Plezir #31

MART 2016.

BROJ 31

Uvod

A

ko ovo čitate znači da smo uspele da se izborimo sa virusima, visokom temperaturom i svim elementima koji prate grip. Malo je nedostajalo da broj okasni, budući da je 2/3 redakcije pod gripom, ali po svoj prilici naša upornost i odgovornost prevazilaze tamo neke visoke temperature.

U martu vas očekuje jedan umetnički broj. Razgovarali smo sa glumcima, scenografima, pisali o slavnim režiserima, glumicama i ljudima koji žive za film, pozorište i umetnost.

Upoznaćete jednu posebnu slikarku, prošetati sa nama do Praga i Njujorka i nadamo se, dobro se zabaviti usput.

Uživajte u proleću i toplim sunčanim danima koji nam stižu.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Ekologija

08

Zdravlje Eko vesti Moda TEODORA KOVRLIJA

18

Umetnost Pokreni se pronađi motivaciju

Životni stil

12

24

TIHANA SMILJANIĆ

Alisa Teletović TEODORA KOVRLIJA

MERIMA ARANITOVIĆ /MARIJA RADOJKOVIĆ

Životni stil Buđenje iz zimskog

32 Film

Intervju: Žana Poliakov SARA SAVČIĆ

44 Filmovi našeg detinjstva REDAKCIJA PLEZIRA

Sadržaj

Film

48 58

Stevan Aleksić

Umetnost

Film

70

92

TEODORA KOVRILJA

Aleksandar Milković : Pozorište treba da pokreće ljude

88 Oscar

KATARINA MARKOVIĆ

IVICA PERINOVIĆ

Hičkok MINJA CVETKOVIĆ

98

Ruski film NINA SIMONOVIĆ

Leksikon

78

Đorđe Stojković: Pozorište je magija trenutka SARA SAVČIĆ

Film

84

Ingrid Bergman SOFIJA MIRČETIĆ

Sadržaj

Editorijal

104

Parisienne a Belgrade

126

ANDRIJANA KOVRLIJA

Dizajn

114

Umetnost

Moda Modni i mejkap trendovi

130

TEODORA KOVRILJA

DANIJELA MILANOVIĆ

Putopis Mart

142

Autoslavia

Prag KATARINA MARKOVIĆ

TEODORA KOVRILJA

132

Moda

Kaligrafija Tiha refleksija duše

JOVANA KNEŽEVIĆ

Online špartanje Moj bicikl

136

Dizajn

NINA SIMONOVIĆ

120

Suknja ti i ja NINA SIMONOVIĆ

152

Gugenhajm NEMANJA KISO

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Milena Goševski

Andrijana Kovrlija Sofija Mirčetić

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Nemanja Kiso Tihana Smiljanić Merima Aranitović Marija Radojković Danijela Milanović Sara Savčić Ivica Perinović Katarina Marković Jovana Knežević LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

Eko vesti

IZ MODNOG SVETA

ZELENA MODA NA CRVENOM TEPIHU Eko dizajn i dizajneri iz dana u dan imaju sve više poklonika širom sveta, a kada se zvezde sa A liste pojave na najglamuroznijoj noći u svetu filma odeveni u ekološki proizvedenu odeću, nema bolje reklame i promocije.

Održiva moda postaje imperativ i među poznatim ličnostima pa su se tako dve zvezde, Sofi Tarner i Lili Kol prošetale crvenim tepihom u kreacijama koje pokazuju da moda može biti nastrojena ka očuvanju životne sredine i predivna istovremeno. Osim lepih glumica na crvenom tepihu se i Majkl Fasbender, koji je nominovan za Oskara za ulogu Stiv Džobsa, prošetao u smokingu koji je Tom Ford napravio za „izazov zelenog tepiha“ (Green Carpet Challenge). Fasbenderu ovo nije prvo „eko“ izdanje na crvenom tepihu. Glumac je tim povodom izjavio da nošenje klasičnih odela kreiranih od strane najboljih svetskih dizajnera koji su ga kreirali po principima održivosti više i nije izazov nego prirodan izbor.

Pripremila: Teodora Kovrlija

LEVI’S POČEO SA RECIKLAŽOM U EVROPI Godinu dana nakon što je pokrenuta inicijativa koja će omogućiti Amerikancima da recikliraju svoju staru odeću i obuću kako bi se smanjila količina otpada i zagađenja prouzrokovanih preteranim konzumerizmom i nagomilavanjem odeće, inicijativa Levi’s-a proširila se i na Evropu, počevši od Velike Britanije.

U Britaniji su u Levi’s radnjama već postavljene specijalne kutije u koje će kupci moći da odlože svoju staru, čistu, suvu, uredno složenu odeću i obuću bilo kog brenda, a zauzvrat će dobiti vaučer sa 10% popusta za kupovinu nove odeće.

Sudeći po najavama iz kompanije, ostatak Evrope će dobiti istu ovu mogućnost do kraja 2017. godine.

NAKIT SUZAN MEK LIRI JE ZELEN U SVAKOM SMISLU Suzan Mek Liri je kreirala liniju „živog“ nakita napravljenog od sukulenata. Suzan pravi originalne cvetne aranžmane a posebno interesantni su oni koje možete nositi na sebi u vidu nakita.

Ovaj neobičan, živi nakit čini najbolji spoj mode sa prirodom. Noseći ga, možete biti sigurni da su vaše biljčice uvek uz vas. Sukulenti različitih boja i veličina se koriste u izradi različitih vrsta nakita. Tako se u ponudi mogu naći efektne minđuše, neobično prstenje, narukvice i upečatljive ogrlice. Čitavu ponudu možete pogledati u onlajn šopu PassionflowerMade.

NAOČARE ZA SUNCE NAPRAVLJENE OD RECIKLIRANE RIBARSKE MREŽE Bureo je firma koja je poznata po proizvodnji skejt bordova od recikliranih materijala. Nedavno su svojoj ponudi dodali naočare za sunce napravljene od recikliranih ribarskih mreža pronađenih u okeanu. Momci iz Bureo-a su želeli da na ovaj način dodatno skrenu pažnju na problem zagađenosti životne sredine, okeana i mora zbog čega strada živi svet posebno. Svako od nas verovatno poseduje barem jedan par plastičnih naočara i verovatno nije razmišljao o tome da one mogu biti napravljene od reciklirane plastike koja će smanjiti količinu nataloženog otpada.

Eko vesti

OD STAROG ĆEBETA DO NOVOG KAPUTA I JAKNE Wintervacht je amsterdamski brend koji proizvodi modernu odeću koristeći materijale koji bi u suprotnom završili na otpadu. Joni i Manon su dvoje prijatelja koji su se upoznali u školi za dizajn i zajednički dogovorili da pokrenu eko brend. Wintervacht u prevodu znači zimsko krzno, a ime brenda nagoveštava šta je u pitanju. Naime ovi odevni komadi nastaju od stare, neželjene ćebadi koja se njihovom intervencijom pretvaraju u moderne jakne i kapute.

Protekle sezone bili su veoma moderni predimenzionirani šalovi i pelerine koje lako mogu zaličiti na ćebe što ovom dvojcu svakako ide u prilog.

Za nastanak ovih kaputa “odgovorna” je hladna zima. Naime jedan od osnivača, Manon, je ispričala da je za nastanak brenda zaslužna Jonijeva majka. Za vreme jedne izuzetno hladne zime, zbog studentskog kredita, živela je u kući bez grejanja. U kući u kojoj je boravila zatekla je tri stara ćebeta. Jonijeva majka im je predložila da od vunenih ćebadi, koja su ležala neiskorišćena, naprave zimske kapute. Njena zamisao je ubrzo sprovedena u delo i veliki broj njihovih prijatelja su bili oduševljeni. Ubrzo su Manon i Joni provodili svaki slobodan momenat kako bi šili kapute od ćebadi za svoje prijatelje i prijatelje njihovih prijatelja. Tada im je kliknulo da bi ovo mogla biti dobra osnova za pokretanje biznisa. Tako su nastali šareni ručno pravljeni kaputi.

Ono što im je išlo u prilog je činjenica da se u Holandiji tradicionalno proizvodi veoma kvalitetna ćebad sa interesantnim dezenima i paternima. Unisex dizajn ćebadi omogućava

10 l mart

im slobodu prilikom daljeg krojenja. Cilj ovog dua je kreiranje klasičnih komada koji neće biti predstavljani kao najnoviji trend već nešto što je pravljeno da traje, budući da su protivnici komercijalne i “brze” mode. Umesto sezonskih kolekcija, sa pregršt različitih modela, ovaj dvojac izbacuje samo jednu kolekciju godišnje i nastoje da u svojim kreacijama stvore neprolaznu klasiku.

PRANJE VEŠA I VEŽBANJE U JEDNOM U modernom svetu ljudi su se izveštili da rade više radnji istovremeno kako bi postigli što više tokom jednog dana.

Multitasking odavno nije veština koju poseduju retki pojedinci već svakodnevica većine zaposlenih ljudi. Često zbog nedostatka vremena ljudi najpre odluče da žrtvuju vreme posvećeno sebi, i obično je vežbanje prvo koje se precrtava sa liste. Izum koji ću vam predstaviti lišava vas tog izgovora. Pranje veša je aktivnost koju voleli-ne voleli ne možete izbeći. Tumbanje rublja u mašini za veš ubrzava i olakšava život, pa su se studenti kineskog Univerziteta dosetili kako da na prvi pogled spoje nespojivo.

Po njihovoj zamisli, koristeći ovu skalameriju, istovremeno možete biti fit i prati svoj veš bez preteranog utroška električne energije. Okretanje pedala pokreće bubanj i generiše energiju koja napaja monitor i skladišti višak električne energije koja potom puni baterije i koristi tu energiju za kasniju upotrebu.

Buđ

Životni stil

Tekst: Tihana Smiljanić

iz zimskog PRESKOČIĆEMO OVAJ PUT UVOD O PROLEĆU I PRIRODI KOJA SE BUDI JER STE GA PROČITALI NEBROJENO PUTA, A I NAPISALI U SASTAVIMA U OSNOVNOJ ŠKOLI. ALI ISTINA JESTE DA LEPO VREME UTIČE NA NAŠE RASPOLOŽENJE I OPŠTI STAV, DA ĆEMO RADIJE NAPUSTITI STAN KAD JE SUNČANO NEGO KAD SE OD NAS ZAHTEVA SEDAM SLOJEVA DA BISMO DOŠLI DO NAJBLIŽE STANICE GRADSKOG PREVOZA NE SMRZNUVŠI SE USPUT, TE DA ĆEMO SVIM SRCEM POZDRAVITI OTVARANJE GRADSKIH BAŠTI. (IAKO SE STALNO PITAMO ZAŠTO SU UVEK PUNE I KO SU SVI TI LJUDI KOJI OČIGLEDNO NE RADE, ALI TO JE TEMA ZA DRUGI TEKST.)

12 l mart

đenje sna

Životni stil

Da višak energije koji će neminovno doći s dužim i vedrijim danima ne biste iskoristili samo na energičnije skrolovanje Fejsbukom, imamo za vas nekoliko predloga. Lepo, korisno, a u slučaju nekih od njih ni vitamin D ne može da škodi, zar ne?

AKTIVNOSTI NA OTVORENOM Kao neko ko je nedavno zaražen virusom teretane, ne mogu iskreno da vam kažem da iskoračite iz nje u korist vežbanja na otvorenom; ali ukoliko ste tokom zime pomislili da ćete vežbati kad dođe lepo vreme, upravo ste izgubili svaki izgovor da i dalje lenstvujete. Možete da trčite po kraju, odlučite da čekirate sprave u parku ili pak vežbate jogu.

Joga svakako nije nešto što se može raditi samo s proleća, ali raditi je napolju potpuno je drugačije iskustvo. Ukoliko ste dosad bili skeptični, dajte joj priliku – možda se prijatno iznenadite. Uopšte, budite otvorena uma i okušajte se u bar jednoj novoj aktivnosti, čak i ako sport ne volite da vidite ni na televiziji – ili posebno tada. Uradićete nešto dobro za svoje zdravlje, i – što da ne – izgled.

BAŠTOVANSTVO Ako ste pogledali ovaj podnaslov s podozrenjem jer živite u gradu, razmislite ponovo.

Dovoljna je čak i terasa ili sims prozora da se oprobate u gajenju ukrasnih biljaka. Iz iskustva garantujem da samo nekoliko cvetića

14 l mart

DESERTI KOJI SE NE PEKU u vazi može da osveži radni sto ili čak celu sobu, pa zašto onda ne biste imali cveće tokom cele sezone? Potražite seme ili lukovice i smestite ih u zabavne saksije vedrih boja; ako ste naročito naklonjeni DIY-u, uvek možete da ih sami ofarbate, zaodenete u tufne, štrafte ili već neki simpatičan motiv. Poklanjajte svom cveću pažnju i vodu svakog dana (ili koliko to već često zahteva), nesumnjivo će vam to lepo vratiti. Ideja plus: možete da gajite i začine. Možda nisu baš materijal za instagram, ali su i te kako materijal za stavljanje u sva domaća jela koja ćete praviti.

Retki su oni koji ne vole nešto slatko, a veština koju vredi brusiti svakako je pravljenje raznih slatkih delicija. (Zato volimo i da objavljujemo recepte u Pleziru!) Ali, pošto pravog proleća u poslednje vreme nemamo, pa možemo da očekujemo nagli skok temperature vrlo uskoro, možda će motivacija da se uključuje rerna biti smanjena. Ništa zato! Naravno, uvek možete da posegnete za kupovnim sladoledom ili čokoladom, ali i da proguglate kako se najlakše prave razni “sirovi” kolači koji ne zahtevaju pečenje, musevi, sladoledi i drugi zalogajčići. (Da li je neko za smrznutu banana u čokoladi?) Kad se usavršite, pozovite prijatelje na degustaciju – ili pak sačuvajte sve za sebe. Nekad ipak nije toliko strašno biti sebičan.

Životni stil

KUVANJE Ako ste poslušali naše zimske savete, sad već imate “za pojasom” bar jedan-dva ručka koji liče na mamin ili bakin. Sada je možda vreme da se bacite na salate. Ako ste ljubitelji konkretnih jela, nema potrebe da se mrštite.

Upravo salate mogu da budu vrlo zasitne i po želji zamene obrok ako im se dodaju proteini i vlakna. Naravno, pažljivo s doziranjem dodataka poput majoneza i ulja, jer ne želite da mislite da jedete lako i zdravo ako jedete nešto s kalorijskom vrednošću pice. S druge strane, ni to vas neće ubiti. ;)

ZNAJTE ŠTA JEDETE Upravo u vezi s poslednjom stavkom, možda nije loše da naučite, makar otprilike, šta to zaista jedete. Ništa nije naš neprijatelj pa nema razloga da bežite od šećera i masti – u ovo se posebno potrudila da me ubedi moja trenerica, pa tako srećno grickam čokoladu i treniram – ali nije loše da makar imate ideju šta je šta i čega gde ima. Naravno, i ovo može da se radi u bilo koje doba godine, ali uopšteno počinjemo da vodimo računa o tome šta unosimo s proleća, a i lakše je sada okrenuti se svežem voću i povrću. Ukoliko vam je dosadno da guglate namirnice ili konstantno proveravate etikete, a ipak vas zanima šta jedete, bacite pogled na sajt i aplikaciju My Fitness Pal, koji će sve neophodno računanje da obavi za vas.

16 l mart

NEŠTO ŠTO DUGO ODGAĐATE Postoje tri tačke u godini kad ljudi tradicionalno obećavaju sebi da okreću novi list i postaju bolja verzija sebe: Nova godina, proleće i jesen, poslednje kao relikvija nove školske ili akademske godine. Ako je to slučaj i sa vama, zašto ne biste konačno ovladali tom jednom veštinom koja se nalazi na vašoj imaginarnoj ili stvarnoj listi stvari koje treba da uradite, ali nikako ne nalazite vremena?

Za početak je verovatno dovoljno da odvojite pola sata svakog dana – svako ima pola sata. (Ili mora bolje da se organizuje!) Možda ste rešeni da krenete da vežbate, ali nikako da počnete. Možda ste odavno kupili neki e-kurs, a ne stižete da mu se posvetite. Ili vam se pak na noćnom stočiću nagomilavaju knjige? Pola sata dnevno, to je sve. Rešite da ih odvojite danas – baš danas, ne sutra zato što je ponedeljak. Onda se setite da odvojite pola sata i sutra, pa prekosutra. Za mesec dana biće vam drago.

Zdravlje

POKRENI SE, PRONAĐI MOTIVACIJU

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Kretanje je jedna od dve aktivnosti koje su, kada smo ih savladali kao bebe najviše obradovale naše roditelje. Progovoriti i prohodati to su pokazatelji napretka i odrastanja jednog bića. Zašto smo onda stali, u kretanju i u napredovanju?

18 l mart

Zdravlje

Šta je to što nas motiviše?

Šta nas to pokreće?

Od malih nogu se krećemo, koračamo, trčimo. Brzina našeg fizičkog pokreta, ali i umnog, uglavnom je posledica naše potrebe da to činimo. Ono što nas pokreće na delanje, što nas pokreće da se menjamo, da sanjamo i ostvarujemo svoje snove jeste dobra motivacija. Motivacija deluje kao naše nadahnuće, osetimo je iznutra i „sprovedemo“ ka spolja. Ona je naša pokretačka energija da ostvarimo svoje ciljeve i zadovoljimo potrebe.

Svi smo različiti i jedinstveni, zbog čega su i naše potrebe, ciljevi i razlozi za kretanje međusobno drugačiji. Nemamo svi iste potrebe niti su nam ciljevi isti pa nam je i ono što želimo postići različito. Između ostalog ne potičemo svi ni iz istih socijalnih i ekonomskih miljea, te i ove okolnosti drugačije usmeravaju pokretačku snagu u nama. Samo poreklo reči motivacija govori o potrebi za kretanjem.

Koren je u reči „moves, movere” što znači: kretati se, i mi ćemo ovaj put govoriti o tome kako da se pokrenemo i šta nam je potrebno ako negde zastanemo i usporimo svoje kretanje.

Ono što nas prvenstveno motiviše jeste potreba. Ona nas navodi da se pokrenemo, a na kraju puta nas očekuje neka „nagrada“.

Ne pokreću nas iste stvari – nekom je motiv da završi školu da bi otišao od kuće. Nekoga motiviše to što će, recimo, stvoriti neki proizvod koji će ljudima promeniti život nabolje.

Ono što neki od nas smatraju uobičajenim stvarima – topao dom, siguran posao, porodica, pravo na školovanje, potomstvo, za nekog su motivi da nešto uradi. Za svakog su motivi drugačiji i zavise od načina života i okolnosti u kojima provodimo svakodnevicu.

Svesni smo svega toga, samo na trenutak trebamo zastati i pitati se šta želimo, gde želimo da budemo u odnosu na sadašnji trenutak i kuda je potrebno da se krećemo da bismo te ciljeve i dostigli.

A kad se pokrenemo...

Kretanje znači i promenu. Koliko puta je bilo koja osoba bila u trenutku spremna na promenu? Neko bi rekao – što ne menjati kad nemaš šta da izgubiš – a onaj ko treba da menja uvek može da nam navede barem jednu stvar zbog koje bi pristao da ostane u datom stanju. „Bolje vrabac u ruci...“ razmišljaju neki. Promena zahteva prilagođavanje novom stanju, zahteva ponekad i određena odricanja, teške trenutke, trenutke u kojima nam se čini da smo napravili najveću grešku pristavši da se menjamo, ali sve su to samo stanice na putu ka željenom cilju.

„Samo najbolji stižu do cilja“ i „Samo najuporniji stoje na cilju“ Često čujemo nešto nalik ovim rečenicama. No, postizanje cilja nije trka već putovanje. Može se desiti da nam se tokom putovanja promene ciljevi, da se javi neka nova pokretačka snaga te mi samo projurimo pored svog prvobitno zamišljenog cilja ka nekom novom. Kažu da je čovek živ dok ima želja, dok sanja, dok ima motiva – tj. dok ga nešto pokreće. Vrlo često ljudi i zaborave zašto su u početku krenuli na put, jednostavno su srećni što su na njemu bili.

Kažu da su najuspešniji oni ljudi koji se ne plaše promena. Ovo svakako ne možemo

da opovrgnemo, a upravo nam ti najuspešniji mogu biti dodatni motiv da sagledamo gde se mi razlikujemo u odnosu na njih. Da na one koji su uspešni ne treba da gledamo sa zavišću već da nam budu motivatori.

Ono što nas je na promenu pokrenulo jeste nagrada, ako hoćemo biti iskreni ovo ćemo priznati. No, pitanje je šta je za koga od nas nagrada? Nekom je nagrada čisto materijalna i to je u redu. Često se čuje osuda na nečiji račun da ga pokreće samo novac. No, ovaj svet ne bi napredovao da smo svi sanjari i da kao krajnju nagradu očekujemo samo poljubac u obraz, nečiju toplu ruku u svojoj, zahvalnost. Neko mora da stvori materijalni okvir i za ono što motiviše sanjare.

Zdravlje

Šta ako nam ponestane motivacije?

Nekad jednostavno blokiramo i kao da nas ništa ne može pokrenuti. I nije stvar u tome da nemamo želja, niti da ne sanjamo, ali nema te unutrašnje sile da nas pokrene. Nekad i krenemo, jer nam se nagrada učini dovoljnim motivom, ali zaboravljamo da ta sila mora da dođe iznutra, te onda ono što bi trebalo da nas raduje postaje naš najveći teret. To su one situacije kad čovek digne ruke na pola nekog posla i kaže – ovo nije vredno onog što ću na kraju dobiti. Mi budemo u čudu – jer sa strane mi vidimo samo ono što bi bila nagrada. Ali ne možemo da naslutimo šta je to što se u osobi dešava dok radi nešto u šta ne veruje, za šta nema ni volje ni želje.

22 l mart

Cvetne esencije i motivacija Cvetne esencije su se pokazale kao izuzetno dobre za probleme sa motivacijom. Kada klijent dođe kod svog terapeuta cvetnih esencija iz razgovora će doći do uzroka zašto je došlo do zastoja u motivaciji. Ponekad su to: zamor, prezasićenost, nedostatak izazova.

Nekad nas blokira osećaj da to što radimo nije više naš put, da smo prerasli ciljeve, da nam „nagrada“ više nije adekvatna. Nekad nemamo motivaciju jer nas nikad niko nije bodrio da smo dovoljno dobri i sposobni da krenemo na put ostvarenja želja. Tako da uzroci mogu da budu i nesigurnost, nedostatak vere, sumnja u sopstvene vrednosti, lenjost, nedovoljna istrajnost, nefokusiranost, zamor...

Cvetne esencije dobro tretiraju svaku od ovih tema samo je potrebno otvoreno razgovarati sa terapeutom i doći zajednički do uzroka koji stvara blokadu. Kada cvetne esencije odrade svoj nežni tretman opet će se u vama pokrenuti pokretačka snaga i vi ćete krenuti na put ostvarenja želja i dostizanja adekvatne nagrade.

Pokrenuli smo se nakon rođenja, prirodom vođeni, sada kada smo odrasli to je naša odluka, potreba i želja za napredovanjem. U osnovi svega ležimo mi sami i trenutak u kome odlučujemo da želimo dalje. Cvetne esencije su uvek tu kao podrška, zato krenimo zajedno putem uspeha i pozitivnih pomaka.

"Šta god želite da uradite, uradite to odmah. Tako je malo sutra preostalo."

-Majkl Landon

Životni stil

Intervju: Sara Savčić

Žana Poliakov LJUBAV NE MOŽE

Fotografije: Vladimir Miladinovic Piki, Marko Abrakatebra Radosavljević, Marko Gligorijević

DA SE OBJASNI, ALI ZATO OBJAŠNJAVA SVE

DOK NOVE IDEJE TRENUTNO SKUPLJA U DALEKOJ INDIJI, ŽIVOTNI BALANS PRAVI IGRAJUĆI U NJEGOVOM RITMU. VERUJE DA SU I BRIGE FANTAZIJE, DEO NAŠEG UMA I DA BEZ NJIH ŽIVOT I NE BI BIO BAŠ ZANIMLJIV. SEĆA SE SUPICA U SRBIJI DOK PADA KIŠA I DUŠE KOJA SE HRANI ONIM ŠTO JE VESELI. ŽANA - DOK SE ONA ZABAVLJA, SVE IDE SAVRŠENO PO PLANU

24 l mart

Životni stil

BUDUĆI DA NAM SE SMEŠI PROLEĆE, PA SVI RAZMIŠLJAMO DA SE BACIMO NA RAZNE DIJETE I DETOKSIKACIJE U FIZIČKOM SMISLU, KAŽITE NAM KOLIKO JE VAŽAN MIND DETOX PRI BUĐENJU IZ ZIMSKOG SNA I KAKO DA GA VALJANO SPROVEDEMO?

Kad skinete majmuna sa grbače, otope se i kilogrami a taj majmun je naš um, koji stalno skače sa grane na granu, kritikuje, drobi, igra se, jede, pije, dvoumi se i retko kad je zadovoljan. Pogotovo svojim fizičkim izgledom.

Zato mislim da pravi detox počinje u našim mislima, našem raspoloženju, odnosu prema sebi i svom telu. Imamo li energije? Ustajemo li ujutru nasmejani i zahvalni jer smo se probudili, radujemo li se danu i ljudima oko sebe?

Imamo li neke ciljeve, neku pasiju, nešto što je veće od nas samih? Da li kreiramo nešto, stvaramo ili samo reagujemo na okolnosti koje nam se serviraju… ili vozimo na autopilotu ustaljenom stazom verujući da su okolnosti i “neki drugi“ krivci za sve što nam se događa. Kako bi bilo da preuzmemo kormilo i sami trasiramo svoj put? Imam čitavu jednu knjigu posvećenu tome, zove se “21 dan mind detox izazov“. Jeste, izazov je. Ali zabavan.

Svako ima pravo na izbor, ako je nečiji izbor da pati i to je u redu.

Kad mislimo da smo platili cenu, da smo dovoljno patili, kad budemo hteli da se probudimo, probudićemo se.

SVI VERUJEMO U BLAGOTVORNU MOĆ ZDRAVE ISHRANE, ALI ŠTA SE PODRAZUMEVA POD SOULFOOD?

Duša se hrani onim što je veseli – tako ja verujem pa sam i napisala knjigu pod tim naslovom. Imam sad i “Soulfood za 365 dana“da nas svakog dana podseća da je svaki dan poklon koji smo dobili. I da smo mi poklon ovom svetu. ŠTA VOLITE DA KUVATE KAD PADA KIŠA?

Oh, ček da se setim, nisam toliko dugo imala kišu. Vežbam par godina unazad da uvek budem tamo gde je sunce i gde mogu da hodam bosa, a ovde u Indiji je sad tek postalo ozbiljno vruće. Stiže monsunska kiša.

A šta sam kuvala u Srbiji dok dobuje kiša u ritmu tam-tam? Hm…supice!

VERUJETE LI U MOĆ RAVNODUŠNOSTI I EMOTIVNOG OTUPLJENJA ZARAD BEZBRIŽNIJEG ZIVOTA?

A kakav je to život onda? Bez briga. I brige su samo fantazija našeg uma.

Pre verujem u moć prisutnosti.

KAKO NASTAJE LJUBAV?

Ljubav ne može da se objasni ali ipak ona objašnjava sve.

DA LI JE VEĆA RADOST U DAVANJU ILI PRIMANJU?

Ima jedna izreka “Ko god traži ljubav, on pati, jer ljubav se ne može dobiti, ljubav se može samo dati.” Onaj ko daje u isto vreme i prima, onaj ko prima u isto vreme i daje. Nije li to love-making. ŠTA DOBIJAMO PRETURANJEM PO SOPSTVENOJ PSIHI I DUŠI? DA LI JE TAKO

Kad skinete majmuna sa grbače, otope se i kilogrami a taj majmun je naš um, koji stalno skače sa grane na granu, kritikuje, drobi, igra se, jede, pije, dvoumi se i retko kad je zadovoljan.

Pogotovo svojim fizičkim izgledom

NEŠTO UOPŠTE PAMETNO RADITI?

What else is there to do?

KAKO UČIMO DA VOLIMO SEBE?

Tako što volimo sebe. Možda pre toga da “spoznamo sebe“.

KAKO IZGLEDA KREATIVNO RASPLAMSAVANJE?

Entuzijazam znači en theos, Bog u nama.

Entuzijazam briše sve pred nama i pomera granice, tad stvarno osećamo da imamo neku “božansku moć“ i da stvaramo lako.

Out of nothing. ŠTA ZA VAS ZNAČE PUTOVANJA, DA LI POSTOJI NEKO POSEBNO KOJE PAMTITE, ILI NA KOJE BISTE TEK ŽELELI DA SE UPUTITE?

Ne putujem više da bih putovala nego odem negde da živim. Nije mi neko posebno zadovoljstvo da trčim okolo i pobadam za-

stavice gde sam sve bila, ne moram ni sve da vidim a sve što treba da vidim namesti mi se samo. Ili dođe kao poklon out of the blue.

Nije mi preterano interesantno da letim sa mesta na mesto, na kratko. To me više zamara. Moji prijatelji se smeju kad kažem da ne idem nigde kraće od 3 nedelje. Dok negde stignem, smestim se, raspakujem se, pa dok mi duša doputuje, upoznam okolinu, lokalne običaje, istražim pijace, malo neko vreme ne radim ništa, šetam se, zapisujem, probam hranu, popričam se sa ljudima… prođe 3 nedelje. Bila sam na toliko tih brzih, vikend putovanja da ih se uopšte i ne sećam više.

Magarac u Beč, magarac iz Beča. Nisam bila prisutna. Ili mi duša nije ni doputovala a već je bilo vreme da se vratim.

Više volim da organizujem sebi “zimovanje“ van Evrope i preselim se u neke toplije krajeve. Poslednjih godina putujem preko zime

u Indiju, tj Aziju. To mi je bio san i onda kad sam jednom uradila nešto što sam verovala da je nemoguće, samo sam nastavila. Sve deluje nemoguće dok jednom to i ne uradite.

Verovatno ću tako i nastaviti. Zanimljivo mi je da otkrivam kako pojedini delovi planete žive te stoga provedem par meseci na određenoj lokaciji. Ili nešto istražujem, ili učim, ili me “posao i zabava“ odvedu negde. Hrvatska obala mi je oduvek bila inspirativno mesto. Videću kako izgleda živeti neko vreme u Splitu. ŠTA JE AKTUELNO, NA ČEMU TRENUTNO RADITE? ODAKLE CRPITE SNAGU I INSPIRACIJU?

Završila sam “Romantično resetovanje“ kolekciju svojih romantičnih priča. Ima jedno deset godina kako radim&zabavljam se kao kolumnistica, što će reći da najmanje jedan

Životni stil

U redu je da se zabavljate i radite u isto vreme.

Isto tako je i moguće. Kad date sebi dozvolu.

Sa strane verovatno izgleda kao da nikad ne radim. Ili uvek. Zavisi od posmatrača. Što se mene tiče, moj posao je da se igram 30 l mart

tekst a vrlo često i više, no najmanje jedan tekst, priču isprodukujem mesečno. Sama sebe sam iznenadila svojom disciplinom i posvećenošću.

Potom, paralelno sa tim radim i knjigu “I Believe in Magic&Love”, svojevrsna visual extravaganza, u njoj se divno prepliću reči i ilustracije. Mi sve više postajemo svesni da naša verovanja upravljaju našim životima i da ono što mislimo to i postajemo. Važno je šta svako od nas misli i u šta veruje. To postaje naša realnost.

Skupljam ideje ovde na Goi, ovde sam blagoslovena time što svakog dana mogu da se šetam pored mora dugačkom plažom (takozvana walking meditacija), onda mi dolaze raznorazne ideje koje posle zapisujem i razrađujem. Razvila sam mentorship program koji pomaže onima koji žele da napišu svoje knjige, naravno da sad vidim da se to lagano pretvara u knjigu “A zašto i Vi ne biste napisali knjigu?“…

Ali isto to se događa i u Srbiji na mom ranču, tako da bih rekla da mi je inspiracija priroda a to me i osnaži. Bašta me je naučila mnogo čemu, baš kao i more. Tome da je promena jedina konstanta, i što se više stvari menjaju, više ostaju iste.

lazi uzalud i besmisleno. To ne znači da nećeš provoditi sate, dane ili godine u vrlo produktivnim procesima i projektima. Imati neprospavane noći, kombinaciju anksioznosti i uzbuđenja, nestrpljivost, zbunjenost, ponekad besneti i biti nervozna ali isto tako i nigde radije ne biste bili nego u svom “poslu“.

Ljudi sa kojima volim da “radim“ su oni sa kojima bih inače pila kafu, stoga rad postaje zabava i zabavan posao. Odavno već ne delim sedmicu na radne dane i vikende pa se uvek iznenadim kad mi neko poželi lep vikend ili se žali na nedelju jer je sutra ponedeljak i ne voli da ide na posao. Ko nas tera da to radimo sebi?

U redu je da se zabavljate i radite u isto vreme. Isto tako je i moguće. Kad date sebi dozvolu. Sa strane verovatno izgleda kao da nikad ne radim. Ili uvek. Zavisi od posmatrača. Što se mene tiče, moj posao je da se igram.

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?

U svim mojim knjigama ima dovoljno predloga za dalje čitanje, slušanje i gledanje. Kao i na sajtovima.

POSTOJI LI PROVEREN RECEPT ZA PRAVI

ALL WORK AND NO PLAY. KOLIKA JE ZAPRAVO

BALANS U ŽIVOTU, SPOKOJ I MIR?

ULOGA ZABAVE PRI RADU?

Postoji. Umreš i onda si u savršenom balansu. A do tada igraš u ritmu života. Malo samba, malo cha-cha-cha, malo tango, mala pauza pa onda opet u disko.

Mislim može i kolo, jednako je divna metafora.

Ima verovatno 15-20 godina od kada sam napisala taj tekst All work no play jer sam tada radila razne stvari u kojima nisam toliko uživala. Mislila sam da tako treba. Kad se radi, treba da se mučiš a ne da se zabavljaš.

Dobro je da sam tad krenula u istraživanje te je onda sve postalo No Work All Play.

Kad radiš ono što voliš, to nije posao, nije muka teška i nemaš osećaj da ti vreme pro-

DA LI SREĆA MOŽE DA SE DEFINIŠE?

Happiness is a state of mind.

Umetnost

32 l mart

Intervju: Teodora Kovrlija

Alisa Teletović UVODI VAS U SVOJ SVET SIMBOLA, MAŠTE I PREKRASNIH BOJA

ALISU TELETOVIĆ SAM UPOZNALA SASVIM SLUČAJNO, ZAHVALJUJUĆI NAŠOJ ZAJEDNIČKOJ POZNANICI. NAKON MALO ISTRAŽIVANJA I UPOZNAVANJA SA NJENIM RADOM I NAČINOM SLIKANJA NEPOVRATNO SAM SE ZALJUBILA U ALISIN SENZIBILITET, JEDNOSTAVNOST I DEČIJU NAIVNOST KOJU JE USPELA DA SAČUVA UPRKOS BURNIM VREMENIMA KOJE JE OSTAVILA IZA SEBE. NJENE SLIKE SU VEDRE, OPTIMISTIČNE I ZAISTA POSEBNE

Umetnost

34 l mart

KAO VEOMA MLADA DEVOJKA OTIŠLI STE U AUSTRALIJU I TAMO USAVRŠILI SVOJE SLIKANJE? DA LI STE ODUVEK ŽELELI DA SE BAVITE SLIKARSTVOM I KAKO SU VAS ISKUSTVA I PROMENA SREDINE MOTIVISALI DA ISTRAJETE NA TOM PUTU?

Počela sam da slikam od malih nogu, moje se školske drugarice sjećaju mojih teka, crtanja i to su mi čak i spomenule nedavno.

Tako bih bila sretna da sad imam te teke. Nisam željela da se bavim slikanjem, nekako sam znala da je teško od toga živjeti i raditi, a moje djetinjstvo je već uveliko bilo teško. Borila sam se da ne budem slikar, otišla sam u Gimnaziju, jezički smjer. Naravno, sad shvatam da biti umjetnik ne može svako, to je poziv koji te jednostavno izabere. U Australiji sam radeći, uvijek slikala i shvatila da moje slike ljudi vole i nastavljala svoj put, to je bio moj put čišćenja, pronalaženja sebe i način na koji sam procesirala svijet. Upravo ta podrška od Australijanaca dok sam izlagala, njihove riječi hvale, kupovina mojih slika od stranaca, mi je dala krila. Osjećala sam se potpuno i svoja. Dakle tu već shvatam, neke 2002. godine, da je to dio mene, mog izraza i ja se otiskujem i ulazim u slikanje i u kreativni dio života.

Moje slikarstvo preljeva se i buja u vlastitim svjetovima i relacijama, živim i vitalnim simbolima, jarkom i zvučnom koloritu, što sve skupa nastavlja jedan nepredvidiv i kompleksan slikarski svijet i njegov specifični život.

Moje slikarstvo preljeva se i buja u vlastitim svjetovima i relacijama, živim i vitalnim simbolima, jarkom i zvučnom koloritu, što sve skupa nastavlja jedan nepredvidiv i kompleksan slikarski svijet i njegov specifični život MNOGI SLIKARI I UMETNICI U SVOM RADU VIDE IZLAZ I PRILIKU DA ISPOLJE SVOJE MISLI I OSEĆANJA. KOLIKO ALISE IMA U SVAKOJ VAŠOJ SLICI?

U svakom mom radu, crtežu, slici, sam ja.

Moje misli, iskrenost, naivnost, promišljanja, pitanja i odgovori. Neiscrpno, energično i u ljubavi.

VAŠE SLIKE DELUJU JAKO VEDRO, POZITIVNO I OPTIMISTIČNO, DA LI STE NEKADA IMALI POTEŠKOĆA DA PRONAĐETE TU POZITIVNU ENERGIJU U SEBI?

Da, prvih 5 godina u Melbournu su bili teški i depresivni, zašto ja, daleko od svojih, daleko od poznatog? Rođenjem mog sina Orhana ja dobijam snagu da ustanem i pokazujem svoje slike galerijama, počinjem da čitam i radim na sebi, bavim se samospoznajom i tako poboljšavam svoje viđenje svijeta, života, budim se...odlučujem da mi je lakše ići kroz život pozitivna.

Umetnost

KAKO BISTE OPISALI VAŠ STIL? KOJI UMETNICI I PRAVCI SU UTICALI NA VAŠ RAD?

Moj stil davne ’88. kad mi je bilo petnaest godina, je bio čista apstrakcija i bili su to radovi koji i danas bude dah i pomislim “zar sam ja to naslikala sa 15 godina?”. Kroz življenje u Australiji, pronalaženjem sebe, svog identiteta, kuće, doma, sigurnosti, počinjem da slikam figure, expresije se opet sa osjećanjima igraju, expresno figurativni stil biva sve više izražen i opet kroz krasne ljude koji me hrabre ja ne odustajem. Vidim lica, slikam ih. U Australiji su moj dah uzeli aboridžinski umjetnici, njihove slike i duhovni svjet, prekrasne kompozicije, složenost priče, tradicija, osjećanja. Mene slika mora dojmiti, oduzeti mi dah, naježiti me, moram je voljeti odmah i neobjašnjivo. Ona mora pričati sama o sebi.

TEHNIKE KOJE KORISTITE U IZRADI VAŠIH SLIKA? NAJNEOBIČNIJA TEHNIKA ILI KOMBINACIJA TEHNIKA KOJU STE DO SADA KORISTILI?

Ja sam dugo bila “messy” slikarka…slikala sam prstima, uljane boje su mi uvijek bile u koži i na rukama, teško su se mogle skinuti jer nisam mogla slikati u rukavicama. Onda sam polako počela da evolviram, da uzimam kist, četku i da kontrolišem svoju sliku. Također, koristila sam pjesak, crveni pjesak iz Roxby Downsa, gdje smo živjeli u pustinji i čitave dvije izložbe uradila sa njim. Te slike su se sve prodale.

36 l mart

DOMINANTNI MOTIVI NA VAŠIM SLIKAMA?

Motive slikam, bilježim, useljavam se u vlastito umjetničko biće što rezultira novim, samo mojim simbolima, ritmovima, zvučanjem i značenjem. U brojnim slikama opsesivni je motiv par nomadskih ptica emu, drugih po veličini na svijetu, ptica gotovo visine čovjeka koje nemaju krila i ne lete. One bivaju moj simbol ljubavi, prisnosti, zajedništva dva bića. Zatim su tu bića nalik anđelima, čuvari doma i života.

KOLIKI UTICAJ NA VAŠ RAD JE OSTAVILA KULTURA AUSTRALIJE, ABORIDŽINI I TAJ SENZIBILITET, A KOLIKO RODNA BOSNA I HERCEGOVINA?

Mislim iskreno da je ostavila veliki uticaj na moju slobodu, na prostranstvo riječi, osjećanja, moj način izražaja, odrastanje, borbu sa sobom, čuvanje kuće, doma, prihvaćanje daljine i dalekog, ali izvjesno je i da su moji korjeni, tradicija i nešto ono posebno i drugo koje nosimo u nama igralo ulogu da moje slike dišu onako kako dišu.

VAŠA ISKUSTVA IZ AUSTRALIJE, KAKO STE SE ODLUČILI DA SE POZDRAVITE SA OVOM DIVNOM ZEMLJOM, DA LI JOJ SE ČESTO VRAĆATE? ŠTA VAS JE NAVELO DA SE VRATITE U EVROPU?

Vratili smo se da bi bili sa roditeljima od kojih smo se nerado rastali. Smatramo da je ljubav dede i nene ta koja se ne može kupiti i nismo je imali u Australiji. Muž i ja smo jako puno radili, bili smo sami, a kad su još i djeca došla, jedno drugo do uha, mi smo se zbilja preforsirali…Bili smo na izmaku snaga. Išli smo trista na sat. Došli smo da probamo, da zbilja damo sve od sebe… uvijek se možemo vratiti, ali treba negdje pustiti korjenje.

Umetnost Tema

38 l mart

Sad shvatam da biti umjetnik ne može svako, to je poziv koji te jednostavno izabere ŽIVOT U AUSTRALIJI I ŽIVOT NA BALKANU,

ŠTA VAS POKREĆE U ŽIVOTU I SLIKARSTVU?

KAKO VI PRAVITE PARALELU?

Moj život prvenstveno, moj um koji propituje traži značenje i odgovore.

Australija je stvarno prekrasna i čarobna zemlja, ljudi su opušteni i vrlo fini. Dolaskom u Sarajevo 2011. godine ostavljamo sve što znamo i što nam je blisko i otiskujemo se u nepoznato. Ipak, prošlo je 17 godina i mnogo toga se izmjenilo. Mi smo se promjenili, odrasli. Period adaptacije, nastavak života i dan danas nije baš potpun, novi ciklusi izlaze iz mene, pitanja koja se pitam, pokušavam da procesiram, razumijem. Znam samo da je to moj spas. Spas moje duše. Ja slikam.

KAKO IZGLEDA PROCES NASTANKA JEDNOG VAŠEG DELA, OD IDEJE DO REALIZACIJE?

Obično je to duži period, krenem pa se vratim, pa radim intenzivno, sloj po sloj sve dok mi ne kaže slika “gotova sam - ne diraj me”, a vjerujte mi, to su borbe da bude dobro, ispravno, razumljivo, voljeno.

KOLIKO VAM JE ZNAČAJAN RADNI PROSTOR, KAKO ZAMIŠLJATE SVOJ IDEALAN ATELJE?

KOLIKO SU VAM BOJE VAŽNE, ŠTA ONE ZA VAS SIMBOLIZUJU I DA LI IH PLANIRANO KORISTITE U SVOJIM RADOVIMA ILI DOPUŠTATE DA VAS INSPIRACIJA VODI?

Ja bih rekla da sam kolorist. Pričam sa bojama, one me same zovu. Hvale me, kažu, ti dobro koristiš boje. Inspiracija naravno da je tu, ako nešto vidim što me dojmi, ako me nešto boli, onda prvo pričam sa bojama, expresivno se izražavam i onda kontrolišem pokrete i priču do kraja.

Radni prostor mi je bitan, imam atelje ali u kući, nemam mnogo prostora. Voljela bih imati veliko skladište sa bjelim zidovima i velikim staklenim prozorom sa pogledom u baštu, daljinu.

NA KOJI NAČIN SE OPUŠTATE I HRANITE INSPIRACIJU?

Opuštam se dok slikam. Slikanjem i radom ja se ostvarujem, uživam, sigurna sam. Mimo toga, volim more, volim šetati, trčati, volim muziku, baštu, cvijeće, maženja sa djecom.

Umetnost

40 l mart

Umetnost

COLORSCAPE ALISA - VAŠA KOLEKCIJA OSLIKANIH TEKSTILA. KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA PREĐETE SA PLATNA NA SVILU, KAKVE SU REAKCIJE, DA LI JE TEŽE ILI LAKŠE RADITI NA OVOM MATERIJALU?

Kada sam završila seriju “Nepoznati putevi”, koji su apstraktni, detaljni, slojeviti, jednostavno mi je sinula ta ideja. Nažalost nisam još doživjela puni vrhunac jer tražim štampariju, ali slikanje na svili mi isto dopušta da krojim i stvaram divne kreacije. Ženama se to dopalo. Nastavila sam. Uvidjela sam da želim da ponudim limitirani komad odjeće, baš kao što je slika, da bude odvažno, hrabro, za posebne osobe. Osobe koje imaju sebe. Ja slikam, uvijek isto, materijal svile jeste malo teži, moram se više kontrolisati, razmišljati, ali osjećam se presretno kad to radim.

PRIPREMATE LI NOVU KOLEKCIJU?

Kolekciju od prošle godine sam skoro prodala, ostali su još neki komadi, koje pokazujem na reviji u Geteborgu, Švedska, 16.4.2016. Pozvana sam i polaskna sam, jedva čekam.

NA ČEMU TRENUTNO RADITE?

Pripremam izložbu crteža u Galeriji portreta u Tuzli 11.3.2016. Radim, pravim, stvaram, čeprkam. Pokušavam da budem na visokoj vibraciji, da se zahvaljujem, da učim, da volim. Da budem mama, da kuham, da radim, da rastem. Sve što imam od ideja dolazi na red. Vrijedno radim, nadam se da će se sve to složiti u kockicu, a to će pak biti moja kockica života.

42 l mart

Film

Martovski broj Plezira smo dogovarajući teme usmerile u pravcu umetnosti i filma.

Kada govorimo o filmovima, glumcima i pričama koje su na nas ostavile traga poželele smo da se vratimo u detinjstvo i prisetimo koji su to filmovi koje smo tih godina rado gledale. Kao što ćete i sami videti nije toliko do filmova koliko do osećaja koji nam naviru pri podsećanju na ovaj period. Zbog toga zadatak nije bio jednostavan.

44 l mart

Teodora U moru filmova i crtaća koje sam u detinjstvu gledala izdvojiti samo jedan nije bilo nimalo lako. Film koji sam kao dete gledala mnogo puta i kome bi se uvek obradovala kad ga uhvatim na TV-u je film Nekad i Sad (Now and than) iz 1995. godine. To je film o drugarstvu, odrastanju i ljubavi. Priča o četiri devojčice i njihovom odrastanju, nestašlucima, prvim ljubavima jednog toplog leta sedamdesetih godina u malom američkom gradu. Koliko su se one promenile, kako je život uticao na njih govore nam ove junakinje kao odrasle žene. Lepa, setna priča o nekim mnogo drugačijim i naivnijim vremenima, po mom mišljenju, zaslužuje status klasika.

Tema Film

Nina Iskrena da budem, protivila sam se izboru jednog filma koji mi je obeležio detinjstvo. Pa kako je pobogu moguće izabrati samo jedan?! No dobro (Teodori se mora udovoljiti ) i počela sam da razmišljam koji me to film činio srećnom kao malu. „Peti element“(The Fifth Element (1997.)) se nekako sam nametnuo. Što zbog naučne fantastike i akcije, što zbog pomalo čudnih stvorenja i letećih automobila koji su mi tada bili veoma zabavni, ali najviše zbog prijatnih i ušuškanih porodičnih popodneva kada bismo ga iznova gledali zajedno. Upravo zbog toga ga veoma rado i danas gledam, jer na kraju (o)sećanje je ono što je bitno.

46 l mart

Minja Kada je Teodora predložila da napišemo koju reč o filmu koji nam je obeležio detinjstvo mislim da nije postojala osoba srećnija od mene. Naravno, ovo je ironija, jer vidite, Teodora uvek ima te slatke ideje putem kojih bi vi trebalo da saznate nešto više o nama, devojkama koje stoje iza redakcije, a zapravo nas teraju u ambis preispitivanja i kopanja po detinjstvu, dubokoumnim mislima i samoanaliziranju. Posle čega joj budemo zahvalne, priznajem. I pre nego što pomislite da dramim, da ja upitam vas – koji vam je to film obeležio detinjstvo? Ako niste odgovorili u roku od par sekundi, garantujem da ćete o ovoj temi razmišljati ostatak dana. Ili dva, tri. Pre svega, moram da priznam da nisam bila neki filmofil kao mala, već tipični bookworm. Nisu me mnogo zanimale ni ekranizacije omiljenih mi knjiga. Ali, postoji jedna stvar koje se rado sećam i oko koje se izgradio čitav mali ritual kojim je godinama započinjalo moje jutro u nižim razredima osnovne škole – crtani film Porodica Kremenko, iliti The Flintstones. Kako mi je škola bila na minut od kuće, sećam se

ustajanja u sedam ujutro, mame koja pre posla sprema doručak (obavezne su bile pahuljice prelivene hladnim mlekom), donosi mi ga u krevet (blago do umereno razmažena, da), pušta crtani na BK, pevam uz uvodnu špicu, simpatišem uvek više Beti naspram Vilme i Kamičak umesto Ben Bena, znam dijaloge napamet, znam svaku epizodu kako počinje i kako se završava, ne znam kako nisam naučila i raspored blok reklama… Mislim da je poslednji put kada sam odgledala epizodu bilo u četvrtom ili petom razredu, iako mi je pre nekoliko godina mama poklonila disk sa narezanim čitavim serijalom. Naravno da nije bila poenta u crtanom kao crtanom, već u započinjanju dana na takav način, pet dana nedeljno, poduži niz godina. Iskreno, tek danas kada sa dvadeset šest godina, u najvećem broju slučajeva bez obaveza ujutru, ustanem sramotno kasno, nateram sebe da prezalogajim nešto (jer izgleda da sa godinama ide i manjak apetita ujutru) i prvo što upalim bude laptop, shvatam koliko mi nedostaju ta jutra i mali nevini rituali koje izgradimo oko nečega i koji nam oblikuju detinjstvo i urežu se u sećanje iako se tada čine kao puka svakodnevica.

Film

48 l mart

Intervju: Teodora Kovrlija

Stevan Aleksić

FILM KAO UMETNOST ČINI STVARNOST PODNOŠLJIVIJOM Mnogo ljudi voli i prati filmove, bavi se sedmom umetnošću na različite načine, ali malo je onih koji će vas razoružati i animirati svojom velikom ljubavlju i poznavanjem filma u meri u kojoj je moj sagovornik Stevan Aleksić poseduje. Stevan je spojio svoju ljubav prema crtanju i filmu i otvorio vrata svojoj mašti da se razmahne na filmskom platnu.

U nastavku ćete čitati čime se to sve Stevan bavi, ko su mu omiljene filmske heroine, zatim o njegovim skicama, budućim planovima i filmskim plakatima čiji je pasionirani kolekcionar.

Film BAVIŠ SE SCENOGRAFIJOM, GLUMOM, REŽIJOM, UČESTVUJEŠ U RADU FESTIVALA FANTASTIKE, UKRATKO REČENO ŽIVIŠ ZA FILM. DA LI SI OD MALIH NOGU ZNAO DA ĆEŠ SE NA NEKI NAČIN BAVITI FILMOM? KAKO SI OTKRIO TU LJUBAV?

Moram reći odmah da sam od malena bio na dva koloseka. Već od najranijih dana se iskazivao talenat za crtanje a uporedo i za glumu. Moji roditelji čuvaju moje prve crteže koje sam pravio, ja se danas smejem ali sam svestan da su bili pokazatelj njima, da obrate pažnju na dalji razvoj. Crtao sam obično ono što sam viđao na TV ekranu. To su bile verne replike sadržaja programa, ponajviše filmova koje sam gledao. Pored crteža, ja sam pravio kostime raznih junaka iz filmova, pokušavao da pravim atmosferu u kojoj su oni, te sam tako od svih mogućih pokućnih elemenata stvarao prve scenografije i igrao uloge koje su mi se tada dopadale, počevši od gusara, nindži, musketara pa sve do Indijane Džonsa. Dakle detinjstvo je obeleženo filmom, tada sam pustio korenje, vezao se za film i do danas ga živim.

ZAŠTO FANTASTIKA KAO OMILJENI ŽANR, DA LI ONA PRUŽA NAJVIŠE MOGUĆNOSTI DA SE RAZMAHNEŠ KADA JE SCENOGRAFIJA U PITANJU?

Fantastika nije od uvek bila polje mog interesovanja, no kada sam prvi put pogledao film BLADE RUNNER (1982) Ridlija Skota, to je bila ljubav koja se samo proširila.

Taj film smatram remek delom kinematografije. To je SF Noir koji je ostavio ogroman uticaj na sve filmske

50 l mart

autore do danas u domenu ne samo fantastike na filmskom platnu već i umetnosti uopšte, dizajna i vizuelizacije. Taj film jeste distopijska slika vrlo realne budućnosti koja preti da se dogodi ako čovek ne shvati na vreme sve svoje greške i mane. Meni kao vizuelnom umetniku jeste uvek zanimljivije da stvaram futurističke predele, neobične arhitektonske građevine, jarke kontraste u koloru drugih galaksija.

DA MOŽEŠ DA ŽIVIŠ U JEDNOM FILMU KOJI BI TO FILM BIO?

Ima ih više, stoga bih želeo da prelazim iz jednog u drugi. Blade Runner je prva stanica, a zatim Indiana Džons, Povratak u Budućnost, Gunisi! Zapravo želeo bih da živim u svim filmovima koji su obeležili moje detinjstvo. Tako bih se osećao sigurno i ušuškano.

KAKO STOJIŠ S MUZIKOM IZ FILMOVA? KOLIKO TI JE VAŽAN OVAJ ASPEKT FILMA I IMAŠ LI OMILJENI SAUNDTREK?

Muzika iz filmova je takođe moja velika ljubav. Soundtrack filma je čista magija. Melodija dodatno oživljava pokretnu sliku, daje joj intenzivniju emociju i ostavlja ogroman pečat.

Muzika je nepobitno jedan od najvažnijih segmenata stvaranja filma. Moje liste pesama su prepune soundtrack-ova iz filmova osamdesetih, jer je ta dekada bila zlatna i iznedrila veliki broj sjajnih stvari. Među kompozicijama Džona Vilijamsa, Hansa Zimera, Džerija Goldsmita, Džejmsa Hornera nalaze se i moje omiljene. Na prvo mesto moram staviti kompletan soundtrack filma Blade Runner (1982).

Autor izuzetne muzike je Vangelis, a numere za koje sam vezan su “Memories of Green”, “Rachel’s Song” i “Love Theme”.

Film Moji heroji su Džon Meklejn iz filma Umri Muški kao i čuveni arheolog Indiana Džons iz sjajne trilogije. Takođe moram pomenuti Klinta Istvuda, legendu filmskog platna.

Moja Heroina je Ripli u filmu „ALIEN“ (1979) u tumačenju sjajne Sigurni Viver, a tu je i Lori Strod u filmu „Noć veštica“ (1978) u tumačenju Džejmi Li Kertis. Od skora moju pažnju je okupirala Imperator Furiosa u filmu „MAD MAX Fury Road“ (2015) u tumačenju Šarliz Teron.

Nemam posebno filozofski nastrojeno mišljenje o tome, ali vrlo je jasno da knjigu svako od nas doživljava na sebi jedinstven način. Svi stvaramo svetove čitajući, vizuelizujemo ih i vezujemo se čvrsto misleći da je naša verzija jedina i čarobna. Dešava se da reditelj nekada utrefi viziju koju poseduje veći deo čitalaca dela, ili potpuno različito doživi. Ukoliko se film po knjizi ozbiljno priprema, duži vremenski period uz analize iz više aspekata, sa punim poštovanjem štiva, ishod može biti pozitivan.

POSLEDNJI FILM KOJI SI POGLEDAO, A VREDAN

NA IZLOŽBAMA ČESTO IZLAŽEŠ PLAKATE

JE PREPORUKE?

FILMOVA KOJI NAŽALOST NIKADA NISU

Pre par dana sam konačno pogledao “The Big Short “(2015) koji je bio u trci za Oskara i toplo ga preporučujem.

SNIMLJENI. DA LI IMAŠ SVOJE FAVORITE ZA

NAJDRAŽI FILMSKI HEROJ I HEROINA?

HTELA BIH DA SE OSVRNEM NA DODELU OSKARA ZA NAMA, MISLIŠ LI DA SU SVE STATUE ZAVRŠILE U PRAVIM RUKAMA? DA LI SI BIO U TIMU LEO?

Mogu reći da su se moje pretpostavke ostvarile. Oskari su otišli ulogama za koje smo i očekivali da će otići. Ja lično jedino žalim što Akademija nije želela da nagradi Silvestera Stalonea za ulogu u filmu “CREED” (2015).

Doza nostalgije kod mene preovlađuje, a čujte - ko još ne voli Rokija Balbou? Odrasli smo uz njega. Naravno da sam bio u timu „LEO“, ne zato što je aktuelno niti zato što mislim da je odigrao sjajnu ulogu u filmu „Povratnik“, ili pak nije. Već zato što je u proteklim godinama zaista sazreo u ozbiljno dobrog glumca, odigrao pregršt izuetnih uloga i zaslužio da bude konačno nagrađen za svoj rad.

KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O EKRANIZACIJI KNJIGA, VERUJEŠ LI DA TO MOŽE DA SE DOBRO ZAVRŠI?

52 l mart

KOJE I DANAS NAVIJAŠ DA UGLEDAJU SVETLO BIOSKOPSKOG PLATNA?

Veoma mi se dopala ta ideja da kreiram plakate nepostojećih domaćih filmova. Prionuo sam na zadatak želeći da oni budu omaž Jugoslovenskom filmu i starim dobrim vremenima, zvezdama toga doba. Voleo bih da gledam u budućnosti „Crni Bombarder 2 – Hodam Sad Kao Zombi“, nastavak kultnog filma ali ovoga puta sa primesama horora i dosta akcije. Plakat koji sam uradio govori dosta o stilu pripovedanja te priče.

BUDUĆI DA SI VIZUELNI TIP, KOLIKO TI JE VAŽAN PROSTOR I DA LI KAO SCENOGRAF PRIMEĆUJEŠ VIŠE DETALJA OD PROSEČNOG ČOVEKA? POSTOJI LI DEO GRADA ILI MESTO KOJE TI JE POSEBNO INSPIRATIVNO I KOJE BI ŽELEO DA PRIKAŽEŠ U NEKOM IZMAŠTANOM SVETU?

Prostor mi je apsolutno važan. Sve što me okružuje utiče na mene i moje duhovno stanje. Prostor me inspiriše isto koliko mi unosi nemir. Sve je u detaljima. Oni su akcenti i pričaju priče. Scenograf poseduje tu defor-

Jugonostalgičar sam u zdravoj dozi.

Nostalgija se odnosi prvenstveno na veoma kratak period srećnog detinjstva koje smo osetili do raspada zemlje. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uživali u kvalitetnim stvarima koje su nam duboko urezane jer su bile valjane maciju da posmatra konstantno. Pogled mi je uperen visoko, jer postoji jedan neotkriveni svet, veoma bogat za one koji umeju da čitaju. Beogradske fasade poseduju magiju i tajne. Svaki deo Beograda ima paralelnu dimenziju. Ako pažljivo osluškujemo otkriće nam portal. Volim moj Beograd, odrastao sam na Tašu i Kalemegdanu. Dorćol mi je uvek bio inspiracija, Kalemegdanska tvrđava neodvojivi deo mašte o viteškim vremenima.

Počeo sam skoro seriju crteža i radova starog Beograda sukobljenog sa budućnošću.

Futurističke građevine i oblici u poseti starom gradu. Nadam se da će moja sledeća izložba biti na ovu temu ukoliko istrajem u nameri.

UTISCI SA NEDAVNO ODRŽANE IZLOŽBE „ZEMLJA KOJE VIŠE NEMA“? DA LI SI JUGONOSTALGIČAR?

Jugonostalgičar sam u zdravoj dozi. Nostalgija se odnosi prvenstveno na veoma kratak period srećnog detinjstva koje smo osetili do raspada zemlje. Bili smo ušuškani i bezbrižni i uživali u kvalitetnim stvarima koje su nam duboko urezane jer su bile valjane.

Počevši od kućnog vaspitanja, izuzetnog igranog programa na TV ekranu, osnovnog školskog obrazovanja, duha i prijateljstva.

Naivnost, neiskvarenost, prave vrednosti i uloga porodice. Dobra muzika, filmovi, kultura i umetnost toga doba. Percepcija sveta i čovečnost. Bila je to velika zemlja u svakom smislu. Te zemlje odavno nema.

Moj rad jeste omaž tom vremenu koje je neminovno bilo bolje. Izložba je protekla u divnom raspoloženju i nostalgiji uz zvuke osamdesetih godina.

Film

DOŽIVLJAVAŠ LI VREME U KOME ŽIVIMO KAO

VERUJEM DA SI UPOZNAT DA JE TVOJ IMENJAK

“SVOJE VREME” ILI BI VIŠE VOLEO DA SI SE

STEVAN ALEKSIĆ BIO NAŠ POZNATI SLIKAR I

RODIO U NEKOM DRUGOM VREMENU? DA

UMETNIK S POČETKA PROŠLOG VEKA, MISLIŠ LI

MOŽEŠ DA PUTUJEŠ KROZ VREME U PROŠLOST

DA JE SLUČAJNOST DA SE I TI OD MALIH NOGU

ILI BUDUĆNOST KOJE VREME I MESTO BI

BAVIŠ SLIKANJEM I CRTANJEM? VERUJEŠ LI U

ODABRAO?

ENERGIJU KOJU NOSI IME?

Mi umetnici često govorimo kako nismo iz ovog vremena, da nam se čini kako smo bačeni u ovo današnje da se patimo. Pripadam baš toj grupaciji koja oseća određenu nelagodnost. Zaista, misao o tome da bi mi bilo lakše u doba Šekspira često preovlada. Da imam vremensku mašinu ili DeLorian iz Povratka u Budućnost, posetio bih pomenutog Gospodina Vilijama. Prošetao bih se po Gloub teatru, bacio pogled na Hamleta i Magbeta.

Zatim bih malo do Holivuda pedesetih godina, a onda bih se zaglavio u osamdesetim godinama na ulicama Njujorka. Budućnost mi odavde izgleda veoma maglovito. No međutim, moramo shvatiti da je ovo sada naše vreme, i da sa njim moramo u koštac. Nema nazad.

Ime sam dobio po dedi Stevanu, tatinom ocu koga nisam imao prilike da upoznam.

Preminuo je par godina pre mog rođenja. Iz priča znam da je bio izuzetan čovek, veliki radnik i da su ga ljudi voleli. Bio je jedan od osnivača Beteksa i svetski putnik i pasionirani igrač stonog tenisa. Verujem u snagu i energiju imena. Sigurno je prenosiva. Ja sam prvi krenuo stopama umetnika u familiji. Talenat je misterija, dar koji mi je dat da ga razvijam. Stevan Aleksić je bio veliki slikar, a mene su često u školi pitali da li mi je neki dalji rod ili sam pak ja njegova reinkarnacija.

54 l mart

REŽIRAŠ KRATKE FILMOVE KOJE PROMOVIŠEŠ SA USPEHOM NA RAZNIM FESTIVALIMA, DA LI SI

RAZMIŠLJAO I O DUŽOJ FORMI?

UČINILI OAZOM SVAKOG PRAVOG FILMADŽIJE?

Razmišljam svaki dan o tome. Naravno bavim se primarnim poslovima ali postoje indicije da ću završiti scenario koji bi mogao biti prvi duži film. Velika mi je želja da snimim ozbiljniji material pa čak i dokumentarni film čija bi tema bili “VIDEO KLUBOVI” Beograda kao naša utočišta iz detinjstva.

DA LI SI SAM UREĐIVAO ČITAV PROSTOR I IMAŠ LI AMBICIJA U PRAVCU UREĐENJA ENTERIJERA?

To je svakako mogućnost transponovanja u druge dimenzije i živote. Film šalje poruke i dotiče ljudske duše. Film kao umetnost čini stvarnost podnošljivijom.

Ja sam kreator svog malog, toplog prostora. Scenografija kojom se bavim jeste vezana za stvaranje enterijera. Životni prostor priča priču o čoveku koji u njemu boravi. Često dajem savete prijateljima o uređenju enterijera. Svi detalji koji krase moj kutak jesu vezani za film. Godinama skupljam zanimljive replike, određene rekvizite, originalne filmske plakate, specijalna izdanja filmova. Učestvujem na aukcijama i borim se za neke veoma retke predmete.

NA BRANISLAVINOM BLOGU U RUBRICI

KOLEKCIONAR SI FILMSKIH PLAKATA, DA LI

ENTERIJER PRIČE IMALI SMO PRILIKU DA SE

ZNAŠ PRIBLIŽNO KOLIKO PLAKATA TRENUTNO

UPOZNAMO SA TVOJIM ŽIVOTNIM PROSTOROM

POSEDUJEŠ, KAKO IH ČUVAŠ I KOJI SU TVOJI

(KO NIJE NEKA ZAVIRI, NEĆE OSTATI

FAVORITI?

RAVNODUŠAN). KOLIKO DUGO SI PRIKUPLJAO

Posedujem negde oko 3.000 originalnih ex-YU plakata. Dakle, to su plakati stranih

NAJLEPŠI ASPEKT BAVLJENJA SEDMOM UMETNOŠĆU?

REKVIZITE I ELEMENTE KOJI SU TVOJ DOM

Film

Beograd je grad ogromnih potencijala, kao i cela Srbija. Filmski radnici širom Evrope kao i Amerike to dobro znaju te su odavno pikirali da filmove snimaju ovde i domaćih filmova koji su visili po bioskopima širom Jugoslavije. Neki su pravi rariteti i ne mogu se više naći. Karakteristično za sve plakate jeste prevod naziva filmova. Svaka zemlja bivše Jugoslavije prevodila je po sopstvenom nahođenju ili kako bi najbolje publika to prihvatila i kako bi svakome bilo jasno šta će gledati u bioskopu. Čuvam ih na suvom mestu u posebnoj mapi, i s vremena na vreme ih kontrolišem. Moji najdraži plakati su oni čiji je autor veliki majstor Drew Struzan. On je ilustrovao kultne filmove kao što su Star Wars, Indiana Jones, Povratak u Budućnost,Velika Gužva u Maloj Kini, Policijska Akademija, Gospodari Svemira i mnoge druge. Drew je najveći plakat umetnik našeg vremena i jedan od najboljih crtača. Posedovati njegove kreacije je pravo blago. ČLAN SI TIMA KOJI VEĆ DESET GODINA ORGANIZUJE FESTIVAL SRPSKOG FILMA FANTASTIKE. MOŽEŠ LI MI REĆI KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O DOMAĆEM FILMU FANTASTIKE I KOLIKO NA OVOM PLANU KASKAMO ZA VELIKIM SVETSKIM PRODUKCIJAMA?

Festival srpskog filma fantastike (FSFF) junački je proslavio 10 godina postojanja. Naš tim se bori hrabro da fantastika ugleda sve-

56 l mart

tlost dana na adekvatan način. Ponosni smo na količinu filmova iz čitavog sveta koja pristigne na našu adresu za takmičarski program.

Preko 100 naslova dospe na selekciju. Takođe svako mesto u Srbiji krasi posebna grupa entuzijasta koja stvara film u domenu fantastike ili horora. Mitovi i legende naših prostora su neiscrpna inspiracija mladim filmadžijama. Festival je postao ozbiljan, u domaću selekciju stižu profesionalni dugometražni filmovi fantastike kao i kratke forme i studentski radovi. Na festival dolaze i specijalni gosti.

Imali smo čast da ugostimo velikog majstora italijanskog filma Lamberta Bavu, zatim reditelja i scenaristu Mika Gerisa direktno iz Los Anđelesa, majstora horora koji je filmovao kultne romane Stivena Kinga. Takođe posetio nas je Serđo Stivaleti jedan od najvećih majstora specijalnih efekata i maske kao i Hasan Karacadag priznati reditelj horor filmova iz Turske.

Ustanovili smo pre 6 godina nagradu festivala KOSKAR (OSKULL) čiji sam ja idejni tvorac. Koskar se dodeljuje u više kategorija i aluzija je na Oskara.

Možemo se pohvaliti domaćim autorima koji su krenuli ozbiljnim stopama u kreiranju svežih srpskih, fantastičnih i horor filmova. Izdvojio bih Milana Todorovića, reditelja i producenta filmova „Zona Mrtvih“ i „Mamula“ kao i Dejana Zečevića čiji film „The RIFT“ (Procep) je imao premijeru na ovogodišnjem 44. FEST-u. Srbija počinje da ozbiljno korača sa veoma zanimljivim filmovima u domenu fantastike, koji su zapaženi širom sveta jer su u pitanju koprodukcije i pored domaćih glumaca tu su velika imena svetskog filma. Tek nam slede iznenađenja.

DA LI BEOGRAD I SRBIJA NUDE DOBRE MOGUĆNOSTI I KRIJU ZANIMLJIVE LOKACIJE ZA SNIMANJE FILMOVA? ZAŠTO NEMA VIŠE STRANIH PRODUKCIJA OVDE?

Beograd je grad ogromnih potencijala, kao i cela Srbija. Filmski radnici širom Evrope kao i Amerike to dobro znaju te su odavno pikirali da filmove snimaju ovde. Veliki broj stranih produkcija je već napravio dobre fimove kod nas, a u budućnosti će tek doći do ubrzane saradnje.

Asocijacija FILM in SERBIA ulaže velike napore i sa uspehom promoviše sve povoljnosti i blaga naše zemlje i gradova. Beograd je na mapi sveta označen kao nepresušan izvor inspiracije u domenu filma, jer je to grad na vetrometini gde se ukrštaju različite kulture.

On je sposoban da glumi i zamenjuje mnoge svetske metropole. Takođe naši filmski radnici su besprekorni i veoma cenjeni, a to sve ima istoriju jer seže u prošlost kada su se na ovim prostorima snimali epski spektakli i kada su ovuda defilovale velike Holivudske zvezde u doba stare Jugoslavije.

PREDAJEŠ NA FAKULTETU, POSMATRAJUĆI MLADE KOJI ŽELE DA SE BAVE FILMOM I SLUŠAJUĆI NJIHOVE IDEJE MISLIŠ LI DA DOLAZE NEKA BOLJA VREMENA ZA DOMAĆU KINEMATOGRAFIJU?

Generalno posmatrano ideje mladih su dosta sputane životnim okolnostima. Ono što krasi naše autore jeste energija i glad za kreacijom. Osnova svega pri odluci da se bave filmom jeste da ga iskreno žive. Mnoge pozitivne promene su se dogodile na polju domaće kinematografije. U intervalima se pojave kvalitetne fimovane priče. Važna stvar jeste da se FILMOVI snimaju.

Film

IGRA U KOJOJ SVI POBJEĐUJU

Tekst: Ivica Perinović

58 l mart

ZA MNOGE TVRDOKORNE FILMOFILE OVO JE JEDNA OBIČNA PARADA KIČA I NEUKUSA NA KOJOJ SILIKONIMA I BOTOXOM ISPUNJENI EGOFRIKOVI HRANE TAŠTINU ILI TRAŽE RAZLOGE DA SI POJAČAJU GRAMAŽU KOKAINA I LITRAŽU SKUPOCJENE CUGE KAKO BI EVENTUALNO ISPRALI GORAK OKUS PORAZA. IMA TU DAKAKO I ISTINE, NO DA SU STVARI TAKO JEDNOSTAVNE, ONDA BI U OVOJ FEŠTI OD FILMA UŽIVALI ISKLJUČIVO MAZOHISTI.

Film

Bune se ti isti Afroamerikanci kako nije problem samo u nominacijama već i poteškoćama oko dobijanja pravih uloga u gotovo svim ambicioznijim filmovima.

Moguće, ima i toga, a možda i nisu svi podjednako talentirani? Pokušavam zamisliti NBA ligu sastavljenu uglavnom od bijelaca...hmm....neće ići.

O

sobno sam bio jako blizu odluke da nakon prošlogodišnje dodjele doživotno bojkotiram ovu ceremoniju, a razlog tome je bio totalno stupidan čin nepravde u kojem su senilne pr*onje iz redova Akademije mudro zaključili kako je Eddie Redmayne za svoju kreveljeću interpretaciju Stephena Hawkinga više zaslužio kipić od briljantnog Michaela „Birdman“ Keatona. Baaah, još mi u nalijevu bijesa nabubre žile po čelu kad se sjetim te (i jedne od većih u povijesti ove manifestacije) nepravde.

Ipak, prilično dobra selekcija filmova i ove je godine zaslužna za promišljanje moje odluke o bojkotu i kako sa taj dan bližio, tako je i postajalo sve jasnije kako me očekuje još jedna neprospavana noć.

Bio bi taj zadatak u rangu mačjeg kašlja, al’ godine su tu paaa... i treba ujutro poći na posao... baaah... no, uključiti ću budilicu na 2 ujutro pa što bude. Naravno, kombinacija ranog lijeganja, južine, a priznat ću, pomalo i

60 l mart

uzbuđenja, izazvale su kontraefekt i umjesto mirnih snova, ja sam se vrpoljio po krevetu čekajući zvuk budilice. Grrrr!!! Pomislih u jednom trenutku: „Ma koga briga za noć bez snova ukoliko pravda ove godine bude zadovoljena“.

Pravda? - Da, znam. Postoji toliko dobrih filmova, glumaca, redatelja, scenarista... koji kroz povijest ove, najprestižnije filmske nagrade nisu okusili niti spomen, a kamoli sam čin „krunidbe“. Zašto se onda i dalje zamaram s tim? Prosječni gledatelji ili puki promatrači ne mare osobito za filmove ozbiljnije tematike, no čim čuju da je taj i taj film dobio Oscara ili bio među nominiranima, odmah pohrle u kina. Tužno, zar ne? Shvaćam ja i taj dio publike. Život u modernom društvu opterećenom stresom i problemima, malog čovjeka tjera u potragu za alternativnim izvorima zabave i razonode i zašto bi se onda na kraju dana dodatno rastužio gledajući film o tuđim problemima ili temama većim od života, kad se umjesto toga može „ispuhati“ uz neku blesavu komediju ili akciju nabijenu testosteronima i polugolim ljepoticama.

Naravno, nitko (pa ni ja) nije imun na takav oblik zabave i za duševnu terapiju nerijetko preporučim neke od takvih filmova, no na kraju su bitni oni koji pružaju i govore puno više. Mediji i fanovi su pored svih nominiranih lica i gorućih problema (rasna diskriminacija) ove godine samo lupetali o tome da l’ će Di Caprio napokon osvojiti taj, toliko željeni kipić. Hmmm... A što je s velikim skladateljskim maestrom Enniom Morriconeom? Legendom akcijskog žanra u dramskoj tranformaciji života, Sylvesterom Stalloneom? Koga zaboli za

njih? Koga zaboli hoće li genijalni redateljski veteran George Miller napokon biti nagrađen za svoju fanatičnu predanost stopljenu s desetljećima iskustva i bravuroznog rada? Pih! Pravim fanovima je stalo, dok je medijima (većini njih) i društvenim mrežama bitan jedino Di Caprio i kič crvenog tepiha. Sve je to dio igre, razumijem, no sami Oscari su puno više od toga. Oni koji to ne razumiju, mogu zanemariti ovaj tekst.

Film Ukratko, noć odluke je stigla, „red carpet“ sam čvrsto prespavao jer jednostavno sve te haljine i modni trendovi nisu moja furka. A onda je uslijedio... Chris Rock! Bockao je i sarkastično tupio, al’ bez prave oštrine. Imao je dakako puno povoda i razloga da Akademiju oštro napadne zbog njihovog ignoriranja pojma „različitost“ (rasna, spolna, svejedno)? Al’ ne. Šale su bile nategnute i mlake, sve pod nekim strahom od kršenja ugovora, gubitka pozamašnog honorara? -Ne znam, možda sam ja to tako doživio, al’ fore su mu jako brzo postale jednake, nametljive i neukusne. Slažem se da bi među nominiranima trebala postojati višerasna zastupljenost, no isto tako sam i mišljenja da i Afroamerikanci i bijelci i bilo tko, te vražje nominacije i nagrade treba zaslužiti svojim talentom, a ne samo na osnovu boje kože.

Akademija je pukla pod pritiskom medija i javnosti i promjene nas svakako očekuju.

Nagrade su na kraju podijeljene, rezultate manje-više svi već znate, no ostaje žal što okus trijumfa nisu osjetili niti Stallone, a bogme niti Miller

Bune se ti isti Afroamerikanci kako nije problem samo u nominacijama već i poteškoćama oko dobijanja pravih uloga u gotovo svim ambicioznijim filmovima. Moguće, ima i toga, a možda i nisu svi podjednako talentirani? Pokušavam zamisliti NBA ligu sastavljenu uglavnom od bijelaca...hmm.... neće ići.

Ove godine je lavinu negodovanja pokrenula glumica Jada Pinkett Smith, no nije bila tako glasna godinu prije. Zašto? Prošle godine njezin suprug Will Smith nije imao film i ulogu s kojom bi konkurirao za nagrade, ove jest, al’ ... Znam da su u ovoj utrci šanse izgubile i neke veće face poput Johnnya Deppa, pa nisu zbog toga dizali bunu ili radili drame.

a bogme niti Miller. Di Caprio jest na kraju osvojio svojeg pozlaćenog „ćelavca“ (moram priznati, posve zasluženo) i priredio jedan izuzetno pametan, angažirajući govor. Jednom riječju, legenda!

Mudre riječi smo čuli i od redatelja „The Revenanta“ Alejandra Gonzáleza Iñárritua, premda su ga podli mediji nakon dodjele optužili za snobizam kad se vidno šokirao „casual“ pojavom australske kostimografkinje, Jenny Beavan. Budalaština! Žena je od*ebala „dress code“ i svi su manje-više ostali zatečeni s tim činom, a medijska podvala spornim (skraćenim) videom Iñárrituove reakcije kreirana je samo zbog senzacionalizma.

Kako god bilo, Akademija je pukla pod pritiskom medija i javnosti i promjene nas svakako očekuju. Nagrade su na kraju podijeljene, rezultate manje-više svi već znate, no ostaje žal što okus trijumfa nisu osjetili niti Stallone,

62 l mart

Zašto su onda Oscari i dalje bitni? Kad bi vratili priču nekih 15-20 godina unatrag, onda bi u konkurenciji vidjeli isključivo visokobudžetne naslove velikih filmskih kompanija i redateljskih imena. Po takvim kriterijima ove bismo godine slušali o višestrukim nomi-

nacijama Howardovog „In The Heart of the Sea“ ili primjerice Kormákurovog „Everesta“, no glasačka krv među članovima Akademije se vidno podmlađuje. Sve više do izražaja dolaze „mali“ filmovi s velikim porukama i pričama, pa je stoga sve češći slučaj da grandiozna studija ostanu „kratkih rukava“.

Politika je naravno i dalje prisutna i lobiji imaju svoje „igrače“ među glasačima, no navedite mi makar jedan filmski festival A kategorije na kojem to nije slučaj. Oscari imaju posebnu težinu jer filmovi i imena koji dospiju na listu nominiranih (o dobitnicima da i ne govorim) dobiju globalni interes publike i medija.

Ovom prilikom neću probirati po burnoj prošlosti same manifestacije ili nagađati što nas očekuje u skoroj budućnosti već ću iskoristiti prostor i vrijeme kako bi pružio duboki naklon (a i pokoji redak) ovogodišnjim „žrtvama“ Akademije premda su isti ionako postali moralni pobjednici u srcima gotovo svih filmolju-

baca. Imena im i sami znate, a priču ćemo započeti s čovjekom koji je bio i ostao jedna od najvećih zvijezda u povijesti akcijskog žanra.

Ovaj Njujorčanin je rođen sad već davne 1946. pod imenom Sylvester Gardenzio Stallone u jednoj od najzloglasnijih četvrti „Velike Jabuke“, Hell’s Kitchenu. Komplikacije pri porodu uzrokovale su kod malenog Sylvestera oštećenje nervnog živca zbog čega mu je djelomično paralizirana donja lijeva strana lica (točnije, obraz, usne i jezik). Sad vam je jasniji njegov „pospani“ pogled i mrmljavi glas? Burni brak temperamentnih roditelja, malog je Slya i (mlađeg mu brata Franka) prebacivao s adrese na adresu, iz škole u školu, a sve skupa je kulminiralo razvodom roditelja u njegovoj devetoj godini života.

Zahvaljujući lošim ocjenama u školi (gdje je nerijetko bio i verbalno zlostavljan od strane ostale djece na račun svojeg izgleda i govora), Sylvester je kraće vrijeme bio prisiljen i raditi u majčinom salonu za uljepšavanje.

Film Nakon završenog fakulteta, Stallone se okušao u glumi, a prva „gaža“ mu je bila u mekom porniću „The Party at Kitty and Stud’s“ (1970). Film je naravno bio, trećerazredno smeće no, za mladog Slya nije bilo biranja jer se s mršavim honorarom od 200 (!) dolara uspio prehraniti, makar na par dana. Nakon slave koju je Stallone kasnije stekao s „Rockyem“, producenti su ovaj meki pornić nanovo montirali i plasirali u kina pod naslovom „Italian Stallion“. Ah ta lešinarska gramzivost.

Redale su se nakon „Kitty“ za našeg mladog Slya kojekakve epizodice i cameo nastupi (spomenut ću onu huligana iz metroa u kultnoj komediji Woodya Allena „Bananas“), po B filmovima uz pokoji glumački bljesak (posebice kao Frank Nitti u „Caponeu“), a jedan od tih filmova je s vremenom stekao i kultni status („Death Race 2000“). Sve se dakako promjenilo s filmom o kojem danas znaju i ptice na grani. Riječ je naravno o filmu „Rocky“ (1976).

U Pleziru sam već rekao dosta o tom filmu, no nekako sam se nadao kako će Stallone/Rocky priča ove godine dobiti happy end u obliku pozlaćene statue. To se nažalost nije desilo.

No, vratimo se našem nepozlaćenom junaku.

Nakon neočekivanog uspjeha sa spomenutim filmom, Stallone se pokušao nametnuti kao ozbiljan dramski glumac predanim angažmanom u naslovima „F.I.S.T.“ (1978) i „Paradise Alley“ (1978) (Stalloneov redateljski debi), al’ reakcija kritike i publike bila je poprilično mlaka. Već godinu dana kasnije, Stallone se vratio s nastavkom „Rockya“, uspjeh dakako nije izostao, a nakon relativno dobrih nastupa u akcijskom krimiću „Nighthawks“ (1981), ratnom sportskom spektaklu „Victory“ (1981) i trećem nastavku serijala o Rockyu, svijet je

64 l mart

1982. upoznao ratnog veterana Johna Ramba. Nova stranica u Stalloneovoj karijeri je otvorena!

Priča o Vijetnamskom veteranu koji se suprostavio lokalnom šerifu i njegovim zamjenicima zbog njihovog brutalnog i nepravednog načina provođenja pravde, oduševila je i publiku i kritiku, a ujedno i predstavila Stallonea kao novu zvijezdu akcijskog žanra. Temelji nove uspješne franšize su stvoreni. Do početka 90-ih imali smo prilike vidjeti još tri nastavka Rockya i dva Ramba, a između te dvije megauspješne franšize Stallone nas je stigao i upoznati s legendarnim likom policajca koji ne vadi šibicu iz usta i reže pizzu škarama (op.a.“Cobra“), odnosno, šminkerom policajcem Tangom u buddy-buddy akcijskoj komediji „Tango & Cash“ (1989).

U 90-ima, interes publike za Stalloneovim filmovima trajao je još nekih 5-6 godina kad su se u kinima redom pojavljivali njegovi hitovi poput „Cliffhangera“ (1993), „Demolition Mana“ ili „The Specialista“ (1994), no kritika nije bila blaga i Stallone je iz godine u godinu sakupljao sve veći broj „Zlatnih Malina“ u kategoriji najgoreg glumca. Kratki bljesak se desio 1997. s hvaljenom krimi dramom „Cop Land“ (po osobnom mišljenju, jedna od ponajboljih glumačkih rola u njegovoj karijeri), al’ to je bilo to.

Novi milenij nije donio ništa bolje za našeg već pomalo umornog i razočaranog Slya i do 2006. su se u kinima (ili direktno na videu) redali isključivo „flopovi“. Što se desilo te 2006. godine?

-Novi Rocky, naravno.

Stallone je mudro iskoristio taj trijumfalni povratak pa je već 2008. u kina izbacio brutalni al’ i jako dobri, četvrti nastavak Ramba, a kad je vidio da je publika i to dobro sažvakala, pripre-

mio nam je ugodno iznenađenje sa akcijskim megahitom „The Expandebles“ (2010). Publika je ponovno bila zaluđena Stalloneom i svi su se dobro zabavljali s igrom nagađanja koju li će Stallone zaboravljenu zvijezdu angažirati za nastavak. Naravno, već dvije godine kasnije, publika je dobila ono što je željela, no bilo je vidljivo kako su fore isfurane već s prvim nastavkom. Stallonea to nije zamaralo. Zarada u kinima je bila i više nego zadovoljavajuća, a interes publike je i dalje postojao. Sly je ponovno bio u igri i to je ono najbitnije.

Kroz narednih par godina, imali smo priliku pogledati ga u akcijskom krimiću Waltera Hilla „Bullet to the Head“ (2012), trileru „Escape Plan” (2013) (gdje je na veselje svih fanova žanra udružio snage sa Arnoldom Schwarzeneggerom), boksačkoj komediji „Grudge Match“ (2013) i trećem nastavku „The Expandeblesa“ (2014), a onda se na radost svih nas, dogodio „Creed“. Nagrade i pohvale su prštale na sve strane, no Oscar ga nije htio.

Premda se nije dogodio trenutak kojeg su svi iščekivali (i očekivali), Stallone je za sve fanove bio i ostao, pobjednik!

Film Drugi „tragičar“ ovogodišnje manifestacije za razliku od sirotog Stallonea ipak ima jednog „ćelavca“ u vitrini, al’ fanovi akcijskog žanra (a i šire) su se nadali kako će ovaj put biti nagrađen za ono u čemu uistinu jest najbolji. Pričamo naravno o australskom genijalcu Georgeu Milleru, a kako bi dobili punu sliku, vraćamo se u 1945. daleko u Australiju.

Premda u ranoj mladosti George nije pokazivao prevelik interes za filmom već je preferirao medicinu, na zadnjoj godini fakulteta (1971) s mlađim bratom Chrisom snimio je jednominutni kratki film koji im je na kraju donio prvu nagradu na studentskom natjecanju. Miller je naravno nastavio s medicinskom izobrazbom koja je među ostalim uključivala stažiranje i brojna dežurtsva na odjelu hitne pomoći, a baš tamo je vidio mnoge užase i nezgode prouzročene prometnim nesrećama. Polako povezujete stvari? Millerova strast prema filmu je sve više rasla pa tako i upisuje filmsku radionicu na sveučilištu u Melbourneu gdje upoznaje studenta pod imenom Byron Kennedy. Zvuči vam malčice poznato? Čekajte, to je tek početak.

George i Byron su osnovali vlastitu produkcijsku kuću „Kennedy Miller Productions“ i već su s prvim, dvadesetominutnim kratkim filmom „Violence in Cinema: Part 1“ (1971) šokirali, al’ ujedno i oduševili publiku što je na kraju rezultiralo uvrštenjem filma u natjecateljski program festivala u Sidneyu. Nasilje prikazano u tom filmu bilo je tek uvertira za ono što stiže, a odgovor na to već znate i sami.

Da, „Mad Max“ (1979). Treba li što reći o filmu koji po skromnom mišljenju autora ovog teksta sadrži neke od najboljih prizora potjere u povijesti filma? Filmu koji ima najluđu bandu u povijesti? Filmu koji ima jednog od najcool junaka u povijesti? -Naravno da treba, al’ kad bi to učinio, onda bi ovaj tekst postao jedna pozamašna knjižurina.

66 l mart

Reći ću samo da je prvi „Max“ napravljen za šaku dolara (cca. 350,000-400,000 australskih dolara), al’ s toliko ljubavi i želje da se većina današnjih tzv. redatelja može pokriti ušima od srama uz budžete koje imaju. „Fast & Furios“? Buahahaha! Miller i kompletna ekipa su dali svaki dolar koji su imali, prodavali i koristili vlastite automobile za potrebe snimanja, a rezultat? Nekih stotinjak milijuna dolara u svjetskoj distribuciji! -Pa mi recite da se upornost i želja ne isplate. I kad danas pogledam ovaj film (a pogledao sam ga barem 50 puta) i dalje mi nije jasno kako su to izveli. Naklon do poda. Ufff....da je nešto više prostora i vremena no, idemo dalje. „Mad Max“ je dakako kompletno uzdrmao temelje akcijskog žanra i pop kulture općenito i svi su samo pitali, kad će nastavak? Milleru su pljuštale ponude iz Hollywooda (čak i ona

Ipak, u Milleru je čučala ta neodoljiva želja za snimanjem novog Maxa, al' jednostavno, nije išlo. Prepreke poput terorističkog napada na „tornjeve blizance“ u New Yorku, stopale su projekt (Gibson je tad još bio u igri) i sve se više činilo kako od cijele priče neće biti ništa.

Film

za „Ramba“), no on je kao i publika želio samo novog Maxa. Srećom, nije se puno čekalo. Već 1981. godine, Miller nas je raznio s nastavkom koji je toliko nabrijan da vas adrenalin krpa još satima nakon gledanja. Max je dobio proporcije mitskog junaka i ludilo je bilo na vrhuncu, a onda... sr*nje. Miller se zaigrao, prihvatio zov vražjeg Hollywooda te je nakon par poslića (režija na nekoliko TV serija i filmskom omnibusu „Twilight Zone“) 1985. snimio i treći nastavak pod imenom „Mad Max: Beyond Thunderdome“. -Auch! Ima tu nekoliko prizora za pamćenje, no bilo je vidljivo da su Amerikanci preuzeli kontrolu i da je sve otišlo k vragu. Miller je postao plaćenik i „mašinerija“ ga je stisla. Kreativnost i ludilo je krenulo u Diznijevske vode.

Snimio je tako do sredine 90-ih zabavnu horor komediju „The Witches of Eastwick“ (1987) s vrckastim Jackom Nicholsonom u ulozi vraga i vrlo dobru dramu „Lorenzo’s

68 l mart

Oil“ (1992) koja mu je donijela nominaciju za Oscara u kategoriji najboljeg scenarija, a onda nam je Miller otkrio praščića Babea (!?). Da, dobro ste pročitali. Bio je to zaokret kakvom se nitko nije nadao niti očekivao, no, desio se. Miller se doduše prethodno borio sa studiom „Warner Bros“ oko otkupa prava na Maxa no, kad je dobio „pedalu“, okrenuo se hmm... praščiću. I da, taj mu je film donio nominaciju za Oscara u kategoriji najboljeg scenarija. Poslije toga, kao da mu nije bila dovoljna uloga scenariste i producenta, Miller se za nastavak praščićevih avantura 1998. dohvatio i režije. O Bože! No, niti to nije bilo sve.

S dječjeg filma, Miller se prebacio na animaciju (u kombinaciji s mjuziklom) i kao rezultat toga 2006. je u kina stigao „Happy Feet“. Priča o rasplesanom pingvinu zaradila je hrpu dolara

u svjetskoj distribuciji, a Milleru donijela i Oscara u kategoriji najboljeg dugometražnog animiranog filma. Nevjerovatno, zar ne? Ipak, u Milleru je čučala ta neodoljiva želja za snimanjem novog Maxa, al’ jednostavno, nije išlo. Prepreke poput terorističkog napada na „tornjeve blizance“ u New Yorku, stopale su projekt (Gibson je tad još bio u igri) i sve se više činilo kako od cijele priče neće biti ništa.

Na našu sreću, Miller nije odustajao, tražio je lokacije i potencijalne Gibsonove nasljednike, a 2010. čak spomenuo i mogućnost paralelnog snimanja dva nastavka, no od te ideje se odustalo. Nakon višegodišnje i temeljite pripreme, snimanje je konačno započeto koncem lipnja 2012. u Namibiji. Uvjeti su bili nemogući, al’ baš to je očvrsnulo i povezalo ekipu što se i te kako može primjetiti u konačnici. Postprodukcija se dobrano razvukla što je potaklo na brojne špekulacije o Millero-

vom nezadovoljstvu snimljenim. To naravno nije bila istina, a razlog dugog postprodukcijskog procesa ležao je u Millerovom perfekcionizmu.

Kad je sredinom svibnja 2015. „Mad Max: Fury Road“ konačno stigao u kina, apsolutno svi su bili oduševljeni. Mnogi su bez ustručavanja glasno uskliknuli kako je Miller snimio možda i najbolji akcijski film u povijesti. Pretjerivanje? -Mene nemojte pitati, ja sam već sljedbenik. Ako se ne slažete u toj konstataciji onda morate makar priznati kako je Miller pronašao u Hardyu idealnu, podmlađenu verziju Maxa i svijetu otkrio jednu od najvećih heroina u povijesti filma, Furiosu (brilijantna Charlize Theron).

A sad - kraj. Miller Oscara nije dobio i to ide na dušu Akademijinih glasača, no za nas filmofile, on je poput Stallonea bio i ostao pobjednik!

Kao što i sam naslov ovog teksta govori, Oscari su igra u kojoj svi pobjeđuju.

Umetnost

POZORIŠTE TREBA DA

pokreće

LJUDE

Intervju: Katarina Marković

Aleksandar Milković je talentovani, mladi glumac i stand up komičar iz Inđije. Diplomirao je glumu 2012. u klasi profesora Nikite Milivojevića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je završio i master studije. U Beogradu ga najčešće možete videti u pozorištu „Boško Buha“, a glumi i na scenama u Novom Sadu, Somboru, Vršcu, Inđiji i Šapcu. Iako je prvo upisao pravo, ubrzo je shvatio da je glumac u duši pa se posvetio svojim talentima i sada je slobodni umetnik. Kako kaže, ponosan je što je deo glumačke istorije sa bardovima poput Đuze Stoiljkovića i Bore Todorovića. Veliki je idealista pa je osnovao umetničko udruženje „Artfrakcija“, drži radionice glume srednjoškolcima, naučio je da svira usnu harmoniku, a ko zna šta ga još čeka „iza ćoška“.

70 l mart

Umetnost

Paviljoni u režiji Dušana Mamule TRENUTNO GLUMIŠ U NEKOLIKO PREDSTAVA U RAZLIČITIM POZORIŠTIMA I GRADOVIMA. KAKO POSTIŽEŠ SVE I KOLIKO TI PRIJA DA IDEŠ IZ MESTA U MESTO I MENJAŠ SCENOGRAFIJE?

Zvanično sam svuda. Živim u Novom Sadu gde igram predstavu „Nebeski odred“ u Srpskom narodnom pozorištu. U Inđiji igram duodramu „Bračna igra“, u Somboru „Džepove pune kamenja“ a u Vršcu „Lažu i paralažu“. U Beogradu sam uglavnom u pozorištu „Boško Buha“ u predstavama „Mala sirena“, Čarobnjak iz Oza“, „Carev zatočnik“ i trenutno radimo komad „Zvezdarski vitez“ u režiji Đurđe Tešić, a po tekstu Marijane Aracki. Premijera treba da bude 19. marta.

ZANIMLJIVO JE DA SI PORED SVEGA, NAPRAVIO I SVOJ STAND UP ŠOU. KAKO JE TO POČELO, ŠTA TE JE INSPIRISALO?

O stand up-u sam počeo da razmišljam na

leto 2014. kada sam bio na Krfu. Tamo sam video grupu iz Srbije koja je došla na ostrvo Vido. Stajali smo ispred mauzoleja koji je izgrađen palim srpskim borcima koji su se povlačili preko Albanije. Vodič je ispričao o čemu se tu radi pa su devojkama podelili ruže da bi ih ostavile na spomeniku. Umesto toga, većina je odlučila da su im ruže previše lepe, pa su ih ponele sa sobom. Tada sam rekao sebi: „Ovo je genijalno“. Inspiracija je svuda. Ima je u stvarima koje radimo svaki dan, a nećemo da ih priznamo. Svi čitamo vesti preko aplikacija na telefonu.

Nekad kliknem na vest kada na primer pročitam naslov: „U ovakvom izdanju je još niste videli...“. Čudiš se ko bi to čitao, a ti si kliknuo. To jako puno ljudi radi. A kada neko javno to kaže, onda nam svima bude lakše jer možemo to da iskritikujemo i promenimo kod sebe.

Đavolijada u režiji Nikite Milivojevića KAKO LJUDI REAGUJU NA STAND UP? ČINI MI

Obaveza glumca je da predstavi priđe kao da je igra prvi put. Treba da zastaneš, porazmisliš o čemu igraš, evociraš uspomene i vratiš se „u film“

SE DA JE VEĆINI NAJVEĆI STRAH DA STANU PRED PUBLIKU, BEZ SCENOGRAFIJE KAO POKRIĆA. KOLIKO JE TO ZAHTEVNO?

Olakšavajuća stvar je da sam ja ipak glumac pa mi kontakt s publikom nije problem.

Cilj je da ih iskritikuješ, a ne da im podilaziš.

Kada sam počeo da pišem stand up, napisao sam desetak strana teksta od kojih sam odabrao najbolje. Nešto od toga je prestalo da bude aktuelno, nešto sam menjao, ubacivao. Sada imam šou koji se zove „Konkretno o svemu“.

KAKO NASTAJE LIK U POZORIŠTU? VERUJEM DA JE DRUGAČIJI DOŽIVLJAJ KADA NEŠTO IGRAŠ PRVI PUT ILI PETNAESTI? NI GLUMAC SE NE OSEĆA UVEK ISTO KADA IZAĐE NA SCENU.

To je neminovnost sazrevanja. Počinjem da uviđam neke odlike svoje glume na fakultetu.

Tema Umetnost

Inspiracija je svuda. Ima je u stvarima koje radimo svaki dan, a nećemo da ih priznamo

74 l mart

Često sam histerično igrao uloge, iz potrebe da odigram sve što mogu. I danas uhvatim sebe da sagorevam, iako sam četiri godine stariji. Obaveza glumca je da predstavi priđe kao da je igra prvi put. Treba da zastaneš, porazmisliš o čemu igraš, evociraš uspomene i vratiš se „u film“. Na Akademiji smo učili o tome šta moraš da očistiš iz sebe kada izlaziš pred publiku. Ali, meni je scena često i beg od realnog života. To je moj mali svet u kojem se bavim nekom drugom osobom, a svoj život ostavljam sa strane.

beskom odredu“. To nemam u svom iskustvu, ali verujem da imam u svojoj genetici.

Uzimam za primer Srbe jer smo osetili to na svojoj koži. Ako nisam ja bio u logoru, moj pradeda jeste. Njega nisam upoznao, ali osećam povezanost. On je bio u logoru o kojem ja sad pravim predstavu. Onaj tamo lik mogao je da bude on. ŠTA JE, PO TVOM MIŠLJENJU, SVRHA POZORIŠTA? DA LI MISLIŠ DA ONO MOŽE DA PROMENI NEŠTO KOD LJUDI, DA IM UKAŽE NA NEKE NJIHOVE PROBLEME ILI DA KRITIKUJE

RADIŠ SA SREDNJOŠKOLCIMA U INĐIJI NA

DRUŠTVO? ŠTA JE ZA TEBE IDEALNA ULOGA

RADIONICI GLUME. KOLIKO SU ONI KAO

POZORIŠTA ILI UMETNOSTI?

TINEJDŽERI SPOSOBNI DA PRENESU EMOCIJE

Ljudi umetnost shvataju kao olakšanje od teške svakodnevice. Život je težak, zašto ga činiti težim!? Jeste, ali je i lep. Igrali smo diplomsku predstavu „Život drugih, pisma sebi“ u Šapcu. Jedna devojka koja tamo radi rekla mi je da je njena kolegenica bila na predstavi i kad je došla kući, njen muž je sedeo u fotelji i gledao televiziju.

KOJE MOŽDA JOŠ UVEK NISU OSETILI U STVARNOM ŽIVOTU?

Učim ih da je suština da razmišljaju šta je problem lika koji igraju i čemu teži. Uživljavanje u emocije je problem i iskusnim glumcima, a kamoli srednjoškolcima. Na primer, iskustvo logora koji su preživeli likovi u „NeNebeski odred u režiji Mie Knežević

Tema Umetnost

Ja sam glupavi utopista. Nisam nikad ozbiljno razmišljao da negde odem. Kad uhvatim sebe da se žalim, pokušavam da se istreniram da to ne radim. Bolje da uzmem nešto da radim

Transibirska proza u režiji Žan Batist Demarignjija 76 l mart

Sela je preko puta njega i rekla mu: „Gledala sam jednu predstavu, htela bih da popričamo o njoj. Nikad nisam čula o čemu ti maštaš“. Brojna pitanja zaboravimo, a govore o našem identitetu. Pozorište treba da pokreće ljude.

došao obučen kao klovn. Kad upadnem u dilemu, pomislim: „Glumu volim, prava baš i ne volim. Ako već treba da se posvetim nečemu, onda hoću da mi to znači“. ŠTA BI, AKO POGLEDAŠ UNAZAD, VOLEO DA SI URADIO? ŠTA TI JE CILJ U BUDUĆNOSTI I U

DA LI OSEĆAŠ DA U SRBIJI IMAŠ POTENCIJAL

ČEMU BI ŽELEO DA SE OSTVARIŠ?

DA SE RAZVIJEŠ ILI BI I TI DA BEŽIŠ U

Mnogo ljudi se nada da neće postići u životu samo neke obične stvari. Onda kad krene da ti se dešava „život“ uvidiš da si idealista. Skoro smo pričali šta bi bilo da jedan Đuza Stoiljković nije bio iz ove zemlje i kakvu bi karijeru imao negde u inostranstvu.

Gledali smo njegov poslednji film „Bez stepenika“ i ja sam isplakao Đuzu kao ne znam koga. Sa njim sam ispratio glumčine Boru Todorovića, Nikolu Simića... Shvatio sam da sam deo jedne glumačke zajednice kroz koju su prošli veliki ljudi. Ne mogu da kažem da nemam želje. Kao da me je sramota da kažem, evo hoću i ja Oskara. Ali, neću nikog da cimam. Napraviću ulogu, ako bude dobra, u mom svetu neko će za nju čuti.

INOSTRANSTVO POPUT SVE VEĆEG BROJA MLADIH?

Ja sam glupavi utopista. Nisam nikad ozbiljno razmišljao da negde odem. Kad uhvatim sebe da se žalim, pokušavam da se istreniram da to ne radim. Bolje da uzmem nešto da radim. Svi ti ljudi koji odlaze imaju razloge.

Ovde je Njuz-net postao nepotreban, jer realnost je preuzela ulogu Njuz-neta. Počinjem da se žalim, pa ću se ovde zaustaviti.

DA LI TE PRIVLAČI RAD NA FILMU?

Da, naravno. Samo što me put za sad nije naveo na tu stranu. Do sada sam imao epizodnu ulogu u filmu drugarice sa klase koji je sada u postprodukciji. Ima mnogo talentovanih glumaca, ali nema posla za sve. Mi smo vezani za jezik, osim ako u inostranstvu želiš da glumiš srpskog gangstera, gluvonemog ruskog mafijaša ili da se baviš pantomimom.

KADA POGLEDAŠ UNAZAD SA ISKUSTVOM KOJE IMAŠ, DA LI TI JE ŽAO ŠTO NISI ZAVRŠIO PRAVO?

Ne. Zato što u ovoj situaciji živim ono što volim. Možda bih bio novčano obezbeđeniji da sam završio prava i otvorio advokatsku kancelariju, ali moja klinačka priroda mi to ne dozvoljava. Ja sam onaj lik što bi u sudnicu

DA LI TI JE NEKI GLUMAC UZOR?

Pomenuću njih nekoliko koji me iznova oduševljavaju. Jedan od njih je Marko Marković, član somborskog pozorišta. Ima neverovatnu harizmu i dobio je nagradu za najboljeg mladog glumca na Sterijinom pozorju pre nekoliko godina. Zatim Nikola Rakočević i Radovan Vujević koji iz svake uloge izvlače maksimum.

Na primer, reditelj „Ničijeg deteta“, Vuk Ršumović se pojavio i napravio sjajan film. Niko nije pričao o njemu niti o filmu dok nije počeo da osvaja sve moguće nagrade. Koji budžet?!

A čovek je napravio film.

Umetnost

Pripremila: Sara Savčić

78 l mart

LEKSIKON ISPISUJE:

Đ orđe Stojković POZORIŠTE JE MAGIJA TRENUTKA

U NAŠ LEKSIKON UPISAO SE ĐORĐE STOJKOVIĆ, MLADI GLUMAC ČIJE VREME NESUMNJIVO DOLAZI. SA KOLEGAMA SA KLASE ĐORĐE JE FORMIRAO GRUPU KOLEKTIV SA KOJOM JE RADIO NA PREDSTAVI “HOĆETE LI DA SE IGRAMO’’ ČIJA PREMIJERA SE USKORO OČEKUJE, KAO I JOŠ JEDNA PREMIJERA U POZORIŠTU BOŠKO BUHA. KAKVI SU MU DALJI PLANOVI, ŠTA GA MOTIVIŠE I KO JE ZA NJEGA UMETNIK ŽIVLJENJA OTKRIĆETE U NASTAVKU

Umetnost NEŠTO ZA POČETAK?

“Korov uništava useve, a sujeta uništava ljude. Samo nežni dar smernosti priprema veliku nagradu’’ – Sidharta.

BUDUĆI DA SI PROFESIONALNI GLUMAC, OTKRIJ NAM, KO JE PRAVI ĐORĐE?

Đorđe je jedan pozitivan i srećan momak, zaljubljive prirode koji voli društvo, muziku i ples.

ODAKLE POTIČE ŽELJA ZA OVIM POZIVOM?

Još od detinjstva. U vrtiću i osnovnoj školi sam bio učesnik na svim priredbama. Kada su roditelji uvideli moje sklonosti, usmerili su moje želje i kvalitete u tačnom pravcu - u školicu glume.

PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Mislim da je to bilo u Grčkoj, na letovanju, u Asprovalti. Igrao sam se sa drugom, jurili se po apartmanu i on mi je slučajno izbio zub. :) POZORIŠTE, FILM, ILI MALI EKRAN?

Prvo pozorište, jer tu magija mora da se javi u trenutku, sve se dešava u jednom momentu i nema vraćanja kadra. Posle pozorišta naravno film, pa serija.

SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?

Slano. Tačnije povrće i meso, zbog linije.

VERUJEM DA SE KREĆEŠ U SVETU VRSNIH UMETNIKA IZ RAZLIČITIH SFERA, ALI KOGA SMATRAŠ UMETNIKOM ŽIVLJENJA?

Zasigurno za ‘’umetnika življenja’’ smatram svog profesora i glumca Dragana Petrovića Peleta, a pored njega i Dragana Jovanovića.

Na divan način povukli su crtu između posla, gužve, mnogobrojnih trzavica i stresa i privatnog života, opuštanja i uživanja u istom.

80 l mart

Inspiracije nema uvek, zato uvek kopam po sebi i kada je ona u manjku, pomeram svoje granice, jer znam da će u jednom trenutku ta potrebna inspiracija isplivati

Umetnost

ODAKLE INSPIRACIJA I MOTIVACIJA ZA RAD I IMA LI IH UVEK?

Motivaciju crpim iz sebe, iz privatnog života, iz stvari koje mi donose sreću. One mogu da budu različite, od ljubavi prema devojci, prema sestri, roditeljima, prijateljima, familiji, sestrićima i bratancima, do nekih jednostavnijih i prostijih stvari. Nekad je to muzika, nekad igra nekih starijih kolega, nekada je to uspomena na neko putovanje, određeni grad u kome je ostalo parče duše.

Inspiracije nema uvek, zato uvek kopam po sebi i kada je ona u manjku, pomeram svoje granice, jer znam da će u jednom trenutku ta potrebna inspiracija isplivati.

lazimo kako znamo i tražimo drugačiji put do uspeha.

KOJA SE SVE OSEĆANJA DOŽIVE NA SCENI?

Odgovor je jako opširan, ali ću pokušati da ga prilagodim pisanoj formi.

To su ljubav, očaj, tuga, bes, patnja, žudnja...

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI, POGLEDATI?

Za pročitati: K. K. Hamfriz – ‘’VLAD, poslednja ispovest.’’

Za poslušati: Yma Sumac, Grateful Dead ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?

KAKO SE BORITI PROTIV NEPRAVDE U

Osmeh i mudrolije sestričine i bratanice.

OKVIRIMA PROFESIJE, ALI I ŽIVOTA? KAKAV JE TVOJ STAV PREMA FILOZOFIJI "IDEMO LINIJOM

KOME BI PORUČIO DA SE MALO KULTIVIŠE?

MANJEG OTPORA"?

Verovatno onima koji imaju moć da odlučuju o svemu.

Protiv nepravde se teško može boriti, jer je mnogo činilaca oko nas koje ne možemo promeniti. Na prvom mestu pokušavam da promenim sebe na bolje, što više mogu. I da uradim sve što je do mene. Uvek se vraćam na reči oca Tadeja, koje me umire: “Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.’’

OMILJENI CRTANI JUNAK?

Kung Fu Panda. :D MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME ŠTO RADIMO I ŽIVETI?

Ako se dovoljno radi na sebi i ako se dovoljno želi, ja želim i volim da mislim da može. Ali ako nas u nekom trenutku života, već pomenuti, uveri u suprotno onda se sna-

82 l mart

HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME? ŠTA JE TRENUTNO AKTUELNO?

Hoće, nadamo se.

U Nišu, 17. marta u Niškom narodnom pozorištu, u 20h imamo premijeru predstave “Hoćete li da se igramo’’ u kojoj igraju moje kolege sa klase: Anđela Jovanović, Mihajlo Jovanović, Miodrag Dragičević i ja. Režija je naša novonastala trupa ‘’Kolektiv’’. Predstavu smo napravili mi sami (po uzoru na trupu ‘’Kuguar’’), diplomirani glumci Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.

Premijera druge predstave ‘’Zvezdarski vitez’’, pozorišta Boško Buha, održaće se 19. marta u 12h. Režija Đurđa Tešić.

PORUKA ZA KRAJ?

Pesma Brane Petrovića “Kapetan prve klase” (pročitati)

Film

Ingrid Bergm GLUMICA KOJA JE ŽIVELA PO SVOJIM PRAVILIMA 84 l mart

man

Tekst: Sofija Mirčetić

i

stinskom poznavaocu sveta filma jednostavno ne tražite da bira između genijalnih glumaca i glumica koji su živeli ili žive. Navešće vam „ono nešto“ što svaka od tih ličnosti ima i što je čini posebnom tako da je nemoguće napraviti uži izbor. Zna se zašto je neko seks simbol, zašto diva, zavodnik ili najpoželjniji filmski partner. Najveći glumac svih vremena! Danas se nova lica pojavljuju i smenjuju velikom brzinom, i čini se da je dovoljno da budete prijatne spoljašnjosti i da vam broj pratilaca na Instagramu „prevali 200K“, pa da vas uvrste među kraljice ili kraljeve, ikone, ili vam priprišu druge slične titule. Ali „ono nešto“ kod većine tih lica izostaje. Nekad, pak, nije bilo tako. Biti zanosna, visoka Šveđanka, sa kratkim zlatnim uvojcima nije bilo dovoljno Ingrid Bergman kada se pojavila u Holivudu kao evropska glumica. Ubrzo je svet filma shvatio koliko vredan dragulj ima u svojoj kruni.

Kada se svim gore navedenim fizičkim atributima doda savršena gluma, govor tela pred kamerom i neverovatna energija uz urođeni šarm i prirodnost, dakle „ono nešto“, dobijate jednu od vodećih heroina svetske kinematografije i trostruku dobitnicu Oskara.

Možda su holivudski producenti u početku bili skeptični povodom njenog izgleda, koji je odudarao od tadašnjih standarda lepote, i neobičnog akcenta, ali su veoma brzo uvideli sa kakvom ženom i glumačkim potencijalom imaju posla.

Film

Ingrid je rođena u Švedskoj, 1915. godine ostala je bez majke sa samo dve godine, a u trinaestoj ju je napustio i otac, inače fotograf, koji je velikim delom zaslužan za njenu ljubav prema kameri i šou biznisu još od malena. Detinjstvo joj nije bilo previše srećno jer je posle smrti roditelja izgubila i tetku koja je preuzela starateljstvo nad njom. Ipak, srećniji dani su dolazili, pre svega na profesionalnom planu. Gluma je došla kao lek. Dobila je stipendiju za školovanje u Kraljevskoj školi dramskih umetnosti u Stokholmu, a još za vreme studija počelo je njeno filmsko angažovanje u rodnoj zemlji. Napustila je školu kako bi se potpuno posvetila karijeri i zaista, uspela je da stekne veliki ugled, a pored prvog filma Munkbrogreven (svetskoj publici poznat po američkom naslovu The Count

86 l mart

of the Old Town) svakako je poznatija njena uloga u ostvarenju Intermezzo koje je dobilo i američki rimejk. Sa samo osamnaest godina već je zarađivala i bila poznato lice domaće filmske industrije. U 21. godini je stupila u prvi od tri braka. Sa Piterom Lindstromom je dobila ćerku Piju. Posle uspešnog Intermezza iz 1938. godine, kojim se predstavila svetskoj publici, otpočinje holivudska karijera netipične evropske lepotice, zvezde čuvene Kazablanke Majkla Kertiza, koja je imala sve kvalifikacije da bude diva nad divama, ali koja tu etiketu nikada nije pripisivala sebi. Recimo da je imala sve mogućnosti da se ponaša kao kraljica, a opet se nikada nije tako nosila. Prirodnost i spontanost bili su njene prepoznatljive crte, nikako izlivi besa razmažene dive.

Možda su holivudski producenti u početku bili skeptični povodom njenog izgleda, koji je odudarao od tadašnjih standarda lepote, i neobičnog akcenta, ali su veoma brzo uvideli sa kakvom ženom i glumačkim potencijalom imaju posla Prirodna, nimalo sujetna, bez problema je prihvatala manju kabinu za presvlačenje, nonšalantno je šetala gradom bez šminke, svraćala u kafee i odlazila u kupovinu, bez peviše pompe, kao da se ne radi o jednoj filmskoj glumici, pritom svetski poznatoj. Nije želela da sređuje obrve ili koriguje zube, volela je da uživa u hrani i uvek je uzimala kratak predah posle ručka.

Nije joj bilo jasno zašto Amerikanci imaju stalnu potrebu da rade, rade i rade, stoga je usvojila italijansku kulturu obedovanja i uživanja u sladoledu bez trunke griže savesti. Materijala o životu slavne glumice ima puno. Snimci, intervjui, novinski članci... No, nije potrebno da ulazite u dublje istraživanje kako biste skicirali ličnost Ingrid Bergman. Biće dovoljno da “bacite pogled” na nekoliko izjava njenih savremenika da vam postane jasno ko je bila i kakvom se životnom filozofijom vodila.

Film

Kristofer Išervud, engleski pisac poznat po delu „Rastanak sa Berlinom“, navodi kako je imala tu neobičnu sposobnost da rečima i svojim odnosom prema vama učini da se osećate posebno, lepo i izuzetno. Išervud je pričao kako je bila svesna šta radi ali da to ni u kom slučaju nije izgledalo isforsirano i lažno ili čak dvolično i manipulatorski, stičemo utisak da je umela da učini da se ljudi dobro osećaju u njenom okruženju, da je umela da pogodi reči. Ćerka, Izabela Roselini, kaže kako je njena majka zapravo bila prilično stidljva osoba, što vam verovatno zvuči paradoksalno s obzirom da je bila glumica, ali to samo ilustruje koliko dobra glumica je bila.

Na sceni to nije bila stidljiva Ingrid, već neko drugi, Ilsa, Anastasija, Ana ili Greta. Samo pogledajte nekoliko fotografija ili kratkih filmskih isečaka i sve će vam biti jasno. Od ljubavne zanesenosti, prego blage nervoze do gotovo shizofrenog stanja - njena gluma bila je besprekorna uvek. Grejs Keli, koja je inače obožavala Ingrid Bergman, nije bilo jasno odakle dolazi toliki glumački talenat. Neki bi rekli – rođena za glumu, a ona sama da joj je kamera stari dobar prijatelj. Visok nivo profesionalizma i ljubavi prema glumi opisuju njen odnos prema poslu. Svojevremeno je izjavila, parafraziram, da joj je šou biznis kao porodica, okruženje u kojem se oseća svoja.

Podjednako dobro se ostvarila i na filmu, i na televiziji i u pozorištu, glumeći na pet različitih jezika, u Evropi i u Americi. Njene ćerke tvrde da je kod kuće ostavljala sve to i bila jednostavno - mama.

88 l mart

Keri Grant s kojim je imala prilike da dva puta zaigra na filmu, je opisuje kao temperamentnu, hrabru i odvažnu da živi po sopstvenim pravilima, ali što je još važnije - da prihvati odgovornost za svoje postupke

Keri Grant s kojim je imala prilike da dva puta zaigra na filmu, pri čemu je njihov poljubac iz filma Notorious proglašen najstrastvenijm, je opisuje kao temperamentnu, hrabru i odvažnu da živi po sopstvenim pravilima, ali što je još važnije - da prihvati odgovornost za svoje postupke. U tom kontekstu provejava skandal sa rediteljem Robertom Roselinijem, s kojim je kasnije stupila u brak i dobila dve ćerke. Iako je još uvek bila u braku, a Roselini oženjen, premda odvojen od supruge, stupila je u romansu sa italijanskim rediteljem sa kojim je imala i filmsku saradnju. Naime, ona je bila inicijator početka zajedničkog rada kako je bila oduševljena njegovom dotadašnjom produkcijom. Napisala mu je pismo i dobila potvrdan odgovor. Tako je otpočela saradnja koja je iznedrila filmove Stromboli, Putovanje u Italiju i Evropa ’51, ali i romansu koja će posle sedmogodišnjeg, prilično hladnog braka doživeti krah 1957. godine. Pedesete godine su na Ingridinoj karijeri ostavile skandalozan pečat. Dobila je status besramne, čak i zle žene koja ostavlja muža i ćerku i beži u Italiju. Neosporno je da su njena karijera i ugled u Americi, prilično opali. Dugo je njeno ime provlačeno kroz naslove tabloida a ona sama bila na meti ne samo tračerskih listova i razočaranih fanova, već i kolega i političkih ličnosti. Čak su joj zabranili da viđa ćerku nekoliko godina.

U tom periodu ona snima u Italiji, radeći sa svojim suprugom, a pomenuti filmovi nisu ostavili prejak utisak na filmsku kritiku niti publiku, dok izvori navode kako joj Roselini nije dopuštao da radi sa drugim režiserima.

Film

Ipak, čak ni žig srama koji su joj okačili nije sprečio njen veliki povratak u filmu Anastasija u produkciji Badija Adlera i režiji Anatola Litvaka, kojim je dobila svog drugog Oskara za najbolju glavnu žensku ulogu, dok je prvog zaradila ulogom u fimu Gaslight. Godine koje su usledile pokazale su da se javnost ohladila, kao i njena romansa sa Roselinijem između ostalog, a ona ponovo postala omiljena glumica. Godine 1974. dobija i trećeg Oskara, ovog puta za najbolju sporednu ulogu u filmu Ubistvo u Orijent ekspresu.

90 l mart

Četiri godine kasnije razvela se i od trećeg muža, Larsa Šmita, s kojim je bila u braku od 1958. godine. Kasnih sedamdesetih Ingrid je zagazila u treću godinu otkako joj je dijagnostifikovan kancer koji će joj odneti život 1982.

Izabela Roselini je u svojim poznim godinama izašla sa pričom o poslednjim danima svoje majke koji su za nju bili veoma bolni. „Bilo mi je teško da gledam kako jedan takav neverovatan karakter, osoba koja je živela punim plućima i njene ambicije bivaju sputani bolešću“, izjavila je Izabela koja se sa majkom pojavila u filmu Matter of Time.

Bila je uvek za glumu, uvek je želela da stvara umetnost i strahovala je da će joj bolest onemogućiti da glumi. Stoički je podnosila višesatno snimanje bez obzira što je bila teško bolesna. Kada je javnost saznala za njenu bolest, prkosno je otkrila ruku koju je zahvatio tumor. „Ingrid Bergman, trostruka dobitnica Oskara je preminula“, piše Njujork Tajms 31. avgusta 1982. List navodi kako je u intervjuu iste godine izjavila kako ne želi da je bolest spreči da uživa u životu do kraja, štaviše, glumica je poslednju ulogu, u A Woman Called Golda, snimila iste godine kada je i preminula. „Imala sam divan život,.. nikada nisam zažalila ni za šta što sam uradila.., ljudi treba da razdvoje glumicu od žene.“ Prošle godine je Muzej moderne umetnosti u Americi (The Museum of Modern Art - MoMA), uz pomoć tri Ingridine ćerke, održao retrospektivnu izložbu povodom obeležavanja stogodišnjice od rođenja ove izvrsne glumice i dodali bismo, neverovatne žene.

Film

NEKRUNISANI KRALJ MAKABRE FILMOVA 92 l mart

Tekst: Minja Cvetković

ALFRED ALFRED HIČKOK HIČKOK

Film Tema

94 l mart

Č

ak i ako niste ljubitelj crno-belih, vintage filmova i ne poznajete kinematografiju sredine dvadesetog veka, za jedno ime ste sigurno čuli, a to je upravo Alfred Hičkok. Majstor u kreiranju savršeno napete, jezive atmosfere, genije za trilere i neprikosnoven u svom karakterističnom izboru glumica, vodio je podjednako tajanstven život kao i dela koja je stvarao. Iako je prema rečima pojedinih glumica Hičkok bio horor za saradnju i prema glumcima se ophodio kao prema potrošnoj robi, mnogi ga pamte kao reditelja sa uvrnutim smislom za humor, dobroćudne naravi.

Naravno da vam cela redakcija Plezir magazina savetuje da vam se baš neki od njegovih najpoznatijih filmova nađe na "odgledati obavezno" listi, ali pre toga, bacite pogled na neke od zanimljivih činjenica o Hičkoku koje možda niste znali.

Borio se sa mnogo fobija, od kojih su najizraženije bile one od policije i hrane koja se uobičajeno servira za doručak, naročito jaja. Jednom prilikom je izjavio: „Užasavam se jaja, i više od toga, odvratna su mi. Te bele okrugle stvari bez ikakvih rupica i otvora na njima... Da li ste ikada videli nešto odvratnije od jajeta koje se limi i žumanca koje se razliva? Krv je crvena i radosna. Ali žumance, žuto i odvratno. Nikada ga nisam probao.“ Za njegov strah od policije se veruje da je "krivac" incident kada je Hičkok imao sedam godina. Njegov otac je mislio da je dobra lekcija da ga pošalje u policijsku stanicu sa porukom na kojoj je pisalo da bi ga trebalo zatvoriti u ćeliju na deset minuta, da bi se naučio pameti, što je policajac upravo uradio.

Mnogo godina kasnije Hičkok je rekao da nikada nije polagao vozački iz straha da ga ne bi zaustavila policija (premda mnogi izvori govore kako su ga, nasuprot ovome, često viđali da vozi svoju ćerku u školu).

Hičkok je bio prvi reditelj koji je u sopstvenim filmovima pravio takozvano cameo pojavljivanje. Od pedeset i dva filma koliko ih ima (ne računajući nemi film iz 1927. godine koji je izgubljen) pojavio se u čak trideset i sedam. Uvek su to bili delići sekunde i to najčešće na početku filma, jer nije želeo da se publika previše zamara tražeći njega u filmu, tako da je često bio samo jedan od ljudi u masi. U filmu Lifeboat, koji je ceo snimljen upravo na čamcu, pojavljuje se u novinskom oglasu za mršavljenje.

Tema Film

Nije izumeo, ali je zaslužan za imenovanje čuvenog MacGuffin pojma koji održava radnju filma, iako sve do kraja ne moramo da znamo šta je to tačno. Kao na primer u filmu Pulp Fiction, MacGuffin je zapravo misteriozni sadržaj aktovke, a u Indiana Jones sagi predmet za kojim Harison Ford luta kroz film i pokreće čitavu radnju i niz akcija oko njega. Hičkok je ovaj koncept prvi put upotrebio u filmu The 39 Steps iz 1935. godine nakon čega je postao široko rasprostranjen u industriji.

Pokušao je da sakrije Keri Granta u Linkolnovu nozdrvu. Da, svesni smo kako ovo zvuči, ali jedino Hičkok nije smatrao da je to možda malo bez poštovanja. Naime, tokom snimanja filma North by Northwest glavna akciona scena se odigrava na čuvenoj planini Rašmor gde je reditelj želeo da glumca sakrije u Linkolnovu nozdrvu, a neprijatelj bi ga otkrio tokom scene kijanja, prilikom koje bi on otkrio svoj položaj. Nadležni su ga vrlo brzo odgovorili od ovoga, jednostavno ga pitajući kako bi se on osećao da je situacija obrnuta i da Linkoln i Keri Grant obrnu uloge.

96 l mart

Hičkok je zajedno sa Ernestom Lehmanom radio na scenariju za film The Blind Man, ali je projekat otkazan jer mu Volt Dizni nije dozvolio da snima u Diznilendu. Razlog?

Dizni je bio veliki protivnik Hičkokovih filmova, naročito filma Psiho koji je apsolutno mrzeo.

Bio je veliki ljubitelj neslanih šala, a najviše je voleo da ih sprovodi na članovima glumačke postave. Jednom prilikom je nagovorio člana svoje ekipe da provede noć na veoma mračnom i jezivom setu, nudeći mu nedeljnu platu za tu jednu noć. Nakon što je pristao i otišao, Hičkok mu je ponudio čašu brendija, da bi se kasnije saznalo da je u taj isti brendi sipao laksativ, a ujutru su čoveka pronašli kako jeca u... Pa, možete već da naslutite u kakvom su ga stanju našli.

Još neke od njegovih šala uključivale su poklon za šestogodišnju ćerku Melani Grifit – lutku koja je veoma ličila na njenu majku. Samo što je ležala u minijaturnom kovčegu, naizgled mrtva. Čitava poenta njegovih smicalica bila je da otkrije šta je to čega se ljudi istinski boje i da ih suoči sa tim, šaljući im tako punu kutiju paukova ili bubašvaba, na primer.

Hičkok se plašio sopstvenih filmova. U intervjuu iz 1963. godine izjavio je da se jedva natera da odgleda neki od svojih filmova: „Plašim se sopstvenih filmova. Nikada ih ne gledam. Ne znam ni sam kako ljudi podnose da ih gledaju“. Nakon što je novinar njegov strah okarakterisao kao potpuno nelogičan, Hičkok mu je odgovorio: „Ali šta je logično?

Ne postoji ništa gluplje od logike“.

Bio je toliko fasciniran neverovatnim obrtom i krajem filma Psycho da je pokušao da kupi svaki primerak knjige na kojoj je film zasnovan da publika ne bi otkrila kraj pre gledanja filma. Potrošio je približno devet hiljada dolara i naterao čitavu filmsku ekipu da potpiše ugovor o strogoj tajnosti scenarija.

Neke od njegovih najpoznatijih filmova niste mogli da gledate u bioskopu jer je Hičkok, odmah nakon prvog prikazivanja, otkupio prava na njih. Na taj način, nijedan bioskop nije mogao da ih prikaže, a da mu pre toga ne plati pozamašnu cifru. Ovo se pre svega odnosilo na hitove kao što su Vertigo, The Man Who Knew Too Much, Rear

Window, Rope i The Trouble With Harry. Nakon smrti prava je ostavio svojoj ćerci Patriši u čijim su rukama bila narednih pet godina nakon čega ih je ponovo pustila u distribuciju. Od tada su poznata kao „Pet izgubljenih Hičkokovih“.

Hičkok nikada nije dobio Oskara za najboljeg reditelja, uprkos tome što je za dvadeset godina rada imao pet nominacija. Akademija je grešku pokušala da ispravi 1968. godine dajući mu čuvenu Memorijalnu nagradu Irvinga G. Talberga za životno delo. Tokom preuzimanja nagrade održao je jedan od najkraćih govora u istoriji, izgovorivši samo pet reči: „Thank you... very much indeed“.

Film

98 l mart

Tekst: Nina Simonović

BRAT(SKA) RUSKA KINEMATOGRAFIJA

Film Koreni ruske kinematografije sežu još do Ruske Imperije, a najveći procvat je definitivno doživela u sovjetskom periodu. Mnoge pomen na ruski film asocira pre svega na Ejzenštejna i Tarkovskog, i to s punim pravom. Sergej Ejzenštejn je pionir montaže, koji je čvrsto verovao da je ista srž filma kao i da se pomoću nje može upravljati emocijama publike i da se mogu stvarati filmske metafore. U tu svrhu razvio je tzv. 5 metoda montaže.

Njegov nemi crno-beli film “Bojni brod Potemkin” iz 1925. predstavlja prekretnicu u celokupnoj tadašnjoj kinematografiji, a ’58. proglašen je za najbolji film svih vremena na briselskom svetskom sajmu, poznatijem i kao Expo 58. Drugi vizionar koji i dalje mnogima predstavlja sam vrh ruske sedme umetnosti je Andrej Tarkovski. Podrobnije o njegovom stvaralaštvu u nekom od narednih brojeva, jer se ne može sve ispričati u svega par rečenica.

100 l mart

V

eliki deo opusa zauzimaju, pogađate, filmovi ratne tematike. „Staljingrad“ Bondarčuka se nalazi na prvom mestu najskupljih filmova ikada snimljenih u Rusiji. „Admiral“ Kravčuka ga neumorno prati na toj listi, a ja sa velikim nestrpljenjem očekujem njegovog „Vikinga“ koji izlazi u decembru ove godine. Ako ste ljubitelj novije ruske kinematografije onda ste verovatno upoznati sa „Bitkom za Sevastopolj“ Makrickog, rađenoj po životnoj priči Ljudmile Pavličenko, najuspešnije snajperistkinje iz Drugog svetskog rata, koji je digao mnogo prašine otkako je izašao.

Istorija, muzika i književnost se izgleda neumorno prepliću sa ruskim filmom. Istorija i književnost su mu dali dobro potkovanu

osnovu, muzika je bila tu da nadogradi i dovrši započetu priču. Mnoge životne priče ruskih književnika su ekranizovane, poput Jesenjina, Puškina i Dostojevskog. Još je veći broj književnih dela koja su direktno ili indirektno inspirisala režisere. No, da se vratimo na muziku, onu nit koja pokretnoj slici daje novu dimenziju. Nautilus Pompilius, Kino, Bi-2, Zemfira, Splin su velika imena ruske rok scene 80-ih godina koji su se družili i sarađivali sa režiserima i glumcima, a neretko se i sami pojavljivali u filmovima. Dovoljno je reći da u Moskvi postoji tzv. Zid Coja, ispisan stihovima i posvećen vođi grupe Kino Viktoru Coju, posle čije smrti se izgradio čitav kult tragično poginulog heroja. Dve njegove pesme su posle dvadesetak godina prepevane i opet iskorišćene za filmove, ovog puta za Staljingrad i Bitku za Sevastopolj.

Film

Vjačeslav Butusov, frontmen grupe Nautilus Pompilius, napisao je gotovo celokupan saundtrek za film Balabanova „Brat“ iz ‘97. godine. Film otvara priča glavnog lika Danile, koji je negde na ulici čuo omiljenu pesmu ali ne zna izvođača (da, da, 90-ih godina smo zapravo morali da se pomučimo da saznamo ime benda ili pesme, umesto da samo izguglamo kao danas). Počinje da se raspituje čija je, saznaje za grupu Nautilus Pompilius i tako kreće njegova potraga po muzičkim radnjama sa njihovim najnovijim albumom. U jednom kadru slučajno uspeva čak i da prekine snimanje njihovog spota. Verujem da je moj prvi susret sa ruskim filmom bio upravo “Brat”, kada sam imala tek nešto više od 10 godina. Socijalistički realizam kojim se bavi,

102 l mart

već dobro poznat zbog prilika u kojima smo tada živeli, muzika i reči koje svojevremeno nisam razumela a delovale su tako poznato. Ne bih želela da pomislite da je ovaj film samo o muzici. On je očigledna kritika režima, a sa druge strane prepun suptilnih nagoveštaja i metafora, upravo ono za šta se Ejzenštejn svojevremeno zalagao. Nijedan kadar nije slučajan, nijedno ime junaka nije slučajno. Tako je sa svim velikim ruskim filmovima, ali i književnim delima.

Njima nije potreban zaključak. Samo ću reći: Tarkovski, Sokurov, Zvjaginjcev, Balabanov, Ana Melikjan, Bodrov, Bondarčuk, Ejzenštejn, Kravčuk, Mihalkov... a vi se bacite na istraživanje nepreglednog carstva više no kvalitetne sedme umetnosti, koliko već danas.

Parisienne a Be Fotografije: Andrijana Kovrlija

Model: Nina Simonović

SUKNJA U OBE PROMENE: SUKNJA TI&JA BICIKL U OBE PROMENE: MOJ BICIKL

104 l mart

elgrade

106 l mart

108 l mart

112 l mart

Dizajn

Intervju: Teodora Kovrlija

Moj bicikl RUČNO IZRAĐENI BICIKLI SA KARAKTEROM 114 l mart

DUŠANKA I LJUBOMIR VUČKOVIĆ SU TVORCI MALE PORODIČNE MANUFAKTURE KOJA PROIZVODI UNIKATNE BICIKLE. BICIKLE IZ NJIHOVE RADIONICE ĆETE LAKO PREPOZNATI NA ULICI. MOJ BICIKL IMA SPECIFIČAN ŠARM JER JE SVAKI MODEL NAPRAVLJEN RUČNO SA POSEBNIM OSVRTOM NA SVAKI DETAL, A BICIKL MOŽE BITI PERSONALIZOVAN U MERI U KOJOJ TO KUPAC ŽELI. U NASTAVKU PROČITAJTE KAKO SU SE ODVAŽILI NA PROIZVODNJU BICIKALA, PO ČEMU JE NJIHOVA MANUFAKTURA SPECIFIČNA I KAKO DA ODABERETE JEDAN SHODNO VAŠIM POTREBAMA

KAKO JE NASTAO MOJ BICIKL, ŠTA VAS JE POGURALO U SMERU KONSTRUKCIJE VELOSIPEDA?

Moj bicikl je nastao iz želje da radimo nešto zajedno, nešto novo, a da nam je blisko, nešto kreativno, a gde možemo da iskoristimo naša znanja i interesovanja. Jedan deo priče smo nasledili od mog oca, onaj tehnički, a drugi deo, onaj kreativni, smo dodali sami.

PREDNOSTI NESERIJSKE PROIZVODNJE I UNIKATNOG DIZAJNA NA MALOM TRŽIŠTU KAO ŠTO JE SRPSKO?

Činjenica da pravimo bicikle koji nisu deo serijske proizvodnje znači upravo to da smo okrenuti nekom pojedinačnom kupcu, ili bar posebnoj grupi ljudi, koja ceni pre svega vreme i trud koji ulažemo da bismo napravili kvalitetan i lep proizvod. Ono što je najvažnije kod ovakvog pristupa proizvodnji jeste to da nema kompromisa, kupac dobija ono što želi, ne mora da pristane ni na najmanji detalj koji mu se ne dopada. ŠTA JE VAŽNO ZNATI PRE KUPOVINE BICIKLA, KAKO VI SAVETUJETE MUŠTERIJE KOJE NEMAJU MNOGO ISKUSTVA U ODABIRU PRAVOG BICIKLA ZA SVOJE POTREBE?

Pre kupovine bicikla pre svega treba da znate zašto želite da kupite bicikl. Da li ćete ga voziti svaki dan na posao ili samo pone-

kad, po kakvom tipu terena i naravno treba da znate kakva vam vožnja najviše prija, što zapravo i određuje tip bicikla koji vam je potreban. Mi pravimo uglavnom gradske bicikle, sa manjim brojem brzina, čak i sa samo jednom brzinom. Naši bicikli su jednostavni i za vožnju i za održavanje, lagani su, bicikli za udobnu gradsku vožnju.

Dizajn

Mi pravimo bicikle koji su u svojoj osnovi retro, ali im boje, detalji i moderna tehnička rešenja daju neki moderniji pečat

KOLIKO KUPAC MOŽE DA UTIČE NA IZGLED BICIKLA, DA LI POSTOJI MOGUĆNOST IZRADE PO NARUDŽBINI ILI RADIJE PRILAGOĐAVATE POSTOJEĆE MODELE?

Sama ideja i jeste da kupac može sve da bira. Iako smo specijalizovani za gradske bicikle sa manjim brojem brzina, po želji kupca možemo da napravimo nešto potpuno drugačije, samo je naravno pitanje šta od traženih delova može da se nabavi, kada i po kojoj ceni. Do sada su nam se ipak javljali ljudi kojima se dopadaju bicikli koje već imamo u ponudi i bile su možda potrebne samo neke sitne izmene.

NAJNEOBIČNIJI I NAJDRAŽI PRIMERAK KOJI STE DO SADA NAPRAVILI? NAJKREATIVNIJI ZAHTEV KUPCA ZA IZRADU BICIKLA?

Nekih posebno neobičnih primeraka nije bilo, postoje ipak neka pravila koja morate da poštujete. Možda bismo izdvojili jednu od prvih porudžbenica ove godine, a to je tricikl.

VRSTE BICIKALA KOJI IZLAZE IZ VAŠE RADIONICE I NJIHOVE KARAKTERISTIKE?

Kao što smo već napomenuli to su gradski bicikli sa malim brojem brzina, uglavnom jednom, tri ili šest. Najčešće koristimo Shimano Nexus zadnju glavu sa integrisane 3 brzine.

Posebno su zanimljivi fixed gear bicikli koji su već pomalo specifični. To su bicikli kod kojih se pedale stalno okreću i neprestano morate da pedalirate, čak i kada idete nizbrdo, ali iskustvo je neprocenjivo.

Za gradsku vožnju treba koristiti gradski bicikl jer to mu je namena. Prema našem mišljenju to je bicikl sa tanjim gumama, koje su predviđene za vožnju po asfaltu i u urbanim sredinama, sa malim brojem brzina i udobnim sedištem BICIKL KAO MODNI DETALJ? KOLIKO JE IZGLED BICIKLA PODLOŽAN UTICAJU TRENDOVA?

PROFESIONALNI BICIKLI TEŽE OKO 6KG ŠTO JE PROPISANI LIMIT IAKO JE CARVELO RCA

Bicikl je zapravo jedna jednostavna mehanička mašina koja se nije suštinski menjala praktično od svog nastanka. Naravno da sve podleže uticaju trendova, pa i bicikl. Ali te promene trendova nisu toliko uočljive i toliko bitne. Nećete svakih godinu dana da menjate nešto na svom biciklu jer više nije moderno.

Mi pravimo bicikle koji su u svojoj osnovi retro, ali im boje, detalji i moderna tehnička rešenja daju neki moderniji pečat.

IZRADILA REMEK DELO TEŠKO SVEGA 4,5 KG. KOLIKO JE VAŠA MANUFAKTURA BLIZU ILI

DA LI U VAŠOJ PONUDI IMATE I BICIKLE ZA

DALEKO OD IZRADE JEDNOG TAKVOG BICIKLA

DECU?

I DA LI JE IZRADA OVAKVOG DVOTOČKAŠA

Nažalost ne, još uvek, mada dobijamo dosta zahteva. Plašim se da bi dečiji bicikl u našoj varijanti bio preskup, a deca male bicikle brzo prerastu.

ZAHTEVNA I SKUPA ZA NAŠE USLOVE?

Takvi bicikli su, kao što ste i sami rekli, namenjeni profesionalcima. Njihove cene su astronomske i mogu biti i do nekoliko desetina hiljada evra. Za njihovu izradu se koriste najmodernije tehnologije i materijali i na tome rade timovi vrhunskih inženjera. Dakle, od izrade takvog jednog bicikla naša skromna manufakturna radionica je udaljena nekoliko miliona dolara.

SEĆATE LI SE SVOG PRVOG BICIKLA I KOLIKO SE RAZLIKOVAO OD BICIKALA KOJE DANAS PROIZVODITE?

Da, pony. Evo baš smo pre par meseci restaurirali jedan s početka 70-ih. Izgleda odlično.

ŠTA JE NA VAŠOJ PLEJ LISTI DOK PEDALIRATE?

Zapravo i ne slušamo muziku u vožnji. Bolje je obratiti pažnju na dešavanja oko vas.

DOLAZI NAM PROLEĆE I LEPO VREME, MEĐUTIM BEOGRAD NIJE POPUT DRUGIH

NAJBOLJI BICIKL ZA GRADSKU VOŽNJU PO

EVROPSKIH PRESTONICA PRETERANO

VAŠEM MIŠLJENJU?

NAKLONJEN BICIKLISTIMA, INFRASTRUKTURA

Za gradsku vožnju treba koristiti gradski bicikl jer to mu je namena. Prema našem mišljenju to je bicikl sa tanjim gumama, koje su predviđene za vožnju po asfaltu i u urbanim sredinama, sa malim brojem brzina i udobnim sedištem.

JE LOŠA A NA BICIKLISTE SE NE OBRAĆA MNOGO PAŽNJE U SAOBRAĆAJU. BUDUĆI DA STE U OVOM POSLU DA LI VIDITE NEKA POBOLJŠANJA ILI IZGLEDE ZA POBOLJŠANJE NA OVOM PLANU?

Mislim da ima poboljšanja, mada je to još uvek daleko od idealnog i možda nikada neće biti idealno, ali biciklista je sve više, sve su aktivniji, pa se nadamo da će se samom regulacijom saobraćaja vožnja automobila dovesti u red, što će automatski značiti bar malo sigurniju i jednostavniju vožnju bicikla.

KOJE BICIKLE VI VOZITE I KOJE VAM JE OMILJENO MESTO ZA VOŽNJU?

Mi vozimo kruzere, kada uspemo da se organizujemo i izdvojimo malo više vremena, pošto nam je veći deo dana zbog privatnih i poslovnih obaveza prilično ispunjen.

Moda

120 l mart

Intervju: Nina Simonović

I NEŽNE I JAKE U ISTO VREME Fotografije: Boris Radivojkov

NATAŠA JE SVOJU LJUBAV PREMA BOJI I FORMI IZRAZILA KROZ KROJ I MATERIJALE SA PRINTOM. NJENE SUKNJE OSLIKAVAJU NEŽNOST I JAČINU ZAJEDNO, A DODATNU LEPOTU PREDSTAVLJA TO ŠTO SVAKA SUKNJA PRIČA SVOJU JEDINSTVENU PRIČU UZ SVAKU DEVOJKU. JA SAM IH ŠETALA KALDRMOM SA SVE BAGETOM I BUKETOM CVEĆA U RUCI, I KANALISALA SVOJU UNUTRAŠNJU FRANCUSKINJU. AKO STE IPAK VIŠE ŽENA U PANTALONAMA, OVA KREATIVNA DEVOJKA JE SPREMILA NEŠTO I ZA VAS

Moda

PO PROFESIJI SI MASTER SLIKARSTVA, TE NAM RECI KAKO SU SE BOJE, OBLICI I DEZENI PRENELI NA DIZAJN TVOJIH SUKNJI I U KOJOJ MERI SU OBLIKOVALI FINALNI PROIZVOD?

Smatram da je obrazovanje i vaspitanje čula kod čoveka jako bitan deo učenja. Sa vaspitanjem i obrazovanjem dolazi do usložnjavanja znanja i veština kao i do otvaranja novih vidika za nov doživljaj lepog. Boje, oblici i dezeni na mojim suknjama usko su povezani sa mojim slikarskim fazama kroz koje sam prolazila u procesu učenja i saznavanja, kako o boji i slici tako i o svom unutrašnjem svetu. Dizajn mojih suknji oslikava neki od mojih svetova iznutra koje volim da vidim u puno boja i najrazličitijih oblika koji stalno talasaju, vibriraju i osvežavaju.

Boje, oblici i dezeni na mojim suknjama usko su povezani sa mojim slikarskim fazama kroz koje sam prolazila u procesu učenja i saznavanja, kako o boji i slici tako i o svom unutrašnjem svetu 122 l mart

U TVOJIM KOLEKCIJAMA PREOVLAĐUJU PENCIL SUKNJE, KAO I ONE A KROJA. ZAŠTO SI SE ODLUČILA BAŠ ZA NJIH? DA LI U NJIMA VIDIŠ ULTIMATIVNI IZRAZ ŽENSTVENOSTI KOJI LASKA FIGURI SVAKE DEVOJKE?

Što se tiče pencil suknji ideja je bila prigrliti žensko telo, tj. žensku figuru i dati joj odgovarajući izraz, odmeren visinom i širinom pojasa, dužinom suknje, dubinom šlica…

Namera je bila prigrliti telo, dati mu da diše a opet istaći sve ono što je na njemu lepo i sve to uraditi sa merom, počevši od dobrog izbora materijala, dobrog kroja pa do savršene izrade. Takozvani A kroj je jednostavna forma koja podržava veliku paletu materijala različitih struktura. Ovaj kroj je dobar prijatelj ženskih figura!

ŠTA MISLIŠ O ŽENI U PANTALONAMA? UZMIMO ZA PRIMER MARLEN DITRIH I KATRIN HEPBERN. KOLIKO JEDAN ODEVNI PREDMET POPUT SUKNJE ILI PANTALONA MOŽE DA UTIČE NA ISKAZIVANJE NJENE NEŽNE, TJ. JAČE STRANE?

Žena u pantalonama određenog kroja koji savršeno odgovara njenoj figuri za mene predstavlja upotpunjenje i logičan nastavak nje. Ono što treba znati i u čemu nije dobro pogrešiti, to je izbor odgovarajućeg kroja koji nam pristaje. Nekada je nošenje pantalona označavalo ženu koja ih nosi kao nekonvencionalnu, čvrst ženski lik snažne volje i velikog samopouzdanja, kao i u slučaju ove dve lepotice. Mislim da se danas umnogome razlikuje potreba iz koje se žene odlučuju za nošenje odela ili suknje, i da danas, bilo da je izbor na suknji ili odelu, to označava njenu slobodu izbora i dobar ukus u kome uživa.

UPUTI NAS U SVOJ ŠARENI SVET MATERIJALA I DEZENA. DA LI IH BIRAŠ I GRUPIŠEŠ PREMA NAHOĐENJU, TRENUTNIM TRENDOVIMA ILI IMAŠ NEKO SVOJE MERILO? DA LI SAMA KROJIŠ ILI SI ISKLJUČIVO ZADUŽENA ZA DEO KOJI PRETHODI MAKAZAMA, IGLI I KONCU?

Moje merilo i vodilja po kojoj se usmeravam glasi – jednostavnost sa začinom! Uglavnom dok crtam ili slikam mi dolaze razne ideje na pamet koje zapisujem i dalje razrađujem na crtežu. Trenutni trend jeste bitan kao orijentir, ali ne mislim da mu se treba povinovati u potpunosti ili čak uopšte. Originalnost, intuicija i hrabrost zajedno u kombinaciji daju ključ za uspeh. Uglavnom sam zadužena za ovaj deo koji prethodi igli i koncu, ali kada u nešto nisam sigurna da će ispasti kao na crtežu ili kao što sam zamislila rado se latim makaza, seckam, krojim, pravim šablon i onda optimizujem.

Moda KAKO SE OPUŠTAŠ I ČIME PUNIŠ BATERIJE U SLOBODNO VREME? KOJE SU TO SITNICE KOJE TI ULEPŠAVAJU DAN I DAJU DODATNI BOOST INSPIRACIJE?

Opuštam se uglavnom uz knjigu i u slobodno vreme, pored druženja sa prijateljima, puno vremena provodim u čitanju. Sitnice koje mi ulepšaju dan uglavnom budu neke male stvari koje me obraduju, npr. prva procvetala visibaba ili nečiji uspeh u radu.

KAKO BI OPISALA SVOJE SUKNJE, KOME NAJBOLJE PRISTAJU: DEVOJKAMA SLOBODNOG DUHA KOJE SEBIČNO ČUVAJU DETE U SEBI, „OZBILJNIM“ ŽENAMA OD KARIJERE, ZALJUBLJENICAMA U TIMELESS FRANCUSKI ŠIK, ILI MOŽDA SVIMA NJIMA PO MALO?

Kada bih ja ocenjivala svoje suknje, možda bih na prvo mesto stavila devojke slobodnog duha koje sebično čuvaju dete u sebi, a onda i zaljubljenice u uvek moderni i nikada zaboravljeni francuski šik, kao i ozbiljne dame od karijere, ali i mnoge druge žene koje nemaju tačno određenje i vole modu!

GDE SE TI OVDE UKLAPAŠ? U ČEMU SE PRIVATNO NAJBOLJE OSEĆAŠ I DA LI SAMA RADIJE POSEŽEŠ ZA SUKNJAMA ILI RADIJE BIRAŠ PANTALONE?

Ja sebe vidim kao sponu koja pomaže da se spoje i ostvare dve stvari: unutrašnji svet kreacije i ideje i spoljašnji svet koji podrazumeva organizaciju i ostvarivanje ideja kroz izradu tj. proizvodnju. Nežnost i jačina zajedno, suknja & pantalone. :) Iskrena da budem, češće posežem za pantalonama, ali budući da sam stalno sa suknjama izbor je podjednak.

124 l mart

MOŽEŠ LI NAM REĆI VIŠE O SVOJOJ NOVOJ KOLEKCIJI, KAKO VIDIŠ ŽENU U PREDSTOJEĆOJ SEZONI PROLEĆE/LETO?

Moja sledeća kolekcija koja je spremna i koja će kroz par dana biti objavljivana na društvenim mrežama je upravo kolekcija ženskih odela. Žena u pantalonama kao i žena u suknji je za mene ista žena, samo sa različitom potrebom i osećajem onda kada bira suknju i kada bira pantalone.

Nova kolekcija odela kombinuje jednostavan, prefinjen i pročišćen kroj sa puno pojavnih informacija u boji, oblicima i dezenima koje biram. Formula nove kolekcije, kao i poruka damama, je da možemo biti i nežne i jake u isto vreme, da jedno ne isključuje drugo, već pomaže celovitosti i lepoti tela i bića. Žena u predstojećoj sezoni proleće/leto iz mog sveta izlazi kao buket najlepšeg i najnežnijeg cveća u jarkim bojama opojnog mirisa i čvrstih stabljika!

Moda

Pripremila: Jovana Knežević

PRIPREMITE SE! MODNI I MEJKAP TRENDOVI PRAVO S MODNIH PISTA!

N

akon modnih nedelja u gradovima koji su centri modne industrije, konačno možemo videti koji će biti dominantni trendovi u narednom periodu.

Osim što je nepohodno da osvežite vaše ormare, iz industrije predlažu drugačiji izgled vaše šminke i frizure. Iako smo navikli da nove trendove pozdravljamo širom raširenih ruku, ova sezona donosi veće promene a novi trendovi su za nijansu smeliji i hrabriji nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Od mekih materijala, svetlucavih senki, pa čak i retro stilova, sledeći modni i trendovi lepote su najinteresantnije crtice iz predstojeće modne sezone. Pogledajte, inspirišite se i pripremite za modnu 2016. godinu.

126 l mart

Prelivanje boja Sedamdesete su ovde da ostanu!

Prelivanje boja je doživelo svoj pravi povratak na vašim haljinama, majicama, pantalonama.

Obojite vaše proleće!

Plavi detalji Doterajte vaš izgled uz prekrasne nebo, morske ili svetlo plave nijanse, kao na pistama Diane Von Furstenberg, Karen Walker, Marc Jacobs, Hugo Boss, i Jill Stuart.

Moda

Nabori Ko kaže da su nabori više za zimsku sezonu?

Ovog proleća oni će doneti zaokret, stil i klasu.

Polumesec torbe Pun meseče pomeri se!

Polumesec torbe su u centru pažnje ove sezone!

Metalik senke Naglašavanje očiju bilo kojom bojom sa metalik nijansom daće vašem izgledu potpuno smeo izgled, a smelost je upravo opis ove sezone.

128 l mart

Čipka Čipka je uvek i zauvek!

Mekana, udobna, sexi.

Ovaj klasik može od vas napraviti šta god poželite - smelu, seksi, zavodnicu, biznis damu ili otmenu damu na vama je izbor!

Pletenice Ono što je vodeći hit pre svega na društvenim mrežama jesu takozvane bokserske kikice. Pletenice, ma u kom obliku i formi, biće pravi izbor frizure za predstojeće tople dane.

Crveni kod Od sjajnih Coca Cola crvenih usana na Nina Ricci do somot mrlja na Burberry Prorsum, ovako obojena usta najavljuju još jedan trend sezone. Obratite pažnju i na ten!

e n i l n O e j n a t r špa

Pripremila: Teodora Kovrlija

media-marketing.com je stručan, inovativan i zanimljiv portal koji će vam približiti način funkcionisanja marketinga i marketinga u medijima u savremenom društvu, upoznaće vas sa nekim veoma talentovanim, uspešnim ljudima u rubrikama mladi lideri i adwoman, u kolumnama najaviti i objasniti aktuelne trendove i štošta još. Ukoliko vas zanima bilo šta od navedenih oblasti verujem da će vam ovaj portal postati redovna dnevna stanica.

blogdan.rs je blog koji već nekoliko go-

dina unazad piše Bogdan Stevanović. Bogdan piše duhovito, direktno, iskreno i otvoreno. Govori o ljubavi, predrasudama, muškim suzama i uopšteno raznim temama koje nas sve pogađaju. Često se zalaže za ženska prava i podržava žene više nego što one to čine međusobno. Ukoliko ga do sada niste čitali predlažem vam da pročešljate arhivu.

insajder.net nakon mnogo na-

gađanja hoće li se ova kultna emisija vratiti na TV programe, urednica i tim novinara su odlučili da pokrenu portal na kome će od sada emitovati svoje sadržaje. Sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo šta nam je tim Insajdera pripremio.

ingriddivkovic.com piše čitko,

neposredno i zanimljivo. Ingrid ruši predrasude o ženama piscima, popularno zvanim spisateljice, na najefektniji mogući način – svojim pisanjem. Ova novinarka i blogerka na svom blogu priča o svojim malim i velikim avanturama, preispituje i čačka po svojim emocijama i govori otvoreno o stvarima koje je tište. Njen pozitivan pristup životu navešće vas da i sami preispitate mnoga svoja razmišljanja.

ONLINE ŠPARTANJE Miloš

EDITION

DEVIANTART Posećujem ga svakog jutra isto kao i Polovne automobile. Ako se baviš bilo kojim domenom vizuelnih umetnosti, čak i poezijom, ovde možeš da prezentuješ svoj rad. Svakog dana urednici biraju 10-20 najboljih novih primera za Daily Deviation iz svake kategorije. Nije stručno vezano za fotografiju, ali meni je veoma zanimljivo, tako da ih pratim već 12 godina.

Priredila: Nina Simonović JOŠ JEDNO POSEBNO IZDANJE ONLINE ŠPARTANJA, OVOG PUTA U SARADNJI SA MOMCIMA IZ REDAKCIJE AUTOSLAVIA. DA LI UVEK PRIČAJU O AUTOMOBILIMA? APSOLUTNO. TAKAV IM JE I REDAKCIJSKI IZBOR SAJTOVA, KOJI SU JEDNOGLASNO DONELI. ALI ZATO SU TU I NJIHOVI POJEDINAČNI IZBORI, NEVEZANI ZA ČETVOROTOČKAŠE, DA VAS EDUKUJU, INFORMIŠU I NASMEJU, MOŽDA I IZNENADE. 132 l mart

Filip

YUGOPAPIR ima jednu od retkih FB stranica na kojoj daju specifikaciju za svaki post koji objave. Suština je u digitalizaciji tekstova iz popularne kulture poslednjih 40 godina, ako ne i više. Sajt je veoma jednostavan i šalje poruku da je suština upravo u tim digitalizovanim tekstovima u originalu. Super je što daje iluziju da sve što se objavi se dešava sada.

Koncentrišeš se samo na tekst i vrati te nazad u istoriju.

TRCANJE.RS ljudi koji stoje iza ovog sajta su moji prijatelji, i oni su me pre dve godine naučili da pravilno trčim. Pokrenuli su trkačku zajednicu u Srbiji, imaju dobre trenere i trkački klub Belgrade running club.

Promovišu zdrav život, a za još veću pohvalu je inicijativa jednog od osnivača da svakom novom članu, ako su mu potrebne, poklone patike za trčanje.

BELGRADER Počeli su kao Instagram i FB nalog sa šerovanjem slika o Beogradu uz kratak opis za svaku. Konačni proizvod je njihov sajt na kome predstavljaju Beograd kroz njegove ljude.

OPSAJD Jedan paralelni sportski univerzum, koji i dalje funkcioniše samo kao FB stranica. Radi se o sadržajima iz istorije fudbala, najviše domaćeg ili našeg viđenja stranog. Sa opširnim tekstom slike koja je uvek suština posta, ili sažetom rečenicom koja je podjednako informativna i urnebesna. Uspevaju da iskopaju fotografije i informacije koje su potpuno neverovatne.

ROKAFANA Uređuje je moj drugar koji je vrhunski poznavalac muzike. Suština je u anegdotama i urbanim legendama vezanim za muziku i njene stvaraoce.

Kada učitaš novi kontekst za neku pesmu koju već znaš, potpuno je drugačije posmatraš. Ja sam mnoge stvari, bendove i priče o nastanku pojedinih pesama pročitao upravo ovde.

ONLINE ŠPARTANJE Đorđe

KAKAV JE FILM Autor Goran je totalni car. Neguje krajnje direktan stil kritike, a volim što pokriva i neke stare filmove, ali i neke potpuno sumanute za koje sam mislio da nigde neću pronaći njihovu kritiku.

EDITION

REDAKCIJA

PETROLICIOUS Ovaj sajt se bavi sličnom kulturom kao i naš, ali iz mnogo boljeg mesta - Kalifornije. Na kraju je prerastao u svetski pokret obožavanja automobila, najčešće oldtajmera. Za razliku od nas, oni se više koncentrišu na video. Nama su bili inspiracija i generalno pokreću mlađu generaciju, a odlikuju se retro-modernom web estetikom i pratećim sadržajem.

134 l mart

BUDZ3 Oni su takođe automobilski portal, ali se bave automobilima koji su „genetski modifikovani“.

Radi se o trkačkim automobilima, i oni prate sve trke u regionu sa dobrim fotografijama i tekstovima koji su mnogo slobodniji i dijametralno suprotni od naših. Mi imamo taj romantizirani momenat, a kod njih se provuče i neka psovka što se odlično uklapa uz senzibilitet cele priče i sajta.

BRANA’S DIVINE WORLD Možda iznenađujući i neočekivan izbor, ali meni je ona fenomenalna jer sve što radi radi odlično.

Posebno mi se sviđaju njene enterijer priče, mislim da to niko drugi ne pokriva kod nas. Dopada mi se i stil pisanja. Dovoljno je edukativno jer pokriva razne teme, a i prijatno me iznenadi dobrom muzikom koju postavlja uz postove.

A FORMULA ONE HISTORY Autor sajta je grafički dizajner koji prati istoriju Formule 1 tako što na svakih 15 dana predstavi po jedan grafički dizajn Formule iz svake naredne godine. Krenuo je od početka Formule, što je otprilike ‘52. i sada već stigao do 70-ih godina. Ovo je projekat koji će trajati sve dok ne dođe do savremenog trenutka. Izgleda perfektno i genijalno.

FORUM SVET SATOVA Retko online mesto koje i dalje odlično funkcioniše u vidu foruma. Jeste izumiruća forma, ali okuplja veliko društvo zaljubljenika u nešto što je veoma malo pokriveno na internetu.

POLOVNI AUTOMOBILI Uz ovaj sajt se sva trojica ujutru budimo, što zbog prikazivanja oglasa na Autoslaviji što zbog potencijalnog predstavljanja nekog oldtajmera. Bitan je faktor iznenađenja i uzbuđenja kada otvoriš sajt i kreneš sa pretragom koja te zanima, jer nikad ne znaš šta možeš pronaći. Postoje već desetak godina.

AUTOCAFFE Ovo je projekat jednog našeg drugara koji se bavi istorijskim tekstovima i zanimljivostima o automobilima. Sve u svemu, predstavlja jednu zanimljivu zbirku automobilske istorije.

Mi često u rubrici kult na Autoslaviji prenosimo njegove tekstove.

Umetnost

136 l mart

Tekst: Danijela Milanović

KALIGRAFIJA TIHA REFLEKSIJA DUŠE U KINI KALIGRAFIJA ZAUZIMA ISTAKNUTO MESTO NA POLJU TRADICIONALNE UMETNOSTI. NJENO ZNAČENJE NIJE VEZANO SAMO ZA KOMUNIKACIJU VEĆ IZRAŽAVA I KREATIVNOST UNUTRAŠNJEG SVETA OSOBE

中国藝術艺术

Umetnost

U

prošlosti su ljudi mnogo pažnje posvećivali kaligrafiji. Ona je bila osnov da se na carskim ispitima pokaže literarna sposobnost kao i da se ostavi utisak na ispitivača. Deca visokih činovnika su morala da nauče i da pokušaju da imaju lep kaligrafski rukopis, čak su i carevi morali da budu dobri u kaligrafiji. Na primer, svestrani car Qianlong, iz doba Qing dinastije (1644-1911) nam je ostavio mnogo primera svog kaligrafskog umeća na stelama u hramovima i palatama.

Da bi se praktikovala kaligrafija potrebno je osnovno oruđe - takozvana “četiri blaga za učenje” (četkica za pisanje, mastilo, papir i stalak za mastilo) kao i što više koncentracije da bi se četkica što mekše kretala po papiru jer ako oklevamo mastilo u obliku tačke ostaje na papiru i naša kaligrafija nije dobra a ni lepa pa možemo reći da je spretnost, brzina i agilnost suština ove fine umetnosti.

Kada piše kaligrafski, pisac će zaboraviti na sve brige čak i na sebe samog, utiskujući svoje misli u lepotu ove umetnosti. Zbog toga kaligrafija može biti upoređena sa Qi gongom, jer unapređuje temperament osobe i promoviše mirno stanje uma.

Kaligrafija, baš kao ogledalo, je tiha refleksija duše. Veruje se da ima polet, optimizam, umerenost ili pesimizam. Danas, iako su mnogi moderni načini zamena za originalnu kaligrafiju, što posebno ima veze sa četkicom za pisanje, ljudi i dalje vole tradicionalne forme i neumorno ih praktikuju. Za vreme tradicionalnih festivala, lep dvostih je uvek neizbežan deo prelepe dekoracije.

Kaligrafija se održala više od 2000 godina i razvila je više od pet vodećih načina pisanja, a svaki ima različitu tehniku. Čak i danas, ovi stilovi se prate i praktikuju kao hobi.

138 l mart

BAZIČNO POSTOJI PET STILOVA U KINESKOJ KALIGRAFIJI: • Pečatni stil džuan-šu (篆书, zhuànshū), iz vremena dinastija Ćin, nastao iz zapisa na bronzi • Činovnički stil, li-šu (隶书, lìshū), iz vremena dinastija Han, nastao iz pečatnog pisma • Štampani stil, kai-šu, (楷书, kǎishū), dinastija Han (25-220 n.e.)

• Rukopisni stil, sjing-šu (行书, xíngshū), dinastija Han • Travnati ili brzopisni stil, cao-šu (草书, cǎoshū), dinastija Han. • Divlji ili ludi travnati stil, kuang-cao (狂草, kuángcǎo).

Svaki stil je prošao kroz promene i unapređenja kroz dugu kinesku istoriju u pogledu njihovih formi karaktera kao i umetničkog stila i strukture. Kineski karakteri nisu simboli, alfabet ili pismo. Oni se sastoje od poteza i radikala. Na početku, svaki stil je nastao kao stil za pisanje ne u umetničke svrhe, a zahvaljujući umetnicima kaligrafima, svako razdoblje kineskih dinastija je obogatilo stilove i strukture karaktera svojom emotivnošću i kreativnošću.

Za praktikovanje kaligrafije potreban je kaligrafski set koji se sastoji od četkice, mastila, papira i stalka za mastilo. Prva četkica je pronađena u Periodu zaraćenih država (476-221 p.n.e.) i od tog perioda pa nadalje je menjala forme. Dlaka na četkici može biti zečija, vunena, konjska dlaka, dlaka lasice i tako dalje, dok štap četkice može biti napravljen od bambusa, žada, slonovače, kristala, zlata, srebra, porcelana, sandalovine, volovskog roga i tako dalje. Važno je naglasiti da postoje meke i tvrde četkice - svaka je napravljena za određeni kaligrafski stil.

Kada piše kaligrafski, pisac će zaboraviti na sve brige čak i na sebe samog, utiskujući svoje misli u lepotu ove umetnosti. Zbog toga kaligrafija može biti upoređena sa Qi gongom, jer unapređuje temperament osobe i promoviše mirno stanje uma

Umetnost Delikatnost daje pisac ili slikar koji stvara kreaciju što je dovelo do toga da i same četkice budu ukrašene. Primer je četkica od slonovače sa dlakom lasice čiji je trup bio dug 0,8cm a na njemu isklesano osam figura besmrtnika i paviljona naizgled smeštenih ispod oblaka. Sa ovakvom četkicom teško da je umetnik mogao da se zaustavi u svom kreativnom zanosu.

ŠTAPIĆI MASTILA Sa izumom papira i štapići su se unapređivali. Od perioda Han dinastije (206 p.n.e.

- 220 n.e.) šapići mastila su se pravili od borove čađi koristeći proceduru koja uključuje mešanje sa lepkom na pari i topljenje.

U prošlosti, car Qianlong iz Qing dinastije (1644-1911) obraćao je mnogo pažnje na proizvodnju štapića mastila i bio je ekspert da proceni kvalitet.

PAPIR Pravljenje papira je jedan od četiri velika izuma i jedan od velikih doprinosa koje su Kinezi dali svetu. Pre izuma papira, stari Kinezi su koristili čvorove da bi predvideli događaje.

Zatim su pisali na zakrivljenim kostima, slonovači, oklopu kornjače i bronzi. Mnogo godina su pisali na delovima bambusa. Postoji

140 l mart

zabeležena priča o tome kako je Konfučije koji je bio strastveni čitač nosio listiće bambusa u lisičijoj koži i na taj način držao stranice od bambusa fiksirane. Za vreme ranog perioda Han dinastije bogati ljudi su pisali na beloj svili ali je to bilo daleko od domašaja većini jer je odeća od svile bila veoma skupa.

Cai Lun 蔡伦pinyin: Cài Lún je bio jedan od najzaslužnijih ljudi kod izuma papira. Cai je izumeo proces pravljenja papira. Postoji legenda koja kaže da je on dobio inspiraciju za pravljenje papira gledajući kako ose prave svoje gnezdo. Zahvaljujući ovom izumu Cai Lun će posthumno postati svetski poznat.

Nakon tog perioda otkriveno je mnogo različitih načina pravljenja papira.

PLOČA ZA MASTILO Zbog svoje elegancije opstala je kroz vreme. Za ozbiljne kaligrafe i slikare, dobra, kvalitetna ploča za mastilo je podjednako važna kao i mastilo. Ploča za mastilo će uticati na kvalitet i teksturu mastila koje je na njemu smešteno. Četiri tipa ploče za mastilo su posebno zapažene:

*Duan ploča (端砚;端硯; pinyin: Duānyàn).

Duan kamen je vulkanski težak, boja mu je od ljubičaste do crveno ljubičaste. Posebni rudnici iz kojih se vadilo kamenje za pravljenje ovih ploča su otvarani samo u određenim periodima. *She ploča (歙砚; pinyin: Shèyàn). Ovaj kamen je crne boje sa primesama zlatne i koristio se u doba Tang dinastije. *Tao (he) ploča (洮(河)砚; pinyin: Táo(hé) yàn) je kristal i liči na žad. *Chengni ploča (澄泥砚; pinyin: Chéngníyàn) je keramička - industrijski napravljena ploča.

Da bi se praktikovala kineska kaligrafija mora se naučiti pravilan način držanja četkice, a to je povezano sa držanjem tela. Četkica mora da se drži na pravi način a praktikant mora da zna kako da koristi zglob i laktove dok piše. Pravilan položaj podrazumeva prava leđa i izbalansirana ramena.

Noge su razdvojene sa stopalima postavljenim čvrsto i ravno na zemlji. Telo bi trebalo da bude opušteno a praktikant da ne razmišlja o položaju. Položaj prstiju na rukama ima svoj ustaljeni redosled.

Kaligrafija je vizuelna umetnost vezana za pisanje. U ovoj veštini je takođe utkana mirnoća duha, fokusiranost misli i meditacija. Svako ko ima želju da unapredi svoju smirenost i obogati duh mirnoćom, poletnošću ili setom, predlažem da uzme četkicu u ruke.

Pisanje kaligrafije je poput plesa. Pokreti teku a opojnost pokreta je tolika da vam sati provedeni u radu prolaze kao minuti. Jer baš kao što sam rekla - kaligrafija je, poput ogledala, refleksija naše duše.

Putopis

ČAROLIJA U ZLATNOM GRADU 142 l mart

Tekst: Katarina Marković

P

rag je grad koji nikada nije bio rušen. Zato smo imali osećaj kao da smo u muzeju. Uprkos svim previranjima, ostao je autentičan, pa zato njegove ulice podsećaju na kulise nekog srednjovekovnog filma. U prestonici Češke, gradu od 1, 2 miliona stanovnika, mogu se videti skoro svi stilovi arhitekture, a preovlađuje gotika. Grad ima potpuno očuvanih više od 110 gotskih tornjeva i osmatračnica, na koje smo nailazili iza svakog ćoška pa nije ni čudo zašto smo se osećali kao da smo duboko zalutali u istoriju. Na ulicama Praga oseća se pomalo melanholična i mistična atmosfera poput one iz knjiga Franca Kafke koji je rođen u praškoj

Fotografije: Ema Stepanović, Katarina Marković jevrejskoj četvrti. Prag mu nije ostao dužan, pa se u češkoj prestonici nalazi njegova ulica, trg i muzej, koji su poslastica za sve ljubitelje ovog pisca.

Iako je bio februar u gradu je bila prijatna temperatura, a smenjivali su se sunce i oblaci. Sve je vrvelo od turista pa su ulice bile žive. Mi smo dopustili Zlatnom gradu, kako zovu ovu lepoticu Centralne Evrope, da nas pošteno osvoji, pa smo se gubili u kaldrmisanim romantičnim ulicama njenih četvrti Male strane, Hradčana i Starog grada.

Usput smo obišli i veliki broj pivnica u kojima smo nazdravljali čuvenim češkim pivom i uživali u gastronomskim specijalitetima.

Krenimo polako da zajedno utonemo u ovaj bajkoviti grad, a šetnju započinjemo u srcu Praga, na starogradskom trgu.

Putopis

Kule Crkve naše gospe pre Tina na Starogradskom trgu

Starogradska romantika Starogradski trg iz 12. veka nas je očarao. Većina turista okuplja se ispred Stare gradske većnice sa Astronomskom kulom iz 1410. godine. Kula je impresivna i oživljava svakog punog sata, kada kroz dva prozora na vrhu izlazi procesija figurica Isusa Hrista i dvanaest apostola. Preko puta Astronomskog sata uzdiže se Crkva naše gospe pre Tina iz 1365. koja je bila uzor Voltu Dizniju za dvorce u njegovim crtaćima.

Starogradski trg je Prag u malom jer se tu pored pomenutih gotskih zgrada nalazi i nekoliko fantastičnih renesansnih građevina koje oduzimaju dah. Istovremeno, trg je pun žonglera, uličnih umetnika i sve vrvi od dešavanja.

Idila Starogradskog trga

Starogradski trg ispred Astronomskog sata

144 l mart

Barokne figure na Karlovom mostu

Pogled na Vltavu sa Karlovog mosta

Kolopletom izuvijanih prelepih uličica punih suvenirnica stigli smo do Karlovog mosta, najstarijeg na Vltavi. Njega je podigao kralj Karlo IV u 14. veku, a krasi ga trideset baroknih statua. Most je posebno važan za zaljubljene parove jer postoji legenda da će par koji se poljubi na sredini zdanja biti večno zajedno. Prilazi građevini zato su ukrašeni katancima na kojima su zaljubljeni upisali svoja imena.

Putopis

Malostranska serenada Karlov most nas je uveo u čaroliju. Levo i pravo od kamenog zdanja nalazi se idilična četvrt Mala strana (Mali grad) sa prelepim višespratnim šarenim kućama i kaldrmisanim ulicama. Tu se nalazi čuvena praška filmska akademija na kojoj su studirali režiseri Emir Kusturica, Goran Marković i drugi doajeni srpskog filma. Šetajući ulicama naleteli smo na zid Džona Lenona po kom fanovi širom sveta crtaju grafite i ostavljaju poruke muzičaru. Ispred zida jedan gitarista svirao je Lenonove pesme, što je upotpunilo ugođaj. Mala strana krije i najmanju ulicu na svetu u kojoj postoji semafor za pešake.

Ponos četvrti je velelepna bazilika Svetog Nikole sa čijeg tornja se pruža neverovatan pogled na ceo grad. Kada smo se vijugavim stepenicama popeli na toranj, imali smo osećaj da držimo Prag na dlanu.

146 l mart

Gitarista ispred Lenonovog zida

Pogled sa tornja crkve Svetog Nikole

Putopis

Unutar katedrale Svetog Vida u Hradčanima

Istorija u Hradčanima

148 l mart

Bilo kojom od prelepih strmih uličica od Male strane se stiže u Hradčane, najveći dvorac na svetu.

Hradčani potiču iz 9. veka i srce su i duša Praga, a u njima se danas nalazi kancelarija češkog predsednika Miloša Zemana. Prvo što smo videli kada smo zakoračili u kompleks bila je grandiozna katedrala Svetog Vida čija je izgradnja počela u 12. veku, a završena početkom 20. veka. Ona je simbol Češke i u njoj su krunisani svi češki kraljevi. Posetili smo i najstariju romaničku crkvu u Pragu, baziliku Svetog Đorđa, koja se nalazi unutar dvorca. Strme ulice Hradčana oduzimaju dah, a najveća tajna dvorca je Zlatna ulica. U njoj je jedno vreme u skromnoj kućici broj 22 sa sestrom Otlom živeo Franc Kafka. Uličica je mala i u njoj se nalaze siromašne kuće u kojima su u 17. veku živeli zlatari i alhemičari zbog čega se zove Zlatna. Ulaz u Zlatnu ulicu i ostale znamenitosti u Hradčanima se plaća jednom objedinjenom kartom i košta oko 13 evra. Posebnost zamka je što je na brdu, pa smo na svakom ćošku nalazili predivne vidikovce sa kojih smo gledali panoramu Praga.

Pronašli smo i Novi svet Nasuprot glavnog ulaza u Hradčane prostire se trg okružen aristokratskim kućama. U srednjem veku, svi plemići su želeli da izgrade vilu tik do dvorca kako bi bili što bliže kralju. Jedna od najgrandioznijih palata je Švarcenbergova vila koja je građena u renesansnom stilu. U njoj se danas nalazi muzej i galerija koju preporučujem.

Međutim, prava poslastica sledi iza trga jer vas očekuje malo poznati Novi svet, gde su u srednjem veku živeli najsiromašniji stanovnici Praga. To je četvrt za koju turisti ne znaju, a preporučuju je Pražani. Čim smo zašli u Novi svet, osetili smo neopisiv mir. Ulice su puste, što je pravo čudo u Pragu. Kuće su niske, obojene u vesele boje sa izraženim belim odžacima. Svuda u prozorima nalaze se figurice i vaze sa cvećem.

Da smo mogli, večno bismo ostali tu.

Kada smo izašli iz lavirinta Novog sveta, pronašli smo manastir Strahov iz 1143. godine.

Bogomolja ima jednu od najvećih biblioteka starih slovenskih knjiga u Evropi. U dvorištu manastira nalazi se sjajna manastirska pivnica “Strahov” u kojoj se proizvode piva po srednjovekovnoj recepturi. Mi smo probali tamno specijalno pivo iz 19. veka koje toplo preporučujem.

Putopis

Mistična jevrejska četvrt i Franc Kafka Kada smo obišli brdovite Hradčane, Malu stranu i Novi svet, vratili smo se na Starogradski trg odakle smo produžili u Jevrejsku četvrt ili Jozefov. To je jedno od najstarijih naselja u Pragu i izlazi na reku Vltavu. Jevrejska četvrt je u srednjem veku bila geto, ali sada je ekskluzivni kraj sa šest očuvanih sinagoga i Starim jevrejskim grobljem. Pošto smo se slikali ispred spomenika Kafki, otišli smo u njegov muzej koji se nalazi u četvrti Mala strana. Kafkin muzej je doživljaj. Unutra vlada teskobna atmosfera, osvetljenje je slabo i čuje se melanholična muzika. Hodali smo po tamnim hodnicima i zavirivali u Kafkin život koji je potpuno posvetio Pragu. Posebno su me dirnula Kafkina pisma ocu sa kojim je bio u sukobu celog života. Izložena su i pisma njegovim ljubavnicama sa kojima nije mogao da se skrasi. Kada smo izašli iz muzeja, imali smo osećaj da mnogo bolje razumemo ovog velikog i pomalo nesrećnog pisca.

150 l mart Najstarija sinagoga u Jevrejskoj četvrti

ZANIMLJIVOSTI O PRAGU: Pivopije i gurmani na sedmom nebu Prag je grad za pivopije pa ovde probaju pivo i oni koji ne vole napitak od hmelja.

Zašto je to tako, uverili smo se već prvog dana kada smo iskapili tamni točeni “Kozel” i svetli “Pilsner urquell” u pivnici “U vejvode” (Kod vojvode). Pored nje, posetili smo i kafane “U zlateho Tygra” (Kod zlatnoga tigra),“U kalichi” (Kod vojnika), “U tri ruži” (Kod tri ruže) i mnoge druge i sve su sjajne i veoma pristupačne. Posebno smo se oduševili zanatskim pivima koja se proizvode u pivnicama i direktno se toče. Posle piva, prijala nam je hrana, a Pražani obožavaju meso. Zato smo se častili njihovim gulašem, dimljenim kolenicama i rebarcima, čorbama, a kao slatkiš nezaobilazne su knedle. Pražani često kombinuju slatko i slano, pa ako naručite jelo “Svičkova” dobićete šniclu sa prelivom od slatke pavlake i ribizli. Ja se nisam usudila da to probam. J Iz Zlatnog grada krenuli smo prepuni utisaka i sa željom da se obavezno vratimo.

Ovaj put upoznali smo Prag na izmaku zime, koji je mističan, gotski, ali uvek druželjubiv.

Vratićemo se u proleće i leto, da se sretnemo sa ovom lepoticom kada je ogreje sunce.

• 1, 2 miliona stanovnika ima Češka prestonica na reci Vltavi • 80 odsto Čeha su ateisti, a u zemlji su popularne verske sekte • Više od 100 gotskih tornjeva krase grad • Godine 1883. u jevrejskoj četvrti Praga rodio se pisac Franc Kafka. On je jedno vreme živeo u Zlanoj ulici u Pragu • Češki kompozitor Bedžih Smetana napisao je kompoziciju “Vltava” gledajući u reku sa prozora svoje vile pored Karlovog mosta • Tridesetogodišnji verski rat koji je trajao od 1618. do 1648. počeo je u zamku Hradčani • 7 milijardi dolara godišnje Prag zaradi samo od turizma, jer više od 8 miliona turista iz celog sveta godišnje poseti grad • Češki predsednik Miloš Zeman javno propagira duvan i alkohol pa su ga poslanici nedavno upozorili da ne bruka zemlju • Češka je od 2004. u Evropskoj uniji, ali ne i u evrozoni. Oni kažu da su zadovoljni svojom valutom krunom i ne žele da je menjaju

Dizajn

Gugen UMETNOST U PUŽEVOJ KUĆICI

152 l mart

nhajm Tekst: Nemanja Kiso

PRILIKOM POSETE NJUJORKU, KADA KRENETE U MUZEJSKU TURU (POPULARNA MUZEJSKA MILJA) NAIĆI ĆETE NA GUGENHAJM, MUZEJ APSTRAKTNE UMETNOSTI KOJI JE I SAM PO SEBI JEDNO UMETNIČKO DELO KOJE MORATE OBIĆI. VODIM VAS U DALEKU AMERIKU, U POSETU I OBILAZAK OVOM ORIGINALNOM MUZEJU U ČIJI ENTERIJER ĆEMO ZAJEDNO ZAVIRTI. KREATOR OVOG POSEBNOG ZDANJA JE ČUVENI ARHITEKTA FRENK LOJD RAJT

Dizajn KAKO JE MUZEJ DOBIO NAZIV GUGENHAJM? KO SU BILI GUGENHAJMOVI?

Gugenhajmovi su jedna od uglednijih i bogatijih porodica u Americi, svoje veliko bogatstvo su učvrstili unosnim poslovima s rudnicima. Takođe, njihovi sinovi i unuci nisu samo nastavili započeto, već su se okrenuli politici i diplomatiji. Kasnije su osnovali fondaciju pod nazivom Solomon R. Guggenheim foundation koja je bila posvećena modernom slikarstvu. Želeli su isključivo najbolje za izgradnju muzeja moderne umetnosti i zato će se obratiti arhitekti Frenku Lojdu Rajtu. Od Rajta su zatražili da projektuje objekat u koji će smestiti kolekcije koje su se godinama uvećavale.

154 l mart

ČEMU JE TEŽIO ARHITEKTA RAJT I KAKAV JE BIO PROCES NASTANKA ČUVENOG MUZEJA?

Rajt je težio ka tome da napravi objekat koji ne bi mnogo odudarao od oblika koji postoje u prirodi, ujedno i prostor koji bi odgovarao savremenim potrebama društva. Počeo je da istražuje razne oblike i forme i brzo se odrekao učestalih kvadratnih i pravougaonih oblika. Ispitivao je mogućnost trougla, zatim i kruga te je došao na ideju da sagradi veliku spiralu koju je već ranije predlagao svom klijentu i koja je u tom momentu bila neizvodljiva. Ostao je dosledan sebi i uspeo da ubedi

Gugenhajm fondaciju da od spirale može nastati moderan muzej, te je tako ostvario svoju zamisao i napravio prostor nalik na puževu kućicu.

Kao inspiraciju za pomenuti cirkularni oblik muzeja Rajt je koristio izvrnuti zigurat, hram u drevnoj Mesopotamiji.

Njegovi prvi nacrti su nastali 1943. godine, to su poznati crteži perspektiva sa sitnim detaljima koji su postali prava umetnička dela.

Izgradnja muzeja je trajala više od petnaest godina, a kada je 1959. godine Rajt preminuo, muzej nije bio u potpunosti dovršen.

Dizajn KAKO JE POSETIOCE INSPIRISALA POMENUTA SPIRALA I KAKAV JE UTISAK OSTAVILA NA NJIH?

Arhitekta je nastojao da napravi nešto novo, neobičnu strukturu koja će podsećati na ljusku jajeta a to je po njegovom mišljenju bio idealan oblik za jedan muzej. U suštini to je velika rampa koja počinje od tla i penje se spiralno do krova povezujući pet koncentričnih krugova. Kod svakog kruga postaje sve šira, prostire se ka spoljašnjosti građevine tako da se čitavo zdanje širi na gore formirajući ogromnu kapsulu. Osvetljenje dolazi sa velikog staklenog krova, a posetioci kada uđu u muzej i kupe kartu, mogu direktno liftom da odu na peti sprat i sam vrh spirale.

Slike koje su izložene imaju poseban nagib kao kod štafelaja s tim što se stiče utisak da su kosi zidovi ipak nezahvalni za veće formate. Sve u svemu, Rajt je dobio svoju spiralu koja i mnogo godina po otvaranju zdanja mami uzdahe radoznalih posetilaca.

156 l mart

pratite nas

158 l januar

plezirmagazin.com plezirmagazin.net