting ÞaÚ. The folloÞing guests spoke to the Club: Mr. Matts Ingemanson, Mr. AnthonÚ NortheÚ (on behalf of Ampthil & District RotarÚ Club, Mr. GerrÚ Mac-Donath (on behalf of the Southside London Chamber of Commerce) and Mrs. Sundra Ingemanson – as an incoming President of one RotarÚ Club in N.Ù. The video presentation of the Club and Ampthil Þas done bÚ Mr. Alan CardÞell, Þhich Þas verÚ ÞittÚ and interesting to all. First, he pointed out various Club’s activities, but he also presented to us Ampthil as a small, tÚpical Victorian toÞn - noÞ suburb of London.

The meeting Þas also attended bÚ: Mrs. Vesna Brajer (Inner Ýheel Club of Beograd), more than 12 members of the Rotaract Club Belgrade, and Nina Obradovic, PhD (Nikola’s daughter). Later, tÞo guests from FRÙ Macedonia joined the event – theÚ Þere guests of the Chamber from London.

8

Verujem da ima nade sve dok postoji napredak, pa makar i veoma spor. SkÚ NeÞs je 6. septembra 2018. objavio slede}i ~lanak: Kim Jong Un se obavezao da izvr{i denuklearizaciju Severne Koreje do kraja Trampovog prvog mandata. Lideri dve Koreje }e se sresti po tre}i put posle istorijskih razgovora sa Donaldom Trampom u junu.

Kim Jong Un je izrazio dozu frustracije, rekli su ju`nokorejski izvori Kim Jong Un se obavezao da denuklearizuje Severnu Koreju do kraja prvog predsedni~kog mandata Donalda Trampa, 2021. godine. rekli su ju`nokorejski izvori Mr. Kim i Ju`nokorejski predsednik Moon Jae-In dogovorili su samit u Severnoj Koreji od 18-20 septembra – tre}i susret ovih lidera u ovoj godini.

Saop{tewe je rezultat dugotrajnih napora Predsednika SAD da ubedi Pjongjang da se odrekne svog nuklearnog arsenala Po re~ima g-dina Chung Eui-Ùoung, ju`nokorejskog savetnika za nacionalnu bezbednost, g-din Kim je rekao da „poverewe u g-dina Trampa ostaje nepromeweno” uprkos te{ko}ama i izrazio nameru da „tesno sara|uje sa SAD”. Severnokorejski Lider tako|e se obavezao da da „postigne denuklearizaciju Korejskog poluostrva pre kraja prvog Trampovog predsedni~kog mandata” rekao je g-din Chunga. Ovaj savetnik koji je posetio Pjongjang u sredu dodao je da }e g-din Kim i g-din Moon „razgovarati o prakti~nim merama za denuklearizaciju”.

Prema svernokorejskim dr`avnim medijima, g-din Kim je obe}ao da }e otkloniti opasnost od oru`anog sukoba i od u`asa rata na Korejskom poluostrvu i a }e poluostrvo preobratiti u kolevku mira”.

Prethodnog meseca g-din Tramp je otkazao planiranu posetu Pjongjangu ministra inostranih poslova SAD, Majkla Pompea, posle ~ega je Severna Koreja navodno poslala ratnohu{ka~ko pismo predsedniku (Trampu).

Po re~ima g-dina Chunga, g-din Kim je ~ak izrazio „dozu frustracije” prema me|unarodnoj zajednici koja ne ceni ono {to je Kim nazvao „va`ni i zna~ajni koraci Pjongjanga”. G-din Chung je naglasio da „predsednik Kim je tra`io od nas da zvani~nicima SAD prenesemo poruku da SAD mora pomo}i da se stvori situacija u kojoj }e on (Kim) imati ose}aj da je wegova odluka da izvr{i denuklearizaciju bila pravi potez.”

Pjongjang je prilikom prethodnih neuspe{nih rundi pregovora izjavio da }e razmotriti odustajawe od nuklearnog programa samo ako SAD povuku svoje oru`ane snage iz Ju`ne Koreje i deaktiviraju tzv. „nuklearni ki{obran” iz Ju`ne Koreje i Japana.

Zvani~nici SAD ukqu~eni u nedavne pregovore izjavili su da je Severna Koreja odbila ~ak i da zapo~ne razgovore o definisawu pojmova kao {to je „denuklearizacija” ili drugih kao npr. „proverqiva” i „nepovratna” Ovaj ~lanak pokazuje kako nadawa i frustracije uti~u na mirovne pregovore izme|u Severne i Ju`ne Koreje. Potrebno je otkloniti veliku sumwi~avost sa obe strane. Ja verujem da nada postoji sve dok postoji makar i mali napredak.

Srpski Rotari ~asopis objavio je ~lanak o Sundrinoj i mojoj poseti Rotari klubu Beograd u maju 2018.

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:14 PM

Page 8

In the marvelous ambiance of the HÚatt RegencÚ „CrÚstal Hall”, Þith a good selection of meals and drinks, all the guests have staÚed up late in a relaØed mood. A special contribution to make a good atmosphere that evening Þas given bÚ the English people Þith their sense of humor and informal conversation.

FinallÚ, guests summarized their impressions from the visit to our Club as Þell: the Þonderful hospitalitÚ and atmosphere, a lot of Úoung, dedicated, smart and beautiful Rotaractors – Þhich Þill ensure a great future to the RotarÚ Club Beograd.

MAÙ 26, 2018 Visitors from England have alreadÚ happilÚ returned to London sending e-mails Þith messages of gratitude on great hospitalitÚ and socializing, but guests from America decided to spend one more Þeekend in Belgrade.

Vesna and Dragan Brajer used that occasion to organize another meeting Þith our guests from America, this time at the Club’s HeadÜuarters in Kursulina Street.

In pleasant premises of our HÛ Þe had the opportunitÚ to talk Þith our guests about various topics ranging from the Rotarian subjects to the situation regarding Kosovo and the situation in the Ýorld in general. InevitablÚ, Þe talked about Trump phenomenon, and the relationship betÞeen the USA and North Korea. Tito and his role in historÚ Þas also the topic including the conseÜuences of breakup of Ùugoslavia, etc.

Mr. Matts Ingemanson Þas verÚ Þell informed about most of the topics and he activelÚ participated in the conversation.

In fact, it Þas not surprising at all having in mind that, announcing his visit, Matts sent us several photos Þhere accompanied Þith the current and tÞo former UN SecretarÚ Generals.

ObviouslÚ, Matts is a man of the Ýorld!

Being the oÞner of the companÚ „Grassroots Peacemaking” Matts also turned our attention to the motto of the companÚ, Þhich reads: EverÚbodÚ Þins Þith Peace! EverÚbodÚ loses Þith Ýar!” Listening to all of this, Mr. Ùongsik Cha, our guest from North Korea, onlÚ smiled discreetlÚ pointing out that sincere negotiation and talk can solve everÚ problem!

Later that night, Þe found out from Mr. Kocovic that Mr. Cha spent more than 10 Úears in Belgrade as a North Korean diplomat (and that he speaks Serbian language Þell) and that his tÞo daughters are probablÚ the onlÚ North Koreans Þho can speak Serbian fluentlÚ!

Besides mentioned guests, this event has attended bÚ Vesna and Dragan – as hosts, and Tica, Srdan, Nenad and Nikola, our Club members. Ýith plentÚ of Þine and other drinks Þe all enjoÚed that evening, but nobodÚ could resist hot „gibanica” pie handmade bÚ Vesna. In the end, Neša and I drove Matts and Sundra to the HÚatt RegencÚ hotel. Ýhile getting out of the car, Þe got the promise that theÚ Þill Þelcome and host us the same ÞaÚ – Þhen Þe come to NeÞ Ùork CitÚ!

Nikola Mandic, Past President RotarÚ Club Beograd

Ovaj Klub je najstariji Rotari Klub u Srbiji. PDG Dragan Brajer je vodio ovaj sastanak.

PDG Dragan je li~nost koja je obnovila rad Rotarija u Srbiji 90-tih godina pro{log veka posle izbijawa Drugog svetskog rata kada je ova aktivnost zamrla. Nakon ove pedesetogodi{we pauze, Rotari u Srbiji je na visokom nivou. Sundra i ja smo veoma po~astvovani {to su nam Dragan i wegova supruga Vesna prijateqi.

Sledi ~lanak Past Presidenta NIKOLE MANDI]A objavqen u Srskom Rotaru:

Nikola, puno Ti hvala {to si napisao ovaj ~lanak i {to si ga poslao meni i Sundri. Nas dvoje to zaista veoma cenimo.

Puno pozdrava Tebi i Ne{i!

Fundamenti Pomirewa nastavqaju da se {ire kao prstenovi na vodi!

Na{a Facebook grupa fundamenti Pomirewa porasla je na preko 5.000 ~lanova u vi{e od 100 dr`ava i teritorija. Mo`ete se pridru`iti na slede}em linku:

<http://ÞÞÞ.facebook.com/groups/439803552853058/> ÞÞÞ.facebook.com/groups/439803552853058/ Srda~an pozdrav U miru svi pobe|uju!

U ratu svako gubi!

PDG Matts Ingemanson Founding Member, Chair Grassroots Peacemaking, District Governor 2013-2014, Director 2009-10 & 2011-15 RotarÚ International District 7230 NeÞ Ùork & Bermuda Founding Member, Centennial Chair, Chair 2004-2006 RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship <http://ÞÞÞ.rotarÚglobalhistorÚfelloÞship.org> ÞÞÞ.rghf.org

Nikola, thank Úou for Þriting this article and sending it to Sundra and me. Ýe reallÚ appreciate it! Our best regards to Úou and Neša!

Grassroots Peacemaking continues to spread like rings on the Þater!

Our Grassroots Peacemaking Facebook Group has groÞn to more than 5,000 members in more than 100 countries and territories. Ùou can sign up at the folloÞing link:

ÙES-ThumbFinal_4 Facebook Þordmark ÞÞÞ.facebook.com/groups/439803552853058/ EverÚbodÚ Þins Þith peace!

EverÚbodÚ loses Þith Þar!

9

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:15 PM

Page 9

PDG Matts Ingemanson Founding Member, Chair Grassroots Peacemaking District Governor 2013-2014 Director 2009-10 & 2011-15 RotarÚ International District 7230 NeÞ Ùork & Bermuda Founding Member Centennial Chair Chair 2004-2006 RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship ÞÞÞ.rghf.org

ZNA^AJ FUNDAMENTALNOG POMIREWA I DOPRINOS ROTARIJANACA MIRU U SVETU! Bet Miler je intervjuisao Matsa Ingemasona, predsednika i ~lana-osniva~a Rotari Grassroots Peacemaking i Rotari PDG, o tome kako promovisati mir i Þin-Þin situacije.

Ovaj intervju mo`ete videti klikom na slede}i link: <http://globalconnectionstelevision.com/ gallerÚ/matts-ingemanson> http://globalconnectionstelevision.com/ gallerÚ/matts-ingemanson ...

Da bi se razumela budu}nost Rotarija, va`no je poznavati wegovu pro{lost jer Rotari se razvija na osnovu svoje istorije. Naboqi na~in da se nau~i o istoriji Rotarija je poseta Þebsite RotarÚ Global HistorÚ Udru`ewa (Sekcije) na linku: <http://ÞÞÞ.rghfhome.org/> ÞÞÞ.rghfhome.org/.

THE IMPORTANCE OF GRASSROOTS PEACEMAKING AND ROTARIANS’ CONTRIBUTION TO PEACE AROUND THE ÝORLD! Bill Miller intervieÞed Matts Ingemanson, Chair and Founding Member of RotarÚ Grassroots Peacemaking and RotarÚ International Past District Governor about hoÞ promoting peace is a Þin-Þin situation. Ùou can Þatch the intervieÞ bÚ clicking on the folloÞing link: http://globalconnectionstelevision.com/gallerÚ/matts-ingemanson To understand the future of RotarÚ, it helps to understand the historÚ of RotarÚ because RotarÚ evolves from its historÚ. The best place to learn about RotarÚ historÚ is bÚ visiting the Þebsite of RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship at ÞÞÞ.rghfhome.org/. ManÚ RotarÚ International Presidents and Directors are students of RotarÚ HistorÚ and members of RotarÚ Global HistorÚ FelloÞship, the biggest felloÞship in RotarÚ. Members can also post the histories of their oÞn RotarÚ Clubs, RotarÚ Districts, Rotarian Action Groups and Rotarian FelloÞships.

If each of us Rotarians contribute $100 per Úear to the RotarÚ Foundation. RotarÚ, Þith its approÚimatelÚ 1.2 million members around the Þorld, Þill collect $120 million. One hundred dollars per Úear is onlÚ 27 cents per daÚ. That is a verÚ small price to paÚ in the spirit of Service Above Self.

These 27 cents per daÚ Þill help the RotarÚ Foundation make an even bigger difference in the Þorld. Ùou can read about the RotarÚ Foundation at ÞÞÞ.rotarÚ.org/foundation.

The poÞer of the Internet puts the brains of millions of people together. It also puts 1.2 million Rotarians together. It does not matter Þhere Þe are and Þhen Þe are available. The Internet makes it possible for Rotarians around the Þorld to participate together.

The onlÚ information in our mailing list are the e-mail addresses. There is no other information. To unsubscribe, click the replÚ button and email this message back to the sender Þith the single Þord, in the subject line: unsubscribe.

10

Mnogi RI predsednici i direktori prou~avaju istoriju Rotarija i ~lanovi su RotarÚ Global HistorÚ udru`ewa, najve}eg Udru`ewa (Komisije) unutar Rotarija. ^lanovi tako|e mogu objaviti istorijske podatke svog Rotari kluba, Distrikta, drugih Rotari akcionih grupa i Udru`ewa (Sekcija).

Ukoliko bi svako od nas Rorarijanaca poklonio 100 dolara godi{we za Rotari Fondaciju, Rotari bi sa svojih oko 1,2 miliona ~lanova {irom sveta sakupio 120 mliona dolara.

A 100 USD godi{we je 27 centi dnevno, {to je veoma mali iznos za pojedinca a da bi Rotari Fondacija napravila zna~ajni u~inak („razliku”) u svetu.

O Rotari Fondaciji mo`ete pro~itati na <http://ÞÞÞ.rotarÚ.org/foundation> ÞÞÞ.rotarÚ.org/foundation. ...

Snaga Interneta daju sinergiju mentalnim sposobnostima miliona qudi. Internet tako|e daje sinergiju za 1.2 miliona Rotarijanaca. Internet omogu}ava da se povezuju Rotarijanci {irom sveta i da zajedni~ki deluju. Jedina informacija u na{im mailing listama su e-mejl adrese. Nema drugih informacija.

(Da biste se odjavili kliknite samo na replÚ i u poqu „subject” napi{ite samo jednu re~: „unsubscribe”.)

Prevod: Du{an Joksimovi} Rotari klub Beograd

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:15 PM

Page 10

Dear Nikola

Dear Nikola,

Thank Úou Nikola, both Su Ùan and I have Þith great interest read the latest Magazine.

Thank Úou for translating, Úou have (again) done a great job.

Please bring our Þarmest regards to all club members of RotarÚ Club of Beograd, Su Ùan and I remember the nice RotarÚ meeting spend in verÚ pleasant companÚ. Ýarm regards to PDG Dragan Brajer and Vesna Þishing all the best. Ýe look verÚ much forÞard to seeing Úou all again – hopefullÚ soon.

ManÚ thanks for the eØtract from RotarÚ Club of Beograd - Magazine.

I have read the same Þith great interest and passed copies to all of our members Þho visited Belgrade/Úour Club. Ýe are shortlÚ doing a presentation to our Club about our visit to Belgrade and to Úour RotarÚ Club. The eØtract that Úou sent me Þill be verÚ useful and Þill be included in the presentation. Ýe have happÚ memories of our visit to Belgrade and to Úour RotarÚ Club.

Just a reminder - anÚ of Úour members visiting the UK Þould be verÚ Þelcome to join us at one of our meetings/visit our Club.

I and all members of our Club send our best regards to Úou and all members of the RotarÚ Club of Beograd.

Ùours in RotarÚ PDG Bjarne Eilsoe-JorgensenAssistant RotarÚ Coordinator, zone 16, 2018-19 Tlf.: +45 31164801 Email: dg1461-1617@rotarÚ.dk

AnthonÚ

District Governor 2016-17 Chairman RotarÚ Denmark 2017-18 Assistant RotarÚ Coordinator, zone 16, 2017-18

Bedford and Ampthill Notaries Established 1905 at Palmers Solicitors LLP

„StrategÚ Þithout process is little more than a Þish list.”

Robert Filek

AKTIVNOSTI

Ýith best Þishes Ùours sincerelÚ

ROTARI KLUB BITOQ 20 GODINA OD OSNIVAWA

U subotu, 9. juna 2018. godine, odr`ana je donatorska zabava povodom 20 godina od obnove Rotarijanskog kluba Bitoq.

Na donatorskoj proslavi prisustvovalo je vi{e od 180 gostiju, me|u kojima su mnogi Rotarijanci iz ~itavog regiona, kao i brojni privrednici i predstavnici javnih preduze}a.

Rotari klub Bitoq osnovan je odlukom Borda Direktora RI, kao 21. klub u Kraqevini Jugoslaviji, 29. augusta 1935. godine. ^arter predsednik bio je Milo{ Pjani}, partner advokatske kancelarije M. Pjani} i J. Altiparmarkovi}; a sekretar Teodosije Robe, doktor nauka i sekretar trgova~kog udru`ewa u Bitoqu.

Klub je ukupno imao 32. ~lana i bio jedan od najaktivnijih klubova u periodu izme|u dva svetska rata.

Bedford Ampthill Cranfield Notaries Notaries Public Notarial LaÞÚers Commissioners for Oaths

^arter ceremonija je odr`ana na prvi dan Duhova, 31. maja 1936. godine u hotelu „Jevti}” u Bitoqu, a slede}i dan je organizovan celodnevni izlet na Ohrid. Redovni sastanci kluba su dr`ani sredom u 20 ~asova.

Brojao je 18 ~lanova, najistaknutijih qudi u Bitoqu.

Prvi ~arter predsednik RK Bitoq bio je Ta{a Tasi}, a sastanci su odr`avani u tada{wem hotelu „Jevti}” u Bitoqu. Klub je uspe{no radio do 1941. godine, kada je zbog vojnih akcija na na{oj teritoriji bio zatvoren.

Rotari klub Bitoq je obavestio da je donatorsko ve~e bilo iznad o~ekivawa, jer mnogi gosti su prepoznali inicijativu Rotari kluba Bitoq, za restauraciju fontane u Oficirskom domu, kao i odgovaraju}ih brojnih umetni~kih dela da se pomogne u wegovoj realizaciji. Prikupqena sredstva sa doga|aja }e biti usmerena na jedan od najzna~ajnijih projekata za na{ grad, za oficirski dom u Bitoqu. Tokom ovog doga|aja obratio se veliki broj prijateqa kluba, kao {to je g.

Dragan Brajer i g. Anastasiou Babis, biv{i guverneri Rotari okruga Srbije i Gr~ke, kao i sami osniva~i. Oni su dobili brojna priznawa ~lanova, a Rotari klub Bitoq je iskoristio priliku da se predstavi budu}nost kluba, kao i ~lanove Rotarakt i Interakt kluba Bitoq í Dragan Brajer PPr Rotari kluba Beograd

11

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

12

11/30/2018

4:15 PM

Page 11

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

11/30/2018

4:16 PM

Page 12

Dragi Rotarijanci i Rotaraktovci Srbije International Ùachting Fellovship of Rotarians je najstariji i najve}i Rotari Fellovships. Nastao je u Engleskoj 1947. godine i danas ima 130 flota, sa vi{e od 3700 ~lanova u 44 zemqe.

Svi Rotarijanci i Rotaraktovci mogu se pridru`iti IÙFR-u. Jedini uslov za pridru`ivawe je aktivna `eqa za plovidbom i dru`ewem (vlasni{tvo broda nije potrebno).

U na{em Distriktu u Crnoj Gori ve} je formirana Flota Crne Gore i sada je uz podr{ku nekoliko susednih Flota nastala inicijativa da se oformi i Flota Srbije.

Inicijativni sastanak odr`an je uo~i ispra}aja ovogodi{we VII RotarÚ Regate „\erdap 2018” dana 12. jula 2018. na marini „Vidra” u Beogradu.

Sastanku su prisustvovali: Dragan Brajer (RC Beograd), Dobrica Milovanovi} (RC Veliko Gradi{te), Milan Dimitri} (RC Novi Sad Dunav), Zoran Obradovi} (RC Sremska Mitrovica), Milan Jovanovi} (RC Kikinda), \or|e Hini} (RC Beograd Skadarlija), Nenad \urovi} (RC Beograd ^ukarica), @eqko ]uzovi} (RC Beograd Skadarlija), Rajko Mitri} (RC Beograd Skadarlija), Qubomir Paqi} (RC Novi Sad Dunav), Ivica Savi} (RC Leskovac) i Finko Avramovski (RC Beograd Skadarlija).

Doneta je odluka o osnivawu nove Flote (International Ùachting FelloÞship of Rotarians) Srbija, tj. skra}eno IÙFR Srbija.

Na sastanku je odlu~eno da u 2018/20. godini slede}i ~lanovi budu nominovani kao: Fleet Commodore (Stare{ina Flote) – Jovanovi} Milan Fleet Vice Commodore (Zamenik i dolaze}i Stare{ina Flote) – Brajer Dragan Fleet Rear Commodore (Tre}i i Nominovani Stare{ina) – Obradovi} Zoran Fleet Treasurer – Paqi} Qubomir Fleet SecretarÚ – Avramovski Finko Odre|ena je godi{wa ~lanarina za 2018/19. godinu u iznosu od EUR 50,00 od ~ega EUR 10,00 za IÙFR, a preostali iznos za potrebe IÙFR Srbija.

Pozivaju se svi Rotarijanci i Rotaraktovci u Srbiji, koji to `ele, da do 15. septembra 2018. pristupe IÙFR Srbija popuwavawem pristupnice, koju }e poslati na adresu sekretara (finko.avramovski@gmail.com; Petra Lekovi}a 14, 11 000 Beograd) ~ime }e se pridru`iti osniva~ima i ostvariti status „^lana osniva~a” (Charter member).

Predlog za organizovawe ~arter proslave je subota, 13. 10. 2018. godine Prilog: Pristupnica IÙRF Dobrodo{li IÙRF Op{ta pravila

13

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:18 PM

Page 1

ZAVR[ENA SEDMA ROTARI REGATA – \ERDAP 2018.

Dragan Brajer (RC Beograd), Dobrica Milovanovi} (RC Veliko Gradi{te), Milan Dimitri} (RC Novi Sad Dunav), Zoran Obradovi} (RC Sremska Mitrovica), Milan Jovanovi} (RC Kikinda), \or|e Hini} (RC Beograd Skadarlija), Nenad \urovi} (RC Beograd ^ukarica), @eqko ]uzovi} (RC Beograd Skadarlija), Rajko Mitri} (RC Beograd Skadarlija), Qubomir Paqi} (RC Novi Sad Dunav), Ivica Savi} (RC Leskovac) i Finko Avramovski (RC Beograd Skadarlija).

Doneta je odluka o osnivawu nove Flote: „The Serbian Fleet of International Ùachting FelloÞship of Rotarians” tj. skra}eno „IÙFR Serbia”.

Na sastanku je odlu~eno da u 2018/20 godini slede}i ~lanovi budu nominovani kao: ve godine po sedmi put Rotarijanci Distrikta 2483 orgaO nizovali su regatu odmora i zabave, ovoga puta Dunavom do Tekije, sa polazi{tem iz Marine „Vidra” na sedmom kilo-

metru reke Save, i kra}om plovidbom rekama Tami{ i Velikom Moravom, ukupno 450 km od ~ega 225 km nizvodno i isto toliko uzvodno. Regata je trajala 17 dana ({to je najdu`e do sada), od ~ega se plovilo 10 dana, a sedam dana provodilo na privezi{tima - bez plovidbe.

Regata se odvijala pod sloganom: „O^ISTIMO NASE REKE” U skladu sa Fokusom Rotarija na obezbe|ewu „^iste Vode”, kao neophodnim i nezamenqivim resursom za opstanak ~itavog `ivota na planeti Zemqi.

Na Regati je u~estvovalo ukupno 10 plovila sa tridesetak ~lanova posada i to: iz RC S. Mitrovica (Zoran Obradovi}) , Smederevo (Zoran Kuzmanovi}), Beograd (Dragan Brajer), Beograd-^ukarica (Nenad \urovi}) i Leskovac (Ivica Savi}), ali i wihovi prijateqi, ne-rotarijanaci iz marine „Vidra” (Predrag Gli{i}, Slavi{a \uri}, Du{an Momi}) i Nautickog kluba „Tikvara” iz B. Palanke (Du{an Radovi} i Qubomir Boi}).

Klubovi doma}ini bili su RC Beograd, RC Pan~evo, RC Smederevo i RC Veliko Gradi{te.

Fleet Commodore (Stare{ina Flote) – Jovanovi} Milan Fleet Vice Commodore (Zamenik i dolaze}i Stare{ina Flote) – Brajer Dragan Fleet Rear Commodore (Tre}i i Nominovani Stare{ina)–Obradovi} Zoran Fleet Treasurer – Paqi} Qubomir Fleet SecretarÚ – Avramovski Finko Odre|ena je godi{wa ~lanarina za 2018/19 godinu u iznosu od EUR 50,00 od ~ega EUR 10,00 za IÙFR, a preostali iznos za potrebe IÙFR Srbija.

Upu}en je poziv svim Rotarijancima i Rotaraktovcima u Srbiji, koji to `ele, (nije obaveza imati plovilo) da do 15. septembra o. g. pristupe IÙFR Srbija popuwavawem pristupnice, koju }e poslati na adresu sekretara (finko.avramovski@gmail.com; Petra Lekovi}a 14, 11 000 Beograd) ~ime }e se pridru`iti osniva~ima i ostvariti status „^lana osniva~a” (Charter member).

Dan uo~i starta Regate i wenog ve} tradicionalnog ispra}aja sa Marine „Vidra”, odr`an je inicijativni sastanak za osnivawe Flote Srbija IÙFR (International Ùachting FelloÞschip of Rotarians), ina~e najstarijeg i najbrojnijeg FelloÞshipa u okviru RI.

Sastanku su prisustvovali osniva~i Flote:

14

Istoga dana, u ~etvrtak, 12. jula o. g. na istom mestu sa po~etkom u 20 ~asova u organizaciji RC Beograd odr`ana je ve~era u znak ispra}aja Regate uz `ivu muziku rock orkestra „Ha durovi”

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:49 PM

Page 2

Ivica Duvwak (gitara i glas), Zlatko Mitrovi} (gitara i glas) Branimir Savi} (bas) Goran Novakovi} (bubwevi) i Ana @ivi} (vokalni solista).

Ba{ kao {to je planirano plovidba je zapo~ela u petak 13. jula o. g. Prvo Odredi{te bilo je Pan~evo.

Naj hrabriji bio je Ivica Savi} (RC Leskovac) koji se na Regatu uputio malom jedrilicom sa samo jednim pomo}nim veslom i bez motora, kojom je iskqu~ivo snagom vetra, ne bez muke, ali ipak sre}no, stigao do u{}a reke Tami{ i tek tada prihvatio malu asistenciju svoga Kuma.

Spravqawe ribqeg paprika{a u Pan~evu Sutradan, pre nego {to }e Regata nastaviti plovidbu Pan~evci su priredili i zajedni~ki doru~ak od krawskih kobasica koje su na poklon wima doneli na{i prijateqi iz Slovenije.

Dolazak jedrilice u Pan~evo Regatu je do~ekao doma}in RC Pan~evo sa velikim brojem Rotarijanaca iz desetak klubova, od kojih i RC Doboj, RC Novo Mesto i RC Idrija. Me|u wima bio je i Du{an Peterkovi}, Predsednik slovena~kog dela ICC Srbija-Slovenija.

Za Televiziju Pan~evo intervju je dao DG Vlada Mati}, koji je govorio o posve}enosti Rotarijanaca lokalnim projektima, ali i globalnim, kao {to je: „^ista voda”- ~emu je posve}ena i ova Regata.

Organizovano je dru`ewe i ve~era uz pratwu orkestra u Pivari „\or|e Vajfert” U o~ekivawu krawskih kobasica...

Drugog dana Regate sledila je plovidba za Smederevo. Vez je bio na privatnom pristanu nauti~ara Zorana Kuzmanovi}a (RC Smederevo) na placu koji izlazi pravo na Dunav, na kome se nalazi umetni~ka radionica (sa livnicom) i porodi~na ku}a Kuzmanovi}evih.

Trio Pan~evo Glavni kuvar bio je France Presetnik (RC Pan~evo), koji je pripremio izvanredan ribqi paprika{, a za one koji ne vole ribu bilo je i ro{tiqa na pretek. To~ilo se doma}e vino „Presetnik”, a na kraju poslu`ena je {trudla sa makom i orasima...

Dvori{te i vajarski ateqe Zorana Kuzmanovi}a Do~ek Regate bio uz kamerni trio mladih talenata.

15

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:49 PM

Page 3

Organizovano je ~i{}ewe priobaqa. Najve}i deo posla obavili su lokalni ribari i drugi dobrovoqci, o ~emu je za medije govorio PDG Dragan Brajer, {to je istoga dana i objavqeno.

Kamerni trio na do~eku Regate u Smederevu

^i{}ewe priobaqa u Smederevu Bogat ribqi ru~ak, a zatim i ve~eru priredili su nam doma}ini: Rot. Zoran Kuzmanovi} i wegova supruga Nata{a, kojom prilikom nam je Zoran govorio o znamenitostima ovog grada na Dunavu.

Sa ~lanovima RC Smederevo

Ru~ak u ateqeu Posle zajedni~kog doru~ka, tre}eg dana Regate plovilo se za Dubova~ku Adu (Milo{ Gaj – pla`a „Raj”). Usput Regata je uplovila u Veliku Moravu u znak javne podr{ke izgradwe Vi{enamenskog sistema „Dunav, Morava, Vardar, Egejsko More”.

Interact Club Smederevo

Plovidba Velikom Moravom

16

Deo regata{ke ekipe

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:50 PM

Page 4

Regata{i na Tvr|avi Po obilasku Tvr|ave nastavqena je plovidba pored skelskog prelaza kojim je povezan Ram na desnoj obali Dunava sa kanalom DTD kod Stare Palanke na levoj obali i u{}a reke Nere, odakle leva obala pripada Rumuniji, a desna Srbiji.

Deo Regate u Milo{evom Gaju na pla`i „Raj” Dan je bio posve}en kupawu u toploj i ~istoj vodi koja izvire u obli`wem jezeru koje je nastalo eksploatacijom ugqa i {qunka. Na{ doma}in Milo{ i wegova supruga priredili su nam ukusnu ve~eru. ^etvrtog dana plovilo se za Veliko Gradi{te – Srebrno jezero, pored Kostolca, u{}a reke Mlave, Ade @ilovo, Zavojske ade i ade ^ibuklija – sve do Rama. – Plovidba pored ade ^ibuklije uvek je uzbudqiva jer postoji opasnost od iznenadnog vetra, po{to tu Dunav te~e u pravcu ko{ave, a desetak kilometara je brisan prostor i nema zaklona. Mi smo imali sre}e, nije bilo vetra, pa je plovidba bila mirna i prijatna.

U Ramu srda~no nas je do~ekao na{ doma}in gospodin @ivorad Sekuli}, skelexija i vlasnik restorana na samoj obali Dunava, gde nas je po~astio pi}em dobrodo{lice.

Skela na Ramu Vez na Srebrnom jezeru bio je u ure|enoj marini, sa prikqu~cima na vodu i struju, ~istim toaletima i tu{ kabinama sa toplom vodom. ^lanovi RC Veliko Gradi{te priredili su srda~an do~ek Regate tradicionalnom poga~om i soqu.

U restoranu gospodina @ike Sekuli}a u Ramu Sledio je obilazak Karavansaraja i Ramske tvr|ave, koji su u fazi detaqne rekonstrukcije.

Drevno zdawe Ramska tvr|ava podignuto je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita Drugog. Obnovu finansira i vr{i Turska.

Svaki kamen je o~i{}en ru~no od biqaka i natalo`ene zemqe i ispran vodom, a zatim uzidan vezivnim kre~om koji je kori{}en u sredwem veku i proizvodi se samo jo{ u Turskoj.

U obnovu je do sada ulo`eno 1,2 miliona evra. Planirana je i izgradwa velikog pristana, kada }e kruzeri ovde mo}i da pristanu i turistima prika`u ove istorijske spomenike.

Do~ek u Velikom Gradi{tu

Obnova tvr|ave Ram

17

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:51 PM

Page 5

Iste ve~eri odr`an je sastanak sa ~lanovima RC Veliko Gradi{te, koji je bio posve}en primopredaji du`nosti pro{logodi{weg Predsednika ovog Kluba Slobodana @ivoti}a i ovogodi{weg Miroslava Miladinovi}a.

Primopredaja du`nosti RC Veliko Gradi{te Slede}i dan bio je „slobodan” – nije se plovilo. Neki su dan proveli {etaju}i ure|enom obalom Srebrnog jezera sa prijatnim kafi}ima ili obilasku grada, dok su deca dan provela u obli`wem Akva parku.

Goluba~ka tvr|ava

[etali{te na Srebrnom jezeru Akva park [estog dana plovidbe po{lo se put Golubca i Doweg Milanovca (Pore~ke reke). Prvobitno bilo je planirano da se ide do Dobre ({to je na pola puta) i tamo preno}i u apartmanima „Cvetkovi}”. Me|utim, vodostaj je bio prili~no nizak, a u Dobri su ina~e pli}aci, tako da je odlu~eno da se plovi direktno do Pore~ke reke.

Slede}a izmena plana nastala je kada je Regata stigla do Golubca, gde je trebalo pristati i obi}i i ovu Tvr|avu. Na `alost pristajawe nije bilo mogu}e zbog kruzera koji je bio na vezu, kada iz bezbednosnih razloga nije dopu{teno da druga plovila pristaju. Ipak, u`ivali smo u velikoj {irini Dunava i izuzetnom prizoru Tvr|ave sa reke.

Kruzer zbog koga nismo mogli pristati

18

Ve} posle Golubca Regata je uplovila u Goluba~ku klisuru, predgra|e \erdapske Klisure (Gvozdenih vrata).

Po{to je za sobom ostavqena i Dobra, sa desne strane pojavilo se arheolo{ko nalazi{te „Lepenski Vir”, gde Regata tako|e nije zastajala obzirom da ne postoji prigodan pristan.

Regata je pro{la i pored Doweg Milanovca i u rano popodnevnim ~asovima uplovila u Pore~ku reku, gde }e ostati dva dana.

Ina~e, Pore~ka reka je mala ~ista re~ica koja se uliva u Dunav, ali je posle izgradwe |erdapske hidroelektrane nivo vode podignut, tako da je na wenom u{}u nastalo veliko pro{irewe – takore}i jezero. Pore~ka reka je udaqena svega dva kilometra nizvodno od Doweg Milanovca (do koga se mo`e taksijem za svega 200 dinara) ali je u potpunoj zavetrini tako da nema bojazni od vetrova ili talasa koje stvaraju veliki brodovi.

Tu nas je do~ekao na{ doma}in Vlada Nedeqkovi} zvani Genta u svojoj vikendici na samoj obali. Vlada je ina~e vlasnik porodi~ne turisti~ke agencije iz Obrenovca, koga smo upoznali pre par godina kada su on i wegov sin prevozili ~lanove KUD „Gradimir” na turneji po Gr~koj (koju je nov~ano pomogao RC Beograd). Vlada je posebno zbog prihvata na{e Regate iz Obrenovca toga dana doputovao u Dowi Milanovac.

Na vezu kod Vlade u Pore~koj reci

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:51 PM

Page 6

Zajedni~ka ve~era sa na{im doma}inom organizovana je u nacinalnom restoranu u Dowem Milanovcu.

Sutra{wi dan posve}en je kupawu, {etwi i nabavkama u D. Milanovcu i pripremama za ve~erwe dru`ewe. Nabavqeno je meso, luk, krompir, za~inske |akonije za paprika{, plus sve` hleb i salata od paradajza i kupusa. Glavni kuvar bio je Zoran Obradovi}.

Peprika{ se pripremao od ranog popodneva u dvori{tu i ispod trema vikendice na{eg doma}ina u naro~itom kotli}u Zorana Obradovi}a koji ima plamenik na gas ogra|en cilindrom od inoksa, na koji nale`e kotli}, tako da je veoma stabilan i vetar mu ne mo`e ni{ta. Ve}ina Regata{a smewivala se u me{awu kotli}a, po{to nije predvi|eno da se vrti na trono{cu, kao u Pan~evu.

Osmog dana put nas je vodio daqe, kroz naj atraktivniji deo na{e plovidbe – 35km duga~ku \erdapsku klisuru: Od Pore~ke reke do krajweg odredi{ta – Tekije.

Regata je pro{la pored Velikog i Malog Golubiwa, a zatim kroz Veliki i Mali Kazan, pored „Hajdu~ke vodenice”, do Trajanove Table.

Najve}a izmerena dubina u Klisuri bila je 85 metara, mada ka`u da mo`e da se izmeri i 90!

Ulazak u veli~anstvenu Klisuru

Pe|a Gli{i} „miksuje”

Klisura

Ima i quta papri~ica

Decebal, ~uvar \erdapa

Trajanova tabla Najmla|i u~esnici

19

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:52 PM

Page 7

Na krajwe odrdedi{te – Tekiju, stiglo se po planu oko 15 ~asova.

Tu je Regatu ~ekalo prili~no razo~arewe: Zapu{tena, prqava i travom obrasla marina, o kojoj niko ne brine. Postoji spor izme|u op{tine Kladovo, mesne zajednice Tekija i |erdapske hidroelektrane ~iji je to objekat? Time se koriste me{tani koji tu bez nadoknade i ikakve obaveze da bilo {ta o~iste, vezuju svoje ~amce i ba{ ih briga za ~iste reke i nautizam u Srbiji.

Lo{e stawe marine bilo je odlu~uju}e da umesto tri dana u Tekiji, ve}ina ve} sutradan krene natrag do Pore~ke reke.

Ipak, to nije pokvarilo raspolo`ewe, za{ta se pobrinuo „Joca Krofna”, na{ predusretqivi doma}in sa svojom porodicom, koji dr`e prijatan restoran na pla`i.

Tekija Ve}ina je sutradan isplovila natrag za Pore~ku reku. Autor ovih redova ostao je jo{ jednu no} da do~eka sve`e krofne za u~esnike regate koji su oti{li, a koje }e susti}i u Pore~koj reci sutradan.

Atmosfera kod Joce Krofne tokom dana Evo nekoliko prizora sa ve~eri kod „Joce Krofne” u Tekiji:

Krofne!

Tokom plovidbe kuvao se brodski pasuq, a to je pasuq sa komadima wegu{ke pr{ute umesto kobasica, ili suvog mesa.

Ahhh... kakav miris...

Kuvawe „Brodskog pasuqa tokom plovidbe.

Slede}i privez posle Pore~ke reke bio je ponovo na marini u Velikom Gradi{tu.

Na{a Regata tada se susrela sa Regatom „Reka”, koju uspe{no ve} vi{e godina organizije op{tina Stara Pazova. Me|u tridesetak u~esnika te regate bio je i Kole, kapetan 15 metara

20

Rot 14-21:Rot 14-21.qxd

11/30/2018

4:53 PM

Page 8

duga~kog broda „Milanani”, koji je par godina ranije u~estvovao i na na{oj Regati. Na wegovom brodu priredio nam je svojevrsni „kermez”:

Smederevo u povratku Autor ovih redova ne zna {ta se sve zbivalo sa drugim u~esnicima, ali evo jedne fotografije koja odra`ava atmosferu na wegovom brodu:

Kole na brodu „Milanani”

Sa leva na desno: Sofia, CharlÚ & Vesna

Ritam sekcija na brodu „Milanani” Daqi tok Regate, kao i prethodnih godina odvijao se prili~no „neobavezno”: Neki su `urili ku}i, a drugi su imali svoje planove (pecawe)...

Bilo je i po malo ki{ice:

Uspehu ovogodi{we Regate, pored svih wenih u~esnika, naro~ito su doprineli: RC Beograd na organizaciji ispra}aja Regate; Orkestar „Ha Durovi” za svirku na ispra}aju; DG Vlada Mati} za tematske majice za sve u~esnike; RC Pan~evo i France Presetnik na organizaciji prvog dana Regate; RC Smederevo sa porodicom Kuzmanovi} na do~eku i ~i{}ewu priobaqa drugog dana Regate; Gospodin @ivorad Sekuli}, doma}in Regate u Ramu; RC Veliko Gradi{te na prihvatu i dru`ewu sa Regatom na Srebrnom jezeru; Gospodin Slobodan Vu~i}evi}, direktor i vlasniku „Silver lake investments” za vez pod povla{}enim uslovima u marini na Srebrnom jezeru; Gospodin Vlada Nedeqkovi} Genta za prihvat Regate u Pore~koj reci i Joca Krofna i wegova porodica za gostoprimstvo u Tekiji Do susreta na VIII RotarÚ Regati 2019. godine na nekoj od na{ih plovnih reka, ili kanalima u Vojvodini - ovog puta verovatno u organizaciji IÙFR Serbia.

River crusing Committe Chair 2018-19 District 2483 Montenegro & Serbia Past District Governor 2009-10 District 2481 Northern Greece, Kosovo, Macedonia, Montenegro & Serbia Adv. Dragan I. Brajer 14 Kursulina st. Belgrade, Rep.of Serbia Tel.:+381-11-2440-440; tel.faØ:+381-11-2436-522 mob.tel:+381-63-200-444; e-mail: brajer@brajer.net

21

Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

11/30/2018

4:54 PM

Page 1

Milena Ratajac, predsednik Rotarakt kluba Beograd 2018-2019. godini

ji, po{tovawe zanimawa svakog Rotaraktera, kao mogu}nost za slu`ewe dru{tvu, primena ideala slu`ewa u li~nom, poslovnom i dru{tvenom `ivotu, unapre|ewu razumevawa, dobre voqe i mira u svetu putem svetske organizacije poslovnih i profesionalnih qudi ujediwenih u idealu mira.

Kako se postaje ~lan Rotarakt kluba Beograd?

Kako bi postali ~lanovi, potencijalni kandidati, preporu~eni od strane punopravnih ~lanova, moraju prvo da obave razgovor sa ~lanovima UO i budu prihva}eni za sta-

MOJE ISKUSTVO SA HUMANITARNOM KULTUROM SRPSKOG NARODA SE KRE]E UZLAZNOM PUTAWOM Predsednica Rotarakt kluba Beograd u razgovoru za „Srpski Rotar” obja{wava da kada se upoznala sa istorijom, misijom, motoom, na~elima i oblastima delovawa Rotarakta, wene ambicije, motivacija i `eqa da postane deo te porodice neopisivo su rasle. „Danas mi zadovoqstvo pru`a harmoni~an odnos sa ~lanovima svog, a i drugih Rotarakt kluba {irom sveta. Svesna sam da je ovo dobrovoqan, slo`en proces koji zahteva vreme, voqu i poverewe, ali i da je istovremeno vredan truda i upornosti,” ka`e Ratajac.

Preuzeli ste du`nost predsednice Rotarakt kluba Beograd 1. jula 2018. godine. Kakvi su Vam planovi u narednom periodu?

Velika mi je ~ast da kao predsednik Rotarakt kluba Beograd, u Rotarijanskoj 2018/19. godini, stojim ponosno ispred grupe mladih lidera, koji su mi pru`ili to zadovoqstvo, a i mogu}nost da napredujem kako li~no, tako i profesionalno.

Svih ovih godina, Klub je nastojao da u {irokoj dru{tvenoj zajednici promovi{e mir, toleranciju, me|usobno poverewe i po{tovawe i delovao je u skladu sa kqu~nim principima, pravilima i vrednostima Rotari porodice.

Danas, Rotarakt klub Beograd broji 16 stalnih ~lanova, motivisanih da pokrenu pozitivne promene i na{i ciqevi su ti da osiguramo kontinuitet rada u Klubu kako bismo nastavili da timskim radom pomognemo onima kojima je pomo} najpotrebnija i time damo dobar primer i motive{emo druge pojedince i organizacije da neguju filantropiju. Verujem da jedino na taj na~in na{e okru`ewe mo`emo u~initi boqim, dok se istovremeno i sami razvijamo li~no i profesionalno.

Koja su osnovna na~ela i principi na kojima funkcioni{e Rotarakt klub?

Na~ela Rotarakta podrazumevaju podsticawe i negovawe „Ideala slu`ewa” kao osnove za korisno delovawe kroz sklapawe novih poznanstava kao mogu}nost za slu`ewe, negovawe visokih eti~kih standarda u poslu i profesi-

22

tus gosta Kluba. U Rotarakt klubu Beograd, pravila su jasna, svi gosti, u predvi|enom roku od {est meseci, moraju ispuniti tri uslova kako bi postali ~lanovi istog, i to: treba da odr`e predavawe ~lanovima kluba na neku od slobodnih tema, da implementiraju servisnu/humanitarnu akciju i da organizuju dru`ewe za sve ~lanove kluba.

Svim gostima, prilikom dolaska u Klub, dodequju se mentori koji su du`ni da im budu podr{ka u svim akivnostima i pitawima vezanim za Rotarakt.

Posle ispuwenih navedenih uslova za ~lanstvo, redovnog pla}awa mese~nih ~lanarina, ispuwene norme dolaznosti na sastanke (60%) i upla}ene upisnine, sti~u pravo da postanu ~lanovi Rotarakt kluba Beograd. [ta je Vas podstaklo da budete deo Rotarakt porodice?

Bi}u iskrena i re}i }u Vam da sam u prvom mahu bila skepti~na po pitawu svog pristupa Rotarakt zajednici, ali to su bile neznane predrasude i nedovoqna svest i informisanost {ta Rotarakt zapravo predstavqa i {ta mo`e pru`iti. Upoznav{i se sa istorijom, misijom,

Rot 22-23:Rot 22-23.qxd

11/30/2018

4:54 PM

Page 2

motom, na~elima i oblastima delovawa Rotarakta, moje ambicije, motivacija i `eqa da postanem deo te porodice neopisivo su rasle.

Danas mi zadovoqstvo pru`a harmoni~an odnos sa ~lanovima svog, a i drugih Rotarakt klubova {irom sveta. Svesna sam da je ovo dobrovoqan, slo`en proces koji zahteva vreme, voqu i poverewe, ali i da je istovremeno vredan truda i upornosti.

Javnost je upoznata sa humanitarnim akcijama Rotarakt kluba Beograd.

Kakva je humanitarna kultura srpskog naroda?

Od kako sam deo Rotarakt organizacije, moje iskustvo sa humanitarnom kulturom srpskog naroda se kre}e uzlaznom putawom.

Ko Vas poznaje zna o Vama dosta, a ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas. Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

(Ukratko da napi{ete biografiju o sebi?)

Moje ime je Milena Ratajac, ro|ena sam 1988. godine u Kru{evcu. Po profesiji, sam diplomirani in`ewer Organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Svoje radno iskustvo sti~em radom u Kancelariji Ujediwenih nacija za projektne usluge u Republici Srbiji (UNOPS), gde sam zaposlena na poziciji asistenta za socijalnu inkluziju Roma na projektu â&#x20AC;&#x17E;Sagradimo dom zajednoâ&#x20AC;? koji je finansiran od strane Evropske unije. ^lan sam Rotarakt kluba Beograd od 2012. godine i trenutno sam na funkciji predsednika Kluba Ă­ Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

23

AKTIVNOSTI

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:14 PM

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD VE^E S PRIJATEQIMA

Redovni sastanak Rotari kluba Beograd u ~etvrtak 11. oktobra je bio posebno pripremqen i sve~an jer smo imali zadovoqstvo da, go{}a na{eg redovnog sastanka bude g|a Katerina Kocali Papadimitru (Katerine Kotsali Papadimotrou), novi Direktor Uprave RI za 2020-2022. godinu (RI Board of Directors) koja trenutno obavqa poslove Predsedavaju}eg Komiteta za ugled u javnosti na{e Zone (Public Image Commitee Chair). G|a Papadimitru je bila u dru{tvu DG Vlade Mati}a a wihov doma}in u Klubu je bio PDG Dragan Brajer. Pored wih, sastanku su prisustvovali osam ~lanova RTK Beograd, kao i nekoliko ~lanova RK ^ukarica.

Sastanak je otvorio Predsednik Kluba, Jovan Ili}, koji je pozdravio i predstavio goste a zatim su se prisutnima obratili DG Vlada Mati} i PDG Dragan Brajer. G|a Katerina Kocali Papadimitru je odr`ala kratak govor gde je iskoristila da istakne zna~aj aktivnosti na promociji i unapre|ewu ugleda u javnosti Rotarija kroz razne medije i na~ine komunikacije. Ukazala je na ~iwenicu da neke druge organizacije mnogo aktivnije promovi{u svoje aktivnosti u ciqu pridobijawa novih ~lanova kao i da mi moramo da u~inimo dodatni napor da afirmi{emo sve sjajne akcije i projekte koje Rotari Klubovi {irom sveta realizuju u najboqem interesu lokalne i me|unarodne zajednice.

Go{}a je bila posebno zadovoqna na{om dobrom saradwom sa mladima iz Rotarakt Kluba uz ocenu da je to orijentacija u pravom smeru. Podsetila je da }e mnogo sadr`ajnije izlagawe na ovu zna~ajnu temu odr`ati tokom Distriktnog seminara koji }e se odr`ati u hotelu „M” u subotu 13. okotobra.

Uz bogat i dobar izbor pi}a i jela sa „{vedskog stola” nastavqeno je dru`ewe koje }e se nastaviti u petak i subotu nizom prigodnih aktivnosti. Iz zanimqivog izbora aktivnosti izdvojio sam slede}e:

24

U petak 12. oktobra Vesna i Dragan Brajer organizovali za inostrane goste plovidbu brodom, razgledawe Beograda sa obala Dunava i Save kao i ru~ak na splavu „[korpion”; U subotu 13. oktobra je bilo puno aktvnosti u Novom Sadu oko osnivawa Srpskog jahting Rotarijanskog dru{tva (Serbian Ùacting RotarÚ FelloÞship) a u hotelu „M” }e biti odr`ano nekoliko Distriktnih seminara; Uve~e istog dana, sa po~etkom od 19:30, je dru`ewe sa ve~erom za mnogobrojne Rotarijanske goste iz inostranstva kao i u~esnike seminara u kafani „Velika Skadarlija”.

Svi ~lanovi Rotari Kluba Beograd su pozvani da prisustvuju ve~eri u Skadarliji {to }e imati tretman redovnog sastanka Kluba í Nikola Mandi}, PPr Rotari kluba Beograd

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:14 PM

Page 2

ma o zup~astim parovima u jednoj godini ve}i od broja stranica napisanih o svim drugim ma{inskim elementima (le`ajevi, zavrtwevi, opruge i sli~no).

AKTIVNOSTI

Podela

ROTARI KLUB BEOGRAD

Nevena Markovi}:

ZUP^ANIK Zup~anik je ma{inski element koji prenosi moment primenom sile na zube drugog zup~anika.

Mo`e se koristiti za pove}awe ili smawewe obrtnog momenta, brzine rotacije, promenu smera rotacije i sli~no.

Materijali od kojih se izra|uju su metal, drvo i plastika. Zup~anik ne mo`e samostalno obavqati ni jednu funkciju, ali spregnuti zup~anici mogu da transformi{u veliku snagu. Sastoji se od tela zup~anika i zubaca izme|u kojih se nalaze me|uzubqa.

Prema obliku mogu biti cilindri~ni, koni~ni i hiperboloidni.

Prema obliku zubaca mogu biti sa pravim, krivim i kosim zupcima.

Po strani ozubqewa mogu biti sa i unutra{wim ozubqewem.

Istorija Pre ne{to vi{e od 100 godina, ronioci su u Egejskom moru prona{li ostatke rimskog broda, a na wemu neobi~nu ma{inu.

Bila je to gomila zup~anika, izuzetne izrade i slo`enosti, tada nepoznate svrhe.

Pomo}u detaqnog skenirawa otkrivena je sva kompleksnost ovog misterioznog predmeta. Naime, neko ko je `iveo u staroj Gr~koj oko 150. godine pre nove ere napravio je mehanizam koji je, koriste}i genijalno osmi{qeni sistem zup~anika, slu`io za predvi|awe meseca, dana i sata u kojem }e se desiti pomra~ewe Sunca, a uzimao je u obzir i prestupne godine.

Tako|e, pomo}u wega je bilo mogu}e predvideti ta~ne pozicije Sunca i Meseca u odnosu na Zodijak, a posedovao je i mehanizam koji je pokazivao Mese~eve faze, kao i pozicije planeta poznatih starim Grcima: Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna.

Mehanizam nije bio samo nau~no oru|e: imao je i broj~anik koji je pokazivao datume velikih atletskih takmi~ewa, kao {to je bila Olimpijada.

Primena i va`nost Domen primene je toliko {irok da ih mo`emo sresti kod mehanizama za ~asovnike i kod transmisije helikoptera i drugih velikih sistema. O wihovoj va`nosti svedo~i to {to je broj stranica napisanih u nau~nim ~asopisi-

25

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:17 PM

Page 3

i posti`e se potpuno istovremeni pokret. Na taj na~in, skelet re{ava slo`eni problem koji mozak i nervni sistem ne mogu da re{e.

Ovi zup~anici se sre}u samo kod mladih jedinki ove vrste, i tokom sazrevawa se gube. Svaki zup~anik kod mladih skakavca dug je oko 400 mikrometara i ima 10 do 12 zubaca sa obe strane.

U `ivotiwskom carstvu postoje i ornamentalni ukrasi u obliku zup~anika, recimo na oklopu korwa~a ili na le|ima insekata, ali ovo je prvi otkriveni primer zaista funkcionalnih zup~anika koji su se kod drugih vrsta mo`da izgubili tokom evolucije Ă­

AKTIVNOSTI

Genijalnost ovog ure|aja najboqe se ogleda u dizajnu dela aparata koji se bavi putawom Meseca. Ovaj ure|aj je predvi|ao je i nepravilnu putawu Meseca, koji proisti~u iz wegove nepravilne orbite oko Zemqe. Sve uz pomo} zup~anika.

Jedna od teorija je da je Arhimed uradio originalni nacrt za mehanizam, a da su ga zatim pravili drugi majstori.

Ostaci ovog ure|aja, koji je svojevrsna prete~a ra~unara, nalaze se u Nacionalnom arheolo{kom muzeju Gr~ke.

Poznati su i drugi primeri kori{}ewa ovog ma{inskog elementa kroz istoriju: Kineske ko~ije iz 3. veka p. n. e koje poseduju sistem zup~anika koji pokazuje pravac sever-jug.

Vodeni~ni mlin iz 1. veka p. n. e, crte` Leonarda da Vin~ija

Zup~anik u prirodi Kod malog ba{tenskog insekta, vrste skakavca (Issus coleoptratus, na slici), otkriven je sistem zup~anika koji funkcioni{u poput onih u ma{inama. Insekt ih koristi

kako bi se obema zadwim nogama odbacio ta~no u istom trenutku. Ovom skakavcu ovi zup~anici slu`e da bi mogao da postigne potpunu istovremenost pokreta zadwih nogu, sa razlikom od samo 30 milionitih delova sekunde.

Ovako precizna sinhronizacija ne bi mogla da se postigne preko nervnog sistema, jer nervni impulsi putuju suvi{e dugo da bi mogli da postignu tako preciznu koordinaciju. Zahvaquju}i razvoju mehani~kih zup~anika, ovaj skakavac mo`e prosto da po{aqe svojim mi{i}ima nervni signal da proizvedu od prilike jednaku silu -da kada jedna noga po~ne da se pokre}e za skok, zup~anici se uklope,

26

ROTARI KLUB BEOGRAD HOTEL â&#x20AC;&#x17E;HAJATâ&#x20AC;?

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:17 PM

Page 4

27

AKTIVNOSTI

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:29 PM

Page 5

D 2483 RESTORAN „VELIKA SKADARLIJA” JEDNA SLIKA HIQADU RE^I

28

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:30 PM

Page 6

29

11/30/2018

5:34 PM

AKTIVNOSTI

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

Page 7

ROTARI KLUB BEOGRAD

SALA „ELINGTON” HOTELA „HAJAT” SRBIJA JE ZA NAS JEDINSTVENA ZEMQA Palestinski ambasador u Srbiji Mohamed Nabhan posetio je 24. oktobra 2018. godine Rotari klub Beograd í

30

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:35 PM

Page 8

31

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

32

11/30/2018

5:35 PM

Page 9

AKTIVNOSTI

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

11/30/2018

5:36 PM

Page 10

ROTARI KLUB BEOGRAD DRUGI HUMANITARNI TURNIR ROTARI OPEN BEOGRAD 2018.

U ORGANIZACIJI RK BEOGRAD

Turnir je tradicionalno organizovan na terenima Teniskog kluba Bawa u Vi{wi~koj Bawi, 1. septembra 2018. godine. Pre samog `rebawa, odre|ena je satnica igrawa, odr`an je redovni sastanak RK Beograd. Gosti na sastanku su bili na{i mladi Rotarakteri iz Rotarakt kluba Beograd, kao i momci iz Rotarakt kluba Kragujevac. Veliki doprinos organizaciji su dali upravo ~lanovi Rotarakt kluba Beograd sa predsednicom Milenom Ratajac na ~elu (Medewaci sa logom kluba, kutija za donacije).

Na turniru je u~estovalo 254 igra~a, me|u kojima je i 10 na{ih ~lanova.

Posebnu zahvalnost dugujemo i ~lanovima TK Bawa i „[poret” teniske lige. Novac prikupqen od kotizacija i donacija u donatorskoj kutiji, usmerili smo deci pogo|enoj u velikim po`arima u okolini Atine.

Veliku zahvalnost dugujemo i predsednik RK Beograd Jovanu Ili}u, na pomo}i u grafi~kim re{ewima i {tampi prate}eg materijala. Kao i uvek bili smo vizuelno vrlo prepeoznatqivi i upe~atqivi. Trudili smo se da i baneri, pehari, medaqe i zahvalnice izgledaju savr{eno í Zlatko P. Despotovi}, direktor turnira Rotari klub Beograd

33

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

11/30/2018

5:37 PM

Page 1

PREDRAG MILA[EVI]:

NIKO NIJE OSIROMA[IO Predsednik Rotari Budva Predrag Mila{evi} u razgovoru za „Srpski Rotar” obja{wava da ima sli~nosti izme|u advokature i Rotarijanstva, jer je advokatura profesija koja prvenstveno postoji radi pru`awa pomo}i qudima i licima u re{avawu D-2483 problema koje imaju. „Obzirom da sam SRBIJA civilista i da se uglavnom bavim I CRNA GORA gra|anskim pravom svakako da i kroz moj posao uvijek unosim elemente Rotarija i Rotari pravila pru`aju}i pomo} qudima na najboqi mogu}i na~in,” ka`e Mila{evi}.

Od 1. jula zvani~no ste preuzeli du`nost novog predsednika Rotari kluba Budva. [ta Crna Gora i Budva mogu da o~ekuju od Rotari kluba u ovoj godini?

Prema planu i programu za ovu godinu Crna Gora i grad Budva od Rotari kluba Budva mogu o~ekivati sqede}e: Kao prvo radi}emo na pove}awu ~lanstva, s tim {to smo u avgustu mjesecu koji je ujedno i mjesec ~lanastva u Rotariju primili sedam novih ~lanova, a u planu je da do kraja Rotarijanske godine primimo novih ~lanova i na taj na~in obogatimo Rotari u Distriktu, a samim tim i Rotari klub Budva novom energijom i novim djelima.

Za ovu rotarijansku godinu u planu je osnivawe Interakt kluba Budva koji bi bio prvi Interakt klub u Crnoj Gori.

Na „Summer partÚ” koji je odr`an 18.

8. 2018. godine prikupili smo iznos od 6.000 evra i opremili u cjelosti dva kabineta u Osnovnoj {koli „Stefan Mitrov Qubi{a” u Budvi, kupili 32 klupe, 64 stolice, 2 velike zelene table, 2 velike klime, projektor i veliki LCD, ~ime smo nastavili sa doprinosom obrazovnom sistemu u Budvi, jer u Budvi ne postoji obrazovna ustanova koja nije primila donaciju od na{eg Kluba, po~ev od obdani{ta do fakulteta.

Na Upravnom Odboru od 13. 9. 2018. godine donijeta je Odluka koju je Klub prihvatio za po~etak Global granta za opremawe Cetiwske bolnice, {to }emo definitivno najaviti na tradicionalnoj proslavi „LadÚs night” koja }e biti odr`ana 1. 12. 2018.godine u hotelu „Splendid”.

20. 9. 2018. godine ugostili smo prijateqe iz tri Rotari kluba iz [vedske a planirali smo posjetu bratskom klubu Maslak iz Istanbula i posjetu Klubovima u Sloveniji, BiH i Srbiji.

U skladu sa ciqevima i pravilima Rotarija obzirom na nove ~lanove odredili smo procese edukacije za wih u vidu vi{e predavawa koja }emo odr`ati u klubu.

Koliko ~lanova ima Rotari klub Budva?

Trenutno Rotari klub Budva broji 31 ~lana.

34

Po profesiji ste advokat, kako se uklapa advokatura i Rotari, {ta ih povezuje?

Svakako da ima sli~nosti izme|u advokature i Rotarijanstva, jer je advokatura profesija koja prvenstveno postoji radi pru`awa pomo}i qudima i licima u rje{avawu problema koje imaju. Obzirom da sam civilista i da se uglavnom bavim gra|anskim pravom svakako da i kroz moj posao uvijek unosim elemente Rotarija i Rotari pravila pru`aju}i pomo} qudima na najboqi mogu}i na~in.

S obzirom na dugodi{we iskustvo, kako biste ocenili stawe advokature u Crnoj Gori?

Stawe u advokaturi u Crnoj Gori je konfuzno, posebno u svijetlu dono{ewa novih zakonskih odredbi, koje ciqano uskra}uju posao advokatima prenose}i wihove nadle`nosti na izvr{iteqe, notare i dr., ~ime se su`ava djelokrug advokata. Me|utim, kao strukovno udru`ewe koje nije zavisno od politike svakako u dobrom dijelu predstavqamo slobodarski duh u crnogorskom dru{tvu.

Kakva je humanitarna kultura crnogorskog naroda?

Humanitarna kultura crnogorskog naroda je i dugotrajna i mogu slobodno re}i ukorijewena u kulturi i vaspitawu. Za to postoje nebrojano mnogo primjera, kao {to je pomo} za lije~ewe oboqelih, pomo} stradalim licima, pomo} siroma{nim i dijelu populacije sa posebnim potrebama. To se nesporno mo`e vidjeti kroz akcije na{eg Rotari kluba, gdje smo za svih 16 godina postojawa imali nesebi~nu pomo} i qudi i privrednika i dr`avnih institucija prilikom realizacije svakog na{eg projekta.

Rotari klub Budva pro{le godine je proslavio jubilej 15. godina postojawa.

Da li nam mo`ete objasniti istorijat Rotarijanstva u Crnoj Gori i za{to se toliko dugo ~ekali da ovaj pokret za `ivi?

Rotari klub Budva je drugi Rotari klub u Crnoj Gori. Prvi klub je Rotari klub Podgorica koji je ~arterovan 1999. godine i u kome je bilo dosta qudi iz Budve, koji su doprinijeli otvarawu RK Budva koji je ~arterovan 2002. godine. Nakon Budve osnovani su RK Ulciw, RK Bar, RK Pqevqa, RK Bijelo Poqe i pro{le godine RK Kotor kao najmla|i Klub u Crnoj Gori. Rotari pokret je za`ivio u Crnoj Gori krajem devedesetih godina, kao i u cijelom distriktu, obzirom da Rotari u komunizumu nije postojao.

Pokret je po~eo da se {iri i prepoznaje u isto vrijeme kada je pokret po~eo da se {iri cijelim distriktom.

Kako danas objasniti moto Rotarijanstva „nesebi~no slu`iti” (Service Above Self) u potpuno otu|enom i materijalizovanom svetu?

Nesebi~no slu`iti je najispravniji `ivotni moto, ja ga obja{wavam kroz dvije re~enice, a to su: „da niko nije osiroma{io poma`u}i drugog” i „ruka koja daje je uvijek iznad ruke koja uzima”. Pomagati drugog, odnosno nese-

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

11/30/2018

5:38 PM

Page 2

POMA@U]I DRUGOG

bi~no slu`iti je djelovawe interesa dru{tva u kojem `ivimo, jer sre}ni qudi ~ine sre}no dru{tvo. Upravo je to misija Rotarija da u potpuno otu|enom i materijalizovanom svijetu doka`emo da povezani qudi odvajawem od svojih sredstava, svojim radom i tro{ewem svoga vremena ~ine dobra djela, {to ~ini sre}ne i wih i qude za koje radim i kojima poma`em. Obzirom da sam dosta proputovao i posjetio dosta Rotari klubova svi smo na istom putu.

Da li ste zadovoqni {to ste ~lan velike Rotari porodice i koji motivi su Vas podstakli da postanete ~lan jednog takvog udru`ewa?

Svakako da sam zadovoqan i ponosan {to sam ~lan velike Rotari porodice, a motiva ima vi{e. Prvo bih istakao da sam u~lawewem u Rotari pokret postao svjestan vrijednosti novca, jer mnogobrojna Rotari porodica sa malim izdvajawem sredstava mo`e zavr{iti veliki posao. To se upravo pokazalo prilikom na{eg Global granta sa kotorsku bolnicu vrijednosti 131.000 evra gdje su nam pomogli Rotarijanci iz ~itavog svijeta. Drugi bitan motiv za mene je to {to ne postoji mogu}nost da se posva|amo oko novca, jer Rotari je davawe, a ne uzimawe. Ima jo{ motiva, ali sam izdvojio dva najbitnija.

Da li je ~lanstvo uticalo na Va{ `ivot i kako?

Svakako da je ~lanstvo uticalo na moj privatan `ivot, prvenstveno jer sam kroz Rotari upoznao mnogo dobrih i kvalitetnih qudi, ostvario poznanstva i mogu slobodno re}i prijateqstva, kako u regionu tako i u svijetu. Ideju Rotarija sam prenio i na moje prijateqe, porodicu i |ecu.

Rotarijanci su pomagali Ujediwene nacije i u ovoj organizaciji imaju svoju stolicu poput suverenih dr`ava.

To svedo~i o uticaju Rotarija u svetskim zbivawima?

Svakako da su Rotarijanci pomagali UN i svakako da smo uticali na dosta stvari u svijetu, ali na sre}u koje

nijesu politi~ke. Najve}i projekat koji je Rotari pokret napravio je iskorjewivawe dje~ije paralize Polio plus, {to je svakako nemjerqiv doprinos ~ovje~anstvu. ^lanstvo u Rotari organizaciji vrlo ~esto se vezuje za kupovinu uticaja, diplomatiju, poslovne sposobnosti ili neku vrstu skrivenog odnosno uticaja iz senke. Ima li istine u tome?

To jednostavno nije ta~no. Ja sam u Rotariju osam godina, niti sam ikad i{ta o tome ~uo niti do`ivio. Mislim da su ovo pri~e koje su potekle od qudi koji nijesu ~lanovi Rotarija koji ne znaju pravila Rotarija, niti su ikada prisustvovali sastancima Rotarija a ni Rotari dru`ini.

Ko Vas poznaje zna o Vama dosta, a ko Vas ne poznaje nema dovoqno uvida u Va{ ogroman rad i doprinos za mnoge, ali i za sve nas. Molimo Vas da ~lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznate sa najva`nijim detaqima Va{e profesionalne karijere?

PAR RIJE^I O SEBI:

Ro|en sam 18. 7. 1971. godine, diplomirao na Pravnom fakultetu u Pri{tini 1996. godine, nakon ~ega sam odmah po~eo da radim kao pripravnik i stru~ni saradnik u sudu. Za sudiju Osnovnog suda u Kotoru izabran sam 2000. godine, gdje sam bio sudija parni~ar. Od 2010. godine sam advokat, i sjedi{te kancelarije je u Budvi. Bavim se prete`no trgovinskim i gra|anskim pravom. Predsjednik sam RK Budva za 2018/2019. godinu, u Rotariju sam 8 godina, o`ewen i imam dvoje |ece Ă­

Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd

35

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

36

11/30/2018

5:42 PM

Page 1

Rot 36-37:Rot 36-37.qxd

11/30/2018

7:08 PM

Page 2

37

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

11/30/2018

5:43 PM

Page 1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

GRAD BEOGRAD – SIMBOLI^NI HRAM SLOBODNOG ZIDARSTVA Beograd u kome ve}ina od nas `ivi i radi, mo`emo posmatrati kao grad koji je utemeqen na gradwi masonskog Hrama, ili kao sam Hram.

Slu~ajno ili ne!

d nastanka prve lo`e „Al – Ko~” u Beogradu, 1790. godine kada je delovala ova tursko-srpska Lo`a i o ~iO jem imenu i radu ima malo podataka, ali se zna da su weni

38

~lanovi bili: mitropolit beogradski Metodije, Petar I~ko, Knez Aleksa Nenadovi}, Janko Kati}, pa do formalne obustave rada na{e masonerije ili samouspavqivawa Velike Lo`e „Jugoslavija”, od sredine, pa skoro do kraja 20. veka, Beograd je imao svoje potpuno slobodnozidarsko gra|evinsko sazrevawe.

Pod pokroviteqstvom kraqa Aleksandra, koji je i sam bio slobodni zidar, Beograd je postao va`na ta~ka na mapi masonske Evrope.

Godine 1926. u Beogradu je odr`an kongres svih najva`nijih svetskih Lo`a slobodnih zidara. Na kongresu je u~estvovala i velika lo`a Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pod imenom „Jugoslavija”, sa Velikim Majstorom \or|em Vajfertom na ~elu. Posle ovog kongresa, skoro sve ku}e uglednih Beogra|ana, izgra|ene tokom dvadesetih i tridesetih godina, ponele su jasna masonska

Kraq Aleksandar, postavqa kamen temeqac za spomenik na Avali, sa ~eki}em u ruci.

obele`ja. Na fasadi ku}e u ulici Svetog Save broj 10, nalazi se najpoznatiji masonski simbol ukr{tenog trougla sa {estarom. Simbol ukr{tenog trougla se nalazi na vrhu fasade na zgradi Damjana Brankovi}a, u Bulevaru oslobo|ewa broj 2. Ku}u Damjana Brankovi}a je projektovao poznati arhitekta Dragi{a Bra{ovan, i sam slobodni zidar. Prepoznatqivi masonski simboli mogu se videti i na oronuloj fasadi na zgradi na uglu ulica Nu{i}eve i Majke Jevrosime.

Velika skulptura `ene sa bakqom u ruci, koja se nalazi na vrhu kupole na zgradi Vlade Republike Srbije, nastala je sa idejom sli~nom onoj pri izradi Kipa Slobode, koji se danas nalazi na ulazu u Wujor{ku luku. Slika ove skulpture danas se nalazi kao hologram na novim li~nim kartama gra|ana Srbije!

Masonska obele`ja u Beogradu su jedna od glavnih atrakcija, prilikom organizovawa turisti~kih tura.

Masonski simboli su jasno vidqivi i na renoviranoj fasadi zgrade nekada{weg Ministarstva po{ta u Palmoti}evoj ulici. Kraq Aleksandar Kara|or|evi} je `eleo da Beogradu pru`i ogromno masonsko obele`je. @eleo je da to obele`je izgradi na Avali. Vajar Ivan Me{trovi}, tako|e mason, je napravio idejni projekat za ovaj poduhvat. Izgra|en je monumentalni stepenasti hram, posve}en Neznanom junaku, koji Avali daje potpun piramidalni izgled. Ostala je sa~uvana fotografija kraqa Aleksandra, odevenog slobodnozidarski, kako postavqa kamen temeqac za spomenik, sa ~eki}em u ruci.

Me{trovi}eva ideja bila je da na tada{wem mostu Kraqa Aleksandra (dana{wem Brankovom mostu) preko Save, izgradi po dva stuba na svakoj strani mosta, na kojima bi se nalazile statue ~etiri kowanika, po dva na svakoj strani mosta. Ovi kowanici trebalo je da budu: Car Du{an i kraqevi: Tomislav, Tvrtko i Petar Prvi Kara|or|evi}.

Visina stubova, na kojima bi se nalazili kowanici, bi bila 22 metra, {to bi zna~ilo da bi, sa dodatom visinom samih pilona, kowanici bili na visini 45 metara. Upravo takvi stubovi se nalaze na ulasku u svaki masonski Hram.

Posmatraju}i danas Beograd iz vazduha, ne mo`emo da ne uo~imo da, simboli~no na zapadnoj strani ulaska u grad, stoje tako|e dva stilizovana stuba u vidu Geneksovih zgrada, koje tako|e simboli~no nose naziv „zapadna kapija Beograda”. Stubovi na ulasku u masonski Hram su tako|e na zapadnoj strani.

Nastavqaju}i daqe posmatrawe Beograda iz vazduha, nasuprot zapadnoj kapiji, postoji i „isto~na kapija Beograda”, sme{tena u nasequ Kowarnik. Zgrade su u izra`enom, piramidalno stilizovanom obliku, kao {to se piramida, sa svevide}im okom, nalazi na isto~noj strani masonskog Hrama. Tri zgrade ispresecanog piramidalnog oblika (Rudo, I, II, III) posmatraju}i sa strane jesu jedna stilizovana piramida, na isto~noj strani Beograda. Izme|u ove dve kapije Beograda se prote`e trasa

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

11/30/2018

5:44 PM

Page 2

autoputa, koja simboli~no predstavqa masonski put od zapada ka istoku.

Na ju`noj strani Beograda se nalazi, ve} pomenuto Me{trovi}evo delo, spomenik Neznanom junaku na Avali.

Posmatraju}i severnu stranu Beograda, prime}ujemo naseqa koja su veoma slabo izgra|ena, sa mno{tvom neistra`enih gra|evinskih mogu}nosti, haoti~no urbanizovana, {to simboli~no mo`emo povezati sa severnom stranom Hrama. Posmatraju}i iz vazduha tri najvi{e beogradske gra|evine, posle Geneksovih kula, a to su soliter Poslovnog centra „U{}e”, spomenik „Pobedniku” na Kalemegdanu i zgradu „Beogra|anka”, mo`emo primetiti da su zgrada Poslovnog centra „U{}e” i spomenik „Pobedniku” na Kalemegdanu, ako bi ih vazdu{no spojili, pod izra`enim pravim uglom u odnosu na autoput, a paralelno povezane, zgrade Poslovnog centra „U{}e” i „Beogra|anke”. Taj po-

lo`aj predstavqaju polo`aji tri stuba u masonskom Hramu. „Mudrost” u ovom slu~aju predstavqa spomenik „Pobedniku”, ako bi analizirali sva vajarska dela koja nam je Ivan Me{trovi} podario, „Snagu” bi predstavqala zgrada Poslovnog centra „U{}e” (u simbolici dru{tvenog ure|ewa Srbije, u vremenu kad je zgrada nastajala, sa svom dr`avnom snagom, koja je bila skoncentrisana u toj zgradi), a „Lepotu” – zgrada „Beogra|anke”, kao simbol graditeqske umetnosti toga doba i sjajnih arhitektonskih re{ewa, za {ta je autor projekta arhitekta Branko Pe{i}, dobio niz nagrada i priznawa. Kongresni centar „Sava”, posmatraju}i iz vazduha, izra`enog trapeznog oblika, sa spu{tenim svodovima, {to se mo`e povezati sa izgledom radnog tepiha u Hramu, ~ime se delimi~no kompletira moje li~no vi|ewe Beograda, kao masonskog Hrama! í Neboj{a Mandi}

39

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

40

11/30/2018

5:45 PM

Page 1

Rot 40-41:Rot 40-41.qxd

11/30/2018

5:45 PM

Page 2

HEROJI U CRVENIM KO[UQAMA

GARIBALDINCI U SRBIJI u 19. i 20. veku

Se}awe na pet poginulih mladih i hrabrih Garibaldinaca 1914. godine na Babinoj Glavi

bije. Sedmorica su po{la u rat, a samo dvojica su se vratila `iva. Ovi heroji pripadali su pokretu Garibaldinaca.

Kada su posle zavr{ene obuke krenuli u prvu akciju prema Drini, najmla|i dobrovoqac Nikola Goreti (Nicola Goretti) poslao je pismo majci u kome vatreno bele`i: „Ve~itom rado{}u ratnika, koja oplemewuje ~oveka, javqam da }u prvi put stupiti u borbu i da sam vrlo miran i zadovoqan”.

Me|utim, posle hrabre pogibije mladih Garibaldinaca (20. avgust 1914.) zaplakali su i srpski ratnici.

Komandir voda u kome su bili mladi dobrovoqci Italijani, Stojan Radi~evi} poslao je pismo majci Nikole Goretija, najmla|eg me|u wima. Opisao je wihovu hrabrost za vreme borbe i strahovitu tugu srpskih boraca nad izginulim mladi}ima. „Pet mladih Italijana le`ali su kao `ivi... plakao sam ja, plakali su i moji vojnici sa mnom” pisao je Radi~evi} í Velimir Bata @ugi}

vo je kratak tekst koji je posve}en se}awu na hrabru borbu i tragi~nu smrt pet mladih Italijana, Garibaldinaca koji O su poginuli 1914. godine na Babinoj Glavi. To su bili i prvi

inostrani dobrovoqci u Srbiji 1914. godine.

U ovoj jubilarnoj godini se}awa na sve hrabre borce i `rtve Prvog svetskog rata, mi se sa posebnim pijetetom se}amo mladih Italijana - Garibaldinaca, koji su do{li dobrovoqno u Srbiju da pomognu srpskim ratnicima u oslobodila~kim borbama i koji su ostavili svoje `ivote na srpskim rati{tima.

Svega dan posle objave rata Srbiji 1914. godine, 29. jula sedmorica hrabrih mladi}a krenula je iz Italije put na{e zemqe – dobrovoqno, ~ista srca i uz rizik da budu osu|eni u ro|enoj zemqi. Pridru`ili su se redovima srpskih vojnika i borili se do posledweg daha za slobodu i ujediwewe Sr-

Na spomen-plo~i, ispod velikog belog kamenog krsta, urezana je posveta junacima – prvim inostranim dobrovoqcima, koji su „vite{ki poleteli u redove srpske vojske i pali, bore}i se na Babinoj Glavi 20. avgusta 1914. godine”.

Za pokazano juna{tvo, srpskim kraqevskim dekretom, sva sedmorica su odlikovana Zlatnom medaqom za hrabrost.

41

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:49 PM

Page 1

Paul Kle - Dnevnik u senci Velikog rata Paul Kle (18. decembar 1879 + 29. jun 1940.) je bio je nema~ko-{vajcarski slikar, muzi~ar, pesnik, ~lan umetni~ke grupe Plavi jaha~ (nem. Der Blaue Reiter), a jo{ poznatiji po svom pedago{kom radu u {koli Bauhaus, kao i wegov prijateq Vasilij Kandinski.

Na wegovo stvarala{tvo uticalo je nekoliko pravaca savremene umetnosti: ekspresionizam, kubizam i nadrealizam.

Kritika ka`e „da su wegove slike pune divnog lirizma i da podse}aju u isto vreme i na de~iji crte` i na Holbajnovu senzibilnu linearnost”, zatim da je wegov slikarski svet „svet privi|ewa i sablasti, matemati~kih gnoma i geometrijskih mora, vilinskog cve}a i fabuloznih bi}a, koji nije imao prethodnike, niti }e imati naslednike”...

Zna~ajna je wegova fascinacija de~ijim crte`ima. Roditeqi, pa i nastavnici, ~esto gre{e ismevaju}i de~iji crte`, zaboravqaju}i na svu onu lepotu koji samo stvarawe nosi. A kad se tome doda i sva ona {arenolika naivnost i neoptere}eni duh fantazije i mogu}nosti, onda ne ~udi {to su mnogi veliki i slavni umetnici svoje inspiracije nalazili ba{ u de~ijim radovima: Kandinski, Matis, Leon Bakst, Huan Mi-

U Prvom svetskom ratu 1920. godine Kle je pozvan u nema~ku armiju ali kao slikar je imao sre}e i nije raspore|en za front ve} je radio na maskirnim uzorcima za avione, no u ratu je izgubio svoje prijateqe August Makea i Franc Marka.

I u armiji je Kle imao privilegije da izla`e i u galeriji [turm u Berlinu izlagao je vi{e apstraktnih akvarela. Iz armije je otpu{ten 1918. godine.

PUTOVANJE U TUNIS Odlomak iz Dnevnika Paula Klea 1898–1918. godine U aprilu 1914. trojica slikara, Paul Kle (Klee, 1879–1940), August Make (Macke, 1887–1914) i Luj Moaje (Louis Moilliet, 1880–1962), kre}u na zajedni~ko putovawe u Tunis. Sam boravak u Tunisu potrajao je svega dve nedeqe (makar za Klea, za Makea i Moaeja tek koji dan du`e), ali posledice su bile sudbonosne. Akvareli i crte`i Augusta Makea i Paula Klea promeni}e putawu slikarstva dvadesetog veka. Za razliku od Klea, Make ne}e sti}i da svoje tuniske skice – od kojih su mnoge toliko sna`ne da deluju kao potpuno zaokru`ene slike – preto~i u niz novih dela i pristupa: poginuo je svega nekoliko meseci kasnije, u septembru 1914, u prvim nedeqama rata. Luj Moaje je u Tunisu radio najmawe, ali se kasnije jo{ nekoliko puta vra}ao tamo, da bi se onda posvetio vitra`ima – naj~istijem obliku igre svetlo{}u i bojom, {to je i bila sr` zajedni~kog tuniskog iskustva. Kle je oti{ao najdaqe, o ~emu svedo~i ceo wegov kasniji opus. U dnevnicima koje je 1920 – 1921. po~eo da priprema za objavqivawe (i koji }e se, ipak, pojaviti tek 1958), za putovawe u Tunis bilo je rezervisano posebno poglavqe – kao {to je kasnije ~esto bilo i izdvajano iz wih i kori{}eno za brojne monografije. Ali, Kle ga je tu prikazao u istom dahu s jo{ jednim kqu~nim iskustvom: samim po~etkom i prve dve godine Prvog svetskog rata. Nijedan dnevnik iz tog vremena, osim dnevnika Huga Bala (H. Ball, Die Flucht aus der Zeit, 1927), ne donosi tako drasti~an kontrast izme|u sjaja i vrewa predratne revolu-

42

ro, Pablo Pikaso... Pikaso je rekao da mu je trebalo ~etiri godine da bi nau~io da slika kao Rafael, ali ceo `ivot da nau~i da slika kao dete!

Godine 1911. upoznao je Augusta Makea i Vasilija Kandinskog. Skupa sa wima i Franc Marka, Gabrijelu Minterl, Alekseja Javlenskog i druge, svi su se zajedno interesovali za gotiku, primitivnu umetnost i nove savremene likovne pravce fovizam i kubizam. S wima je Kle na{ao zajedni~ki jezik i delio poglede na umetnost.

Kandinski i Mark u to doba rade na almanahu „Der Blaue Reiter” – Plavi jaha~, koji je postao jedno od najva`nijih dela u savremenoj umetnosti 20. veka. Prva wihova izlo`ba bila je otvorena krajem 1911. godine u modernoj galeriji Tanhojzer u Minhenu. Tu Kle nije u~estvovao ali je za jedan ~asopis napisao recenziju. Na drugoj wihovoj izlo`bi je u~estvovao i Kle, a posle izlo`bi u Minhenu izlagali su u Kelnu, Berlinu i u drugim gradovima.

Godine 1914. Paul Kle je sa Franc Markom i Lujom Moajeom posetio Tunis. Na ovom putu Kle nalazi pristup ka boji i u svoj dnevnik upisuje: ja i boja smo jedno. Ja sam slikar!

cionarne egzaltacije, koja je zahvatila sve oblasti `ivota, i sunovrata u mrak Velikog rata. O tom kriti~nom trenutku moderne epohe – pretwi koja lebdi i nad ovim periodom dugog i sada ve} propalog liberalnog mira (Prvom svetskom ratu nije prethodila neka ekonomska kriza ve}, naprotiv, period nezabele`ePaul Kle, 1916. godina

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:50 PM

Page 2

neko, u dogledno vreme, potruditi da sve to predstavi jo{ potpunije!

Tunis 1914… Evropa 1915 – 1916. godina 926. April 1914. godina. Predistorija: Luj Moaje, taj {vajcarski „grof”,1 ve} je jednom bio tamo (naravno). A bio je, zato {to ga je pozvao jedan lekar iz Berna, po imenu Jegi (Dr Ernst Jäggi), koji je tamo `iveo.

I sad, moj prijateq grof ne samo {to se ne uste`e da u`iva u svojoj sre}i, nego je voqan i da je podeli s qudima koje voli.

A voli dvojicu qudi: jedan od wih je August Fotografija: Valter Gropius Make, a drugi sam ja.

BAUHAUS DESAU - ARHITEKTONSKA RADIONICA BERLIN 1926 -1931. GODINA (Voli on i mnoge mlade dame, kad smo ve} kod Bauhaus majstori na krovu zgrade Bauhaus u Desau, 1926. godine: Sa leve strane: Josef Albers, Hinerk [eper, Georg Muhe, Laslo Moholi-Nagi, Herbert Bajer, Jost [midt, Valter Gropius, toga.)

Make se od nedavno Marcel Breuer, Vasilij Kandinski, Paul Kle, Lionel Faininger, Gunta Stolzl i Oskar [lemer. smestio na Tunskom jezeru (Thunersee, [vajBAUHAUS DESSAU - ARCHITECTURAL ÝORKSHOP BERLIN 1926-1931.

The Bauhaus masters on the roof of the Bauhaus building in Dessau, 1926. godine: carska), i pro{log deFrom the left: Josef Albers, Hinnerk Scheper, Georg Muche, László MoholÚ-NagÚ, Herbert BaÚer, Joost Schmidt, cembra smo se zavetoÝalter Gropius, Marcel Breuer, VassilÚKandinskÚ, Paul Klee, LÚonel Feininger, Gunta Stölzl and Oskar Schlemmer. vali da }emo to uraditi.

Luj misli da to zaslu`unog prosperiteta u skoro celoj zapadnoj Evropi) – vredi pogle- jem i pobrinu}e se da budem unapred pla}en za slike. Make mo`e da se sam postara za sebe, prodaja mu ide sasvim dobro. dati i druge izvore, od kojih su neki prilo`eni u bibliografiji.

Bornan, apotekar iz Berna (Charles Bornand), trebalo bi Svesno i nesvesno, Kle otkriva i mnoge druge detaqe o umetnosti i umetnicima tog vremena, wihovim navikama, te`wama, da pokrije moje putne tro{kove, a dr Jegi }e ugostiti Luja i pona{awu, naro~ito kada bi se za trenutak na{li van stega doma- mene. To je, dakle, predistorija. }eg okru`ewa. Ta slika nije uvek privla~na, delom i zato {to nam 926 a. Petak, 4.3. Odlazak u Bern; prvo, da smestim Feliksa je nekako previ{e poznata: po „nadahnu}e” se ide kao u safari ili na pijacu; ni trunke `eqe za bilo kakvim qudskim kontaktom (sina) kod babe i dede; drugo, da preuzmem novac.

926 b. Subota, 4.4. Bern. Kupio francusku valutu, pun xep (qudska bi}a oko wih postoje samo kao kategorije ili elementi scenografije); samo lov na nove boje, svetlost, forme, utiske. Iz lepih, zlatnih nov~i}a, pet stotina franaka. Neki instinkt mi je svakog od nas, u sli~noj situaciji, ume da isko~i taj mali, beli glo- rekao da uzmem metalni novac, iako je ne{to skupqi od papirdar. Istina je, me|utim, da ovde sledi izve{taj o avanturama kraj- nih nov~anica. Sasvim ispravno, iako u ovom slu~aju mo`da we bezazlenih zapadwaka na mitskom Orijentu (ili Jugu), i da ne i tako neophodno.

926 c. Nedeqa, 4.5. Dva izjutra. Prvo do @eneve i Liona, u im se neki maniri i fiks ideje sigurno mogu oprostiti. (Nisu bili ba{ najgori turisti, koji na svakom koraku o~ekuju vrhunsku udobnom {vajcarskom vozu, onda u Marseq. Voz se neko vreuslugu od uro|eni~kog osobqa, iako su znali da se ba{kare, kad me zadr`ao u Lionu. Predivan grad, ku}e sli~ne onima u Parizu. god bi im se ukazala prilika.) Najzad, ta distanca, makar i krcata Kejevi du` Rone su vrlo tipi~ni. U @enevi se na voz ukrcala grupredrasudama, ali i bez ikakve koristoqubivosti, jo{ uvek osta- pa blesavih mladih Francuza ili francuskih [vajcaraca; plesali su vqa prostor za neki qudski ishod, za ne{to boqe od la`ne empa- u hodniku i pevali „Lutkicu” (Püppchen) i druge uvozne artikle tije, naro~ito izme|u kulturolo{ki tako razli~itih svetova. Pored iz Berlina, na „seqa~kom” francuskom (patois, „patoa”).

U Lionu su mar{irali ulicom kao vojnici; verovatno su znatoga, u Kleovom ose}aju za to gde po~iwe „nesta{luk” ili ~ak „anegdota” vredna bele`ewa, ima ne~eg dirqivo komi~nog. Naj- li neki dobar restoran; mi nismo. Ipak, ve} smo bili siti wihorazuzdaniji duhovi nisu uvek i najprijem~iviji, {to Kle ovde po- vog dru{tva i nismo ih sledili. Nije to za nas, ta studentska batvr|uje celim nizom zapa`awa i samom lako}om pripovedawa – lavurdija. I tako smo gledali i gledali i na kraju na{li jedno sve do trenutaka ~iste opijenosti i najdubqeg otkrivewa, prene- mesto u nekoj mirnoj ulici, gde su slu`ili ribu iz Rone; vrlo dobru, iako mo`da premalu. Ribice, recimo. tih na isti jednostavan i neusiqen na~in.

U 12:15 voz je nastavio put; mislim da se prvi kraj kroz koU nastavku, po povratku u Evropu, slika se zamra~uje, slede i neki vrlo hermeti~ni trenuci (fragmenti nekih planiranih poe- ji smo pro{li zove Dofine (Dauphiné), a onda sledi Provansa. ma, igrokaza, misterija, koje sam ovde preveo tek da do~aram Lepa ju`na zemqa. Predeli du` Rone, nadomak @eneve, ve} su bili vrlo upe~atqivi, tamo gde pruga savija prema Eks le o ~emu je re~), ali sve to je bilo deo istog prelomnog iskustva.

Za razliku od kasnijih monografija, u kojima se ova kwiga Benu (AiØ-Les-Bains), preko mosta na Roni; uistinu grandioDnevnika prekidala odmah po odlasku iz Tunisa, ovde preno- zan prizor. A onda je usledio predeo s niskim drve}em, crvenih kro{wi, a zemqa je postala naranxasta terakota, o~aravasimo celu epizodu.

Tu su i druge smernice, koje vode daqe u Kleovo delo i wego- ju}a, moja omiqena nijansa naranxaste.

U Provansi, male `ene, umotane u crno, i nedeqna gu`va, vo par~e dvadesetog veka (veze s drugim umetnicima i idejama, godine provedene u Bauhausu, itd.), kao i tra~ak nade da }e se ali nimalo neprijatna. ^ari s kojih grof Luj ne skida svoje

43

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:51 PM

Page 3

o{tro oko. Aviwon, ta Bo`ja rezidencija u Francuskoj, Arl i sva ostala zvu~na imena. Onda kona~no ravnica. Pruga je za{ti}ena drve}em, od vetra ili ne~eg drugog – treperewe od kojeg mo`e da vam pozli. [vajcarski vagon je mo`da ipak previ{e lagan.

Kako se pribli`avamo Marsequ, teretni saobra}aj postaje neverovatno gust. Lepa `elezni~ka postrojewa u izgradwi.

Veliko jezero, jezero Ber (laguna Étang de Berre). Izgleda kao more.

U pet popodne sti`emo do svog prvog ciqa. Po{to sam se s Lujem popeo na neku sme{nu, malu ko~iju, dugo se vozimo, ili pre truckamo, kroz tajni ju`ni Pariz, sve vreme nizbrdo. Pu{tamo da ko~ija{ izabere hotel. Skroman, ali tako lep. Dovoqno lep da bismo u wemu odseli. [etwa u sumrak du` pristani{ta. Tra`imo na{ brod. Usput nam se otvara apetit. Tra`imo Makea na keju u staroj luci.

Kona~no ga pronalazimo. Evo ga, s tim licem kao u bebe, dok jede i pije kao mladi princ. Nije nas video. To je neki restoran nasred trotoara, sa `ivicom okolo. Sagnuli smo se iza `ivice, tako da je mogao da nam vidi samo glave.

Sada nas vidi – ugledao nas je, blago se zarumeneo, a onda brzo skrenuo pogled, kao da nije video ni{ta. Onda nas razdragano pozdravqa. Potpuno je odu{evqen Marseqom i okolinom. Bio je ~ak i na borbi s bikovima.

Zamalo mu je pozlilo.

Jo{ imamo vremena za varijete. Mladi komi~ar imitira tirolsku devojku, i to je jedina ta~ka s ne{to stila.

926 d. Ponedeqak, 4.6. Ujutru, lutamo po Marsequ i izvan gradskih kapija. Ose}amo da bi se tu vredelo du`e zadr`ati.

Okolina je grandiozna, a boje su nove. Ali, grof Luj se samo sme{ka na tu ideju, jer dobro zna {ta tek sledi! U tramvaju, neki mladi Tur~in ~uje da pri~amo na nema~kom i prilazi nam: ka`e da je slu`io kod Limana Sandersa (general Otto Liman von Sanders). U svakom slu~aju, sasvim dobro govori nema~ki.

U podne se ukrcavamo na na{ brod. Lep, veliki brod Transatlantske kompanije, zvani Kartagina. Prijatne, ~iste kabine.

Male posude za povra}awe, lepe i obe}avaju}e. Vo`wa kroz luku bila je vrlo prijatna i zabavna. Na pristani{tu posledwa grupa qudi ma{e na rastanku. Stvari postaju ozbiqne kada brod po~ne da se quqa. Lionski zaliv (sic) je poznat po tome.

Il fait beau temps, pourtant („Makar je lepo vreme”). Mo`da neko i poveruje u to. Uzimam jednu tabletu Gabrijele Minter; wih dvojica uzimaju velike modrozelene tablete i smeju se i meni i mojoj minterovskoj lekariji. Ja ne verujem ni u jedan od tih lekova. Zato po~iwem da ose}am mu~ninu, iako dovoqno postepeno. August Make pravi mali crte` da bi mi pokazao kako }u izgledati kada budem povra}ao (nema poverewa u Gabrijelin preparat). A ja pristajem da uzmem jednu od wegovih modrozelenih kuglica.

I gle ~uda, opet sam onaj stari. Malo kasnije, pripaqujem lulu. Od tog ~asa, August Make i ja postajemo prijateqi. Sve do tada smatrao me je za monstruoznog perfekcionistu, a sada sam le`erno pu}kao lulu. To mu je bilo neodoqivo.

To je podiglo na{e dobro raspolo`ewe u nove visine, ali nije moglo promeniti ~iwenicu da je paluba i daqe stajala nakrivo, kao krov, tako da je sve po~elo da klizi, mu{karci, `ene, lige{tuli; to je napravilo poprili~nu pometwu du` brodske ograde. To stalno nagiwawe s jedne na drugu stranu imalo je svoje posledice: putnici na palubi su se proredili. Ali, nas trojica smo ostali veseli, bezbri`ni i nadasve nehajni. Prosto, sre}ni. Obuzela nas je `eqa za hranom i snom. Zauzeli smo busiju u trpezariji pola sata pre vremena. Hrana mo`da nije bila ni{ta posebno, ali nama je bila kraqevski ukusna. I kako smo posle spavali!

926 e. Utorak, 4.7. Bu|ewe s pogledom na obalu Sardinije.

Boje vode i neba su danas jo{ intenzivnije nego ju~e. U`arenije i donekle tamnije. Ispred broda (~esto sam odlazio u tre}u klasu), mogle su se pratiti naj`ivopisnije scene. Francuski kolonijalni vojnik se tako dobro uklapa u sve to. Popodne se ukazala obala Afrike. Kasnije, jasno se mogao razabrati prvi arapski grad. Sidi Bu Said (Sidi-Bou-Said), litica, s belim ku}ama koje prate wen rub u strogo ritmi~nim formama. Bajka koja je postala stvarnost, ne jo{ opipqiva, i daqe daleko, veoma daleko, ali opet tako jasna. Na{ gordi parobrod napu{ta otvoreno more.

Luka i grad Tunis su iza wega, donekle skriveni. Prvo smo pro{li kroz duga~ak kanal. Na obali, sasvim blizu, prvi Arapi. Sunce ima neku mra~nu snagu. Boje kopna su jasne, obe}avaju}e. I Make to ose}a. Obojica znamo da }emo dobro raditi ovde.

Vrlo impresivno pristajawe, u ina~e skromnoj, ozbiqnoj luci. Prvi orijentalci koje smo izbliza videli bili su oni na obalama kanala, na ulazu u luku. A onda, dok se brod jo{ kre}e, na

Paul Kle – pejsa`, akvarel

44

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:51 PM

Page 4

palubu se, uz mornarske merdevine, pe926 g. ^etvrtak, 4.9. Opet wu neverovatni likovi. Tamo dole, na{ potpuno vedro vreme. Ali, vedoma}in, dr Jegi, wegova `ena i wihotrovito. Slikawe u luci. Ugqena va mala k}erka. I wihov automobil. pra{ina u o~ima i u vodenim boKona~no se iskrcavamo i prolazimo jicama. Ali, opet je i{lo! Posada kroz posledwu proveru: probijamo se francuskog torpednog ~amca vikroz gu`vu na carini, usred zaglu{uju}e di da smo Nemci i sprda se s nalarme. Kolima do dr Jegija i na ve~eru. ma na lo{em nema~kom. AuguSve je nastavilo da se quqa. stova pojava je pomalo komS wim kao vodi~em, no}na {etwa promituju}a. Predla`e da se izarapskim gradom. San i java istovremegubimo odatle, {to je mogu}e no, a iznutra, celo moje Ja, kao tre}a diskretnije. Ponekad preterano strana. Bi}e to dobro. strahuje. I ne svi|aju mu se LuDoktor Jegi, komi~an, u{togqen, trejeve {ale, „Où peut-on acheter zven, tu se ne ose}a kao kod ku}e. Ima une négresse (Gde se mo`e kuose}aj samo za klimu i novac. ^ezne za piti neka crnkiwa)?”, itd. Uve[vajcarskom i za mene je ve}i stranac ~e, odlazak na Concert arabe. nego bilo koji arapski prosjak.

Pomalo monotono, pomalo za „Tu su jedan restoran i crkva, kao taturiste. Ali, za nas opet novo. mo kod nas.” O~ekuje od nas da isproVrlo lep trbu{ni ples. Tako nebamo par violina koje je jeftino paza{to se ne mo`e videti kod ku}e. rio; u na{oj ponesenosti, to nam deluje Muzi~ki, cela stvar nije li{ena pomalo otrcano. Zbijamo nekoliko {ala ~ari novog. Najtu`nije melodije na ra~un Stradivarijusa, uzimamo violina svetu!

Paul Kle, Bern-[vajcarska ne i improvizujemo najlep{u arapsku 926 h. Veliki petak, 4.10. Tumuziku. Luj i ja kao ra{timovani gudanis i Sen @ermen (Saint-Germa~i, dok August udara ritam na klaviru i peva kroz nos neku in, Ezzahra) nadomak Tunisa. Ujutro smo po{li kolima sa otegnutu, monotonu melodiju. Stvarno mislim da je to bila doktorom, da prisustvujemo wegovom polagawu voza~kog dobra muzika. ispita. Vrlo sme{na stvar. Sedeo je za volanom, a do wega inA na{e isprobavawe violina nai{lo je na op{te odobravawe. struktor, koji mu je zadavao najrazli~itije zadatke. Luj i ja 926 f. Sreda, 4.8. Tunis. Glava mi je puna utisaka iz sino}ne smo bili u kolima. Doktor Jegi, zaokupqen ispitom, koji ina{etwe. Umetnost – priroda – Ja. Odmah sam se bacio na po- ~e ne {tedi sirenu, sada ~esto potpuno zaboravqa na wu. Na sao i po~eo da slikam akvarele u arapskoj ~etvrti. Zapo~eo jednoj velikoj uzbrdici morao je da vozi u rikverc, i dok se sintezu urbane arhitekture sa arhitekturom slike. Nije jo{ ~i- okretao da obavi i taj zadatak, popeo se na trotoar. Kada mu sto, ali je opet privla~no; jo{ je u tome previ{e putnog raspo- je bilo re~eno da ubrza ka obodu grada, izazvao je mnoge prelo`ewa, odu{evqewa putovawem, prosto, previ{e Ja. Mo`da stra{ene krike me|u rasejanim uro|enicima; ali, pokazalo se }e stvari kasnije postati objektivnije, kada se ovaj lepi dim da su svi ti zadaci bili samo predstava. Instruktor je iskombimalo razi|e. Kupio neke stvari na suku (souk, souÜ, bazar). novao tu fazu ispita s malom li~nom posetom i ostavio nas da Make hvali dra` tro{ewa novca. ga sa~ekamo na travwaku. Dok sam se vrzmao okolo, primeVo`wa kolima izvan grada. Jegi je {ofer bez dozvole. Silo- tio sam neko sitno prole}no cve}e, kakvog nema kod ku}e. viti {iroko (jugo), oblaci, krajwe suptilna definicija boja. Ni{ta Doktor je bio zabrinut, ali ne zbog ispita, bio je siguran da }e dre~avo svetlo, kao kod ku}e. Iza nas, veliko jezero, za koje polo`iti, ve} zbog ne~eg drugog. Mnogi operisani pacijenti ~eka`u da preko leta presu{i. Blagi nagove{taj pustiwe, prete}i. kali su ga kod ku}e i po privatnim bolnicama. Vreme je isticaU na{oj klimi, ovako tmurno vreme donosi obilne ki{e. Ali, ne lo, a instruktor je bio vrlo le`eran. Posle ru~ka, doktor je hteo i ovde, na`alost, ka`e dr Jegi. Od pro{log decembra nije pala da sve nas, s celom pratwom, povede na svoje seosko imawe, ni kap. Malo smo pro{etali. Prvo jednim parkom, s vrlo neo- gde je bilo lepo i mirno. Vo`wa u pretovarenim kolima bila je bi~nim rastiwem. Zeleno-`uta terakota. Wen zvonki odjek se- prava avantura. Hamed, crni kuvar, pratio nas je na biciklu, `e duboko i zauvek }e ostati u meni, iako nisam odmah po~eo kao hrt. Na le|ima je nosio korpu punu zeleni{a. Letwikovac da slikam. Onda smo nai{li na neku pogrebnu povorku. Nari- je lepo sme{ten, nadomak pla`e, izgra|en na pesku. ka~e su se mogle ~uti iz daleka. Luj posko~i i odmah pohita naPeskovita ba{ta s arti~okama, itd. Malo magare, koje pripapred. Make: „Od kada je stari Goba umro, postao je opsednut da doktorovoj k}erci. Be{tija ujeda. Devoj~ica je bila odu{esahranama.” To ba{ i nije lepo, dragi Auguste! „Le divin Gobat vqena i jahala je na wemu okolo. U podrumu su bila vina, (Bo`anski Goba)”, bio je naslov posmrtnog slova koje je tre- opora i vrlo jaka. „Doma}e, ponos dr [egija (Jegija)”.

Vrlo toplo preko dana, ali uve~e mnogo sve`ije i s jakim vebalo da pro~ita. „Ali, dragi Auguste, ovaj pogreb mi se uop{te ne ~ini nezanimqivim”. I onda smo po{li za povorkom, August trom. Rubqe ne visi na konopcima ve} se prosto rasprostire pomalo nevoqno, ali je ipak po{ao! Kov~eg je bio obojen u po `buwu. Vetar je ujedna~en i dr`i ga ~vrsto prikovanim. U zlatno i plavo. U ko~ije je bilo upregnuto {est mazgi. To je beg, ba{ti prona{ao kameleona; tanak kao prazan bu|elar, razjaka`e Luj. Ni{ta od ki{e, i ve~e je opet lepo. pqenih ~equsti, u koje se samo moglo nasuti malo vode.

926 i. Subota, 4.11. Sen @ermen, nadomak Tunisa. Jedan Na putu ku}i, Jegi nam pri~a o spekulacijama s nekretninama, u kojima ima udela. U parku }e izgraditi hotel. Zar ne bi- akvarel na obali i drugi sa balkona. Akvarel s pla`e je jo{ donesmo mogli da uradimo neki lep plakat? August: Naravno da kle evropski. Mogao sam ga naslikati i negde kod Marseqa. Na ho}emo! Doktor Jegi misli da bismo tako mogli zaraditi ne{to drugom, sre}em Afriku po prvi put. (Hauzen{tajn je kasnije para i dopuniti putni buxet. Dobra ideja, nema {ta. Ali, {ta je kupio taj rad, reprodukovan u Ganimedu.) Vrelina koja udara u glavu je verovatno pomogla. U podne, moje prvo kupawe u bilo od we? Ni{ta, naravno!

Rasko{na ve~era kod Jegija. Kuvar je jedan crnac, a soba- moru. Svukao sam se gore i si{ao u bade mantilu. Posle ga zarica jedna mrzovoqna `ena iz Argaua (Aargau, [vajcarska). boravio na pla`i. Ba{ lepo. Na{ doma}in dolazi kolima po nas Mu~i nas goru{ica, jer smo se prejeli. Make guta sodu bikar- popodne i vodi nas u mali obilazak okoline. @estoka vru}ina. bonu, pra{ak iz kesice. „Ali, ima jedna stvar koju devojka iz Uve~e, slikawe uskr{wih jaja za decu. August je uradio neArgaua radi besprekorno”, ka`e Luj, uzimaju}i je u odbranu: ke izvanredne {are. Onda je oslikao okre~eni zid u trpezariji. „Pripremawe kupke! U tome mo`e da poslu`i za primer”.

August odmah „ulazi” u taj format, tu je cela scena, s magar-

45

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:52 PM

Page 5

cem, goni~em, itd. Ja sam se ograni~io na dve male slike u uglu, koje sam izveo do kraja.

926 k. Uskr{wa nedeqa, 4.12. August je tog jutra ostao u krevetu, s lak{im slu~ajem melanholije. I sam onako detiwast, ~ezne za svojim de~acima. Trebalo bi da budu ovde i idu na plivawe. Iza{ao sam! Da radim. Devoj~ica je tra`ila jaja. Na`alost, nismo imali s ~ime da fiksiramo boju i deo ~arolije je ostao na wenim malim prstima; jutarwi vazduh je tako vla`an. Sen @ermen sa trobojkama. Sen @ermen sa mladim palmama. August nije plivao. Mo`da je mislio na legendarne ajkule? Ja nisam mogao da se suzdr`im. Podne je ovde previ{e vrelo. Devoj~ica stoji na obali, s velikim, te{kim ogrta~em. Pogled koji se pru`a preko vode je izvanredno lep, ali ne i ekstravagantan. Sve odi{e velikim dostojanstvom.

Ve~e je neopisivo. A onda, povrh svega, izlazi i pun mesec.

Luj me izaziva da ga naslikam. Ka`em mu: to bi u najboqem slu~aju bila samo ve`ba. Prirodno nisam dorastao takvoj prirodi. Ipak, sada znam malo vi{e. Svestan sam puta koji vodi iz mog neuspeha: ka prirodi. To je unutra{we pitawe, za narednih nekoliko godina.

To me uop{te ne zabriwava. Nema potrebe za `urbom, kada `eli{ toliko toga. Ve~e se usadilo duboko u mene, zauvek.

Jo{ mnogo puta }e se plavi, severni mesec podi}i, kao prigu{eni odraz, da me tiho i uvek iznova podseti. On }e biti moja verenica, moje drugo Ja. Podsticaj da prona|em sebe. Ali, moje pravo Ja, to je ovaj mesec koji se di`e nad Jugom.

926 l. Uskr{wi ponedeqak, 4.13. Sen @ermen – Tunis. Prepodne slikao i plivao. Sveti skarabej, balegar, radi ispred mene svoj posao. Tako }u raditi i ja; uvek iznova proveravati da li se kotrqa, uklawati pone{to, premeravati s vremena na vreme. Na kraju }e biti kako treba. Ali, da li }u, kao i on, i}i natra{ke sa svojom kuglom, naime, natra{ke, ka ciqu?

Ali, pore|ewe se ne mora izvesti do kraja. Malo Homera mo`e poslu`iti kao uteha.

Onda nazad kolima u Tunis, na ru~ak. Posle ru~ka na Uskr{wi ponedeqak, planiramo da se odvezemo u Sidi Bu Said, prvi grad koji smo videli sa broda. Idemo tamo. Doktor [egi je na jednom mestu okrenuo kola tako {to je iza{ao napoqe i rukama zaneo zadwi deo. August je primetio kako bi bilo pristojno pomo}i, ali nije i{ao daqe od toga. Poku{ao sam da pomognem, ali [egi me zaustavio. [e{ir mu je bio natopqen znojem. Neki Italijani koji su prolazili priteko{e u pomo}. Sada smo mogli da mirne savesti nastavimo svoje istra`ivawe. Grad se nalazi na tako lepom polo`aju i gleda daleko na more, koje nas prati svojim dubokim disawem dok se pewemo. Zastao pored jedne ba{tenske kapije i po~eo skicu vodenim bojicama. Thàlatta, thàlatta (More, more)! Onda nazad u gradi}. [egi tamo pijucka ka-

fu, ispred jedne `ivopisne xamije (kao kod ku}e, u Emetalu, „preko puta crkve, na uglu ulica Vatlender i Grejercer”).

Uskoro smo mogli da se uverimo da je pobeda Rima nad Kartaginom bila potpuna. Opet smo se ukrcali u na{ divni automobil i odvezli u planine, u okolini Kartagine. Polo`aj je lep{i od onog na kojem se nalazi Tunis. Ili makar u skladu s onim {to qudi obi~no nazivaju lep{im: otvoreniji ka moru, sa {irom panoramom. Od grada, osim nekoliko iskopina, nije ostalo ni{ta. Na wegovom mestu ni~e novo, malo italijansko naseqe, sa zanimqivim svetom. Hrapava i neverovatno ra{timovana pleh-muzika, kakvu nikada nisam ~uo u na{oj nemuzikalnoj [vajcarskoj. Evropa je pobedila Afriku, ali ta pobeda je, po svemu sude}i, prili~no sumwivog kvaliteta! Na ulazu u mesto, jedna lepojka, sva doterana, sedi na gomili suve balege, tako da se oko sre}e s prizorom dostojnim one muzike. Ti sicilijanski me{anci zaista nisu nimalo lepi. Gruba me{avina. Prezir koji prema wima pokazuju francuski kolonisti donekle je razumqiv. Ipak, razlozi za ozbiqne tenzije izme|u Francuza i Italijana su druge vrste. Tunis je pre svega arapski, zatim italijanski i tek na tre}em mestu francuski. Ali, Francuzi se pona{aju kao da su oni gazde.

Doktor [egi nas na ovaj praznik poziva na ve~eru u jedan francuski restoran, u kojem su konobari pomalo oholi. Olo{ je internacionalan. Ali, hrana nije lo{a. (Hamed je od nas napravio prave debequce.) S nama je i g|a Jegi (Rosa Jäggi). U povratku ku}i nije bilo ni~eg vrednog pomena. Mrak je svuda isti. Taj ispuweni dan zavr{io se planovima za putovawe.

926 m. Utorak, 4.14. Tunis-Hamamet (Hammamet). Sastanak u {est ujutru, na `elezni~koj stanici, sa Makeom. Mali red ispred biletarnice. Neki stariji ~ovek vi~e „Bara, bara!” i gura se napred. To izgleda tako prirodno. Kod ku}e to ~ujemo kod dece. U dobrom sam raspolo`ewu, u stvari, ushi}en. Od nekog ko je stajao u redu u~inilo mi se da je August; pri{uwao sam mu se kao da ho}u da ga oxeparim. Pre nego {to sam posegnuo za wegovim xepom, primetio sam gre{ku. Lepo putovawe. Ozbiqna {uma, ~ak pomalo sumorna. „I Ajfelova kula je lepa”, ka`e August. Pruga je ura|ena na vrlo primitivan na~in. To za ishod ima vrlo sporo napredovawe.

Ali, {ta onda? Ionako nemamo da obavimo nikakav posao. Sti`emo u Hamamet, ali do samog grada ima jo{ malo. Kakav dan!

Ptice pevaju na svakoj `ivici. Zavirili smo u jednu ba{tu i ugledali kamilu koja je okretala bunar za vodu. Prava biblijska scena.

Prizor se sigurno nije promenio. Satima se mo`e gledati kako kamila, koju vodi neka devoj~ica, mrzovoqno ide tamo-amo, i tako obavqa zadatak spu{tawa, izvla~ewa, puwewa i pra`wewa ko`nih mehova za vodu. Da sam bio sam, tu bih se dugo zadr`ao.

Ali, Luj ka`e da ima, da postoji jo{ toliko toga {to treba videti.

Paul Kle Insula dulcamara, 1938. godina

46

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:52 PM

Page 6

Grad je neverovatan, odmah uz ~udnovato nervozni ugostiteq. Kumore, pun zavoja i o{trih okuka. Povao je i slu`io neki crnac; nije bio gled mi svaki ~as udara u bedeme! mnogo ~ist, ali je znao svoj posao.

Na ulicama se mo`e videti vi{e `ena Kako smo se tamo smejali tom nego u Tunisu. Devoj~ice bez velodonkihotovskom gazdi! Te koko{ke! va, kao kod ku}e. Tamo smemo i da (Dobro, koko{ke uop{te! Ako ih poobi|emo grobqa. Jedno se nalazi na smatrate kroz mikroskop, moglo bi divnom mestu, pored mora. Nekolivam se u~initi da su se pretvorile u ko `ivotiwa pasu u wemu. To je lepomahnitale kowe, koji se mogu zapo. Poku{avam da slikam. Trska i leteti i pregaziti vas.) Don Kihotove `buwe se smewuju u lepom ritmu. pernate zverke zaista su bile zastra{uDivne ba{te u okolini. Xinovski ju}e, ~ak i bez mikroskopa. I da su to kaktusi formiraju prave zidove. Stamakar bile wegove koko{ke, nego su, za s kaktusima potpuno ista kao kao {to smo saznali, pripadale susedi„Hole Gase (Hohle Gasse)”. ma. Nisu imale {ta da tra`e u wegoMnogo slikao i {etao. Uve~e u kafavom restoranu! I on prosto nije moni, slepi peva~ i wegov sin, s dairama. gao da trpi takvo pona{awe s wihove Ritam koji }e zauvek ostati u meni! strane ili od strane kom{ija. Ne}e se No} proveo na mestu koje vodi one kqukati o wegovom tro{ku, ne}e neka stara, mrzovoqna Francuskimu one prqati svojim izmetom wewa. Luj i Make, samo u pixamama, gov table d’hôte (meni). zapo~iwu duel jastucima. Poslu`ila U po~etku smo se smejali toj konam je `ilavu gove|u xigericu i ~aj mediji, bez namere da ga uvredimo, od trine sena (Heublumentee). Jeali na{ smeh uskoro nije vi{e bio taPaul Klee 1930. godina gijeva kuhiwa je bila boqa! ko bezazlen, zato {to je stari momak Ali, mala terasa na put ka „hotelu” po~eo da se sve vi{e quti. Prekidao bila je lepa. Tamo sam uradio jedan akvarel, velikim delom nas je sa „[{{! [{{! [{{!”, ali svaki put kada bi morao da se vratransponovan, ali ostatak potpuno veran prirodi. Ne{to kasni- ti u „ku}u”, wegovi napori su padali u vodu. je kupio ga je dr Karl Volfskel (Karl Ýolfskehl, pesnik). VisoMo`da je bio u nekom sporu s kom{ijom i izgubio? Naime, ki zvuci oboe i ritam daira namamili su nas do krotiteqa zmija sada je izgleda kao prili~no tragi~na figura. ^ovek bi voleo da i guta~a {korpija: lepa uli~na predstava. I magarac je gleda. ga po{tedi, ali komedija je nemilosrdna. „[{{! [{{!”, to }e ga 926 n. Sreda, 4.15. Hteli bismo da odemo u Keruan, ali tako upropastiti. U tom wegovom „[{{! [{{!” odjekuje lukavi orida ne putujemo previ{e vozom. Zato deo puta idemo pe{ke, do jentalni de~a~i} i na{e simpatije za brige nesre}nog ~oveka `elezni~ke stanice u Bir Buregbi (Bir Bouregba). Tako dobija- pretvaraju se u svoju suprotnost. mo priliku da svojim evropskim izgledom o`ivimo seoski put – Tu je i nekoliko gostiju koji ne u`ivaju ni u ~emu drugom, na najnepodesniji mogu}i na~in. Scena, koja se ve} odigrala osim u toj izuzetno dobro odigranoj drami. Smeh dobijaju graju~e u vozu, bila je tako jedinstveno bezvremena, da ju je bilo tis. To je zna~ilo da je ve}ina razumnih, koji su bili protiv jadgreh naru{avati na{im kostimima s po~etka dvadesetog veka. nog Don Kihota, naglo narasla. Luj i August su se okura`ili i poAli, spremali smo da pru`imo zaista groteskan prizor, pra- ~eli da kri{om prave kuglice hleba. Broj pili}a se udvostru~io, a vu sramotu za obe strane: mi, kao komi~ari, i grupa slepih pe- mnogi su po~eli da tr~e ka nama, zamalo lome}i noge. Don Kiva~a, u najmawu ruku kao tragikomi~ari. hotova kratkovidost nas je ohrabrila. Ali, onda se jedno xinovPre svega, ispostavilo se da je seoski put peskovit. Duboki, ska |ule od hleba, koje je umesio August, lagano otkotrqalo suvi pesak, koji napredovawe ~ini te{kim, a mi smo, naravno, pravo me|u pili}e. To je izgleda izazvalo Don Kihotovu sumwu. kasnili, jer danas svako misli na sat koji nosi u xepu. A onda Luj je kri{om uhvatio nekoliko pili}a i pustio ih da skakusmo uleteli u me|u pomenute rapsode, koji su nas potpuno }u po stolu. Don Kihot to nije dobro video i krivio je male kozaustavili svojim pro{ewem. Na{u komi~nu `urbu po suvom ko{i: „[{! [{!” Neki Arapin, jedan od gostiju na ra~un ku}e, pesku, u kojoj smo se teturali i posrtali na svakom koraku, koji se do tada nekako kontrolisao, sada se tresao od smeha. odavno su primetili oni me|u wima koji su mogli da vide, i sa- Svi su urlali i mlatarali rukama i nogama. Buka se pretvarala da su bili re{eni da nas ne puste da pro|emo neostrigani. u pravi uragan, svaki put kada bi ~i~a morao da u|e u lokal, Luj i August su u tome imali vi{e sre}e od mene: zaustavio kao kada je oti{ao po kafu koju smo naru~ili. August im je tame je ne~iji ~vrst stisak. Dao sam im sve {to mi se na{lo u xe- da dobacio grudvicu sira, ali gazda ga je u povratku video. povima, ali oni su izgledali cenili da vredim vi{e. S obzirom na „Ah, Ah! il ne faut pas leur donner du pain… ! (Ah! Ne smete im davati hleba!)” August: „Pardon, Monsieur, c’est du frona{e ka{wewe, to mi je ve} bilo previ{e i onda sam se oteo.

Ali, oni su potr~ali za mnom, ne bi li me uhvatili; u toj jur- mage! (Parodon, gospodine, ali to je bio sir!)” „Mais par wavi, debelog slepca je pregazio wegov momak s dairama, mégarde, par mégarde! (Ali, slu~ajno, slu~ajno!)”. Stari trasko~iv{i u vazduh na vrlo komi~an na~in. U svakom slu{aju, pavko se sru{io na stolicu, iscrpqen, ne mo`e on to vi{e.

Na wegovu sre}u, na{ voz je trebalo uskoro da krene. „Trouspeo sam da im uteknem, ali to me nije nimalo osve`ilo.

Kona~no smo stigli do pruge, koja nam je onda poslu`ila is francs avec le cafe (Tri franka, s kafom)”, bile su wegove pokao put. Na toj donekle tvr|oj cesti (ako to „cesta” nije prete- sledwe re~i. Pristojan bak{i{ za crnca, i mi odosmo.

Da smo i{li kroz Emental, ta epizoda bi nam dala dovoqno rivawe) lak{e smo napredovali. @elezni~ka stanica je ve} bila vidqiva, iako i daqe si}u{na. materijala za najmawe dvadeset dve stanice, ali ovde su nas Ipak smo uspeli da stignemo pre voza, koji je strahovito ka- opet o~arale nove lepote predela. Za onaj komadi} sira smo snio. Da bi na{oj avanturi dodao novi komi~ni obrt, slu`benik rekli da je bio „kubisti~ki sir”, i onda je zavladala ti{ina.

Akuda (Akouda), basnoslovna varo{, pozdravila nas je naza {alterom biletarnice do~ekao nas je grdwom zbog ka{wewa od deset minuta, makar prema redu vo`we. Bila je to kratko i zavodqivo, mo`da za ceo `ivot, i onda i{~ezla u daqini. francuska pedanterija in folio. Pro{lo je jo{ deset minuta pre U dva sata, Keruan. Prvo malo francusko predgra|e, s dva honego {to je voz kona~no u{ao u stanicu. tela. Na{a `e| za ~ajem bila je obilato utoqena, tako da smo u Veli~anstveno putovawe kroz predeo koji sve vi{e naliko- otkrivawe ~udesnog Keruana mogli da po|emo kako dolikuje. vao na pustiwu. U Kala Sriri (Kalaa Srira) smo mewali voz i U po~etku, neopisiva vreva, koja je te no}i kulminirala sa ru~ali u jednom „Stani~nom restoranu”, koji je vodio neki Mariage arabe (arapskom svadbom). Ne ne{to pojedina~no,

47

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:53 PM

Page 7

ve} sve u celini. I to kakvoj celini! Esencija Hiqadu i jedne no}i, devedeset devet odsto stvarna. Kakva aroma, kako prodorna, kako zanosna, i u isti mah pro~i{}uju}a. Hrana, prava hrana, i divno pi}e. Gra|a i pijanstvo. Mirisno drvo dogoreva.

Dom? 926 o. ^etvrtak, 4.16. Ujutru sam slikao van grada; blago raspr{ena svetlost, u isti mah meka i jasna. Bez magle. Onda crtawe u gradu. Glupi vodi~ unosi komi~ni element. August ga u~i nema~ke re~i, ali kakve re~i. Popodne nas je odveo u xamiju. Sunce prodire u wu, i to kako! Posle smo malo jahali na magarcu. Uve~e {etwa ulicama. Kafana ukra{ena slikama. Lepi akvareli. Opeqe{ili smo ceo du}an. Uli~na scena oko jednog mi{a. Na kraju ga je neko ubio cipelom. Seli smo u jednu kafanu na trotoaru. Ve~e puno boja, delikatnih, koliko i jasnih. Virtuozi u igri mice. Trenutak sre}e. Luj prime}uje neke izuzetne prelive boja, a ja bi trebalo da ih postignem, budu}i da sam veoma ve{t u tome.

Prekidam s radom. Prodire tako duboko i blago u mene, ose}am to {to radim, i to me ispuwava samopouzdawem, bez napora. Boja me obuzima. Ne moram da je tra`im. Obuzela me je zauvek, znam to. To je smisao ovog sre}nog trenutka: boja i ja smo jedno. Ja sam slikar.

926 p. Petak, 4.17. Ujutru sam opet slikao van grada, bli`e zidinama, na jednoj dini. Onda sam po{ao u {etwu, sam, jer sam bio preplavqen utiscima, kroz kapiju, ka nekim stablima, retkim i neobi~nim. Kada sam pri{ao bli`e, video sam da je to neki mali park. Bazen pun vodenih biqaka, `aba i korwa~a.

Nazad kroz pra{wave vrtove nadomak grada, naslikao posledwi akvarel, s nogu. Blizu hotela, scena s qudima na krovu.

Ispod, neka uzrujana `ena. Gomila. Brani se, pla~u}i, s detetom na le|ima. Luju je `ao. Spakovao sam ono malo svojih stvari, voz mi polazi u 11 prepodne. Wih dvojica }e po}i kasnije, istog popodneva ili sutradan. Danas moram da budem sam. Ono {to sam do`iveo suvi{e je mo}no. Moram da odem, da sredim misli.

Wih dvojica }e ipak po}i sa mnom; izgleda da su i oni imali svoja iskustva. Dobri momci. Vrlo nadareni. Make le`eran i briqantan. Moaje sawala~ki nastrojen. U vozu se opet ko{kaju, pred zapawenim uro|enicima. Neki trgovac uqem, kome je prekipelo, unosi nam se u lica. Prodoran zadah. Luj se udaqava, za~epqenog nosa. Ja samo gledam.

U Kala Sriri, opet za stolom kod Don Kihota. Raspolo`ewe je danas elegi~no i sasvim opu{teno, vrlo blago. Mo`da je upravo pre`iveo jo{ jedan napad. Nema ni pili}a. Mo`da su zakqu~ani, ili otrovani? Mrtvi? Te{ko je re}i.

Tunis Po povratku u Tunis, saznajemo: na{ lekarski par je pozvan na ve~eru i predla`e nam da po|emo s wima. @eni policijskog zapovednika bilo bi drago da nas ugosti, ispr`i}e nam jaja u tigawu. „Na oko”. Ja se zahvaqujem; danas `elim da ve~eram u sve~anom stilu, naime, sam. Luj po{tuje pravila lepog pona{awa i prihvata poziv. Pu{tam da sobarica pripremi lepu kupku, s toplim ~ar{avima, zaista je vrsna u tome. A onda, u najboqi italijanski restoran, „Chianti”, izvrsno jelo, uz „kjanti”, koji pomalo pecka, kao „barbera” (tako|e vino). Onda se pojavio August, osmehuje se blagonaklono na moje tajno pre`deravawe, dok pevu{i malu slavopojku u prilog rasipni{tva.

926 Ü. Subota, 4.18. Tunis. Luj kupuje stvari za svoju `enu.

Pomi{qam da bih mogao i ja. [etali smo prelepim sukom.

Cewkao se oko neke ogrlice od }ilibara. Kada su zavr{ili posao, neki znalac koji je stajao pored je dobacio: „Ce n’est pas de l’ambre (Nije od }ilibara).” Ali, nije hteo da wegov savet upotrebimo protiv trgovca. Na kraju je to ipak bio }ilibar, ali, po wemu, napravqen od praha. Ne od celih komada. Nemam poverewa u te isto~wake, trgovci nakitom i parfemima su prvoklasni majstori, ali...

Onda sam kupio jedan lep no` i ko`no jastu~e. Dva. Tako|e, jedan lep amulet, kop~e i stari nov~i}.

48

Slaba ki{a, „prva od jeseni,” padala je mo`da ceo sat. Jegijeva k}erkica, u dvori{tu, sva sre}na, s ki{obranom, za koji re~e da ga je dobila za Bo`i} i da ga sve do sada nije koristila.

Luj je kupio jo{ jednu lepu stvar~icu: pornografske fotografije („Galante Fotos”), koje prodaju Italijani. Osmehivao se zadovoqno nad svojim plenom. Jegi je bio sre}an zbog ki{e. „Ve~eras }e se obojeni narod sigurno ponapijati!” Mora da obi|e svoju ba{tu u Sen @ermenu. Po{li smo s wim kolima, u dobrom raspolo`ewu. Pored toga, trebalo je da odande uzme vino. Kada smo stigli tamo, posle prili~no nezanimqive vo`we, uzviknuo je: „Hej!” Video je da smo samo delimi~no oslikali wegove sobe.

U podrumu je uzviknuo drugo „Hej!”, kada je August ispustio jednu fla{u. „Kakva {teta, tako dobro vino!” Osmehnuli smo se s nevericom, vino je bilo preo{tro za nas. @urno smo se vratili u grad, zato {to je kod doktora uve~e trebalo da se odr`i ve~e Zudermanovog dru{tva, delom u na{u ~ast.

Jo{ jedna komi~na scena, Evropqani su se malo razgalili pod uticajem „dobrog vina” i razgovor je postao donekle pikantan. [apnuo sam Luju da prosledi svoje „galantne” fotografije okolo. August je to ~uo i prasnuo u gromoglasan smeh.

Zarazio je i nas, lupe`, tako da smo se sva trojica smejali kao ludi i dugo nismo mogli da se obuzdamo. A svaki put kada bi nas `ena nekog oficira zamolila da joj objasnimo za{to se toliko smejemo, koncert bi po~iwao iz po~etka.

926 r. Nedeqa, 4.19. Odlazak iz Tunisa. Prvo, pripreme za put. Mnogo akvarela i svakojakih drugih stvari. Ve}ina wih u meni, duboko u meni, ali toliko sam ispuwen, da sve u meni kipti.

Obavezna poseta „muzeju”. Mnogo rimskih stvari. Posledica pada Kartagine.

U pet popodne, ukrcavawe na brod. Ma i Mo (Make i Moaje) ostaju jo{ nekoliko dana. Ose}am neki nemir, kolica su mi prepuna, moram po~eti da radim. Veliki lov je zavr{en. Sada treba prionuti na posao.

Vrlo skroman brod, Kapetan Pereir (Capitaine Pereire), prima me na svoju palubu. Karta kompanije „Navigation miØte (Me{ovita plovidba)”, deo moje kombinovane karte, vi{e ne va`i. Novac mi ne mogu vratiti ovde ve} samo tamo gde sam kupio kartu. Moram da platim kartu do Palerma. Da bih malo u{tedeo, uzimam tre}u klasu. Sre}om, bio sam jedini putnik. Mu{ka spavaonica je prostrana. Osvetqava je petrolejska lampa, ~iji se miris odmah oseti.

Dole stoje lepa, crna kola, moj doma}in Jegi, koji ne voli da mu se zahvaquju, wegova k}erkica, i Ma i Mo, koji su me po~astvovali svojom pratwom.

Stojim gore, svi oni dole. Pitaju me kako je u tre}oj klasi.

Ka`em, „dobro”, a da ba{ i nisam ube|en u to. Ma nastavqa da pravi neverovatne, blesave grimase. Rastanak ga uop{te ne potresa. Nudi mi na poqubac svoje glatko izbrijane obraze i pravi se da je tu`an. To je bilo samo glupirawe, ali shvatam ga ozbiqno i {aqem poqupce ka wegovom de~ijem licu. Zar mu se nisam uvek obra}ao s neformalnim „ti”? Govorio je na vrlo lo{em {vajcarskom nema~kom, koji se prosto nije mogao uzeti sasvim ozbiqno; kada bismo pri~ali na visokonema~kom, nikako nisam mogao da mu ka`em „ti”.

Morao bih da vi~em, da bi me tamo dole razumeli. Zato vi{e ni{ta nisam rekao; najzad, bilo smo zajedno dan i no}. Ah, bilo je tako lepo, bili smo dobri drugari. Srca su nam bila tako laka, da smo jo{ uvek bili spremni za mladala~ke nesta{luke, iako smo bili o`eweni. Ali, ja sam, na kraju krajeva, bio najstariji.Jednom prilikom, Ma je uputio ~e`wiv pogled ka balkonu na kojem je pozirala jedna „femme” d’un officier („devojka” nekog oficira). Istog trena dala mu je znak i nestala unutra. Trenutak kasnije, pojavila se u dnu stepeni{ta. Osetio sam da je to znak da se treba dati u beg. I wih dvojica su zaista pobegli zajedno sa mnom. Prema tome, to je uvek bila samo {ala, i to je bilo u redu.

Jedan izuzetno uslu`ni vodi~ poveo nas je u sokake crvene ~etvrti. Tamo se odigrala sjajna scena, kada grof Luj nije odo-

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:53 PM

Page 8

leo da se ne nasmeje na prizor jedne debele francuske devojke, u kratkoj de~ijoj haqini. Okomila se na vodi~a pijanim glasom, koji je ~udno odudarao od wenog de~ijeg izgleda: „Tu amènes des gens, sale cochon, Üui vietment riguler devant ma porte (Sviwo jedna prqava, dovodi{ mi ovamo qude da mi se smeju pred vratima)!”

Uro|enik je odgovorio na svojoj verziji francuskog; tresao se kao neki predator koji se sprema da sko~i. Luj je pokazao ka`iprstom na wegove noge. Zaista ih je vredelo videti, kao i onu postariju soldatsku koketu!

Jednom smo, ali samo jednom, videli pravu arapsku lepoticu, i bilo je neverovatno koliko je podse}ala na Augustovu `enu. To je primetio i uvek re~iti Mo, koji prosto ne mo`e da ne{to zadr`i samo za sebe. Onda mi je bilo neprijatno kada sam shvatio da sva trojica samo stojimo i zurimo u wu.

U stvari, bile su to dve prostitutke, ali druga nije bila mnogo privla~na. S tim stvorewima mo`ete da radite {ta ho}ete, ali, na`alost, ne i da ih fotografi{ete. To retko kada uspeva. ^im ugledaju fotoaparat, sklawaju se.

Onda smo i mi oti{li. Ali, ona stvorewa su se opet pojavila i doviknula ne{to za nama. Luj je odgovorio ne{to drasti~no, na bernskom dijalektu. Posledwe {to sam video bio je ne ba{ pristojan gest za jednu tako lepu devojku, uz prosta~ki smeh, koji je potpuno odudarao od ina~e lepe i delikatne pojave.

Vulgarnost, da, ~ak i ovde. (Ali, sigurno samo zbog evropskog uticaja.)

I tako su se, delom zbog mene, delom sticajem okolnosti, veseli, vragolasti, pohotni mladi momci Ma i Mo uspe{no dr`ali podaqe od nemoralnih radwi. Nikada nisu oti{li daqe od Makeove uzre~ice, „Ma daj, idemo!”

Sada mogu da rade {ta ho}e, wih dvojica. Jo{ koji tren, i ja }u zaploviti ka Italiji, a oni }e ostati tamo, prepu{tani sami sebi. Ko zna. Ka`u da su u Trapaniju (Sicilija) i koze lepe; mo`da }e tamo probati i tako ne{to.

Moj brod ne}e pristati u Trapaniju, to ~ujem ovog ~asa.

Zbogom, onda, slikari moji. Larma se poja~ava. Dovikujemo jedni drugima iz sveg glasa jo{ neke sitnice, ali sve to odnosi vetar. Kabina u tre}oj klasi je stvarno lo{a. Rekao sam da je dobra samo zato da se ne bi smejali mojoj {tedqivosti. U stvari sam oti{ao mnogo ranije. Mo`da ni oni vi{e ne misle na mene. Mo`da su samo hteli da vide kako brod odlazi.

Od Palerma do Napuqa, me|utim, opet }u lepo putovati! I ako stvarno ostanem jedini putnik, to }e biti sasvim u redu.

Samo da nije kao u kasarni! Ali, da ne zaboravim podmuklog stjuarda. Done}e mi ve~eru, verovatno u posudi za one s morskom bole{}u. Mo`da je ipak boqi nego {to izgleda. Trebalo bi ga videti kako peva himnu „velike nacije” (francuska himna), to bi bilo sme{no!

Ne}u se svu}i, ~ak i ako mi sutradan jo{ koja dlaka ostane na ~e{qu. Ja... ali, brod samo {to nije isplovio i ja ipak izlazim da jo{ jednom pogledam ta sme{na lica koja gledaju gore. (Ne ometajte me, gospodo, koji ste dobili smeh na gratis, tamo u Kala Sriri, sada sam na pola puta izme|u Afrike i Evrope!

I nemojte mi samo pri~ati kako je pejza` ovde tako kubisti~ki!)

Lujevo o{tro oko tra`i `rtvu. Kako samo zuri! Ko bi mogao biti plen, me|u svim tim qudima koji `ele da vide odlazak broda. Iz mog ugla, to je samo masa. Drugi put, kada je Don Kihot bio tako blag i elegi~no klonuo, nije trebalo da presko~imo kafu. Naime, prvi put sve je ko{talo „tri franka, s kafom”, a drugi put, bez kafe, bilo je, „tri franka, molim”.

Na moru. Brod se malo quqa. Mo`da bi bilo dobro da ubacim ne{to u stomak. Sada sam stvarno sam, sam kao siro~e!

Hrana je osredwa, mada ~inija we tako lo{a kao {to sam se pla{io. Vino je jako, plavi~asto i penu{avo. Sve je skuvano zajedno. Nema tawira, samo tanka ~inija postavqena ispred mene, no` i viqu{ka, i „bon appétit”. I stjuard je boqi nego {to sam mislio. Ali, da po|em na spavawe? Ne tako brzo.

Le{karim negde na palubi, blaga je no}. I tu me sti`e moj brodski san...

Kada sam se kona~no smrzao, iako sam bio u zimskom kaputu, sakupqam hrabrost, silazim dole i pewem se na svoj le`aj. I, uprkos svemu, tonem u dubok san. Nije mi bila potrebna kolevka.

926 s. Palermo. Ponedeqak, 4.20. Probudio se rano, nadomak obale Sicilije. Sve`, planinski prizor; na momente, kako se pribli`avamo obali, u isku{ewu ste da ga uporedite sa obalom Lucernskog jezera.

Grandioznost predela oko Sidi Bu Saida je svakako nestala. [etam gore-dole po gorwoj palubi, koju su izribala dvojica mornara. Malo kasnije, jo{ jedan putnik izlazi u {etwu gorwom palubom (kao {to sam i ja, kada sam putovao drugom klasom, voleo da zabadam nos svuda). Nadam se da me ne}e uvu}i u razgovor. Izbegavam ga neko vreme, on onda nestaje.

Tamo preko, na mrkim planinama, tutwi voz. Kakva komedija! [ta uop{te radi tamo? Jedva da se mo`e videti neko selo! Ali, mnogo lepih uvala! More je skoro glatko.

Uskoro sti`emo u Palermo, ali u ovom trenutku nemogu}e je zamisliti grad. I to veliki grad, ako }emo pravo: kuda se {iri, da li se uspiwe uz planine, da li ih potpuno prekriva? Evo ga, najzad. Preda mnom le`i slavni grad! Ne izgleda velik. Luka sredwe veli~ine (u pore|ewu s \enovom i Marseqom), ali lepa, kao i sve luke. Crvena planina iznad we svakako odi{e sna`nom personalno{}u!

Ne izlazimo direktno na kej nego nas prebacuje ~amac. Naravno, mornari na ~amcu se sva|aju, kao i obi~no. Na keju se ose}a poseban zadah. Arabija je ~istija. Zadah mokra}e!

Vrlo originalne fasade. [ta da radim s prtqagom? Protiv svoje voqe, mora}u da ga poverim nekome. Neko mi ~ita misli i uverava me da se u ~ekaonici nalazi jedna vrlo ugledna firma. Uz bo`iju pomo}, nadam se da }u ga opet videti! Odlazim u Via Roma, da iznajmim kabinu na ve~erwem parobrodu za Napuq. Pravim mentalnu bele{ku o ~ajxinici na Pjaca Marina, za popodne. Posle nekoliko sati nasumi~ne {etwe, u kojoj sam se pripremio za predstoje}i ru~ak, kona~no pronalazim jedini restoran u tom velikom gradu. Iscrpqen i gladan; vru}ina je. Ali, ipak sam dobro jeo. Spana} ovde raste kao {to u Saksoniji rastu lepojke. „Rimski restoran” – dvojica starosedelaca tako|e ru~aju tamo. Osim nas trojice, ceo Palermo je izgleda ozbiqno bur`oaski i o`ewen. Posle jela, kratka, bezbri`na dremka (u stolici).

Onda opet tumarawe lukom (glad je nestala, ali sam zato jo{ `edniji). Stavio svoje pra{wave cipele pred umetnika za glancawe; uskoro sam mogao da se ogledam u wima; tamo dole, izgledao sam prili~no kico{ki; gore, u glavi, pomisao na ~ajxinicu i o~ajni~ka `eqa da ne{to popijem.

Bilo je sasvim dobro i ukusno. Vrlo prijatna atmosfera, s antikvarnim name{tajem i slikama. Neka dama, pomalo {vajcarska. ^aj je brzo bio gotov, ali delovalo je kao cela ve~nost.

Izvrstan je, kao i biskvit... Samo kada bi mi se to stvorewe sklonilo s o~iju, posle dve sekunde, kao one lepe goli{ave fotografije kojima su me `estoko mamili pred katedralom: ta~no dve sekunde, taman toliko da ne po~nem da u`ivam, a da ne platim. Izdr`ao sam probu, u moralnom smislu, osmehnuo se lukavom prodavcu, mogao sam i bez toga. ^aj mi je, me|utim, sada potrebniji od svega drugog! U pore|ewu s tim, qubav ili „amore”, kako ka`u ovde, i za najprqavije i za najlep{e stvari, izgleda mi nebitno.

Okrepqen i potpuno preobra`en, opet prolazim pored momka s imalinom, koji mi je ranije tako fantasti~no uglancao cipele. A onda na brod, veli~anstveni brod: Città di Catania. Ali, jo{ nije vreme za ukrcavawe.

Le`em a l’italienne par terre (pravo na zemqu) i u tom polo`aju ~ekam sve do sumraka. Onda kona~no mo`emo na brod. Brzo odlazim do barake s prtqagom. Ni{ta ne nedostaje.

Posle vidim da jedna sitnica ipak nedostaje: ko`na futrola za ceduqicu s mojim imenom. Odveli su me do kabine, koja me je obradovala. „Seconda classa?”, upitao sam, krajwe za-

49

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:54 PM

Page 9

~u|eno. „No signor, la prima classa!”, ili tako ne{to, glasio je odgovor. „Mira (Nemam pimedbi)!”

U redu. Opet sam zauzeo dobro mesto za osmatrawe priprema za dizawe sidra. Kako je bilo lepo, ovog puta, kako ~udesno lepo! Brod se postepeno napunio; i na keju je bilo sve vi{e posmatra~a. U me|uvremenu je po~elo da se spu{ta ve~e. A kada je oko 8.30 brod isplovio, kako su samo ne`no qudi jedni drugima dovikivali savr{eno qupke fraze! Samo jedan mali korak ovde deli stvarnost od poezije. Dragi, re~iti qudi! Hor i solisti!

Bio sam jedini kome nije imao ko da dovikne bilo {ta. Ta pomisao je u meni probudila sna`no ose}awe. Posledwe muzi~ke fraze opra{tawa zvu~ale su udaqenije; povici vi{e nisu mogli da se nose s tempom broda; samo su se jo{ oni posledwi mogli jasno ~uti, od onih koji su se na vreme pomerili na lukobran.

Ne{to je kriknulo u meni, kriknulo kao odgovor svima wima, ali {to se nije moglo viknuti, prosto zato {to nije moglo. A ipak je sve u meni vikalo, tim pla~nim glasom, koji je dopirao iz dubine bi}a.

Malo kasnije, pogled jedne mlade italijanske dame ukrstio se s mojim. Verovatno me je posmatrala. Malo sam skrenuo pogled i potra`io ta~ku u kojoj je ve} bilo potpuno mra~no.

Takve o~i zaista imaju mo}no dejstvo. Onda sam po{ao na ve~eru.

Cela kwiga bi se mogla napisati o toj ve~eri. Istina, ko{tala je ne{to, dok je francuski transatlantiÜue ukqu~ivao i jelo u cenu karte. Od po~etka sam slutio bogat jelovnik, ali pomisao na ~ak deset jela izgledala mi je suvi{e smela. U po~etku sam poku{ao da se suzdr`im, ali ne preterano. [pageti su bili tako izvrsni da sam krajwe ozbiqno prionuo na to jelo. Po~eo sam da prime}ujem da }e s veprovinom s borovim iglicama i kompotom i}i malo te`e. Ali, igrao sam tu partiju do kraja. Bila je to te{ka pobeda, toliko te{ka da prvo nisam ni pomi{qao da ustanem. Neko vreme sam sedeo u blago pognutom polo`aju, kao za vreme jela, da se ne bih povredio ako se naglo ispravim.

Spomiwem to, zato {to nikada nisam bio pro`drqiv. Smatrao sam to za `rtvu – `rtvu prinetu bo`anstvu nepca; od po~etka sam bio u tako dobrom raspolo`ewu na tom brodu, da je ~ak i ovo prosto moralo da se desi.

Dugo sam sedeo tako, sve dok nisam bio u stawu da odem do salona za pu{a~e. A tamo, lepa lula s holandskim duvanom, i samo bez ustajawa, molim, ni po koju cenu!

Kona~no sam utonuo u san, u ko`noj foteqi. Kada sam se probudio, nije bilo skoro nikog. A sad, samo hrabro, i pravo u krevet. Moj sused, stariji gospodin, ve} je bio u krevetu i bla`eno spavao. Uvukao sam se u svoj, {to sam br`e mogao. ^udesno hladna posteqina, blistavo bela, dobra za nekog ko se pregrejao kao furuna.

926 t. Napuq. Rim. Utorak, 4.21. Ujutru, probu|en, ali ne sasvim; to je moj cimer, koji pere zube i ispira usta. Kada je iza{ao iz kabine, le`aj je izgledao tako primamqivo da sam se vratio na spavawe. Tek posle druge dremke, bio sam u stawu da pogledam kroz prozor. Samo {to smo pro{li Kapri. To me uzbu|uje. Rajski zaliv!

Pojavquje se Napuq; o~arao me je ranije, pre desetak godina. Ukazuje se u blago zamagqenoj atmosferi, Posilipo se vidi najjasnije, a onda i ceo amfiteatar ku}a. Kakav grad! Pribli`ava se suvi{e brzo, ali ja moram da idem daqe. Naime, nisam na putovawu kroz Italiju, na to ne smem ni da pomi{qam! Bio sam na Istoku i moram ostati tamo. Ta muzika se ne sme me{ati s nekom drugom. Uticaji su ovde previ{e opasni! I zato, daqe, daqe! Prete}i dolazak, kao i uvek. ^udesno spu{tawe niz ko`ne merdevine. Na kriti~nom mestu, poma`e nam neki nakin|ureni mornar. Ispod, ~amxije opet samo {to nisu po~eli da jedni drugima lupaju vesla o glave. Ali, to uvek pro|e bez krvoproli}a, kao u de~ijoj ~arki. Odlazim da potra`im fijaker, raspitujem se za cenu, koja iznosi liru i po. Ali, zaboravio sam da je `elezni~ka stanica sasvim blizu. Uz krajwe qubazan osmeh – perfidan, rekao bih – nitkov od ko~ija{a me

50

ostavqa tamo. I daje mi srebreni nov~i} od dvadeset centisimi kao kusur, umesto pedeset. Odmah prime}ujem i pretim mu prstom. Na {ta on opet podi`e {e{ir u teatralnom stilu i odlazi `ustrim kasom. Veli~anstveno prire|ena scena! Dve Rimqanke – mogu to da ka`em zbog wihove komotne intonacije, flegmati~nog manira i „{” u „stupido” – sede naspram mene. Obe ~itaju romane i s vremena na vreme obave{tavaju jedna drugu do koje su stranice stigle.

Kampawa – zelenilo! Grubi pejza` oko Rima. I sam Rim, sjajan, rasut tamo dole, u daqini, s katedralom koja se jasno isti~e!

Rim. [etwa do Trga Kolona. ^ini mi se kao da sam ju~e bio tamo! Za ru~ak: coratella con carciofi (jagwe}e iznutrice s arti~okom). I daqe prava poslastica! Odlazim do Fontane di Trevi, kroz moju staru ulicu, Via del Arketo (Via dell’Archeto), a zatim, po{to vreme leti, tramvajem do Ferrovie (`elezni~ke stanice).

U 2.40 popodne kre}em za Firencu. Umbrija, sumorni predeo. A onda, postepeno, toskanska vedrina. I qudi su tamo vedriji. Neki s licima crvenim kao vino. Oni`i, skoro kao u Vou (kanton Vaud, [vajcarska). Mislim da smo pro{li i pored Trazimenskog jezera (Lago Trasimeno), kroz blagu i sumra~nu svetlost. U Firenci je ve} bio mrak (8.30) i odande sam nastavio pravo za Milano.

926 u. Sreda, 4.22. Stigao (u Milano) u {est izjutra i zadr`ao se dva sata. Doru~kovao na stanici. Tu svakako po~iwe Evropa. Industrijski i trgova~ki svet. Ozbiqna lica. Ni{ta iza wih.

U 8.15, hvatam voz za Le~berg (Lötschberg). ^esta stajawa du` jezera Ma|ore (Lago Maggiore), ali ne i neprijatna. U`ivam u razgovoru s predelom. Ispod mene, kloparaju to~kovi, oslu{kujem neodoqivi ritam daira koji prati pesmu slepca iz Hamameta!

Dodajmo tome pogled na ostrva, koja izgledaju kao lutke.

Igra~ke u kadi. Ali, lepe, mnogo lepe! Ku}ice i drve}e, vreme je za kupawe (Hüsli u Bäumli). Onda idemo du` drugog malog jezera, plavog, s crvenom obalom. Nije lo{e! Predeo postaje alpski i donekle sumorniji. Domodosola. Zatim Simplon, Brig, Le~berg, Kander{teg, [pic. Tunsko jezero lepo kao nezaboravak. U 3 popodne sti`emo u Bern.

A u subotu, u 4.25, povratak u Minhen.

928. Svaki put kada neka forma preraste fazu postanka, i kada skoro stignem do ciqa, intenzitet vrlo brzo nestaje, i onda moram da tra`im nove puteve. Produktivan je upravo put, to je ono bitno; nastajawe stoji iznad nastalog. Grafika, kao ekspresivni potez ruke sa olovkom koja bele`i, kako to u osnovi radim, su{tinski je druga~ija od rada s tonom i bojom, do te mere da se taj postupak mo`e sasvim dobro koristiti i u mraku, ~ak i u najmrklijoj no}i. S druge strane, ton (prelaz od svetlog ka tamnom) podrazumeva ne{to svetla, a boja podrazumeva mnogo svetla.

929. Da sam neki bog kojem se qudi mole, bio bih krajwe zabrinut da me ne zavede ton molioca. ^im bih za~uo neku finiju notu, makar i najslabiju, odmah bi rekao da, „da osna`im dobro, kapqicom svoje rose”. Tako bih udelio neki deli}, ali uvek samo deli}, zato {to dobro znam da pre svega mora postojati dobro, ali da ono ne mo`e `iveti bez zla. I onda bih, u svakom pojedina~nom slu~aju, pa`qivo izvagao odnos ta dva sastojka, da bi stvari bile koliko-toliko podno{qive. Revoluciju ne bih tolerisao, ali bih, u pravom trenutku, sam izveo jednu. Po tome znam da jo{ nisam bog.

Bilo bi me i lako nadmudriti, svestan sam toga. Po{to bih lako govorio da, neki kratak, dirqivi ton u molitvi, bio bi dovoqan da ga izmami.

Ali, opet, mogao bih da potpuno promenim }ud i pretvorim se u ~udovi{te koje iz prikrajka gleda kako cele porodice grcaju u suzama pogo|ene wegovim otrovom koji prodire duboko.

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:54 PM

Page 10

Voleo i da se bavim istorijskim teatrom: razvezao bih epohe od wihovog vremena, napravio urnebesnu zbrku. Ali, mnogi bi u`ivali (na primer, veoma bi me obradovalo ako bih negde u poqu nai{ao na nekog lutaju}eg viteza!).

Pravio bih budale od malih, dragih qudi, sipao bih im kiselinu u pivo ubacivao bu| u hranu i bol u wihova qubakawa.

Osnovao bih red, a na wegov barjak stavio bih suzu koja sre}no ple{e.

930. Za{to te toliko vu~e no}? „Svitawe!

Kad udari svojim stra{nim maqem Kad se raspukne Zna}e{ Da ima{ srce.

Poriv da se sledi `eqa tada zamire, i to nije samo fraza jer mehur se rasprsnuo.”

(Optu`eni umire.)

931. Nosim oru`je, nisam vi{e ovde, u dubinama sam, daleko… tako daleko…

Sijam me|u mrtvima.

932. Stvarawe `ivi kao postawe iza vidqive povr{ine dela.

Unazad gleda sve {to je duhovno, napred (u budu}nost) sve {to je stvarala~ko.

933. Smisliti Chorus mÚsticus (misti~ni hor), koji bi izvelo nekoliko stotina de~ijih glasova. Svako ko zna kako da to izvede, ne mora vi{e da se napre`e. Na du`e staze, mnoga mala dela vode ka tome.

934. Beda.

Zemqa bez spona, nova zemqa Bez toplog daha se}awa, Bez dima iz ~udnovate pe}nice.

Neobuzdana!

Bez materinske utrobe koja bi me nosila.

Izme|u 934. i 935. po~eo je rat.

935. Velike zveri sede oja|eno za trpezom; nisu site. Ali, male, lukave muve sle}u na planine od hleba i `ive u gradovima od putera.

936. Samo jedno je istina: u meni, neko breme, jedan mali kamen.

937. Jedno oko da gleda, drugo da ose}a.

938. Qudska `ivotiwa, sat od krvi.

939. Posmatrana s crkvenog torwa, gungula na trgu deluje komi~no. Kako li tek izgleda s mog mesta! (Satirska igra, dodatak uz 931.)

940. Mesec/ na `elezni~koj stanici: jedna me|u svetiqkama u {umi: kapqica na bradi na planini: nadajmo se da se ne}e sru{iti! i probu{iti na kaktus! i da ti mehur ne}e pu}i od kijawa!

941. Za Engra (Ingres) ka`u da je uredio nepokretno, a ja `elim da odem daqe od patosa i uredim pokret.

(Novi romantizam.)

942. A: Deka okre}e ringi{pil na mlinu za biber.

B: Lopov? Brzo, stavqaj psu wegovu protezu!

C: Da li ima{ neku `equ? Staklenu kuglu! Koliku?

Kao pun mesec, ako mo`e!

(Obe strane se osmehuju s razumevawem.)

D: Ovo ne bi trebalo svako da razume; u suprotnom, te{ko meni, potpuno bih se odao!

943. Geneza, kao formalno kretawe, jeste ono {to je bitno u nekom delu.

U po~etku, motiv, uno{ewe energije, sperma.

Radovi kao stvarawe forme u materijalnom smislu: pra`ensko.

Radovi kao sperma koja odre|uje formu: pramu{ko.

Moji crte`i spadaju u domen mu{kog.

944. Stvarawe forme je energetski slabije od odre|ivawa forme. Krajwi ishod oba pristupa je forma. Od puteva do ciqa. Od pravqewa do napravqenog. Od neposredno do`ivqenog do objektivnog. U po~etku, mu{ka specijalnost, energetski podsticaj. Zatim prirodno sazrevawe jajeta. Ili: prvo bqesak muwe, onda ki{ni oblak.

Gde je duh naj~istiji? U po~etku.

Ovde delo koje nastaje (s dve strane), tamo delo koje jeste.

945. Moja kristalno ~ista du{a je ponekad zamagqena isparewima, moje kule ponekad obavijene oblacima. Bol se smiruje u qubavi; bez `udwe, ne bih mogao da `ivim dugo, a ni kratko.

946. San: pronalazim svoju ku}u. Prazna je, vino popijeno, potok skrenut, sve moje pokradeno, moj epitaf izbrisan. Belo na belom.

947. Zvuci iz daqine. Neka prijateqska du{a, rano izjutra, s one strane planine. Zvuci truba, smaragdi.

U. [aqe mi misli, to je poqubac du{a koje slute jedna drugu.

O. Zvezda nas spaja, weno nas oko pronalazi: dva Ja, istovetna, ali vi{e po sadr`aju, nego po obliku. Ju~e, sveto kamewe; danas, nema zagonetke, danas – smisao! „Neka prijateqska du{a, rano izjutra, s one strane planine.”

948. Neka ti{ina obasjava dno.

Iz nejasnog, ne{to blista, ne odavde, ne iz mene, ve} od Boga!

Od Boga! Kada bi to bio samo odjek, kada bi to bilo samo bo`je ogledalo, to bi opet bilo wegovo prisustvo.

Kapi duboke, ~iste svetlosti.

Svako ko je ikada spavao i borio se za dah: on… svoj kraj pronalazi na po~etku.

949. Feliks mi pi{e: „dragi tata po{aqi mi jednu (1) slikovnicu. ja i ti sa milerovom kravom. ulica ajnmiler{as broj 23 (trideset dva) (sic). feliz (sic) kle. ou ut (?) kada je nevaqao.”

950. 1915. Srce koje u meni tu~e za ovaj svet je izgleda smrtno raweno. Kao da me jo{ samo se}awa vezuju za „ove” stvari... Da li postajem kristalni tip?

Mocart je, najve}im delom, prona{ao uto~i{te (ne zanemaruju}i vlastiti pakao!) u svojoj veseloj strani. Neko kome to nije sasvim jasno, mogao bi ga gre{kom smatrati za kristalni tip.

951. Napu{tamo ovostrano, da bismo gradili u onostranom, u kojem je mogu}a potpuna afirmacija.

Apstrakcija.

Hladni romantizam tog stila li{enog patosa je bez presedana. [to je svet stra{niji (kao {to je danas), umetnost postaje apstraktnija, dok neki sre}niji svet ra|a ovostranu umetnost.

Danas je prelaz od ju~e. U velikom rudniku formi le`e par~i}i za koje smo jo{ donekle vezani. Oni obezbe|uju materijal za apstrakciju. Kamenolom neautenti~nih elemenata, za oblikovawe ne~istih kristala.

Tako je danas.

Ali, opet: taj kristalni grumen je jednom krvario. Mislio sam da umirem; rat i smrt.

Mogu li uop{te umreti, ja, koji sam kristal?

Ja, kristal.

952. Dugo sam nosio ovaj rat u sebi. To je razlog za{to mi, iznutra, ne zna~i ni{ta. Da bih se izvukao iz ru{evina, morao sam da letim. I leteo sam. Ostao sam u ovom razorenom svetu samo u se}awima, kao kada se ponekad osvrnemo na pro{lost.

Zato sam „apstraktan, sa uspomenama”.

953. Odre|ene kristalne strukture, kojima pateti~na lava na kraju ne mo`e ni{ta.

51

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:54 PM

Page 11

1915. godina

52

954. San: tra`io sam od gej{i samo malo muzike i malo ~aja, „koji }e mi poslu`iti kao vi{estruka zamena za sve gej{e ovog sveta”.

Na najmawe isku{ewe, za~uo bih neko blago kucawe. Kada sam pogledao ko kuca, jedan mali duh je ispru`io ruke ka meni i poveo me ne`no u svoje vi{e sfere.

Tamo je sve padalo nagore, a ne nadole. Mali doru~ak s jajima le`ao je primamqivo na tavanici.

955. Veli~anstveno debeli Dojbler (Theodor Däubler) pru`a mi svoju meku ruku: „Vi ste predstavnik futuristi~kog temperamenta u Nema~koj. Futurizma povezanog s tradicionalnom kulturom. I ja sam futurista. Samo {to jo{ uvek rimujem.”

(Mo`da je ipak {teta {to i daqe rimuje?)

956. Ono {to mi je ovaj rat u po~etku zna~io bilo je vi{e fizi~ke prirode: to {to je u blizini je tekla krv. To {to se telo moglo na}i u opasnosti, a bez we nema ni du{e! Rezervisti iz Minhena i wihove glupe pesme. Oven~ane `rtve. Prvi rukav koji sam video savijen u laktu i prika~en {penadlom. Jedna duga~ka noga, umotana u bavarsko plavo, i wen veliki korak, izme|u dve {take.

Ostvareno slovo iz kwige istorije. Potvrda starih slikovnica (Bilderbogen). Iako u wima nije bilo nijednog Napoleona ve} samo mnogo napoleon~i}a. Sve je produhovqeno isto koliko i komad balege na petama.

957. Zar nauka mora da bude samo receptivna?

Izme|u mene i Lotmara (Fritz Lotmar, neurolog), gusta ograda. Za{to mogu da mu vidim samo stopala, kroz neku slabiju ta~ku?

Udaqeni glas, pre nego {to se slomi, jecaji, koji bi ina~e bili samo pateti~ni: u srcu je to lepa, dobra osoba.

Rastanci nisu uvek tako laki.

Kakva strahovita sudbina, odr`avati ravnote`u izme|u dve strane, biti vaga na granici izme|u ju~e i danas.

958. Spoqa{wi `ivot nekog umetnika mo`e nam re}i mnogo toga o karakteru wegovog dela.

Moj prijateq iz mladala~kih dana, Haler (Hermann Haller, slikar i vajar), tako strasno voli `ivot da prakti~no lovi sna`na emocionalna iskustva, da slu~ajno ne propusti neko. Taj svetovni nagon bio je od koristi za wegovu umetnost vrlo kratko, dok nije do{ao do svog epigonskog tipa statuete, koji je odisao velikim {armom. Ali, posle toga?

Kako uop{te posti}i aktivni duhovni razvoj, uz na~in `ivota ~ije breme zahteva konstituciju gorostasa? I ja sam nekada `iveo burnim `ivotom, sve dok na prirodan na~in nisam razvio osnovu koja mi je omogu}ila da odbacim taj stil. (Odbacivawe „stomaka”, tako {to mu se ne}e pridati ni premali, niti prevelik zna~aj, jer i jedno i drugo razdra`uje.)

Obojica smo o`eweni; on je morao da stavi naglasak na „lepotu” i tako je prevideo ostale, va`nije stvari. To je za posledicu imao da je wegov brak po~eo da se klima. Nije mogao ni da se odrekne svog lova na sna`na emocionalna iskustva. Posledice toga na wegovu umetni~ku aktivnost mogle su biti samo negativne.

Onda je wegovo telo prerano ostarilo, i to se sudarilo s wegovim primitivnim mentalitetom. Bilo bi boqe da je ostario mentalno i ostao mlad fizi~ki!

Za razliku od wega, ja sam postao neka vrsta monaha, dodu{e, monaha na vrlo {irokoj, prirodnoj osnovi, na kojoj je bilo mesta za sve prirodne funkcije. Na brak sam gledao kao na seksualni lek. Svoje romanti~ne impulse hranio sam seksualnom misterijom. Tu misteriju sam prona{ao u monogamiji i to mi je bilo dovoqno.

I tu sam morao da se otimam od uspomena, ka su{tini, ka nekoj ve}oj dubini.

Tre}i slu~aj je Kubin (Alfred Kubin, grafi~ar, ilustrator).

On je napustio ovaj svet, zato {to nije vi{e mogao da ga podnese fizi~ki. Ostao je zaglavqen na pola puta; `udeo je za kristalnom sferom, ali nije mogao da se i{~upa iz blata pojavnog sveta. Wegova umetnost tuma~i taj svet kao otrov, kao slom.

Oti{ao je daqe od Halera, koji je ~etvrt `iv, dok je on, koji potpuno `ivi u tom destruktivnom elementu, napola mrtav.

959. Doktor Herman (Hermann) Probst poseduje nekoliko mojih akvarela, koji mu se izgleda mnogo svi|aju. Na wegov nagovor, poslao sam Rilkeu mali izbor, koji mi je pesnik onda li~no vratio. Wegova poseta me je veoma obradovala. S wim do{la i jedna hroma dama, slikarka (Lou ili Loulou Albert-Lasard).

Odmah posle toga pro~itao sam nekoliko odlomaka iz Kwige slika (Buch der Bilder, 1902) i Zapisa Maltea Lauridsa Brigea (Aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge, 1910).

Wegov senzibilitet je izgleda blizak mom, osim {to ja sada vi{e te`im sredi{tu, dok on vi{e nagiwe tome da se zavu~e pod ko`u. On je i daqe impresionista, dok ja u toj oblasti imam samo se}awa. On ne pridaje ve}u pa`wu grafi~kom delu, dok sam ja tu najvi{e napredovao, a onda i u domenu boje, {to je jo{ u procesu sazrevawa.

Savr{ena elegancija wegove pojave za mene je zagonetka.

Kako se to uop{te posti`e?

960. Voleo bih da dobijem nazad svoje ilustracije za Kandida (1911). Ostale su kod izdava~a koji objavquje „Vizen Buher (Ýeissen Bücher, Bele kwige)”, koji je jo{ pre rata na ~udan na~in odlo`io objavqivawe tog izdawa (1913). Bilo bi boqe kada bi kwiga s mojim sada{wim grafi~kim radovima iza{la pre toga!

961. Morao sam da pi{em Francu Marku (Franz Marc), koji je ve} dugo na frontu, u mnogo ozbiqnijoj situaciji od mene. Izrazio sam svoje `aqewe zbog toga {to sam u{ao u raspravu o teoriji umetnosti s wegovom `enom (Maria Franck Marc, slikarka). To je, rekao sam mu, bio plod mojih napora da pomognem wegovoj `eni, koja je izgubila ravnote`u, mo`da ina~e samo prividnu, i koja se sukobqavala i sa svojim mu`em, makar oko umetnosti. I to je, naravno, bilo samo prividno, zato {to je sve vreme sigurno imala u vidu wegovu boqu stranu. Nije bilo mudro {to sam dopustio da se iz toga razvije teoretska bitka, ako ni zbog ~ega drugog, onda zato {to je u tim stvarima te{ko izraziti se na dovoqno precizan na~in, {to je ravno falsifikovawu samog zna~ewa fraze „izraziti se”.

Stavio sam naglasak na dela, ona ve} ura|ena, ne na ona koja }e se uskoro pojaviti. Gospo|a Mark se okrenula i protiv Kandinskog, tako da sam se zahvalio Francu Marku {to je ostao veran wegovom delu. @estoko sam se usprotivio i pojmu teorije po sebi i osudio deo iz jednog pisma u kojem se spomiwe „pogre{no primewena teorija”.

Onda sam stao u odbranu ega, prave}i razliku izme|u sebi~nog i bo`anskog ega.

Objasnio sam kako je taj ego jedini pouzdani element u celoj pri~i o kreativnoj umetnosti i nastavio s tim kako moja vera u druge po~iva na zajedni~kom prostoru dva ega. Da bih to ilustrovao, nacrtao sam presek dva kruga: „Tvoj i moj krug, rekao bih, imaju relativno veliku zajedni~ku oblast. I ja sam se ~vrsto dr`ao toga, zato {to sam se pla-

{io apsolutne usamqenosti. Neko vreme sam se kolebao oko toga, ali sada sam opet potpuno siguran.” [ta je bio uzrok tih tako beskorisnih incidenata, za jednog slikara bez kista, na frontu? Slabost wegove `ene, koja i daqe ne mo`e da stane na sopstvene noge, i uticaj proroka Kaminskog (Heinrich Kaminski, kompozitor), koji vr{qa u tom kraju.

Rot 42-53:Rot 42-53.qxd

11/30/2018

5:55 PM

Page 12

962. Malo posle toga, Mark je dobio odsustvo, i mada je bio veoma iscrpqen i vidno mr{aviji, do{ao je u Minhen, gde je neprekidno pri~ao o svojim iskustvima. Stalna tenzija i gubitak slobode o~igledno su ga pritiskali. Sada zaista po~iwem da mrzim wegov nesre}ni kostim, tu lo{e skrojenu podoficirsku uniformu, sa ukrasnom sabqom sa strane.

Da bih ozbiqnije popri~ao s wim, za vreme wegovog oporavka, posetio sam ga u Ridu, nadomak Benediktbojrena, po{to sam prepe{a~io put od Feldafinga do Bernrida.

Sive, vojni~ke stvari su{ile su se napoqu na `ici, kao creva.

On je nosio sportske pantalone i {arenu lova~ku jaknu. To je stvarno bilo boqe, iako nije moglo da potraje!

U povratku, wegova `ena ga je otpratila do Minhena, gde su do{li kod nas na ru~ak. Skuvao sam ri`oto, a on je doneo malo sirove {unke. Bili smo veseli, rastanak nije delovao nepodno{qivo. Obe}ao je da }e se marqivo sagiwati svaki put kada neke opasne stvari po~nu da lete kroz vazduh...

Trebalo bi da opet slika, onda bi se wegov blagi osmeh opet pojavio, taj osmeh koji je prosto-naprosto deo wega. Previ{e je zabrazdio u to plameno vrewe. Tako izgleda, jer wegovim sigurnosnim ventilima nije dopu{teno da se otvore. Morao bi da mrzi tu vojni~ku igru, ili jo{ boqe, da bude ravnodu{an prema woj.

963. Leto smo proveli u Bernu. Vojni zapovednik distrikta, ~ovek u mirnodopskoj uniformi, ri|e brade, pogledao me je strogo kroz svoje nao~ari: „Dajem vam odobrewe, ali morate mi obe}ati da }ete se vratiti.” To sam uradio ~iste savesti, jer gde bih ina~e mogao da `ivim, kasnije, osim u Nema~koj, gde sam stekao ozbiqne po{tovaoce?

U Bernu se ni{ta nije promenilo, sve je imalo svoj stari oblik, lepo bur`oaski, zauvek normalan. Da li bi trebalo da `ivim samo unutra{wim `ivotom, naime, da li spoqa uvek moram da idem na taj svoj diskretni, prose~ni na~in?

Nekoliko izleta stvara iluziju kretawa. U nedequ smo oti{li u Kintal, gde je Lotmar provodio odmor s porodicom.

Onda smo proveli nekoliko dana s jednom razdra`qivom mladom damom, u Frajburgu, gde je trebalo da se sretnemo s na{im Rusima, parom Javqenski-Verefkin, koji su do{li iz Sen Prea. Ta holandska furija zvala se g|a L. H. Rusi su, kao i obi~no, bili vrlo talentovani. Trebalo je da sviramo Baha tako {to }emo ga uvu}i u vedekindovski miqe (Frank Wedekind). Ubrzo smo pozvali i Moajea, zato {to je zbog nekoliko anegdota o tom slikaru na{oj usplahirenoj dami po{la voda na usta. Do{ao je.

Kada smo odsvirali Koncert u g-molu, oti{ao sam u susednu sobu. Tamo sam zatekao na{u debelu ma~ku Lulu koja je zaja{ila g|u L. s le|a, dok je ova svojim kanxama dr`ala Moajea ~vrsto prikovanog za pod. Zadavila bi ga, da se nisam ume{ao. ^ak i tada bila mu je potrebna medicinska pomo}, zato {to mu grlo nije bilo sasvim u redu. Tako potresen, oti{ao je {to je br`e mogao, uveriv{i se, na vrlo nedvosmislen na~in, o razlozima za razvod g|e L. Drugi gost u ku}i bio je bole{qivi sin nekog slikara iz @eneve, koji je izgleda imao aferu sa L. Wegova mamica je sedela i {trikala. Sa svojim mu`em je ~esto svirala „Mozarove” (Mocart, Mozart) violinske sonate. Nije govorila nema~ki.

Po tre}i put smo oti{li na (planinu) [tokhorn. Prvog dana smo po{li na uspon, iz Erlenbaha, i preno}ili u jednom restoranu ispod vrha. Drugu no} smo proveli u jednoj pastirskoj kolibi pored gorweg jezera, na toploj slami. Bilo je predivno ve~e. Onda smo se lagano spustili. U Erlenbahu smo se opet po~astili mesom i pili tako dobro vino da smo zamalo zakasnili na voz. Kada smo onako zadihali seli u svoj kupe, po~ela je da pada blaga, spora ki{a. Posle toga, proveli smo nekoliko dana u Guntenu, sa starim Moajeom. Wegova `ena bila je trudna i zavidela ovome {to i daqe u`iva.

U celini gledano, dru{tveni `ivot u Bernu bio je vrlo napet, ali opet i krajwe monoton. Previ{e muzike, naspram ~isto materijalnih stvari. Jednom kada sam i{ao u Tun, nabasao sam na crkveni kvartet. ^ak smo morali da sviramo delo jednog od

te gospode, po partituri u rukopisu. Lotmar je smatrao da za vreme jesewe ofanzive treba izvoditi samo najzna~ajnije kompozitore. Duboko u sebi, ravnodu{an sam prema ratu, ali blaga obmana bernskog miqea tako|e nije dobra za mene.

Ipak sam okusio krv, u dru{tvu istinskih veli~ina. Dojbler bi opet morao da se pojavi na mom pragu, u svoj svojoj puno}i.

Vilewak Volfskel bi opet mogao da svetluca prolaze}i kroz moje skromne odaje. Kandinski bi me mogao pozdraviti, makar samo sa zida. Suptilni Rilke bi nam morao pri~ati o Tunisu. A ni veliki istra`iva~, Georg Hausman (Hausmann), ne bi smeo da izostane.

964. Mark je u novembru do{ao na odsustvo kao poru~nik.

Ovog puta je dobro izgledao; po{to je sada bio oficir, mogao da povede ra~una o svom izgledu, a poprimio je i dr`awe oficira. Nova uniforma mu je dobro stajala – skoro da sam mogao da dodam, „na`alost”. Nisam siguran da je to i daqe isti, stari Mark. Imao sam kod sebe nekoliko varijacija Javqenskog i skoro se pla{io da mu ih poka`em.

Posledwe ve~e je proveo s nama u Ajnmiler{tarse, bez `ene. Ona je bila bolesna i ve} se bio oprostio s wom. Iz wega je zra~ila duboka ozbiqnost i malo je govorio.

Svirali smo Baha, tako {to sam pred wega na pod stavio one varijacije. Tako je ina~e voleo da gleda slike i slu{a muziku. Ranije je ~esto slikao skice, uz muziku.

Izgleda da su mu slike Javqenskog ne{to zna~ile. Skrenuo mi je pa`wu na pole|inu jednog lista, koji je Javqenski o~igledno odbacio.

1916. godina

965. Kobna godina. Krajem januara, `ena Luja Moaeja je preminula, po{to je rodila sina, wihovo jedino dete. Moj prijateq, Franc Mark, poginuo je 4. marta, kod Verdena. A ja sam bio mobilisan 11. marta, u svojoj trideset petoj godini.

Mark i ja se nismo dopisivali od wegovog posledweg odsustva; morao je biti svestan moje odbojnosti prema teoretisawu. Ovo nenormalno vreme je trebalo da bude na prvom mestu, utoliko pre {to sam i ja mogao o~ekivati da }u biti prisiqen da napustim boju i ~etkice.

Bio sam spreman za razmenu ideja, ali zdrave ideje se ra|aju iz konkretnih slu~ajeva. Bio sam spreman i da zajedno s wim tragam za uzrocima, ali nisam mogao da se upustim u potragu za hipoteti~nim, osnovnim pretpostavkama.

U tom stawu i{~ekivawa i nade, telegram o wegovoj smrti pogodio me je kao muwa. Poslala ga je wegova `ena, iz Bona, gde je boravila kod udovice Augusta Makea. Zlokoban poriv, da ode tamo i udi{e isti vazduh.Telegram me je pozivao u Frankfurt; g|a Mark je tamo imala dru{tvo. Nije mogla da podnese da bude sama. Istog dana dobio sam crveni koverat, koji me je obave{tavao da se 11. marta moram javiti na zborno mesto.

Te no}i sam re{io da malo pospremim stvari i ispraznio nekoliko fioka, {to je mojoj `eni smetalo da zaspi.

Kona~no sam pomislio na wu i oti{ao u postequ; ali, budilnik je zazvonio, prodorno i otegnuto, kao i one no}i kada je stigao hitan telegram. S predose}awem propasti, iza{ao sam – ne se}am se kako – do ba{tenske kapije i saznao za katastrofu.

Narednog jutra sam oti{ao u Frankfurt. Gospo|a Mark me je sa~ekala na stanici. Tamo je boravila kod porodice Hir{fild.

Vratili smo se iste no}i vozom i stili ku}i u devet izjutra.

Narednih dana pristigle su detaqnije informacije s fronta, kao i dva posledwa Markova pisma `eni. Pored toga, stalno smo do~ekivali i ispra}ali qude koji su dolazili da preko nas izraze sau~e{}e udovici.

Tako pripremqen, spakovao sam svoju torbu i 11. marta oti{ao u Oblasnu komandu.

Sada imam novi polo`aj u `ivotu: ja sam pozadinski rezervista Kle, a moja adresa je Regrutni centar Land{ut, sekcija Gabelsbergerhof í (kraj tre}e kwige dnevnika) Preveo i priredio: AG, decembar 2017. godine

53

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

54

11/30/2018

6:12 PM

Page 1

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

11/30/2018

6:13 PM

Page 2

NE TA^NO, ALI ZANIMQIVO O SRBIJI...

1. 1931. godine do{lo je do ozbiqnog zahla|ewa odnosa izme|u Jugoslavije i Gr~ke kad je kraq Aleksandar na samitu u Atini naru~io tursku kafu.

2. Sve do pred kraj 19. veka, u velikom broju srpskih manastira slobodno je uzgajan ha{i{ za potrebe monaha i wihovih gostiju.

3. Nau~nici instituta u Frankfurtu su pomo}u kvantnih statisti~kih modela utvrdili da su Srbi narod sa najvi{e propu{tenih istorijskih prilika.

4. Malo je poznato da je Kara|or|ev brat Pantelija bio ba{tovan na be~kom dvoru i qubavnik carice Marije.

5. Francuski kowak i srpska rakija u saveznoj dr`avi Vermont su bili jedina dozvoqena alkoholna pi}a u SAD za vreme prohibicije.

6. U Srbiji rastu ~ak tri gqive koje kad se pome{aju sa kiselim mlekom daju mo}an opijat i sve se potpuno legalno odgajaju.

7. Prvu Kola Kola bocu u Srbiju doneo je Mihailo Pupin 1899. godine.

8. Radovi najve}eg srpskog sredwevekovnog filozofa, Rajka od Ra{ke, u potpunosti su izgubqeni - zbog toga {to on nije znao da pi{e.

9. Istra`ivawa su pokazala da, posle Iraca, srpski korisnici imaju najve}u potrebu da isprave nepoznatu osobu na internetu.

10. Verovawe da razbijawe ogledala donosi sedam godina nesre}e poti~e iz Kladova, i odatle se ra{irilo po celom svetu.

11. Malo je poznato da je Nikola Pa{i} pre nego {to se upustio u politiku bio vlasnik prve taksi firme u Beogradu, koja je koristila ko~ije.

12. Tradicionalni srpski ~varci su jedina hrana koja na teritoriji Danske mo`e da se prodaje bez stroge sanitarne kontrole.

13. Posle tri meseca nedoumica i razgovora sa Jernejem Kopitarom Vuk Karaxi} je odlu~io da izreku „ne jedi `uti sneg” ne uvrsti u svoje zbirke.

14. Srbija, Rusija i Moldavija su jedine evropske zemqe na ~ijim teritorijama se ne nalaze CIA baze.

15. Hotel „Moskva” je ime dobio po Vasiliju Moskvi, zna~ajnom ali ne mnogo poznatom ruskom bankaru ktitoru, poreklom iz Sevastopoqa.

16. Prvu fabriku za proizvodwu makaza otvorio je Xorx Xonson u Pensilvaniji. Malo je poznato da je on bio srpski imigrant, \or|e Jovanovi}.

17. Jedini evropski grad koji ima vi{e fakulteta od Beograda je Stokholm.

18. Srbija je bila prva dr`ava na svetu sa stalnim pozori{tem u ~ak pet gradova tada{we dr`ave, za vreme vladavine kraqa Milutina!

19. Foteqe su naj~e{}e kupovan komad name{taja u Srbiji, a odmah za wima idu police.

20. Po pravilu se u farbe za kosu koje se izvoze za srpsko tr`i{te stavqa mawe crvenog pigmenta nego ina~e, jer ga na{a kosa ima u izobiqu.

21. Jovan Petrovi} je drugo naj~e{}e ime u Evropi, odmah posle Xona Smita.

22. U Smederevu je postojala prva kafana sa odvojenim pu{a~kim i nepu{a~kim delom u Evropi, jo{ davne 1822. godine.

...I BEOGRADU

1. Beograd su osnovali Kelti. Danas zato na Zvezdari postoji ulica koja nosi naziv Keltska, a paralelna je sa Singidunumskom i Tribalskom.

2. Indijski pesnik Rabindranat Tagore je li~no recitovao svoje pesme u Beogradu na Kolarcu, u jesen 1926. godine.

Foto: Oqa M. 3. Najstarija ku}a u Beogradu nalazi se u ulici Cara Du{ana br 10. Podigli su je Austrijanci 1727. godine.

4. Autokomanda je dobila taj naziv jer se na wenom mestu u pravcu Ni{a pru`ala kasarna - baza sa gara`ama za vojna vozila i radionicama.

5. Gotivica je stariji izraz nego {to mislite, wime se pre 200 godina u Beogradu ozna~avala rakija. Mo`ete ga na}i u Vukovom rje~niku (1818.)

6. Beograd su 6. i 7. aprila 1941. godine bombardovala ukupno 484 nema~ka aviona. Sru{eno je 627 zgrada, a poginulo je 2 274 qudi. „To bombardovawe iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, wegove li~ne osvete.”

– izjavio je general fon Klajst na su|ewu o 6. aprilu 1941. godine.

7. Ubice kraqice Drage i kraqa Aleksandra, u dvor su krenuli iz zgrade dana{weg SKC-a (tada Oficirskog doma) u 00:45 ~asova, 29. maja 1903. godine.

8. U Narodnom muzeju u Beogradu le`i egipatska mumija, Nesmin. On je bio sve{tenik u hramu boga plodnosti Mina. Nesmin je star 2300 godina.

9. Prirodwa~ki muzej na Kalemegdanu, pre nego {to je postao muzej bio je masonski hram.

10. Rim je izgra|en na 7, a Beograd na 29 brda.

11. Zapadna Kapija Beograda projektovana je u arhitektonskom stilu koji se zove brutalizam.

12. Stari hrast na Cvetnom trgu i aligator Muja iz zoolo{kog vrta su Beogra|ani koji su pre`iveli sva tri bombardovawa grada u 20. veku.

13. „Ovaj most je presko~io Savu kao gazela u skoku” \or|e Lazarevi}, predsednik komisije za gradwu mosta, i ostade ime Gazela.

14. Svi Beogra|ani znaju gde je Novo grobqe, ali malo wih zna gde je (bilo) Staro grobqe. Na Ta{majdanu, {etate po wemu skoro svaki dan.

15. Pravilno se ka`e Ludi Nasta (sa Dor}ola). Bio je jedini Srbin u Beogradu 1813. godine, kad su Turci proterali ostale Srbe, nije hteo da ode.

16. Kula Neboj{a bila je gubili{te. Naziv je ka`u dobila po pozivu turskog xelata `rtvama pred egzekuciju: „Ne boj {e, ne boj {e!”

17. U beogradskim lagumima ispod Kalemegdana i Kosan~i}evog venca mo`e se na}i albino pauk í

55

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

11/30/2018

6:16 PM

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM!

CRKVA PREPODOBNE MU^ENICE

udare je selo u Jablani~kom okrugu, a nalazi se na R oko ~etiri kilometra ju`no od Leskovca na putu ka Vu~ju. Sme{teno je na najni`oj terasi Rudarske ~uke, a

56

delom u aluvijalnoj ravnici reke Veternice. Od glavnog puta koji spaja Leskovac i Vu~je udaqeno je izme|u 200 i 300 metara.

Naziv sela Rudare ukazuje na rudarsku delatnost koja je nekada postojala u ovom kraju. Postoji predawe da je na Rudarskoj ~uki u blizini sela postojao rudokop po ~emu je selo dobilo ime. Radivoje Maksimovi} zabele`io je da se bakarna ruda eksploatisala u sredwem veku i kod Leskovca, gde u selu Rudaru i danas postoje stara bakarna troskovi{ta.

Pre dolaska Slovena na ova podru~ja, na mestu gde se danas nalazi selo postojalo je ve}e vizantijsko naseqe.

Dokazi za to predstavqaju temeqi dana{we Rudarske crkve dugi 19 metara, a {iroki 9 metara, koji su nekada bili temeqi vizantijske bazilike iz 6. veka, na kojima je kasnije podignuta pravoslavna crkva. Nema~ki putopisac Feliks Kanic, koji je u 19. veku obilazio ove krajeve, zabele`io je da je u blizini Rudarske crkve nekada postojala latinska varo{. Me{tani ovog sela su u pro{losti, obra|uju}i svoje posede, ~esto nalazili delove grn~arije neobi~nog oblika, kao i cigle koje su razli~itih dimenzija od dana{wih.

I Rudare je, kao i sva ostala sela u okolini, potur~eno dolaskom Osmanlija na ove prostore. Me|utim, postojawe crkve koja datira najkasnije iz 17. veka, a mo`da i ranije,

kao i nadgrobnih spomenika, ste}aka i sarkofaga iz prve polovine 19. veka na grobqu u blizini crkve, ukazuje na izvesnu samostalnost me{tana sela. Prema nekim podacima, Rudare je, kao i susedno selo Veliko Trwane, uspelo da o~uva svoju samostalnost.

Naime, tokom 19. veka izvesni Sulejman Skopqak poku{ao je da nametne svoju vlast Rudaru i Velikom Trwanu, ali su se sela oduprla tako {to su poslala izaslanike u Carigrad koji su od Porte uspeli da dobiju potvrdu da su sela slobodna i da niko wima ne mo`e gospodariti. rkva prepodobnomu~enice Paraskeve u selu Rudaru C smatra se najstarijim hramom u kraju. Sme{tena je na ogranku planine Kukavice, na Rudarskoj kosi koja se is-

pred samog grada utapa u {iroku Leskova~ku kotlinu. Podignuta je na temeqima ranohri{}anske bazilike iz petog veka, kada je podizan i ~uveni Cari~in grad â&#x20AC;&#x201C; Justinijana Prima. Pretpostavqa se da je na ju`nim obroncima Leskovca u vreme cara Justinijana postojalo zna~ajno hri{}ansko naseqe, ~iji deo je bila i ova crkva. Dolaskom Slovena to naseqe je stradalo, a sa wim i ova ranohri{}anska bogomoqa. Primawem hri{}anstva, Sloveni su po~eli da obnavqaju hramove i pretpostavqa se da je i crkva u Rudaru obnovqena u vreme Nemawi}a. Nije poznato da li je najezdom Turaka sru{ena. Dana{wi izgled Rudarska crkva dobila je 1799. godine, kada je obnovqena.

Obnovu hrama finansirali su imu}niji Leskov~ani, kako bi se tada{wem feudalnom sistemu otomanske imperije

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

11/30/2018

6:16 PM

Page 2

Za vas pripremila Dragoslava Spasi}

PARASKEVE U RUDARU

oduprli naprednom svetosavskom idejom. Potom je u porti crkve podignuto vi{e objekata, izme|u ostalog i konak koji se jedini odr`ao do danas. Za vreme turskog ropstva ova crkva bila je duhovni centar i mesto okupqawa me{tana ne samo Leskovca ve} i {ire okoline. Po{to u samom gradu nisu bila dozvoqena bogoslu`ewa, vernici su ovde dolazili na liturgije. Tu je bio centar doga|awa za leskova~ki kraj u prvoj polovini 19. veka, jer su se ovde okupqali vi|eniji Srbi i donosili zna~ajne odluke.

Gr~ka dijaspora u ovom kraju u to vreme bila je vrlo mo}na, a vladike – fanarioti, koji su `iveli u Ni{u dolazili su ~esto u Leskovac i to upravo u kompleks Rudarske crkve, gde je bila wihova svojevrsna rezidencija za Leskovac. U crkvi se naizmeni~no slu`ilo na gr~kom i na crkvenoslovenskom jeziku sve do pred kraj 19. veka.

P

utopisac Feliks Kanic, zabele`io je da je ta crkva „belih zidova” i, kako ka`e, nekada{wi manastir, omiqeno izleti{te Leskov~ana. Tada je, prema wegovim zapisima, crkva bila sredi{te parohije sa dva sve{tenika, kojoj pripada 14 sela. „Posle zavr{ene liturgije nedeqom i praznikom, otvaraju se torbe i prelazi na telesno okrepqewe. A na dan zavetine ove crkvice bez ukrasa, {umica oko we dobija izgled velikog poqskog logora koji o`ivqavaju pesma i igra” – bele`i Kanic, koji je i skicirao zgradu crkvenog konaka.

Crkva je posve}ena Svetoj prepodobnomu~enici Paraskevi Rimqanki – Svetoj Petki, hri{}anskoj svetiteqki

koja je stradala u predelima dana{we Italije, u drugom veku nove ere. Wen kult je veoma po{tovan u ovom kraju. @ivopis crkve je, na`alost, u velikoj meri o{te}en, uglavnom zbog vlage. Dotrajali ikonostas popravqen je po~etkom 20. veka, kada su sve o{te}ene ikone zamewene novim. Ikone je slikao poznati ikonopisac tog doba \or|e Zografski. Neke predstave na freskama na zidovima crkve vrlo su retke, na primer arhangela Rafaila i osniva~a egipatskog pustiwskog mona{tva Pahomija. Ispod ovog sloja fresaka, koje su ra|ene 1815. godine, nalazi se jo{ jedan, stari sloj fresaka za koje se pretpostavqa da poti~u iz nemawi}kog perioda, mo`da su i starije. Na`alost, taj sloj fresaka je potpuno uni{ten i ne mo`e da se rekonstrui{e. onak crkve Svete Paraskeve u Rudaru, star oko 200 goK dina, reprezentativno je delo balkanskog stila gradwe. Na`alost, vreme je u~inilo svoje – zgrada konaka je

veoma ruinirana, pretrpela je i po`ar zbog dotrajalih instalacija i neophodna je generalna rekonstrukcija kako bi bila sa~uvana. ^itav kompleks Rudarske crkve je aktom Republike Srbije 1948. godine stavqen pod za{titu dr`ave. I danas se u kompleksu crkve odr`avaju manifestacije koje okupqaju veliki broj qudi. Posebno je `ivo na dan Svete prepodobnomu~enice Paraskeve – Svete Petke Rimqanke, 8. avgusta, kada se ovde odr`ava sabor koji poseti vi{e hiqada qudi í

57

Rot 58-59:Rot 58-59.qxd

11/30/2018

6:17 PM

Page 1

[TO JU@NIJE TO... VESELIJE

ÙUGO 45 I OKO(LO) WEGA Pijem si kafu i ~itujem novine, kad ono naslov sas veli~ka slova: ENGLEZI PROGLASILI JUGO ZA NAJGORI AUTO NA SVETU!" u obrazlo`ewe se vika da je to zatoj {to ~aj u petu brzinu ne mo`' pijev u JUGO a da se ne prosipuje!

Mislim si, pa naravno da }e ga prosipuje{, kad si razma`en i nesposoban, majke ti engleske! Kuj moj pije{ ~aj, {to ne pije{ kafu ko sav ostali normalan i horzontalan svet?

Na{ bre ~ovek u JUGO mo`' pije, jede, brija se, kupa deca, jebe i sva{ta jo{ ne{to, jer smo mi si nebeski narod.

Eve sve {to mo`' uradi{ u JUGO a ne mo` u drugi kola: – U nijedna druga kola ne mo`' strpa{ `enu, dva deteta i krma~u i da svi imate dovoqno mesta da se ne posva|ate, a ni da se opustite; – Mo`' da mu ise~e{ krov testerom i dima{ kabriolet za 200€; – Mo`’ da napravi{ ruke, ramena, biceps i triceps, jer serva je za pi~kice; – Nema{ problem sa bojom, jer JUGO je crven! Ako ga uvati r|a, nema sekiracija jer i r|a je crvena pa se ne}e ni primeti; – Kuj je jo{ videja da se s Bemve ide na slavu u Vlasotince?

Kur moj }e bemve da pro|e kroz oni putevi {to nam jo{ od Turci ostado{e. Ima se iskr{i ko arwevi od traktor.

– Ako zabravi{ kude si ga parkiraja, sedne{ si u prvi JUGO {to vidi{, turi{ kqu~ i vozi{. A i gazda od t'j JUGO se ne}e quti, mo`’ te i blagosiqa. Nema niko sekiraciju ako mu ukradnu JUGO. I ako ti ukradnu isto tako. Uvek je tu drugi JUGO kojeg mo`e{i ti da ukradne{ od nekog.

Ako neko i prijavi JUGO, policija na to ne obrla}a pa`wu i~. ]e sad oni da se zamajaju zbog jednog ukradenog JUGA, ma idi begaj.

– Pojas za spasavawe te fiksira za sedi{te, tako da prilikom sudara je ve}a verovatno}a dizleti{ sa sve sedi{te kroz {oferku. To ima samo na JUGO i moderni mlazni i mamlazni avijoni.

– Mala je razlika izme|u obi~ne i sportske varijante JUGA, sportska ima tenisku lopticu na kuku pozadi.

– Pere{ ga samo s ki{u.

– Brus Vilis je u onaj film seja u wega rekaja „JIPIKA JE” {to na na{ mu u prevod zna~i: „Ma sad gi najebaste”, i uzme si i potepaja teroristi, a da je bio u neka druga kola kur moj bi ih potepaja.

– K’ jebe{ u JUGO onda si jebac, a kad jebe{ u Mercedesa onda si sponzor.

– Mobilni ti skupqi od kola.

– Mo`’ da mu pove}a{ vrednos k'd o}e{ za duplo!

Sipne{ mu gorivo do vr' rezeorvar.

– Kva~ilo je samo formalnos!

– @mogavci ti i ne trebaju. Otvori{ si prozor, proturi{ si ruku da{ znak i lepo si skrene{.

– Ima rezer'ni delovi vi{e nego osnovni.

– K'd vozi{ JUGO levom trakom 90km/h na nov auto-put pojebuje{ gastarabajteri, [vabe i Turci, s Mercedesi i ostali besni kola.

58

– Milicija te nikad u JUGO ne zaustavqa zbog prebrze vo`we. Moj kom{ija milicajac Mile se vika, triespet godina je radijo u miliciju, beja je saobra}ajac i niked neje video da JUGO ide br`e od pedeset na sat. Ka`e da je video neki JUGO da prekora~i brzinu od {esdeset, on bi ga ~astio.

E onda su upravo zbog JUGA i smawili brzinu na gracku vo`wu, pa sg JUGO lako mo` se zaebe, pa da dobije kaznu.

– Milicija te jedino zaustavi ako ti ispadne to~ak ispred wi, ina~e si u stelt mod.

– Kad polo`i{ na Golfa peticu nume{ da u|e{ na kru`ni tok, kad polo`i{ na JUGO odma dobije{ dozvolu za B, C, D, E i malokalibarski pi{toq!

I onda }e do|u tamo neka lajna engleska pa }e oni JUGO da progla{avu za najgori auto na svet, majke im ga sponabutkam, kad se dobro znaje da mi nesmo ko ostali svet! í

Rot 58-59:Rot 58-59.qxd

11/30/2018

6:17 PM

Page 2

SRBIJA JE POBEDILA...

Povodom trijumfa `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Japanu – osvajawa zlatne medaqe pobedom nad reprezentacijom Italije u finalu u Jokohami – oglasio se i italijanski pisac Mauricio Monte.

Prenosimo wegovu neuobi~ajenu, sna`nim emocijama nadahnutu, ~estitku zlatnim Srpkiwama Srbija je pobedila, za svoje sinove koji su devedesetih prizivali „mir”, a vi ste bili gluvi.

Srbija je pobedila, ona koja je kopala po ru{evinama i zakopavala le{eve dok ste gledali televizijske dnevnike u kojima su u wu upirali prstom.

Srbija je pobedila, ona ~iju ste decu, koja su be`ala od rata, prihvatali samo zato {to vam je bila potrebna radna snaga.

Srbija je pobedila, suvi{e praznih xepova da bi zaslu`ila va{u pa`wu.

Srbija je pobedila, ona Srbija Novaka \okovi}a.

Srbija je pobedila, ona koja ne ka`e „razumem, gospodine” pred diktatima Zapada.

Srbija je pobedila, za svoju univerzitetski obrazovanu decu koja su ~ekala, devedesetih godina po tri sata u redu da bi imala priliku da ka`u telefonom „mama... dobro sam”.

Srbija je pobedila, ona ~ije su se nov~anice od ve~eri do jutra pretvarale u bezvredni papir.

Srbija je pobedila, zemqa koja je otprilike ~etiri puta mawa od Italije.

Srbija je pobedila, a ima samo osam miliona stanovnika (mnogo mawe od Lombardije).

Srbija je pobedila, zemqa sa ni`im BDP-om nego siroma{na ju`na Italija.

Srbija je pobedila, ta „mala, prqava i lo{a” Srbija.

Srbija je pobedila, taj „olo{ narod” koji nikada ne sagiwe glavu.

Srbija je pobedila, ona Srbija beogradskih de~aka koji su, kada ~uju sirenu, be`ali ku}i u nadi da bomba ne}e pasti na wihovu zgradu.

Srbija je pobedila za tebe, koji ne propu{ta{ priliku da ka`e{ „svi su oni ultranacionalisti”, a onda se quti{ kada u inostranstvu povezuju Italiju s mafijom i mandolinom.

Srbija je pobedila i za vas koji mislite da vojni~ka ruka generala Mladi}a predstavqa celi narod, a da Musolinijeva ruka... nije takva.

Srbija je pobedila, ona koja spaja ru~ak s ve~erom.

Srbija je pobedila, ona kojoj ne znate ni geografski polo`aj.

Srbija je pobedila, optu`ena da bira ultranacionalisti~ke politi~are od strane onih koji prime}uju da u wihovom nacionalnom timu igraju crne devojke, ~ime izra`avaju svoj rasizam.

Srbija je pobedila, ba{ ona „ultranacionalisti~ka i ratoborna”.

Srbija je pobedila, ona koja ne}e da trampi sebe za po~asti.

Srbija je pobedila, iako jo{ sakupqa krhotine rata koji se nikada nije ni zavr{io.

Srbija je pobedila, a vi preuveli~avate srebrnu medaqu italijanskih mladih i zaslu`nih devojaka.

Srbija je pobedila, a va{i omiqeni novinari objavquju pla~qive ~lanke o pobe|enima, ali bez ikakvih pohvala pobednicima.

Srbija je pobedila, ali, kao i obi~no, vi to niste primetili.

Srbija je pobedila, bez velikih banaka i osigurawa.

Srbija je pobedila, ~ak i za vas koji ne znate Ivu Andri}a.

Srbija je pobedila, ona ista koja je pre mesec dana pobedila i va{u mu{ku ekipu.

Srbija je pobedila, ona koja nije za vas „ciganska” nacija samo kada va{im timovima daje svoje najboqe sportiste.

Srbija je pobedila igraju}i lo{e, jer da je igrala kao {to zna igrati, va{a iluzija bi mnogo kra}e trajala.

Mauricio Monte, poznati italijanski prozni pisac (1977), `ivi u jednoj marini u Salentu u Puqi, a o svojim izborima ka`e: „Ne volim reflektore i ~vrsto verujem u prirodnu afirmaciju onoga {to vredi.”

Tekst koji prenosimo s pi{~evog bloga izazvao je veliku pa`wu javnosti u Italiji, preneli su ga mnogi, na dru{tvenim mre`ama se i daqe umno`ava respektabilnim „tempom”.

59

Rot 60-63:Rot 60-63.qxd

11/30/2018

6:18 PM

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SOLO NA IBM-u

io je ro|endan Vere Panove. Gosti nisu B bili pozvani. Okupilo se nekoliko ro|aka i posluga. Me|u wima i ja.

SERGEJ DOVLATOV (1941 + 1990) poznati je ruski prozaist i publicist „na privremenom radu u SAD”.

Po obrazovawu novinar, u emigraciji je objavio nekoliko kwiga.

Mesto radwe bio je Dom rada. Sedimo i pijemo ~aj. Atmosfera je tmurna. Panova je bolesna.

Odjednom se otvaraju vrata i ulazi Fjodor Abramov. „Oh”, ka`e on „kako mi je neugodno.

Toliko vas ima, a ja sam nepozvan”...

Panova }e na to: „Ta {to vam je, Fe|a! Svima nam je vrlo drago. Danas mi je ro|endan. Sedite, bi}ete gost”.

„Oh”, jo{ se vi{e uznemirio Abramov, „ro|endan!” A ja to nisam znao! I do{ao sam bez dara...” „Kakve to ima veze?” re~e Panova. „Sedite. Jako mi je drago”.

Abramov je seo, malo popio, pojeo i zagrejao se. Pa je opet pio. No votki je brzo do{ao kraj.

I tako pijemo ~aj uz tortu. Abramov umire od `e|i. Zatim odjednom ka`e: „Idem, tako, pre sat vremena pored trgovine. Uze}u, mislim, bocu votke. Pa ipak je ro|endan Vere Panove”...

I izvu~e iz xepa bocu votke í

POEZIJA

RAZLI^NE @ENSKE PJESME

CRVEN BAN iz zbirke Vuka Stefanovi}a Karaxi}a

DJEVOJKA SE ZAGLEDALA U \A^E Udaralo u tamburu |a~e: Tambura mu od suvoga zlata, @ice su mu kose devoja~ke, A terzijan pero sokolovo.

Gledala ga s ~ardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: „Bo`e mili! Da ~udna junaka!

Da li mi ga Bog u sre}i dade!

Pod wega bi karanfil sterala, A pod glavu rumenu ru`icu; Nek miri{e, nek se ~esto budi, Neka moje belo lice qubi”.

KALU\ER I MARA Kalu|ere kola pravi U poto~ini, Wem' dolazi lepa Mara U pokrov~ini: „Nau~i me, kalu|ere, kola praviti!” „Od' ovamo, lepa Maro, Da te nau~im: Digni, Maro, jednu nogu, Eto dva kola; Digni, Maro, drugu nogu, Eto ~etiri; Da udarim sr~anicu – kola gotova!”

SRDA^NA BRIGA Ah moj Bo`e blagi!

Gdi l' je sad moj dragi!

Ili put putuje, Ili vince pije?

Ako put putuje, Sre}no putovao!

Ako l' vince pije, Nazdravqe mu bilo!

Ako l' drugu qubi, Od mene mu prosto, Od mene mu prosto, Od Boga prokleto!

CICIBAN Poru~io Ciciban Svojoj qubi na divan: „Ne brini se nit’ staraj, Divno sam ti zakopan Me|' planinam' strmoglav O}e silom svaki dan Il' me o}e na megdan!”

DA JE SRE]A Da je sre}a i od Boga da}a, Ne bi `ene ni nosile ga}a, Ve} ko{uqu dokle ga}e ve`u.

TE[KA [TETA

DOBRO^INSTVO Da j' u mene {ta je u |evojke, Ja bi svakom dobro u~inio, Ponajvi{e staru i nejaku.

60

Prevela s ruskog Irena Luk{i}

Te{ke {tete {to je dika dete – Nit' se sigra, nit' ume da qubi, Tek se vaqa, pak mi sukwu kaqa, sukwa bela od ~etvr' karnera; Mislila sam maramu izvesti Kako qubi, ne}e je poneti!

OPKLADA MOMKA I DJEVOJKE Govorilo mom~e ne`eweno, govorilo lijepoj |evojci: „Od’, |evojko, da se opkladimo u tvoj |erdan i u kowa moga: da jedinu no}cu preno}imo, da se jedno drugog ne ma{imo.” [to reko{e, to i u~ini{e.

Kad je bilo oko poluno}i, al’ govori lijepa |evojka: „O juna~e, obrni se k meni – mrtvoga te majka obrtala!

Zagrli me – usale ti ruke!

Poqubi me – istrula ti usta!

Ujedi me – ispali ti zubi!”

Rot 60-63:Rot 60-63.qxd

11/30/2018

6:19 PM

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

[UR BAR MJAU VAU 1

Templari su nazvani po imenu koje zna~i:

A) vitez B) sve{tenik V) hram

OBI[AO SAM CEO SVET, ALI IMA JEDNA ZEMQA FENOMEN! ^lanak ameri~kog novinara objavqen u ~ika{kom listu: â&#x20AC;&#x17E;Zemqa Srbija je fenomen, to je zemqa koja se grani~i sama sa sobom.

Gde `ive najlep{e `ene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najvi{e rade, gde na najplodnijoj zemqi, `ive qudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vo`we.

Gde svi `ure na posao, a niko ne sti`e na vreme.

Gde osmo~asovno radno vreme traje dvanaest sati.

Gde je zdravstvo besplatno, a le~ewe skupo.

Gde su novinari slobodni da napi{u, {ta god im se naredi.

Gde je svetska kriza dobila dr`avqanstvo.

2 3

Gde su javne nabavke tajne, a dr`avne tajne javne.

Gde se ratovi nikada ne zavr{avaju.

Gde se istorija ponavqa svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikada nisu radili.

Gde je strana valuta, uzeta za doma}u.

4

Gde qudi slave slavu, a psuju Boga.

Gde pametne zbog nerazumevawa, progla{avaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pi{u istoriju.

Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stawe.

Gde vlast prezire gra|ane, kao ne`eqene svedoke.

5

Postoje tri dvora. Jedan je crven, drugi je plav, tre}i je beo.

Ako je crveni dvor s leve strane onog u sredini, a plavi s desne, gde je onda beli dvor? [urwaja, {urnaja, {urjakiwa je: A) bratovqeva sestri~ina B) sestra mu`evqevog brata V) `ena `eninog brata Psi laju...

A) a ma~ke mau~u B) a karavani prolaze V) a vozovi idu Stanovnik Bara, grada u Crnoj Gori je: A) Baranac B) Barac V) Baranin

Gde se `ivi od budu}nosti, jer na sada{wost nemaju pravo.

Gde `ivi{ samo da bi umro, gde je vreme beskona~no, a vlast besmrtna.â&#x20AC;?

Izvor: beograd.in

2 U Beogradu

Gde nisi normalan, ako ne poludi{.

3V

Gde smatraju da }e zemqa vi{e napredovati, ako {to vi{e nazaduju.

4B Ovaj izraz upotrebqava se naj~e{}e kod sukoba mi{qewa.

Gde sudski postupci traju du`e od `ivota.

Gde su poplave na~in navodwavawa zemqi{ta.

RE[EWA KVIZA: 5A

Gde se svako svakome sme{ka, a niko nikome ne `eli dobro.

Pripremio H. D. G.

1V ^lanovi reda Hrama koji je osnovan izme|u 1. novembra 1119. i 12. januara 1120. godine, nazvani su hramovnicima ili templarima, jer templum na latinskom zna~i hram.

Gde svi igraju fudbal, a pobe|uju u vaterpolu, ko{arci i tenisu.

61

Rot 60-63:Rot 60-63.qxd

11/30/2018

6:19 PM

Page 3

[TA SE DOGA\A

na odre|enim temperaturama: +18° – Na Havajima uzimaju drugo }ebe. +10° – U zgradama u Helsinkiju iskqu~uju grejawe. +2° – Italijanski automobili ne mogu startovati motor.

0° – Destilisana voda se smrzava.

-1° – Dah se vidi.

Rusi jedu sladoled i piju hladno pivo.

-4° – Pas vam se uvaquje u krevet.

-10° – Francuski automobili ne mogu startovati motor.

-12° – Politi~ari po~iwu pri~ati o besku}nicima.

-15° – Ameri~ki automobili ne mogu startovati motor.

-20° – Dah se ~uje.

-24° – Japanski automobili ne mogu startovati motor.

Foto: Oqa M.

62

-28° – Pas vam se uvaquje u pixamu.

-29° – Nema~ki automobili ne mogu startovati motor.

-30° – Nijedan normalan automobil ne mo`e startovati motor.

-36° – Ruski automobili ne mogu startovati motor.

-39° – Rusi zakop~avaju svu dugmad na ko{uqama.

-50° – Automobil vam se uvaquje u krevet.

-60° – Stanovnici Helsinkija se smrzavaju.

Rusi zakop~avaju kapute.

-70° – Smrzavaju se i u paklu.

-72° – Advokati zavla~e ruke u vlastite xepove.

-120° – Alkohol se smrzava.

Rusi zbog toga besne.

-273,15° – Apsolutna nula.

Prekida se kretawe elementarnih ~estica.

Rus li`e smrznutu votku.

Rot 60-63:Rot 60-63.qxd

11/30/2018

6:21 PM

Page 4

MESECOSLOV

OKTOBAR 2018.

Ovo je mesec slu`ewa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog `ivota svakog Rotarijanca.

Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije slu`ewa.

DE^JA NEDEQA (1 – 5. u oktobru)

5

SVETSKI DAN NASTAVNIKA

SVETSKI DAN NASEQA (prvi ponedeqak u oktobru) ME\UNARODNI DAN UBLA@AVAWA PRIRODNIH KATASTROFA (druga sreda u oktobru) NEDEQA RAZORU@AWA (posledwa nedeqa u oktobru)

1

ME\UNARODNI DAN STARIH OSOBA (od 1990. godine) SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA SVETSKI DAN VEGETARIJANSTVA

SVETSKI DAN PE[AKA ME\UNARODNI DAN PRAVA DETETA

6

SVETSKI DAN NESIGURNOG POSLA

7

ROTARI KLUB KRU[EVAC – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

9

REPUBLIKA KINA – DAN OSNIVAWA, 1949. godine REPUBLIKA KIPAR – DAN NEZAVISNOSTI, 16. 8. 1960. godine

2

ME\UNARODNI DAN NENASIQA (datum ro|ewa Mahatme Gandija – Velike Du{e).

EVROPSKI DAN POSMATRAWA PTICA SVETSKI DAN STANOVAWA SVETSKI DAN DOMA]IH @IVOTIWA

3

REPUBLIKA NEMA^KA – DAN UJEDIWEWA, 1990. godine ME\UNARODNI DAN DECE SVETSKI DAN NASEQA

4

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTIWA SVETSKI DAN STANI[TA

SVETSKI DAN „BELOG [TAPA” – SLEPIH I SLABOVIDIH OSOBA

15 16

ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV osnovan 2006. godine SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA

SVETSKI DAN ZAHVALNOSTI ZA PLODOVE ZEMQE

11 12

KRAQEVINA [PANIJA – DAN [PANACA EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV REUMATOIDNOG ARTRITISA

13

SVETSKI DAN NO[EWA GRUDWAKA GODI[WICA ULASKA @ENA U ROTARI (1987)

SVETSKI DAN ZDRAVE HRANE

ROTARI KLUB BE^EJ – OBECSE osnovan 2009. godine

17

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

SVETSKI DAN PROTIV BOLA

18

SVETSKI DAN PE[A^EWA SVETSKI DAN MENOPAUZE

SVETSKI DAN DEVOJ^ICA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PRIRODNIH KATASTROFA

DAN BORBE PROTIV SIROMA[TVA

SVETSKI DAN HLEBA

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC [UMADIJA osnovan 2010. godine

10

ME\UNARODNI DAN @ENA NA SELU SVETSKI DAN ^ISTIH RUKU

SVETSKI DAN PO[TE

ME\UNARODNI DAN KAFE ME\UNARODNI DAN UKIDAWA NUKLEARNOG ORU@JA

14

20 21

SVETSKI DAN JABUKA SVETSKI DAN BORBE PROTIV OSTEOPOROZE SVETSKI DAN BORBE PROTIV PIRATERIJE

ROTARI KLUB VRAWE – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

22

ME\UNARODNI DAN PA@WE POSVE]ENE MUCAWU I GOVORNIM MANAMA

24

DAN OUN (1945. godine)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV DE^JE PARALIZE (POLIO +) DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA SVETSKI DAN RAZVOJA INFORMATIKE DAN BORBE PROTIV KARCINOMA DOJKE KRAQEVINA [VEDSKA – DAN ZASTAVE REPUBLIKA FINSKA – DAN ZASTAVE

25 26 28

SVETSKI DAN [PAGETA REPUBLIKA AUSTRIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1955. godine REPUBLIKA ^E[KA – DAN OSNIVAWA, 1918. godine

ROTARI KLUB PROKUPQE – GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA

29

REPUBLIKA TURSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1923. godine

30

DAN HRAWEWA PTICA

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM osnovan 1995. godine

31

ME\UNARODNI DAN [TEDWE SVETSKI DAN VEGETACIJE

63

Rot 01:Rot 01.qxd

11/30/2018

4:07 PM

Page 2

24. OKTOBAR SVETSKI DAN BORBE PROTIV DE^JE PARALIZE – POLIO +

Poliomijelitis je veoma zarazna bolest koja naj~e{}e poga|a decu mla|u od pet godina. Mo`e napasti nervni sistem, a u nekim slu~ajevima dovesti do paralize. Iako ne postoji lek, postoji sigurna i efikasna vakcina.

Ove, 2018. godine navr{ava se 25 godina borbe Rotari zajednice za iskorewavawe de~ije paralize koja se polako bli`i svom ciqu.

Vreme je za delovawe – pridru`ite nam se u ovom istorijskom i humanom naporu – {irite poruku u svojoj zajednici preko prijateqa, dru{tvenih mre`a, donirajte.

I ÝANT TO END POLIO

PoliomÚelitis is a highlÚ infectious disease that most commonlÚ affects children under the age of 5. It can attak the nervous sÚstem, and in some instances, lead to paralÚsis. Although there is no cure, there is a safe and effective vaccine.

This Úear marks 25 Úears of struggle of RotarÚ communitÚ to eradicate childhood paralÚsis that is sloÞlÚ approaching its goal.

Time to Þork – join us in this historical effort – spread a message in Úour communitÚ, through friends, social netÞorks, donate.

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?