ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.197

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 100 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XIX  ЈАНУАР 2010. г.  БРОЈ 197

mir bo`iji! hristos se rodi! vaistinu se rodi! sre]ni bo`i]ni i novogodi[wi praznici!

СА ЗАСИЈЕДАЊА МЕЂУПРАВОСЛАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ПРИПРЕМУ СВЕТОГ И ВЕЛИКОГ САБОРА

У

Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију састала се, од 9. до 17. децембра 2009. године, Међуправославна припремна комисија Светог и Великог Сабора Православне Цркве. Њеним радом предсједавао је Високопреосвећени Mитрополит пергамски Г. Јован, представник Васељенске Патријаршије, а секретар је био Високопреосвећени Митрополит швајцарски Г. Јеремија, секретар за припрему Светог и Великог Сабора. Међуправославна комисија је имала за предмет свога рада, с једне стране, довршење обједињеног става помјесних Православних Цркава о теми Аутокефалије и начину њеног проглашења, а с друге, изналажење јединственог става по питању Аутономије и начину њеног проглашења, као и o Диптисима. Комисија је, након уводне бесједе Високопреосвећеног предсједника и излагања Високопреосвећеног секретара: а) Проучила садржај, поднешеног јој ради потпуније дораде и изналажења јединственог става помјесних Православних Цркава, параграфа, чији је текст одобрило њено претходно Засиједање, које се сабрало 1993. године, о Аутокефалији као и начину њеног проглашења. Овај параграф се односи на проглашење Аутокефалије преко Томоса као и на начин његовог потписивања. Комисија се једно-

гласно сагласила да ‘’Васељенски Патријарх, изражавајући пристанак мајке-Цркве и свеправославну сагласност, званично проглашава аутокефалију Цркве која је то затражила, издавањем Томоса аутокефалије. Овај Томос потписује Васељенски Патријарх уз сапосведочење на њему потписом Блажењејших Предстојатеља најсветијих Православних Цркава, позваних за то од стране Васељенског Патријарха’’. Прослиједила је, пак, предстојећој Међуправославној припремној комисији проучавање начина примене постигнуте сагласности; б) Забиљежила је у прегледном и садржајном тексту јединствени став Православних Цркава о теми Аутономије и начину њеног проглашења, описавши значење и садржај Аутономије, процедуру коју њено проглашење слиједи и њене посљедице; в) Тема Диптиха је, због недостатка времена, прослијеђена следећој Међуправосланој припремној комисији, каже се у саопштењу које је потписао митрополит пергамски Јован, 17. децембра 2009. године. Делегацију Српске Православне Цркве на засиједању Међуправославне припремне комисије Светог и Великог Сабора Православне Цркве сачињавали су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован.

СРП­СКА ПРА­ВО­СЛАВ­НА ЦР­КВА

СВО­ЈОЈ ДУ­ХОВ­НОЈ ДЕ­ЦИ

О БО­ЖИ­ЋУ 2009. ГО­ДИ­НЕ

јануар / 2010 / svetigora

И наставља да благовести: „Народ који седи у тами незнања, нека види МИР БОЖЈИ – ХРИ­СТОС СЕ РО­ДИ! велику светлост богопознања. Старо прође – ево све ново пово нас и ове године, драга наша стаде! Слово старозаветно се подуховна децо, пред колевком Бовлачи – Дух осваја; сенке нестају гомладенца Исуса Христа! Велика – Истина наступа.“ и надумна тајна рођења Бога Логоса десиПо извештају Светих јеванђелиста, Гола се у скромној витлејемској пећини, која је од тога тренутспод Исус Христос се родио у време римског ка, једном за свагда, постала центар света – место славе Божије императора Августа у Витлејему јудејскоме, граду и извор утехе свим боготражитељима кроз историју људског Пророка и цара Давида, од чијег потомства је по рода. пророчанствима старозаветних пророка требало Велики отац Цркве, Свети Јован Златоусти, говорећи о празнику да буде рођен Богом обећани Месија – Спаситељ Божића, каже: „Поштујте, браћо, дане празничне, понајвише дан света. Рођења Христовог; јер ко Рођење Христово назове мајком свих Свети Григорије Палама, богослов витлејемске празника, тај неће погрешити…“ Из празника Рођења Христо- и таворске светлости, у својој божићној бевог извиру сви празници, као реке из извора. По Светом Златоу- седи открива дубоки смисао доласка Месије: сту, Рођење Христово је поновно стварање света, а Оваплоћење „Оваплоћењем и рођењем Месије Христа у свеБога Логоса је камен–темељац свега. ту, свету је дарована васељенска радост и мир. Други велики отац Цркве, Свети Григорије Богослов, своју Послушај до краја песму Благовесника и сазнаћеш божићну беседу почиње доксологијом – славословљењем Бога: је – каже: Слава на висини Богу, и на земљи мир, Христос се рађа – прослављајте! међу људима добра воља (Лк 2, 14); јер је Бог доХристос с небеса – сусрећите! шао у телу да би свету донео Свој мир и помирио Христос на земљи – узвисите се! га са најузвишенијим Оцем.“ Мир Христов није исПевај Господу сва земљо! товетан са миром овога света. Божићни мир Свети Григорије Палама назива „духом усиновљења, јер они који су вером носиоци овога мира постају наследници Божији и санаследници Христови (Рим 8,17).“ Зато, по истом Светитељу, у духу Божића живе само они који живе у љубави једни са другима, и то, сходно речима Светог апостола Павла, „подносећи једни друге, и опраштајући једни другима…као што Христос опрости вама“ (ср. Кол. 3, 13). Далеки и узвишени Бог, Који је у Старом завету разговарао са Мојсијем на Гори Синају (в. 2. Мој 3, 5), Рођењем Христовим је приклонио небеса и постао „Емануил, што ће рећи: са нама Бог“ (Мт 1, 23), не губећи притом ништа од свога Божанства. То нам, говорећи о Рођењу Христовом, потврђује Свети Јован Дамаскин речима: „Зато и не велимо за Њега да је Он човек који се обожио, него да је Бог Који се очовечио; јер, будући по Својој природи савршени Бог, постао је Он и савршени Човек, не мењајући властиту природу, нити божанску икономију.“ Новојављени ава Јустин Ћелијски каже да је „на Божић Бог, по Својој безмерној љубави, ушао у историју, благодаћу Светога Духа, оваплотивши се од Приснодјеве Богородице, и постао реалан човек.“ Тако нам је у новорођеном Детету – Богомладенцу Исусу Христу – Бог даровао свако изобиље дарова Царства небеског, доносећи нам Собом вечну Истину, вечну Правду и сâм вечни Живот

poslanica

АМФИЛОХИЈЕ МИ­ЛО­ШЋУ БОЖ­ЈОМ ПРА­ВО­СЛАВ­НИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ, МЈЕСТОБЉУСТИТЕЉ ТРОНА ПАТРИЈАРАХА СРПСКИХ, СА СВИ­ МА АР­ХИ­ЈЕ­РЕ­ЈИ­МА СРП­СКЕ ПРА­ВО­СЛАВ­НЕ ЦР­КВЕ – СВЕ­ШТЕН­СТВУ, МО­НА­ШТВУ И СВИ­МА СИ­НО­ВИ­МА И КЋЕ­РИ­МА НА­ШЕ СВЕ­ТЕ ЦР­КВЕ: БЛА­ГО­ДАТ, МИ­ЛОСТ И МИР ОД БО­ГА ОЦА, И ГО­СПО­ДА НА­ШЕГ ИСУ­СА ХРИ­СТА, И ДУ­ХА СВЕ­ТО­ГА, УЗ НАЈ­РА­ДО­СНИ­ЈИ БО­ЖИЋ­НИ ПО­ЗДРАВ:

3

svetigora / 2010 / јануар

4

који, по учењу Светог Максима Исповедника, уна- Павле. пред окушамо у животу и Литургији Цркве Хри- Овога Божића смо посебно испуњени радосном тугом што нас стове. је оставио наш велики патријарх Павле, и преселио се са земље Празник Божића је целокупну људску историју на небо. Дубоко верујемо да ће он, по слободи дарованој му од поделио на два дела – на ишчекивање и спасење. Бога, „са свима Светима из рода нашега“, наставити да се моли Библијско ишчекивање Месије Спаситеља поче- за нашу Цркву и наш распети народ, заједно са Светим Савом, ло је већ обећањем првосазданим људима Ада- Светим Симеоном Мироточивим и свим Светим прецима наму и Еви (в. 1. Мој 3, 15), а још конкретније прао- шим, који су препознали и примили патријарха Павла „као своцу патријарху Аврааму, коме је Бог обећао да ће га и себи равнога“. у његовом Потомку бити благословени сви на- И овога Божића се сећамо свих невољника, страдалника и пророди (в. 1. Мој 22, 18), што се остварило управо гнаника и свих оних којима је учињена било каква неправда; Рођењем Богочовека Исуса Христа. њих желимо да утешимо речима: Христос се роди! Радујте се, На велику тајну Рођења Месије указивали су гото- јер ево Господ долази да обрише сваку људску сузу (в. Отк 21, 4). во сви старозаветни пророци. Стога, посматрајући Својим Рођењем на земљи Христос је сав људски живот – од Стари завет очима Светог апостола Павла, може- зачећа до смрти и васкрсења – учинио светим. Зато нас Божић мо за њим поновити да је он у целини „васпитач за опомиње да не дижемо руку на плодове утробе своје, већ да Христа“ (Гал 3, 24), педагог који је све богољубиве живимо сходно заповести Божијој: „Рађајте се и множите и напудуше пре Христа упућивао ка витлејемској пећини. ните земљу“ (1. Мој 1, 28). Поштовањем овог благослова Божијег Са друге, пак, стране, тројица мудраца са Исто- престао би плач Рахиље над нашим народом и над нашом дека, које је благодатна витлејемска звезда приве- цом које више нема (в. Мт 2, 18), а процветао би живот који је нела месту на којем се родио Христос, символишу, угасиво засијао из витлејемске пећине. по тумачењима отаца Цркве, читав незнабожач- И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на ки свет, који својом философијом по човеку (ср. Косову и Метохији, колевци нашега народа. Поручујемо им у Кол 2, 8) није могао проникнути у предубоку тајну љубави Христовој да се врате својим косовским огњиштима Богооваплоћења. и остану да живе са својим светињама, чувајући наше Косово, И једнима и другима небески анђео приликом „грдно судилиште“. Не губимо никад наду да ће Бог просветиРођења Христовог открива велику тајну спасења ти разум оних којима је данас предао у руке земну моћ и власт света, благовестећи витлејемским пастирима, а над државама и народима; да, у духу правде Божије и људске, преко њих и свима нама: „Не бојте се; јер вам, ево, преиспитају своје неправедне одлуке о Косову и Метохији. јављам радост велику која ће бити свему народу. Једино тако ће се обновити мир и заједништво на Балкану Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ, и у Европи и вратити угрожено достојанство православном у граду Давидову“ (Лк 2, 10–11). српском народу. Молимо се, такође, да новорођени Кнез мира Од те благовести витлејемским пастирима па искорени рат, насиље и неправду свуда у свету, како би се косве до данас, Рођење Христово је празник небо- начно зацарио мир и праведност међу свим људима и народиземне радости у којем заједно учествују анђели ма земаљским. и свети, али и свака богољубива душа озарена Пуноћу нашег богољубивог народа поздрављамо витлејемским витлејемском светлошћу. Слично тројици мудра- поздравом, поручујући му да чува своју православну веру, свој ца са Истока, који су дошли да се поклоне Богоде- језик и своје писмо, ма на којем континенту живео. Ми Срби смо тету Исусу Христу, и ми смо сви позвани да Му се древни хришћански народ, јер смо кроз кирило-методијевско поклонимо, и да принесемо дарове новорођеном крштење и светосавску просвету постали део културе свецеЦару небеском (ср. Мт 2, 2). лог хришћанског света. Ми смо на тај начин оставили неизбриЗар није све оно што смо од Бога добро ове године сив печат у историји и цивилизацији савремене Европе и света, учинили наш највећи дар Богомладенцу? уградивши себе, једном за свагда, у њихову будућност. Ако смо гладног нахранили, жедног напојили, бо- Божић нас све и свагда позива да живимо у братољубљу и лесног посетили, зар тиме нисмо дар Богу прине- богољубљу и јеванђелској скромности, живећи од делâ руку ли? својих, држећи се новозаветног учења: да никада не чинимо Ако смо животом својим Бога прослављали, другима оно што не желимо да нама други чине (ср. Дап 15, 29). живећи свето и богоугодно, зар тиме нисмо злато Сажимајући нам велику и надумну тајну Божића, Свети Григорије врлине Богомладенцу принели? Богослов каже: „То је наше светковање. То данас празнујемо: Ако смо Цркву Божију љубили и својом ревношћу Божији долазак људима – да бисмо ми Богу дошли; или да каукрашавали Дом Господњи, зар тиме нисмо богоу- жем погодније: вратили се. Да свучемо са себе старог човека и у годну жртву принели? новога се обучемо и, као што смо у Адаму умрли, тако у Христу Ако смо страдање браће своје у невољама видели, да оживимо, да се са Христом заједно родимо, и сараспнемо, и и својим делом их утешили, зар тиме нисмо Само- сапогребемо, и саваскрснемо.“ ме Христу добро учинили? (ср. Мт 10, 42) Завршавајући своју божићну посланицу речима овог богомуЕто, Богомладенац Христос за Своју безграничну дрог оца Цркве, поздрављамо све вас, драга децо духовна, и љубав од нас људи такве дарове очекује. Зато је све људе, и све народе, сверадосним витлејемским поздравом Божић и празник пред којим проверавамо своју и поздравом мира: веру и све оно што смо, као створења Божија и као синови и кћери Божије, дужни да чинимо, како је Мир Божји – Христос се роди! често говорио наш блаженопочивши патријарх Да­но у Па­три­јар­ши­ји Срп­ској у Бе­о­гра­ду, о Бо­жи­ћу 2009. го­ди­не.

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

јануар 2010 / број 197

МИТР ОПОЛ ИЈА ЦЕТИЊ СКА  ГОДИН А XIX  ЈАНУА Р 2010. г.  БРОЈ 197

IZ SADR`AJA: 3. • Посланица

СРП­СКА ПРА­ВО­СЛАВ­НА ЦР­КВА СВО­ЈОЈ ДУ­ХОВ­НОЈ ДЕ­ЦИ О БО­ЖИ­ЋУ 2009. ГО­ДИ­НЕ

6. • Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Будите свети као што jе свет Отац наш небески

·

21. • ОЛИВЕРА Балабан

Георгина-Ђука,

·

мајка Николе Тесле • Епископ ЈОВАН (Пурић)

mesto i uloga porodice i supru`ni^ke qubavi u hri[]anskom obrazovawu

po sv. jovanu zlatoustom

36. • РАЈО Војиновић

УГЛЕДАЈМО СЕ НА НОВОГ

ПАВЛА СРПСКОГА

Поводом празника Чудо Књига Јудите Старечник Путопис Есеј Хронике

11 17 20 33 39 47 59

насловна страна: вез монахиња манстира Ормилије Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојерејставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић Главни уредник: јеромонах Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције: Татјана Марјановић Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић), јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура: Ивана Јовановић Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234222; Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: д.о.о., Шимановци INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

·

23.

Црна Гора 1,20 € Србија 100 Дин. Република Српска 2,5 за Европу 3,5 €; за Америку КМ $6; за Аустралију 10 AUD

ХРИСТОЛОГИjА И ТРИjАДОЛОГИjА КОД СВЕТОГ jОВАНА ДАМАСКИНА

·

мр НИКОЛА Маројевић

··

7. •

mir bo`iji! hristos se rodi! vaistinu se rodi!

sre]ni bo`i]ni i novo

godi[wi praznici!

predavawe

Будите свети као што jе свет Отац наш небески

svetigora / 2010 / јануар

Део предавања Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско - приморског Г. Амфилохија одржано у недјељу 31. августа ове године у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

6

ве што постоји, видљиво и невидљиво, има на Mитрополит себи тај печат свеАМФИЛОХИЈЕ тости. Што значи да светост није нешто туђе природи људској него је нешто што јој је сродно, што је уграђено у људску природу и као дар а у исто вријеме и као могућност. Дато је људском бићу, али не да човјек остане само при томе што му је дато, него да то што му је дато, на основу њега и кроз њега и преко њега, да умножава. Тако нам откривају светост Свети Божији Пророци који су тако и постали свети, што су тај природни дар умножавали. То што важи за својство светости, то да је уграђена у људској природи, то важи и за друга својства људске природе: за човјеков ум, човјеков разум, човјеково осјећање, за сво унутарње језгро човјековог бића. Сво је оно датост од Бога, обликовано божанском руком и Божијим надахнућем, а у исто вријеме је и могућност за усавршавање. Могућност је човјек сам себи као биће психофизичко. Он није савршен, с једне стране њему је својствено несавршенство прије свега због тога што је створење и као створење није створено савршеним, а са друге стога што је створен способним за нешто више од онога што јесте. Та способност у њему је, између осталог, и способност управо за задобијање светости. Такође то је и способност за поштовање свега постојећег, управо зато што је све изашло из Божије руке и што све има на себи тај печат Божанске светости. Нема ниједног бића које немирише на светињу, на светост, и човјек, поштујући себе као светињу Божију, као биће призвано да постане храм Божије светости, да постане свет као што је Отац на небесима, што више осећа себе као светога и призванога на светост, то више осећа и светињу свега око себе. За истинског и правог човјека ништа нема што је за презрење. Све је достојно бескрајног поштовања и љубави јер је све плод божанске љубави и божанске доброте. На свему се налази живи печат живога Бога и зато је човјек онај који је призван да попут Бога буде чувар те светиње и све-

тости божанске творевине. Бог брине непрекидно о творевини коју је створио Својом љубављу и призива човјека да буде Његов сарадник у тој бризи о светости и о светињи творевине. У наше вријеме један од основних проблема јесте проблем такозвани еколошки, проблем загађености природе, загађености воде, загађености ваздуха... О томе се све више и више говори, не без разлога. Долази до једног поремећаја у природи око нас, у Божијој творевини, у стихијама Божије творевине. С обзиром на то да је човјек органски везан за природу око себе, да је незамислив без ваздуха који дише, без свјетлости и топлоте сунчане која га грије, без воде, без хране, без хљеба којим се храни и свега онога што иде са хљебом, ако то чиме се он храни, што дише, чиме живи, ако то није чисто, ако није природно, онда долази наравно и до загађености самога човјека и загађености људске природе. Ево видимо ових дана у Подгорици стотине људи је обољело па и не знају од чега. Очигледно да се ради о некој храни, или је

ХРИСТОЛОГИjА И ТРИ j АДОЛОГИ j А КОД СВЕТОГ jОВАНА ДАМАСКИНА

bogoslovqe

Богословље Светог Јована Дамаскина представља за православне не само глас једног од Светих От– аца већ изнад свега њихов заједнички израз, односно глас От– аца

1 Упор. J. Romanides, The Christological Teaching of St. John of Damascus; у: Εκκλησιαστικός Φάρος, Τομός NH’ (1976), p. 232.

2 Ср. M.-A. Vannier, Pères de l’Église: Saint Jean Damascène, Esprit et Vie, n° 20, octobre 2000, p. 33.

3 Еп. Атанасије (Јевтић), Живот и дела Јована Дамаскина; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, тамо стр. 82-83.

4 Ср. Вл. Лосский, Видение Бога в византийском богословии, С. 6.

5 J. Romanides, op. cit. p. 234.

јануар / 2010 / svetigora

Јер заиста, један је Бог, Бог и Логос и Његов Дух. мр НИКОЛА (Св. Јован Дамаскин, ТачМаројевић но изложење православне вере, I, 8) Како је Свети Јован Дамаскин живио и писао у времену послије VI Васељенског Сабора, био је представник оне богословске традиције која је још увијек живјела у ерминевтичкој атмосфери створеној догматским расправама које су окруживале тај Сабор. Одатле је разумљиво зашто су Оци овог Сабора – Свети Максим Исповједник и Софроније Јерусалимски извршили изузетан утицај на Дамаскиново учење о Личности Господа Исуса Христа1. Дамаскин на извјестан начин представља спону између Светог Максима Исповједника и Светог Григорија Паламе2. Од Кападокијских Отаца прихвата и развија тријадолошко учење, али до краја ‘’прихвата и развија Халкидонску Христологију, допуњену Максимовим богословљем о две воље и две енергије у Једноме Христу’’3. Заједно са Светим Максимом он говори о виђењу Божанске славе превасходно у христолошком контексту4. Штавише, Дамаскин идентификује учење и терминологију која се тиче христологије са оном која се односи на тријадологију. Наравно, управо због чињенице јер су и христологија и тријадологија утемељене на откривењу Пророцима, Апостолима и Светитељима, али и на ‘’духовности и сотириологији који чине кључ за антрополошки аспект христологије’’5. Христолошки и тријадолошки догмат, кључни у Дамаскиновом учењу, су од суштинског значаја за вредновање Светих Тајни у Цркви. Прије све-

вода или нешто друго што је загађено. Кад је неко кроз вјекове оболио од воде у Црној Гори? То се по први пут сада догађа, што значи да је дошло до неког поремећаја у природи воде или у природи сталне хране па се онда тај поремећај преноси и на човјека. Отуда је добро говорио онај Ужичанин негдје у XIX вијеку, чувени Митар Тарабић, који је оставио једно пророштво кога треба памтити, а које гласи: ''Када опоре воде, када мирис изађе из свијета, када људи изгубе стид, онда долази смак свијета.'' Ми смо у једном времену, можда први пут у историји, у коме воде почињу да болују, у коме цвијеће губи свој мирис. Не само што га има много вјештачкога него и оно природно... а и остале биљне и животињске врсте оболјевају. У исто вријеме можда никада у историји људска врста, тако да је назовемо, није толико била бестидна као што је ово наше покољење. Сада се бестидност подиже на пиједестал божанства међу људима и нажалост то се догађа највише у најсавршенијој цивилизацији - евроамеричкој. Дакле поремећај у природи се одражава на човјека и на људску природу. Отуда онај призив Христов: ''Будите свети као што је свет Отац наш небески'' остаје као вјечна мјера човјеку. Дакле у исто вријеме то је мјера и човјековог односа према Богу, и човјековог односа према творевини Божијој и односа према другом човјеку. У својој Посланици Апостол Павле (ове године се обиљежава 1950 година од упокојења Апостола Павла, те је проглашена година Апостола Павла и на Истоку и на Западу) говори да сва бића око нас уздишу чекајући синове Божије, што значи чекајући Божије свете људе, јер нико тако не воли творевину Божију као онај који је испуњен божанском светошћу, кроз кога је процвјетала божанска светост, а то су управо Свети Божији људи. То су Пророци, Апостоли и сви они који су живели сагласно том стремљењу према Јединоме Светоме кроз Кога се онда освећује човјек, али се просвећује и природа око њега. Зато и природа очекује праве људе, истинске људе, који је неће разарати, који је неће скрнавити, који је неће загађивати, него који ће је чувати. Зашто ми за Божић бадњак носимо и тамо гдје су овце и тамо гдје су краве и гдје су сва жива бића? Зашто се Господ родио у Витлејемској пећини међу стоком бесловесном, него да управо својим рођењем посвједочи светињу живота, светињу рађања, светињу природе, светињу људске природе, светињу човјека, светињу човјечанства кроз тај призив према расту бесконачном. Савремена педагогија нас ограничава на познавање природе око нас, на познавање закона уграђених у природу, на познавање законитости која влада нашим људским животом. Све је то добро и значајно, али када се савремена педагогија ограничи на стицање тог и таквог знања, знања које се црпе из природе, онда човјек остаје затворен у тој мишоловци овога свијета и све оно што ради, све ће то бити узалудан посао на крају, ако нема светости која ће га извести из земље Недођије. Гдје си био - нигдје, шта си радио - ништа. Таква ће бити последња ријеч о човјеку, јер смрт је она која обесвећује на најстрашнији начин људско биће и све оно што човјек ради овде на земљи. Ако је смрт последње слово нашег људског живота, онда нека је проклет дан у коме смо се као људи родили. Чему онда све ово што ми радимо, живимо, ако нема Јединога Светога Који чува наш рад, наша дјела, наше биће, биће наших предака, биће наших потомака, природу као такву... Ако нема Њега као Светога, Који даје свему смисао и значење, онда је све бесмислено. Дакле свети Божији људи су дивни свједоци и носиоци те Божанске свјетлости и светости.

7

svetigora / 2010 / јануар

га, христологија не би ни била могућа ‘’без истицања догмата о једносуштности Сина у односу на Оца. Рођење Сина једносуштног Оцу даје посебну тежину учењу о Личности и дјелу Исуса Христа’’6. Ако би се, по јеретичком наговору, Син схватио као створење или творевина Очеве воље, онда Син бива створено биће лишено ипостасног, несливеног и непромјенљивог јединства двију природа. Управо због тога Дамаскин наглашава разлику између сједињења и оваплоћења. Тако, ‘’сједињење (јединство) говори о самом спајању, али не говори о ономе што се тиче начина спајања; док ваплоћење, а то је исто што и рећи очовечење, говори о споју који је остварен када је у питању тело, односно човек’’7. За ово Дамаскин веже Светог Кирила Александријског, који тумачећи ријечи ‘’Једна природа Бога Логоса је ваплоћена’’, овако каже: ‘’Ако бисмо, дакле, говорећи о природи Логоса заћутали, не придајући реч ‘ваплоћена’, те бисмо тиме на неки начин искључили божанску икономију, тада можда не би била немогућа беседа оних који, претварајући се питају: ‘Ако је све (целокупна ипостас) једна природа, где је онда савршенство у човечанству (Христовој човечанској природи)’?’’8. Кирило овдје о природи говори као о природи Логоса, па Свети Јован објашњава ‘’да је уместо ипостаси узео природу, не би било неумесно, и да то каже без израза ваплоћена; јер ако у апсолутном смислу говоримо само о једној ипостаси Бога Логоса не грешимо’’9. Дакле, сâм израз природа Логоса не означава ни само једну ни јединство ипостаси него заједничку природу садржану у ипостаси Логоса10. Дамаскину преостаје да закључи како је ‘’Његово ваплоћење, заправо, сједињење са човечанским телом, а то што је Логос постао тело значи да је сама ипостас Логоса непреложно постала ипостас тела’’11. Транспонујући домете Кападокијаца Дамаскин показује да се свакој од ипостаси придијева име ‘’Бог’’, али се ниједна ипостас не може именовати као Божанство. Зато што се ‘’Божанство’’ односи на природу, док ријеч ‘’Отац’’ указује на ипостас, а ‘’човјечанство’’ такође на природу. Коначно, ‘’име Бог знаменује и општост (јединство) природе, а придева се као име свакој од ипостаси, као и реч ‘човек’; јер Бог је онај који има божанску природу, а

8

6 Ματσούκα Νικολάυ, Φιλοσοφία και δογματική διδασκαλία του Ιωάννου Δαμασκηνου, стр. 280.

7 Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, III, 55; у: Свети Јован Дамаскин, Источник знања, 2006, тамо стр. 257.

8 Свети Кирило Александријски, Посл. 46 PG 77, 237; цитирано према: Свети Јован Дамаскин, Источник знања, 2006, тамо стр. 257.

ч о в е к онај који има човечанску’’12. Кападокијски Оци су бранећи православно учење истицали разлику између нестворене суштине и нестворене енергије и воље, затим непреносивост божанске суштине и природе на створења, али и преносивост божанске воље и енергије на творевину. Одатле проистиче и апсолутна несазнатљивост божанске суштине, као и дјелимична сазнатљивост божанске воље и енергије. Примијењено на светотајинску раван ово значи да Отац као Ипостас, а не као ousia, рађа Сина и узрокује исхођење Светога Духа. Ово је оно разликовање Три Ипостаси и божанске суштине које Дамаскин посебно наглашава. ‘’Најфундаменталнија претпоставка била је да апсолутни идентитет енергије и воље у Оцу, Сину и Светом Духу означава апсолутну идентичност суштине. Једна енергија и воља Свете Тројице је јасан израз једне нестворене суштине и природе’’13. Важно је истаћи да суштина припада свим трима Личностима, по природи и једнакости, док ипостасне особине припадају свакој Личности посебно и нису преносиве. Када би постојала ипостасна суштина или природа, то би за собом повлачило да их има три, односно Света Тројица би се дијелила на три Бога. Истовремено, преношење ових ипостасних особина изазвало је погрешно виђење Свете Тројице, присутно код самостата, савелијанаца и полусавелијанаца, латина и протестаната14. Дамаскин истиче да се биће дијели на суштаство и акциденцију, а суштаство и акциденција су предикати бића. Према томе, Христова човјечанска природа није заједничка суштина, већ посједује индивидуализујуће црте, и притом није ипостас. Личност је за Дамаскина истинска стварност. ‘’Управо ипостас чини да опстоји све остало, док заједнички елемент, суштаство или природа, опстоји само преко ипостаси и у њој. Такав став показује приметну сродност са ставом мегарана, киника и стои-

9 Тачно изложење православне вере, III, 55, стр. 257.

12 Исто.

10 Ср. исто, стр. 258.

13 J. Romanides, op. cit. p. 237.

11 Исто.

14 Ср. ibidem.

16 Беседа на Христово Рођење, § 2; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, 2002, тамо стр. 89.

17 Ср. Беседа на Преображење, § 6; у: Свети Јован Дамаскин, Беседе, 2002, тамо стр. 120.

18 Тачно изложење православне вере, III, 52, стр. 253.

19 Исто.

20 Исто.

25 Ματσούκα, исто.

26 J. Romanides, op. cit. p. 257.

27 Ibidem.

21 Ср. Ј. Мајендорф, Христос у источно-хришћанској мисли, стр. 153.

28 Упор. Ј. Зизјулас, Христологија; у: Митрополит пергамски Јован Зизјулас, Догматске теме, тамо стр. 319-321.

22 Ср. Г. Флоровски, Источни Оци V-VIII века, стр. 245.

29 Исто, стр. 327.

23 Ср. Ματσούκα, нав. дјело, стр. 283.

30 Ср. исто, стр. 328.

24 Ονυπόστατον = уипостазиран, који постоји унутар некога, постојећи.

јануар / 2010 / svetigora

15 Ср. Василије Татакис, Хеленска патристичка и византијска философија; у: Василије Татакис, Византијска философија, 2002, тамо стр. 308.

обожује се и сједињује, несливено и непромјенљиво, у другом Лицу Свете Тројице’’25. Природа, ипостас, енергија и воља су заједничке свакој личности, али и јединствене у свакој личности, премда сличност природе међу људима допушта мисао о заједничкој људској природи. Међутим, Оци нарочито истичу да људска природа или суштина не постоји без ипостаси. Према томе, ‘’створена или људска Христова природа не може, нити је икада постојала без ипостаси или индивидуалности, јер Логосова Ипостас или Индивидуалност постаје и све вријеме јесте Ипостас или Индивидуалност Логосове људске природе, како тијела, тако и душе’’26. Личност и суштина су неодвојиве, али и неподударне у Светој Тројици, због чега нема оваплоћења Божанске Суштине, већ само Логоса, односно јединства божанске и људске природе у Логосу. Разлика између створене природе и Ипостаси мора постојати, јер би у противном Христос био једна Личност састављена из двије Личности, божанске и људске, као у јеретичким учењима. ‘’Христова Личност или Ипостас није и нестворена и створена, већ само нестворена’’27. Само су Логосове природе и суштине створене и нестворене, као и Христова енергија и воља. Спасење се пак остварује једино кроз јединство створенога са нествореним28. Послије Адамовог пада није било могуће да се у човјеку оствари ово јединство а да се не обухвати тварност и смрт. У овом контексту христологија поприма облик трагичног догађаја који Бог није желио, али који мора да се деси. Зато Бог поштујући човјекову слободу и тражи да од њега потекне иницијатива да се оствари оно јединство створеног и нествореног. Ту кључну улогу има Богородица, чије ‘’да’’ Божији план у цјелости човјековим слободним пристанком води остварењу. Заиста, ‘’оно ‘да’ које је Дјева Марија изговорила, олакшава ствари; али то ‘да’ је од првога тренутка, односно од тренутка кад је кроз њега остварено ступање Бога у човека, праћено искуством пропадљивости и смрти, у које и Сâм Бог сада допада’’29. Нека буде забиљежено да однос христологије и тријадологије најбоље осликава сама чињеница христологије, јер у њој учествује свако Лице Свете Тројице. Свако Лице узима посебну улогу, коју не узимају остала Лица. Наиме, улога Сина је поистовјећивање са стварношћу палог свијета, гдје Он преузима све што твар собом носи. Међутим, важно је истаћи да се то дешава по Очевој вољи, што пројављује да је исходиште христологије Отац, а не Христос30. Исто као и на плану Свете Тројице. Дух Свети се налази уз Сина да Га ослободи од посљедица Његовог унижења и преузимања пале природе. Према томе христологија се не може раздвајати ни од тријадологије ни од пневматологије.

ка, који су они супротставили Платоновом идеализму и Аристотеловом концептуализму’’15. У Бесједи на Христово Рођење он каже да је Христово Тијело одједном (било) савршено, а ‘’Сâм Божији Логос [и Син] постао је телу Ипостас (= Личност). Јер није се претпостојећем по себи (телу) сјединио Бог Логос, него, уселивши се у утробу Дјеве, неописиво је у Својој Ипостаси створио Тело’’16. Зато се Он не назива обоженим човјеком, већ Очовјеченим Богом. Свети Јован нарочито апострофира важност двије кључне хришћанске истине, тј. истинито исповиједање вјере у Свету Тројицу и Оваплоћенога Христа. Он истинско исповиједање вјере сматра за дар најузвишенији од свих дарова које Бог даје човјеку17. Двије Христове природе су несливено сједињене по ипостаси, а нераздјељиво се дијеле на начин разлике, сматра Свети Јован Дамаскин. Спајајући се оне не губе властите природне различитости. На тој линији он и говори о слављењу обје Христове природе. Тачније: ‘’славимо Га заједно са Његовим пречистим телом, не сматрајући Његово тело искљученим од поклоњења (слављења) – јер се слави у једној ипостаси Логоса, која је телом постала ипостас, - не обожавајући творевину – јер му се не клањамо само као телу већ као телу сједињеном са Божанством, и пошто су Његове две природе сведене у једној личности и у једној ипостаси Бога Логоса’’18. Клањајући се двјема Христовим природама Дамаскин не придаје четврто лице Светој Тројици – напротив, он је јасан: „‘’исповедам једно лице Бога Логоса и Његовог тела: јер Тројица је остала Тројица и после Ваплоћења Логоса’’19. Надаље, у Христу нема безипостасне суштине, нити свака природа сједињена по ипостаси има сопствену ипостас. Обје природе имају једну те исту ипостас. Тако читамо да ‘’сама ипостас Логоса, будући је постала ипостас обеју природа, не допушта да је једна од њих безипостасна, нити, опет, дозвољава да оне међусобно буду разноипостасне, нити она бива ипостас сад ове сад оне природе’’20. Зато и тијело није ни безипостасно, нити пак може другу ипостас увести у Свету Тројицу. Христос се иако нема људску ипостас, уипостазира као човјек, а не само као Бог. Људско се упоједињење онда заснива на Његовом божанском ипостасном постојању21. Дакле, не може се говорити о Христовој многоипостасности, прије свега зато што људска природа у Христу јесте човјештво Логоса, као таква нумерички разграничена од осталих ипостаси. С друге стране, природа, односно састав човјека, је саопштива усљед слободног сједињења са Христом у Његовој двојакој ипостаси: то се остварује у тајинствима22. То омогућује да се ипостас другог Лица Свете Тројице не мисли само вјечно већ и историјски, на основи дјеловања и касније присуства Христовог у Светим Тајнама. Ипостас божанског Логоса која се појављује у историјском догађању шири се, не по себи, него у вези са свијетом и његовим спасењем23. Појам уипостазираности24 код Дамаскина руши утицај аристотеловске философије која се односи на суштину и акциденталност. ‘’Поправља се, наиме, аристотеловска доктрина о акциденталности, јер људска природа не остаје акцидентално, већ извире,

9

poezija

ГОСПОДЕ

svetigora / 2010 / јануар

Господе, Дуго сјајна светлости моје Ти покриваш благошћу својом и – блисташ! Господе, трчала бих да дохватим Те!

Oвде у прашини осећам зраке Твоје? У мраку и бездану гријеха увек ме дотакне искра светлости Твоје: Господе – сијање моје!

10

монахиња АМФИЛОХИЈА ( Драгојевић) Рођена у Београду, 27. 04. 1967. године. Завршила основну и средњу школу у Београду. Крштена у 21. години. Објављивала пjесме у ''Књижевној речи''. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Одсјеку за српску књижевност и језик код професора Новице Петковића пишући о поезији Момчила Настасијевића. За дипломски рад добила награду Бранка Радичевића 1994. године, коју никада није примила јер је већ тада била у манастиру Ћелија Пиперска, ријешивши да остави писање и све свјетско и да се посвети молит– ви и покајању. Како су растужени родитељи от– ишли код, сада блаженопочившег Патријарха Павла и молили га да утиче на њу да се врати кући, да би писала, Свјатјејши им је одговорио: не брините, писаће она и у манастиру. Ове изговорене ријечи су сви сматрали само као утјеху. Њих се нико није сјетио кад је добила благослов од надлежног Епископа Јоаникија да пише за ''Свевиђе'' и за ''Светигору'', а потом благослов од Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија да пише књигу о женском монаштву ''Подвижнице Христове љубави.'' Тек кад се прошлог мјесеца упокојио наш Патријарх Павле увјеривши се опитно да се код људи светог живота свака ријеч обистињује, ево сада објављујемо и ове стихове.

ав живот хришћана у Цркви је једно служење Богу и светитељима. Одлазећи на богослужења учествујемо у празновању светога који се тај дан слави. Светлост тога празника обасјава цео наш дан који је само наставак богослужења и после изласка са црквене службе. Божић као најрадоснији празник припрема свој долазак неколико недеља, малим породичним празницима Детинцима, Материцама и Оцима. Колико је живот хришћана у породици везан са богослужењем, јер је и породица Црква у малом, најбоље се види у овим претпразничним данима Божића. Многи од проучавалаца наших обичаја везују ова три празника искључиво за породични живот. Многобројни истраживачи, још од Чајкановића па до савремених етнолога, су доказивали и још о томе пишу да ови празници, па и само празновање Бадњег дана и Божића потичу из паганских времена. Сигурно да постоје неке сличности у самом начину славља, али су примањем хришћанства ови празници добили нову симболику, али и ново назначење, сасвим нови живот, ишчекивање и рађање ''Јединог новог'' под небом– Сина Божијег.

Tри недеље уочи Божића, Детинци, Материце и Оци, карактеристични су само за српску побожност и везани су за православље на овом нашем поднебљу. Деца, мајке и очеви у свакој од ових недеља пре Божића бивају везивани врпцом или канапом и за одрешивање (ослобађање) морају нешто да дарују. Тим одвезивањем од уза овосветских пристрашћа, даривањем нечега, добијају слободу и љубав у Господу. Три недеље пре Божића су Детинци, када деца дарују своје родитеље оним малим што су могли да сачувају и тако им показују своју љубав. Две недеље пре Божића су Материце, када мајке такође бивају завезане: рано ујутру, деца поране и вежу мајке канапом или пантљиком. Дарујући деци већ нешто одраније припремљено, мајке се тако одрешују и дарују своју децу. Материце празнују и све удате жене, као и старије жене, чак и чланице Кола српских сестара и друге. Овај празник славе и духовне мајке игуманије манастира као и монахиње. Тако бива и на последњи од ових празника у недељу пред Божић када се везују и дреше очеви. Овај празник не славе само телесни очеви, већ и духовни, епископи, свештеници и монаси. У богослужбеним књигама видимо да, сем празника Детинци, који нема у Минеју потврду свога постојања, остала два празника Материце и Оци су у потпуној вези са богослужбеном праксом читаве Православне Цркве, која у своме календару има празновање недеље Светих Праотаца, када су Материце, и недеље Светих Отаца, када су Оци. Није случајност да се ови породични празници поклапају са црквеним празницима, једино је необично што је такво празновање, непознато широм православног света, а постоји само код Срба. Ова два празника су покретна, јер се славе само у недељу, недеља Светих Праотаца пада између 11. и 17. децембра, а недеља Светих Отаца између 18. и 24. децембра. Покушајмо да покажемо како управо из богослужбене праксе Цркве

монахиња АМФИЛОХИЈА (Драгојевић)

svetlosti bogoslu`benih tekstova

извиру и ти дивни породични обичаји који су присутни у животу нашег народа. У недељу Светих Праотаца, када се празнују и Материце, слави се спомен свих старозаветних Праотаца, светих Патријараха, Пророка и Праведника, од праоца Адама до Јосифа заручника Пресвете Богородице. Славе се и Пророци који су пророковали долазак Господа Исуса Христа, од Мојсеја и Самуила, до Захарије и светог Јована Крститеља. Спомињу се и праведници који су својим животом показали веру у Месију који ће доћи. Такође помињу се тога дана и свете праведне жене, и праведни родитељи Пресвете Богородице, Јоаким и Ана. Овим Праоцима Пресвете Богородице, тиме и Христовим, а тиме и нашим, преко Сина Божијег, пева се диван тропар: ''Вером си оправдао Праоце, заручивши унапред преко њих Цркву из незнабожаца. Хвале се и славе сви Свети, да Она Која Те је бесемено родила јесте плод благословени од њиховог семена. Молитвама њиховим, Христе Боже, спаси душе наше''. Тропар је суштина и сажетак сваке службе, те видимо да је спомињањем свих Праотаца у центар стављена Пресвета Дјева Марија, које је чадо ове земље, али ипак часнија од Херувима и славнија од Серафима. Овдје се

Како нам кроз Дијете дође оправдање и избављење, то кроз то Дјетињство и свако друго дјетињство добија свој пуни смисао. И како нам је кроз то Рођење Бог све и даровао, тако и дјеца, мајке и очеви дијеле дарове сваки у свој дан.

јануар / 2010 / svetigora

види да је Пресвета Дјева Марија круна и сажетак службе Праотаца, а уједно и њихово оправдање и спасење; јер нам се кроз Њу даровало Дијете који је Предвјечни Бог и Спаситељ не само Праотаца већ и свих људи. Рођење Сина Божјега из пречисте утробе Дјеве Марије, представља и почетак (и извршење) освећења сваке материнске утробе. Тако да после доласка Спаситеља на земљу, по ријечима митрополита Амфилохија (Радовића), материнска утроба није више радионица смрти (јер су сви људи до Христа били у сјенци смрти), већ утроба сваке мајке постаје радионица истинског живота; пошто се у Христу Исусу, који је Побједилац смрти, освећује све и сва. Зато ова недеља и слави Мајку над Мајкама, Богомајку која је и идеал свим женама, и овај је празник у нашем народу и посвећен свим мајкама које молитвама Пресвете Богородице, Њеним благословом даривају своју децу. Својим преславним рођењем од Пречисте Дјеве, и читавим домостројем спасења који је после тога извршио, Господ Исус Христос је даровао свијету Мајку - то јест Богородицу, Која у Цркви и кроз Цркву, својим молитвама рађа духовно све оне који се удостојавају бити грађани Царства Небескога. Тај молитвени покров Богородице који се распростире над Црквом, и њено духовно материнство преноси се благодаћу Духа Светога на све мајке, јер је Дјева својим рођењем ослободила Адама и Еву жалости и даровала им радост, како се и пјева у црквеним пјесмама Њој посвећеним; а тиме је даровала радост и свим праоцима као и свим родитељима - мајкама и очевима. Материнство Богородице Њеним молитвама се благодатно преноси и на наше препо-

добне матери игуманије и монахиње које ми зато и називамо матерама или ”матушкама”, како то кажу православни Руси. У недељу Светих Отаца, пред рођењем Христовим, када се слави и празник Оци, слави се спомен Светих Отаца Христових по телу, оних отаца из чијег је рода произашао Господ наш Исус Христос. Зато се и у овој недељи чита прва глава Матејевог Јеванђеља (1-17) – родослов Господа нашега Исуса Христа, које се завршава речима: ''од Аврама до Давида кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа кољена четрнаест.'' Апостол који се чита на Литургији говори о праведницима који су се оправдали својом вером, јер је вјера ''основ свега чему се надамо''. Тропар празника гласи: ''Велика су дела вере. Јер на самом извору пламена, као на некој води одмора, света три младића радоваху се: а пророк Данило показа се пастир лавовима као овцама. Њиховим молитвама Христе, спаси душе наше.'' Сви Свети Оци који су праведно живели усмерили су свој живот чекајући Месију и били су животом хришћани пре Христа, али су тек са Његовим оваплоћењем добили оправдање, а они и ми сви остали спасење. Ти оци по телу су и научили наш народ да слави своје оце и очинство, као рађање телом и духовно очинство као порађање Духом. Све што је речено за материнство може се рећи и о очинству, зато се благослов који је донио Христос, као Отац будућег вијека преноси и на све очеве, а у Цркви и кроз Цркву којој је Христос Глава и на наше духовне очеве епископе, свештенике и монахе. И како су се Праоци и Оци оправдали, осветили и спасили Христом, тако се и свако тјелесно очинство (и материнство) оправдава и освећује духовним очинством и материнством које се свим покољењима дарује кроз свете тајне у Цркви Божјој која је Тијело Христово. Из службе отаца се још боље види све оно што смо рекли у вези материнства и очинства. Први је канон васкрсни, али не из Октоха, него се налази у Минеју и почетак је тријумф Господа, победа над смрћу. Јер да није било Васкрса по ријечима светог апостола Павла узалуд би и била вјера наша, а ни Рођење Христово неби имало такву славу. Онда слиједи канон светих отаца, који упоредо говори о праоцу Авраму који је примио Три Анђела као праобраз Свете Тројице, у прва два тропара, а друга два о Три Отрока и пророку Данилу, који су у пећи победили вером и о појави четвртога ангела као праобраза Христа. Трећи је канон претпразнични, говори о радосном рађању Господа у Витлејему од Дјеве. Ова служба садржи све у свему ишчекивање Месије, Рођење Господа, извођење душа из Ада, наше спасење и Његово Васкрсење. Сва три канона ако се гледају као цјелина су посебно дивни јер

povodom praznika

praznici koji prethode bo`i]u u

11

svetigora / 2010 / јануар

садрже укратко цијело исповиједање наше вјере. Ови празници који су се из црквеног богослужења пренели у домове наших предака, остали су и данас. На жалост, због наше одвојености од садржаја, лепоте и дубине богослужења, остали су само обичаји које можемо тумачити на разне начине. Нису ови празници само сећања и обележавања неких датума у историји, како смо ми навикли да радимо у складу са нашим земаљским мерилима, већ су то истински догађаји које проживљавамо и данас и у којима учествујемо. Јер је таква особина сваког тренутка времена који је сједињен са вјечношћу, да је благодаћу Духа Светога доступан и опипљив свим покољењима људи до краја свијета и вијека. Тако је и преславно Рођење Господа, у којему се вјечност Божанства уселила у историју, присутно у вјекове и увијек се изнова дарује. Зато се уочи Божића, на Бадњи дан, у сваки дом усељава Го-

12

спод и свака кућа постаје мала пећина, прострта сламом, пали се бадњак да се мали Господ загреје, да би дошао изнова код нас, и ту се рађао поново у нашим домовима. Као што Га чекамо и да се роди у нашим душама, не једном него сада и увек, никад нас не остављајући. Због те посете Господње ми и осећамо истинску радост ових празника. И управо то преславно Рођење Господње, то Дијете Младо које је Предвјечни Бог даје нам за право да празновање Божића и започнемо празником Детинци који се врши три недеље уочи Божића. Јер гле и дјеца благодаћу добијају благослов тог Предвјечног Сина (Дјетета) који се од Оца вјечно рађа неизрециво, а Који се у последње дане Оваплотио нас ради. Како нам кроз Дијете дође оправдање и избављење, то кроз то Дјетињство и свако друго дјетињство добија свој пуни смисао. И како нам је кроз то Рођење Бог све и даровао, тако и дјеца, мајке и очеви дијеле дарове сваки у свој дан. Но да не би наше рођење по тијелу изједначили по сили и по пуноћи са Преславним Рођењем Сина Божијег, сви ти празници Детинци и Материце и Оци су само припремни, они су под покровом поста, и уливају се у Празник који је њихово оправдање и пуноћа Празник Рођења у тијелу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа - Божић. Зато и ми ускликнимо заједно сви, очеви и матере и дјеца, славну пјесму о Христовом Рођењу: ”Христос се рађа, славите: Христа са неба сретните: Христос је на земљи, узвисите се сви. Нека кличе Господу сва земља, и са радошћу појте људи, јер се прослави.” (канон на Божић). Постарајмо се да и ми достојни сретнемо у ”пећини” душе и тијела нашег, у ”пећини” живота нашег рођеног Богомладенца, као што се то догодило у Витлејемској пећини. Гле Христос је јуче и данас и у вјекове исти, он се може и сада Духом Својим спустити и ући у нас, у наше душе и домове - ”пећине” и донијети нам мир и радост. Јер је сам изрекао обећање сваком који Њега љуби говорећи: ”к њему ћемо доћи и у њега ћемо се настанити” (Јн. 14, 23). Тајна је ово велика, како се Бог може спустити у душу и тијело људско Својим Светим Духом, но сви Божији светитељи и праведници осетили су то на себи као стварни догађај, и оставили нам свједочанство о томе. И сви су нас опомињали, очински и духовнички, да очистимо своју “пећину” од сваке нечистоте и прљавштине, како би се Спаситељ, Рођени некад у пећини Витлејемској, Духом могао уселити у нашу“пећину”(Св. Николај Велимировић). Њему се и ми поклањамо и пјесму пјевамо: Рођени од Дјеве Марије, Боже наш слава Теби!

ЦРКВА ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА

sveta mjesta

У ВИТЛЕЈЕМУ ‘’А ти, Витлејеме Ефрато, најмањи међу кнежевствима Јудиним, из тебе ће ми изаћи онај који ће владати Израелом; његов је искон од давнина, од вечних времена. Зато ће их Јахве оставити док не роди она која има родити.’’ (Михеј 5, 1 – 2)

итлејем или на јеврејском Bethlehem, што би у преводу значило ''кућа хлеба'', је центар почетка спасења рода људскога, а може се слободно рећи и родни град хришћанства, јер је у њему рођен зачетник истините вере, Господ Исус Христос. Ко би рекао да ће тако мали град играти главну и вел и ку улогу у историји човечанства? Мали град који је свети, не само за хришћане, него и за Јевреје и муслимане. Град Витлејем је још у Старом Завету био ходочасничко место. У њему је сахрањена жена патријарха Јакова, Рахиља, чији гроб и данас постоји. У почетку је на том месту био постављен неки стуб као споменик. Када су крсташи освојили Витлејем 1099. године у току Првог крсташког похода, на томе месту су поставили четири отворена лука на која су ставили куполу. Временом су ово место, поред хришћана и Јевреја, почели да посећују и муслимани. Након протеривања крсташа из Свете Земље, гроб Рахиљин су посећивали само муслимани. Године 1841. године Јевреји су успели да се изборе да ово гробно место добију за себе. Данас се на том месту скупљају верници свих религија, а нарочито жене које се моле за пород. Витлејем није само родни град Исуса Христа, него и краља Давида. Давида је у овом малом граду пронашао пророк Самуило и помазао га за цара: ''Тада Самуило узе рог с уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему до тога дана'' (Прва књига Самуилова 16, 13). Околина Витлејема је у Исусово време, а и пре Њега, била препуна пастира. Како је у то време још увек по палестинским пустињама било медведа, лавова и леопарда, пастири су се, да би се заштили од напада дивљих животиња, морали склањати са стадима у пећине. Тако се једне хладне и мирне ноћи Анђео Божји јавио пастирима у једној од многобројних пећина и саопштио им вест да се у једној витлејемској пећини родио Спаситељ

јануар / 2010 / svetigora

света. На месту где је рођен Исус Христос данас постоји црква посвећена Његовом рођењу и састоји се из више просторија. Настанак овог храма дађакон БОРИС тира још из првих векоФајфрић ва хришћанства. Ориген пише да је, у току свог обиласка Витлејема 220. године, видео пећину у којој је рођен Христос, као и Његове јаслице. Како су хришћани у то време били гоњени од стране римске власти, цар Адријан је на месту Христовог рођења саградио многобожачки храм посвећен богу Адонису, не би ли тиме спречио ходочашће Христових следбеника. У храму, тј. пећини су вршени разни многобожачки обреди. Цар Константин је заједно са својом мајком Јеленом 326. године започео градњу цркве на месту Христовог рођења. Градња је завршена 333. године. Црква у Витлејему је једна од три најстарије цркве подигнуте од стране Римске државе. Пећина, у којој је Христос рођен, је била проширена и прилагођена великом броју верника. Изнад пећине је постављен под и подигнут олтар. Изнад свега тога је подигнута велика осмострана зграда из које је излазила велика лађа и четири крила одељених са четири дуга реда стубова. Унутрашњост цркве је била украшена са многобројним подним мозаицима, сребрним и златним украсима, лампама од драгуља, мраморним стубовима и мноштвом фресака по зидовима. Од свега тога остали су само подни мозаици у главној лађи који се данас налазе испод дрвеног пода. Нешто даље од цркве Христовог Рођења се налази пећина у којој се јавио Анђео Божји пастирима и саопштио им радосну вест. Она је током 4. века украшена мозаицима и претворена у цркву, да би се нешто касније на томе месту сазидао манастир. Данас се то место назива Поље Пастира и на њему се данас налази православна црква коју држе Грци. Нешто даље од те цркве се налази фрањевачки манастир у којем су гробови пастира, као и неке пећине. Када је била изграђена црква Христовог Рођења у Витлејему, велики број ходочасника је долазио да се поклони овоме светоме месту. Међу њима је био и блажени Јероним. Задивљен овим местом, Јероним је одбио да се врати у Рим и одлучио је да остане у Витлејему. Око 404. године, он се затворио у једну пећину близу цркве Христовог Рођења и посветио се превођењу Библије са јеврејског језика на латински. Тај превод, који је и данас зва-

13

svetigora / 2010 / јануар

нични превод Католичке цркве, је познат под именом Vulgata. Блажени Јероним је умро 420. године и сахрањен је у Витлејему. Временом је Црква Христовог Рођења била знатно оштећена. Цар Јустинијан се прихватио обавезе да обнови цркву, која је била завршена око 526. године. Тадашња градња цркве се може и данас у основи видети. Оно што је било тада карактеристично, јесте мозаик Христовог рођења на којем су били насликани и мудраци, а који се налази на фасади изнад главног улаза. Тај мозаик је спасио цркву у време персијске најезде 614. године. Персијски цар Хозроје успео је да од Византије освоји велики део територије, међу њима и Витлејем. Персијски ратници нису имали милости према хришћанским црквама. Рушили су све пред собом, па чак и цркву Христовог Гроба. Једино нису цркву Христовог Рођења, управо због овог мозаика. Један хроничар у писму из 836. године пише: ‘’Када су стигли у Витлејем били су задивљени са представом персијског мудраца, астролога, њиховог земљака. Из поштовања и страха према своме претку, кога су и сада поштовали као и када је био жив, они су поштедели цркву.’’ Витлејем је поново дошао у власт Византије 629. године, када је цар Ираклије кренуо у славни освајачки поход о којем историчар Фјодор Успенски пише: ‘’Овај поход, који је трајао три године, био је праћен невероватним тешкоћама и у многоме је подсећао на експедицију Александра Великог. Ираклијев поход се одвијао по истим крајевима које су прославили подвизи античког хероја, и обележен је не мање ретким и по храбрости изузетним доживљајима.’’ Међутим, након пет година Витлејем су освојили Арабљани. Њихов калиф Омар је посетио цркву Рођења Христовог и молио се у њој. У току страшне одмазде калифа Ал Хакима када је уништено мноштво цркава, међу њима и црква Христовог Гроба, храм Рођења Христовог је био поштеђен, вероватно због тога што су се муслимани могли у њему молити. Године 1099. када су се војске Првог крсташког похода приближиле Јерусалиму, муслимани у Витлејему су имали намеру да сруше цркву Христовог Рођења, не би ли се на такав начин осветили крсташима за сва њихова злодела. Једна угледна личност из Витлејема

14

је успела да на време пошаље тајну поруку Готфри Бујонском, у којој обавештава крсташког вођу о намерама муслиманских фанатика. Готфри је одмах отпремио војску од стотинак витезова које је водио млади војсковођа Танкредо. Крсташи су успешно освојили Витлејем, где су их с радошћу дочекали свештеници и народ. Витезови су, на челу са Танкредом, свечано ушли у цркву Рођења Христовог, певајући црквене химне и псалме. Након освајања Витлејема, крсташи су почели да обнављају цркву Рођења. Међутим, нису баш много радили на изгледу храма. Углавном су цркву окружили снажним зидовима, не би ли се одбранили од могућих напада. Црква је била претворена у тврђаву, а главни улаз, који је био једини, је сужен толико да се мора сагињати када се улази у храм. То су учинили да муслимани не би коњима улазили у цркву. Када је Саладин освојио Јерусалим 1187. године, пало је крсташко краљевство и Витлејем је поново био у рукама Арабљана. Са падом Акре 1291. године, истерани су и последњи крсташи из Свете Земље. Црква Рођења Христовог је и под Арабљанима, а касније и Турцима, наставила да се гради и дограђује, али са мало промена. Међутим, у то време почињу све већи сукоби између фрањеваца и грчког православног свештенства око власти. Због неслоге, која је стварала немарност према цркви, храм је све више почео да пропада. Нарочито је томе допринео земљотрес из 1834. године, а касније и пожар који је избио 1869. године. Свађа између православних и католика је доживела свој врхунац 1873. године, када су из цркве украдене вредне ствари. Турци су због сукоба и крађе поставили јаничаре као чуваре. За владавине Отоманског царства, на цркви се мало радило. Велики радови су почели тек 1933. године, у току енглеског мандата. Црква Христовог Рођења је данас сличног облика као и у време Јустинијана и крсташа. Она се налази у самоме центру Витлејема. Постојала су три улаза у храм. Два су зазидана, тако да данас постоји само један улаз, онај узани који су крсташи сазидали. Одмах по уласку, на левој страни, налази се палестинска полицијска станица. Они су наследници јаничара – чувара, који су постављени ту због недоличног понашања Грка и фрањеваца. Иначе, полицајци су углавном дискретни и пажљиви, тако да се једва и примећују. Право се улази у главну дворану, тј. цркву Рођења Христовог. Одмах по улазу у храм, приметни су величанствени стубови са леве и десне стране, који потичу из времена крсташа. На њима су осликани светитељи који се и данас могу видети. Са леве стране главне дворане налазе се врата која воде у цркву Свете Ката-

poezija KОЈИ СЕДИШ Ти, Који седиш на престолу Херувима, Јединородни Сине, Предвјечни, од Оца Рођени, да дођеш и осветиш кужни мој дом – Зар Ти, Христе мој? Који се роди од Пречисте Дјеве, и дође на земљу да постане плот, и страда за ову грешну, Зар Ти, Господе мој? Који из мртвих устаде, васкрсе, из мртвих устаде, преобрази се, узнесе се, код Оца Свога, да нама шаље храну живота и Духа Светога, Зар Ти, Боже мој?

јануар / 2010 / svetigora

рине од Александрије, која је подигнута 1882. године од стране фрањеваца. У оквиру те цркве се налази пет пећина. У једној од њих је блажени Јероним живео. У источном делу цркве Рођења Христовог се налази олтар, који припада Грчкој Православној Цркви. Са леве стране олтара се налази јерменска црква, која се састоји из два олтара. Један је посвећен Богородици, а други мудрацима и зове се Олтар Краљева. Јермени верују да су мудраци ту оставили своје коње када су дошли да се поклоне маломе Христу. Са десне стране православног олтара се налази олтар Обрезања, који припада Грчкој Цркви. Испод олтара се налази пећина Христовог Рођења. На улазу у пећину, са леве стране, налази се стуб на чијем врху је насликана икона Исуса Христа. Икона важи за чудотворну, јер су из ње протекле сузе, које се и данас могу видети. Први опис пећине је написао један ходочасник са краја 7. века, Абот Јонски: ‘’На самом истоку града налази се природна полупећина. Њен унутрашњи део назива се Божје Јасле, као место где је Богородица положила свога Сина онда када Га је родила. Међутим, место где се Он стварно родио је близу јасала, али ближе улазу. Дакле, ова Витлејемска пећина Христовог рођења била је украшена са свих страна у унутрашњости по површини са драгоценим мермером у част Спаситеља. Изнад ове пећине и околног места где је, како кажу, Господ Исус Христос рођен, подигнута је Црква.’’ Чим се сиђе доле, са десне стране степеница налази се место Христовог Рођења, на којем је саграђен мали олтар. Олтар је украшен са мноштвом кандила и испод њега је постављена шестокрака звезда и она означава да је на томе месту рођен Спаситељ света. На звезди пише: ‘’Hic De Virgine Marie Jesus Christus Natus Est – 1717’’, што у преводу значи: ‘’Овде је рођен Исус Христос од Девице Марије – 1717.’’ Година која је уклесана означава да је звезда постављена те године. Та прва звезда је на тајанствен начин нестала 12. октобра 1847. године. Нова је стављена тек 1852. Иначе, место Христовог Рођења је у надлежности Грчке Цркве. Преко пута места Рођења, налази се капела Јасли, место на којем је Исус био положен у јасле. Блажени Јероним пише да су јасле биле од глине, што и не треба да зачуди. У Исусово време су се јасле правиле од глине, а не од дрвета како католици уче. Јасле су се у прво време ту налазиле, да би касније биле замењене златним. Иначе, данас се у Санта Марији Мађоре, у Риму, налазе дрвене јасле за које се сматра да су Христове. Како смо мало пре рекли да су се јасле правиле од глине, а не од дрвета, можемо закључити да јасле из Рима нису аутентичне. Капелу Јасли у својој надлежности држе римокатолици. О храму Христовог Рођења се данас брину три Цркве: Грчка, Римокатоличка и Јерменска. Свака Црква има свој део у надлежности и све дужности су регулисане. У Пећини Христовог Рођења, право на литије имају само Грци и Јермени, док су католици искључени. Зато они имају у својој надлежности капелу Јасли, у којој само они могу да држе богослужења. Изнад звезде Рођења, налази се 16 кандила. Недалеко од места где се Христос родио, налази се Млечна пећина. У ту пећину се, по предању, Јосиф са Богородицом и бебом Исусом склонио, како би преноћили. Док је Дјева Марија дојила Христа, неколико капи млека је пало из Богородичиних груди на камен који је побелео. Од тада се сматра да је он лековит, па многи стружу белу прашину са камена, коју користе за различите сврхе. Данас се на томе месту налази фрањевачка црква која је подигнута 1872. године коју, иначе, посећују и муслимани.

15 монахиња АМФИЛОХИЈА

mona[ki `ivot

монахиња СТЕФАНИДА (Бабић)

Божић у манастиру

‘’Ходите да светкујемо данас, о, богољубиви саборе! Ходите да сапразнујемо са празникољубивим Силама (Небеским), јер су оне дошле овде да са нама празнују! Хајдете да уснама као милозвучним органима запевамо! Ходите да духом заиграмо (од радости)!'' (Св. Јован Дамаскин) ''Рођење Твоје, Христе, Боже наш, радост објави целој васељени. Њиме су се поучили они који су звездама служили да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају, Исток са Висине. Господе, слава Теби!''

svetigora / 2010 / јануар

ао и свуда по свету, Божић се радосно очекује и дочекује и у манастиру. Сама атмосфера ишчекивања рођења Богомладенца доноси радост. Рађа се Онај Који је дао свима живот, рађа се за спасење наше, рађа да би у Телу искупио нашу палу природу, да би нам показао како треба да живимо на земљи. Последња недеља пред Божић се пости строжије, на води. Постоји неко неписано правило да се од Св. Спиридона до Божића не једе риба. На Бадњи дан се посипа слама по целој кући, и у цркви, и по келијама. Неко оде рано ујутро, још за мрака, да насече бадњак, храстово дрво, и то по 3 дрвета, која се наслоне на зид цркве, а по једно се стави испред куће, док се мање гране унесу у келије. Онога који уноси бадњаке радосно дочекују певањем божићњег тропара, а старешина манастира га посипа пшеницом, и воћем, као и чланове обитељи. Онда иду радосно од келије до келије уз певање божићњег тропара и посипају сламу. Тамо где има стоке, оде се и у шталу и поспе слама за благослов. Увече се сви окупе око ватре, ложи се бадње дрво уз појање и жеље да колико је варница толико буде

16

братије и сестара, оваца, јагањаца и слично… На бадње дрво се обично стави икона Рођења Христовог. Негде се и верни народ окупи испред манастирске цркве уз велику наложену ватру, на који и они придодају своје бадњаке, док свештеници каде ватру и читају молитве за здравље и спасење свих. Обично се прочита и Божићна посланица Патријарха. У манастиру се прави чесница, обично погача, у коју се стави динар за благослов, и онда се тај хлеб сутрадан ујутро, на Божић, дели свима. Прво парче се оставља са стране, у част Господа, друго иде за положајника, оног који први уђе то јутро у кућу, а даље се дели по старини свим укућанима. Ко добије динар из чеснице, сматра се благословеним, и добије и неки дар од старешине. Понегде се уместо динара ставља у хлеб мали запис на папиру, обично цитат из Светог Писма. У неким крајевима (у Банату, нпр.) уместо погаче прави се мало сувља баклава као чесница. На Божић обично је ноћу свечано јутрење и Света Литургија, а након тога трпеза. Слама стоји и у цркви и у конаку све до ''малог'' Божића, то јест до Нове године, 1/14. јануара. Келије су окићене гранчицама бадњака, испред иконе и кандила обично се стави воће и пшеница које су били посипани на Бадњи дан. Сваки монах се стара да припреми душу као малу пећину – да прими Христа. Да му буде у души чисто, свето, тихо. Да у њему обитавају само анђели који славе Бога, а од животиња – само корисне, то јест, само врлине – које загревају Богомладенцу боравак у нашим душама. Свако гледа да буде у скромном, побожном осећању да би могао и у њему да се роди Богомладенац. Да буде мир у души и радост тиха, не од овог света. Радост смирена, која сведочи силом Истине да је Бог Предвечни са нама, кроз Свог Сина, Који узе наше обличје, које прво Он нама подари, и учини крајње снисхођење и љубав, кад се Он, Свемоћни Бог, смести у људско Тело, прими нашу природу, да би је обожио и искупио. Мајка Божија, највећа од свих од жена рођених, присутна, дели нашу радост, и спушта у наше душе, умове и срца божићну радост, коју је и она сама доживела. Она нам је омогућила да и ми доживимо да се у пећини наших душа рађа благодат Богочовека. Радост Божића све испуњује. Радују се Небо и земља. Анђели певају. Свети ликују. И сва твар одаје хвалу и част Богомладенцу. И ми, монаси, као деца Божија, и као следбеници Мајке Божије, Која је сву Себе посветила Господу, радосно славословимо, и као деца и пастири припадамо колевци - радујући се Најлепшем од свих, Богодетету Христу. ‘’СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ, И НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА!''

^udo

ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

Истиниту исповијест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио је њен духовник, по њеној жељи за живота; да би се на тај начин, по милости Господњој, објавила љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову исповијест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар година руски епископ Алимпије и нама, српским православцима.

јануар / 2010 / svetigora

ју је једнако чудно погледала: „Па, да, та иста до дана данашњег то и ради. Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије.“ Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: „Ево, кћери, обуци мантију и не греши више.“ Монахиња је у смртном страху пала на под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се неутешно кајала непресушним сузама и осјећала неизмерни стид. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповиједила је све духовнику манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога се упокојила. Приредила Маја Драганић

онахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у манастиру само једно послушање: да украшава сваког јутра икону Мајке Божије свјежим цвјетовима. Замонашена као дијете, сматрана је међу осталим сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су вољеле ову монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало, непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња због њега саблазнила. Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свијет! Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне посувраћености. Страсти су нестале као дланом о длан, али ђаво је постигао своје. Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна надљудска снага. Назад се није могло, одлучила је да истрпи мужа. Он ју је сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на земљи. Није имала снаге више да живи, а није не хтела смрт без покајања. Послије неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно, непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримијећено. На улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују. „Праштајте, да ли знате гдје је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта се са њом догодило?“ „Да, наравно“, одговорила јој је сестра, „ено је тамо, у капели.“ Монахиња је застала. „Не схватате, питам за једну што је била овдје прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама.“ Сестра

17

^udo МИЛУТИН Вековић svetigora / 2010 / јануар

18

Стара црква у Сараjеву и

њена чуда

тара црква на сарајевској Башчаршији је најстарији сакрални објекат у Сарајеву. Посвећена је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Позната је прво по својој изузетној и јединственој архитектури. Старост и умјетничка вриједност њеног иконо­стаса и старих и вриједних икона, које се чувају у ризници-музеју њеном, познате су широм умјетничког и широм хришћанског свијета! Под бременом вјекова, светости, благодати и љепоте - овај храм сваког поклоника прво освоји ненаметљивом љепотом и неописивим духовним миром и топлином. Прво вам освоји очи, па срце и мисао покрене на молитву, као да доживите скок у снове! У њој осјетите присуство Животодавца, а она сва живоносна, христоносна и ћутањем мисионари христољубље - братољубље. Утонула у богоразмишљање, као да је створена кад и хришћанство. Свака душа заморена небоземним бојишти­ма ту осјети љековитост христоликог благољепија. Свако онај ко се у њој причестио или искрено Богу помолио осјети своју боголикост и да се обесмрћује, овјенчује свеоружјем Божјим! И носи је вјечно у срцу, као будилник савјести, као крст самораспињања да би дошао у сверадост небеске домовине наше. Сјећање на њу никада не догорјева без обзира гдје год тијелом боравили. Мисли на њу престижу простра­нства географска, одједре плаветнилом бескраја и слијећу ту дому неисцрпне Божје љубави, ту гдје сам толико пута осјетио радост мојих суза и зору мојих нада! Ту многи сузом говоре умјесто ријечи, због недоплаканих грехова, незаустављивог

богољубља, немјерљивог христољубља! И када се обезнадимо и омаловјеримо ту се испунимо најчу­днијих тајни вјере и наде и примакнемо недогледној љепоти небеских тајни, које се налазе иза, за нас, непролазне мисаоне границе! Стара црква је и највјечније духовно љечилиште. Исцјелитељка многих физичких и духовних рана. Неуморна молитвеница! Позната по чудима и по светитељским моштима, који из ње вјековима језиком чуда говоре са нама. Ту се налазе, ту чудотворе мошти светите­ља из првих дана хришћанства. Оних који су имали светитељско муче­ничку неустрашивост, а преко моштију и сада немјерљиву светост и чудотворност!.. Ту су свете мошти (десна рука) Свете првомученице и равноапостолне Текле из првог вијека и ученице Светог и великог апостола Павла, које је донио из Свете Земље Свети Сава, потом мошти Светог великомученика Трифуна, Светог Пантелејмона, Светог Јакова Персијанца, Свете Макрине (сестре Св. Василија Великог). Ту, на спрату цркве су цјелокупне свете и чудотворне мошти трогодишњег мушког дјетета, које је маћеха усмртила, а оно се посветило и чудотвори нарочито над брачним паровима без дјеце!.. Поред православних ту још долазе и католици и побожне муслиманке и по дубини вјере и послије молитве нероткиње и дјецу добијају. Свето дијете – даровало му сина Дан је био сунчан, тог расцвјеталог љета Господњег 1987. године. Небо плаветно ведро, као и душа и нада тадашњих Сарајлија! Одозго, од Требевића, па преко Миљацке, допире неки дашак лакога повјетарца. Некако умиљато као да шапуће, пролази кроз улице и сокаке носећи неку љековиту свјежину, сличну звуку неболетних птица или милозвучном смијеху дјевојачком! Изађох из трамваја трице, на Башчаршији. Убрзаним корацима поред миришљавих ћевапчиница и бурекџиница, готово долепршах до старе српске цркве. Са улазне капије упутих се десно, да ку­пим свијећа. Треба их запалити за здравље живих и душе упокојених сво­јих. Има их у оба свијета - много више недоплаканих у небеском. Сјећање на њих је чин, који носи свету одговорност! Како да се не сјетим њих, који су имали ненаметљиву доброту и непоколебљиву вјеру и светитељскомученичку неустрашивост - а сви побијени од њемачких фашиста на Аранђеловдан 1944. године. Међу њима: мајка, сестра, дјед, стричеви, браћа. Њих дванаест. И када им овдје запалим свијеће, осјетим недјељиву, духовну радост. Незаустављиво христољубље! И тек што закорачим два корака, застадох - гледам! Неочекиван призор, човјек од неких четрдесетак година отмен, згодан, елегантно обучен, излази из продавнице свијећа и плаче. Помислих - умро му неко! У лијевој руци држи више повећих свијећа и плаче, плаче, јеца. Око њега, пун неке неуобичајене радости хода Чедомир - Чедо Папоњак. Као да му и рукама објашњава неке неоткривене тајне православља.

Mama mia... mama mia... Santa Maria - плаче и дрхтавим гласом изговара ријечи, не знам њихов смисао. Пун неке неухватљиве радости, као да сваку вади из

БОЖИЋ У ИСТОРИЈИ РУСИЈЕ

јануар / 2010 / svetigora

ожић зову ‘’мајком свих празника’’. У Русији је тај празник био посебно вољен. На Бадње вече (рус. Сочелник) до ‘’вечерње звијезде’’, тј. до вечерњих пјесама ‘’Волсви же со звездою путешествуют’’ није се ништа јело и није се сједало за сто. Родитељи су причали дјеци о томе како су чаробњаци дошли да се поклоне новорођеном Исусу Христу и донијели му драгоцјене дарове. Дјеца су од малих ногу примала од старијих народну мудрост, традицију и обичаје који су грађени вјековима. У кућама се украшавала омиљена божићна јелка. Шумска љепотица је у Русију дошла из Њемачке, прије Петра Првог. Стално зеленило јеле или других четинара, символ је непролазног живота. Зато су јелове гранчице почеле да се уносе у куће и храмове. А у ноћи на 7. јануар по цијелој земљи, у малим и великим црквама, служило се свечано богослужење. Од самога јутра великога дана Рождества (Божића) славили су Христа: ишли су ''са звијездом'' по кућама, пјевали црквене химне и народне коледарке о рођењу Младенца од Дјеве, о простим пастирима и мудрим маговима. О обичајима празновања Божића прије Револуције, са љубављу и сјетом се сјећао у емиграцији у Паризу руски писац Иван Шмељев. Љубав према празнику изражавала се и бројем цркава и манастира подигнутих у част Божића. Најпознатији храм у Русији, посвећен је баш Божићу – Храм Христа Спаса у Москви. На Божић 25. децембра (по старом календару) 1812. године, цар Александар Први потписао је Манифест о изградњи храма, у част побједе над Наполеновом војском, ''у знак благодарности према Божјем промислу, којим је спашена Русија од пријетеће погибије. Да овај храм стоји вјековима и да у њему пред светим престолом Божјим, гори кандило благодарности и

povodom praznika

срца. Из душе. Из суза! Клања се према цркви и крсти са четири прста - по католички?! Онда готово потрча према цркви па пољуби камени довратник цркве и на српском рече: “Ово је моја црква’’. Уђе у цркву. Чуло се како тамо гласно, осјећајно, неуједначено плаче! Ја готово утрчах у свећару за Чедом, који је ту радио. ‘’Шта ово би, побогу брате?’’, у једном даху рекох. “Ово још моје очи нијесу видјеле, да неко овако емотивно и плаче и смије се истовр­емено?!’’ Но и Чедо је ћутао, некако недокучиво тајанствен. Имао је ненарушиви оптимизам и невиђено смирење и вјеру! Као да је живио ван сваке драме и трагедије. А имао их је много. Један син му је као дијете умро од змијског уједа. Други, стасити и отмени Витомир, кад је био ученик завршне године богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, купајући се са друговима утопио се у Дунаву. Само они који живе од вјере и молитве, могу имати такво смирење! Зато сам га много и волио и цијенио и њега и његову супругу Борку и њихову малу кћерку Милеву-Мицу, а и без ње је остао послије овога рата. Само несагледна вјера у бесмртни живот и у Бога могу да ублаже, да побиједе такве неизлечиве душевне ране! Тешко је било имати његову судбину, а благословено имати његову вјеру. “Шта ово би и какво је ово чудо са овим човјеком да истовремено и пла­че и смије се? Ко је и одакле је, причај више?”, готово повиках ја, као да одгоним неизбјежне мисли о Чеду, а нестрпљив да сазнам о новом чуду, које видјех ту! ‘’Па брате Милутине, не гледај ме тако зачуђено’’, једва изусти он, румен у лицу, као љетње предвечерје изнад његовог завичајног и лијепог Рудог. ‘’Данас пред собом гледамо једно од многих чуда наше свете цркве. Овај човјек је Италијан. Тачно прије десет мјесеци дошао је овдје са неким туристичким водичем. Десет година је у браку, а нема дјеце. Чуо је за ову светињу и замолио свештеника, који је служио јутарњу да му прочита молитву. Послије се он сам са сузама молио код оног светог дјетета. Данас ми је рекао да је прије десет дана добио сина и одмах кренуо овамо да заблагодари Богу и овој светињи. Као што видиш овдје је његова несрећа претворена у неизмјерну срећу.’’ Једва сачеках ње­гове задње ријечи, па ме неочекивана радозналост однесе у цркву. Запалих свијеће доље у приземљу цркве, уз дрвене степенице попех се на спрат да се поклоним светињи и да видим што ради онај Италијан. Пред светим ћивотом дјетета клечи. Очи пуне суза. Никога не примјећује. Заборавио сав свијет! Као лептир кад шареним крилима загрли миомирисни цвијет и он је раширених руку обгрлио свети ћивот са чудотворним моштима! Приђох и ја тик до самога ћивота. Није ме ни примијетио. Уплакан. Пресрећан! Пред овим, светим моштима, он је измолио милост Божју, којом говори срећа! Ова му је светиња даривала сина. И он је раширених руку загрлио. Као извор среће. Са сузом у очима. Са радошћу у срцу. Као и многе мајке бездјетнице раније! А послије молитава овдје осјетиле су срећу материнства. И то, како хришћанке, тако и муслиманке, зависно од дубине вјере и топлине молитве Богу и светињи! Гледам у чуду - овај благодарни човјек, као да своју вјеру и срећу мјери тим својим раши­реним рукама. Као да лети са њима! Као да слуша глас светиње. И гл­ас среће из срца. А, онда као да иде кроз прошлост, кроз преживјеле муке, кроз сан и јаву, из његових уста затреперише ријечи на српском: “Ово је моја црква! Ово је моја црква!..’’ Па, још јаче загрли светињу као највеће благо! Као да грли своје чедо. Десет година очекивано. Овдје молитвом и сузом од Бога испрошено. А светиња и храм, као да су дијелили са њим небоземну радост - сав храм је миомирисао на тамјан, светогорски. На срећу и духовну радост, којом се и анђели хране!

19

svetigora / 2010 / јануар

20

љубави покољења која подражавају дјела својих пре- ствени Храм Христа Спаса, уздигао се из пепела, као феникс, сјајнији и љепши, како је и прорекао писац Иван дака.'' Од 1917. године, у совјетској атеистичкој држави, о Шмељев. Божићу се није смјело ни говорити, а камоли празновати га. Витлејемску звијезду су замијенили пе- Божић у Москви токраком (и строго се водило рачуна да било как- “(...) Они који нијесу видјели стару Русију немају појма, ва звијезда буде представљена са пет крака), зелена шта је руски Божић, како је дочекиван и како је слављен. јелка је такође пала у немилост као божићни симбол. Код нас се у Москви знамење Божића издалека сијало Људи који су преживјели та зла времена, причају како – златило куполом-горостасом у мразовитој ноћи су кришом уносили зелене гране у домове и сакрива- – Храм Христа Спаса. Божић је његов празник. Од ли их у најзабаченије собе, далеко од радозналих очију. копјејке сакупљене са свих страна Русије, 1933. године специјалним Указом Владе су је врати- подигнут је Храм. Снагом ли људима, али већ као нoвогодишњу. 1931. године цијелога народа очишћена је Русија од Наполеонове сравњен је са земљом Храм Христа Спаса, посвећен Рођењу Христовом – у то вријеме највећи живи пра- војске и на Божић 25. децемвославни храм на свијету. Симбол руске побједе. За бра 1812. године у њеним гравријеме репресија, божићне службе су служене тајно, ницама није остало ниједног по кућама, у логорима тамницама и у заточеништ- непријатеља. И велики Храмву. Вјерници су Божић славили у најневјероватнијим Витез са капом од ливеног условима, ризикујући посао, слободу, чак и живот. Незаборавни Божић у логору на Соловкама, доживио је писац Борис Ширјајев, на дашчаним лежајевима тамнице, подигнуте на руинама Преображењске саборне цркве. Из сјећања многих преживјелих, види се каква је храброст била потребна вјерницима да тих година оду у храм на службу. Историја Русије се наставља. Наредбом предсједника РСФР од 1991. године, Божић је поново постао званични празник за све народе Руске Федерације, а величан-

злата, који се види од свакуда, ма са које стране долазили у Москву, освјежавао је у руском срцу велику прошлост. Зар се може описати баршунасти, меки жамор дивних његових звона? ...Велика руска ријека тече млијеком и медом. Ево и Бадњег дана. На запаљеном небу, блиједо-зеленкасто, помаљају се божићне звијезде. Ви не знате те руске звијезде: оне пјевају. Могу се срцем чути, само пјевају и славе. Плаво сомотно небо обасјано је звјезданом, кристалном свјетлошћу. Гдје је Витлејемска? Ено је, над Храмом Христа Спаса. Златна купола џина трепери немирно. Кадифни, меки жамор дивних његових звона плови над вечерњом, божићном Москвом. Зар се може заборавити, тај мразни звон? Чудо-звон, визија-звон. Ситна сујета дана гасне. А сада кличу моћни гласови Сабора, ликујућу побједоносно ‘’С нами Бог!’’ Света радост, понос ликовања, испуњава сва срца. ‘’Разумјејте јазици и покорјајтесја... Јако са нами Бог!’’ Господе, плаче ми се... не, није са нама. Нема Храма - Горостаса и... Бог није са нама. Бог је отишао од нас. Не оспоравајте! Бог је отишао. Треба да се кајемо. Звијезде поју и славе. Сијају изнад пустог мјеста, претвореног у пепео. Гдје је наша срећа?.. Не спорите, ја сам видио, ја знам... Да буде кротости и покајања. И доћи ће вријеме. Подићи ће руски народ, искупивши своје грјехове, свој нови чудесни Храм – Храм Христа Спаса, величанственији и љепши, ближи срцу... и на његовим свијетлим зидовима, препорођени руски геније ће испричати свијету свету истину о тешком руском гријеху, о руском страдању и покајању... о руској безданој тузи, о руском ослобођењу из тамнице. И опет ће се чути пој звијезда и благовијест. И душе слободне у вјери и нади узвикнуће ‘’С нама је Бог!’’ Иван Шмељев, Париз, децембар 1942-1945. Приредила и превела: Марија Живковић

Георгина-Ђука, мајка Николе Тесле

"

јануар / 2010 / svetigora

о зна, да ли би majke дете икада имаvelikih qudi ло љубави према мајци, када не би осетило љубав мајке према себи’’, речи су нашег Св. владике Николаја Велимировића. Мајчинска брига и љубав прате нас као сопствена сенка, кроз цео живот. Њене поуке и савети изговорени безброј пута, одзвањају у нашим ушима чак и онда када их не желимо чути. ОЛИВЕРА Балабан Историја памти много значајних и великих жена, које су се разним својим талентима истицале у свим друштвеним сферама живота. Посебно место међу свим тим важним и великим женама заузимају мајке хришћанке. Њихово основно занимање је било васпитање деце и поучавање у духу вере Христове, а њихови дарови су били велика вера, безрезервна љубав и несебичност. Једна од таквих жена била је и Георгина Тесла, мајка нашег познатог научника, проналазача и изумитеља Николе Тесле. Георгина, у народу познатија као Ђука, била је унука свештеника Томе Мандића и сестра митрополита дабробосанског Николаја Мандића. Међу Ђукиним унуцима, истакнуто место припада архимандриту Петронију Трбојевићу, првом доктору теолошких наука међу Србима и игуману манастира Шишатовац на Фрушкој Гори. Ђука, супруга свештеника Милутина Тесле, са својим мужем изродила је петоро деце, синове Дана и Николу, и кћери: Ангелину, Милку и Марицу. Син Дане погинуо је у својој четрнаестој години. Након те несреће, породица Тесла сели се у Госпић. Николини родитељи желели су и веровали да ће њихов син наставити свештеничку лозу. Ипак, то се није догодило. У својој књизи ‘’Моји изуми’’ Тесла се на посебан начин захваљује мајци за свој изумитељски дар и каже: ‘’Моја мајка је потицала из једне од најстаријих породица у крају и припадала је лози изумитеља. Њени отац и деда су изумели многобројна оруђа за домаћинство, ратарство и друге сврхе. Моја мајка је била прворазредни изумитељ и верујем да би много постигла да није била тако далеко од модерног живота и његових многоструких могућности. Изумела је и конструисала свакојаке направе и алатке,

21

svetigora / 2010 / јануар

ткала најлепше шаре од вуне коју је сама прела. Чак је сејала семење, узгајала биљке и сама раздвајала њихова влакна. Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело образовања.’’ О племенитости и величини њене хришћанске душе Никола говори: ‘’Она је заиста била велика жена, ретке умешности, храбрости и моралне снаге која се храбро супростављала животним невољама и стекла многа тешка искуства. Када јој је било шеснаест година некаква заразна болест харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној породици у суседству, коју је такође напала та страшна болест. Сви чланови те породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је, према обичајима својих предака украсила цвећем, положила их је на одар. Када јој се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану.’’ Оба Николина родитеља, као и остали чланови његове породице били су обдарени невероватним памћењем. Подстакнут од своје мајке, трудио се да је превазиђе још као дете. Видевши да је наклоњенији техници него богословији, Ђука се трудила да убеди Теслиног оца, да је за њега боље да студира технику. Њена заузимање као и Николино лоше здравље имали су пресудни утицај да отац промени своју одлуку. Сина је, испративши га у свет, даровала једном лепом личком плетеном торбом. Где год био, Тесла се од те торбе није одвајао. Она му је била замена за

22

мајчину слику, коју није имао. Како у време највеће славе, тако и у време највећих животних искушења, та торба је увек била у његовој соби, пред његовим очима. Мењао је хотелске собе али у свакој од њих била је и Ђукина торба. Подсећала га је на мајку и на све оно што је та реч за њега значила. Подсећала га је на њену велику љубав, њене молбе и савете. Учила га је мајка да буде милостив према свима којима је помоћ потребна, да буде пажљив и да увек, колико може, мисли на своје рођаке. Учила га је да воли све што је Бог створио. Учила га је да буде пријатељ. Ђука је имала велико разумевање за добре, али и за лоше ствари у животу своје деце. У једном периоду своје младости, Никола се одао пороку коцкања. Отац се због тога јако љутио. Мајка је свему томе прилазила као пролазној страсти. Тесла о томе говори: ‘’Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом вољом. Сећам се једно поподне, када сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ‘Иди и забављај се!’ што пре изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.’ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао, тако да није остало ни трага од жеље за њом. Од тад сам према свакој коцки равнодушан као према чачкању зуба.’’ Ђукино мајчинско умеће научило је Теслу да кроти страсти у себи. Касније се Тесла изборио са страсним пушењем, па чак и пијењем кафе. Своју децу је учила да воле Бога, да му се моле и да верују. У њиховој кући славили су се имендани, празновали сви велики празници и постили постови. Тесла је и у немаштини и у богатству чувао мајчине савете као светињу. У време својих највећих успеха и врхунских признања у Европи, добија телеграм из Госпића у којем је писало да му је мајка на самрти. Кренувши одмах, затекао је мајку у животу. Сео је крај ње и чекао да прогледа. И дочекао је. Грлио је мајку, грлила је мајка њега. Није се одмицао од ње данима и ноћима. Ове тренутке Тесла је и забележио: ‘’Био сам потпуно исцрпљен због боли и дугог бдења, и једне ноћи, одвели су ме двије улице даље од наше куће. Док сам тако беспомоћно лежао мислио сам да ће ми мајка, док сам далеко од њене постеље, сигурно дати неки знак. Цијеле ноћи напето сам ишчекивао, али ништа се није догодило до раног јутра, кад сам заспао или се онесвјестио, и видео како облак носи анђеоске ликове предивне лепоте од којих ме је један гледао с љубављу и постепено попримао обрисе моје мајке. Појава је полако лебдела мојом собом и нестала, а ја сам се пробудио услед неописиве сласти, после које је пјевало мноштво гласова. У том тренутку толико сам био сигуран да је моја мајка управо умрла да је то било немогуће изразити ријечима. И то је била истина...’’ Било је то уочи Васкрса, на Велику суботу, 16. априла 1892. године. Тесла се са своје три сестре, горким јецајима и великом тугом у срцу опростио од своје мајке Ђуке. Остала је њена неизмерна љубав, њено разумевање, и личка торба, уместо слике да га сећа на мајку, мајку која га је нарочито волела.

mesto i uloga porodice i supru`ni^ke qubavi u hri[]anskom obrazovawu

bogoslovqe

po sv. jovanu zlatoustom

Преосвећени епископ Јован (Пурић) одбранио је докторску тезу на Философском факултету – Пале, Источно Сарајево, 12. новембра 2009, на тему: ”Философија васпитања у делу Св. Јована Златоустог” пред члановима комисије у саставу: проф. др Бранко Летић, проф. др Симо Нешковић (ментор) и проф. др Борис Брајовић. За овај број нашег часописа доносимо један исјечак из његове дисертације.

јануар / 2010 / svetigora

ородица је, по општем консензусу како пра­вославног дечији вртић, ни шкобогословско-антрополошког искуства тако и секуларне ла не могу заменити поантропологије, основна ћелија сваког дру­штва: “Породица је родицу; свака образовЕпископ ЈОВАН основно социјално окружење у ко­ме се личност развија” (Трна- на институција јесте епи(Пурић) вац - Ђорђевић). Породица није само соци­јална “категорија”, она лог једног процеса који је, у православном искуству, “Црква у малом”: “У породици су се, у суштини, ипак, зачиње присутне све или макар основне црте оне љубави која пребива у и одвија унутар по­родице. Наши образовноЦр­кви” (мит. Антоније Блум). Породица је “показатељ друштвеног васпитни, социјални, интелектуални и други здравља - где нема здраве породице, нема ни здравог дру­штва” потенцијали су понајвише услов­љени околности(Димитрије Дудко). ма нашег породичног живота. Ова веза - између здравља породице као ос­новне ћелије друшт- Породица је способна да открије све постојеће ва и здравља самог друштва ­није нимало случајна. Без обзира спо­собности у детету, или, пак, напротив и нажана то да ли се дру­штво сагледава из перспективе социологије, лост, да га морално и животно унакази, учинивбило да се посматра из перспективе педагогије, непорецива је ши га потпуно неспособним за нормални лични и чињеница да управо у породици почиње и завршава се живот друштвени живот. свакога човека, да на животу поро­дице почива живот свих људи, Позната је чињеница да је криза породице као односно целокупног друштва. основне ћелије друштва, по правилу, основни Много векова пре него што су постављене и развијене савреме- узрок друштвене кризе, али и то да, постоји поне социолошке теорије друштва, Јован Златоуст, велики архипа- вратно деј­ство друштва у кризи на породицу: наистир, богослов и пе­дагог Цркве, знао је да се: ме, криза у друштву често дејствује као узрок рас“Свет састоји од градова, градови - од домова, а до­мови - од муже- пада породице, унутарпородичне отуђености, отва и жена, и зато, када дође до сукоба између мужа и жене, у до- ргнутости детета од родитеља. Свака друштвена мове улази рат. Када се до­мови ускомешају, и у градовима дола- криза има многе узроке: од верских до културних, зи до немира. Када су узнемирени градови, неминовно се и цела од дневно-политичких до економских, али један од васељена испуњава пометњом, ратовима и сукобима”. најважнијих фактора са­времене друштвене криДакле, у породици се зачиње све што се дешава у свету, те зато зе јесте дубинска криза институције брака. Из покриза породице и породичног обра­зовно-васпитног проце- писа становништва за 2003. годину на подручју са јесте увек и заметак духо­вне кризе друштва, док благостање Црне Горе видимо да је било 8232 разведених жена породице јесте ос­нова благостања и стабилности друштва. Зато и 4054 разведених мушкараца. И једни и други се свако разумно и одговорно друштво у свакој епохи исказује разводе у просечном животном добу од око 50 гоинтересовање и бригу за трајно духовно и морално здравље по- дина, значи онда када већ имају стечено и брачно, родице, без обзира на промене историјских и родитељско, и животно исоколности и структура друштава током куство. Ду­боки су корени ове криисторије (Нила Капор-Стануловић). Ту се само по себи намеће зе институције брака, а најпре То је условљено свешћу друштва о томе да следеће антропо­лошко их треба тражити у концеппоро­дица, као основна ћелија друштва, игра питање: како људи те староту живота који себе схвата у веома важну улогу, ако не и одлучујућу, у песне доби, и поред свеколиконтексту индивидуалистичдагошком процесу об­разовања и васпитања ког животног искуства, нису ки оријентисане егзистенције, личности које представљају субјекте друштуспели да стекну и довољну у контексту индивидуализма веног живота: “Породица је најзначај­нији факживотну мудрост да одрже (Христо Јанарас). Када је свој тор у развоју и васпитању личности” (Трнавац свој брак? Ду­боки су кореживот схватио као поље развоја - Ђорђевић). ни ове кризе институције искључиво субјек­тивног и инУ породици свој одраз налази разноврсни брака, а најпре их треба дивидуалног карактера свога свет социјалних и моралних односа друшттражити у концепту живобића, без по­требе да свој иденва, остварују се духовне потребе човека за та који себе схвата у контитет гради кроз заједничарење љубављу, дружењем, прија­тељством, материнтексту индивидуалистички са другима, већ, напротив, да се ством и очинством, за емотивним општењем. оријентисане егзистенције, самоодређује кроз од­вајање од Педагошка функција породице неизмерно је веу контексту индивидуализдругих, западни човек је самим лика у поређењу са свим другим институцијама ма (Христо Јанарас). Када је човечије делатности и социјалног живота. Ни свој живот схватио као поље тим одустао од могућности да буде делатни педагог другима.

23

svetigora / 2010 / јануар

24

развоја искључиво субјек­тивног и индивидуалног карактера свога бића, без по­требе да свој идентитет гради кроз заједничарење са другима, већ, напротив, да се самоодређује кроз од­вајање од других, западни човек је самим тим одустао од могућности да буде делатни педагог другима. Педагогија увек тражи одрицање од себе, од својих навика и угодности, она захтева да се служи другима ради њиховога добра. У свим историјским и друштвеним условима православна породица се показивала и показује као оптимални тип основне социјалне структуре. Њу је могућно описати у виду добро уређеног устројства, где је све засновано на дубинској међусобној повезаности и међусобној послушности њених чланова, што, наравно, захтева стални труд одрицања од соп­ственог егоизма, самољубља и себичности, као и напор за превладавање опседнутости собом (Христо Јанарас). Такво благообразно устројство и функционисање правосла­вне породице се остварује на водећем принципу - принципу љубави: “Љубав нас”, каже Златоуст, “изграђује, сједињује и повезује међу Собом. Она је глава, корен, извор и мати свега доброг и свих блага, источник освећења, по­четак и крај врлине. Љубав све побеђује, и ништа не може тако привући као љубав. Љубав је велика настав­ница, она може да поправља обичаје, да исцели пороке и да води ка благочешћу и добронарави”. Узајамна љубав јесте прво обележје хришћан­ ске породице и православне педагогије у целости: ‘’По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом “ (Јн.13, 35). Тумачећи ове речи, Златоуст констатује да је љубав ‘’обележје ученика Христових ... и [истинити] начин живота”. Савремена православна педагогија је наставила ово поимање љубави као основе породичног живота: ‘’Суштинско својство породице јесте љубав. Породица почива на љубави, она је оваплоћење међусобне љубави неколиких људских бића” (Софија Колумзина). Златоуст, у горе наведеним речима, наглашава педагошки карактер породичне љубави. Међутим, треба истаћи да је за Златоуста породична љубав, пре свега, Божанскога карактера: Бог-Љубав је Извор сваке људске љубави. Код Златоуста су, дакле, педагошки концепти уско повезани са теолошким, као и теолошки са педагошким. То значи да Златоуст схвата љубав у јединству Божанског и човечанског, односно теолошког и педагошког: љубав је основ и једног и другог, она “изграђује, сједињује и повезује”, она је антрополошки принцип јединства и кохезиона сила свега створеног: “Нека за жене не постоји ништа драгоценије од мужа, а за мужеве ништа што би волели више од жена. Наши животи се одржавају једнодушношћу мужева и жена, тиме се одржава све на свету”. Ово је од особитог значаја у свету у коме се

љубави уопште, па и љубави у породици, придаје го­тово само емоционална и споредна вредност. Али, љубав, па ни породична, за хришћанску педагогију никада није само то. Напротив, она је основни егзистенцијални увид и осећање: православна породична љубав је “сродна тројичном схватању Бога -људско биће не може постојати само по себи и само за себе, него се очовечује кроз однос љубави према другим људским бићима” (Колумзина). Како напомиње свештеник Максим Козлов: “Још у претхришћанској епохи, Аристотел је дао дефиницију љубави: то је - желети другоме добро. А за Хришћанина љубав је -живети ради добра другога. ‘’ Љубав је, дакле, први, оформљујући и утеме­љујући принцип породице. Разумљиво је да је стога и Златоустова педагогија сва у знаку двоједне љубави: Божанске и човечанске, тј. Богочовечанске. Наравно, хришћанска љубав није апстрактно начело, ни у теолошком, нити у педагошком смислу. Она увек за­хтева конкретно лично чињење, деловање, дејство­вање. Она захтева практичку врлину. Зато је педаго­шка улога породичне љубави код Златоуста оцртана у нарочитом врлинослову, у педагошкој породичној аретологији. Ова аретологија је нормативног типа. Као не­када Свети Апостол Павле, тако и Златоуст посебну пажњу посвећује свим аспектима брачних односа мужа и жене, њиховим међусобним дужностима и обавезама, уз помоћ којих сазрева, продубљује се и развија

СВЕТИТЕЉ ЈОШ ЈЕДНОМ

СПАСАВА ОД СМРТИ

^ ud o

ина Рогулина из Вологдске области сведочи: ''Десило се то 1994. У то време сам била у гостима код ћерке у сеоцету Сексна, Вологдске области. Десило се да сам због обилног крварења била превезена у болницу. Стање је било критично, велики губитак крви... И у једној забити, на уском комаду црнице, видим женску фигуру, одевену као невеста у белом. Загледавши се, приметила сам да су јој руке црне. Било ми је страшно: схватила сам да је то смрт. И тад се појавио високи светли старац који ме је заклонио, нагнувши се над кревет. Запамтила сам његов лик. После тог виђења моје се здравље побољшало. Почела сам да одлазим у цркву и пажљиво посматрам ликове Светитеља. Нашла сам оног ког сам тражила. Био је то Свети Николај Чудотворац. Данас одлазим у цркву Светог Николе у Вологди."

Н

Преузето из књиге ''Свети Никола – правило вере и српска слава'', Светигора, 2007. г.

јануар / 2010 / svetigora

њихова међусобна љубав. Љубав увек подра­зумева обавезу и одговорност према другоме. У хриш­ћанској антропологији Христос је жива Парадигма истинитог Човека: у том кључу, пренесено на план брачних односа, супруг-муж, који се угледа на Хри­ста, постављен је као педагошка парадигма за супру­гужену. Златоуст опомиње мушкарца да жена не сме да буде одбачена ни због чега, осим због прељубе. Њене личне или телесне мане нису разлог за нару­шавање и прекид брачне заједнице. У хришћанском браку, као ембриону будуће породице, неопходан је реалан однос према животу, али и међусобни педа­гошки саоднос супружника. Зато Златоуст поучава мужа да буде хришћански педагог своје жене: “А шта, рећи ћеш, ако је жена свадљива, ако је не­марна, ако има и мноштво других мана? Све то одва­жно подноси и немој је одбацивати због тих недоста­така, него их исправљај. Ти зато и заузимаш место главе, да би знао да исцелиш тело.” И жена би требало да буде педагог свога су­пруга: “Заиста, жена благочестива и разумна најпре може образовати мужа и уредити његову душу према својој жељи. Јер ни пријатеље, ни учитеље, ни старешине неће он послушати и тако као своју жену када га она поу­чава и даје савете.” Или, како на другом месту напомиње Све­титељ: “Чак и ако муж буде зао, ако упада у неверовање, чак и тада љубећа жена, украшена хришћанским вр­линама, сопственим примером може привући мужа к благочестивости.’’ Дакле, и сам брак јесте установа и догађај педагошког карактера; зато је и породица део сталног педагошког процеса међусобног образовања и васпитања. Стабилност брака и породице зависи од стабил­ности међусобне хришћанске педагогије супружника, јер се унутар тог процеса остварује надилажење сопственог егоизма и самодовољности, тј. изградња истинске међусобне преданости и љубави. Најпреча обавеза хришћанске жене је љубав према своме мужу, побожна послушност њему, верност душевна и телесна, као и животна оданост, што је тема још 5. главе Посланице Ефесцима Светог апостола Павла: “Све проистиче из љубави. Од љубави жене бивају добре и пажљиве према мужевима, брижљиве о дому и чуварне. Љубав служи као залога мира, усаглашености и везаности. Од љубави потиче постојана целомудре­ност, која предупређује сваки раздор. Ако је муж пага­нин, онда ће он убрзо поверовати захваљујући жени­хришћанки, а ако је хришћанин, онда још више љубећа жена неће допустити ни раскош, ни неправовремене расходе, ни расипања, ни некућевности, нити било шта слично”, каже Свети Златоуст. Обавеза предане, верне и несебичне љубави, такође, важи и за мужа као хришћанска обавеза par excellence: “Свако од вас [мужева] треба да љуби своју жену као самога себе”. Истинити хришћански брак је предуслов за ис­тиниту хришћанску породицу, а хришћанска породица јесте, и данас, модел реално применљивог и културно-­историјски потврђеног модела успешне породице. Зато би, као предуслов обнављања друштвених вредности, данас поново требало да се истакне вредност хришћанске брачне педагогије. Деценијама пропаги­рани стереотип сентиментално-грађанске ”брачне идиле”, као и њему супротни ”идеал” - ванбрачних веза ”слободног мушкарца/жене” показали су сву своју друштвену јаловост односно деструктивност. Реалност хришћанске педагошке породичне љубави, онако како ју је, у својим пастирским беседама, опи­сао Златоуст данас је неопходна као предуслов об­нове породице а, тиме, и целовите друштвене обнове.

25 И. Е. Репин Свети Никола избавља тројицу невино осуђених од смртне казне

svetigora / 2010 / јануар

РАЈО Војиновић

pomen

Четрдесет дана од упокојења Патријарха Павла

26

УГЛЕДАЈМО СЕ НА НОВОГ

ПАВЛА СРПСКОГА

У

храму Светог Саве на Врачару 24. децембра је служена заупокојена Архијерејска Литургија са парастом блаженопочившем Патријарху српском Павлу, поводом четрдесет дана од његовог упокојења. Началствовао је Мјестобљуститељ Патријарашког трона СПЦ Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, а саслуживали су му архијереји и свештенство СПЦ. ‘’Данас, кад се сабирају сви дани његовог земног живота, могли би мирне душе да кажемо за Патријарха Павла оно што је он говорио за апостола Павла’’, рекао је у архипастирској бесједи митрополит Амфилохије. ‘’Сав његов живот свједочи да сабирајући његове године, његову вјеру, његов живот, његове подвиге и начин на који је живио, можемо рећи: угледајмо се на новог Павла српскога, као што се он угледао на свога небескога покровитеља и као што се његов небески покровитељ, апостол народа Павле, угледао на Христа Господа. Зар да се не угледамо на њега, који се свим срцем својим и свим бићем својим угледао на Христа, вјерујући у Њега као Бога свога и као Спаситеља свога? Зар да се не угледамо на њега, који је примио благи јарам Христов, крст по заповијести Господњој? Зар да се не угледамо на њега, који је не само живио Христом и вјером у Њега као Живо-

га Бога, клањајући се кроз Њега Оцу и Сину и Духу Светоме, него се потрудио да сав свој живот, самог себе принесе Христу Богу на дар. Попут апостола народа, Светог апостола Павла носио је смирено, смјерно и трпељиво Крст Христов, служећи вјерно Богу и роду. Зар да се не угледамо на њега, чија је проповијед била истовјетна са проповијеђу Светог апостола Павла? Непрекидно се трудио, и у своме животу и у својој ријечи писаној и изговореној, да све оно што ради и како живи и говори мирише на Светога апостола Павла. Пред народом, када је бесједио и када је служио, и пред онима са којима се сретао, које је примао, били они обични вјерници, епископи, предсједници држава или секретари Уједињених нација, свуда и на сваком мјесту његова ријеч је била засољена ријечју Светог апостола Павла и кроз њега ријечју Самога Господа. Зар да се не угледамо на њега, када знамо и видимо и осјећамо, и када је то и народ посвједочио приликом његовог испраћаја, да његов живот није био ништа мање страдалан од живота Светог апостола Павла. Свети апостол Павле је обилазио земље и градове проповиједајући Христа. Исто тако је нови апостол Цркве Христове Павле обилазио, на првом мјесту, народ који му је био повјерен. Његова ријеч је допирала до људских срдаца и чула се као павловска ријеч. Обилазио је земље и градове. Посјећивао је и друге помјесне Цркве, широм Европе, до Јерусалима, Америке, Аустралије да би сведочио Христа од Дјеве рођенога, распетога и васкрслога. Сав његов живот зрачи павловском вјером, павловским животом, павловском добротом, павловским смирењем и страдањем. И павловском спремношћу на жртву и саможртвену љубав. Мирне душе можемо рећи данас пред Богом и људима, и пред Црквом да треба да се угледамо на новога Павла српскога.’’ Након Литургије и парастоса у храму Светог Саве служен је мали помен на гробу Патријарха Павла у београдском манастиру Раковици.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ poezija

НАД ОТВОРЕНОМ ЈАМОМ Кад вадили кости мученика Понад Поповог поља Михољског лета Крајем века Бешчашћа Преко седам и седам села Дугачки столови од жутих Јелових дасака На једнима лобањице На другима цеванице На трећима надлактице Још шачице дечице И карличице Кошчице Завијене У марамице Онда Патријарх Павле Закрстио ваздух Подигао ничим Натруњене руке И рекао Да данас Пита неко нас Шта бисмо били У страшном часу Бисмо ли били жртве Или убиоци Шта бисмо били Али да не питамо нас Јер ми смо људи Него да питамо мученике Које извадисмо на светлост Рече Његова Светост

БЕЋИР Вуковић

Благо чобанима По бреговима Око Поповог поља Који не умију Да читају

јануар / 2010 / svetigora

ДОЂИТЕ НАМ ОПЕТ

Мученици би рекли Не бојте се Не бојте се

На стени Изнад јаме Кроз трепераву папрат И навалу Која таласа Кроз лепрш крила Дивљих голубова Кроз мирис Столетњих снегова И измаглице Уз литице Види се Још стоји Уклесано

27

kwiga JUDITe

Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

ГЛАВА ЧЕТВРТА 1. И чуше синови Израиљеви који живе у Јудеји све што учини Олоферн народима, војвода војеначелник Навуходоносора цара Асурскога, на који начин разграби све њихове свештене (ствари) и предаде их уништењу, 2. И уплашише се веома много од лица његовог, и за Јерусалим и за храм Господа Бога свога се узнемирише.

3. Јер недавно су били изишли из ропства и скоро се био сабрао сав народ Јудеје, и сасуди и жртвеник и дом били освештани.

4. И послаше у све предјеле Самарије и Коне и Веторона и Велмена и Јерихона и у Хову и Есору и у долину Салимску, 5. И запосједоше све врхове гора високих и оградише (зидом) села у њима, и оставише за храну за припрему рата, јер недавно бјеху поља њихова пожњевена.

6. И написа Јоаким свештеник велики, који бјеше тих дана у Јерусалиму, становницима Ветулије и Ветоместима, који је наспрам Есдрилона испред поља близу Дотема, 7. Говорећи да заузму успоне горске, јер кроз њих је био улаз у Јудеју, и било је лако бранити их прилазеће, пошто је узак прилаз, од свих људи – по двојица.

8. И учинише синови Израиљеви, као што им заповиједи Јоаким свештеник велики, и старјешинство свега збора Израиљева, који сјеђаху у Јерусалиму.

9. И завапи сваки муж Израиљац к Богу с приљежношћу великом и смирише душе своје с приљежношћу вели-

ком.

10. Они и жене њихове и младенци њихови и стока њихова и сваки дошљак и најамник, и сребром купљеник њихов, положише вретишта (покајне вреће) на бедра своја.

11. И сваки муж Израиљац и жена и дјеца који живе у Јерусалиму падоше пред лицем Храма и посуше пепео на главе своје и распростријеше вретишта своја пред лицем Господњим.

12. И жртвеник вретиштем обавише и завапише к Богу Израиљеву једнодушно, приљежно, да не допусти у разграбљење младенце њихове, и жене у плијен и градове наслеђа њиховог на разорење и светињу на скрнављење и срамоту на радовање (многобожним) народима.

13. И услиша Господ глас њихов и погледа на тугу њихову: и постио се народ више дана у свој Јудеји и Јерусалиму пред лицем Светог Господа Сведржитеља.

14. И Јоаким свештеник велики и сви који су стојали пред Господом свештеници и богослужитељи Господњи опасани вретиштем по бедрима својим приношаху свеспаљеницу (жртву) непрестану и молитве и добровољна давања народна, 15. И бјеше пепео на кидарима њиховим, и вапијаху к Господу свом снагом, да посјети на добро сав дом Израиљев.

svetigora / 2010 / јануар

ГЛАВА ПЕТА

28

1. И би јављено Олоферну војеначелнику Асурском да су се синови Израиљеви припремили за рат, и да пролазе горске затворише и оградише сваки врх горе високе, и поставише на пољима препреке.

2. И разгњеви се јарошћу веома и позва све кнезове Моавске и војводе Амонске и сву властелу поморја; 3. И рече им: Објасните ми, синови Ханански, ко је народ овај који живи у горском (крају), и какви су градови у којима живе, и множина силе њихове, и у чему је моћ њихова и снага њихова, и ко је постављени над њима цар вођа војске њихове; 4. И ради чега се супротставише, да не изађу мени у сретање, мимо све који живе на Западу?

5. И рече му Ахиор вођа свих синова Амонових: почуј ријеч, господару мој, из уста слуге свога, и казаћу ти истину о народу овоме, који обитава у горском (крају) овоме, близу тебе станујући, и неће изаћи лаж из уста слуге твога.

6. Људи ови су потомци Халдејаца.

7. И настанили су се прво у Месопотамији, јер нијесу хтјели да слиједе боговима отаца својих, који су били у земљи Халдејској. Пост. 11, 31; Ис.Нав. 24, 2 8. И одлијепише се од пута отаца својих и поклонише се Богу небеском, Богу кога познаше и избацише их од лица богова својих, и побјегоше у Месопотамију и настанише се ондје много дана.

1.

У Вулгати: ''И устадоше против њих Египћани'' Прим. прев.

9. И рече Бог њихов да изађу из станишта свога и да иду у земљу Хананску: и поживјеше ондје, и умножише се златом и сребром и стоком многом веома.

10. И сиђоше у Египат, јер покри лице земље Хананске глад, и настанише се ондје, док се не прехранише; и постадоше ондје мноштво велико, и не бјеше броја роду њиховом.

11. И устаде против њих цар Египатски1 и лукаво их је мучио (принудним) радом и циглопроизводњом; понизише их и претворише их у робове.

12. И завапише к Богу њиховом, и удари сву земљу Египатску ранама, од којих не бјеше лијека: и избацише их Египћани од лица свога.

13. И исуши Бог Црвено море испред њих, 14. И изведе их на пут Синајски и Кадис Варне; и изагнаше све који живе у пустињи, 15. И настанише се у земљу Амореја и све Есевоните истријебише снагом својом, и прешавши Јордан наслиједише сву Горску (земљу), 16. И изагнаше од лица свога Хананеја и Феризеја и Јевусеја и Сихема и све Гергесеје и настанише се у њој дане многе.

17. И док не сагријешише пред Богом својим, бише са њима добра, јер Бог који мрзи неправду са њима је.

18. А када одступише од пута, који им је завјештао. бише истријебљени у многим ратовима веома много, и бише

заробљени не у земљу своју, и храм Бога њиховог би сравњен са земљом, и градови њихови заузети од непријатеља.

19. И сада, повративши се Богу своме, дођоше из расијања, одандје гдје су били расијани, и запосједоше Јерусалим, гдје је Светиња њихова, и настанише се у горском (крају), гдје бјеше пустиња.

20. И сада владару господару, ако је неразумност у народу овоме и гријеше Богу своме, и размотримо да међу њима има саблазан ова, узићи ћемо и заратићемо против њих; 21. А ако нема безакоња у народу њиховом, нека (их)

се прође господар мој, да их не би заштитио Господ њихов и Бог њихов за њих, па ћемо бити на срамоту пред свом земљом.

22. И догоди се кад престаде Ахиор да говори ове ријечи, заропта са народ који је био око шатора и стајао около, и рекоше великаши Олофернови и сви становници Поморја и Моава, да га посијече.

23. Јер нећемо се уплашити синова Израиљевих: гле, то је народ у коме нема моћи нити снаге у постројењу јаком; 24. Зато, дакле, узићи ћемо, и биће на поједење свој војсци твојој, моћни Олоферне.

ГЛАВА ШЕСТА 14. Сишавши пак синови Израиљеви из града њиховог стадоше над њим, и разријешивши га одведоше у Ветилују и приведоше пред началнике града њихова, 15. А то бијаху у дане оне Озија Михин од племена Симеоновог, и Хаврије Готинилов и Хармије Мелхилев.

16. И сазваше све старешине града, и стекоше се сви младићи њихови и жене на сабрање, и поставише Ахиора у средину свега народа њиховог. И упита га Озија о ономе што се догодило.

17. И одговоривши, каза им ријечи засиједања Олофернова, и све ријечи, које изговори међу кнезовима синова Асурских, и шта разметљиво говори против дома Израиљева.

18. И павши народ поклони се Богу и завапи говорећи: 19. Господе Боже небески, погледај на гордост њихову и смилуј се на смирење рода нашега и погледај на лице посвећених теби у дан овај.

20. И утјешише Ахиора и похвалише га веома; 21. И прими га Озија са сабрања у дом свој и учини гозбу старешинама, и призиваху Бога Израиљева у помоћ сву ноћ ону.

- наставиће се -

јануар / 2010 / svetigora

1. И када престаде метеж људи окружујућих засједање, тада рече Олоферн војеначелник силе Асурске Ахиору пред свим скупом иноплеменика и свима синовим Моавским: 2. И ко си ти, Ахиоре, и плаћеници Јефремови, те си пророковао нама, као данас, и рече да не ратујемо на род Израиљски, јер Бог њихов штити њих? И ко је Бог, ако не Навуходоносор? Он ће послати силу своју и истријебиће их са лица земље, и неће их избавити Бог њихов; 3. Но ми слуге његове ударићемо их као једног човјека и неће поднијети силу коња наших.

4. Јер ћемо их сагорети њима, и горе њихове напиће се крвљу њиховом, и поља њихова испуниће се мртваца њихових, и неће се одпријети траг ногу њихових лицу нашем, но ће погибијом погинути, каже цар Навуходоносор господар све земље; јер рече: Неће остати празан говор ријечи његових.

5. А ти, Ахиоре, плаћениче Амонски, који изговори ријечи ове у дан неправде своје, нећеш видјети више лице моје од овога дана, док се не осветим роду оних који су из Египта; 6. И тада ће пробости мач војске моје и народа служитеља мојих ребра твоја, и пашћеш међу рањенике њихове, кад се вратим.

7. И одвешће те слуге моје у горски (крај) и оставиће те у један од градова на горама, 8. И нећеш погинути, док не будеш истријебљен заједно са њима.

9. Ако ли се надаш срцем да неће бити похватани, нека се не покуњи лице твоје: рекох и ништа неће отпасти од ријечи мојих.

10. И нареди Олоферн слугама својим, који су око њега стајали у шатору његовом, да ухвате Ахиора и да га одведу у Ветилуј и предају у руке синова Израиљевих.

11. И ухватише га слуге његове и изведоше га изван логора у поље, и поведоше из равнице у горски (крај) и стигоше на изворе, који бијаху испод Ветилуја, 12. И када их видјеше људи из града на врху горе, узеше оружје своје и изађоше изван града на врх горе: и сваки муж стрелац задржаваше успон и бацаху камење на њих 13. Изашавши под гору везаше Ахиора и оставише бачена у подножје горе па отидоше господару њиховом.

29

jevan\elsko slovo

благовест ро\еwа На празник Рођења Христовог у цркви се читају зачала из Св. Јеванђеља по Матеју. Тако на јутарњој божићњој служби слушамо друго (Мт. 1, 18-25), а на Светој Литургији треће зачало (Мт. 2, 1-12) овог Јеванђеља.

svetigora / 2010 / јануар

ИВАНА Јовановић, дипл. теолог

30

д четворице Јеванђелиста о рођењу Господњем од Марије Дјеве нам приповедају само двојица, Матеј и Лука. Св. Јован Богослов, пишући своје Јеванђеље последњи такође говори о рођењу Господњем, али не понављајући оно што је већ речено. Он допуњује Матеја и Луку утврђивањем истине да је тај Исус Христос који се од Духа Светога и Марије родио у Витлејему јудејскоме у ствари предвечни Логос Божији, Онај Који јесте од почетка и кроз Којег је све постало што је постало и Који је у њихово време постао тело; о Којем као о светлости истинитој сведочи Св. Јован Крститељ. Разлику у начину на који овом великом догађају домостроја спасења прилазе прва три јеванђелиста Св. Јован Златоусти у својој Беседи на Матејево Јеванђеље овако објашњава: ‘’Неки питају због чега Марко уопште не говори о рођењу Исуса Христа, и о свему говори сажето. Мислим да је Матеј пре других писао Јеванђеље и стога и говори детаљно о рођењу и задржава се на важним околностима, а да је Марко писао после њега и отуда приповеда кратко, будући да говори о ономе шо је већ испричано и тако већ постало познато. А због чега Лука излаже такође рођење и то још опширније. Стога што је он, имајући у виду Матејево Јеванђеље, желео да нам да више података него Матеј. При томе је сваки од њих следовао учитељу – један Павлу, који се разлива као река, а други Петру који воли краткоћу.’’ Овај велики и свети догађај је током векова изазивао разна подозрења. И то нису само противници Христови ниподаштавали ово чудо Божијег снисхођења, већ је то чудо било камен спотицања и за многе који су себе сматрали истинским богопоштоватељима и ревнитељима побожности. На разне је начине и у разним философско-богословским нијансама подозревана истинитост и пуноћа чудесног зачећа и рођења Сина Божијег. Било је оних који су учили да се није од Дјеве родио Бог, већ само човек, у кога се Бог касније уселио учинивши га Месијом. Други су, пак, тврдили да је заиста Син Божији из Дјеве произашао, али да је само прошао кроз Њу, не родивши се као остали људи и не узевши састав тела Свога од Ње, те да и није био истински човек... И као што је у сва времена било оних који нису разумели правилно тајну Оваплоћења, тако је увек било и Отаца који су целовитост те истине чували. Тумачећи све-

тописамске стихове који говоре о Оваплоћењу Оци су чували у исто време и свеукупност Тајне и све њене спаситељне плодове дате ‘’за живот света’’, а и објашњавали поједина спорна места, чувајући верне од могућих саблазни и пружајући добра објашњења онима који су нејасноће у тим стиховима користили за порицање и ниподаштавање тајне Оваплоћења. Већ у првом стиху овог зачала се налазе два таква места. Прво је свакако реч о зачећу од Духа Светога. Објашавајући га Св. Јован Златоусти каже: ‘’Рекавши да је (оно што ће се од Дјеве родити) од Духа Светога и без телесног сједињења, Јеванђелист нам за то пружа и нов доказ... и као да говори: уколико не верујеш мени и подозреваш моје сведочанство, онда поверуј мужу’’, који је противно сваком обичају тог времена и чак противно Закону задржао ону која је бременита остала мимо брачне постеље, који то свакако не би учинио да му није пружен нарочити разлог и необориво сведочанство воље Божије у том пројављене: ‘’Јер да је остави код себе то је било против Закона, а да објави оно што се десило и преда је на суд би значило предати је на смрт, те тако он није учинио ни једно ни друго, већ се издигао изнад Закона’’, одлучивши да је не изобличи јавно, већ да је тајно отпусти. Стога, дакле, што је био истински старозаветни праведник, Јосиф се бојао – анђео баш ову реч користи – да узме Марију. Примити је значило би директно се супротставити Закону који одређује да жена прељубница буде каменована. Како је за Јосифа свака реч Закона била у потпуности и без изузетка реч Божија, то ‘’речи ‘не бој се’ показују да се Јосиф бојао да не растужи Бога, држећи у дому ону за коју је сумњао да је учинила прељубу, јер да није било тог страха он не би ни помислио да је отпусти.’’ Анђелско је јављање учинило, видимо, да тог страха нестане... Истовремено овај израз може значити и то да се Јосиф нашао у трепетном страху да под видом брачне свезе задржи Ону коју је Дух Свети осенио. Анђео наглашава да је Марија жена његова да би му потврдио да није прељубница и да је стога и даље по Закону сме сматрати својом женом. Такође, да Јосиф није отац Детета које ће се родити показује и то што није речено ‘’родиће ти сина’’, већ ‘’родиће сина’’, ‘’јер га не роди њему, но свему свету.’’ (Св. Јован Златоусти) Друго питање које се многима намеће у вези овог стиха је због чега је Дјева зачела када је већ била заручена за Јосифа и код њега живела? Опширан одговор нам даје Св. Василије Велики у својој Беседи на Рођење Господње: ‘’Видиш ли како је изабрана Она Која је истовремено била и Дјева, а и обручена мужу, способна да послужи овом Домостроју, да би и девство било поштовано, а и брак непотцењен. Девственост је изабрана као достојна освећења, а обручењем је признат и брак. Заједно су дати и ради тога да би Јосиф био сведок чистоте Маријине, а да би Она, имајући заручника као животног заштитника, била сачувана од клевета да је нарушила девственост. И друга ми мисао пада на памет, не гора од прве: управо је тада настао тренутак погодан за Оваплоћење Господње, које је од давнина, још од стварања света, било назначено и предодређено, и у које је требало да Дух Свети и Сила Вишњега образују то богоносно тело. Но, да се догодило да Маријино родословље не одговара Њеној личној чистоти, то би уместо њеног родословља стајало Јосифово, у којем би и она кроз обручење учествовала и тако постала достојна дејства Духа Светога... Осим тога, неко од ранијих Отаца је изнео и следећу мисао, да је обручење Јосифу било дато да би се сакрила девственост Маријина од кнеза овога века. Јер је Лукави, у својој гордости, обратио пажњу само на спољашњу страну Маријиних зарука, а од старине је пазио на девојке, будући да је добро знао за речи прорака: „Гле, девојка ће зачети и родиће сина'“( Ис. 7, 14). На тај је начин, кроз заруке, био обманут непријатељ девствености. Јер је он добро знао да ће Оваплоћење Господње бити крај његове владавине.'' Такође треба знати да у томе

јануар / 2010 / svetigora

имена. Оци дају једноставно објашњење. Јосифу није заповеђено да детету да име Емануил, како је Исаија пророковао ''стога што није речено 'наденућеш', већ 'наденуће', то јест народи и сама природа догађаја... Те речи 'наденуће му име Еманул' управо означавају то да ће видети Бога са људима. Јер колико год да је Бог увек био са човеком, но никада није био на овакав начин.'' (Св. Јован). А име Исус је заповеђено да би се већ кроз њега указало на то који ће и какви плодови бити рођења тог Младенца. Исус значи Спаситељ, а имену следи ‘’јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових’’ чиме нам се одмах казује каква је природа Дететова. Јер ко други може од греха избавити људе осим јединога Бога? Св. Василије Велики нам објашњава због чега му се прво поклонили мудраци. ‘’Мудраци који су припадали народу страном и од Бога удаљеном су први били удостојени да се поклоне, стога што је сведочење непријатеља веродостојније. Јер да су се први поклонили Јевреји, могло би се рећи да су испоштовали Господа из разлога сродства са Њим. А сада се ови, који за то нису имали никаквога разлога, клањају Њему, да би осудили сународнике, кој су распели онога коме су се туђини поклонили.’’ Сажима, пак, надахнуто сву чудесност рођења Сина Божијег Св. владика Николај: ‘’У то време спољашњег мира и унутрашњег очајања родио се Господ Исус Христос... Зашто се Он не роди као син велемоћног Ћесара, па да свету једним указом, одједанпут, наметне нову веру, без муке и понижења, без крви и трнова венца, без крста и мрачнога гроба?.. Бог је могао окружити дрво искушења у рају огњеним пламеном тако да му Адам и Ева никада не би могли приступити. Но, где би онда била слобода чаробног бића Божијег, човека, малог Бога?.. Бог је исто тако могао учинити да се Спаситељ роди у Риму, да се назове сином Ћесаревим и да указом – што ће рећи мачем и огњем, као Мухамед – наметне човечијем роду нову веру. Но опет – где би била слобода чаробног бића Божијег, човека, малог Бога?.. Отуда је јасно, дакле, да мудрост Божија, показана при рођењу Спаситељевом... је тако неисказиво велика као и мудрост Божија при првом стварању света. Све што Бог ради не ради као волшебник, но као домостроитељ. Он лагано зида, али зида на чврстом темељу... И тако Господ Исус роди се не у Риму и у ћесарском двору, да буде господар света помоћу силе и оружја, него међу пастирима, да тиме означи главни карактер мирољубиве службе Своје у свету. Као што пастир милује и негује овце своје, тако ће он да милује и негује све људе.’’ (Омилије)

што су Марија и Јосиф живели заједно док су још били само заручени нема ничег спорног, јер то није било неуобичајно у то време. Израз ''прије него што се бјеху састали'', као и ''и не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца'' не значе да су Дјева и Јосиф после рођења Господњег имали и телесни однос. Црква од старина памти и предањем преноси да је Дјева до краја таквом и остала, те је стога и зовемо Свагдадјевом, као и да је Јосиф у време када му је она била обручена већ био старац који се о њој очински старао. Ово је предање у слози са оним које одређује браћу Исусову као Јосифову децу коју је имао од раније, пре него што ће постати Маријин заручник. Ово предање о свагдадевствености Маријиној су у својим тумачењима понављали и многи Оци. Један од њих је и Св. Василије Велики, који казује: ''Ове би речи могле дати повод да сматра да се, након тога што је својом чистотом послужила рођењу Господњем, које се савршило благодаћу Духа Светога, Марија није отказала од испуњавања уобичајних брачних дужности. И мада таквим мишљењем не би било нарушено побожно расуђивање, јер је девственост била неопходна само ради тога да би се извршио Домострој, а оно што следи, већ није од толике важности за саму Тајну, но ми свеједно нећемо растужити слух христољубивих слушалаца изјавом да је Богородица икада престала бити Дјевом. Следећа сведочанства сматрамо за довољна као прилог овој тврдњи. Што се тиче речи ''И не знадијаше за њу док не роди сина својега'', треба нам рећи да израз ''док'' може често да означава ограничени временски период, али да може и да указује на бесконачност. То је на пример имао Господ у виду када је казао ''И, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека.'' (Мт 28, 20). Јер, Господ свакако није хтео да каже да ће се раздвојити од Светих после овога века, већ говорећи и о садашњем веку хоће да укаже на сталност трајања, а не на престанак у будућем веку. Стога и кажемо да управо на такав начин треба разумети израз ''док'' у нашем случају. Што се тиче, пак, израза ''првенац'', то треба имати у виду да он није увек у вези са осталим потомством, већ да се првенцем назива онај који први отвори утробу. Осим тога да је Марија до краја остала Дјевом је јасно и из приче о Захарији. До нас је дошло предање да су Захарију убили Јевреји између храма и жртвеника, стога што је убројао Марију међу девојке и пошто је родила Господа, те да је био окривљен од стране светине јер је на тај начин указао на чудесно и достојно хвале знамење: Дјева рађа неповређујући девственост.'' Због чега није Дјева сама рекла Јосифу за чудо које се збило? ''Ако је Она сама, чувши каква јој се благодат дарује, људски расуђивала и рекла: 'како ће то бити када ја не знам за мужа?', то би пре посумњао Јосиф, нарочито ако би чуо од жене коју већ подозрева. Ето зашто му Дјева ништа не говори'', мудро нам одговара Свети Јован Златоусти. Још се једно питање поставља, односно постављају га они који покушавају да оспоре да је Исус из Назарета обећани Месија. То је питање

31

svetigora / 2010 / јануар

32

ткако је старац Мина научио грчки језик, потпуно се предао читању богословских и трезвеноумних дела Светих Отаца. Док је читао житија светогорских отаца, бивао је духом узет и узнесен на висине, далеко од свега земаљског, све до седмог неба. Старац Онуфрије га је посматрао и постављао питања, а он би му рекао: ‘’Не могу да ти одговорим’’. Једног дана док су јели, старац Мина без речи остави кашику јер његов ум беше узнет у небеске висине. Чим се повратио, старац Онуфрије га упита са сузама у очима и највећом побожношћу: ‘’Старче, ти добро знаш да ме је Портаитиса предала теби у руке. Зато те молим да ме поучиш и да ми кажеш реч Божију, да би ми те речи остале као завештање у овом животу препуном туге и брига.’’ Старац Мина видећи његову побожност и сузе, а знајући одавно његово потпуно одсецање сопствене воље и помисли, отвори уста и смиреним гласом поче да га поучава: ‘’Старче Онуфрије, монашки живот је ангелски. По предању отаца и следећи њиховом примеру, монах, иако носи материјално тело, удостојен је да буде земаљски анђео, који се у време молитве и јела сећа на којој висини је био и одакле је пао из непослушања. Добро је да монах буде у највишем созерцању, које се назива небеско и рађа се из љубави Божије. Када стигне до божанске љубави, његов ум не налази утеху у овом свету, већ тражи друштво наднебеских Умних бића, у славословљу и благодарењу Троипостасном Богу, настањеном у његовом срцу. У овом небеском созерцању ум једног монаха може да пребива данима, а другог тек толико колико траје трептај ока.’’ ‘’Старче, молим те, поучи ме шта значи ‘бити узет и узнесен духом’ и како до тога долази?’’ ‘’Монах у манастиру’’, настави старац Мина, ‘’треба да мисли о себи да је ништа, а о ономе коме треба да се потчини да представља самог Богочовека Господа нашег Исуса Христа, те је дужан да слуша његове савете. Видиш штаје искусио апостол Петар својим послушањем, кад му је Господ рекао да баци поново мреже у море. Он му рече: ‘Учитељу, целе ноћи ништа не ухватисмо, али послушаћу твоју заповест и бацићу мрежу’. Његово послушање, које је кћи смиреноумља, је ухватило мноштво риба. Тако и послушник који хоће да искуси да му ум буде узет и узнесен, и да буде у друштву небеских чинова, треба да је послушан свом духовном оцу и руководитељу коме је Бог поверио његову душу. Послушник кроз послушање задобија сузама пре свега чисто срце, достиже до тих суза радости и весеља, док душа тражи савршено тиховање. Његов духовни руководитељ разуме умом да је послушник одсекао ‘зашто тако, а не овако’, види да је он као жедан јелен и моли свеблагог Бога да просветли његов ум, који је снага душе, и да му дарује оно што му је на корист. У цркви за време свршавања Страшних Тајни послушник чује како се поје ‘Свјати Боже ... ‘ и осећа како је његова душа унутар тела, а ум је умртвљен за све земаљско и постаје као вода. Налази се у стању иступљења, види сву творевину у њеној правој природи док запањени ум слуша ушима душе оно што се поје

у цркви. Истовремено слуша и гласове безбројног мноштва ангела који заједно са војујућом Црквом поју Трисвету песму. Душа поскакује од радости, ум се наслађује созерцањем свега тога, све види и не жели никада више да се спусти на земљу, али чује појце: ‘Ви који херувиме тајанствено изображавате ... ‘ То је први дар благодати Духа Светог савршеном послушнику. Његов старац га посматра, као и братија и оци и диве се како се удостојио тога да буде духом узет и узнесен на висину. Када отпочне ово одвођење духа на висину, онај ко се удостојио тога тражи такво тиховање које не би нарушило ни шуштање лишћа лимуновог дрвета, што расте изван нашег параклиса Светог Преображења. Погледај шта је радио Свети Григорије Палама Солунски: недељом после Свете Литургије, која се у манастиру Великој Лаври служила заједно са бдењем, повлачио би се у испосницу Светог Саве - касније по њему названу Испосница Светог Григорија Паламе - не носећи са собом ни хлеба, нити воде. Ту би провео целу недељу у тиховању препуштајући ум созерцању. Цео његов унутрашњи човек се удубљивао ни у шта друго до само у лепоту Божију. Када би се Светитељ спуштао у манастир, лице би му сијало. Видећи га наши оци би говорили један другом и радовали се: ‘Видите ли плодове послушања? Видите ли плодове одсецања своје воље и умовања? Он, који је био племић у Цариграду, није пошао да тражи човека спољашњег светског образовања, већ је нашао старца без спољашње мудрости, међутим преданог унутрашњој, божанској мудрости, која се састоји у срдачној молитви. Нити кап воде није узимао да освежи своја сува уста без сагласности свог духовног руководитеља, и чега се удостојио: удостојио се да једе од ангелског хлеба који сваки човек жели да окуси. А који је то ангелски хлеб? То је најслађе име Господа Христа, то је срдачна молитва, тј. молитва: Господе Исусе Христе, сине Божији, помилуј нас.’ Тако је Свети Григорије сопственим примером, тајинственим делањем и срдачном молитвом помагао све оце који су му долазили. Многи од њих су почели да следе његов пример.’’ ... Данас се слави Свети Нектарије, те се сетих вас у молитви Свеблагом Богу да вам да снаге да завршите храм, јер нема лепше ствари за сваког побожног хришћанина него да гради храмове и цркве, а нарочито новојављеним светитељима као што је Свети Нектарије. Свети Нектарије је засијао на острву Егини (одакле је била и моја покојна бака која ме је подигла и научила калуђерском животу и подвизима, али сам ја, као човек телесног настројења, заборавио њене поуке, зато увек када поменем њено име, то чиним са великим страхопоштовањем). Када је свети Нектарије обилазио Свету Гору, угледајући се на пчеле, ишао је свим оцима који су имали велике дарове светости. Дошао је и духовнику, старцу Мини. Започели су разговор о небеским стварима које су изнад свеколике видљиве и створене природе. Прошла су два и три дана. Мој духовник, старац Онуфрије, забринут, покуцао је на врата, отворио и видео њихова лица како светле. Старац Мина му рече: ‘’Прошло је тек пет минута и већ си нас прекинуо?’’ Потом је отишао у цркву и видео минеје означене граничницима на два или три претходна дана, и схватио да је толико дана прошло од како су започели разговор, а не пет минута. Замолио је о.Онуфрија да о томе никоме ништа не говори. Када сам сазнао од мог старца Онуфрија о упокојењу Светог Нектарија и чудима која су се догодила у храму Пресвете Тројице

stare^nik

Светогорски пустињак

старац Мина

2. из Црне Горе

Са грчког Валентина Аврамовић Текст добијем добротом јероманаха Евстатија, сабрата Цетињског манастира

јануар / 2010 / svetigora

ном да сечемо дрва, држали ум у созерцању и заборављали на хлеб. Старац Мина би угледавши и неку најнезнатнију ствар започињао најчудеснију поуку и то тако да се често пута дешавало да због тих поука промаши канал у који смо убацивали дебла која је требало спустити. Никада, баш никада, се није уплашио нагомиланог грања и другог што би дебла повукла за собом док су се котрљала низбрдо са Атоса. Говорио ми је: ‘’Веселниче, видиш ли ово дрво? Одсекли смо га и убацили у канал да се спусти до скита јер нам је потребан за рад. Пазили смо на дрво, да напор не пропадне и обрадовали се кад би га угледали у Светог Пантелејмона, јер наш труд није био узалудан. Сад, секира и други алат значе повлачење из света, а пре свега, ту је срдачна молитва. Када монах окуси од њене сладости, док посматра стене Атоса и сећа се отаца, ум долази у стање созерцања, срце се наслађује духовним сладошћу од светиње овог нашег места и заборавља на све друго. Као што водимо рачуна да сувишан терет не покрије балван, тако је и монах дужан да пази да не изгуби своју побожност, већ да непрестано буде у созерцању, имајући непрестано пред очима све горе речено.’’ Мене убогог, балвана, покрио је сувишан терет, али не терет из канала у скиту, већ непослушања јер ми је старац Онуфрије говорио да будем сам и да не узимам никог са собом. То ми је рекао као духовни руководитељ, док ми је мој старац, Азарија, бојећи се да не паднем у прелест, дао послушнике због којих сам изашао у свет. Не знам какав ће ми бити крај. Зато молите Пресвету да ми да добар крај.

- наставиће се -

у Пиреју, нас двојица смо саставили два тропара према “Радуј се подвижника”, али, на жалост, када је страдала библиотека наше келије (Свете Тројице) и они су уништени. Ово ти пишем да те подсетим на љубав и милостињу коју је чинио онима који су долазили у његов манастир. Ово говорим да бисте га подражавали, пошто ми је позната ваша жеља да се спасете. ... Пресвета Богородица је послала човека да вам напишем пар речи о мом претходном животу на Светој Гори. Познат вам је мој живот у колиби мог покајања. Сваки пут када би ме нешто мучило, утеха монаха, Пресвета Богородица, би послала мог духовног руководитеља, старца Онуфрија, да бисмо разговарали о богословским темама, полазећи од нашег светог места, да би се одатле пењали у небеске висине. Ја, бедни, најбеднији, нисам налазио мир у томе да носим одговорност старца, него сам уместо тога слушао старца који ме је примио (старца Азарију из колибе Часног Претече). Он ми је дао друге, који су имали своје људске слабости које сам морао трпети како не би напустили Свету Гору. Једног дана, била је недеља поподне, повео се разговор о томе како су се наши свети оци пели из нашег места све до врха Атоса, уз једне дрвене мердевине које су биле на месту које се и данас зове “вавиле”. Научио ме је да се сећам, док се пењем на том месту, да су тим путем прошли наши Свети оци чудотворци са жудњом да се попењу и поклоне параклису дивног Преображења Спаситеља нашег, сећајући се Светог Евтимија Ивиронског. Док су се оци пењали, а пошто нису имали појце, слушали су ангеле како са Светим Евтимијем певају Трисвету песму. Дирнут, старац би настављао поуку. ‘’Уз ово созерцање наши оци су се пели до врха не узимајући храну, не дозвољавајући себи чак ни кап воде, иако су због напора успињања трпели страшну жеђ. Нису пили ни са извора Светог Герондија, већ тек након што би се поклонили Светом Преображењу, како до данас називају сам врх планине, преиспуњени радошћу силазили су у испосницу Пресвете Богородице звану Панагуда. Ни ту не би пили воду, сећајући се Светог Максима који се не узимајући воду ни храну спуштао до Кавсокаливије. Ту је касније нашао оце, који су својим очима гледали како се спушта у лету као крилати орао са врха Атоса до Кавсокаливије, до своје сламнате колибе. У њој су видели небески хлеб из кога се ширио неизрециви миомирис. Свети Максим, Христа ради јуродиви, изводио је разне лудости, да би после тога одсекао од оног хлеба комаде и дао им да једу, молећи их да никоме не кажу шта су видели. ( ... ) Ми смо, пењући се на Атос са мојим покојним старцем Ми-

33

svetigora / 2010 / јануар

pripovjest

митрополит трикалски и стагонски ДИОНИСИЈЕ

34

ТРИ ПРИЧЕ ИЗ ФАШИСТИЧКИХ МУЧИЛИШТА

Један од најпознатијих подвижника и црквених дјелатника Грчке Православне Цркве у ХХ вијеку био је Дионисије, митрополит трикалски и стагонски (у свијету Константин Хараламбус). Рoђен је 1907. године у Авдзилару Адрамитијском, у Малој Азији. Трагични догађаји у Малој Азији 1922. године директно су га се дотакли: на његове очи Турци су се жестоко обрачунали са његовим родитељима и двије сестре. Одлучивши да себе посвети служењу Богу, он је са 16 година отишао на Свету Гору. Други свјетски рат Дионисије је дочекао у чину игумана манастира Пимонос на острву Лесбос. Вршење хришћанске дужности гостопримства скупо га је коштало: 1942. године сакрио је у свом манастиру енглеског војника, који се једне вечери напио у таверни и кроз разговор издао свог доброчинитеља, те су нацисти ухапслили игумана Дионисија. Тако је почео његов пут кроз хитлеровске конц-логоре. Он је постао духовни отац својих сународника који су били затворени са њим. Дионисија ништа није раздвајало од њих – чак ни могућност ослобођења, која му је била понуђена и коју је он одбио да би остао са својим саузницима. Чудесним

мијешањем Владичице Небеске спасио се од стријељања и вратио се у Грчку. У отаџбини је уброзо рукоположен у чин епископа и постао неуморни трудбеник духовног и националног препорода грчког народа. Организовао је задивљујућу друштвену дјелатност своје епархије и као значајан, дубоко духовни писац свог времена, одликован је наградама Атинске академије. Митрополит Дионисије се упокојио 1970. године. У народу се и данас говори: ‘’Са Дионисијем се и камење молило’’. Он је постао корјен и родоначалник велике духовне породице, и традиција старчества коју је он утемељио живи и до данас. Једна од грана тог крепког дрвета је игуман Симонопетра, атонски старац Емилијан. Његово духовно чедо је и игуман свете обитељи Успења Мајке Божје у граду Кардица у Тесалији архимандрит Дионисије (Каламбокас), старац монаха и монахиња из разних земаља свијета, творац светих обитељи у Грчкој и иностранству данас, чијим благословом је изашао превод књиге-дневника ‘’Мученик’’ митрополита Дионисија на руски језик, гдје он излаже оно што је видио и преживио у фашистичким конц-логорима. Три прве приче из те књиге су нарочито важне, зато што показују како је братски грчки народ преживио и схватио смисао два догађаја, које је дубоко преживио и руски и српски народ у ХХ вијеку: страдање за Христа у условима тоталитарног режима и фашистичку окупацију и отпор у вријеме Другог свјетског рата.

ХАЛКИНСКИ АПСОЛВЕНТ - прва прича налази овдје. Њега су затворили у сусједној згради. Често смо се 6. мај. Срце прољећа. Вјероватно има свјетлости, виђали, и он је увијек имао нешто ново да дода приповиједању о много сунца, плавог неба, дрвећа у бијелом цвијету, својој религиозној и патриотској активности. Почесто смо лијепо радосног жубора воде и полудјеле птичје пјесме и проводили вријеме заједно, евоцирајући прошлост и молећи игре. Али осуђеник буђави у својој ћелији. Ћутање, укрепљења од Господа. Како нам је тада било заслађена горчистуден, тама. Узалудно фантазија, оживљена на конц-логора сјећањима о Халки, о брежуљку Наде! Надахнуће, носталгијом, црта прератна прољећа, користећи младићке маштарије, успомене на све то прекрасно и далеко, кудикамо свјежије боје. Само жеђ за слобо- што смо имали прије рата и што сада видимо у агонији у једном дом расте све више и више. И највећа жеља је за од фашистичких конц-логора. прољећном радости, које си лишен... Трећег јуна су га одвезли. Остао сам без њега. Послије сам сазнао Што више расте жеђ за слободом, тим заточеништ- да су га пребацили у бр. 501 – гдје је испио сву чашу ужаса. У свом во и тама постају мучније. И тим већа постају врата, дневнику сам записао све што је везано за њега, што причам као која се затварају за новим сужњем. очевидац. Преписујем то до танчина: Журно искочивши у двориште у подне, када нас ‘’Кад смо тамо стигли раздвојили су нас ради испитивања. За скопуштају накратко, сударио сам се са неким у раси. ро два и по сата поново сам га видио. Био је обезличен да га Био је сасвим бијел од прашине. Посматрам га. Он ниси могао препознати. Лице натечено и поцрњело. Очи залиме загледа – и са сузама ми се баца у загрљај: вене крвљу. Своју изгужвану расу држао је у рукама... Без обзи- А, Јоакиме! Зар и ти овдје, у мјесту мучења? Зашто ра на све то, Јоакима ништа није збуњивало. На затворенике је су тебе довели овамо? остављала утисак његова непоколебива вјера и неодољива храСлиједи тихо, брзо откровење ‘’смртног злочина’’. брост, коју се трудио да им преда. Његова душа, коју је повјерио Јоаким Љуљас. У заточеништву се обрео Господу, била је испуњена миром. И о том миру говорио је читапроповједник из Козане. Његов ватрени патри- ви његов спољашњи изглед, сваки његов покрет, како је он шетао отизам није му дозволио да остане хладан по- заједно са другим затвореницима по дворишту – чврстим корасматрач трагичних догађаја, који су се дешава- ком, са високо подигнутом главом и свјетлећим погледом. За све ли са народом. Он је активно учествовао у народ- вријеме које је он провео у бр. 501 људи су слушали, како он кротном отпору. Неуморно се борио за слободу до- ко поје псалме. И усхићено су казивали робијаши који су били замовине, обнављајући традицију грчког свештен- творени заједно са њим о молитвама пуним вјере и љубави које ства – сједињујући вјерску дјелатност са патриот- је он саставио. У неустрашивом одговору једном њемачком страском. Али окупатори су опрезни. И ево сада драги жару он је дао оодређење своје личности: мој Јоаким дијели са мном судбину сужња. Сјећам - Јеси ли ти католик? га се као младог студента из богословске школе у - Не. Ја сам Грк, православни свештеник! Халки. Благородно и ватрено срце, које је куцало То је био његов идеал, који га је и довео овдје, да му да славну у име бесмртних хришћанских идеала. И туђа ми- смрт народног мученика.’’ сао ми долази на ум: то је законодавно што се он Опет преписујем из дневника:

poezija монахиња АМФИЛОХИЈА

‘’4. јул. Постоје тачни докази који потврђују стријељање оца Јоакима. Неко, ко је из своје баште посматрао драму стријељања, казао је како је отац Јоаким открио у последњем моменту своје груди и гласно викнуо: ‘Стријељајте! Ја сам Грк – свштеник. Умирем за Христа и отаџбину!’’ Ја плачем за њим и осјећам страхопоштовање пред њим. Млад, пун узвишених тежњи и надахнућа. Красноречиви бесједник, искусни владалац пером. Надежда Цркве и народа, кад би био жив... Али, кад би био жив, можда би ме прекорио због те моје мисли. Он би ми напоменуо да ми не можемо да се мијешамо у вољу Бога Оца. Потребно је само сасвим се предати вољи Господњој, сваки пут испуњавајући своје обавезе и препуштајући му све остало. То, што је он и достигао цијелим својим животом. наставиће се Преузето са Православие.Ру са руског Марија Живковић

РАЊЕНА

^ UD O ДЕДИЦА СА ИКОНЕ Било је то у селу Самарском Ростовске области, убрзо после рата. Једном у зиму моја тетка Њуса отишла је по воду. Снег је био, мраз, али се морало ићи. Дошла је до отвора на леду, почела да захвата воду, кад лед под њом проломи се и она упадне у ледену воду. На неко време била је изгубила свест. А када се освестила видела је да лежи покрај отвора, а поред ње стоји онижи старчић. Без обзира на претрпљени страх, тетка се зачудила и само је хтела да упита: ''Дедице, откуда ви овде и како сте могли да ме извучете?" Уто дедица - ишчезе, постаде невидљив. Када се вратила кући, тетка стаде пред иконе и на једној препозна ''свога" дедицу-спасиоца, Светог Николаја Чудотворца. Преузето из књиге ''Свети Никола – правило вере и српска слава'', Светигора, 2007. г.

јануар / 2010 / svetigora

Рањена Божанском љубављу, Марија Дјева, Мати Божја, дјевојчица мала, голубица нескверна, изабраница Великог Совјета Анђела доведена у скинију, светињу над светињама, остаде ту у храму да сваки трептај срца Свога Њему принесе. Рањена Божанском Љубављу, Богородица Дјева чу глас Архангела Божјег, и збуњена заста пред Тајном чудног оваплоћења Бога Логоса, Позвана да прихвати, Главу приклони пред Вољом Божјом, и љубављу кротком пристаде, да зачне бесјемено, Сина Божија и Сина Човечија Христа Господа. Рањена љубављу Божјом, по закону кесареву, пође у град Назарет да прослави га, у пећиницу леже, да загреје је оствари оно - што пророци Божји јавише - роди Сина Божија, Младенца Предвечна. Рањена Страдањем Сина Свога испод крста дадe последњу Своју Сузу, по закону материнском, та чиста Мати Једина, Грлица Беспрекорна, Милосница наша. Рањена љубављу Божјом, за нас се моли љубављу чистом. За нас, што распесмо Њега. И сваки дан Га мучимо, сваки час пљујемо и ране Његове сваки дан на крсту увек и без престанка, животом овим поново задајемо.

35

reporta`a МИЛИЈА Пајковић svetigora / 2010 / јануар

36

У ЛУШЦУ КОД БЕРАНА ОСВЕШТАНИ

ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ

БОЖАНСКА СВЈЕТЛОСТ НА НИКОЈЛОВИЦИ

У

касно поподне 28. новембра љета Господњег 2004, на раскрсници испод беранског гробља, погинула су два рођена брата: 24-годишњи Никола и четири љета млађи Угљеша Поповић. У једном трену угашена је младост у породици Вучића и Вере, сва њихова надања и сва њихова срећа, а туга је опрхвала беранску долину, поготово што су Никола, асистент на Економском факултету у Београду и Угљеша, студент на Правном факултету у Подгорици, били омиљени, изузетно васпитани и мирни младићи, који су, сем науке, вољели природу и сликарство. У таквим трагичним дешавањима, особито ових размјера, када родитељи, у дјелићу секунде остану без својег порода, увијек се намеће само по себи неизбјежно питање -шта и како даље? Вера и Вучић Поповић су, ипак, смогли снаге и воље, како и треба по божанским законима, да у својим од неизрецивог бола располућеним срцима нађу простора и окрену се и овоземаљском животу. Одлучили су да у знак сјећања на своја чеда изграде цркву у прастаром насељу Лужац, недалеко од Берана. Иначе, у близини мјеста гдје ће нићи црква је и гробље, а на њему, у дијелу које се назива Никојловица, у осамнаестом вијеку изграђена је дрвена црква, посвећена Светом Николи, старој слави већине житеља Лушца, који су у ове крајеве пристигли из цетињског краја, са Горњег Цеклина, од великог и јаког братства Ђурашковића! Темеље нове цркве Светог Николе освештао је Његово Преосвештенство Владика будимљански Јоаникије са свештенством на дан Свете великомученице Марине -Огњене Марије, уз бројно присуство становника беранског краја, као и гостију. Владика је и извршио крштење нових вјерника, а скупу се обратио, између осталог, и сљедећим ријечима: - Браћо и сестре! У овоземаљском животу постоје велике радости и велике жалости! Неизмјерна је, превелика и неописива жалост кад родитељи изгубе своју дјецу! То се десило Вучићу и Вери, ктиторима ове цркве, који њеном градњом одсликавају своју тугу и чемер, али и наду у Бога!.. А кад црква буде изграђена и украси срце Никојловице, као и читав крајолик, засијаће из ње божанска свјетлост, која ће се расплинути питомом беранском долином, и биће мјесто окупљања Лужачана, а и свих оних којима је истинска вјера у срцу!

ТРИСТА ГОДИНА

jubilej

ОД ИСТРАГЕ ПОТУРИЦА 1710 -2010

Истириографија наводи неколике године које су везане за овај догађај: 1702, 1707, 1709. и 1710. годину. Истовремено, неки историчари сматрају да се тај догађај није десио у конкретном историјском тренутку, него да је био у питању дужи историјски процес, који се дешавао у првој половини XVIII в, све од обнове порушеног Цетињског манастира (1702-1704) па до битке на Царевом Лазу 1712. године, а који се продужава и касније. Почетком XVIII в, у вријеме цара Петра Великог, почиње такође и интезивнија дипломатска и војна сарадња Црне Горе са Русијом, што је Црну Гору још више утврдило у отпору Османској империји.

РАТКО

јануар / 2010 / svetigora

О Божићу 2010. године обиљежавамо триста година од истраге г. видеће се да су Турци Кривокапић потурица који је један од веома значајних догађаја у цјелокупној радили да подигну један историји српског народа. Овај догађај овјековјечио је ловћенски појас турских насеља с пророк, Петар II Петровић Његош у свом Горском Вијенцу и оста- јаким утврђењима поред млетачке границе и тиме вио завјет свим покољењима како треба часно живјети и брани- одсеку од Млечића и других хришћанских држава ти Крст часни и слободу златну. Црногорце, Баране и бунтовна херцеговачка плеС обзиром на то да има и оних који Његоша покушавају окарак- мена. Тај појас насеља ишао је од града Бањ-Вира терисати као “геноцидног на перу” и да велича и слави “покољ”, (у Требињу) до града Жабљака на Скадарском прилика је да се изнесу, истине ради, историјске чињенице које језеру. На овој линији ишла су турска насеља од иснеоспорно говоре да се заправо спремао покољ и геноцид свих тока овим редом Жабљак - Обод - Добрско Село оних који се крсте са три прста. Цетиње - Иногор - Ћеклићи - Трешњево - Грахово с У Црној Гори и шире и у садашње вријеме живи велики број пото- Дврсном - Клобук - Корјенићи мака витезова и јунака из Горског Вијенца. Богу милосноме нека - Арсланагића Мост - Бањ Вир (Требиње). је за то хвала, а захвалност и нашим славним и знаменитим пре- Пошто су Турци подигли ова утврђења и насеља цима за вјековну борбу за вјеру и отачаство, за Крст часни и сло- намисле да Црногорце, Брђане и бунтовне Хербоду златну и поносни смо што и у нашим венама тече њихова цеговце сасвим обезглаве и онемогуће и за какрв. кав озбиљан отпор. У том циљу реше да исеку У својој књизи “Орловићи и њихова улога у црногорском све главније људе, то јест прваке, који су били од Бадњем вечеру 1710. године” историчар Андрија Лубурић изно- најбољих кућа и наистакнутијих људи у својим плеси детаљан приказ догађаја који су довели до истраге потури- менима и да на њихова места поставе људе “од ца у Црној Гори о Божићу 1710. године. Аутор наводи да се овај најгорих кућа”, који ће, како песма пева, “с миром догађај по својој важности може убројити међу најзнаменитије арач доносити.” догађаје у историји српског народа послије Косовског боја, те да Уколико нам је познато, сјеча главара почне у су њиме ударени темељи црногорске државности. Дробњацима. Тамо 1705. г. Мустај-паша посеЛубурић износи следеће: “У погледу турског колонизовања у че дробњачког војводу Илију Косорића. А 1707. г. то време нарочита је пажња посвећена Црној Гори. Њу су Тур- требињски паша Осман-бег Ресулбеговић дозове ци опасали јаким тврђавама Жабљаком, Подгорицом, Спужом, на веру у Требиње никшићко-риђанског војводу Никшићем и Клобуком. Поред тога Турци су подигли утврђење Јездимира Драгулова Никшића с дванаест кнежена Ободу код Ријеке Црнојевића, наместили посаду, населили му ва из подручног му војводства, да донесу своје беоколину и одредили га за седиште црногорског кадије. У селу За- рате и фермане, да би уредили односе Срба пречиру у Љуботињу подигли су насеља од домаћих потурчењака; ма турској управи неким новим порезима. По ноћи а у Цетињу четири насеља: у Очинићима, Дубовику, Иногору и у Турци посеку војводу Јездимира и кнежеве, телеса Јабуци. У Ћеклићима су подигли јако насеље, начинили џамију и им побацају у реку Требишњицу, а документа спале. за имама поставили Ибраим агу Рамадановића. На брду Бесцу у Баш негде у то време Осман Ћоровић, старешина Црмници било је прилично јако турско утврђење, а тако и у Забе- турских пандура у Бањанима, домами на веру цуцсу. Поред тога било је по Црмници још турских насеља. Та насеља ког харамбашу Батрића Перова (Орловића) и посеимала су у залеђу велике турске тврђаве Скадар и Жабљак, ода- че. кле им је у свако доба могла несметано стићи помоћ Скадарским Године 1710. г. Турци спреме план како да језером. Чак и на удаљеном и чисто националном Чеву Турци су одједанпут посмичу главаре Црне Горе, Брда и неке подигли насеље од домаћих потурчењака Џулуповића и других. преостале главаре из Никшића и Грахова. Да би им Број муслимана у свим овим местима повећавао се свакоднев- план пошао за руком Турци протуре глас, како су но домаћим потурчењацима и новим досељеницима. Ови мус- се Селим ага и Селманага браћа Селимовићи из лимани уживали су од турске државе сваку помоћ, а нарочито Обода, посвађали око поделе очинства, па позоматеријалну. Сви њихови мушки чланови били су на платним спи- ву црногорске, брдске и неке херцеговачке прваке, сковима као пандури и примали плате у новцу и натури. Имали су да би их, бива, поделили. А да Срби не би осетили једину дужност да “тефтише” Србе и шире ислам. шта им се спрема, Турци позову овом приликом неАко се на карти погледају тадашња турска насеља, то јест из 1710. колико муслиманских првака из Скадра, Подгори-

37

svetigora / 2010 / јануар

це, Спужа и Никшића. Тако исто и неколико првака с млетачке територије. Народна песма пева, да су тада позвали главаре: “Од Србије и од Скендерије, Од Подгорја и друге крајине. Са тврдога Скадра на Бојани Отле зову двије Бушатлије, Од лијепе варош Подгорице Отле зову два Пармаковића, А од Спужа два Мећикукића, И са 3авале Ћетка Пилетића И Павића Вујадиновића, Од Слатине из Бјелопавлића Отле зову Петра Бошковића И војводу Рада од Винића, Од Повије два Мијушковића, од Никшића два брата Јакшића И два брата Балабановића, Од Грахова сердара Маркића, А од Рисна Ћеловић-сердара, Од Пераста два Пеуловића, Од Котора Властелиновића, Од Његуша војводу Богдана, Од Ћеклића попа Вукосава, Од Недоша два Томашевића, Од Цетиња пет Мартиновића, Од Цеклина три Ђурашковића, А од Чева браћу Драговиће Од 3аљућа села поносита, Отле зову Перовић-Радула С братучедом Николин Манојлом.” На овај начин Турци искупе на Ободу све главаре које су жељели, и покушају да их похватају или побију. Али се ови, како су се држали на опрезу, спасу сви сем Радула (Перова) Орловића, цуцког кнеза, кога убије Селман-ага Селимовић. На то Радулов братучед, Манојло Николин, убије Селима. Срби уграбе мртво тијело Радулово и донесу на Цетиње. Ту одмах уговоре, да уочи првог Божића ударе на домаће Турке, односно на сва турска насеља која су се налазила на територији Црне Горе, сем града Жабљака, и да униште све муслиманско становништво. Заклетву положе пред владиком Данилом,

38

па се разиђу. Према плану који је ту израђен, имао је сваки ударити на своје најближе Турке, а затим ићи у помоћ онима који буду наишли на јачи отпор. Напад је имао почети тачно у поноћи између Бадње вечери и Божића. О овој завери главара лепо нас упознаје народни песник описујући нам, како је Манојло Николин утешио свог стрица старог оца Радулова кнеза Пера Вучићева (Орловића), кад је овај, на глас да му је син Радуле погинуо на вјеру, почео туговати и жалити на синове Батрића и Радула, што Турцима вероваше и “лудо изгинуше.” Манојло му је рекао: “Стрико Перо, од Крајине крило, Умири се, немој туговати, Немој ђеци ране вријеђати, Радула сам осветио твога, За Радула убио Селмана, Но нас чекај до Бадњега дана, Ја се уздам у Бога милога И боље ћу ђецу осветити, За једнога по десет убити. Ми смо синоћ на Цетиње били, Сви смо Божју вјеру ухватили, Владици се Данилу заклели: Кад наздравље Бадње вече дође, Сви да ћемо удрит на Турчина. Или ћемо сваки изгинути, Ил’ се више Турчин турчит неће, У границу наше Горе Црне.” Тачно у одређено време Црногорци нападну на турска насеља у Црној Гори и потпуно их униште. Неколико Турака спасе се у суседним градовима, а неколицину Црногорци покрсте и задрже у својим местима. Народна песма опева нам овај покољ овако: “Докле Бадња вече долазила, Спремају се за бој Црногорци, Ка’ но вуци за бијеле овце. Црногорци бадњак наложише, А Христу се Богу помолише: Благи Боже и свети Божићу, Помози нам ноћас на мегдану! А кад ноћи на поноћи било, Устадоше млади Црногорци, По кајиша пушке доватише, Оставише куће и колибе, Оставише вјеренице љубе И на Турке сложно ударише, Свак на своје место и крајину, А најприје пет Мартиновића Из Бајица места питомога. За Иногор браћа долазише, Посјекоше сви пет Мустафића, Свим Турцима посјекоше главе. Боже мио, крвава Божића, Пуца пушка на свакоју банду, Пуца пушка, крв се пролијева. Ту брат брату осијеца главу, За хришћански Божић и славу. Од поноћи док Божић дошао, Ниђе не би Турчина нашао у границу српске Горе Црне, Само они те се покрстише, Прађедовску вјеру прихватише.’’

архимандрит ЛУКА цетињски

Имао сам благослов и срећу да седам дана боравим у једној бајци. Прича о Бјелорусији је толико бајковита да сасвим оправданом сматрам сумњу коју може да изазове ово сведочење. Најприје, треба знати да је Бјелорусија од Русије одвојена само административно, да је то исти народ и да проблем идентитета у онаквом облику какав је у Украјини тамо не постоји. Беларус не значи бјела Русија него чиста Русија, то је Русија која је без Татара. У Руском царству је било Татара, Достојевски је говорио: ‘’загреби помало сваког Руса – наћи ћеш Татарина’’, што наравно није тачно, али говори о њиховом присуству. Народ се у Бјелорусији хвали да су они прави Руси, царска Русија. Ја нисам био у Русији, али ово што сам видео у Бјелорусији је толико чудесно да сад разумијем све русофиле свих времена. Прво, сам град Минск, престоница Бјелорусије, који је за мене дотле представљао само тачку на карти у географском атласу. Оно чиме започиње бајковитост приче је то да у двадесет првом вијеку, у овом двомилионском граду нема регистрованог криминала. Затим улазимо дубље у бајку. Кажу вам, одмах по доласку, да се не бисте препали, да се сва свјетла у граду гасе у једанаест сати увече. Да ноћног живота у граду нема. Наш је авион слетио у Минск негдје у 23 и 15 и ми смо прошли и кроз центар и још десет километара кроз град, јер је Светојелисаветски манастир, наше одредиште, сасвим на другом крају града – ни једног човјека на улици нисмо видјели, нити једно свјетло упаљено по домовима, осим свјетлећих реклама на зградама. Био је то шок за нас. Минск је величине Београда, метропола у којој у току дана има заиста живог и живахног живота. Следеће изненађење је био по-

јануар / 2010 / svetigora

Потомци Кнеза Бајка Орловића Кнез Бајко је имао два сина: Вучића, од кога су Перовићи и њима сродна братства и Вучету, од кога су Кривокапићи. Радуле Перов (Орловић), цуцки кнез, кога је на превару убио Селман-ага Селимовић рођени је брат Батрића Перовића и праунук Кнеза Бајка из “Горског Вијенца”. Манојло Николин који је убио Селим-агу и тиме осветио Радула Перова је праунук Вучете Бајкова од кога су Кривокапићи.

Минск град чудеса

putopis

Овај устанак тада није обухватио само Црну Гору него и чувено брдско племе Куче и суседна херцеговачка племена Никшићку Жупу, Бањане, Грахово и Дврсно. Уочи Божића ударе Кучи на град Медун, освоје га и тамошње турско становништво униште. А Жупљани прогнају с Мијоља Поља муслимане Феризовиће у Никшић. Бањани ударе на муслимане Кљуне, двојицу посеку, а остале прогнају у гатачки град Кључ. Граховљани, Двршњани, део Цуца и Кривошијани ударе на турска насеља у Трешњеву, Дврсну и Граховском Пољу и униште их, а та места ослободе и задрже у својој власти. Тако је Божић 1710. г. нашао Црну Гору, Куче и херцеговачка племена Жупљане, Бањане, Граховљане и Двршњане без иједног турског насеља. Датум Бадње вечери, годину 1710, утврдили смо према казивању Арифа Амзина Рамадановића, муслимана никшићког. Oн јe директан потомак Ибраим-аге Рамадановића, имама џамије у Ћеклићима. Ибраимагин син Чолак Арслан ага избегао је из Ћеклића у град Никшић за време божићњег покоља муслимана у Црној Гори и од њега су никшићки Рамадановићи. Ариф-ага ми је показао једну стару турску књигу, на којој је записана година турског покоља о Божићу у Црној Гори. У овом устанку главну улогу су играли и одиграли Орловићи. Они су тада имали у својим рукама главарства Цетиња, Бјелица, Цуца, Комана и Загарча, а чинили су и већину становништва. Као што смо видели прва жртва у раду око истраге потурчењака био је Радуле Перов Орловић. Над његовим мртвим тијелом учињен је договор о истрази потурчењака у Црној Гори. А браћа Мартиновићи (војвода Батрић, Томаш, Иван, Марко и Милош) с рођаком Вуком Бориловићем први су отпочели борбу на Бадње вече нападом на силне Мустафиће у Иногору. Још пре овог покоља и завере уопште Орловићи су се опирали домаћим Турцима. Радуле Перов је посјекао у Бањанима Османа Ћоровића и уклонио отуда турску посаду. Пет брата Мартиновића подијелили су мегдан с пет брата Анђића чувених зулумћара, из Добрског села и све пет посјекли. Истрагом потурица у Црној Гори о Божићу 1710. г. ударени су темељи црногорској држави и независности. Због тога се овај догађај по својој важности може убројити међу знамените догађаје у историји српског народа после Косовског боја. Много вјетрова и олуја протутњело је преко ове земље, проћи ће и ове садашње и сваке будуће јер наши коријени су дубоко засађени у овој светој, крвљу натопљеној и од Бога датој земљи. И није циљ обиљежавања овакво значајног јубилеја да повриједи било кога друге вјере и нације, на што нас недавно упокојени и блаженопочивши Патријарх српски Господин Павле јеванђелски подсјећао, већ да спознамо истину који нам многи покушавају затријети, а открити њу значи спознато ко смо, од кога смо, и успоставити међусобну слогу и разумијевање, а изнад свега открити Свевишњег Господа који каже “Ја сам Пут, Истина и Живот”. Јер наш једини избор је пут Богочовјека којим су корачали наши славни преци и тај пут нас води у вјечност, а све друго што се коси са духовним вриједностима води у пропаст.

39

svetigora / 2010 / јануар

40

од највећих цркава у Православљу - цркве Пресвете Богородице Утехе свих жалосних, која ће бити висока око сто метара. Тамо свештеници на свакој служби проповиједају, па била то Литургија или вечерња. Служили смо у неколико тих нових цркава направљених у старом стилу, по петнаестовјековном обличју, без трунке примесе модерне архитектуре, са прелијепим фасадама и традиционалним луковичастим куполама. Каква лекција нашим архитектама који се данас стиде Византије и ‘’модернизују’’ Православље, прилагођују га духу времена, европског времена, а какво је то вријеме? Што се евроамеричке цивилизације тиче, скоро да кажемо антихристовско. И све те цркве монахиње испред Нове Цркве препуне народа, предивног, побожног народа! Њихову побожност и богопредадатак да у граду нема незапослених. Углавном је све то ност је немогуће описати - то треба да се доживи. При изношењу путира цијела црква пада на доље на земљу, не на кољена. дјелатност предсједника Лукашенка који је стварно од тог града направио једну мирну, али милионску оазу у Причешћује се цијела црква. Мала дјеца, често не старија од триовој џунгли савремене цивилизације. Минск је иначе четири године, причешћују се као одрасли, са скрштеним рукама на грудима казујући при том своја имена - али сва хришћанска град широких булевара због чега нема саобраћајних гужви. За седам дана тамо нисмо чули сирену аутомо- - раб Божији Артемије, раб Божији Силуан... нема свјетовних имебила. Нема ни буке ни вике и све је тако некако бла- на. Послије Св. Литургије народ нас салеће са многобројним гообразно и пријатно. Шетате се градом без икаквог питањима и својим проблемима - причају као да нас одувијек страха да ће се нешто догодити. Мене су заустављали знају, гурају нам у руке мноштво папирића са именима и припо граду зато што су свештеници изузетно поштовани. лозима. Овде још влада стари светски поредак. Осјећате се ванЈедном ме неки младић зауставио тражећи да му пока- времено, као у ранохришћанској заједници која се неким чудом жем гдје се нешто налази у Минску. Рекао сам му да ни- пребацила у 21 вијек. Што се свештеника тиче, мислим да у жисам Рус, а он ме је запањено погледао и упитао одакле воту нисам видио побожнијих људи. Сат времена прије почетка сам. Сад да му кажем из Црне Горе, неће знати, помис- Св. Литургије они су, већ обучени само о њој причали, како ће да лио сам, ипак је то много далеко, него сам рекао да сам служе, како то да Богу буде угодно. Али и ван Св. Литургије они су из Србије. А он викну - Косово је Србија! Народ ми је гу- причали искључиво о јеванђелским темама. Вишесатни разговори нису се ниједном спустили на свјетске теме. Њима ништа што рао ми цвијеће у руке на улици. Минск је град бројних цркава и све су оне препуне. је за Христа и за Цркву није тешко да ураде. Већина их по неколико сати дневно исповједа. Њих служење Јеванђељу једноставно Због великог броја људи у њима недељом се у свакој од њих служе двије Литургије, а празником буде и трећа не умара. И то код вјерног народа ствара један диван осјећај да Литургија, и опет је све пуно. Зато се граде нови храмо- су они, као и Господ коме служе, увијек на располагању. Иако се ви, често поред старих. Управо је у току градња једне све ово што смо видјели, чули, што руке наше опипаше, Тијело Христово, заувијек и неизбрисиво упечатило у душе наше, највеће изненађење, круна свег овог догађаја, чудо над чудима је тек слиједило - Јелисаветин манастир. То није манастир - то је читав град, а стар је само 11 година. Прије тих 11 година, по благослову старца Николаја Гурјанова, једног светог човјека кога ће сигурно наредних година канонизовати, основан је овај манастир. О оцу Николају је и књига објављена на српском језику, зове се Православље је вољети, а појавио се и у филму ‘’Храм’’ пре неку годину, тако да се и код нас зна за њега. Он је чудо Русије, није живио у Бјелорусији него одмах преко границе, али знате та граница Бјелорусије и Русије не постоји ни у физичком смислу - дакле нико вас нигдје не гледа ако прелазите из Бјелорусије у Русију и обратно, нити у духовном погледуу - то је заисса Митрополитом минским Филаретом и амбасадором Србије и Црне Горе Срећком Ђукићем

на броду и кад се вратио кући мислио је да сања - видио је град испред куће.’’ И заиста је застрашујуће видјети колике су грађевине настале за само десет година! И то какве грађевине! Манастир толико личи на руске манастире из 15. вијека да сам морао да додирнем фасаду, да осјетим материјал, толико је то вјерно направљено. Сигурни сте да сте у манастиру који је 500 година стар. Све што погледате украшено је декорацијом у маниру 15 вијека и мозаици и фреске. Испод манастира имају неколико подземних цркава и крстионицу у облику цркве у којој је све у скулптури урађено -ту је чак и наш скулптор из Даниловграда Саша Станишић свој прилог дао у облику једног прелијепог скулптуралног украса. Нема практично квадратног метра зида ходника којим пролазите да није нечим украшен. У манастиру су двије цркве - такозвана стара, настала прије 11 година и нова, настала прије шест година, коју користе за празнична богослужења. Исликане фрескама највишег квалитета, украшене мозаицима и скулпторалном декорацијом све рад манастирских радионица. Њихов дочек гостију је такав да посрами и најгостољубивије нације. Далеко је Минск и ријетко

јануар / 2010 / svetigora

Светојелисаветин манастир

та једна земља. Били смо и са неким личностима из друштвеног живота који нису из Цркве - нигдје тај проблем није постављен и сви стално говоре о Светој Русији. Дакле, тај Јелисаветин манастир је направљен по старчевом благослову прије 11 година тиме што је једном Божијем човјеку Андреју, сада свештенику тамо, старац Николај рекао да иде у Минск и да тамо поред психијатријске клинике на крају града на голој ледини подигне манастир. Дао му је скромни прилог од десетак рубаља. То је баш изгледало бајковито, али после 11 година тај манастир има 87 монахиња, 350 милосрдних сестара, подворје са стотинак људи и хиљаду радника који раде за манастир. Овај пчелињак богољубивих и Стара Црква трудољубивих пчелица је једна од највећих православних заједница на свијету. И сви толико дишу једним духом, да често имаш утисак да је то све само један човјек. Љубав и служење су основ ове обитељи, како је то установила њихова заштитница, Света Јелисавета Романова којој је манастир и посвећен. Они служе Богу и свима који су у невољи. 350 сестара милосрђа обучених у бијеле мантије служе у психијатријској клиници, у болници за дјецу са посебним потребама и још у једној болници. Пет свештеника је тамо свакодневно, по цијели дан не излазе из ових установа. Сви они пружају болнима и унесрећенима опипљиво радост Христовог Васкрсења. Кад сам, поражен оваквим свједочењем Јеванђеља, упитао једну од тих сестара милосрђа да ли оне за свој рад добијају плату, она се замислила и одговорила: ‘’Па, неке од нас добијају неку награду, а остале раде за славу Божију.’’ Има ова света обитељ још једно дјело. Прича о напуштеним људима из Минска, бескућницима покупљеним са улица и сабраним у манастирско подворје изван града и у неке вагоне придружене манастиру је прича која може да уђе у Житија Светих. У људима који су живели на рубу постојања, презрени од свих, неко је препознао браћу створену по образу Божијем и удахнуо им већ одавно заборављену радост живљења. Живљења Христом. И довео их на ову Гору Преображења, Лисају гору, у ово подворје да се тамо душе њихове преобразе покајањем кроз рад и молитву и да гледају на овој гори Таворско Преображење. Сведочим да сам видео благо у земаљским сасудима сакривено. Сведочим да сам видео људе који свијетле, људе спасене. Док смо им служили Литургију, на којој су се сви причестили - жеђ за Христом код њих је много већа него код осталих хришћана - рече ми отац Андреј: ‘’Погледај их! Они ништа немају.Они само Христа имају!’’ Чак и нама монасима није лако да повјерујемо да прича о покајницима из тамнице Св. Јована Лествичника није само ствар прошлости. Али највише од свега, оно што је пленило душу при сваком удисају је сам Светојелисаветин манастир и његови небоземни житељи. Кад смо путовали до Минска неки наш сапутник, поморац из Минска, рече: ‘’Знам ја за манастир. Мој друг је њихов комшија, он је био 12 година

41

svetigora / 2010 / јануар

42

ко тамо зна гдје је Црна Гора, а поготово Цетињски манастир, те ми осим уобичајеног дочека ништа друго нисмо очекивали. А дочекали су нас као да су само нас чекали. Свих 87 монахиња је дошло да се поздрави, да се упозна и да зажели добродошлицу. Свуда су нас пратиле, водиле, све нам показивале. Поражавале нас својом љубављу на сваком кораку. Као неко објашњење говориле су: ‘’Нама је баћушка Андреј дао благослов да умножавамо љубав и смирење. Осим тога ништа друго није помињао.’’ Баћушка Андреј, духовник манастира, Божији човјек, човјек у којем нема граница, свуда отворен, заједно са мати Ефросинијом, игуманијом ове свете обитељи чини од овог словесног стада икону Царства Божијег. Међусобна љубав монахиња је таква да помислите да сте ушли у Житија Светих или да сте се неким чудом обрели у четвртом вијеку, златном добу египатског монаштва. Гледао сам их како кличу од радости кад им се неке сесте врате са пута, као се радују једна другој, како промишљају једна о другој. Њихово опраштање на повечерју траје двадесетак минута, свака се са сваком лично опрашта, трипут целива и још размени по неку топлу ријеч. Гледао сам двије сличне као јаје јајету и сазнавши да нису рођене сестре, питао сам их да ли су свјесне колико личе. Погледавши се међусобно уз осмијех, рекоше ми да једна душа може да буде и у два тијела. Гледао сам их како сваке вечери послије опраштања иду у литију – ‘’Крестни ход’’ око читавог манастира, пуне радости дана који је прошао и још веће радости дана који настаје. Дана испуњеног молитвом на прелијепим дугим богослужењима и по монашким келијама, послушањима у многобројним манастирским радионицама и свесрдним помагањем ближњима - браћи створеној по образу Божијем. Дана пуног смисла живљења, дана који се приноси на дар Богу док се једном не узнесе у Невечерњи дан Царства Божијег. Много тога доживљеног у овом казивању није обухваћено, јер се не може обухватити ријечима. Остаје забиљежено на ‘’тјелесним таблицама срца’’ да свједочи о могућности остваривања Јеванђеља и у овом нашем распамећеном вијеку. Минск је један од много градова на овом нашем земаљском шару, али њега се дотакла благодат Божија и учинила његову причу бајковитом нама, отврдлима у ‘’реалности’’ живљења у 21. вијеку. Нека ова модерна бајка буде подстицај на остваривање неостваривог и достизање Недостижног. Јер што је нама бајка, некоме је реалност.

ајтиражније израелске дневне новине ‘’Ма’арив’’ објавиле су 11. септембра следећи текст под насловом Падобранско братство: ''Сваког дана мноштво посетилаца долази на 'Муницијско брдо', Меморијал бораца Израелских одбрамбених снага, који су пали током заузимања Старог Јерусалима у Шестодневном рату. Но, за два дана ће на ово место доћи делегација каква га никада није посетила: ветерани 63. падобранске бригаде Војске Србије''. И заиста, пут у Свету Земљу био је за српске ветеране падобранце пут какав нису доживели никад и све само не редовна планирана међународна активност. Након илинданског сусрета са грчким колегама из Јелинске уније резервних падобранаца (HEL.A.R.U.), пут у Свету Земљу је био планиран као учешће на ‘’Скоку слободе 2009’’, на којем је прошле године већ учествовао један српски падобранац и члан Удружења. Но, са обавештењем о отказивању овогодишњег ‘’Скока слободе’’ стигло је и писмо од председавајућег Меморијала израелских падобранаца ‘’Муницијско брдо’’, легендарног припадника Јединице 101, пуковника Шимона Каханера-Каче, који је српске падобранце позвао у билатералну посету. Од момента када су први дан своје посете, 11. септембра, падобранци на поду Шатора сећања у Меморијалном центру Јад Вашем видели написано ‘’Јасеновац’’ као једaн од двадесет највећих логора Другог светског рата, било им је јасно да ће Света Земља донети мноштво изненађења. Исто поподне, ушавши у порту задужбине Светог краља Милутина, манастир Светих Архангела, сазнали су да је једна од капија Јерусалима некада носила име Српска капија и да су у Светом Граду још од времена Светог Саве Срби своји на своме. Субота 12. септембра прошла је у посети падобранском клубу ‘’Скај кеф’’ (Sky Kef) у близини града Беер Шеве, ‘’престонице Негева’’, пустиње која покрива јужни део Свете Земље и којом је некада ишао ‘’Пут зачина’’. Угошћени од израелских колега и поздрављени од тридесетак окупљених Срба, пуковник Ненад Кузмановић, некадашњи вођа ‘’Небеских видри’’ и Немања Гороња, који је прошле године извео 60 скокова за један дан у част шездесетогодишњице бањалучког падобранства, скочили су са 4,000 метара изнад прашином завејане пустиње Негев и у једном погледу спојили медитеранске обале и Гору Небо са које је Мојсије преко Јордана угледао Обећану земљу. Беер Шеву су падобранци посетили још једном у понедељак 14. септембра када су саветнику градоначелника Ишаи Авиталу пренели поздраве и дарове од градоначелника Ниша (иначе града побратима) и Бање Луке, а он их је заузврат упознао са Беер Шевом и отпратио до библијских извора Праоца Авраама по којима је град и добио име. У недељу, 13. септембра, падобранци су обукли униформе и улицама Јерусалима се запутили ка Меморијалу ‘’Муницијско брдо’’, који чува спомен на падобранце погинуле у Шестодневном рату. Кача је српским падобранцима испричао битку за Свети Град а с посебним

reporta`a

Гробу Господњем, којем се поклонила више пута у току седмодневног боравка. Ако је током посете наше делегације Израелу Србију и посетио минипротосинђел стар иностраних послоЈОВАН (Ћулибрк) ва Либерман – и поновио тврд став своје земље према по питању Косова, став који не признаје његову једнострано проглашену независност – то је могло утицати на израелске медије, али је то био само један разлог да би угледни ‘’Џерусалем пост’’ објавио вест о боравку српских ветерана на ударној 3. страни (тик испод најаве да премијер Нетанијаху иде у Египат). О посети српских падобранаца писао је и руски интернет-портал ‘’Зман’’ (‘’Време’’), ‘’Маарив’’ је у интернет издању донео још већи текст, а из израелских медија вест је отишла у свет. Са израелским колегама је договорено међусобно посећивање и сарадња, који ће почети већ догодине на ‘’Балканском скоку пријатељства 2010’’ на коме ће учествовати и Израелци и за који је Ејал Јанив понудио да лично одржи семинар Крав-мага, док ће наши падобранци учествовати на ‘’Скоку слободе 2010’’ у Израелу, чије је одржавање потврђено. Посетом израелским падобранцима се знаменито падобранско братство које превазилази све границе поново потврдило и то са посебном и несвакидашњом топлином, а ветерани 63. падобранске бригаде су на лет кући понели првенствено одблесак Свете Земље, земље благословене светињом, али – колико слично Балкану – земље обремењене историјом и земље која иште жртву.

јануар / 2010 / svetigora

пијететом је говорио о својим противницима, Јорданцима: ‘’На тридесетогодишњицу битке, позвали смо наше бивше противнике у госте. И капетан који је командовао одбраном Муницијског брда дошао је и рекао: ‘Ми смо се борили као лавови али ви сте се борили као људи спремни да жртвују свој живот – и победили сте!’’ Пред окупљенима – изаслаником одбране Републике Србије у Израелу пуковником Сашом Стевановићем, двојицом командира чета који су на Муницијском брду борили 1967. и другим ветеранима падобранских и специјалних јединица, универзитетским професорима, медијима који су тих дана богато извештавали о боравку српских падобранаца – прво су интониране химне Србије и Израела да би потом ветерани 63. падобранске бригаде положили венац својој браћи по падобрану. Протосинђел Јован Ћулибрк поздравио је присутне у име српских ветерана, а пуковник Каханер је затим говорио и рекао: ‘’За Србе сам сазнао кроз приче о српским партизанима које су донели наши падобранци који су преко ослобођених делова Југославије ишли да упозоре мађарске Јевреје на то да су они на реду за истребљење. Те приче нисам могао да заборавим и од тада сам се трудио да сазнам више о Србима и нашао сам много заједничких страна наша два народа: два мала народа чији су војници спремни да жртвују живот за свој народ и своју земљу.’’ Посебно је све присутне својом појавом изненадио један од првих израелских падобранаца, Михаило Леви, рођен на Студентском тргу у Београду, који је иако осамдесетогодишњак дошао на Муницијско брдо да поздрави своје сународнике и захвали им што су дошли на место које је симбол израелских падобранаца. Два пута је за вечером падобранце угостио представник Светског јеврејског конгреса за земље бивше Југославије г. Арије Ливне, а од посебне помоћи је био г. Александар Николић из Представништва Републике Српске у Израелу. У среду, 16. септембра, српске падобранце је у својој канцеларији у Патријаршијском манастиру Светих Константина и Јелене примио Блажењејши Патријарх јерусалимски Кир Теофил III. У изузетно интимној и топлој атмосфери Блажењејши се, уз присуство неколицине епископа, међу њима и главног секретара Светог Синода архиепископа Аристарха, подробно упознао са српском војничком традицијом а посебно је на њега оставио утисак мото Удружења ветерана 63, преузет од Марка Миљанова: ‘’Чувај себе од другог и другог од себе!’’ Патријарх је потом изложио место и улогу Јерусалимске Цркве у историји као чувара библијског предања и настављача старозаветне цркве пророка и судија, благословио падобранце и даривао их медаљама Јерусалимске Патријаршије. Посебно је нагласио улогу Цркве у очувању народног јединства и идентитета. Делегација је Блажењејшем подарила икону Нерукотвореног Образа и плакету Удружења ветерана 63, те народни вез, дар градоначелника Бање Луке. Затим је делегација посебно примљена у Храму Васкрсења и на

43

reporta`a

svetigora / 2010 / јануар

СВЕТИ СТЕФАН ДЕЧАНСКИ

44

Душан Крстић, ветеран 63. падобранске бригаде који живи у Јерусалиму: Aко борба за ослобођење Светог Града може да донесе нешто више од војничке победе, онда је делић те узвишене награде био подељен 13. септембра на Муницијском брду. Душко Томашевић, резервиста 63. падобранског батаљона, учествовао на Падобранском вишебоју 2009: Била је велика част представљати своју земљу на овако великом и светом мјесту и ходати истом земљом којом је ишао сам Господ. Јован Манојловић, директор и главни инструктор Интернационалне Крав мага Федерације за Србију, који је путовао са делегацијом: Дух који поседује 63. падобранска бригада је јединствен и непоновљив, а тај дух треба сачувати за будуће генерације! Пуковник Ненад Кузмановић: Одушевљен сам са свим радним тачкама. Издвајам да је посебан утисак на мене оставила организованост, патриотизам, дисциплинованост, отвореност и срдачност свих наших домаћина и не само њих, већ и обичних људи, а посебно омладине која је видевши нас у униформама на ''Муницијском брду'' клицала: ''Живела Србија...'' Душко Грмуша, ветеран: У Светој Земљи сам одморио душу послије много година; одушевљен сам Светим Мјестима, а и државом Израел, нарочито Јад Вашемом и начином на који се чува спомен на хероје и жртве. Са поносом сам учествовао у овој посјети. Бранко Пауновић, резервиста 63. падобранског батаљона: Kада се саберу сви утисци, нема краја узбуђењу. Кад је читава екипа била на окупу испред улаза у меморијални центар ‘’Муницијско брдо’’ осетио се онај прави падобрански дух из бригаде: ми плус наш некадашњи старешина а садашњи војни аташе пуковник Саша Стевановић, били смо пред историјским чином. Доказали смо да можемо много дати и у миру. Немања Гороња, наставник падобранства, који је путовао са делегацијом: Утисци из Свете Земље су импресивни, нисам ни сањао да ће бити такви. Моја душа није иста послије посјете Јерусалиму и Христовом Гробу, и надам се да ћу овакво искуство поново доживјети. Драган Мосић, старији водник I класе: Исцељене душе вратих се из Свете Земље у моју Србијицу, на изласку из авиона клекох и пољубих свету њену земљу, и сад сам сироти богаташ са две свете земље!

очи празника и на празник Светога краља Стефана Дечанског, 24. новембра, у манастиру Високи Дечани одржана су богослужења у славу овог великог светилника Цркве Божје. Свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски Господин Артемије уз саслужење Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и липљанског Теодосија, игумана бројних манастира, свештеника и монаха, као и неколико стотина вјерника из свих крајева отачаства. У литургијској бесједи владика Јоаникије је изразио велику благодарност Господу који га је удостојио да буде учесник службе Божје на дан спомена Светога краља Стефана Дечанскога, ктитора и краља ове свете обитељи, који стоји пред престолом Божјим и моли се и за ову свету обитељ и за цио свијет, као угодник Божји, као мученик за Христа пострадали. ‘’Имам осјећај да се на извјестан начин овим светим службама дописује житије Светога краља Стефана Дечанскога, а ко је год читао његово земаљско житије, морао је највише обратити пажњу на два момента из његовога крстоноснога и мученичкога живота, прво када је био ослијепљен на двору свога оца, због разних сплетки, људских планова, а заправо ђаво се мијешао, како то наши средњевјековни хагиографи пишу, ђаво изазивао немире међу најближима’’, рекао је владика. ‘’Али он је ослијепивши за овај свијет прогледао за онај вјечни свијет, за божанску истину и правду, и будући да су се отвориле његове духовне очи срца, он је видио путеве спасења, јачао духовно кроз непрестане молитве Богу сједињујући се са њиме, па га је зато Господ удостојио, преко оца нашега Светога Николаја да опет добије и тјелесни вид и да се врати у своје отачаство из Цариграда и да послије упокојења свога светога оца, краља Милутина, наслиједи престо краљевства српскога. Заиста се на њему показује она ријеч Божја, ‘камен који одбацише зидари, постаде глава од угла’ и то показује да је он био Божји праведник. Али и она друга ријеч Божја, ‘у немоћи се сила Божја пројављује’, јер га је Бог обдарио и великом мудрошћу и храброшћу и умјећем да управља својим отачаством и да га одбрани од непријатеља, никада не остављајући молитву, никада не остављајући пост. Иако краљ, живио је у испосништву и подвижништву као монах и једно од највећих дјела у његовом животу је ова света обитељ коју је Богу посветио и у којој је својим мученичким моштима починуо. А други детаљ из његовога живота је његова мученичка кончина. Није пострадао од инородних, него је пострадао од својих, опет због сплетки, опет због људских планова, опет је ђаво мислио да побиједи Непобједивога, јер је Свети краљ постао непобједив зато што је Христа Господа настанио у срцу своме.’’ На свечаном празничном бдењу уочи празника Св. Краља Стефана замонашен је

СЛАВКО Живковић

искушеник Небојша Цвејанов који је добио монашко име Нифонт. На слави у манастиру Високи Дечани учествовао је велики број монаштва и свештенства, посебно из Црне Горе, Херцеговине и уже Србије. Слављу у Дечанима присуствовао је и Министар за Косово и Метохију г. Горан Богдановић и саветник Председника Бориса Тадића г. Млађан Ђорђевић са својим сарадницима.

РЕЧЕ БОГ И

СТВОРИ СЕ МАНАСТИР ЋИРИЛОВАЦ, 1999-2009

prikaz

ЈЕ КРАЈЕУГАОНИ КАМЕН

протојереј ставрофор мр АЛЕКСАНДАР Д. Средојевић

Са благословом Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско - проморског и скендеријског и eгзарха светог Пећког трона Господина Амфилохија, у издању ‘’МСТ Гајић’’ из Београда, а у приређивачкој активности г-це др Љиљане Чолић, а са рецензијом г-на Владимира Димитријевића појавила се ова предивна колор монографија ‘’Манастир Ћириловац 1999-2009’’.

јануар / 2010 / svetigora

У почетку књиге на 5. страни, дословце пише: “Помени Господе слушкињу Твоју Марију, која је у муци благочестивог удовичког живота сина Јоша одгојила, да са братом Јанком и уз помоћ добрих људи подари Српству ћириловачке светиње – дарујући себе Господу и стаду своме духовноме.’’ После овог уводног мото текста следе речи ‘’највећег Србина после Св. Саве’’, Св. Николаја, како га је назвала богомољна, свенародна душа: ‘’Поклонимо се материнству, јер је свето, и свим мајкама, а нарочито оним правим хришћанским, јер су слика љубави Божије’’. Даље, српски нови Златоуст наглашава ‘’да није било светих матера – да њихове мајке нису биле свете душе – многи светитељи и светитељке и стубови православља не би били уписани у наш календар. Кад се сећамо нашег Светог Саве, зар можемо заборавити мајку његову, Свету Ану? И како бисмо могли помислити, да су се сви они моћни и плаховити владари наши из династије Немањића – свети Стефан Првовенчани, па Милутин и Драгутин, Свети Стефан Дечански, па цар Урош- посветили без утицаја њихових светих богоугодних матера? Из светог корена свето је и стабло!’’ Сећамо се мајки које родише толике витезове и заточенике истине и правде Божије и безбројне страдалнике и мученике за Крст часни и слободу златну. Књига племените Љиљане Чолић, која се појављује у 1140-ој годишњици сећања на ПросветитељаКрститеља свих Словена Св. Кирила (+869) и брата му Методија заслужује особиту пажњу. Зато што је специфична, духовно јединствена у нашем добу, доскора и званично комунистичко- безбожном, у ком је рођен и стасао јунак њен, професор, монах, а сада архимандрит Јоил, некадашњи наставник хемије у гимназији у Даниловграду. Он се одрекао катедре, овоземног света и живота и ‘’узео Крст свој’’ и пошао за Христом Богом Живим. Годинама се у ревности пустиножитељски подвизавао, прививши се у Острошким стенама уз живог чудодејствујућег Св. Василија. Ту је својим очима гледао где се деца, млади и старији, већ отписани од земаљских лекара, обраћају на крају Божијем Светитељу, који им враћа изгубљено духовно и те-

45

svetigora / 2010 / јануар

46

лесно здравље. Зато духовник Јоил није морао више да верује у непобедиву свемогућу силу Божију, он је њу очима видео и рукама додиривао кроз чуда Господња на људима преко Острошког богоугодника. Зато отац Јоил, понесен неупоредивом љубављу Свемогућег, из Острошких греда одлази на своје имање... ‘’Господња је земља и што је год у њој, васељена и све што живи на њој’’ (Пс. 24,1). Заправо, то што зовемо наше, то нам је као таланте добри Дародавац свих добара доделио, па га својатамо, у свом самољубљу заборављајући да смо сви гости, путници између ‘’колевке и гроба, неба и земље.’’ Зато је отац Јоило, у име Свете Тројице, попут Св. Кирила када му је било откривено на четрдесет дана пре смрти да ће умрети (869. г.) запојао ‘’хајдемо у дворе Господње’’. И отац Јоил је, са својим телесним и духовним сродницима који су се умножавали, покренуо градњу цркве Св. Ћирила и Методија и манастир Ћириловац, градећи себи и својима задужбину (‘’за душбину’’- за душу) у Ћирилову. Данас се ту, где су се годинама током градње сливале о торженственим благданима стотине, па и хиљаде душа гладних и жедних јеванђелског хлеба и ‘’воде живе’’ од које се не жедни, налази бројно сестринство. Ово предивно сакрално здање, чије је настајање од темеља до крова пратио и надгледао, осветио је Митрополит црногорско-приморски, Архиепископ цетињски и чувар светог Пећког трона, Кир Амфилохије. Он је ретком неимару Светокириловског манастира оцу Јоилу, за прелепу задужбину ‘’у ломној Црној Гори’’ и ‘’српској Спарти’’ која пуним плућима поје Богу на

балканско-европским васељенским просторима, подарио све чинове и одликовања. А на небесима Господ му је припремио, као и свима који Га љубе речју и делом ‘’оно што око не виде, ухо не чу и у срце човечије никада не дође’’(1 Кор. 2, 9). Иако Устав Србије из 2006. год. чланом 10 јасно говори, да је у Србији званични језик српски и званично писмо ћирилица, нажалост, Срби у Србији и Црној Гори су већим делом запоставили ћирилицу. То свакако, бескрајно растужује Свету браћу. А одбацити ћирилицу, Свети владика Николај нас учи, значи ‘’одбацити половину православља’’, одрећи се ‘’од свете српске писмености’’ и ‘’трампити боље за горе’’. Срби и данас, свесно или из незнања, постају духовно-национални губитници, што не чини ни један народ на планети. Свети Владика Николај довикује нам: ‘’Уби нас незнање!’’, као и пријатељ Срба из ‘’најтежих дана’’ (1914-1918), Швајцарац проф. др Арчибалд Рајс који нас опомиње: ‘’Срби пазите -чувајте се себе.’’ Задужбина оца Јоила, и књига проф. др Љиље Чолић, зову нас и позивају да чувамо православље, Св. Кирила и Методија, као и сакрално писмо ћирилицу. Сликовна монографија ‘’Рече Бог и створи се манастир Ћириловац 1999-2009.’’ пуна је духовне мудрости, чита се у једном даху, покаујући нам, како говори Ф. М. Достојевски, врле духовно-витешке монахе ‘’који ће изнети на плећима својим пресвети Лик Христов и показати га ‘поколебаном свету’’, што целим својим бићем и чини отац Јоил, духовник Ћириловца... Ова предивна монографија проф. др Љиљане Чолић одсликава нам снагу Божију показану преко Св. Василија Острошког и послушника о. Јоила, који је, са верујућим народом, подигао манастире: женски Ћириловац, мушки Пресвете Богородице, и на Новом Тавору Свети Храм Преображења. Угледајмо се и ми на о. Јоила, на његову благородност и неимарско-задужбинарско дело, негујмо православну веру и свету ћирилицу и то животом и речју (не као ‘’Вукову годину’’, одричући се дела Св. браће Кирила и Методија и њихових следбеника). Нека нам ови светли примери буду узор и путовође на нашем сопственом путу вечног спасења и будуће заједнице са Богом.

Екатарина

esej

Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7, 7)

јануар / 2010 / svetigora

цар нареди и отвори се расправа. И мудраци почеше рас- Еве затворена би, дрво праву цитирајући Хомерове ријечи које говори Илијада, Вјечнога Живота опет јер Хомер бијаше први који је све грчке богове објединио, нам поста доступно. Кадао им вриједност и сврху у животу људскоме. А Екатарина од- кав би се бог Господаром мах противстави им слику живота у Илијади и Одисеји, које обје и Створитељем човјека словише за дјела Хомерова. Она указа на то да Ахилеј који сла- могао назвати ако не би ву у борби у Илијади велича говорећи да је слава његова као постао човјеком, не окуМИЛАНА Бабић ратника већа од његове бесмртности, горко се Одисеју жали на сивши сву муку људску, свој живот у подземном свијету, схватајући ништавност славе не узевши на себе све спрам вјечнога живота. људско осим гријеха. Зар Мудраци нашавши се у тешком положају почеше да хвале сла- не увиђате да је Христос истински Бог Који са ву и снагу Јупитера, снагу бога који је свој статус господара неба створењем својим плаче, другује, радост и бол жии земље ратом силним задобио. Екатарина се ухвати управо за вота овога дијели. Зар не увиђате да Он на праву то као доказ неправичости таквога бога - неправдољубивости побједу позива нас - побједу над собом. И зар не сина који оца уротом збаци. увиђате да нас Он на праву слободу позива, а то - Христос као прави Син у свему послушан је Оцу с којим је је ослобађање од грјехова наших. Истина постоји јединосуштан. Па зар не увиђате да бог ваш не може бити и истина се може наћи, истина је посвједочена, примјер ни сина људскога, а камоли Божијега? Зар не види- један Човјек ју је посвједочио и крвљу својом зате да су богови ваши у сваком пороку слични људима, а да печатио, истина нам је откривена, истина нам је их само слика њиховог вјечног живота над људима уздиже? доступна. Ријечи Христове, ријечи су истине. Он Вјечни њихов живот - то је чежња за царством небеским које је Пут, Истина и Живот. Да путем Његовим ходите ми недостојни Христа исповједамо. Слика богова ваших то је сада вас позива, вас истинољупце. тежња људска за Богом јединим, њихова бесмрност слутња је На ово философи занијемише, јер ријечи њене силбесмртности Божије. но зазвучаше и далеко надилазаху године њене.

- Шта сем ваше књиге, која још у ствари ни краја нема, свједочи Нешто у њеном гласу, одсуство било каквог удвоо Богу вашем? - упита један од философа који је то питање већ риштва, готово дјетињи израз лица, љепота њена, прије почетка расправе припремио па ухвати прилику да га силина нека која избијаше из сваке њене ријечи и употријеби. очи, очи у којима се бескрај назирао; бескрај који - Не читасте добро књиге ваше када не увидјесте да и премудра је потврђивао да она у себи већ остварује спону са Сибила говораше да ће доћи неко на ову земљу и узеће на себе оним свијетом, а да тога ни свјесна није. тијело човјечије. И зар не говори она да ће бити објешен на ви- Све то мудраци јасно увидјеше и помислише: соком мјесту? Шта је Талесова вода, Анаксимандров апејрон, Када жена оволико зна, још овако млада, и приАнаксименов безгранични ваздух, Хераклитова вјечно жива ча као хор анђела да се чује, ово мора бити прст ватра, Питагорин број, Платонова идеја, Аристотелова фор- Божији. И Бог пусти свима исту помисао и одлучима - него слутња о једноме вјечно живоме Богу? Зар ви мудри ше у срцу своме да мјеста за даљу расправу нема; будући не увидјесте да сва природа о Господу свједочи и да сви а како сви поклоници истине бијаху и живот провелики који се сазнања о свијету докучише наслутише да Један ведоше у њеном тражењу, схватише да је за њу мора бити узрок свега; да иако у многобожству одрастоше, чим вриједно и живот дати, да је ово прилика каква се ум им висине достиже, схватише да Бог је један био он назван не пропушта, да је ка овоме био управљен живот Творцем, Небеским Кочијашем, Несагоривом Ватром или Непо- њихов. Задобити Духа који је у овој дјевојци - за то кретним Покретачем? је вриједно живот положити.

- Како оволико млада жена све то зна? - запиташе се у себи фило- - Што ћутите када има још толико тога за расправу? софи и згледаше се задивљени, Зар вам живот ваш мио није? - цар упита разјарено, - Какав је то Бог који дозвољава да разапет буде? - упита фило- као звијер којој ухваћен плијен из рука се узима, соф који не би хришћанин, па се за то питање ухвати ко за дрво јер његове очи бијаху слијепе за познање истине спасоносно, јер силно у страху од мучења бијаше. која му дарована би.

- То је Бог коме је Љубав једно од имена. Љубав је једина сила - Налазим да она истину говори и да за даљом која моћ да побиједи смрт има, зато и женик чувени говори расправом потребе нема - рече онај мудрац што да је љубав јака као смрт. О љубави као дару највећем и апо- у потаји бијаше хришћанин, па пожури да бреме стол велики приповједа као о дару изнад сваког дара. Љубав то кривице узе на своја леђа. је разапињање, силазак у ад, саосјећање према муци људској, Цару се промијени боја лица, очи му сјевнуше на једини ослонац у свијету који на пад непрестано позива. Господ њих, одскочи од своје столице, и као да прелетје, наш из љубави према нама разапет бијаше. Смрћу Његовом брзином им се приближи, а бијес као огањ сијевну врата се велика отворише, капија она која још од Адама и из њега.

47

svetigora / 2010 / јануар

48

- Да ли тако сви мислите?

- упита их, говорећи кроз стиснуте зубе, док му лице доби изобличен изглед. Философи се не поколебаше и једнодушно да рекоше. Ово би као уље доливено на ватру. Наредба страшна ко вулкан излетје из уста његових.

- У сред града наложите велики огањ! Све их у њега баците! - И одмах их војници дограбише и свезане поведоше на страдање.

- Огањ којем тијело ваше предајете дат вам је као крштење, пут на горе, ка небу - тихо им поручи Екатарина док они смирено пролажаху поред ње. А када цар чу да, и послије свега, даје себи слободу да говори, њему противријечи, схвати то као намјерно изазивање. Погођен у најболнију тачку потпуно се изгуби, погледом који одражаваше његово стање потпуног немира, унесе се у лице њено, зграби је рукама ни сам не знајући шта је спреман урадити. Екатарина, затечена ситуацијом, стаде се молити у себи Господу: - Боже, Боже мој нека ме на муке велике стави само да ми тијело не узима! И Бог окрену бијес његов, он је пусти па се насмија смијехом од које њу дрхтавица обузе.

- Свуците је да се сви наслађујемо љепотом која се тако уздиже да мене цара одби. - И не прође ни трен, а слуге његове стргнуше са ње хаљине њене. Оставши нага Екатарина сагну главу немоћна да заустави сузе које кренуше да падају по лицу њеном.

- Гледајте! Сви је гледајте! - Нареди, јер неколико војника његових посрамљени обараху поглед. И оста Екатарина тако обнажена неколико тренутака, а њој се учини као пуно времена и би јој непријатно веома. И покаја се за молбу своју јер јој изгледаше као нагођење са Богом својим. Колико мудраца оде у страдање због ријечи мојих, а ја се нагађам са Тобом неспремна да трпим што ме снађе − из тих мисли је трже царев глас. − Бичујте је док јој се тијело не изобличи! − А у гласу Екатарина препозна задовољство и насладу што је на муке ставља. У то ли се неутољена жеља претвара? Боже, колико је бездана унутар нас. И Екатарина наслути како је то привлачно. Сигурно се чини исправан тај пут. Скочити у бездан и осјећати задовољство падања, задовоство чињења свега што је забрањено. И осјети колико мора да цар сам себи добар изгледа: - Сада ми је јасно како је толико отврдло срце фараоново, да је на онолико чуда, пријетњи и савјета глув остао те је било потребно да му се

крв његова узме од њега да би се растријезнио од гордости своје. Пустити Јевреје да оду, за њега је значило погазити своје достојанство, изгубити част и моћ коју је као владар имао, изгубити потврду себе као божанства, себе као бога на земљи. Тако је и сада; цар и ја стојимо на супротним странама и шта год да ја урадим, кажем, па макар и чудом поткријепим, он неће промијенити вјеровање своје. Ипак, страшно је то - и смрт моја неће ништа промијенити у убијеђености његовој. Одрећи се све привилегованости, ласкања, удворишта, уздаха жена жељних славе, части коју му указају гдје год нога му ступи, заљубљености и идолопоклонства којима га људи до неба уздижу зато што је власт у рукама његовим - на то није спреман сада. А ја ако се тога потпуно не одрекнем, ако у мени и остане макар помисао о величини онога што чиним, зар нећу у Аду завршити јер ми се пуно даде. Када кренеш путем бездана сигурно мислиш да је тај пут исправан. Сигурно осјетиш изабраништво и привилегованост своју. И мене Господ изабра. Да се нисам и ја погордила у страдању своме? Колика је разлика између нас? Царева неутољена жеља даје му осјећање да овако треба бити; можда навика његова да право царско полаже на све што мисли да му стоји као изазов. Како год да кажем истину своју он ће то схватити као удар на његово царско достојанство. Или се варам, можда у свему овоме нема пуно размишљања, већ човјека нека сила води којој он тешко одолијева. Можда човјек не застане на вријеме, не натјера себе на повлачење у себе, не преиспитује се, не може бити искрен према себи ... Страховита бол тргну је из ових размишљања. И поче бичевање и не престаде док је крв скроз не обли почевши да се слијева све до пода. Екатарина испрва не пусти гласа, али како бијаше све теже трпити бол, који постајаше све већи, она тихо јаукаше. При крају мука она упаде у неко стање које осјети као полусан. Осјећање бола се смањи, осјећаше као неку утрнулост, а посљедње чега се сјећаше била је молитва Богу да јој не дозволи да поклекне. И бол страховита је пробуди, па затим осјети да јој је страшно хладно, погледа око себе и схвати да се у тамници налази. А цар се распитиваше код слуга својих како она поднесе шибање, и дознавши о храбрости њеној не могаше него да осјети дивљење. Јунаштво и достојанствено држање у борби бијаше један од разлога што га Диоклецијан уздиже у свога савладара, зато цар самољубиво помисли да га је таква жена достојна, да би царица засигурно била да се са Диоклецијаном не ороди. И умири се бијес његов, понада се да су Екатарину муке смекшале, да ће пожалити младост своју и ипак пристати његова бити. И нареди и доведоше је. А када је угледа зачуди се. Тијело јој у подлијевима бијаше, лице отекло, али очи - очи још љепше изгледаху. Да није ових очију и заборавит бих је могао, али како да се отргнем љепоти којом оне зраче. И приђе јој и стаде јој шапутати свакакве ријечи од којих је језа поче подила-

dnevnik nero\ene devoj^ice И

з љубави су ми родитељи дали живот. Тако ја мислим. Настају ми прве жиле. Тело почиње да се обликује. Већ имам уста... Срце је почело да куца. Ко још може да посумња да ја - живим! Не схватам зашто је моја мати забринута... Ручице и ножице су почеле да ми расту. На рукама су изникли прстићи. Ускоро ћу њима почети да хватам. Кад изађем из утробе, додириваћу образе моје мајке... Тек данас је мајка сазнала да ме носи у утроби... Пресрећна сам због тога. Једва чекам да видим лице својих родитеља... Сад је већ сигурно да сам девојчица. Имам све органе, боље осећам околину. Коса и обрве су почели да ми расту... То ме краси... Очи, уши, нос... Гледам, чујем, миришем... Чујем како моји родитељи разговарају... Некако су узнемирени. Отац вели: ˝Кад ћеш већ једном да абортираш?˝ Шта ли то значи? Можда се спремају да ми купе колевку... Мама, чујеш ли како ми куца срце? Оно куца за тебе, вољена мајчице... У утроби се осећам безбедно и срећно... Мајко! Мајко! Где смо то? Шта је то? Шта то раде са мном? Мајко помози ми! Неко хоће да ме ишчупа из тебе... То су ножеви... Мајко ... Не дозволи да ме убију... Боли! Боли ме! Молим те... Помози!

- Госпођо, изволите. Обавили смо операцију... Заметак је одстрањен. непознати аутор Текст добијен добротом Милице Стајковић

јануар / 2010 / svetigora

зити више неголи од хладноће тамнице у којој бијаше. − Буди моја и све са тобом дијелићу; копита коња мојих водиће те гдје год ти душа зажели ићи, вољена бићеш као ниједна прије тебе, уздићу те између свих жена које ходе царством мојим - а то рекавши цар узе руку њену руком својом и јако је стисну. Екатарина осјети лакоћу препуштања, лакоћу идења за мушкарцем, лакоћу живота у заједници са мушкарцем и препаде се као никада до тада. Тако је лако пасти! Тако лако могу пасти! Нећу да паднем! Како да се борим? Узми ово Господе од мене јер се не знам сама борити! - стаде у себи понављати реченицу ову свом снагом својом, као задњи вапај да је. И узе се од ње ово осјећање те рече гласом у којем не би колебања: − Твоја бити не могу јер пут тај не изабра душа моја. Вјерена је душа моја, ка Женику Небескоме све у мени стреми, а ти ради са тијелом мојим шта ти је воља. Цар осјети како га дрхтавица хвата и пожели да заувијек уништи очи које његове не могу бити. На силу добити не би ублажило повријеђено себељубље, нити би утолило жељу која би као дивља звијер у њему. Нема задовољства у узимању на силу ономе који је научио да влада. − На губилиште са њом и главу јој одсијеците - одлијеже царев глас палатом, а Екатарина одахну што ће се брзо свршити земаљски живот њен. И свезаше је и поведоше, а она ходаше улицом главе погнуте. А увуче се празнина у срце њено; као лед да јој душу стегну. И немир дође па страховито осјећање самоће, као да је сама на свијету осјети се. Буку народа око себе не осјећаше, страх неки који никад не би у њој дође и усели јој се у срце. Ноге јој заклецаше и хладан зној је обли и пожеље да мушку снагу има, да се отргне од ланаца и побјегне негдје далеко, негдје високо.

- Одакле овакав страх од боли, од смрти. О када би смјела себи дати слободу да очајавам, да гласно тугујем, можда би ми барем мало лакше било. - И грло је поче гребати од силине крика који у себи покушаваше угушити.

- Шта је ово!? Од куда дође осјећање ово?! Зашто се овако осјећам? Јесам ли се одвојила од Ријечи Твоје, па све узимаш од мене? Јесам ли се погордила па ми искушење на искушење дајеш? О како ми је тешко сада у страдање поћи! Хоћу ли бол велику осјетити? Што си ме оставио? Што си ме оставио? Не пуштај даље тежину на срце моје јер ће препући. Врати ми се! Врати ми се! - и скроз изгубљена она погледа око себе. Прво што угледа би неко дрво. Црвена боја прошарана жутом преливала се и правила мноштво различитих нијанси. И мирис дрвета тог дође до ње. И одједном осјети како цијела творевина Господња мирише и како је све лијепо и добро створено на земљи. - Мора да је овако у рају мирисало - помисли. Погледа у небо, а оно ка смирају своме дан иђаше и као да о утјеси некој свједочаше. И одједном јој би као да је први пут свијет око себе угледала. Па како је тако дивно створен свијет. Боже како ли је лијепо код Тебе када си овакву љепоту дао творевини Својој као слутњу о љепоти Твојој. И умири се срце њено и већ у духу преко линије свијета овога иђаше и двери јој се другог свијета отворише када јој главу посјекоше.

- Крај -

49

reporta`a С.Ч./Р.В. svetigora / 2010 / јануар

50

ИМЕНДАН

МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

егово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорскоприморски Господин Амфилохије је 6. децембра, поводом празника Светог Амфилохија Иконијског, свог небеског заштитника и покровитеља, служио Свету службу Божију у параклису посвећеном овом Светитељу Цркве Божије у манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој. Овим литургијским сабрањем и монахиња Амфилохија из манастира Жупа прославила је свој имендан. У току Литургије владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Срђана Стефановића. ‘’Крштење је тајна новога рођења’’, рекао је владика Амфилохије у архипастирској проповиједи у току Литургије. ‘’Кроз њу Господ ону свјетлост коју је уградио у наше биће запечаћује Својом вјечном свјетлошћу, Собом као вјечном свјетлошћу. На тај начин ми постајемо обиталиште славе Божје, постајемо оно што је прије нас на савршенији начин постала Пресвета Дјева. Онога Кога је она примила, ми примамо силом Духа Светога.’’ Владика је у бесједи подсјетио да је Бог – Бог живих, а не мртвих. ‘’За Бога не постоје мртви. То се, нама кратковидима, који нијесмо премостили јаз између овога и онога свијета, којима се нијесу откриле све дубине и висине и ширине тајни Божјих, само чини да

Њ

је живот ограничен на кратки интервал и да нема другог живота. Међутим, овај живот је само припрема за онај живот. Као што је гнијездо у којем птица своје птиће храни само припрема за широки свијет, тако је утроба ове земље шира утроба од материне утробе. Она је могућност да окрилатимо духовно, задобивши вјечну Божанску силу и свјетлост и мудрост и знање, сјединивши се са Господом, причестивши се Тијела и Крви Његове, да растемо у мјеру раста висине Његове и премостимо јаз између овога и онога свијета.’’ У славу Господу, а у спомен Светог Амфилохија Иконијског владика је на крају службе освештао и пререзао славски колач, а у току Свете Литургије крштена је слушкиња Божја Радмила. Након службе приређена је славска трпеза за мноштво присутног свештенства, монаштва и вјерног народа. Сестринство манастира Жупа поклонило је митрополиту Амфилохију житијску икону Преподобног Јустина Ћелијског.

crkveno jezikoslovqe

ворски песник цара Манојла Комнина (1143-1180) и величатељ његових ратних ‚'победа над варварима'', нарочито над Србима и Угрима, Теодор Продром, говорећи о србском великом жупану (архисервозупанос) Урошу-Уросу Другом, (чије се име код Грка осећа као значењски повезано са грчким ''орос'' или, у облику песничком, ''урос-планина'' и звучи нешто као ''горштак, горопадник''), који је у једном ратном сукобу пред василевсом и његовом војском уистину ''побегао у гору'', назива га у игри речи ''горохрањеним (гр. 'уреситрофос') вепром'' и описује не само као ''варварина'' него и ''по роду тророба'', што на језику византинских реторици вичних писаца значи не просто ''троструки роб'', у смислу покорности трију србских великожупанских поколења византинском василевсу, чији су ''јарам прихватили'' и пред којим су и главу и ''шију повили''1, него, као, на пример, у честом епитету за ђавола и јеретике – ''триклети'' али и у позитивном смислу - триблажени, тросунчани - поседовање особине исказане другим делом сложенице у веома великој, ако не и крајњој могућој мери - дакле, ''по роду најкрајњи роб''. Исти тај Продром у једном од својих писама упућеном ученом пријатељу од младости, МихаВЕСНА Никчевић илу Италику, који је у међувремену био посвећен за митрополита у Филипопољу (Пловдив у данашњој Бугарској) пише: ''Ти велиш да Филипопољу нема ни Муса ни Харита (паганских божанстава, покровитељки уметности и богиња лепоте и љупкости, као оличења књигољубивих интелектуалних бављења и уживања). Али, Мусе и Харите дошле су са тобом!….'' Григорије Антиох, угледни правник, који је као плаћеник учествовао у походима царске војске по ‚''мрачном'' Балкану и 1172. г. нашао се у Сардици (данас у Бугарској), и Никифор Василакис, који се нашао у изгнанству у Филипопољу, у својим писмима тужакају се ''на врло сурово поднебље, рђаве услове живота и храну, и куће скромних дименсија'' на које су тамо упућени. Префињени Византинци подсмевају се ''неелегантним Бугарима'' и њиховој незграпној крзненој и грубој ланеној одећи, сиротињском ‚''воћу оног из времена Светог Патријарха Фотија и Сведобром само за свиње'' и ‚''киселом вину од кога боли глава''. Као тих Кирила и Методија, осуђујући сами себе на неистински Медитеранац, ксенофобични Антиох није у стању да способност да запишу иједну словенску реч, а да поднесе било какву разлику у обичајима и ''стандардима'', па се је својски не ''погрче'', уколико за њу већ не изнађу гнуша чак и морске рибе и крава, и млека и сира, који му се у превасходније грчко-латинско назвање, неспособизобиљу нуде у Сардици.2 ност каква је била својствена и античким паганским Византински писци зрелога царства, већ од друге половине 10. ауторима.4 века, и поред верске истоветности, сматраjу у културном смислу веома опасним мешање са иноплеменицима, и због тога што ‘’Ритуални’’ прелазак у другу цивилизацију се кроз општење са њима загађује чисти јелински језик ''варва- По општераспрострањеном схватању у Византији, ризмима''. Чак и један високо-образовани тумач Светога Писма иноплеменике је требало темељито и такорећи и писац житија Светог Климента Охридског, праведни архипа- до непрепознатљивости ''култивисати'', речнистир, какав је био архиепископ Теофилакт Охридски, који је умео ком савременог глобализма говорећи – ''тоталда устане и у одбрану своје угрожене негрчке пастве пред зах- но прересетовати''. Један од забележених показтевима Цариграда, ни он не може да одоли, а да је, повремено, них примера такве акултурације у цариградској учењачки цинично не боцне, вајкајући се на ''скудоумље својих средини јесте пример младог Серва из Ливетријаца'' (Ливетријци су код старих Грка важили за приглупе подунавско-прицрноморске Мале Скитије (зване житеље града у близини Орфејевог гроба под Олимпом, који су и Parva Syrfia-Мала Сервија), кога је епископ грасе оглушили о једно упозорење пророчишта и довели свој град да Доростора-Дристре, славног по ту погубљеном до пропасти). Одгајени на паганској књижевности Старе Грчке и Св. Мученику војнику Даси из 4. в, и по ту рођенима Рима и обликовани њеним нормама и захтевима, ромејствујући Св. Дионисију Смиреном и Јовану Касијану, био поинтелектуалци у својој империјалној самосвести и естетском ра- слао књижевнику Јовану Цецесу (1110-1180) у префинману често исмевају језик, па и име својих Склавина, тј. „робо- стоницу, да му буде пола слуга, пола ученик. Прво ва“ (Словена), или, што је били потпуно исто, Серва, тј., по изричи- што је Цецес учинио, било је да младићу, очито, питом тумачењу Константина Порфирогенита,„слугу“ византинског томцу свога пријатеља-јерарха, који је бесумње цара (Срба).3 Теофилакту Охридском у једном писму смешно зву- морао бити већ крштен под својим србским имечи србски топоним Кичево, који, међутим, он сам записује на на- ном, сасвим промени име и замени га грчким: Свевчин који је могао само измамити смешак његове пастве - као ''Ки- лад је морао постати Теодор, да би у очима нецева'', дајући уопште искључиву предност грчким географским бопарног Цецеса и њему сличних ромејских појмовима, као у случају када примећује да би ''Јелини Вардар заљубљеника староримског васељенског преназивали Аксије (Аксиос)'' (Н. Радошевић, loc. cit.). Одбијањем да стижа и земаљске величајности постао човек, разумеју истоверне инојезичне народе у њиховој богоданој осо- истински Византинац и, по оваквом изокренубености, макар и површним овладавањем њиховим језицима, том гледању, тек отада (!) истински хришћанин! они пројављују дух умногоме различит од духа просветитељског Донекле као и у случајевима потоњих ренегата усрђа, служења и отворености претходних епоха, посебно од у србским земљама, изложеним од времена

o imenu

petka3. svetiteqke iz epivata

јануар / 2010 / svetigora

51

svetigora / 2010 / јануар

52

контрареформације безобзирном римском прозелитизму, који су преверавајући и, неретко, постајући и сами римокатолички мисионари и прелати, промену свога верског идентитета печатили латинизовањем или инојезичном променом својих крштених србских имена и презимена, тако да је Петар Богдановић из Призрена постајао Арбанасримокатолик Пјетер Богдани, Марко Бандић из Скопља - Марко Бандини, а покрштењак Томо Међедовић из Попова Поља - Хрват, Томас Урсини, и у оваквом ромејствујућем преименовању склавинских дошљака у средишту византинске империје‚ ''радило се о некој врсти ритуалног преласка из једне цивилизације у другу'' (Нинослава Радошевић). Елитистички дух византинске престонице као средишта васељене и његових расадника широм царства, у своме интелектуалистичком и придворском хедонизму временом све опречнији вековној апостолској и равноапостолској пракси претходних поколења гркофоних и латинофоних, али и ''варварофоних'' просветитеља инојезичних народа - нпр, једног Никите из Ремес(л)ијане, Јована Златоустога и Солунске Браће, Кирила и Методија - пракси која се огледала у светопавловском бивању‚ ''свима све... и онима који су без закона, као да смо без закона, иако смо у закону Христову, само да се за Христа придобију и они који су без закона'' (1 Кор. 9, 19-23), довео је, када су у питању адепти таквога духа, придошли из негрчких византинских провинција или из васалних држава до чудновате појаве. Потпадајући под интелектуални, финансијски и политички патронат цариградствујуће елите, не само у цветној Византији него и на њеним развалинама, нарочито у каснијим вековима, и извесни људи који су се рађали као Срби или Бугари или Власи, по сопственом избору, живели су, делали и, поносни на своју метаморфосу, умирали као Ромеји, велике Константинополите међу малим Сервима, отуђени од средине која их је Богом изнедрила и од живог хришћанског предања и сведочења својих крштених предака. Као да до њих није допрла реч Господња Апостолима да‚ ''иду и да крсте све 'јазике''' (народе и њихове језике)'' и као да о Светој Педесетници Духом Светим сваком таквом‚ ''јазику људском'' није даровано да, примивши и појмивши Јеванђеље Христово, надаље и моли се, мисли, дела и богослужи, рађа се, живи и умире, узрастајући‚ ''у меру висине Христове'' управо на рођеном крштеном језику и писму, које ће чувати и неговати као драгоцени дар Божији и завештање својих предака, али и као вечни подсетник управо на своје вољене духовне добротворе и узоре,

ГДЕ ИМА ВЕРЕ, ИМА И ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ ДЕЛА БОЖИЈИХ У прилог изнесеном тумачењу рецепције имена иноплемене Светитељке из Епивата у високопросвећеној византинској средини кроз векове говоре на свој начин и у француском преводу објављени Савети и успомене Синадина, свештеника од Сер(ез)а из 17. в. (Paolo Odorico et autres, Conseils et memoires de Synadinos, pretre de Serres en Macedoine, Pierre Belon, Paris, 1996. р. 596). Јадикујући над Грцима који су услед неверја изгубили свој Царски Град, отаџбину и многе часне мошти, павши под турску власт, а поводом Преноса Светитељкиних моштију из Цариграда у Молдавију, у град Јаш-Подгорје, чије је српско име у прошлости било – Подгорје, престоницу молдавског владара Васила Лупула, његовим трудом, свештеник Синадин записује: ‘‘…Зашто је Преподобна учинила толика чуда у Молдавији? Може се одговорити: Она је учинила толика чуда управо зато што Христос рекао: Вера твоја спасла те је‘. Где има вере, има и величја Божијих сваке врсте. Стога, дакле, што Молдавци пројавише многа благочашћа, вере и побожности, Преподобна и учини чуда. А зашто у Константинову Граду она уопште није чинила чуда, већ готово две стотине година? Могло би да се одговори овако: управо зато Преподобна није чинила чуда, јер су је држали по страни у запећку и нису јој се са трепетом клањали нити побожно молили, него су говорили: ‘Српкиња, Хм! А шта је она учинила еда би се посветила?!‘ Нису имали поверења и вере у ову Светитељку и Преподобна им уопште није ни чудотворила!‘‘ Други део ове истине, који никако не би требало превидети јесте да су управо чувари моштију Преподобне мати Петке у Константинграду ову светињу хришћанску у одлучујућем тренутку и спасили из турских руку и касније подарили православној Молдавији, те да су у истом том 17. столећу два учена Грка, један високи јерарх - архипастир Матеј античких Мира Ликијских, средњовековне Струмице (Ј. Ј. Хофман) и Мелетије Сириг, најученији богослов Цариграда и проповедник са Крита, саставили два дела, Житије Преподобне Параскеве и Канон Преподобној Параскеви (чува се на Светој Гори), која сведоче да је и међу Јелинима итекако било оних који су се гајили поштовање према‚ ‘‘овој Српкињи‘‘ и топло јој се молили. Притом, не сме се заборавити колико је непребрoјних сведочанстава боговерности, исписаних мученичком крвљу своје пастве и својих јерараха и првојерараха у доба турског ропства и у новијој историји принела Господу и колико је допринела одбрани вере православне управо Цариградска Црква.

који су га у Христа крстили и у Цркву Христову уцрквенили и кроз читаву историју, молитвено и делима својих настављача из јелинскога рода на најразличитије начине потпомагали. У таквом елитизму као да се корени и оно што ће у 20. веку протојереј др Александар Шмеман апострофирати у православној Америци као реметилачки “религијски национализам“ оних који су, у своме неоромејствовању у после-византијској црквеној историји, произвели саму и то сужено схваћену Византију “у сталну, основну и нормативну дименсију или ознаку самог Православља“, извитоперивши њену “изворну суштину, која није била национална, него универсална“, у суштински слој православног предања, при чему су јединствену и универсалну хришћанску вредност Византије пренели само на једну, грчку нацију.5 Петка из Пристаништа Мраморноморских - Параскева из Епивата Када се у једном оваквом контексту, реалном духовно-историјском контексту самога збитија, прочита поново раније наведени одломак о спаљивању и поновном састављању житија ''Свете Параскеве, поштоване у Каликратији'', руком ученог цариградског ђакона Василика, може се наслутити да се исправљање првобитног сказања о овој Светитељки, које је “неумешно, грубијански (идиотикос)“ списао неки њен земљак, месни “црквар“ каликратијски, тицало, вероватно, и бројних непоћудних варваризама којима је изворни текст морао обиловати. У те варваризме је зацело спадало и само Светитељкино име, али и назив њеног родног места на обали Мраморног мора - Епивате, Επιβαται, дакле множина), а можда и саме Каликратије.6 Сличан однос према имену једног српског Светитеља огледа се у блажем виду, можда и нехотично, и код оних јелинских састављача житија србскога кнеза Јована Владимира, који изостављају његово србско име, или име Владимир третирају више као име родног места овог ''најсјајнијег светлила што се заблистало из /града/ Владимира (!)''.

Друга могућност, пак, да је спаљивање тога пражитија Св. Петке, насталог у доба у коме је у подручју Тракије међу словенским живљем неутврђеним у вери, по ко зна који пут од времена саме Светитељке, главу дизала богомилска јерес, наложено због евентуалних јеретичких ставова сачинитељевих, искључена је из простога разлога што су богомили одбацивали сваки култ хришћанских светиња. Они нису поштовали Светитеље нити су се клањали њиховим моштима нити су им писали житија, поготову не онима који у литургијском памћењу Цркве и данас живе, као што живи Света Петка, не само као преподобни подвижници и молитвеници, него и као браничи вере истините у души свога крштеног отачаства, јер су, како се вели у канонима из службе Светитељки из Епивата, ‘’науком просветљења Божијег одгонили сву злобу и мрачну таму јереси развејавали и светлошћу богопознања крајеве васељене просвећивали… по закону Оца Небеског, закон отачки истинито држали, демонима у лице пљунули, благочастиво Образ Господњи целивали, који прими Онај који се од Отроковице јави… П р еч и с т у В л а д ич и ц у хвалили часно,

ακται, παραλιαι – ‘’обале’’) - широм југоисточне Европе. Места под овим именом постоје и данас на обалама европских мора, река и језера, на којима су некада живели или још увек живе расути и разједињени делови некада јединственог словенског племена: почев од малих и великих Пристана на Јадрану, од Трста преко Боке Которске до Драча, од Пристаништа на Литохору-Лимани Литохору у данашњој Грчкој, Пристана у Бугарској, мраморноморских Пристана-Епивата и језерског Простана - у Турској, до бројних приморских, речних и језерских топонима Пристан(и) или Пристаништа у данашњој Украјини и Русији. Могуће је да је и топоним Каликратија („калос“ - „леп, добар“ и „крата“ дијалекатска варијанта речи „кара - глава“ - Liddel-Scott-Jones, A Greek-English Lexicon, Oxford 1968, s.v. κράτα, κάρα), као ознака места смештених на истакнутом ”крају или глави залива”, попут данашње Нове Каликратије на Халкидикију, основане на месту по положају веома сличном ономе у заливу у околини Цариграда на коме се налазила Стара Каликратија, из које су у крвавом изгону 1920. протерани сви хришћани и насељени управо у тој Новој Каликратији) у околини Цариграда, грчки превод карактеристичног јужносрбског топонима Лепоглава (Доброглава, Добра Глава данас није потврђена, али није немогуће да је некада била заступљена као што и данас постоје слични топоними Добра Вода, Добри До, итд.). У топонимији данашње Грчке постоји још само једно село сличног назива - Каликратис на Криту, и данас прошараном словенским микротопонимима, смештено на повисокој, стрмој ''главици'', које су тамошњи житељи очито, ипак, сматрали ''Лепоглавом, Лепом, Добром Главом'' за разлику од недалекога Агриокефала, чије име дословно значи ''Злоглава, Зла, Дивља Глава (као Злосело, Злокућане, итд.)''.

јануар / 2010 / svetigora

ке и црквене независности од Империје од стране Словена, или Арапа, или Румуна“, често схватао као „опасност за јелинство, покушај уништења Грка и њиховог првородства унутар Православља“, док, по Шмемановим речима, „јединство Православља чини не јелинство као такво, које обухвата и свеколико грчко нехришћанско наслеђе, већ искључиво хришћанско јелинство, које стварно и има првенство по части над свим другим његовим изразима“, при чему би се то првенствовање морало огледати, пре свега, у апостолском и очинском служењу у љубави и истини, а не у властољубивом преузношењу. Закључујући да су „трагични догађаји у историји Византинске Империје, горки опит турског ропства, борба за очување живота и за ослобођење, изменили изглед изворног византинског предања и дали му смисао потпуно супротан ономе какав је оно имало у почетку и који је Цркви и пружио могућност да га усвоји – ‘универсално’ је замењено ‘националним’, ‘хришћанско јелинство’ - ‘јелинством’, Византија - Грчком“. Прот. Александар Шмеман, Грчки религиозни национализам (У трагању за корјеновима америчке буре - А Meaningful Storm), Теолошки погледи (бр.4). Сепарат, издање архиепископије Београдскокарловачке, Београд, 1974.

6 Вероватно је у новом Василиковом житију Св. Параскеве Нове на јелински било преведено и србско име места на обали Мраморног мора - Епивате, дакле, множина, а не Епиват(ос) – једнина. За Грке сасвим некарактеристичан и (ни у Грчкој ни на Кипру) данас непосведочен топоним Епивате може бити само превод типичног и још увек веома присутног стариначког србског назива за места никла на “приступачним обалама”, ‚‘пристан, пристаниште‘‘ (Bailly, Dictionnaire grecque-francais, Paris 1950, s.v. επιβατος, са потврђеним обликом επιβατη за женски род, sc,

1 Влада Станковић, Срби у поезији Теодора Продрома и Анонима Манганског, ЗРВИ 43, Београд 2006, 437-439.

2 Нинослава Радошевић, Les allophyloi dans la correspondence des intelectuels byzantins du XIIe s., ЗРВИ 38, Београд 2001/2002, 89-101.

3 Constantinus Porphyrogennetus, De administrando imperio, c. 32.

4 Тако су још у антици старосрбски Хрбати постали Карпати - Carpates, насеобина Дебар или Добро у Македонији - Toperus, Бијело Језеро - пајонска Bylozora, Градиње - Gordynia у Македонији, Градина - критска гр. Гортина; река у Тракији Косиница - Косинит-Cossinitus, друга трачка река Речица-Rechius близу Солуна, па старосрбска и средњовековна Камјеница (В. Ат– лас старе Србије, Ј.Г. Хофман, Свеопшти словар, под кХем, кХајм Београд, 2007) антички Хем-Haemus, у изворном гр. лат. изговору Кхајм; „кракато, тј. издужено“ oстрво Кракара - Corcyra (Крф и Корчула), а „краката или висока планина“ Крак - Cragus, Anticragus у Малој Асији или усамљени, високи Крак на истоименом острву, Самокрак, - гр. Samothraca или Драч, Драчје - лат.

Dyracchium, у изворном латинском изговору Д(и) ракхјом. У средњем веку србски манастир Косаница у Северној Грчкој постаће грчка Икосифиниса, Призрен (од призрети, призирати, као херцеговачки Призренац) гр. Приздриана, Загорје на Самотраци - Загорион, Загорјани на Криту - гр. Загуриани, Племењани - гр. Племениана, срб. Модрич - гр. Мундрос, а епирска Зеленика - гр. Целеника, итд. итд. В. изузетну књигу о томе немачког слависте Фазмера - Мax Vasmer, Die Slawen in Griechenland, Berlin 1941, преиздану као издање Zentral Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Leipzig 1970.

5 Према речима протојереја Шмемана, због тога се током историје и „сваки покушај установљења политич-

насупрот јеретицима, и друге живописане свечасне и свештене образе усрдно целивали… и књиге нечастивих истребљивали и на поклоњење Образу Христовоме позивали...‘‘ Уосталом, педантни Валсамон не би пропустио прилику да тако нешто и напомене, али код њега нема ни наговештаја о некој неправоверности списа и анатемисању његовог аутора. Сходно императивима веће богоугодности, у новом грчком житију, првобитно србско име Светитељке - Петка или Петница (Пјатница), које је, по оцени византинских естета, ‘‘недостојно‘‘ њеног анђелског живота, а под којим је остала упамћена у православном словенству и румунству (нажалост, последњих деценија у румунској науци, па и у неким хришћанским круговима, на таласу подражавања европским културним обрасцима и чишћења традиције од неевропских елемената, као што се у 19. веку избацила из црквене употребе ћирилица, као вековно влашко-молдавско писмо, потискују се и предањскa Светитељкинa имена Petca и Parascheve и све више користе Veneri(a) и Vineri(a), по угледу на римокатоличко Veneranda) до дана данашњег, по свему судећи, замењено је ‘’достојнијим‘‘, ромејским и м е н о м Параскева.

53

psihologija

НОРМАЛНОСТ КАО

ЗРЕЛОСТ ЛИЧНОСТИ ИЛИ

ПЛОД ДУХА СВЕТОГА?

вакодневно искуство нас често суочава са дилемом шта је нормалност? Ко је нормалан? За кога се то данас може рећи, а за кога не? Које су то одреднице које постављају граЕЛЗА Бибић ницу између нормалности и лудила. Анегдота ‘’у данашње време ко је остао нормалан - тај није нормалан’’ на шаљив начин описује оно што смо преживели као народ претходних деценија и није далеко од истине да нормалност спада у категорију уметности преживљавања. ‘’Најприхваћенији начин размишљања и осећања често је и најопаснији.’’ (Св. Филарет Московски) ‘’Ако желиш да угодиш гомили, постаћеш јој сличан.’’ (Св. Нил Синајски) Шта заправо човека чини зрелом и целовитом личношћу? Свакодневно искуство и пракса показују нам да нема зреле личности, већ да постоје само ступњеви зрелости који се више или мање приближавају некој нашој замишљеној идеалној целини личности; као и да не постоје границе човековог сазревања у току његовог читавог живота.

svetigora / 2010 / јануар

С

54

КОЈИ СУ ТО КРИТЕРИЈУМИ ЗРЕЛОСТИ Можемо укратко погледати најважније критеријуме који одређују, како психолози кажу, снагу човјековог ЈА, односно који показују степен његове зрелости. То је прије свега, способност за вољење неког другог, а не само себе самог; таква љубав партнера није у стању да се било чега одриче, односно да подноси жртве. Други критеријум је способност контролисања сопствених нагона и импулса (импулсивно препуштање наглим пражњењима ових енергија је - слабост, нервоза и незрелост сваког појединца који ништа не чини да би васпитао вољу); трећи је, способност подношења непријатности бола и патње (принцип апсолутног задовољства коме тежи мало дете непрекидно вреба сваког од нас и зато мора бити стално под нашом свесном контролом како не бисмо дозволили да други уместо нас подносе бол и патњу. Избегавање сваког бола и физичког и душевног води претераној употреби медикамената и злоупотребљавању комфора, што је карактеристика нашег доба). Четврти критеријум је поседовање зреле савести (зрела савест се показује у толеранцији али и у контроли својих нагонских жеља, у толеранцији али и будности према захтевима свога моралног бића. Незрела савест, напротив заснива се на осећању страха и кривице, таква личност понаша се према самој себи

или својој околини садистички или мазохистички. Овакво човеково НАД ЈА, које је у детињству изграђено под утицајем претерано строгих родитеља, или није уопште довољно изграђено због родитељске занемарености, или што ови и сами нису у себи изградили своју савест, ствара од људи мучитеље других или неуротичне мученике, који због претераног осећања страха и кривице траже своје мучитеље. Насупрот тзв. развојној идентификацији, која је једино нормална и код које личност уноси у себе као узор особе које воли и цени, у патолошким случајевима тзв.одбрамбене идентификације не постоји у основи личности емоционална приврженост већ потреба за осећањем сигурности. У таквим случајевима личност се осећа угроженом, па не могавши да се ослободи страха на други начин, почиње да се поистовећује са особом која је извор узнемирености. Из такве идентификације развијају се претеране маскулине или феминине особине личности, које онда делају у правцу садистичке или мазохистичке оријентације у животу). Умерена агресивност без реакције беса или мржње, али и без претеране бојажљивости представља пети критеријум нормалности (потиснута агресивност која није нашла одушка у моменту када је то било неопходно и у мери која одговара ситуацији и нашим обавезама, остаје неискоришћена, дивља снага која се каткад мора да испразни, и то најчешће у некој адекватној ситуацији и са појачаним интензитетом). Способност да будемо независни, чини шести критеријум (овакву способност поседује само она личност која је врло успешно у себи развила све друге раније поменуте способности). По Фројду постоје два главна критеријума нормалности и зрелости: способност да се воли и ради. Већина људи је углавном способна да ради, обавља свој посао и тако издржава себе и своје породице. А да ли је способна да воли и како воли? Да ли данас виђамо око себе уравнотежене, емотивно стабилне појединце? Да ли смо ми сами такви..? Ми можемо бити психички потпуно здрави (добро да памтимо, мислимо, да постављамо сложене циљеве, да будемо активни, да се руководимо свесним мотивима, да постижемо успехе), али да истовремено будемо личносно мањкави и болесни - да не усмеравамо свој живот достизању човекове суштине.

КАКВА ЈЕ ЗРЕЛА ЛИЧНОСТ Зрео појединац се суочава са конфликтном патњом и болом чак и када не може да их савлада. Способан је да их поднесе - у стању је да пати када се друкчије не може, да буде несрећан када се несрећа не може избећи, а да при томе душевно не оболи, нити да преноси своје патње, болове и несреће на телесни план. Можемо рећи да нема стварне слободне зреле личности, независне и самосталне, а која тиме није изолована и усамљена, јер само независна, дакле слободна личност зна за тајну зрелог понашања у коме се даје ‘’Богу Божије, а цару царево’’. Корсаков је 1901. године писао да је сваком психички здравом човеку својствено религиозно осећање. Религиозна потреба је трагање и неодољива чежња за Апсолутним, Вечним и Безусловним, трагање за Највишим Смислом. Владика бачки Иринеј је једном приликом, када је говорио о духовном и душевно болесном човеку, рекао нешто занимљиво: ‘’Духовно здрав човек, не може да буде душевно болестан, а ду-

јануар / 2010 / svetigora

Аутор је студент треће године Одељења за психологију Филозофског факултета у Никшићу.

шевно здрав човек може да буде духовно болестан’’. ШТА КАЖЕ ПСИХИЈАТРИЈА По својим формалним обележјима готово се сваком вернику Приписивање патологије се готово увек заснива на може успоставити психијатријска дијагноза: Пушкину се припи- претпоставци да је свака потешкоћа у прилагођавању сивала психопатија, Толстоју схизофренија,Тургењеву хистерија околини доказ да појединац пати од менталног а Достојевском епилепсија. поремећаја изазваног биолошким факторима. БританЕво шта пише у Приручнику свештенослужитеља у издању Мо- ски професор, Вилијам Сарџент је 1974. године хвасковске Патријаршије из 1998. године: ‘’Оквире норми човеко- лио напредак у модерној психијатрији, па је написао да вог интелектуалног развоја у једнакој мери превазилазе и мало- би се ''после модерних метода психијатриског лечења умност и генијалност. Исто тако, одступањем од одређене интуи- Исус Христос напросто вратио свом столарском занативно схваћене душевне норме могу се сматрати и бесомучност ту''. и блаженство. Зато пастир-исповедник мора да поседује сопстве- Најјачи аргумент психијатрије у прилог мишљењу да је но духовно искуство, хришћанску интуицију, познавање основа схизофренија болест, јесте тврдња да је почетком педеправославне традиције, старања о души, и да буде упознат са из- сетих година 20-ог века пронађен лек против ње, као и весним, макар и најопштијим, основама психијатрије. Али и у том да тај антипсихотични лек контролише болест на начин случају суд о психичком здрављу парохијанина мора да доноси с на који инсулин контролише дијабетес. Ово је необоривеликом опрезношћу, узимајући у обзир све могуће индивидуал- во веровање у струци менталног здравља. не особине сваког конкретног човека.’’

1954. године у САД се појавио хлоропромазин Божији људи међу психијатрима су веома малобројни. Први је (познатији као торазин). За 8 месеци након што се Јеврејин, проф. Франкл, који је преживео концентрациони ло- појавио, лек је био испробан на два милиона пацијената, гор, познат по свом чувеном делу ''Човекова потрага за смислом''. и како су јавила средства јавног информисања, могао је Друга светла личност у области психотерапије је о. Хобарт Мо- ''потпуно да уништи страхове и душевне патње''. Торарер (он је обратио пажњу психијатара на савест, као најважнију зин је постао ''фармацеутски еквивалент'' лоботомије функцију личности). Славно му је дело ''Моралност и душевно - хируршке операције на мозгу. Такав приступ отворио здравље''. је широк пут употреби различитих наркотика који помажу човеку да ''заборави све око себе''. Наркотици ОСЛАЊАЊЕ НА ПСИХОАНАЛИЗУ помажу да се попуни духовни вакуум, настао после Августа 1996. године у Русији је донешен Указ председника Ру- одбацивања хришћанства и прихватања атеистичког ске Федерације ''о обнови развоја философске, клиничке и погледа на свет. примењене психоанализе'', као ''једног од праваца савремене науке''. НОРМАЛНОСТ ДОЛАЗИ КАО ПЛОД… Руски психијатри и психотерапеути све чешће одлазе у ино- Духовно здравље човека оствариво је једино у странство на специјализацију да би овладали различитим техни- заједници љубави са Богом, са Светом Тројицом. Само кама психоанализе. Зато је занимљиво да видимо има ли психо- стрпљив, пажљив, мукотрпан, доживотан рад верног и анализа могућност да реши противречности човекове личности. верујућег човека, поправиће на њему својствен начин Осим тога, пошто психоанализа носи своје сопствено схватање поремећен живот, како би постао подобан Њему, Велисмисла и циља људског постојања, нарочито схватања моралних ком Ствараоцу. вредности, неопходно је знати не садрже ли плодови тог учења Ми не схватамо да су зрелост и нормалност оствариве неку духовну штету? у само у Христу крштеној души, када у Тајни Крштења добија сједињење са Духом Светим, када добија име, личног Анђела чувара, уводи се у Цркву, добија опроштај грехова, дар непосредног доживљаја Божијег присуства, могућност сједињења с Богом у Тајни Причешћа. Она тиме добија многобројне дарове који не само што јој се додају, већ је уводе у другачији живот и улазе у само њено биће - те је на тај начин преображавају. Особама које раде на клиникама за умоболне, најбоље ће послужити порука коју им је упутио руски архимандрит Виталије: ''живећи међу тим несрећнима, не заборавите да је једини лекар ваш на земљи сам Христос Бог - и што сте ближи Њему, ближи сте нормалности, тј. православности… Највише се бојте греха, који вас одваја од Христа. Држите постове црквене, и често приступајте Св. Причешћу.'' Свети живот је једини лек против лудила, јер ''овај се род не изгони осим молитвом и постом'' (Мт. 17, 21).

55

Манастир Ждребаоник, 26/13. децембар 2009.

САОПШТЕЊЕ СА САБРАЊА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА

МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

26/13. децембра 2009. у манастиру Св. Архангела Михаила – Ждребаоник код Даниловграда, након Свете Архијерејске Литургије коју је, код моштију Св. Арсенија Сремца, насљедника Св. Саве, служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење свештеника, свештеномонаха и ђакона Митрополије, одржано је братско сабрање свештенства, свештеномонаштва и монаштва Богом чуване Митрополије црногорско-приморске. Свештенство и монаштво Митрополије је најприје изразило своју најдубљу тугу ради губитка човјека Божијег и црквеног јерарха чије ће се име вјечно памтити, блаженопочившег патријарха српског Павла. У исто вријеме, јединствено мишљење је да смо нашега патријарха и оца Павла добили као свога заступника и молитвеника пред Господом, Коме је био вјеран за вријеме свог вишедеценијског богословског, монашког и епископског служења. Оданост патријарховој личности и дјелу исказана је кроз хиљаде оних људи из Црне Горе, који су, по упокојењу патријарховом, приступили да га цјеливом и молитвом испрате, било на дан сахране, или у данима који су јој претходили. Примљена је к знању одлука Светог Синода наше Цркве, којом је митрополит Амфилохије именован за Мјестобљуститеља трона патријарахâ српских и изражено увјерење да ће предстојећи избор патријарха у јануару 2010. протећи с благословом Божјим и на корист наше свете Цркве. Након тога, одржано је предавање протојереја проф. др Бориса Брајовића, пароха подгоричког и професора Универзитета, на тему ‘’Изазови Цркве у савременом свијету’’, послије чега је услиједила плодотворна дискусија. Рад је настављен темама вјеронауке, проблемима

парохијског и манастирског живота у Митрополији, као и начину рјешавања питања реституције неправедно одузете црквене имовине. Изражено је задовољство интензивним и плодотворним црквеним животом Митрополије црногорско-приморске, као и видљивим и непрекидним повратком народа Божјег својој Светој мајци Цркви, и с тим у вези градњом нових и обновом древних светиња – цркава и манастира Митрополије. Посебан осврт је учињен на наставак градње саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, који, без сумње, постаје понос Митрополије, Црне Горе, наше помјесне Цркве, али и читаве православне васељене, као и храм Светог Јована Владимира у Бару. Наглашен је и изразит пораст броја свештенства и монаштва, тако да су свештеници сада још запаженији и присутнији међу народом. Црквене славе, литије и академије су, такође, наново постале мјесто окупљања и народног сабрања и братимљења. Уочен је нарочити благослов Господњи у чињеници да мноштво дјеце широм Митрополије и Црне Горе похађа наставу вјеронауке и подучава се о основним хришћанским учењима и врлинама, и што је најважније живи живим литургијским и богослужбеним животом Цркве. У том смислу се изражава забринутост у вези са наставком изостанка воље надлежних државних власти да у школске планове и програме уврсте вјеронауку за сву дјецу и вјернике, који желе да у просвјетним установама изучавају своју вјеру и напајају се са својих духовних извора. Тим прије, што се у свим државама региона, и у онима у Европској унији, које се појављују као узор нашим политичким вођама, настава вјеронауке у школама сматра једном од обавеза државе у погледу основних права које имају грађани Европе. Са жаљењем и негодовањем се констатује чињеница да се у Црној Гори још увијек не доноси Закон о црквама и вјерским заједницама и да се не придаје довољно пажње биоетичким и другим моралним консеквенцама у процесу доношења нових законских решења. По питањима чедоморства (абортуса)

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

јануар / 2010 / svetigora

признато од било које Православне Цркве назива тзв. ‘’ЦПЦ’’. Понављамо, по ко зна који пут, да свештенство Митрополије, слиједећи канонски поредак и императив очувања јединства са свом пуноћом васељенске Цркве оштро осуђује и одбацује било каква тобожња чинодејства лажних свештеника те организације и подсјећа све православне вјернике да је сваки обред те организације лажан, невалидан и непризнат, не само у Митрополији, него у цијелом Православљу. То потврђују и стални братски односи и литургијско јединство Митрополије црногорскоприморске и њеног надлежног Архијереја са бројним патријарсима и јерарсима Православне Цркве, посљедњи пут исказано прије само неколико дана на Међуправославној припремној конференцији у Шамбезију, на коме је у име наше помјесне Цркве учествовао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Позивамо све државне и локалне званичнике, међународне и дипломатске представнике, остале јавне дјелатнике, као и медије у Црној Гори да се угледају на православне вјернике у Црној Гори, који се не двоуме по питању Православне Цркве у Црној Гори, и то показују својим непрекидним присуством у црквама и манастирима Митрополије црногорскоприморске и Епископија: будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке. Свештенство ове Митрополије неће учествовати у понижавању Православне Цркве на овим просторима и убудуће ће свједочити љубав, истину и правду Божију, као што је и досад чинило, чувајући јединство Цркве, не ширећи мржњу и нетрпељивост према браћи и суграђанима других вјероисповијести. Заваде међу браћом, комшијама и пријатељима су зло, с којим смо се, нажалост, у Црној Гори, неријетко сретали кроз историју. Управо ових дана, у сусрет празнику Рождества Господа нашега Исуса Христа - Божићу требамо се мирити, а не дјелити, ни по нацији, нити икако другачије, већ се окупити на једном мјесту, око једног Дрвета Живота – Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа и поздрављати се поздравом наде, радости и вјечнога живота:

и вјештачке оплодње у Европи и свијету се воде жестоке јавне расправе, док у Црној Гори, чини се, за то нема ни спремности ни воље. Слична ствар је и по питању повратка отете и узурпиране имовине цркава, вјерских заједница и грађана у вријеме бившег комунистичког режима. У Црној Гори ништа није урађено у погледу повратка или праведне накнаде неправедно одузете црквене имовине. Напротив, наставља се њено узурпирање и игнорисање од једног броја државних и локалних институција. Изражено је заједничко увјерење да такав начин опхођења према Митрополији као најзаслужнијој за слободарску традицију и просвећење народа у Црној Гори, није у складу са јавним опредјељењем за напредак и успостављање праведног и одговорног друштва. Подсјећамо да Митрополија црногорскаприморска као насљедница непрекинутог континуитета од оснивања светосавске Зетске епископије у манастиру Св. Архангела на Превлаци код Тивта, ових дана прославља пуних 790 година постојања и дјеловања, шти је чини једном од најстаријих институција на овим просторима уопште. Тај јубилеј ће бити обиљежен важним научним скупом ‘’Древно хришћанско и светосавско наслеђе у Црној Гори’’ 17. јануара 2010. у манастиру Св. Архангела на Превлаци код Тивта. Наглашавамо и дискриминаторски однос према Богословији Св. Петра Цетињског на Цетињу као најстаријој просветној институцији у Црној Гори и позивамо надлежне да најзад озбиљно размотре и приступе рјешавању проблема издавања дозволе за нову зграду Богословије, као и враћању зграде Његошеве Биљарде као зграде Цетињске богословије. Користимо прилику и да још једном јавно укажемо пажњу на, чини се, недовољан степен опрезности према питању изградње хидроцентрала на Морачи. Предложени пројекти не пружају довољно сигурности у сфери еколошке, безбједносне и културно-историјске заштите. Очигледно је, да се недостатак искрене бриге, а искључива тежња за профитом може показати многоструко штетнијим од брижног и пажљивог односа према животној средини и историјским вриједностима. Остајемо на становишту да манастир Морача не смије ниједног тренутка бити угрожен и препуштен случају. Модел мини хидроцентрала примјењен у самом манастиру се поставља као једно од могућих рјешења валоризације хидро потенцијала ријеке Мораче. И даље остаје врло проблематичан однос одређених државних адреса, јавних дјелатника и медија према устројству Православне Цркве, тачније, према њеном грађанском и уставном праву да самостално уређује своју унутрашњу структуру. Њихов игнорантски, а, бојати се, и злонамјерни однос према Цркви, исказују подршком псеудорелигиозној националистичко-шовинистичкој организацији, која себе бесправно, неканонски, неуставно и не-

57

Наш живот на земљи је само сјенка и сан

svetigora / 2010 / јануар

Монахиња (схимна) манастира Подластва, Еликонида Дацовић рођена 1926. у Брествици, околина Чачка, мирно предаде душу своју Господу 7. новембра, уочи Светог Димитрија. У овој древној светињи усрдно је служила Господу скоро четири деценије, а монашки живот започела је далеке 1951. године у манастиру Жича. Онима који су је знали, ова кратка вијест је довољна. Њихова срца ће преплавити њежност и милина небеска, која се добија испуњавајући заповијест Божију: ”Љуби ближњег свог као себе самога”. Шта рећи о њој онима који је нијесу знали. Као прво дивно је бити монахиња. Живјети анђеоски живот на земљи. У сићушном тијелу се увјек крије велика мудрост и побожност, као дар Божији. У њој није било јарости, гњева, зависти, само трпљење, праштање и љубав. Увјек је са великом понизношћу говорила: ”Господе буди милостив мени грешној”. Вољела је да чита, била је жељна знања. Посебно добро је познавала црквено правило, они који су је знали памтиће њен умилни и анђеоски глас. Када је кадила своју собу, улазила је са кадионицом и у наше собе. Тада смо сви били радосни, удишући мирис тамјана, били смо испуњени љубављу према Господу и осјећали близину неба. Монахиња Еликонида је била душа манастира, зато је и добила милост од Бога, да уз сву могућу почаст буде испраћена са овог земаљског грешног свијета. Господе, даруј јој Царство Небеско! Вјечнаја памјат! Сестринство манастира Подластва

58

монахиња ЕЛИКОНИДА Дацовић

Радава В. Бошковић 1979 – 2009 Дана 19. новембра 2009. г. преселио се у вјечност Радава Бошковић. Покојни Радава је син Вука Бошковића и Милуше, родом Вуковић. Рођен је 14. јануара 1979. г. у Бијелом Пољу, Црна Гора, гдје је завршио основну школу. Ученик је друге генерације обновљене Богословије Светога Петра Цетињског на Цетињу. Сви су га знали као искреног, пожртвованог и неспособног да учини икакво зло или коме да одговори злом. Најкраће - увијек као човјека, те стога и није случајно да је свијетом промијенио путујући за Београд на сахрану блаженопочившему патријарху Павлу, проповједнику ријечи: ‘’увијек као људи - никада као нељуди’’. Покојни Радава је сахрањен 21. новембра на гробљу код Никољске цркве у Бијелом Пољу. То је дан Светог арханђела Михаила, па стога можемо сви слободно рећи: Свети арханђеле Михаиле прати душу брата нашега Радаве до Царства Небескога. У општини Бијело Поље, 21. новембар 2009. г. је због смрти Радаве Бошковића и још двојице младића, који су погинули заједно са њим, проглашен за дан жалости. За нас у Богословији Светог Петра Цетињског и за све који су га знали, дан жалости ће трајати колико и ми. Управа Цетињске богословије

pomen

Приредио: Славко Живковић

У ЗАТВОР ЗБОГ ВЈЕРЕ Марјам Ростампур и Марзије Амиризаде налазе се од 5. марта у злогласном затвору Евин у Техерану. Њихов једини злочин је хришћанска вјера и одбијање да се врате у Ислам. Првобитно су оптужене и за ‘’дјеловање против државне сигурности’’ и ‘’учествовање у противзаконитим окупљањима’’. Када су 9. августа на суду одбиле да се одрекну своје вјере судија их је вратио у ћелију ‘’да размисле о томе’’, саопштава извор који је био у контакту са члановима породице. Налазе се у ћелији са 20 других жена и обијема је здравље нарушено, али им није пружена ни основна медицинска помоћ.

РИЛСКИ МАНАСТИР ЋЕ ИМАТИ СОПСТВЕНУ ХИДРОЦЕНТРАЛУ

Братија Рилског манастира – најпоштованије обитељи у Бугарској, припрема се да произведе еколошки чисту електричну енергију, уз помоћ сопствене мини хидроелектране снаге 1,25 мегавати. Бугарски министар за економију, енергетику и туризам Трајчо Трајков у Лондону је потписао уговор о помоћи од 2, 9 милиона евра, које ће за тај пројекат дотирати Европска Унија, саопштава Регионс.Ру Пројекат има двојаки циљ: да обезбиједи еколошко електро-снадбијевање манастира и да продајом остатка енергије омогући рестаурацију манастирских здања и других објеката, који се налазе на планини Рили. ФОРУМ ПРАВОСЛАВНЕ ЖЕНЕ Више од 1300 депутата окупило се 3. децембра на Први сверуски форум православне жене у храму Христа Спаса у Москви, саопштава Интерфакс. У програму учествује више од 200 женских организација из разних дјелова Русије. Тема форума је мисија жене у духовноморалној обнови Русије. Учесници сусрета су расправљали о проблему васпитања дјеце у породици и школи, о улози жене у социјалном служењу и у Цркви, савладавање социјалних порока, перспективе консолидације православног женског покрета. ''Жене учествују у свим сферама живота, било да је то управљање државом, или рад у политичким партијама. Читав социјални систем, педагогија, скоро сва медицина, леже на женским плећима'', казао је, између осталог, отац Всеволод Чаплин.

Премијер Руске Федерације Владимир Путин позива да се цијени сваки проживљени дан, јер је сам живот даровао Свевишњи. ''Ја сматрам да је сама чињеница, што живимо, већ срећа коју нам је дао Свевишњи'', казао је В. Путин 4. децембра за вријеме комуникације са Русима у директној ТВ и радио емисији, одговоривши на питање 16-годишње дјевојке о томе да ли он памти сваки свој срећан дан. По премијеровим ријчима, ''ми увијек заборављамо да је живот коначан. А ако то запамтимо, тада ћемо схватити, да је саки проживљени дан – срећан'', додао је он. ПРОНАЂЕНА СТАРА СИНАГОГА

Археолози су у израелском селу Магдала пронашли синагогу, у којој је могао проповиједати Спаситељ. ''Синагога из тог времена је веома риједак проналазак. У вријеме када је још постојао Јерусалимски храм, синагога није била само мјесто богослужења, колико цен-

јануар / 2010 / svetigora

ЛИТИЈА ОКО ЗЕМЉЕ Необична литија са иконом Мајке Божје ''Знамење'' окружила је око Земље. 30. септембра са космодрома Бајконур, лансиран је космички брод ''Савез ТМА-16'', који је допремио икону Богородице на међународу космичку станицу, саопштава за Интерфакс-Религија,

ВЛАДИМИР ПУТИН: ЖИВОТ ЈЕ ДАО СВЕВИШЊИ

МИЛИОН СВИЈЕЋА ЗА НЕРОЂЕНУ ДЈЕЦУ Милион свијећа је запаљено на улицама Сарагосе навече 7. новембра. Свака свијећа симболизује дијете, које због абортуса није дошло на свијет. Милион – тачно толико дјеце је убијено од времена доношења закона о абортусима 1985. године. Најстарије од њих би сада имало 24 године. Игнасио Гарсија Јулија, координатор акције у Мадриду је 17. октобра прочитао ‘’Манифест у заштиту живота’’. Више од 3000 добровољаца је запалило свијеће, дужином скоро 4 км. Кампања ‘’Милион свијећа’’ протекла је у оквиру Четвртог међународног конгреса Pro-Life, који је завршен у недјељу. У њему су учествовали представници из 14 земаља, медицинари, правници, политичари, антрополози. Важан елеменат програма су исповјести жена које су имале абортусе.

научни центар ''Галактика'' који је иницирао пројекат. Литија је завршена 11. октобра. Икона је направила 176 обртаја око Земље. Пројекат је остварен уз благослов Патријарха Кирила и уз подршку Центра националне славе Русије, Фонда Андреја Првозваног и ракетнокосмичке корпорације ''Енергија''.

IZ SVIJETA

59

IZ SVIJETA

IZ pomjesnih crkava

тар градског духовног живота. И при- Јерменије Гарегину II. 10 ГОДИНА ОД ХИРОТОНИЈЕ АРХИЕродно је, да је бивајући у Магдали, Хри- Дакле 21. јнауара на Х јубилејној ПИСКОПА ТОКИЈСКОГ стос тамо могао проповиједати'', каже церемонији додјела награда Фонда, че- Његова Светост Патријарх московски и руководилац радова Дина Гони. Мјесто тири лауреата ће примити награде. По- све Русије Кирил честитао је МитропоМагдала је познато по томе што се тамо ред Патријарха Гарегина II, награде ће литу токијском и цијелог Јапана Данилу родила и расла света Марија Магдали- примити предсједник Руске Федерације 10 година од архијерејске хиротоније. на. Дмитриј Медведев, режисер Емир Ку- ‘’Поводом 10 година од Ваше стурица и Свето-Владимирска духовна архијерејске хиротоније шаљемо ПАПА СЕ СРЕО СА ПОГЛАВАРЕМ АЛВам наше срдачне честитике са моакадемија из Њу-Јорка. БАНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ литвеном жељом да вас прати добро здравље, срећа, Божја помоћ у даљој ХРИШЋАНСТВО ОСТАЈЕ НАЈПРОГОЊЕНИЈА РЕЛИГИЈА НА архипастирској служби на високом и СВИЈЕТУ одговорном мјесту поглавара Јапанске Хришћанство остаје најпрогоњенија аутономне Православне Цркве’’, каже се религија у свијету. То је саопштила глав- у честитки Његове Светости. на канцеларија католичке организације ‘’Веома сам срећан кад видим добре ''Црква у невољи''. Скоро 80% од свих плодове Вашег рада. Нарочито бих случајева религиозних прогона у хтио да истакнем да Ви достојанствено свијету подносе хришћани, независно настављате мисију просвјећивања од деноминације. Најчешће због вјере земљака светом Јеванђелском истиубијају у Ираку, Индији, Нигерији, Паки- ном, дајете свој допринос дјелу црквеног свједочанства о непролазним дустану и Египту. Висок проценат гоњења је условљен ховним вриједностима, историјском и тиме што је хришћанство највећа и културном наслеђу православља, религија на свијету. Данас се око укрепљујете добросусједске односе 2 милијарди људи декларише као између наших земаља и народа.’’ хришћани, 1,5 милијарди као муслимани, а хиндуизам исповиједа око 1 У МОСКВИ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК ДАПапа римски Бенедикт XVI се 4. децемНИЛО СИСОЈЕВ милијарда људи. бра у Ватикану срео са Архиепископом Према подацима истраживања, ове готиранским и све Албаније Анастасијем, саопштава Благовест-инфо. Обраћајући дине су очевидне двије тенденције. се албанском првојерарху, понтифи- Прво, смањује се број прогона од стракат је казао да обје Цркве треба да не атеиста, а порастао је број прогона поклоне више пажње ономе што их из религиозних мотива. У земљама, као сједињава у вјери. У свом говору Папа што су Пакистан, Нигерија, Саудијска је истакао подвиг албанских хришћана Арабија и Египат, хришћани су под- било католика или православаца, који вргнути нападима екстремиста, који су у другој половини ХХ вијека сачува- теже да успоставе исламску државу. ли живу вјеру, без обзира на жестоко гоњење од стране аетистичког режима.

svetigora / 2010 / јануар

НЕВЈЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО Сједиште Секретаријата за улазак Турске у Европску Унију је зграда одузеНАГРАДА И ЈЕРМЕНСКОМ ДУХОВта од Православне Цркве 90-тих годиНОМ ПОГЛАВАРУ 7. децембра по благослову Његове на. Зграда се налази у Истанбулу, у крају Светости Патријарха московског и Ортакој. све Русије Кирила – предсједника Прије конфискације, ова зграда је слуСтаратељског савјета Међународног жила као основна школа за православфонда јединства православних наро- ну мањину. Заједница у Ортокају је улода, у згради Фонда одржан је састанак жила тужбу пред судом у Истанбулу, на коме су размотрене кандидатуре за али пресуда још увијек није донесена. додјелу награда Међународног фон- У случају негативног исхода, планирају да јединства православних народа која да уложе жалбу у суду у Стразбургу. носи име Патријарха Алексија ''За ис- Секретаријат је свечано отворен у притакнуте дјелатности у јачању јединства суству премијера Ердогана и више зваправославних народа. За утврђење и ничника. продужетак хришћанских вриједности Овај догађај је изазвао толико у животу друштва'' за 2009. годину, у комешања у дипломатским круговима у номинацији ''Глава Цркве''. Донијета је Бриселу да је дан уочи отварања виши одлука да се награда у тој номинацији владин званичник посјетио патријарха додијели Патријарху и Католикосу све Вартоломеја да би га обавијестио да ће 60 одлука суда бити поштована.

Непознати починилац 19. новембра навече је пуцао у настојатеља храма Св. Апостола Томе у Москви, познатог мисионара оца Данила Сисојева. Начелник за истрагу Анатолиј Багмет је саопштио да мотиви убиства могу бити различити, али да су вјероватно религиозне природе. О. Данило је сахрањен 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви. Опелу које је служено у цркви Светих апостола Петра и Павла присуствовао је и Свјатјејши Патријарх московски и

Приредио: Славко Живковић

проведем са њим. Последње седмице размишљала сам само о смрти и животу после смрти. Нисам могла ни једно ни друго да смјестим у главу. Тог дана у глави су ми се појавиле ријечи ‘’Смрт дише за вратом’’. Тако ми је било тешко последњу седмицу, као да се огроман терет навалио на мене. Нисам сломљена. Он ме подржава, осјећам као да стоји поред мене. У то вријеме казали смо једно другом толико њежних ријечи, колико нисмо изговорили цијелог живота. Тек сада схватам колико смо се вољели. Четрдесетодневни помен оцу Данилу пада у навечерје његовог имендана и славе будућег храма – Светог пророка Данила. По пророштву једног Старца, храм ће бити изграђен, али отац ДаНисам разумијела зашто жури. нило неће служити у њему. Други дио се Последње три године радио је констант- испунио. но, без одмора. Жалила сам се, жељела сам, макар понекад, једноставну срећу, РАЗОРЕН ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ да мој муж и отац моје дјеце буде са 22. новембра у Ташкенту је срушен пранама. Али за њега је био припремљен вославни храм Светог Александра Невског. Уништење храма и историјских други пут. споменика везано је за тежњу власти Говорио је да ће бити убијен. Питала да поводом 20 година оснивања Репусам га ко би тада бринуо о нама. О мени блике Узбекистан, ликвидирају све траи троје дјеце. Рекао је да ће нас остагове присуства Руске империје на тој вио у сигурним рукама. ‘’Оставићу вас територији. Мајци Божијој. Она ће бринути о вама.’’ Временом, заборавила сам ове ријечи. У центру узбекистанске престониРекао је у којим одеждама жели да буде це срушена је црква Светог Алексансахрањен. Ја сам се нашалила да не би дра Невског, изграђена 1898. године, требало да причамо о томе, јер не зна- по пројекту архитекте Алексеја Бенуа, мо ко ће сахранити кога. Рекао је да ћу саопштава Нови регион, позивајући ја сахранити њега. Једном када смо раз- се на Uznews.net. Сада ће се на мјесту говарали о сахранама, рекла сам да ни- разрушеног храма, на иницијативу када нисам била на сахрани свештени- предсјединка Каримова, појавити савка. Он је одговорио: ‘’Не брини, бићеш ремена административна зграда.

дигао, цркви којој је посветио сво своје вријеме и сву своју снагу. Убили су га као древне пророке – између олтара и жртвеника, и удостојио се мученичког звања. Умро је за Христа, Коме је служио свом снагом. Често ми је говорио да се боји да неће имати довољно времена да уради све. Журио је. Понекад, као људско биће, знао је да погријеши, али никада није гријешио у оном главном, цијели живот посветио је Њему.

на мојој.’’ Сада се сјећам многих ријечи, које тек СВЕШТЕНИЦИ У АРМИЈИ сада добијају смисао. Моје су недоуми- Војни свештеници ће се појавити до це разријешене, неразумијевање рас- краја ове године у свим пограничним базама руских Оружаних снага и на пршено. Сјеверном Кавказу, а 2010. године војно Нисмо се опростили у овом животу, нисмо тражили опроштај једно од другог, свештенство ће бити свуда у саставу нисмо се загрлили. Био је то обичан дан: Оружаних снага Руске Федерације, саујутро је отишао на Литургију и више га општава за РИА Новости, замјеник минисмо видјели. Зашто тог дана нисам нистра одбране Руске Федерације отишла у цркву код њега? Хтјела сам, Николај Панков. али сам ипак одлучила да спремим вечеру и успавам дјецу. Због дјеце нисам НОВИ СВЕТИТЕЉ ЈЕРУСАЛИМСКЕ отишла - Рука није дозволила да одем. ЦРКВЕ Осјећала сам као да се тамни облаци 29. новембра Блажењејши Патријарх скупљају над нама. Последњих дана светога града Јерусалима и све Палести61 трудила сам се да што више времена не Теофило III, уз присуство огромног

јануар / 2010 / svetigora

све Русије Кирил. ‘’Убиство оца Данила Сисојева свједочи о узвишености и сили православног идеала, за који је он дао свој живот’’, рекао је Патријарх. ‘’Веома често насиље је уперено против онога који свједочи о Богу и истини. Када мржња замагли поглед и понестане аргумената, они се с насиљем устреме на оне који говоре о Богу и истини. Не могавши да се својим главама и срцима супротставе свештеникој ријечи, излили су бујицу клевета и пакости, чак подигли и руку на њега.’’ По његовим ријечима ‘’када је неко убијен за Божију истину, то значи да ова истина боли оне који јој се супротстављају и да има велику силу’’. Један од клирика у цркви Светих апостола Петра и Павла у којој је служено опело, је и отац пострадалог свештеника, отац Алексеј Сисојев. Током три дана након убиства, хиљаде Московљана је прошло кроз цркву Светог апостола Томе и опростило се са својим вољеним свештеником. Отац Данило је имао 35 година и оставио је за собом жену и троје дјеце. Био је познати мисионар, и као стручњак за питања ислама учествовао је у бројним дискусијама са припадницима ове религије. Неки од муслимана који су учествовали у овим дискусијама су се касније обратили у Православље. Прве пријетње на његов рачун су стигле прије четири године, пошто је ушао у јавну расправу са Вјачеславом Полосином, бившим православним свештеником, који је примио ислам. Отац Данило је познати аутор радова ‘’Брак са муслиманом’’ и ‘’Православни одговор исламу’’. О смрти мог мужа – порука матушке Јулије, супруге оца Данила Сисојева Драги моји, хвала вам на подршци и молитвама. Ово је бол који се не може изразити ријечима. То је бол оних који су стајали под Крстом Спаситеља. Али, то је и радост коју говор не може пренијети... то је радост оних који су дошли пред празну гробницу. Смрти, гдје ти је жалац? Отац Данило је неколико година унапријед предсказао своју смрт. Увијек је желио да буде достојан мучеништва, и Господ га је удостојио тог вијенца. Они који су га убили хтјели су да пљуну Цркви у лице, као што су некада пљунули у Христово лице, али нису успјели, јер је пљунути у лице Цркве немогуће. Отац Данило се успео на своју Голготу у истој цркви коју је по-

IZ pomjesnih crkava броја поклоника, служио је у храму Свете Фотиније Самарјанке у Сихему Божанствену Литургију. Прије литије, Блажењејши Патријарх Теофило је прочитао одлуку Светог Синода Јерусалимске Цркве о прослављењу у лику светих новомученика Филумена, који је пострадао 16/29. новембра 1979. године. На дан Светог апостола Матеја, убице су упале у манастир. Оцу Филумену су сјекиром по лицу нанијели двије крстообразне ране, ископали му очи и покидали прсте десне руке на комаде.

ХРАМ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ ЕКАТАРИНЕ У РИМУ

кар Д. А. Бељукин, филмски режисер В. В. Бортко и низ других културних, научних и других посленика.

У НАГОЈИ СЕ ЗАВРШАВА ИЗГРАДЊА ХРАМА БОГОЈАВЉЕЊА 6. децембра 2009. године, први пут Награђени добијају дипломе и сребрни послије великог освећења, које је било крст који је копија Георгијевског крста.

24. маја ове године, римски храм који је посвећен светој великомученици НЕМА ПРОМЈЕНЕ КАЛЕНДАРА БУГАРЕкатарини, обиљежио је свој престони СКЕ ЦРКВЕ празник. Свечаности су биле пренијете Портпарол Светог Синода Бугарске Православне Цркве је демантовао са 7. децембра у недјељни дан. вијест да Бугарска Црква разматра поБожанственом Литургијом је началвратак на Јулијански календар. ствовао Архиепископ корсуњски Епископ Неофит је у уторак, након Инокентије, управник парохија Рузасиједања Светог Синода, изјавио: ске Православне Цркве у Италији. Сас''Ово питање уопште није било на дневлуживали су му Митрополит сасимном реду, и не долази у обзир да захтјев ски Генадије (Константинопољска једне парохије утиче на промјену каПатријаршија), Епископ Силуан, управлендара'' . ник парохија Румунске Православне Цркве у Италији, секратар за управу Вијест да ће Свети Синод Бугарске парохија Бугарске Православне Цркве Цркве размотрити захтјев једне од парохија да се поново уведе Јулијански у Западној Европи, јеромонах Климент. календар појавила се у медијима средиПАТРИЈАРХ КИРИЛ ''ЧОВЈЕК ГОДИНЕ'' ном новембра.

svetigora / 2010 / јануар

ЗА 2009. ГОДИНУ Парохија Нагоја се налази у 9. децембра обнародован је списак лаЗападнојапанској епархији. Историја уреата Националне награде ''Човјек гоправославља постоји у том мјесту од дине'' за 2009. годину. Његова Светост 1880. године. Садашња домска црква Патријарх московски и све Русије КиНагоје, подигнута је послије Другог рил проглашен је за лауреата премије свјетског рата и већ деценијама не у номинацији ''Религија''. Звање ''Човјек може да прими велику и сложну право- године'' додијељено му је за истакнути славну општину тог двомилионског гра- допринос у духовни препород Русије, да. Од 1980. године парохијани су поче- саопштава Патријархија.ру. ли да скупљају средства за подизање Ове године уз поглавара Руске цркве, већег храма. лауреати награде ''Човјек године'' су На љето 2009. године почела је дугооче- постали: предсједник Владе Руске кивана изградња, а у јуну 2009. године Федерације, В. В. Путин, предсједник Рупостављен је камен темељац. Храм ће ске Федерације Дмитриј Медведев, кобити освештан 11. јануара 2010. године. мандир Сјеверне флоте вице-адмирал Церемонијом освећења ће началство- Н. М. Максимов, тренер хокејашке вати Епископ сендајски Серафим (Цуд- репрезентације Русије В. А. Биков, сли62 зие).

ОДЛИКОВАЊЕ ЗА ПАТРИЈАРХА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ Патријарх Александријски и све Африке Теодор II, који се налази у званичној посјети Грчкој, одликован је у уторак осмог децембра Великим крстом Светог апостола Павла, током ванредног засиједања Светог Синода Грчке Цркве. Архиепископ Атински и све Грчке Јероним, који је топло дочекао првојерарха Александријске Патријаршије, изразио је одлучност Грчке Цркве да настави подршку значајног и тихог мисионарског рада Александријске Цркве. Архиепископ је овом приликом патријарха Теодора описао као ''изузетну личност'' и примјер ''служења, љубави и жртве''.

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

МАЛО ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

На дан Светог апостола Јакова, првог епископа јерусалимског, Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Иринеј обавио је мало освећење придворне цркве Светог кнеза Лазара у Крушевцу, поводом завршетка радова у цркви и црквеној порти, и одликовао Орденом Светог цара Константина најзаслужније дародавце и неимаре. ‘’Данас смо у овом храму поводом обнове цркве Лазарице, драгуља нашег духовног наслеђа, да Богу благодаримо што је учињено, и људима кроз које је Господ деловао... Ми смо жива Црква. Нека би дао Господ да то увек чинимо, и ми и овај град, наш народ и цео род хришћански’’, рекао је владика Иринеј.

ницима присуствовати: Његово Пре- УСТАШКИ ГРАФИТИ НА освештенство Епископ врањски Го- ЦРКВИ У ЗАДРУ сподин Пахомије, господин Владимир У недјељу 29. новембра Тодоровић, директор Дирекције за 2009. године на зиду правореституцију, господин Душко Полић, славне цркве Светог пророка Илије у генерални директор ЈП ‘’Србијашуме’’. Задру поново су осванули усташки графити у виду слова ‘’U”. ПРЕДСТАВНИЦИ ВЈЕРА КОД ПРЕДСЈЕДНИКА Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије, предсједавајући Међурелигијског вијећа БиХ, посјетио је 9. новембра 2009. године, са надбискупом врхбосанским кадриналом Винком Пуљићем, муфтијом сарајевским Хусеином Смајићем и предсједником Јеврејске општине Сарајево Борисом Кожемјакином, премијера Федерације Босне и Херцеговине господина Му- Један од графита је висине око 2.5 м и отприлике исте ширине. Надлежни стафу Мујезиновића. свештеник Петар Јовановић пријавио је случај полицији, која је извршила увиђај на лицу мјеста и која ће повести истражни поступак против починитеља овог вандалског чина.

И ТО СЕ ДОГАЂА У НОРМАЛНИМ ДРЖАВАМА Током сусрета разговарано је о изградњи нове зграде Економског факултета Универзитета у Сарајеву, што би резултирало и враћањем зграде некадашње Богословије Српској Православној Цркви.

Извођач радова је Хрватски рестаураторски завод Загреб - одјел Сплит, а финансирало их је Министарство културе Републике Хрватске. У току 2010. године планирано је да се радови наставе и да се изврше заштитно грађевински радови на цркви Успенија Пресвете Богородице у манастиру Крупи.

јануар / 2010 / svetigora

У среду, 11. новембра 2009. године са почетком у 12 часова ће се у манастиру Свети Прохор Пчињски одржати свечана примопредаја Козјачке шуме од стране досадашњег корисника ЈП ‘’Србијашуме’’ манастиру Свети Прохор Пчињски, од кога је одузета послe II светског рата од стране комунистичких власти. Примопредаји ће са сарад-

ЈУБИЛЕЈ СРПСКЕ ПАРОХИЈЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ 21. новембра у Цириху је обиљежено 40 година од оснивања прве у тој земљи православне парохије Српске Православне Цркве, саопштава агенција ‘’Kipa’’. Свечано богослужење и празнични програм су одани у православној Свето-Тројицкој цркви у Цириху. Српска православна парохија у Швајцарској је основана 1969. године под патронатом три швајцарске цркве у Берну. Од 1973. године српска парохија је заузимала дио просторија цркве Нојминстер у Цириху. Ту се налазио културни, социјални и административни центар православних Срба који живе у Цириху.

ОБНОВА ФРЕСАКА У КРУПИ Са благословом Његовог Преосвештентва Епископа далматинског Г. Фотија у току новембра извршени су истражно-санацијски радови на фрескама манастира Крупе. Фреске су из прве половине XVII вијека и рад су чувеног иконописца и хиландарског монаха Георгија Митрофановића.

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ У ВЕЛИНГТОНУ У оквиру архипастирских посјета, Његово Преосвештенство Господин Иринеј посетио је и Нови Зеланд у времену од 13. до 16. новембра ове године. Последњи пут владика је посе- 63

iz ota~astvene crkve тио Нови Зеланд у новембру 2007. године поводом обиљежавања двоструког јубилеја, 40 година од оснивања Црквене општине и парохије у Велингтону и 10 година од оснивања Мисионарске парохије за Окланд и Хамилтон. На дан Св. бесребреника и чудотвораца, Козме и Дамјана, Преосвећени владика је служио Свету Литургију уз саслужење мјесног пароха о. Љубе, свештеномонаха Мелетија из новооснованог грчког манастира из града Левина и протођакона Саше Чолића. Поред вјерног српског народа молитвеног учешћа узело је доста православних Руса. ОБНОВА ЦРКВЕ У СУВАЈИ

Половином новембра завршена је прва фаза обнове цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Суваји Крупској. По благослову Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома, а залагањем црквеног одбора на челу са г. Милорадом Мазалоицом у мају 2008. године почела је обнова храма који је тада имао само зидове у висини око 2 метра. У току 2008. године озидана је црква, а у току 2009. године је озидан звоник, постављен је кров, освећено је и подигнуто ново звоно.

svetigora / 2010 / јануар

МИЛИОН ДОЛАРА ЦРКВИ СВЕТОГ САВЕ Миле и Ела Косановић су завјештали фонд вриједан 1.06 милиона долара српској цркви Светог Саве у граду Мерилвил. Чек на овај износ предат је оцу Марку Матићу, старешини цркве Светог Саве, током прославе 95-годишњице парохије. Госпођа Ела Косановић се упокојила у марту ове године у својој 91. години, а господин Миле Косановић, прошле године у 92. години. Пар је живио у граду 64 Гери, гдје је парохија и основана.

РУСКИ ЕПИСКОП НИКОН ПОСЈЕТИО ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИР

приморски Г. Амфилохије, служио је 21. новембра Свету Архијерејску Литургију са парастосом Патријарху Павлу у манастиру Светог архиђакона Стефана у Сланцима код Београда.

Епископ липецки и елецки Руске Православне Цркве Преосвећени Господин Никон посјетио је 21. новембра Цетињски манастир, у ком је поводом празника Светог архангела Михаила, са свештенством Црногорскоприморске митрополије служио Свету Архијерејску Литургију. У току У току Свете Литургије митропоЛитургије пререзани су славски колит Амфилохије рукопроизвео је лачи свечара, а настојатељ Цетињске јеромонаха Методија (Остојића), обитељи архимандрит Лука вјернима сабрата Цетињског манастира, у се обратио пастирском бесједом. чин протосинђела. Протосинђел Методије је посљедње двије године провео старајући се о блаженопочившем Патријарху, а на сам дан његовог упокојења посљедњи пут га је причестио. СЛАВА ХРАМА У САСОВИЋИМА КОД ХЕРЦЕГ НОВОГ У селу Сасовићи надомак Херцег Новог 21. новембра у цркви Светог ар‘’Ми, људи на земљи, имамо слику за хангела Михаила прослављена је подстицање и достизање побожно- храмовна слава. Свету Литургију слусти, слику Светих анђела Божјих. Они жио је јереј Александар Папић, пасу око престола Божјег и упијају сла- рох пођанско-сасовићки. Поред ву Његову да би је проширили нама вјерног народа био је присутан и који је овдје на земљи гледамо као представник Општине Херцег Нови г. у огледалу, као у загонетки... Њему Арнаут Радован. бесмртном човјекољупцу анђелске У посљедњих неколико година силе приносе неућутни славопој у вриједни мјештани уз помоћ привјекове вјекова. Нама људима нека ложника санирали су ограду око њихова небеска пјесма буде сли- порте, поплочали велики дио порка какав треба да буде и наш однос те, набавили ново звоно, г. Зрновић према Њему. Нека празник небеских са својим сином поклонио је сила буде празник нашег небеског скупоцјени полијелеј. Планирано је призвања да кроз њих и заједно са да се у најскорије вријеме приступи њима прослављамо Бога Оца и Сина поплочавању преосталог дијела пори Светога Духа’’, рекао је отац Лука те и изградњи прикладне надстрешчеститајући празник вјерницима. нице. Вриједни домаћини припремили су послужење за све присутне. ЦЕТИЊСКИ ЈЕРОМОНАХ МЕТОДИЈЕ ПОСТАО ИКОНОПИСАЧКА КОЛОНИЈА НА ПРОТОСИНЂЕЛ МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ Мјестобљуститељ Патријарашкога У организацији Сабора иконописатрона, Његово Високопреосвеш- ца Србије током новембра у манатенство Митрополит црногорско- стиру Светог архагела Михаила на

Приредио: Рајо Војиновић

гих манастира Митрополије. ‘’Монаси су људи који велику истину о пролазности и ништавилу људскога живота, али и о милости Божјој, на вријеме схвате’’, рекао је митрополит Амфилохије. ‘’Они себе сагледају са тачке гледишта која се зове вјечност. Они виде шта је то због чега човјек треба да живи и ради чега се рађа, виде чему човјек треба да служи, чему да се радује док је овдје на земљи.

Тако је и новопострижена сестра Нина сагледала себе са тачке гледишта вјечности и Царства Небескога, ради кога се и рађамо овдје на земљи. Примила је Крст Господњи на себе и послушала Ријеч Господњу, као што је то учинила и њена нова заштитница и покровитељка Света Нина равноапостолна... Нека би Господ Својом силом закрилио сестру Нину, подарио јој здравље душе и тијела и дао јој радости и весеља, и крепости да непрекидно служи Господу, и срцем својим и душом својом и умом својим, попут њене небеске покровитељке.’’

јануар / 2010 / svetigora

МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ ПРЕКОБРЂЕ 3. децембра у току Божанствене Литургије у манастиру Прекобрђу митрополит Амфилохије је замонашио искушеницу Ларису давши јој име Ксенија у част блажене Ксеније Пе- троградске.

Михољској Превлаци одржана је стола и јеванђелисте Матеја, Владииконописачка колонија на којој су ка је рекао да он описује као очеизмеђу осталих учествовали ико- видац догађаје из живота Христонописци Предраг Ратковић, Бобан вог. ‘’Он покушава да изабраном Вељковић, Војислав Луковић, Вла- Божјем народу Јеврејима покаже да димир Ћетковић, Зоран Лазаревић и је све оно што се догодило с ХриСузана Парента. стом било остварење онога што су У конаку великог светилишта наше јеврејски пророци записали, што Цркве током осам радних дана ико- је записао и прорекао боговидац, нописци су сликали на тему Праз- тајновидац и законодавац Мојсије... ници. Вредни уметници оставили Није случајно да се одмах на почетпо један свој рад на дар манастиру, ку Матејевог Јеванђеља помињу Даса молитвеном жељом да се у овој вид и његова лоза светородна, која је, светињи и наредних година окупљају преко Пресвете Дјеве, изњедрила Гоусавршавајући се у богоугодној умет- спода по тијелу и да се помиње Авности. раам праотац, који се с правом назива оцем вјерних. Њега спомињемо, ОСНОВАНО КОЛО МИЛОСРДНИХ не само као онога који је носилац СЕСТАРА ‘’КРАЉИЦА МИЛЕНА’’ тога родослова, него га спомињемо као онога који је у исто вријеме добио откривење да ће се родити из његовог кољена Месија... Утолико је значајније Матејево свједочанство што је он очевидац. Најистинитија су свједочанства очевидаца. Он је видио Господа, он је живио са Господом, он је чуо позив Господњи, он је то своје свједочење о Христу потврдио, не само записаним ријечима, него га је запечатио својом крвљу. У томе Благословом Митрополи- је значај апостола и јеванђелиста та црногорско-приморског Г. Матеја’’. Амфилохија на Цетињу је 28. новембра основана добротворна организација Коло милосрдних сестара ‘’Краљица Милена’’. За предсједницу Управног одбора изабрана је Гордана Вулетић, Дражена Борозан изабрана је за секретарицу организације, а послове благајнице обављаће Емилија Пунгартник. Осим њих, у Управни одбор су изаПоводом имендана сабрата бране: Хајдана Вукотић, др Биљана Цетињског манастира монаха Матеја, Ивеља, Биљана Шушкавчевић и Тина у току Светог богослужења пререзан Бурић је славски колач. Чланице Кола су одлучиле да својој организацији дају име краљице МиМОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ СВЕлене Петровић због тога што је она ТОГ НИКОЛЕ НА ОБОДУ у вријеме ратних сукоба њеног вреМитрополит црногорско-приморски мена учествовала у лијечењу и Г. Амфилохије замонашио је 1. дењеговању рањеника. цембра у чин мале схиме у манастиру Светог Николе на Ободу – Ријека МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЦрнојевића послушницу овог маЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ настира Ираиду Суботину давши јој Високопреосвећени Митропомонашко име Нина, по Светој Нини, лит Амфилохије, мјестобљуститељ рођаци Светог великомученика Патријарашког Трона СПЦ, служио Георгија. Монашењу је присуствоје 29. новембра са свештенством вало бројно свешМитрополије Свету службу Божију у тенство, свештеноЦетињском манастиру. монаштво и моГоворећи о празнику Светог апонаштво из дру-

Hronika mitropolije

65

Hronika mitropolije

svetigora / 2010 / јануар

храма, а у Монахиња Ксенија (Лариса) је иначе гословског факултета у Фочи Срђана Богородичиног међувремену је изграђен храм поријеклом Рускиња из далеког Пер- Стефановића. ма. У почетку свог живота у Цркви ‘’Кроз Пресвету Дјеву слава Божја је Светих царских мученика Ромабила је везана за манастир на Бијелој засијала као сунце свијету’’, рекао је нових и нови конаци са параклиГори близу Перма, гдје се тада подви- Владика у бесједи вјерницима сабра- сом посвећеним Светом Бенедикту завао игуман Данил Ишматов који је ним на богослужењу. ‘’Она је та која Нурсијском. Манастир већ има десеи њен духовник. Касније је по благо- је родила то сунце, која је изњедрила так монахиња и неколико послушнислову свог духовника свој манастир- Њега, вјечнога Бога, Дијете Младо, ца. ски живот везала за Митрополију Предвјечнога Христа Бога нашега... црногорско-приморску и манастир Пресветој Дјеви ми се поклањамо и НОВА КЊИГА ОЦА ВЕЛИБОРА Светих Архангела у Прекобрђу - бли- поштујемо њен Свети чудесни лик, и ЏОМИЋА зу манастира Морача. Нека би Го- прослављамо оно што се догодило с Почетком децембра је, у издању спод дао дуг и плодоносан духовни њом и прослављамо Онога Који се издавачких предузећа ‘’Штампар живот у анђелском лику нашој новој од ње родио – Господа и Спаса наше- Макарије’’ из Београда и ‘’Октоих’’ из га Исуса Христа.’’ Подгорице, објављена нова књига сестри монахињи Ксенији. Владика је у току Свете службе бла- протојереја мр Велибора Џомића са гословио и пререзао славски ко- насловом ‘’СРБСКА ЦРКВА, ЉОТИЋ И МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУлач, а потом је служио помен свим ЉОТИЋЕВЦИ’’. Уводно слово је напиЖИО У ДОБРСКОЈ ЋЕЛИЈИ упокојеним Добрљанима. сао умировљени Епископ захумскохерцеговачки др Атанасије (Јевтић), а рецензенти су млади и идеолошки МОНАШЕЊЕ У МАНАСТИРУ неоптерећени историчари др Вукић РУСТОВО Илинчић и мр Жарко Лековић. Аутор се, на основу архивске грађе црквене провенијенције, на преко 400 страница бави положајем Светог Архијерејског Синода СПЦ, архијереја и свештенства за вријеме наци-фашистичке окупације, а посебно односом Димитрија Љотића и припадника Југословенског народног покрета ‘’Збор’’ према Светом СиМитрополит црногорско-приморски ноду СПЦ, патријарху Гаврилу, миГ. Амфилохије замонашио је 4. де- трополиту Јосифу, Светом Николају цембра у манастиру Рустово у Жичком и другим архијерејима и Паштровићима четири послушнице свештенослужитељима у том периоовог манастира у чин мале схиме. Ва- ду. У књизи је посебно наглашено да лентина Чизмовић добила је монаш- ни Свети Синод, ни архијереји, а ни ко име Текла, Вјера Мрачевић – Теок- огромна већина свештенства СПЦ тиста, Лидија Никчевић – Теодотија, а није подржавала идеологију и поПоводом празника Ваведења ПреБиљана Ђорђевић – Кикилија. литику Димитрија Љотића за време свете Богородице, храмовске слаЧину монашења присуствовало је окупације, али и да су због таквог ставе манастира Добрска Ћелија код бројно свештенство, свештеномова изузетно били нападани од страЦетиња, митрополит црногорсконаштво и монаштво, као и бројни не Љотића, Јонића и њихових следприморски Амфилохије служио је у вјерни народ из Митрополије и читабеника. овом манастиру Свету Архијерејску ве Црне Горе. Период о коме је ријеч, а посебЛитургију. У току Литургије владика је у ‘’Као што је Пресвета Дјева ушла у но нерасвијетљени односи у њему ђаконски чин рукопо- Светињу над Светињама, тако се да- су деценијама представљали положио свршеног бо- нас догодило исто то чудо’’, рекао је вод за различите нападе на Српску гослова Цетињске владика. ‘’Наше сестре које су прими- Православну Цркву. Књига оца Вебогословије и сту- ле ангелски лик удостојиле су се да и либора Џомића успјешно одговад е н т а оне уђу у Светињу над Светињама и ра на многе нетачно изречене судоБ о - да постану богородичински ћивот ве идеолошких историчара разлиСветиње Господње... Зато је човјек и читих опредјељења. Књига обилује створен – да буде ћивот, да буде оби- до сада непознатим документима и талиште славе Божје.’’ до детаља и нијансирано описује то М а настир Русто- драматично вријеме, догађаје и личво основан ности. Коначно је расвијетљена дуго је 2003. го- година помињана бесједа Светога дине око Владике Николаја на малом помену 66 т а м о ш њ е г (а не на опијелу) Димитрију Љотићу.

СВЕТИ НИКОЛА рад иконописачке радионице манастира Св. Луке у Жупи Никшићкој

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

Из асортимана рукодјеља манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој e-mail: svetigavrilo@yahoo.com тел: +38267249783

ЊА А Д З ВА И

НО

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 337-63-17

337-63-09

Изабрана дјела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија Прво коло: Историјски пресјек тумачења Старога Завјета (књига II) ново издање студије која се бави историјатом тумачења књига Старога Завјета, и кратким тумачењем главних тема старозавјетног Откривења Божијег. (страна 252) Нема љепше вјере од хришћанске – православна вјеронаука (књига III) измијењено и допуњено издање књиге која од свог првог издања 1982. не престаје да надахњује покољења свих оних који улазе у Цркву Христову. (страна 184) Увод у православну философију васпитања (књига IV) књига у којој аутор, кроз своје старе и нове и до сада необјављене текстове, уводи читаоце у предањску праксу и теорију човјековог преображаја и препорода кроз образовно-васпитно дјелoвање Цркве и Светитеља Божијих као најсавршенијих просветитеља у историји рода људског. (страна 222) Свети Сава и Светосавски завјет (књига XIX) Студије, есеји, бесједе o животу, личности и дјелу равноапостолног Светога Саве као свенародног и васељенског Светитеља и Просветитеља; и о неопходности одбране Светосавскога завјета данас. (страна 448) У Јагњету је спас – изабране пјесме, записи и путописи (књига XXIX) старе и нове пјесме, рани ауторови записи, као и до сада необјављени путописи, у књизи којом се аутор представља као пјесник и књижевник – прејемник и настављач тока умјетничког стваралаштва епископâ од Св. Григорија Богослова до Владике Његоша. (страна 238)

Из асортимана рукодјеља манастира Дуге Морачке