Plezir magazine #93 by Plezir magazin

Septembar 2021. Broj 93

PleziR m a g

Uvod

Septembar – mesec bosih, slanih stopala, šarenih ešarpi, filmskih festivala, zrelog grožđa i proteklih osam godina – našeg malog, velikog Plezira. Naš rođendanski broj smo složili kao buketić svežeg poljskog cveća i sastavljen je od poezije, lepih slova i misli, ukusne, sezonske hrane, egzotičnih putovanja i novih životnih začina, priča o omiljenim ritualima i nekim drugačijim životnim izborima koji nam pomažu da budemo prisutni, usporimo i uživamo u lepotama koje su oko nas i u nama. Hvala svima vama koji ste uz nas i sa nama, potrudićemo se da i u narednom krugu oko Sunca budemo vaš omiljeni ritual i inspiracija da živite zeleno, slobodno, prisutno, otvorenog uma, a pre svega autentično.

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

062

Jelena Mihailović

Mikro kuće, rađanje pokreta

034

070

Održivi razvoj: (da li je ovo) prevaziđen koncept?

106 Jutjub kanali i podkasti za usporavanje i postavljanje pravih pitanja

112 Ono o čemu se manje priča

118

128

UMETNOST

122

KOLUMNA

ŽIVOTNI STIL MODA

098

Zamisli svoj život i pusti da se desi

Rubik od tkanina

Buzzoffski: off-grid kućice u prirodi

PUTOVANJA

EKOLOGIJA EKOLOGIJA

078

PUTOVANJA

022

Izgradnja mikro kuće: Od skice do kuće za 7 dana

Nesalomiva krhkost: Milena Pavlović Barili

156

Mačke, kaktusi i poezija

164

Ukusi Zanzibara Kako da život začinimo putovanjima

136

Upoznajemo Meksiko

142 Šetnja senkama sa Majkl Flanaganom

FILM

Instagram preporuke

EKOLOGIJA

054

Valentina Baktijarević

EKOLOGIJA

ŽIVOTNI STIL

KNJIŽEVNOST

014

Praznici u Japanu

050

ŽIVOTNI STIL

Plezir ritual: Ana Vučković Denčić

Mesečev festival

ZDRAVLJE

008

040

ŽIVOTNI STIL

Online špartanje

Gastro inspiracija: Nataša Rajčević

ŽIVOTNI STIL

Sadržaj

150 3

redakcija

Teodora Kovrlija

Milena Goševski

Andrijana Kovrlija

Marko Vajović

Bojana Đuričić

PleziR 4

septembar

Nina Simonović

Andrea Sigmund

Jelena Gvozden

Teodora Janković

Sara Savčić

Sofija Mirčetić

Vesna Belušević

Ana Mandinić

Merima Aranitović

Jelena Jović

Milica Bojović

Jelena Vukićević

Mateja Kordić

Rada Rodić

Jelena Maksić

Devojka

sa naslovnice

Anđelija Popović

za slušanje ASMR videa ili da poslušam

Ispričaj nam nesto o sebi.

kvalitetne muzike na internetu mi je je-

nekog novog izvođača. (pretraživanje dan od hobija)

Ćao ja sam Anđelija. Kreativac sam, pomalo umetnička duša i beskrajno rado- Preporuka za čitanje/gledanje/slušanje? znala.Po struci turizmolog. Volim stvari koje dolaze iz prošlosti, pa me tako če- Moram da priznam da u poslednjih sto možete ugledati na buvljaku. Moda godinu dana čitam uglavnom stručno i ja smo verni drugari, jer kako bi dru- štivo na temu ekonomije i marketingačije jedna vaga.

ga. Doduše uvek mogu da preporučim Karlos Ruis Safona, zatim Alber Kamija,

Omiljeni dnevni plezir.

Markesa. Omiljena knjiga mi je „Kradljivica knjiga“ od Zusaka. Gledanje, hm.

Kafa. Ona prva jutarnja, dok još moje Nisam ljubitelj serija, odnosno nemam dete spava. Šetnja sa ćerkicom. Igranje mnogo vremena za njih, ali imam svoje sa našim ljubimcima u dvorištu. Neko- omiljene filmove poput: Forest Gump-a, liko pročitanih stranica knjige ili novi- Green book, La vita e bella. Slušanje: na (ako stignem). Pisanje za najlon_girl Ovih dana se prati Jutjub kanal Colors. stranicu.

Moja topla preporuka. Naika mi je na redovnoj playlisti ovih dana, bićete mi

Šta radiš kada ne radiš ništa?

zahvalni za ovo otkriće ukoliko već niste čuli za nju. Kada mi ponestane inspira-

To su stvarno retki momenti, među- cije za muziku, proverim šta je to stratim ukoliko ih i ima, onda ih koristim nica @kes_k_se izbacila na Instagram.

septembar

by PleziR

Pletivo

Pripremila: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Ovog meseca otvaram novo poglavlje i menjam koncept uobičajenog online špartanja, pre svega jer nastojim da Instagram koristim što manje, a onda i zato što preporuke na koje bih želela da se fokusiram i sadržaj na koji želim da vam skrenem pažnju ne mogu tako lako da se spakuju u format Instagram kvadratića. Zato, od ovog meseca očekujte šareno i raznorodno, kako tematski tako i sa različitih platformi. Vaše preporuke mi i dalje šaljite na mejl ili društvene mreže.

Anna Heringer Interview: Leave No Waste, But Knowledge Nemačka arhitektica Ana Heringer, poznata po svom osvešćenom i nekonvencionalnom pristupu gradnji i dizajnu, u razgovoru za Louisiana Channel govorila je o onome šta ostavljamo generacijama koje dolaze iza nas. Ana veliki broj svojih projekata vezuje za ruralni Bangladeš, gde se fokusirala na pronalaženje kreativnih rešenja kako da se što bolje iskoriste lokalni resursi, od materijala do lokalnog stanovništva, koje nastoji da uvek uključi u svoje projekte. Ukoliko do sada niste imali prilike da se upoznate sa Aninim radom, koja arhitekturu vidi kao način da unapredi ljudske živote, predlažem vam da nakon što preslušate ovaj intervju, pogledate i priču o Anandaloy centru u Bangladešu koji okuplja ljude sa disabilitetom koji su uključeni u rad u studiju na izradi tekstila po principu održive, spore mode, zatim zapratite Anin studio na Instagramu, i naravno motrite nadalje šta ova svestrana žena radi, verujem da ćete biti konstantno inspirisani.

Njuzletter Cup of Tea Living Ivana Karmišević, autorka sajta i Instagram profila Cup of Tea Living, dopisnica Plezira i moja draga prijateljica pokrenula je svoj onlajn magazin posvećen usporavanju i uživanju u trenutku, koji će nesebično svako nedeljno jutro slati svojim pretplatnicima na mejl. Ivana piše toplo i iskreno, živi u skladu sa svojom prirodom i uverenjima, i ima dobar osećaj da fotografijom zabeleži trenutak, zbog čega je njen magazin idealan saputnik za dobar početak nedeljnog jutra. Za sada je izbacila tek prvi broj, a kako znam da je s preseljenjem na selo i početkom uređenja kuće otvorila novo životno poglavlje, očekujem da će svaki novi broj biti prava mala poslastica za sve nas koji je rado čitamo.

septembar

Podkast The Stubborn Light of Things - Melissa Harrison Melisa Harison je nagrađivana književnica koja živi u Safoku u Britaniji i bavi se proučavanjem prirode i prirodnih procesa o kojima piše u kolumnama za brojne uticajne magazine. Za vreme karantina ona je počela da snima podkast The Stubborn Light of Things u kome beleži svoje svakodnevne šetnje prirodom, razmišljanja i osećanja. U 28. epizoda ovog jedinstvenog podkasta imaćete priliku da šetate sa autorkom i gledate na svakodnevicu iz neke nove perspektive. Melisine knjige i dalje nisu prevedene kod nas, ali ih vrlo lako možete pronaći na engleskom jeziku. (Preporučujem!)

Podkast A Mile in My Shoes Muzej empatije je predivan projekat koji nam omogućava da se stavimo u poziciju drugog i pokušamo da razumemo drugačijeg od sebe. Ovaj muzej nema stalnu lokaciju i koncipiran je tako što posetioci kada dođu simbolično dobijaju cipele i traku sa snimljenom pričom osobe čije su cipele, koja traje oko osam minuta, što je taman dovoljno vremena da prošetate jednu milju (1,6 kilometara) kako bi poslušali priču osobe u „čijim cipelama ste imali priliku da prošetate“. Podkast A Mile in My Shoes je produžetak ove priče, nastao kao odgovor na globalnu pandemiju Covid-19. Svakog četvrtka nova kratka priča biva objavljena u njihovom podkastu koji sada svi mi u svojim domovima ili na radnim mestima možemo slušati. To su priče običnih ljudi koji govore o svojim iskustvima, životu u pandemiji i izazovima sa kojima su se nosili proteklih godinu dana krize. Priče su vrlo lične, ali kad shvatite u kojoj meri su univerzalne i koliko u njima prepoznajemo iskustva i ličnosti iz našeg okruženja, razumećete u kolikoj meri smo svi globalno slični i povezani. Ukoliko želite da čujete kako izgleda jedan radni dan na intenzivnoj nezi, leto u skafanderu, kako izgleda biti u cipelama medicinske sestre koja pomaže obolelima da se pozdrave sa porodicom putem Zoom aplikacije, poslušajte ove priče.

Podkast Rich Roll gost Daniel Humm U ovoj epizodi poznatog podkasta Rich Roll imamo priliku da slušamo jednog od najboljih šefova na svetu, Švajcarca Daniejela Huma, vlasnika jednog od najboljih restorana na svetu Eleven Medison Park i osnivača neprofitne organizacije Rethink Food. Za vreme pandemije Danijel je pokrenuo ovu organizaciju kako bi iskoristio hranu koju su farmeri proizveli, uposlio kuvare koji su zbog pandemije bili bez posla i nahranio ljude koji se nose sa finansijskim izazovima. Tokom karantina njegova organizacija je uspela da priprema i do 5000 obroka dnevno. Ovo je bio tek početak promene, a poznati šef je odlučio da nakon ponovnog otvaranja restorana u Njujorku svoj restoran pretvori u veganski, plant based restoran i u veoma kratkom roku postao jedan od vodećih inicijatora promena u industriji hrane iskoristivši svoj uticaj. Koliko je ovo radikalan, neobičan i hrabar potez i kakvu snagu promene na globalnom nivou donosi ova njegova odluka, imaćete priliku da čujete u ovom razgovoru.

Životni stil

PLEZIR

rI TU AL Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Fotografije: Milena Goševski @milena.gosevski

Ana Vučković Denčić

Kako započinješ dan? Dan započinjem kafom, a vrlo često i doručkom u krevetu. Jutarnji tempo nam je upravo takav da pre odlaska na svoj posao moj muž skuva kafu i napravi doručak za mene i dete, koje se tad već uveliko igra okolo. Ja ranije nisam bila uopšte jutarnji tip, jer sam mnogo više izlazila i radila noću, a sad mi prija da se probudim oko Buđenje s prvim zracima sunca uz jogu, do-

osam, da popijem prvo jednu

ručak uz tihu muziku, ispijanje omiljenog čaja

kafu sa mlekom, da doručku-

uvek u isto vreme, priprema zdravih obroka,

jem, najčešće neki lepi rustični

čitanje u određenom delu stana, opuštanje

hleb i sir, to je moj omiljeni i

uz filmsko veče ili utakmicu s društvom, to-

najčešći doručak. Onda usta-

pla kupka, sve su ovo rituali koji boje naše

nem iz kreveta i skuvam sebi

dane i čine da se osećamo sigurno i prijatno.

još jednu kafu, da potpuno raz-

U trenucima povećanog stresa i kriza poput

bistrim glavu. Kako mi je dete

ove kojoj čovečanstvo danas svedoči, psi-

nedavno krenulo u vrtić, ritu-

holozi nam kažu da ako već spoljašnji svet

al mi je postala jutarnja šetnja

ne možemo kontrolisati, dobro je negovati

niz Bulevar kad ga ostavim, pa

svoje dnevne rutine i rituale koji dovode do

bilo da idem ka poslu ili sam

toga da se dobro osećamo i izazivaju nam

slobodna. Tad slušam ili neki

prijatna osećanja. O dugim šetnjama, do-

podkast ili radio. Odatle dani

ručku u krevetu, omiljenim radio emisija-

već počinju da se razlikuju.

ma, unutrašnjim dvorištima, jesenjim putovanjima i analizi snova razgovarala sam sa književnicom, scenaristkinjom, kolumnistkinjom i autorkom nekoliko emisija na Radio Beogradu 2 Anom Vučković Denčić.

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir?

u kome nikad nisam bila. Plezir je za mene dugo, dugo plivati. Takođe, i ve-

Mogla bih da govorim šta je sve za

tar, volim vetrove. Plezir je za mene ar-

mene plezir, a ima toliko toga. Ali kad

hitektura kakvu volim, egzotične biljke,

čujem reč plezir pomislim na kremaste

kaktusi, unutrašnja dvorišta, prolazi,

kolače sa voćem, na masažu umornih

maštanje i istraživanje mesta gde tek

tabana, na pogled na grad sa vidikovca,

treba da odem, i iznad svega – zagrljaj

na čitanje već poznate knjige za koju

deteta, toplog i pufnastog. I naravno,

znam da mi se svidela, na odlazak na

već neko vreme mi je asocijacija na ple-

poznato drago mesto ili sletanje u grad

zir – Plezir! Imaš li omiljeni dnevni ritual? Moj omiljeni dnevni ritual je hvatanje vremena za čitanje. Postoji divnih sat vremena popodne kad dete spava, ja otvorim prozore, puštam da svež vazduh uđe unutra, izvalim se u fotelju i čitam knjige, nekad magazine, pijem nešto, najčešće limunadu ili novu kafu (od otprilike tri). Uvek slušam i muziku, ona mi ne smeta, ona upotpunjuje to čitanje, pogotovo ako je džez ili nešto progresivno, nešto što traje dugo. I onda taman pomislim da je čitanju kraj jer se dete budi, a ono se samo okrene na drugu stranu, a ja okrenem novu stranicu knjige.

Koje su to aktivnosti koje nisu u kore- Na koji način se nosiš sa lošim raspolaciji sa tvojim poslom ali za koje ćeš loženjem, tugom i strahovima? uvek naći vremena jer ti donose radost?

Ja sam od kad znam za sebe i od kad imam uvid u to introspektivna osoba.

Prija mi da budem sama sa sobom, Ne prestajem da razmišljam o sebi, iako volim društvo. Ali mi, pogotovu u drugima, o postupcima, o tome kakva poslednje vreme prija da budem sama sam ja zaista, čini mi se da od nedavno i šetam se ili trčim. Ako ne žurim baš mogu kao da izađem iz sebe i sve glevolim da na posao idem i vraćam se dam koliko-toliko objektivno. Oduvek peške. To možda jeste luksuz, pogoto- imam zanimljive snove, a u poslednje vo ako treba na sve stići, ali vredi. Ja vreme su još uzbudljiviji, deluju kao filzaista brzo hodam, čak volim i da se na- movi, i to neki koje je režirao Sorentino. tovarim stvarima i da taj povratak bude To je možda jer pijem magnezijum, čula neka vrsta treninga. Volim da sam ili u sam da on podstiče luckaste snove. pokretu ili da se izležavam. Zato sam Zato sam nabavila knjige čoveka koji se baš zadovoljna kad prođem desetak snovima bavio dubinski, ozbiljno, naučkilometara preko dana, a onda uve- no. Reč je o Ivanu Nastoviću, psihologu če odem na trčanje. Živim blizu Olim- i specijalisti za kliničku i dubinsku psipa, pa mi je traka za trčanje nadomak hologiju, koji je posvetio svoj radni vek kuće. Ranije nisam tako mislila, ali mi snovima i nesvesnom uopšte. Osećam, trening ove vrste baš donosi radost, a i njegove knjige me uveravaju da su u jer tad obično preslušam neku emisiju snovima svi odgovori, da je to postava koja me zanima, istegnem mišiće, uži- kaputa našeg života. To me uzbuđuje vam udišući miris lipa koje okružuju i raduje, idem u susret svakom novom traku. Baš sam srećna što sam otkrila snu, u želji da se što bolje upoznam, ovu radost.

jer uvek ima nešto, ma koliko bili introspektivni čega niste svesni. Kad mi je teško obraćam se sebi, knjigama, ali i razgovaram sa prijateljima, kao i oni 17

sa mnom, jer mi se čini da mnogo ljudi Na koji način nagrađuješ sebe? vapi za duhovnim osnaživanjem, istraživanjem sebe, svojih pravih motiva, da Volim da nagrađujem sebe stalno. Neki je mnogim ljudima potrebno da nešto ljudi su sa godinama strožiji prema puste, prihvate, oproste.

sebi. Kod mene bi to bilo samo kontraproduktivno. To jesu neki modeli koje

Kome se obraćaš kada nisi „sva svoja“? usvajamo iz svoje porodice, pa ih posle ili nastavljamo ili se njima kategorički Ovaj odgovor zapravo se nadovezuje protivimo. U mojoj porodici nikad nije i na prethodni, jer je to to. Kad nisam bilo sistema nagrade – uradi ovo dosva svoja bežim daleko od ljudi, da ne bro, pa sledi nagrada. Ne znam da li je bih napravila neki nepotreban konflikt, to dobro ili loše, i da li ću ja uspeti da to idem da trčim, tražim utehu ili spas u uradim i kod svog deteta, ali mene na nekim mehaničkim radnjama, kao što je većinu stvari nije trebalo terati. Ono što pranje kupatila ili sudova. Mnogo volim sam volela da radim, radila sam, ono kada nešto očistim, kada nasapunjam što nisam, radila sam da ih uradim i zakupatilo, a onda jakim mlazom skinem vršim. Volim sve da zaokružim, ja nikasve crno, prljavo i garavo, što ode beko ne bih bila student sa dva ispita do straga. Kad nisam sva svoja volim i da kraja, mene to nervira, ja moram sve da masturdate-ujem. To je kad sami sebe završim. U tom smislu nagrada nije bilo vodite na sastanak, to je kad lutate gra- u klasičnom smislu, pa ni ja sad sebi ne dom, kada odete da ručate negde sami, priređujem bogznašta, ali svakog dana kada uživate u tome da ne morate da moraju da budu barem dve lepe stvari. pričate. Tražim spas i u hrani, ali za ra- Lep ručak, knjiga, šetnja, spavanje, ostazliku od tinejdžerskih dana nema prež- janje u kadi sat vremena, sitnice koje na deravanja glupostima, ja zaista volim kraju ispada da nisu sitnice. da jedem zdravo i tad se osećam bolje. Suši je moja hrana za raspoloženje ili Šta radiš kada „ne radiš ništa“? repovi jastoga koje po vrlo povoljnoj ceni možete pazariti na Kaleniću, i to Živim u kući i imam baštu u kojoj je pospremljene.

sađena većina novogodišnjih jelki od

kada smo se ovde doselili, a to je 1986. svoj rođendan, kao što volim i mantile, Moji roditelji su kupovali samo jelke sa ešarpe, pončoe. Temperatura je ona busenom, i coktali svaki put kada u ne- koju najviše volim, i dalje je toplo, ali kom američkom filmu vide da junaci se oseća svežina u vazduhu, osećam da nose preko Menhetna one jadne, ubije- su moje misli najjasnije, najrazboritije, ne, prerezane i još su veseli, jer to nije nekako kao da sam najbolje prikačena važno. E, te jelke, naše novogodišnje na sebe samu. Mnogo je događaja iz jelke izvor su mog zena. Kad ne radim kulture, koja meni jeste posao, ali i veništa ja najčešće u suton gledam u njih, liko zadovoljstvo. Takođe, sve što sam kao u platno, gledam kako se prelama ikada počinjala da pišem bilo je u ranu svetlost, brojim njihove iglice, žalim ih jesen. Ne manje važno je to što volim što nisu na nekom divnom mestu, na sve te jesenje ukuse, što je na trpezi nekoj planini, u gustoj šumi, ali sam im mamina pita sa bundevom, ponekad zahvalna što su tu za mene. Kad ne ra- i sa dodatkom brusnica unutra. Volim dim ništa tad se takođe i razvlačim po da pijem kakao, možda čak i da onu krevetu, istežem telo, nameštam ga, sr- kafu zamenim kakaoom neko vreme. čem kafu puštajući da stvari oko mene Osećam da u jesen imam neki mir koji deluju na mene.

volim, a paradoksalno to je vreme kada se najviše viđam sa ljudima i idem na

Sezona godišnjih odmora, dugih šet- filmske festivale i koncerte. nji uz more, hladne lubenice i bosih nogu je uskoro za nama i stiže nam Hajde sad na 3, 2, 1! Smućkaj nam brzi ona u kojoj se ušuškavamo i uživamo jesenji meni za dan baš po tvojoj meri. uz ćebence, tople čajeve, pite poli- Gde nas vodiš, šta ćemo da klopamo vene prah šećerom i pečeni kesten. i kako ćemo provesti dan? Kako izgleda tvoja jesen i koji su tvoji omiljeni jesenji užici?

Spustićemo se pešaka niz Bulevar, stati u red kod Kirćanskog i kupiti kifle, one

Mnogim ljudima je to čudno i neja- mediteranske sa sirom i maslinom i sno, ali meni je jesen omiljeno godiš- one rustične, sa golicom. Šetaćemo se nje doba. Rođena sam u jesen, a volim ulicama grada, tražiti one sporedne,

fotografisaćemo uglove, opeke, grafite

tako ispunjenih dana. Ipak, pada mi

na vilama iz tridesetih, dok ih (a nadam

na pamet još jedna divna destinacija

se da ne) ne počiste bageri i zamene

za ranu jesen, a to je mesto odakle

pametne zgrade. Lutanje po gradu, kad

su moji poreklom, a to je prostor oko

ogladnimo možemo da završimo u Me-

Skadarskog jezera. Lokvanji, pelikani,

zestoranu, mestu koje me zaista podse-

riblji meni, ljubičaste planine u suton.

ća na taverne u starom gradu Solunu. A

Prelepo!

posle možemo i na plivanje ili trčanje, naravno, kad se slegne Sultanova slast,

Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/

moje omiljeno jelo na ovom mestu (gu-

film/emisiju/podkast?

laš u pireu od patlidžana). Posle toga možemo u pozorište, predlažem pred-

Kao dete su mi čitali Dina Bucatija, a

stavu Ružni, prljavi, zli u Beogradskom

sad kao odrasla sam se vratila njego-

dramskom.

vom delu, počela sam od Prodavnice tajni, po kojoj je Bajaga nazvao svoj

Kad su putovanja u pitanju, koje su

album. To je pisac baš po mom uku-

tvoje omiljene jesenje destinacije?

su, ne samo zato što je i sam bio novinar, nego ima tu bajkolikost, mistiku i

Nedavno sam pisala tekst o tome ko-

metafiziku. Laguna je objavila njego-

liko zapravo najviše volim da putujem

va dela, što je pohvalno. Knjigu Karte

u jesen. To mi je ostalo od putovanja

Kozikas izdavaštva kupila sam navod-

sa mamom, mi smo uvek na jesen išle

no za dete, ali i ja po ceo dan gledam

na mama-ćerka kontinentalna puto-

te predivno ilustrovane karte sveta i

vanja – u Pariz, Rim i Atinu. Čini mi se

mnoštvo egzotičnih odrednica. Sema

da su odlične jesenje destinacije i Trst,

Šeparda obožavam, njegove filmo-

Beč i Solun, nešto lepo, elegantno, bli-

ve, scenarija, drame, romane i priče,

zu, sadržajno, nešto za uživanje. Jer za

koje je kod nas objavila Geopoetika.

mene nema većeg uživanja od šetnje

Za mene su otkrovenje pesnici Marija

velikim lepim gradom, muzeja, onih po-

Dragnić i Vladan Miljković. Trenutno

znatih, i onih koje otkrijete nenadano,

čitam, i veoma mi se dopada knjiga

gastronomskih delicija, bezbrižnih, a

grčkog pisca Hristosa Asterijua Njeno

septembar

nago telo i druge priče, koje je objavila Podeli sa nama jedan svoj san kome moja Partizanska knjiga. Film koji me ćeš u ovoj godini dati krila? je dotakao, na upravo završenom Beldocs-u bio je film Koreni dokumenta- Kao što sam već rekla, posvetiću se svoristkinje Tee Lukač, intimna, vizuelno jim snovima, onim koje sanjam, pokui auditivno raskošna storija o njenom šaću da ih tumačim, pa da se još malo rodnom kraju, Dvoru na Uni. Velika približim sebi. Pustiću sebe da pišem preporuka! Pošto dolazim iz medija ra- u raznim formama, da beležim stalno dija, logično je da volim i da ga slušam, ideje, jer mi se dešava da mi promaknu pa u tom smislu ne propuštam većinu i pobegnu. Pokušaću da još više čitam, emisija Radio Beograda 2, ali bih pome- ima toliko toga što još nisam pročitanula i emisije 3XL na Radio Beogradu la ili pogledala, a što spada u onu ne202, u kojoj se tri sata puštaju samo formalnu lektiru. I nadam se i pravim duge pesme, ona je pogodna za moje putovanjima, muž i ja planiramo Južnu treninge trčanja. Slušam i emisiju Među Ameriku čim nam dete poraste dovoljsvetovima svet drugarice Milice Đilas na no da vodimo i njega ili da bude dovoljRadio Beogradu 1, jer se ta emisija bavi no veliki da nam ne bude teško da ga psihologijom i njenim fenomenima. Ne ostavimo dve nedelje. propuštam ni Dirižabl, Mansardu i Disko Buvljak na Radio Aparatu. I da, na trenutak se opet vraćam na knjige, ali ovo je poslastica za sve one koje vole Grejsona Perija i savremenu umetnost. Njegova lucidna studija Igra za galeriju je uzbudljivo štivo o tome zašto volimo ili mrzimo savremenu umetnost. Gledam i Agelast, jer obožavam duge razgovore sa ljudima, a ako bi trebalo da vam preporučim muziku, to bi za ovaj mesec bio celokupni opus Brajana Ferija, a tu ima svačega.

Književnost

Intervju: Jelena Vukićević @katjuncica.cita Fotografije: Ema Bednarž; privatna arhiva

išite mi o sebi, kad ne znate šta

vanje postojanja svim malim delovima

drugo da činite. Radite što je

sveta koji predstavljaju ljudsko iskustvo,

moguće više, to je baš najbo-

situacijama kroz koje su prošli ljudi i nji-

lje od svega! Kandidova pouka da treba

hovim uspomenama. Nežnost otelovlja-

„obrađivati svoj vrt” trebalo bi da važi za

va sve sa čime se dolazi u kontakt, čime

ljude kao što smo mi, za one koji nisu

im pruža pravo glasa, daje mu prostora

našli. Da li čovek uostalom ikad nađe? A

i vremena da oživi i da se izrazi.

i kad nađe, traži nešto drugo. Nežnost je najskromniji oblik ljubavi. To Novembra ili decembra 1859. Flober

je vrsta ljubavi koja se ne pojavljuje u je-

piše pismo gospođici Ameliji Boske.

vanđelju, niko se njom ne kune, niko je ne

Septembra 2021. Valentina i ja razme-

citira. Nema nikakve posebne ambleme

njujemo red pisanih poruka, red gla-

ili simbole, niti vodi u zločin, ili izaziva

sovnih poruka. Našla sam Valentinu, i

ljubomoru.

ona je pronašla mene. Javlja se kad god pažljivo pogledamo Olga Tokarčuk, između ostalog, oseća

drugo biće, u nešto što nismo mi sami.

i nas dve. Nežnost je spontana i bezinteresna; više Meni nežnost služi za to – jer je nežnost

je od saosećanja prema bližnjem. Umesto

umetnost personifikovanja, deljenja

toga, ona predstavlja konstantno, iako

emocija, čime se neprekidno otkrivaju

možda malo melanholično, zajedničko

sličnosti. Stvaranje priče podrazumeva

deljenje sudbine.

konstantno oživljavanje stvari, omoguća-

septembar

Nežnost je duboka emotivna zabrinutost za drugo biće, njegove slabosti, jedinstvenost njegove prirode, i za nemogućnost da izbegne patnju zbog prolaznosti vremena. Nežnost poznaje spone kojima smo povezani, sličnosti i istovetnosti među nama. To je pogled na stvari koji nam pokazuje da je svet živ, povezan, kooperativan i zavistan od sebe samog. Književnost je izgrađena na nežnosti prema bilo kojem biću koje nismo mi sami. Od Valentinine prve zbirke poezije, preko preplitanja njenih želja i svakodnevnih obaveza, do mira i mesta za tihovanje. Naš susret je tek otpočeo, a vi

Foto: Ema Bednarž

uživajte u razgovoru.

Posle zbirke “Помеѓу”- Između (Antolog, Pretpostavljam da je pominjanje prve Skoplje, 2019), u rukama nam je tvoja zbirke poezije za našu publiku novost (i druga zbirka poezije Slomiti kosti (Di- sama si mi napomenula da većina misli bidus comics&books, Beograd, 2021). da je druga zbirka prva). Uzgred, glumiStoga, kako je tekao proces izdavanja ca si, a pored pisanja, prevodiš, a jedna prve knjige i sam proces pisanja? A naj- si od urednica književnog portala astropre, koja je bila tvoja prva izgovorena naut.ba, kao i portala bludni stih koji reč i prvo sećanje?

svakog meseca objavljuje elektronski zbornik savremene ljubavne poezije iz

Mama kaže da je prva reč bila mama, regiona. Gde se osećaš najkomfornije, ne znam šta bi tata rekao. Prvo sećanje gde je Vanja Vanjka Vanjuška, u kojim mi je jako ukusno: selo Vranštica i gajba prostorima stvaranja, ili je naprosto sve puna malina.

isprepletano?

Prvu zbirku poezije nisam planirala kao Najlepše mi je kada sam sama, što bi ni drugu, desila se pošto sam požele- rekao Mika Antić: „Ne mrzim ljude, ali la da je posvetim Kalini. Kalina je moja mi nisu premnogo ni potrebni. Umaraju drugarica koja se smrzla na planini i me. Sad bih se složio da budem trava.” tako umrla. Posle njene smrti nisam Da, uz astronaut.ba sam počela da obumela ništa drugo osim da joj pišem, javljujem svoje prve prevode i zahvaldok sam pisala sam učila, oslobađala na sam Mehu Mahmutoviću i Božani se svojih strahova i shvatila da to što je Radenković na poziv u svemir. Forma mrtva, nikako ne znači da mi je daleka. Bludnog stiha mi se oduvek dopadala i I dalje je življa od mnogih živih u mom neizmerna mi je radost bila kada sam životu.

postala jedna od urednica. Pozvao me je Đorđe Simić, koji pored divnih dizajnerskih rešenja koje je stvarao za naš zbornik, je i lep pesnik. Srećna sam što ih poznajem i što stvaram sa njima.

septembar

„Predugo te nema

objavim knjigu za njenu izdavač-

da bih mogla da verujem

ku kuću, objasnila mi je da želi da

da sam ovde”,

knjiga bude ilustrovana i svoja što

ili

mi se tada učinilo lepim, pa sam

“ …da li će se smrt završiti

poželela isto. Zahvalna sam joj na

ako počnem ispočetka

pozivu i radosna sam što se knjiga

da je završavam”,

desila. Su je sunce, ona je tokom celog procesa bila jako vredna i

stihovi su pesama iz zbirke Između. S tim u

prisutna, a sa prisutnim ljudima

vezi, kada si se prvi put suočila sa smrću?

najviše volim da radim, iako sam i

Koja ti je omiljena bajka iz detinjstva, a koja

sama često odsutna. I zaista imam

danas?

potrebu da joj se zahvalim što je imala strpljenja za sve moje kolibri-

Omiljena bajka mi je baka. Imala sam je, noge u vodi, cvetove… I što je stvoridve godine, sećam se mirisa pomoran- la koricu kakvu sam želela, pa i lepšu! dži i prabake koja spava na krevetu do Urednica je Sofku angažovala na kraju prozora, naravno, nisam tada znala procesa, Sofka je jako vredno dete i ja da je mrtva. Prvi put sam se suočila sa joj želim puno radosti i lepih slova. smrću posle Kalinine smrti. Posle njenog odlaska sam naučila da smrt nije tužna, da su rastanci ti koji su tužni i ono što zaboravimo kada odemo. Osvrnućemo se sada i na drugu zbirku. Opiši nam proces rada i saradnje sa umetnicama Suzanom Su Vulović i Sofijom Marković. Da li je tebe pronašla Dibidus izdavačka kuća ili ti njih? Dibidus je pronašao mene, naime, Jelena Stevanović mi se javila sa idejom da

Slomiti kosti: šta si nedavno slomila, kakvi su utisci čitalaca, a osvrnućemo polomila, razbila, nehajno ostavila? Uz- se i na tvoje prisustvo iliti formu na Ingred, kako si se odlučila za naslov?

stagram platformi, kako si došla do takvog rešenja?

Uh, ovih dana bih najradije lomila čaše u kafani! Ne volim nehajna ostavljanja i Da, svakako da je važno. Publika u Beslična sebična ponašanja. Što se naslo- ogradu me je tako lepo izgrlila, uopšte va tiče, on mi je najteže pao jer prosto nisam očekivala da će toliko lepih ljudi ne umem sa naslovima, prva asocijacija doći na promociju. Zahvalna sam što na Slomiti kosti bio mi je zagrljaj, publi- sam ih upoznala. Hanku doživljavam ka će imati svoje.

kao retku i zahvalna sam što je imam za prijatelja. Oduvek sam se divila njenoj

Kakvi su planovi za dalje, u vezi sa pro- spremnosti da uvek kaže to što misli mocijom knjige (upoznala te je publika i da se u skladu sa tim i ponaša, smau Beogradu, a stihove je čitala glumi- tram da jedino takvi: iskreni i hrabri ca Hana Selimović), i smatraš li važnim ljudi mogu ovaj svet menjati na lepše. takvu vrstu razgovora? Na tu stranu, Sve ostalo je zaista gubljenje vremena.

septembar

Konkretne informacije u vezi sa daljim

Kako smo se ovih dana „susretale” pu-

promocijama nemam, osim da nas oče-

tem glasovnih poruka, dok sam uživala

kuju Novi Sad i Niš.

u pesmi zrikavaca iz tvog dvorišta, kako ti zvuči jutro? Bez čega ne možeš da ga

Što se Instagrama tiče divno je što tamo

zamisliš?

možemo da delimo to što stvaramo, ali mi je još lepše što postoje određeni lju-

I zrikavci su uživali u tvom glasu!

di koji su svoje profile posvetili umetni-

Bez sebe. Volim jutra i ceđene voćke.

cima koje podržavaju, jedan od njih je i Saša Kvrgić, publici poznatiji kao vase-

Borhes u Vavilonskoj biblioteci piše da

line.dion, pa i tvoj profil je prekrasan...

mu svakodnevno pisanje skreće misli

Ljudi se raduju vašim objavama, jer uz

od trenutnog položaja čovečanstva.

vas otkrivaju svoje omiljene buduće

„Izvesnost da je sve već zapisano poni-

pesnike, pisce, predele... Lepo smo se

štava nas ili nas čini utvarnima. Može

našli svi.

biti da me starost i bojazan varaju, ali strahujem da je ljudska vrsta, jedina,

Nedavno završen festival poezije u Sko-

na dobrom putu da iščezne, i da će je

plju…Impresije?

Biblioteka nadživeti: osvetljena, usamljena, beskrajna, savršeno nepokret-

Bio je to naš prvi festival poezije koji

na, opremljena vrednim tomovima,

smo organizovali u Skoplju (Julijana Ve-

bespotrebna, nepodmitljiva, skrivena.”

ličkovska, Ana Golejška, Biljana Stoja-

Kako izgleda tvoja biblioteka, ka čemu

novska, Snežana Stojčevska, Jovan Di-

su ti usmerene misli, odnosno, pisanje

moski i Đoko Zdraveski), srećni smo što

i ti? Kada ste se susreli?

naš grad sada ima festival kakav odavno zaslužuje. Bilo nam je divno, festival

U trećoj godini sam naučila da čitam i

je bio jako posećen i pored svih novih

pišem, tako da, otkad znam za sebe ja

mera koje su aktuelne u Skoplju. Trajao

recitujem, čitam, glumim, sve te aktiv-

je tri dana i okupio je jako lepe umetni-

nosti su prirodni deo mog života.

ke, jedva čekanje nam je sledeći!

Moja biblioteka je široka i sređena.

Ežen Jonesko govori o prijatnom izne- ne umem. Film Devojka Puriše Đorđenađenju izazvanom gledanjem Kakoja- vića mi je dugo bio omiljen, volim film nisovog filma Ifigenija, i zaključuje kako Neposlušni rediteljke Mine Đukić, volim zaboravljamo Šekspira i Sofokla, Euri- lepu muziku Minje Subote u tom filmu. pida, čije nam se delo obraća kao da je Poslednje što sam gledala u bioskopu je juče napisano. Ohrabruje činjenica, i to film Dragana Bjelogrlića o Tomi Zdravnam dokazuje njegovo delo, da prola- koviću i skroz bih volela da svi poglezeći kroz mnoge vekove ljudski identi- daju taj film jer može spasiti svest, svet tet ostaje isti, i da je večit. Zastrašuje, i sve. Cela ekipa filma je sjajna, ali ponaravno, ideja da je ljudska sudbina seban utisak na mene ostavio je Milan uvek potresna, tragična tokom čitave Marić koji je tako stvaran i čist tokom istorije, u svim socijalnim preokretima. svakog trenutka filma. Međutim, čovek ne može da izgubi svoje osobine, postoji izvesna stalnost i mi Omiljena predstava u kojoj si igrala…? ćemo se uvek razumevati. Jonesko dalje navodi da je reditelj Kakojanis sebe “Stand AP Serbie” Akademskog pozoprevazišao, i da je to najlepši film koji rišta SKC-a, rađen po tekstovima peje ikada gledao. Radoznala sam, koji je sama Jovana Jovanovića Zmaja, u režiji tvoj omiljeni film, i šta si gledala u bio- Vladimira Cvejića. skopu prethodnih meseci? Uh, slaba sam s filmovima, ali reći ću vam neke koji mi se dopadaju… Paweł Pawlikowski i Cold war su mi prvi došli, zatim Garth Davis i Lion, Jim Carrey mi je omiljeni glumac, volim njegove filmove, pa onda tu dolazi Michel Gondry i Eternal Sunshine of the Spotless Mind. Kad treba da izdvojim omiljen, zaista

septembar

Foto: Ema Bednarž

Rilke je rekao: “…kroz nas odleću ptice u tišini. O, ja, koji želim da porastem ja gledam napolje, i drvo u meni raste.” Koje drvo u tebi raste? Ljubav za Rilkea. Banjan drvo. Šta prećutkuješ? Topline i mekosti, tada mi jedino disanje ima smisla. U stvarnom životu se trudim da ne prećutkujem ništa.

Koliko ti znače stihovi Vesne Parun

ničko vreme vrlo rado bi-

(Kad ptica prestane voljeti):

smo pozvale Fridu da nam se pridruži.

„Ljudi vole kratke susrete, kratka pisma, male doživljaje za koje ne treba tražiti smisao daleko u zvijezdama ni u odviše opasnim, nepoznatim predjelima duše.

Ne znam da li želim da me

Ali te male boli uvlače se neopazice

pamte, ali volela bih da

u naše meso izvrgnuto oštrici dosade,

Bjela napravi film o meni!

one postaju u njemu naša smrt…

(smeh)

Nema malih boli. Nema malih boli pod ovim suncem.”

Tvoj najveći strah?

Koliko se danas upoznajemo sa „predelima duše”? Gde stanuju boli?

Po čemu želiš da te pamte?

Da će ljudi prestati da govore kako se osećaju i da će se tako izgubiti.

Kad se spomene Vesna Parun odmah mi dođe stih iz njene pesme Za sve su

Šta slušaš kad si zaljubljena?

kriva djetinjstva naša: „Nitko od nas nema dvije cijele ruke.” Meni uglav-

Nisam zaljubljive prirode, ali me pesma

nom stanuje u stomaku. Volela bih da

Arsena Dedića Moja ljubav ima uvek za-

se svi najpre upoznamo prihvatanjem.

ljubi. Najlepša pesma na svetu je.

Tvoja junakinja iz života? Kako biste

Gde i kako Valentina tihuje, pronalazi mir?

zajedno provele dan i gde? Volim Fridu i sve što je stvorila, a junakinja iz života je moja mama, Svetlana. Verujem da bismo sve tri dan provele u šumi, šetajući, a s obzirom na to da mama i ja već tako provodimo zajed32

septembar

Koje bi nam tvoje stihove izdvojila?

ruke u malteru gradile zidove od zidova ostale su samo ptice od ptica nebo krvavo onda mrak spuštena zavesa prazna sedišta tiha igra kraj predstave pobegla u kostimu čuješ li žvrljotine bez prozora ljubavi da li te ne nalazim zato što ni ja više ne postojim (Slomiti kosti)

Životni stil

Intervju: Jelena Maksić @modoki_ja Fotografije: privatna arhiva

U opisu njenog profila stoji rečeni-

Studirala si u Atini? Kakvu perspek-

ca: „Samo je privatnost istina, priče

tivu su ti dale studije u Grčkoj?

su privid.” Iako imam ogromnu želju da ispričam priču o njoj što istinitije

Odlaskom na studije u Atinu desio se

moguće, ne želim da zadirem u njenu

sudar sa helenskom kulturom, a ele-

privatnost, već mi je cilj da istaknem

menti tog sudara su i danas prisutni

Jelenin talenat da uoči, ukadrira i na-

pri svakom životnom koraku. Posma-

pravi lepotu. Ako bi trebalo da njen In-

trajući tu i takvu lepotu i dekorativni

stagram profil opišem u 3 reči biram:

obrazac, uporedo se razvijala moja

mir, more i vino. Na njemu mi sva-

ljubav prema kaligrafiji, crtanju i sli-

ka nova objava daje osećaj da ipak,

kanju.

negde, neko, na Instagramu, živi u potpunosti neopterećen trendovima

Kada se prvi put susrećeš sa kaligra-

i tendencijama. Deluje da živi negde

fijom?

tamo gde vreme teče lagano i gde je život jednostavan i lep.

U Atini započinje moj dug put bavljenja ne samo krasnopisom već i umet-

Kako bi volela da te predstavim oni-

nošću rukopisne knjige uopšte, kao i

ma koji nikada nisu gvirnuli u tvoj

pratećih tehnika poput iluminacije i

Instagram profil? Ko je Jelena Miha-

pozlate.

ilović? Koliko traje izrada jednog rada? Vinograđanka i kaligraf. Ljubiteljka cveća i cvetanja, helenskog sklada,

Izrada jednog rada je dug proces,

zrikavaca iznad pozorišta u Epidau-

može trajati i po nekoliko dana, zavisi

rusu i vina.

od toga koliko pripreme i dekoracije zahteva.

Da li je kaligrafija tvoje zanimanje, provodimo u rodnoj Topoli. U Topoli hobi ili poziv?

imamo mladi zasad vinove loze. Vinograd u kome smo zasadili autohtone

Kaligrafija je za mene od ljubavi pre- sorte grožđa, prokupac i tamjaniku, ko hobija do zanimanja.

svojevrsni je dar Prizrena i vinorodnog Kosova i Metohije. Dakle, nema

Živiš na relaciji Prizren-Topola? Ko- dihotomije. Niti kojima povezujemo liko ti znači ta dihotomija u tvom ova dva divna mesta čine iskustvo naiskustvu?

šeg života harmoničnim.

Moj suprug Velimir i ja živimo na re- Reci nam nešto o vašem vinogradu. laciji između Karađorđeve prestonice Topole i carskog Prizrena. S obzirom Budući da mnogo vremena provoda je suprug profesor u Prizrenskoj dimo u vinogradu, sebe smatramo bogosloviji, zajedno učestvujemo u njegovim stalnim žiteljima - vinograobnovljenom životu ove škole, koja đanima. Izbor autohtonih sorti grožpostoji već 150 godina, što smatramo đa, prokupca i tamjanike, u našem najvećom privilegijom. Prizren, stari zasadu bio je prirodan sled, budući srpski Carigrad, i danas predstavlja da smo tako samo nastavili delo koje mesto gde se prepliću različite kul- su u prošlosti započeli naši preci. Stoture. Dok u pravoslavnoj crkvi poju ga, naš vinograd u širem smislu jeste prizrenski bogoslovi, sa džamije se jedno polje kulture u kome se osim čuje ezan, u daljini zvone zvona ka- negovanja svakog čokota pojedinatoličke crkve. U svoj toj raznolikosti, čno gradi lep i kontinuirani odnos sa crkva Bogorodice Ljeviške se izdvaja prirodom i sa ljudima. kao biser nebeske lepote. Iz ove intenzivne sredine začinjene istočnim Trudimo se da primenjujemo principe zvukovima prelazimo u pitomo zele- negovanja i zaštite vinove loze koji odnilo Šumadije, i svo slobodno vreme govaraju našem načinu života i našim

septembar

vrednostima, jer smatramo da dobro vino nastaje još u vinogradu. Štitimo ga tradicionalnim metodama ne koristeći herbicide. Puštamo da se razvija biodiverzitet kako bi vinograd bio dobro mesto za boravak i život svih vinograđana. Pod vinograđanima podrazumevam i sve životinje koje žive u njemu i oko njega, a koje redovno srećemo: srne, fazane, zečeve... Radovi u njemu nisu ni jednostavni ni lagani. Ulažemo dosta umeća, iskustva i veliki fizički napor, ali uprkos tome u našem vinogradu je uvek veselo i živo. Upravo sada u vinogradu teku najlepši dani, dani berbe, rada, pesme, praznovanja, gozbi. Zatim se vinograđani polako sele u podrum gde nastaju i odležavaju vina iz naših vinograda. Lug je naziv našeg prvog vina. Srndać na etiketi asocira na već pomenute susrete sa životinjama iz lugova kraj vinograda. U njemu se može uživati u našem podrumu, a nadamo se uskoro i u gradskim vinotekama.

Rekla bih da voliš da putuješ, ali mi negujući čokote, terapiju Suncem kao se čini da ni tvoja putovanja nisu kon- i spavanje na otvorenom, pod zvezvencionalna. Nema poznatih turistič- dama. Naročiti plezir predstavlja čaša kih destinacija, nema ustaljenih sce- vina iz sopstvenog vinograda koja se nografija. Reci nam kako biraš kuda? nazdravlja sa dragim prijateljima. Koliko ti znače putovanja van „naših” prostora? Koje putovanje je na tebe Preporuči nam dobru knjigu/pesmu/ ostavilo najsnažniji utisak i zašto?

film za koju misliš da ćemo sebi učiniti plezir ukoliko ih pročitamo/po-

Da, mnogo volim da putujem, mada gledamo/poslušamo bar ponekad? putovanje ne doživljavam samo kao destinaciju ka kojoj putujem, već sma- Za čitanje preporučujem kirgijskog tram da je bogatstvo puta u svakom pisca Čingiza Ajtmatova, posebno njekoraku, od pređenog praga, pa sve govu knjigu „I duže od veka traje dan”, do sporog povratka kući. Putovanja zatim Jingerov „Heliopolis”, kao i poena Istok i orijentalni dekor su najviše ziju Momčila Nastasijevića. Jermenski uticali na moju inspiraciju za likovni reditelj Sergej Paradžanov koji je za izraz. Manuskripte koje sam viđala u svoj film „Boja nara” inspiraciju našao Gruziji, Jermeniji, Iranu i voljenoj Grč- u manuskriptima, za mene je remek koj su uticale na moj estetski razvoj. delo kao i svi filmovi iranskog rediteNajpre kroz boje. Dve boje koje naj- lja Madžid Madžidija. češće koristim su plava i zlatna. Plava - boja Persije i mojih mediteranskih I za kraj, imaš li omiljenu reč ili rečenadahnuća i zlatna kao nekadašnji nicu ispisanu krasnopisom? I možesjaj Vizantije.

mo li da znamo koja je?

Na šta pomisliš kad čuješ reč plezir? Na pamet mi pada grčka reč „Logos” koja ima toliko različitih značenja da Odmah pomislim na pronalaženje bi se skoro svaka reč na svetu mogla onog izvornog u sebi, na bosonogo zameniti njom, a odnosi se samo na hodanje i manuelni rad u vinogradu ličnost Bogočoveka. 38

septembar

Životni stil

Intervju: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija Fotografije: Burbon i borovnice

Ovog meseca družimo se sa Natašom Zdravo Nataša, možeš li da nam ispriRajčević, novinarkom, influenserkom, čaš kako je krenula tvoja kulinarska ljubiteljkom životinja i vegankom, au- avantura i kako je došlo do pokretatorkom odličnog veganskog bloga i in- nja bloga Burbon i borovnice? Kako si stagram profila Burbon i borovnice. Za otkrila svoju ljubav prema kuvanju i rođendanski broj Plezira razgovarale zaronila u svet začina? smo o kuvanju i osmišljavanju veganskih recepata, sezonskim namirnicama, Zdravo. Zapravo do pokretanja Burbojesenjim ukusima, začinima, malim i vena i Borovnice je došlo posve slučajno. likim promenama, zalogaj po zalogaj. Često sam na Instagramu objavljivala Ukoliko ste u konstantnoj potrazi za (poprilično amaterske) fotografije svoidejama i inspiracijom kako da u svoju jih jela, i ljudi su mi lagano počeli tražiti ishranu uključite više sezonskih namir- recepte. U to vrijeme sam sudjelovanica i hranite se zdravije, Natašin blog la u jednom kulinarskom programu i i profil su prava adresa za vas.

upoznala jako puno food bogerica koje su me nagovarale da pretvorim svoj IG u isključivo food profil i otvorim blog. One su mi zbilja jako puno pomogle sa samopouzdanjem oko objavljivanja i uvijek ću im na tome biti zahvalna (cure, znate tko ste). Kako nisam imala pojma kako otvoriti i održavati blog, tu je uletila moja najbolja prijateljica koja je to napravila jako brzo i jako profesionalno. Kao što možete vidjeti, od početka sam imala podršku divnih ljudi! U međuvremenu sam se malo odmakla od bloga i više se fokusirala na IG ali u zadnje vrijeme razmišljam vratiti se formi bloga. 41

Što se tiče moje ljubavi prema kuhanju, životinje i prirodu. Trudim se pokazati čini mi se da sam rođena s njom. Od ma- ljudima kako mogu bitni i sretni i siti lena sam se motala po kuhinji, neka od bez da čine zlo drugim bićima. Mislim mojih prvih sjećanja su vezana upravo da je to moja misija na ovome svijetu, uz kuhanje-pravljenja krafni s bakom i mijenjati svijet zalogaj po zalogaj. salata s didom. Kod nas se uvijek kuhalo puno i često i to je jednostavno nešto Koji je tvoj omiljeni dnevni ritual? uz što sam odrasla. Odrasla sam s dvije mlađe sestre i zaposlenom majkom, Jutarnja kava. Ništa mi ne može natako da sam jako rano već znala napra- domjestiti tih pola sata ujutro u kojem viti pristojan obrok. Ipak, tek kad sam u miru pijem kavu i pripremam se za prije šest godina prešla na veganstvo, dan koji je ispred mene. Također, vekuhanje mi je postalo prava ljubav.

černja šetnja sa psom koja me baš lijepo opusti za kraj dana. Dakle, volim u

Verujem da hrana i priča o istoj zauzi- miru dočekati i početak i kraj dana. ma veliki deo tvog vremena, takođe, osim toga po struci si novinarka i ra- A omiljeni ritual u kuhinji? diš kao turistički vodič u Zagrebu, ali kada se sve to ostavi po strani, ko je Ufff...sve! Od planiranja jela, kupovanja Nataša?

namirnica, kombiniranja začina, fotkanja, obrađivanja slika...Ne mogu se od-

Trenutno i radim samo kao food bloge- lučiti za jedan ritual, jer cijeli taj proces rica i sve što ide uz to, tako da hrana za- promatram kao cjelinu. uzima najveći dio mog vremena. A tko je Nataša…pa ne znam točno kako od- Koje su to sezonske namirnice koje govoriti na to pitanje. Prošli tjedan sam će igrati glavnu ulogu u tvojoj kuhinji bila druga osoba nego što sam danas, ove jeseni? a isto tako sam druga osoba nego što ću bit idući mjesec. Kao i sve u prirodi, Sigurno će se naći dosta cikle, kelja, blii mi se mijenjamo i rastemo. Ukratko - tve i cvjetače na mom tanjuru. NaravNataša je jedna zaljubljenica u hranu, no, puno jabuka, limuna, krušaka, a 42

posebno se veselim mandarinama. Uz to, sigurno ću se naguštirati i mladog graha kojeg jedva čekam svake godine. A začini/umaci/namazi/čorbice/slatkiši, kako izgleda tvoj jesenji meni? Ništa ne govori jesen kao topli začini - cimet, kardamom, anis, muškatni oraščić. Cijelu jesen i zimu ih stavljam svugdje. Sigurno ću raditi jako puno drobljenaca i pita od jabuka i cimeta, toplih zobenih kaša i pumpkin spice latte-a. Naravno, dominirat će jela na žlicu - povrtna variva, orzota, guste juhe, pečeno korjenasto povrće, kiseli kupus, curry… Ja se uvijek vodim time da nam u toplijim danima trebaju lakša jela, salate i sirove namirnice, dok nam s dolaskom hladnijih dana tijelo traži topla, bogata jela. Odakle dolazi tvoja kulinarska inspiracija? Moja najveća inspiracija je upravo priroda, tj. njena promjena. Nema bolje inspiracije od sezonskih namirnica.

Podeli sa nama omiljeni recept za neko tradicionalno mesno jelo koje si uspela da uspešno rekreiraš u bezmesnoj varijanti?

Postupak:

Na prvom mjestu sigurno bio tofunjez,

•Tofu ocijedite i dobro smrvite rukama.

zapravo bolonjez s tofuom. Nikada ne

Posolite ga i dodajte malo čilija, crvene

razočara i stvarno može uspješno zava-

paprike, žlicu soja umaka, a super paše

rati svakog mesojeda.

i žlica bbq umaka. Pustite da se marinira dok vi pripremate povrće. •U širokoj posudi zagrijte maslinovo

Sastojci (za 4 osobe):

ulje. Dodajte na sitno sjeckani luk ili poriluk, mrkvu i papriku.

1 veliki luk

•Pirjajte 15, 20 minuta i po potrebi do-

1 velika mrkva

lijevajte malo vode. Kad je povrće me-

1 crvena paprika

kano, stavite usitnjeni tofu i češnjak pa

Malo vina (crnog ili bijelog)

pustite minutu, dvije da malo zamiriši.

1 konzerva sjeckane rajčice

Sad dodajte vino i kuhajte još 2 minute.

2 režnja češnjaka

Dodajte lovorov list, sjeckanu rajčicu,

2 pakiranja svježeg tofua

povrtni temeljac i žličicu šećera. Dovedi-

1 litra povrtnog temeljca ili vode

te do vrenja, smanjite vatru, začinite po

2 lovorova lista

želji (muškatni oraščić, dimljena papri-

Žličica šećera

ka, ružmarin…) i kuhajte najmanje sat

Maslinovo ulje, sol, papar, crvena paprika, vremena. Povremeno promiješajte i po muškatni oraščić, malo sojinog umaka

potrebi dodajte malo vode. Kad postignete željenu gustoću, probajte umak i po potrebi doradite začinima. •Poslužite uz omiljenu kuhanu tjesteninu.

Sa koleginicom i prijateljicom Marie boljeg i zdravijeg života. Svakako planiWasler pokrenula si početkom go- ramo nastaviti, do sada smo odredile dine Dvadesetjednodnevni reset, pro- dva programa (zimski i ljetni) i upravo gram lične transformacije fokusiran smo u dogovorima i planovima za novi. na telo i um. Kako je izgledao rad u Obje se baš jako veselimo i jedva čekagrupi, kako ste zadovoljne postignu- mo. tim i planirate li da nastavite u tom smeru i ponovo organizujete ovaj i/ili Tvoje preporuke za knjige/blogove/ slične programe?

podcaste/emisije koje redovno pratiš i u kojima uživaš?

Mislim da mi je to bio najdraži projekt na kojem sam ikada radila. Marie i ja se Knjiga koju bi svatko trebao imati doma jako dobro kužimo i super funkcionira- svakako je How not to die od dr. Micmo u kuhinji. Ja jako volim rad u grupi i haela Gregera, a njegova web stranirad s ljudima u formama radionica op- ca - NutritionFacts.org je odličan izvor ćenito. Program je trajao 21 dan i nas znanstvenih i provjerenih informacija dvije smo zbilja svaki dan, cijeli dan bile o hrani. posvećene predivnoj ekipi koja je sudjelovala. Od javljanja uživo do odgo- Od podcasta bi svakako izdvojila podvaranja na poruke, kuhanja, pričanja o cast Pomalo (koji vodi moja draga Mastvarima koje i nisu bile usko vezane za rie Wasler), zatim The Minimalist Vegan, program… Zbilja jedno predivno isku- The Bearded Vegans, The Guilty Feminist, stvo u kojem smo (nadam se) i na duge 10% happier… Što se YouTube-a tiče, staze spojili neke ljude koji će se nasta- uglavnom pratim samo kuhare – Avant viti podržavati i nakon što je program Garde Vegan, The Happy Pear, Cheap završio. To nam je od početka bio glav- Lazy Vegan, Rainbow Plant Life, Pick Up ni cilj - da stvorimo zajednicu koja će Limes…. se međusobno podržavati u stvaranju

Omiljena veganska mesta u Zagrebu i tvom rodnom Zadru koja bi preporučila našim čitaocima? Drago mi je što je ova lista s godinama sve dulja. :) U Zagrebu jako volim restorane Zrno, Oazu, Green Point, Vegehop, Simple green by Jelena….Također, Broom 44 je fenomenalno novootvoreno mjesto na Dolcu, veganski meni je kreirala moja prijateljica i poznata food blogerica Iva Savić. Još bi izdvojila i Kut koji svaki dan ima jednu vegansku opciju, a njegova vlasnica, chefica Ivana Bekavac je jedna od najtalentiranijih chefova u Hrvatskoj. Što se mog rodnog Zadra tiče, svakako bi izdvojila restoran Bruschetta sa najboljim pljukancima koje sam ikada jela, Mamma Mia, s dva jako konkretna veganska jela, te Hedonist s dosta velikim veganskim menuom. Ima još dosta lokacija na kojima nećete ostati gladni, ali uglavnom se baziraju na burgerima i fast food-u.

Za kraj, koji je tvoj sa-

Posebno ako se hranite

vet čitaocima koji i da-

sezonski. Probajte nove

lje imaju dilemu da je

namirnice i začine, ek-

veganska ishrana kom-

sperimentirajte i istra-

plikovana, skupa i neu-

žujte. Ne trebate jesti

kusna?

kvinoju i chia sjemene ako vam ne odgovara-

Ja stvarno nekako ne vje-

ju. :) I najbitnije od sve-

rujem da u 2021. godini

ga, imajte na umu da

ljudi još uvijek misle da

veganskom prehranom

je veganska hrana neu-

pridonosite zdravlju pla-

kusna i skupa. :) Za po-

neta, vašem vlastitom

četak, uzmite svoje omi-

zdravlju i povrh svega

ljeno jelo i veganizirajte

nitko ne mora umrije-

ga. Vjerujte mi, nema to-

ti da biste vi bili siti. Oda-

ga što se ne može vega-

vno nismo u vremeni-

nizirati. Ako vam treba

ma u kojima je ljudski

pomoć, internet je zbilja

život ovisio o ulovljenoj

prepun recepata i sigur-

hrani, taj argument da-

no ćete naći nešto što

nas više nema nikakvog

vam odgovara. Veganska

smisla. Krenite sa malim

hrana može biti skupa

promjenama ako vam je

ako kupujete puno me-

tako lakše, izbacite živo-

snih i sirnih zamjena (ali

tinjske proizvode jedan

opet, ne skuplja od ‘klasične’ prehrane),

ili dva dana u tjednu i lagano pomičite

ali ako težite cjelovitoj biljnoj prehrani

tu granicu. Zbilja je lakše nego što misli-

koja se temelji na žitaricama, mahu-

te, otkrit ćete jedan cijeli novi svijet okusa

narkama, voću i povrću onda ćete vi-

i osjećati se puno bolje.

djeti koliko zapravo možete uštedjeti.

septembar

Životni stil

Tekst: Sara Savčić @sara_savcic

Pun mesec koji se javlja najbliže jesenjoj ravnodnevnici značajan je za ljude širom sveta. U mnogim kulturama ovaj događaj nazivaju Mesecom žetve, jer on osvetljava noć poljoprivrednicima koji rade na svojim poljima. U mnogim azijskim zemljama ovo je mesec za koji mnogi veruju da je najsvetliji u godini i slavi se kao praznik sredine jeseni, a prate ga razni običaji koji uključuju okupljanje porodice, posebnu hranu, mesečeve kolače (mooncake) i fenjere. Ovaj praznik se slavi u Kini, Tajvanu, Koreji, Japanu, Singapuru, Vijetnamu, Kambodži, Maleziji, Indoneziji, Tajlandu i na Filipinima petnaestog dana devetog meseca, koji obično pada sredinom septembra ili početkom oktobra, a ove godine je to 21. septembar.

Tradicija

Mesečevi kolači su precizno i detaljno ukrašeni, često sa šarama koje prika-

Festivalski običaji razlikuju se od zemlje zuju legende o festivalu. Ljudi ih medo zemlje, ali većina je fokusirana na đusobno poklanjaju i poslužuju na poporodična okupljanja, posebnu hranu, rodičnim okupljanjima. Veruje se da fenjere i ponudu koja se daje Mesecu. su ovi kolačići postali tradicija festivala U Južnoj Koreji proslava traje tri dana, a sredinom jeseni za vreme vladavine dimnogi ljudi u tom periodu putuju kako nastije Ming (1368-1644. godine nove bi se sastali sa rodbinom. Na Tajvanu ere), a simbolizuju pun mesec. Punjeje ovo nacionalni praznik i proslavlja se nje može biti tradicionalna pasta od uz mesečeve kolače i pomelo, veliko ci- semenki lotosa, žumanaca, pasulja, a trusno voće slično grejpu. U Vijetnamu od skora i čokolade, tartufa, čak i slase praznik zove „Dečji festival“, a mla- doleda. di nose fenjere dok gledaju lavovske plesove, a priređuju se i gozbe na me- U Japanu se u ovom periodu praktikuje sečini. Kineska četvrt i vrtovi u zalivu ritual posmatranja meseca – CUKIMI, za u Singapuru pale fenjere i prave tradi- vreme koga se ljudi okupljaju na piknicionalne i moderne verzije mesečevih cima, ispijaju sake ispod punog meseca kolača.

septembar

i proslavljaju žetvu.

Legenda Drevna kineska legenda povezana sa

Prošle jeseni je Netflix objavio animi-

festivalom govori o heroju po imenu

rani mjuzikl zasnovan na ovoj legendi

Hou Ji koji je oborio devet od 10 Sunaca

pod nazivom Over the Moon. Mlada de-

koja su pregrejala Zemlju i tako zaslu-

vojka po imenu Fei Fei, tužna zbog gu-

žio nagradu od Boginje neba. Dala mu

bitka majke, oduševljena je legendom

je poseban eliksir koji će mu omogućiti

i nada se da će upoznati boginju Mese-

da se uzdigne na nebo i postane Bog.

ca. Pametna devojka gradi raketni brod

Prelepa supruga Hou Jia, Čang E, u na-

koji će je odvesti na Mesec zajedno sa

stojanju da zaštiti eliksir od zlog čoveka,

njenim zecom (aluzija na zeca koji je

sama ga je popila i odletela na Mesec

pratio boginju na mesec). Film, koji je

zajedno sa zecom koji je poslat da je

animirao Sony Pictures, a producirao

prati. Hou Ji je slomljenog srca stavljao

Pearl Studios, sadrži pesmu „Rocket to

omiljenu hranu svoje žene na svoj sto

the Moon”, koja je postala hit među fa-

svake naredne godine, na noć najvećeg

novima filma.

meseca, u nadi da će se pojaviti.

Životni stil

Tekst: Vesna Belušević

Japan ima šesnaest ili sedamnaest dr- praznik Japana, 2020. godine. Japan je žavnih praznika godišnje koji su neradni ušao u eru Reiva 1. maja 2019. godine, dani. Broj i datum praznika se menja u kad je sadašnji car Naruhito nasledio zavisnosti od okolnosti. Tako je na pri- svog oca, cara Akihita, koji je abdicirao mer do 2000. godine TAIKU-NO-HI (Dan iz zdravstvenih razloga, a koji je vladao sporta i zdravlja) bio 10. oktobra kako bi u eri Heisei. U eri Heisei praznik je bio se obeležilo otvaranje prve Olimpijade na dan rođenja tadašnjeg cara, 23. deodržane u Tokiju, a koja je započela 10. cembra. oktobra1964. godine. Dvehiljadite godine je datum postao fleksibilan, pome- Trećeg ponedeljka u julu se slavi UMIren je na drugi ponedeljak u oktobru, NO-HI (Dan mora). To je noviji praznik, kako bi omogućili zaposlenima pro- iz 1996. godine zasnovan na istorijskom duženi vikend. Godine 2020. datum je događaju iz perioda Meiđi iz 1876. godipomeren na 24. juli kad je planirano ne. Ovaj dan je ustanovljen kao praznik otvaranje druge Olimpijade, ali je zbog kako bi se izrazila zahvalnost za daropandemije i menjanja termina takmi- ve mora i odala počast značaju mora u čenja za 2021. praznik pomeren za 23. životu Japanaca. Stanovnici Japana se juli, kad je i bilo otvaranje Olimpijade. mole za prosperitet svoje zemlje kao Sledeće godine, 2022, Taiku-no-hi će se pomorske nacije. Prvobitno je ovaj praopet vratiti u oktobar mesec.

znik bio 20. jula, ali je u okviru reforme pod nazivom ‘’Happy Monday’’ pome-

Dvadeset treći februar obeležava dan ren na treći ponedeljak u julu kako bi rođenja japanskog cara. Taj praznik se omogućio produžen vikend. je prvi put bio uveden kao nacionalni

JAMA-NO-HI (Dan planine) je novi pra- gužva, hoteli su rasprodani, a avio i voznik u Japanu koji je uveden tek 2016. zne karte rezervisane i po godinu dana godine kako bi se pružila mogućnost da unapred. se što više ljudi upozna sa planinama i ceni blagoslove sa planina. Dan planine OŠOGACU, Nova godina je još jedan praje 11. avgusta. Japansko meteorološko znik kada se Japan jako uzburka, gde društvo je došlo do zaključka posle de- su gužve velike jer se mnogi vraćaju u taljne ankete, da je samo 65% ispitanih rodni grad i roditeljsku kuću. znalo za novouveden praznik, a da 10% nije ni čulo za Dan mora. Verovatno će Jedanaestog februara je KENKOKU-KIbiti potrebno nekoliko godina dok ve- NEN-NO-HI, praznik kojim obeležavaju ćina Japanaca ne bude prihvatila novi stvaranje nacije i podstiču ljubav prepraznik.

ma rodnoj grudi. Ovaj praznik je uveden 1873. godine kada je Japan prešao

Jedan od omiljenih praznika u Japanu je sa lunarnog na gregorijanski kalendar. tzv. GORUDEN-VIKU (od engleskog golden week) koji obuhvata, zapravo, če- SEIĐIN-NO-HI (Dan punoletstva) je pratiri praznika. 29. aprila je ŠOVA-NO-HI znik koji se održava svakog drugog (Dan Šove, sećanje na rođendan cara ponedeljka u januaru, možda najinteHirohita, dede sadašnjeg cara koji je resantniji dan za turiste, jer se svuda bio deo ere Šova), 3. maja je KENPO-KI- mogu videti mlade devojke obučene u NENBI (godišnjica Ustava), 4. maja je prelepa kimona. MIDORI-NO-HI (Dan zelenila) i 5. maja je KODOMO-NO-HI (Dan dece, zapravo Od 1966. godine 15. septembar se slavi je tradicionalno Dan dečaka). U kom- kao Dan starijih građana. To je praznik binaciji sa subotom i nedeljom, Japan- KEIRO-NO-HI (praznik starih ljudi). Od ci imaju od sedam do deset slobodnih 2003. godine se datum pomerio na tredana i tad je najprometnija sezona pu- ći ponedeljak u septembru. tovanja. U tom periodu je svuda velika

septembar

BUNKA-NO-HI (Dan kulture) je počeo da se slavi 1948. godine u znak sećanja na objavljivanje Ustava. Na taj dan se slavi mir i sloboda i promoviše se kultura. Kao dan zahvalnosti radnicima i proizvodnji 1948. je ustanovljen KINROKANŠA-NO-HI koji je slavi svakog 23. novembra. ŠUNBUN-NO-HI se slavi dva puta godišnje, na prolećnu i jesenju ravnodnevnicu.Oba praznika su ustanovljena posle Drugog svetskog rata. Prolećna ravnodnevnica slavi prirodu i sva živa bića, dok jesenja ravnodnevnica pokazuje poštovanje prema precima i preminulima uopšteno. Pored državnih praznika, Japanci imaju mnogo praznika koje bogatije obeležavaju i koji su im u mnogo čemu važniji od državnih. Mnogi od tih praznika su deo tradicije i ukorenjeni su u životu svih stanovnika Zemlje izlazećeg sunca.

Svaka porodica koja ima ćerku 3. marta deca pišu želje na papiru koje okače na slavi HINA-MACURI (Dan lutaka ili Dan bambus. U mnogim mestima u Japadevojčica). Uz tradicionalnu hranu koja nu se održavaju tanabata festivali koji se sprema tog dana, obavezno je ukra- predstavljaju predigru najvećeg tradišavanje doma lutkama koje predstav- cionalnog praznika u Japanu, OBON. ljaju venčanje iz ere Hejan. Specijalna Na Obon se Japanci, polovinom avgudekoracija slavi brak i porodicu i tad se sta, sećaju preminulih predaka. Veruje moli za zdravlje i sreću ćerke. Lutke se, se da se tad duhovi preminulih vraćapo sujeverju moraju brzo skloniti kako ju u posetu rodbini. Papirni fenjeri se bi se ćerka mogla udati dok je još mla- kače kako bi im se osvetlio put, izvodi da.

se obon ples, BON ODORI uz pratnju ritma japanskih bubnjeva, porodice se

SECUBUN se obeležava 3. februara, a okupljaju i posećuju se grobovi rođaka, po starom kalendaru je to početak pro- prinosi se hrana na oltarima i u hramoleća. Ovaj praznik je nastao u Kini i u vima. Japan je stigao u osmom veku. Po starom verovanju tog dana dolazi do pro- ŠIĆI-GO-SAN (7-5-3) je tradicionalan čišćavanja. Raznim ritualima se teraju praznik za trogodišnje i sedmogodišzli duhovi i priziva sreća. Najpoznatiji nje devojčice i petogodišnje dečake koji ritual koji je veoma popularan u Japa- se održava polovinom novembra radi nu je MAMEMAKI. Pečena zrna soje se proslave rasta i blagostanja male dece. bacaju u vazduh uz uzvike isterivanja Ovaj praznik je nastao u periodu Heijan đavola i prizivanja sreće.

kada je dvorska klasa slavila rast dece. Po azijskoj numerologiji neparni brojevi

TANABATA je još jedan praznik koji je su srećni, pa su stoga izabrani ti brojedošao iz Kine, a slavi se 7. jula. Ovaj vi. Ovim praznikom se slavio opstanak praznik proslavlja susret dva božanstva dece i molilo se za dečije zdravlje. Dakoje je rastavio Mlečni put, a ispunjena nas decu oblače u lepa kimona i vode im je želja da se vide barem jednom go- ih u hramove gde se moli za njihov rast dišnje. U Japanu na ovaj dan, uglavnom i dobro zdravlje.

septembar

Japanci su prihvatili u dvadesetom veku tu, a datira iz 869. godine kada je kuga mnoge novine sa Zapada. Tako je slav- vladala Japanom, a ovaj festival je prvo ljenje Božića, Dana veštica i Dana za- bio verski ritual za uklanjanje te pošaljubljenih postalo potpuno uobičajeno sti. U Tokiju su posebno poznati KANu Japanu, doduše sa japanskim prime- DA i SANĐA festivali, a u Osaki TENĐIN. sama prilagođenim sopstvenim potre- Svaki grad u Japanu, svaki hram i svebama i kulturi.

tilište organizuje svoje festivale i svake godine se održi oko dve stotine hiljada

Pored tradicionalnih i državnih prazni- festivala. ka Japanci imaju na hiljade manjih i većih festivala koji se održavaju pri hra- Japanci slave razne stvari, dobre i loše, movima i svetilištima. MACURI, japanski obeležavaju sve aspekte ljudskog kafestivali su posebno popularni leti, ali raktera i društva, događaje iz istorije i se održavaju tokom cele godine. Ma- mitologije, legende, prirodu i živa bića curi vode poreklo iz šintoizma i bili su i spisak svih festivala i proslava bi bio način da se oda počast bogovima. Kad skoro beskonačan. Svaka proslava, svaje budizam stigao u Japan pomešao se ki praznik ima svoju istorijsku pozadisa šintoizmom i budistički sveštenici su nu, isprepletanu sa religijom, tradiciusvojili njihove festivale. Najpoznatiji jom i mitologijom. je GION MACURI koji se održava u Kjo-

septembar

Inspiraciju tražimo ne samo u malim, funkcionalnim prostorima, već i u načinu života koji nam oni pružaju. Povezanost sa prirodom i njenim ritmom, prisutnost u trenutku, fokus samo na one materijalne stvari i prostor koji nam je potreban za minimalan, ali opet lagodan život. Preći na „tiny“ ne znači da treba živeti skučeno, naprotiv – „tiny“ podrazumeva optimizaciju prostora i vremena, prilagođavanje prostora da radi najbolje za nas, naše hobije i naš način života. Zbog toga je svaka „tiny“ kućica unikatna i priča priču onoga ko u njoj živi.

Pripremila: Nina Simonović @nina.simonn

@ourlifeinthealps 64 septembar

@norske_mikrohus 65

@sigridsminde 66 septembar

@shayes_tiny_homes 67

@windypeakvintage 68 septembar

@tinyhousecabin 69

Ekologija

Tekst: Teodora Kovrlija @teodora_kovrlija

Arhitektica i spisateljica Sara Suzanka je pravimo pun krug i počistimo oko sebe još pre dvadesetak godina počela da posve ono što nam ne koristi ili ako nismo stavlja pitanje svojim klijentima da li im u potpunosti spremni za tako radikalne treba velika kuća ili kuća koja odgovara zaokrete, razmisliti o tome koliko nam je njihovim potrebama. U tom momentu je zaista potrebno za svakodnevni život pre verovatno za većinu ljudi bilo prerano da nego što ponovo nešto kupimo samo zato shvate da obilje nije u onome šta vidimo što nas je privuklo šareno pakovanje ili i šta možemo da nagomilamo oko sebe. ideja da moramo da svoj dom uredimo Međutim, klica jedne ideje je posejana. u skladu sa novom sezonom. Koliko proUz mislioce, aktiviste i progresivne ljude stora i stvari zaista koristimo, šta su nam ideja malih kuća koje funkcionišu po meri prioriteti, kako živimo? Imamo li previše pojedinca, koje su napravljene od lokal- stvari za koje smo emocionalno vezani, nih, održivih materijala i pružaju slobo- stvari koje zapravo ne upotrebljavamo du, umesto konstantne brige (oko održa- i koje nam samo ispunjavaju prostor? vanja, finansiranja…) počela je da se širi. Kada obavimo te teške razgovore sa soNaravno, ideja za postojanje mikro kuća bom, možda nam ideja o mikro kućama nije se tada prvi put rodila, možemo se neće zvučati sasvim neostvarivo. Gradovi vratiti malo unazad, pa među misliocima postaju prenatrpani i ukoliko želimo da izdvojiti recimo Henrija Dejvida Toroa i ostanemo u takvim, gusto zbijenim nasesetiti se njegove kolibe u šumi, ili otići još ljima, možda ćemo u budućnosti morati dalje u prošlost pa razmišljati o tome gde da smisleno koristimo raspoloživi životni su se naši preci grupisali i kako su živeli. prostor koji ćemo u tom slučaju mnogo Kako dom izgleda za ljude koji su bliži pažljivije uređivati. Neki ljudi već uveliko prirodi, slobodno vreme provode napo- razmišljaju u tom pravcu i, iz ekoloških lju? Šta je dom danas? Da li njega čine ili finansijskih razloga, odlučuju da popregradni zidovi, zbijene spavaonice pre- jednostave svoj život, poseduju manje i pune neznanaca? Možda je vreme da na- fokusiraju se na neke druge stvari.

Mikro kuća (tiny house) bi se mogla oka- ste reciklirani i prefabrikovani elemenrakterisati kao kuća manja od 37 kva- ti izrađeni od prirodnih materijala kao dratnih metara. Ovakve kuće mogu biti što su drvo, zemlja, slama i metal, kao statične, klasične kuće sa temeljima ili i novi, inovativni i ekološki materijali mobilne. Mobilne mikro kuće imaju svo- koji poslednjih godina osvajaju arhijih prednosti i za njih se često odlučuju tekte, stolare, zanatlije i ljubitelje malih oni koji nemaju vlastitu parcelu, oni koji kuća. Jedan od prioriteta u gradnji miplaniraju da putuju i često menjaju lo- kro kuća je da materijali budu lokalnog kaciju boravka. Vlasnici mobilnih kuća porekla, da su lako dostupni, da imaju mogu svoje kuće koristiti i parkirati na performanse koje obezbeđuju trajnost sličan način kao i vlasnici kamper vozi- i odgovaraju klimatskim uslovima na la, a prednost u odnosu na takva vozila željenoj lokaciji, da se njima relativno je što se mikro kuće mogu personali- lako manipuliše i da su povoljni za kupzovati i izgraditi sa manje novca, često ca/graditelja. Mikro kuća bi trebalo da i po principu uradi sam. Ipak, ograni- bude energetski efikasna, što znači da čenja svakako postoje, i odnose se pre energija koja se koristi u kući potiče iz svega na veličinu objekta, posebno u obnovljivih izvora energije (generisapogledu visine. (pravila variraju od dr- na na lokaciji na kojoj je sama kuća) u žave do države pa se vlasnici ili budući dovoljnoj količini da podmiri potrebe vlasnici mikro kuća moraju informisati stanara. Efikasno upravljanje otpadnim o saobraćajnim pravilima zemlje u koju vodama i njeno prirodno prečišćavanje bi putovali).

poželjan su kvalitet svake mikro kuće. Isto važi i za upravljanje otpadom.

Mikro kuće bi se mogle opisati i kao (kompostiranje, reciklaža). kuće koje zadovoljavaju sve potrebe čoveka i obezbeđuju okruženje u kome U Japanu su veoma popularne KJOŠU nema viška prostora, mobilijara ili de- JUTAKU, mikro kuće nepravilnih i neokoracije, ali ni manjka udobnosti, pri

bičnih formi koje mogu da se grade i

Najčešće se za izradu mikro kuća kori- na najmanjim parcelama radi stopro72

septembar

centnog iskorišćenja prostora koga u Osim toga, možemo reći da mikro kuće Japanu uvek nedostaje.

nisu potpuna nepoznanica na našim prostorima, jer po svojoj veličini, jedno-

Mikro kuće su poslednjih godina sve stavnosti i funkcionalnosti nalikuju trapopularnije i u našem regionu. Kada dicionalnim „blatušama” kakve i danas je Srbija u pitanju, brza pretraga nas postoje u pojedinim ruralnim delovima je lako odvela do nekoliko zanimljivih naše zemlje. Takve stambene jedinice projekata domaćih arhitektonskih bi- sastoje se najčešće od jedne ili dve proroa, zatim i nekoliko firmi koje se bave storije, u jednoj se nalazi ognjište, kuizradom ovakvih kuća, al i „uradi sam” hinja i trpezarija, a u drugoj je spavaći pristup je opcija koju takođe treba uzeti deo. Ovakve kuće su izvorno pravljene u obzir, ukoliko želite svoju mikro kuću. bez mokrog čvora, a toalet je najčešće U tekstu Mateje Kordić (Izgradnja mi- izdvojen - tzv. poljski WC. Sa modernizakro kuće: Od skice do kuće za 7 dana) u cijom u ovakve kuće uvedena je električovom broju možete pročitati priču kako na energija i voda ukoliko je to bilo moje ona uz pomoć prijatelja za samo se- guće. U tom pogledu, savremene mikro dam dana uspela da napravi svoju mi- kuće nisu ništa drugačije zamišljene. Za kro kuću na moru. Nas jeste inspirisala njihovu izradu se koriste lokalni materii ohrabrila da pokušamo nešto slično, jali, a sadržina i veličina kuće prilagođečim nam se prilika ukaže!

na je potrebama stanara.

A ako pričamo o baš, baš malim objekti- umetnici poput Alan Vekslera počeli ma, mikro kuće bismo mogli da upore- da istražuju koncept života u malom, dimo sa kućicama koje su svojevreme- kompaktnom prostoru. Među pionire no pravljene od drveta kao odmorišta pokreta se ubraja Lojd Kan kome se za čobane i zvale su se KUĆERI. Većina pripisuje zasluga popularizacije zeletih objekata je danas potpuno nestala ne gradnje i zelene arhitekture (autor i mogu se pronaći tek retki koji su u je Shelter-a iz 1973.), zatim Lester Voprilično lošem stanju, međutim mešta- ker (autor knjige-priručnika Tiny Houses ni planinskih sela su prepoznali njihov (1987)) i Sara Suzanka koja je pokrenukulturni značaj i turistički potencijal pa la kontrapokret u tada dominantnoj klise kućeri danas zidaju po uzoru na tra- mi izgradnje megalomanskih domova dicionalne. Ovi maleni objekti su uglav- u Americi, posvećen malim (ili manjim) nom vrlo jednostavno opremljeni, tek kućama o kojima je pisala u svojoj knjitoliko da u njih stane bračni krevet, a zi “The Not So Big House” (1997). Kao među modernijim, novim ili obnovlje- vodeći čovek pokreta izdvojio se Džej nim kućerima ima i onih koji poseduju Šafer, profesor i mislilac koji je svoju struju i funkcionišu kao turistička atrak- prvu mikro kuću na točkovima, od svecija i iznajmljuju se gostima po simbo- ga 10 kvadratnih metara, izgradio 1999. ličnim cenama.

u Ajovi (i živeo u njoj 5 godina). Kasnije će osnovati Tiny house society koje je značajno doprinelo popularizaciji ove ideje. Ipak, najveći pomak se dogodio kada je Džej gostovao kod Opre Vinfri u emisiji i pokazao kako izgleda ispunjen život u malenom prostoru, a onda je usledila velika ekonomska kriza 2008. godine, posle koje je interesovanje za

Henri Dejvid Toro i njegova knjiga Val- mikro kuće od filozofskog koncepta i den se često uzima kao rana inspiracija. izvesnog društvenog eksperimenta, Ipak, za „zvaničan” rođendan pokreta postalo logičan izbor za mnoge ljude uzimaju se rane sedamdesete kada su koji su ostali bez mogućnosti da plaćaju 74

septembar

preskupe hipoteke za svoje ogromne kuće. Pokret mikro kuća nam pokazuje kako smanjenjem troškova (u gradnji ali i promeni životnog stila) stičemo veću slobodu i nezavisnost. Prelaskom na

Henri Dejvid Toro, koliba u šumi

ovakav način stanovanja menjaju se prioriteti, ljudi spontano počinju da provode više vremena na otvorenom i imaju više vremena da se posvete aktivnostima koje im prijaju, svojim hobijima, jer manje vremena provode u održavanju kuće, čišćenju i pospremanju. Osim toga, navike u kupovini se neminovno menjaju, jer sa manje raspoloživog prostora, kupujemo stvari koje nam zaista trebaju i koje ćemo stvarno koristiti. Jedna od sve popularnih inicijativa je okupiti zajednice ljudi koji bi živeli u svojim mikro kućama, čime se osnažuje

Džej Šafer, mikri kuća na točkovima

zajedništvo, lična inicijativa među pojedincima kao i samopouzdanje da ljudi mogu biti samodovoljni (proizvoditi dovoljnu količinu energije za svoje potrebe, pročišćavati vodu za piće i ličnu upotrebu, proizvoditi svoju hranu…). Već postoje sela u kojima se organizuje ovakav način stanovanja, poput na 75

primer Tiny house village u Edinburgu. avanturističkog duha koji gravitiraju ka U Americi se trenutno gradi nekoliko mikro kućama na točkovima, studenatakvih zajednica, koje bi trebalo da po- ta, ekološki osvešćenih milenijalaca koji mognu ljudima ne samo da reše svoje žive sami ili u njima osnivaju porodice, stambeno pitanje, već i da žive srećnije, preduzetnika koji ne žele da dane proslobodnije i ispunjenije. Neki gradovi vode u saobraćajnim gužvama i zagušljipoput Portlanda menjaju svoje propise vim kancelarijama, već se odlučuju za kako bi i zakonski olakšali stanovanje rad od kuće i život u mikro jedinicama, u mikro kućama (što je do pre samo ne- tu su i stariji koji nastoje da pojednostakoliko godina bilo veliki problem zbog ve život i smanje troškove kako bi mogli parcelizacija koje nisu prepoznavale da se penzionišu i uživaju u slobodnom male kuće niti potrebe vlasnika malih vremenu bez bojazni da neće moći da kuća).

pokriju troškove stanovanja. Mikro kuće mogu biti korišćene na mnogo načina i mogu se prilagoditi gotovo svakom životnom stilu. Ono što u poslednje vreme postaje vrlo popularno su mikro kuće kao mesto za odmor, a upravo o jednoj takvoj imaćete priliku da čitate u ovom broju. (Buzzovski off-grid kućice)

Mnogi! Mikro kuće su postale neka vrsta kulturnog fenomena. Osim mladih ljudi

septembar

Ekologija

Tekst i fotografije: Mateja Kordić @mateja.kordic

Oduvek sam volela male kuće, kolibe i male prostore. Dopadaju mi se jednostavnost i kreativna rešenja za korišćenje malog prostora. Volim minimalizam i njegovu jednostavnost. Znala sam da želim jednog dana da napravim svoju malu kuću. Počela sam o tome često da razgovaram sa prijateljima, ali zaista nisam očekivala da ćemo tako brzo početi sa izgradnjom. Razgovarali smo o tome možda mesec dana i nakon što se tata moje prijateljice uključio i napravio prvu skicu male kuće, znali smo da to moramo da uradimo i to odmah. Više nije bilo prostora da se odustane, bili smo previše odlučni. Do danas verujem da je to najbolja stvar koju sam ikada napravila sa svojim prijateljima.

bila ne samo održivija već i jeftinija (isto važi i za prozore), ali zaista nismo imaPočeli smo od obračuna troškova razli mnogo vremena, pa smo odlučili da mišljajući gde bi bilo najbolje kupiti ma- drvo poručimo od lokalne kompanije. terijal kao i koji je najbolje koristiti dok smo istovremeno pokušavali da osmi- Drvo: tu! slimo najbolji način transporta, rešenje za struju (pošto je nema na lokaciji) i sve ostalo. Dok smo mi bile uverene da to možemo da izvedemo, otac moje prijateljice je verovatno prolazio kroz pakao kada je shvatio da će desetak dana mo- Sunce se napokon promolilo pa smo rati da radi u isključivo ženskom timu. ceo jedan dan proveli u bojenju drveAli nije odustajao, a kako smo mi bile ta. Međutim, kako smo sve radili brzo odlučne i materijal je naručen.

deo građe smo morali da ostavimo za farbanje na licu mesta.

Prva dva dana smo proveli u vikendici Navratile smo i do gvožđare i tu nabamojih prijatelja, gde nam je isporučeno vile 2 prozora i balkonska vrata. Pažljidrvo. Ta dva dana je kiša padala kao vo smo računali koliko će sav materijal luda, tako da se drvo nakvasilo i po- težiti, jer je kombi imao ograničenje testalo mnogo teže nego inače. Dan je žine. Zato mi je bilo dozvoljeno da uzprotekao u premeštanju građe ispod mem samo 2 prozora. Na našoj dugačnadstrešnice i u proverama da li je sve koj listi za kupovinu bili su valjci, ekseri, tu i da li je odgovarajuće dužine.

rolne mineralne vune, rolne hidropapira, boje, četkice, rukavice, burgija...

Da smo imali više vremena, definitivno Pokušajte da nas zamislite u lokalnoj bismo mogli pronaći dobro drvo ili drvo gvožđari kako pokušavamo da kupimo koje je već korišćeno pa bi izrada kuće sve što nam je potrebno.

septembar

Pretpostavljam da smo osoblju izgledale pomalo zbunjeno i nesnađeno, pa su nas na svakom odeljenju iznova pitali: „Za šta vam je ovo potrebno, devojke?“ ... „Pa, mi sledeće nedelje gradimo kuću, pa nam treba ovo i to ... ..“ To bi ih još više zbunilo. Nakon što smo sve spakovale naš kombi je bio gotovo poluprazan, ali težinu smo uveliko prekoračile. Zbog preopterećenja morale smo da odustanemo od OSB ploča i plan je bio da ih kupimo na ostrvu. Materijal, transport, prijatelji: tu!

Putovali smo sa 2 automobila, jednim za sav alat (+3 osobe) i kombijem za teške materijale (drvo, prozore, vrata, krov). 1. dan - Vreme je da postanete prašnjavi Prva dva dana smo imale muškarce za ispomoć. Bilo je nas 3 žene i 3 muškarca. I dok su momci merili i planirali, Ana i ja smo se zanimale građom. Budući da nismo mogle da šmirglamo i

bojimo svo drvo pre transporta, ovo je bio naš posao tog dana. Tako smo prvog dana sagradili drveni okvir i zakucali OSB ploče za pod kuće. Preko toga smo postavili i hidroizolaciju. Okvir kuće je 5 x 4 m, a iskoristivi stambeni prostor 3 x 4 m + 2 x 4 m terase. 2. dan Sada je došlo vreme da se postavi okvir kuće i proveri da li je sve stabilno, ravno i da li dobro izgleda (vrlo profesionalan opis, znam). Pošto smo dan pre toga planirali da jedan prozor i vrata budu na prednjoj strani, a drugi na levoj strani kuće, morali smo da osmislimo gde je potrebno postaviti potporu i ojačanja, pa gde idu grede. Taj deo posla smo prepustile Darku, samo zato što on najviše voli taj deo posla. 3. dan Muška ispomoć je napustila gradilište. Tako je sada Darko ostao sa nas pet žena. Bio je trenutak za početak izgradnje krova i mislim da smo tog dana uradili prilično dobar posao. 4. dan – Krov Krov je sastavljen od OSB ploča + hi82

septembar

droizolacije + mineralne vune + naše najlakše ali najsnažnije članice ekipe Sandre (koja pleše po krovu). Postaviti krov nije bilo nimalo jednostavno, ali sve je moguće uz pet snažnih žena i dobar plan. Mislim da je Darko u ovom momentu već bio prilično impresioniran našim veštinama, snagom i odlučnošću. 5. dan – Prozori i vrata Naredna stvar na listi bila je ugradnja vrata i prozora kao i popravljanje potpornih stubova za zidove kako bi sve bilo spremno za sledeći dan. 6. dan – Zidovi Nakon jutarnjeg časa u kome smo savladali lekciju: „Kako od čvrstih drvenih ploča za podove napraviti zidove” bili smo spremni za nastavak. Moram da napomenem da smo kupili ploče koje nisu prva, već druga klasa po kvalitetu, zbog čega se nisu idealno uklapale. Uz dosta planiranja, prekrajanja, uvijanja i guranja uspeli smo da podignemo zidove. U ovom momentu smo već uveliko bili zaljubljeni u kuću i jedva smo čekali useljenje!

7. dan – Neuspeh Budući da nismo doneli OSB ploče sa sobom, morali smo da ih poručimo iz lokalne prodavnice alata. Stigle su sutradan i to prekratke! Kako nismo imali vremena da čekamo da nam stignu nove, zabava je tek tada počela! Ploče su bile prekratke da bismo ih postavljali vertikalno od poda do krova tako da smo igrali tetris neko vreme. Prijatelji su tog dana otišli pa smo Darko, Ana i ja ostali kako bismo dovršili pojedine sitnice i kako bismo proslavili. Ne mogu biti srećnija ni ponosnija jer smo čitav posao obavili za svega 10 dana, od čega je 7 proteklo u gradnji. Svakog dana bismo ustajali u 7 ujutru, lepo jeli i ispijali velike količine kafe i radili sve do uveče, dok bi nam potrajala struja prikupljena uz pomoć sunca, otprilike do oko 7 uveče. Naravno, svakog dana smo imali pauzu za ručak i kafu, ali kako bismo efikasno štedeli vreme dva volontera bi pripremala hranu dok bi ostali za to vreme radili. Sve u svemu radili smo po deset sati dnevno. Ovo iskustvo će biti nešto što ćemo zauvek pamtiti i uvek ćemo moći da kažemo: „Izgradili smo malu kuću zajedno za samo sedam dana!” 84

septembar

Svega nekoliko meseci nakon što sam tražila ideje za tiny house na Cabin love Instagram nalogu, moja mala kuća se Ukoliko vas zanimaju troškovi izrade našla među njima. Nadam se da će ona male kuće, sumirala sam sve u nastav- sada inspirirati ljude da izgrade svoju. ku. Kao što sam već spomenula, drvo Sve u svemu, za ovaj poduhvat su vam bi moglo da se nabavi mnogo jeftinije potrebni samo prijatelji koji su dovoljno da smo kupili OSB ploče na severu ili ludi da se u taj posao upuste sa vama! da smo ih jednostavno preskočili i kori- Danas bih samo želela da ima točkove stili isto čvrsto drvo iznutra. Želela sam kako bih mogla da je premestim u plada koristim polovne prozore i vrata, ali nine kada to poželim. kako se to zakomplikovalo odlučili smo da kupimo nove kako bismo bili sigurni Mesec dana nakon što smo napravili da će dugo biti u upotrebi. Vetar ume kuću, uselila sam se u nju na 4 meseca. da bude veoma jak tokom zime, zbog Imala sam gotovo sve što mi je potrebčega su teški uslovi.

no. Mali frižider na gas, rernu na gas, krevet, sudoperu, svetla na solarni po-

Zbirno:

gon, mali generator za struju (samo da

· Sav materijal (drvo, metalni stubovi, povremeno napunim računar), dobila boja, 1000 šrafova, ekseri, ploče, vuna, sam i vodu iz našeg rezervoara za vodu hidropapir...): oko 1800 €

na oko 30 metara od kuće, pa sam celo

(cene pre pandemije)

leto donosila vodu u kantama i radila na

· Prozori, vrata: oko 400 €

svojim mršavim rukama. Tuširala sam

· Krov: oko 300 €

se uz pomoć elegantne kante + lončeta

· Prevoz od Zagreba do Hvara (troškovi i zavese za tuširanje. Nedostajao mi je za 2 automobila i rent-a-kombi od pri- samo toalet pa sam napravila jedan iza jatelja) oko 300 €

kuće…. u šatoru.

· Troškovi za hranu i neke stvari koje su nedostajale kući poput umivaonika, Većinu vremena sam provodila potpupolica… oko 200 €

no sama i naučila sam mnogo iz tog

· Iskustvo: neprocenjivo!

iskustva. Kako biti sam i biti u redu s 85

tim. Noću je ponekad umelo da bude „Pomalo” u samo jednoj reči sažima suštizastrašujuće jer su noći vrlo tamne, iz nu dalmatinskog mentaliteta i načina žišume se stalno čuju različiti zvukovi, a vota na dalmatinskoj obali Hrvatske. Pomoja vrata nisu čak ni propisno zaklju- lako, opušteno, nema problema, uvek čana. Jedino što bi sprečilo ulazak unu- postoji sutra, kafa koja može da potraje tra bilo je malo uže koje bi vrata držalo i dva sata – životni je moto Dalmatinaca zatvorenim kako zmije i druge životinje sažet jednom rečju. ne bi ulazile. Šta bih volela da sam uradila drugačije: Nikada mi nije bilo dosadno, prelepa volela bih da su mi svo drvo i svi prozoplaža mi je bila tik ispred vrata zbog ri polovni, da imam veće prozore ili da čega sam polovinu dana provodila pod sam jednostavno napravila celu kuću vodom. Uvek sam imala dosta posla od stakla, da sam izolovala sve zidooko kuće, kao i smeća koje treba pove (a ne samo krov), da sam napravila kupiti sa plaže i iz mora. Dolazili su mi veću terasu i kupila solarni sistem za gosti, čitala sam knjige i imala dosta krov odmah. posla vikendom. Potrebno je samo da usporite, oslobodite se stresa i živite Izgradite i vi svoju malu kuću iz snova. jednostavno poput lokalaca. Jedina reč Ako smo mi to mogli, možete i vi. koju treba da naučite i po kojoj treba da živite je „pomalo”.

septembar

Ecology

Text and photos: Mateja Kordić @mateja.kordic

I always loved tiny houses, cabins, spaces. I love the simplicity and the creative use of small space. I love minimalism and living simplicity of them. I knew I wanted to build my own one day so I started to talk to my friends about it. But I really never expected that we would start building one so soon. We talked about it for maybe a month and after my friend’s dad got into the project and made the first sketch of the tiny house, we knew we have to do this and we have to do it now. There was no way out of this anymore, we were too determined. And so far it’s still the best thing we ever build together with my friends.

house would be more sustainable and also cheaper (same goes for windows), We started calculating the costs, figu- but we really didn´t have much time, ring out where would be best to buy all so we decided to order the wood from the material, which material is best to the local company. use, trying to figure out transport options, electricity (since there is none on Wood: checked! the location) and everything else. While we were convinced we can do this, my friends dad was probably going through hell when he realized he has to work with all women team for next 10 days. But he was not backing out, and Sun came out and we spent the whowe were determined and the material le day painting the wood. But we were was ordered.

running, so we had to leave some of it to be painted on location. We also jumped to a hardware store and got 2 windows and a balcony

We spent first 2 days in my friend’s door. We had carefully calculate how weekend house, where all the wood much all the material will weight, since was delivered too. And it was raining the van had a weight limit. That’s why like crazy for 2 days, which soaked the I was allowed to take only 2 windows. wood and made it a lot heavier. We We also had a whole shopping list for spent the day moving the wood under screws, nails, rolls of mineral wool, rothe roof and checking if everything is lls of hydro-paper, paint, brushes, glothere and if it’s the right length. ves, drill bits…now just imagine us in the hardware store trying to buy all If we would have more time, we could this. I guess we looked a bit confused definitely find some good 2nd hand and out of place to most of the staff wood or leftovers, so the whole tiny there, so we went this conversation in 90

septembar

every department “What do you need this for girls?” … “Well, we are building a house next week so we need this and that…” That sure left them even more confused. After packing everything our van was literally half empty, but the weight was pretty much pushing the limits. Due to overload we had to skip the OSB-boards and the plan was to buy them on the island. Material, transport, friends: checked!

We were travelling with 2 cars, one for all the tools (+3 people) and the van for heavy material (wood, windows, doors, roof). Day 1 – Time to get dusty For first two days we had some man power. We were 3 women and 3 men. And while the guys were measuring and planning, Ana and me had fun with all the wood. Since we didn’t grind it or paint it before we left, this was our job for that day.

So on our first day we build the wooden frame and nailed OSB-boards for the house floor. On top of that we nailed in hydro insulation. The frame is 5 x 4 m and the actual living space is 3 x 4 m + 2 x 4m terrace. Day 2 Now it was time to put on the frame of the house and make sure it´s all stable, straight and looking good (very professional description I know). Since we planned a day before that one window and door would be on the front side and one window on the left side of the house, we had to figure out where the support is needed, so where all the headers go. We let that part to Darko, just because he really likes to do that. Day 3 The men power left the scene. So from now on Darko was left alone with 5 ladies. It was time to start building the roof and I think we did a pretty good job. Day 4 -Roof The roof is built from OSB-boards + hydro-isolation + mineral wool + our lightest but strongest member – San92

septembar

dra (dancing on the roof). Putting the roof up was not easy, but everything is possible with a good plan and 5 strong ladies. I think by this point Darko was pretty impressed with our skills, determination and also strength.

Day 5 – Windows & Door Next thing on the list was to install windows and a door, plus to fix all the holders for the walls and get everything ready for the next day. Day 6 – Walls After our morning class “how to build walls from hardwood floor boards”, we were ready to go. I have to point out that we bought 2nd quality boards, so not all of them fit perfectly. Some cutting, planning, twisting, pushing and we had the walls up. At this point was already in love with it and ready to move in! Day 7 – Fail So since we didn´t bring OSB-boards with us, we ordered them from a local hardware store. And they came the next day – too short. We didn´t have 93

time to wait for new boards to arrive so that’s where the fun started. Since we didn´t get them in the size that would fit almost vertically from floor to the roof, I had to play Tetris for a while. Friends left that day, so Darko, Ana and me were left to do some finishing touches and celebrate. I couldn’t be happier and more proud that we did this in just 10 days, basically 7 days of building. Every day we would wake up at 7am, eat a lot and drink loads of coffee and work until the sun-powered electricity would last, so around 7pm. Of course, every day we would have 1h lunch & coffee break. But to save time 2 volunteers would prepare lunch for us, while others continued working. On the end, it’s safe to say we worked around 10h/day. It will definitely be something we will all remember forever and we can always say: “We build a tiny house together in a week!”

septembar

Just a few months after I was checking Cabin love Instagram account for ideas, my tiny house was now among If you are interested in the costs of the

them. Hopefully, it will inspire some-

house I summed it up for you. Like I

body else to build one as well. On the

said the wood could be a lot cheaper

end all you need some friends that are

if we would buy OSB-boards up north

crazy enough to do this with you! Now

or also just skip them or use the same

I only wish it would have wheels so I

hardwood on the inside. I was also

can move it to the mountains when I

trying to get used doors or windows,

feel like it.

but it got complicated and we decided, we really wanted to make it proper and

A month after we built the house, I

make sure it lasts as long as possible.

moved in for 4 months. I had almost

The wind gets really strong there is the

everything I needed. A little gas fridge,

winter, so the conditions are tough.

gas oven, bed, sink, solar powered lights, a small generator for electricity

So here it is:

(just to charge the computer now and

•

All material (wood, metal poles,

then), I got water from our water tank

paint, 1000 screws, nails, boards,

about 30m from the house, so I carried

wool, hydro-paper…): around 1800€

the water in buckets and worked on

(pre-covid prices)

my skinny arms the whole summer. I

•

Windows, door: around 400€

showered with a fancy bucket+ a mug

•

Roof: around 300€

system or a camping shower bag. All

•

Transport from Zagreb to Hvar

that was missing was a toilet. So I build

(costs for 2 cars and rent-a-van from a

one behind the house…. in a teepee.

friend) around 300€ Costs for food and some stuff that

I was completely alone most of the time

was missing for the house like sink,

and I learned a lot from it. To be alo-

shelves around 200€

ne and to be OK with it. Maybe it was

•

a bit scary at night sometimes, since

•

Experience: Priceless!

the nights are pitch black, there are a 95

lot of noises in the woods and my do- Pomalo captures the essence of the ors didn´t have a lock. The only thing mentality and lifestyle on Croatia’s Dalstopping anything from entering was a matian coast in one word. The slow, small rope that would keep my doors relaxed, no problem, there is always shut so snakes and other animals wo- tomorrow, 2-hour coffee – attitude of uldn’t enter.

Dalmatians summed up with just one word.

I was never bored, I had a beautiful beach in front of my door, so I would spend What I would change: I wish I would half of the day underwater. There was have all 2nd hand wood and windows, also enough to do around the house, get bigger windows or just make the trash to pick from the beaches and the whole front of the house from glass, sea. I had visitors I had books and I also isolate the walls (not just the roof), build had a lot of work on the weekends. You even bigger terrace, buy a solar system just need to slow down, stop stressing for the roof straight away. and live like a local. The only word you need to learn and live by is “pomalo”.

Build you dream tiny house. If we could do it, so can you.

septembar

Ekologija

Intervju: Nina Simonović @nina.simonn Fotografije: Buzzoffski

Smeštene u netaknutoj prirodi Specijalnog rezervata prirode Zasavica, okružene predivnim životinjama, Buzzoffski kućice plene svojim minimalizmom i jednostavnošću. Arhitekta Katarina Škrbić je realizovala svoju ideju o samoodrživoj off-grid kućici i smestila je među zelenilom za najlepši pogled sa prozora uz jutarnju kafu, a onda rešila i da je nesebično podeli sa ljudima. Ljudi su prepoznali značaj usporavanja i povezivanja sa prirodom, potražnja je bila velika, i tako se ubrzo rodila i druga Buzzoffski kućica na istoj lokaciji. Za svoje glamping iskustvo ponesite samo ono najosnovnije. Iako off-grid, odnosno isključene sa mreže, kućice su opremljene svime što vam je potrebno za najudobniji boravak. Kupatilo sa toplom vodom, kuhinjica, električna energija i veliki krevet, ali ne i Wi-Fi. Kako je ideja isključiti se i povezati sa prirodom, ali i sobom, ovde nećete naći internet. Štaviše, Katarina svoje goste ohrabruje da se oprobaju u digitalnoj detoksikaciji i jednostavno budu prisutni u trenutku. U narednim redovima pročitajte više o Katarininom putu od ideje do realizacije Buzzoffski projekta, o materijalima od kojih su sagrađene ove eko-jedinice, kao i o tome da li možemo u budućnosti da očekujemo još neku njenu kućicu ali na novoj lokaciji.

Koji trenutak je bio preloman da shva- vršenom fakultetu (po difoltu, jer se to tiš da postoji više od gužve u saobra- jelte mora) u mojoj glavi preduzetnički ćaju, stresa u kancelariji i konstantne duh buktao i jednostavno želja za stvatrke sa vremenom; da se okreneš pri- ranjem nečeg svog se nije gasila koliko rodi i realizuješ svoju ideju off-grid ku- god sam pokušavala da je ignorišem i ćice?

„idem standardnim putem’’. Nažalost, splet raznih životnih iskustava me je

Mislim da nije postojao prelomni tre- rano naučio šta je stres, i to da život nutak, već je to više bio dug period gde ne čeka, te sam se odvažila da krenem je paralelno sa traženjem posla po za- u ostvarenje svoje ideje. Kako je ona iz 100 septembar

moje glave stigla do realizacije, ni dan naši gosti prepoznaju i cene ono što je danas mi nije jasno. Bio je to dug i te- suštinski važno i čemu treba da teže. žak period koji sam uspela da istrpim isključivo zbog ogromne podrške po- Obe Buzzoffski kućice su smeštene u rodice.

Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Po kojim kriterijumima si birala

Tvoj moto je „Idem da se vratim (sebi)”. lokaciju? Da li imaš u planu i neke druČemu su te naučili trenuci „van mre- ge lokacije u budućnosti? že” i spori tempo života u prirodi? Želja je bila da stvorim unikatno iskuOvaj projekat sam počela da realizu- stvo boravka u prirodi, nešto što će moji jem u želji da se i sama vratim pre sve- gosti definitivno da pamga prirodi, pa onda i sebi. Znala sam te. S obzirom na to da sam da kancelarija nije za mene, niti rad od iz Sremske Mitrovice vrlo 9 do 5, ali kolika je u stvari bila moja dobro znam sve čari i popotreba za prirodom nisam mogla ni tencijale rezervata Zasavida naslutim. Za ovih nekoliko meseci ca, te sam u samom startu od kad su moje kućice u apsolutno ne- znala da bi oni bili idealan taknutoj prirodi Specijalnog rezervata partner. Imala sam tu čast prirode Zasavica, uvidela sam koliku i sreću da su u skladu sa moć i uticaj ima priroda na našu psihu svojim ekološkim afinitei opšte blagostanje. Trudim se da pru- tima podržali moj proježim našim gostima to iskustvo „sporog kat, te smo zajedno stvoritempa života’’ bar na par dana, kojem li zaista jedinstvenu priču. se i te kako lako predaju. Više iz njiho- Mislim da je buđenje sa vih utisaka mogu da posvedočim da pogledom na netaknutu je iskustvo boravka u našoj kućici van prirodu uz izlazak sunca mreže definitivno nužnost modernog i divlje konje poprilično doba koje svako treba da proba. Na taj nezaboravno, zar ne? To način po povratku u užurbanu realnost je samo jedan od mnogih

102 septembar

scenarija koje gosti naših kućica imaju Pre svega želim da napomenem da nisu priliku da dožive. S obzirom na to da sam u pitanju stambeni kontejneri, već prenaišla na ogromnu podršku i intereso- nosne eko-jedinice, drvene konstrukvanje za posete našim kućicama, u pla- cije, građene od održivih materijala, sa nu je proširenje postojećih kapaciteta najkvalitetnijom termoizolacijom i stokao i nova lokacija i to vrlo brzo.

larijom. S obzirom na to da sam po struci arhitekta, ovo je bilo moje igralište

Od kojih materijala su izgrađene gde sam eksperimentisala sa materijaBuzzoffski kućice? Obzirom na to da lima što se najpre može videti na vensu off-grid, ali istovremeno i glamping, tilisanoj fasadi od polikarbonita. Ceo koje rešenje si našla za struju i vodu? projekat je zapravo eksperiment gde

103

mi je želja bila da istražim i isprobam da stvorim nešto drugačije, te sam siinovativne pristupe ne samo u gradnji gurna da će i svaka sledeća kućica biti već i u instalacionim sistemima. Pod unikatna. inovativnim instalacionim sistemima podrazumevam, između ostalog, solar- Pozivaš svoje goste da se potpuno ni sistem, kompostni toalet, korišćenje isključe sa mreže i budu prisutni u kišnice. Prilikom boravka u Buzzoffski trenutku, bez distrakcija. Kućice su kućici, upoznajemo goste sa eko turiz- opremljene čak i pisaćom mom, edukujemo ih o racionalnoj po- mašinom i kasetofonom. trošnji vode i struje, i o njihovom dopri- Kakvi su do sada utisci gonosu ekologiji.

stiju i koliko im je lako (ili teško) da se potpuno isklju-

Da li bi u budućnosti možda isprobala če na par dana? i neke druge održive materijale i tipove gradnje?

Kao sto sam već napomenula, mislim da je ovakvo isku-

Naravno, imam tu sreću da sam svoj stvo, van mreže, i prisutnost šef i da mogu bez ograničenja da ra- u sadašnjem momentu nedim na svojim idejama i mašti. Iako se u što što treba svi da iskuse. svetu ovakav tip gradnje razvio u pret- Mi smo opremili naše kućice hodnim godinama, svakako je ovo još na takav način da zaintrigirauvek novo neistraženo polje, pa mnoge mo naše goste i navedemo mehanizme za gradnju i funkcionisanje ih da se okušaju u digitalnoj ovakvog objekta sam i sama razvijala detoksikaciji i vrate u manje i planiram da ih usavršim. Uvek težim digitalan svet. Naime, u kući-

104 septembar

ci se nalazi kutija za digitalnu detoksi- a reakcije su isključivo pozitivne. Iskrekaciju, gde naši gosti mogu da odlože no se nadam da su mnogi od njih po svoje telefone tokom boravka kako bi povratku u svakodnevnicu osetili benese posvetili sebi ili voljenoj osobi. Iako fite boravka van mreže i da su uvideli nije obavezno, mnogi gosti probaju prednosti modernog doba, ali i njegove ovaj, mogu slobodno reći težak izazov, mane.

105

Ekologija

Piše: Ana Mandinić @anamndnc

Još od 1987. godine, kada je Svetska Agenda 2030, predstavlja 17 ciljeva komisija za životnu sredinu i razvoj održivog razvoja kojima mi kao drušobjavila izveštaj pod nazivom „Naša tvo kao i vlade država treba da se vodizajednička budućnost“ (takođe poznat mo kako bismo zaštitili našu planetu. kao Brundtland izveštaj), ideja održi- Kako su problemi sa kojima smo se ravog razvoja postala je glavni teorijski i nije suočavali još uvek prisutni i može praktični okvir za očuvanje naše plane- se primetiti da su neki od problema (na te. Saznanje da postoje ekološke gra- primer, požari i poplave) sve učestaliji, nice koje ekonomski rast u industrij- potrebno je preispitati ideju „održivoskim društvima veoma često dostiže ili sti“, odnosno na koga i na šta se ona čak prevazilazi je dovelo do kreiranja i zapravo odnosi. Da li je možda vreme publikacije ovog izveštaja. Samim tim, da pređemo na neke alternativne oblijedan od glavnih zaključaka ovog izve- ke kako bismo rešili probleme koji se štaja je bila neophodnost da se stvori javljaju širom planete? Neosporivo je balans između ekonomije i ekologije. da su ciljevi održivog razvoja imali veVremenom je međunarodna zajedni- liku ulogu u podizanju svesti o ekološca organizovala konferencije o život- kim posledicama koje mogu proizaći iz noj sredini i razvoju (Rio Samit 1992; ekonomskog razvoja, ali sve je jasnije Milenijumski ciljevi razvoja 2000; Joha- da ti ciljevi ne dovode u pitanje izvor nesburg 2002; Rio+20 2012; UN samit problema sa kojima se suočavamo. o održivom razvoju 2015.) kako bi se Štaviše, ti ciljevi aludiraju na adaptacivlade država što pre pozabavile pro- ju (prilagođavanje) i mitigaciju (ublažablemima sa kojima se svet suočavao vanje) našeg uticaja na klimatske protada. Poslednji izveštaj objavljen 2016. mene. godine od strane Ujedinjenih nacija,

Značenje pojmova „održivost“ i „ra- oblik modela menjao tokom decenija, zvoj“ i postoji li problem u konceptu odnosi moći među društvima i grupa„održivi razvoj“?

ma su nastavili da se manifestuju kroz različite modele ekonomskog razvoja.

Definicija održivosti prema rečniku je Kao posledica toga, velike nejednakosposobnost održavanja ravnoteže odre- sti su se stvorile u svetu kada je u piđenih procesa ili stanja na određenom tanju raspodela kapitala, produkcije i nivou. Danas je ovaj pojam najčešće distribucije posledica na životnu srekorišćen u kontekstu zaštite životne dinu. To sve zapravo dovodi do veze sredine, tako da se unutar prethodno sa siromaštvom, koje se danas često navedenih izveštaja održivost definiše vezuje za nedostatak finansijskog kakao zadovoljavanje potreba današnjice pitala a u stvari, označava mnogo više bez ugrožavanja sposobnosti budućih (nedostatak resursa iz životne sredine generacija da zadovolje svoje potrebe. na koje se čovek prethodno oslanja, Razvoj se odnosi na poboljšavanje uslo- nedostatak pristupa zdravstvu ili eduva u kojima živimo. U kontekstu druš- kaciji). S tim u vezi jedan od vodećih citva i politike, i aplikacije ovih termina, ljeva održivog razvoja jeste smanjenje neophodno je razmišljati o struktura- siromaštva – i dok se slavi smanjenje ma u kojima funkcionišemo. Činjenica na 9.2% ljudi koji žive u krajnjoj oskuje da je donošenje odluka vezanih za dici, izbegava se i samo pominjanje razvoj političkog karaktera. Pogotovo problema nejednake raspodele kapiu kontekstu razvoja i održivog razvoja. tala (akumulacija izuzetnog bogatstva Zato se postavlja pitanje – ko to odre- u svega 1% populacije) koja je posleđuje koji će put razvoja biti, da li ih ima dica trenutnog ekonomskog sistema. više ili ima samo jedan mogući put i Do tog smanjenja je došlo (delom) kroz koje su posledice?

različite programe i projekte svetskih institucija (na primer, ulaganja u edu-

Današnji model razvoja svoje korene kaciju i lokalne projekte koji poboljšavuče iz perioda kolonijalizma. Iako se vaju životne uslove). Sa jedne strane, 108 septembar

ovo se može posmatrati kao uspešan zofija društvenog razvoja, održivi raprojekat na određeno vreme, dok se zvoj šalje sledeću poruku: trenutni rasa druge strane može posmatrati kao zvoj i funkcionisanje sistema treba da se samo jedan od primera gde se koriste održi u skladu sa dostupnim resursima, adaptacija i mitigacija problema, ne bi kako bismo trenutno zadovoljili potrebe li se postigao određeni cilj održivog ra- društva, bez da utičemo na sposobnost zvoja.

budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Drugim rečima, održivi razvoj

Šta nedostaje „ciljevima održivog

nastavlja da vidi životnu sredinu kao

razvoja“?

sredstvo za očuvanje potreba današnjih društava i samim tim ne vidi ili ne

Održivi razvoj, kao što je malopre obra- prihvata alternativne načine razvijanja zloženo, prvenstveno nosi problema- društva. Ukazivanje na ovu problematiku u samom nazivu. Ergo, ono što tiku nema za cilj da ospori napore i tehje bitno jeste jezik koji se koristi kada nološka rešenja koja su nastala tokom se ovakvi okviri ili planovi prave, i koja ovih godina, cilj je da se ukaže da doporuka se šalje. Kao pojam i kao filo- sta toga nedostaje u ovom okviru: po-

109

red toga što se ciljevi ne bave izvorom problema sa kojima se danas suočavamo, već adaptacijom i mitigacijom, ukazuje se na nedostatak ideje fundamentalne transformacije koja se, na primer, zasniva na direktnoj demokratiji, lokalizaciji ekonomije i društvenoj jednakosti. Takođe, preporuka bi bila da se trenutni okvir promeni kako bi se zasnivao na prepoznavanju i priznavanju raznolikosti kulture i znanja, kao i ideji regeneracije. Regeneracija danas predstavlja jednu od alternativnih inicijativa koja koristi sistemsko razmišljanje i rad u saradnji sa prirodom, a ne protiv nje. Za razliku od trenutnih ciljeva održivog razvoja koji se zasnivaju na linearnom rastu, regeneracija se služi idejama cirkularnosti i razumevanja da je sve povezano jedno sa drugim, samim tim i međuzavisno. Dok se ova inicijativa u praksi sve više širi na lokalnim nivoima, i kao ideja raste u krugovima aktivista i istraživača, pitanje ostaje da li će i kada ovaj koncept biti prihvaćen u krugovima donosilaca odluka.

110 septembar

REGENERACIJA DRUŠTVA 111

Životni stil

Pripremila: Nina Simonović @nina.simonn

Na narednim stranicama vam donosim miks preporuka za Jutjub kanale i podkaste u kojima uživam u poslednje vreme. Od sinematičnih kadrova usporenog života u prirodi države Vašington, čitanja uz kamin na farmi u Australiji i kuvanja u rustičnoj kuhinji u toskanskom selu, do jedinstvenih arhitektonskih i dizajnerskih rešenja za prostore male kvadrature. Tu su i bitni razgovori o nizu važnih tema: minimalizam, konzumerizam, ekološka regeneracija, veganstvo, kolektivno isceljivanje, zdravlje uma i tela. Izaberite ono što vas trenutno najviše zove i napravite mini ritual uživanja uz šolju kafe u sadržajima koji vizuelno hrane ili pak, neka vam društvo prave ovi podkasti na narednom trčanju ili šetanju psa.

113

Paola živi u ruralnom delu države Vašington sa crnim labradorom i zekom. Njeni videi možda nisu previše dugi ali su zato potpuno sinematični, ispunjeni kadrovima magične prirode i potpune prisutnosti u trenutku. Autorka često postavlja prava pitanja koja će vas baciti u razmišljanje dugo posle odgledanog videa. Kylie Flavell Život u toskanskom selu, jednostavni recepti i kuvanje u rustičnoj italijanskoj kuhinji, renoviranje starih objekata na farmi i restauracija predmeta sa porodičnom istorijom, a sve to začinjeno Kajlinom maštom i okom fotografa i snimatelja. Svratite na njen kanal po svoju dozu vintidž Italije. Homewood Stoves Porodica koja živi u komuni na farmi, deca koja trče bosa i igraju se sa životinjama, šporet na drva i svi ti recepti za domaći hleb čiji miris samo što ne osetite preko ekrana, večeri uz kamin i porodično sviranje gitare – Homewood Stoves je kanal koji objedinjuje srž (jednostavnog i iskrenog) života. 114 septembar

YouTube

The Cottage Fairy

Levi Kelly Unikatni AirBnB-ovi širom Severne Amerike, većina kojih može da se zavede pod kategoriju „tiny“ ali ništa manje inovativni, sa predivnom prirodom i zanimljivim arhitektonskim rešenjima. Ako vas zanima ova tema, Levi je tu da vam predstavi desetine divnih i jedinstvenih kućica. Never too small Kanal na kome dizajneri i arhitekte rado dele svoja rešenja za male i mikro stanove. Najčešće su to projekti renoviranja stanova u starim zgradama i prilagođavanja savremenim potrebama mladih ljudi, uz očuvanje istorije same zgrade i kvarta u kojoj se nalazi. Living Big in a Tiny House Kanal koji, verujem, ne treba previše predstavljati jer je Bryce već veteran u polju usporenog, osvešćenog života u malim prostorima. Svakog petka vas očekuje nova „tiny“ priča, mahom sa Novog Zelanda i iz Australije, a ponekad i Severne Amerike pa čak i Evrope.

The Minimalist Vegan Supružnici Majkl i Maša (naše gore list) u svom podkastu i na blogu istražuju i raspravljaju o temama minimalizma, veganstva, konzumerizma, zero waste-a, produktivnosti... Maša takođe ima sjajne i skroz njam veganske recepte na blogu, gde isto tako možete pronaći i vegansku verziju sarme! A Sustainable Mind Mardžori je ovaj podkast pokrenula u okviru projekta svoje master teze. Često bivajući u manjini, stvorila je online mesto za edukaciju ljudi, razmenjivanje mišljenja i širenje tema, sve od mikroplastike do održivih proizvoda za žensku higijenu. Tvrdi da je odgovornost svih nas da poboljšamo svoju okolinu. The Minimalists Sada već čuveni dvojac, Džošua i Rajan već godinama unazad pomažu ljudima da osveste šta je najbitnije u njihovim životima. Ne dajte da vas naziv zava-

Podcasts

ra, pored minimalizma oni pričaju i o mnogim veoma bitnim i gorućim temama današnjice, a iza njih su čak 2 dokumentarca na Netflixu.

Green dreamer Autorka Kamea u svom podkastu ugošćava vizionare slične njoj, a na meniju su razgovori o kolektivnom isceljivanju, ekološkoj regeneraciji i istinskom obilju za sve. Ako vam treba dodatni boost inspiracije ili ste jednostavno znatiželjni da naučite više o ekološki osvešćenom načinu života, trk kod Kamee! Low Tox Life Jedno mesto za razgovore sa stručnjacima o našim telima, umu i duši: od naših navika spavanja preko hrane koju unosimo u telo, do toga kako održati zdravlje digestivnog trakta u visoko toksičnoj okolini, ovaj podkast pokriva niz informativnih i zanimljivih tema.

The Slow Home Podcast Trkamo se s vremenom da bi bili u toku sa „The Joneses“ i Kardašijanovima, prezaposleni smo i stalno pod stresom, takmičimo se ko je više „busy“ i ko manje spava, a ništa od ovoga ne mora tako bude – kažu Bruk i Ben, autori ovog podkasta koji istražuju kako se vratiti nazad u balans, nazad sebi.

117

Zdravlje

I’m ok

Tekst: Andrea Sigmund @lemurescu

Na svakih 40 sekundi, jedna osoba neg- Iako se razlozi koji navedu osobu na de u svetu oduzme sebi život, što je, ovaj drastičan (i tragičan) korak razlikugrubo kalkulisano, oko 800 000 smrti ju od individue do individue, primećeusled suicida godišnje na globalnom ni- no je da su pripadnici manjina dodatno vou. Tema samoubistva zaogrnuta je ugroženi. Manjinske etničke grupacije velom tabua, a ljudska psiha je takva da ili pripadnici LGBTIQA+ zajednice ubraneprijatne teme često gura pod tepih, jaju se u osetljive kategorije stanovnišizbegavajući razgovor na iste; među- tva u ovom pogledu. U faktore rizika tim, u prevenciji samoubistva, razgovor ubrajaju se i preživljeno nasilje, ukljui razmena podataka su ključne stavke, čujući i seksualno i/ili vršnjačko, zatim te se 10. septembra svake godine obe- ratove, elementarne nepogode, finanležava Svetski dan prevencije suicida, u sijske gubitke, zdravstvene probleme želji da se skrene pažnja šire javnosti (od kojih se posebno ističu depresija, na ovu problematiku.

hroničan bol i zloupotreba alkohola), probleme u socijalnim odnosima, te

U velikom delu sveta ovaj čin osuđu- uopšteno osećaj izolovanosti. Ipak, od je se iz razloga kao što su kulturološki svih faktora rizika, najveću težinu nosi ili religijski, dok neke zemlje suicidal- prethodni pokušaj suicida. no ponašanje čak smatraju prestupom koji je kažnjiv zakonom: sve ovo nadalje rezultira otežanim proučavanjem i iskorenjivanjem same pojave, koja se često zataškava, u nekim slučajevima čak i u službenim spisima.

119

Šta kaže statistika? ... Žene češće pokušavaju sebi da oduz- Što se geografije tiče, Grenland (koji primu život i u većoj meri imaju suicidalne pada Danskoj) je regija koja ima najvišu misli, ali muškarci su oni koji suicid če- stopu samoubistava, dok među držašće izvrše (ova pojava se opisuje i kao vama prednjači Lesoto. „tiha epidemija“) - prema proračunima, na svaka 4 samoubistva, 3 otpadaju na Što se uzrasta tiče, iako se ponekad stimuški pol, što je trend koji se primeću- če utisak da tinejdžeri i uopšteno mlađe je globalno (od ovog „pravila“ odudara osobe češće izvršavaju samoubistvo, to Kina, gde su žrtve procentualno učes- nije tačno – statistički podaci govore u talije žene). Razlog ovome verovatno prilog tome da su najugroženije osobe leži u tradicionalno nametnutim „zah- uzrasta od 70 i više godina. tevima“ koji se postavljaju muškarcima (koje je ponekad nemoguće ispuniti, Iako se ulažu veliki napori na globaliz raznih razloga) a uključuju finansij- nom nivou da se ove stope spuste (i sku stabilnost i izdržavanje porodice, zaista, one u većini slučajeva, kada se te još uvek prisutan stav da je muška- države posmatraju posebno, i jesu niže rac „slab“ ako otvoreno pokazuje svoje nego početkom 90-ih godina), svega 38 emocije ili priča o njima.

zemalja navodi da raspolaže Nacionalnom strategijom prevencije samoubi-

Razlikuju se i načini sprovođenja ovog stva. Svetska zdravstvena organizacija čina - žene se češće odlučuju za predo- objavila je 2014. godine prvi izveštaj o ziranje lekovima, pa se u velikom broju samoubistvima na globalnom nivou slučajeva može na vreme intervenisati, (pod nazivom „Preventing suicide: a dok se muškarci odlučuju na upotrebu global imperative“), kojim ohrabruje vatrenog oružja ili vešanje.

države da razviju sopstvene programe prevencije, sa naglaskom na multisektorijalnom pristupu problemu.

120 septembar

... a šta se dešava kod nas? Svetska zdravstvena organizacija sprovela je istraživanje stopa suicida kako po državama, tako i odvojeno za polove. Podaci (na 100 000 stanovnika) iz 2019. godine za regiju bivše Jugoslavije dati su ispod.

•SRCE Novi Sad 14-23h: (+381) 21-6623-393 Besplatan poziv: 0800-300-303 (http://www.centarsrce.org/ ) Da ponovimo, za sam kraj – nije sramota imati probleme i nije sramota ne znati kako da se izborimo s njima. Ukoliko ne znate kako da pomognete sebi, a pomoć vam je preko potrebna

•Dr Laza Lazarević Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva: 011 7777-000

(ili znate nekog kome bi ove informacije dobro došle), možete se obratiti na neku od sledećih „adresa“:

121

Životni stil

Tekst: Merima Aranitović @soul.blooming

Kad budete čitali ovaj broj jesen će već da nam ga sprema. Onda mi počnemo biti tu. Lepa, nežna jesen, raskošna u da sumnjamo da li je to baš prava hrasvojim bojama i mirisima. Ispunjena na za nas, i pomislimo – hajde neka mi aromatičnim čajevima i umirujućim umesto toga ipak serviraju nešto jedzvucima. Od dobovanja kiše, do šuška- nostavnije. Tada naš glavni kuvar viče nja lišća. Priroda se sprema za odmor konobaru: „vraćaj se” – poželeo je ipak od vreline leta, od svega čega beše pre- nešto drugo i on se vrati po to drugo, više – doživljaja, utisaka, ostvarenih, ali a vi dok ste malo duže sačekali pomii neostvarenih želja.

slite – eto, opet nisam dobro uradio, možda je ipak bolje da... i tako se tamo

Hajde da obnovimo lekciju...

gore kuvar i konobar dovikuju, bacajući u beskrajne prostore vaše lepe zamisli,

Volela bih da se na početku vratim na spremajući vam stalno iznova i iznova priču o željama. U želje treba verovati nešto što nikako da vam bude isporukao što verujemo u sebe. Ukoliko sum- čeno samo zato što ste neodlučni. njamo, ako nam je samopouzdanje nisko, onda je i sve ono što činimo neka- Kakvo je tada vaše samopouzdanje? Niko bez pravog zamajca i prave šanse sko, naravno. Tada mislite da vas Unida se dogodi.

verzum sigurno ne voli i da niste ni zaslužili da vam se nešto lepo desi i onda

Ima jedna sjajna priča koja kaže da kad se rastužite. Zatim počnete da se osenešto istinski poželimo, to je kao da smo ćate malim u odnosu na svet oko sebe u restoranu zvanom Univerzum naruči- – jer svima se stalno nešto dešava, a vi li jelo. I osoblje naravno odmah krene tapkate u mestu.

U sopstvenoj kuhinji

nesigurno ili vam srce kuca u ritmu radosti dok mislite na trenutak kada će

Hajde da sada na trenutak zamislite da zapisano postati stvarnost? ste vi ti koji imate moć da ispunite sebi želju i uzmite parče papira i olovku i Jer, želje se ostvaruju. počnite. Da, i mi smo ti koji ih kreiramo, a UniverRazmislite:

zum se zatim postara da se one ostvare

šta ja to želim

baš onako kako treba i u trenutku kada

kako izgleda to nešto

je pravo vreme za to.

koje sve delove treba da sadrži (ako je

predmet)

kako fizički izgleda (ako je osoba u da nam se nešto ostvari, budimo svesni

pitanju)

kakvo osećanje u meni treba da budi re trenutak ostvarenja želja.

kakve osobine ili karakteristike želim

da poseduje

da li je to ono što zaista želim

u kom periodu bi bilo dobro da se ta Radila sam dugo s jednom devojkom i

želja ostvari

Kada govorimo o periodu u kom želimo da niz drugih okolnosti mogu da pome-

Priča iz prakse

prilikom tih susreta razgovarale bismo na nekoliko tema koje su godinama

Zapišite sve to. Nemojte da vas mrzi. bile kamen spoticanja u njenom životu. I to, ako je moguće, na papiru, lepom Okolnosti u porodici, neki loši događaji olovkom, a onda čitajte i pokušajte da u detinjstvu, neizgrađeno samopouzse saživite sa onim što je pred vama. danje, loša procena lekara u vezi sa neKakav osećaj u vama budi? Da li je to kim stvarima bili su ogroman teret na ono što će vas učiniti srećnijim/srećni- njenim leđima. Svako od nas ima svoju jom? Da li ste spremni za ostvaranje vreću izazova, ali u njenoj je bilo viška, onog što ste kreirali? Da li je ovo pravo međutim ona je stoički nosila. Naučena vreme za to? Da li se osećate uplašeno, da tako treba. Rad s njom je ponekad 124 septembar

ličio na zidanje Skadra na Bojani. Što u Budući da smo mi terapijom počistile jednom mesecu izgradimo u sledećem loše veze, ona je s puno samopouzdajoj poruše porodica, neiskreni prijatelji, nja mogla da krene napred. profesori na fakultetu. Međutim, ona je bila uporna. Jedna želja se sve vreme Otpustila je kočnice, nije bila u kontakponavljala. Bio je to plan da diplomi- tu s toksičnim ljudima, porodica je bila ra do kraja septembra ne bi li upisala zaokupljena svojim brigama u vezi s master studije koje su, za nju, bile reše- pandemijom pa nisu stizali da joj tonje svih njenih problema. U septembru vare svoj teret, a ona je najzad stigla nije uspela da završi fakultet, ali nije do onog što je želela. U stvari dobila je odustajala. Svaki put kad smo pričale mnogo više. Njeno diplomiranje povuo završetku fakulteta, ona je na tu svoju klo je čitav niz lepih i izazovnih stvari. stazu ostvarenja želje stavljala prepre- Onda smo se srele u gradu. ke. Podsvesno, sabotirala je sebe ne verujući u svoju snagu i sposobnosti.

„M. pratim sve što ti se dešava... sve

Nekoliko meseci nakon toga krenula je što si želela se ostvaruje, samo ne onda korona i nekako smo proredile susrete. kad si ti to tako silno želela “, rekoh joj. I onda su počele da mi sve češće izlaze „Stalno se spremam da ti pošaljem ponjene fotografije na Fejsbuku. Ona je ruku da iz ovog izvučeš poruku i pouku počela da putuje. Da volontira, da deli da se sve dešava kad treba i s pravim spavaonicu sa nepoznatim ljudima, da razlogom.” „Mogu li da vas zagrlim?”, stvara zdrave kontakte s ljudima, da se upitala me je i nasmejala se od srca. smeje. Postala je svesna svoje lepote, Reče da je mislila na naše razgovore i harizmatičnosti i da zaslužuje da joj se da sve razume i da, dala mi je dozvolu dešavaju dobre stvari. U stvari, prestala da pišem o njoj jer kaže, uskoro će svaje da sama sebi podmeće prepreke jer kako njena priča izaći i u drugim medije bila zaokupljena nekim drugim izazo- jima. M. je heroj i neko ko je verovao u vima u životu, i stvari su mogle da poč- svoje želje kada je malo ko verovao u nu da se dešavaju kako ih je zamislila. nju.

126 septembar

Neverovanje rasipa naše potencijale

Jesenji zadatak

To odsustvo vere je možda odužilo os- Iskoristite ovu tihu jesen da kreirate tvarenje, ali ona nije odustala. Još bolje ono što će vama uneti promenu u žirečeno, ona nije odustala od sebe, jer vot. Zapisujte, čitajte, doterujte, kao da želje su naš način da poboljšamo neke pravite recept za najbolju tortu i onda stvari u svojim životima. Da budemo kada ste sigurni da su sve namirnice u bolji, da budemo srećniji, opušteniji, da balansu, pošaljite taj recept Univerzubudemo voljeni i da volimo. Da doži- mu, a on će vam, u pravo vreme servivimo dobre stvari. Da usrećimo drage rati najbolju tortu. Onakvu kakvu ste ljude oko nas.

sami zamesili u svojim mislima.

Kada pričamo o željama, nema dobrih i loših. Sve su one za Univerzum iste.

127

Moda

Tekst i fotografije: Jelena Gvozden @3oklagijice Fotografije: Privatna arhiva

Živimo u dobu koje zahteva da ganjamo nih materijala, kao i ručno tkano plategzistencijalno isplative profesije, dok no nastalo na stonom razboju. Prepose gajenje veština i sklonosti iz mlado- znatljiva po smeloj asimetriji i pačvork sti smatra nezrelim. Retko ko oživljava tehnici, za Plezir je dala smeli pačvork svoje nekadašnje pasije, a još ređe se intervju. iko opredeli da sav fokus preusmeri na njih. Danijela Jerinkić iz Kikinde, vlasnica i osnivačica brenda Frajla, preduzetnički uspeh duguje sopstvenoj volji i upornosti da tajne starih zanata – nasleđenih od bake i mame, nadograđuje godinama kroz seminare i edukativne radionice. Trostruka dobitnica nagrade Čuvarke tradicije, profesionalka u tradicionalnoj tehnici necane čipke, edukatorka tkanja i necanja; u izradi prodajnih ženskih odevnih predmeta i predmeta za enterijer – koristi raznovrsna stečena umeća, ne bi li došla do unikatnog proizvoda. Njeni mantili, džemperi, tunike, haljine, ponča i suknje – osim estetske specifičnosti, krasi i upotreba prirod-

129

Dizajneri retko uvaže želje žena, te za- ljudi danas zainteresovani za tehnike nemaruju praktičnost haljina sa dže- starih zanata? pićem i kapuljačom. U tome sam prvo primetila odskakanje tvog modnog Uglavnom su im sve veštine starih zakoncepta. Kako bi ti opisala filozofiju nata zanimljive i interesantne na tui opseg brenda „Frajla”?

rističkom nivou. Postoji mali pomak na bolje na tržištu, vezan za plasman i

Možda zato i sebe ne smatram dizaj- prodaju, ali je i dalje dug put da tehnike nerkom, već samo kreativnom osobom starih zanata i domaće radinosti zauzkoja voli da stvara odeću. Lepo si prime- mu svoje pravo mesto u našoj kulturi, tila praktičnost mojih rukotvorina. Sve ali i obrazovanju. je manje odeće na tržištu koja pruža ženama osećaj da je „stvorena za njih”; Necanu tehniku posebno volim, jer je takođe, veličine i krojevi su prilagođeni necana čipka stvarno posebna i malo manjem procentu stvarnih žena. Otud žena zna da je radi. Poseban je izazov i ideja da izrađujem unikatne komade izraditi minijaturu 10x10 cm u ovoj zaodeće rađene po dimenzijama kupca. htevnoj tehnici, ali sa radošću iščekujem konkurs za narednu izložbu „100 Svaki komad stvaram zasebno, bez kro- žena 100 minijatura” u organizaciji Etno jeva i šnitova, a tempo izrade i konač- mreže. ni izgled modela diktira sam materijal, stoga su svi komadi na svoj način jedin- Kako je tekao tvoj proces učenja i šta stveni, te je i moje uverenje, a i poruka bi izdvojila kao najzahtevnije u izradi? svakoj budućoj Frajli, da se tako mora osećati dok nose moje modele.

Na ovo pitanje mi je teško da odgovorim, jer proces učenja još uvek traje.

Nagrađivana si u tehnici necanja i mi- Trudim se da, pored izrade odeće za nijatura, a 2020. u okviru „Sto žena, Frajlu radim i na učenju i usavršavanju sto minijatura”, osvojila si nagradu za raznih drugih tehnika kao što su tkanje, najbolju čuvarku tradicije – koliko su necanje, a ove godine sam se oproba130 septembar

la i u pustovanju vune. Otud i ideja za izradu suvenira od vune, za Turističku organizaciju Kikinda. Šta ti je najbitnije kod materijala (boja, uklopivost, prirodnost, pristupačnost cene, kakav je na dodir...)? Sve što si navela za mene ima veliki značaj pri izradi odeće, ali je na kraju klijent taj koji odlučuje šta će prevagnuti u izradi određenog komada. Na primer, neko ne voli vunu jer grebe, neko želi mantil do zemlje, pa koliko god da košta, i slično. Prepoznatljiv stil tvojih kreacija je pačvork tehnika. Koliko je ona praktična i šta omogućava tokom krojenja u odnosu na neke druge tehnike? Posle malo vežbe, svaki kroj se može pretvoriti u pačvork. Ova tehnika ima par prednosti jer imate potpunu slobodu u odnosu na klasično šivenje, koje mora pratiti određene norme i pravila. Moram reći da je šivenje moja prva ljubav i prva savladana tehnika, te i danas najviše volim da šijem.

Kombinacije deluju vrlo smelo. Kako dogodi da nekoliko ideja zamene jedna su klijentkinje reagovale na njih u po- drugu tokom izrade, pa od zamišljene četku, i da li i dalje uspevaš da iznena- haljine napravim mantil. Naravno, ovo diš njih i sebe sa kreacijama?

se sve odnosi na izradu novih modela. Najveći deo radnog dana u radionici

Kada sam počinjala pre deset godina svodi se na ponavljanje traženih mobilo je neko posebno „mrtvilo” sa boja- dela u različitim kombinacijama boja i ma i krojevima na tržištu pa sam rešila materijala, a u odgovarajućim dimenda se potpuno opustim i vidim kako će zijama klijentkinje. proći. Prošlo je bolje nego što sam očekivala. Upravo su moje Frajle te koje me Frajlini modeli su uvek šareni, no poguraju da se još više opustim i osmelim stoji li neka bitna sezonska razlika, u kombinacijama. Takođe, radim i sa osim što su verovatno leti traženije manje boja umerenih tonova, gde do- haljinice, a tokom jeseni – mantilići? laze oblici i krojevi do izražaja. Iskreno, izbegavam letnje „kolekcije”, Modeli koje izrađuješ mogu da se nose jer mi je potreban period kada mogu na više načina, pa u skladu s kopča- da polako pripremam materijale i nove njem – jedna haljina može biti i kaput modele za narednu sezonu. Inače, i tunika, postajući i vizuelno-koloritno nema posebnih razlika vezanih za vrstu drugačija, što me je podsetilo na Ru- odeće. I zimi se traže tunike i haljine od bikovu kocku. Da li dizajn prethodno laganijih, pamučnih materijala. iscrtavaš ili ti tokom pravljenja nadođe inspiracija? Uklapaš li po bojama Izazovi u stvaranju koji te najviše raili vrsti materijala?

duju?

Nikad ne crtam modele unapred, uglav- Izazov je sigurno da zadržim pažnju nom ideje dolaze spontano i kada do- na tržištu i da svake godine iznenadim đem u dodir sa tkaninama. Ponekad se dugogodišnje klijentkinje nekim novim modelima.

132 septembar

Kakav odnos imaš prema odeći? Šta praviš, a šta kupuješ? ali ako mi se materijal svidi, to je doJa sa odećom imam vrlo blizak odnos

voljno. Kupovinom polovne garderobe

od malih nogu. Rano sam krenula da ši-

čuvamo i životnu sredinu, jer je previše

jem i istražujem materijale. Danas naj-

garderobe proizvedeno u svetu i mo-

više volim da sebi sašijem pantalone

ramo imati svest o tome odakle dolazi

ili haljinu, ali kada naletim na odličnu

i gde završava sva ta odeća. Trudim se

čoju, uradim sebi i kaput. Obožavam

da svu novu odeću, obuću, nakit i tor-

da obilazim second hand radnje i buv-

be kupujem od kolega kreativaca. Sem

ljake, jer nikad ne znam šta ću pronaći,

međusobne podrške, koja je jako važ-

i veruj mi, uvek pronađem izvrsne ko-

na, znam da su svi ti proizvodi kvalitetni

made. Nekad je to pogrešna veličina

i izrađeni s ljubavlju i pažnjom.

Koje su sve prepreke za izlazak na

Iako sam jedina zaposlena u Frajli, sve

strano tržište, a šta je i dalje nedovolj-

ovo ne bi bilo moguće bez gomile ljudi.

no regulisano na našem?

Timski rad je moj recept za uspeh.

Trenutne prepreke su vezane za carin-

Čestitam ti na deset godina postoja-

ske propise i sertifikate o poreklu ma-

nja brenda! Šta je ostalo da se reali-

terijala. Postoje male prednosti ako se

zuje u budućnosti?

bavite ručnim radom i ima napretka oko slanja i naplate paketa, ali bi svi-

Hvala ti od srca. Veruj mi da ne plani-

ma mnogo lakše bilo kada bi troškovi

ram mnogo unapred. Za sada mi je do-

transporta bili manji.

voljno da mogu da živim od posla koji volim.

Čega si se najviše pribojavala prilikom otiskivanja u samostalne preduzetničke vode i kako si taj strah eliminisala? Kada sam počinjala nisam imala strah jer je lako na početku odustati. Strah se javlja posle par godina, kada izazovi i obaveze rastu, ali imam odličnu podršku porodice i prijatelja, sjajnu komunikaciju sa koleginicama i kolegama, stručnim i strukovnim udruženjima.

134 septembar

#plezirekokoraci #ponedeljakbezplastike #utorakbezmesa #slavinesusredom

#četvrtakzaljude #petakupatikama

#uradisamvikend

135

Putovanja

Tekst i fotografije: Jelena Jović @jjtravelblog

Jesen pored očaravajuće toplih boja i tonova, donosi mirise i ukuse koji bude čežnju, a ponekad žal i setu za letom koje je iza nas, letom koje nas je ispunilo radošću zbog predivnih putovanja, slatkim iščekivanjima i ponekim leptirićem u stomaku. U jesen su nam čula izoštrenija, ali i opuštenija posle letnjih iskustava i zato sve osećamo intenzivnije, dublje, sa više saosećanja i razumevanja. Jesen nas prigrli svojim plaštom, ušuška nas da još malo, koliko god je moguće duže, sačuvamo one iskrice leta, one suvenire i školjke sa dalekih obala, flašice napunjene belim peskom i kamenčićima u obliku srca, mirisna ulja i začine koji nas greju, najviše oko srca. Ovo je priča o začinima koji mirišu na putovanje na daleko ostrvo začina – Zanzibar. Karibu! (Dobro došli)

„Putovanja su radost, puna iznenađenja i zadivljujućih novih iskustava. Možda su neka od najugodnijih vremena ona u kojima se čovek približi katastrofi; rizici dodaju začin.“ Jane Vilson-Hovarth

137

Na ostrvu začina sam provela celo leto ispijanju ovog mirisnog napitka. Ipak, iznova i iznova odlazeći na farme za- karanfilić je mnogo više od sastojka za čina i upijajući radoznalo priče o svim kuvano vino. Slatkasto-gorkog ukusa blagodetima biljaka koje rastu na Zan- nadaleko je poznato njegovo lekovito, zibaru, koje su nam poznate zapakova- protivupalno dejstvo. Tako da ako imane u kesice i koje koristimo da začinimo te upaljene desni ili zubobolju, klinčić neko naše jelo ili možda skuvamo čaj, će biti najbolja terapija. Čaj od klinčića ali suštinski toliko malo o njima znamo. pomaže kod regulisanja crevne flore, Čini mi se da začine u našoj kuhinji ko- pa je vrlo efikasan za otklanjanje paristimo vrlo malo, konzervativno, svo- razita, bolje varenje i posledično, mrdeći sve na so, biber, čili, za slaniše, a šavljenje. Karanfilić je blagotvoran i za za slatkiše eventualno cimet…a začini- kožu, naročito problematičnu i sklonu ma u suštini ne samo da popravljamo i aknama, koje maska sa mlevenim klinoplemenjujemo ukus naše hrane, nego čićima vrlo efikasno otklanja, a prateći se i lečimo i isceljujemo, ali i dodaje- efekti su smanjenja nadutosti i bolja mo nove dimenzije preko naših čula u hidratacija. Dublje značenje svih ovih sopstvene živote. Da li ste spremni da blagodeti karanfilića je da nas oslobađa eksperimentišete sa začinima?

viška. Pomaže nam da otpustimo sve ono što nam više ne služi, što nas opterećuje i narušava kvalitet našeg života i da oslobođeni i sa lakoćom krećemo u novi dan.

Najpoznatiji začin na Zanzibaru je ka- Znate li da uz muskatni oraščić možeranfilić, ili klinčić, pošto plod koji se te da se opustite, otklonite napetosti i koristi ima oblik eksera. Verovatno je tenzije i tako rasterećeni se prepustite svima poznat kao sastojak kuvanog blagodetima života? Na Zanzibaru se vina, koje već sada u jesen počinjemo ovaj čudesni začin preporučuje mladim da pripremamo i uživamo u dugom nevestama koje su uznemirene i upla-

138 septembar

šene pred onim što ih čeka u bračnom zeleni, sušeni nezreli plod, dok je beli životu, pa se nakon konzumiranja na- zreli, ali sa otklonjenom opnom. Ovo pitka sa muskatnim oraščićem prepu- je takođe simbolično za ovaj, jedan od ste i uživaju i u ceremoniji venčanja i najrasprostranjenijih začina. Efekti koje svemu što nakon toga sledi. Muskatni izaziva i proizvodi biber, zavise od kolioraščić mnogi koriste za poslastice koje čine i vrste aktivnosti koje su preduzenas dodatno mentalno stimulišu, poja- te. Biber i nešto što je pokvareno zbog čavaju koncentraciju, cirkulaciju i daju antiseptičkih svojstava može da vrati u osećaj da smo živi i puni energije. Kada ,,zdravo’’ stanje. Onda izreka zabiberiti dolazi jesen nekako se i mi smirujemo, život, može da ima i drugačije, mnogo pripremamo za ,,zimski san’’, a ovaj za- povoljnije tumačenje. čin nam vraća i daje onu živahnu energiju koju smo tokom leta probudili i ne Malo je poznato da se cimet često zove dopušta nam da se povučemo i umr- i kraljem svih začina. Pre svega zbog čitvimo svoja čula. Oprezno ga koristite njenice da se i njegov list i njegova kora i umereno, jer balans je ključ svega.

i njegov koren koriste u različite svrhe i svaki njegov deo ima zasebna izuzet-

Imamo kod nas izreku da nam je nešto no aromatična i lekovita dejstva. Nama zabiberilo život u konotaciji - pojačalo je poznata primena njegove kore, pa intenzitet, učinilo ljutim i često ne baš na rolnice poput mini papirusa uvek prijatnim, ali uvek u smislu osvešćiva- pomislimo kada neko pomene cimet. I nja, razbistrivanja situacije. Biber je bilj- na pitu sa jabukama, u kojoj naročito s ka koja poput lijane koristi druga sta- jeseni, kada nam stižu i jabuke, uživabla da se oko njih obmota i tako raste i mo svim čulima. Ulje dobijeno iz lista razvija se kao lozica. Iako koristi druga cimeta ima antibakterijsko i antivirustabla, živi sa njima u simbiozi, nikako sno dejstvo, a kažu da na emotivnom kao parazit, što je važno i za simboliku nivou pokreće vatru i daje divnu ,,gorubibera. Postoji samo jedna vrsta bibe- ću’’ aromu životu. Koren cimeta je glavra, a njegova svojstva kao crni, zeleni ili ni sastojak krema poput tigrove masti beli su samo faze u njegovoj preradi – i sličnih preparata i naročito je blagotako je crni – sušeni zreli plod bibera, tvoran da nam pomogne da prodišemo 140 septembar

i udahnemo život punim plućima. To nama svima sada treba, zar ne?

U svakom periodu našeg života nam je potreban neki začin. Naši izbori govore o tome koliko smo otvoreni da istražujemo, da eksperimentišemo, da se povezujemo sa verom, da nam dolaze upravo ona iskustva koja su nam potrebna. Nemojte dozvoliti da vam život prolazi sveden na samo nekoliko boja, mirisa, ukusa, zvukova i osećaja. Usudite se da začinite svoj život prepuštajući svojoj duši da vam pokaže put.

Putovanja Tekst: Rada Rodić @price_iz_kofera

Meksičke telenovele su bile najbolje prodavani meksički proizvod početkom ovog veka, i naročito dobro uporište pronašle baš kod nas na Balkanu. Gledanje na život kroz ružičaste naočari gde nesrećni, siromašni i bolesni na kraju postanu sve suprotno od toga, glavna je odlika ovakvih serija. Međutim, život u Meksiku svakako ne oslikavaju pomenute telenovele, a naši ljudi poslednjih godina u sve većem broju imaju priliku da upoznaju realan život stanovnika ove zemlje.

Meksiko je zemlja sa 120 miliona sta-

Ko su bile Maje?

novnika, veličine je osam bivših Jugoslavija, sa četiri vremenske zone i tri kli-

Maje su autohtono stanovništvo koje

matska pojasa. Zemlja je sa bogatom

je živelo na području današnjeg Meksi-

istorijom i kulturnim nasleđem koje čini

ka, Gvatemale i Belizea, i koje je razvilo

mešavina španskog uticaja i domoro-

jednu od najimpresivnijih civilizacija na

dačke kulture, zemlja sa božanstvenim

Zapadnoj hemisferi.

plažama, mango koktelima, narko kartelima i Fridom Kalo. U jednoj poseti je

Majanska civilizacija je procvat doživela

gotovo nemoguće da se u potpunosti

u periodu od III do IX veka. U tom pe-

upozna ova grandiozna zemlja i zato je

riodu imala je više od 40 gradova od

najbolje početi od poluostrva Jukatan,

kojih je svaki brojao između 5000 i 50

koje je najsigurnije, na kome su ostaci

000 stanovnika, a koje su činile građevi-

srednjovekovnih majanskih građevina

ne slične ovim u današnjim gradovima:

lako dostupni, biljni i životinjski svet je

palate, trgovi, stadioni, ulice ali i neke

raznovrstan i nama egzotičan, a fotoge-

koje nisu tipične danas poput hramo-

nične peščane plaže na svakom koraku.

va u obliku piramida. Većina njihovih

143

građevina je bila u jednoj ili više boja, Direktni potomci Maja danas uglavnom a građene su od krečnjaka koji je u to žive na poluostrvu Jukatan i ubrajaju se vreme bio široko dostupan.

u siromašniji deo stanovništva koje najčešće naseljava sela i bavi se poljopri-

Kako je sve izgledalo teško je reći danas vredom. U okviru Vlade Meksika postoji jer ogromne površine bivših majanskih komisija koja se bavi pitanjem domorogradova danas leže pod šumama, a dačkog stanovništva i koja učestvuje u troškovi arheoloških iskopavanja pre- pisanju zakona koji Majama garantuju vazilaze ekonomske mogućnosti mek- prava, zalažu se za održivi razvoj, kao i sičke vlade. Zato će u ovom momen- zaštitu i jačanje identiteta unutar mektu ostati nepoznanica na koji način su sičkog društva. gradili sve te objekte bez poznavanja točka, koja su bila značenja obrednih Senote rituala i šta stoji iza žrtvovanja ljudi, kao i dešifrovanje vrlo sofisticiranog pisma Senote bi se u najkraćem mogle opisati koje izgleda kao hijeroglifi, a koje je tek kao rupe u pećinama ispunjene slatu XX veku delimično razjašnjeno, mada kom vodom. Međutim, ne bi bilo fer da se i dalje radi na tome.

objašnjenje ovog prirodnog fenomena ostane ovako šturo. Naime, Jukatan je

Ono po čemu su Maje najpoznatije sve- većim delom kraško područje u kojem tu jeste Majanski kalendar. Kalendar je nema nadzemnih voda, ali je zato bogat koristio tri paralelna sistema računanja podzemnim u kojima se skuplja kišnivremena: dugačko računanje koje je ca. Zbog konfiguracije terena i činjenice 23.12. 2012. završilo jedan svoj ciklus, a da je na ovo područje pre 66 miliona što su mnogi pogrešno protumačili kao godina pao gigantski asteroid koji je smak sveta, zatim Tzolkin koji koristi je- doprineo istrebljenju dinosaurusa, ali dinicu vremena od dve sedmice i Haab i uticao na krečnjačke stene od kojih (građanski kalendar) koji se sastojao od se sastoji Jukatan, stvorena su brojna 18 meseci od kojih je svaki imao po 20 podzemna udubljenja koja je voda dedana i na kraju još dodatnih 5, što je u zbi- limično ispunila. ru davalo godinu koja je trajala 365 dana. 144 septembar

Senote su tipične za Jukatan, teško je reći koliko ih ima, ali procenjuje se više od sedam hiljada. Mnoge su poznate samo lokalnom stanovništvu, sakrivene u šumama, a neke su i betonirane, kao na primer ispod grada Plaja Del Karmen. Možemo razlikovati dva osnovna tipa senota u zavisnosti od toga kada su nastale: mlade (kada je urušen samo deo „krova“, pa malo površinskog svetla dospeva do vode) i zrele (kada je veći deo krova urušen, usled čega je unutrašnjost potpuno otvorena). Senote su igrale važnu ulogu u životu drevnih Maja. Predstavljale su „portale“ u podzemni svet, a smatralo se i da Bog kiše i groma Chaac obitava u njima, pa su mu se prinosile žrtve kako bi obezbedio dovoljno kiše. Na dnu nekih senota su pronađeni obredni predmeti poput grnčarije ili zlata, ali i kosti ljudi za koje se pretpostavlja da su bili žrtvovani bogovima. Međutim, svi tekstovi, slike i pojašnjenja o senotama su pali u vodu kada sam ih videla uživo, a u nekima i zaplivala. U jednoj sam skakala sa lijane, u 145

drugoj hrabro pozirala u ledenoj vodi zarad dobre fotografije. Sve su različite po boji vode, veličini, okruženju ili količini svetla koje dolazi do vode, i sve su božanstvene! Pristup senotama nije besplatan, ulaz se plaća između 3-15 evra i najčešće su obavezni prsluci za spasavanje (što zavisi i od količine padavina i vodostaja u momentu kada se nalazite u njima), a vreme boravka nije ograničeno. IGUANE i još ponešto Meksikanci cene prirodu, svakako više od nas na Balkanu. Prvo što mi je privuklo pažnju, još dok sam bila u avionu, jesu nepregledne površine Jukatana pod šumama i prašumama. Nisu još prelaze auto-put u potrazi sa hranom uvek odlučili da im odseku krila. Živi svet ili druženjem. u šumama je vrlo bogat pa možete da nabasate na jaguare, pume, majmune, Živi svet na ostrvima je takođe vrlo tapire, rakune i brojne zanimljive, često bogat, pa ćete biti u prilici da vidite i neverovatnim bojama ukrašene ptice.

kornjače, pelikane, galebove, iguane, krokodile i da im se približite u njiho-

Koliko Meksikanci vode računa o živo- vom prirodnom staništu, bez kaveza i tinjskom svetu pokazuje to što su na- mreža. Neopisiv doživljaj! Jedna iguana pravili neku vrstu metalnih merdevina je mogla da nastrada od mene (ili ja koje premošćuju magistralne puteve od nje) dok sam bosa hodala po betokoji prolaze kroz šume. Na taj način je niranoj stazi na Ostrvu žena i zamalo majmunima omogućeno da bezbedno stala na nju, dok se ona odmarala na 146 septembar

popodnevnom suncu. Međutim, nije se vo jer Meksiko ipak nije visoko razvijena preterano uzrujala zbog mog prisustva, zemlja, ali neke stvari su im očigledno samo je nastavila da se sunča.

preče od drugih.

U saveznoj državi Kintana Ro, u kojoj Ostrvo žena i ostrvo Holboš sam boravila, na snazi je propis po kojem su zabranjene plastične kese ili Tirkizno more, bele peščane plaže, palme, one verzije „biorazgradivih“ kakve se vetar u kosi, ceđeni sok od manga.Zvuči nude u našim prodavnicama. Na kasi kao reklama turističke agencije, ali zaprau marketima nemate mogućnost ni da vo je istina. Još ako odete u Meksiko kad kupite papirnu, nego samo ceger. U su- je kod nas zima, onda će efekat na vaš protnom, to što ste kupili nosite u ru- organizam biti još snažniji, a prijatelji će kama. Ovo mi je bilo posebno zanimlji- vam dodatno zavideti na fotografijama. 147

Meksiko ima tu privilegiju da izlazi na su bicikle ili golf automobili. Priroda je dva okeana. Ukoliko ste izabrali bora- prelepa, more je malo manje tirkizno vak na Jukatanu onda plivate u Atlant- nego na Ostrvu žena, plaže su odličskom okeanu i možete da birate Mek- ne, biljni i životinjski svet vrlo bogat. sički zaliv ili Karipsko more, u zavisnosti Ima mnogo šarenih murala na zidoviod toga na kojem delu poluostrva se ma kuća, sve je opušteno, neusiljeno nalazite.

i veselo. Ukoliko se budem vraćala u Meksiko, ovde bih volela da boravim

Ostrvo žena (Isla Muheres) se nalazi nekoliko dana. preko puta Kankuna i ime je dobilo od španskih osvajača prilikom njihovog Kosturi prvog dolaska, a na osnovu brojnih ženskih kipova koje su zatekli na ostr- U Meksiku vas kosturi i mrtvačke glave vu. Španci tada nisu znali da je ostrvo posmatraju iz manje-više svakog ćoška. bilo posvećeno majanskoj boginji Išhal, Smeju vam se obučeni u šarene tkanizbog čega su kipovi koji predstavljaju ne, dok puše cigaru ili nazdravljaju čanju i njene ženske srodnike bili podi- šom pića. Potrebno je par dana da se gnuti po celom ostrvu. Ostrvo žena da- priviknete na ovu pomalo jezivu činjeninas je turističko mesto sa velikim sme- cu i da shvatite da je sve to deo folklora štajnim kapacitetom, lepim plažama, koji je baziran na Danu mrtvih, prazniali pre svega jedinstvenim vidikovcima ku koji korespondira američkoj Noći vena južnoj strani koji doprinose drama- štica. Meksikanci smrt ne doživljavaju tičnosti pejzaža.

kao nešto tužno ili mračno, zbog čega je i Dan mrtvih u stvari šareni praznik

Ostrvo Holboš (Isla Holbox) se nalazi na koji proslavlja živote onih koji su prošseveru Jukatana, u Meksičkom zalivu i li. Ovo je dan kada porodice u Meksido njega se stiže trajektom ili čamcem ku svečano obučene posećuju groblja, iz malog mesta Čikila. Holboš deluje donose hranu i pića i prave neku vrstu kao hipi komuna, izolovan je od sveta, slavlja. Veruje se da duše pokojnika taj bez automobila i asfaltiranih puteva, dan prelaze iz onog sveta kako bi se pobez banke ili pošte. Prevozna sredstva novo srele sa bliskim osobama, pa su 148 septembar

svi veseli. Tokom cele godine suveniri inspirisani Danom mrtvih stižu na tezge uličnih prodavaca u nadi da će u koferima turista odleteti i u najudaljenije kutke planete. Upoznavanje Meksika ne mogu da završim bez spominjanja Fride Kalo, svetski poznate slikarke iz prve polovine XX veka. Najpoznatija je po slikama koje se svrstavaju u simbolizam i nadrealizam, ali i po svojoj ljubavi sa Dijegom Riverom, učešćem u meksičkoj revoluciji i vrlo bolnom životu Meksiko ove godine proslavlja Fridin koji se okončao u 47. godini života. Kuća 114. rođendan spektakularnom digiu kojoj je rođena i provela najveći deo talnom izložbom koja je otvorena poživota pretvorena je u muzej i nalazi se četkom jula u glavnom gradu. Velika u Meksiko Sitiju. Frida tokom svog živo- umetnica sigurno nije mogla ni da zata nije bila priznata u Meksiku i jedinu misli da će 67 godina posle smrti dobiizložbu je imala tek pred kraj života, na ti takvu čast o kojoj je za života mogla kojoj se pojavila u bolničkom krevetu, samo da sanja. jer više nije mogla da stane na noge.

149

Film

Tekst: Sofija Mirčetić @sofimircetic Fotografije: Netflix

Krajem septembra stiže nova serija u Netfliks produkciji pod režiserskom palicom Majka Flanagana, prvaka žanra horora i trilera. Iskoristili smo ovu novost kao povod da vas uvedemo u Flanaganov ukleti svet, stoga posmatrajte ovaj tekst kao jedan početnički kurs, recimo. Krećemo se senkama! Kada se pojavio na filmskoj sceni prvim filmom Absentia, Flanagan je morao da nauči da funkcioniše sa malim budžetom i uz pomoć kroudfandinga, da bi za svega deceniju izgradio prepoznatljivo ime u žanru horora. Flanagan je radio na brojnim projektima, uključujući i visokobužetni horor film Doctor Sleep baziran na knjizi Stivena Kinga, ali smo odlučili da najpre izdvojimo najbolje od ovog režisera, umesto da vas naprosto provučemo kroz hronologiju njegovog opusa. Nakon što pogledate naše preporuke, lako ćete zaroniti u svet uznemirujućih horora koji vam ne dopuštaju da skrenete pogled.

151

“No live organism can continue for long to exist

Hill House je zamka za naše

sanely under conditions of absolute reality; Hill

voljene likove i zamka za vaš

House, not sane, stood by itself against its hills,

um i pažnju, jer ćete nakon

holding darkness within; it had stood for eighty

prvog gledanja sigurno hteti

years and might stand for eighty more.“

da ga pogledate ponovo pitajući se, usput, kako mi je ovo

Ovim rečima nas narator uvodi u priču promaklo? Na kraju će sve imati smiporodice Krejn i njihov kratak i nezabo- sla, verujte nam na reč. Deset epizoda ravan, sudbinski, boravak u kući Hilovih, maestralne strašne priče (bez jeftinog priču proisteklu iz mašte Širli Džekson, hvatanja na prepad) će vas naježiti ali i autorke brojnih romana i pripovedaka privući da želite još! s početka dvadesetog veka. Da bi dobra priča, pogotovu jedna od najboljih Dobra vest je da ima još, samo je u pitapriča o duhovima ikada napisanih, bila nju druga priča. Ukleta olovna kuća iliti uspešno prenesena na ekran potreban Hunting of a Bly mannor je trebalo da je dobar režiser, a fanovi Džeksonove i bude poslednja priča iz serijala, a da li njene „Uklete kuće na brdu“ se slažu da se Flanagan možda predomislio, ostaje je Majk Flanagan uradio odličan posao da sačekamo i vidimo. Ono što za sada stvarajući lavirint priču punu flešbeko- znamo je da je reč o originalnom delu va i skrivenih tragova koji vas do sa- koje nije bazirano ni na jednoj konkretmog kraja ostavljaju sa mnogo pitanja noj knjizi, ali je kao inspiracija poslubez odgovora. Ko šeta senkama, šta žio roman Henrija Džejmsa Okretaj zase nalazi iza crvenih vrata koja jedina vrtnja. Priču o Olovnoj kući pripoveda nemaju ključ, da li su dva samoubistva prelepa glumica Karla Guginjo veče pre poslednica mentalne bolesti zabeleže- venčanja dvoje mladih. Ne znamo mnone u genetskom kodu Krejnovih ili je u go ni o naratorki, ni o mladencima ni pitanju neka sila? Da li su duhovi tajne ostalima okupljenim oko vatre, njihov i sećanja koja nas proganjaju ili nešto identitet ostaje nepoznanica do kraja. mračno izvan nas čega se treba bojati?

Bly Mannor nije priča o duhovima koliko je tužna priča o izgubljenim životima voljenih koji nas opsedaju krivicom i besom, materijalizovana kroz stvarnu igru uma. Ovo je priča o priči o priči. Nije zbunjuće kako zvuči, šta je nasleđe nego prepričavanje priča i njihovo nadograđivanje? I tu se krije Flanaganov pečat – nasleđe. Film koji se vešto poigrao umovima gledalaca, Oculus ili Ogledalo, kotira se kao Flanaganov najbolji, i najstrašniji film, psihološki triler iz 2014-te koji u centar smešta porodicu Rusel i antikvarno ogledalo koje nije samo deo umetnosti već i razlog izopačenja zdravog razuma odraslog dela porodice. Ogledala reflektuju stvarnost, a šta ako je ono što vidimo u ogledalu neka druga verzija nas ili nešto sasvim drugo? Ono što ovaj film čini pravom moždanom zavrzlamom nije samo pitanje preplitanja stvarnosti i paranormalnog nego i trenutka. Da li je reč o prošlosti ili sadašnjosti ili se dva vremena sjedinjuju u istom trenutku? Prema rečima Majka Flanagana bio je izazov izgraditi priču oko jednog predmeta i učiniti ga glav-

nim zločincem, ali to je upravo ono što dinu dana završeni pomenuti serijali ovaj režiser radi – ljudi su kolateralna Hunting of a Hill House i Hunting of a Bly šteta kvarljivih predmeta, kuće ili ogle- Mannor, dve nepovezane priče o ukledala, recimo.

tim kućama i usudima porodica koje žive u njima. Šta do sad znamo o Ponoć-

Na listu filmova i serija sa Flanaganovim noj misi osim datuma premijere? Neki potpisom moramo staviti film Before I od glumaca koji su redovni u filmovima wake sa talentovanim mladim glumcem i serijama u režiji Majka Flanagana su i Jakobom Tremblejem koga sigurno ovog puta deo glumačke postave poput znate iz filma Soba. Film je zastrašujuć, Kejt Sigel koja se pojavljuje u obe priali ponovo u samoj srži tužan. Ne bri- če iz Hunting serijala, Henrija Tomasa nite, nećemo vam otkriti rasplet priče i Anabet Giš. Plot kaže: u mali ostrvski o malom Kodiju koji ima neobičan ali grad pristiže mladi sveštenik i od tog opasan dar da se njegovi snovi ostvaru- trenutka čitav grad biva pogođen seriju na javi, dok on sanja, akteri njegovih jom neobičnih događaja. U centru sesnova šetaju u realnosti. Lepi snovi na rije je katolicizam i večito pitanje – šta javi su sve što želimo, ali šta se dešava se dešava posle smrti. kada Kodi ima košmar? U ulozi njegove negovateljice je Kejt Bosvort koja je se odlično snašla u ulozi majke koja je izgubila sina i spremna je da pomogne dečaku koji je ostao bez roditelja. Povod da započnemo priču o ovom režiseru je nova serija Ponoćna misa, koja izlazi 24. septembra u Netfliks produkciji. Reč je o seriji iz žanra horora i trilera koju pratioci Flanaganovog rada očekuju još od kako su pre više od go-

154 septembar

155

Umetnost

Tekst: Teodora Janković @bebi_dol1929

Godina je 1909. u Kraljevini Srbiji, da- snažnog uticaja koji je imala na njen put tum 5. novembar, i u majčinoj rodnoj i obrazovanje, posle Milenine iznenadkući na svet je došla krhka i lepa Milena. ne smrti, Danica je svu energiju usmeSvet prepun bola, ratova i težine, jedna rila na očuvanje ćerkinih dela i sećanja Milena će obojiti raskošnim talentom i na nju. nežnošću. Jedan od prvih majčinih portreta, nasliŽivot, iako ne dug, za Milenu Pavlović kan je 1926. godine i to prema uzoru Barili je spremio velika čuda. Kroz njenu na staru majčinu fotografiju. krv tekla je umetnost i prefinjen, istančan osećaj za lepo. Od slika, poezije, do Neke od Mileninih radova, sačuvanih modnih kreacija, sve odiše njenim ime- zahvaljujući njenoj majci Danici, danas nom i prezimenom.

možemo videti u Požarevcu, njihovom rodnom gradu, u Galeriji Milene Pavlo-

Najvažnija figura tokom Mileninog sa- vić Barili. zrevanja, a i kasnije tokom života, bila je njena majka. Danica Pavlović Barili Zbog svog srpsko-italijanskog porekla je bila školovana žena, učila je jezike i često je boravila na relaciji Srbija-Italiumetnost, što značajno utiče na formi- ja, shodno tome od malih nogu učila ranje njenog stila vaspitanja i usmera- je uporedo i jedan i drugi jezik. Nakon vanja Milene tokom odrastanja. Pored školovanja u Italiji, odlazi sa majkom u

Francusku gde je naučila i francuski jezik. Godine školovanja provela je i u Lincu, Gracu, kao i Minhenu. Ovakav način života Milenu je oblikovao u poznavaoca različitih kultura i jezika, što možemo videti iz njenih reči u pesmama koje je napisala. Osim na srpskom jeziku pisala je i na romanskim jezicima - italijanskom, francuskom i španskom. Njene pesme su, kao i njene slike van vremenske, ali ujedno i za sva vremena. Bila je po mnogo čemu žena ispred svog vremena. U pogledu finansija nije imala konstantu, stalno zaposlenje ili pomoć države. Njena, nekad vrlo imućna porodica je vremenom osiromašila, a veliki deo novca je išao za medicinsku pomoć koja joj je bila neophodna zbog krhkog zdravlja. Svaki pokušaj pronalaska posla u Srbiji bi brzo propao uz obrazloženje da nije bilo budžetskih sredstava. To je dovelo do toga da donese odluku da napusti Srbiju, uz povremeno vraćanje u rodni grad.

158 septembar

Ostatak života provodi nomadski, konstantno učeći i šireći opus radova koje će ostaviti za sobom. Svoj kratak životni put završiće u Americi. U svetu mode ostaje zapamćena i kao

Htela bih da te volim

prva i jedina Srpkinja koja je ilustrovala naslovnu stranu čuvenog Voga. Njena

Htela bih da te volim

sklonost prema modi odraziće se i na

više nego što mogu

dizajniranje kostima i scenografije za

Okrenuta od sveta –

baletske i pozorišne predstave na koji-

bez vremena i prostora –

ma je radila. Međutim, umesto očekiva-

biti urezana u tvom odrazu.

nog glamura i lagodnog života, Milena

U teskobi postojanja,

se uporno nosila sa finansijskim teš-

htela bih

koćama, borila za puko preživljavanje

da svest uronim

u Njujorku i Parizu, što je dodatno do-

u tvoje spokojstvo

prinelo pogoršanju njenog zdravstve-

oslobađajući se svake suze

nog stanja. Život protkan borbom za

koju ipak moram isplakati

umetničkim priznanjem uz borbu za

na strašnoj granici

puku egzistenciju bili su tamna senka,

izmišljenog odnosa.

druga strana novčića koju su samo najbliži videli. Na prvi pogled, Milenin život mogao je delovati kao bajka, pun umetnosti, lepote i uzbudljivih poznanstava, druženja i ljubavi. Milena je bila snažna, srčana žena koja je prerano napustila ovaj svet, ironično, upravo zbog svog lomljivog srca.

159

U Požarevcu, u Centru za kulturu, otvorena je izložba Milena Pavlović Barili: Jedna slikarka, 15 fotografa, 30 umetničkih dela - posvećena upravo njoj, i možete je posetiti do 7. oktobra. Izložba obuhvata radove 15 srpskih fotografa koji na autentičan način oživljavaju stvaralaštvo Milene Pavlović Barili. Autorka izložbe je Duška Jovanić.

Fotografija: Milica Laufer

Izložba�“Milena�Pavlović�Barilli:�Jedna�slikarka,�15�fotografa,�30�umetničkih�dela” Milena�Pavlović�Barilli:�Fantastična�kompozicija�sa�dva�lika��

Fotograf:�Miša�Obradović Model:�Marina�Krtinić Postprodukcija:�Jovan�Lakić Šminka:�Marko�Nikolić

161

Izložba�“Milena�Pavlović�Barilli:�Jedna�slikarka,�15�fotografa,�30�umetničkih�dela” Milena�Pavlović�Barilli:��R��H��RVDP��RV��

162 septembar

Fotograf:�Sever�Zolak ��Model:�Tamara�Aleksić

Izložba�“Milena�Pavlović�Barilli:�Jedna�slikarka,�15�fotografa,�30�umetničkih�dela” Milena�Pavlović�Barilli:��R��H��

Fotograf:�Vukica�Mikača Model:�Tanja�Bošković�

163

Kolumna

Piše: Milica Bojović @devojka__od_papira

Trebala sam se baviti felinologijom. tembra provodim u dvorištu, okružena Kada si mlad, nemaš predstavu da ono nabujalim tujama i raznim zelenilom, što te zaista zanima postoji. Valjda zato dok na sopstveno zadovoljstvo sprošto niko u tvom okruženju o tome ne vodim nauku. Primetila sam da pisanje govori, ali se i ne udubljuje sasvim u najčešće započinjem pitanjima. To je pitanje – šta istinski raduje moje dete? zato što se pre svakog odgovora moramo ispitati, da bismo shvatili šta zaista Ipak, ne žalim. Put je očigledno morao biti sasvim drugačiji. Prve dane sep-

164

želimo.

Septembar. Mesec pismenosti, Evrop- Postoji li neka prevencija od previše ske baštine, demokratije, mira, čistih razmišljanja? Kako napisati knjigu poeplanina, turizma, gusaka, geologa i pre- zije? Mislim da jedino satnica sna razlivencije samoubistva. Tu je negde i ne- kuje mačke i mene. One su u stanju da čiji rođendan.

spavaju u proseku 13,14 sati dnevno, odnosno provode nekih 70% vremena

Tri puta meri, jednom seci.

spavajući, a 15% čisteći se. Ostalo vreme koriste za jelo, što ni malo nije za

Važi li ova izreka baš za sve situacije? potcenjivanje. Moje su uvek gladne i ja Važi – odgovaram sebi, duboko zami- ne mogu da se načudim da to spada u šljena u osunčanoj stolici, smeštenoj u tih preostalih 15%. Imaju svoje „noćzadnjem delu dvorišta na sred trave. no ludilo“ po kome su poznate i vreme Možda ne važi za pisce. Oni beleže sve. kada odlutaju od kuće koje se meri u Nemaju vremena za merenje. Svaka reč kilometrima, baš kao što ja odlutam u jednog dana nađe svoje mesto.

redovima. Zato ispisujem neke zanimljivosti koje možda niste znali:

Uzimam knjigu poezije koju nosim sa sobom i koja mi jedina staje u džep. - Ljudi i mačke imaju identične regije u Kada mi treba motivacije, otvorim stra- mozgu odgovorne za emocije. Kod pasa nicu nasumično. Nasmejem se, pa se je to drugačije. opet zamislim.

- Mačke mogu da proizvedu do 100 vokalnih zvukova, a psi samo 10.

Dva mačora različitog uzrasta se igraju -Vratanca za mačke izumeo je Isak Njutn. oko mene. Vole pažnju, stalno su gladni - U drevnom Egiptu, kada bi porodična i neće sa mnom da se maze. Ponosni mačka uginula, članovi porodice bi od lovci. Oni hoće kako oni hoće i samo tuge obrijali obrve. Mačku bi balsamožele da ih ostavite na miru. Baš kao i vali i mumificirali u porodičnoj grobkaktusi. Zato mi i jesu omiljena vrsta. nici. Tako je 1888. godine pronađeno Možemo da ćutimo, da se ne dodiruje- 300.000 mačaka u samo jednom grobu. mo, a volimo se.

Jednom sam obrijala obrve. Ne znam 165

zbog čega. Mora da sam negde čula Kako početi sa pisanjem? Neko kaže ovakvu vest, jer sam često gledala TV – što više čitanja. Slažem se, ali postoji kanale sa životinjama, a ljubav prema nešto još važnije. Emocija i njeno primačkama mi je po ženskoj liniji genet- hvatanje. Prihvatanje sebe i davanje ski usađena. To je jedna, od dve stvari slobode svojim mislima i svojoj prirodi. koja je zajednička meni, mojoj mami i Sve što niste nikad izgovorili, zapišite na baki. Pored toga što kažu da ličimo i što papir. Morate prosuti i najmanji atom nam ni jedna biljka ne uspeva.

i razbiti ga na komade. Ako to uspete, knjiga je samo nagrada za uspeh. Nije

Zato sam nabavila kaktus. Pa još je- jednostavno, naravno, ukoliko želite da dan, pa još...i tako u nedogled. Zaista to bude delo koje će nekome pomoći, nisam mrzitelj cveća već jednostavno kao što je vama. Knjiga je vredan sadrne mogu da mislim kada treba da se žaj koji može odoleti vremenu i živeti zaliva, ali uživam u negovanju zelenila posle vas, samo je treba mudro osmikoje ispunajva dvorište.

sliti.

Navike treba stvarati polako, a pone- Koliko je samo tragičnih sudbina među kad i podesiti alarm. Voditi dnevnik, pi- mnogim koricama. Učite li iz toga? Svasati u notes i svakodnevne podsetnike ko saznanje je novo iskustvo, makar bilo na papiriće. Gledati u kalendar, pamtiti i tuđe. Knjige se doživljavaju dušom, a datume. Ostaviti telefon da bismo sebe ne samo očima. Zato delim svoju sepnapunili.

tembarsku listu pročitanih i onih u toku čitanja, knjiga:

Kada hoću da odmaram ja gledam u kaktuse i to me uvek podseti da uzmem „Zanat“ – Sergej Dovlatov neku novu knjigu i pročitam nešto. Po- „Prvo lice jednine“ – Haruki Murakami ezija. Brzo se „sažvaće“, ali treba pustiti „To je ljubav, slepa sila“ – Ljiljana Hada sporo klizi niz grlo.

bjanović Đurović „Srđan Valjarević“ – Komo „Vladimir Dimitrijević“ – Hrišćanstvo i seksualna revolucija

U pauzama, tu je poezija Hadži Aleksandra Đurovića (koja staje u džep), zatim, jedna jedina, na veliku žalost, knjiga poezije Olivere-Olje Cupać „Pobuna duše“ iz 2002. godine, koja me još kao osnovca zaljubila u redove od kojih golica u stomaku, ali i tri knjige od mojih vršnjakinja i Instagram prijateljica „Kaput i kupine“ (Dragana Marković), „Neporubljena krinolina (Kristina Milojević), „Lična mitologija“ (Tamara Petković). A kada poželim da osvanem u drugoj galaksiji, vraćam se Zoranu Bognaru i nestrpljivo iščekujem objavljivanje novog romana @lutak_bez_niti (Nenad Karan), koji će se ove godine naći u izdanju izdavačke kuće Dereta. Čovek treba da se okruži onim što mu prija i tako će uvek biti ono što jeste, a ja, okružena umetnicima i mačkama konačno sam pronašla svoju svrhu. Mačkama udovoljavam, a umetnike puštam da me svojim delima načine većom.

pratite nas plezirmagazin.com plezirmagazin.net