D-2483 SRBIJA I CRNA GORA
JANUAR / FEBRUAR 2019. • GODINAIæ (LæææVI) BROJ 95 i 96 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org
JEDNA AVANTURA U JUNU...
1929. 1992. 2019.
^ESTITKA
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052
Vladimir Mati}
IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu
Jovan Ili} ISSN 2217-723æ
BROJ 95 i 96 JANUAR / FEBRUAR 2019. GODINA Iæ (LæææVI) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.
Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2018–2019. Vladimir Mati} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Jovan Ili} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org
Nikola Mandi}
E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac [tampa ovog i prethodnih brojeva: Digital Art CompanÚ Beograd Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}
2
Haxi Du{an Glu{ac
Nekada smo mnogo ~e{}e jedni drugima ~estitali praznike i lepe doga|aje (ro|ewe, kr{tewe, ven~awe), danas po{aqemo poruku telefonom, po neko se seti da po{aqe ~estitku po{tom, i vi{e ne razmi{qamo o tome, a ~estitka je veoma va`na i ima svoje duboko zna~ewe. Re~ – pojam i imenica ~estitka su se, na`alost, potpuno izlizali od (zlo)upotrebe, pa je izgubqen izvorni smisao. Treba da se vratimo izvorniku, samom korenu re~i. ^estitka poti~e od crkvenoslovenske re~i ~ast ili ~est, {to zna~i ~estica, deo neke ve}e celine (pri/~est/iti), postati deo, biti u zajednici. Kada nekom ~estitamo praznik `elimo da budemo udeoni~ari u ne~em zajedni~kom i lepom i te`imo ka celovitosti u sabornom telu. ^estitaju}i praznik, izra`avamo `equ da budemo saborni – podelimo radost koja se deqewem uve}ava, kao {to se tuga kad se podeli umawuje. Zaista je dobro i lepo podeliti radost i biti svoj sa svojima.
(„Svetosavsko zvonce”, broj 10/2018.)
^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JANUAR 2019. GODINE
ANTI] ANDREA
BANI] PAVLE
BRAJER DRAGAN
DESPOTOVI] P. ZLATKO
@IVKOVI] BIQANA
ILI] JOVAN
JOKSIMOVI] DU[AN
MANDI] NIKOLA
MARKOVI] NEVENA
MILINKOVI] SR\AN
MIL^I] DRAGAN
NEDINKOVSKI JANE
OLUJI] TATJANA
PAWESKOVI] SAWA
PETROVI] IVAN
NASTAVI]E SE SAVI] TRIVKO TI]A
SAKOVI] NENAD
SAMARYI] DUKA
HAYI \OR\EVI] QUBOMIR
3
MESECOSLOV
JANUAR 2019.
JANUAR je mesec svesti o Rotariju. Ovo je vreme za pro{irewa znawa o Rotariju i wegovoj aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija i u zajednici.
1
45. g. p. n. e.
U Rimskom carstvu stupa na snagu julijanski kaledar.
2 5
6
1930.
Osnovan je RK Novi Sad (neÞ Club ID, after recharter 30542)
1952.
Pojavio se prvi posleratni broj lista
ROTARI KLUB NI[ NAISUS osnovan je 2009. godine
7
1943.
19
2009.
ROTARI KLUB ZEMUN osnovan je 1995. godine
U Wujorku je umro jedan od najve}ih nau~nika dana{wice Nikola Tesla.
8
Umrla je Qubica Cuca Soki}, velika srpska slikarka. Weno slikarstvo se opisuje kao intimisti~ko. Uglavnom je slikala mrtve prirode, pejza`e, qudske figure i portrete, mada je te`ila i upro{}avawu forme, geometriji i modernoj apstrakciji. Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 1968. godine, a za redovnog 1978. godine. Pored slikarstva bavila se ilustracijom kwiga, prete`no za decu.
15
1889.
U Atlanti, SAD, je osnovano „Pembertonovo medicinsko preduze}e”, budu}a „Koka – kola”.
SITNICE MI BOJE @IVOT. SITNICE SU SRE]A. ZATO JA VOLIM MALE STVARI. I VELIKE TORBE. SVUDA IH SA SOBOM NOSIM, JER SEBI DUGUJEM JO[ PO NEKU [ETWU IZME\U O^EKIVANOG I NEPLANIRANOG! Ivo Andri}
ONO [TO NAM U OKTOBRU IZGLEDA KAO MART, USTVARI JE JANUAR! Milorad Pavi}
4
1919.
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila je julijanski kalendar gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene dr`ave ve} bio u upotrebi.
25
DAN LISTA POLITIKA (1904.)
28
Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta (1947.)
31 1969.
Na dana{wi dan „Bitlsi” su svirali na krovu petospratnice usred Londona, nastupiv{i zajedno posledwi put u javnosti.
otar” o za „Srpski R vn zi lu sk ek Iz San Diega
Qiqana Lainovi} RID-2483 DGE 2019-2020 RK Novi Sad Dunav
ROTARÙ CONNECT THE ÝORLD!
periodu od 13. do 19. januara 2019. godine u San Diegu u U fascinatno velikom zdawu hotela Grand Manchester HÚatt odr`ana je internacionalna Skup{tina na kojoj je prisu-
stvovalo preko 500 izabranih Distrikt guvernera iz celog sveta sa svojim partnerima. Kao {to je obi~aj na velikim skupovima koje organizuje RI, organizacija je bila besprekorna, sa ta~no utvr|enom satnicom i bezkompromisnim po{tovawem vremena. Skup{tina se uvek sastoji iz dva dela: jednog plenarnog u kome se svim u~esnicima obra}aju najvi{i zvani~nici RI, kao {to su aktuelni PRI, dolaze}i PRI, ali i direktori borda RI, generalni sekretar, kao i poverenici RF. Svako od ovih obra}awa je bilo prepuno pozitivne energije i motivacije, koju su veoma uspe{no preneli na nas slu{aoce. Drugi deo Skup{tine je u obliku radionica i tada u sali ne sedi vi{e od 30-ak DGE-ova koji imaju trening na razli~ite teme. To su upravo i mesta gde je prilika da se ostvare li~ni kontakti sa guvernerima drugih Distrikata i dr`ava koji }e slu`iti u istoj godini i da se ugovore potencijalne saradwe i zajedni~ki projekti. Naravno zna~ajno mesto zauzele su i promocije svetske konvencije RI u Hamburgu u junu 2019. godine, ali i svetske konvencije u Honolulu 2020. godine. Ali Skup{tina se nije sastojala samo od rada, bilo je vremena u ve~erwim satima za dru`ewe koje je ponovo bilo besprekorno organizovano kroz sve~ane ve~ere, „mar{ nacija”, kada smo nosili zastave na{ih zemaqa i narodne no{we. Zemqe koje se sastoje iz nekoliko Distrikata i koje su imale veliki broj u~esnika, imale su i pravo da pripreme svoj nacionalni performans u vidu neke pesme, ili tradicionalne igre. RotarÚ International predstavqa mesto gde se bukvalno sre}e ~itav svet i zato novi moto za 2019-2020. godinu nije ni malo za~u|uju}i. Naime dolaze}i Predsednik RI Mark Daniel MaloneÚ je prezentovao novi moto: „ROTARÙ CONNECT THE ÝORLD”! Dakle, na{ zadatak u slede}oj Rotarijanskoj godini je da se {to vi{e povezujemo na svim nivoima, ali ne samo u okviru na{eg, ili susednih Distrikata, ve} bukvalno sa celim svetom! Slede}e Rotarijanske godine, svet je na{ poligon za delovawe! U inspirativnom i motivi{u}em govoru za budu}e guvernere koji }e slu`iti u wego-
voj godini, PRIE Mark MaloneÚ je istakao koja su ~etiri prioriteta u slede}oj godini: 1. GroÞ - najva`niji prioritet je porast! Tu ne misli samo na porast ~lanstva, mada se to isti~e kao najva`niji aspekt porasta uop{te. Izabrani predsednik `eli porast i u svim projektima slu`ewa, u davawu u Fondaciju i svakoj vrsti aktivnosti koju Rotari sprovodi. 2. RotarÚ more familÚ friendlÚ - probli`avawe Rotarija porodici i omogu}avawe ~lanovima porodice da u~estvuju u svim aktivnostima koje sprovode Rotarijanci, Klubovi, Distrikti i Zone. Rotari ne sme biti konkurecija porodici, ve} treba da bude u skladu sa porodicom i da je podr`ava. 3. RotarÚ leadership more accessible to Úoung leaders - `eqa je da se u Rotariju na|e {to vi{e mladih qudi i mladih lidera. Mora se zaustaviti „starewe” ~lanstva i zato je neophodno da se sve aktivnosti budu}ih lidera smawe i optimizuju na tu meru da i mla|i qudi koji jo{ grade svoje karijere, imaju mla|u decu i mnogo poslovnih obaveza mogu da preuzmu ulogu lidera i da sve sfere wihovih `ivota budu zadovoqene. Potrebno je promeniti sistem iz korena, tako da budu}i guverneri imaju mawe obaveza. Ho}emo mla|e guvernere a ne qude koji su u penziji! 4. Celebrating our connection Þith UN - cela godina }e biti posve}ena proslavqawu potpisivawa Poveqe izme|u RI i UN. Godine 2020. se navr{ava 75 godina od potpisivawa Poveqe izme|u RI i UN i to }e biti na nasve~aniji na~in obele`eno na Konvenciji RI 2020. godine u Honolulu. Ova Skup{tina je bila obele`ena i sa dve ekskluzive. Prvi put je u radu Skup{tine u~estvovalo 60 Rotaraktera iz celog sveta, koji su imali u~e{}e i u plenarnom delu i u radionicama i pokazali da su prava snaga Rotarija i da na wih treba i moramo da ra~unamo jer su oni BUDU]NOST Rotarija. Druga ekskluziva je informacija da je ovo posledwa Skup{tina koja se odr`ala u San Diegu i da od slede}e godine ~itav Rotari svet }e biti okupqen u Orlandu na Floridi í
5
AKTIVNOSTI
BEOGRAD-AVALA
U POSETI PRIJATEQIMA
svojstvu ADG dana 27. decembra 2018. godine sam priU sustvovao sve~anom Novogodi{wem sastanku Rotari Kluba Beograd – Avala. Iako Klub svoje redovne sastan-
ke odr`ava u hotelu „Radison” ovaj sve~ani sastanak je odr`an u restoranu „Iwac” na Hipodromu. Naime, ~lanovi Kluba su `eleli da u neformalnoj i opu{tenoj atmosferi i u prisustvu gostiju obele`e kraj 2018. godine. Dru`ewu i ru~ku su prisustvovali mnogobrojni gosti i prijateqi Kluba pa je bilo lepo sresti se sa prijateqima i ~lanovima RK iz Sremske Mitrovice, ^a~ka, Loznice kao i vi{e beogradskih Klubova. Sastanak je otvorio Predsednik Kluba, Dr. Aleksandar Brki}, tako {to je prvo pozdravio goste i sve prisutne a potom se u kra}em izlagawu posebno osvrnuo na najzna~ajniju akciju Kluba u 2018 godini – pomo} jednoj od „Sigurnih Ku}a” u Beogradu. Upoznao je sve prisutne sa sadr`inom akcije, anga`manom ~lanova Kluba kao i sa obimom prikupqene pomo}i. Kako se ispostavilo da je
6
pomo} dr`ave ovakvim ustanovama ipak nedovoqna, ~lanovi Kluba su odlu~ili da hranom i drugim prehrambenim proizvodima pomognu nevoqnike i korisnike ove „Sigurne Ku}e” tako {to su odlu~ili da vi{e puta godi{we organizuju prikupqawe takve pomo}i. U nastavku sastanka i dru`ewa, u ime Guvernera, LT, RK Beograd i u svoje li~no ime, svim prisutnim sam po`eleo Sre}nu Novu Godinu uz kra}i i prigodni govor koji je afirmisao vrednosti i principe Rotarija. Posebno zadovoqstvo mi je bilo da Sr|anu Mateji}u kao novoprimqenom ~lanu Kluba stavim Rotarijansku zna~ku i po`elim mu dobrodo{licu u na{u veliku i uspe{nu a porodicu.
Potom se prisutnima obratila i direktorka „Sigurne Ku}e” koja se najtoplijim re~ima zahvalila Klubu na pomo}i isti~u}i zna~aj postojawa svesti da je ovakvim ustanovama potrebna pomo} jer su weni korisnici najosetqivije i najugro`enije kategorije stanovni{tva. No, ovaj sastanak je tako|e iskori{}en da se aukcijom jedne grafike dodatno prikupe sredstva za ovu „Sigurnu Ku}u” tako da je u licitirawu i nadmetawu za najboqu ponudu prikupqeno preko 60.000,00 dinara. RK ^a~ak je najvi{e dao za grafiku koja je sa posvetom donatora i uz op{te odobravawe predata direktorki „Sigurne Ku}e”. Bio je to vrlo lep i dirqiv trenutak posle ~ega je usledio neformalni deo sastanka sa ru~kom. Sjani doma}ini iz RK Beograd – Avala su organizovali bogatu trpezu, dobru muziku i veselu atmosferu tako da je dru`ewe doma}ina sa gostima nastavqeno do kasno uve~e. Sa velikim zadovoqstvom bih im se i ja u tome pridru`io ali je na{ Klub te ve~eri odr`avao godi{wu Skup{tinu tako da sam, na`alost, morao da odem me|u prvima! Ovu posetu sam iskoristio da sa Predsednikom Kluba i nekolicinom ~lanova, koje sam poznavao od ranije, dogovorim saradwu u predstoje}em periodu. Izme|u ostalog, prihvatili su poziv RK Beograd da 10. januara 2019. godine prisustvuju premijeri filma „Jedna avantura u junu” koji je snimqen povodom posete ~lanova Kluba Svetoj Gori – a koji je snimio na{ Ti}a Savi}, PPr.
proslavu u subotu 6. aprila kada na{ Klub obele`ava 90 godina od „inauguracije” tj. prijema u RI. Doma}ini su obe}ali da }e svakako do}i na na{u proslavu a da }e ta~an broj prisutnih javiti blagovremeno. Zaista, vrlo prijatno ve~e. Posebno lep trenutak je bio dodela PHF priznawa Vladimiru Radosavqevi}u pa se uz ~estitke i {ale nastavilo na{e dru`ewe u prijatnom raspolo`ewu. Bilo je zaista zadovoqstvo prisustvovati sastanku RK Beograd – Avala i radujem se novoj poseti i dru`ewu sa izvanrednim ~lanovima ovog Kluba í ADG Nikola Mandi}, PPr, ~lan Rotari kluba Beograd
rva naredna prilika za dru`ewe nam se ukazala u ~etvrtak 21. februara 2019. godine kada smo organizoP vali zajedni~ki sastanak na{a dva Kluba. Posle mawih peripetija, doma}ine iz RK Beograd Avala smo (pro)na{li u hotelu „HolidaÚ Inn” na Novom Beogradu, gde }e se, najverovatnije, sastajati i ubudu}e. Sastanku je prisustvovalo sedam ~lanova RK Beograd Avala i nas ~etvoro: Joca, Biqana, Ti}a i ja. Sastanak je iskori{}en da se dogovori saradwa na{a dva Kluba u predstoje}em periodu a Joca je doma}ine pozvao na na{u
7
AKTIVNOSTI
ROTARAKT I ROTARI KLUB BEOGRAD DRUGI HUMANITARNI NOVOGODI[WI BAL (drugi deo)
JO[ MAL^ICE FOTOGRAFIJA SA MINULOG BALA [TO SE IGRA[E U VILI „JELENA”... Foto: Stanko \ali}
8
9
10
11
12
13
14
15
AKTIVNOSTI
BEOGRAD
JEDNA AVANTURA U JUNU... Focaccia ,
Vlada Mati}
U BI NET Trivko Ti}a Savi}.
Trivko Ti}a Savi} Boris Gaji} Boris Smiqani} Haxi Du{an Glu{ac Boris Gaji} i Milo{ Obrenovi} Boris Smiqani} ÙU BI NET Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Milan Glu{ac. HDG
SAMO HLEB, ODE]U, CIPELE I MR@WU ^OVEK JE KADAR DA TRO[I U VELIKIM KOLI^INAMA!
16
O JEDNOJ GRE[CI NA PRVOM PUTOVAWU U SVETU GORU
as ~etvorica smo, 1979. godine, odlu~ili da posetimo N Svetu Goru. Odluka nije bila iznenadna, dugo smo o tome razgovarali. No sada, kad gledam na to, jasno je da se
na{a priprema za put iscrpqivala u me|usobnom dogovarawu ~etiri znati`eqna laika, koji jedan od drugog o mestu hodo~a{}a nisu mogli mnogo da saznaju. Po~etnici, ~ak i u veri, mnogo vi{e od geografskog polo`aja Svete Gore i nismo znali: malo o istoriji samog Hilandara, imena ostalih manastira mona{ke dr`ave, ne{to o isihazmu iz tekstova Georgija Ostrogorskog. Imali smo voqu i ~isto srce (~istije, mo`da, nego sada). Bila je zima kad smo krenuli, vozom, za Solun. Da bismo stigli u Dafne, svetogorsku luku, trebalo je da iz Soluna odemo u gradi} Uranopolis. Gre{kom smo oti{li u Jerisos, odakle u to doba godine nema prevoza za Dafne. Ono {to ho}u jeste da opi{em tu gre{ku. Gre{ke, u stvari, nije ni bilo. Zbuweni, po{to smo saznali da daqe iz Jerisosa nema prevoza za Svetu Goru, u{li smo u kafanu. Kao jedine strance brzo su nas okru`ili doma}ini, a kad su saznali da smo Srbi, odveli su nas u hotel, verovatno jedini u gradu. Istog dana, kasnije, pokazalo se da je u Jerisos stigao Patrijarh srpski, s pratwom, na svom putu za manastir Hilandar. Grci su mislili da smo mi deo pratwe, a mi nismo znali da oni to misle, niti da je Patrijarh stigao ovamo.
Bilo je kasno kad smo stigli u hotel. Svi su ve} bili u svojim sobama, pa smo i mi oti{li u svoje. Me|utim, Onaj koji nas je i vodio u Svetu Goru nije nam dao da zaspimo. Si{li smo ponovo u hol. I jedan gr~ki monah je si{ao. Znao je francuski, a po{to je i jedan od nas znao taj jezik, upustili smo se u razgovor. On je saznao da idemo u Hilandar i da smo se gre{kom obreli u Jerisosu. Saznali smo da je Patrijarh srpski s pratwom u hotelu i da sutra rano idu brodi}em za Hilandar. Na{ problem je bio re{en: istim brodi}em smo ujutru otplovili za srpski manastir. Gr~ki monah, niti iko iz Patrijarhove pratwe nije bio ni najmawe iznena|en ovakvim raspletom. Niko u tome nije video ni sticaj okolnosti, ni sre}u putnika namernika, ni gre{ku. Bilo je normalno da ~etiri mlada ~oveka stignu na mesto svoga hodo~a{}a, bilo je normalno da se na putu za Svetu Goru ne mo`e napraviti banalna gre{ka, sesti u pogre{an voz ili autobus, si}i na pogre{noj stanici. Ko krene taj sti`e, izmewen se vra}a, i ponovo, kad se zaputi, nepogre{ivo sti`e. Kada se krene tamo, onako kako smo mi krenuli, svaki put je najbr`i. Uprkos voznom redu, u Jerisos treba sti}i, a ne u Uranopolis, iz Jerisosa ide brod, a iz Uranopolisa ne ide! í Du{an Vukajlovi} „Kwi`evne novine”, Beograd, 1994. br. 893 – 894
17
JEDNA SVETOGORSKA USPOMENA 23. jula 1922. godine ednog jutra, s prole}a 1890, sedim u svojoj kancelariji u solunskom konzulatu, a moj gavaz Fehim prijavi mi Jnekoga, veli, popa. U sobu stupi jedan kalu|er, ve} posta-
riji, zapu{ten, zamr{ene prosede brade, u ove{taloj, ve} pozeleneloj i po ivicama od blata po`uteloj i iskrzanoj mantiji, jedan od onih tipova kakvi su se nekad vi|ali po Beogradu gde kupe priloge za ne znam koji manastir ili crkvu u Turskoj. I ne ~ekaju}i ponudu, on sede prema meni slobodno i kao neki stari poznanik. Re~e da mu je ime Visarion, da je rodom U`i~anin, ali da je ve} odavna kalu|er hilendarski. Upita me da li sam dobio o wemu kakvo pismo od mitropolita Mihaila. I kada mu rekoh da nisam, on mi ispri~a kako dolazi iz Beograda, kako mu je poverio da u Hilendaru ima skrivena kruna Nemawina, kako jedini on zna gde se ona nalazi, kako je molio Mitropolita da me, s wime, uputi u Hilendar, gde }e mi to mesto pokazati i kako ga je Mitropolit uputio u Solun, a meni da }e pisati da s wime odem u Hilendar te da mi to mesto poka`e, ali da to ne opaze hilendarski kalu|eri, koji su svi bugara{i. Iako mi je ova pri~a Visariona izgledala besmislena, ipak izvestim svoga ministra, pok. Savu Gruji}a, koliko da i Mitropolit zna s kakvim se porukama u wegovo ime javio ovaj kalu|er. Posle nekoliko dana odgovori mi Gruji} da je Visarion doista s ovom predstavkom dolazio Mitropolitu, koji `eli da odem u manastir i da i ina~e vidim u kakvom se stawu nalazi. Tako ja uputim Visariona u Svetu Goru i da me ~eka u rusku manastiru Pantelejmonu. Posle Uskrsa, u subotu 22. aprila, krenem sa jednim gr~kim parobrodom i stignem u svetogorsko pristani{te Dafne na sam \ur|evdan, u nedequ 23. aprila. Jo{ se ne be{e razdanilo. Sa la|e se nazira{e na obali gusta {uma tamnih maslina i kiparisa, iz kojeg dopira{e pri`eqkivawe hiqadama slavuja. Levo na obali ocrtava{e se, sa svojim zgradama, ruski manastir Svetog Pantelejmona. U mirnom moru prelama{e se svetlost sa manastirskih prozora, a iz crkve se, u prozorje, razlega{e krupno rusko pojawe. To je sveno}no bdewe koje u svetogorskim manastirima po~iwe sve~era uo~i svake nedeqe i praznika i koje traje cele no}i do svanu}a. Iz jednoga ~amca {to pristade uz la|u uzi|e na krov jedan ruski kalu|er s fewerom u ruci i glasno pita{e za mene me|u putnicima. Moj kum Jastrebov depe{om je javio manastiru za moj dolazak, te je otud poslan jedan kalu|er da me do~eka i u manastir dovrati.
18
Bdewe je ve} bilo na svr{etku. Na ulasku u crkvu do~ekao me je stare{ina manastirski arhimandrit Pavle i priveo oltaru da celivam ikonu i svetiteqske mo{ti, koje se kao neoceweno blago ~uva u naro~itim skupocenim kov~ezima. To behu – ve} ne znam kojih svetiteqa – delovi po`utelih kostiju, pore|ani na kadifenim jastu~i}ima, i koji se iznose na celivawe samo otmenim gostima i posetiocima. Tu u manastiru ~ekao me je na{ Visarion. Arhimandrit Pavle i sam je sumwao u pri~e Visarionove. On je nalazio da Hilandar, kao i drugi manastiri svetogorski, ima sasvim drugo pravo i neocewivo blago, ali da to nisu zlatne krune, nego one mo{ti svetiteqske {to se u tim manastirima hrane. Ali je Visarion bio drugog mi{qewa. Wemu je bilo do krune Nemawine, a ne do onih kostiju, za koje je kao trezven Srbin vrlo sumwao da su ba{ svetiteqske. Sutradan krenuli smo na kowima put Hilandara. Visarion je oti{ao napred da me u Hilandaru do~eka i da mi u crkvi, diskretno poka`e mesto gde je skrivena Nemawina kruna. Na putu me je pratio ruski kalu|er Jeraklimon. Bri`qivo je izbegavao da svra}amo u gr~ke manastire, {to je svedo~ilo da Rusi nisu sa Grcima ni u kakvom velikom prijateqstvu. Put nas je vodio na bugarski manastir Zograf, odli~no ure|en i odr`an. Manastir je posve}en Svetom \or|u. Pri~a se kako su manastir sagradili neka tri brata, i ne mogav{i se sporazumeti kome svetitequ da ga posvete, ostave u crkvi praznu dasku za ikonu. I kad su rano ujutru do{li u crkvu, a to se na onoj dasci sama ispisala ikona svetog \or|a. Pri~a se jo{ kako je odmah sutradan, po{to je osvanula samopisna {kola, do{ao u crkvu neki obli`wi vladika, i, ne veruju}i ~udu, dodirnuo ikonu prstom, te mu se za ikonu zalepi ko`a s prsta. Otuda, vele, i ona jamica koja se vidi na nosu svetiteqevom. Pred ve~e stigli smo u Hilendar. Posle kratke molitve za dobrodo{licu u crkvi, ugrabih priliku pozvati Visariona da mi poka`e ono tajanstveno mesto. On podi`e glavu i pokaza mi sredwe crkveno kube. To je bila prosta {upqina, kao jedna od onih na na{oj Vaznesenskoj crkvi, sa uzanim prozor~i}ima unaokolo. U ovom trenutku i sam Visarion izgledao je da nije verovao u ono {to je tvrdio. Cela wegova pri~a svela se na op{te neraspolo`ewe bratstva manastirskog prema wemu, kao ~oveku veoma neispravnom i nepogodnom. Sa svoje strane on je mislio da je pri~a o Nemawinoj kruni najzgodniji na~in kako bi se nekako vlada ja~e zainteresovala za Hilendar i iz wega istisla bugara{e, a manastir vratila srpskoj crkvi i srpskim kalu|erima í Kosta N. Hristi} Zapisi starog Beogra|anina „Nolit”, Beograd 1989.
DANI I NO]I HILANDARSKE Ne zameraju}i {to sedim u svojoj sobi i ~itam, kad bi videli da {etam, obi~no su me pozivali na pri~u. I tako, u toj pri~i, uz odli~nu kafu, sve do posnog ru~ka, moglo se mnogo ~ega ~udnog i neobi~nog ~uti. Mnogim monasima svetogorskim jo{ su `ivi roditeqi. Jednom je hilandarskom monahu do{ao u posetu otac. On je po{ao pred wega u liman Dafni. Videli se nisu dvadeset pet godina. Kad je dana{wi hilandarski monah, o kome govorim po{ao od ku}e, bio je de~ak kao i svi de~aci i imao je devoj~icu sa golubovima u ko{uqi, a selo je cvetalo, napamet. Otac ko otac, pre{ao je toliki put da vidi sina. I umesto de~aka wega je do~ekao monah zarastao u sedu bradu do o~iju, sa per~inom i o~ima koje su bile iste one o~i, ali druk~ijeg sjaja, drugog izgleda. Otac je pobledeo kad mu ovaj monah re~e: - O~e! - Jesi li ti moj sin!?! - Jesam, o~e, ja sam tvoj sin! Onda se stari izgubio. Pobeleo i po~eo da mre. Monah se udaqio i sa~ekao, pa opet pri{ao, a otac opet upita: - Jesi li zaista, ti, moj sin?! Kad monah re~e opet da je stvarno wegov sin, stari je potamneo kao bor posle groma. I, celim putem na mulama ja{u}i, vikao je po gori nerazgovetne i nevezane re~enice. Ostao je mesec dana uz sina, tu, u manastiru. No}u, dugo razgovarali su o tome kako mu je on bio nada. Kako je mislio da }e mu dovesti mladu, uve~e kad se pale prve zvezde, ali monah mu je govorio o tome da ga smatra mrtvim i da razume {to on na ~elu lobawa mona{kih u kosturnici, s ve~eri ispisuje imena monaha. (Monah je u zemqi tri godine a onda se prenosi u kosturnicu). Kad je odlazio, stalno je vikao po gori: - Bojim se! Bojim se! Sine, svega se bojim! Sin je tako|e ponavqao: - Smatraj me mrtvim, i, pi{i mi. Mene nema vi{e! Bilo je to stra{no, ta star~eva rana, taj nezamireni o`iqak í Slobodan Markovi} „Putovawa gre{nog Elefterija” „Slovo qubve”, Beograd 1971.
19
@IVOTNE LEKCIJE Napisala Regina Bret, stara 90 godina, biv{i novinar, Klivlend, Ohajo, SAD
20
„U ciqu proslave svoje dugove~nosti, napisala sam jednom najvredniju kolumnu u svom `ivotu. Moj `ivotni hronometar otkucao je 90 pro{log meseca, i evo toga: @ivot nije fer, ali jo{ uvek je dobar. Kada se dvoumi{, na~ini jo{ jedan mali korak. @ivot je toliko kratak, pa ne tro{i vreme da mrzi{ bilo koga. Ne uzimaj sebe previ{e ozbiqno. Ni drugi te ne do`ivqavaju tako. Otpla}uj svoje dugove uredno svakog meseca. Ne mora{ iza}i kao pobednik u svakoj prepirci. Slo`i se da se ne sla`ete. Obe strane mogu biti u pravu. Pla~i zajedno s nekim. To vi{e le~i rane nego da pla~e{ sam. [tedi za starost po~ev{i od prve plate. Voli svoje roditeqe, jer }e oti}i pre nego to i shvati{. Pomiri se s pro{lo{}u da ti ne bi upropastila sada{wost. Sasvim je u redu da te tvoja deca vide kad pla~e{. Ne poredi svoj `ivot s tu|im. Nikad ne zna{ kakav je bio wihov `ivotni put. Ako neki odnosi treba da budu tajna, ne budi deo toga. Udahni duboko - to hladi mozak. Otarasi se svega {to nije potrebno, lepo, ili za u`ivawe. Ono {to te ne ubije, ustvari te ~ini ja~im. Nikad nije kasno da ima{ sre}no detiwstvo. Ali u drugom detiwstvu sve zavisi samo od tebe, a ne od drugog. Ako stremi{ ka ne~emu {to voli{ u `ivotu, ne prihvataj „ne” kao odgovor. Pali sve}e, koristi lepe stolwake, obla~i se lepo. Ni{ta ne ~uvaj za specijalne prilike. Uvek je danas ta specijalna prilika. Dobro se pripremi, pa se otisni „niz vodu”. Budi ekscentri~an sada. Ne ~ekaj starost da se obla~i{ u {areno. Najva`niji seksualni organ je mozak. Niko nema pravo da upravqa tvojom sre}om osim tebe samog. „Urami” takozvane katastrofe re~ima: „Da li }e to uop{te ne{to zna~iti za pet godina?” Uvek odlu~i da bude{ sre}an – i bi}e{. Oprosti svakome sve. Ono {to drugi misle o tebi nije tvoja stvar. Vreme le~i uglavnom sve. Daj vremenu vremena. Koliko god da je situacija dobra, ili lo{a - promeni}e se. Tvoj posao ne}e voditi ra~una o tebi kad si bolestan. Prijateqi i roditeqi ho}e. Uvek budi u kontaktu s wima. Veruj u ~uda. Onda }e{ ih i videti kad se dogode. Ne preispituj `ivot. U`ivaj ga i `ivi ga sada. Starewe pobe|uje alternativu – umreti mlad. Tvoja deca imaju samo jedno detiwstvo. Sve {to stvarno na kraju vredi je samo ono {to si voleo. Izlazi svakodnevno. ^uda te svuda o~ekuju, a pored toga sun~ani zraci ti bude ose}aj sre}e. Kada bismo svi nabacali sve svoje probleme na gomilu, pa pogledali na tu|e, uzeli bismo nazad svoje. Zavist je gubqewe vremena. Ve} imate sve {to vam je potrebno. Ono najboqe jo{ uvek nije do{lo. Nije bitno kako se ose}ate, ustanite, obucite se i pojavite se. Daj uvek svoj doprinos. @ivot nije paketi} s ma{nicom, ali je jo{ uvek poklon. Otvori ga i ka`i „Hvala”.
21
AKTIVNOSTI
BEOGRAD
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 17. 1. 2019. godina, hotel „Hajat�
Konstantin P. Kavafi
ITAKA Kad krene{ na put prema Itaci po`eli da dug to bude put, pun pustolovina, pun spoznaja. Ni Lestrigonaca ni Kiklopa, ni srdita Posejdona ne boj se! Takve na svom putu nikada susresti ne}e{, ako ti misao ostane uzvi{enom, ako ti birani ose}aji, duh i telo pro`mu. Na Lestrigonce i Kiklope, na divqeg Posejdona nai}i ne}e{, ako ih ne nosi{ u du{i svojoj, ako ih tvoja du{a ne stavqa pred tebe. Po`eli da dug to bude put. Svitawa letwih neka bude mnogo kada }e{ radosno i zadovoqno ulaziti u luke prvi put vi|ene: zastani na feni~kim trgovima, i nabavi krasnu robu, sedefe, koraqe, jantar i ebanovinu, i razbludnih mirisa svake vrste: koliko god voli{ razbludnih mirisa: po|i u mnoge egipatske gradove, da se pou~i{ i nau~i{ od mudraca. Uvek na umu imaj Itaku. Sti}i tamo tvoja je sudbina. Ali ne po`uruj nikakvo putovawe. Boqe je da mnogo godina traje: i da kao starac pristane{ na otok, bogat onime {to si na putu stekao, ne o~ekuju}i da Itaka bogatstvo ti da. Itaka ti je dala lepo putovawe. Bez we ne bi krenuo na put. Ni{ta ti vi{e ona nema dati. I ako je siroma{nom na|e{, Itaka te nije obmanula. Tako mudar kako si postao, s tolikim iskustvom, ve} si shvatio {to Itake zna~e.
24
25
AKTIVNOSTI
NI[
SVETI SAVA U ROTARI KLUBU U subotu 26. januara 2019. godine u restoranu „Stambolijski” u Ni{u Rotari klub Ni{ je proslavio svoju krsnu slavu Sveti Sava. Sve{tenik je presekao slavski kola~. Gosti su poslu`eni `itom i kola~ima. Svake godine na ovaj sveti dan Rotari klub Ni{ dodequje nagradu u profesiji. Ove godine }e se ona dodeliti kasnije jer je dobitnik tog dana bio otsutan. Opravdano. Na slavi su bili prisutni gosti iz Rotari kluba Doboj, Nenad Stojakovi} predsednik i Jovo Jovi} blagajnik. Ve~e je i pored, velikog snega i nevoqa u saobra}aju proteklo u prijatnom razgovoru i dru`ewu prijateqa í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
26
27
AKTIVNOSTI
BEOGRAD VRA^AR
U POSETI DOBROM ROTARI KLUBU Guverner Distrikta Vladimir Mati} i ja smo 29. januara 2019. godine prisustvovali uspe{nom sastanku Rotari Kluba Beograd Vra~ar, koji svoje redovne sastanke odr`ava u popularnom „Aeroklubu” svakog drugog utorka u 20.00 ~asova. Sastanak je bio prijatan jer je bilo zadovoqstvo ponovo se sresti sa Lidijom Bartu{ Vasiqevi} – starom/novom Predsednicom ovog Kluba i sa nekolicinom poznatih ~lanova, koji su odlu~ili da udahnu novu energiju Klubu, jednom od starijih u Beogradu. Nakon {to je Lidija otvorila sastanak svi prisutni su se predstavili sa nekoliko re~enica a onda se obratio Guverner. On je istakao zadovoqstvo zbog „povratka” Rotari Kluba Vra~ar izraziv{i uverewe da }e Klub uspe{no ostvariti planirane aktivnosti i postavqene ciqeve. Dobrom raspolo`ewu je doprinela i ~iwenica da je Klub te ve~eri primio dva nova ~lana {to je u Rotariju uvek jedan od najlep{ih trenutaka. Od Guvernera Rotarijansku zna~ku je dobila Lea Nini} a od mene je zna~ku dobila prof. dr. Biqana Parapid tako da je Klub postao brojniji i ja~i za dva dobra ~lana. Posle ~estitki, dr. Parapid se predstavila Klubu odr`av{i sadr`ajno predavawe o savremenim kardiolo{kim trendovima u svetu sa posebnim osvrtom na to kako oni poga|aju `ensku populaciju. Iz uporednih podataka i studija se videlo da su `ene u Srbiji mnogo izlo`enije takvoj vrsti zdravstvenih problema nego u razvijenijim zemqama. To je bio i motiv da istovremeno promovi{e i novu akciju Kluba koju }e ona voditi u saradwi sa nekoliko privatnih medicinskih ustanova. Su{tina akcije je da se `enama omogu}e besplatni kardiolo{ki pregledi od strane vrhunskih stru~waka u ciqu prevencije i blagovremene dijagnostike eventualnih smetwi i problema.
28
Zatim je „stari” ~lan Kluba prof. dr. Vladimir Petrovi} odr`ao predavawe o caru Konstantinu, zna~aju priznawa hri{}anstva kao ravnopravne religije u Rimskom carstvu kao i aheolo{kim nalazi{tima u Ni{u i okolini koji datiraju iz tog perioda. Istovremeno je ukazao i na probleme sa kojima se suo~avaju arheolozi koji istra`uju nalazi{ta u Ni{u i okolini a najve}i je nedostatak sredstava za nova iskopavawa i istra`ivawa bogatih arheolo{kih lokaliteta u tom kraju. Po zavr{enom predavawu dru`ewe je nastavqeno uz ve~eru i vino u prijatnom ambijentu „Aerokluba”
Kona a ~lanovi su imali priliku da postave pitawa i dobiju odgovore od eksperta za epidemiologiju. Posle predavawa, Lidija je obe}ala da }e sa ~lanovima Kluba posetiti Rotari klub Beograd u uverewu da se u narednom periodu ostvari jo{ boqa saradwa me|u na{im Klubovima í
AKTIVNOSTI
ADG Nikola Mandi}, PPr Rotari klub Beograd
BEOGRAD
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 31. 1. 2019. godina, hotel „Hajat”
Nastavak na{eg dru`ewa usledio je brzo. Naime, 19. februara Rotari klub Beograd Vra~ar je na svom redovnom sastanku imao izuzetnog gosta sa vrlo zanimqivom
POLIO PLUS PRIZNAWE ZA NA[U BIQANU
temom predavawa. Gost i predava~ te ve~eri je bio prim. dr. Predrag Kon sa temom „Stru~ni odgovori na brigu roditeqa o vakcinaciji”. Sa nau~nom metodi~no{}u i stru~nim autoritetom dr. Kon je obrazlo`io neosnovanost straha roditeqa da vakcini{u svoju decu i tako elimini{u mogu}e komplikacije i epidemije u kasnijem periodu. Bilo je zadovoqstvo ~uti dr.
29
AKTIVNOSTI
Snimila Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
NI[
UMETNOST JE DUGA, @IVOT JE KRATAK! ARS LONGA, VITA BREVIS! Hipokrat
ZAJEDNI^KI SASTANAK ROTARI KLUBOVA U NI[U: PREDSTAVQAWE RADA NA FILMU O NI[U IZME\U DVA SVETSKA RATA
AKTIVNOSTI
6. 2. 2019. godina, Ni{
BEOGRAD
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 7. 2. 2019. godina, hotel „Hajat”
„ELINGTON’S”, GOST, PREDAVAWE, BIDERMAJER...
30
AKTIVNOSTI
BEOGRAD
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 14. 2. 2019. godina, hotel „Hajat”
VEST
Sve zalihe nafte u svetu bi}e iscrpqene 22. oktobra 2047. godine, i to u 20.58 sati, navedeno je na evropskom energetskom internet portalu energÚ.eu. Prvo }e nestati nafte, a onda }e 2068. godine biti potro{ene i rezerve gasa! I onda? Molitva...
31
AKTIVNOSTI
BIJEQINA, D 1910
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I U ZNAKU BROJA 16: 16. 2. 2019. BIJEQINA 16 GODINA SLU@EWA I DRU@EWA 16 SLIKA
32
33
Snimio Trivko Ti}a Savi} PPr Rotari klub Beograd
34
AKTIVNOSTI
SREMSKA MITROVICA
22. 2. 2019. godina
JEDNA SLIKA HIQADU RE^I
35
36
Fotografije poslala PPr Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{
37
MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa. U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...
„Du{a je”, pi{e on daqe, „i suza Roma – ~ista~a dok u stanicu ulazi voz s nacisti~kim okupatorima... upla{ene o~i Jevreja koje posledwi put gledaju svoj grad kroz bodqikavu `icu na prozorima teretnih vagona... stid {efa stanice, koji pi{taqkom ozna~ava polazak voza smrti... }utawe s ose}ajem krivice sve{tenika, prodavca, industrijalca... koji prate kako taj voz odlazi...” „Du{a je i Crvena armija, partizani koji dolaze kao pobednici u grad... karavani mladih koji odlaze da po~nu da grade san... staqinisti koje odvode do tamnica... migranti koji odlaze za Nema~ku... ali i oni koji dolaze na odmor s punim koferima ode}e i ~okolade za decu koju su ostavili s babom i dedom...”, pi{e u tekstu. „Deo du{e te stanice su i gr~ki studenti krajem 1970-ih i po~etkom 1980-ih koji su se verali u vagone „Akropolis ekspresa” obi~no nose}i po kutiju banana i ~e`wu za domovinom”. „Du{a su jo{ i sitni lopovi, taksisti – prevaranti, korumpirani policajci i prostituka Slavka koja je pecala mu{terije na isto~nom ulazu!”, nabraja autor. „Sve to zajedno i jo{ toliko ~ini du{u, a ko god mi ne veruje, neka samo prisloni uho na zid stanice i oseti}e!” – pi{e na kraju teksta na Fejsbuku povodom zatvarawa Glavne `elezni~ke stanice Beograd í
Foto: Jordan Petrovi} / Privatna arhiva Jedna od retkih sa~uvanih fotografija Cvetkove mehane i gostionice u vlasni{tvu wegovog potomka
A [TA JE DU[A...? KO JE BIO CVETKO
atvoreno je jedno poglavqe istorije Beograda, ili boqe ~itava kwiga, pisana 134 godine – Glavna `e- SA CVETKOVE PIJACE? Z lezni~ka stanica je prestala da radi. To pi{e jedan ada se Beogra|ani, ili oni koji u Beograd do|u, origr~ki novinar i dugogodi{wi `iteq glavnog grada K jenti{u u prestonici ~esto se mo`e ~uti odrednica Srbije. „Du{a jednog mesta `rtvovana je na oltaru profi- „kod Cvetka”, a da pri tom oni koji je izgovaraju obi~ta”, nastavqa on i interpretira: „Da}emo novu du{u tom mestu” – rekao je arapski princ, investitor, koji obe}ava da }e izgraditi mali Dubai na desnoj obali reke Save”. „A {ta je du{a, siroti moj vladaru? Gomila betona, ~elika i stakla?”, pita gr~ki autor ~itanog teksta na Fejsbuku, i sam odgovara: „Samo ako prisloni{ uho na debele zidove ove zgrade, ~u}e{ du{u koju ona nosi”. I nabraja: „Du{a su pesme vojnika koji odlaze na balkanski front... jecawe majke koja se opra{ta od dragocenog jedinca... poqubac voqene... kowi koji upla{eni wi{te na peronu predose}aju}i opasnost... krv rawenika koja natapa kameni pod... tihi vapaj oca koji preuzima kov~eg s telom svog sina...”
38
no i ne znaju ko je ~ovek po kojem je ovaj deo grada dobio ime. Cvetkova pijaca (ili prosto Cvetko) je ~uveni naziv jednog kraja u Beogradu, ta~nije na Zvezdari, a wegov naziv poti~e od Cvetkove mehane, odnosno Cvetkove pijace, koji su naziv dobili po lokalnom preduzetniku, Cvetku Jovanovi}u. Cvetko Jovanovi} je ro|en 1862. godine u selu Labuni{tu, kod Struge, u dana{woj Makedoniji. Kada je odrastao, doselio se u Beograd i kod Pravnog fakulteta otvorio piqarnicu. Kako je posao dobro i{ao, kupio je komad zemqi{ta na Vra~arskom poqu i 1902. godine otvorio istoimenu kafanu. Ta kafana je ubrzo postala nadaleko poznata kao Cvetkova mehana, a krasili su je slika Kra-
qevi}a Marka i tekst: „Vino pije Kraqevi}u Marko, pola pije, pola [arcu daje”, a ba{ta kafane je bila tamo gde se danas nalazi Cvetkova pijaca. Cvetko je o~igledno bio ~ovek s vizijom i istan~anim ose}ajem za biznis. Uvidev{i zna~aj elektrifikacije i saobra}aja, uveo je elektri~nu struju u ovaj deo grada i postavio {ine za tramvaj broj 6, koji je vodio direkno do wegove mehane. Posao se {irio, Cvetkovo bogatstvo se uve}avalo, a imawe se {irilo. Ku}a mu se nalazila neposredno iza kafane, a imawe se prostiralo do dana{weg Doma zdravqa Zvezdara. Kako je i prostor dana{we „Pijace Zvezdara” pripadao Cvetku, narod je pijaci nadenuo nadimak „Cvetkova pijaca”. Me|utim, „nije sre}a para puna vre}a”. Zapravo, Cvetkova sudbina bila je itekako tu`na. Imao je ~etvoro dece i ni jedno nije dugo po`ivelo. Ipak, on se trudio da ~ini dobro za celokupnu zajednicu. Osnovao je Fond Cvetka Jovanovi}a i `ene mu Stefane. Jedan deo novca iz Fonda je bio namewen podizawu nove i pomo}i staroj crkvi u rodnom Labuni{tu, a drugi, izgradwi velike zgrade za rentu. Prihodi od rente bi se davali hramu Pokrova Presvete Bogorodice, Dru{tvu za podizawe hrama Svetog Save, {kolama, obdani{tima, siroma{nima kao i u druge humanitarne svrhe.
Cvetko je bio veliki dobrotvor i nosilac Ordena petog reda Svetog Save zbog izgradwe naseqa Kraq Aleksandar. Zbog svojih zasluga pripala mu je ~ast da jedna ulica nosi wegovo ime. Cvetko Jovanovi} je umro 1938. godine, a deset godina posle wegove smrti najve}i deo wegove imovine je nacionalizovan. Cvetkova zadu`bina je pripala Ministarstvu prosvete, kafana je preimenovana u Smederevo, pijaca prekr{tena u Zvezdarsku, a ulica koja je nosila wegovo ime, danas nosi ime Slobodanke – Danke Savi}. Me|utim, dela Cvetka Jovanovi}a nisu zaboravqena i uprkos svemu, wegovo ime je ostalo duboko ukoreweno u narodu í
PERONI KATKAD PLA^U KI[OM, SAT I KOFERI... SVAKO NEKUD @URI NO]AS... ISCEPAM KARTU NE]U DA SE VRATIM. ZA SVAKIM VOZOM OSTAJE SAMO]A...
Milorad Pavi}
Lazar Vuli}
Ima jedan svet Ima jedan svet izme|u se}awa i sna, sa~uvan od zaborava u pri~ama moje bake. Ima jedna zemqa daleka, gde se kamen obradovao prkosnom cvetu, nebo du{u obojilo i zreo nar plodove rasuo. Zemqa predaka, zemqa nedoku~ivih ponornica, kra{kih poqa, nabujalih re~ica, poplavqenih ba{~a. Hercegovina, radost i tuga. Zavet i krv, kamen i krst, bose noge, gole glave i ku}a u plamenu. Nada. „Nazad ne mogu, a napred samo s tobom, Bo`e moj. Nisu Zlatane moj, du{i te{ke suze, ve} jedan san, izgubqeni san o ranom prole}u, nado{loj re~ici, svetlucavom kamewu.” Verujem, qubim i `ivotu se radujem. Iako sam ro|en u Srbiji, Hercegovina je i moja zemqa. Moja porodica praznuje Badwe ve~e u ku}i bake i deke. Sve~ana ve~era, dragi qudi na okupu i radost u svima nama. Hvala nebu na ovoj porodici, zemqi predaka izme|u se}awa i sna í
SRPSKI, AL’ U TURSKOJ
Srpski je bio jedan od ~etiri slu`bena jezika otomanskog carstva, jednog od najve}ih u istoriji. Turski jezik se koristio u svakodnevnom `ivotu; Arapski jezik u tuma~ewu Kurana; Persijski kao kwi`evni jezik; Srpski je bio zvani~ni jezik diplomatije i vojske. U 16. i 17. veku Carstvo je imalo trinaest velikih vezira (premijera), sedam wihovih zamenika, 23 vezira, 8 admirala, guvernere provincija, bezbroj velikih defetara ({efova finansija), svi su bili poreklom iz srpskih krajeva!
39
GODINA 1914.
BITKA SRPSKE VOJSKE O KOJOJ SE NE U^I U [KOLAMA (bar ne jo{)
Probajte pet sati da tr~ite. Ali, da nosite teret od pet kilograma. Ne zvu~i lako? va pri~a je o jednom takvom tr~awu, i to da bi se stiOJesen glo u ~udesnu bitku o kojoj se ne u~i u {kolama. 1914. godine. Austrougarska pred pobedom nad
Srbijom, povijaju se izmu~ene snage na{e Kraqevine, na koju je neprijateq nagrnuo iz pravca Bosne. Cerska pobeda je ve} zaboravqena, na Drini se u me|uvremenu iskrvarilo, na Ma~kovom kamenu izginulo, municije sve mawe, a ode}a postala rite. Za to vreme, oskudne snage ~uvaju, za svaki slu~aj, predeo isto~no od Beograda, da se slu~ajno ne desi neki poku{aj „iza le|a”, preko Dunava. Uglavnom su za to bili zadu`eni tre}epozivci, qudi od 38 do 45 godina. Oni nemaju, kao udarna snaga srpske vojske (prvi poziv: 21 – 31 godina starosti) nove pu{ke u koje mo`ete staviti pet metaka. Nemaju ni opremu. Ni uniformu. U svojoj obi~noj ode}i, koju i ina~e nose (mi to sad zovemo no{wa), po{li od svojih ku}a. Neki od wih su ve} i dede, jer se u to doba rano stupalo u brak. Imaju stare „berdanke”, pu{ke u koje svaki put kada opale, moraju da ubace nov metak, repetiraju, pa iznova. Brzometke, sa pet metaka, bile su rezervisane za prvi, i skoro ceo drugi poziv. Neprijateq je iskqu~ivo koristio takve. Nije bilo mnogo tih tre}epozivaca koji su brinuli o tome da okupator slu~ajno ne krene preko Dunava na Smederevo.
ba{ na Mitrovdan, 27. oktobra po starom, odnosno 9. novembra po novom kalendaru, to se desilo. U tri saA ta no}u, vezanim ~amcima Austrougari su neprimetno
pre{li veliku reku i udarili na polo`aje tre}epozivaca. Ba{ tu, kod samog Smedereva. Bilo ih je triput vi{e. Imali su boqe naoru`awe. „Brzometka” do „brzometke”. Imali su vi{e topova, avione za izvi|awe, ~ak i reflektore za no}no osmatrawe. I, imali su faktor iznena|ewa – jer je cela Srbija brinula {ta se de{ava tamo, negde kod Kolubare... Taj napad nije bio tek onako, reda radi, „rat je, pa da probamo.” Bio je to poku{aj proboja koji bi omogu}io Austrougarima da, kada se osigura desna obala Dunava kod Smedereva, tu dovedu jo{ ja~e snage, pa da daqim probojem, s le|a, udare na glavninu srpske vojske koja je, onako izmorena i izmu~ena vodila bitke u zapadnim krajevima otaxbine. Tre}epozivci su, tu kod Smedereva, na Mitrovdan, padali, borili se, napadali i odstupali. U borbama prsa u prsa koristili su kundake. Nije bilo bajoneta za wihove stare pu{ke. A plavih, austrougarskih uniformi, na na{oj obali bivalo je sve vi{e i vi{e kako se zora pribli`avala. Kada je osvaja~ do{ao do jednog {anca, Kara|or|evog {anca kako je bio nazivan, upu}en je poziv za pomo}. Samo, ko da do|e u pomo}, kada je skoro celokupna vojska tamo negde, desetinama kilometara daqe, okrenuta neprijatequ koji navire preko Drine, nezaustavqivo? A i ko od drugih „grani~ara” da do|e, da ostavi svoja mesta neza{ti}ena? Poziv je stigao u jedno mesta{ce, Petka se zo-
40
ve, udaqeno 32 kilometra. Tamo su na obuci, pod komandom jednog leskova~kog majora, bili momci iz tek oslobo|enih krajeva tokom 1912. i 1913. godine. Bili su iz krajeva tek oslobo|enih od Turaka. Uglavnom su rodom bili iz okoline Pre{eva i iz vardarske Makedonije. Samo, kada je stigao poziv za pomo}, taj bataqon od hiqadu qudi nije bio na jednom mestu – polovina (dve ~ete) bila je izdvojena zbog ve`bi, pa je onaj leskova~ki major okupio dve preostale ~ete, oko 500 mladih vojnika i poveo ih u – ovu pri~u. ilo je sedam ujutru kada su po{li. Ne{to pre jedan sat popodne stigli su na mesto bitke. Tr~ali su 32 kiB lometra, bez prestanka. Svako od wih je nosio po „mauzer-
ku”, pu{ku od ~etiri kilograma, municiju, koja je oko kilogram i 300 grama te{ka ako se nosi stotinu metaka, i prate}u opremu. Tr~ali su – da bi pomogli bra}i. Kada su stigli, stawe je bilo u`asno. Oko sedam hiqada Austougara ve} se prebacilo na srpsku stranu. Iako su Srbi svojom smatrali i onu drugu obalu, i mnogo kilometara iza we. Ali, taj Dunav, granica u ono vreme, vi{e nije bio granica koja razdvaja dve vojske. Okupatorska je pre{la, sada ve} u broju dvostruko ve}em od branilaca, a stalno su pristizale nove plave uniforme preko velike vode. Iz minuta u minut sve vi{e wih. Opremqenijih. Sve`ijih. otpukovnik Svetomir Cvijovi}, komandant SmedeP revskog odseka, uzalud je tra`io poja~awa, govore}i da su tri austrougarske baterije sa po ~etiri moderna to-
pa u}utkala jednu starinsku bateriju srpskih, te da sada neometano prebacuju vojnike i sa dva parobroda. Uzalud apeli da se nekako, ne~im pomogne, jer neprijateq ima i mitraqeze, a sada jedini i topovsku paqbu. Sve {to je stiglo od pomo}nika na~elnika [taba vrhovne komande, @ivojina Mi{i}a, bilo je da se neprijateq, kako se zna i ume, mora prebaciti, vratiti nazad preko Dunava. U razgovoru sa onim tek pristiglim leskova~kim majorom, ~iji su „vardarci” pretr~ali 32 kilometra za pet sati, i to u punoj ratnoj opremi, potpukovnik Cvijovi} odlu~uje da se malobrojnije srpske snage vi{e ne posve}uju samo odbrani, ve} da se probaju i protivnapadi. Kada i gde je to mogu}e. Ako je uop{te mogu}e. Major, iako su mu qudi jedva disali posle napora, iznosi predlog. I, taj mali {tab, pomalo zate~en, predlog usvaja. Oficir koji je predvodio „vardarce” ode do svojih, pozove najgrlatije peva~e da istupe napred i re~e im da }e pevati jednu tada svima znanu pesmu, ali da promene pretposledwi stih. Umesto da pevaju „ve} u du{i Srbadije”, da se otpeva „u srcu [umadije”, kako bi se ohrabrili [umadinci koji su od no}nih sati odolevali, ali i ginuli pred naletom brojnijeg neprijateqa. I, usred mitraqeske vatre Austrougara, po~e pesma. Ne iz grla, ve} iz srca: „Gde je srpska Vojvodina? Da l’ u Ba~koj il Banatu, Il’ u Sremu, staroj slavi? Nit’ u Sremu, nit’ Banatu, Ve} u srcu [umadije, Evo glave, ne dam Vojvodine!”. Austrijanci za}uta{e. Prestali i da pucaju i da pri~aju i da komanduju.
eskova~ki major, koji je sa vojnicima pevao gledaju}i L ka plavim uniformama, okrenu se tada ka mladi}ima koje je pre pet sati poveo sa 32 kilometra udaqenog mesta
i re~e im gromkim glasom: „Do{ao je trenutak, bra}o, da vratimo krv [umadincima, koji su nas oslobodili od Turaka posle petovekovnog ropstva! Ho}emo li?”
„Ho}emo!”, zagrme{e kao jedan. „E onda...”, okrenu se leskova~ki major, pa potr~a: „Juri{! Uraaaa!”. Za wim su potr~ali i ostali mladi}i, „Vardarci”. Za wima i tre}epozivci. Sve se pretvorilo u jedno ~udesno, zastra{uju}e „Uraaaaaaa!” Usledila je bitka na obali, malobrojnijih sa boqe opremqenim. Klinaca i staraca sa profesionalcima. Dece i deda sa okupatorom. Bombama i kundacima na „brzometke.” I uz stotinu poginulih, Srbi su oko dve hiqade neprijateqa zarobili, oko ~etiri hiqade proterali, a oko hiqadu ubili u juri{u kakav se ne pamti. I danas, ako pro|ete putem za Udovicu, znajte da u deset velikih grobnica, uredno sahraweno, le`i po stotinu okupatorskih vojnika. Kao podsetnik, i vi{e od stotinu godina kasnije, {ta se desi kada se sila sudari sa qubavqu. A ova qubav je spre~ila udar s le|a i omogu}ila da se, na drugoj strani otaxbine, izvede ~uveni manevar kojim je Kolubarska bitka postala jedna od najsjajnijih stranica na{e vojne istorije. Kada se nestvaran doga|aj pokraj Smedereva zavr{io, onaj oficir se vratio kod pretpostavqenih u improvizovanom {tabu, onih koji su i uputili poziv u pomo}, pa uputio wima – izviwewe: „Oprostite. Rekao sam vam da }emo za pola sata sve zavr{iti. Izbili smo na Dunav za 17 minuta.” ako to, vaqda i ide kada se ne tr~i, nego kada se leti TLeskova~ki u slobodu. major o kome je re~ zvao se Jovan Naumovi}.
Prethodne dve godine je vodio jedan drugi bataqon, Drugog pe{adijskog puka „Kwaz Mihailo” Gvodenog puka í O wemu, i junacima, vi{e vas ~eka u kwizi „Gvozdeni puk” na: IZVOR ÞÞÞ.gvozdenipuk.rs
AKO MO] SLU@EWA TRIJUMFUJE NAD MO]I VLADAWA, ONDA SVET IMA PRAVO DA SE NADA BOQOJ I VEDRIJOJ BUDU]NOSTI!
Radovan Bigovi}
U NA[OJ PORODICI VE] STO GODINA U JESEN SE GOVORILO NEMA^KI, ZIMI POQSKI ILI RUSKI, S PROLE]A GR^KI, A SAMO U LETO SRPSKI, KAO [TO PRISTAJE JEDNOJ PORODICI!
Milorad Pavi}
NO]U SE BOQE VIDI U PRO[LOST NEGO DAWU!
Milorad Pavi}
PITAJU ME KOJE SAM VJERE? A JA IM ODGOVARAM PITAWEM: A KOLIKO TO BOGOVA IMA?
Me{a Selimovi}
ALIJA SIROTANOVI]
KO TO BE[E?
OAliji su se vremenom isprele mnoge legende kao ona o veli~ini lopate sa kojom je radio, o tome {ta je rekao Titu, na kojoj nov~anici je wegov lik. lija Sirotanovi} (Trtori}i, 13. avgust 1914 – Trtori}i, 13. maj 1990) bio je rudar iz Trtori}a kod BreA ze u tada{woj SFRJ republici Bosni i Hercegovini. Bio
je udarnik i junak socijalisti~kog rada i oborio je svetski rekord u kopawu ugqa. Imao je {estoro bra}e i dve sestre, i svi su radili u rudnicima. Jedan od wegove bra}e, Ahmed, poginuo je u rudarskoj nesre}i 1970. godine. Ceo `ivot je proveo u rodnom selu, a radni vek u Rudniku mrkog ugqa „Breza”. Posle Drugog svetskog rata u zemqama socijalizma na inicijativu SSSR su pokrenute akcije obarawa rekorda u proizvodwi – kopawu ugqa, gra|ewu ku}a, ko{ewu trave i sl. Prvi je to u SSSR uradio Aleksej Stahanov, pa su wegovi sledbenici nazvani stahanovci. Andrej Stahanov je, po postavqawu svog rekorda, upu}en na studije u Moskvu, posle zavr{enog {kolovawa radio je u Ministarstvu industrije SSSR, potom je direktovao u vi{e rudnika. Od 1957. godine pa do penzionisawa 1974. godine radio je kao rukovodilac (direktor ili in`ewer) u dr`avnim rudnicima, a bio je i poslanik Vrhovnog sovjeta SSSR. Penzionerske dane proveo je na neuropsihijatrijskoj klinici, umro je 5. novembra 1977. godine, a naredne godine grad Kadijevka, u kojem je zapo~eo svoju radnu karijeru, dobio je ime po wemu – Stahanov. Na savetovawu sa stru~nim osobqem rudnika Breza i kopa~ima, koje je odr`ano u julu 1949. godine, kopa~ Alija Sirotanovi} je predlo`io da se wegovoj brigadi omogu}i rad na tri radili{ta i dao obavezu da }e prema{iti rekord ~uvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova, koji je imao rekord od 102 tone iskopanog ugqa u toku sedmo~asovnog radnog dana. Predlog je prihva}en, a Alijina brigada je ve} sutradan, 24. jula 1949. godine, po~ela sa obarawem rekorda. Specijalno za tu priliku iskovao je sebi lopatu kojom je mogao da zahvati 50 kilograma ugqa u jednom zamahu. Najpoznatija anegdota je kada se, navodno, tokom Titove posete rudniku Alija „po`alio” mar{alu na uslove rada re~ima: „meni treba ve}a Alija Sirotanovi} 1948. godine lopata da bih boqe radio.” Me|utim, Alija lopatom nije ni radio, on je bio kopa~ i wegova alatka je bila pneumatska bu{ilica, a radio je sa dve u isto vreme, dok su lopatali kamerati. Za veliku lopatu, jer lopata ima raznih veli~ina, u Bosni i danas ka`u „sirotanovi}ka.” Predsednik komisije koja je kontrolisala rad objavio je: Alija Sirotanovi} je, sa svojih osam komorata, za osam sati rada iskopao 152 tone ugqa (253 kolica), prebacio normu za 215 odsto prebacio brigadnu normu od 50 tona za {ihtu, sru{io dotada{wi rekord Stahanova iz 1936. godine za 50 tona i postigao svoj svetski rekord u iskopu ugqa.
41
42
Jama 1 u kojoj je sru{en rekord bila je poznata kao Rov vojvode Putnika. Jo{ jedan rudar iz Breze i heroj rada, Nikola [kobi}, tako|e nosilac ordena Junak socijalisti~kog rada, samo dva dana posle rekorda Alije Sirotanovi}a, 29. jula 1949. godine, sa svojom brigadom je prebacio wegov rekord za 14 tona, ~ime je otpo~ela serija obarawa rekorda u Jugoslaviji – Ibrahim Trako 17. avgusta 1949. godine sa 270 tona u Zenici i istog dana Risto Mijatovi} sa 354 tone u Kakwu, slede}eg dana, opet u Kakwu, Xemal Ramovi} je iskopao 442 tone, pa Abdurahman Babaji} 10. septembra iste godine ~ak 1010 tona u rudniku „Banovi}i.”
Iako je ovo rudarsko takmi~ewe bilo aktuelno u vreme naj`e{}eg sukoba izme|u Tita i Staqina, Alijin lik je zavr{io na nov~anici od 20.000 dinara tek 1987. godine, i zadr`ao se veoma kratko, jer je nov~anica povu~ena iz upotrebe u monetarnoj reformi Ante Markovi}a. Vrlo ~esto, ali pogre{no, Aliju me{aju sa Arifom Herali}em, livcem iz Zenice, koji se nalazi na ~uvenoj jugoslovenskoj nov~anici od 10 dinara. Alija Sirotanovi} nije nasmejani radnik na nekada{woj nov~anici od 1000, a posle denominacije 1965. godine od 10 dinara. Na ovoj nov~anici je Arif Herali}, radnik zeni~ke @elezare. Arif nije bio udarnik, a wegov
Arif Herali}
Alija Sirotanovi}
Zbog ovog podviga Alija Sirotanovi} je odlikovan ~etvrtim po va`nosti ordenom u FNRJ/SFRJ – Junak socijalisti~kog rada. Po ugledu na sovjetsko odlikovawe Heroj socijalisti~kog rada, orden Junak socijalisti~kog rada ustanovqen je 8. decembra 1948. godine, a do 1986. godine kada je ukinut, wime je odlikovano 114 osoba. Orden je izra|ivan od zlata i srebra, u po~etku ukra{avan pravim, kasnije ve{ta~kim rubinima. Anxej Vajda, ~uveni poqski re`iser, snimio je antologijski film „^ovek od mermera” o tim rekorderima, ovog puta u Poqskoj, inspirisan Mateu{om Birkutom, poqskim stahanovcem i nosiocem ordena Heroj socijalisti~kog rada. Mateu{ nije bio rudar, ve} zidar, a orden je zaslu`io 1952. godine, po{to je sa petoricom pomo}nika u jednoj smeni postavio 30.000 cigala i time postigao svetski rekord, koji je kasnije nekoliko puta prema{ivao. Jednom prilikom Alija je rekao: „Mi rudari, mi smo nau~ili lak{e raditi u rudniku, u jami dole, neg’ na vani. Ja vam vani ne mogu radit... To sam uvijek govorio i govorim. Mi smo tako obikli, mi rudari, u nas je uni{la ona struja, kako ka`emo... jedna... eto, voqa, voqa rudarima da idu u jamu i gotovo... Eto, to je tako u nas ...” [tampa je na{iroko i naduga~ko pisala o ovom podvigu. Navodno, Tito je jednom prilikom, mogu}e kad mu je uru~ivan orden Junaka socijalisti~kog rada, upitao Aliju treba li mu {togod, a ovaj lakonski odgovorio: „Nije moje da tra`im, dru`e Tito, jer ja sam rudar, ali ne pitam za sebe... Kad bi se moglo dovu}’ malo struje u ono moje selo Trtori}e.” Ka`u da je struja u wegovo selo stigla pre nego {to se on iz Beograda vratio. Ka`u, tako|e, da je negde sedamdesetih opet bio na prijemu i da mu je Tito ponudio na poklon automobil po `eqi. Alija je, vele, izabrao „fi}u”! „Kad je umro drug Tito, dedo je plakao tri dana”, izjavila je wegova unuka u intervjuu zagreba~koj „Areni”. Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu, rudarbrigadir, penzionisao se sredinom sedamdesetih. Iako su u to vreme rudarske plate bile znatno ve}e od radni~ikih, penzija mu je bila skromna. „Drugovi” su ga se setili sredinom osamdesetih, pa su mu dodelili nagradu AVNOJ-a koja je „vukla” nacionalnu penziju. Da li je nacionalna penzija do wega i stigla nije poznato. Nu|en mu je novi stan u Brezi, ali ga je on odbio i zatra`io da se ponudi onima koji nemaju svoj sme{taj.
lik, „skinut” sa dokumentarnog filma o @elezari, na{ao se na tada najve}oj nov~anici zahvaquju}i {armantnom osmehu i sigurnosnim nao~arima na poslu. Arif, sin Alijinog brata Ahmeda, osnovao je svojevremeno, udru`ewe u ~ast svoga strica „Alija Sirotanovi} i wegovi komorati” kako bi nastavio `iveti Alijin duh i radi{nost. Herali} je bio livac, radnik na visokoj pe}i, ~iji je `ivotni put pratio niz tragedija. U Zenicu je do{ao iz Maglaja, gde su tokom Drugog svetskog rata usta{e ubile pedesetak ~lanova wegove familije, a oca i bra}u u wegovom prisustvu. U zeni~kom nasequ Crkvice je `iveo skromno i tamo danas ne `ivi niko iz wegove porodice. Od dvanaestoro dece koje je dobio do {kolskog uzrasta je pre`ivelo samo sedmoro. Te`ak `ivot i brojne tragedije odvele su ga u alkoholizam i kasnije u veliku bedu. Umro je 1971. godine. Wegov lik, koji se prvo nalazio na nov~anici od 1.000 jugoslovenskih dinara, a kasnije zbog denominacije i redizajna na nov~anici od 10 dinara, zabele`io je Nikola Bibi}, fotograf beogradske „Borbe” 1954. godine. Popularni „som” je trebalo da simbolizuje sre}nog i zadovoqnog radnika u mladoj jugoslovenskoj industriji, sve ono {to nesretni Arif Herali} nikada nije bio. Grupa „Zabraweno pu{ewe” posvetila je Aliji Sirotanovi}u pesmu pod nazivom „Srce, ruke i lopata.” Jedna mala ulica na periferiji Breze nosi ime Alije Sirotanovi}a, a ispred ulaza u upravnu zgradu rudnika „Breza” postavqena je wegova bista. Umro je 1990. godine, opet simboli~no, u vreme kad je nestajala i dr`ava u ~ijoj je bajci bio jedan od najpoznatijih heroja í Pripremio HDG
MESECOSLOV
FEBRUAR 2019.
FEBRUAR je mesec razumevawa i mira u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan Rotari Internacionala. Tokom ovog meseca, Rotari klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodne zajednice u drugim delovima sveta.
4
2004.
Po~eo je sa radom FACEBOOK, internet stranica koja slu`i kao servis za socijalnu mre`u.
7 9
1935.
^arls Derou izumeo je dru{tvenu igru „Monopol”.
532.
Na dana{wi dan posledwi car Rima i prvi car Vizantije Justinijan I nalo`io je izgradwu nove bazilike u Konstantinopoqu na Bosforu – Sveta Mudrost (Hagia Sophia) – Aja Sofije.
21
1937.
Liga naroda zabrawuje stranim dobrovoqcima da se ukqu~uju u Gra|anski rat u [paniji.
ROTARI KLUB BEOGRAD METROPOLITAN osnovan 2004. godine
22
1937. Osnovan je RK Stari Be~ej (neÞ ClubID, after recharter 82732)
23
13
ROTARI KLUB PALI] osnovan je 2004. godine
1199. Na dana{wi dan umro je monah Simeon, pre toga Stefan Nemawa, rodona~elnik najznamenitije srpske vladarske dinastije Nemawi}.
Na dana{wi dan iza{ao je prvi broj lista
Umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910. do 1942. godine
12
2000. Umro je ^arls M. [ulc, tvorac ^arlija Brauna i Snupija.
28
1939.
[tampan je na 12 crno – belih stranica, od kojih ~etiri s dodatkom crvene boje i wenih tonova; do 4. aprila 1941. godine, kad je izi{ao posledwi predratni broj, izlazio je dva puta nedeqno, utor(ni)kom i petkom.
DAN ME\UNARODNOG SPORAZUMEVAWA I MIRA
DAN ROTARÙ INTERNATIONAL (1905.)
25
ROTARI KLUB NOVI SAD osnovan je 1995. godine
Autor rebusa Rastko ]iri}
43
KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA
RAWENI PABLO U DVORI[TU OCA NACIJE 1
Josip Broz Tito je u NOR rawen:
A) u bici na Neretvi, marta 1943. godine B) u bici na Sutjesci, maja 1943. godine V) u desantu na Drvar, 25. maja 1944. godine
4 5
U dvori{tu roditeqske ku}e, 1666. godine, jabuka sorte floÞer of Kant (cvet Kenta), pala je na glavu: A) Majkla Faradeja B) Nilsa Bora V) Isaka Wutna OTAC NACIJE bio je: A) Dobrica ]osi} B) Mohadas Karam~ad Gandi Mahatma V) [arl de Gol
RE[EWA KVIZA 2V
5B
1B
4V 3B
2
Antonio Stradivari, italijanski majstor violina i instrumenata, harfi, ~ela, gitara, pretpostavqa se da je napravio oko 1.100 instrumenata. Danas postoji sa~uvano jo{ oko: A) 65 instrumenata B) 165 instrumenata V) 650 instrumenata
HDG
NISAM PESNIK, NISAM U^ITEQ, NI^IJI SLUGA. OVU ^A[U JAK[I]U, KOJI JE PISAO PESME I GLADOVAO U SUMRAKOVCU. JA SAM DALEKO OD ZAVI^AJA I OBE[EWAKA! Milo{ Crwanski – Lirika Itake
3
Pablo Diego Jose Francisco de Paula Juan Nepomuceno Mapia de Los Remendios Cipriano de La Santisima Trinidad MartÚr Ruis Ú... ili kra}e i slavnije: A) Pablo Kazals B) Pablo Pikaso V) Pablo Neruda
Dobrodo{li u Sumrakovac!
44
Snimio H D G
NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE
PSE]A ZAGONETKA ada mene, psa, izvode u {etwu, ispred one velike palate s kipovima, vitra`ima, kulama i kupolama, na obli`wem trgu, K ~esto vi|am neku vrstu crnih kola, veoma lepih, s mnogo drangulija,
Dino Bucati (Dino Buzzati, 1906 + 1972), italijanski romanopisac i pripoveda~ svetskog glasa.
kako stoje ispred kapije. Okolo je gomila sveta. Iznenada, kroz kapiju izlaze ~etvorica qudi nose}i na ramenima jednu duga~ku kutiju bez natpisa. I ta kutija je tako|e vrlo lepa, bogato ukra{ena. A svetina posmatra dok je ona ~etvorica veoma oprezno natovaruju u prekrasna kola. [ta li bi moglo biti unutra? Napregnuta pa`wa prisutnih, skupocenost opreme, sve~anost trenutka – sve to navodi na pomisao da kutija sadr`i ne{to od izuzetne vrednosti, retke i dragocene |akonije, u svakom slu~aju stvari za jelo, jer ~ime bi se ina~e mogla objasniti tolika parada. Zatim, dok tajanstveni predmet pola`u u kola, zapa`am da se neki od prisutnih, naro~ito `ene, vrlo ~esto prosto gu{e u jecajima. Gledaju}i kako onu kutiju odnose, najpro`drqiviji se toliko ra`aloste da ne uspevaju da zadr`e suze. Eto, to su zakqu~ci na koje nas navodi obi~an zdrav razum. Ali qudi su stra{no ~udna stvorewa. Pa sad ti poku{aj da doku~i{ kog |avola zatvaraju u te ~arobne sanduke i za{to dopu{taju da im ih neko odnese ispred nosa. Pla~u kao ki{a, a ne}e prstom da mrdnu da spre~e odlazak. ^udan neki svet! à Prevela s italijanskog Jasmina Ne{kovi}
45
[ETA(J)MO SRBIJOM!
Tekst i fotografije Du{anka i Trivko Ti}a Savi}
ZASAVICA
asavica je veoma ~udna re~ica. Neko smatra da Z je to bilo nekada{we korito Drine, pa Save i opet Drine. Iako se nalazi blizu Save, vode ove
re~ice su Drinske, {to predstavqa pravi fenomen. Zasavica sa svojim okru`ewem ~ini redak preostali o~uvani kutak prirode u Evropi i zato je progla{ena za Specijalni rezervat prirode I kategorije. Prostire se na podru~ju ju`ne Vojvodine i severne Ma~ve, isto~no od Drine, a ju`no od Save. Duga~ka je oko 33 kilometra, a duboka oko pola metra, mo`da i malo vi{e. Najve}u vrednost rezervata predstavqaju retke biqne i `ivotiwske vrste. Jedna od takvih vrsta je i riba Umbra krameri, koju me{tani zovu mrguda. To je jedini predstavnik familije Umbride i predstavqa evolutivno novu vrstu. Osim vidre, divqe ma~ke i jo{ nekih retkih sisara, u Zasavici odnedavno stanuje i evropski dabar. Me|u brojnim barskim rastiwem izdvajaju se i|irot, testerica, ora{ak, beli i `uti lokvaw koji su za{ti}eni kao ugro`ene vrste.
Ovakvo bogatstvo flore i faune pravi je raj za qubiteqe prirode i stru~wake, a deo rezervata je idealan za fotosafari. Za obilazak ove zanimqive re~ice mo`e da se unajmi ~amac na vesla kojim posetioci sami veslaju. U neposrednoj blizini je i farma gde se mogu videti neke stare vrste doma}ih `ivotiwa, ~iji je uzgoj davno napu{ten, sviwa mangulica i podolsko gove~e Ă
46
Dugogodi{wi upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica, Sremska Mitrovica, ~ovek koji je tu sve, ili gotovo sve, osmislio, doterao, o`iveo, je Slobodan Simi}, Rotarijanac s lulom, ~lan uzornog i uspe{nog Rotari kluba Sremska Mitrovica.
1929. 1992. 2019. ROTARI KLUB BEOGRAD subota, 6. april 2019. godine hotel „Hajat” 47
Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?
JEDNA AVANTURA U JUNU...