Plezir #32 april 2016. by Plezir magazin

APRIL 2016.

BROJ 32

Uvod

prilsko sunce, miris lipe u vazduhu i rascvetale magnolije duž čitavog grada izvukli su ljude na ulice i ogrejali ih nekom novom dozom optimizma inače duboko skrivenog od radoznalih pogleda. Parkovi i bašte kafića vrve od ljudi čiji žamor ne prestaje do kasno u noć. Kada gradom zavlada lenjo izležavanje, pa i vi poželite da se utopite u onu masu ljudi što čitave godine ne napušta stolice kafića (nad kojima se svi ponekad zgražavamo i iščuđavamo ko su ti ljudi ), znate da vam je proleće zasigurno udarilo u glavu i da vam ne preostaje ništa drugo nego da se prepustite i uživate u ponekom ukradenom trenutku. U aprilskom broju smo vam priprimili kolaž sastavljen od umetnosti, mode, fotografije i ekologije. Kao i obično očekuju vas zanimljivi, elokventni sagovornici i teme koje će vas podstaći na razmišljanje. Vodimo vas rutom duž Dunava na biciklu, podsećamo na značaj reciklaže i ličnog angažovanja pojedinca, pripremamo zanimljivu prazničnu trpezu koju možete lako pripremiti i ako niste previše vični u kuhinji, pričamo o promenama i seksualnoj revoluciji u Kini, upoznajemo sa glumcima koji su umesto da sede i čekaju na svoju ulogu uzeli stvar u svoje ruke… Ukratko, motivišemo vas da istražujete i otkrivate talentovane, hrabre pojedince koji su svuda oko nas. Do sledećeg broja, uživajte u ukradenim trenucima koji su samo vaši.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin plezirmagazin@gmail.com teodorakovrlija@gmail.com

Sadržaj

Fotografija

08 22

Zdravlje Editorijal Bogacho

Uskršnje igrarije

Ekologija

U ritmu prirode

MERIMA ARANITOVIĆ /MARIJA RADOJKOVIĆ

Životni stil

Odmor na biciklu SARA SAVČIĆ / DANICA RADOJEVIĆ

Eko vesti TEODORA KOVRLIJA

Reciklaža TEODORA KOVRLIJA

Sadržaj

Leksikon

Branislav Mitrović

April

SARA SAVČIĆ

Životni stil

Umetnost

Online špartanje TEODORA KOVRILJA

SOFIJA MIRČETIĆ

Dubravka Simonović NINA SIMONOVIĆ

Životni stil Izazovi

Nada Serafimović NEMANJA KISO

Kako priptomiti zebru TEODORA KOVRILJA

Sadržaj

Kolaž

108

Fotografija

Umetnost Keramika

122

TEODORA KOVRLIJA

Ludum ludum Živeti kroz igru

140

Editorijal Cote d’Azur

KATARINA MARKOVIĆ

110

Moda

Film

Životni stil Intervju Re:art:concept

130

Procep

156

Ines Janković JOVANA KNEŽEVIĆ

TEODORA KOVRILJA

Životni stil

164

Seksualna revolucija u Kini DANIJELA MILANOVIĆ

Teodora Kovrlija

Minja Cvetković

Novinar po profesiji, urednik i internet preduzetnik kako se to danas popularno kaže, idealista u pokušaju da ispravi sve nepravde ovog sveta i stvori svoj oblak na kome neće primećivati zlurade komentare, nezadovoljne ljude i manjak higijene u javnom prevozu. Ponekad sa previše interesovanja da bi se fokusirala na samo jednu stvar, ali kada ste novinar to se računa kao plus. Veoma uporna u svojim zamislima. Plezir je nastao iz želje da stvorim nešto drugačije, novine u kojima će biti više teksta nego slike a ne obrnuto i iz potrebe da vam saopštim kako nije sve tako sivo, talentovani ljudi koji su uradili nešto sa sobom su svuda oko vas, a posao vas (baš kao ni ništa drugo dobro u životu) neće sam udariti u glavu. Skočite i uhvatite ga sami!

Master etnologije i antropologije, ludo zaljubljen u svoju struku u toj meri da planira da uz malo sreće i mnogo truda dogodine postane i istetovirani budući doktor nauka. U prošlom životu je bila malo finija ženska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, pin-up, rokabili, sajkobili, tetovaže, naučnu fantastiku i treš horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i subkultura, pitanja postojanja malih zelenih i menjanja boje kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft, a potom mašta o otvaranju azila ili životu sa trinaest kučića. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastrzana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Kada bi morala da bira, životni motiv bi joj bila Hanter S. Tompsonova izjava da je život neuporedivo bolji kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno, a na umu uvek ima i da je normalnost samo iluzija, jer ono što je normalno za pauka je haos za muvu.

REDAKCIJA

SARADNICI Milena Goševski Andrijana Kovrlija Sofija Mirčetić

Nina Simonović Pisanje o sebi joj najteže pada. Pisanje o drugim stvarima joj je uživanje. Sebično čuva dete u sebi. Voli planine. Obožava knjige. Ne zna da li više da veruje intuiciji ili razumu. Sluša čudnu muziku. Veruje u Ljubav, dobru Kafu i Pivo. Umetnost i Univerzum. Bradu i Tetovaže. Bori se za svoje snove. Slavi život. Ne može bez čokolade. Pušta dušu da joj slobodno luta ruskim stepama. Kada poraste jedino što želi je da bude Srećna. Svoje priče voli da pripoveda kroz fotografije. Volela bi da prepešači ceo svet i ostavi svoj trag u njemu. The Force is strong with this one.

Nemanja Kiso Sara Savčić Merima Aranitović Marija Radojković Katarina Marković Danijela Milanović Jovana Knežević

LAYOUT:

MaKista M Ma D E S I G N

BOGACHO Fotografije: TARAS TRUSHKIN Stajling: ANN LOTAN Asistent: TAYA BRO Modeli: Darina, Lara, Valeri, Mary i Mira

Darina haljina BHS cipele Monsoon

Lara haljina BHS cipele Zara

Darina haljina BHS cipele Monsoon

Lara haljina BHS cipele Zara

Darina haljina BHS cipele Monsoon

Lara haljina BHS cipele Zara

Valeri haljina Fun&Fun cipele Zara

Mary haljina Monsoon cipele Stradivarius

Mira haljina Lialea cipele H&M

Valeri haljina Fun&Fun cipele Zara

Mary haljina Monsoon cipele Stradivarius

Uskršnje igrarije Stilizovale i pripremile

Nina Simonović

Teodora Kovrlija

Fotografije: Andrijana Kovrlija

Papirna dekoracija:

SREĆNO DUGMENCE Uskršnji medenjaci:

FRAU SHAUMPITA i RENDZI COOKIES

Pripremila:: Nina Simonović

a t s e t d o i ć i č Ze

SASTOJCI: • 250ml mleka • pola kocke svežeg kvasca • kašičica šećera • oko 500g brašna • 1-2 kašičice soli • 1 šoljica zejtina • 1 jaje za premazivanje

PRIPREMA: i kašičic a s a v k ž e v s i it b ro d u U mleko no, š ra b ti a d o d a g to n o k a cu šećera, n latko testo g i it s e m u h a m d o i in jt so i ze nadno po k a n e jt a d o d o k le m ili (brašno o ili tvrtk re e iš v re p to s te je o k potrebi a i za ruke). p le e n e s a d je o n it b , do ta, pa u in m 0 -3 5 1 “ ri o m d „o Ostaviti da om. premesiti testo još jedn like e v o lik o k ti s o n is v a z u Kidati parčad valjajte u ih te , te ije b o d a d e lit zečiće že te“ prelis „G . e c ti p lo i “ te lis „g u dugačke m krao n d je e jt ta o m b o i la o savijte na p pticu lo e it v ta s o e d n ije v a s jeve, a na pre . koja će predstavljati rep tom i je ja im n e ć u m z ra ih e it ž Prema eći na P . m a s u s e it p s o p o m na rep sa k ne o d ili , ta u in m k ta e s e d 200°C dva porumene. moto s te , m o k le m a s to s Savet: Ume iselom k ili m o rt u g jo a s i i it s e žete um latko s te ije b o d a d e lit e ž o k vodom. A šečera e ik š a k e n e p u s -2 1 e it testo, stav ve o p re ju a č lu s m to U li. o i 1 kašičicu s m. ro e č e š l ta s ri k ti u s o p zečića možete

Mini projice sa sirom i crnim susamom SASTOJCI: • 250g Feta sira • 4 jaja • 1 prašak za pecivo • 500g projinog brašna • 150g običnog brašna • 4 supene kašike maslinovog ulja • 400g tople vode • malo soli • crni susam (po želji)

Pripremila: Teodora Kovrlija

PRIPREMA: Izmešati navedene sastojke, premazati pleh za pečenje maslinovim uljem ili puterom. Ukoliko pravite mini projice u modlama pažljivo namazati sveki deo kako se smesa ne bi zalepila za ivice. U podmazan pleh sipati u modle pripremljenu smesu i odozgo dodati malo crnog susama. Peći u rerni na 220°C 20-25 min. Prijatno!

Krem supa od brokolija

Pripremila:: Nina Simonović

SASTOJCI: • pola glavice crnog luka • 1 veći krompir • 400g brokolija • 600ml vode • 1 kocka za pileći bujon • začini po ukusu: so, biber, mirođija • za dekoraciju: pavlaka, vlašac, parmezan

PRIPREMA: Sitno iseckan crni luk propržiti na maslinovom ulju, dodati seckan krompir, naliti vo dom i ubaciti kocku supe i začine po ukusu. Kuv ati nekih petnaestak minuta, tj. dok se krompir ne obari. U poslednja 3-4 minuta dodati brok oli. Skloniti sa vatre kada je gotovo, pustiti da se malo prohladi i štapnim mikserom sve izblen dati. Servirati u činijice i služiti uz kašičicu pavl ake, seckani sveži vlašac ili peršun i parmezan.

Zdravlje

u m t i r U

e d o r i r p 46 l april

Tekst: Merima Aranitović

Tekst: Marija Radojković

Na početku svega je čarolija. Ili, kako je Alojz Princ nazvao biografiju Hermana Hesea – Večna čarolija početka. Početak je jedno malo čudo – kao da nam je dat neispisan list sa svim mogućnostima ovog Univerzuma pred nama. Možemo sve, da nastavimo da stvaramo čaroliju ili da ne prepoznamo magiju koja je u nama i oko nas i da ograničimo svoje postojanje

Zdravlje

ada govorimo o čaroliji, ne mislimo da je život med i mleko. Naprotiv. Čarolija je svaki trenutak našeg života, svaka mogućnost koju imamo. Svako buđenje je magija, mogućnost da biramo kako ćemo organizovati dan pred nama, šta ćemo raditi, kuda ćemo ići, šta ćemo jesti, kuda putovati, da li ćemo se baviti nekom fizičkom aktivnošću, kako ćemo izraziti našu kreativnost. Mi smo ti koji biramo da li ćemo na život da gledamo kao na niz mogućnosti, ili na kaznu. Mi smo ti koji odlučujemo da li ćemo živeti do poslednjeg daha ili ćemo lagano grickati svoje dane čekajući kraj. Mi smo ti koji ćemo kada se dese teške stvari dići ruke i reći ovo je kraj ili ćemo pronaći onu snagu, volju i strast koji će nam pomoći da se uhvatimo u koštac sa izazovom.

48 l april

Tvorac floriterapije, dr Edvard Bah je upravo primer za ovo što vam pričamo. Dr Bah je napustio posao kada su mu lekari, nakon jedne operacije, rekli da ima kancer i da mu je ostalo svega tri meseca života. Nakon prvobitnog šoka i faze depresije, dr Bah je rešio da ne provede poslednje dane sažaljevajući sebe, već da dovrši poslove koje je započeo. Nije sebi postavljao nikakve ciljeve, bio je rasterećen od bilo kakvih očekivanja. Svu svoju energiju usmerio je na pisanje, izučavanje cvetnih esencija, sređivanje tema na koje one deluju, provodeći mnogo vremena u prirodi. Zanesen radom, nošen ličnom energijom i voljom da stvara zaboravljao je na lične probleme i svet je sagledavao kao složenu celinu. Njegov fokus je pomeren sa detalja na celinu. Dr Bah je počeo da živi onako kako je smatrao da treba i da leči ljude – kao celinu. Radeći kao lekar on je smatrao da je savremena medicina isuviše usmerena na fizičke simptome, i da malo ili nimalo ne vodi računa o uzrocima koji su doveli do disbalansa. Tri meseca koja su mu lekari prognozirali su prošla a on je i dalje bio živ. Prošla su još tri, a oni su mogli samo da konstatuju da je njegova bolest nazadovala. Zaključak je bio da je njegova energija i ogromna volja za životom i stvaranjem pobedila bolest. Strast, radost, dobro raspoloženje, osećanje sreće, opuštenosti – ključni su za zdravlje, ali i za ozdravljenje. Bah je razumeo poruke koje su mu telo i um slali, tražio je odgovarajuće biljke u prirodi koje bi mogle da deluju na određeni signal – i stvorio je sistem od 38 cvetnih esencija (+39 Rescue Remedy). Utvrdio je da svaka od esencija obnavlja određenu energiju tela i uma koja nije u balansu.

Priroda je naš najveći saveznik. Ona nam pruža apsolutno sve – ako smo u skladu sa njom – redovno boravimo na svežem vazduhu, hodamo, plivamo, poštujemo ritam dana i noći, hranimo se iz prirode, bez veštačkih dodataka, ako pijemo dovoljno vode, slušamo žubor vode, dobovanje kiše, pesmu ptica, šum lišća, ako pustimo da vazduh struji kroz prostor u kom boravimo mi smo na dobrom putu da budemo zdravi. Mogli bismo ovde navesti i čuveni citat iz filma „Mi nismo anđeli“ – kad taksista kaže Marini: „Sećam se prve rečenice iz priručnik - „Priroda uglavnom sve radi sama.“ I zaista, priroda ima lek za sve. Ona ne leči samo telesne probleme, ona nam pomaže i kod emocionalnih poremećaja. Lečenje biljem – bila to fitoterapija, terapija cvetnim esencijama, biljne tinkure, dovodi do isceljenja. No, važno je da onaj ko isceljuje razume prirodu i zna šta je u našem okruženju lekovito, a šta otrovno, šta se u kojoj dozi koristi i za šta se određena biljka treba koristiti. Dr Edvard Bah je i pošao od pretpostavke da je čovek deo prirode i da je ona stvorila „lekove“ koji su dovoljno moćni da ojačaju čoveka, a da pri tome nemaju neželjene efekte. Biljke nam nude najbolji deo sebe, pomažu da se osoba vrati u ravnotežu, a da se emocionalne i mentalne smetnje uklone. Dr Bah je umesto predviđena tri meseca poživeo još 19 godina.

Zdravlje

KAKVU TO ENERGIJU IMAJU BILJKE? Biljke su nastale mnogo pre ljudi i prilagođavale su se svim promenama kroz koje je planeta Zemlja prošla. Svaka od njih raste na terenu koji njoj odgovara, i ako joj se opstanak ugrozi na bilo koji način biljka će odreagovati. Neke će prestati da cvetaju, neke će prividno mirovati dok se ne prilagode novim uslovima, ili se uslovi ne vrate na staro, a neke će uvenuti. No, kada su u balansu – tada biljke daju svoj maksimum. U trenutku kada stvara cvet, biljka svu svoju energiju „uliva“ u njega, predajući mu svoj lični zapis – kakav plod i seme taj cvet u sledećoj generaciji treba da proizvede. U toj fazi floriterapeuti beru samo zdrave cvetove, u sunčan dan i na mestu gde biljka nikako nije mogla biti u dodiru sa bilo kakvim otrovima. Takođe je bitno da se cvetovi uzimaju iz njihovog prirodnog staništa, tj. da biljka nije veštački odgajana.

50 l april

Takav cvet predaje svoju specifičnu energiju kojom kasnije terapeut cvetnih esencija pomaže čoveku, obnavljajući upravo ono energetsko polje koje je kod osobe narušeno. Bolest nam pokazuje da ne živimo u skladu sa prirodom. Kao i biljke, i čovek kada je izmešten iz svog prirodnog okruženja, kada ne prati svoj lični put, kada truje telo i dušu lošom hranom i lošom energijom počinje da šalje signale. U početku su dovoljne male korekcije, promena navika, kretanje, pravilna ishrana, smanjenje nivoa stresa. No, ako ne odreagujemo na signale oni se pretvaraju u oboljenja koja zahtevaju ozbiljnije korekcije i promene i istinsku volju da se otpuste stari, loši obrasci, i da se vratimo svojoj prirodi, tj. da svoju energiju ponovo usaglasimo sa ritmom prirode. Ako osoba nema iskrenu želju da menja stav moguće je samo da privremeno ukloni posledice do kojih je disbalans doveo, ali do trajnog isceljenja neće doći jer će uzrok ostati duboko u njoj. Svako od nas može, osluškujući signale tela i duha da pomogne sebi i čak možda i predupredi bolest. Nećemo vam preporučivati ni jednu posebnu esenciju. Svako od vas samo treba da osluškuje svoje telo i emocije i da radi na sebi u saglasju sa svojim željama i mogućnostima. Priroda je tu, strpljiva i širokogruda da nam ponudi i hranu i lek. Naša preporuka je da sledite svoje osećaje i da sve radite sa radošću i motivacijom, a priroda, naš najveći saveznik će nas podupreti u tome.

Životni stil

o r m n d O Tekst: Sara Savčić Fotografije: Danica Radojević

Kako je proleće uveliko uzelo maha i svi se radujemo predstojećim uskršnjim i prvomajskim praznicima, tako se počelo sa razmišljanjem i planiranjem na koji način ćemo ih provesti. Ne sumnjamo da želite da provedete praznike uz svoje najbliže, porodicu i prijatelje, ali vam ove godine savetujemo da započnete novu tradiciju. Plezir vam ovog puta daje predlog za aktivno i lepo uživanje u vidu jedne od omiljenih aktivnosti kod mlađe, ali i starije populacije sa dolaskom toplih dana. Aktiviranje bicikla na triii, četiriiiii - sad! 52 l april

u na bicikl

Životni stil

ilo da se radi o tome da želite da malo pobegnete od stresa u prirodu, poboljšate svoje zdravlje i kondiciju, ili jednostavno date svoj mali doprinos očuvanju naše planete, vožnja bicikla je uvek sjajan izbor, a predstojeći praznici predstavljaju savršeno vreme i povod da se fizički malo aktivirate i provedete kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima. Mi vam za početak predstavljamo jednu divnu rutu duž prelepog Dunava, za koju verujemo da će svima biti onako - potaman. Sistem putokaznih oznaka za deo Dunavske biciklističke rute (DBR) koji vodi kroz Srbiju je po koncepciji i dizajnu jedinstven u odnosu na druge dunavske zemlje, a po nekim karakteristikama originalan i u evropskim razmerama. Ovo je istovremeno prvi takav sistem u Srbiji, i za sada jedini internacionalno priznat. Postavljanje putokaza u Srbiji deo je projekta “Donauradweg” pokrenutog 2004. godine od strane GTZ-a (Nemačka vladina agencija za tehničku saradnju), sa ciljem da se putnicima na biciklu duž ove reke konačno ponude pouzdane i preko potrebne informacije za deo iza Budimpešte.

Životni stil

Lokalni timovi su u Mađarskoj, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj istražili najbolje rute, i prvi rezultat je bio set od osam štampanih karata kojim je 2005. predstavljen “biciklistički” Dunav od Budimpešte do ušća u Crno more. Bila je to prva takva karta za ovaj prostor pa je u inostranstvu postala veoma popularna, i stigla već do četvrtog izdanja. Od ostalih rezultata projekta treba pomenuti i obimni web-vodič na matičnom sajtu projekta Donauradweg gde su objavljene njegova engleska i nemačka verzija, a srpska je na ciklonautu u okviru koga se možete detaljno obavestiti o sjajnoj ruti Beograd - Pančevo Kovin - Banatska Palanka - Stara Palanka Ram dugoj 105 kilometara.

Neka ova brojka ne zaplaši one za sada malo manje utrenirane, put traje onoliko koliko avanturista želi, a uvek postoje dobre duše koje bi bicikle primile u svoj prtljažnik i ponudile prevoz nazad kući. Osim toga, redovno stajanje i pravljenje predaha na predivnim predelima pokraj reke samo je još jedan bonus ove ture, a tu su i mesta koja će i gurmanima okrepiti telo i um, poput Konobe kod Goce i Renata. Samo se nemojte preforsirati sa prazničnim obedovanjem već ovde, da se vaša ruta ne bi završila već sa prelaskom Pančevačkog mosta.

Nakon gotovo trinaest i po kilometara poštene vožnje, prelaskom mosta na reci Tamiš dospeva se u Pančevo. Ukoliko rešite da nastavite svoje putešestvije, nakon još desetak kilometara stići ćete u manastir Vojlovica. U njegovoj okolini nalazi se mnogo zanimljivih lokaliteta i otkrića u nastavku rute, eventualno na nekim blagim skretanjima s njenog puta, poput Smederevske tvrđave, arheološkog nalazišta Viminacijum, ili salaša Zeleni dvor. Verujemo da će za mnoge uporne pravi doživljaj predstaviti i prelazak mosta kanala Dunav-Tisa-Dunav, zatim Deliblatska peščara, ali i miris orijaških hrastova starih i po 300 godina.

Bilo da se radi o povremenoj avanturi, ili čestom izletu, biciklizam je aktivnost u kojoj uživa cela porodica zajedno sa prijateljima. Ipak, nije zgoreg podsetiti koliko je bezbednost na prvom mestu, te je obavezno dobro prekontrolisati funkcije bicikla, nositi kacigu, a preporučena je i vožnja po danu, posebno ako sa vama voze i deca, i pritom obući odeću jarkih boja zbog bolje uočljivosti tokom vožnje na putu. Zato, pripremite se za avanturu, pozovite familiju i prijatelje i provedite praznike na jedan od najboljih mogućih načina - aktivno!

Eko vesti „BILJNA LAMPA“, EKO SISTEM ZA SEBE Dizajnerke Emilija Luht (Emilia Lucht) i Arne Serbatke iz studija We Love Eames osmislile su lampe koje omogućavaju uzgajanje biljaka bilo gde. Koristile su led tehnologiju koja se upotrebljava kao zamena za direktnu sunčevu svetlost. Myrdal Plantlamp omogućava da se biljke uzgajaju u zatvorenom, kreirajući vlastiti ekosistem. To omogućava biljkama da oponašaju proces fotosinteze tako da zalivanje i dodatna nega nisu potrebni. Ako živite u malom prostoru ili jednostavno želite da oplemenite vaš životni ili radni prostor biljkama koje ne zahtevaju negu i pažnju, onda su ove „biljne lampe“ pravi izbor za vas. Raznovrsnost dizajna omogućava pregršt opcija od lustera do stojećih lampi, različitih veličina. Myrdal Plantlamp je napravljena od posebnog stakla koje je dizajnirano tako da sprovodi električnu energiju pa suvišni kablovi nisu potrebni da bi lampe funkcionisale.

58 l april

Pripremila: Teodora Kovrlija

KONKURS NACIONALNOG FORUMA ZA ZELENE IDEJE Konkurs je otvoren početkom aprila i trajaće do 2. maja, a ideja je da se pruži prilika i podrška inovativnim projektima zasnovanim na principima održivog razvoja. U konkursu mogu učestvovati pojedinci, udruženja, mala preduzeća i preduzetnici. Tri najbolje ideje koje budu imale najveći potencijal za unapređenje zajednice i kvaliteta života a zasnivaju se na ekološkim standardima osvojiće po 5.000 dolara koji su namenjeni za razvijanje navedene ideje. Uz to biće podržani putem konsultacija i mentorstva koji im omogućavaju da postanu konkurentni na tržištu duže vreme. Osim toga, pobednici će dobiti šansu da predstave svoje projekte na regionalnom takmičenju Filantropija za zelene ideje Fonda braće Rokfeler koji će biti održan u julu ove godine u Srbiji, a najbolji će dobiti dodatnih 10 hiljada dolara. Konkurs već četvrti put organizuje Trag fondacija u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom.

SOLARNA ENERGIJA ZA ZAGREVANJE TEHNIČKE VODE U PANČEVU „Banatsko sunce za sve" je pilot projekat za promociju i implementaciju solarne energije za zagrevanje tople vode, koju grad Pančevo realizuje u partnerstvu sa rumunskom opštinom Lugož, a finansiran je od strane Evropske Unije iz IPA programa. „Ovo je prvi projekat Grada Pančeva iz oblasti obnovljivih izvora energije ovakvih razmera i prvi projekat u Srbiji iz IPA fondova vredan gotovo milion evra, a koji je dobio sredstva za ovu namenu, odnosno za izgradnju solarnih panela na površini od 906 m2 za zagrevanje sanitarne vode."– navodi Saša Levnajić zamenik gradonačelnika grada Pančeva. Cilj ovog projekta je da se istraživanjem mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Pančevu i Lugožu poboljša i modernizuje sistem grejanja, ali i smanji emisija ugljen-dioksida i na ovaj način doprinese zaštiti životne sredine.

VESPA STOLICE Ljubitelji ovih šarmantnih dvotočkaša mogu uživati u originalnom dizajnu stolica-vespi iz 80-ih godina prošlog veka. Dizajn studio bel&bel osmislio je dizajn ovih originalnih stolica koje su nastale reciklažom originalnih delova retro vespi. Ove kancelarijske stolice izrađene su ručno uz veliku predanost i obraćanje pažnje na svaki detalj. Baš zato njihova cena ponekada je viša i od cene polovne vespe. Iz navedenog studia dolazi još zanimljivih rešenja kao što su fotelje, nameštaj ali i zero scooteri (praktično prevozno sredstvo izvrsnog dizajna koje ne zagađuje životnu sredinu). Ukoliko volite retro dizajn u kombinaciji sa zelenom filozofijom predlažem vam da pogledate sajt ovog kreativnog dua smeštenog u Barseloni.

Ekologija

DANSKA NA PUTU DA POSTANE 100% EKOLOŠKA ZEMLJA Skandinavci se po mnogo čemu izdvajaju u Evropi, a jedna od važnijih stvari kojima posvećuju veliku pažnju jeste ekologija i zaštita životne sredine. Danski premijer Lars Loke Rasmusen je u svom govoru na nedavno održanoj Evropskoj konferenciji o ekološkoj hrani i poljoprivredi istakao kako ekološka poljoprivreda i njeni proizvodi nisu vremenski ograničen trend ili prolazni modni fenomen, niti je ona u suprotnosti sa konvencionalnom poljoprivredom. “Smatram da je pošteno reći da ekološka poljoprivreda doprinosi poboljšanju konvencionalnog poljoprivrednog sektora, dajući mu pozitivan spinnoff efekt. Dakle, buduće prednosti ekološke poljoprivrede leže, u velikoj mjeri, u povećanoj ponudi proizvoda visokog kvaliteta.” Danska bi mnogim razvijenim zemljama trebala po mnogo čemu da bude uzor. U pogledu organske proizvodnje može se reći da imaju zavidnu tradiciju budući da je nacionalni organski brend nedavno proslavio 25 godina postojanja, a izvoz danskih organskih proizvoda od 2007. godine do danas je povećan za 200%. Dansko Ministarstvo hrane, poljoprivrede i ribolova izradilo je Ekološki akcioni plan 2020. kojim planiraju dalji razvoj i povećanje ekološke proizvodnje. Cilj Danske je udvostručiti poljoprivredne površine na kojima se hrana uzgaja po ekološkim principima. Jedan takođe veoma ambiciozan plan odnosi se na to, da se hrana koja se koristi u javnim kuhinjama, u šta spadaju i kantine, bolnice i jaslice, služi isključivo ona koja odgovara ekološkim standardima i principima uzgoja.

OBRNUTA FOTOSINTEZA I dalje smo u Danskoj. U sveopštoj potrazi za obnovljivim izvorima energije, tim stručnjaka sa Univerziteta u Kopenhagenu razvio je proces takozvane „obrnute fotosinteze“, koji biomasu pretvara u gorivo pomoću sunčeve energije. To je u suštini suprotan proces od fotosinteze, u kome biljke sunčevu svetlost pretvaraju u hemijsku energiju, te ovaj proces obrnute fotosinteze može dovesti do novih oblika čiste energije koja bi se koristila u industrijske svrhe. Biomasa, u formi slame i drveta, može biti pretvorena u gorivo kroz različite procese, ali mnogi od tih procesa su komplikovani, skupi ili imaju neke nepoželjne sporedne efekte. Obrnuti proces fotosinteze, razvijen u Copenhagen Plant Science centru, je mnogo čistiji proces proizvodnje energije. Enzim liticki polisaharid monooksigenaza se dodaje biomasi zajedno sa hlorofilom. Kada je izložena suncu, šećerni molekuli u biomasi se cepaju stvarajući hemikalije koje je lakše pretvoriti u gorivo ili čak u bioplastiku. Takođe, ovaj proces je efektivan, potrebno je svega 10 minuta izlaganja suncu biomase da se ostvari isti onaj efekat koji se postiže drugim metodama za 24 sata.

JEDANAESTOGODIŠNJA DEVOJČICA OD PROIZVODNJE LIMUNADE NAPRAVILA USPEŠAN BREND Ponekad vam je za uspešan posao potrebno malo mašte, dobra ideja i nešto vilinske prašine. Tako je jedanaestogodišnja devojčica iz Amerike, Mikaila Ulmer zaradila 11 miliona dolara od prodaje limunade. Mikaila je baš kao i većina njenih vršnjaka u Americi počela da prodaje limunadu, a novac od prodaje je planirala da da u humanitarne svrhe. Tajna njenog uspeha leži u specijalnom receptu koji je nasledila od svoje prabake. “Kada sam imala četiri godine u jednoj nedelji me je dva puta ubola pčela. To mi se uopše nije svidelo i jako sam se plašila pčela. Ali sam ih baš zbog toga počela proučavati i onda sam naučila da su one jako važne za nas i naš ekosistem. Pomislila sam – šta bi bilo kada bih pomoću recepta za limunadu moje prabake Helen nekako pomogla pčelama?”, izjavila je američkim medijima Mikaila. Nakon toga je spremila limunadu koju je zasladila domaćim medom, a zatim ju je prodavala na lokalnim manifestacijama i ispred obližnje picerije. Svoju limunadu je nazvala Bee Sweet Lemonade. Trenutno u prodaji postoje četiri ukusa limunade: menta, đumbir, ledeni čaj i kaktus. Mikaelinu neobičnu limunadu je jednom prilikom primetio investitor Dajmond Džon. Tada je Mikaila dobila 60.000 dolara za početnu investiciju, a nedavno je sklopila ugovor vredan 11 miliona dolara s trgovinskim lancem Whole foods. Njena limunada će se prodavati u 55 prodajnih mesta širom SAD-a, a cena za paket sa četiri ukusa trenutno se na sajtu njenog brenda prodaje za 17 dolara.

ŠKOTSKA NEĆE VIŠE IMATI TERMOELEKTRANE Proizvodnja struje iz uglja u Škotskoj okončana je posle više od 100 godina, zatvaranjem poslednjeg od četiri bloka termoelektrane Longanet severno do Edinburga. Nekada najveća elektrana na ugalj u Evropi zatvorena je zbog velikih troškova. Gašenje ove elektrane koja je bila i veliki zagađivač i emiter CO2, smatra se značajnim pomakom Škotske ka proizvodnji energije u potpunosti iz obnovljivih izvora. Prognoze pokazuju da bi Škotska do 2030. godine mogla da ima elektrosistem zasnovan gotovo isključivo na obnovljivim izvorima.

RECIKLAĹ˝A Ekologija

Tekst: Teodora Kovrlija

62 l april

Reciklaža je u našoj zemlji na veoma niskom nivou, pa iako se primećuje blagi porast u tom pravcu statistički podaci koji govore kako se u Srbiji reciklira svega 1% otpada, ne idu nam u prilog. Slična situacija je i u većini zemalja regiona. Reciklaža je i dalje nedovoljno zastupljena pa ukoliko se i sprovodi, to je pre svega dobrovoljni čin pojedinaca, a ne ozbiljan sveobuhvatan plan države i društva. Država ne stimuliše dovoljno građane da razvrstavaju otpad niti im lokalna samouprava omogućava da to urade postavljanjem odgovarajućih kontejnera za razvrstavanje otpada. Tek ponegde mogu se videti odgovarajući kontejneri i ne može im se pohvaliti svaka opština niti kvart. Za pohvalu je akcija JKP Gradska čistoća koja je organizovala akciju Eko kesa za čistiji grad kojom se građanima koji se upuste u reciklažu PET, MET i papirnog otpada daje 20% popusta na račun za infostan. Detalje o akciji pročitajte ovde.

Ipak treba uzeti u obzir da je ovom akcijom obuhvaćeno svega desetak beogradskih opština kao i činjenicu da kampanja nije značajno medijski propraćena niti je većinsko stanovništvo o njoj obavešteno. U velikom broju zemalja Zapadne Evrope, građani koji recikliraju simbolično su stimulisani bilo da je reč o odbitku od poreza ili u zamenu za recimo plastičnu ambalažu dobijaju nekoliko centi. Kod nas još uvek ne postoji razvijen, održivi sistem koji bi građane kontinuirano motivisao da odvajaju otpad i recikliraju. Osim što je neophodno obezbediti uslove za razvrstavanje otpada potrebno je edukovati ljude i objasniti im zbog čega je važno da odvajaju otpad i bacaju ga na mesto predviđeno za bacanje smeća. Problem divljih deponija je jedna velika, bolna tema koju takođe treba ozbiljnije razmatrati. Nakon poplava koje su se događale u našoj zemlji u poslednje dve godine pokazalo se da priroda ima svoj odgovor na nebrigu i uništavanje životne sredine. Međutim, umesto da “nadležni i odgovorni” kao i obično slegnu ramenima i izjave kako je sve što se dogodilo “Božija volja” i kako se na prirodu ne može uticati, možda bi trebalo razmisliti da li bi se sve odigralo na isti način da je urađena prevencija, da se brane održavaju, da se kanali i reke ne zatrpavaju smećem, ali i to je jedna od stvari koje će biti aktuelne tek ako i kada do sledeće “katastrofe” dođe, ako i tada.

Reciklaža je i dalje nedovoljno zastupljena i ukoliko se i sprovodi, to je pre svega dobrovoljni čin pojedinaca, a ne ozbiljan sveobuhvatan plan države i društva

Ekologija

Drugim rečima, ako ste kao pojedinac zainteresovani za reciklažu potrebno je da sami obavite istraživanje. Dobra startna pozicija je portal recikleri Srbije gde ćete pronaći brojeve telefona call centara za reciklažu različitih vrsta otpada, od baterija i elektronskog otpada (koji je veoma toksičan ukoliko završi na deponiji), guma, akumulatora, auto ulja, PET ambalaže do starih automobila.

STRATEGIJA SRBIJE

“Prema Strategiji za aproksimaciju Srbije u oblasti životne sredine, u procesu prilagođavanja standardima EU, Srbija bi trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje otpada za više od 90 odsto stanovništva do 2020. godine, nastavi izdavanje dozvola postrojenjima za upravljanje otpadom, da dostigne ciljeve EU za ponovno korišćenje i recikliranje do 2025. godine.” Aktuelnim Zakonom o upravljanju otpadom je propisano da se otpad odlaže na deponiju samo ako ne postoji neko drugo reše64 l april

nje za njegov tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve komponente koje imaju upotrebnu vrednost, dok se na deponiju odlaže samo otpad koji se ne može dalje koristiti. KAKVA JE SITUACIJA U PRAKSI? Nedavno je objavljena procena koja kaže kako Srbija reciklira samo jedan procenat komunalnog otpada, dok 99 odsto završi na deponiji, dok u EU samo trećina otpada završi na deponiji, a 28 odsto u reciklaži. Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije). Od količine koja je tretirana samo je jedan odsto recikliran, a 99 odsto otpada završi na deponijama, navodi Euraktiv Srbija.

Ni situacija u regionu, odnosno ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu te i u Crnoj Gori 99 odsto otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj 100 odsto. U EU situacija je značajno bolja, ali i tu procenat recikliranog otpada zavisi od članice do članice.

SVETLIJA BUDUĆNOST

U narednih nekoliko godina u Srbiji se očekuje otvaranje još regionalnih centara za reciklažu otpada i veruje se da će se procenat reciklaže od trenutnih 1% (odnosno optimističnih 5% kako neki izvori navode) porasti na 50% u godinama koje dolaze. Na domaćim portalima pre nekoliko dana osvanula je vest kako se u Bajinoj Bašti priprema izgradnja jednog reciklažnog centra uz pomoć sredstava dobijenih od Kraljevine

Švedske, dok će jedan deo finansirati gradska opština iz svojih sredstava. Ukoliko želimo da se ozbiljnije pobrinemo za životnu sredinu i smanjimo naš negativan uticaj na istu, potrebna je adekvatna edukacija i motivacija prosečnog stanovnika. Dnevnopolitičke teme često izbijaju u prvi plan, problemi prosečnog čoveka i briga za vlastitu egzistenciju ne ostavljaju mnogo prostora da se sagleda šira slika i razmišlja o ekologiji, ali ako shvatimo da naše delovanje ima dugoročne posledice ne samo na našu generaciju nego i i na generacije koje tek dolaze, trebalo bi da više razmišljamo o ovim stvarima. Zapitajte se da li će vaši unuci, ili čak i vaša deca moći da odu na pecanje, piju vodu sa potoka ili uživaju u prirodi sa svojim porodicama ukoliko mi budemo razbacivali smeće koje svakodnevno proizvodimo i skladištimo na neodgovarajućim mestima. “Mi ovu prirodu nismo nasledili od naših očeva već smo je pozajmili od naših unuka.”

Leksikon

Branislav Mit MNOGO JE LEPŠE DELITI OSEĆANJA SA NEKIM, NEGO IH PROŽIVLJAVATI SAM

Prpremila: Sara Savčić

VELIKA MI JE ČAST ŠTO SAM BILA U PRILICI DA RAZMENIM KOJU REČ I MISAO SA JEDNIM OD NAŠIH ZLATNIH DELFINA, GOLMANOM SRPSKE VATERPOLO REPREZENTACIJE – BRANISLAVOM MITROVIĆEM. OTKRIO NAM JE ŠTA GA UVEK SLATKO NASMEJE, KAKO SE BODRE I POKRIVAJU SAIGRAČI, ALI I RECEPT ZA SAVRŠENE BAKINE PALAČINKE. O TOME KOLIKO SE RAZLIKUJE TIMSKI OD INDIVIDUALNOG SPORTA, DA LI JE SPORT EKVIVALENT ZDRAVOM ŽIVOTU, ALI I DA LI SU NARUŠENE IZVESNE GRANICE U NJEGOVIM OKVIRIMA, OTKRIJETE U ODGOVORIMA KOJI SLEDE 66 l april

troviÄ&#x2021;

Leksikon

NEŠTO ZA POČETAK?

Ja sam Branislav Mitrović. Tata, muž, profesionalni sportista, diplomirani inženjer menadžmenta osiguranja. PET REČI KOJE TE ASOCIRAJU NA SPORT.

Zdravlje, uživanje, rad, nadmetanje i šansa. PAMTIŠ LI KAKO SI OSTAO BEZ SVOG PRVOG MLEČNOG ZUBA?

Mislim da je to bilo dok sam sa dedom jeo palačinke, pa mi je ostao negde u palačinki. Baba pravi odlične palačinke. Napuni ih sirom, urola ih, stavi u tepsiju, prelije mešavinom od jaja i slatke pavlake i sve to zapeče u rerni. ŠTA, PO TVOM MIŠLJENJU, RAZLIKUJE ČARI TIMSKOG I INDIVIDUALNOG SPORTA? POSTOJE LI IZVESNE PREDNOSTI, ALI I MANE JEDNOG I DRUGOG?

Smatram da se ljudi na osnovu sklopa svoje ličnosti opredeljuju za timski ili individualni sport i da su individualni i timski sportovi skroz različiti. U timskom sportu, šta god radili, niste sami - zavisite od drugog i drugi zavise od vas. Uvek možete da se oslonite na svog saigrača, čak i ukoliko napravite grešku, vaš saigrač je tu da vas pokrije i da ekipa ne oseti da ste vi napravili grešku. Najbolji timovi su upravo oni gde saigrači bezrezervno veruju jedni drugima i s obzirom na to imaju odličnu komunikaciju između sebe. U pojedinačnom sportu to nemate. Na svakom treningu i na svakom meču ste sami. Sve pobede i porazi su samo vaši i ničiji više. U timskom sportu se sve deli, kad se pobedi deli se radost, a kad se izgubi, tuguje se zajedno. Mnogo je lepše deliti osećanja sa nekim, nego ih proživljavati sam.

68 l april

SLATKO, SLANO, ILI NEŠTO TREĆE?

Kako vodim računa o tome kako se hranim, znam da je slatko nešto što baš i ne treba našem telu. Više je tu kao zadovoljenje emocionalnih potreba, nego što je stvarno potrebno našem organizmu. Dakle, preferiram slano, ali kako nas je razvoj čovečanstva doveo do tog stadijuma da proživljavamo život, ne samo zadovoljavajući fiziološke potrebe, već uživajući - izabraću nešto treće.

Ako imaš snove, manje spavaj da bi ih ostvario

Leksikon

KAKO NAJRADIJE PROVODIŠ SLOBODNO VREME?

U druženju sa svojom kćerkom. Od kako je ona došla u moj život, sve svoje slobodno vreme između treninga i utakmica provodim kod kuće sa njom. Učešće u stvaranju novog života je nešto što nema alternativu. OMILJENI CRTANI JUNAK?

Petar Pan. Dečak koji može da leti i da stvara magiju, pomera granice.

70 l april

MOŽE LI SE OD LJUBAVI PREMA ONOME

ZDRAVOG ŽIVOTA?

ŠTO RADIMO I KONKRETNO ŽIVETI, KADA SE

Da bi bilo šta u našem telu funkcionisalo, potrebno je puno toga. Tako ni samo bavljenje sportom nije dovoljno za zdrav život. Pod tim pre svega podrazumevam zdravu ishranu, koja je po meni negde ipak individualna stvar. Postoje dijete, tabele, šabloni, ali ukoliko se vi hranite zdravo i ta hrana u vama ne izaziva zadovljstvo, onda niste na dobrom putu. Jedino ako ste srećni sa onim što radite, možete doći do nekakvog rezultata. Naravno, osim zdrave ishrane, tu je i zdrav način života, koji opet zavisi od vašeg pogleda na svet i vaših prioriteta u životu.

SAGLEDAVA SA MATERIJALNOG ASPEKTA?

Oni koji uspeju sebi da stvore te uslove, imaju dobar preduslov da budu srećni u životu. Smatram da malo ljudi na svetu može sebi to da stvori. A to je onda mučenje i preživljavanje ovog života, koji je ipak samo jedan. Ja se smatram srećnim, jer se bavim poslom u kojem uživam i koji mi je omogućio normalan život. KOJA SE OSEĆANJA SVE DOŽIVE TOKOM JEDNE UTAKMICE?

Ja se trudim da me na utakmici što manje obuzimaju osećaji. Trudim se da ih isključim kako bih se što bolje koncentrisao na učešće u njoj. Kad se završi, onda je tu uvek zadovoljstvo ili nezadovoljstvo, ali svaka utakmica nosi neke svoje osećaje. Mislim da nisam odigrao dve iste utakmice. I to je upravo lepota sporta, jer je svaka utakmica novo dokazivanje i novo merenje svojih sposobnosti i osobina, a kroz njih se dožive mnoga osećanja.

ŠTA TE JE POSLEDNJI PUT SLATKO NASMEJALO?

To su uglavnom neki momenti sa porodicom, jer po meni je ona upravo to nešto odakle čovek može da crpi iskrenu sreću. SMATRAŠ LI DA SU DANAS NARUŠENE ODREĐENE GRANICE U OKVIRIMA SPORTA, TJ. DA SU TAKMIČARSKI DUH I MATERIJALNI ASPEKT UZELI MAHA U ODNOSU NA ZDRAVU IGRU I FER-PLEJ KOJI SU NJEGOVO INICIJALNO

PREPORUKA ZA PROČITATI, POSLUŠATI,

OBELEŽJE?

POGLEDATI?

Mislim da jesu. Ali naravno ne u svim disciplinama i na isti način, negde su manje pomerene, a negde više. Sa razvojem drušva čovek se sve više okreće materijalnom, a sve manje duhovnom, a kako je sport oblast koju prati veliki broj ljudi i on je potpao pod taj proces.

Nisam baš najkompetentnija osoba za ovo pitanje. Slabo čitam knjige. A kad ih čitam, onda su to gradiva koja koristim za usavršavanje sposobnosti, kako fizičkih, tako i psiholoških. Što se tiče slušanja muzike, mislim da je to izuzetno povezano sa tim kako se čovek oseća u nekom trenutku i da s obzirom na određeni osećaj, sluša i određenu vrstu muzike. A za pogledati, definitvno pozorište, koje nam je svima toliko potrebno, a koje su nam savremeni mediji udaljili, namećući nam šta da gledamo i slušamo.

HOĆE LI SE OSTVARITI NEKI LEPI PLANOVI U SKORIJE VREME?

Pokušavam da što manje planiram, jer onda čovek može samo da se razočara ako ne bude tako kako je planirao.

SPORT JEDNAKO ZDRAV ŽIVOT, ILI ON PAK

PORUKA ZA KRAJ?

PREDSTAVLJA SAMO JEDNU NJEGOVU KARIKU?

Ako imaš snove, manje spavaj da bi ih ostvario.

ŠTA ZAPRAVO PODRAZUMEVA VOĐENJE

Ĺ˝ivotni stil

IZAZ 72 l april

ZOVI Tekst: Sofija Mirčetić

AKO SAMO MALO OBRATITE PAŽNJU PRIMETIĆETE DA SE IZAZOVI POJAVLJUJU SVUDA. ČAK I AKO BOJKOTUJETE INTERNET MEJNSTRIM I SVE ZA ČIM VLADA EUFORIJA, IZVESNO JE DA STE BAR JEDNOM KLIKNULI ILI TAPNULI NA JEDAN SNIMAK ILI HEŠ TAG KOJI SADRŽI REČ CHALLENGE, A UKOLIKO STE BAŠ ČVRST KARAKTER ONDA SU VAS NEMINOVNO DRUGI IZAZVALI DA URADITE ODREĐENU STVAR. SOCIJALNE MREŽE, ČASOPISI I KNJIGE NAS STALNO IZAZIVAJU NA NEŠTO. ZAPRAVO, POZIVAJU NAS DA IZAZOVEMO SEBE. KLJUČNE REČI SU USPEH, NAPREDAK, ZABAVA, KULTURA, USAVRŠAVANJE, UČENJE, DETOKS, DUH I TELO, ZDRAVIJI I ISPUNJENIJI ŽIVOT... LEPEZA IZAZOVA JE ŠIROKA I ŠARENA, NEKI IZISKUJU VIŠE NAPORA PA I DOBRO PREZNOJAVANJE, DOK DRUGE MOŽETE OBAVITI IZ UDOBNE FOTELJE. DOBRA VEST JE DA STE VI I IZAZIVAČ I IZAZVANI A DA SU ZADACI PODEŠENI NA ZABAVNU FREKVENCIJU. SPREMNI?

Životni stil

emoguće je da ste već zaboravili na čuveni Ice bucket challenge, prošlogodišnji hit izazov ispraćen u svim medijima, tj. izazov polivanja ledenom vodom uz usputno doniranje određene svote novca u fondaciju za amiotičnu lateralnu sklerozu. Neki su samo donirali, neki su se samo polivali a neki oboje, ali su na izazov odgovorili mnogi, neko iz zabave, neko iz humanosti, a među njima i javne ličnosti koje su samo doprinele popularnosti izazova. Ana Vintur (ko bi rekao?), Opra Vinfri, Bil Gejts, Lejdi Gaga, samo su neka od poznatih imena koja su odgovorila na izazov i polivanja i doniranja. Više od 100 miliona dolara prikupljeno je ovim putem, kako iz džepa poznatih ličnosti tako i drugih humanih ljudi.

AGA

LEJDI G

BIL GEJTS

74 l april

Ako tražite diskretniji način da uradite dobro delo, predlažemo vam ideju sajta Common Purpose Challenge. U pitanju je građanska inicijativa koja građane Mančestera i Bangladora poziva da osmisle originalnu ideju, za koju će biti propisno nagrađeni, da unaprede svoj grad. Pođite istim putem i osmislite način kako da život u vašem okruženju učinite lepšim. Možda ne možete da pokrenete visokobudžetni projekat izgradnje sportskog centra, ali možete da pozovete sve komšije i krenete u akciju čišćenja, možete se ponuditi da prefarbate klupice ispred zgrade ili da prazne žardinjere, koje neko koristi kao korpe za otpatke, ispunite zemljom i cvećem. Pokrenite prikupljanje sredstava za poboljšanje sanitarnih i higijenskih uslova u lokalnoj klinici ili vrtiću. Poznajete strani jezik i osnove računara? Održite par lekcija poznanicima koji se muče sa prezentacijama ili složenijom

Humanost ne podrazumeva nužno novac. Svaki nesebičan doprinos jeste veliki plus. Izazovite svoju humanost, pokrenite i druge ljude, a za dodatnu zabavu fotografišite vašu akciju i osmislite sopstveni tag. Delite dalje na društvenim mrežama bez imalo stida gramatikom stranog jezika. Ideja je bezbroj, a vi sami najbolje znate svoje sposobnosti i šta je to vašoj okolini potrebno. Humanost ne podrazumeva nužno novac. Svaki nesebičan doprinos jeste veliki plus. Izazovite svoju humanost, pokrenite i druge ljude, a za dodatnu zabavu fotografišite vašu akciju i osmislite sopstveni tag. Delite dalje na društvenim mrežama bez imalo stida. Zanemarite zlurade komentare koji u svakoj humanitarnoj akciji koja je ispraćena društvenim mrežama vide teoriju zavere i inspirišite druge svojim projektom. Ako ne znate kako da počnete, onda vam predlažemo da pokrenete ljude da daju doprinos u akciji „Nije šala deci smo potrebni“ radi prikupljanja sredstava za kliniku u Tiršovoj. Obratite se timu klinike za sve informacije i saznajte kako možete da pomognete jer akcija ne uključuje samo doniranje novca.

Životni stil

Skepticizam i strah od tabua i tuđeg mišljenja nas sprečavaju da mnogim izazovima priđemo hrabro i sa zabavom. Dovoljno je da uđete na Jutjub i među najgledanijim snimcima biće odgovor na neki izazov internet zajednice. TMI odnosno to much information, jeste izazov koji podrazumeva da navedete neke detalje iz svog života, nešto što možda i ne biste ispričali nekome na prvu loptu, a po sličnoj zamisli je osmišljen i „random facts about me“ (stvari koje niste znali o meni) izazov. S obzirom na radoznalu ljudsku prirodu logično je što ovi, i njima slični snimci imaju milionske preglede. U ovu kategoriju izazova putem snimaka mogli bismo svrstati i sve učestalije „coming out“ snimke. Pod ovim nazivom stižu nam prizanja sa kojima u javnost izlaze poznata lica sa Jutjuba. Jedan od najgledanijih snimaka iz ovog foldera jeste onaj od Ingrid Nilsen, poznatog mejkap gurua, u kojem priznaje da je lezbejka. Komentari podrške i osude propratili su njeno priznanje, a slični snimci su usledili od strane drugih ljudi koji su bili inspirisani njenom hrabrošću. Depresija, anksioznost, homoseksualnost, težak raskid, neizlečiva bolest – ljudi su shvatili da nekih stvari ne treba da se stide. Možda niste spremni da celom svetu iznesete svoju bolnu priču, ali možete prići izazovu sa drugog pola – ispričajte inspirativnu i zanimljivu priču, nešto smešno ili podelite uspešno iskustvo. Ljudi sa druge strane ekrana ne moraju da budu hejteri i zlonamernici koji love greške. Veoma popularan domaći sajt Ispovesti je interesantna zamisao tako da ovde možete potpuno anonimno podeliti neko svoje iskustvo ili osećanje, zanimljiv događaj. 76 l april

ispoves

ti.com

Nadovezujući se na prethodno, žanr popularne psihologije se svakodnevno širi. Nekadašnje knjige iz sektora samopomoći proteklih par godina zadobile su potpuno drugačiji koncept i formu. Mind detox izazov, ispisivanje jutarnjih stranica, bojanke za odrasle, petominutni dnevnik... Kreativni način da se oslobodite stresa ili okrenete novu stranicu u svom životu. Pre nego što zakolutate očima jer vas je sam pomen reči samopomoć odbio, ispratite pasus do kraja. Ove knjige vas pozivaju na pravi izazov koji je možda teži i od pripreme za maraton. Obuj patike i svakodnevno trči vam samo zvuči teže od svakodnevne prakse mentalne higijene i promene negativnog životnog stava. Priznajte da ne možete ni da izbrojite do deset kada vas nešto iznervira. Da, tako smo i mislili. Izazovi traju oko mesec dana (u domaćem izdanju

i n v i t a e r K e s a d način stresa e t i d o b o u l v s o o n e t e n e r k o m o ili v s u u c i n a r t s u t o v i ž

Zombijana

Žane Poliakov 21 dan) i podrazumevaju potpunu promenu pogleda na život i svakodnevne prepreke, koje možda nisu prepreke već upravo stvar pogrešne percepcije. Na Jutjubu možete pronaći veliki broj snimaka koji vam mogu pomoći da uz malo truda promenite nešto što vam smeta. Pad koncentracije, gubitak fokusa ili životne energije, povratak u kolosek nije toliko težak kao što vam se čini, potrebno je par klikova kako biste pronašli uputstva a potom se bacili na posao. Zadajte sebi zadatak da svako jutro, barem dve nedelje, za početak, zapišete šta vam je na pameti, šta vam stvara nervozu, zbog čega ste tužni ili srećni. Počnite sa vođenjem ilustrativnog dnevnika ili ispunite zadatke popularne knjige "Wreck this Journal" Keri Smit, kod nas "Uništi dnevnik" u izdanju Vulkana.

Zombijana

Životni stil

Ako e t e đ i r p u m a l sve g u g o n v a iz zab ete nova ć i ć e a t j s n a n z i a v t iskus o muke bez p Menjanje životnog stila uvođenjem potpuno drugačijih praksi ume da bude zaista izazov, pravi Herkulov zadatak. Ipak, ako svemu priđete iz zabavnog ugla stećićete nova iskustva i znanja bez po muke. Prednosti tehnologije u svrhu učenja su beskonačne, a jedan od sajtova koji sve više praktikuju i univerzitetski profesori u svojim predavnjima je TED Ed. Poznate konferencije na najrazličitije teme, veliki broj iskusnih i inspirativnih uspešnih ličnosti iz različitih branši, koji dele životne i poslovne pouke, interaktivne lekcije iz različitih predmeta, glavna su ponuda TED kompanije. Ma kojim poslom da se bavite verujemo da imate i dodatna interesovanja, a putem ovog sajta možete steći znanja koja vas mogu navesti da se dublje upustite u istraživanje neke oblasti. Ko zna, možda dobijete podstrek da promenite karijeru ili 78 l april

pokrenete biznis, te konačno pronađete ono što vas stvarno zanima i ispunjava. Ne budite lenji, kad jednom krenete u istraživanje, shvatićete da vi zapravo volite da učite samo niste pronašli „BAŠ TO NEŠTO“.

Ako ste pomislili da sledi neki magični recept ili uputstvo grdno se varate, ali sledi jedna stara izreka - „U zdravom telu zdrav duh!“. Ako se kao mali niste bavili sportom jer je izbor bio ograničen na sekcije košarke, odbojke i baleta, kasnije jer vas zumba, aerobik ili fitnes ne privlače, više ne možete da igrate na istu kartu izgovora. Sada fitnes, pilates ili joga imaju veliki broj vrsta, a vrste, opet, gotovo beskonačan broj podvrsta za koje verujemo da nikada niste ni čuli. Sledeći put kada vam na ulici u ruke tutnu letak iz

Ako n može e te da pron a izgov đete dr ugi or da da ve počnete neka žbate to bu prole de će

neke teretane ili joga studija nikako nemojte da ga savijete, zgužvate i bacite u prvi kontejner na koji naiđete. Ako ne možete da pronađete drugi izgovor da počnete da vežbate neka to bude – proleće. Moguće izlizana, ali korisna fraza - buđenje iz zimskog sna. Razmrdavanje i razgibavanje. Dobra vest je da čak i ne morate da plaćate trenera. Joga vam omogućava da sami kreirate svoj set vežbi, a isto je i kada je reč i o drugim sportovima. Napravite sedmični plan. Krenite sa praktikovanjem vežbi ujutru ili pred spavanje. Od pet minuta, preko petnaest i trideset, do sat vremena. Niko vas ne primorava ni na šta, a znate kako kažu da je i kratak trening bolji nego nikakav. Bolje išta nego ništa. Na kraju krajeva, ništa vas ne sprečava da pojačate muziku i „igrate kao kada vas niko ne gleda“, to je sasvim legitiman trening.

Niko vas ne primorava ni na šta, a znate kako kažu da je i kratak trening bolji nego nikakav. Bolje išta nego ništa

Životni stil

Ukoliko niste naročito kreativni ili jednostavno ne pronalazite izazov koji vam je dovoljno privlačan posetite sajt List Challenges koji vam nudi interesantne liste stvari koje biste mogli da uradite ili probate. Drznite se da prošpartate kroz listu knjiga koje bi zaista trebalo da pročitate. Da, tu su i one koje niste iz inata hteli da pročitate u srednjoj školi. Sastavite listu od deset knjiga i završite svaku od korice do korice. I zaista, dajte svakoj priliku, knjiga nije prvih sto strana, već celina. Odvojte vreme da napišete kratku recenziju na svaku.

Tu su i liste sa jelima koje bi trebalo da probate i divna mesta koja možete posetiti. List Challenges je zabavan sajt koji sadrži i lagane izazove, pa se možete baciti na gledanje najtužnijih ili najjezivijih filmova ili čak pripremanja i probanja „čudne“ hrane. Zapravo sve što vam u naredni minut padne na pamet verovatno može da se oblikuje u neku vrstu izazova. Koliko ljuto možete da podnesete? Koliko je visoka vaša kula od karata? 80 l april

Možete li da rešite Rubikovu kocku? Izguglajte sada već i kod nas uveliko poznati smoothie challenge i pronađite najinteresantnije kombinacije ukusa i izazovite prijatelje na testiranje međusobno napravljenih „specijaliteta“. Ne dajte se zavarati, prstohvat tucane paprike u čokoladnom šejku neće pokvariti ukus. Isprobavanje možete prenositi preko Snap Chata. Testirajte svoju kreativnost u nekoliko sekundi.

Za kraj moramo da vas uputimo na blog naše poznate blogerke Branislave Antović. Serijal Izazovi radost, Branislave i njene koleginice Aleksandre Petrovski, vam donosi pravi paketić dobrih predloga. Od serija i filmova, preko knjiga i korisnih internet adresa, do pozorišnih predstava i mesta za izlazak.

Čar je u istraživanju i upoznavanju, promeni, makar postepenoj. Uzmite knjigu iz žanra koji u knjižarama uvek zaobilazite, pogledajte film koji vam svi prepričavaju a vi baš nećete da ga odgledate jer „su svi ludi za njim“. Zađite u deo grada u kome nikada niste bili, posetite lokalnu turističku agenciju i da, potražite brošuru sopstvenog grada. Iznenadićete se koliko toga niste znali ni videli. Zadajte sebi zadatak da svakodnevno uradite jednu stvar koju inače ne biste. Vremenom, izazovi će vam se uvući pod kožu i više ih nećete shvatati kao izazove već-zabavu. Defanziva i rutina više nisu vaše reči.

e n i l n O e j n a t r špa

Pripremila: Teodora Kovrlija

Kakva ženska je stranica i blog

o, kako same autorke kažu, ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno. Reč je o blogu koji objavljuje priče i ilustracije o ženama sa naših prostora koje su ostavile svoj trag na istoriju. Jelena Mitrović je zadužena za tekstove, dok ilustracije koje donose neki novi pogled na ove slavne i možda zaboravljene dame potpisuje Sonja Bajić. Ne propustite da čekirate ovaj interesantan blog

Povratak divlje žene

je sajt koji se obraća samosvesnim ženama koje su spremne da se menjaju prvenstveno iznutra, da uče o sebi i svom telu i što je najvažnije da se drže zajedno i podržavaju. Autorka bloga je aromaterapeut, lajfkouč, pisac i kako sama kaže, žena sa misijom.

Makart distribucija i onlajn prodaja knjiga.

Volim knjige, biblioteke i knjižare, volim da prevrćem korice i razgledam nova i stara izdanja ali istovremeno ima situacija kada nemate vremena da odete do knjižare i opipate, omirišete, pregledate i kupite željenu knjigu i zato je onlajn kupovina praktično i brzo rešenje. Makart nudi veliki broj naslova domaćih izdavača uredno i lepo posloženih i organizovanih pregledno na sajtu pa ćete često završiti u korpi sa mnogo više od one jedne planirane knjige. I dostava je besplatna, brza i efikasna, a često na sajtu organizuju akcije i popuste na pojedina izdanja.

Edgy Veg je jutjub kanal koji će

vam dati ideje i savete za pripremu obroka ukoliko ste vegan ili jednostavno želite da uključite više povrća u vašu redovnu ishranu i istražite neke nove ukuse i recepte. Mnoštvo ideja i alternativa za hranu koju često konzumiramo iako nije najbolja za nas i naše zdravlje. Naučite kako da pripremate zdrave slatkiše, „hamburgere“ bez mesa i zabavite se usput.

Životni stil

KAKO PRIPITOMITI ZEBRU Intervju: Teodora Kovrlija

Danijela Stojanović je uvek drag gost Plezira, a sada ima jedno lepo iznenađenje za sve ljubitelje njenih kratkih priča. Nakon preseljenja na Novi Zeland odlučila je da sredi i sistematizuje priče koje je pisala prethodnih godina i da se na novom kontinentu predanije posveti pisanju. Kao rezultat njenog rada nastala je zbirka priča uobličena u knjigu „Kako pripitomiti zebru“, koja ovih dana izlazi iz štampe Fotografije: Milena Goševski, fotografija kivi: Nemanja Stojanović 84 l april

Cvetni trg, duh Cvetnog trga, mesta dešavanja u nekim pričama KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA NAPIŠETE KNJIGU, DA LI JE TO NEŠTO ŠTO STE ODUVEK PLANIRALI?

Knjiga “Kako pripitomiti zebru” predstavlja zbirku priča. Ove priče sam pisala poslednjih petšest godina. Nisam imala nameru da objavljujem knjigu. Jednostavno, ponekad sam osetila potrebu da napišem belešku o nečemu što mi se dešava, kako se osećam, o čemu razmišljam. Neke od tih priča se mogu naći na mom blogu, na mom Fejsbuk profilu. Primetila sam da ih ljudi rado čitaju, i da se mnogima sviđaju, da se pronalaze u njima, i da, čitajući ih, mogu da osete i njihov psihoterapijski efekat. Ovo je možda posledica toga što sam priče pisala, uglavnom, u pauzama između dve seanse. Tokom psihoterapije priče koje psihoterapeut čuje mogu pokrenuti neka unutrašnja, psihološka strujanja i u njemu samom. KAKO PRIPITOMITI ZEBRU, ZAŠTO ZEBRA I MOŽEMO LI NEKOGA PRIPITOMITI ZAPRAVO, ZAŠTO STE SE ODLUČILI ZA OVAJ NAZIV?

Što se tiče naziva knjige, mislim da je najbolje da čitaoci sami, tokom čitanja, otkriju njegovo poreklo i značenje. 86 l april

KAKO PRIPITOMITI ZEBRU

Životni stil

NA KOJI NAČIN STE PRAVILI SELEKCIJU KOJE

ĆE SE PRIČE NAĆI U KNJIZI I DA LI SU NA NEKI NAČIN TEMATSKI UKLOPLJENE? DA LI JE

ODLAZAK NA NOVI ZELAND BIO PLODOTVORAN PO VAŠE PISANJE?

Moje lične, životne turbulencije su me navodile da potražim njihov dublji smisao, da ih povežem, da shvatim šta mi se dešava, da vidim šta mogu da naučim o sebi i o drugima. Te svoje unutrašnje tokove sam pretakala u priče, i oni su dopirali do čitalaca i pokretali ih na preispitivanje sebe. Dolazak na Novi Zeland mi je omogućio da se odmorim od posla. Posao psihoterapeuta me ispunjava radošću, ali može biti težak. Period prilagođavanja na novu sredinu sam iskoristila i da ponovo bacim pogled na svoje priče. Shvatila sam da su povezane i da prate dešavanja u mom životu. Napisala sam i nove priče, neke koje su “nedostajale”. Bilo mi je interesantno da su to baš najličnije priče, o dešavanjima koja su bila ili još uvek sveža, ili koja su ostavila dublji trag u meni. Kao da mi je bilo potrebno da se odmaknem (i fizički, i psihički) da bih mogla da se bezbolnije pozabavim njima.

Istovremeno, dešavale su mi se i neke nove stvari. Novi kontinent, nova zemlja, novi ljudi. Neke teške i neke lepe situacije. I ovo sam pretočila u priče. Tako je nastala zbirka povezanih priča, sa donekle neizvesnim završetkom do samog kraja. KO JE NAJVIŠE UTICAO NA VAŠ STIL PISANJA?

Pisana je u stilu u kom i govorim. Pretpostavljam da je na moj način izražavanja najviše uticao moj otac, koji je bio profesor književnosti i novinar. Često mi je govorio da je najbolje ako su rečenice kratke i jasne, i ako prate tok misli. U PRETPRODAJI JE KNJIGA KOLIKO VIDIM VEĆ RASPRODATA, KADA OČEKUJETE DA ĆE BITI MOGUĆE KUPITI JE I NARUČITI U SRBIJI I REGIONU?

Knjiga je bila u pretprodaji, a ovih dana izlazi iz štampe. Pošto sam još uvek na Novom Zelandu, knjiga će se, za sada, prodavati putem narudžbine. Biće štampana u Beogradu, a moji saradnici u Srbiji će vršiti distribuciju posle izvršene narudžbine i uplate. Zainteresovani je mogu naručiti putem mejl adrese: bg_kontrapunkt@yahoo.com

ODLOMAK IZ PRIČE KOJA ĆE SE NAĆI U KNJIZI KAKO PRIPITOMITI ZEBRU: “Vesti o njemu sam dobila tek na zimu. Fotografija: Ešvil, onako crmpurast, na belom, blještavom snegu. Otišao na skijanje, prvi put video sneg. Smeje se, sneg se topi od njegovog smejanja. Eto, a činilo mi se da mu neće biti lako i da tačno znam u čemu je njegov problem. Tačno, znala sam šta je problem, ali ne i da je to moj problem. Potpuno nepoznate osobe su prazno platno za naše projekcije. Potpuno (pa čak i delimično) nepoznate osobe su odlični glasnici naših prigušenih unutrašnjih vapaja. Meni je, u trenutku kad smo se upoznali, svet bio okrutno i hladno mesto, Ešvilu toplo i prijateljsko. Nekada je spoljašnji svet samo odraz naših unutrašnjih dešavanja. Doživljavamo ga kao divno ili strašno mesto, u zavisnosti od toga da li u sebi imamo mir, ili nemir.”

Fotografija će se naći na naslovnoj strani knjige Kako pripitomiti zebru, a zbog čega saznaćete nakon čitanja priče „Asistent fotografa“

Umetnost

Dubravka

88 l april

Simonović „Poenta umetnosti je u njenoj singularnosti i neuporedivosti“

Intervju: Nina Simonović Fotografije: privatna arhiva AKO STE POMISLILI DA JE OVO PROMOCIJA NEKE DALJE ROĐAKE SA KOJOM DELIM PREZIME, VARATE SE. DUBRAVKU SAM UPOZNALA PRVOG DANA NA POSLU KADA SAM SASVIM SLUČAJNO SELA PORED NJE, DA BISMO SHVATILE DA NOSIMO ISTO PREZIME. KAKO SLUČAJNOSTI NE POSTOJE, VEĆ SE UNIVERZUM VEŠTO IGRA NAŠIM PUTEVIMA, TAKO SU SE I NAŠI UKRSTILI I MOJE OKRUŽENJE JE SADA BOGATIJE ZA INDIVIDUU PO ČIJOJ SAM KREATIVNOSTI SAMO ZAGREBALA. DUBRAVKA JE PRISTALA DA NAM OTKRIJE KAKO JE KRENULA PUTEM SLIKARSTVA, KAKO SU JE UMETNOST I ANTROPOLOGIJA ZAJEDNO OBLIKOVALI, KAKO SE ŽIVA MATERIJA KANALIŠE KROZ NJENE RUKE I U ČEMU ONA VIDI ČUDO LJUDSKOG POSTOJANJA

Umetnost

ZAVRŠILA SI STUDIJE ANTROPOLOGIJE, RECI NAM U KOM PRAVCU JE TO USMERILO TEBE KAO OSOBU, A U KOM SLIKARSTVO? KADA SI OTKRILA PASIJU PREMA SLIKANJU, I KAKO SE SVE TO RAZVIJALO U TVOM SLUČAJU?

Pa, kao i većina dece, volela sam uvek da žvrljam, ali ne bih rekla da sam se posebno isticala u to vreme. Koliko se sećam, nisam imala previše fokusa. Međutim, vremenom su mi te žvrljotine postale neka vrsta meditacije, posebno u školi, na dosadnim časovima. Taj nagon za crtanjem se ponekad pojačavao, a ponekad je potpuno nestajao, ali se uvek vraćao. Mislim da sam se u nekoj redovnoj likovnoj aktivnosti ustalila tek kada mi je ćerka malo porasla. Već sam završila Filozofski fakultet, antropologiju, i nisam imala nikakvih ambicija u pogledu slikarstva. Kao što ih uostalom nemam ni sada. Samo sam se susrela sa golom potrebom da radim, i tako ponirem sve dublje u pokušaju da pronađem neku unutrašnju logiku u nagomilanim dnevnim, životnim iskustvima i tako to traje. 90 l april

Prvo sam upisala likovnu akademiju u Trebinju, ali izdržala sam samo jedan semestar. Već tada sam izgleda umela dobro da razumem sebe, jer je moj put bio put odužavanja od svega što znam. Akademske vežbe crtanja su mi bile čisto mučenje. Ja sam krenula od šaranja, fleke i nekog skoro autističnog izbacivanja doživljaja na papir ili platno. Posebno kada je počela velika opštenarodna zabava na prostoru Jugoslavije i kada sam iskusila prve prave životne gubitke odlazeći iz rodnog Sarajeva, te ekspresije su imale puni terapeutski efekat. Antropologija je meni puno značila, jer mi je dala pravac i sredila malo moj um pun misli, koje nisu imale ni početak ni kraj. Kažu da čovek misli ono što oseća, pa je emocionalna neravnoteža uvek praćena mentalnom konfuzijom. Pa eto, meni je umetnost pomogla da lečim emocije, a antropologija da složim um. Zajedno idu odlično, preporučujem.

ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJAJU PROPUTOVANJA SVETOM?

Putovanja su meni veoma važna, ali važno je i da su pravovremena. Mislim da je velika umetnost u životu naći se u pravo vreme na pravom mestu. Kada osetiš da si spreman na neko svoje privatno hodočašće, onda se sve nekako otvara i dešavaju se pravi susreti, pravi doživljaji. U tom smislu, kratka šetnja sa psom, dobro izvedena, može da bude dragocenija od nekog egzotičnog putovanja. Ali opet, ne bih do kraja da relativizujem značaj odlaska u druge zemlje, jer to je poseta drugim dimenzijama, drugim univerzumima i samo tamo možemo da prepoznamo neke delove svoje duše, koji možda ovde nemaju u čemu da se ogledaju. To nas stvarno proširuje i oslobađa, olakšava ovu komplikovanu egzistenciju. Kada bih u ovom trenutku mogla da biram, putovala bih u neku netaknutu prirodu, gradovi me ne zanimaju mnogo.

PRIMEĆUJEM DA TI JE PRIRODA VEOMA BLISKA, A I SAMA SI MI PRIČALA KAKO KORISTIŠ ORGANSKE BOJE – SLIKAŠ RAZNIM ČAJEVIMA, KAFOM... KAKO SI KRENULA TIM PUTEM I ČEMU TEŽIŠ NA DNEVNOM NIVOU?

Da, meni priroda svaki dan nedostaje, a ti eksperimenti se obično dešavaju spontano kada u gluvo doba noći, umesto da umočiš četkicu u vodu - umočiš je u čaj, a umesto čaja nategneš onu teglu sa bojom... Čemu težim na dnevnom nivou? Priznajem da sam jako rascepljena tu. Želela bih da živim čistije, disciplinovanije, duhovnije, nežnije... ali kao i drugi ljudi idem na posao, tamo se kuvam pred kompjuterom ceo dan, jedem šta stignem i ne spavam baš najbolje. Borim se sa tim koliko je moguće, ali moram da priznam da matrix za sada pobeđuje.

Umetnost

Uglavnom radim više slika istovremeno. Jednu obično maltretiram i na njoj je sto slojeva. Ona je tu da izbacim sve viškove iz sebe, a onda uzmem drugo platno na kome radim lako, brzo i sa najvećom pažnjom... tako da, jedno platno trpi, a na drugom je poezija 92 l april

ŠTA MISLIŠ O GLOBALNOJ EKSPANZIJI ORGANSKE HRANE POSLEDNJIH PAR GODINA I TRENDU PRIRODNOG NAČINA ŽIVOTA?

To je samo po sebi, naravno, pozitivno i nadam se da će ta moda potrajati. Ali problem sa svakom modom je u tome što promašuje cilj i pretvara se u eskapizam. Ne bih da zvučim cinično, ali situacija je strahovito opasna. Kada bi organska poljoprivreda postala cilj na nivou vlada onda bi sve to imalo mnogo više smisla, ovako se samo zamagljuje pravi problem, a to je ova kapitalistička patokratija koja uništava sve pred sobom. Ipak, na dnevnom nivou, naravno da se treba boriti za svaku i najmanju zelenu površinu, to je bitan deo procesa transformacije globalnog društva. USPEŠNO EKSPERIMENTIŠEŠ BOJAMA I KOMBINUJEŠ RAZNE TEHNIKE NA JEDNOJ SLICI. DA LI IMAŠ NEKE OMILJENE KOMBINACIJE TEHNIKA KOJE RADO PONAVLJAŠ I DA LI JE TO NEČIM USLOVLJENO?

Uslovljeno je nedostatkom prostora i vremena za rad, pa su crteži na papiru postali minijature u bloku koji nosim u svojoj torbici, a ulje na platnu je zamenjeno akrilikom. Što neko reče pre neki dan, crtam sve manje ali sve dublje. Mene je malo sramota da pričam o nekoj tehnici, ja sam jednostavno radila, drljala, nisam mnogo koristila pamet i ispadalo je to što je ispadalo. Nešto je iz mojih ruku htelo da se rodi i našlo je medijum koji se tu zatekao. ČESTO RADIŠ MINIJATURE, ČAK SAM IMALA PRILIKE DA TE VIDIM UŽIVO U AKCIJI I PRIZNAJEM DA SU MI ONE OMILJENE IZ TVOG OPUSA. U STVARANJU ČEGA TI LIČNO NAJVIŠE UŽIVAŠ?

Ja sam najsretnija kada osetim da je nešto, nešto živo, materijalizovano kroz mene a da se ja tu nisam puno mešala.

Tada se osećam kao čist kanal, i ti radovi nastaju jako lako, gotovo trenutno. I ljudi na njih iskonski reaguju. Često se na te slike i ne potpišem, jer nisam ja tu uopšte bitna. To je ono što je oslobađajuće.

Umetnost

Ne postoji nikakav predumišljaj prilikom rada, nikakva težnja da to izgleda ovako ili onako... a drugo, poenta umetnosti je u njenoj singularnosti i neuporedivosti. Sve ostalo ima kod Kineza

94 l april

KO JE DUBRAVKA PRIVATNO?

Privatno sam mama, ponekad dvoglava aždaja, ponekad malo dete... šta mi dozvole. Pravi sam introvert. To je tajna mog neuspeha. KOJU VRSTU ČULA NAJRADIJE ZADOVOLJAVAŠ: ČULO VIDA PUTEM SEDME UMETNOSTI, ČULO SLUHA MUZIKOM ILI INSPIRACIJU I BEG TRAŽIŠ U KNJIŽEVNOSTI?

Sve navedeno! Ne ide jedno bez drugog bez trećeg... Stvaranje i razmena stvaralaštva je jedna velika životna radost. Prednost vremena u kome živimo je da, iako je mračno u mnogo čemu, ako imate internet, realno nemate nikakvog razloga da ne uživate u muzici, filmu, fotografiji, slici. Izbor je zaista samo naš, na TV-u mogu da puštaju šta god hoće, a i njega možete da izbacite. Iako plaćate pretplatu, šta vas briga. RECI NAM NEŠTO VIŠE O IZLOŽBAMA KOJE SI IMALA DO SADA? DA LI IMAŠ NEKE U PLANU U BLIŽOJ BUDUĆNOSTI, I GDE GENERALNO LJUDI MOGU VIDETI TVOJE RADOVE?

Izlagala sam uglavnom kolektivno, sa grupom umetnika koji su povezani sa Muzejom naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. Poslednja izložba sa tom grupom fenomenalnih umetnika, koji su i privatno sjajni ljudi, bila je u Galeriji 73 prošlog leta, a u međuvremenu sam učestvovala u putujućoj kolektivnoj izložbi pod nazivom “Između Volge i Dunava”. To je izložba u organizaciji Ruske akademije umetnosti koja je okupila 45 umetnika iz deset zemalja Istočne Evrope i 88 umetnika iz cele Rusije. Imala sam i nekoliko samostalnih izložbi, uglavnom u neformalnim umetničkim prostorima. Planiram uskoro još jednu samostalnu izložbu, ali zbog posla koji radim ostaje mi vrlo malo vremena da se organizujem. Ali biće...

Umetnost NA TVOJIM SLIKAMA SU PRISUTNI APSTRAKTNI MOTIVI, SILUETE SA EKSPANZIJAMA BOJE... KOM PRAVCU U UMETNOSTI (SLIKARSTVU) SE OSEĆAŠ NAJBLIŽOM?

Ne bih mogla da se izjasnim oko toga. Kao prvo, ne postoji nikakav predumišljaj prilikom rada, nikakva težnja da to izgleda ovako ili onako... a drugo, poenta umetnosti je u njenoj singularnosti i neuporedivosti. Sve ostalo ima kod Kineza. DA LI POSTOJI TRENUTAK KADA KAŽEŠ “OVAJ RAD JE POTPUNO GOTOV” ILI IH SVAKO MALO DORAĐUJEŠ PO OSEĆAJU?

Oslikavam nameštaj kad mi neko zanimljivo parče padne pod ruku, obično stolice. Takođe, otkrila sam i da mi je aranžiranje sukulenata u saksiji veliko uživanje. U kombinaciji sa peskom, mahovinom, žicom i raznim dodacima nastaju čudesa. Igram se i sa fotografijom, a nadam se da ću u budućnosti imati više vremena i tišine za pisanje i ilustraciju. Iako se čini da je već skoro sve rečeno, i da je svet već prilično umoran i star, ipak mislim da je čudo ljudskog postojanja u tome što ne postoji kraj našim iskustvima. Vredi ostaviti trag o tome, vredi izraziti šta osećaš.

96 l april

Umetnost

Intervju: Nemanja Kiso

Bajkoviti svet

ilustracija Nade Serafimović Plezir Magazin godinama unazad predstavlja i podržava rad mladih talenata iz svih oblasti umetnosti. Ovog puta pričamo sa talentovanom umetnicom Nadom Serafimović i upoznajemo vas sa njenim bajkovitim ilustracijama koje su posvećene najmlađima 98 l april

Umetnost

DIPLOMIRALA SI NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, NA ODSEKU PRIMENJENA GRAFIKA/KNJIGA I ILUSTRACIJA. KOLIKO TI JE POMENUTI FAKULTET POMOGAO DA DANAS POSTANEŠ JEDNA OD NAJZANIMLJIVIJIH ILUSTRATORA U SRBIJI?

Fakultet je lepa osnova i lepo mesto gde se gaji osećaj pripadnosti u kreativnom okruženju, gde su različiti ljudi zainteresovani za istu stvar. Osećala sam se kao da tu pripadam još od malena. Nedostaje mi kolektiv zbog te energije koja samo u kolektivu može da protiče i da se oseti. Period posle fakulteta je nešto što je mene bacilo u vatru da se snalazim i učim mnogo više o tome kako plivati u sopstvenim željama, a ogledati se u trenutnim mogućnostima koje donose internet, sajtovi za nalaženje posla i digitalne alatke za rad. Najlepša stvar na fakultetu koju pamtim su moje kolege sa klase, potpomagali smo se međusobno kako bi napredovali. Moraš da budeš tehnički potkovan da izvedeš nešto što si zamislio, da bi to postigao potrebno je dosta dobrog, ozbiljnog rada kao i odricanja.

OPIŠI NAM STIL SVOJIH ILUSTRACIJA?

Diverzan. Kada me literatura inspiriše i ostavi bez daha, potpuno je prilagođen tom doživljaju. Oformila sam dva stila za svakodnevne zadatke, jedan je linearan sa jakom linijom i jednostavnom bojom, a drugi je mek slikarski bojeni pristup koji ima pažnju na detaljima, scenografski pristup svetlu i senkama. PRELISTAVAM TVOJ PORTFOLIO, IMAŠ DOSTA ZANIMLJIVIH I BAJKOVITIH ILUSTRACIJA. TVOJI RADOVI SE MOGU POGLEDATI U DEČJIM LISTOVIMA “NEVEN” A DO NEDAVNO SI SARAĐIVALA I SA LISTOM ”MALI POLITIKIN ZABAVNIK”. ISPRIČAJ NAM MALO O TOJ SARADNJI I KOLIKO TI JE ONA POMOGLA U KARIJERI?

Puno mi je srce kada crtam za našu decu, posebno zbog toga što sam dosta godina radila na ilustrovanim knjigama u inostranstvu. Za Mali Politikin Zabavnik sam dobila preporuku od gospodina Darka Grkinića,

pre toga smo zajedno učestvovali na jednom konkursu gde smo ostvarili uspeh. Raditi za takav list je bilo pravo uzbuđenje, iz broja u broj, a nedavno su nam se putevi razišli. To jednogodišnje iskustvo ću zauvek pamtiti. Sa preporukom urednice dobijam poziv za rad u listu Politikin Zabavnik i tako mi se ostvaruje veliki san. Verujem da ću napredovati i uživati u radu u Politikinom Zabavniku, kao što sam uživala i u prethodnoj saradnji. Za list “Neven” sam se prijavila za volonterski rad, na apel gospodina Boba Živkovića koji se potrudio da pomogne kultnim časopisima u zemlji da prevaziđu tešku situaciju. Veoma sam srećna i ponosna što sam već uradila 4 naslovne strane za pomenuti dečji list, imam potpunu slobodu u radu i osmišljavanju što mi daje dodatnu motivaciju. Neven je najstariji dečji časopis u Evropi, osnovao ga je Jovan Jovanović Zmaj, u njemu su bile ilustracije Uroša Predića i velika je čast raditi za ovaj list.

Umetnost

102 l april

Umetnost

KAKO SE NOSIŠ SA ODGOVORNOŠĆU ZBOG ČINJENICE DA UTIČEŠ NA NAJMLAĐE I NJIHOVO SAZREVANJE SVOJIM ILUSTRACIJAMA OBLIKUJUĆI NJIHOVO ODRASTANJE I POGLED NA SVET?

Pre svega biram šta radim, biram manuskripte i analiziram ambicije klijenata. Učim o psihologiji deteta u opažanju vizuelnog kako bih podržala svoj rad. Danas postoji težnja ka materijalnom a ne duhovnom, što za decu nikako nije dobro. Ljudi koji pišu i imaju novca imaju svašta na umu, blud i nemoral svakako ne treba predstaviti deci iako oni misle da im to može biti zabavno. KO SU LJUDI SA DOMAĆE ILUSTRATORSKE SCENE KOJE VREDI PRATITI, DA LI IMAŠ UZORA?

Ima ih previše, ali ako bih morala nekoga da izdvojim, onda su to svakako imena poput Dušana Pavlića, Alekse Gajića, Gradimira Smuđe, Vladimira Matica-Kuriljova i Ane Bihelović Grigorjev.

KOJI SU TVOJI OMILJENI CRTANI LIKOVI IZ DETINJSTVA?

Čarli Braun, Bim i Bum... KOJA JE TVOJA PRVA ILUSTRACIJA I KOLIKO SI IMALA GODINA KADA SI JE NACRTALA?

Imala sam samo dve i po godine, to je bila ilustracija moje pesme o Suncu, pesma koja je zabeležena uz pomoć moje mame. DA LI SE U SRBIJI MOŽE ŽIVETI SAMO OD ILUSTRACIJE ILI UPOREDO RADIŠ JOŠ NEKI POSAO?

Ja sam jedna od retkih koja se upustila u tako nešto ali to ne mogu svakome da preporučim. Kada se odlučite za samostalni rad u početku imate dosta grešaka na kojima morate da učite, sad sam sposobna da ih na vreme uočim i otklonim. Sve je to deo mog sedmogodišnjeg iskustva. Ipak, kod mene je pobedio veliki entuzijazam i želja za uspehom.

Umetnost

IMAJUĆI U VIDU DA ĆEŠ USKORO POSETITI

KAKVI SU TI PLANOVI ZA NASTAVAK KARIJERE?

ČUVENI BOLONJSKI SAJAM DEČJIH KNJIGA,

Mislim da sam pronašla moju zlatnu žicu koja može odrediti smer moje dalje specijalizacije kao ilustratora za decu. U pitanju su visoko budžetne 2D animirane serije za decu do 13 godina, kompanije koje bi to distribuirale i emitovale su Nickelodeon i Nelvana. Kada vas ljudi zapamte po dobrom radu na globalnom nivou, ne možete da idete nazad već samo napred. Daću sve od sebe da to ostvarim.

DA ĆE SE TAMO POJAVITI NAJBOLJI EVROPSKI IZDAVAČI, DA LI POSTOJI MOGUĆNOST DA OSTVARIŠ SARADNJU SA NJIMA?

Za odlazak na sajam je zaslužna moja koleginica iz Dablina sa kojom imam lepu saradnju na jednom projektu, izvanredan povod da se upoznamo i da probamo da ostvarimo saradnju sa najboljim izdavačima sveta. Očekuje me neverovatno iskustvo. Umetnici na licu mesta promovišu svoje radove i ideje što je od velike važnosti. Na Sajmu očekujem i “Pčelicu” iz Čačka sa kojom već sarađujem, uskoro će biti objavljena dva romana za decu koja su prevedena na engleski jezik sa mojim ilustracijama.

DA LI U SRBIJI POSTOJE NEKA NOVA MLADA IMENA NA POLJU ILUSTRACIJE NA KOJA MORAMO OBRATITI PAZNJU?

To su svakako Vladimir Matić Kuriljov, Aleksandar Zolotić, Boris Bakliza i mnogi drugi.

IMAŠ LI NEŠTO DA PORUČIŠ MLADIM UMETNICIMA KOJI ŽELE DA SE BAVE ILUSTRACIJOM?

Gradite od početka svoj stil, probajte da se odlučite kom delu industrije pripadate po senzibilitetu i apetitu. Nikad ne zaboravite na lične projekte, tu se najlepše stvari prave za dobijanje velikih poslova i uvek dajte svoj maksimum.

Životni stil

SVE BOJE KERAMIKE

GALLERY 1250

Pripremila: Teodora Kovrlija

BG MALI VRT

LUNA JOVANOVIĆ

BLATOBRAN

108 l april

VAC CERAMICS

K8 GALERIJA

VALENTINA RE:ART CONCEPT

STUDIO GLINA

MARINSKI HEARTMADES

Ĺ˝ivotni stil

110 l april

Intervju: Teodora Kovrlija Fotografije: Re:art:concept

Re:art:concept

PORCELAN za sve prilike Bojana Brkić je kreator Re:art koncepta, brenda koji se za nekoliko godina koliko postoji izdvojio u domaćoj ponudi hendmejd keramike. Porcelan po kome je Bojana prepoznatljiva je lep, elegantan, moderan, drugačiji i što je najvažnije ima svoj šarm zbog koga ćete želeti da pomenute komade držite na vidnom mestu i upotrebljavate svakodnevno

Životni stil Drago mi je da si to tako doživela. Baš mi je to i bio cilj. Da najpre ljudima razbijem strah od porcelana. Baš tako, da ga razbijem kako se razbije stara šoljica za kafu. Bitno je da je bila lepa dok je trajala i da će doći nešto novo lepo posle nje. Porcelan nam ulepšava male a bitne trenutke samo kada ga i koristimo i pazimo. Takvog ga volim. Ideja jeste da bude zabavan, ali i elegantan i moderan u isto vreme. DA LI GA I SAMA KORISTIŠ U KUHINJI, MISLIŠ LI KADA SI SE UPOZNALA SA GLINOM KAO

DA JE HRANA UKUSNIJA KADA JE POSLUŽIMO

MATERIJALOM I OD KADA IZRAĐUJEŠ

NA POSEBAN NAČIN?

PREDMETE OD PORCELANA? ISPRIČAJ MI KAKO

Nekoliko mojih komada je u našoj kuhinji. Ne previše, ali nešto što sam probrala i nisam nikad ponudila ikome. Ne znam da li je hrana ukusnija ali lepo posuđe svakako dopunjuje doživljaj, daje mu jednu nijansu više. Jednu od onih zbog kojih je obrok više od ishrane. Uživam da vidim ovaj aktuelni susret savremenih keramičara i revolucije koja se dešava u kulinarstvu. Mislim na poznate svetske restorane kao što su Noma, Geranium, Amass trend koji polako i u Beogradu počinje da živi.

JE NASTAO RE:ART:CONCEPT?

Koliko se sećam, glinu sam prvi put „upoznala“ negde pred kraj srednje škole. To leto sam provela kod prijatelja na planini i nekako je paket gline, i to prave grnčarske - grube, zemljane, tamne, došao do nas. Dobro se sećam tog osećaja u šakama kao i da smo bili potpuno fascinirani šta sve možemo od komada zemlje da napravimo. Posle toga sam odmah upisala kurs i taj osećaj u šakama me nije napustio. Porcelan sam mnogo kasnije otkrila i potpuno se zaljubila. On me je, čini mi se, ponovo vratio keramici. Re:art je nastao kao moja potreba da nađem ravnotežu u životu. Mislim da mi je nedostajalo da radim rukama, da nešto izrađujem, da imam svoje vreme i svoj mir.

KOLIKO TI JE LIČNO VAŽAN KONCEPT UGAĐANJA SEBI I PRUŽANJA MALIH ZADOVOLJSTAVA POPUT ISPIJANJA OMILJENOG NAPITKA IZ LEPE ŠOLJE I UŽIVANJA U LEPOM ENTERIJERU, DETALJU, MIRISNOJ SVEĆI U ELEGANTNOJ AMBALAŽI? DA LI JE TO

PORCELAN DELUJE POMALO FORMALNO,

BIO MOTIV KADA SI OSMISLILA RE:ART?

OZBILJNO I SVEČANO, ASOCIRA NA

Mislim da u ovom vremenu kada smo zasuti porukama kako treba da živimo, šta treba da jedemo, kako treba da izgledamo, ipak želimo da imamo svoju intimu koja znači pauzu. Pauzu od svega. To je trenutak kada ugađamo sebi. Za mene je to najbitniji trenutak jer znači kontakt sa sobom. Uvek kažem da je Re:art porcelan dizajniran za ovaj, samo moj trenutak koji svi mi treba da imamo.

ZABRANJENE ŠKRINJE IZ DETINJSTVA I PREDMETE KOJI SE KORISTE „SAMO U POSEBNIM PRILIKAMA“, ALI TI SI USPELA DA GA UČINIŠ ISTOVREMENO LEPIM I ZABAVNIM, PRILAGODILA SI GA NAŠEM VREMENU DA TAKO KAŽEM. DA LI SI IMALA NEKE UZORE KADA SI POČINJALA I KAKVE ASOCIJACIJE PORCELAN KOD TEBE BUDI?

112 l april

Životni stil

Re:art je nastao kao moja potreba da nađem ravnotežu u životu. Mislim da mi je nedostajalo da radim rukama, da nešto izrađujem, da imam svoje vreme i svoj mir PRAVIŠ PREDMETE KOJI SE KORISTE U KUHINJI, UKRASNE I DEKORATIVNE PREDMETE, NAKIT I FIGURICE, KOLIKO TI PORCELAN KAO MATERIJAL PRUŽA MOGUĆNOSTI ZA EKSPERIMENTISANJE?

Idejno, neograničeno mogućnosti. Inspiriše me belina, prefinjenost. Porcelan je jako težak i zahtevan materijal za rad. Traži mnogo strpljenja da bi se željena ideja sprovela. I zato je jako malo pravih majstora. Ali kada se iznađe taj put nagrada je vredna truda. KONCEPT STILIZOVANJA HRANE I SARADNJA SA FOOD BLOGERKOM ANOM SA BLOGA PRSTOHVAT SOLI, KAKO FUNKCIONIŠE VAŠA SARADNJA, KAKO DOGOVARATE I PRAVITE NOVE KONCEPTE, PRATITE LI U TOM SMISLU TRENDOVE ILI SE RADIJE VODITE TRENUTNOM INSPIRACIJOM?

To je prosto susret u kome obe uživamo. Volimo da pođemo od godišnjeg doba, praznika ili ukusa. Razrađujemo svaki Concept Styling zajedno – osnovnoj ideji dodajemo boje, mirise, ukuse, asocijacije, teksture. Pokušavamo da nađemo neko dublje značenje elemenata i motiva kako bismo što bolje vizuelno ispričale priču. Jednostavno se na114 l april

Porcelan nam ulepšava male a bitne trenutke samo kada ga i koristimo i pazimo. Takvog ga volim. Ideja jeste da bude zabavan, ali i elegantan i moderan u isto vreme dopunjujemo. Nalazimo inspiraciju u sličnim stvarima i izražavamo se u različitim. Ja kroz keramiku, ona kroz hranu a, opet, obe volimo fotografiju. NAPRAVILA SI MNOGO KOLEKCIJA I RAZLIČITIH PREDMETA DO SADA, RE:ART JE VREMENOM RASTAO I RAZVIJAO SE, KOJA SU TE ISKUSTVA I KOMBINACIJA POKUŠAJA I PROMAŠAJA OBLIKOVALI KAO STVARAOCA I MOŽEŠ LI MI REĆI DA LI DANAS IMAŠ OMILJENU KOMBINACIJU OBLIKA, BOJA, TEKSTURA I GLAZURA?

Lepo si to primetila. Poenta i jeste u istraživanju. Posebno u keramici. Sve što sam ikada radila me je dovelo tu gde jesam paralelno sa svime što se dešava u mom životu. Najveću promenu u svom radu sam primetila kada sam postala majka. Trenutno se najviše igram sa zlatom, a sve vreme svog rada istražujem pojednostavljivanje forme. Fokus mog rada jeste porcelan ali se rado igram i drugim glinama i teksturama. Omiljena kombinacija? Trenutno me fascinira kombinovanje kontrasta - porcelana i glina grube teksture, mat i sjajnih glazura.

116 l april

Životni stil

IMAŠ LI U PLANU ORGANIZOVANJE NEKIH RADIONICA ZA ZAINTERESOVANE POLAZNIKE?

Ne štedim se da prenesem znanje jer i sama imam sve vreme podršku iskusnijih keramičara. Ipak, formalno podučavanje nije nešto u čemu se vidim. Mnogo je slobodnog stila u ovome što radim i ne znam kako bih to nekome objasnila ili prenela. KAKO IZGLEDA SAM PROCES OD IDEJE DO REALIZACIJE ODREĐENOG KOMADA?

Iako se u trenutku rodi ideja za novi komad ili celu seriju, to je ipak zbir svih doživljaja i emocija koji su u meni. Volim sveske i olovke pa samim tim volim i da ceo proces beležim – od dizajna, materijala, palete boja do pakovanja i postavke za fotografiju. Izrada jedne serije traje i divan je proces – deo tog procesa provodim u ateljeu u samoj izadi komada (pravljenje, šmirglanje, pečenje, glaziranje) a deo u osmišljavanju propratnih elemenata serije – tkanine, pakovanje, fotografija. Trenutak kada imam ispred sebe gotov komad i skicu tog komada u svesci – zadovoljstvo! PREDMET KOJI SI SAMA NAPRAVILA I KOJI ZAUZIMA POSEBNO MESTO NA TVOJOJ POLICI I ZAŠTO?

Posebno mesto na polici zauzimaju komadi drugih keramičara koje sam godinama 118 l april

Ne znam da li je hrana ukusnija ali lepo posuđe svakako dopunjuje doživljaj, daje mu jednu nijansu više. Jednu od onih zbog kojih je obrok više od ishrane. Uživam da vidim ovaj aktuelni susret savremenih keramičara i revolucije koja se dešava u kulinarstvu sakupljala. Ali, desilo se da me je jedan moj komad pratio svugde. To je komad od terakote - prvo što sam ikada napravila na kursu keramike u Manakovoj kući. Sada služi kao držač kaligrafskih četkica koje koristim u radu sa keramikom i koje sam donela iz Kine. Nekako se sve spojilo.

Životni stil

KOLIKO ČESTO PRAVIŠ NOVE KOMADE I NA KOJI NAČIN OSLUŠKUJEŠ TRŽIŠTE? POSTOJI LI MOGUĆNOST IZRADE PERSONALIZOVANIH KOMADA PO PORUDŽBINI?

Tržište pratim zbog inspiracije i ljubavi prema keramici. Trendove ne možeš da izbegneš i oni nisu slučajni, ali ne razmišljam o njima kada sam u ateljeu. Naravno da radim i po porudžbini i to su uvek bili ljudi s kojima se razumem i koji su me kontaktirali inspirisani mojim radom. DA LI TI JE TEŠKO DA SE ODVOJIŠ OD KOMADA KOJE NAPRAVIŠ I KOJI PROCENAT TVOG ŽIVOTNOG PROSTORA ČINI KERAMIKA I PORCELAN? VERUJEM DA BI I ČITAOCI KAO I JA RADO ZAVIRILI U TVOJ KREDENAC.

Plašim se da te razočaram. Ne ostavljam sebi mnogo komada. Samo oni koji su sami našli put do naše kuhinje ili polica. Imam nekoliko probranih komada drugih autora. Čak nemam ni taj kredenac koji se tradicionalno vezuje za čuvanje porcelana. Nije mi teško da se odvojim koliko god sebe da sam uložila. Naprotiv, raduje me dalji život mojih komada. I raduje me da ljudi žele da neki od mojih komada imaju posebno mesto u nekim njihovim prostorima. PRATIŠ LI RAD KERAMIČARA SA OVIH PROSTORA I IMAŠ LI SVOJE FAVORITE MEĐU NJIMA KAO I OMILJENE KOMADE?

Pratim sa velikom ljubavlju za keramiku. Ima ih više. Uživam u komadima Valentine Savić, Igora Štanglickog, Aleksandra Vaca. Jako mi prija različitost njihovih stilova i jezika. 120 l april

SA SVE VEĆOM POPULARNOŠĆU I POVEĆANJEM SVESTI LJUDI O RUČNOM RADU OTVARAJU SE VEĆE MOGUĆNOSTI ZA DOMAĆE UMETNIKE I KREATIVCE. KAKVO JE TVOJE MIŠLJENJE O AKTUELNOJ PONUDI HENDMEJD STVARI KOD NAS I ODNOSU KUPACA PREMA NJIMA I DA LI SI IMALA PRILIKE DA IZLAŽEŠ U INOSTRANSTVU PA MOŽEŠ DA NAPRAVIŠ POREĐENJE? DA LI RE:ART KOMADI PUTUJU VAN GRANICA NAŠE ZEMLJE?

Da i jako mi je drago zbog toga. Mislim da je taj trend logična reakcija na rast industrije i korporacija i tek će se dešavati zanimljive stvari u svetu ručnog rada. I kod nas će ponuda rasti kako bude rasla svest. Još postoji dosta nerazumevanja u čemu je vrednost ručnog rada ali za ovo vreme koliko se bavim ovime stvar ide polako na bolje. Zahvaljujući internetu od početka prodaje prelazimo granice. Naši komadi se najviše prodaju van Srbije u Hrvatskoj ali ih ima i po celoj Evropi. OSIM POSUDICA I DEKORATIVNIH PREDMETA IZ RE:ARTA SU IZAŠLI I INTERESANTNI BROŠEVI I OGRLICE? NAMERAVAŠ LI DA NASTAVIŠ U TOM PRAVCU I KREIRAŠ KOMADE KOJE MOŽEMO PONETI I NA SEBI?

Povremeno se vraćam sitnom aksesoaru pa možete očekivati da će ih biti još. NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ I KAKO IZGLEDA PROLEĆE U TVOJOJ RADIONICI?

Trenutno spremam novu seriju, ali i komade za novi Concept Styling. Izrađujem naručene komade i trudim se da nađem vreme da se bavim potpuno novim proizvodima, kao na primer šoljama za kafu.

Umetnost

Ludum Ludum

Ĺ˝IVETI KROZ IGRU Fotografije: Ludum Ludum

122 l april

Intervju: Katarina Marković

Predstavljamo vam jedinstvenu umetničku poslasticu u Srbiji, pozorišnu trupu Ludum Ludum. Grupu koja postoji od 2012. godine čini deset umetnika (glumaca, plesača i reditelja) koji samostalno kreiraju svoje scenske performanse. Kroz mjuzikl, glumu i mimiku Ludum Ludum trupa na sceni promišlja o smislu života, ljubavi i dotiče se savremenih problema koji tište mlade ljude. Cilj im je da jednog dana osnuju svoje malo pozoriše i kako kažu, ništa ih ne može zaustaviti da svetu pokažu šta umeju. Do sada su iznedrili dve sjajne autorske predstave sa kojima putuju po međunarodnim festivalima. O tome šta su im planovi i kako izgleda kada ste mladi entuzijasti koji se bore za svoje mesto pod suncem, pričali smo sa glumicom Teodorom Ristovski koja je osnovala trupu i Milošem Jadžićem, plesačem, glumcem i članom Luduma.

Umetnost KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA OSNUJETE LUDUM LUDUM POZORIŠNU TRUPU?

Teodora: Za mene je 2012. godina bila, mogu slobodno da kažem, prekretnica. Završila sam studije glume na Fakultetu dramskih umetnosti, odigrala sam nekoliko primećenih uloga u beogradskim pozorištima, ali je sve odjednom stalo. Prošlo je nekoliko godina tokom kojih nisam dobijala nove angažmane i u julu 2012. rešila sam da sve počnem ispočetka. Okupila sam nekoliko prijatelja i napravili smo Ludum Ludum. Postojimo već skoro četiri godine. Miloš: Teodora je okupila nekoliko nas prijatelja glumaca, plesača, a kasnije i reditelja. Bili smo raspoloženi da bez honorara stvaramo performanse kolažnog tipa. Nisu u pitanju klasične predstave, to je mešavina mjuzikla i teatra. Debi nam je bio 26. septembra 2012. kada smo prvi put izveli autorsku predstavu „Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima“ u Ruskom domu. KAKO JE TRUPA DOBILA IME? ZAŠTO LUDUM LUDUM?

Teodora: Naša prva autorska predstava "Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima" počinje prvim stavom Karmine Burane koja je napisana na latinskom jeziku. Jedna od fraza glasi "Nunc per ludum" odnosno "Sada kroz igru". Pošto su sastavni delovi svake umetnosti mašta i igra, rešili smo da tako i nazovemo trupu "Ludum ludum" ili u "Igru igru". LUDUM LUDUM BROJI DESET ČLANOVA. DA LI STE SVI OD POČETKA DEO TRUPE?

Teodora: Kao i u svakom kolektivu, ljudi dolaze i odlaze iz raznih razloga. Na početku nas je bilo četvoro. Kroz trupu je prošlo petnaestak ljudi, a sada naša družina broji deset divnih umetnika. Miloš, Sloboda i ja smo tu od početka i nadam se da ćemo ispuniti naš san i podići malo Ludum Ludum pozorište jednog dana. 124 l april

"Izuj se"

U predstavama često kombinuemo monolog sa sekvencama plesa ili delovima u kojima se ništa ne govori. Važno nam je da emocije dočaramo pokretima i pogledom. Na taj način ponekad može mnogo više da se kaže i da smisao predstave bude dublji. Reči su često nepotrebne

Umetnost

BAVITE SE KOMBINACIJOM MUZIČKOG, FIZIČKOG I KLASIČNOG TEATRA. U ČEMU JE VAŠA TAJNA I DA LI U SRBIJI POSTOJI SLIČNA TRUPA?

Teodora: U Srbiji ne postoji slična trupa jer se mi već godinama bavimo izučavanjem nadrealizma, apsurda i muzičkog pozorišta ponaosob, kao i kombinacijom tih žanrova. To je na početku bio eksperiment, ali verujem da smo uspeli da napravimo novi žanr. Mnogo smo putovali i stekli dosta pozorišnog iskustva gledajući svetske predstave, deleći iskustva sa kolegama iz inostranstva i prateći tok svetske pozorišne scene koja je, nažalost, mnogo daleko odmakla u odnosu na Srbiju. Miloš: U predstavama često kombinujemo monolog sa sekvencama plesa ili delovima u kojima se ništa ne govori. Važno nam je da emocije dočaramo pokretima i pogledom. Na taj način ponekad može mnogo više da se kaže i da smisao predstave bude dublji. Reči su često nepotrebne.

Predstava "Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima" nije isključivo bazirana na tekstu već i na muzici. A muzika je jedna od umetnosti koju svako može da razume na svoj način

‘’Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima‘’

ZA SADA STE IZNEDRILI DVE SJAJNE PREDSTAVE. KAKO SE RAĐA PERFORMANS U TRUPI? DA LI SVI ČLANOVI ZAJEDNO RADE NA PROJEKTIMA I OSMIŠLJAVAJU IH?

Teodora: Apsolutno. Mi smo pre svega prijatelji, a zatim kolege koje su se okupile oko iste stvari. Svako od nas ponaosob nosi svoj "alat" koji je dragocen. Dopunjujemo se idejama, diskutujemo i predlažemo. Gde jedan zastane, drugi priskoči u pomoć. Učimo jedni od drugih. I što je najvažnije, kroz naš rad svako radi na sebi i napreduje. Miloš: Ono što je ključno i što nas izdvaja jeste da sve radimo zajedno. Svesni smo da profit može da se desi, ali i ne mora. Znamo šta želimo i idemo ka tome. Na probama često improvizujemo, dogovaramo se i svačije mišljenje se poštuje.

Umetnost

U Srbiji ne postoji slična trupa jer se mi već godinama bavimo izučavanjem nadrealizma, apsurda i muzičkog pozorišta ponaosob, kao i kombinacijom tih žanrova. To je na početku bio eksperiment, ali verujem da smo uspeli da napravimo novi žanr

128 l april

IMALI STE VELIKI USPEH SA PREDSTAVOM “KAD SE SNOVI ISPUNE, NE MOŽE SE VIŠE ŽIVETI U NJIMA”. S NJOM STE PUTOVALI I NA INOSTRANE FESTIVALE U VELIKU BRITANIJU, TURSKU, MAKEDONIJU I DRUGE ZEMLJE. KAKO PUBLIKA U INOSTRANSTVU REAGUJE NA VAŠE PERFORMANSE? KOLIKI JE PROBLEM JEZIČKA BARIJERA?

Teodora: Predstava "Kad se snovi ispune, ne može se više živeti u njima" nije isključivo bazirana na tekstu već i na muzici. A muzika je jedna od umetnosti koju svako može da razume na svoj način. Na festivalu u Turskoj smo imali prevod, ali nam je publika prilazila i govorila da je bio bespotreban. Na ostalim stranim festivalima igrali smo na srpskom jeziku, ali su gledaoci bili oduševljena pričom i porukom. Moja parola je da kad je priča tačna, emocija je čista, a emocija je sastavni deo umetnosti i svaki čovek je razume bez obzira na rasu, pol i godine. VAŠA PREDSTAVA “IZUJ SE” NEDAVNO JE IMALA PREMIJERU U BEOGRADU, A BILA JE PRIKAZANA I NA VELIKOJ SCENI SAVA CENTRA. KOMAD JE SATIRIČAN I IZMEĐU OSTALOG, CILJ MU JE DA UKAŽE NA PROBLEM NEZAPOSLENOSTI MLADIH U SRBIJI. POŠTO

Miloš: U komadu „Izuj se“ radi se o ljudima iz pozorišta koji su učaureni. Oni žive na sceni. Ja igram lik gospodina upravnika propalog glumca, a Teodora je gospođa glumica koja želi večno da traje. Naravno da je predstava kritika pozorišnog sveta. Problem je što unutar pozorišta ne postoji mogućnost da se mladi ljudi zaposle. Međutim, razumem i drugu stranu. Glumcima je scena život i teško im je da se pomire s tim da treba da se oproste od karijere. Postoji replika u predstavi: „Da, ali ja sam još mlada. Jeste, vi ste mladi, ali niste jedini. Pored vas postoji još mnogo ljudi koji treba da rade i žive.“ S OBZIROM DA SE ZA KULTURU U SRBIJI IZDVAJA SVE MANJE NOVCA, KOLIKO JE TEŠKO MLADIM ENTUZIJASTIMA I UMETNICIMA DA RAZVIJAJU SVOJE PROJEKTE I VIZIJU? KAKO SE VI BORITE SA TIM?

Teodora: Mi se borimo isključivo radom. Odustajanje je uvek opcija, ali se i dalje ne damo. Držimo se zajedno i stvaramo kao da nas kod kuće čeka pristojan život. I to nas čini još jačim i bogatijim. Ono što bih veoma volela je da svojim primerom podstaknemo mlade ljude da skupe snagu i budu kreativni u svojim sferama.

SE SVE ODVIJA U POZORIŠTU, DA LI STE TIME HTELI NEŠTO DA PORUČITE STARIJIM

ŠTA PLANIRATE U BUDUĆNOSTI? GDE VAS

KOLEGAMA?

MOŽEMO GLEDATI?

Teodora: Ja sam želela da se poigram sa istinom. Da ispričam priču koja se tiče i mladih i starijih kako u pozorištu, tako i u bilo kojoj firmi kod nas. Danas se većina mladih ljudi zatvara u svoje izbe i priča o problemima koji ih se tiču tiho, kod svojih kuća i po kafanama. Komad "Izuj se" nije bunt. Logično je da autor kroz svoje delo govori o stvarima koje ga se tiču.

Teodora: Posle Sava Centra, priliku da nas gleda imaće makedonska publika jer predstava “Izuj se” otvara festival "Faces Without Masks" u Skoplju 9. aprila. Čekaju nas nastupi na još nekoliko festivala, a što se budućnosti tiče, planiramo da nastavimo da sanjamo o podizanju našeg Ludum Ludum pozorišta.

Film

130 l april

Intervju: Teodora Kovrlija

„PROCEPU“ SMRT JE MRTVA SA PRODUCENTOM FILMA PROCEP, MILANOM TODOROVIĆEM RAZGOVARALA SAM O PRVOM NAUČNO FANTASTIČNOM FILMU KOD NAS KOJI UPRAVO KREĆE U DISTRIBUCIJU, UTISCIMA SA SNIMANJA I BUDUĆIM FILMSKIM PLANOVIMA. NAKON ZONE MRTVIH I MAMULE ČIJU REŽIJU I PRODUKCIJU MILAN POTPISUJE I KOJI SU POSTIGLI VELIKI USPEH U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, OČEKUJEMO DA IH PROCEP PRATI U STOPU

Film PROCEP SE NAJAVLJUJE KAO PRVI NAUČNOFANTASTIČNI TRILER KOD NAS, ZAŠTO SE ČEKALO OVAKO DUGO NA FILM OVOG ŽANRA I DA LI JE NEDOSTATAK FILMOVA POMENUTOG ŽANRA U STVARI POSLEDICA NISKIH BUDŽETA KOJIMA TRADICIONALNO RASPOLAŽE NAŠA KINEMATOGRAFIJA ILI JE NEŠTO DRUGO PO SREDI?

Bilo je nekih kvazi-naučnofantastičnih izleta u nekadašnjoj velikoj državi, ali je činjenica da je ovo prvi naučnofantastični domaći film ikad. Činjenica je da ne postoji tradicija ovakvog tipa filma kod nas, te mislim da niko zapravo nije ozbiljno ni razmišljao na tu temu. A i kada su neki razmišljali, verovatno im je prvo palo na pamet to da žanrovske filmove država Srbija po pravilu ne pomaže, pa onda se postavlja pitanje budžeta – koji mora biti makar solidan da bi takav film ličio na pravi film itd. Problemi su mnogobrojni. Najlakše je napisati genijalan scenario, ali kada se dođe do načina produkcije takvog tipa filma, e tu počinje nemoguća misija. Marko Jocić i ja smo imali dosta sreće sa našim projektima. Mi krenemo u produkciju, a ni ne razmislimo mnogo. Onda snimimo film, i shvatimo da tog filma, sa toliko zahtevnosti, u uslovima domaćih produkcija sa malim budžetima, ne bi ni bilo da smo stali i razmislili. Slična je situacija bila i sa „Mamulom“. Samo smo krenuli u produkciju, skupili ekipu, glumce, novac... I onda shvatili koliko će biti teško snimiti takav film na pustom ostrvu i na moru. Ali – uspeli smo, film je obišao svet, i zahvaljujući njemu došli smo i do „Procepa“. FILM PROCEP JE NASTAO KAO KOPRODUKCIJA TRI ZEMLJE, KAKO JE DOŠLO DO OVE SARADNJE?

Upravo zahvaljujući našem prethodnom filmu „Mamula“. Reditelju Dejanu Zečeviću se 132 l april

Marko Jocić i ja smo imali dosta sreće sa našim projektima. Mi krenemo u produkciju, a ni ne razmislimo mnogo. Onda snimimo film, i shvatimo da tog filma, sa toliko zahtevnosti, u uslovima domaćih produkcija sa malim budžetima, ne bi ni bilo da smo stali i razmislili dopala „Mamula“, pa nam je predložio ideju za „Procep“, što se nama dopalo kao potencijalni budući projekat. Producenti iz Južne Koreje i Slovenije su videli najpre samo trejler „Mamule“ i rekli ako ovo izgleda kao milion dolara, a znamo koliko je malo koštao taj film – onda mi ulazimo u vaš sledeći projekat, koji god to projekat bio. KAKO JE BILO RADITI NA PROJEKTU SA INTERNACIONALNOM GRUPOM LJUDI, KOLIKO SE TA RAZLIČITOST ISTICALA I KAKO STE SVE UKLOPILI U JEDAN USPEŠAN FILM?

Naši svi prethodni filmovi su bili sastavljeni od internacionalnih ekipa – „Zona mrtvih“ je bila srpsko-italijansko-španska koprodukcija sa američkim glumcima, a „Mamula“ srpski film sa američkim glumcima i Frankom Nerom – te je i ovaj projekat, iako prevashodno sastavljen od ekipe i autora iz Srbije, bio nešto što je nama uobičajeno, kada je reč o spoju raznih nacionalnosti. Nisam siguran kako bismo se snašli u 100% srpskoj produkciji. Mislim da je „Procep“ imao zaista dobar spoj kreativnih upliva sa svih involviranih strana, te je film i srpski, i evropski i azijski, a opet nije dovoljno ni jedan od tih stilova, što ga čini prilično svežim i zaista internacionalnim.

Film

KOLIKO JE TEŠKO U NAŠIM USLOVIMA NAPRAVITI KOMERCIJALAN FILM KOJI ĆE BITI USPEŠAN U ZEMLJI ALI I U INOSTRANSTVU I ISTOVREMENO ZADRŽATI INDIVIDUALNOST I EVROPSKI SENTIMENT, DA LI OČEKUJETE DA ĆE PROCEP NADMAŠITI POPULARNOST ZONE MRTVIH I MAMULE IZVAN SRBIJE?

Iskreno, nisam siguran da će išta nadmašiti popularnost „Zone mrtvih“, s obzirom da je to bio prvi srpski zombi film, nastao na samom početku zombi-manije koja vlada svetom još od tada, a trenutno je na nekom vrhuncu sa serijom „Okružen mrtvima“. Takođe, trejler „Zone mrtvih“ ima 11 miliona pregleda na Jutjubu, što je, ne samo najgledaniji domaći trejler ikad, već je i jedan od najgledanijih zombi trejlera svih vremena. Ali, opet, „Mamula“ je opravdala očekivanja. Po mnogima je i bolji film i imao je zapaženiji festivalski život, bio je mega-popularan na Netflixu (kada se pojavio bio je 4. najgledaniji 134 l april

film od svih ne-američkih filmova). Ne sumnjam da će „Procep“ biti dostojan mlađi brat ova dva filma, a s obzirom na specifičnost zapleta i trenutnu popularnost „svemirskih“ filmova – velike su šanse da će film ponoviti ili nadmašiti uspeh prethodnih ostvarenja iz naše produkcije. KOLIKO DUGO JE TRAJALA PRIPREMA, A KOLIKO SAMO SNIMANJE, MOŽEŠ LI DA NAM OTKRIJEŠ NEKE OD LOKACIJA?

Snimanje je trajalo tri nedelje na lokacijama u Beogradu i, većim delom, u Pančevu. Glavna lokacija je čuvena svilara u Pančevu, stara fabrika izuzetne arhitektonske lepote, stara preko 150 godina. Inače je korišćena kao koncentracioni logor tokom Drugog svetskog rata. (kao i Mamula) Pančevo je inače poznato kao „film friendly“ grad. Cela „Zona mrtvih“ je snimana tu, delovi „Mamule“, a da ne pričam o mnogim

filmovima i serijama, domaćim i stranim, koje se snimaju ovde decenijama unazad, a i dan danas. Uskoro će izaći knjiga i dokumentarni film o svim filmovima koji su snimani u Pančevu, autora Nenada Živkovića i Radiše Stanišića. KAKO JE NASTAO FILM PROCEP, DRUGIM REČIMA KO JE BIO IDEJNI TVORAC FILMA?

Kao što sam već pomenuo, reditelj Dejan Zečević bio je jedan od prvih ljudi koji su videli radnu verziju „Mamule“. Njemu se taj naš koncept jako dopao pa je predložio ideju koju je imao, ukoliko bismo mi bili otvoreni za to da on režira naš sledeći projekat. S obzirom da je on moj omiljeni domaći režiser, a Marko Jocić je već imao dobru saradnju sa njim, jer je producirao Zečevićevog „Četvrtog čoveka“, nije bilo dileme da li želimo da sarađujemo sa njim, ukoliko on može da se uklopi u naš producentski koncept.

Film Ideja koju je on imao zapravo je samo bila slika – starica u ruralnoj srpskoj kući, okružena ikonama, moli se nad američkim astronautom. Nama je to bilo izuzetno zanimljivo, te smo angažovali scenariste „Mamule“ Milana Konjevića i Berija Kitinga da razviju priču iz toga. Mislim da su napravili veoma misterioznu priču sa izvesnim „mindfuck“ momentom na kraju. TVOJ KOMENTAR O GLUMAČKOJ EKIPI, DA LI SU SCENARISTI KADA SU RADILI NA TEKSTU IMALI U VIDU NEKOG GLUMCA SPECIFIČNO?

Glumačka ekipa je po mom mišljenju najveća produkciona vrednost filma, jer su svi zaista iznad proseka za ovakav tip filma. A scenaristima je bilo rečeno odmah, prvi sekund sastanka, da pišu glavnu ulogu za Kena Forija, i da jedna od glavnih uloga bude pisana za Dragana Mićanovića. Sa Forijem sam sarađivao na „Zoni mrtvih“ i od tada smo veliki prijatelji, te smo stalno želeli da radimo nastavak „Zone“. To je inače i trebalo da bude naš sledeći projekat nakon „Mamule“, ali s obzirom na zahtevnost tog projekta, on je odložen na neko vreme, ali zato je „Procep“ bio idealan za novu saradnju. Ista stvar je i sa Mićanovićem. Nakon „Mamule“ na kojoj smo fantastično sarađivali i postali prijatelji, obojica smo želeli da što pre ponovo radimo neki film. Što se tiče ostalih, mislim da su svi bili neverovatno posvećeni. Posebno bih istakao slovenačku zvezdu – Katarinu Čas, koja je slomila nogu na snimanju, ali je sa izuzetnim naporom izdržala celo snimanje i ostvarila fenomenalnu ulogu. Denis Murić, Sonja Vukićević, Miroljub Lešo – sjajni u svojim epizodama, a tu je i holivudski veteran Monti Markam, čovek koji je bio jedan od sedam veličanstvenih, kao i kapetan čuvara plaže u istoimenoj seriji. 136 l april

Domaće filmske ekipe su nešto što uvek ostavi najpozitivniji utisak ljudima koji dođu iz inostranstva da snimaju. Vrhunski su profesionalci, talentovani, filmski obrazovani, požrtvovani, i veoma prijatni za saradnju. Plus to što mogu čuda da prave u skromnim uslovima KAKVE SU REAKCIJE LJUDI IZ EKIPE KOJI PRVI PUT SNIMAJU OVDE, PRE SVEGA NA LOKACIJE NA KOJIMA JE SNIMANO, ATMOSFERU, LJUDE? DA LI IM JE BILO IZNENAĐENJE KOLIKO SU NAŠI LJUDI U STANJU DA SA MALO SREDSTAVA NAPRAVE NEŠTO DOBRO?

Domaće filmske ekipe su nešto što uvek ostavi najpozitivniji utisak ljudima koji dođu iz inostranstva da snimaju. Vrhunski su profesionalci, talentovani, filmski obrazovani, požrtvovani, i veoma prijatni za saradnju. Plus to što mogu čuda da prave u skromnim uslovima. A tek kada se ima sredstava.... NAJINTERESANTNIJI MOMENAT SA SNIMANJA, DA LI JE BILO MOŽDA NATPRIRODNIH ISKUSTAVA?

Pa mislim da je to što je Katarina Čas slomila nogu na 1. april na neki način natprirodno iskustvo. Em što je u pitanju bivši konc logor, a nama se na snimanju prošlog filma, koji je isto sniman na konc logor lokaciji utvrde Mamule, dogodilo da je Dragan Mićanović isto završio u gipsu, em što smo glumica i ja hteli da se našalimo sa rediteljem za 1. april i da mu kažemo da je ona slomila nogu, nekoliko sati pre nego što se to zaista desilo tokom snimanja jedne ne naročito zahtevne scene.

Film

KOLIKO TI JE BILO TEŠKO DA PREPUSTIŠ REDITELJSKU PALICU OVOG PUTA?

Ja sam producent po struci. Diplomirao sam na FDU filmsku i TV produkciju. Sada sam docent tamo na predmetu Filmska produkcija. Ipak mi je bilo neobično iskustvo da je ovo prvi film koji sam producirao a nisam režirao. Na prethodna dva sam bio angažovan na oba polja, i to je dosta zahtevno i teško. Mislim da ću ubuduće pokušati da se bavim ili samo režijom ili samo produkcijom, mada sam navučen na oba aspekta stvaranja filma. A s obzirom da su svi sektori uključivali našu standardnu ekipu i autore, bio sam siguran da će sve biti u mom fazonu i kako smo Marko Jocić i ja zamislili, samo još zanimljivije s obzirom na to da je iza kamere ovoga puta bio iskusni Dejan Zečević. UTISCI NAKON PREMIJERNE PROJEKCIJE NA FEST-U 2016.?

Bilo je baš super! Ljudima se prilično dopao film, mnogima je bio i strašan, ali mi je najbolji utisak to što su ljudi i dalje diskutovali o nekim aspektima filma i nekim temama koje smo pokrenuli, a posebno što nisu svi isto tumačili određene scene, a naročito kraj.

U pitanju je priča koja je bazirana na italijanskom stripu „Hit Moll”. Radi se o jednoj maloj Romkinji čiji otac doživljava šlog, a ona saznaje da je on bio likvidator stare državne bezbednosti i da neki njegovi stari neprijatelji žele da ga ubiju. Ona odlučuje da spasi svoga oca time što će ona njih da ubije pre nego što ga oni pronađu. Ovaj projekat je podržan na konkursu Filmskog centra Srbije za razvoj, a članovi komisije su ga nazvali „spojem Saše Petrovića i Živojina Pavlovića.” A imam i jedan film u dosadašnjem fazonu koji je u razvoju, „Killermodel”. Priča je o top super modelima iz celog sveta koji dolaze u Beograd na neki fešn rijaliti šou. Jedna poludela manekenka beži iz ludnice i kreće da ubija jednu po jednu manekenku. Kome god da sam ispričao, svi jedva čekaju da ga gledaju tako da i ja jedva čekam da ga snimam. A tu je i naravno „Gnev mrtvih”, nastavak „Zone mrtvih”, za koji smo snimili prolog scenu. Nadam se da ćemo uskoro uspeti da obezbedimo sredstva za ovaj projekat, jer jedva čekam da ponovo režiram Kena Forija kako tamani horde zombija. E taj će film sigurno prešišati „Zonu mrtvih”! ŠTA TO FILM PROCEP ČINI TAKO POSEBNIM?

NAREDNI PLANOVI, POSLE ZONE MRTVIH,

ZBOG ČEGA GA NAŠI ČITAOCI NE BI TREBALI

MAMULE I PROCEPA NASTAVLJAŠ LI U OVOM

PROPUSTITI?

SMERU ILI UBUDUĆE MOŽEMO OČEKIVATI NEKI

Ima li neki drugi srpski naučno fantastični film u skorijoj istoriji? Nema! U bioskopima od 28. aprila. Neka vaši čitaoci svojim očima vide kako izgleda jedan zaista drugačiji domaći film. A i da otkriju kako je to „smrt mrtva“ u „Procepu“!

ZAOKRET?

Sledeći projekat koji ću režirati je film „Uličarka”. Potpuno drugačije u odnosu na ovo što sam do sada radio sa više drame i elementima trilera. Biće to moj prvi film na srpskom.

138 l april

La danse du soleil sur Cote d’ Azur Fotografije: Slobodan Junior Anđelković Dizajner: Branka Ćaćić Model: Branka Ćaćić Lokacija: Azurna obala, Antibes, Cap d’Antibes

140 l april

142 l april

144 l april

146 l april

148 l april

150 l april

152 l april

154 l april

Moda

156 l april

Ines Janković Intervju: Jovana Knežević

SIGURNIM KORACIMA KA SVETSKI PRIZNATOM MODNOM BRENDU

INES JANKOVIĆ, TALENTOVANA DIZAJNERKA I VLASNICA BRENDA INES ATELIER, PRIČALA JE ZA PLEZIR MAGAZIN ŠTA JE ZA NJU MODA, ŠTA JU JE PRVOBITNO PRIVUKLO MODI I DIZAJNU I KAKO VIDI BUDUĆNOST SVOG BRENDA

Moda

Moda je socijalni fenomen koji biva nametnut kroz trendove, medije i druga kretanja i predstavlja pravac mase, dok je stil lični izraz individue koji govori mnogo više o pojedincu ŠTA TE JE PRIVUKLO DIZAJNU, ZAŠTO SI ODABRALA MODNI DIZAJN KAO KARIJERU?

Mogla bih reći da sam već u ranom detinjstvu počela da se interesujem za odevne predmete, boje, forme, materijale. Bila sam fascinirana elegantnim ženama i primećivala na njima detalje koji nisu svojstveni deci tog uzrasta. Tako je negde nastala moja ljubav, prvenstveno prema estetici, koju sam kasnije primenila na dizajn enterijera a zatim i na modu. PO TVOM MIŠLJENJU, ŠTA JE NAJBOLJI DEO TOGA BITI MODNI DIZAJNER?

Ja zaista uživam u svom poslu. Podjednako me oduševljavaju sve faze izrade jednog modela. Biti dizajner nikako ne znači samo skicirati haljine. Kako Ines Atelier radi kao atelje, te veliki broj modela radimo po porudžbini, tu su onda i sastanci sa klijentom, odabir materijala, konsultacije oko detalja itd. Sjajno je biti deo nastanka nečeg što će nekom ulepšati određeni trenutak. 158 l april

DEFINIŠI MODU.

U poslovnom smislu, vidim brend na svetskom tržištu, prisutan u metropolama poput Pariza, Milana, Njujorka. Zato naš fokus trenutno i jeste usmeren na otpočinjanje saradnje sa internacionalnim showroomovima i concept prodavnicama, kao i konstantno insistiranje na vrhunskom kvalitetu, koji će ići rame uz rame sa svetski priznatim brendovima. OPIŠI NAM SVOJ STIL.

Moj stil bi se mogao opisati kao urbana elegancija. Volim da kombinujem dobro ukrojene komade, čistih linija, izrađene od kvalitetnih materijala, sa zanimljivim aksesoarima. Bela košulja, džins, kvalitetna torba... nije potrebno mnogo da biste izgedali dobro i isto tako se i osećali. 160 l april

Moda EKSPERIMENTIŠEŠ LI SA STILOVIMA I UTICAJIMA RAZLIČITIH ISTORIJSKIH EPOHA, KAKO SPAJAŠ PROŠLOST I SADAŠNJOST?

Dizajn nakita je naročito podesan za tu vrstu eksperimentisanja i igranja. Često su mi inspiracija skulpture i druge vrste umetničkih dela iz prošlosti, koje onda transponujem u savremeni izraz. Osim toga, kod nakita je sjajno to što se može prenositi s generacije na generaciju, čime postaje deo vašeg ličnog porodičnog nasleđa, što je lepa veza sa prošlošću. DA LI IMAŠ IDOLA ILI NEKOGA ČIJI BI USPEH VOLELA DA DOSEGNEŠ?

Nemam idola u tom smislu. Divim se i poštujem sve ljude koji se hrabro drže svog puta i koji istrajavaju u svojim ciljevima i ostaju prepoznatljivi. TVOJA NAJVEĆA MODNA SLABOST?

Po tome se ne razlikujem mnogo od većine žena  - torbe i cipele su moji favoriti. NA KOME BI NAJVIŠE VOLELA DA VIDIŠ SVOJE KREACIJE?

Najviše volim da vidim svoje modele na različitim tipovima žena. Sjajan je osećaj kad se za isti komad iz našeg ateljea raspituju devojke potpuno različitih senzibiliteta. To mi govori da taj odevni predmet nosi i određenu neposrednost, i da podjednako dobro a opet drugačije može izgledati na više žena, i uklopiti se u raznovrsne stilove. TVOJ ŽIVOTNI MOTO?

Collect moments, not things.

162 l april

Ĺ˝ivotni stil

164 l april

seksualna

revolucija u kini Tekst: Danijela Milanović

Seksualno ponašanje u Kini, ideologija i odnosi su se dramatično promenili poslednjih 20 godina od kada su se desile reforme društva i od kada se Kina otvorila ka svetu. Seksualna revolucija je započela pre dve decenije i i traje i danas. Ovo uključuje, ali se ne ograničava samo na kulturne promene kao što su seks pre braka i van braka, razdvajanje seksa i ljubavi kao i nastavak potomstva, internet seks i seks za jednu noć, porast vidljive seksualne različitosti kao što je homoseksualizam , biseksualizam i fetišizmi, porast u socijalnom prihvatanju ženske seksualne želje, revolucija u seksualnoj industriji, mnogo otvorenija diskusija na temu seksa, uključujući seksualne studije na univerzitetima, izveštavanja u medijima, formalne publikacije i javno, zdravstveno obrazovanje.

Životni stil

istraživanjima iz 1989. godine 15% ljudi se izjašnjavalo da je imalo seks pre braka, a rezultati od pre 2 godine pokazuju da je procenat porastao na 71%. Ovo je jedna od mnogih, brzih promena koje se dešavaju u Kini. Zašto se koristi reč revolucija lako je shvatiti. Do 1997. godine, seks pre braka je bio praktično nelegalan i osobe koje su ga praktikovale bile su osuđivane kao huligani. Slična priča prati i prostituciju, pornografiju i svingerske žurke. Godine 1996. vlasnik hamama je bio osuđen na smrt pod optužbom da je organizovao podvođenje. Najstrašnija kazna danas bi bila zatvaranje posla. Izdavači pornografskog štiva bili bi osuđeni na smrt sve do osamdesetih kao i oni koji organizuju svingerske žurke. Sada je kazna za pornografiju manje drakonska, a svingerske žurke su česte iako i dalje nelegalne. Niko ih ne prijavljuje pa im se ne pridaje važnost. U ranim godinama vladavine Komunističke partije, pisanje o ljubavi je smatrano buržoaskim činom. Postalo je moguće pred kraj pedesetih, ali pisanje o seksu je zabranjivano do osamdesetih. Razne knjige koje su objavljivane krajem devedesetih, a među njima je bila i knjiga Li Yinhe (prve žene seksologa u Kini, homoseksualno orjentisane), mogle su da se kupe ukoliko je poslodavac imao pozivnice pa dao zaposlenom ili ako je osoba imala neku visoku poziciju. Mnoge knjige koje su pisane o homoseksualizmu, sadomazohizmu ili biseksualizmu bile su zabranjivane za štampanje, tako da su pisci morali da idu u Hong Kong koji je liberalniji po tim pitanjima. Komunistička partija je videla seksualnost kao privatnu stvar, a određena doza slobode u akademskim istraživanjima i pisanjima je bila dozvojena. 166 l april

Prema mišljenjima seksologa, «politika jednog deteta» je donela promene u pogledu shvatanja i odnosa prema seksu. (politika koja je primenjivana od 1979. do 2015. godine). Politika jednog deteta menja način gledanja na seks. Dakle, ukoliko je osnovna svrha seksa da se nastavi potomstvo nakon ispunjenja tog cilja seks se upražnjava iz zadovoljstva. Ljudi su prvo prošli kroz revoluciju u svom umu pa tek onda u ponašanju. Kinezima je bilo lakše da prihvate transeksualizam nego homoseksualizam jer su smatrali da je transeksualac zapravo heteroseksualac zarobljen u pogrešnom telu. Homoseksualizam je uklonjen sa kineske liste mentalnih oboljenja tek 2001. godine, a prava LGBT osoba su još uvek ograničena. Gej brakovi nisu legalni, ne postoji zakon koji štiti homoseksualce od diskriminacije na radnom mestu a čak je prošle godine pušten film u kojem kineski lekari još uvek nude elektrošok terapiju da «izleče» homoseksualizam - iako je sud u Pekingu doneo zakon protiv ovakvog «lečenja».

Prvi tematski park, Love Land, gradio se u Chongqingu i trebalo je da bude otvoren u oktobru 2009. godine, ali u maju 2009. godine kineska vlada je obustavila gradnju i razrušila sve što je do tada bilo sagrađeno uz objašnjenje da je vulgarno i eksplicitno. Park se sastojao od golih ljudskih figura i džinovskih genitalija, a bile su planirane i radionice seksualnih tehnika kao i izložba o seksualnosti. Zatvaranje ovog parka je odraz konzervatizma u Kini. Love Land park u Chongqingu je građen po uzoru na park sa istim imenom u Južnoj Koreji koji je otvoren 2004. godine. Razmišljajući o kineskim konkubinama, carevima i imućnijim ljudima koji su uživali u njihovom društvu, ženama sa lotos stopalima i kamasutrama pisanim za uživanje u njima, malo me čudi insistiranje na tradicionalnim vrednostima u sferi seksualnosti. Možda bi revolucija trebalo da se dešava na polju ljubavi?

pratite nas

168 l januar

plezirmagazin.com plezirmagazin.net