Rotar 97-98 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MART / APRIL 2019. • GODINA Iæ (LæææVI) BROJ 97 i 98 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

1929. 1992. 2019. ROTARI KLUB BEOGRAD

subota, 6. april 2019. godine „ hotel „Hajat

NEKI TE NE VOLE QUDI

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Vladimir Mati}

Svejedno da li ih kori{, ili im daruje{ cve}e... Predaje{ se ili se bori{ neki te voleti ne}e.

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Zajedno teku vam dani. Za isti sto }ete sesti. Ali ste svetovi strani koji se ne mogu sresti. Jovan Ili}

ISSN 2217-723æ

BROJ 97 i 98 MART / APRIL 2019. GODINA Iæ (LæææVI)

Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2018–2019. Vladimir Mati}

Za osniva~a: Jovan Ili} Nikola Mandi}

Mi smo uredili prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi} i saradnici

A kada stigne{ do duge i svet kad prona|e{ novi, nek'te ne pobede tuge. Opet ih, opet pozovi. Nedeqko Popadi} (1961)

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

I zato nastavi daqe. Neodlu~ni su slabi. Gospod ti vetar {aqe! Ne osvr}i se i grabi! Razapni jedra i ma{taj. Pobe|uj metar po metar. I pra{taj. Pra{taj im. Pra{taj. Nije im naklowen vetar!

Osniva~: Rotari klub Beograd

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

I moè{ pruìti ruku, vaditi srce iz grudi, priznati patwe i muku neki te ne vole qudi. I moè{ brod kad im tone xinovskom snagom ga di}i, opet }e da te s klone. I svom }e ostrvu i}i.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Postoje qudi, moj sine koji te ne vole, tako... Al' nemoj da te to brine, ne mo`e voleti svako.

Haxi Du{an Glu{ac

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MART 2019. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETROVI] IVAN

NASTAVI]E SE SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

1929. 1992. 2019.

MESECOSLOV

MART 2019.

MART mesec je u Rotariju posve}en vodi i sanitarnom zdravqu. Iskoristimo ovaj mesec da u svom Rotari klubu ili lokalnoj zajednici promovi{emo brigu za kvalitetnu pija}u vodu i o~uvawe sanitarnog zdravqa. Organizujmo ovim povodom predavawe na ove teme, ili lokalni projekat koji bi pomogao re{avawu nekog od problema u va{em gradu.

23 24 25

2011. Umrla je Elizabet Tejlor, engleska glumica. 1929. Radio Beograd po~eo je emitovawe programa.

1821. Grci na Peloponezu po~eli ustanak protiv Turaka, koji je posle 12 godina zavr{en priznavawem nezavisnosti Gr~ke.

OBRAZOVAN JE ONAJ ^OVEK KOJI IMA OBRAZA, I BOGAT JE ONAJ ^OVEK KOJI IMA BOGA U SEBI!

1915. U karantin (do`ivotni) stavqena je Meri Tifusarka, prvi zdrav prenosnik tifusa na|en u SAD.

1794. Na dana{wi dan obi~an svet je pohrlio u Luvr da vidi slike i umetni~ke predmete kojima su se do tada divili samo kraqevi.

1894. U selu Diqajevo u okolini Vologde, u carskoj Rusiji, ro|eno je najmla|e od jedanaestoro dece â&#x20AC;&#x201C; Sergej Vladimirovi~ Iqu{in.

1889. Na dana{wi dan zavr{ena je Ajfelova kula, a sve~ano je otvorena 6. maja iste godine. Ajfelova kula bila je najvi{a zgrada na svetu od 1889. godine do 1930. godine.

AKO IZA\ETE SA NEKIM I VRATITE SE KU]I SA PUNOM BATERIJOM U TELEFONU, TO ZNA^I DA STE IZA[LI SA PRAVOM OSOBOM!

PROSLAVA 114 GODINA ROTARI INTERNACIONALA I 90 GODINA ROTARIJA U SRBIJI Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora obele`io je 2. marta 2019. godine u beogradskom hotelu „Metropol” prigodnom sve~ano{}u 114 godina Rotari Internacionala i 90 godina od nastanka Rotarija u Srbiji. a sve~anosti je prisustvovalo preko ~etri stotine N Rotarijanaca, Rotaraktovaca i Interaktovaca kao i ambasador USA W. E. Rendolfa Skota, predstavnici Mi-

nistarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije, Guverner Gr~ke Dora Kemos, Guverner Slovenije i Severne Makedonije Janez Lipec, PDG Austrije i Bih Paul Jankovi} i izabrani Guverner Distrikta Hrvatske Hrvoje Kenfeq, predstavnici Distrikta iz Rumunije i Klubova iz susednih dr`ava, predstavnici kompanija i dobitnici donacija Distrikta. U prvom delu manifestacije dodeqene su plakete Klubovima koji su osnovani pre II svetskog rata, priznawa RotarÚ Citation Klubovima za 2017/18. godinu, PHF priznawa koja su ostvarena u 2018/19. godini, specijalni baneri RI za 5 klubova koji su postali „100% PHF CLUB” i pozdravqeni su novi ~lanovi na{e Rotari porodice koji su primqeni ove Rotarijanske godine. Predstavqena su tri va`na projekta za Distrikt 2483 i to: – EUCO – od 1. do 5. maja 2019. godine u Beogradu – izvestilac Tawa @ivanovi}, predsednik Organizacionog odbora,

– novi projekat slabovidog maratonca Gorana Nikoli}a „77 maratona za 77 dana” koji planira da realizuje u îkagu od 15. aprila 2019. godine i – projekat „100 za 100” u kome smo ve} opremili 114 {kola od strane 244 donatora u ukupnoj vrednosti donacija od 144.564 dolara. Predstavqen je i novi projekat „Za lep{u {kolu” u kome }emo zajedno sa Ministarstvom prosvete i dru{tveno odgovornim kompanijama nastaviti da opremamo {kole i pomaèmo talentovane |ake i studente. Tom prilikom potpisan je Memorandum „Za lep{u {kolu” od strane predstavnika dru{tveno odgovornih kompanija i to: Inicijativa Digitalna Srbija, [vajcarskosrpska trgovinska Komora, „KPMG”, „AIK” Banka, Istraìva~ka stanica „Petnica”, „TV PRVA” kao medijski sponzor a pridruùju nam se i „UNICEF” Srbija i „Energodata” doo Beograd. Manifestaciju smo zavr{ili dodelom mu{kih i ènskih satova sa oznakama Rotarija za desetoro mladih koji su postigli u 2018. godini izuzetne rezultate u oblasti nauke, sporta, preduzetni{tva i umetnosti. Nagradili smo pet izuzetno uspe{nih {kola sa po {est ra~unara a odbojka{koj ekipi iz Velikog Gradi{ta za osvojeno III mesto na svetu dodelili smo ~etiri odbojka{ke lopte za trening i igrawe utakmica. Po zavr{etku sve~anog dela programa nastavqeno je druèwe uz ve~eru i odli~nu muziku í

AKO IMA[ MO] USRE]ITI NEKOGA, U^INI TO. TREBA NAM TAKVIH QUDI U SVETU!

SKUP[TINA DISTRIKTA 2483 Hotel „Metropol”, Beograd U Beogradu u hotelu „Metropol” 2. marta 2019. godine od 16 ~asova odràna je Skup{tina Distrikta 2483 na kojoj se raspravqalo o vi{e tema va`nih za na{ Distrikt. Nakon podnetih izve{taja od strane Guvernera Vladimira Mati}a jednoglasno su usvojeni svi predlozi dnevnog reda i to: – Zavr{ni ra~un Saveza-Rotari Internacional, Distrikt 2483 za 1. 1. – 31. 12. 2018. godine; – Rebalans buxeta za 2018/2019. godinu sa predlozima i obrazloèwem; – Izve{taj o radu za period 1. 7. – 31. 12. 2018. godine i – Izmene Pravilnika o kori{}ewu sredstava DDF-a i drugih sredstava Distrikta; Detaqnije obrazloèwe i odluke bi}e dostavqene svim klubovima u formi zapisnika sa Distriktne Skup{tine.

OSMI MART – ME\UNARODNI DAN @ENA @ENEEEE... OVO SMO MI IZUMELE:

Papirnate vre}ice – Margaret Knight 1871. Grejawe u automobilima – Margaret ÝillcoÚ 1893.

^amac za spasavawe – Maria BeazlÚ 1882. Protivpo`arne stepenice – Ana ConnellÚ 1897.

Ma{ina za prawe sudova – Josephine Cochrane 1887.

Iwekcija – Leticija Grir 1899.

Centralno grejawe – Alice Parker 1919.

AKTIVNOSTI

Fri`ider – Florence Parpat 1914.

BEOGRAD ROTARAKT KLUB BEOGRAD

OD SRCA SRCIMA Donacija Rotari kluba Beograd i Rotarakt kluba Beograd Institutu za neonatologiju Srbije biomedicinskog zamrziva~a za ~uvawe maj~inog mleka í

22. MART – SVETSKI DAN VODA

Ilustrovala Dragoslava Spasi} diplomirani tehnolog Rotari klub Ni{

[UM VODE KOJA PROTI^E PO KAMENU, U MESE^INI, NAJLEP[I JE [UM NA SVETU!

Milo{ Crwanski – Lirika Itake

AKTIVNOSTI

KRAQEVO

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 15 GODINA SLU@EWA I DRU@EWA subota 23. mart 2019. godine

AKTIVNOSTI

BEOGRAD METROPOLITEN

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I subota 30. 3. 2019. godine, hotel „Hajat”

15 GODINA U DRU[TVU SA PRIJATEQIMA

Snimio: Trivko Ti}a Savi}

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

PRI^A O ZMAJU OGWENOM

MALA

Veliki pozdrav prijateqima u Rotariju i redakciji mog omiqenog ~asopisa „Srpski Rotar”. Molim vas da mi napi{ete u rubrici „Miris Belog grada” ne{to o Zmaj Ogwenom Vuku i ko je on bio? Puno pozdrava od M. M. espot Srbije Vuk Brankovi}, sin je slepog Grgura Brankovi}a, potoweg hilandarskog monaha, koji je bio sin D despota \ur|a Brankovi}a. Otuda i wegovo drugo prezime – Vuk Grgurevi}. Bio je 14 godina despot Srbije, od 1471, pa do smrti, 16. aprila 1485. godine. Mladost je proveo s Turcima, koji su pomagali wegovom ocu Grguru da dobije despotstvo Srbije, posle smrti de-

spota \ur|a, 1458. godine. Bio je oèwen Barbarom Frankopan. Kada je u Beograd 1465. godine stiglo tursko poslanstvo da ponudi mir, sa wima je bio i Vuk Brankovi}. Tada je pre{ao u slu`bu ma|arskog kraqa Matije gde postaje zapovednik srpskih ~eta u Sremu i okolini. Ratovao je sa Ma|arima protiv êha, Poqaka i Austrijanaca, a naro~ito se istakao u borbama protiv Turaka. Za despota Srbije imenovan je 1471. godine i tada dobija velike posede na podru~ju Vojvodine: Kupnik (Kupinovo), Slankamen, Berkasovo, Be~kerek (Zrewanin), Bijelu Stijenu i druge. Fru{kogorski manastir Grgeteg osniva 1471. godine kao zadu`binu za svog slepog oca Grgura. Dana{wa crkva u manastiru izgra|ena je 1771. godine, a ktitor je bio mitropolit Pavle Nenadovi}. Za Privinu Glavu, najstariji manastir na Fru{koj Gori i izgradwu wegove crkve, Vuk Brankovi} daje veliku sumu novaca. Ovaj manastir je obnovqen krajem 15. veka. Nedaleko odatle podiè veliku tvr|avu u Berkasovu, na sedam kilometara od [ida. U Slankamenu podiè crkvu Svetog Nikole. Bio je hrabar ratnik, a posebno se proslavio 1476. godine, kada je osvojio Srebrenicu i istakao se u borbama kod [apca i Smedereva. Iste godine u~estvuje sa ugarskom vojskom u borbi protiv Turaka na Godominskom poqu, pored Osipaonice, gde Turcima nanosi velike gubitke. U narodu se dugo prepri~avao wegov smeo pohod na Sarajevo, 1480. godine, protiv Turaka je uspe{no ratovao po Srbiji, a 1481. godine je iz okoline Kru{evca poveo oko 50.000 qudi i naselio ih oko Temi{vara u dana{woj Rumuniji. U Perastu, starom primorskom gradi}u crnogorskih moreplovaca i kapetana, ~uva se ma~ Zmaj Ogwena Vuka koji je kapetanu \urovi}u poklonio hrvatski ban Petar Zriwski kada je posetio Dubrova~ku Republiku i Perast, 23. i 24. maja 1654. godine. Veoma hrabar i po`rtvovan ratnik u narodu poznato ime, Zmaj Ogweni Vuk, postao je junak narodnih pesama, bugar{tica i deseteraca. U Beogradu, na Sewaku, jedna mala, tiha i strma ulica nosi ime ovog juna~nog srpskog despota. Zavr{avam pisawe odgovora na ovo pismo. Mo`da je napisano i vi{e nego {to su èleli inicijali M. M. Wegovi ili weni?

Se}awa... Po~etak {ezdesetih minulog veka. Kasno prole}e... Nedeqa pre podne... azmileli se nas nekoliko de~aka i dvoj~ica po dvori{tu biraju}i {to lep{e mesto da bi postavili {tafeR laje za slikawe, a ustvari, da bi bili {to bli`e velikom

drvetu i wegovom hladu ispod koga je sto sa kola~ima i vo}em. [qive, vanilice... da, knedle... a drvo je hrast... ili topola... ne, velika jela. Da... ogromno drvo tre{we koje je pravilo veliki i debeo hlad, a tre{we, one crveno – crne, mogli smo da beremo i jedemo koliko ho}emo, ali su nas mamili i oni zeleni plodovi, tek malkice zarudeli, ali wih smo brali kriju}i od pogleda dedu{ke, jer je to bilo jednostavno zabraweno. Ispred ulaza broj 2 dovezli smo se prastarim ùtim „vagenom – bubom” (koji je imao (`)migavce sa strane kod vrata), na{e drage [ane [otre koja nas je u Domu u~ila kako da savladamo belinu papira i da ìvimo sa bojama i slikamo – ekspresionisti~ki! Slikali smo u vrtu ku}e gde je ìvela porodica Vasiqev, jedna od posledwih ruskih emigrantskih porodica koja je izbegla iz boq{evizma. Stanovali su kod jedne stare gospo|e, ona je tako|e bila Ruskiwa, imala je slu{kiwu, koju su svi zvali baba Lepa. Stara gospo|a je ìvela veoma

dugo, preko devedeset godina. Porodica Vasiqev je ìvela u suterenu ku}e i do wih se dolazilo niz bezbroj stepenika, a ispred samog stana nalazio se taj predivan vrt. Svetlanu sam upoznao u Domu pionira Beograda u Knez Mihailovoj ulici broj 9 u Likovnoj sekciji. Tek ne{to mla|a od mene. Bucmasta. Delovala je uvek skromno i pomalo se izdvajala od svih nas. Wena duga plava kosa, spletena u pletenicu i duga~ka sukwa, davali su joj ozbiqan izgled. Nije se odvajala od svoje mape sa crteìma i uvek je nosila sa sobom. Ruskiwa koju je milina pogledati. Jednog nedeqnog prepodneva doveli su je deka i baka. Dedu{ka Aleksej je bio arhitekta i vrstan slikar, visok gospodin sa prosedom kosom koji je uvek grabio sitnim koracima, dok za razliku od wega, babu{ka Valentina, muzi~ki i posebno likovno obrazovana, be{e sitna, lepu{kasta Ruskiwa koja je i govorila sa ruskim akcentom, jer se kod wih u ku}i govorilo na ruskom jeziku. Oboje dugogodi{wi ~lanovi Ruskog crkvenog hora. I danas mi odjekuje dedu{kin glas: „Hristos vaskrijese iz mjertvih” i „Vaistinu vaskrijese” u Ruskoj crkvi na Ta{majdanu, iza crkve Svetog Marka. Kasnije sam saznao da Svetlana nema oca, koji je tako|e bio slikar. Mnogo kasnije na{li smo se zajedno u sredwoj {koli za Industrijsko oblikovawe u Beogradu, na Dediwu (prva generacija Odseka grafike koja je diplomirala 1967 – 1968. godine), kada sam negde pro~itao da joj je otac Igor Vasiqev*, slikar fantazije, magi~ne umetnosti, nadrealizma, tragi~no nastradao í *Igor Vasiqev, ro|en je 17. maja 1928. godine u Beogradu. Godine 1948. maturirao je i upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, koju je sa prekidom od 13 meseci, kada je bio na izdràvawu kazne zatvora od 13 meseci, zbog politi~kih razloga studirao do 1952. godine. Ovo je bilo vreme kada su zatvori u Jugoslaviji bili puni nepodobnih gra|ana koji nisu bili na liniji KPJ. Iste godine upisuje na Filozofskom fakultetu u Beogradu studije Istorije umetnosti, a po~etkom 1953. godine

prire|uje svoju prvu samostalnu izlo`bu. Tada postaje i najmla|i ~lan ULUS-a. U Zagrebu, u galeriji „Likum” prire|uje svoju drugu samostalnu izlo`bu... Na napu{tenom parobrodu, u Zimovniku na Savi, mladi slikar Igor Vasiqev sakriva nedeqama davqenike da bi naslikao qubi~astomodru boju wihovih naduvenih lica. Izgubi}e `ivot ne do`ivev{i tridesetu, padom iz zahuktalog voza, pijan, gurnut ili samoubica, osta}e zauvek tajna. Neko ga je video kako na platformi izme|u dva vagona svla~i najpre ko{uqu i baca je na tucanik ispod {ina: – Ode ko{uqa Igora Vasiqeva! Uzviknuo je, a zatim svukao pantalone i tako|e ih bacio: – Odo{e pantalone Igora Vasiqeva! – Odo{e cipele Igora Vasiqeva! – Odo{e ~arape Igora Vasiqeva! – Ode Igor Vasiqev! Posledwe {to je uzviknuo pre nego {to je potpuno nag pao pod to~kove... (Momo Kapor: „Uspomene jednog crta~a”!)

...A putovao je vozom kao ~lan ekskurzije grupe studenata Istorije umetnosti koja je po{la u posetu manastiru Ravanici. Poginuo je 10. aprila 1954. godine, nedaleko od ]uprije u svojoj 26. godini... Uzroci wegove pogibije i danas su obavijeni tajanstveno{}u i naizgled nerazja{wenom zagonetkom. Borislav Peki} se upoznao sa Igorom u vreme okupacije u jednom od za{titnih rovova odakle je krao balvane. U{av{i primetio je àr cigarete u kutu. Opsovao je. Plavokosi de~ak, za koga je ranije ~uo da je Rus re~e: – „Za{to psuje{. To nije dobro”... Igor je vaspitavan kao umetnik. Izgleda da je porodica bila naklowena wegovom talentu. Otac, koji je tako|e pokazivao sklonost za crtawe, gonio je Igora da radi. (Ovaj je bio jako lew...) Umeo je da voli duboko, ali ne i trajno. Razvod sa wegovom prvom ènom, sa kojom ima }er~icu (Svetlanu), dat je po sporazumu. Borislav kaè da su Igorovi drugovi, me|u kojima i on, bili pozvani da svedo~e u wegovu ili wenu korist na osnovu prethodnog zajedni~kog dogovora. Posle rasprave celo je dru{tvo oti{lo u kafanu. On je emotivno reagovao na reìm. Nije imao puno

ideolo{kih predstava. U istrazi je potpisao da radi za Upravu bezbednosti, ali je nakon dva dana povukao potpis... Robiju je sjajno podnosio. (Bila je kratka, pa je to sasvim razumqivo. Tamo mu je ostalo oko sto radova. Izgleda da je Uprava odbila da ih vrati.) Od pesnika je voleo Jesewina. Borislav misli da ga je podra`avao... Voleo je tako|e ruske kompozitore. Imao je lep glas i {kolovao ga je. ^ini se da je malo ~itao. Borislav pomiwe Dostojevskog. Odu{evqavali su ga najpre Van Gog, zatim Raul Difi, Pol Gogen, Anri Ruso, Piter Brojgel, a naro~ito Hijerolimus Bo{. Igor je napustio Akademiju posle izlaska iz zatvora nezadovoqan programskim radom u woj. Od mla|ih slikara prijateqi su mu bili Milo Dimitrijevi}, dok u prijateqstvo Koste Bradi}a Borislav prili~no sumwa... („Iz neobjavqenih dnevnika Borislava Peki}a – æI deo, izbor Qiqane Peki})

...U Galeriji ULUS-a na Terazijama prire|ena je posmrtna izlo`ba slikara Igora Vasiqeva... Vasiqev je imao nesumwivog slikarskog ose}awa i obdarenosti, ali wegov rad bio je proèt suprotnostima kakve se retko susre}u kod jednog mladog slikara. Raznovrsnost izraza nije delovala kao bogatstvo slikarskog doìvqavawa, nego kao dezorijentacija jednog mladog ~oveka koji èli nestrpqivo da oproba sve {to pre, a pri tome se snalazi kako zna i ume. U wegovim portretima, o~evidno blisko inspirisani slikarstvom Van Goga, pokazala se jedna ekspresivna nota koja je i{la do gr~evitih grimasa. Taj elemenat kod Vasiqeva je dobijao sve ve}i zna~aj. On je u posledwim slikama do{ao do svoje kulminantne ta~ke. To je jedna celina za sebe. Inspirisana Savom i ìvotom oko we, ona je u

po~etku imala jednu intenzivnu koloristi~ku notu, ekspresionisti~ke nervozne forme, da bi se postepeno kristalizovala u grafizam ~udnog i misti~nog sadràja koji podse}a na svet iz Gogoqevih fantasti~nih pri~a. To su neobi~ne maske kalu|era, piqarica, ribara i utopqenika kojima plavi kolorit daje atmosferu ne~ega neobi~nog i jezovitog. U okviru ovih slika Vasiqev je razvio ~esto ose}awe za diferencirawe tonova u plavoj, ùtoj i beloj skali (slika „Ribar”), ali u dobrom delu preovla|uje ekspresivni {timung, koji gravitira ka ilustrativnom a ne ka likovnom. Ova faza predstavqa, nesumwivo, mnogo originalniji doprinos Igora Vasiqeva nego {to je to slu~aj sa prethodnim. Slikarstvo Igora Vasiqeva predstavqa jedan slu~aj sui generis, u kome je oblast ose}ajnog, podsvesnog i halucinantnog dobila prevagu. (Kritika Pavla Vasi}a... jedne beogradske novine...) Igor Vasiqev, ìveo je samo 26. godina, a stigao je da studira dva fakulteta, postane ~lan ULUS-a, naslika preko 120 slika i ve}i broj crteà, bude na robiji, dva puta se oèni i „napravi” dve }erkice (Svetlanu i Ma{u – Mawu)... A ove, 2019. godine bi napunio 91. godinu! kako me je privla~ila ta ku}a starinske gradwe u koO joj je odisala gospo{tina i nekakav ruski miris koji nikada vi{e nisam ni osetio. A toliko slika... uqa na

platnu, portreta meni nepoznatih likova, pejsa`a, crte`a, skica... Ku}a uspomena. I tako je krenulo... I bi to prole}e i ta nedeqa... i bi jo{ nekoliko nedeqa, gde smo slikali ono {to vidimo oko sebe. Pejsa`. Znam da mi se nije dopadalo slikawe uqanim bojama, znam da uglavnom tu nisam zavr{avao slike, ali, ta ku}a... I dobra Svetlana Vasiqev – Radovi}. Oti{la da stvara u sveta poqa 1998. godine... I onda opet dolasci u tu mirnu i tihu ulicu. Ne volim strme ulice. (Ni danas kada mi kr{tenica ~esto proverava kondiciju). Ali, ovu ulicu sam voleo. Opet se se}am da je bilo Sunce, be{e leto, znam da je dvori{te bilo u zelenilu, opet nas je bilo nekoliko i opet drvo i hlad i sto i klupa i kola~i i vo}e i bokal vode i limunada. Mi „Jakqanci” do{li kod An~ice i Nenada. Ne se}am se povoda, ali znam da smo do{li iz Doma.

Opet je bila nedeqa prepodne, nekakav susret u Domu i posle, zajedni~ki dolazak u zelenilo. Se}am se da je mama Sanda (Marjanovi}, 1926 + 1986) èna koja je svoj radni vek posvetila u radu sa decom (kako je vek netolerancije gazio na{u i svetsku pedagogiju) samo pro{la kroz dvori{te i pustila nas da se radujemo. Odnekud stiè i Brankica, devoj~urak sa lakovanim crnim cipelicama na slaba{nim noìcama, sa krastama na kolenima koja su odrana tr~e}i i padaju}i po uli~noj kaldrmi, koju nam An~ica uvodi u dru{tvo i... ostali smo do popodneva. Jedna od nedeqa kada smo ose}ali da rastemo i da nam je tamo negde u na{im stanovima mnogo tesnije nego li u ovom dvori{tu... ...Opet je jesen. Oktobar 2018. Me|unarodni Sajam kwiga. Op{te ludilo i gu`va pod halama. Zagu{qivo i toplo. Izlazim ve} umoran, a nije ni podne. Video sam {to mi je bilo potrebno, nije bilo vreme za kupovinu, jer ne volim gu`vu i histeriju kupovine i... Preko puta Beogradskog sajma pewem se Ruskom ulicom, skre}em u drugu ulicu desno, ulica Laze Simi}a, pa opet skre}em u prvu desno. Stajem na uglu ulica @anke Stoki} i Zmaj Ogwena Vuka... A nekada, mo`da pre onoga rata, ova ulica se zvala Serdar Janka Vukoti}a. Bila kaldrma po ulici. Ona prava, turska. Ti{ina. Gledam niz ulicu. Ulica ima samo {est ku}nih brojeva, ali to nije najmawa ulica u prestonom gradu. Mo`da je to ona ulica {to malo niè od ove izlazi na tramvajsku okretnicu kod Gospodarske mehane. Jedan krov, jedna bandera u ~itavoj ulici, a ona je sa imenom Mihajla Pupina! Mir jednog radnog utorka. Sun~ano. Parkirani automobili. Jo{ je sve zeleno i sa leve i sa desne strane. Pripremam foto-aparat. Da li }u na}i dvori{ta detiwstva? Ho}e li me neki pas do~ekati laveòm? Spu{tam se niz ulicu i posmatram ulaze. Broj 3? Ili broj 5? Ili je bilo jo{ niè? Ne, ipak je to ova ku}a? Ili ova do we? Da, ulaz sa brojem 2! Poku{avam da u|em. Zakqu~ano. I ona

druga. Stojim i propiwem se da pogledam unutra. Samrtna ti{ina. Ba{ su oronule obe ku}e. Ne vidim ta dvori{ta. Snimam. Kameni zidovi i lepa gvozdena kapija. Opet ne prepoznajem staru tre{wu. Odnekud se ~uje brava. Glasovi. Izlazim na ulicu. Ispred broja 1 pokre}e se automobil... Silazim niz ulicu i sti`em do dowe raskrsnice. Ugao sa ulicom Viktora Igoa. Tuda je ~esto Brankica tr~ala na Sajam kwiga, u carstvo poezije. Samo mali oprez preko {ina i ulice i... odatle se kona~no (izgleda) stiglo u Bielfeld, Filadelfiju, Tiberijas... Razvejali vekovi na{e zajedni~ke puteve koje smo pravili sede}i na kapijama... Ostala se}awa... Vra}am se natrag, uzbrdo, nije mi smetala tolika strmina, posle opet levo, niz Rusku koja se upravo asfaltira... u graju i negativne mirise Belog grada... i ku}i! Ostala se}awa, misli i... dva snimka iz ulice Zmaja Ogwenog Vuka! í Tekst pripremio Haxi Du{an Glu{ac

MANASTIR ESFIGMEN i oko(lo) wega +Fn4:X<@L

everna Gr~ka. Poluostrvo Halkidiki sa svoja tri „prsta” – Kasandrom, Sitonijom i Atosom. SSveta Gora Ato(n)ska i weni manastiri, crkve, skito-

vi, paraklisi, isposnice, kelije, pe}ine i gorostasna planina Atos.

NEBO GORE, NEBO DOLE. ZVEZDE GORE, ZVEZDE DOLE. [TO JE GORE, SVE JE I DOLE; KO TO SHVATI, WEMU BOQE! AKO ZNA[ POREKLO NE^EGA, MO@DA MU MO@E[ NASLUTITI I BUDU]NOST!

Leonardo da Vin~i

SVE JE BILO KAO PRE I NI[TA NIJE BILO ISTO U DANU OD KOJEG NIKO NIJE O^EKIVAO NI[TA!

Wenih dvadeset manastira. Osamnaest gr~kih, jedan ruski i jedan srpski, na{ Hilandar. Na Svetoj Gori nalazi se dvadeset manastira i tako je ustrojeno za sva vremena. Nijedan manastir se vi{e ne}e graditi. Nekada je na Svetoj Gori postojalo znatno vi{e manastira, ali su ratovi, pqa~ka{ki pohodi, po`ari i zemqotresi uticali da se wihov broj svede na samo dvadeset. Polovina manastira nalazi se na isto~noj, a druga polovina na zapadnoj obali. Kareja, glavni grad, nalazi se ta~no u sredini.

Manastiri su podeqeni u pet grupa od po ~etiri manastira, s tim da samo vo|e tih grupa svake pete godine daju svetogorskog prota. Grupe su sa~iwene ovako: Velika Lavra: Dohijar, Ksenofont, Esfigmen Vatoped: Kutlumu{, Karakal, Stavronikita Iviron: Pantokrator, Filotej, Simonopetra Hilandar: Ksiropotam, Sveti Pavle, Grigorijat Dionisijat: Zograf, Sveti Pantelejmon, Konstamonit. Manastiri su rangirani po slede}em redosledu: 1. Velika Lavra 11. Karakal 2. Vatoped 12. Filotej 3. Iviron 13. Simonopetra 4. Hilandar 14. Sveti Pavle 5. Dionisijat 15. Stavronikita 6. Kutlumu{ 16. Ksenofont 7. Pantokrator 17. Grigorijat 8. Ksiropotam 18. Esfigmen 9. Zograf 19. Sveti Pantelejmon 10. Dohijar 20. Konstamonit. Ova hijerarhija ustanovqena je u 16. veku i do danas se nije mewala.

No, ovde }emo ~itati o gr~kom manastiru Esfigmenu, osamnaestom na svetogorskoj „rang listi” manastira. Esfigmen je 1015. godine u svetogorskoj hijerarhiji zauzimao {esto mesto, a u Monomahovom tipiku iz 1045. godine peto mesto, u vreme monaha Antonija deveto, a danas je eto, na osamnaestom. Najbliì je na{em Hilandaru. Rastojawe izme|u Esfigmena i Hilandara prelazi se za ~etrdeset i pet minuta hoda po uglavnom ravnom makadamskom putu. Ovaj prelepi i stari manastir leì na samoj obali morske uvale. Evo ga... izme|u obronaka brda Samarija i @ivonosni isto~nik. I krije veliku pri~u... Posle Vatopeda, Esfigmen je manastir sa najbrojnijom bratijom na Svetoj Gori. U ovom manastiru boravi preko stotinu monaha-zilota. Prvi pisani pomen manastira je u spisima spisima iz 998. godine. Smatra se da ima najstariji tipik od svih atonskih manastira. Mi{qewe je da je ime manastira izvedeno iz poloàja na kome se nalazi – ste{wen izme|u brda i mora (gr~ki – esphigmenos), ne ~ini se osnovanim.

Prihvatqivije je ono da se wegov osniva~ zvao Esfigmen. Iz prve polovine 11. veka poznat je iguman manastira Teoktist, koji je 1037. godine izabran za prota Svete Gore. Pre wega je za monaha postrièn ruski podvi`nik Antonije, koji je u jednoj pe}ini pored manastira proveo deset godina (danas se iznad pe}ine uzdiè istoimeni paraklis). Wega monasi manastira Esfigmen smatraju ocem svog mona{tva i s po{tovawem govore o ovom svetitequ. Kada se vratio u Rusiju, monah Antonije je osnovao Kijevsko â&#x20AC;&#x201C; pe~ersku lavru. No, prema jednom predawu, manastir su osnovali car Teodosije II i wegova sestra Pulherija, èna cara Marcijana. Pored Antonija Pe~erskog, o kome nema pisanih izvora, u manastiru su boravili i tihovali i monah Akakije, u~eni Gerasim Smirnakis, prvi pisac jedne istorije svetogorske mona{ke zajednice, carigradski patrijarh Atanasije, Grigorije Palama, istori~ar i glasoviti tuma~ kanona pravoslavne crkve Jovan Zonara i drugi. Krsna slava manastira je Vaznesewe Gospodwe (Spasovdan, 40. dan posle Vaskrsa). Manastir Esfigmen su u Sredwem veku pomagali Jovan V Paleolog, srpski car Du{an, despot \ura| Brankovi} wegova k}erka sultanija Mara Brankovi}. Dana{wu glavnu crkvu je na mestu stare podigao iguman Teodorit 1810. godine, a posve}ena je Vaznesewu Go-

spodwem. Dva paraklisa, u unutra{woj i spoqnoj priprati, dogra|ena su 1845. godine, blagoslovom patrijarha Antima VI, koji je svojevremeno bio esfigmenski monah. U vreme gradwe katolikona, podignuta je fijala na koju posetilac nai|e ~im pro|e kroz glavnu kapiju, kao i trpezarija nasuprot ulaza u crkvu. @ivopis je potamneo od vatri turskih vojnika koji su tu logorovali za vreme gr~kog ustanka. Unutar manastirskih zidina ima jo{ osam paraklisa, a jedan je posve}en Palami, ~uvenom isihasti, potowem arhiepiskopu solunskom i posledwem od velikih Svetih Otaca. Za nove, impresivne graditeqske poduhvate zaduèn je iguman Agantange I Kalipolit, koji je 40. godina upravqao manastirom (1832 â&#x20AC;&#x201C; 1871). Me|u manastirskim dragocenostima koje se ~uvaju u oltaru, izdvajaju se mo{ti vi{e svetiteqa, mozai~ka ikona Spasiteqa iz 13. veka, kako stoji i desnom rukom blagosiqa, a u levoj ruci drì jevan|eqe, Pulherijin krst ukra{en biserima i smaragdima, dok se u riznici nalazi ~etvrtina Napoleonovog {atora, poklon patrijarha Grigorija V. Litijske ikone i manastirski arhiv nalaze se u starom manastirskom konaku kao i Esfigmenska poveqa despota \ur|a Brankovi}a, izdata u manastiru @i~i, 1429. godine, sa portretima despotove ène i wihove dece. Portret petnaestogodi{we }erke Mare, na poveqi, jedini je wen sa~uvani portret.

Veliku vrednost ima kwiga mese~nih slu`bi od septembra do decembra sa ilustracijama, a drugi primerak jevan|eqa je sa portretima ~etvorice jevan|elista i divnim inicijalima. Ovom poveqom od 11. novembra 1430. godine, srpski despot je odredio manastiru godi{we 50 litara srebra od novobrdske carine, a despotica Angelina ovaj poklon potvr|uje 1499. godine. Od ~etiri stotine rukopisa u manastirskoj biblioteci, 75 su ispisani na pergamentu. Posebno su zanimqivi rukopisi broj 14 i 19, oba iz 11. veka. U Gostoprimnici je izlo`ena i ikona koja se nedavno proslavila kao ~udotvorna, a zapravo je reprodukcija ikone Presvete Bogorodice Ru`e Neuvewive.

Ova, na drvetu ka{irana ikona pripadala je blaènopo~iv{em igumanu Evtimiju i po wegovom upokojewu 1999. godine, stavqena je na wegov grob budu}i da se tokom ovozemaqskog ìvota u svojoj keliji uvek molio pred wom. P~ele su vrlo brzo, po{to je sahrawen, na~inile ram od voska oko lika Bogorodice, pa`qivo opto~iv{i lik Majke Bo`je i Bogomladenca Isusa. Kasnije su monasi, uvidev{i to, ovu ikonu ponovo uneli u manastir, uramili je i stavili pod staklo. Esfigmen je jedan od najlep{ih manastira na Svetoj Gori, kako spoqa, tako i iznutra. Sme{ten na obali, opasan visokim bedemima, sa prastarim manastirskim dvori{tem ~ijim sredi{wim delom dominira crkva, zaista ostavqa jak utisak. Duga~ki hodnici sa petrolejkama deluju kao iz bajke. Sobe su ~iste i skromne, nema ni~eg nepotrebnog. Mir i ti{ina, blagodat za du{u. Potpuno smirewe. U manastiru Esfigmenu danas ìvi i tihuje oko stotinu monaha, zilota, me|u koji su i petorica rodom iz Srbije. Manastir je centar antiekumenizma, ne samo na Svetoj Gori. Postojawe i delovawe Zilota je tajnovito i danas oni ìve u Gr~koj, na Svetoj Gori (upravo u manastiru Esfigmen), Rusiji, Srbiji i nigde vi{e u svetu. Naime, wegovi monasi ne odobravaju ekumenisti~ke akcije carigradskih patrijaraha i jo{ od susreta patrijarha Atinagore sa rimskim papom Pavlom [estim, 1965. godine, na slu`bama ne pomiwu ime svog duhovnog poglavara. Crkveni poglavari objavili su ukidawe me|usobnih anatema, ba~enih jo{ davne 1054. godine. Patrijarh Atinagora je ovo u~inio bez saglasnosti ostalih pravoslavnih crkava. Na spoqnom zidu manastira, sa morske strane, iz daqine se vidi i ~ita, od 1974. godine razapeto crno platno s natpisom belim slovima ORTODOHIA E TANATOS â&#x20AC;&#x201C; PRAVOSLAVQE ILI SMRT! Mnogi misle da su ziloti ekstremisti i fundamentalisti, ali istina je druga~ija. Ovo nije prete}a poruka, to zna~i da su oni spremni da umru za svoju veru, za svog Gospoda Isusa Hristosa i pravoslavqe. Svi dosada{wi poku{aji da se ovo bratstvo protera sa Svete Gore nisu uspeli. Manastir nema struje, nema tu{eve, jer nema tople vode... Ali ima monahe, qude od srca i du{e! Nepokolebqivi u veri, ~uvawu kanona i svetoota~kog predawa, i uz pre}utnu podr{ku mnogih monaha Svete Go-

re, kao i pobo`nih stanovnika Soluna i Halkidikija, monasi manastira Esfigmena opstaju i pored zabrane dopremawa hrane i lekova, oduzetih dobara i blokade bankovnog ra~una. Kanonski sukob sa patrijarhom Carigradske crkve je u posledwim godinama eskalirao u otvorenu netrpeqivost i progon. Carigradski patrijarh Vartolomej i gr~ki patrijarh Hrizostom, u saradwi sa ministrom inostranih poslova Gr~ke, poslali su policiju da, iz Esfigmena i sa Svete Gore, izbaci neposlu{ne monahe. ^ak su i anatemu bacili na wih! Nekoliko monaha je uhap{eno i osu|eno. Prilikom posledwe posete Svetoj Gori, carigradski patrijarh Vartolomej je u prestonici Svete Gore Kareji, odmah uz stari konak, polo`io kamen temeqac „novog Esfigmena”, ~ije „bratstvo” ~ine esfigmenski kelioti koji su se priklonili patrijarhu. Ziloti sebe smatraju istinskim pravoslavcima, posledwim bastionom izvornog pravoslavqa. Po wihovom mi{qewu, sve pravoslavne crkve su, po~etkom 20. veka, po~ele da idu u pravcu ekumenizma. Esfigmen je momentalno prestao da pomiwe vaseqenskog patrijarha na liturgijama. Najvi{e zilota nalazi se u svetogorskoj pustiwi, Karuqi. Monasi-ziloti ovog manastira 2004. godine, kada je goreo manastir Hilandar, prvi su pritekli u pomo}. Vrlo su gostoprimqivi i predusretqivi i uvek }e vam ponuditi preno}i{te, iako se ne najavite.

Nas Srbe neobi~no po{tuju u Esfigmenu. Nekako smo im sli~ni, sami smo protiv svih, i mi u Srbiji. Esfigmen svoju kapiju otvara u 06:30 ~asova. Na Svetoj Gori je pravilo da manastir svoje kapije otvara sa izlaskom, a zatvara sa zalaskom Sunca. To morate uzeti u obzir ako pe{a~ite, kada se kapije jednom zatvore, nema ulaska! Uglavnom se kapija otvara u 06:00 – 06:30 ~asova, a zatvara u intervalu od 19:00 do 21:00 ~asova, u zavisnosti od manastira. Ovo vaì za letwi period. Monah na manastirskoj kapiji uvek pita odakle smo i koje smo vere. Kada ~uje da smo Srbi uz blaèni osmeh i diskretno odmeravawe od glave do pete, uvodi u manastirsko dvori{te i u arhondariki – gostoprimnicu. Prolazimo pored monaha koji gule krompir i krune kukuruz i jedan nas pozdravi, na ~istom srpskom: „Pomaè Bog!” Iznena|eni i zbuweni, otpozdravqamo sa: „Bog ti pomogao!” Ni{ta ga vi{e nismo pitali, vaqda niko od nas nije o~ekivao da }e ovde zate}i srpskog monaha; mislili smo da svi oni borave u Hilandaru. Gostoprimni~ar nas pita jesmo li gladni, da li èlimo da nam ne{to spremi? Odgovaramo odre~no, jo{ nismo sasvim opu{teni. Uskoro se monah vratio sa ~a{icama hladnog uza i ratlukom, tradicionalnim svetogorskim posluèwem za putnika namernika. Kasnije, po èqi, stiè i kafa. „Ima ovde jedan va{ monah, sad }u da ga pozovem da do|e”, saop{tava nam monah koji nas je doveo. Uskoro se pojavio niì monah, malo bleduwav i sa nao~arima. „Bra}o moja, dobro nam do{li!”, razvukao mu se iskren osmeh preko lica. Bio je to Simeon, Srbin iz okoline [apca, ro|en u Parizu, u kvartu blizu Sorbone. Odmah smo ga zasko~ili sa gomilom pitawa. „Polako, re}i }u vam sve {to vas zanima. Imam sad nekog posla, do}i }u uve~e u va{u sobu pa }emo pri~ati”, rekao je. Liturgija je gotova i svi odlazimo u svoje sobe. Nedugo zatim, pojavquje se i Simeon i, ulazi u na{u sobu. „Evo, bra}o, tu sam, pitajte me {ta èlite”, re~e Simeon. Pitamo ga i kako se on obreo na Svetoj Gori? Simeon po~iwe svoju pri~u: „Bio sam gre{an. Mnogo sam gre{io, ali sam se pokajao. Ovde sam na{ao Boga”. Ziloti imaju oko dva miliona po{tovalaca u Gr~koj. Nije to mali broj! Sebe smatraju posledwim „pravim” pravoslavcima. Nemaju ni struju. Dodu{e, imaju agregate, ali ih ukqu~uju samo u krajwoj nu`di. „Ja nemam ni mobilni telefon, ne znam ni kako se ukqu~uje to ~udo”, govori Simeon.

Simeon smatra da niko od nas nije pravilno kr{ten. Pravilnim kr{tewem se smatra kada se ~ovek tri puta pogruì u vodu, a ne prskawe vodom, kako to rade sve{tenici. Ziloti ni{ta ne mewaju u sluèwu liturgije, zaista se drè onog izvornog pravoslavqa. Mediji u Srbiji o Zilotima po~iwu da pi{u i govore po~etkom 2004. godine posle de{avawa u manastiru Esfigmen, kada su gr~ki specijalci po odluci Carigradske patrijar{ije i gr~kog crkvenog vrha traìli od policije da nasilno izbaci 117 monaha iz manastira. Specijalci su monahe na silu izvla~ili iz kelija – malih pe}ina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali i spu{tali u patrolne ~amce odvoze}i ih na obalu. Hiqadu godina stara mona{ka Svetogorska zajednica se poslewih godina nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i ujediwewa katoli~anstva i pravoslavqa, kao i svih ostalih religija, kad se, smatraju Ziloti, sprema kona~no uni{tewe pravoslavqa kao izvorne hri{}anske religije. Simeon pri~a kako su imali okr{aj sa gr~kom policijom i kako je to bilo: „Svako od nas je uzeo {ta je mogao, za odbranu. Bili smo spremni da poginemo, ali nismo dali da nas izbace. Majka Boìja vodi ra~una o nama, zato smo i opstali. Ona se brine da imamo sve {to je potrebno. Kako onda oni misle da nas isteraju, kada imamo za{titu Bogorodice?” Jo{ je dodao da su se neki monasi opasali dinamitom, pa ~ik da neko krene na wih! „Vi ste uvek dobrodo{li kod nas, ne treba vam nikakva najava”, poru~uje Simeon. Ziloti nigde nisu registrovani, jer kako govore „to nije neophodno za ispovedawe istinskog pravoslavqa”.

ZILOTI

Danas se o Zilotima (ili Zelotima) vi{e govori i pi{e nego ranije. Ime ozna~ava kod pravoslavnih naroda pripadnike (mu{karce i `ene) malobrojnog reda sve{tenika koji najortodoksnije shvataju i propovedaju pravoslavnu veru. Ziloti ili revniteqi je naziv verskog pokreta u pravoslavqu, poznatog i kao istinito pravoslavqe ili zilotizam, ~ije je sedi{te u manastiru Esfigmen na Svetoj Gori. U Srbiji postoje dva zilotska manastira, mu{ki manastir na Ugaru i `enski manastir Novi Stjenik, a ukupno ima nekoliko stotina vernika.

Ne postoji jedinstvena crkvena organizacija istinitog pravoslavqa, a u wega se obi~no svrstavaju slede}e crkve: - Srpska istinski pravoslavna crkva - Ruska istinski pravoslavna crkva - Gr~ka istinski pravoslavna crkva - Bugarska starokalendarska pravoslavna crkva - Rumunska starokalendarska pravoslavna crkva U britanskoj enciklopediji „Had~inson” je napisano da su „Ziloti verski i politi~ki pokret koji je najvi{i domet dostigao u Vizantiji kao „tvrdo” krilo vizantijskog pravoslavqa, nastao iz sekte koja se zvala „Zeloti” koju su sa~iwavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u dru{tvu samog Isusa Hrista. Monasi Ziloti su najdosledniji u hri{}anskoj pravoslavnoj veri i najstroì prema sebi”, pi{e u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji. Wihovo postojawe u Srbiji traje oko pola veka i oficijelno ih priznaje SPC u jednom upozorewu svetog Sinoda. Na{oj Crkvi vernici – ziloti zameraju da je potpuno zanemarila u~ewa Svetog Save. Postoje tvrdwe da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sa~uvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i u~ewa. Ziloti (od gr~. zilotos, jevr. kanaj – revniteq) se obi~no poistove}uju s jevrejskim borcima za slobodu koji su vodili prvi rat protiv Rima 67– 68. godine. Mada su delili mnoga uverewa sa farisejima, iz ~ijih su redova bez sumwe i potekli, wih je najboqe okarakterisati kao jednu grupaciju u okviru dru{tva pred izbijawe otvorenog rata s Rimom. Pored toga {to su bili ultranacionalisti, Ziloti su smatrali Hram simbolom pobede nad Rimqanima i stoga su u~inili sve {to je bilo u wihovoj mo}i da ga o~iste od nejevreja i onih koji su sara|ivali s Rimom. Jedan od pristalica Isusa Hristosa, u Jevan|eqima se naziva Zilotom. Ziloti u svom pristupu u~ewu Tore ispoqavaju nagla{eni nacionalizam i fanati~no nastojawe da proteraju Rimqane iz Palestine. Oni ne samo da su zadràli naziv nekada{wih Hristosovih u~enika, za koje mnogi jevrejski dokumenti i istori~ari potvr|uju da su bili neka vrsta Hristosove oruàne telesne garde, ve} i da su sa~uvali stroge dogme iz vremena utemeqewa Hristosovog u~ewa koje oni ~uvaju neizmewene posle raskola i hri{}anskih podela u 13. i 14. veku.

Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavqa govore da u potpunosti revnosno ispovedaju istinsku pravoslavnu veru i dosledno se dr`e svih kanona Svetih otaca, za razliku od zvani~nih pomesnih pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju Katakombnom crkvom (u hebrejskim rukopisima se tako|e koristi ovaj naziv), jer su nekada wihova prebivali{ta bila u katakombama Jerusalima i drugim gradovima i religijskim centrima. U jednom tekstu teolo{ki analiti~ar pi{e da su oni bili i ostali „sveti ratnici” koji su krstom i ma~em branili pravoslavqe, gde se daqe pi{e da su u poznatim bitkama sa Turcima u~estvovali i „neki sve{tenici” (bitka na reci Marici, Kosovska bitka). Pojedini gr~ki istori~ari religije govore da su Ziloti po svom u~ewu i odanosti hri{}anstvu zaista bili i ostali najbli`i u~ewu Isusa Hristosa i wegovih drugova, kasnije u~enika i najzad, dvanaest apostola. Tako se zna da su ~etvorica od dvanaest budu}ih apostola 43. g. n. e. pristupili Hristosu iz redova tada{we jevrejske „narodne stranke” koji su u narodu zvani ziloti i koji su za razliku od drugih ~lanova bilo kojih religijskih grupa otvoreno nosili oru`je, napadali Rimqane i branili jevrejski narod od terora Rima i lokalnih tirana. Vatreni i posve}eni misionari Hristosovog u~ewa, bili su veoma ve{ti ratnici i smatra se da je postojawe velikog broja pravoslavnih vernika i pravoslavni hram u starom (i dana{wem) Jerusalimu bilo mesto gde je ro|ena i (sa)~uvana tajna Zelota, ili Zilota, kako ih danas zovu. Kako je zapisano u Kumranskim rukopisima*, od 66. do 70. godine n. e. izbio je u Galileji veliki sukob izme|u Jevreja i Rimqana, kao i me|u samim Jevrejima. U tom krvavom ratu Ziloti su se brojno i vojno toliko dobro organizovali da su sredinom novembra 67. godine pod vo|stvom Jovana od Gisala zauzeli Jerusalim, pobiv{i sve Rimqane, ali i sve Jevreje koji su sa Rimqanima sklopili mir ili sara|ivali sa wima. Ultranacionalisti~ka grupa Jevreja, sikariji su se verovatno, pojavili jo{ sredinom prvog veka, a ostali su poznati po kidnapovawima i atentatima na vode}e li~nosti iz jevrejskih krugova vlasti koji su sara|ivali sa Rimqanima. U tada{woj Palestini elita je ~inila oko 10 odsto stanovni{tva, dok je ~ak 90 odsto wenih stanovnika pripadalo seqa{tvu. Pola godine kasnije razbijeni od nadmo}nije rimske vojske, povla~e}i se, Ziloti sakrivaju ispod Jerusalimskog

hrama ogromno blago, zapise i tajna dokumenta koja su im decenijama ranije poverena na ~uvawe. Rimqani za dve naredne godine istrebquju i posledwu organizovanu grupu Zilota ratnika. Posle pada gradova Jerihon i Kumran, me|u tim posledwim grupama nalaze se sikariji koji pod vo}stvom Eleazara ben Jaira zauzimaju veliku tvr|avu Masada** i brane se fanati~no sve do svog masovnog ritualnog samoubistva kada je stradalo oko hiqadu `ena i dece i na kraju, mu{karaca, ska~u}i sa zidina utvr|ewa niz liticu od nekoliko stotina metara. Od tada, Ziloti su uglavnom nestali s padom Jerusalima (70. godine) i tvr|ave Masade (73. godine), da bi se ponovo pojavili me|u mesijanskim sledbenicima Bar Kohbe 132–135. godine i – krajem pro{log veka!

ZILOTI U SRBIJI I WENOJ ISTORIJI

Sve hri{}anske religije zabrawuju svojim sve{tenicima ulogu ratnika i propovedawe nasiqa, u Katoli~koj crkvi postoji nasle|e sve{teni~kih redova koji u kontinuitetu, kroz istoriju, nisu prezali da se za za{titu svog u~ewa i drugih ciqeva bore i „krstom i ma~em”. Jo{ u Sredwem veku postojali su me|u Jezuitima, najradikalnijim zastupnicima Katoli~ke crkve tajni redovi za koje se tvrdi kroz istoriju, ne samo da nisu izbegavali nasiqe, ve} su bili predvodnici, naro~ito u otkrivawu novih teritorija i svetova – potowim kolonijama velikih sila, pre svih [panije i Portugalije. U Drugom svetskom ratu na prostorima biv{e Jugoslavije, me|u sve{tenstvom Katoli~ke crkve bilo je dosta Jezuita u posebnom „redu Kri`ara” u NDH, koji su vr{ili nasilno pokr{tavawe srpskog pravoslavnog naroda u katoli~ku veru, a u isto vreme po~inili su mnoge stravi~ne zlo~ine u radnim i koncentracionim logorima. Postoje dokumenta u kojima se opisuju delovawa tajnih sve{teni~kih redova radikalnih pogleda u Rimkatoli~koj, Ruskoj, Gr~koj, a i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i me|u razli~itim fanati~nim muslimanskim religijskim frakcijama. Zanimqive podatke o srpskim monasima „ratnicima” koji bi mogli biti iz redova Zilota u vreme istorije srpskog naroda pod Turcima, daje srpski pisac @ivorad Lazi} u svom romanu „Vitez smrti”. U julu 1993. godine, osam monahiwa manastira Stjenik kod ^a~ka je izba~eno po nalogu episkopa Hrizostoma, uz pomo} policije, jer su, navodno, pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota. Monahiwe, na ~elu sa namesnicom

Efrosimijom su tada otkazale poslu{nost SPC, jer se nisu sloìle sa odlukama Sinoda koji je u Trondhajmu, u Nema~koj, tajnim potpisivawem Ekumenske poveqe postigao dogovor po kojem bi Veliki hri{}anski sabor posle 12 vekova trebao biti odràn 2013. godine u Ni{u, da bi se Rimokatoli~ka, Anglikanska, Starogr~ka, Protestantska, i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile pod vo|stvom Vatikana i rimskim Papom na ~elu svih hri{}anskih religija! Monahiwa kaè da je tada u Nema~koj potpisana pomenuta Poveqa sa Rimokatoli~kom crkvom, a jedan od osnovnih uslova da u|emo u EU je i uvo|ewe novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju! O tome tada srpski mediji nisu ni{ta govorili i pisali! Ostale pravoslavne crkve smatraju da je pristajawe na ovakav oblik zajedni{tva i ustrojstva hri{}anskih crkava pod patronatom Vatikana i Pape, poguban kako za autohtone pravoslavne verske zajednice, tako i za iskonsko hri{}anstvo uop{te. Biv{e sestrinstvo iz manastira Stjenik pristupilo je tada „Crkvi istinskih pravoslavnih vernika, ravnateqa vere – Zilotima”! Odre|eni krugovi u vrhu Srpske pravoslavne crkve, kao i ve}i broj vernika se saglasilo sa odlukom monahiwa iz manastira Stjenik. Tada se moglo ~uti da se u pravoj hri{}anskoj veri ne smeju praviti kompromisi, jer je to bogohuqewe i zaobilaèwe kanona iskonskog pravoslavqa zbog ovozemaqskih trenutnih interesa. Na Ku~ajskim planinama je nekada{we sestrinstvo proterano iz manastira Stjenik kod â~ka, 2003. godine (12 monahiwa, trenutno preko 15), uz pomo} vernika podiglo konak Zilota, na mestu Mikuqski kamen. Igumanija Efrosimija i sestrinstvo su ovde re{ili da do|u i borave, jer je, ~ini se, najusamqenije u Srbiji. „Ovde moèmo da se posvetimo ìvotu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve {to se ovde izgradilo napravqeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaqene cigarete i bez alkohola, kao {to je drugde slu~aj” – govori igumanija. Za o~ekivati je da je najvi{e pomo}i za izgradwu konaka stiglo od bratstva manastira Esfigmen sa Svete Gore. Ina~e, igumanija Efrosimija je u mirjanskom (gra|anskom) ìvotu zavr{ila tri fakulteta. Postoji saznawe da je blaènopo~iv{i otac Tadej – vidoviti starac sa neobi~nim i ~udesnim mo}ima, nekada{wi iguman manastira Vitovnica, pred kraj ìvota pristupio Zilotima.

Bio je slika i prilika Blaènopo~iv{eg patrijarha Pavla, mali rastom, ne teì od pedesetak kilograma, ali sa velikom energijom. Kao iguman manastira on je odskakao u svom shvatawu pravoslavqa i pravoslavne vere, svojim odlukama u vo|ewu manastira i razgovorima s vernicima, da je zadavao dosta glavoboqe vladiki i SPC uop{te. Imao je tvrd stav protive}i se bilo kakvim kanonskim „unapre|ewima” i osavremewavawu slu`be, a posebno, pona{awu vernika. Sa mesta igumana otac Tadej je preme{ten na nepoznato mesto, zatim se obreo na Fru{koj Gori u privatnoj ku}i. Tada se pri~alo da }e biti visoko rangiran me|u deset kandidata za sveca SPC, ali je posle smrti, samo odobreno da se sahrani u manastiru Vitovnica kod Poàrevca, gde je proveo trideset pet godina slu`be. Poznati Zilot u Srbiji je jeromonah Akakije koji je bio podvi`nik na Svetoj Gori, u manastiru Esfigmen, a ve} nekoliko godina predvodi bratstvo Zilota na Fru{koj Gori u mu{kom manastiru Svetih Metodija i Kirila, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preure|enoj privatnoj ku}i, koju su srpski Ziloti dobili na dar. U Beogradu, Smederevu, Para}inu i â~ku postoji nekoliko stanova i ku}a u kojima se obavqaju slu`be. Srpski Ziloti u svim svojim bogomoqama imaju crnu zastavu sa lobawom i ukr{tenim kostima sa natpisom PRAVOSLAVQE ILI SMRT! Danas u Srbiji postojawe Zilota vi{e nije tajna. Zato {to imaju svoj pogled na veru, Zilote svakako ne treba kriminalizovati i nipoda{tavati. Oni ìve u pluralnom dru{tvu u kojem imaju pravo na svoja uverewa ali i oni tako|e treba da po{tuju demokratsko ustrojstvo dru{tva. îni se da je danas u Srbiji uspon Zilota jednak usponu bilo koje druge konzervativne struje koja se o{tro protivi ubrzanom putu ka modernom dru{tvu, {to ~esto zna~i usvajawe novih obrazaca pona{awa na {tetu tradicionalnih vrednosti. Srpski Ziloti deluju pod nazivom Istinska pravoslavna crkva u Srbiji (IPCS) i pod jurisdikcijom su frakcije florinijanaca, sve{tenog Sinoda Crkve istinitih pravoslavnih hri{}ana Gr~ke (GOH) koju predvodi Hrizostom Drugi í tekst pripremio Haxi Du{an Glu{ac KRAJ U SLEDE]EM BROJU

Major Mihailo Maxarevi}

LOVAC NA @IVE JEZIKE Mo`da najve}i vojnik srpske istorije

ajor Mihailo Maxarevi} je najodlikovaniji srpski vojnik u Velikom ratu. Grudi Mihaila Maxarevi}a M krasile su tri Kara|or|eve zvezde, Zlatne i Srebrne me-

daqe za hrabrost, Orden belog orla sa ma~evima, Albanska spomenica, engleski Ratni krst, Orden legije ~asti (francuski general Moris Saraj skinuo je Orden sa svojih grudi i oka~io ga o grudi Mihaila Maxarevi}a – bio je ovo presedan, nijedan vojnik nije do`iveo tako ne{to), regent Aleksandar je svoju Kara|or|evu zvezdu predao Maxarevi}u na sli~an na~in.

napre|ivan je vanredno u ~inove potporu~nika, poru~nika, narednika, majora. Sva ta odli~ja i ~inove U dobio je do svoje dvadeset ~etvrte godine. Kraq Petar

Prvi ga je unapredio u ~in poru~nika (kad je zarobio neprijateqske vojnike prilikom prelaska Save), regent Aleksandar ga je unapredio u ~in majora na Solunskom frontu. în je Maxarevi} zasluìo jer je osvojio Kajmak~alan, koji je bio presudan za prolaz srpske vojske. Tako je ona postala regularna savezni~ka vojska, posle minulih godina povla~ewa i golgote, zajedno sa svojim narodom. Li~no je sa~inio strategiju za osvajawe ove planine, koja }e u}i u istoriju ratovawa. Li~no je traìo dopu{tewe za napad od vojvode @ivojina Mi{i}a i generala Saraja. Prvi se protivio, drugi je samo potvrdno klimnuo glavom. Odmah je razneo neprijateqski mitraqez sa svojim ~uvenim vaqevskim Petim pukom i tako oslobodio prolaz u juri{e ka skorom oslobo|ewu napa}ene otaxbine. Major Mihailo Maxarevi} bio je u~esnik i junak velikih bitaka: Kumanovske (Prvi balkanski rat), Bregalni~ke (Drugi balkanski rat), bitke na Kajmak~alanu.

eobi~an nadimak iz naslova ove pri~e Mihailo Maxarevi} je dobio, jer je umeo da se pribli`i neprijatequ na Ma~vanskom frontu 1915. godine, gde je zarobio odeqewe izvi|a~a sa stare{inom. Zahvaquju}i tom podvigu, dobio je va`ne podatke o planovima neprijateqske

vojske. Jo{ dva puta, na sli~an na~in je zarobio neprijateqske vojnike koji su wegovu glavu ucenili na pedeset hiqada kruna. o|en je 13. januara 1894. godine u selu Murga{ kod Uba. R Ovaj hrabar, neustra{iv vojnik, bio je skroman, emotivan, po`rtvovan, porodi~an ~ovek. Ostalo je upam}eno

da je vojvoda @ivojin M{i} poèleo da se sa wim boqe upozna. Pozvao ga je na ru~ak u Vaqevo u ta~no zakazano vreme. Major je zamolio za odlagawe jer je prethodno obe}ao sestri da }e sa wom ru~ati. Posle zavr{etka Velikog rata, oènio je sve{tenikovu }erku s kojom je imao troje dece. Jedna }erka je ro|ena slepa. Me|utim, napustio je vojsku jer nije mogao da se navikne da u vojsci Kraqevine bude vojnika drugih nacionalnosti, povukao se i penzionisao. Bio je fizi~ki radnik u {e}erani na ûkarici. Napisao je kwigu „Kroz sjaj i senke rata” 1933. godine u kojoj je opisao svoje utiske iz Velikog rata. U Drugom svetskom ratu, general Milan Nedi} ga je pozvao da bude komandant srpske àndarmerije. Odbio je ponudu i biva zarobqen od Nemaca, sproveden u logor na Bawici, zatim oteran u zarobqeni{tvo u Nema~ku. Posle rata emigrira u Ameriku, nikada vi{e ne videv{i suprugu i porodicu. Duboko je patio zbog toga i sa vladikom Nikolajem Srpskim radio na organizaciji i sabornosti srpske emigracije u Americi. Umro je 20. februara 1965. godine i sahrawen je na grobqu manastira Svetog Save u Libertvilu. Pored wega su po~ivali Sveti Vladika Nikolaj Srpski, kraq Petar Drugi Kara|or|evi}, Jovan Du~i}. Wihove mo{ti prenete su u otaxbinu Srbiju. Wegove nisu! Jo{! í

NE NAMA, GOSPODE, NE NAMA, VE] SLAVU DAJ IMENU TVOJEM! KAKO JE LEPO BITI BOG OTAC KAD TI JE PATRIJARH PAVLE SIN! GLADAN BO@I] SITIM USKRSOM NE]E[ NAHRANITI!

[ETA(J)MO SRBIJOM!

DELIBLATSKA PE[ÂRA Deliblatska pe{~ara je retko pribeì{te posledwih stepa, pe{~ara i stepskih {uma i prostor specifi~nih ìvotiwskih zajednica, jedinstven u Panonskoj niziji. Po svom nastanku, orografiji, klimi, specifi~nosti flore i faune, predstavqa pravi fenomen u Evropi, pa je svojevremeno nazvana evropska Sahara. Impozantna veli~ina Deliblatske pe{~are, wena lepota i stalno smewivawe boje cve}a, li{}a, prizemne i drvenaste flore, ~ine wen karakteristi~an, dinski reqef, koji se ne sre}e nigde u Evropi, izuzetno privla~nim. Wene glavne pe{~ane mase, elipsoidnog oblika, okruène su plodnim lesnim poqoprivrednim povr{ima. Pe{~ara je stani{te velikog broja ptica i ìvotiwa, poznata je po plemenitoj divqa~i: jelenu i srni, ali i po tome {to u woj vekovima ìvi vuk. Za{ti}ena je kao specijalni prirodni rezervat, u ~ijim se granicama nalaze dva stroga rezervata i 16 rezervata genetskog fonda. Podru~je koje obuhvata prostire se na skoro 34 hiqade hektara. Nalazi se u ju`nom Banatu izme|u Dunava i zapadnih padina Karpata, dok se na severozapadu prostire do naseqa Vladimirovac i puta Beograd â&#x20AC;&#x201C; Vr{ac. Duga~ka je 35, a {iroka od 9 do 12 kilometara. Reqef karakteri{u pe{~ane dine, koje je stvorila ko{ava. îtava pe{~ara obrasla je travom i

{umama, a {umarstvo ovde ima dvestagodi{wu tradiciju. U po~etku je glavni zadatak bio da se zaustavi pokretni pesak, a vremenom su mnoge druge povr{ine po{umqene. Pe{~ara, koja bi se mogla nazvati i Vu~ji pesak, jer u woj `ivi oko 40 banatskih vukova, bogata je podzemnim vodama koje na mnogim mestima izbijaju na povr{inu. Deliblatska pe{~ara ima stepsku, umereno kontinentalnu klimu, a temperaturna amplituda kre}e se od plus 40 do minus 25 stepeni. U biogeografskom pogledu ovo je zaista jedinstveno podru~je na kome se smewuju {ume i ravni~arske travne stepe sa ne{to `buwa po uvalama. Me|u mnogim retkim biqkama isti~u se gorocvet, stepski {afran, Pan~i}ev pelen i banatski bo`ur, a svoje stani{te ovde je na{lo i 20 vrsta orhideja Ă

CARSKA BARA Jedno od savr{enih mesta u Srbiji, carstvo ptica i netaknute prirode, nalazi se u sredwem Banatu, u me|ure~ju Tise i Begeja pri u{}u u Dunav, jugozapadno od Zrewanina. Kompleks Stari Begej â&#x20AC;&#x201C; Carska bara predstavqa specijalni rezervat prirode sa velikim stepenom za{tite. Rezervat obuhvata povr{inu od oko 1700 hektara i predstavqa

prostor od svetskog zna~aja prvog reda. Za{titna zona je specifi~an predeo u kome su mozai~no raspore|eni jezersko-ribwa~ki, barski, mo~varni, livadski, {umski i okolni ekosistemi koji su ispresecani brojnim kanalima, nasipima i putevima. Ina~e ovom rezervatu, koji je u svetu poznat kao ornitolo{ka stanica, posebno obele`je daju ptice i one su wegovo glavno obele`je i spona svih nabrojanih sistema. Ovde se gnezdi svih osam vrsta evropskih ~apqi. Ogroman broj razli~itih vrsta ptica â&#x20AC;&#x201C; oko 250, raznolikost gnezdarica i odre|en broj endemskih vrsta ~ine Stari Begej jedinstvenim ne samo u Evropi nego i u svetu. U Carskoj bari `ivi 140 stanarica i 110 selica.

Oko starog Begeja je {uma, uglavnom, vrbe, topole i belog jasena kroz koju vodi stazica, pa mo`e i da se pro{eta dok ne krene brodi}. Predeo Carske bare je predivan u svim godi{wim dobima, ali je najatraktivniji leti i u jesen, kada se ovde okupi veliki broj ptica koje mo`ete posmatrati i fotografisati iz turisti~kog brodi}a ili sa vidikovca Ă

OBEDSKA BARA Ritska podru~ja u slivu Dunava i Save postala su retka zbog uticaja raznih hidrotehni~kih zahvata kao {to su kanali, nasipi i brane. Obedska bara je jedna od retkih plavnih oblasti u Panonskom basenu, a nalazi se u jugoisto~nom Sremu, izme|u sela Grabovica, Obre` i Kupinovo i reke Save, u neposrednoj blizini Beograda. Sama bara je potkovi~astog oblika i predstavqa ostatak napu{tenog ko-

Tekst i fotografije Du{anka i Trivko Ti}a Savi} rita Save. Mrtvaja sa mo~varom kakvu danas poznajemo formirala se pre 2000 godina i danas je podeqena u tri zone sa razli~itim stepenom za{tite. Najstroì reìm je u zoni prvog stepena za{tite, gde su zabrawene sve aktivnosti osim nau~nih istraìvawa, u zoni drugog stepena za{tite koju ~ine stalne ili povremene bare, dozvoqeni su radovi na wihovoj revitalizaciji, sanitarna se~a {ume i sli~no dok zona pod tre}im stepenom za{tite obuhvata prirodne {ume, ali i plantaè topola. Ovaj ~uveni rezervat prirode predstavqa prostrano mo~varno-{umsko podru~je koje je za za{ti}eno prirodno dobro progla{eno davne 1874. godine, pa je tako jedno od

sveta u Panonskom basenu. Zbog svojih op{tepoznatih vrednosti ima verifikovan me|unarodni status i nalazi se na UNESKOVOJ listi svetski zna~ajnih, vla`nih stani{ta i kao podru~je od me|unarodnog zna~aja za ptice Ă

najstarijih za{ti}enih prirodnih dobara na svetu. Obedska bara je stani{te oko 30 vodenih i mo~varnih, {umskih i livadskih biqnih zajednica. Bogatstvo flore i faune ogleda se i u prisustvu 220 vrsta ptica. U za{ti}ene biqne prirodne retkosti spadaju dugorogi ora{ak, testerica, barska paprat, beli i `uti lokvaw, me{ika, mo~varna orhideja, barska kopriva i jedno stablo crne topole koje se isti~e velikim dimenzijama i lepim oblikom. Ovde rastu mnoge lekovite biqke poput belog sleza, gaveza, gloga, i|irota, perunike, nane i drugih. Obedska bara je jedno od najbogatijih i najo~uvanijih stani{ta `ivog

SUNÂNI SAT U SIRMIJUMU Malo je onih koji ne znaju da se na podru~ju dana{we Sremske Mitrovice nalazio jedan od najzna~ajnih gradova Rimske imperije. Naàlost, vrlo malo ostataka anti~kog Sirmijuma danas je vidqivo oku, a jo{ mawe je dostupno znatièqnicima. U lapidarijumu Muzeja Srema izloèno je neprocewivo blago pokretnih spomenika, me|u kojima i jedan od najzanimqivijih arheolo{kih nalaza na ovim prostorima - sun~ani sat iz Sirmijuma. ako se to na prvi pogled ne bi reklo, lapidariI jum Muzeja Srema jedna je od najbogatijih zbirki tog tipa na ovim prostorima. U atrijumskom dvori{tu zgrade iz 18. veka svoje mesto su na{le stotine rimskih spomenika nadgrobnih plo~a, sarkofaga, stela, `rtvenika... Ipak, zbirkom u svakom smislu dominira sun~ani sat iz Sirmijuma, jedinstven po mnogo ~emu.

un~ani sat izra|en je oko S 100. godine na{e ere, kao deo monumentalne grobnice

Kratila Papija, uglednog ìteqa Sirmijuma i potomka stare patricijske porodice poreklom iz Rima. Papije je li~no naru~io ovakav spomenik, koji su od bra~kog mermera napravili vajar i astronom iz Gr~ke. Prora~un sata ura|en je specijalno za geografsku poziciju Sirmijuma, tako da bi sat i danas bio nepogre{iv da je u funkciji (bronzana igla koja baca senku naàlost nije preìvela

do dana{wih dana), a posebnu zanimqivost predstavqa horizontalna linija po sredini broj~anika, po kojoj je senka padala ta~no za vreme prole}ne ravnodnevice, 21. marta, ~ime je obeleàvan kraj stare i po~etak nove godine prema rimskom kalendaru. Me|utim, ono {to sun~ani sat ~ini jedinstvenim je skulpturalna forma, sa tri figure koje drè {koqku sa broj~anikom. Najve}a i najistaknutija figura predstavqa Atlasa, titana koji na svojim le|ima nosi nebeski svod. Iza wega nalaze se dve mawe figure, od kojih jedna predstavqa mitskog junaka Herkula, dok se oko identiteta druge razli~iti izvori ne slaù â&#x20AC;&#x201C; kod nas je zvani~an stav da je u pitawu Ifikle, Herkulov smrtni blizanac, dok strani arheolozi uglavnom smatraju da je tre}i lik zapravo Zevs, bog groma i neba. Obe teorije jednako su diskutabilne: budu}i da nigde drugde na svetu ne postoji skulpturalni prikaz Ifikla. U tom slu~aju bi ova skulptura bila jedinstvena u svetskim okvirima, ali je nemogu}e nedvosmisleno dokazati da se zaista radi o Ifiklu; sa druge strane, malo je verovatno da tre}a figura prikazuje ba{ gr~kog Zevsa, a ne rimskog Jupitera, jer joj nedostaju neka va`na obele`ja ovog boànstva poput muwe... Bilo kako bilo, jedini koji bi mogli da razre{e ovu dilemu nisu na ovom svetu skoro dve hiqade godina... oga god predstavqale tri K figure sirmijumskog sata, nepobitno je da se radi o jed-

nom od najzna~ajnijih spomenika rimske kulture ne samo kod nas ve} i uop{te. Tokom godina, mnogi svetski poznati muzeji (me|u kojima i Luvr i Metropoliten) poku{avali su da ga otkupe, ali je na na{u sre}u sat do danas ostao u Sremskoj Mitrovici.

ri~a o pronalasku sun~anog sata zanimqiva je koliko i P wegova istorija. Prona|en je tokom kopawa temeqa za izgradwu jedne privatne ku}e 1981. godine. Budu}i da je vlasnik

znao da bi mu daqa arheolo{ka istraìvawa na duè vreme odloìla ili skroz obustavila gradwu, nalaz je odmah sakrio da bi ga tek kad je izgradio ku}u uredno predao nadle`nima. Iako je sun~ani sat iz Sirmijuma u svetskoj arheolo{koj javnosti prepoznat kao spomenik od izuzetnog zna~aja, sti~e se utisak da kod nas nije ni dovoqno poznat ni dovoqno cewen. Sat se smatra simbolom grada i odavno je na{ao svoje mesto ~ak i me|u suvenirima, prakti~no ne postoji ìteq Mitrovice koji ne zna za wega, ali i pored toga deluje kao da je vrlo malo Mitrov~ana zaista svesno wegove vrednosti. Negde drugde bi se razgledawe spomenika ovakvog kalibra napla}ivalo mnogo vi{e od 150 dinara, koliko ko{ta ulaznica za ulaz u Muzej Srema, a jedan tako neprocewiv eksponat sigurno ne bi stajao na otvorenom, izloèn atmosferskim uticajima i â&#x20AC;&#x17E;na izvolâ&#x20AC;&#x2122;teâ&#x20AC;? radoznalim prstima i potencijalnim vandalima. Idealno, u dvori{tu bi se nalazila kopija, a original bi bio prikazivan u stro-

go kontrolisanim uslovima, podrazumeva se u zatvorenom prostoru. Primeri ovakve prakse odavno su svakodnevica svuda gde se dr`i do kulturno-istorijskog nasle|a, samo je kod nas to jo{ uvek domen nau~ne fantastike. Mada, u sredini u kojoj je najnormalnija stvar da se arheolo{ki lokalitet star preko 1800 godina bukvalno sravni sa zemqom da bi se na wegovom mestu napravio trg poplo~an odurnim behatonom, o~ekivati svetske standarde u prezentaciji jednog komada mermera mo`da je i preterano. A opet, zaposleni u Muzeju Srema i Zavodu za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici sigurno se oko toga mawe pitaju nego univerzalni autoriteti iz ko`nih foteqa... Zato je mo`da i boqe {to wima ovaj spomenik nije toliko interesantan, jer ko zna kako bi tek on bio osve`en i unapre|en... Da li }e se jednom stvoriti uslovi da sun~ani sat iz Sirmijuma (o ostalim eksponatima lapidarijuma da i ne govorimo) bude za{ti}en i prikazan kako dolikuje jednom spomeniku svetskog zna~aja, ostaje otvoreno pitawe. Za to bi ipak bila potrebna mnogo ve}a i svakako adekvatnija muzejska zgrada, koja bi u ovom trenutku predstavqala preveliku investiciju i za mnogo ve}e i bogatije gradove od Sremske Mitrovice, a tada ni cena ulaznice sigurno ne bi bila na nivou jedne kafe u malo boqem kafi}u... Ali opet, za toliko blago na jednom mestu, vredelo bi. Zar ne? Ă Milan Mirkovi}

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

STVORITEQ dozgo je sa `bunova nishodila rosa, a O dole, pod `bunovima, svetluca samo pod pazuhom onog listi}a gde suvo nikad i ne

Mihail Mihailovi~ Pri{vin (1873 + 1954) ro|en je u selu Hru{~ovo – Qov{ino u Orlovskoj guberniji, Rusija, Ovaj pisac, filozof prirode, putuje po Rusiji, kao ratni dopisnik, po~etkom Prvog svetskog rata, pi{e, boravi po severnim {umama Rusije, objavqena su mu sabrana dela u osam tomova. Umire u Moskvi, gde jedna ulica nosi wegovo ime. U svoja dela uneo je vi{e umetni~kog, od drugih pisaca, ne zanemaruju}i faktografske opise.

biva. Krave su se napasle i u krdu stajale kraj blatwavog izvora. Pastir Vawu{ka leào je na zatravqenoj hum~ici, izvaqen, svijen u luk. Ne moè{ odmah ni da dosluti{ kako se na{ao tako predvojen, mora biti da je legao na breì} glavom, ali, dok je spavao, breì} je potawao, glava mu je padala, stomak se pup~io uvis, a glava i noge se klembesile. Poznajem ga odavno – znam tu jarkori|u glavu, i na licu krupne pege, jednu do druge, te o~i blistave, ~iste kao olizana bombona. Odavno sam ga primio u carstvo cara Berendeja i, ako imam priliku, nipo{to ga ne}u mimoi}i. Danas imam sre}e, èlim da malo budem s wim, i budim malog Berendeja. Na tren otvori jedno oko, izvu~e na~etu bocu, pruì mi je i opet zaspa. Po~eh da ga drmam i odobrovoqavam. – Pij – re~e on. – Ju~e sam se provodio, na proslavi, zbog tebe sam je napunio. Kad je sasvim do{ao sebi, i malo se otreznio, izvadih iz ta{ne posledwi broj „Lovca”, s mojom pri~om, i dadoh mu ga. – Pro~itaj, Vawa, to sam ja napisao. On po~e da ~ita. A ja zapalih cigaretu, i petnaestak minuta stadoh da se bavim svojom bele`nicom – svi ve} znaju da pu{im ta~no petnaest minuta. Kad je cigareta dogorela, a pastir do~itao svoje, spopadoh ga: – Jesi li pro~itao sve? Pokaì, dokle. On pokaza da je za ~etvrt sata pro~itao dva i po reda, a bilo ih je ukupno trista.

– Daj ~asopis ovamo – rekoh. – Moram da idem. Xaba tvoje ~itawe. On mi rado dade ~asopis, uz re~i: – Istina je, to ne vredi ~itati. Za~udih se. Tako otvorene i dobrodu{ne ~itaoce nekako nisam imao prilike da susretnem, ~ak ni me|u seqanima. Jeste me malo opeklo, ali vi{e mi se dopalo. On zevnu i re~e: – Da si bar istinu pisao. Ovako, mora biti da si sve izmislio? – Ne ba{ sve – odgovorih. – A mal~ice jesam. – E, a ja bih pisao – ba{ tako! – Sve kako jeste? – Sve. Evo, latio bih se da opi{em no}: kako no} pole`e na mo~varu. – Kako to? – Evo kako. No}. Ogroman – ogroman `bun, kraj izvora. Sedim pod `bunom, a gu{~i}i –piju-piju-piju... Zastade. Pomislih – tra`i re~i, ili ~eka da navru slike. Ali, on se osvrnu, izvadi frulu i stade na woj da produbquje sedmu rupicu. – Da, a daqe? – zapitah. – Hteo si da opi{e{ istinsku no}. – Ve} sam ti je predstavio – re~e on. – I to odistinski. Ogroman – ogroman `bun. Sedim pod wim, a gu{~i}i po svu no} –pijupiju-piju... – To je vrlo kratko. – [ta kratko? – za~udi se pastir. – Pa, svu no} prole}u: piju-piju-piju... Shvativ{i tu pri~u, rekoh: – Kako je to lepo! – Nije r|avo – odgovori on. I zasvira u frulu, na~iwenu od zove, trstike i kravqeg roga í

38 NIJE NI MENI LAKO SA MNOM, PA TRPIM! Milorad Pavi}

DA PRE\EMO NA TI? UPITAO JE NOVU POZNANICU I ODMAH DOBIO ODGOVOR: MO@E, AKO NIJE DALEKO!

HDG 1B 2 B Svaki otisak pse}e wu{ke je jedistven, kao otisci prstiju kod qudi i mo`e se koristiti za identifikaciju psa. 3 V Hurgada je grad u Egiptu u guvernoratu Crveno more. Nalazi se na obali Crvenog mora. To je najzna~ajnije letovali{te Egipta. Grad je osnovan u po~etkom 20. veka. 4 B Upis ~iwenica od zna~aja za promet. Ova vrsta upisa predstavqa jednu vrstu obave{tewa svim licima koja su zainteresovana da steknu neko pravo na nepokretnosti. Sve one obaveze koje idu na teret prodavca nepokretnosti tereti}e i kupca, tako da on ima interes da bude upoznat da li se povodom te nepokretnosti vodi spor ili je pokrenut izvr{ni postupak koji ima za predmet izvr{ewa tu nepokretnost, da li je prodavac li{en poslovne sposobnosti itd. Neke zabele`be: Zabele`ba spora Zabele`ba hipotekarne tu`be Zabele`ba pravosna`nosti i izvr{nosti (zabele`ba zapo~. namirewa) Zabele`ba prvenstvenog reda Zabele`ba maloletnosti Zabele`ba zabrane otu|ewa i optere}ewa

A) Plasido Domingo, Lu~ano Pavaroti, Hose Kareras B) ~lanovi „Bitlsa” Pol, Xon, Ringo, Xorx V) ~lanovi {vedske grupe „ABBA” Note nisu umeli da ~itaju: A) isto {to i zabele{ka B) re~ iz Ukwi`be prava na nepokretnosti u na{oj zemqi. V) {tamparska gre{ka A) Turskoj B) Gr~koj V) Egiptu

Hurgada je poznato letovali{te u:

5 4

Zabele`ba je:

A) desno uvo B) wu{ka V) predwa {apa

Qudima za identifikaciju slu`i prst, a psima:

A) Bernard [o B) Vinston Leonard Spenser ^er~il V) Harold Pinter Ro|en je u Vudstoku (Velika Britanija), umro u Londonu, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, ser, vitez Podvezice, prvi po~asni gra|anin SAD...:

NOTNE ZABELE@BE ZA IDENTIFIKACIJU 1 RE[EWA KVIZA

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

SRPSKI ROTAR BROJ 7 I 8

MESECOSLOV

APRIL 2019.

APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija. Tokom celog meseca Klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija. Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe.

941. Premijer Ma|arske Pal Teleki izvr{io je samoubistvo dan po{to je wegova zemqa prihvatila plan Nema~ke za napad na susednu Jugoslaviju.

1940. Rodio se Al Pa}ino, jedan od najboqih glumaca sveta, u Wujorku, u Isto~nom Harlemu kao Alfredo Xejms Pa}ino, poreklom sa Sicilije.

1936. Prvi TV intervju emitovan je u Londonu, na izlo`bi „Idealan dom”, gde je voditeq razgovarao sa glumicom Pegi O’Nil.

1936. Generalni {trajk studenata Beograda, Zagreba, Qubqane, Skopqa i Subotice protiv vlade Milana Stojadinovi}a, kada je ubijen student prava @arko Marinovi}.

1867. U Beogradu, na Kalemegdanu, posa|eno je prvo drvo.

13 15

1204. Krsta{i su u ^etvrtom krsta{kom ratu zauzeli i opqa~kali Carigrad.

1990. Umrla je glumica Greta Garbo.

73. Rimqani zauzimaju tvr|avu Masadu ~ime je okon~an Jevrejski ustanak.

1929. 1992. 2019. ROTARI KLUB BEOGRAD

subota, 6. april 2019. godine hotel „Hajat” • Lepotom ovog znaka bavila se Milica Aleksi}

AKTIVNOSTI

BEOGRAD ROTARAKT KLUB BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I OBRADOVATI NEKOG... SMISAO @IVOTA! subota, 6. 4. 2019. godine, hotel „Hajat” PRVI DEO Snimci: Hayi Du{an Glu{ac Dragoslava Spasi}

1929. 1992. 2019.

Snimio dr Slobodan Stankov, Rotari klub Beograd Dediwe

MRZIM SAVR[ENSTVO ZATO [TO JE STATI^NO!

SIROMA[NI QUDI SU ^ESTO NAJDARE@QIVIJI!

LEPO JE @IVETI LEPO, A NIJE LO[E @IVETI NI RU@NO, JER I OD TOGA IMA GORE!

Kraj u slede}em broju

Lepa mladost je data mnogima, starost – izabranim

NIJE SVE U @IVOTU VREDNO PAM]EWA Nedavno sam dobio pismo od moje ameri~ke poznanice Phillis Schlossberg. Me|utim, ona je vi{e nego poznanica, jer se znamo petnaest godina. Bio sam prijateq sa wenim suprugom Jackom, veteranom Drugog svetskog rata...

uzdignut stomak. Kako sam starila, postajala sam boqa prema sebi, mawe kriti~na. Postala sam sebi prijateq. Ne korim sebe zbog toga {to sam pojela previ{e kola~i}a, za to {to nisam pospremila krevet, {to sam kupila tog idiotskog betonskog gu{tera, koji mi apsolutno nije bio potreban, ali koji daje takvu avangardnu notu mom vrtu. Ja imam pravo da se prejedem, i da ne o~istim posle sebe, da budem ekstravagantna. Bila sam svedok li nije stvar u tome, ve} u pismu kojeg mi je Phillis koliko je previ{e, dragih prijateqa prerano poslala. Ona pi{e: „Moja stara prijateqica mi je pisala o svojoj starosti, napustilo ovaj svet, jo{ ne shvativ{i, ne osetiv{i veliku slobodu koju starost daje. i ja sam se zapitala da li sam stara? Moje telo ponekad Koga briga ako ~itam do ~etiri ujutru i spavam do kaè: da, stara sam ... ali moje srce se ne slaè! I ne bih podneva? Ple{em sama, slu{aju}i divne melodije iz èlela da se vratim u svoje mlade godine. pedesetih, a ako ponekad poèlim da pla~em zbog Po mom mi{qewu, ovo weno pismo veoma precizno qubavi koja je oti{la, ja }u plakati. Ja }u {etati sumira ìvot”. du` plaè u kupa}em kostimu koji jedva drì opu{teno telo, ako poèlim, ja }u se baciti u okeanski talas, uprkos saàqivih pogleda mladih stvorewa obu~enih (skinutih?) u bikini. I oni }e tako|e ostariti. Ponekad zaboravqam, to je istina. Me|utim, nije sve u ìvotu vredno pam}ewa - ali se}am se va`nog. Naravno, tokom godina moje srce je slomqeno mnogo puta. Kako moè da se ne slomi srce, ako ste izgubili voqenog, ili kada vam dete pati, ili ~ak i kada va{eg voqenog psa udari automobil? Ali slomqena srca su izvor na{e snage, U MOJIM GODINAMA na{eg razumevawa, na{eg @URITI JE - OPASNO, saose}awa. Srce koje nikada NERVIRATI SE – [TETNO, nije bilo slomqeno, sterilno STICATI POVEREWE – GLUPO... i ~isto, nikada ne}e OSTAJE MI SAMO DA @IVIM spoznati radost ZA SVOJE ZADOVOQSTVO! nesavr{enstva. Sudbina me je blagoslovila, daju}i mi da doìvim do sede kose, do vremena kada je moj mladala~ki smeh zauvek urezao duboke brazde na mom Evo tog pisma: licu. Jer, koliko se qudi nikad nije smejalo, koliko je „Jednog dana me je jedno mlado stvorewe pitalo kako umrlo pre nego {to su mogli pokriti iwem kosu? je to biti star. Bilo mi je neugodno, jer ne smatram Ja mogu re}i „ne” apsolutno iskreno. Ja mogu re}i „da” da sam stara. Videv{i moju reakciju, stvorewe se apsolutno iskreno. Kako starite, lak{e je biti stra{no zbunilo, ali sam joj rekla da je pitawe iskren. Mawe brinete o tome {ta drugi misle o interesantno da }u razmisliti o wemu i re}i joj vama. Vi{e ne sumwam u sebe. âk sam zaradila i svoje zakqu~ke. pravo da gre{im. Starost, to je dar. Danas, mo`da prvi put u mom Dakle, u odgovoru na tvoje pitawe, mogu re}i: Volim ìvotu, postala sam ~ovek koji sam oduvek èlela da {to sam stara. Starost me je oslobodila. Svi|a mi budem. Ne, ne radi se o telu, naravno! Ponekad ovo se ~ovek koji sam postala. Ne}u ìveti ve~no, ali telo izaziva o~aj u meni - bore, kese ispod o~iju, dokle sam god ovde, ne}u tro{iti vreme brinu}i o mrqe na koì, opu{teno dupe. êsto me {okira tome {ta se moglo desiti, a nije se desilo, ne}u se starica koja se naselila u mom ogledalu - ali ne brinuti o tome {ta se moè jo{ dogoditi. brinem dugo. I je{}u slatko svaki tre}i boìji dan.” í Nikada ne bih pristala da zamenim svoje neverovatne Vladimir Pozner prijateqe, moj divni ìvot, svoju oboàvanu porodicu za mawu koli~inu sede kose i ravan Prevela: Beba Muratovi}

VELIKE I MALE MISLI NIKAD OKTOBAR NIJE TAKO ^ESTO DOLAZIO KAO OVE GODINE; MALO, MALO, I EVO TI GA OPET... BAR TRI PUTA PRE ROKA! Milorad Pavi} @ENA MO@E POSTATI MU[KARCU I PRIJATEQ SAMO OVIM REDOM: PRVO POZNANICA, ZATIM QUBAVNICA, PA TEK ONDA PRIJATEQ!

GOTOV SI UKOLIKO IMA[ U VIDU SAMO DECU. I ODRASLI SU DECA, SAMO [TO SU PORASLI!

A. P. ^ehov

Volt Dizni

SKLOPIO SAM MIROVNI SPORAZUM S VREMENOM; NITI ONO PROGONI MENE, NITI JA BE@IM OD WEGA! Mario Lago ^OVEK JE KOMPLETAN KADA DOBIJE DETE, NAPI[E KWIGU, I POSADI DRVO!

Japanska poslovica

JA SAM SADA U NAJBOQIM GODINAMA, SAMO JO[ DA PROVALIM ZA [TA! PROÎTAM DA JE KOKO [ANEL REKLA: „TAMO GDE @ELI[ DA TE QUBI, TAMO STAVI PARFEM!” JOOJ, QUDI, KAKO TO PEÊ! EH, BO@E, KAD MI VE] NISI UDELIO [ARM, LEPOTU, NI PAMET, NISI MORAO I NA NOVCU TOLIKO DA [TEDI[! SVI KREDITI KOJI DAJU NA[E BANKE SU GOTOVINSKI – KOJI GOD DA UZME[GOTOV SI! [TA JE NEMA[TINA? NEMA[TINA JE KAD NI[TA NE MA[TA[! KO NE ZNA ZA [ALU, TREBA GA OZBIQNO ZAJEBAVATI! O BIV[IMA PRIÂJTE SVE NAJLEP[E, NEK' SE I NEKO DRUGI ZAJEBE!

Da li je Da li }e proiste}i ISTINITO? DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li je Da li }e biti PO[TENO KORISNO prema svima? za sve?

Snimio dr Slobodan Stankov, Rotari klub Beograd Dediwe