Rotar 99-100 by Ivan Petrovic

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

MAJ / JUN 2019. • GODINAIæ (LæææVI) BROJ 99 i 100 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

100 PUTA SA VAMA

Antoan de Sent Egziperi

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

OSMEH

061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Vladimir Mati}

ent Egziperi bio je pilot borbenog aviona. Borio se S protiv nacizma i nestao prilikom jednog leta~kog zadatka. Pre Drugog svetskog rata u~estvovao je u [panskom

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Jovan Ili} ISSN 2217-723æ

BROJ 99 i 100 MAJ / JUN 2019. GODINA Iæ (LæææVI) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Trivko Ti}a Savi} Distrikt 2483 guverner 2018–2019. Vladimir Mati} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Jovan Ili} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org

Nikola Mandi}

E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili prole}ni i letwi broj SRPSKOG ROTARA: Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Haxi Du{an Glu{ac Biqana @ivkovi} Zorica Milo{evi} i saradnici Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac [tampa ovog broja: Digital Art CompanÚ Beograd Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Mnogi od vas ~itali su „Malog princa”, predivnu kwigu Antoana de Sent Egziperija. To je ~udesna i neverovatna kwiga, istovremeno i de~ija pri~a i pri~a za odrasle koja navodi na duboko razmi{qawe. Daleko mawi broj qudi zna za ostala dela Sent Egziperija, romane i kratke pri~e.

Haxi Du{an Glu{ac

gra|anskom ratu protiv fa{izma. Tada je doìveo ono {to je opisao u fascinantnoj pri~i pod naslovom „Osmeh.” Tu pri~u bih sada èleo da vam ispri~am. Nije sasvim jasno da li je to pisao kao autobiografsku pri~u ili kao fikciju. Vi{e verujem da je u pitawu ono prvo. Rekao je da ga je neprijateq uhvatio i bacio u zatvorsku }eliju. Zbog prezrivih pogleda i grubog odnosa tamni~ara prema wemu, bio je siguran da }e ga odmah slede}eg dana pogubiti. Daqe }e vam pisac sam ispri~ati ono ~ega se se}ao. „Bio sam siguran da }e me ubiti. Postao sam uàsno nervozan i zabrinut. Preturao sam po xepovima da vidim nije li mo`da neka cigareta ipak ostala posle pretresa. Prona{ao sam jednu. Ruke su mi se toliko tresle da sam jedva uspeo da je stavim u usta. Me|utim, nisam imao {ibice – oduzeli su mi ih. Pogledao sam mog tamni~ara kroz re{etke. Nije me gledao u o~i. Kona~no, niko ne gleda u o~i neku stvar ili mrtvo telo. Dozvao sam ga i upitao: „Imate li {ibicu molim vas?” Pogledao me je, nestao mi sa vidika i vratio se da mi upali cigaretu. Kada se pribliìo i zapalio {ibicu, slu~ajno su nam se susreli pogledi. U tom trenutku sam se nasme{io. Ne znam za{to sam to uradio. Mo`da od nervoze, a mo`da zbog toga {to kada se nekome jako pribliìte, te{ko da moète da odolite da se ne nasme{ite. U svakom slu~aju, sme{io sam se. U tom momentu, iako je to neverovatno, izme|u na{a dva srca, izme|u dve qudske du{e sevnula je varnica. Znam da on to nije èleo, ali moj osmeh presko~io je {ipke i izazvao osmeh i na wegovim usnama. Zapalio mi je cigaretu, ali se nije odmakao. Ostao je blizu mene, gledao me direktno u o~i i nastavio da se sme{i. I daqe sam mu se sme{io, sada svestan da je on ~ovek, a ne samo tamni~ar. I on je mene video u druga~ijem svetlu. „Imate li decu?” – pitao je. „Imam, evo pokaza}u vam ih.” Izvadio sam nov~anik i nervozno po wemu traìo slike svoje porodice. On je tako|e izvadio slike svoje dece i po~eo da pri~a o svojim planovima i nadama u vezi sa wima. O~i su mi bile pune suza. Rekao sam da vi{e nikada ne}u videti svoju decu, da nikada ne}u imati prilike da ih vidim kako rastu. I wemu su zasuzile o~i. Iznenada je, bez re~i, otvorio }eliju i izveo me. Izveo me je iz zatvora, a isto tako bez re~i, sporednim putem, i iz grada. Tamo, na kraju grada, ostavio me je. ]utke se okrenuo i po{ao nazad ka gradu... í Pri~a Sent Egziperija govori o tom magi~nom trenutku kada dve du{e prepoznaju jedna drugu. I ja sam imao nekoliko takvih momenata. Zaqubqivawe je jedan od primera za to. Tu spada i gledawe u bebu...

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD MAJ 2019. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

DESPOTOVI] P. ZLATKO

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MARKOVI] NEVENA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

NEDINKOVSKI JANE

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETROVI] IVAN

RADULOVI] DRAGAN

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

1929. 1992. 2019.

Rotari klub Beograd 1934, 1935...

MESECOSLOV

MAJ 2019.

MAJ je mesec prijateqstva (Counsil of Legislation 2007).

1914. U 37. godini umro je Jovan Skerli}, jedan od na{ih najzna~ajnijih kwi`evnih kriti~ara, plodan pisac, bez premca u srpskoj kwi`evnosti.

DAN SLOBODE [TAMPE ustanovqen 1993. godine

2014. U 73. godini u Beogradu je umro Timoti Xon Bajford britanski rediteq, scenarista i glumac, koji je ve}i deo svog radnog veka proveo u Srbiji. Osta}e upam}en kao Englez koji je napravio najboqe srpske TV serije za decu - „Neven”, „Poletarac”, „Babino unu~e”, „Nedeqni zabavnik” „Tragom ptice Dodo”... Ro|en je u Solsberiju u Velikoj Britaniji gde se i {kolovao.

1997. Vlada SAD osudila [vajcarsku zbog prihvatawa zlata i dragocenosti od `rtava holokausta za vreme Drugog svetskog rata.

1643. Luj HIV, znan i kao Kraq Sunce, na prestolu je proveo 72 godine, 3 meseca i 17 dana, najdu`e u evropskoj istoriji (do 1. septembra 1715. godine).

1395. U bici na Rovinama poginuo je srpski kraq i turski vazal, Marko Kraqevi}.

1985. Film „Otac na slu`benom putu” Emira Kusturice dobio je „Zlatnu palmu” na festivalu u Kanu.

1997. Premijera filma „Ratovi zvezda” Xorxa Lukasa.

29 30

1805. Napoleon je krunisan za kraqa Italije u Milanskoj katedrali. 1991. Fudbalski klub „Crvena Zvezda” iz Beograda postala je klupski prvak Evrope u fudbalu.

1249. Zapo~eo je Sedmi krsta{ki rat.

1859. „Big Ben”, sat na kuli britanskog Parlamenta po~eo je da radi.

Vladimir Mati} Guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora za Rotarijansku 2018 – 2019. godinu

MIR I RAZUMEVAWE ZA BOQU BUDU]NOST NA[E DECE

Guverner Distrikta 2483 za 2018-2019. godinu Vladimir Mati} u razgovoru za ~asopis „Srpski Rotar” obja{wava da je najve}a pa`wa u Distriktu usmerena na mlade i wihovo obrazovawe u raznim oblastima (edukacija, sport, kultura i dr.), kao i veliki doprinos poboq{awu ugleda Rotarija u lokalnoj zajednici. Mesec februar u Rotariju je posve}en razumevawu i miru u svetu, s obzirom da je Rotari osnovan 23. februara 1905. godine. [ta je ideja Klubova tokom ovog meseca? Svake godine Rotarijanci u na{em Distriktu obele`avaju godi{wicu nastanka Rotarija – 23. februar 1905. godine), prigodnom sve~ano{}u sa humanitarnim karakterom i projektima. Ove godine dana 2. marta 2019. godine u hotelu „Metropol” obele`ili smo 114. godina Rotari Internacionala i 90 godina od osnivawa Rotarija u Srbiji. Na sve~anosti je prisustvovalo preko ~etiri stotine Rotarijanaca, Rotaraktovaca i Interaktovaca kao i ambasador SAD Wegova ekselencija Rendolf Skot, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije, Guverner Gr~ke Dora Kemos, Guverner Slovenije i Severne Makedonije Janez Lipec, PDG Austrije i BiH Paul Jankovi} i izabrani Guverner Distrikta Hrvatske Hr-

voje Kenfeq, predstavnici Distrikta iz Rumunije i Klubova iz susednih dràva, predstavnici kompanija i dobitnici donacija Distrikta. Na proslavi smo predstavili rezultate distriktnog projekta „100 za 100” u kome smo opremili 114 {kola u ukupnoj vrednosti od 144.564 dolara i najavili po~etak novog projekta „Za lep{u {kolu” u kome }emo zajedno sa Ministarstvom prosvete i dru{tveno odgovornim kompanijama nastaviti da opremamo {kole i pomaèmo talentovane |ake i studente. Manifestaciju smo zavr{ili dodelom mu{kih i ènskih satova sa oznakama Rotarija za desetoro mladih koji su postigli u 2018. godini izuzetne rezultate u oblasti nauke, sporta, preduzetni{tva i umetnosti. Tako|e, nagradili smo pet uspe{nih {kola sa po {est ra~unara a odbojka{koj ekipi iz Velikog Gradi{ta za osvojeno tre}e mesto na svetu dodelili smo ~etiri odbojka{ke lopte za trening i igrawe utakmica. Ove godine {estog aprila obeleèno je 90 godina od osnivawa najstarijeg Rotari kluba Beograd i nastanka Rotari pokreta na Balkanu? Obeleàvaju}i 90 godina Rotarija u Srbiji treba podsetiti da je prvi Klub sa ovih prostora Rotari klub Beograd koji je dobio ~arter povequ osmog aprila 1929. godine. Va`no je napomenuti da su zahvaquju}i razumevawu kancelarije RI u Cirihu, Rotari klub Beograd i jo{ 14 Klubova iz Srbije dobili pravo da koriste datume kada su osnovani pre Drugog svetskog rata. Sada u na{em Distriktu 2483 Srbija i Crna Gora postoji 66 Klubova (59 u Srbiji i 7 u Crnoj Gori) sa 1.236 ~lanova (podaci na dan 15. marta 2019. godine). Tako|e, u na{oj Rotari porodici je i 29 Rotarakt i 7 Interakt klubova. Na koje oblasti }e aktivnosti Rotarija u na{em Distriktu u ovoj godini biti najvi{e usmerene? Klubovi u na{em Distriktu su samostalni u odlu~ivawu i tako deluju. [to se ti~e Distrikta najve}a pa`wa usmerena je na mlade i wihovo obrazovawe, a naro~ito veliki doprinos poboq{awu ugleda Rotarija u lokalnoj zajednici imala je dodela skoro 600 ra~unara u 130 {kola. Aktivnosti Distrikta i Klubova bi}e i narednih godina usmereni na rad sa mladima i za mlade u raznim oblastima (edukacija, sport, kultura i dr.).

Koliko su danas Distrikti u svetu povezani i na koji na~in ta veza mo`e dodatno da se u~vrsti? Na{ Distrikt odlikuje i odli~na me|unarodna saradwa sa drugim Distriktima, kao i veliki broj prijateqskih i bratskih Klubova gde proizilaze zajedni~ki Klupski i Distriktni projekti. O~ekujemo da }emo na Distriktnoj Konferenciji od 14. do 16. juna 2019. godine u Beogradu imati veliki broj Guvernera i predstav-

nika susednih Distrikata kada }emo potpisati Povequ „Mir i razumevawe za boqu budu}nost na{e dece”. Posebna obaveza na{eg Distrikta bi}e da se ukqu~imo 2020. godine u proslavu povodom 75 godina od osnivawa Ujediwenih nacija ~iji je jedan od osniva~a i Rotari Internacional sa stalnom stolicom u Generalnoj Skup{tini. ^lanovima poru~ujete da su potrebni prijemi mladih i ve}i broj èna u Rotariju? Ove godine naro~itu pa`wu posve}ujemo dolasku mladih iz Rotarakta u Rotari klubove. Odli~no se pokazala ideja o formirawu Rotari kluba Beograd Global od biv{ih Rotaraktovaca, ali i odli~na veza Rotarakta i Rotarijanaca u Rotari klubu Beograd koji su organizovali izvanredan novogodi{wi bal na kome je prikupqeno preko 10.000 evra za Institut za neonatologiju. Tako|e, sve je ve}i broj èna u na{oj Rotari porodici koje unose poseban senzibilitet, ideje i duh u radu Rotari klubova, a sve je mawe Klubova koji imaju samo mu{ke ~lanove. Recite nam ne{to o svom ogromnom radu i doprinosu za mnoge. ^lanove Rotari porodice i sve one koji prate rad Rotarija, upoznajte u ~asopisu „Srpski Rotar” sa najva`nijim detaqima svoje profesionalne karijere? Guverner Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora za 2018-2019. godinu. Ro|en sam 11. 10. 1957. godine u Beogradu. Zavr{io O[ „Banovi} Strahiwa” i 13. beogradsku gimnaziju i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1980. godine. Oèwen suprugom Jadrankom (profesor engleskog jezika), imamo dvoje dece, Jovanu i Du{ana. U svom radnom i profesionalnom veku uglavnom sam bio usmeren na dve oblasti: gra|ewu i humanitarnoj aktivnosti. Radio sam u GP „Dom” a veliki deo svog profesionalnog angaòvawa proveo sam kao predsednik Izvr{nog odbora a zatim i predsednik op{tine ûkarica od 1989. do 2006. godine. Za vreme mog mandata op{tina ûkarica je postala najve}e gradili{te u biv{oj Jugoslaviji jer je izgra|eno preko 10.000 stanova i veliki broj poslovnih objekata, a re{eni su i mnogobrojni komunalni problemi, od nehigijenskih naseqa do uvo|ewa vode, kanalizacije, struje i te-

lefona. U tom periodu u op{tini ûkarica je otvoreno preko 10.000 privatnih preduze}a i radwi. Organizovao sam i veliki broj humanitarnih akcija kao {to su odlazak 1000 dece na letovawe na Halkidiki u saradwi sa bratskom op{tinom Sikes iz Soluna, turnir sredwo{kolaca „Mladi za mir” iz 10 gradova sa Balkana, dolazak dvadeset petoro dece iz Kobea, Japan u Beograd posle katastrofalnog zemqotresa, pomo} bratskim gradovima Novo Sarajevo i Bawa Luka i dr. Osniva~ sam De~ije ambasade „Poslovne ûkarice” koja je organizovala veliki broj humanitarnih projekata za decu po~ev od „Gradi}a Rodi}a” na Beogradskom sajmu, dodele novogodi{wih paketi}a za siroma{nu decu i decu bez roditeqa do organizovawa „Mat ratu” – {ahovske manifestacije za Ginisa na 2000 tabli. Dugi niz godina predsednik sam Sportskog dru{tva „ûkari~ki” koje u svom sastavu ima 12 klubova sa velikim brojem reprezentativaca i osvaja~a medaqa ~ak i na svetskim prvenstvima. Za svoj profesionalni rad i humanitarno angaòvawe dobio sam veliki broj priznawa. Dana 27. 1. 2019. godine uru~ena mi je Svetosavska nagrada Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. U Rotariju sam od 2007. godine kao osniva~ i ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ûkarica. Sa prijateqima iz Kluba organizator sam i pokreta~ mnogobrojnih akcija i projekata kao {to su tradicionalne manifestacije Kluba „Druèwe i sluèwe” i „Likovna kolonija” na Adi Ciganliji, stipendirawe najboqih u~enika 13. beogradske gimnazije i Muzi~ke {kole „Vatroslav Lisinski” i najboqeg mladog sportiste sa ûkarice. Ve} 11 godina organizujemo bar dva puta godi{we dolazak dece iz KUD-a „Kriva Reka” iz sela Berivojce sa Kosova i Metohije u Beograd za vreme raspusta. Posebnu pa`wu sa prijateqima iz Kluba posvetili smo pomo}i {kolama za decu sa posebnim potrebama „Miloje Pavlovi}”, „Sveti Sava” i „Anton Skala” kroz rekonstrukciju zgrade na Umci, isporuku opreme (kamere, laptop, ra~unari i dr.) pa do tradicionalne dodele novogodi{wih paketi}a. Osnovali smo i Rotarakt klub Beograd ûkarica i Interakt klub Beograd ûkarica. Tako|e, organizovali smo bratimqewa sa Rotari klubovima Doboj, Bawa Luka, Ni{ Konstantin Veliki, Kumanovo, Bijeqina i Tripolis iz Gr~ke.

Sa predsednicima ostalih beogradskih Klubova pre 10 godina zapo~eli smo obeleàvawe 23. februara, dana Rotarija uz obaveznu realizaciju zajedni~kih humanitarnih projekata, od izgradwe dve ku}e za ugroène porodice posle zemqotresa u Kraqevu do donirawa medicinske opreme za Institut za majku i dete. Na me|unarodnom planu organizovali smo veliki broj poseta Klubovima u drugim Distriktima i prisustvovao sam me|unarodnim konferencijama – Mirovni forumi u Berlinu i Be~u, Instituti Zone u Solunu, Kluù i Jordanu, Konferenciji ICC-a u Var{avi i dr. Uspostavio sam saradwu sa velikim brojem Klubova u inostranstvu koji su zna~ajno pomogli projekte Kluba kao {to su: akcija „Pomo} poplavqenom stanovni{tvu u Obrenovcu”, kupovina kombi vozila za Crveni krst ûkarice i organizovawe ~etiri zajedni~ka koncerta mladih muzi~ara iz Fuku{ime i Beograda za vreme gostovawa japanskog orkestra u na{oj zemqi. U~estvovao sam u radu Lider{ip timova Guvernera Distrikta 2483 kao predsednik Komiteta za sluèwe i Nacionalni koordinator ICC-a za Distrikt 2483 í

Razgovor vodila Biqana @ivkovi}, Rotari klub Beograd TROMO SE VREME VUÊ, I NIÊG NOVOG NEMA. DANAS SVE KO JUÊ SUTRA SE ISTO SPREMA... QUDI KOJI NEMAJU SNOVA, I NEMAJU NEKAKAV @IVOT! JA SAM SAKUPQA^ NEOBI^NIH STVARI. NEKA DRUGI SAKUPQAJU ZNA^KE I MARKE.

Specijalno za „Srpski Rotar” sa „krova Srbije” va{a

Qiqana Lainovi} RID-2483 DGE 2019-2020 RK Novi Sad Dunav

JEDAN PETS SEMINAR

hotelu „Grand” na Kopaoniku, odr`ani su PETS i SETS seU minari za dolaze}e predsednike i

sekretare Rotari klubova u Srbiji i Crnoj Gori. Sa zadovoqstvom konstatujem da je u~estvovalo 57 Klubova sa 103 Rotarijanca. U sne`nom ambijentu na „krovu Srbije” 20 predava~a, me|u kojima DG Vladimir Mati}, PDG Velimir Stefanovi} i PDG Bane Ran|elovi}, te dolaze}i Guverneri, Danilo Qevnai} i Zorica Jestrovi} preneli su pregr{t korisnih informacija budu}im liderima Klubova u na{em Distriktu. Distriktni trener Momir Jovanovi} se pobrinuo za program seminara, kao i za teme koje su tom prilikomobra|ivane. Seminari su obilovali radionicama, posebno za budu}e sekretare gde su im na prakti~an na~in pokazane sve obaveze koje su u wihovoj nadle`nosti od slede}e godine. Svi predava~i su ponudili svoju nesebi~nu pomo} budu}im liderima i veoma rado odgovarali na veliki broj pitawa. Distriktni trener za Crnu Goru Bo`ena Jelu{i} je sprovela anketu me|u budu}im predsednicima Klubova na kojoj je zakqu~eno da se preko 75% Klubova suo~ava sa istim problemima. Ali ovog puta `elim da istak-

nem pozitivne aspekte koji su preovladali u anketi: „Ulaskom u Rotari porodicu pored sticawa novih poznanstava i bogatijeg dru{tvenog ìvota, istaknuto je da su dobili novu svrhu u ìvotu i da svakodnevno primewuju Test 4 pitawa i {to su se devedesetih godina u vreme ratova i krize, zahvaquju}i Rotariju ose}ali kao gra|ani sveta”. Pored radnog dela imali smo priliku i za druèwe, me|usobno upoznavawe, razmewivawe podsetnica i ideja. Prvi put smo imali priliku da se svi javno predstavimo i objasnimo na{e profesije i poslove kojima se bavimo u skladu sa preporukama RI o biznisu u Rotariju í POKAZALI SMO DA ROTARI POVEZUJE SVET!

AKTIVNOSTI

BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ~etvrtak 18. april 2019. godine, hotel „Hajat”

Rotari klub Beograd ~asopis 11. mart 2011...

^lan Rotari kluba Beograd sam bio od 2007-2008. do 2012-2013. Rotarijanske godine. Velika mi je ~ast bila da posle kratkog Rotarijanskog sta`a postanem Predsednik ovog renomiranog Kluba duge tradicije. U Klubu sam se bavio poslovima Rotari Fondacije ali bih pre svega izdvojio svoj rad na na{em listu „Srpski Rotar” gde sam bio idejni vo|a, a i stalni ~lan izdava~kog Odbora, zadu`en za finansije. Zbog neda}a sa kojima je bio suo~en na{ list „Srpski Rotar”, pre svega organizacione a zatim i finansijske prirode, bili smo prinu|eni da na{ list sa {tampanog izdawa organizujemo kao on-line izdawe. Moram da napomenem da, iako nam to i jeste bila prvobitna ideja, te 2012. godine smo na tu promenu gledali nevoqno i ostali u nadi i uverewu da }e nam na{i prijateqi iz ostalih Klubova, kao i Distrikt pomo}i da se ubrzo vratimo na na{e staro, dobro {tampano izdawe. Zoran Zdravkovi} Rotari klub Beograd Predsednik za Rotarijansku 2012-2013. godinu.

AKTIVNOSTI

IDEJNI VO\A „SRPSKOG ROTARA”

NI[ NI[KI MERAK

Proslava Rotari kluba Ni{ sa ovim nazivom je odràna u subotu 20. aprila 2019. godine u restoranu „Amerikanac” u Ni{u. U ,,Ni{kom meraku” su uìvali ~lanovi Rotari kluba Ni{ sa gostima iz Rotari kluba Berkovica (Bugarska), Rotari kluba Beograd Avala, Rotari kluba Beograd Sava, Rotari kluba Pan~evo Mihajlo Pupin, Rotari kluba Bor, Rotari kluba Prokupqe, Rotari kluba Ni{ Medijana i Rotari kluba Ni{ Car Konstantin Veliki. Ovom prilikom je uru~ena nagrada u profesiji, koju tradicionalno svake godine Rotari klub Ni{ uru~uje proslavqaju}i svoju krsnu slavu Svetog Savu. Ovogodi{wi dobitnik je Qubomir Pavlovi}, poznati i priznati rukometa{ iz Ni{a. Uz zvuke „Benda [abana Bajramovi}a”, humanitarnu tombolu i gosta ve~eri glumca Petra Boòvi}a, prisutni su uìvali do ranih jutarwih sati í Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I ponedeqak 15. april 2019. godine

AKTIVNOSTI

NI[

BEOGRAD

NOVI ^LAN KLUBA Dragan Radulovi} (levo) u dobrom dru{tvu.

KRE[IMIR VEBLE

U „BeleØpocentru” Beograd odr`an je 24. i 25. aprila 2019. godine {esti me|unarodni sajam i konferencije na teme: Obnovqivi izvori energije - Energetska efikasnost - upravqawe otpadom Voda. Jedan od spikera radionice za javna komunalna preduze}a za vodovod i kanalizaciju bio je i Rotarijanac Kre{imir Veble. U~esnicima je preneo iskustva u razvoju i implementaciji projekata finansiranih sedstvima EU. Kre{imir Veble je trener TCC „Danubius” i poznati Rotarijanac RC Karlovac, Hrvatska. Prilog poslala Dragoslava Spasi}, RK Ni{

KRU[EVAC

„VASKRS U NA[OJ KU]I” TRADICIONALNA AKCIJA SA PRED[KOLSKOM USTANOVOM „NATA VEQKOVI]” Ve} ~etrnaest godina Rotari klub Kru{evac u saradwi sa pred{kolskom ustanovom „Nata Veqkovi}” organizovao je likovno takmi~ewe „Vaskrs u na{oj ku}i”. Deca iz svih vrti}a sa podru~ja grada Kru{evca stvarala su radove kako ona vide Vaskrs sa svojim porodicama. Stru-

AKTIVNOSTI

~na komisija je ocenila i rangirala najboqe radove koje je Rotari klub Kru{evac nagradio prigodnim poklonima. Uru~ewe nagrada obavqeno je 27. aprila 2019. godine u kru{eva~kom pozori{tu. Na ovogodi{wem takmi~ewu prvo mesto osvojio je Pavle Vaci} iz vrti}a „P~elica”, drugo mesto su podelile Milica Savi} iz vrti}a „P~elica” i Veronika Pavlovi} iz vrti}a „Leptiri}” iz Gaglova, dok su tre}e mesto podelili Stefan Mihajlovi} iz vrti}a „Neven” iz [anca i Duwa Stojanovi} iz vrti}a „Neven” í

BEOGRAD

SUSRET PRIJATELJA Naim Selimaj, ~lan RK Pe} i doma}in Dragan Brajer, RK Beograd. Rotari klub Pe} je prvi RK na Kosovu, osnovan 2006. godine.

APRIL U BEOGRADU...

JEDINSTVENA

One }e oja~ati Rotari

U LEPOM DRU[TVU

Izbor èna nije samo wihovo pravo. S wima }emo se druìti i zajedno sluìti, na svim nivoima. Ovim izborom }emo ohrabriti vi{e èna i mladih da se ukqu~e u na{u organizaciju.Tako }emo poboq{ati na{u sposobnost partnerstva sa svima koji prepoznaju i pomaù na{e projekte i programe {irom sveta í

Tatjana Oluji}, jedinica. Od majke Ane i oca Milivoja. Solfe|o i platna, paleta, boje. Kad se to dvoje spojilo, rodila se violina. Zvuk. Muzika za u{i. Za du{u. Tatjana Oluji}, violinistkiwa. Muzi~ki pedagog. Profesor. Akademik Srpske razvojne Akademije. Dobro, i slikarka. Rotarka, Rotarijanka, ~lanica Rotari kluba Beograd. Filantrop. Dobro~initeq, Dobrica, Dobrotvor, Milosrdnik, Humanista. Humanitarac. Oprostite - Humanitarka. Dama s idejama za lepo, za pomo}. Dama koja mnoge male i malo starije ìvote ~ini(la) lep{im, veselijim, bogatijim, raspevanijim. Sva wena pozitivna energija usmeravana, istakana, tro{ena tokom minulih godina na ovu stranu. Rotarijansku. SINE, TVOJE JE SAMO ONO [TO POKLONI[ DRUGOM, misao blaènog oca i svetila hilandarskog Mitrofana, Tawa s violinom i gudalom svakim svojim malim i velikim koncertom pokloni dragima i neznanima kao novu, rasko{nu odu precima svojim srpskim. Oprostite – i ruskim! Fotografija koju gledate, nastala je na humanitarnom Vaskr{wem koncertu *odrànom u amfiteatru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, krajem aprila ove godine... Tawa, draga – HVALA TI! SPASIBO! * Na Vaskr{wem humanitarnom koncertu u~estvovali su: Kamerni orkestar „Medikus” i dirigent prof. @ivojin Simonovi}, osniva~ i umetni~ki rukovodilac orkestra i dugogodi{wi prijateq Dru{tva za borbu protiv raka Srbije; Darinka Paunovi} – klavirska pratwa; prof. Miroslav Gobeqi} – klavir; prof. Mina ]ur~in – violina; \ur|a Zogovi} – violina, dobitnica prve nagrade za kamernu muziku; Elena Vukobratovi} – violon~elo; Qiqana Radovi} – peva~ica. Haxi Du{an Glu{ac

PAO (JAO)

NE[TO KAO SELFI

Voditeqka u jednoj TV emisiji re~e: „Sre}a {to je ove godine Vaskrs pao u nedequ, pa je qudima vezao slobodne radne dane”! Kad malo boqe razmislim, ba{ smo ove godine bili jako sre}ni, jer nam je Veliki petak pao ba{ u petak! A i Prvi maj je pao pre drugog!

MLADOST LUDOST! KOD MENE ]E I STAROST BITI TAKVA!

AKTIVNOSTI

BEOGRAD ROTARAKT KLUB BEOGRAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I OBRADOVATI NEKOG... SMISAO @IVOTA! subota, 6. 4. 2019. godine, hotel „Hajat” DRUGI DEO

1929. 1992. 2019.

Snimci: Stanko \ali}

KAD ]E NAM BITI BOQE? PA, VE] NAM JE BILO BOQE!

1929. 1992. 2019.

KO ME VOLI, VOLI ME, KO ME MRZI, XABE SE NERVIRA!

MALO BROJEVA DEVET GODINA IZLA@EWA STO BROJEVA UKUPNO STRANICA:

2787

UKUPNO KOLORA:

13.057

JEBO TI @IVOT KAD MI JE KRVNI PRITISAK VE]I OD PENZIJE!

KA@U DA JE NAJBOQA ONA ^ESMA KOJA UVEK TE^E PA MAKAR I NAJTAWIM MLAZOM!

MI IZ STARE HERCEGOVINE NIJESMO DALEKO OD MLADE BOSNE!

VREME PROLAZI, VE^NOST SE PRIBLI@AVA!

MESECOSLOV

JUN 2019.

Ovaj mesec je u Rotariju posve}en proslavama i dru`ewu

1913. Srbija i Gr~ka potpisale su savez pre Drugog balkanskog rata.

1999. @ene u Japanu izborile su se za upotrebu kontraceptivne pilule.

1883. Na dana{wi dan iz Pariza je za Istanbul krenula prva kompozicija rasko{nog voza poznatog kao Orijent ekspres.

1850. Levi [traus napravio je prvi par farmerki.

1357. U Pragu, na Vltavi, po~ela je izgradwa Karlovog mosta.

1975. Ko{arka{ka reprezentacija SFRJ osvojila je drugo evropsko zlato. 1963. SAD i SSSR uspostavqaju â&#x20AC;&#x17E;crveni telefonâ&#x20AC;? posle kubanske krize.

1912. Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa, atleti~ari Du{an Milo{evi} i Dragutin Toma{evi}.

27 30

1877. Crnogorci su do nogu potukli Turke izme|u Nik{i}a i Spu`a.

1950. U FNRJ je uvedeno radni~ko samoupravqawe. 1999. [kotska je posle 300 godina ponovo dobila svoj parlament.

AKTIVNOSTI

TEMI[VAR, RUMUNIJA

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 90 GODINA SLU@EWA I DRU@EWA subota 18. maj 2019. godine

KROAZETA U TEMI[VARU

AKTIVNOSTI

NOVI SAD

JEDNA SLIKA HIQADU RE^I 90 GODINA DRU@EWA I SLU@EWA petak 24. maj 2019. godine

AKTIVNOSTI

D 2483

PO@AREVAC, VIMINACIJUM subota, 25. maj 2019. godine SASTANAK GUVERNERSKOG TIMA

u krugu nekropole su izloèni i drugi skeleti koji su tu prona|eni. Atraktivno! Na{i formalni doma}ini ~lanovi RK Poàrevac, su u~inili da nam ukupan boravak bude izuzetno prijatan. Sastanak tima je odràn u spektakularnoj „Plavoj sali” renovirane rimske vile, u kojoj su izloène biste svih 17 rimskih imperatora ro|enih na prostorima dana{we Srbije. Glavni dogovor na ovom sastanku je bila priprema za Distriktnu Konferenciju i Distriktnu Skup{tinu koje su planirane za 14-16 jun u Beogradu. Prisutnim ~lanovima tima Guverner je predstavio svoj godi{wi izve{taj a pre toga su svi Asistnti izneli presek de{avawa u Klubovima za koje su zaduèni. Pored iskazanog zadovoqstva, ~uli su se i kriti~ki osvrti na pojedina de{avawa i tendencije u Distriktu, {to }e naro~ito koristiti Danilu i Zorici – budu}im Guvernerima. Konferencija i Skup{tina Distrikta }e biti mesto gde }e se afirmisati dostignu}a mnogih Klubova u Distriktu, koji su za svaki respekt i po{tovawe. Nakon vi{esatnog sastanka i otvorenog razgovora o svim bitnim temama za Distrikt, doma}ini iz RK Poàrevac su za nas pripremili tzv. „rimski ru~ak” koji se sastojao od jela pripremqenih po recepturi koja je prona|ena u Viminacijumu. Uz crveno vino iz kerami~kih amfora i devojaka u togama koje su nas sluìle, Lider{ip Tim je nastavio sjajno druèwe. Vlada Mati} je jo{ jednom apelovao na sve prisutne da svakako u {to ve}em broju do|emo na Konferenciju i Skup{tinu i pomognemo u organizaciji ovog doga|aja. Tako smo se i rastali uz dogovor da se ponovo sretnemo, druìmo i radimo od 14 -16 juna uz lep i sadràjan program i goste iz inostranstva í Nikola Mandi}, ADG, PPr Rotari klub Beograd

Distriktni Guverner Vlada Mati} je zakazao jedan od posledwih sastanaka svog tima za subotu, 25. maja, u predivnom ambijentu arheolo{kog nalazi{ta Viminacijum, nadomak Poàrevca a u neposrednoj blizini TE Kostolac. Dodatni razlog za izbor ove lokacije je bio da je RK Poàrevac iste ve~eri tu obeleàvao jubilej 15 godina od prijema Poveqe (~arterovawa). Posle okupqawa, prisutnima je ponu|eno da u pratwi vodi~a obi|u obli`wi lokalitet koji se sastoji od dobro o~uvane nekropole iz 1. veka n. e. gde je posebna atrakcija „silazak u podzemni svet”. Naime, ispod nekropole su podzemni hodnici u kojima su prona|eni sarkofazi iz tog perioda. U tri posebne komore oslikani su preminuli sa scenama iz wihovog ìvota a

AKTIVNOSTI

PO@AREVAC, VIMINACIJUM

15 GODINA SLU@ENJA I DRU@ENJA BRATIMLJENJE S KLUBOM LJUBLJANA – NIKE, SLOVENIJA subota, 25. maj 2019. godine

U Arheolo{kom parku Viminacijum, blizu Poàrevca, uz bogat umetni~ki program Rotari klub Poàrevac –Viminacijum je u subotu, 25. maja 2019. godine proslavio lep jubilej 15 godina postojawa i uspe{nog rada. Sve~anost je uveli~alo bratimqewe Rotari kluba QubqanaNike i Rotari kluba Poàrevac-Viminacijum, uz prisustvo Janeza Lipeca, Guvernera Distrikta 1912 Slovenije i Makedonije, Vladimira Mati}a Guvernera Distrikta 2483 Srbija i Crna Gora i mnogobrojnih gostiju í Tekst i snimci Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

ova dva E-kluba, ali i RotarÚ District 1913 – Hrvatska i Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora. E-Club Hrvatske stariji je 10 godina od na{eg i uskoro formiraju Rotarakt E-Club. E-Klub Srbija i Crna Gora je kumovski klub E-Clubu Global i mo`e da pomogne u osnivawu novog E-Kluba.

E-KLUB SRBIJA I CRNA GORA E-KLUB HRVATSKA

POZITIVNA ENERGIJA Zajedni~ki sastanak Rotari E-klub Srbija i Crna Gora i RotarÚ E-Club Hrvatska okupio je u sredu, 29. maja 2019. godine, 30 Rotarijanaca, Rotaraktovaca i Interaktovaca iz 15 gradova iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Nema~ke, Etiopije, i to iz Klubova: Rotari klub Kragujevac, Rotari klub Ni{ Konstantin Veliki, Rotari klub Ni{, RotarÚ club Zgorwi Brnik, RotarÚ club Senta-Zenta, RotarÚ club Osijek, RotarÚ club Stari grad, Interact Club Vara`din 1181, Interakt klub Beograd-^ukarica. Razgovaralo se o uspe{nim projektima Klubova, zanimqivijim aktivnostima i mogu}nostima jo{ boqe saradwe izme|u

AKTIVNOSTI

Dragoslava Spasi} Rotari klub Ni{

BEOGRAD-AVALA

PREDSEDNI^KA PRIMOPREDAJA – PRVI PUT Iako je uobi~ajeno da se predsedni~ke primopredaje organizuju krajem juna, ili po~etkom jula, Rotari klub Beograd Avala je svoju prvu predsedni~ku primopredaju organizovao ve} u subotu, 1. juna, u ambijentu pivare „Dogma”. Osim originalnog ambijenta pivare u kojoj se prave ~uvena „Kraft” piva bilo je lepo videti ~lanove Kluba u dru{tvu svojih porodica (i ku}nih qubimaca) – ba{ u skladu sa najnovijim preporukama RI!

To je doprinelo da se brzo napravila opu{tena i prijatna atmosfera. Dobrom raspoloèwu su doprineli i gosti kojih je bilo iz vi{e od desetak Klubova. Pored RK Beograd Skadarlija, kao Kluba sponzora, bili su prisutni i predstavnici vi{e beogradskih Klubova i Klubova iz Distrikta a posebno zadovoqstvo je bilo druìti se sa prijateqima iz RK Doboj, RK Br~ko i RK Bijeqina (Distrikt 1910). Lider{ip Tim je predstavqala Daliborka Bradi}, ADG iz RK Beograd Sava. Tokom primopredaje je poseban akcenat stavqen na aktivnosti Kluba u prvoj godini postojawa, koji su bili na ponos i zadovoqstvo svih prisutnih. Klub je prioritetno ali i kontinuirano angaòvan na pruàwu pomo}i Sigurnim Ku}ama, Prihvatili{tima za stara lica ili Centrima za decu ometenu u razvoju. Za te namene, Klub je tokom godine obezbedio pomo} u hrani, ode}i, obu}i, igra~kama, ra~unarima i drugim poklonima u iznosu ve}em od 700.000 dinara. Posebno sve~an je bio prijem novog ~lana Kluba. Darku Ba{i, zna~ku je stavio Nikola Mandi} u svojstvu ADG poèlev{i novoprimqenom ~lanu i Klubu jo{ mnogo uspe{nih akcija i lepog druèwa. Dosada{wi Predsednik Dr Aleksandar Brki} je predsedni~ki lanac predao Predragu – Pe|i Boj~i}u uz prigodno i kratko obra}awe. Pe|a je svim prisutnima poèleo lep provod uz èqu da se tako druìmo i slede}e godine. U opu{taju}em delu ve~eri, prisutni su mogli da se upoznaju sa pivarom „Dogma”, wihovim „Kraft” pivima i dobroj hrani uz laganu muziku. Zajedni~ki utisak svih prisutnih je bio da }e i u budu}nosti Rotari Klub Beograd Avala biti dobar, funkcionalan i uspe{an Klub, ukoliko nastave da sa toliko entuzijazma i posve}enosti promovi{u ideje Rotarija í Nikola Mandi}, ADG, PPr Rotari Klub Beograd

MIRIS BELOG GRADA

HRONOTOP ...Spasi, Gospode, ostrva do kojih bi doplovio. I prijateqe koji jo{ ponegde na ulici mahnu rukom, a {aka im kao ostrvo u koje bih uplovio. Spasi, Gospode, i na{e neprijateqe. Mene nemoj...*

odam pono}nom Kneèvom ulicom. [etam „{traftom”. Nema asfalta. Samo kockaste plo~e. Lo{e spajane. Pazim da se ne sapletem. Upravo okasnio na pono}nu „dvadeset devetku” koja vozi do spavaonice. Idem polako. Ne ùrim. Imam vremena. Jo{ sat uìvawa. Za ~udo, ima {eta~a. Jesu li i oni okasnili, ili mo`da upravo pristigli u sredi{te? Svetle izlozi. Svetli ulica. Uvek idem desnom stranom i uvek gledam ispred sebe i tako ve} dva veka. Otac bi ~esto govorio: – Idi uvijek desnom stranom! Tako }e{ nekog i vi|eti! I uvijek: boqe ~ekaj! Da te ne ~ekaju! RUSKI CAR se upravo zatvara. Jo{ ta dva stola u ba{ti i – fajront! Nema ni Alfija da svira i peva, da crta i stvara svoje pop-art postere. Bata Kameni i Voja Krstarica, Loki. Gde li su no}i ove? Zastajem ispred broja 9. Posmatram kamene figure Kupidona na fasadi. Mrak u prozorima. Neka druga firma. Nema nikoga ispred. Ili ja to nisam dobro pogledao. Ili sam ba{ okasnio. Nema ni Radeta, Pere, Ti}e, Nenada, Rokija. Ni Slavice, Gorane, Nele, Rajke, An~i. Produàvam da sustignem Sre}ka ispred MEXEDA. Prolazim pored Svetinog ulaza. Sveta – Gufi, kakav lik, sa zlatnim rukama i jo{ zlatnijim ribicama. Galerija SEBASTIJAN i posteri Dubrovnika i Nikice Marinovi} u izlogu. Francuska ~itaonica i Enki Bilal. Mo}ne table stripa sa kadrovima iz

Snimio Dragoqub Zamurovi}

I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

Sredi{ta. Sajxija Pera Joki} odavno oti{ao. I Sre}ko. Nema MEXEDA. Servantes. Delijska ~esma. Napih se vode i pokvasih vrat. Uvek to u~inim kada pijem sa izvora, bunara, javnih ~esmi. Vaqa se. Akademija. Galerije. Nema uli~nih svira~a na ovom mestu. Uminula svirka. Oti{li... I frizer Branko. Posle i wegov u~enik Sveta. ûjem da je u Opovu otvorio radwu... – Dobro ve~e! Otkud vi ovako kasno? Je li tek sad iz Redakcije? – Dobro ve~e i vama! Ne, ju~e zaglavih sa Brojem, a no}as obilazim hronotop!** – A, neka... neka! Laka vam no}! – Laka i vama! Trudim se, ali se ne mogu setiti ove zgodwikave dame. Niti je smestiti u vremenu, ni prostoru. Koleginica? ]erka jednog od dragih? Ili... black hole! VLADA MITI] I SINOVI, SNE@ANA i najsveìje vir{le sa senfom, a posle i baklava. GR^KA KRAQICA, Kalemegdan... No} uveliko traje. Mawe prolaznika. ... Jesam li tu to ja, jesi li ti to tu... Gde li si sad? [eta{? îta{? Ili ve} spava{? Sawa{? Jesi li se skrila iza Hermesa i PROGRESA? Pomrsila zanose, obmotala neraskidivo... Estetika ru`nog, smisao u haosu, pravilnost reda... Da li ovo ja {etam sawaju}i ili sawam hodaju}i? Dva veka u delu ove no}i. ...Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan... Snovi na javi. Na „{trafti”. Ekspresivni. êkam „dvadeset devetku”? êkam zagrqaj s le|a... ............................................................................................................

* Qubi{a \idi}, pesnik, prozaist, esejist (1937.) ** hronos – gr~ki: (vreme) + topos – gr~ki: prostor)

(mesto,

Haxi Du{an M. Glu{ac

Nastavak iz pro{log broja

MANASTIR ESFIGMEN i oko(lo) wega

ZA[TO JE STRADAO ISUS NAZARE]ANIN?

vet u kome je ro|en Isus iz Nazareta i u kome su sastavqena jevan|eS qa bio je, u religijskom smislu, jedan

pluralni, pa i pluralisti~ki svet. @ivot u wemu odvijao se unutar granica velike Rimske imperije ~ije stanovni{tvo je, u doba imperatora Avgusta, brojalo oko 70 miliona qudi. Doga|aji koji se opisuju u jevan|eqima pripadali su stoga zvani~noj rimskoj istoriji. Judeja ili Galileja nisu, na primer, bile samo oblasti unutar Palestine u kojima su ìveli Jevreji, ve} i provincije rimske dràve. U etni~ki me{ovitoj Palestini ìvelo je tada oko tri miliona qudi, a govorila su se ~ak ~etiri jezika: aramejski, hebrejski, gr~ki i latinski. U rimskoj dràvi praktikovane su razli~ite forme religijskih verovawa i rituala, razli~iti kultovi i misterije: kult rimskog imperatora, ali i kult boga Mitre; razli~ite misterijske religije, ukqu~uju}i po{tovawe Velike Bogiwe, egipatske misterije posve}ene Izidi i Ozirisu, ali i vera u jednog Boga ozna~enog s ~etiri slova hebrejskog alfabeta – JHVH. Kada je re~ o jevrejskoj religiji, judaizmu, iz koga je i poteklo hri{}anstvo u prvom veku nove ere, treba imati u vidu da je i tu religiju po mnogo ~emu krasio izvestan diverzitet, izraèn kroz mno{tvo religijskih grupa, zajed-

nica i sekti koje su ~esto bile u sukobu jedna s drugom. Taj religijski sukob je katkad poprimao i politi~ke razmere. Iako je ve}ina tih grupa, bez razlike, po{tovala jednog Boga i dràla se propisa Tore, ukqu~uju}i i odre|ene ritualne propise i pravila, wihovo razumevawe saveza s Bogom, uloge Mesije, zna~ewa Tore, izbora prvosve{tenika Jerusalimskog hrama ili odnosa prema rimskim vlastima se u mnogo ~emu razlikovalo. Iz tih razlika potekla su sporewa me|u jevrejskim zajedicama o kojima govore i hri{}anska jevan|eqa. Me|u tim grupama ili ,,filozofskim {kolama’’, kako ih nazivaju neki istori~ari, savremenici, izdvajaju se sadukeji, fariseji, eseni, kao i one jevrejske sekte koje su imale radikalnije poglede na pobunu protiv Rima – ziloti i sikariji. O sadukejima znamo pone{to iz spisa jevrejskog i rimskog istori~ara Josifa Flavija, kao i iz pojedinih epizoda opisanih u jevan|eqima. Nije, me|utim, sa~uvan nijedan wihov izvorni spis. U jevan|eqima se oni suprostavqaju Isusovom pokretu kao tipi~ni predstavnici jevrejske vi{e klase, klase bogatih zemqoposednika koji su, u najve}oj meri, kontrolisali sve{tenstvo i Hram u Jerusalimu. Wihovo gr~ko ime Saddoukaioi izvedeno je iz hebrejskog tsaddikým i zna~i „pravedni”, a moè se odnositi i na wihovo polagawe prava na duhovno nasle|e Zadoka, velikog sve{tenika iz vremena careva Davida i Solomona. Sve{teni~ki poglavar Kajafa koji, prema jevan|equ, progawa Isusa, pripadao je, najverovatnije, sadukejima. Zajedno s farisejima, jo{ jednim protivnicima Isusovog pokreta, sadukeji su dominirali Velikim ve}em ili Sanhedrinom, vrhovnom institucijom judejskog religijskog prava. Po svemu sude}i, sadukeji su posredovali izme|u jevrejskog naroda i rimskih vlasti i protivili se pobunama jevrejskih nacionalista, èle}i da o~uvaju status Üuo i svoj visok poloàj u dru{tvu. U doktrinarnom smislu, oni su se pridràvali samo pisane Tore i odbacivali su „usmeni zakon” koji su propovedali fariseji. Kao religijsko-politi~ka zajednica, sadukeji nisu preìveli pad Jerusalima i ru{ewe velikog Hrama oko koga je i bila skoncentrisana wihova najve}a mo}. U takvom dru{tveno istorijskom miqeu javio se, i delovao je Isusov pokret, zajednica apostola i drugih sledbenika koji su Isusa iz Nazareta smatrali za Mesiju najavqenog u delima proroka. Mogli bismo re}i da su ti prvi, jevrejski hri{}ani, bili jedna od brojnih religijskih grupa koje se pojavquju na istorijskoj sceni Palestine, a docnije i jevrejske dijaspore, tokom prvog veka n. e. U kojoj meri je razumevawe tog najranijeg, judeo-hri{}anskog perioda u

istoriji nove religije zna~ajno i za razumevawe wene najzna~ajnije li~nosti – Isusa Nazare}anina? Zanimqivo je da neki savremeni istori~ari judaizma i hri{}anstva, poput Roberta Ajzenmana, smatraju da je ba{ Isusov brat Jakov kqu~ za razumevawe najranije hri{}anske crkve i glavna karika koja povezuje judaizam prvoga veka s novom, hri{}anskom religijom. Ajzenman, na primer, tvrdi da ko god, i {ta god je, bio Jakov, brat Isusov, to je morao biti i sam Isus. Jakov Pravedni bi, drugim re~ima, bio kqu~ za razumevawe istorijskog Isusa. S druge strane, prema ovom autoru, hri{}anska Crkva je vrlo rano po~ela da potiskuje Jakovqevu ulogu i zna~aj i na prvo mesto stavqa apostole poput Pavla i Petra. U

svakom slu~aju, primarni izvori za prou~avawe tog vrlo zna~ajnog perioda izme|u 40-ih i 60-ih godina prvog veka, kao {to su Pavlova pisma (npr. Galatima) ili Dela apostolska, ne negiraju va`nost koju je Jakov imao u tim najranijim hri{}anskim zajednicama. Naprotiv. Kako, najzad, u istorijskom smislu, razumeti tradiciju o Isusovom hap{ewu, osudi i pogubqewu pod rimskim vlastima, koja je vrlo detaqno opisana u novozavetnim jevan|eqima? U opisu tog doga|aja moèmo prepoznati neke sli~nosti, ali i bitne razlike u odnosu na stradawa drugih mesijanskih lidera toga vremena i progona wihovih zajednica. Josif Flavije, na primer, potvr|uje da su sli~ne mesijanske, apokalipti~ke ideje bile dosta ra{irene me|u Isusovim savremenicima. Eshatologija je, zapravo, me|u starim Jevrejima oduvek bila ne samo religijska, ve} i politi~ka stvar. Osvrnimo se ovde kratko na delatnost dvojice religijskih lidera iz sredine prvog veka koji su, kao i Isus, zbog svojih „neobi~nih” ideja do{li pod udar rimskih vlasti. Jedan od te dvojice qudi bio je Teuda, vo|a mesijanskog pokreta u Judeji tokom ranih ~etrdesetih godina, dakle, nedugo posle Isusove smrti. Flavije ga naziva „~arobwakom”, dok je sam Teuda sebe smatrao za proroka. Tako je on jednom prilikom ubedio svoje sledbenike da pokupe sve {to imaju i po|u s wim na reku Jordan gde je obe}ao da }e na~initi ~udo. Na wegovu zapovest reka }e se, naime, povu}i i dozvoliti wegovoj druìni da pre|e na drugu stranu, u obe}anu zemqu, gde }e za Izrael otpo~eti jedno novo doba. Prema nekim izvorima, Teuda i wegovi qudi bili su naoruàni. U svakom slu~aju, rimski prokurator Fadus (44-46. n.e.) poslao je na Teudu kowicu koja je iznenadila wegovu grupu. Mnogi su tom prilikom ubijeni, dok je samom Teudi odrubqena glava. Procewuje se da je ovaj pokret brojao oko 400 pristalica.

Drugi takav mesijanski lider, koga Josif tako|e naziva ~arobwakom i la`nim prorokom, bio je ~ovek koga su savremenici zvali Egip}anin (Dela apostolska 21.38). Poput Teude, i on je za sebe tvrdio da je prorok, a Flavije o wemu ostavqa dva razli~ita zapisa. Prema Starinama (20.8.6), Egip}anin dolazi u Jerusalim i tu organizuje svoj pokret. Jedna ve}a grupa qudi kre}e s wim iz Jerusalima na Maslinovu goru, van gradskih zidina. Egip}anin tu najavquje da }e se zidine Jerusalima sru{iti na wegovu zapovest i tako omogu}iti sledbenicima da nesmetano u|u. U Josifovom ranijem spisu, Jevrejskom ratu (2.13.5), veli se da se ~ak 30.000 qudi okupilo u pustiwi oko Egip}anina, odakle su se potom svi uputili na Maslinovu goru. Nikakvo ~udo nije tu najavqeno, grupa se samo pripremala za oru`ani napad na Jerusalim. Josif Flavije, koji, kao rimski gra|anin, nije odobravao ovakve aktivnosti, trudio se da Egip}anina tu prika`e kao vojnog lidera, pobuwenika, a ne kao religijskog vo|u. U svakom slu~aju, pre nego {to je napad i mogao biti izveden, Rimqani su poslali svoje trupe protiv pobuwe-

nika, pa su tako mnogi ubijeni ili uhap{eni, a sam Egip}anin je jedva uspeo da pobegne. Uz pomo} ovih istorijskih paralela poku{ali smo da poka`emo kako, pre ru{ewa Jerusalimskog hrama, li~nosti poput Isusa iz Nazareta nisu bile neobi~na pojava u Galileji i Judeji. Bilo je tu, dakle, i drugih u~iteqa mudrosti i Zakona (Tore), harizmatskih lidera, ~udotvoraca, proroka i qudi koji su za sebe tvrdili da su mesije. Ono {to je, me|utim, posebno zanimqivo kada je re~ o Isusu jeste da je on, bar prema opisima jevan|elista, na jedan originalan, kreativan na~in, u jednoj li~nosti objediwavao sve te razli~ite sposobnosti, harizmatske darove i misti~ka znawa.

ji Isusa, ina~e, prepoznaju kao Mesiju jo{ nedequ dana uo~i Pesaha, nego {to je sam pokret, predvo|en tim Mesijom, predstavqao realnu opasnost za Rimqane. Time bi se donekle mogla objasniti i ~iwenica da niko drugi od Isusovih sledbenika nije stradao zajedno s wim, ve} su se, onako malobrojni, i oni sami razbeàli kada su videli da stvar postaje vrlo ozbiqna. Hristosovo pogubqewe na krstu je, doista, bilo brzo, nemilosrdno i {okantno, {to je upravo efekat koji bi Rimqani èleli da postignu. Tek docnije su autori i redaktori jevan|eqa na~inili poku{aj da ublaè ulogu rimskih vlasti i krivicu za Isusovu smrt u ve}oj meri prebace na druge Jevreje i wihove lidere u Jerusalimu.

Prema jevan|eqima, wegovi savremenici ga prepoznaju ~as kao proroka, ~as kao sveca (hasida), kao u~iteqa (rabina), ali i kao mesijanskog „kraqa Judejskog”. Sam Isus je najvi{e zaokupqen carstvom bo`jim, a wegove metafore i parabole o carstvu dolaze uglavnom iz ruralnog konteksta Galileje u kojoj je najvi{e propovedao. Kada Isusovu delatnost, hap{ewe i osudu uporedimo s doga|ajima vezanim za ranije spomenute mesijanske lidere, jedna od najva`nijih razlika je, svakako, u tome {to, osim Isusa, niko drugi iz wegove zajednice nije bio uhap{en ili pogubqen u vezi s doga|ajima koji su usledili uo~i Pashe u Jerusalimu. Moèmo samo pretpostavqati za{to je to bilo tako. Reklo bi se, najpre, na osnovu onoga {to se zna iz oskudnih izvora, da Isusov pokret nije ni u kom slu~aju bio militantan. Najbliì sledbenici, apostoli, nisu bili ni toliko brojni, pa, prema tome, nisu predstavqali ni vidqivu opasnost za rimske vlasti. S druge strane, Isusovo u~ewe o carstvu bo`jem, mesijanskom pozivu, kao i implikacije tog u~ewa na dru{tvenoistorijsku realnost Judeje uo~i rata s Rimqanima, mogli su da predstavqaju izvesnu smetwu vlastima, osobito u vreme kada se veliki broj jevrejskih hodo~asnika okupio u Jerusalimu da proslavi Pashu. U tom kontekstu bi se ~ak moglo pretpostaviti da su glasine koje su kruìle oko Isusa i wegove zajednice do{le i do Pontija Pilata i da je Isusovo hap{ewe i raspe}e moglo uslediti kao nekakvo egzemplarno ka`wavawe jednog religijskog lidera da bi se spre~ile potencijalne pobune u Jerusalimu i Judeji u tom, ina~e, vrlo burnom istorijskom periodu. U skladu s tim je izve{taj o tome da je Isus bio tajno, tokom no}i uhap{en i predat rimskim vlastima, a onda i relativno brzo pogubqen, tako da nije postojao rizik od {ire narodne pobune. îni se da je kazna koja je usledila bila vi{e usmerena ka tome da se umire „mnogi qudi” u Jerusalimu (polloì u Mk, odnosno pleþstos óhlos u Mt), ko-

U Konstantinovo doba, kada hri{}anstvo postaje i zvani~na religija Rimske imperije (i kada ovi tekstovi poprimaju i svoj zavr{ni oblik), hri{}ani su morali biti dosta obazrivi i „politi~ki korektni” u na~inu na koji su prikazali smrt svoga Mesije. Tu je, sasvim sigurno, do{lo i do izvesnog retu{irawa i skidawa bar dela odgovornosti s rimskih vlasti. Fariseji, druga zna~ajna jevrejska zajednica iz Isusova vremena, dosta je pristrasno i negativno opisana u samim jevan|eqima. Re~ je tu, zapravo, o polemi~kom naboju s kojim hri{}anski pisci s kraja prvog veka, posle nestanka Hrama, opisuju jedinu jevrejsku zajednicu koja pre`ivqava sukob s Rimqanima. Prvi hri{}ani, koje su ba{ fariseji izbacili iz sinagoga, po~iwu jasno da se izdvajaju iz te dominantne judejske tradicije svojim u~ewem o Isusu kao Mesiji. Svet u kome je nastalo Matejevo jevan|eqe bio je, na primer, svojevrsna arena, popri{te sukoba izme|u hri{}anstva u svom najranijem obliku i tzv. „formativnog judaizma” koji je tako|e bio u procesu konsolidacije nakon uni{tewa Drugog hrama (70. g. n.e.). Neprijateqski stav koji „Matejev Isus” ispoqava prema farisejima o~igledno je rezultat unutarweg rascepa me|u Jevrejima. Jevan|elista i wegova sekta poku{avaju najpre da zadobiju svoje sledbenike u judejskoj sredini, ali nakon neuspeha te svoje prvobitne misije, oni se okre}u ka nejevrejskim slu{aocima u dijaspori. U tom kontekstu treba, svakako, obratiti pa`wu na sam zavr{etak jevan|eqa: „Idite dakle i nau~ite sve narode krste}i ih va ime oca i sina i svetoga Duha” (Mt 28.19). Kao sektarijanci koji nagla{avaju druk~ije tuma~ewe hebrejskog Zakona, i Matejevi dru`benici su, mo`da, poput Esena, smatrali da ba{ oni predstavqaju „pravi Izrael”. Taj sukob i kona~ni raskid izme|u formativnog i matejevskog judaizma ima onaj emocionalni naboj koji je uobi-

~ajen za porodicu {to se raspada. [to su, naime, veze ja~e izraène, to je i sukob intenzivniji. Matejeva zajednica ima, na primer, svoje vlastito mesto okupqawa poznato kao ekklesia, „crkva” (Mt. 16.18 i 18.7), i ta institucija se jasno razlikuje od „wihovih sinagoga”, tj. zbornica u kojima se okupqaju pripadnici farisejskog judaizma. U toj crkvi apostol Petar, prema Mateju, ima posebno mesto. On je boànski nadahnuti vo|a koji svoj autoritet prima od samog Boga. Stav autora jevan|eqa je, {tavi{e, da samo wegovo zajedni{tvo, koje je svoje u~ewe primilo od Isusa Hristosa, ispuwava Zakon i Proroke, te tako predstavqa i pravi Izrael. Drugim re~ima, Matej veruje kako ba{ wegova religijska zajednica moè adekvatno tuma~iti i primewivati Toru. Ali u svom izvornom palestinskom okruèwu ti vernici imaju mnogo mawe uspeha od fariseja, predstavnika ranog judaizma. Zato se oni okre}u ka druk~ijoj publici, onim sledbenicima koji ìve u me{ovitom helenisti~kom svetu jevrejske dijaspore. Od fariseja put daqe direktno vodi ka rabinskom judaizmu. Fariseji su bili sasvim posve}eni Tori i wenoj prakti~noj primeni u svakodnevnom ìvotu. Josif Flavije isti~e kako su ih savremenici smatrali za najautoritativnije tuma~e Zakona. Poput hri{}ana, i fariseji su verovali u vaskrsewe mrtvih, posledwi sud, an|ele, demone i druge ìteqe nevidqivog sveta. Poznatiji fariseji su bili Hilel i [amaj, kao i Gamalijel koji je, prema Delima apostolskim, podu~avao apostola Pavla. U anegdoti iz tog vremena se veli da je Hilel, na zahtev nekog nejevrejina da objasni su{tinu jevrejskog Zakona dok ovaj stoji na samo jednoj nozi, rekao slede}e: „Ne ~ini drugome ono {to ne èli{ da drugi tebi ~ine. To je su{tina Tore. Sve drugo je samo komentar”. Ovaj stav je, kao {to je znano, ne{to docnije na{ao izraza i u novozavetnim jevan|eqima. Eseni su bili grupa koja se jasno suprotstavila sadukejima, osporavaju}i wihov autoritet nad Hramom u Jerusalimu. Eseni su se, u znak otpora takvoj instituciji Hrama, povukli u Judejsku pustiwu, smatraju}i svoju vlastitu zajednicu za „pravi Hram” ili „novi Izrael”. Neki autori danas poistove}uju Esene s piscima Kumranskih rukopisa koji su prona|eni u toj istoj pustiwi neposredno nakon zavr{etka Drugog svetskog rata. Postoje doista brojne sli~nosti izme|u Kumranaca i Esena, ali i Esena i prvih hri{}ana. Eseni su tako|e ìveli asketskim ìvotom i delili svoju imovinu. KUMRANSKI RUKOPISI* U Kumranu, na zapadnoj obali Mrtvog mora, u rano prole}e 1947. godine, petnaestogodi{wi pastir Muhamed ed – Dib (na arapskom: vuk), Beduin iz plemena T’amir, traè}i izgubqenu kozu ulazi u jednu od mnogobrojnih pe}ina koje se nalaze u ovom kr{evitom kraju Judejske pustiwe. Ispred pe}ine se nalazila gomila kamenova koji su virili iz peska i koji su upu}ivali da je to ru{evina. Ovo mesto od davnina Arapi su nazivali Kirbet Kumran – Kumranske ru{evine. Nalazi se na severozapadnom delu Mrtvog mora, oko 25 kilometara isto~no od Jerusalima i 12 kilometara ju`no od Jerihona, najstarijeg grada na svetu. Povr{ina Mrtvog mora je na oko 390 metara ispod povr{ine Sredozemnog mora, a visina Judejskih planina, gde se nalaze i pe}ine u okolini Kumrana, je oko 780 metara iznad povr{ine mora. Do 1947. godine niko nije ni slutio {ta bi se moglo kriti ispod kamena i peska u Kumranu. Od 1947. do 1956. godine otkriveno je jedanaest pe}ina koje su na svetlo dana iznele rukopise koji upravo poti~u iz vremena pre Ro|ewa i posle Vaskrsewa Isusa Hristosa. Nazvani su po

mestu nalaèwa – Mrtvomorski rukopisi iz Judejske pustiwe, odnosno – Kumranski rukopisi. Smatra se da su sve{tenici iz Jerusalima jo{ 166. godine pre Hristosa osnovali zajednicu u Kumranu. Ve} 1951. godine arheolozi su otkopali ve}i deo nalazi{ta i ustanovili da je to bilo veliko naseqe jevrejske zajednice, odnosno, da su tu ìveli eseni, koje su u svojim spisima pomiwali jo{ Plinije Stariji, Josip Flavije i Filon. U ovim, esenskim rukopisima, veliki zna~aj se pridaje dolasku Mesije – „pomazanika”– poreklom od Davidove loze! ...Na zapadnoj obali jezera Asphaltitesa (Mrtvog mora), obitava veliki broj esena, daleko od buke priobalnih gradova. To su usamqeni i najneobi~niji qudi na svetu, koji ìve bez èna, qubavi i novca, a dru{tvo im prave samo palme... (Plinije Stariji: „Prirodna istorija”) Potvr|eno je da su svitke s Mrtvog mora ili barem deo tih misti~nih spisa pisali pripadnici verske grupe esena, pokazali su rezultati prou~avawa dvestotinak komada tkanine u koje su dokumenti umotavani. Nau~nici se spore oko identiteta pisanih svitaka prona|enih u pe}inama u Kumranu na zapadnoj obali a najnoviji podaci mogli bi da pomognu u rasvetqavawu misterije. Otkriveno je da su svi komadi tkanine od platna, dok se u anti~kom Izraelu uglavnom koristila vuna. Tako|e, na wima nedostaju dekoracije i neki su ~ak izbeqeni, dok je tkanina iz tog perioda uglavnom u ìvim bojama. Samo ~etiri komada tkanine s plavim linijama nisu potekli od ode}e ve} su verovatno napravqeni za ~uvawe svitaka. Neki arheolozi koji su u~estvovali u iskopavawima pretpostavqaju da ova ~etiri platna poti~e od qudi koji su beàli od rimske vojske posle pada Jerusalima 70. godine na{e ere i da su oni ostavili spise u pe}inama, ali rezultati pore|ewa uzoraka pokazuju da je to malo verovatno, ve} da jednoobraznost materijala pokazuje da je re~ o asketskoj sekti esena. Prva pe}ina je najzna~ajnija, jer su u woj na|eni: Sedam rukopisa – potpuni svitak sa tekstom proroka Isaije, Pravilo zajednice, Komentar proroka Habakuka, apokrifna kwiga Postanka, drugi tekst proroka Isaije, Rat sinova svetla protiv sinova tame, Himne. Svitak proroka Isaije poti~e iz Prvog veka pre Hristosa sadrì 17 listova od pergamenta, ~itko ispisanih u 54 stupca. Duga~ak je 7, 15 metara i visok 26 centimetra. Pravilo zajednice ili Disciplinski priru~nik je vaàn dokument iz koga saznajemo kako je bila organizovana zajednica u Kumranu. Komentar proroka Hababuka na 13 stubaca donosi podatke o U~itequ pravednosti, osniva~u kumranske zajednice, na ~ijem suprotnom kraju stoji ôvek prevare i Sve{tenik bezbo`nik. Drugi tekst proroka Isaije je zna~ajan, ali nepotpun. Pravilo Rata ili Rat sinova svetla protiv sinova tame je najva`nije delo koje nas upoznaje sa kumranskom zajednicom. Tu su opisana uglavnom eshatolo{ka i{~ekivawa. Zbirka Himni svedo~i o visokoj duhovnosti ove zajednice. Ve}inu Himni napisao je sam U~iteq pravednosti. Komentari donose tekstove proroka Miheje i Sefanije, kao i apokrifnu kwigu postawa. Druga pe}ina: Osamnaest starozavetnih rukopisa, petnaest nebiblijskih tekstova me|u kojima su dva primerka hebrejskog teksta apokrifa Kwige Jubileja i tekst na aramejskom jeziku koji opisuje nebeski Jerusalim. Stru~waci smatraju da je Kwiga jubileja samo deo jedne ve}e zbirke tekstova koja je postojala u to doba. Tre}a pe}ina: êtrnaest tekstova, od kojih su tri biblijska teksta, a jedanaest su nebiblijski tekstovi.

U ovoj pe}ini prona|en je zna~ajan Bakreni svitak (Copper Scroll) u kome se nalazi popis mesta na kojima su sklowena blaga – zlato, srebro, novac. Rukopis donosi podatak da je blago bilo basnoslovne vrednosti. Navode se „dvadeset ~etiri razli~ite hrpe blaga pohrawene ispod samog hrama...” Ovaj svitak odgonetnut je 1955 – 1956. godine na Man~esterskom univerzitetu. Beduini su 1949. godine na{li ~etvrtu pe}inu koja je od svih najzna~ajnija. U woj je prona|eno 584 fragmentarnih tekstova, od kojih su 127 biblijski, komentari, biblijske re~enice, aramejski Henoh, delovi Pravila zajednice, Dama{~anski tekstovi. U ovoj pe}ini prona|en je najstariji hebrejski biblijski tekst, delovi Samuilove kwige koja je nastala krajem 3.veka pre na{e ere. Peta i {esta pe}ina: Prona|eno je osam kanonskih biblijskih tekstova, molitve, sedamnaest nebiblijskih tekstova, delovi Pravila zajednice i odlomak iz Dama{~ankog spisa. Od sedme do desete pe}ine prona|eno je mnogo tekstova biblijskih i nebiblijskih rukopisa. U jedanaestoj pe}ini prona|en je Levitski zakonik koji je pisan starohebrejskim pismom, svitak Psalama, kwiga o Jobu, kompletan svitak o Hramu i nebiblijski tekstovi. Svi ovi rukopisi danas se nalaze u poznatom Hramu Kwige (Shrine of the Book) u najvrednijem delu Izraelskog nacionalnog muzeja u Jerusalimu, u prelepom i zelenilom obraslom kraju grada. Kumranski rukopisi vremenski poti~u iz drugog i prvog veka pre na{e ere i prvog veka na{e ere (68. godine u Kumranu i pod Jerusalimskim hramom zakopani su svici s Mrtvog mora). Daju potpuniju sliku `ivota Jevreja u vreme delovawa Isusa Hristosa iz Nazareta i kako je nastalo hrip}anstvo. U lingvisti~kom delu Kumranski rukopisi su va`ni jer nas boqe upoznaju sa ~ak sedam jezika: hebrejskim (biblijskim), aramejskim, palestinskim, nabatejskim, gr~kim, latinskim i arapskim. Iz prona|enih rukopisa u Kumranu mogu se saznati pojedinosti o velikom ustanku Jevreja protiv Rima, 132 – 135. godine na{e ere. Dosad je prona|eno preko 600 rukopisa razli~itog sadr`aja iz kojih saznajemo koliko je bila visoko razvijena zajednica esena o kojoj sa gotovo istom ta~no{}u svedo~i i Novi Zavet. Jevrejski stru~waci za svitke sa Mrtvog mora smatraju da oni „potkrepquju uverewe da su mnogi doga|aji u Novom Zavetu samo slike onoga {to se o~ekivalo od Mesije uba~ene u Isusovu vlastitu istoriju”. (Iz rukopisa „IDEWE U SVETU ZEMQU – HODAWE OTVORENOM BIBLIJOM” Haxi Du{an Glu{ac)

Tvr|ava MASADA** sagra|ena je na jugozapadnom uglu Mrtvog mora, simbol otpora, postojanosti, juna{tva i mu~eni{tva jevrejskog naroda u odbrani jedne izgubqene stvari. Masada je postala poznata po bici u vreme Prvog jevrejsko – rimskog rata izme|u 66. i 74. godine. Po{to je sav drugi organizovani otpor u Palestini ve} bio prestao, samo su stanovnici u tvr|avi nastavili da odolevaju rimskim osvaja~ima. Posle dugotrajnog bombardovawa tvr|ave te{kim oru`jem, rimski vojnici su prodrli kroz zidine u tvr|avu. Opkoqeni jevrejski pobuwenici, wih 960 mu{karaca, `ena i dece izvr{ili su u Masadi samoubistvo da ne bi pali u ruke Rimqanima. Zapovednik posade u tvr|avi ~ovek po imenu Elazar (drugi oblik imena Lazar, ~lan sekte ratobornih zilota - ili esena?), naveo je branioce na dono{ewe ovako stra{ne odluke. Po{to im vera zabrawuje samoubistvo, pretpostavqa se da su po-

mo}u izvu~ene slamke izabrali deset najhrabrijih vojnika koji su poubijali ostale, a onda i sebe naizmeni~no do posledweg ~oveka. Amin! (Iz rukopisa „IDEWE U SVETU ZEMQU – HODAWE OTVORENOM BIBLIJOM”- Haxi Du{an Glu{ac)

..........................................................................................................

Pita (se) i pi{e Nikola Mandi} ZA[TO NO] U MANASTIRU ESFIGMEN KRATKO TRAJE? o zavr{etku posete i boravka u manastiru Hilandar, blagoslovom igumana omogu}eno nam je da budemo gosti i provedemo ~etiri dana u manastiru Esfigmen. Tako smo se Ti}a, Haxi Du{an, Milan i ja obreli ispred kapije tvr|ave koja {titi sam manastir i Crkvu Vaznesewa Gospodweg – Spasovdan (podigao je iguman Teokrit 1810. godine), umorni od napornog pe{a~ewa i no{ewa prtqaga po pra{wavom putu i vrelom junskom suncu. Deùrni monah koji sedi u hladovini manastirske kapije upisao nas je u debelu kwigu posetilaca, kontroli{u}i posebno na{e „paso{e” – diamonitirione uz pitawe, da li smo pravoslavci. Posle ove procedure, uputio nas je na gostoprimca (arhontariki) na okrepqewe i sme{taj. Na{a radost je bila velika kada smo ~uli da je manastirski gostoprimac na{ ~ovek, otac Simeon, ro|en pre 42 godine u Parizu i ìveo u kvartovima oko Sorbone, a sada je monah najprogowenije pravoslavne grupe monaha – zilota. Ina~e, u ovom manastiru tihuju jo{ ~etvorica monaha, rodom iz Srbije. U osveàvaju}e hladnoj gostoprimnici na drugom spratu(!) nas je lepo do~ekao, posluìo kafom, ratlukom, rakijom i vodom, pozdravio lepom dobrodo{licom ali i velikom znatièqom. Hteo je {to vi{e da sazna o nama, i novostima iz Beograda i Srbije, gde nije bio ve} dugo. Posle upoznavawa, Haxi Du{an mu je predao na{e skromne poklone za manastirsko bratstvo ~emu se on vrlo obradovao pohitav{i da o svemu obavesti Igumana. Kada se vratio re~e da po|emo za wim kako bi nam pokazao „na{u” sobu u konaku. Pro{li smo kroz duga~ke hodnike i pored mnogo mona{kih kelija, otkqu~ao vrata jedne sobe koja je gledala prema dvori{tu. No, brzo ih je zatvorio govore}i: „Da, vi ste Srbi, nemate more, evo vam sobe sa pogledom na more”. Tako smo se na kraju obreli u jednoj prostranoj, ~istoj i prohladnoj sobi, koja je kroz prozor – pu{karnicu imala predivan pogled na pu~inu i spavawe uz {um talasa, glasove golubova, galebova, morskih lasta i no}u, slepih mi{eva. Smestili smo se na drugom spratu u sobu broj 31 sa pet kreveta (u Hilandaru je bila soba broj 13 sa sedam kreveta). U toj sobi smo proveli ~etiri dana ne slute}i da se no}u moè mnogo toga ~uti, videti i doìveti. Ako gosti namernici ne dobiju neko zaduèwe da pomaù monasima u svakodnvnim aktivnostima onda i nemaju mnogo toga da rade. Posle jutarwe slu`be i ru~ka koji traje tridesetak minuta i obi~no se zavr{i ve} do pola osam ujutro, mirjanima preostaje da razgledaju crkvu i tvr|avu u ~ijim zidinama su konaci, ili da krenu u {etwu do neke od obli`wih znamenitosti, obi~no neke napu{tene crkve, kapele, ili pirga (crkve Svetog Teodora u blizini manastira, na putu za manastir Vatoped, ruske crkvice Svetog Antonija koja se nalazi na brdu iznad manastira. Odatle je predivan pogled na manastir, okolinu, more, pu~inu...)

To smo i mi radili, polaze}i u obilazak i {etwe od po jedan do dva sata u jednom pravcu, kako bi uz kra}e odmore i fotografisawe svega zanimqivog, mogli da se vratimo na vreme da bi prisustvovali ve~erwoj slu`bi u crkvi. Preumorni od dugih {etwi i vreline, u sobi bi se malo osveìli, presvukli u prigodnu ode}u za crkvu i slu`bu i zajedno sa monasima i drugim gostima uputili na ve~erwu slu`bu. U zavisnosti od tipika koji se primewuje u pjedinim manastirima i od toga da li je neki praznik - crveno slovo i ve~erwe slu`be razli~ito traju. No, retko kada je to mawe od dva sata, {to je prilika da se ~ovek malo osami i preda razmi{qawima, uz pojawe monaha, miris tamjana i sve}a, tiho {u{kawe mona{kih riza, sa pogledom na ~udotvorne ikone ili freske svetaca u polutami, gde pogled na wih smiruje. Sa prvim naznakama zalaska sunca koje tada obasjava freske u kupolama crkve, obi~no se i zavr{ava ve~erwa slu`ba. Posle kra}e pauze i okupqawa, ulazi se u manastirsku trpezariju gde je ve} posluèn ru~ak (mi bi rekli ve~era) za sve monahe i nas mirjane. I ovaj obrok traje koliko je potrebno da se pro~ita tropar svecu za taj dan, kada moè jo{ malo da se pro{eta portom oko manastira ili popije {oqa hladne vode sa bunara. Monasi se brzo razi|u, vo|eni svojim obavezama a i gosti poùre da stignu do svojih soba za videla, jer u manastiru Esfigmen nema struje! Kad za|e sunce i padne mrak, onda je stvarno mrak! Tako smo jednog predve~erja i nas ~etvorica poùrili da stignemo do sobe pre mraka. Dok se presvla~imo, obi~no se jo{ malo guramo oko uzanog prozora – pu{karnice kako bi uìvali u pogledu na pu~inu u posledwim smirajima zalaze}eg sunca, traè}i negde u daqini svetlo nekog nepoznatog mesta ili ribarskog broda. Ali ni{ta od toga, vidi se samo pu~ina, mesec i golubovi ili morske lastavice koje tako|e traè smiraj u oknu na{eg prozora. Ti}a i ja obi~no prvi odlazimo da se umijemo i osveìmo. Na{a soba je oko ~etrdeset metara duga~kim hodnikom udaqena od toaleta koji je osvetqen samo jednom pove}om petrolejskom lampom, kao orijentirom u mraku. Ti}a je bio najhrabriji jer se tu na ~esmi i sa hladnom vodom umije, dobro isprska i ~ak opere kosu, tvrde}i da mu to pomaè da lep{e spava! Najduè se higijenisao Haxi Du{an ali nismo uspeli da doku~imo {ta radi i po pola sata u mraku sa hladnom vodom i na – dva lavaboa. Uglavnom kada se vrati u sobu, nastavi da sprema i slaè svoje i Milanove stvari a na kraju se pozabavi i slu{nim aparatima, koje koristi. Treba tu promeniti baterije, podesiti ja~inu zvuka i tome sli~no, ali je Ti}a uvek govorio da on tako podesi svoje „antifone” da, zaparavo, ni{ta ne ~uje. I to sve – namerno! Ustanovili smo da je to jedini razlog, jer na bilo koje na{e pitawe odgovorio bi tiho i kratko: „Ja sam ru~ao!” Pored sre|ivawa „antifona”, Haxi Du{an je bio zaduèn i da rukuje i upravqa sobnom petrolejkom. Govorio je da je to sa zadovoqstvom radio i kao mali tokom boravaka s ocem u Hercegovini svog detiwstva, ali

posledica tog zaduèwa je bila da je petrolejka jedva ~kiqila, dimila i brzo bi se ugasila. To nam, naravno, nije smetalo, jer smo mogli lepo da pri~amo i u mraku. Kada bi kona~no zavr{ili sa higijenisawem, obukli se u „krpice” za spavawe i polegali sledio je razgovor o utiscima i anegdotama koje smo minulog dana doìveli. Poluglasno smo prepri~avali najinteresantnije detaqe „kite}i” pojedine situacije ili neobi~na iskustva. Ba{ kada bi se razgovor pretvorio u ìvi dijalog primetili bi da u wemu ne u~estvuje Ti}a!? Iako smo se vrlo ~esto {alili i na wegov ra~un, bockaju}i ga i zadirkuju}i za neke sitnice ili reakcije, on u tome nije u~estvovao. Kad legne, on se u{u{ka i pokrije do nosa, dobaci poneki komentar i posle nekoliko minu-

ta on se „iskqu~i”, blaèno spavaju}i i pored na{eg àmora. Prebacivali smo mu da je nedruèqubiv i asocijalan, izmi{qali zgode za bu|ewe i nastavak razgovora – ali ni{ta! On se okrene na stranu, i posle nekoliko minuta spava! Tako je bilo i te ve~eri kado smo nas trojica nastavili da veselo ~avrqamo o dogodov{tinama. Mi pri~amo i smejemo se a Ti}a spava. Petrolejka se odavno ugasila, golubovi i morske lastavice se umirile i zaspale u na{em prozoru a mesec sjaji nad pu~inom. Odjednom, vrata sobe se brzo i tiho otvaraju i u sobu ulazi otac Simeon sa „rudarskom” svetiqkom na glavi. Do{ao je da malo pri~a sa nama, o svojim pariskim danima i detiwstvu, o devojci muslimanki koju je tamo poznavao, o Beogradu ili ìvotu u zilotskom manastiru. Obra}ao se uvek Haxi Du{anu a mi smo slu{ali wihov razgovor bez upadica. Da li gre{im, ali prigu{eno emotivno i diskretno je pri~ao o toj muslimanki iz Pariza i wegovog detiwstva, hvale}i se kako je mnogo godina kasnije, preko dru{tvenih mreà, saznao da je danas profesorka na Sorboni, da ima porodicu i mnogo prijateqa. O~igledno mu je mnogo zna~ila i meni se dopalo to sentimentalno se}awe koje je èleo da podeli sa nama. Onda bi opet muwevitom brzinom ustao i oti{ao iz sobe, da bi se posle nekoliko minuta opet iznenada pojavio u sobi sa nekom drugom pri~om ili „va`nim” obave{tewem za nas.

Kako da kupimo maslinovo uqe ili da blagovremno usko~imo u autobus u luci Dafne kada krenemo za Kareju – jer, on je jednom bio tamo i zna da je velika gu`va i da svi tr~e da {to pre zauzmu mesto u autobusu. Bilo je dirqivo koliko je iskreno brinuo o nama, uvek vedar, smiren i skoro de~a~ki zainteresovan za razgovor sa nama. Pri tom je nekako uvek bio uùrban, da kaè i ~uje {to vi{e, paze}i da se ne zadrì u na{oj sobi predugo, da neku obavezu, samo wemu znanu, ne propusti. A ovo je zanimqiv detaq prilikom jedne takve no}ne posete oca Simeona. U|e on u sobu sa lampom na glavi, jer svugde okolo je mrkli mrak, i zapo~ne razgovor sa Haxi Du{anom koji sedi na svom krevetu, a otac Simeon na stolici pored velikog {poreta (koji zimi greje sobu). Priupita ne{to otac Simeon na{eg Haxi Du{ana, ali on odgovara ne{to sasvim „tre}e”. Diskretno, otac Simeon preformuli{e pitawe ali sada od Haxi Du{ana dobije opet neki „nevezani” odgovor. I tako, nastavi se razgovor „gluvih telefona” dok se, odjednom, u razgovor ne ukqu~i Ti}a sa ispravnim odgovorom na postavqeno pitawe. Iako smo mislili da on odavno spava on je sve slu{ao ali je, na kraju, morao da interveni{e i usmeri razgovor u èqenom pravcu. Shvatio je da Haxi Du{an, ili je iskqu~io „antifone” ili su mu baterije oslabile (mislim, one od „antifona”) pa ne ~uje oca Simeona te da takav razgovor moè da potraje do zore bez ikakvog smisla. Posle te intervencije, ubrzo nas je napustio monah te mi ostadosmo sami u ti{ini i mraku, predaju}i se snu. Ali, ni to ne potraja mnogo jer ve} oko pola ~etiri ujutro Haxi Du{an po~iwe da {u{ka i pretura po stvarima, obla~e}i se u mraku, tiho nas dozivaju}i da se i mi probudimo. Tada se ve} oglasio monah sa klepalom koje poziva monahe na „carske ~asove” i jutarwu slu`bu, a Haxi Du{an ne voli da kasni. Mi mu u horu odgovaramo da je jo{ rano i da ima vremena, da }emo se brzo spremiti ili sli~no, ali ne vredi... Posle petnaestak minuta, kada se ponovo oglasi klepalo, Haxi Du{an nas opomiwe da }emo sigurno zakasniti na jutarwu slu`bu jer nismo jo{ ni ustali, a to nije lepo! Posle tre}eg ogla{avawa klepala, Haxi Du{an je ve} spreman i sada se ve} glasno ~udi koliko smo neodgovorni i da on vi{e ne}e da nas ~eka – pa neka mi zakasnimo. Onda vi{e ni mi nemamo kud, nego ustajemo i spremamo za novi dan. Na putu do toaleta u mraku pored nas prolaze ne~ujno monasi crnorisci, spremaju se ili skupqaju ve{ koji se su{io na promaji, nemo posmatraju}i kako se i mi tu motamo u pixamama, sa {arenim pe{kirima i pastama za zube. Petrolejka i mese~ina su i daqe jedino osvetqewe ali nam to ne smeta da sve obavimo kako vaqa. Osveèni, umiveni, pristojno odeveni u tamnu garderobu sa duga~kim rukavima, spu{tamo se niz strme drvene stepenice, prelazimo u nekoliko koraka kaldrmisano dvori{te i ulazimo u crkvu na jutarwu slu`bu. Po~iwe poj monaha, sve}e ve} gore, krstimo se i tiho molimo pred ikonama Hristosa i Bogorodice i zauzimamo mesto u klupama pored zidova crkve. Po~iwe novi dan a jo{ je uveliko mrak. Tek }e za sat ili dva prvi zraci izlaze}eg sunca obasjati ikonostas i lica monaha u molitvi. Posle jutarwe slu`be, izlazimo u suncem obasjano dvori{te na kome se ve} veselo igra ma~ka sa ma~i}ima, cvrku}u vrapci u li{}u vinove loze i ne{to lepo miri{e iz trpezarije. Nije nam ào {to je no} tako kratko trajala, do~ekali smo novi dan u kome }emo uìvati na Svetoj Gori, razgovoru sa monasima, obilasku napu{tenih crkava, paraklisa i na{em druèwu í Snimio i tekst pripremio Haxi Du{an Glu{ac

[ETA(J)MO SRBIJOM! Tekst i fotografije Trivko Ti}a Savi}, Milan i Hayi Du{an Glu{ac

VODOPAD TUPAVICA

a oko 130 km od Ni{a nalazi se prelep vodopad TuN pavica. Vodopad se nalazi na Staroj Planini, blizu sela Dojkinci, na pet i po kilometara. Do sela je kvalitetan asfaltni put a do vodopada treba i}i makadamom. Za qubiteqe prirode i one koji vole da istraùju ovaj vodopad i prirodu oko wega bi bio pravi raj. Vodopad se nalazi na 1050 metara nadmorske visine. Sam vodopad je visok oko 15 metara. îsta i hladna voda pada preko stena crvene boje. U toku leta, ako je su{na sezona, nema mnogo vode, zato je najboqe oti}i u prole}e ili jesen. Wegovu lepotu ne smawuje mawak vode ali pun doìvqaj je kada je ve}a koli~ina vode. Ina~e, ovaj biser je jo{ uvek nedovoqno pose}en zbog nepristupa~nosti, naime treba pre}i reku preko brvna i pro}i kroz {umu da bi se do{lo do wega. Ova prepreka ne bi trebalo spre~iti one koji èle da â&#x20AC;&#x17E;nahrane du{uâ&#x20AC;? ovom lepoticom. Vodopad Tupavica ima izuzetan turisti~ki zna~aj, kako zbog svog poloàja u srcu Stare planine. Staroplaninski vodopadi poznati su po tome, da osim u periodu prole}a i leta predstavqaju turisti~ku atrakciju i u zimskim danima, kada potpuno zale|eni predstavqaju remek-dela prirode Ă

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

NIKOGA ZA PRI^U *

BRATSTVO NA OSTRVU U NO]NOJ STRA@I 1 2 3

Bratstvo Svetog Igizona je: A) udruèwe qubiteqa ìvqewa u zamkovima B) jedan od Krsta{kih redova V) za{titnik proizvo|a~a, poznavalaca i qubiteqa sireva Smatra se da najduà re~ u na{em jeziku ima: A) 15 slova B) 18 slova V) 22 slova Sliku „No}na straà” (zavr{ena1642. godine) ~iji je pravi naziv „Gra|anska straà II distrikta pod komandom kapetana Fransa Baninga Koka” naslikao je: A) Rembrant Harmenson van Rajn B) Piter Paul Rubens V) Piter Brojgel Mla|i

4 5

Aleksa [anti} je u pesmi voleo jednu Eminu, @ak Prever jednu Barbaru, a Pero Zubac jednu? A) Mirjanu B) Sne`anu V) Svetlanu Boromejska ostrva (ima ih tri) nalaze se u? A) u severozapadnoj Italiji, na jezeru Ma|ore B) u ju`noj Francuskoj, dolina Loare V) u severnoj Holandiji

RE[EWA KVIZA NA STRANI 52 Hayi Du{an Glu{ac

HAXI DU[AN M. GLU[AC ...Molio sam majku da me samo rodi za po~etak a posle }u sam... I ~udo se zgodi mene majka rodi... ... u Beogradu, Terazije 10, 19. juna 1948. godine, u znaku Blizanaca... ... sin, brat, |ak, pionir, DOMac, drug, pionirski instruktor, omladinac, JAKQANac, akcija{, udarnik, u~enik, dizajner grafike, student, istori~ar umetnosti, muzeolog, mu`, roditeq, }ale, zet, kum, saradnik

... Ja nisam vi{e onaj isti. Sad znam kako se nebo ~ita, kako se du{a suzom ~isti, a {ta filozof sebe pita. Hteo bih ubrati mudrosti plod, u mudraca `ivot dug biva, o trajawu sveta da saznam k o d. Za{to je takav? To otkrivam! Sad s ovog brega gledam Svemir, gde `ivim, tu je centar sveta, uro|ena je moja seta i uzvi{eni dar za prezir. Nisam ja ono {to bit' moram, ve} ono {to je ~e`wa moja...** zavr{io s pri~awem, I snimawem, (raz)gledawem, ~itawem svojih sto brojeva

~asopisa, traju}i kroz sto zastoja. @udwa pred oblikovawe lepog. Dva boànstva, mu{ko i ènsko, si{la su sa duge... Razmi{qam o svojoj prvoj kwizi u koju }e dosta toga iz brojeva ~asopisa biti sloèno, koliko posla i kojim redom, kako je grafi~ki oblikovati, da li fotografije, ilustracije, kolaì, koliko strana, tehni~ke redakcije, pomo}nik urednika, lektura, korektura, pismo, tip likovno – grafi~ki slova, korice, format... urednik, kolega, Drug Razmi{qam o fus-notama ^lan, Gospodin ^lan, koje ima svaka stranica i koje vernik, odbornik, poslanik, KUD grafi~kih èlim da stoje na wenom kraju, radnika Beograda radi lak{eg pra}ewa ~itawa. JEDINSTVO, Dru{tvo I na kraju je Nesvr{eni re~nik srpske slovesnosti ORA[AC, Dru{tvo sa jo{ malo podataka i... srpsko – gr~kog ... Sawao pre neku no} da sam prijateqstva, Ekslibris tekstove iz svakog od sto dru{tvo Beograd, brojeva ~asopisa ~itko ispisao Udruèwe akcionara POLITIKE, Klub penzionera na velikim, crnim kartonima, POLITIKE, hodao otvorenom Biblijom – Svetom Zemqom i postao belim i zlatnim slovima. Svaki Haxija, UNS, ULUPUDS, Rotari, drugi tekst sa parnim RVLS, O.S.M.T.H. ikonopisac, (puto)pisac, slikar, grafi~ar, brojevima, ispisan je belim kolaìsta, fotograf, penzioner, invalid, drugar i vodi~ bigla Tea... slovima tipa Optimus, a oni tekstovi sa neparnim brojevima ispisani su zlatnim slovima tipa Tajms ili Rimska kapitala. Ostali deo teksta ispisan je tipografskim pismom Adamant. Crnom bojom. I jo{ okolo, po margini, pone{to crtao, zapisivao imena, slova, brojeve, nalik na telefonske, ne se}am se cifara. Ni detaqa. A i ne vidi se puno zbog crne hartije.

BEO GRAD. Znaci na hartiji prikupqeni u SREDI[TU. I sve to stoji na velikom kvadratnom stolu boje vi{we. Sto je ba{ visok i ne znam kako sam uop{te mogao pisati na toj visini? Ili sam ja bio ve} na tom stolu? I svaki ovaj tekst ima svoj broj koji svetli, ùtom svetlo{}u, fluorescentan. A okolo ni{ta drugo. Sve prazno. I sve belo. Brojevi se lepo vide kako svetle. Odjednom se otvara prozor koji nisam primetio i zavese se lelujaju. Promaja koja poku{ava da oduva sve sa stola, ali je nemogu}e zbog veli~ine hartije. Ili je to ipak crni karton? Hartija (ili kartoni?) se uvija, okre}e se, uzdiè, ali ne moè sa stola. Jedno okno se s treskom otvori, staklo se razbija i... Budim se... Skoro }e jutro. 3,40 h! Po~iwe ~etvrtak... I uve~e, gde se nalazim s prijateqima i bra}om u Klubu hotela na ve~eri, prilazi mi S. i pozdravqaju}i se – pokloni mi kwigu! – Ovu kwigu èlim da ti poklonim, jer ti ume{ da ceni{ kwigu, a misle}i na mene, redovno mi pokloni{ tvoj ~asopis! Pisac je moj prijateq i upravo je objavio ovu kwigu! Mislim da }e ti se dopasti! U woj on razgovara, polemi{e s Wim, ali sve u stihu...! Naravno da sam se obradovao, zahvalio na neo~ekivanom poklonu, jo{ malo popri~ali, odloìo sam kwigu i ostatak ve~eri proveo u druèwu. No} je moj dan, budila je moju radoznalost i kwigu sam razgledao, prelistavao kako to obi~no ~inim s novom kwigom, kako bih dobio wenu naklonost. Ili ona moju? JERETIK – pi{e na koricama. I ilustracija s likom Isaka Wutna. Sve u plavom. U pet glava. U pevawima. Svako pevawe ima æLVI ili æLVIII stihova. I gotovo da svako pevawe prati po fus – nota, na kraju! Autor - M. M. ! U SREDI[TU kwige je razgovor autora s Wutnom! A onda tu pristiù i: Nikola Kopernik, Varlam [arlamov, Horacije, Erazmo Roterdamski, Didro, Molijer, Janus, Radoje Domanovi}, Dositej Obradovi}, êslav Milo{, Apoliner, Pablo Pikaso, \ura Jak{i}, Renoar, Ivan Turgewev, Jovan Skerli}, Gete, Branko Radi~evi}, Milutin Milankovi}, Pu{kin, Bajron, Heraklit, Ben Gurion, Mikelan|elo, Zenon, Marina Cvetajeva, [andor Petefi, Petar Petrovi} Wego{, ârls Darvin, Staqin, Leopold Ranke, Petar Veliki, Volter, Ikar i Dedal, Platon, Aristotel, Ptolomej, Johan Kepler,

RE[EWA KVIZA 1V Ovo drevno bratstvo nastalo je u Francuskoj pre pet vekova. Sada{wi predsednik Bratstva je Rolan Bartelemi. 2V PRESTOLONASLEDNIKOVICA je najdu`a na{a re~ i ima 22 slova. Ista re~ u hrvatskom jeziku ima dva slova vi{e: PRJESTOLONASQEDNIKOVICA. 3A 4V 5A U Italiji, na jezeru Ma|ore – Izola Madre, Izola Bela i Izola dei Peskatori. Vlasnici ostrva su ~lanovi porodice Boromeo jo{ od 13. veka.

NIKADA NE ISMEVAJTE SNOVE DRUGIH! Lukas, Edmund Halej, Albert Ajn{tajn, Gotfrid Lajbnic, Musorski, Kain (bez Aveqa), heruvimi, Dante, Xingis Kan, Fransoaz Sagan, Andre @id, kwaz Milo{, Mokrawac, Selinxer, Mojsije, Dekart, Leonid Leonov, Lucifer, Ovidije, Stiven Hoking, Dante Aligijeri, Branislav Nu{i}, Branko ]opi}, Maks Born, Jehova, Jovan Bogoslov, apostoli: Luka, Pavle, Marko, Matej... Jesam li nekog zaboravio? Prevideo? Presko~io? I ~itao i jo{, jo{... ti{ina no}i, san na o~i i pogled na sat! 3,20 h! Po~iwe petak... I zapisao ove stihove o BELOM GRADU: ...Beograd se najteè mewa uobraèn k'o paun {aren. Te{ko se vra}a duh po{tewa, lako se prima stil pokvaren. To je grad onaj iz mladosti gra|anski grad, kulture, ~asti. Kada ku}u preuzmu gosti, stari {arm se }utke ugasi...** I razmislio, sklapaju}i ovu kwigu – da jo{ ne ùrim da objavim kwigu, ~ije sam stranice snevao prethodne no}i!*** .......................................................................................................... * Dragan Slijep~evi}, pesnik, profesor medicine. ** M. M. *** NIKADA NE DOZVOLI DA BUDE[ JUNAK U NEÎJOJ PRIÎ ! – Kao kod Albaharija.

AKO BISMO USPELI DA NI[TA NE TRA@IMO, A DA SVE DAMO – SIGURNO BISMO SE SPASLI! Ivana Vuji}

DO SKOROG VI\EWA U LETWOJ [EMI! Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

I KAKO SE TO U NOVINAMA KA@E â&#x20AC;&#x201C; NASTAVI]E SE...

OGRAD E B B U L TARI K O R E J IZDA