ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.243

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

ФЕБРУАР 2015. г.  БРОЈ 243

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIV 

Диптиху Светих прибројан

старац Пајсије Светогорац

Марта Мирић у Пећкој патријаршији, на гробу своје ћерке Марице, пострадале од руке шиптарских терориста 1999. г.

Митрополит Амфилохије у оскрнављеној цркви манастира Девича, 1999. г.

Митрополит Афилохије и монах Давид (садашњи епископ крушевачки) на градском гробљу у Пећи служе опијело пострадалим Србима, 1999. г.

Спаљени дом и славска икона Милоша Ћирковића из Белог Поља, 1999. г.

Италијански војник спасава икону Пресвете Богородице из запаљене цркве Св. Јована Крститеља у Пећкој Бањи, 1999. г.

Опијело и сахрана побијеним српским жетеоцима у селу Старо Грацко код Обилића, 1999. г.

Околина Пећи, 1999 – митрополит Амфилохије с пратњом у потрази за пострадалим и несахрањеним Србима

Мученичка крв

Бесједа на молитвеном помену закланих на жртвеном пољу Косову

фебруар / 2015 / svetigora

тпјевасмо, драга браћо и сестре, између осталих див- прве прошлости трагови смрде нечовјештвом, и живи них пјесама које се пјевају за покој оних који су преми- су, и увијек остају ти трагови. Иако су се догодили у пронули из овог пролазног живота у онај вјечни, и ону пјесму: шлости они су и данас присутни и дјелују на другачи,,Светитељи Твоји, Господе, који су проповиједали Јагње је начине широм свијета. Има и друга прошлост, која је Божје, заклани будући као јагањци, уђоше у Живот вјечни. садашњост и будућност: мученичка крв, давно је то реСвети мученици молите се Господу за опроштај гријехова чено, била је и остала сјеме за нове хришћане, за нове праве, часне и достојанствене људе, за нове часне и донаших“. А прије ове пјесме служисмо Свету литургију Божју и стојанствене владаре, за нове часне и достојанствене принијесмо дарове, хљеб и вино, преображене и претво- народе земаљске. Они које ми овдје помињемо, нијесу прошлост. Они рене у Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, који је Себе принио као Јагње за живот и за спа- су срце Црне Горе! Да ли може бити прошлост, за биће сење свијета. У том контексту, Црква Божја на Светим Ли- овога народа и ове Црне Горе, онај угарак подметнут тургијама помиње све и сва од настанка свијета. Сјећа се под Пећку патријаршију 1981. године?! Црква Божја свих оних који су се Да ли може бити прошлост упокојили у вјери и нади на ваонај Ђорђе Мартиновић, набиУ цркви Светог Ђорђа под Горискрсење и живот вјечни, и у вајен на колац, као некада ђакон цом у Подгорици Митрополит скрсење мртвих. Посебно, међуАвакум и Пајсије, и многи друтим, овога дана, поменусмо све ги који су набијани на колац у црногорско-приморски Амфилооне који су живот свој положили хије je са свештенством Митро- нашој прошлости?! за вјеру и Отачаство, и заклани Да ли могу бити прошлост полије црногорско-приморске 16. били, као јагањци, од 1912. године оне силоване монахиње, појануара служио Заупокојену лисле осамдесетих година и они до данашњега дана, на нашем жртургију и парастос пострадали- гробови дјечји, прекопани, твеном пољу Косову и Метохији. Памтимо и сјећамо их се, свједома за вјеру и отечество на Косо- прије овог великог злочина, чимо и, као што свједочимо и све европског злочина, који се дову и Метохији од 1912. године до друге мученике, страдалнике – да годио 1999. године? Тај злочин наших дана. Повод за службу био би сад хтјели, нажалост и наши они нијесу прошлост него су садаје долазак ратног злочинца Хаглавари, да прогласе за прошњост и будућност. У ове дане, када наше црношлост, повампирујући управо шима Тачија у званичну посјету горске државне власти, са државзлочин и злочинце. Црној Гори, на позив највиших Да ли може бити прошлост, ним почастима, примају Хашима црногорских државних званичТачија, једног од злочинаца нада ли смије да буде прошлост, ника. шега времена, и то када се, у исто јеромонах Стефан, који је са вријеме, догађа масакр у Паризу, десетином људи бачен негдје Јаке и наоружане полицијске гдје је њих седамнаест-осамнаест снаге су читаво вријеме трајања у Радавцу и до данас му се не побијених од терориста, и када су зна ни гроба ни мрамора?! Литургије и парастоса држале се сва Европа, милиони људи, саДа ли може бити прошлост цркву Светог Ђорђа под опсабрали и носе онај транспарент ,,Je глава монаха Харитона, која је suis Charlie“, наша државна власт, негдје сатрула у јазбинама око дом, а митрополит Амфилохије намјесто тога ,,Je suis Charlie“ говосе сабраним вјерницима обратио Призрена, а остаци, ено, пори ,,Je suis Хашим Тачи“ – ,,Ја сам храњени у манастиру Црној бесједом коју доносимо у њеном Хашим Тачи“! Крваве су му руке до реци?! интегралном облику. рамена. Многи од оних, које смо Да ли може бити прошлост ми овдје молитвено поменули, Марица Мирић, силована од плод су злочина његовог, и његове терористичке армије. четворице војника овога коме се данас указују државне Кажу нам из власти Црне Горе, они који су насљедници почасти?! Силована и заклана као јагње у Белом Пољу! краља и господара Црне Горе Николе I Петровића, да они Ја сам је сахранио својим рукама, обнажену, покривену не желе да се баве прошлошћу и да је прошлост ствар коју само ћебетом, ено, иза олтара Пећке патријаршије. треба заборавити. Добро би то тако било кад би тако било. Да ли може бити прошлост Богдан Радевић, ево суАко се тога држи наша власт Црне Горе зашто онда повам- пруге његове Милене овдје присутне, и сви они који су пирује једног од главних злочинаца прошлости на Балка- заједно са њим побијени у Пећи?! И оно десеторо дјеце ну и у Европи, и данас му додјељује државничке почасти? побијених и закланих у оном пећком кафићу?! Има двије врсте прошлости. Има злочиначка прошлост, не Да ли може бити прошлост Милева Вујошевић?! Насамо код нас, у историји нашега народа и наше Цркве. Али шли смо је заклану иза врате њене куће преко Пећке има и она друга прошлост, света и честита прошлост. Ове Бистрице. И њу смо сахранили, уочи Видовдана 1999.

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

besjeda

не може бити заборављена

могли да их нађемо. А у том Дрснику, оно што је допратило Хашима Тачија у Црну Гору, јесте запаљени дом Милована, честитог повратника, прексиноћ се то догодило (14. јанура 2015). Тај пламен га је допратио овдје! Па ће он да каже како је, ето, све на Косову демократија и људска права, сви имају подједнака права, и сви ће ући у НАТО пакт, и сви ће постати припадници Европске заједнице. Та прошлост не може бити избрисана!!! Та мученичка крв не може бити заборављена! Као што није заборављена ни мученичка крв проливена од времена Милоша Обилића и Великомученика косовског Лазара, кроз сву историју свих оних који су пострадали на правди Бога, за истину Божју, за Крст часни и слободу златну. Не могу они бити, и нијесу, прошлост! Они су камен темељац људске историје, људскога бића, достојанства, не само нашег народа, него достојанства свих европских народа и свих народа овога свијета. Они који су проповиједали Јагње Божје и који су заклани као јагњад, а само неке од њих смо овдје поменули, они нијесу прошлост! Прошлост су били и остали они који су, кроз вјекове, били узрочници њихових страдања и насиља над њима. Прошлост су, пред Богом и пред историјом, и пред Светим Петром Цетињским, они који су слали војнике и полицију Црне Горе да бране своје Отачаство и границе ондашње земље Југославије, односно Србије и Црне Горе, а сада исти они, ево их овдје, видите ову нашу часну полицију, овдје су их припремили да бране... Кога, и од кога да бране? Да бране Хашима Тачија и да овдје заустављају овај народ часни, ове мученике и страдалнике, да не могу да дођу да се молитвено сјете својих отаца, своје браће, својих сестара. Као што ће сада, вјероватно, тамо испред виле Горице, оградити оне мученике ако буду протествовали, да не могу нигдје да приђу и да привире, и да се не могу сјетити и пролити сузу за својим родитељима, својом браћом, својим сестрама. Злочин, и то се одавно тврди, остаје, и никад не постаје прошлост. Јер ако се злочин заборави, сигурно је да ће се он поновити безброј пута у будућности. С друге стране, мучеништво и страдање за вјеру, Отачаство, за правду Божју, за истину, за људско достојанство, ни то никад не може бити прошлост, јер на томе се гради људско биће, људска историја и људска судбина. Зато, помолимо се још једанпут, да Бог опрости и врати разум свима онима који су допринијели том великом и страшном злочину, који се наставља на Косову и Метохији, и шире у свијету. И нама Господ да опрости. А с друге стране, да Господ упокоји и подари вјечни живот и Царство небеско свима онима који су живот свој жртвовали за вјеру и Отачаство. Бог да им душу прости!

svetigora/ 2015 / фебруар

године. Сахранили смо је иза олтара Пећке патријаршије. Како је могуће да буду прошлост они војници и полицајци из Црне Горе чија смо имена овдје поменули, које је послала иста ова власт на Косово и Метохију 1998. и 1999. године?! Они су прошлост, а Хашим Тачи и ови, који су владали и онда а и данас, они су садашњост и будућност?! Да ли може бити прошлост краљ и господар Црне Горе Никола I Петровић и његови витезови?! На стотине их је погинуло за ослобођење Косова и Метохије! Знам једну од гробница, седам стотина њих у Ђаковици који су тамо похрањени 1912. и 1913. године, пострадали за вјеру и Отачаство, послани од краља и господара Николе I да ослободе вјековне Светиње свога српског народа и да поврате, после пет стотина година, слободу Косову и Метохији! Је ли то прошлост?! А Хашим Тачи је садашњост и будућност?!! И они који су њега утврдили и укријепили из Европе, на челу са Клинтоном, Блером и Соланом, који су крвљу мученичком, невином, посули Косово и Метохију, по ко зна који пут, и у ово наше вријеме, а у исто вријеме затровали и земљу, и воду и ваздух својим бомбама и својим уранијумом да данас, ево, многи од њихових потомака умиру. Да ли може бити прошлост часни и честити професор Пећке гимназије, прошле године на Васкрс убијен на свом имању поред Белог Поља, Стефан Церовић?! Ево његовог сина овдје, свештеника Петра Церовића, који ми каже да је, ево, прије двадесетак дана један од његових рођака који је отишао тамо да види шта му је са имањем, претучен. А ево и прексиноћ, код Клине, у селу Дрснику, гдје сам био 1999. године, и нашао једно псето које завија и урличе до небеса, везано, јер су домаћин и домаћица били заклани у оближњој шуми, нијесмо ни

Градско гробље у Пећи, 1999. г – Митрополит Амфилохије и монах Павле, под заштитом војника Кфора, служе опијело пострадалим Србима

фебруар 2015 / број 243

из садржаја: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Мученичка крв 3 не може бити заборављена ђакон ПАВЛЕ Љешковић

О Законоправилу 18 Светога Саве

Поводом празника 12 Беседа 14 Репортажа 18 Предавање 28 Помен 51 Хроника 53

др ГОРДАНА Јовановић

Мирослављево јеванђеље - 32 најстарији сачувани споменик старе српске писмености ОЛИВЕРА Балабан

Распет на крсту 35 свестрадалне љубави РАЈО Војиновић

Заиста златан јубилеј 45 Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIV 

ФЕБРУАР 2015. г.  БРОЈ 243

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ славонски мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах др Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

··

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево

Диптиху Светих прибројан

старац Пајсије Светогорац

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

Прослава Бадњег дана и Божића у Митрополији црногорско-приморској

Огањ Божанске љубави Т

радиционалним саборним налагањима бадњака и Светим литургијама и ове године су широм Митрополије црногорско-приморске прослављени Бадњи дан и Божић. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одслужио је на Бадњи дан Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. У току Литургије Владика је миропомазао новокрштену дјевојчицу Николину Чубрановић, којој је био и кум на крштењу. По завршетку Светог богослужења, Митрополит Амфилохије је освештао крстове за румијски манастир Светог Сергија Радоњешког, дар донедавне амбасадорке Украјине у Црној Гори госпође Оксане Сљусаренко са породицом, и благословио бадњак којег су и ове године донијели Црмничани,

САНКЦИЈЕ РУСИЈИ – ШАЛА ЦРНОГОРАЦА

svetigora/ 2015 / фебруар

Говорећи о стогодишњици Великог рата, страдању Црне Горе и Србије у њему и помоћи руског цара Николаја Романова нашем народу у том тешком времену, Владика се посебно осврнуо на санкције које је званична Црна Гора увела Русији. „Кажу да су дали неке санкције Москви, руском народу. Срећа је што браћа Руси схватају да је то шала. Шале се Црногорци – какве санкције против цара Николаја, те санкције против њега су санкције против митрополита црногорског Данила Петровића“, казао је митрополит Амфилохије.

Бадњи дан – Света архијерејска литургија у Саборном храму у Бару; госпођа Сљусаренко уручује митрополиту Амфилохију икону Светог Спиридона Чудотворца, поклон поводом 24-те годишњице митрополитске службе.

двадесет пети пут заредом, који је касније, у 15 часова, наложен пред пред барским Саборним храмом. Госпођа Сљусаренко је митрополиту Амфилохију поклонила икону Светог Спиридона Чудотворца, поводом 24-те годишњице митрополитске службе, а протонеимару барског Саборног храма Момчилу Станојевићу уручила орден Почајевске Мајке Божије, којим га је одликовао предстојатељ Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата Митрополит Онуфрије.

Огањ ободско-цетињског Октоиха

Митрополит Амфилохије је потом благословио бадњаке пред манастиром Светог Николе на Ободу Црнојевића. Он је након благосиљања бадњака рекао да је Христов огањ огањ вјере. „То је огањ тврде Божје вјере, истине Божје, огањ који загријава ум и просвећује срце људско. То је огањ Божанске љубави“, поручио је сабранима и додао да је то огањ Ободско-цетињског Октоиха чију 520-годишњицу штампања славимо ове године. Изведен је и празнични програм на којем су наступила дјеца с вјеронауке из Ријеке Црнојевића и гуслари Миладин Анђелић и Огњен Боричић.

Да се помиримо око бадњака и ћивота Светог Петра Цетињског

Централно налагање бадњака у Митрополији црногорско-приморској митрополит Амфилохије је обавио пред Цетињским манастиром, уз саслужење свештенства и у присуству великог броја вјерника. По вишевјековној традицији прво су бадњак наложили представници племена Бајица, Мартиновићи и Бориловићи, а онда представници свих крајева Црне Горе, Боке, Приморја, Брда, Старе Херцеговине, с Косова и Метохије… Бадњаци су на Цетиње ове године стигли чак и из Русије. Сабране вјернике поздравио је Душан Мартиновић, који је позвао Цетињане и све Црногорце на заједничко налагање бадњака пред Цетињским манастиром.

Света литургија на Бадњи дан у Бару – уручење ордена Почајевске Мајке Божије протонеимару Саборног храма Момчилу Станојевићу, којим га је одликовао предстојатељ Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата Митрополит Онуфрије.

РАЈО Војиновић „Пред овом великом светињом наложили смо бадњак, симбол дрвета живота, Христа Бога, симбол огња небеског који грије свако људско срце, који позива на помирење и сабирање око огња бадњака и ћивота Светога Петра Цетињског“, казао је у обраћању вјерном народу митрополит Амфилохије, поручивши да „паљење логорских ватри“ нема будућности. „Овај дан призива нас на помирење братско, на слогу и слободу, и на сабирање око огња бадњака и око ћивота Петра Цетињскога, јер ко се отуђује од овога огња, ложи неке логорске ватре, ко се отуђује од ћивота Светог Петра Цетињског, тај не припада ни онима који су овај град градили и саградили, тај нема будућности. Будућност Црне Горе и Цетиња је овдје записана, код ћивота Светог Петра“. Опомињући оне који пале „логорске ватре“, Митрополит је казао да није битан он, већ да је битан пут који је одредио Свети Петар Цетињски – „Нека кажу – Не допада се нама Амфилохије. Не мора Амфилохије да им се допада, али немојте ћивот Светог Петра да ми презрете“. У свечаном празничном програму су учествовали чланови Црквеног хора „Свети новомученик Станко“ из Никшића, дјеца с вјеронауке при Цетињском манастиру и гуслари Огњен Боричић и Миладин Анђелић.

reporta`a

ГРАДОНАЧЕЛНИК ЦЕТИЊА ДА ПИШЕ ЋИРИЛИЦОМ

Митрополит је казао да ове године славимо и велики јубилеј – 520 година Ободско-цетињског Октоиха и најавио скори излазак из штампе и Октоиха петогласника, у издању Митрополије црногорско-приморске, први пут након штампања у славној Ободској штампарији. Владика је сабранима казао да је недавно од градоначелника Цетиња добио позивницу да присуствује свечаности поводом овог јубилеја, али да није отишао будући да је позивница била исписана латиницом – „Добијем ја од нашег честитог градоначелника Богдановића позивницу за свечаност. Обрадујем се позиву, али не обрадује ме што је позивницу написао латиницом. Позивају Митрополита црногорско-приморског, насљедника Петровића, латиницом. Да ме позвао брат Италијан, Хрват, Њемац – свака част, одазвао бих се. Али овом позиву се нијесам одазвао и нећу се одазвати све дотле док Цетиње и цетињски градоначелник не буду писали, макар Митрополиту, на Ћириловом писму, на коме је све написано откако је утемељен овај град.“

фебруар / 2015 / svetigora

Налагање бадњака испред Цетињског манастира

Пред црквом Светих новомученика Митрополије

Након налагања бадњака пред Цетињским манастиром, митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао свето дрво пред црквом Светих новомученика на Пардусу у Љешанској нахији. Он је сабранима честитао Бадње вече и позвао их да се потруде да за наредни Бадњи дан храм на Пардусу буде фрескописан. Владика је одликовао архијерејском похвалницом госпођу Ољу Стојановић, чијим трудом је асфалтиран прилазни пут овој светињи.

Рођењем у пећини Господ нам је открио мјеру смирења

Богомладенац нас позива да превазиђемо диобе

Сјутрадан на Божић, митрополит Амфилохије је са свештенством служио Свету службу Божију у Саборном храму у Подгорици. На Литургији су одговарали чланови Црквеног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ и Дјечјег црквеног хора „Свети Козма Етолски“, а молитвено су учествовали многобројни вјерници из Подгорице.

svetigora/ 2015 / фебруар

Митрополит Амфилохије је потом благословио бадњаке и пред Саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици. Пред ријеком вјерника, који су непрекидно налагали бадњаке, Митрополит је казао да је Христово Рождество догађај који је означио прекретницу у историји, нову еру и ново човјечанство: „То је величина Божја. Није Он дошао као цар, нити се родио у царским дворовима, нити као господар земаљски, него се родио у Витлејему, међу бесловесним створењима, међу кравама и овцама. И открио нам тајну и мјеру смирења и свога Божанскога живота и нашега земног живота. Смирење Божанско је примјер и путоказ и нашем смирењу“.

Митрополит Амфилохије је позвао на мир у Црној Гори, мир који доноси празник Христовог Рођења. „То је позив нама да идемо путем мира, путем љубави, путем слоге, путем помирења. Управо то је оно што је потребно свима земаљским народима, а посебно Црној Гори“. У свечаном празничном програму су учествовали чланови Дјечјег црквеног хора „Свети Козма Етолски“ из Подгорице и млади гуслари Максим Војводић и Лука Јанковић. Потом је, поводом стоте годишњице Великог рата, изведен музичко-сценски спектакл „Стојте галије царске“, у режији драмске умјетнице Иване Жигон. Прослава Бадње вечери пред Саборним храмом је настављена до касних ноћних часова.

Бадње вече испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Митрополит Амфилохије је у чин протопрезвитера произвео пароха подгоричког Јована Радовића. У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика је позвао да на овај свети дан загрлимо једни друге, да затражимо помирење и опроштај једни од других. „Да Христу Богомладенцу као смирну принесемо загрљај братски, помирење и опроштај. И дај Боже да мудраци и владари и Истока и Запада, намјесто крвопролића и убистава и братоубистава у Сирији, Авганистану, у Ирану, у Украјини, на Косову и Метохији, и свуда у свијету, пруже руку једни другима, руку помирења, братске љубави, Божјега мира и Божјега благослова“. Он је рекао да је само тако могуће да свијет поново крене оним правим, истинским путем, путем који је Бог зацртао сишавши са небеса. „Кад је нас загрлио својом љубављу да би нам подарио своју истину и своју љубав вјечну и непролазну, и учинио нас вјечним и непролазним бићима. Нека би тај небески мир и та добра воља завладали на првом мјесту у овом престоном граду Црне Горе. Нека би се тај мир и то помирење догодили у Црној Гори, затрованој последњих вјекова, а нарочито у XX вијеку, братоубиствима. Овај празник нас позива да се братски загрлимо и помиримо, да превазиђемо диобе“. Прочитана је Божићна посланица Патријарха српског Иринеја и свих архијереја Српске Цркве. Светом причешћу приступиле су ријеке вјерних који су се постом и молитвом припремали да дочекају празник Рођења Богомладенца Христа. Божићну литургију је преносила Телевизија Црне Горе.

Прослава Божића у Скадру

ове године, по већ устаљеној традицији, по благослову Његовог Блаженства Архиепископа албанског г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија прослављен је Божић у цркви Свете Тројице у Враки код Скадра. Бадњаке је на Бадњи дан освештао свештеник барски Љубомир М. Јовановић, а свету Божићну литургију служили су протојереј– ставрофор Радомир Никчевић, парох херцегновски и свештеник Никола Петани из Албанске Православне Цркве. Сабраном вјерном народу празничном бесједом обратили су се отац Радомир и отац Никола, пренијевши благослове архиепископа Анастасија и митрополита Амфилохија.

Рождество Христово – Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици

фебруар / 2015 / svetigora

Чином протојереја одликован је јереј Јован Радовић

Прослава Богојављења у Подгорици

Тајна Јагњета Божјега М

svetigora/ 2015 / фебруар

итрополит црногорско-приморски Амфилохије је 19. јануара, на Богојављење, служио Свету службу са Великим водоосвећењем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У празничној проповиједи Владика је рекао да је Богојављење наставак и пуноћа Светога Рођења Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа. „Рођењем се Господ јавио и открио Себе и своју вјечну тајну, а онда је сам Отац небески на дан Његовог крштења потврдио ту тајну и то јављање кроз Господа Христа, Сина Божијега. А када је Дух Свети у виду голуба сишао на Христа Господа док Га је Свети Јован крштавао, тада се открила пуноћа велике и свете тајне Божанске. Открила се у Христу Господу, у Јагњету Божјем, како Га је назвао Свети Јован кад Му је прилазио: Гле, Јагње Божје, које на себе узима гријехе свијета“, казао је

Велико богојављенско водоосвећење у Саборном храму у Подгорици

владика Амфилохије и додао да је у Јагњету Божјем откривена тајна и Бога живога, вјечнога, неизрецивога, неописивога и неисказивога, али и да се у „Његовом бесконачном смирењу открила и тајна човјека као савршенога бића“. Након Богослужења у Саборном храму, Владика је у подне освештао воде подно древног Немањиног града, на ушћу Рибнице у Морачу, у присуству великог броја вјерника. Након освећења обављено је традиционално богојављенско погружавање Часног крста у воду и пливање за њим у којем су учествовала 123 такмичара, и које се одвијало под геслом: „Косово је срце Црне Горе“. Међу такмичарима је била и једна дјевојка – Николина Аћимић из Подгорице, а најстарији учесник био је 61-годишњи Боро Дамјановић. До крста је први допливао Бјелопољац Мирко Ковачевић, коме је Владика уручио златник са ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, док су остали

РАЈО Војиновић

reporta`a

учесници такмичења добили дипломе. Док се одвијала ова традиционална црквена манифестација, ориле су се пјесме о Косову и Метохији, а такмичење су обезбјеђивали чланови подгоричког кајакашког клуба. Светковина је завршена у крипти подгоричког Саборног храма празничном трпезом и пригодним културно-умјетничким програмом. Пливања за Богојављенским крстом организована су ове године и у Херцег Новом, на Михољској Превлаци, у Будви, Бару и Даниловграду. Митрополит Амфилохије уручује златник са ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца побједнику богојављенског пливања за Часним крстом Мирку Ковачевићу

фебруар / 2015 / svetigora

Подгорица, ушће Рибнице у Морачу подно старог Немањиног града – традиционално богојављенско пливање за Часним крстом

povodom praznika Митрополит источноамерички и њујоршки ФИЛАРЕТ svetigora/ 2015 / фебруар

Богојављење:

Време да се сетимо својих завета Богу На празник Богојављења или Крштења Господњег није сувишно да се сваки православни хришћанин сети још једног крштења, крштења које је извршено над сваким од нас, православних хришћана, крштења на којем се свако од нас, по речима својих кумова, заветовао Богу да ће се увек одрицати Сатане и свих дела његових и заувек „сјединити“ са Христом. Ово нам, понављам, нарочито приличи данас. Извршиће се свечани чин Великог водоосвећења. Неко може рећи да је његов централни и првенствени део величанствена молитва у којој се Господ прославља и благодат Светог Духа призива на освећену воду. Молитва почиње овим прелепим речима: „Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи која ће бити кадра да опева чудеса Твоја!“ Они који су присуствовали савршавању тајне крштења и слушали пажљиво знају да молитва којом се освећује вода у којој ће се неко крстити почиње истим овим речима, и да је први део молитве савршено истоветан при Великом водоосвећењу и при савршавању тајне крштења. Тек се касније, у завршном делу, молитва чина крштења разликује, као што и приличи овој тајни током које се нова људска душа крштава. Дакле, не би нам наудило да се присетимо завета који су дати на крштењу у име сваког од нас. Када се неко крсти као одрасла особа, што се понекад дешава и што је било нарочито често у древна времена, заветује се у своје име; али, ако је био крштен као беба онда његове завете даје кум или кума – „покровитељ“, како га Црква назива. Ови завети, којима хришћани обећавају Богу да ће се одрећи Сатане и свих дела његових и да ће се сјединити са Христом, не само да се заборављају, већ многи људи и не знају ни основно о њима, као ни то да су положени у њихово име и да треба да размишљају о томе како да их одрже. Шта ће се десити ако последњег дана у историји људског рода на земљи, на дан Страшног суда, онај који је дао завете (или су то кумови учинили у његово име) чак ни не зна шта су ти завети или шта је обећано? Шта ће се десити таквој особи? Узмите у обзир, браћо, шта значи одрећи се Сатане и свих дела његових и сјединити се са Христом. Сада је време када је људски род опчињен безбожном сујетом, којом непријатељ људског рода влада и, како се каже, чини да скоро свако „игра по његовом такту“. Сва та сујета, од које је сачињен наш садашњи живот, безбожна је; Бог није присутан у њој, и њу приређује и њоме управља непријатељ Божији. Ако смо дали завете да ћемо се одрећи Сатане и свих дела његових, тада, да бисмо их одржали, морамо стремити ка томе да сујета не притисне наше душе, већ да је се одрекнемо, сећајући се, као што Црква каже, да постоји само „једино потребно“: се-

ћајући се да се морамо сјединити са Христом, то јест, да се морају испуњавати не само Његове заповести, већ и да морамо стремити да се сјединимо са Њим. Мисли на то, душо хришћанска, на овај блистави и велики празник; мисли и моли се да ти Господ пошаље чврсту веру и одлучност да чуваш ове завете, а да се не погру-

Погледај како је Он, да тако кажем, веран сâм Себи: како нам и сада, на данашњи велики празник, јасно и несумњиво показује исто начело смирења. Јер, где је дошао? На Јордан. Зашто? Да Га Јован крсти. Грешници су долазили код Јована, исповедајући своје грехе и крштавајући се. Али, Он је био безгрешан, „нетакнут грехом“, апсолутно слободан од њега и чист; и поред тога Он смирено стоји у реду са другим грешницима, као да Му је била неопходна ова очишћујућа купељ водом. Ипак, знамо да није очистила вода Њега, пресветог и безгрешног, већ да је Он осветио воду благоизволевши да се окупа у њој, као што певамо данас током Великог водоосвећења: „Данас се освећује природа вода.“ Дакле, Исус Христос је донео начело смирења на земљу и био му веран читавог живота. Ипак, то није све. Оставио нам је заповест: Научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Сетите се још једног блиставог, радосног, пролећног празника: Благовести. Преблагословена Дјева Марија чује како арханђел доноси благе вести о ономе што ће се десити кроз њу: Оваплоћење Божије. Шта каже њена пресвета, пречиста, и пребеспрекорна душа када дође код рођаке Јелисавете да подели своју радост са њом? Она само каже: Велича душа моја Господа; и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему. Ово смирење је лепота њеног духа. Из сведочанства о Благовестима знамо да јој се Архангел јавио управо када је читала Исаијино пророштво о оваплоћењу Божијем од Дјеве, и није мислила да се то односи на њу, већ је само размишљала у дубоком смирењу: „Како бих се радовала да само будем слушкиња ове благословене Дјеве.“ А пред њом стоји архангел Гаврило са благим вестима. Господ, Сâм кротак и смирен, погледао је на њено смирење. Заповедио је и нама да будемо смирени, насупрот начелима гордости и сујете који зраче из садашњег човечанства. Видите ли зашто постоји тако много неслоге, чак и унутар Цркве и парохије? Због тога што на сваком месту наилазимо на жестоку људску сујету; али када бисмо имали оно смирење на које нас Господ призива, тога не би било. Браћо, научимо се од нашег Спаситеља, који је дошао Јовану као најмањи међу грешницима да би се крстио; научимо се од Њега овој богоугодној и миомирисној врлини, без које се, као што наши Свети оци кажу, не можемо усавршити ни у једној добродетељи. Амин. Изворник: http://www.pravmir.com/the-day-of-the-theophany-a-time-to-remember-our-vows-to-god/ Превод: Милена Тејлор

фебруар / 2015 / svetigora

жаваш у светску сујету и изгубиш везу са Господом, Коме си обећао да ћеш се са Њим сјединити заувек. Данашњи празник се назива празником Крштења Господњег или Богојављењем; али они који добро познају црквени типик знају да се у њему он понекад назива и „празником Светих Богојављења“, у множини. Зашто? Ево зашто: наравно, средиште садашњег празничног помена је у ономе о чему хор данас пева: „Бог Реч се јави у телу људском роду.“ Оваплоћени Син Божији, о чијем рођењу је знала само мали број њих у то време, „јавио се људском роду“, јер је Његово Крштење такорећи свечани почетак Његове службе, коју је потом вршио до смрти и васкрсења. У исто време, данашњи празник одликује чињеница да се, као што певамо у тропару, управо на овај празник „јавило поклоњење Тројици“. Свака од три Личности Свете Тројице се јавила у својој јединствености по први пут, па се из тог разлога овај празник, понављам, назива „празником Светих Богојављења“. Људи су чули глас Бога Оца: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Син Божији је примио крштење од Јована (и узгред, знамо из Јеванђеља да је Јован Крститељ био такорећи затечен када му је Спаситељ света пришао, и покушао је да Му то ускрати); и Свети Дух се у виду голуба спустио од Оца на Сина. Тиме се „јавило поклоњење Тројици“ по први пут; зато Црква пева овај тропар и зато назива овај дан „празником Светих Богојављења“. Христос Спаситељ се јавио да би започео Своју спасоносну службу. Не тако давно, на велики празник Рождества Христовог, говорили смо о томе како се Господ, родивши се у бедној пећини и благоизволевши да лежи у јаслама животиња, саосећајно одрекао све земаљске славе, раскоши и величанствености; јер није благоизволео да се јави у царским дворовима или богаташким одајама, већ управо у овим сиромашним и убогим околностима. Тиме је одмах показао да доноси ново начело земљи – начело смирења.

besjeda Митрополит АМФИЛОХИЈЕ svetigora/ 2015 / фебруар

Три сасуда

божанске благодати Н

„Во свју земљу изиде вјешчаније их и в конци всељенија глаголи их“ – „По свој земљи изиђе проповјед њихова и до краја васељене блага вијест и свете ријечи њихове“.

ије случајно да се овој тројици Светих отаца Цркве Божије, Светих учитеља пјевају исте ријечи које се пјевају Светим апостолима. Јер заиста, као што је проповјед и блага вијест свих дванаест апостола Христових изашла по свој земљи и као што се чула ријеч њихова до краја васељене, то се исто догодило и са овом тројицом сасуда Божије благодати, тројицом јерараха Цркве Христове: Светим Григоријем, Светим Василијем и Светим Јованом Златоустим. Живјели су неколико стољећа послије првих Христових апостола, али њихова својства, њихово дјело, њихова проповјед, њихово свједочење Господа Христа је истовјетно са дјелом и свједочењем и са проповјеђу Светих апостола. Апостоли су били очевици Христа Господа и слушаоци Његових ријечи: оно што су чули, што су видјели, што су опипали, ријечи живота које су примили, то су посвједочили. Ови пак нијесу имали непосредно општење са Господом, међутим, њихова наука и њихово свједочење су потпуно истовјетни са оним првих ученика Христових, јер нијесу оно што су говорили и што су писали, говорили и писали на основу онога што су чули, вјерујући онима који су имали непосредни додир са Господом, него је и њих Господ удостојио благодатно да се, сваки на свој начин, сретну са Њим, као што удостојава и све све-

Сину и Духу Светоме – зато се и назива Богословом. Назив Богослова у Цркви Божијој додијељен је само тројици Светих отаца: Светом апостолу Јовану Богослову, ономе који је поцрпио мудрост са груди Господњих, Светом Григорију Богослову и Светом Симеону Новом Богослову. Свети Григорије је, између осталог, једном Велики пост провео у ћутању од почетка до краја, у посту и молитви, и на крају поста, за празник Христовог Васкрсења, написао је једну чудесну пјесму, у којој каже: Теби, Оче, који си вјечни ум и вјечна мудрост, приносим првине ума свога овога светога дана празнујући Васкрсење; Теби који си вјечно Слово, вјечна Ријеч Бога Оца, кроз кога је све постало што је постало, Теби приносим првине својих ријечи послије овога ћутања четрдесетодневнога, а Теби Душе Свети, који дарујеш живот свему што постоји, Теби дарујем и душу своју и срце своје и ум свој – чудесна пјесма Светога Григорија Богослова. Дјела и свједочење ових великих бранитеља вјере у Пресвету Тројицу, и једнога и другога и трећега, остају неизбрисива у Цркви Божијој. Како каже Свети Василије Велики у свом спису о Духу Светоме: вјерујемо онако како смо примили од Светих апостола, крштавамо се онако како вјерујемо – примили смо вјеру у Оца и Сина и Духа Светога, крштавамо се у име Оца и Сина и Светога Духа, живимо у име Оца и Сина и Духа Светога... Све је код ове тројице у знаку Пресвете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога – Оца који је вјечни Бог Творац неба и земље, који је изњедрио Логоса, вјечнога Сина свога јединороднога, Сина који је Слово вјечно кроз кога је све постало што је постало, који је, кад је дошла пуноћа времена примио силом Духа Светога и преко Пресвете Дјеве тијело и постао човјек, Духа Светог који је у виду огњених језика сишао на Свете ученике и апостоле и који је душа Цркве, васионе, свега постојећег и којим дише све што дише. Бог Отац – вјечни Бог, Син Јединородни – вјечни Бог, Дух Свети – вјечни и непролазни Бог; три лица Пресвете Тројице – једно биће, једна суштина, једна мудрост, једна истина, јединство неизрециво, јединство у тројичности. Јединство које је уткано у свеукупну Божију творевину, и тројичност која је такође уткана првенствено у словесна бића а онда и у свеукупну Божију творевину. Тако да је творевина попримила у себе и јединство – зато је и јединствена, и тројичност – зато је разнолика и разноврсна. Безбројна су бића, безбројни су свјетови, а све је обујмљено и испуњено силом Оца, благодаћу Сина и снагом и моћу Духа Светога. А њих тројица, били су и остали до краја свијета и вијека три жива свједока Тројичнога Бога. Зато дакле и њима пјевамо оно што пјевамо Светим апостолима: „Во всју земљу изиде вјешчаније их....“ – „По свој земљи изашла је ријеч њихова и до краја васељене се проширило њихово свједочанство“, и њихова вјерност; и њихов призив свакоме бићу и свакоме људском створењу на вјерност и на поклоњење Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу нашем, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Бесједа произнесена на празник Света три Јерарха, 12. фебруара 2013. године, у цркви Светог Василија Великог у близини манастира Режевићи.

фебруар / 2015 / svetigora

те људе кроз сву историју, јер Господ је исти који је био јуче и данас и сјутра. Он је вјечно присутан у свијету, у Цркви Божијој, у историји, и они који се припреме за Њега, који задобију Духа Његовога Светога, они постају живи свједоци живога Господа. Такви су били ова тројица учитеља Цркве Христове, зато није чудо што су се хришћани у њихово вријеме опрједељиваљи: неко за Светог Василија, неко за Светог Јована Златоуста, неко за Светог Григорија... Толико је било моћно њихово учење, њихова наука, њихово благодатно дјејство, да су се хришћани, сваки по своме срцу, опредељивали за по једнога од њих. Па су се неки звали григоријевци, други василијевци, а трећи јовановци, што није добро, јер као што каже апостол Павле: у Цркви Божијој ја посадих, Аполос зали а Дух Свети је Онај који даје да узраста сјеме које је посијано (уп. 1Кор. 3, 6). Тако и они: сијали су сјеме Божије сваки према своме дару и исто свједочанство су оставили. Свједочили су о Христу Господу и о Пресветој Тројици: Оцу и Сину, а посебно о Духу Светоме, јер се у њихово вријеме појавила јерес духобораца, па су они бранили истинско и право учење о Духу Светоме. И онда је Црква, да се не би дјелили хришћани међу собом, установила овај њихов заједнички празник, иако има посебне празнике и за Светог Василија, и за Светог Григорија Богослова и за Светог Јована Златоустога. Овај је празник установљен по виђењу ефеског епископа Јована, коме су се они јавили у истој слави и показали му да су заједно око трона Господњега и да нема никаквог разлога да их дијеле јер су они сједињени истом вјером, истом Божијом силом, истим Духом Светим. Њихово свједочанство заиста је чудесно. Прије свега, Свети Василије и Свети Јован Златоусти су нам оставили своје Литургије, што је најчудесније њихово свједочанство и најузвишеније њихово дјело. Литургија Светог Василија Великога се до X, XI вијека служила стално, као што се сада служи стално Литургија Светог Јована Златоустог, али због тога што је она нешто дужа, онда је преовладала Литургија Светог Јована Златоустога коју ми служимо. Свети Григорије Богослов је такође имао у своје вријеме тип своје Литургије, али оно што је остало од њега до дана данашњег то су његова Богословска слова о Пресветој Тројици, Оцу и

svetigora/ 2015 / фебруар

16 Архиепископ Даласа и југа ДИМИТРИЈЕ

povodom praznika

Сретење Господње

Превод: Милена Тејлор

фебруар / 2015 / svetigora

ругог (петнаестог) фебруара Црква слави ве- већој мери одбацује оно што му је Христос дао, то лики празник Сретења Господњег. Јеванђељ- јест, истински живот „у изобиљу“, живот са стварска поука за тај дан прича о томе како је мајка ном сврхом и значењем. Ми хришћани, упркос донела Исуса у храм, као што је био обичај и захтев томе што прихватамо оно што нам је Божије поМојсијевог закона који је Бог дао Израиљу (Изл. 13, 2. средовање у људским односима дало, оклизнули 12; Лев. 12, 2-8). Када је праведни Симеон, примивши смо се у више наврата и пали у искушење да преХриста у наручје у храму, видео Дете одмах је знао творимо ствари овога света у богове. Стално нас да је то Искупитељ обећан свим израиљским про- привлаче начини за тражење среће и испуњења рочанствима, јер је старац био надахнут Духом Све- који искључују Бога. Ово се, наравно, увек показутим (Лк. 2, 26-27) . Будући и сâм надахнут, изговорио је је као сујетно и узалудно. пророчке речи које чине химДакле, наши животи се кону која се пева или поје на кралебају, напред и назад, између Када је праведни Симеју сваког вечерњег богослужеосигурања спасења и равнодуон узео Дете у наручје и ња: Сад отпушташ у миру слугу шности, између тренутака прасвојега, Господе, по речи својој; ве радости јер знамо да је Бог са објавио да је оно заиста јер видеше очи моје Спасење нама, и тренутака досаде јер Му оваплоћено Спасење, твоје, које си уготовио пред лисе не можемо потпуно предати. „Светлост, да просвјецем свих народа. Светлост, да Свака хришћанска прослава ћује незнабошце, и слава просвећује незнабошце, и сладостиже врхунац на празничној народа твојега Израиву народа твојега Израиља (Лк Светој литургији. Овим светим 2, 29-32). делом, када се Божији народ окуља“, започела је нова ера Овај нарочити празник је део – ера Божијег присуства пи у Његово име, ми заправо повеће прославе које је започела стајемо учесници у будућем Цармеђу Његовом децом. четрдесет рана раније, Христоству небеском. Ми смо дословно присутни са Христом у Његовом вим Рођењем (25. децембра/7. јануара). Осам дана касније (1/14. јануара) сећали смо будућем Царству, као што су апостоли били са Христовог обрезања, а затим Његовог крштења (6/19. Њим на Тајној вечери. Дакле Царство се васпојануара). Молитвено прослављање ових догађаја из ставља међу нама и ми ишчекивањем уживамо у земаљског живота Господњег у основи образује је- њему пре времена. То је свака Евхаристија; то су дан празник, празник оваплоћења Речи Божије. наши празници и прославе, и зато је Евхаристија Бог је дословно ушао у свет, у време и историју. само њихово средиште. Био је физички присутан међу својим народом, своМеђутим, поново ћу нагласити, да иако је јим створењима које воли. Господ је преузео људску истина оно што смо рекли, ми стално оријентиприроду да би са Собом помирио човека који је од- шемо свој живот на свакодневне делатности, челутао далеко од Извора живота. сто живећи као да никада нисмо доживели ову Преузевши „обличје слуге“, Бог је у исто време, божанску стварност. У том циљу постоји период у личности Исуса Христа, испунио све захтеве За- покајања. Зато ћемо за отприлике месец дана ући кона који је Он сâм дао свом народу преко Мојсија. у Велики или Часни пост током којег бивамо подПоказао је, тако, да се све што се десило у историји стакнути да се покајемо за грехе. Израиља не може описати само као низ неповезаних Зато је посебно срећан стицај околности да догађаја. Уместо тога, ово је историја са одређеним се ове, 1999. године, празник Сретења Господњег, циљем: спасењем човечанства. Представио се као празник Његовог Царства, поклапа готово у дан руководилац те историје и испунио је очекивање. са почетком посног Триода и најавом почетка ВеКада је праведни Симеон узео Дете у наручје и ликог поста. У недељу митара и фарисеја (31. јаобјавио да је оно заиста оваплоћено Спасење, „Све- нуара) подсећамо се једног од основних разлога тлост, да просвјећује незнабошце, и слава народа зашто нам је потребно покајање: због наше самотвојега Израиља“, започела је нова ера – ера Божијег праведности, гордости, осећања надмености, груприсуства међу Његовом децом. бости према ближњима и нетрпељивости према До данашњег дана, свим црквеним празници- њима. ма, без обзира на догађај који се обележава, било у У суштини, за нас хришћане је важно да смо Христовом, Богородичином, или животу Светитеља, заиста „видели истиниту светлост, примили Духа прославља се Христос и васпостављање Царства небескога, пронашли праву веру“ у овом искуству Његовог присуства на земљи. Он је зачетник овог Царства Божијег. Међутим, питање које сви мораЦарства и обећао је Његово коначно остварење. А мо искрено поставити себи је: „Какви смо када се сада, баш као што је Стари Израиљ чекао почетак Бо- вратимо у овај свет после овог небеског искуства?“ жијег Царства, Нови Израиљ (Црква) чека на Христов Христу, који је благоизволео да буде у наручју други славни долазак и откривење Његовог Царства праведног Симеона ради нашега спасења, нека је у пуноћи. свака слава, част и поклоњење, сада и увек и векоИако су све наше прославе присно укорењене ве векова. Амин. у знању да смо позвани на потпуно заједништво са Из часописа „Зора“ (The Dawn), Христом и живот у функцији Његовог Царства којем Православне Цркве у Америци, јануар 1999, http://www.orthodoxresearchinstitute.org већ припадамо, ми и даље живимо у свету који у нај-

reporta`a

РАЈО Војиновић

Прослава Савиндана у Митрополији црногорско-приморској

Учитељ и просветитељ

кроз вјекове

Светим литургијама и традиционалним светосавским академијама празник Светог Саве Српског и ове године је свечано прослављен у свим храмовима и парохијама Митрополије црногорско-приморске. Централна Светосавска академија је одржана у навечерје празника у препуној крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици.

оздравно слово на подгоричкој Светосавској академији је изговорио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је казао да је овогодишња академија посвећена 520-годишњици ободско-цетињског „Октоиха“. Он је показао први примјерак репринт издања „Октоиха петогласника“, одштампаног послије 520 година, у суиздању Митрополије црногорско-приморске, манастира Високи Дечани и Народне библиотеке Србије. „Враћамо се, дакле, србуљској, српској рецензији старословенског језика управо са разлога што је то рецен-

svetigora/ 2015 / фебруар

Даниловградска дјеца Светом Сави

Светосавска академија у Бару

зија Светих Кирила и Методија, а онда Светих Наума и Климента. А послије Наума и Климента, пресудну улогу у обликовању старословенског језика одиграо је управо Свети отац наш Сава. Прослављајући ову годишњицу ми смо дужни да се сјетимо непроцјењивог доприноса Светог Саве и његове школе и просвјете у формирању не само духовности и наше свеукупне средњовјековне културе, него управо и у формирању језика“, подвукао је митрополит Амфилохије. Светосавску бесједу изговорио је др Душан Батаковић, историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ. У умјетничком дијелу програма наступили су СПД „Јединство“ из Котора, СПД „Светосавник“ из Подгорице, Црквени хорови „Свети Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Хор ђака Цетињске богословије, народни гуслар Рајо Војиновић, етно-појац Даница Никић и ансамбл музичко-поетског спектакла „Стојте галије царске“ предвођен Јеленом и Иваном Жигон.

Са благословом Архиепископа албанског савску бесједу говорио је књижевник Будимир Анастасија и Митрополита црногорско-при- Дубак, а све присутне је поздравио и предјседморског Амфилохија прослављен је празник ник Удружења Срба и Црногораца „Морача– Светог Саве у Враки и Скадру, у недељу 25. јану- Розафа“, г. Павле Брајовић-Јакоја. Полазници ара 2015. године. курса српског језика у Скадру рецитовали су и Делегацију Митрополије црногорско-при- пјевали светосавску химну и светосавске пјеморске чинили су протојереј–ставрофор Ра- сме. У програму су учествовали и музичка гру-

домир Никчевић, директор издавачко-ин- па „Класик саунд“, као и КУД „Обилић“ из Скаформативне установе „Светигора“ и парох дра, чији чланови су играли предањске игре и херцегновски, књижевник Будимир Дубак, бив- кола из Србије и Црне Горе. ши министар вјера и културе у Влади Црне Горе, Светосавским свечаностима, поред бројпрофесор Богословије Светог Петра Цетињског ног народа, присуствовали су и представници г. Душан Биговић и уредник катихетског про- амбасаде Републике Србије у Тирани са г. Миграма Радио Светигоре теолог Александар Ву- рољубом Зарићем на челу, предсјeдник Правојовић. Литургију у цркви Свете Тројице у Враки славног друштва Светог Јованa Владимирa из служио је отац Радомир, који је и пренио благо- Скадра г. Симо Ајковић, професор српског јеслове митрополита Амфилохија. зика у Скадру Светозар Ћираковић, Србин муПо завршеној служби и подјели светосав- хамеданске вјере из Скадра г. Гано Мучић и др. Овогодишња светосавска прослава у Скаских пакетића најмлађима, сабране вјернике је поздравио г. Душан Биговић, а потом је прере- дру завршена је светосавским коктелом зан славски колач у част Светог Саве и прире- за све присутне. ђен светосавски програм. Овогодишњу светоАЛЕКСАНДАР Вујовић

Митрополит Амфилохије је на Савиндан са свештенством служио Свету службу Божију у манастиру Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу. Пред почетак службе Владика је у првине монашког образа обукао послушницу ове свете обитељи Дијану и послушницу манастира Свете Матроне Љиљану. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Свети Сава био и остао учитељ и просвеСавиндан у Херцег Новом

sa v i ndan

Прослава Светог Саве у древном Скадру

титељ кроз вјекове. „Нажалост, овдје код нас у Црној Гори, у последње вријеме, а то је почело негдје 1941. године, а нарочито 1945. године, када су се безбожници устоличили овдје и шире од Црне Горе, почео је прогон Светога Саве, као што је био почео и прогон саме Цркве Христове… Покушали су да га

протјерају и да га замијене именом једног од главних безбожника тога времена“, казао је Владика. Он је подсјетио да данас неки тврде како Светог Саве никад није ни било у Црној Гори, како су то узмислили извањци, али да су такви „осакаћени у образовању и васпитању, а неки од тих осакаћених постали су и министри просвјете. Није онда чудо што их незнање убија. То њихово незнање, убијајући њих, убија и трује и покољења која узрастају у Црној Гори“, додавши да је вријеме да се Свети Сава врати у наше школе. Након Литургије Владика је благосиљао славски колач и освештао нови манастирски кладенац, а онда је Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског одликовао господина Станка Гиљачу, дугогодишњег предсједника Црквене општине Дољи Грбаљ, за труд на обнови ове светиње и других грбаљских храмова. Потом је Владика дјеци подијелио светосавске поклон пакетиће, а дјеца су изСветосавска академија у Колашину вела светосавски програм.

besjeda

др ДУШАН Батаковић

Свети Сава - наш корен и ослонац и залог Бесједа др Душана Батаковића, директора Балканолошког института САНУ, изговорена на Светосавској академији у крипти Саборног храма у Подгорици, 26. јануара 2015.

svetigora/ 2015 / фебруар

аше Високопреосвештенство, драги гости, пријатељи, браћо и сестре у Христу, Велика ми је част што се, на позив митрополита Амфилохија, вечерас овде налазим са вама, и што имам ту привилегију да са вама поделим неколике мисли о значају Светога Саве у нашој историји, за нашу духовну и сваку другу традицију. Већ сте чули да овде заправо и нисам гост, јер је моја породица из Ораха код Никшића. Сећам се како сам једном, гостујући у некој телевизијској емисији на добродошлицу новинара: „Добро дошли у Црну Гору “, одговорио: „Добро дошли ви (из Санџака) код мене у Црну Гору.“ Хоћу да кажем да се код нас ти појмови – национални, територијални, па нажалост и религиозни – помешаше до те мере да се изгубио сваки осмишљени ред...

Због тога нам је бескрајно важан Свети Сава, тај витез рода Немањићког, који је светлост духовности најпре у овим крајевима а онда и широм Српства, уздигао на један ниво који до тада није био досегнут. Каже се да без културе нема идентитета. Без идентитета нема народа а без духовне традиције нема смисла постојања одређених народносних целина. Код нас се увек када се Свети Сава запостави крене неком странпутицом, јер је Свети Сава онај светионик који нам осветљава пут. То је једна духовна лампа која нам даје јасан путоказ у будућност кроз све Сциле и Харибде овога света које нас иза сваког ћошка очекују. Па није случајно Све-

развијамо.

sa v i ndan

ти Сава установио једну од најважни- се одрекао разних паганских обичаја и пригрлио Православље у његовој јих породичних установа и светиња пуноћи и почео да живи узорним хришћанским животом. То је био један у нашем народу – породичну славу, задатак који је сигурно у том времену изгледао скоро неостварив. Али где свака породица слави свога Све- до њега је управо дошао Свети Сава, уз велику помоћ свога оца Немање, ца, патрона који му је и заштитиник и касније Светог Симеона Мироточивог, који је ево рођен овде, иза ћошка, помоћник у невољи, коме се може по- на Рибници, а коме данас оспоравају да овде обитава, видим да улице с молити и обратити у неком тренутку његовим именом више нема. Њих двојица су кренули у тај темељни преискушења, коме се може захвалити ображај српског народа и дали нам онај идентитет који ми данас чувамо. када му све по добру иде. У ствари – ако га не чувамо онда нисмо ништа, а док га чувамо имамо С друге стране Свети Сава је до- смисао постојања као једна духовна, политичка и народносна заједница. нео луч културе и духовности у ове Шта је Свети Сава посејао ми и данас жањемо, често и не знајући. Ја крајеве не само као велики верски сам одувек говорио, и студентима и заинтересованим колегама историподвижник, будући светац него и као чарима, у вези вредности коју стално доводе у питање – верских кулвелики реформатор. Свети Сава је, това наших светаца, које тумаче политичким разлозима. Ја им кажем: чули сте од Митрополита, учинио да вредност једног светачког култа није само у чудима која се дешавају над се на наш језик преведу неки од тада његовим гробом, нити у легендама које су око њега исплетене, него пре најважнијих и најпознатијих прав- свега у томе како се тај култ примио у народу. Ви народ не можете преваних списа, који су дали форму државно-правног уређења српским земљама у средњем веку, он је установљавао епископије, и, заиста, куда год би он прошао остао би неки траг. Оно што сам увек сматрао јако важним – то је оно што се од 1930. г. називало светосављем, углавном се погрешно тумачећи у свету – је то да је Свети Сава нама дао једну филозофију ведрине, једну духовност која је позитивна и која је тек после Косовског страдања у нашем православљу добила и ту Централна светосавска академија у Митрополији црногорскомученичку димензију. -приморској – крипта Храма Христовог Васкрсења у Подгорици Јер, Свети Сава је био онај градитељ, стваралац духовних мостова који су премоштавали све разне по- рити неким култом који није прави. Има деле које су у нашем народу посто- много светаца који немају много следјале. Замислите како је изгледао у беника, који су познати само локално културном смислу наш народ у XI, XII и који се ритуално прослављју. Али, веку. Колико је ту требало орати на имате светаца, као што је Свети Сава, тој духовној њиви да би се тај народ који пулсирају у вашим венама, у вауздигао и духовно просветлио, да би шим срцима, у вашим душама... Који су вам стално надахнуће и који умеју, ако их призовете, да вам дају пуСвети Сава је онај корен токаз, да вам покажу којим путем да на коме седимо, она стекренете; да вам буду путоказ, да вам на на коју се ослањамо буду ободрење и да вам буду утеха. А то кад треба негде да поско- су хришћанске вредности које су свима нама од великога значаја. чимо. Свети је Сава јеСвети Сава је заправо више од дан залог који тек треба свеца, више од просветитеља, више од државника, више од да откривамо и да даље дипломате. Колико ли нам

svetigora/ 2015 / фебруар

Дјеца Котора Светоме Сави – приредба у цркви Светога Николе

данас фали један Свети Сава! Колико ли нам данас недостаје, да својом дипломатском умешношћу премости ове невоље које су последњих деценија, односно још од успостављања комунизма задесиле овај наш многострадални народ. Колико ли нам данас фали Свети Сава и недостаје да помири завађену браћу, најпре овде у Црној Гори па онда и другде. Да да онај савет лековити који би нас вратио на пут саборног братства и хришћанске љубави и солидарности. Колико нам недостаје данас Свети Сава као неко ко би ишао да преговара са светом у име овога народа као што је он то радио кад је отишао у Никеју па је издејствовао аутокефалност за нашу Цркву. Колико је само умео да међу завађене кнежеве и обласне господаре у овим областима, и овде у Црној Гори, тадашњој Зети, и у суседним државама, унесе један дух помирења и заједничког прегнућа ради опште користи и једне опште народне добити. Тај таленат Светога Саве је остао запамћен у нашем народу, али можда је у једној поједностављеној форми та његова дипломатска способност, то његово умеће комуникације са народом остало у нашем предању као залога живе везе са традицијом. Сви ми добро знамо да народ који не поштује традицију нема никакву будућност, и да су чак и највећи народи, када се одрекну своје традиције, своје прошлости, својих јунака и вредности које су вековима стваране, ограниченог, кратког трајања и да неминовно срљају у пропаст. Та пропаст у великим народима дуже траје, и то су те стагнације које могу да потрају и вековима, али је неминовна онда кад изгубите ону суштину која вас чини посебним међу народима, посебним у смислу да се од других разликујете, да имате један властити систем вредности и квалитета који вас од тих других народа раздваја. Ви онда можете добро да разумете колико је по нас било поразно свако одрицање од традиције Светог Саве, која је једно неизмерно врело испирације за свакога ко хоће да се на том врелу напаја.

Сећам се, дозволићете ми један полуприватни екскурс, кад сам био амбасадор Србије и Црне Горе у Атини, како ми је дошао ми један високи црногорски званичник у посету и почнемо да причамо о традицији, он је завршио филозофију па нешто зна. И ја га питам: „А шта сте ви по народности?“ Он ми каже: „Ја сам оно што ми је син“, мислећи да ми је нешто лукаво узвратио. Ја му кажем: „Е, видите, то је ђавољска работа. Ако човјек није оно што му је отац, што му је ђед, што су му преци, онда он кида са традицијом, онда он није само сламка међу вихорове него је он неко ко је искорењен из свога народа и онда он нема права да било шта ради у име народа.“ Мислим да се није постидео, али је бар мало о томе размишљао. Свети Сава је онај корен на коме седимо, она стена на коју се ослањамо кад треба негде да поскочимо. Свети је Сава један залог који тек треба да откривамо и да даље развијамо. Сећам се, опет ћу бити сасвим мало личан: дошао један историчар наше Цркве, зове се Томас Бренер, доктор је био у Тибингену и где све не. И он мени каже: „Колега, благо вама што живите у Београду“. Иначе, не знам да ли знате сви, један од ретких европских градова посвећених Богородици је Београд и то га већ издваја међу другим великим градовима и престоним местима. Он ми даље каже: „Знате, Београд је свети град јер је то постао спаљивањем моштију Светога Саве, и те честице његове светости оне и даље трепере свакога дана и штите вас и у најтежим временима. Да ли сте ви Срби, ви Београђани, тога свесни?“ Ја му кажем, он је иначе протестант: „Морали сте ви да дођете да нам објасните да је Београд свети град“. Значи, ми сами смо криви и морамо бити самокритични, што недовољно знамо, што недовољно поштујемо, што недовољно упражњавамо нашу властиту традицију, што не идемо оним јединим путем који је прави а прави пут је само један – светосавски. Опрема текста редакцијска

besjeda

ђакон ПАВЛЕ Љешковић

Светога Саве Бесједа произнесена на Светосавској академији у Будви, 27. јануара 2015.

асни оци, драга браћо и сестре, шао сам на један чланак у дневној штампи гдје је један емиуз захвалност протопрезвитеру оцу Арсе- нентни београдски новинар рекао да је Црква један од четири нију и презвитеру Борису што су ме удостојили стуба на којима стоји народ и држава. На прво мјесто је ставио ове велике части да се обратим овом прелије- Академију наука и умјетности, на друго мјесто Цркву, на треће пом скупу, ја бих вечерас говорио о једном сег- дневни лист „Политику“ а на четврто некакав фудбалски клуб. менту огромног светосавског дјела и заоставштине Светог Саве о коме се није много говорило не само у ово наше вријеме, у неколико протеклих деценија, него ни у протеклим вијековима – о Законоправилу Светога Саве. Наиме, чак и у житијима која су нам остала о Светом Сави од Доментијана или Теодосија просто се каже да је Свети Прослава Светога Саве у Будви Сава, по повратку из Никеје, у Солуну преписао ЗакоЕ сад вас питам: да ли се сминоправило или Номоканон. И ништа више о том дјелу нема. Па онда касније, кроз вијекове, када сао Цркве може поистовјетисе год говорило о том дјелу Светог Саве, увијек ти са било којом, па макар се само говорило као просто о неком зборнику и једном таквом еминентцрквених и грађанских закона, па би неки нео- ном установом као што је бавјештен слушалац врло лако могао да закљу- Академија наука и умјетчи да то и није толико битан сегмент у стварала- ности? Да ли је значај Цркве једнак значају неких штву Светог Саве. Међутим, да бисмо одгонетнули шта је дневних новина? И на крато Свети Сава хтио да нам поручи превође- ју, може ли се Црква свењем овог великог дјела, најприје морамо да сти на ниво неког спортског кренемо од основа, да се најприје запита- друштва, било да се ради о мо шта је то Црква. Каква је то организација, неком познатом фудбалском каква је то установа? Може ли се она уопште клубу или о локалној скупидефинисати као друге институције које по- ни боћара? Наравно да не може. стоје на земљи? Свети апостол ПаДозволите ми да направим дигресију. Прије неких десет, дванаест година, када сам био сту- вле каже да је Црква дент Богословског факултета у Београду, наи- тијело Христово.

sa v i ndan

О Законоправилу

То је богочовјечанска заједница, благодатни организам, харизматско, мистичко Тијело чија је глава сам Господ Исус Христос. Та се заједница, то Тијело Христово, на видљив начин пројављује на Литургији, која је икона Царства небеског. Оно што знамо о есхатолошким моментима, о последњим стварима, то је да ће на последњем Суду, после општег васкрсења, бити Христос окружен Апостолима и вјерним народом. Дакле, то је та слика и икона Царства небеског коју имамо, гдје друго него на Литургији. На Литургији, епископ који служи је икона Христа, Апостоли се иконизију преко свештеника, а народ сабран на Литургији је икона онога народа који ће бити присутан у Царству небеском. Велики саборни, катедрални храмови – то можете да видите у већим градовима – увијек у олтару иза часне трпезе, на горњем мјесту, имају једну, да поједноставимо, столицу резервисану за епископа и дванаест столица (по шест са десне и лијеве стране) резервисаних за свештенике, и средишњи дио цркве, брод, на коме треба да буде присутан народ.

РАНКО Јововић

svetigora/ 2015 / фебруар

СВЕТИ САВА

Да мириш Кумиш и соколиш Да упутиш И да казниш – Али само Ти видиш Поспалост и помраченост. Долазиш са свих страна Као Живи Крст Из дубина И из висина Из поноса И из понора – Дародавац и најамник. Пред Тобом разбрат моли Врела цијев плаче Драча и коприва цвета Опет И кад смо бивали мртво Племе Један се међу нама сањао Извиискро. Срце љубави Срце огња Срце брата Српско је срце – Дај нам руку Света руко.

Прослава Светога Саве у Ублима крај Подгорице Дакле, видимо једну икону, пројаву Царства небескога која постоји управо на Литургији. Литургија је била срж живота хришћана и у првим вјековима – и најрадоснији моменат у њиховом животу, али истовремено и суд. Наиме, како је бивао кажњаван неко када направи преступ? Тако што није могао да присуствује Литургији нити да се причести. Временом, како се ширило устројство Цркве, како се умножавала Црква, како јој је све више људи прилазило – нарочито после Миланског едикта из 313. године – појавила се потреба за канонима као дисциплинским мјерама Цркве. Истовремено, одмах се и поставила јасна разлика између канона као дисциплинских мјера Цркве који имају духовно назначење и духовни карактер – јер им је циљ духовно усавршавање сваког вјерника, и закона као правних механизама државе. У каснијим вјековима појавила се потреба да се сви канони – и они који су доношени на Васељенским и на помјесним саборима, као и они које су поједини Свети оци индивидуално прописивали (а који ће Васељенски сабор из 692, назван Трулским сабором, признати за општеприхваћене) систематизују и ставе на једно мјесто. Тако је настао Канонски синопсис Стефана Ефеског, па 550. године Канонски зборник патријарха Јована Схоластика. Нешто касније појављује се Номоканон у 14 наслова, непознатог аутора за који је предговор написао знаменити цариградски патријарх Фотије. То је онај Фотије који ће дати Кирилу и Методију 868. године да препишу тај Зборник и да га понесу када буду проповједали Словенима за њих нову вјеру, вјеру хришћанску. То је онај Фотије, који је бранио чистоту православног исповједа-

sa v i ndan фебруар / 2015 / svetigora

ња на два сабора: 861. г. у Цариграду и, та- слободи. Слобода, права, једнакост... А та слобода је извитоперена кође у Цариграду, 879–880, и изборио се да слобода. Није то она хришћанска слобода: слобода од страсти, слоСимбол вјере остане управо онакав какав је бода од мржње, слобода од зла, већ просто једна слобода која је он и данас. То је онај Фотије, човјек широ- противна тој истинској, правој хришћанској слободи. Одлика је токе ерудиције, који ће, рецимо, дати да се на- талитарних друштава да се у њима много прича о слободи а да ње прави препис Илијаде и Одисеје, па тако та све мање има. Просто, ми све мање имамо простора у овом свијету два грандиозна књижевна дјела имамо са- да мислимо својом главом, него мислимо и дјеламо онако како нам чувана дијелом захваљујући и њему. прописију медији. Оно што је Фотије био за Византију, то је Канони нам управо указују на једну сасвим другу реалност, каза нас био Свети Сава. По повратку из Ни- зују један савим други пут којим треба да ходимо. Читајући каноне, кеје, он 1219. у Солуну прави препис тога питамо се: може ли се бити хришћанин а бити комфорниста, може Законоправила или Номоканона. Номо- ли се вјеровати а не дјелати? Не без разлога Свети Сава у својој чуканон је садржао 70 глава – првих шест су веној Жичкој бесједи о правој вјери баш говори о томе – о вјери и биле уводне, 44 главе су се бавиле цркве- дјелима као синонимима, о томе да је вјера без дјела мртва, позиним канонима а осталих вајући се тиме на Посланицу Јаковљеву 20 искључиво грађанским из Новога Завјета. Читајући каноне, питазаконима. Ту су сабрани Чувени теолог XX вијека, Алексанспоменути Канонски сидар Шмеман, који је дјелао и радио у мо се: може ли се бити нопсис, Номоканон Јована Америци, као да иронично опонира хришћанин а бити комСхоластика и Номоканон Фројду, па каже да је симбол нашега форниста, може ли се у 14 наслова. Дакле, све то времена таблета против болова. А јеје он сабрао на једно мједан његов прекоокеански савремевјеровати а не дјеласто, а такође и Јустинијаник, који је живио и дјелао у Лондону, ти? Не без разлога Свенове новеле, ЈустинијаноЏо Страмер из групе „The Clash“ је поти Сава у својој чувеној ве грађанске законе. Цар четком 80-тих година написао пјесму Јустинијан је такође једна „Lost in the supermarket“. Ја бих рекао Жичкој бесједи о правој важна личност у историји да су баш ти супермаркети на неки вјери баш говори о томе византијске државе али и начин симбол нашега времена. На – о вјери и дјелима као у историји Цркве, као закоји начин? Сви ми обављамо своконодавац и као цар који синонимима, о томе да је је дневне или седмичне куповине се добро разумијевао у боу тим огромним ланцима трговинвјера без дјела мртва. гословље, па је сазвао 553. ским, гдје човјек стоји збуњен пред године Пети васељенски оном огромном количином артисабор у Цариграду. кала који су тако поређни да вас просто принуде да их купиШта то Свети Сава поручује када пре- те. Човјек ту стоји збуњен и изгубљен. Временом, условљен води ово важно дјело? Шта то поручује својим све тањим и тањим буџетом, човјек формира своје својим савременицима, а шта то поручу- потрошачке навике, па купује само оно што му је потребје нашем покољењу? но, или што сматра да му је потребно, док остало одбацује Најприје, он своје покољење чином са стране. Та потрошачка свијест човјека тјера да се препревођења Законоправила уводи у ред ма свему другоме односи на сличан начин. Тако се човјек европских хришћанских народа и држа- односи према ближњима својим; тако се чова. Јер није било у то вријеме много наро- вјек односи у браку: од брака узима оно да који су имали своје законодавство. Даље, што сматра да му је потребно а друго он указује својим савременицима на значај одбацује, зато се све више и више који канони имају када је у питању духовно бракова разводи. Тако се човјек усавршавање човјека. односи и према породици, тако Што се тиче тога шта он нама поручује се човјек односи према комши– ми данас живимо у једној ери коју карак- јама, пријатељима, колегама с терише индивидуализам, отуђење, потреба посла... То је један вид постоза комформизмом, за задовољењем потре- јања који је нехришћански и ба. Као да је Фројдова мисао да се човјеков који је неканонски. живот има састојати у избјегавању бола и С друге стране, Свети прихватању задовољстава постала макси- Сава у поговору овог свог вема за човјечанство. Важна су задовољства: ликог дјела, Номоканона иззадовољити своје потребе, нагоне, мисли, носи следећу мисао, парафразижеље и ту нам други људи нијесу важни. рам – Ко не зна добро ову књигу, Други је небитан, други је сметња, други је тај не зна ко је. А ко се упопакао, као што рече егзистенцијалистички зна са садржајем ове књиге, философ Сартр. тај ће себе као у огледаНаравно, све је то скопчано са општим лу видјети ко је, какав глобалним трендом, гдје се само говори о је, какав треба да

буде, а и друге ће научити какви су и какви треба да буду. Дакле, човјек ће, живјећи канонским поретком, сазнати какав је и какав треба да буде. Још је важније од оног какви смо оно какви треба да будемо, то назначење човјеково. Јер човјек је створен по образу Божијем – што је слобода, и по подобију. Подобије је наше назначење, оно што треба да будемо, оно што нам управо канони помажу да постанемо. Ту метафору огледала Свети Сава узима такође из Новог

povodom praznika

Завјета, из Посланице Светог апостола Павла Коринћанима, гдје апостол Павле каже: „Сад видимо као у огледалу у загонетки, а онда ћемо видјети лицем к лицу“ (1Кор. 13, 12). Дакле, Свети Сава нам поручује да нам канони помажу у том аскетском, подвижничком прегнућу гледања самих себе у огледалу. Само кроз то понирање у себе, у своју душу, у свој ум, у своје срце, само живјећи таквим подвижничким животом моћи ћемо да гледамо Бога лицем к лицу у Царству небеском, гдје ћемо вјечно славити Тројичнога Бога, коме нека је слава и хвала у све вијекове вјекова. Амин.

протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић

Свети Сава у Црној Гори

svetigora/ 2015 / фебруар

„Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, српске цркве и школе, светитељској глави...“ На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе забиљежена 1856. Свечаност се збила у вријеме владавине књаза Данила Петровића, а о њој свједочи цетињски дворски протођакон и секретар Митрополије, Филип Радичевић. Није искључено да је таквих светковина било и раније у црногорској престоници, пошто су цетињске школе основане двије деценије прије – али о томе нема докумената. Међутим, према писаним изворима културно-просветних друштава из Боке, Свети Сава се организовано славио као патрон тих организација и мјесних школа у Рисну већ од 1835, Бијелој 1824, Морињу 1845, Котору 1839, па има смисла претпоставити да су светосавске школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856.

Савинданска приредба у Цетињском манастиру

Према Радичевићевом опису, поменута прослава започела је Светом литургијом у Цетињском манастиру, одакле су свештеници, вјерници и ђаци у процесији (литији) кренули према школској сали, уз звоњаву звона и појање тропара Светом Сави. Сала је била украшена сликама књаза Данила и књагиње Даринке, а на богослужбеном мјесту налазила се икона Св. Саве. Ту је обављено освећење водице, послије ког је најбољи ученик одржао пригодан говор. На крају сабрања, сви присутни заједно су пјевали химну Св. Сави, пјесму чије смо прве стихове дали у уводу овог текста. Свечаност се завршила тако што је књаз Данило лично уручио награду најбољем ђаку. Аутентичност овог записа је утолико већа ако се зна да је први награђени ђак, баш те 1856. био управо протођакон Филип. Извјештаји хроничара о каснијим прославама Св. Саве на Цетињу, много су садржајнији и детаљнији у опису. Те прославе су се, поред богослужења, састојале од разно-

sa v i ndan фебруар / 2015 / svetigora

ликих свечаности – од концерата у Зет- не и колективне афинитете црногорских грађана, једна чињеница је неском дому, преко забава на двору, до заобилазна и врло важна. Ми у данашњој Црној Гори немамо моного сабрања у школама – а све под јасним таквих споменика културе као што је Светосавска химна. Немамо толипокровитељством владарске куће Пе- ко старо и тако континуирано присутно нематеријално културно благо тровића. Забиљежено је нпр. да је 1896. као што је ова пјесма, која се на Цетињу пјева, рекосмо, пуних 16 децецетињској основној школи књаз Ни- нија, а у Боки и другим крајевима наше државе, близу два вијека. Зато је њен значај за културу ове државе, овог грађанског друштва, кола даровао велику икону Св. Саве. Школске прославе Св. Саве на Цетињу много већи од онога што би нам сугерисала нека политичка или нацинастављене су, без прекида, и под ау- оналистичка перцепција ове теме. Шта више, њен значај у црногорској стро-угарском окупацијом, а послије култури не може се сводити ни на овај импресивни континуитет, па ни 90 година насилно су обустављене по на годину прве забиљежене изведбе. А све због тога што је светосавска завршетку II Свјетског рата. Посљедња прослава и пјевање химне „Ускликнимо с љубављу“ 1856. духовна позабиљежена школска светосавска све- јава која има свој аутентични црногорски коријен и своју богату предчаност на Цетињу је она из историју. Св. Сава је личност ут1946. у Цетињској гимназиСветковина која је успостављена на иницијативу књаза Данила, односи ји. Али, са престанком свекана у безбројна народна личност Св. Саве, жичког архиетосавских манифестација на предања од Паштро- се у световним школама није пископа који је још у XIII вијеку, поред вића, преко Боке, Старе осталих, утемељио православне епарпрестало прослављање Св. Саве на Цетињу. Први српЦрне Горе, Бањана, Пиве, хије Зетску, Будимљанску и Хумску. Зетски архиепископ је свечаска је временом израсла у Цетињску до Дробњака и Васојеви- митрополију, Будимљанска је до данас но празнован у Цетињском ћа. Њега славе као кро(п)стала на сјеверу Црне Горе са сјеманастиру и у цркви Св. Јована Крститеља у Бајицама, сну славу или прислужбу диштем у Ђурђевим ступовима, а Хумдеценијама, све до данас. ска је сада Херцеговачка епархија, са бројна црногорска брат- својом историјом на просторима и у А од 1992. и у обновљеној ства. Њему је посвећено народу данашње Црне Горе. ДовољЦетињској богословији. Химна „Ускликнимо с но је рећи да је њено сједиште једно десетине православних љубављу...“ представља вријеме било у Бијелом Пољу, а друцркава, њиме украшетипичан плод епохе нациги пут у манастиру Острогу, и да је но стотине иконостаса један њен епископ био Св. Василије онал-романтизма с краја Острошки, слава му и милост. XVIII и почетка XIX вијека. и фрескописа у црногорСв. Сава је личност уткана у безИз њеног текста се види да ским храмовима. У сели- бројна народна предања од Паима за циљ буђење свијема близу Цетиња до дасти о јединству свих крајештровића, преко Боке, Старе Црне ва који су се сматрали српнас се пости светосавски Горе, Бањана, Пиве, до Дробњака и Васојевића. Њега славе као крским у то вријеме. Самим пост, од Јовандана до сну славу или прислужбу бројтим, поред духовног, она Савиндана. има и културни, па и јасан на црногорска братства. Њему политички, национални каје посвећено десетине праворактер. С обзиром да је настала у том и славних цркава, њиме украшено стотине иконотаквом времену она и није могла бити стаса и фрескописа у црногорским храмодругачија, а до данас је опстала као нај- вима. У селима близу Цетиња до данас се омиљенија пјесма на свим просторима пости светосавски пост, од Јовандана који славе Св. Саву. Међутим, култ Св. до Савиндана. Савиндан је означен Саве у нашем народу много је дубљи, као велики празник у црквеним касадржајнији и старији од ове химне и лендарима Црнојевића и минејима времена у ком је она настала. Свима које је у Венецији штампао Божије јасно да она не може да исцрпи сав дар Вуковић Подгоричанин. Саву значај светосавља, нити са њом може- Немањића поштују римокатолици мо до краја да поистовјетимо светосав- и муслимани, а у његовој личности Руси, Бугари и други православни ски култ. Па ипак, ова химна се на Цетињу народи виде свога светитеља. пјева преко 150 година, без престанка! У ове светосавске дане, када се Културни и политички свјетоназори се широм Црне Горе држе богослужбена мијењају, и то је тако природно. Дана- сабрања и светосавске академије, био шње покољење на други начин разу- би ред да се запитамо колико чувамијева оно што је настајало вјековима мо спомен на Св. Саву, односно – прије нас. Неко се са овим стиховима колико чувамо сами себе? поистовјећује, неко их поштује, а неко не. Остављајући све то по страни, личПреузето са: www.vijesti.me

predavawe ПРЕДРАГ Вукић svetigora/ 2015 / фебруар

Култ Стефана Немање у литерарним списима владика и господара династије Петровић Његош Н

астојањем рашког великог жупана Стефана Немање формирана је крајем XII вијека јединствена средњовјековна српска држава на географском простору од Западне Мораве до Јадранског мора. Немањићка држава била је у фази политичког и духовног успона и уздизања све до средине XIV вијека, када се након смрти цара Душана дезинтегрисала и распала на мноштво самосталних феудалних цјелина. Њен распад убрзао је најезду Турака на Балкан. У новим историјским епохама, у посве измијењеним околностима, народна династија Петровић Његош генерацијама ће водити интензивну борбу у циљу ослобођења и уједињења окупираних области српског етноса од османлијске власти. Њихов коначан и исходишни циљ је био стварање јединствене и недјељиве српске државе на Балкану. Управо зато ће господари Црне Горе из владајуће лозе Петровића обликовати и покољењима уздизати култ Стефана Немање и Немањића уопште у својим литерарним списима и пјесничким и прозним остварењима. Повлачећи се испред најезде Турака, господар Зете Иван Црнојевић преселио је државно и духовно средиште средњовјековне Зете на Цетињско поље. Његовим настојањем сазидан је на Цетињском пољу 1482. двор, а већ 1484. и манастир посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Цетињски манастир постаје сједиште Зетске митрополије. Управо ће Иван Црнојевић немањићки двоглави бијели орао усвојити као амблем средњовјековне Зете али и као династички грб. Двоглави орао Немањића и Црнојевића уклесан је на парапетној плочи која се налази на спољној страни олтара Цетињског манастира. На истој плочи орао спуштених крила окружен је вијенцем од ловоровог лишћа. Еминентни научни стваралац Нико Симов Мартиновић с правом ће за-

писати да је „Црнојевића држава била посљедњи остатак старе српске државе, која је сачувала и њен симбол (двоглави орао), који се и до данас сачувао на олтару Цетињског манастира“1 Предсједник владе Књажевине, и потом Краљевине Црне Горе Лазар Томановић у предговору публикацији „Педесет година на престолу Црне Горе 1860– 1910“, која је 1910. публикована на Цетињу поводом 50-годишњице владе господара Николе I, на живописан, романтичан и илустративан начин се осврнуо и на историјску улогу господара Ивана Црнојевића. Указујући на чињеницу да је Иван Црнојевић усвојио немањићку државну традицију, он ће поред осталог записати: „Пошто је на кобном Косову пала Српска Царевина; пошто за тим све српске земље једна за другом турском силом бише покорене; дође ред и на посљедњу, равну Зету. . . Али ни тада Богохраними Господар Зетски, Иван Црнојевић не пада духом и не предаје се судбини осталога народа српскога, него се повлачи у овај, онда неприступни склоп планина под Ловћеном, са Врховним Црквеним Поглаваром, са својом властелом и својим избраним народом, те оснива Црну Гору, и у њу ову своју престоницу, којој повјерава Српску Државну Мисао, што и данас свједоче они државни грбови, Душанови Орлови, на камену извајани, свети остаци рушевина Иванових Дворова и дивнога Манастира, у коме су се црквене књиге за штампу приређивале и на свијет издавале, прве у читавом Православном Свијету“2. У знатно каснијем историјском раздобљу и Петровићи, попут Црнојевића, усвојиће немањићког двоглавог бијелог орла као државни амблем и династички грб, али уз одређене модификације. Док Немањићи и Црнојевићи користе двоглавог орла спуштених крила, орао из

раздобља Црне Горе Петровића носи ра- За Петровиће су Немано на реалним историјским ширена крила, у лету. Ова ликовна измје- њићи и њихов родоначињеницама. Бела Урош није на није случајна. Орао у лету симболизује био отац Немањин већ Завиоптимизам, слободарски дух, и утемеље- челник Стефан Немања да. Име Немањиног оца јасно се помиње на натпису који се ну вјеру у коначну побједу и оживотворе- духовни и отаџбински ње немањићких завјетних идеала о сло- путокази, узори и приналази у храму Св. Петра и Пабодном и уједињеном српству. вла у Бијелом Пољу, а који је Писан помен Стефана Немање, или Св. мјери чију државотворну 1190. сазидао Немањин брат, Симеона Мироточивог, како се именује у мисао и историјску трахумски кнез Мирослав. Покалендару Светих, наћи ћемо у пјесми дицију ваља слиједити у уздани историјски извори коју му је посветио цетињски митропокао Немањину браћу именулит Василије Петровић Његош. Исту пје- бескомпромисној и немију Тихомира и Мирослава, а сму налазимо у драгоцјеном рукопису лосрдној борби за државникако Давида и Константина. Своје казивање о Немањи „Цетињски љетопис“, који се чува у ризни- но и народно јединство владика Василије евидентно ци Цетињског манастира. То је у ствари је темељио на непоузданим први познати спомен Стефана Немање у потлаченог и обеспралегендарним записима, којисписима господара династије Петровић вљеног српског етноса. Његош. Старији спомен нам није познат. ма се не може поклонити поУ истој пјесми која је молитвеног карактера и духа, влади- вјерење, а не на вјеродостојним историјским извока Василије моли Стефана Немању и средњовјековне српске рима, који су му несумњиво били недоступни. краљеве да се моле Господу, како би се српски народ ослоУ истој публикацији о историји Црне Горе, влабодио османлијског ропства, и како би се поново образо- дика Василије о животу и раду Стефана Немање вало српско царство. Садржај пјесме дословно гласи: каже још и ово: „У овој земљи живјела су некада Симеоне, Свети Немања, / оче многих свога име- славна господа: Бела Урош, који роди Симеона Нена, / изабране насљеднике си оставио, / краљев- мању, а тај Симеон прије замонашења био је Стеством Србију прославио. / Многе цркве сагра- фан, оснивач српског царства. Срећно владаше 46 дили, / отаџбину своју просветили. / Отаџбину година; исти разори град Диоклитију, да у њему не вашу Турци су освојили, / многе наше живе хришћани, као што се види и до данашњег цркве разорили. / Српски свети кра- дана, и остави царство сину Стефану Другом. Заљеви устаните, / цару Христу молбу видећи му, брат кнез Вукан отпоче рат против учините, / Мухамедову вјеру сруши- цара и брата. У то вријеме њихов брат Свети Сава те, / из вашега отачаства истјерајте! / из Атонске горе донесе мошти родитеља њиховог Хришћанскоме цару помозите, / отаџ- Светог Симеона Немање, и помири Вукана с царем бину вашу обновите! / Архијереји срп- Стефаном. И од тога времена је кнез Вукан живио ски не лезите, / но сву ноћ Бога молите, у Зети; од ове породице потичу зетски и црногор/ царство српско обновите, / истином ски херцези“5 Уз одређене вјеродостојне чињении благочешћем прославите!3 це, наводи владике Василија о Немањи обилују и У „Историји о Црној Гори“, публи- неким нетачностима. Примјера ради, није Стефан кацији коју је 1754. објавио у Москви, Немања већ Душан Силни уздигао средњовјековцетињски митрополит Василије Пе- ну Србију на ранг царства. Самим тим, Немањин тровић исцрпније пише о Стефану Не- насљедник Стефан није био цар већ велики жупан, мањи, или о Симеону Немањи, како га а од 1217. краљ Србије. Немања није разорио римон именује. Пишући о Немањином ско насеље Дукљу. Она је разорена знатно раније. оцу, он поред осталог каже: „Насу- Дукљу је 518. порушио катастрофалан земљотрес, прот томе су многе старе истори- а потом су је 609. сравнили Словени и Авари. Кад је, а особито оне које се и сада је Немања крајем XII вијека освојио Зету, Дукља је налазе у Атонској гори у Хи- већ била пуста и ненасељена. Становиште да појеландару, и Србији, у лаври дине угледне породице из Старе Црне Горе изводе Студеници, у Дечанима, своје поријекло од Вукана Немањића, најстаријег у српској Пећкој патри- Немањиног сина, није могуће доказати. Све у свејаршији, у црногорској му, писање владике Василија о Немањи спој је вјеЦетињској митрополи- родостојних и неутемељених легендарних факата. је, које једнако казују да У својим литерарним дјелима и сачуваним спије Симеон Немања рођен од сима, Његош посебно велича цара Душана, под чикнеза Беле Уроша, а тај Бела Урош по- јим скиптром је средњовјековна Србија остварила тиче од породице Ликинија Мучитеља и сестре Константи- свој највећи узлет и цивилизацијски домет. Немана Великог Теодоре. Овај Бела Урош живио је у Зети гдје је њу углавном не помиње. Ипак, постоји инспираданас град Спуж и тамо је родио три сина: Давида, Констан- тиван изузетак. У пјесми „Заробљен Црногорац од тина и Стефана Немању, који је назван касније у монаштву виле“ Његош, славећи и узносећи цара Душана, поСимеон“ 4. Владика Василије није у праву. Ово легендарно миње и Немању кога назива великим. У истој пјеказивање о наводном оцу Стефана Немање није утемеље- сми владика Раде поред осталог каже:

svetigora/ 2015 / фебруар

Крв потомка великог Немање / довре права жестокијем валом / и занесе престол и богињу, / двор божества помрачи српскога, / а у мрачни шћера синџир виле, / мјесто пјесне да кукају тужне! / Нав’јек зађе сунце Немањино /од српскога рода и племена.6 Исту пјесму млади Његош је објавио у склопу свог пјесничког дјела „Пустињак цетињски“, које је публиковано 1834. у штампарији Цетињског манастира. У свом посљедњем драмском спјеву „Лажни цар Шћепан Мали“, који је публикован 1851. у Трсту, Његош помиње најљепшу Немањину задужбину, манастир Студеницу, коју с правом називају „мајком свих српских цркава“. Кроз лик сердара Вукала, Његош у истом спјеву поред осталог каже: „Сад пропојте, Високи Дечани, / и лијепа лавро Студенице, / свети спомен из вјечне читуље / за слободу падшим јунацима.“7 Краљ Никола је изузетно цијенио и уважавао личност и историјску мисију Стефана Немање. Посебно га је уздизао и славио у

Светородна лоза Немањића, фреска из манастира Дечани

свом драмском спјеву „Пјесник и вила“, који је написао 1892. У овом спјеву води се имагинаран разговор између виле и краља-пјесника. Пјевајући о Немањи, краљ-пјесник поред осталог каже: На Рибнице самом ушћу / Немања је двор дизао, /и отолен земљу Рашку / и све Српство сабирао.8 Према наводима Св. Саве и Св. краља Стефана Првовјенчаног, Немањиних синова, Немања је одиста рођен у Рибници, будућој Подгорици, 1114. године. Немања, међутим, није сазидао двор на Рибници. У питању је искључиво умјетничка слобода краља Николе, која нема ослонца у сачуваним историјским изворима. Величајући Немању, краљ-пјесник ће кроз лик виле у истом спјеву записати: Докле силни муж настаде, / жупан један од жупана, / имена је два имао: / Стефан зва’ се и Немања. / Од кољена његовога / седам краља краљеваше / и два цара. Сви заједно / Српством в’јека два владаше.9 Краљ и господар Црне Горе Никола I солидно је познавао Немањин животопис. У спјеву „Пјесник и вила“ он ће кроз говор имагинарне виле која води дијалог са краљем-пјесником, исцрпно и садржајно у пјесничкој форми описати живот и рад Стефана Немање. Ево шта он каже о Немањином животу, који му је несумњиво био узор, чији је примјер и историјско искуство желио сљедовати, али и пјесничка инспирација: Он кад узе власт у руке / након смрти свога оца, / дјело створи, чудо брзо, / најсретнијег владаоца. // Сабра народ сав под руку / на племена испредвајан, / и створи му у народе / и положај и глас сјајан. // Цар Манојло дарова му / још кад бјеше у Топлицу / комад земље, што жељаше – /прелијепу Дубочицу. // Што би српско у Хрвата, / то му они повратише; / Бокељи му са Котором / сами под скут приступише. // Затим Босном свом завлада; / а кад неста Манојила, / војска му је за Призреном / и Ниш б’јели освојила. // Посл’је узе Далмацију; / Дукљу круни присвојава; / град за градом приморја јој / сустопице освојава. // Пошто Српство саједини, / пуно снаге и поноса / назив краља ласкав доби / од Фридриха Барбароса. // Па уморен силним радом, / пуним славе и успјеха, / одлучи се да при цркви / конац мирни жићу чека. // Сјајну круну скида с главе, / Стефану је сину даје, / а завјешта да Вукану / у тал Зета сва остаје. // Под именом Симеона / монашески сâн узима; / његова га задужбина / Студеница у храм прима. // Отолен се премјестио / код атонских калуђера/ гдје се тврдо од

организацији Епархије будимљанско-никшићке, Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Византолошког института и Старословенистичког одсека САНУ, а под покровитељством Патријарха српског Иринеја и предсједника Републике Србије Томислава Николића, од 22. до 25. октобра 2014. одржан је Међународни научни скуп „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“. Скуп, који је организован поводом јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, почео је у ректорату Београдског универзитета, настављен је сљедећег дана у манастиру Студеници, да би потом прешао у Црну Гору. Трећи дан скупа је био одржан у Подгорици, а посљедњи радни дан учесници су провели у Никшићу. О родоначелнику династије Немањића говорило је четрдесетак реномираних стручњака из области историје, историографије, теологије, лингвистике, те средњовјековне књижевности, из Србије, Црне Горе, Италије, Грчке и Русије. Планирано је и објављивање научног зборника који ће допринијети бољем разумијевању ове историјске личности, светитеља и владара. Предраг Вукић је своје предавање о култу Стефана Немање одржао трећег дана скупа, 24. октобра, у крипти Храма Христовог Васкрсења.

НАПОМЕНЕ 1. Нико С. Мартиновић, Цетињски љетопис, Увод, Цетиње, 1962, 3 2. Педесет година на престолу Црне Горе 1860–1910, Цетиње, 1910, V-VI 3. Цетињски љетопис, Цетиње, 1962, 15-16; Црногорски анали или Цетињски љетопис, Цетиње, 1996, 153-154. Неопходно је нагласити да је иста пјесма написана на црквенословенском језику, а да би њен садржај био разумљив савременим нараштајима, ми смо је навели на савременом српском књижевном језику. 4. Митрополит Василије Петровић, Историја о Црној Гори, Цетиње–Титоград, 1985, 31, 33 5. Исто, 45, 47 6. Цјелокупна дјела П. П. Његоша, књига II, Београд, 1953, 89 7. Петар Петровић-Његош, Шћепан Мали, Београд, 1952, 14 8. Никола I Петровић-Његош, Спјевови, Цетиње, 1969, 250 9. Исто, 274 10. Исто, 282, 286-287 11. Никола I Петровић Његош, Пјесме, Цетиње, 1969, 275

фебруар / 2015 / svetigora

в’јекова / православна чува вјера. // Ту у старе своје дане / Хиландар је сазидао, / гдје молитве за синове и народ је подизао. // Дуги, славни, сретни живот, / у тишини ту свршаје, / а спомен му оста вјечни / у најдаље нараштаје! // Сабиратељ српске земље / бесмртност је задобио; / колико је задужбина / и цркава саградио! // Он уништи богомилство / и грјешне му књиге спали, / а племства му привржници / те јереси с њом су пали.10 У „Пјеснику и вили“ краљ Никола наводи да је Немања рођен у Рибници, у дому жупана Градиње. То је само дјелимично тано. Немања је рођен у Рибници, али отац му се није звао Градиња већ Завида. Будући да се у вријеме Николе I поуздано није знало име Немањина оца, то се овај пропуст може разумјети. Чињенице које краљ Никола наводи у опјеваном животопису Стефана Немање углавном су тачне. Али има и претјеривања. Немања Босну није припојио средњовјековној Србији. Све до пада под турску власт 1463. Босна је остала самостална државна цјелина са српском етничком основом. Умјетницима, а пјесницима посебно, дозвољен је излет у свијет ирационалне умјетничке маште. За разлику од пјесмотвораца, историчари се строго морају придржавати провјерених, реалних и вјеродостојних чињеница које извиру из доступних историјских извора. У „Пјесми Светом Сави“, коју је написао пред Савиндан 1912. године, краљ Никола је опјевао одлазак Растка Немањића, Св. Саве, из Немањиног двора у Св. Гору. Руковођен династичким аспирацијама и умјетничком маштом, краљ-пјесник је сједиште Немањиног двора одредио „на Рибници“ (Подгорици) , а не у Расу код Новог Пазара, гдје се двор објективно налазио. При свршетку исте пјесме, краљ Никола Мирков дословно каже: А да нам је она љепша, / слобода је ресит мора; / слободи је колијевка / Немањина Црна Гора.11 Овом стихованом поруком која има и нескривени политички и династички предзнак, господар Црне Горе жели поручити да је Краљевина Црна Гора историјски и државно-правни насљедник средњовјековне немањићке државе, а да је династија Петровић Његош самим тим једини аутентични сљедбеник државног и народног интегрализма Стефана Немање и светородне лозе Немањића уопште. Овако становиште краља Николе сувише је идеологизовано и једнострано. Управо зато су државне и династичке аспирације двора на Цетињу неминовно морале доћи у сукоб са истовјетним аспирацијама Краљевине Србије. Сукоб непомирљивих династичких интереса разријешен је одлукама Велике народне скупштине које су усвојене у новембру 1918. управо у родном мјесту Стефана Немање, у Подгорици, и неминовном детронизацијом краља Николе. Сачувани литерарни списи указују да су владике и господари Црне Горе уздизали и величали Стефана Немању као државотворни узор и инспиративни примјер из минуле средњовјековне прошлости, који је неопходно слиједити. Из цитираних књижевних остварења владике Василија, генијалног Његоша и краља Николе јасно и недвосмислено се може доћи до оваквог становишта. Након Берлинског конгреса 1878. књаз Никола ће се постепено удаљавати од идеала српског националног интегрализма, сљедујући своје сепаратне династичке интересе, али ће у својим пјесничком опусу славити и величати Стефана Немању, Св. Саву и Немањиће уопште. За цетињске владике и господаре Немања је био недосегнути узор и оличење недосањаног идеала. Јер као што је Немања образовао јединствену српску државу на простору од Западне Мораве до Јадранског мора, тако су и Петровићи тежили стварању државне заједнице која би објединила српски народ у што ширeм територијалном обиму. Усљед неповољног сплета политичких и историјских околности, овај завјетни идеал остао је неостварен све до наших дана.

Научни скуп „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“

predavawe др ГОРДАНА Јовановић svetigora/ 2015 / фебруар

Мирослављево јеванђеље - најстарији сачувани споменик старе српске писмености Предавање са Међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113–1216)“ (о скупу опширније на стр. 31)

вај величанствени споменик – Мирослављево јеванђеље – којим се с правом поноси и српска писменост, и српска књижевност и култура, представља непроцењиву вредност за сагледавање свеукупног историјског и културног лика средњовековне српске државе. Настало је, највероватније, у претпоследњој деценији XII века (1180-1191) и писано је по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Немање и сина Завидиног, како и пише у самом кодексу. Мирослављево јеванђеље спада у групу пуних апракоса (или пуних изборних јеванђеља), одн. садржи јеванђељска читања, у оквиру богослужења, за сваки дан у седмици, за недеље и празнике, за разлику од кратких апракоса (или кратких изборних јеванђеља) који имају читања за недеље и празнике. Испред сваког читања исписани су алилујари. Читање апракосног јеванђеља почиње од Васкрса и то 1. главом и 1. стихом Јеванђеља по Јовану: iskoni by slovo...(У почетку беше реч...). Распоред и избор читања је следећи: 1. Читања у време Пахе, 2. Читања по Педесетници, 3. Читања по Новом лету, 4. Читања Великог поста, 5. Празнична, пригодна и јутарња јеванђеља. Важно је рећи и то да ово српско јеванђеље има значај за читаву словенску традицију јеванђељског текста – оно спада у прву, најстарију редакцију словенских јеванђеља. У ову групу спадају и ста-

рословенска јеванђеља: Маријинско, Асеманијево, Остромирово јев. итд. из корпуса тзв. „старословенског канона“ – сва она садрже јеванђељски текст који је у језичком смислу најближи ћирилометодијевским узорима, дакле оној језичкој суштини коју су му дали равноапостолни Ћирило и Методије и њихови најближи ученици. Тај „старословенски канон“ вековима је био узор за све потоње словенске писаре, јер је ауторитет солунске Браће био неприкосновен. Рукописни кодекс Мирослављевог јеванђеља има 360 страна, а свака страна писана је у два ступца са по отприлике 23 реда. Руски археограф и владика, Порфирије Успенски боравио је у Хиландару 1846. г, видео је овај рукопис и исекао један лист (165) овог драгоценог споменика и понео са собом у Русију. Овај лист био је изложен у Кијеву 1874. г. на Кијевској археолошкој изложби. Наш истакнути научник и филолог Стојан Новаковић видео га је, снимио га и по повратку у Београд објавио. Не зна се тачно кад је ово јеванђеље доспело у Хиландар али је тамо било све до 1896. г. Те године манастир Хиландар посетио је краљ Александар Обреновић и хиландарско братство поклонило му је овај изузетан споменик, тако да се од тог времена он налази у Србији. Данас се чува у Народном музеју у Београду (Инв. бр. 1536). Истргнути 165. лист налази се у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Поред тога што је ово јеванђеље писано дивним уставним писмом, украшено прекрасним минијатурама оно је писано и на најфинијем пергаменту беличасте боје. Пергамент је био веома скуп, па су само особе из највиших друштвених сталежа могле себи наручивати књиге писане на тако скупоценом материјалу. Много је веома важних и занимљивих питања везано за овај споменик. О много чему се писало током низа година од када се за овај споменик сазнало и откад је постао доступан научним истраживањима. Једно од занимљивијих питања био је и број писара који су учествовали у

Јо 1-14

(1) iskoni

by slovo i slovo by W b+a. i b+q by slovo. (2) i se by iskoni W b+a (3) i vsa tymq bQ[e. i bez nego ne bQ + s ni;qto/e. e/e bQ + s (4) vq tomq /ivot by. i /ivotq by svytq ;l+komq (5) i svytq vq tqmy svqtitq sB. i tqma ego ne obetq. (6) i bQ + s ;l+kq poslanq Wq b+a. ime Bm} iwa+ n. (7) Sq pride vq svydytelqstvo. da svydytelqstvouetq o svyty. da vsi vyrou im}tq imq. (8) ne by tq svytq. nq da %s&vydytelqstvouetq o svyt]. (9) i by svytq istinqnQ i/ prosvy{aetq vsakogo ;l+ka gredou{ago vq mirq. (10) vq miry b] i mirq tymq bQ + s. i mirq ego ne pozna (11) vq svoe pride i svoi ego ne prie[e. (12) Eliko /e ihq prietq i. dastq imq wbla _s. ;edomq bo/iemq bQti. vyrou} {imq vq imB ego. (13) i/e ne Wq pohoti plqtqskie. ni Wq pohoti m}/qskie. nq Wq b+a rodi[B se. (14) i slovo plqtq bQ + s. i vqseli sB vq nasq. i vidyhomq slavou ego. Slavou...

Традиционално читање:

(1) Искони бе Слово и Слово бе од Бога и Бог бе Слово. (2) и се бе искони от Бога. (3) и вса тем бише. и без њего не бист ничтоже. јеже бист (4) ва том живот бе и живот бе свет чловеком. (5) и свет ва таме светит се. и тама јего не обет. (6) и бист чловек послан от Бога. име јему Иоан. (7) са приде ва сведетељство. да сведетељствујет о свете. да вси веру имут им. (8) не бе та свет. на да сведетељствујет о свете. (9) и бе свет истинни. иж просвештајет всакого чловека гредуштаго ва мир. (10) ва мире бе и мир тем бист. и мир јего не позна. (11) ва своје приде и своји јего не пријеше. (12) јелико же их пријет и даст им област. чедом божијем бити. верујуштим ва име јего. (13) иже не от крве ни от похоти плтаскије. ни от похоти мужаскије. на от Бога родише се. (14) и Слово плт бист. и васели се ва нас. и видехом славу јего. славу...

Напомене. Изнад текста је рубрика која упућује на начин читања јеванђељског текста и на сам текст: al+ y. g+s .+d. ...W iw+ na. Прва реч al+ y тј. alilouiy (алилуја) је хебрејска реч и значи „хвалите Господа“; glasq (глас), .+d. (број четири; у старословенском језику као и у српскословенском бројеви су се означавали словима изнад којих је била „титла“ – изломљена или таласаста црта и упућивала је на то да је реч скраћена. Скраћивале су се и означавале титлом тзв. свете речи (лат. nomina sacra), као што су: Бог, Исус, Богородица итд. Изнад рубрике је минијатура која представља јеванђелисте: Јована, Марка и Луку.

Превод Вука Караџића:

(1) У почетку бјеше Ријеч, и Ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше Ријеч. (2) Она бјеше у почетку у Бога. (3) Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало. (4) У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима. (5) И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе. (6) Посла Бог човјека по имену Јована. (7) Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ. (8) Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело. (9) Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет. (10) На свијету бјеше, и свијет крозањ поста, и свијет га не позна. (11) К својима дође, и своји га не примише. (12) А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово. (13) Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога. (14) И Ријеч постаде тијело и усели се у нас и видјесмо славу његову, славу...

Превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве (1990):

од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога. (14) И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу...

фебруар / 2015 / svetigora

(1) У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог. (2) Он бјеше у почетку у Бога. (3) Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало. (4) У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима. (5) И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе. (6) Би човјек послан од Бога, по имену Јован. (7) Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега. (8) Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости. (9) Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет. (10) У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна. (11) Својима дође, и своји га не прмише. (12) А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово. (13) Који се не родише од крви, ни

svetigora/ 2015 / фебруар

његовом настанку. Озбиљна наука изјаснила се за два писара: први је писао текст од прве до 358а стране, с тим што је на првих 88 страна текст обновљен, одн. појачан, пошто је током многих година избледео и тешко га је било читати. За већину научника овај главни писар је анониман. Други познати је Григорије дијак који је исписао текст од стр. 358а до 360б. Следеће веома важно питање односи се на језик Мирослављевог јеванђеља. Степан Куљбакин, несумњиво један од најбољих познавалаца овога споменика и један од најбољих старословениста, професор Београдског универзитета и члан тадашње Српске краљевске академије написао је опширну монографију о Мирослављевом јеванђељу у којој је суштинска пажња посвећена језику. Ова монографија носи наслов: Палеографска и језичка испитивања о Мирослављевом јеванђељу. Штампана је 1925. г. у Сремским Карловцима и доступна је сваком заинтересованом читаоцу. У својој монографији Ст. Куљбакин подвлачи да је у основи овог споменика стари српски правопис који је био карактеристичан и за архетип Мирослављевог јеванђеља, а да је између нашег споменика и старословенског предлошка морао постојати бар један посредан српски препис. Последњих деценија појавила су се и сасвим дисонантна мишљења о настанку и месту настанка овога јеванђеља, о његовој припадности одређеној националној књижевности и култури и језику – неки црногорски научници изричито тврде да је то споменик који припада црногорској културној и писменој традицији, хрватски научници – да је то споменик хрватске провенијенције. Све су ово озбиљна питања која захтевају много више простора како би била објашњена. Ја износим своје мишљење, мишљење српске славистичке науке као и многих других иностраних слависта да је Мирослављево јеванђеље споменик старе српске писмености, српске културе и историје. Ради илустрације доносим и неколико записа који се налазе у овом споменику и који ће, не сумњам у то, бити интересантни читаоцима.

На последњој страни рукописа (360а и 360б) налазимо два записа које наводим (остале изостављам): 1. azq pisahq. Aly= _l. gligorq d (Писах ја, алилуја, Глигор дијак) и 2. azq gry[nQ gligorie di]kq nedostoinQ nare{i se di]kq. zastavihq siE evng+lie. zlatomq ve+ l koslavnomou miroslavou. S+nou zavidinou. a mne g+ di. ne zabUdi gry[nago. nq shrani me seby. dy mi estq g+ne /alq. teby rabotav[i knez} svoemou gn+ou. dy mne. ne hrani[i gry[nag. (Ја, грешни Глигорије дијак, недостојан да се назовем дијак, украсих ово јеванђеље златом кнезу преславном Мирославу, Завидином сину. А мене грешнога не заборави, господару, него ме сачувај за себе; јер ми је жао, господару, да радим за тебе, за кнеза, свога господара, а да ме /ти/ не чуваш грешнога).1 На крају прилажем, као илустрацију, неколико стихова из Јеванђеља по Јовану (у транскрипцији) из Мирослављевог јеванђеља, традиционално читање, како је те стихове превео Вук Ст. Караџић, а како Комисија Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве. 1. Издања Мирослављевог јеванђеља: Љ. Стојановић, Мирослављево јеванђеље (одломци). Споменик СКА XX, Београд 1893; Љ. Стојановић, Мирослављево јеванђеље, Беч 1897; Н. Родић, Г. Јовановић: Мирослављево јеванђеље (критичко издање), Београд 1986; Д. Мрђеновић, В. Топаловић, В. Радосављевић, Мирослављево јеванђеље (фототипско издање; уз њега су објављене и две пратеће књиге: Мирослављево јеванђеље – Историјат, Мирослављево јеванђеље – Коментари. Издато је у Јоханесбургу 1998. у 299 примерака).

О аутору: Др Гордана Јовановић је дипломирала је на Филолошком факултету у Београду руски језик и књижевност и пољски језик и књижевност. Докторирала је 1969. на Јагјелонском универзитету (Краков, Пољска). Радила је као лектор за српскохрватски језик на Катедри за славистику Јагјелонског универзитета, и за руски језик на Катедри за руски језик Филозофског факултета у Приштини. Од 1972. г. ради у Институту за српски језик САНУ као асистент, научни сарадник и виши научни сарадник. У Институту за српски језик САНУ била је руководилац пројекта који се бави изучавањем старог српског писаног наслеђа и израдом Јеванђељског речника српске редакције; члан је Старословенског одбора САНУ; члан је Одбора САНУ за изворе српског права; била је управник Центра за постдипломске студије на Филолошком факултету, управник Одсека за славистику (сада Катедра за славистику), члан Савета Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду, предсједник Југословенског славистичког комитета, предсједник Славистичког друштва Србије.

Митрополит Амфилохије о старцу Пајсију Светогорцу razgovor ОЛИВЕРА Балабан

Распет на крсту свестрадалне љубави Високопреосвећени Митрополит Амфилохије за Светигору говори o новопросијавшем Преподобном Пајсију Светогорцу, са којим је имао благослов да се сријеће током свог боравка на Светој Гори седамдесетих година прошлог вијека. •

фебруар / 2015 / svetigora

Старац је говорио да до његове келије долазе људи са различитим потребама. Неко дође по благослов, неко по савјет, неко из радозналости. Шта је вас навело да посјетите старца и каква сјећања имате везана за тај сусрет? Послије свог доласка у Атину 1966. године, по завршеним постдипломским студијама у Риму, преко садашњег умировљеног Захумско-херцеговачког епископа Атанасија који је прије мене дошао на студије у Атину, упознао сам тамо ондашњу професорицу Зоју Хронопулус, изузетно честиту, потоњу игуманију манастира Св. Тројице у Коропију Јустину, нашу велику добротворку, замонашену у Ћелијама од оца Јустина. Е, преко ње сам упознао оца Пајсија, који је, ако се добро сјећам, долазио код ње још док је била лаик. То је било вријеме кад смо ми ту били заједно Атанасије и ја, затим садашњи монах Артемије, послије је дошао и епископ бачки Иринеј али нарочито смо Атанасије и ја ту били са Зојом. Са оцем Пајсијем сам се први пут срео у једној цркви у центру Атине, на Зојину препоруку. Она ми је рекла да је то је један велики духовник, Светогорац, и да би било добро да се са њим видим. Ја сам то веома радо прихватио пошто сам тада још био лаик а одлучио сам да се замонашим, па је онда то била прилика да упознам једног од Светогораца монаха и да тражим од њега савјет. Тада сам већ почео да говорим грчки, тако да сам могао лијепо са њим да разговарам и тај незаборавни разговор је на мене оставио један диван печат. Тај сусрет је био повод да се послије тога, пошто сам се замонашио, 1968. године одем да га посјетим и будем са њим недељу дана, у његову келију у Катунакији. То су келије у главној пустињи светогорској испод Атона. Сећам се тих незаборавних разговора са њим, боравка са њим, његове молитвености, бескрајне љубави према Христу. Али, има и нешто што је овако врло занимљиво: Зоја, тада већ мати Јустина, која се замонашила у Ћелијама, послала је по мени оцу Пајсију десетак конзерви рибе, јер је знала да је код њега скромна трпеза. Донео сам му то, рачунајући да ћемо и ми да окусимо од тих конзерви мати Јустине. Међутим код

био дошао са Запада, живио у оном времену безбожничком, доживио западни секуларизам и рационализам, па посумњаш, питаш се, има ли Бога). Сјећам се кад сам му то исповједио... Све друго је некако примао лако, али тим је сумњама толико био рањен, не да ме осуђује него као да се пита: како је могуће, оче Амфилохије, да постоји неко ко посумња у Господа?! Он је био просто зачуђен. Као кад испричаш некоме да си срео тога и тога човјека, да си га видио, а поред тебе и још колико људи, а неко дође па каже: „Није тачно да си ти тог тамо видио“. Онда, да би ме утврдио у вјери, он мени каже: „У молитви сам био цијелу ноћ до ране зоре без прекида (баш у тим временима када се потпуно повлачио), и негдје испред зоре обасја ме свјетлост Божанска, која проже сво моје биће и скиде сав умор који сам имао од метанија и од других подвига. Дешавало ми се то и раније... Послије те милине духовне, топлоте и радости неисказиве, немаш потребе ни за каквом храном већ мораш да примораш себе, јер знаш – човјек си, да послије неколико дана нешто поједеш. А и да не искушаваш Бога.“ И каже: „Осване дан и ти видиш сунце, али сунце као у некој измаглици, то сунце које изнутра сија је бескрајно топлије и снажније и свјетлије од сунца које те грије. Како се временом повлачи то унутарње обасјање и та свјетлост од сунца које те обасјало, које не пржи него исијава једну топлоту, неизрециву топлоту и радост, онда ти се враћа полако да си ти ипак човјек који ту живиш на земљи и ово сунце поново почиње да задобија присуство које има у обичном животу.“ Е то је он мени испричао, као да каже: „Ајде ти сумњалицо, како можеш да тако нешто помислиш? Не само ти, него било ко на овој земљи. А ето, ја грешник – сам Господ у кога ти сумњаш, био је са мном, ево Га ту је.“ При-

svetigora/ 2015 / фебруар

њега се појавило једно мало маче, бијело. Хијони је звао то маче, Хијони значи Снешко. И сад кад он нешто спреми да ми презалогајимо у неко доба, ту се појави и Хијони. Нас двојица једемо оно што је он припремио, неку чорбицу без уља или неку маслину, или суварке потопљене у воду. Имао је обично суварке, које напече за шест мјесеци и спакује у неки сандук који је и оковао јер су долазили пацови па прогризу и дрво и поједу тај његов хљеб. Међутим, када су стигле конзерве, отвара он и конзерву... Али, позове и Снешка... Ја гледам шта се збива... Доље испод келије види се Егејско море и бродови како пролазе, па ће он да се шали: „Е, Снешко, ево видиш брод доље – мати Јустина шаље нове пошиљке риба за тебе.“ Тако, Снешко поједе сву рибу, а мени порасле зазубице... Ето, то је један детаљ који показује његову изузетну личност. Сјећам се, тада ми је испричао и то да се догађало да мјесецима не види људско биће. Потпуно се повуче, нема га ни у келији, буде у тим ситногорицама какве расту на Светој Гори, па онда послије два, три мјесеца оде да се причести у оближњи тамошњи скит. Проблем је у томе што он и календар заборави, не зна ни да ли је недјеља, који је празник, и кад дође тамо у цркву, пази по богослужењу коме светитељу се пјева или који је празник, да се не би брукао пред тамошњом братијом. Дакле потпуно погружен у молитву. Постоје многи детаљи из његовог живота, његових сусрета са Господом које би било занимљиво записати. Тако, једном: исповједам се ја њему и кажем између осталог да, ето понекад дођу и сумње (тада сам тек

манастир Ставроникита

Старац Тихон

Ја сам највјероватније од Пајсија чуо, односно од братије из манастира Ставрониките (коју је практично отац Пајсије окупио, иако никада није хтио да буде тамо у манастиру, он је имао свој типик и поредак; они су долазили код њега и он их је упућивао како и на који начин да започну свој монашки живот. Међу њима је био и старац Василије Гондикакис, архимандрит, потоњи игуман манастира Ивирона, сад се повукао и живи у неком скиту манастира Ивирона) о старцу Тихону, који је већ 60 година био на Светој Гори. Откад је ушао на Свету Гору никада више није изашао, ту је живио као пустињак. Ја чак негдје имам фотографију са старцем Тихоном, приликом моје прве посјете њему. Био је тада старац од 80-85 година, који је био као дијете, онако безазлен, чист као суза, оне плаве руске очи бескрајне. Сећам се тог разговора са њим, топлине, милине која је зрачила из њега и која ме, и сад ево кад разговарамо, милује из тог његовог старачког лика. Па онда једном, ваљда сам ја рекао: „Ајде, старче, да се сликамо.“ Каже он: „Хоћу!“ Као кад малом дјетету кажеш... Он је имао неку капуљачу, коју је сам лијепо скројио од неког прекривача. И кад смо требали да се сликамо, он тако намјешта ту своју капуљачу и мантију, просто као дијете. Већ кад говоримо о старцу Тихону, добро је да то поменемо, дођем ја код њега и он мени прича: „Знаш ко је био код мене?“ – „Ко је био старче?“ – „Замисли ти, код мене најгрешнијега дошао митрополит лењинградски Никодим.“ Знаменити Никодим – једна личност Руске Цркве тога времена која је била позната цијелом свијету. Личност веома дискутабилна – оптуживали су га да је експонент Совјетског Савеза, други опет, видјело се да има велику улогу у Руској цркви, чак и значајнију у то вријеме него ли сами Патријарх московски. „Замисли“, каже, „дошао да се исповједи. Како се исповједио! Нико ми се тако искрено није исповједио. Замисли, код мене посљедњег да се исповједи митрополит.“ Морам да признам да је тај разговор са старцем Тихоном о Никодиму промијенио моје мишљење о Никодиму, јер ја сам у то вријеме био прихватио тај став да је Никодим совјетски митрополит, да обавља послове Совјетског Савеза и као такав иде по Европи и користи свој положај... Међутим послије сам помислио – чекај, пази, немој да гријешиш! Када сам био у Лењинграду, још док се звао Лењинград, ’84. године, као декан нашег факултета, посјетио сам гробље Александра Невског гдје је сахрањен Никодим и видио цвијеће на његовом гробу, и бабушке како иду према његовом гробу и кажем: „Чекај, чекај – не суди ни о коме до Божијега суда!“ На неки начин, управо благодарећи старцу Тихону сам дошао до тог сазнања да не смијемо заиста ни о коме судити: „Не судите да вам се не суди“.

фебруар / 2015 / svetigora

знајем, никада више, послије тога, ни најмањи трачак сумње није се дотакао мога срца... Сјећам се, такође, како смо ишли заједно на врх Атона, до цркве Св. Преображења. Послије поноћи смо кренули пјешке одоздо; идемо према Атону и отац Пајсије иде рецимо 100 или више метара напријед са бројаницама, нема ту разговора нити икакве приче, него потпуно један молитвени ход негдје до зоре. Сунце се рађало кад смо ми били на врху Атона, то је заиста један незабораван догађај... Онда смо се ту помолили Богу кренули да се враћамо доле према његовој келији, и онда он мени каже: „Знаш шта, оче Амфилохије, кад некад пролазим овуда, ја осјећам неки мирис, неземаљски мирис који избија овдје из земље.“ Рекох: „Какав мирис?“ „Па“, каже он „знаш како ја то расуђујем: овдје су живјели и скривали се пустињаци који су само Богу били познати (У Светој Гори постоји и дан-данас предање да увијек има дванаест пустињака за које нико не зна, већ само знају једни за друге, који се тако живећи и упокоје). Ту су негдје живјели, а земља их је примила у своја њедра. Толика је њихова освештаност и њихових моштију да земља не може да издржи ту љепоту и ту светињу у својим њедрима, него повремено те мошти њихове замиришу. Па ето, мислим, и мене недостојног Бог удостоји да понекад осетим тај мирис.“ Послије је било могућности да се још чешће сретамо у манастиру Ставроникити, па у његовој келији Часнога крста гдје је био раније и старац Тихон руски, то је између Кареје и манастира Ивирона, гдје је он живио једно вријеме и подвизавао се. Послије, када сам ја боравио скоро годину дана на Светој Гори, у једној келији руској старца Евгенија архимандрита, понекад бих ишао ја код њега да служим, а некада би он долазио код мене. У тој црквици Светих Архангела, гдје сам ја служио, ту су била напоредо и двојица Румуна пустињака, старац Филарет и старац Вартоломеј – то је прича за себе, тај однос Пајсијев према њима двојици. Тако је дакле било пуно прилика за сусрете са старцем Пајсијем и за изузетне доживљаје гдје је заиста било очевидно да се ради о једном изузетном и светом човјеку. Морам да кажем да сам се насретао људи у животу, и великих богослова и духовника, али ипак је Пајсије нешто вансеријско, по много чему, па није ни чудо што се послије двадесет година говори и пише о њему, и да се прибројава лику Светих. То се ријетко догађа, али он је већ за живота, како да кажемо, свим тим зрачио, па је потпуно природно да га је Цариградска Патријаршија прибројала лику Светих. Његово име је познато широм православне васељене и не само то него је он познат и међу римокатолицима, поготово откад је манастир Суроти, гдје се упокојио и гдје је сахрањен, почео да штампа књиге са његовим поукама и разговорима са њим, који су тајно, највише без његовог знања, увјерен сам без његове дозволе, без благослова, снимани и биљежени; као што су му „украдене“ и фотографије које су се појављивале и појављују. Негдје су га уловили како иде па га неко шкљоцне фотоапаратом... Тако је он и прије тог званичног прибројења лику преподобних био то у самосазнању Цркве, као онај који је Божији дар нашем времену.

svetigora/ 2015 / фебруар

• Старац је рођен од побожних родитеља а промене температуре, ноћи су јако хладне, дању су велике на крштењу је добио име по свом куму Све- врућине, и то се одразило на његов испошћени организам па је добио воду на плућима и морао је да се врати. Онда том Арсенију Кападокијском... Да, по свештенику који га је крстио и који је сам је оперисан у Солуну, једно плућно крило му је потпуно одхтио да му буде кум. Отац старца Пајсија је био у страњено. А његов долазак у Солун је овако изгледао, он Кападокији што бисмо ми овдје рекли кмет, био је је из Свете Горе дошао у Солун, и у цркви Св. Софије – предсједник мјеста, и кад је дошло вријеме да се то је она главна црква у Солуну, поред цркве Св. Димали крсти, отац и мајка су хтјели неко друго име митрија – молио се на вечерњој служби, без игдје да му дају. Међутим, Арсеније, заиста преподоб- икога, без игдје ичеса. Али отишао је јер је вини (о њему је Пајсије написао књигу и његово жи- дио да нема друге, да мора отићи код доктотије, ја сам је превео у своје вријеме док сам био ра. Старешина те цркве је тада био архиману Вршцу), каже родитељима: „Знам ја да бисте ви дит Поликарп, који је касније био духовник хтјели да дате овоме дјетету неко друго име, али сестара у Суротију (долазио је он код нас ваљда и ја имам право на једно своје дијете и да му и наша мати Ангелина је била код њега). дам своје име.“ Оцу је то било драго, био је изузет- Поликарп ми је послије причао: „Слуно побожан, рекао је: „Добро, у реду!“ Тако је отац жим ја вечерњу и видим једног калуђерПајсије на крштењу добио чића, тамо у ћошку име Арсеније, и увијек се згучио у молитви. Старац Пајсије је зваје осјећао да има његов Кад сам завршио венично прибројан лику благослов од рођења и черњу, ја му приђем и кажем: ‘Оче, благода му је Св. Арсеније за- Светих на редовном заправо духовни отац, тако слови! (волио је Свесиједању Светог синода се он према њему однотогорце), одакле си, Васељенске Патријарши- којим добром овамо?’ сио читав свој живот. И Свети Арсеније, и цијела је 13. јануара 2015. године. И отац Пајсије њему породица Пајсијева, закаже: ‘Па, ето, требао једно са око милион Грка, Тема засиједања је био избих негдје код љекара морали су да напусте Када пођем.’“ Онда га отац вјештај Комисије за каПоликарп позове код себе падокију почетком 20-тих нонизацију Светих, у когодина XX вијека. Арсениу стан, и каже: „Сад ћемо ми је се упокојио на Крфу већ јем је било предложено да теби наћи љекара и све што је 1924, али је Пајсије задрпотребно.“ Већина тих сестара се старац Пајсије прибро- које су се код њега исповиједале жао с њим један потпуно ји лику Светих. Послитада – још увијек нису биле замонаприсни контакт који га је шене, биле су лаици – биле су медицинпратио до краја његовог је детаљног проучавања ске сестре у болници, тако да му је отац живота. Арсеније за њега представљених чињениПоликарп одмах пронашао љекара и није био упокојени, он је смјестио га у болницу. Операција је трајабио његов другар, како ца, Синод се једногласно ла дуго, око девет сати, и требала је комда кажем, животни прасложио да се схимонах тилац. Касније ће Пајсије плетна крв да му се промијени, требало отићи на Крф, по мошти Пајсије Агиорит приброји је наћи његову крвну групу. Испоставило Светог Арсенија. Из доста се да су те сестрице имале његову крвну лику светих. ствари које је мени испригрупу, и онда су оне старцу Пајсију дале са руског М.Ж. извор: http://www.pravoslavie.ru своју крв. Зато је он о њима говорио: „А чао, вјерујем да је и неким не, ми смо крвна браћа!“ А ето, у исто вридругима, а то је и у књизи описано, види се како је имао искушења стра- јеме и духовна. Он је њима остао благодаран за цио живот, а вична, малтене од демонске силе, док је трагао за када су основале тај манастир он је долазио да их духовно моштима Св. Арсенија. Послије је провјеравао по- утврди, остајао би са њима по недељу, двије дана... Када се датке за његово житије, ишао је у Кападокију, чак разболио ту је дошао и ту се и упокојио и сада је тамо његов ако се добро сјећам морао је и мантију скинути, јер гроб и његове свете мошти. тамо су били Турци па да га не би напали, знао је тај тамошњи дијалекат а и тамошњи Турци (један дио • Старац је говорио да је послушање важно за сваког је потурчен) заправо су памтили старца Арсенија хришћанина а нарочито за монаха. Када му је било и причали о чудима која су се дешавала и њима а 44 године пошао је код старца Тихона Руса, са жељом не само православнима. Он је пренио мошти старда постане његов ученик. Ви сте баш у то вријеме ца Арсенија у Суроти, у оно вријеме када је тамо били тамо, зар не? основан женски манастир. Сестре из тог манастиДа, ја сам у то вријеме био у Светој Гори, а отац Пајсије је био ра Пајсије је сматрао и сестрама по крви и духов- у Катунакији, па је тек накнадно, по благослову старца Тихоним сестрама. Како? Када је био на Синају три годи- на, дошао у његову келију Часнога крста. Старац Тихон је био не, у крајњој пустињи иза манастира Св. Екатерине једна изузетна личност и није чудо да је отац Пајсије у својим у некој пећини, тамо је оболио. Ту су страховите зрелим годинама, иако је и сам имао велико искуство, ипак

Фреска Преподобног Пајсија из манастира Дуга морачка, живописана 2013. године

фебруар / 2015 / svetigora

отишао код њега да провјери свој духовни живот. Пајсије је и прије операције долазио код њега, исповиједао се, тражио савјете духовне... Послије операције Пајсију су љекари забранили да се уопште враћа на Свету Гору, рекавши да ће тамо умријети, да морају да му се створе други услови у којима ће да живи... Он је њих фино саслушао, међутим чим је изашао из болнице – ухвати маглу, што би рекли, и дође у Катунакију. Љекари су му рекли и да обавезно дође на контролу. Онда је он послије три мјесеца отишао код старца Тихона и каже: „Старче, љекари су рекли да дођем на контролу.“ А старац Тихон је говорио некакав есперанто: руски, старословенски, грчки... То је код њега било све помјешано и он каже Пајсију: „Каква контрола, узми ти ону сјекиру да ми насјечеш дрва!“ Пајсије каже: „Нек је благословено!“ Е, то је Пајсије – нема ту двоумљења! Тог тренутка он узима сјекиру (а та светогорска дрва јако тврда, нису дебела него баш тврда) и каже: „Цијепам ја дрва а мени се утро-

ба цијепа, ал’ добро, благословио је тако старац Тихон. А старац гледа, гледа и каже: „Баци ту сјекиру! Тихон болесно овдје (показује себи на чело), Пајсије болесно овдје (показује груди), иди код доктора на контролу.“ И тек је онда Пајсије отишао на контролу. Једном му је рекао старац Тихон: „Слушај, кад ја умрем онда ти остане овдје, у моју келију, а ја буду долазит код тебе.“ И кад се упокојио старац Тихон, Пајсије је по послушању дошао у његову келију. То је било у вријеме кад су Ставроникићани обновили манастир Ставроникиту, и кад сам ја ту дошао да боравим неко вријеме. Причао ми је отац Пајсије једанпут како је код старца Тихона долазила хијена. То је најдивљија животиња која се тамо може срести, а старац Тихон је говорио за хијену: „Нека мачка ту долази код мене, па јој ја дам хране и тако.“ Пајсије каже: „Ја сам стварно мислио да је нека мачка. Међутим, када сам дошао овдје код Тихона, чујем нешто око степеница. Погледам горе, кад низ степенице силази хијена. Хијена је рачунала да је старац Тихон још жив и да ће да је угости, али кад је видјела мене дивљега, она ме погледа, подви реп врати се. Видјела да нема више онога њенога Тихона.“ Чудесно је све то – и Света Гора и море, оно руменило залазећих сунчевих зрака... А те хијене су по брдима и онда прво почне једна да пушта свој тужни глас, као дијете кад плаче, па јој се придруже остале и створи се читав хор хијена по оближњим брдашцима, а Пајсије каже: „Видиш, оне су почеле своју вечерњу службу а ми љенштине калуђерске још нисмо на молитву кренули.“ Тако је он то осјећао – „Све што дише нека хвали Господа“. Једног дана сам дошао код њега. Љето, суша, нема кише 5-6 мјесеци, а он ми прича: „То што ми страдамо, па – боље нијесмо ни заслужили због наших гријеха, али што ове сироте животињице да страдају. Ево, прије неки дан дошла је овдје једна змија из пустиње, видим ја жедна сирота, нема капи воде... Ти знаш ону моју посуду, чашу (он је имао једну бистјерну у којој је имао воде за своје потребе, остала му је од старца Тихона, као и та посудица која је старцу Тихону служила за кување чаја, пиринча, чорбе...), ја јој у њу напуним воде и донесем јој да пије. Она сирота пије, пије, пије, попи пуну чашу воде а онда се подиже на реп да заблагодари. Змија, али благодарна змија, благодарнија од нас људи. Климну главом и оде назад у пустињу.“ А ја кажем: „Што нисам ја био ту, да јој размрскам главу.” „Ух, ти Црногорац, ти би само убијао“, каже Пајсије. Већ је знао за врлине Црногораца. Тако је он мене звао – Мавровуниос. Ја га питам: „Је ли, оче Пајсије, је ли одржао обећање старац Тихон када ти је рекао да ће ти се јављати послије смрти?“, а Пајсије каже: „Е, много би ти хтио да знаш.“ Ето, такви су били Пајсије и старац Тихон, и старац Тихон је већ пред Богом Светитељ. Он је ваљда био један од тих стараца за које се није знало, ето да није Пајсија не би се уопште знало за старца Тихона. Био је ваљда један од тих 12 скривених молитвеника које Света Гора увијек има.

•

Испричао вам је старац Пајсије како је једном умјесто њега Св. Арсеније узео улогу телеграфисте... Е да, једном приликом био је веома забринут што су људи почели пуно да долазе код њега по духовне савјете и на исповјест, а са друге стране то је било његово животно опредељење: да он има само да брине о своме спасењу као прави пустињак и у исто вријеме да молитвом помаже Цркву и народ Божији и свијет у коме живимо. Себе је сматрао телеграфистом, у војсци је био телеграфиста

Старац Сава

svetigora/ 2015 / фебруар

Негдје у једној од келија између Катунакије и Каруље – то је најстрожија пустиња, изнад мора, у чијим стијенама живе пустињаци – подвизвао се неки јеромонах Сава, један диван скроман човјек, пустињак и подвижник. Међутим, шта се њему догодило? Као што се понекад и догађа духовним људима – он је пао у неку врсту прелести. Четрдесетих година је имао некакво виђење, служио је службу Божију и њему као да је било речено да је то посљедња Литургија која се служи и да неће бити друге Литургије, и да он објеси на иконостас свети путир јер су дошла апокалиптична времена (то додуше јесу била апокалитична времена, то је почетак Другог свјетског поклања и рата, ко зна шта се све није догађало у души тога честитога старца и јеромонаха) и он је од тада само говорио: „Нема више Литургије, нема.“ Остао је он ту у својој келији, молио се Богу непрекидно, сам самцит. Пајсије је чуо за њега и почео да се стара о њему. Донесе му, старцу, понешто: главицу купуса, кило кромпира – њему донесу а онда он однесе оцу Сави. Кад се виде, онда Сава њему као дијете неко, а већ је имао преко осамдесет година, прича: „Знаш, оче Пајсије, било је то тако...“ Он је волео то да прича, то му је била мана, друге није имао. А отац Пајсије је био мудар, па каже: „Знаш, оче Саво, јесте можда тако (А Сави су се, по његовој причи, током тог виђења јавили сви Свети и рекли му како да поступи, и он је у том убјеђењу живио пуних 30 година, јер то су биле 70-е кад ми је то Пајсије причао), али чуди ме – ова твоја црквица је тако мала, а знаш колико има Светих, како су могли да стану у овај твој мали храм?“ А Саво крене: „Па сад ћу ја да ти ...“ А Пајсије ће: „Нема потребе да ми објашњаваш, ти се само моли Богу“, тутне му он у руке шта му је донео и оде. Ту се види његово расуђивање – намјесто да осуђује тог старца видјевши да је по простоти пао у прелест, он се умјесто тога осјећао призваним да му помогне у његовом свакидашњем животу. Интересантно је и то што се та невоља коју је имао старац Саво није додирнула дубље његовог монашког пута и подвига: он је наставио да 40 се моли на свој дјетињи начин.

и подвиг пустињака је повезивао са звањем телеграфисте, јер телеграфиста јавља команди гдје је непријатељ и од команде такође преноси поруке даље. Тако и монах – он је тај који зна куда се распростиру демонске силе и он јавља команди – Господу и Господ онда преко њега шаље своју команду и поруку даље. Е тако је то знање из војске њему послужило за његов монашки пут. Међутим, народ је толико почео да долази да се он забринуо: „Зашта сам ја овдје? Потпуно губим смисао свог опредјељења и звања.“ И тако забринут, проводио је једну ноћ у молитви, а молио се и Арсенију своме, и негдје испред зоре јавио му се старац Арсеније и показао му једно поље засејано пшеницом која се жутила, и рече му: „Док ти жањеш, ја ћу обављати твој посао телеграфисте“. То је Пајсија успокојило, јер ипак је ето по Божијем и Арсенијевом благослову да он жање ту пшеницу, а та пшеница су људи који долазе код њега на исповјест и по савјет. Има неко други ко ће умјесто њега обављати послушање телеграфисте. •

Говорећи о стању ствари у свијету и тешким временима за хришћане, старац Пајсије између осталог каже: „Мене узнемирава владајући спокој. Ако Црква ћути да се не би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, ко ће говорити?!“ Вас често прозивају како имате претензије да се бавите политиком, но тако би се и ријечи светог Старца могле протумачити као његова претензија да се бави политиком у светогорској пустињи. О чему је заправо ријеч? Сјећам се, једанпут смо служили Литургију, ја сам служио а он је пјевао, у келији Светих Архангела, покојног архимандрита Евгенија Руса. Онда сам ја њега испраћао, и успут смо разговарали. И данас ми стоји та слика пред очима, било је неко облачно вријеме... Па ће он да каже, опет за то његово звање телеграфисте, како му многи говоре да би било добро да се рукоположи па да онда буде јеромонах и да помогне народу, свијету и тако. А он ће да каже: „Благословени они, не схватају да би хтјели да ме ограниче на једну малу парохију, а ја сам задужен за сав свијет. Све што се догађа у свијету, сва збивања, ратови, несреће... то је моје задужење пред Богом да се ја молитвом својом о томе старам. (Има један догађај који се догодио према Трикалама, то су ми причали, да је негдје око поноћи – када је иначе отац Пајсије имао обичај да се моли за путнике, јер то је вријеме кад се догађају велике несреће – једно дијете истрчало на улицу, да су наи-

фебруар / 2015 / svetigora

шла кола и прешла преко тог дјетета. Мајка је сирота завапила, мислећи да јој је дијете мртво. Дотрчала је да погледа и видјела је да је дијете неповријеђено. Запитала се како, а дијете је казало: „Па, мама, док су кола пролазила, мене је прекрио неки чика, калуђер.“ Послије су по некој слици схватили да је тај калуђер заправо био старац Пајсије). Тада су исто били неки сукоби у Малој Азији, о свему је он томе бринуо, за сву Васељену, за цио свијет... Тако смо о свему томе послије Литургије разговарали потпуно природно. У исто вријеме нарочито послије Литургије говорио је: „Докса си, о Теос!“ – „Слава ти, Боже!“ То је послије Литургије увијек волио да шапуће и да говори. И док ти са њим разговараш, потпуно природно, осјећаш да истовремено у њему жубори молитва. И ту је пред тобом присутан, а у исто вријеме је још присутнији пред лицем Божијим: и – сјећам се, још ми стоји пред очима у оној његовој овешталој мантијици на голим грудима са монашким опасачем, био је тамнопут као ови са Истока – једино послије Литургије видиш како избија из њега та свјетлост. Нарочито сам то доживио једном кад сам свратио код њега, па сам куцао и викао (знам да је ту, а не отвара) и кад је отворио, лик му преображен, и каже: „Ха, ко би други него Амфилохије!“ Није се наљутио, него само са љубављу констатовао. Остао ми је упечатљив тај његов преображени лик, тамнопут па одједном избије свјетлост из њега. Код њега сам први пут опипљиво схватио и доживио шта то значи Христово „распеће за живот свијета“. Буквално, у њему је било оваплоћено то распеће за цијели свијет. Заиста – Свечовјек, оно што је владика Николај говорио о таквим људима, да су они Свељуди, тако је он – Пајсије, у том тренутку, заиста реално био Свечовјек, распет за свако створење, за свако људско биће, носећи патњу и страдање свих – код њега ту није било разлике (иако је био беспрекорно православан). Што се тиче тог његовог односа према свијету, творевини, као што Бог не прави разлику између праведних и грешних, него даје сунце и топлоту и једнима и другима, такав ми се ту показао тај калуђерчић Светогорац. Тужнорадосно се осмјехује, али видиш распет је, распета му и душа и тијело на крсту свестрадалне љубави. Тако је он био у духу тог распећа за свијет, а у исто вријеме у духу саме Цркве и њене одговорности за све и сва. Он је у том погледу знао да говори о збивањима политичким, рецимо о комунизму који је био преовладао, брига његова да се ослободе земље комунистичке од те напасти и онда искушења која су се појављивала у Грчкој међу политичарима, у друштву. И те како је он знао да заузме један здрав став, како да кажем, као што је то било кроз вјекове са црквеним људима, ми бар овдје уЦрној Гори то знамо. Као да је било стало Св. Петру Цетињском да се бави политиком и да ратује на Мартинићима и на Крусима, него није било другог, он је био тај који је примао на себе и ту улогу, управо жртвујући се на овакав Пајсијевски, Христолики начин, за спас народа, за спас вјере, за спас душе народа, за спас његовог бића. То је оно што Црква ради од памтивјека, зато она и постоји у овоме свијету. Наши данашњи политичари овдје су наслиједили комунистичко схватање да је Црква одвојена од државе. И у реду је све то скупа, али не могу судбинска питања народа, па и државе, да припадају само једној одређеној групи људи које је вријеме избацило на површину и да нико нема

право да им се мијеша, јер они сматрају да је то искључиво њихова привилегија и њихова улога. Ето, ових дана чујем да је наш предсједник рекао: „Добар је Амфилохије, али он се мијеша у политику и у државне послове. Хтио би да он одређује кога ми као државници да примамо или да не примамо.“ Ја сам њему одговорио кратко на питање да ли ја знам да је одвојена Црква од државе: „Итекако знадем, али ме брине да се држава не одвоји од памети.“ Ја имам право да се бринем да држава не изгуби памет. Друго, то није држава, него једна група људи које је вријеме избацило на површину и који мисле да имају мандат над људским бићем и над Богом, како да кажем, што је потпуно превазиђено и у такозваним демократским друштвима. Ми смо наслиједили ту политику када је власт преузела све, а Цркву свела на паки, паки. Прије свега имаш право да бринеш. Иако си црквени човјек, ти си грађанин тога друштва, са свим правима једног грађанина, и нико нема право да ти та права одузме. Само гледајући са те стране имам право, иако то за мене није битно. Ни за оца Пајсија то није било битно, али му је битна била она исконска брига Цркве Божије за све што је људско. Ништа што је људско није Цркви туђе. Наравно, има нешто што није позив Цркве, зато и постоје политичари па се тиме баве. Али, ако они прекораче

„Ниси ти за проповjедника“

svetigora/ 2015 / фебруар

Има још једнa дивнa прича о старцу Тихону: у манастиру Ивирону био је један игуман, мислим да се звао Атанасије и са њим је било још монаха и један архимандрит, коме је очигледно била потешка та светогорска пустиња па је желио да се врати тамо негдје у Грчку. Не да напусти манастир, већ ето – ту на Светој Гори „нема мисије“ а он би желио да буде мисионар и да проповједа и служи Литургије тамо за народ. Е, игуман Атанасије је био познати духовник и старац и није му давао благослов за то, али овај био упоран. Он, да га не би жалостио, каже му: „Иди ти код старца Тихона Руса, па ако ти он благослови да си за то, онда у реду.“ И овај је отишао, мислећи – лако ћу ја то завршити са оним горе Русом неписменим. Стигне код Тихона, све му по реду исприча како га је послао игуман код њега и зашто, а Тихон њему каже: „Слушај (ту је стајао неки сандук поред), попни се на онај сандук тамо и почни да проповједаш, да видимо да ли си за проповједника.“ Архимандрит је био учен монах, попне се он на тај сандук и почне, пун бесједничког жара: „Браћо и сестре...“ Овај га гледао, гледао и каже: „Силази одатле, ниси ти за 42 проповједника, врати се у свој манастир.“

своје надлежности и прихвате тезу да су они господари живота и смрти, онда то постаје веома дискутабилно. Ево, рецимо, сад кад је дошао тај крволок Хашим Тачи. Предсједник каже: „Шта се Амфилохије мијеша? Ми као државници имамо право да примимо кога хоћемо.“ Тачно, нисам ја рекао да немате право, ви имате то право, али имам и ја право да вам кажем из личног искуства, јер сам видео какве је тај крваве трагове оставио и оставља на Косову и Метохији, на бићу мога народа, на бићу Црне Горе, на бићу Србије, на бићу свога народа. Е, примити њега са почастима би било равно као да си примио Хитлера или Мусолинија. Како можеш то! Да разговараш са њим, све то треба, у реду, нема говора... Али да му одајеш почасти које припадају државницима с неке друге стране! Гледам, кад смо служили у цркви Светога Ђорђа Литургију за упокојене, Милену Ралевић – њен муж је убијен, њен син је убијен, она је у Пећи са трећег спрата искочила, да је не би силовали и спасила живу главу... То су исти они који су силовали Марицу Мирић и друге несрећнице по Пећи, то је учинила војска тога Хашима Тачија. И сад, ја се мијешам у њихову политику зато што говорим језиком те мученице која је стајала ту поред мене! То је много озбиљно питање, питање над којим би они требали да се мало дубље замисле. Ако представљају народ и државу, онда морају постављати ствари на начин који одговара том народу и тој држави, а не својих ради

poezija

РАНКО Јововић

интереса политичких, партијских, идеолошких –да тим интересима подређују судбинска питања народа. •

Свети вожде Вожде Црни Ђорђе – Мучениче и Јуначе, Свече Црни Ђорђе. Брате – Твој брат у Паклу пјева и плаче. Који није Човјек тај Србин није – Шта ће нам Србин ако нам крв пије. Лажови, биједне душе, кукавице Данас се издају – бољерећи славе Као прво лице. Жалим Ти се – сирак, И Господ то чује – Може ли једном Господ и Србе да обрадује. ............................................ Војводо међу војводама И Љубав која је звијезда Даница Твоје је Лице Сјећа се Твога Лица. Подгорица, петак, 5. март 2004.

свом вишедеценијски дугом пјесничком стваралаштву Ранко Јововић је био добитник низа значајних награда. Најновије признање његовом пјесничком прегалаштву је диплома „Одзиви Филипу Вишњићу“. Њу му је „за особен, критичан и полемичан песнички исказ савременог родољубља“, по којем је он „достојан следбеник славног узора песника буне“, додијелило Задужбинско друштво „Први српски устанак“. Ово признање му је додијељено на месту Орашачког збора, у Марићевића јарузи, на Сретење, 15. фебруара 2014.

фебруар / 2015 / svetigora

Високопреосвећени, има ли данас Света Гора стараца? Има, хвала ти Боже! У своје вријеме, прије мог доласка у Грчку, у вријеме мојих постдипломских студија у Риму (тамо сам и магистрирао као Ристо Радовић), писао сам писмо садашњем умировљеном Захумско-херцеговачком Атанасију онда јеромонаху Атанасију, који је био отишао на постдипломске студије у Констатинопољ, на Теолошки факултет на Халци, управо у то вријеме затворен, па је он морао одатле да оде у Солун у Грчку, гдје је и наставио студије, гдје сам се послије и ја обрео, једним дијелом благодарећи њему, ако ћемо поштено – да није њега тамо било не би ја прошао кроз Грчку послије Рима. Е, он мени јавио да је био у Светој Гори и тако сав одушевљен, а ја њему пишем једно писмо паметно и учено како, ето, ми знамо да су ту били велики светитељи и тако, али данас се чује да је Света Гора у духовној кризи, да изумире на неки начин светогорско монаштво. А он мени каже (паметна је то главица кад хоће): „Слушај, брате Ристо – у Светој Гори ћеш наћи оно што донесеш са собом и оно што тражиш, што умијеш да нађеш.“ Другим ријечима, ако тражиш у Светој Гори оно што имаш у себи, да би то потврдио тиме, наћи ћеш тога, има: и тамо су људи са својим манама и врлинама... Међутим, ако тражиш праву храну у Светој Гори – наћи ћеш је итекако. И тачно, ја сам свједок тога, својим боравком и одласцима тамо: Света Гора је увијек била и остала носилац те Светиње Божије, изворне, исконске и увијек има оних који стреме за тим и који то и остварују у овом животу. И данас их има. И ја вјерујем да има и тих дванаест стараца светогорских за које нико не зна, али Бог зна и који остављају иза себе те дивне благодатне трагове, па онда долази неко послије као Пајсије и ја кад смо наишли: земља отвара своја њедра и миришу њихове мошти. Има тога и данас у Светој Гори и данас, хвала Богу! Још и ово да не заборавимо о оцу Пајсију: кад сам једном приликом био код њега, били смо у Ставроникити на Литургији, враћамо се, а у то вријеме на Светој Гори је био један учени монах у манастиру Дионисијату, отац Теоклит, и сад, негдје је он у те дане написао један текст о старцу Пајсију, хвалећи га као великог подвижника. И то неко прочита оцу Пајсију. Он је био ван себе: „Замисли, оче, нађе мене, последње ђубре ове земље, да тамо хвали! Замисли ти то! Како га није срамота! Тако ми и треба! Овдје они који су прави духовници не излазе на тргове, као што сам ја изашао, па да их хвале. Него ја знам такве, има таквих у Светој Гори, али гдје мене нађе!“ Само што није ридао од муке: како се усудио тај Теоклит, кога је он волио, како га није срамота; као – он је сад тамо велики духовник Светогорац! Е, то је Пајсије! Зато је то његово бескрајно смирење управо и дало могућност да добије те дарове од Господа, да ево ми и данас о њему причамо и причаће се о њему и у будућа времена, јер то је човјек који ништа није тражио за себе и таквим људима је све могуће. Он ми рече једанпут кад смо служили Литургију, док смо сједили послије испред келије Светога крста: „Знаш, оче Амфилохије, нема ништа љепше него да ништа немаш а да је сва васиона твоја.“ Гледао сам га, управо он је био такав, ама ништа, нит се могло за њега залијепити нит је имао, али је апсолутно сва васиона била његова. Е ту тек схватиш шта значи истинска и права слобода у Духу Светом. Да, то је био мој добри и наш добри отац Пајсије. Нека би молитвама његовим и нас Бог укријепио да ходимо путем Господњим и путем нашег Светог Саве, јер Свети Сава је прије њега био таквог соја као и Пајсије.

Јубилеј за поштовање

svetigora/ 2015 / фебруар

ВЕЛИЗАР Радоњић

jubilej

160 година основне школе у манастиру Морачи

„Посматрам пејзаже Мораче, школу и ђаке, и у сјећањима далеким видим себе, сву дјецу сапутнике из клупе и сапатнике из пртине. Враћам се, некако, у то дјечје доба и поново га живим.“ (др Мирко Поповић, некадашњи ђак школе у Доњој Морачи)

една од најстаријих образовних установа у Црној Гори – ОШ „Мојсије Стевановић“ у манастиру Морачи 2014. године обиљежила је 160 година постојања и рада. Према расположивим изворима школу су основали војвода Новица Церовић (коме је била повјерена нека врста војне власти у том дијелу Црне Горе) и архимандрит Димитрије Радојевић, настојатељ манастира Морачког. Почела је радити 1854, по одобрењу књаза Данила. Да би се боље разумјело вријеме и околности у којима је школа основана и почела са радом, треба подсјетити да су Подгорица, Никшић, Бар, Улцињ, Колашин, Бијело Поље, Котор, Будва... били у саставу турске или аустроугарске империје. Треба подсјетити и да је ова школа основана свега 20 година након оснивања прве школе у Црној Гори. Школа је свој рад прекидала само у доба појединих ратова. А њих је било много. „Вељи“, Балкански, Турски и два свјетска. И ови најновији, почетком 90-их. Оне мање нећу набрајати. У сваком од њих су ратовали и гинули њени ђаци. „Младо жито навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва...“ . Школа је, ипак, преживјела и надживјела све и наставила да врши своју свету мисију. Све до данас. Пуних 160 година. Школа у Доњој Морачи је (заједно са касније основаним сеоским школама и подручним одјељењима) изњедрила много оних који су оставили дубок траг у новијој историји, науци, култури. И не само у Црној Гори. Од 1884. први морачки ђаци одлазе да

се школују на Цетиње, у Србију и Русију, а потом у Загреб и Атину. Секуле Добричанин о својој књизи о Доњој Морачи, о њима пише: „...Од тада се по једно ђаче отискивало у свијет и као радљива пчела пабирчило нектар знања и мудрости, да тиме помогне себи и свом завичају...“ На војне науке, у Русију, пошли су Марко М. Меденица, Војин и Иван Ракочевић. Право су студирали Мило Дожић – предсједник парламента Краљевине Црне Горе, министар правде и министар просвјете и Секула Дрљевић – министар правде и његов брат Јанко, а теологију Његова Светост Патријарх Гаврило Дожић... Морачки ђак је и Мојсије Стевановић, шпански борац, чије име школе носи. На овом списку су и народни хероји: Саво Машковић, Милутин Лакићевић, Јанко Ћировић, Бошко Јанковић и Саво Дрљевић. Затим, Високопреосвештени Митрополит Амфилохије Радовић, проф. др Миљан Радовић, некадашњи ректор Универзитета и високи функционер у Црној Гори и бившој Југославији, проф. др Миодраг Перовић, универзитетски професор, један од оснивача независних црногорских институција и независних медија, др Душан Радоњић, својевремено један од водећих стручњака на Војно-техничком институту у Београду, др Мирко Поповић директор клинике за ОРЛ у Подгорици, Драган Кујовић, потпредсједник Скупштине Црне Горе и министар просвјете и науке... бројни угледни привредници, пословни људи, инжињери, љекари, официри, новинари, публицисти, просветни радници, спортисти... и много других образованих и стручних, а прије свега часних људи, за чије набрајање би требало пуно више простора.

Поред подсјећања на протеклих 160 година, јубилеј нектар подијеле са својим ђацима. У извјештају школског је и прилика да се ода признање плејади учитеља и на- инспектора Јовице Булатовића о годишњем прегледу рада ставника који су, уграђујући себе, допринијели да ова основне школе у Оцкој Гори (четвороразредна школа), од 14. маја 1946, записано је : „...У школи ради Јоле Радоњић, пришкола живи и данас и врши своју мисију. Први учитељ у овој школи је био јеромонах Симеун времени учитељ. Наставно градиво предвиђено програмом Дамјановић из Јасенове, потом Периша, па Ђуро – си- обрађено је ваљано...“ Инспектор констатује да се наставник нови Новице Церовића... Тадашње просветне власти „залагао са пуно воље да обрађено градиво постане духовна су у Доњу Морачу упућивале учитеље из свих крајева својина ученика“. Црне Горе. Кад није било учитеља, ту су били морачки Неправдено би било набрајати учитеље и наставнике а свештеници и калуђери: Митрофан Бан (1885. изабран не поменути свакога од њих. Ипак, мислим да се нећу огриза митрополита Црногорске митрополије), архиман- јешити ако, одајући признање и захвалност свим учитељидрити Мирон Меденица и Нићифор Симоновић, про- ма и наставницима, поменем учитељицу Мару Радовић, јер тојереј Јагош Симоновић (вијећник АВНОЈ-а, носилац мислим да је Вито Николић своју антологијску пјесму „Писмо партизанске споменице 1941. и пуковник ЈНА)... неки од учитељици“ посветио баш њој. Морам да поменем и мог прњих су били и управитељи школе. Школа је имала до- вог учитеља Војислава Симоновића, који ме је учио да пшем бре управитеље и директоре: Нићифор Симоновћ, Ми- и сричем прва слова. Много је морачких ђака и учитеља добило бројна државраш Радовић... а након Другог свјетског рата: Батрић Меденица, Велимир Ћетковић, Димитрије Радуновић, на и друштвена признања и одликовања. Школа, на жалост, Петар Ракочевић, Драгољуб Влаховић, Радосав Радо- ни једно. А заслужила их је још давно. Прије многих других. вић, Владимир Булатовић, Јакша Марковић, Вукомир Ваљда по оној – „док се дијете не заплаче мајка га се не сјећа“. Симоновић, и садашњи директор Радомир Баковић. Зато је овај јубилеј прилика да се неправда исправи. Лијепо У хроникама школе ће остати записно и име Свето- би било да школа у години јубилеја добије „Октоих“. Или да је зара Кујовића, некадашњег ђака, учитеља и замјеника предсједник државе одликује одговарајућим орденом. Ова директора. Он је 2004, поводом 150-годишњице, при- школа је заслужила и једно и друго. Не познајем процедуре купио и систематизовао расуту архивску грађу и напи- предлагања и додијељивања награда и одликовања. Зато, на сао књигу „Развој школства у Доњој Морачи “ – својевр- овај начин, јавно, предлажем да се школа награди и одликује. сну хронику и свједочанство једног времена (подаци из Прозивам и позивам некадашње морачке ђаке, „сапутнике и ове књиге су највећој мјери коришћени и за овај текст). сапатнике из пртине“ да, свако према својим могућностима Импозантан је списак учитеља и наставника у До- и утицају, подржи овај предлог како би овогодишњи јубилеј њој Морачи. Са мање или више знања, зависно од вре- био обиљежен на прави начин. До 8. новембра, када школа мена и околности у којима су службовали, сви заслужу- слави свој дан (датум рођења Мојсија Стевановића чије име ју поштовање. Били су строги, али праведни. Многи су носи), има довољно времена да се ова иницијатива реалибили ђаци ове школе и, након школовања, кад би „на- зује. А то је најмање што можемо да учинимо за своју школу. пабирчили нектар знања“, враћали су се завичју да тај Преузето из дневног листа „Вијести“ од 1. 9. 2014.

reporta`a

РАЈО Војиновић

Морачки архимандрити Рафаило и Стефан прославили пола вијека свештеномонашког служења

Заиста златан јубилеј С

отац Стефан већ педесет година служе олтару Господњем. То је диван јубилеј у коме се заиста види Божја милост која их је руководила кроз тешка времена искушења. Бог их је наградио за њихову вјерност Цркви“. Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је двојици морачких архимандрита уручио напрсне крстове руске израде, рекавши да је тзв. златни јубилеј оца Рафаила и оца Стефана заиста златан. „Прошли су кроз тешка и тегобна времена када је било боље и угледније бити, како записа Матија Бећковић – шинтер него ли свештеник. И ја се тога сјећам, нарочито овдје у нашим крајевима. У крајевима у којим је од памтивијека свештеник поштован као светиња, дошло је било такво вријеме да је он био најпрезреније створење за којим се пљувало и држало за дугме“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски, додавши да су баш у том времену отац Рафаило и отац Стефан дошли у Црну Гору са Далматинског Косо-

фебруар / 2015 / svetigora

вечаном Архијерејском литургијом, коју су служили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, 1. фебруара, на празник Светих Макарија Египатског и Марка Ефеског, у манастиру Морача је обиљежено 50 година свештеномонашког служења и 35 година игуманства игумана ове свете обитељи архимандрита Рафаила Калика и 50 година свештеномонашке службе сабрата манастира архимандрита Стефана Калика. Владикама су саслуживали слављеници, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће великог броја вјерника, а за пјевницом су били ђаци Цетињске богословије. У литургијској проповиједи, након читања Јеванђеља, владика Јоаникије је тумачио јеванђелску причу о митару и фарисеју, рекавши између осталог да на данашњи дан, када нас Господ причом о митару и фарисеју учи како да се молимо, имамо и добар примјер: „Наши архимандрити отац Рафаило и

ва – у времену кад из Црне Горе није било практично ниједног новог монаха и монахиње, „и благодарећи Богу и њима очуван је непрекинутим и живим континуитет Цркве Христове на овим просторима“. Поздравивши све присутне, и захваливши им се на пажњи и љубави, у своје име и у име оца Стефана, отац Рафаило је између осталог рекао: а празник Светог Саве навршило се пуних пет деценија од када сам, примивши благодат Духа Светога, постао свештеномонах. Рођен сам у селу Нос Калик у близини стародревног града Скрадина, родном мјесту блаженог Јеронима, мјесеца децембра 1941. године од оца Луке и мајке Драгиње, рођене Скочић, као једанаесто дијете. На Крштењу сам добио име Радослав. Основно образовање завршио сам у свом родном мјесту. По благослову мојих родитеља и препоруци надлежног пароха свештеника Јова Сунајка долазим у свети манастир Острог код блаженопочившег игумана Лукијана Зечевића и бивам распоређен на послушање код честитог свештеномонаха оца Серафима Кашића, тадашњег чувара ћивота Светог Василија 18. септембра 1956. године. Тако сам од своје четрнаесте године био на послушању у манастиру Острогу, све до позива на одслужење војног рока, који сам служио у Охриду. По повратку

svetigora/ 2015 / фебруар

„Н

Архимандрити Рафаило и Стефан са митрополитом Амфилохијем

из војске примио сам монашки завјет од тадашњег старешине манастира Острога игумана Лукијана Зечевића 4. августа 1963. године. 29. августа исте године одлазим у монашку школу у манастир Преображење у Овчар Бању код чувеног духовника Светогорца оца Евстатија и управника монашке школе протосинђела Десимира Латковића, гдје стичем духовно образовање. По повратку из монашке школе бивам рукоположен у чин јерођакона од стране Митрополита Данила Дајковића, на Јовањдан, 20. јануара 1965. године у храму Св. Тројице у манастиру Острогу. Седам дана касније, на празник Светог Саве, архиепископа српског, рукоположен сам у свештенички чин у храму Рођења Пресвете Богородице на Цетињу и постављен за сабрата манастира Острога и помоћника чувара моштију Светог Василија Острошког Чудотворца. Исте године 23. новембра, по благослову митрополита Данила, а по указаној потреби, премјештен сам у манастир Морачу за сабрата оцу Стефану. Како смо отац Стефан и ја тада примљени од стране овдашњих мјештана не бих детаљније говорио јер прича не би била нимало лијепа. Морам нарочито да истакнем велику захвалност оцу нашег Митрополита Амфилохија, покојном Ћиру Радовићу, који је чувши да су нека дјеца из Далмације дошла у манастир, на коњу дотјерао товар хране за нас, јер у манастиру нијесмо затекли нимало завидно стање, пошто је у то вријеме био узурпиран од стране тадашње власти. По потреби службе, по благослову митрополита Данила, премјештен сам за сабрата манастира Цетиње и постављен за пароха конаџијског, као и кустоса манастирског музеја, 29. новембра 1969. године. На овим послушањима сам остао пуних дванаест година. Септембра мјесеца 1981. године након трагичног упокојења протосинђела Максимилијана, тадашњег старешине манастира Мораче, бивам премјештен у Морачки манастир и постављен за старешину на којој се дужности налазим и данас. Када сам дошао у манастир Морачу затекао сам све саме рушевине. Само један мањи дио манастирског конака био је реновиран. Тадашњи републички фонд за земљотрес додјелио је манастиру новац за санацију манастирских конака, тако да смо крајем августа 1987. године почели најприје са реновирањем цркве Успенија Пресвете Богородице, а потом и цркве Светог Николе и манастирских конака. Прилозима доброчинитеља касније смо успјели да реновирамо и конак. Уз помоћ данашњег предсједника државе г. Филипа Вујановића опремамо и освештавамо манастирску трпеза-

О Божићу 2015. године, „Светигора“ је објавила шест нових наслова у Божићно-светосавском „Колу 2“ у оквиру Библиотеке „Св. Петар Цетињски“. Шест наслова првог Божићно-светосавског кола ове библиотеке је изашло о Божићу 2014. године.

МАТЕЈ Арсенијевић

Нови круг „Светигорине“ верско-просветне делатности

prikaz

њига 7: Исус Христос – Лекар душе и тела (како прихватити, лечити и подносити болести) Овај Зборник се састоји од осам тематских целина. Прву тематску целину чини практично-поучна књижица протојереја Сергеја Филимонова „Како помоћи болеснику“, у којој он, као искусни болнички свештеник, даје одговоре на сва основна питања и недоумице која се тичу хришћаниновог става према болестима душевним и телесним, бавећи се питањима благословеног лечења медицинским и Божанским средствима и лековима, са једне, и неблагословеног „лечења“ недозвољеним средствима као што су врачарство, лажно исцелитељство, бајање, црна магија... У другој тематској целини дате су „Поуке Светих Отаца о узроцима, лечењу и трпљењу болести“. Трећу и четврту тематску целину: „У болести ослањати се на вољу Божију“ Преп. Амвросија Оптинског и „Болест, лечење, припрема за смрт, помињање упокојених“ Св. Теофана Затворника, чине духовничка писма ове двојице Светитеља болесним духовним чадима. У тематској целини „Сусрет са Христом у болести“ дати су текстови угледног лекара–хришћанина др Хаџи Недељка Кангрге (1923–1999), у којима он, и као вишедеценијски искусан лекар–хирург и као истински побожан човек, духовно чадо Св. авве Јустина Ћелијског, даје свеобухватан одговор на најважнија питања везана за хришћанско искуство болести, лечења, умирања и смрти. Потом следе „Молитве за излечење болесних“ и „Акатисти за излечење од различитих болести“, са списком „Светитеља којима се треба молити у разним болестима телесним и душевним, и невољама животним“. •

Књига 8: Историјска и новозаветна сведочанства о Христу Овај зборник се састоји од две књиге. Прва књига „Историјска сведочанства о Христу – да ли је Христос постојао?“, протојереја Георгија Флоровског (1893– 1979), на основу саборног сведочанства апостолске проповеди о Христу, сведочанстава ванцрквених људи античкога света (јеврејског законоучитеља Гама-

фебруар / 2015 / svetigora

рију јануара 2001. године, а 2002. године завршавамо кућу Головића и у њој Ризницу коју је 26. маја 2002. године благословио и освештао Његова Светост Патријарх српски Павле. 2009. године реновирали смо манастирску воденицу и изградили и пустили у погон мини електрану од 12 киловата, а 2010. смо опремили и отворили манастирску библиотеку. Навели смо само неке радове које смо урадили за вријеме нашег службовања у манастиру. Све до 2001. године у манастиру сам био сам, а јануара мјесеца сам за сабрата добио садашњег јерођакона Игњатија. Октобра мјесеца 2005. године као сабрат манастира долази и отац Стефан. Благословом митрополита Амфилохија унапређен сам у чин игумана на Велику Госпојину 1998. године, а у чин архимандрита на Велику Госпојину 2007. Свесрдно благодарим блаженопочившем митрополиту Данилу Дајковићу на очинској љубави и бризи, на богомудрим савјетима и духовном руковођењу. Благодарим блаженопочившем старешини манастира Острога игуману Лукијану Зечевићу што ме пригрли родитељском љубављу када сам био дијете. Благодарим мом великом духовнику оцу Евстатију који ме упутио да будем ово што јесам. Благодарим и оцу Серафиму Кашићу са којим сам провео дане свога дјетињства и који ме укријепио у вјери. Посебно сам благодаран Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Амфилохију, који ме са пуно очинске љубави пригрлио и свесрдно помагао током мога службовања у Морачи, и који ме дан данас кријепи и снажи на мом духовном путу и раду. Благодарим свим Морачанима и вјерном народу са којима сам провео пуне тридесет четири године у овоме крају. Благодарим и свима вама, драга и возљубљена браћо, који сте из своје љубави према мени и оцу Стефану, а посебно према морачкој светињи, дошли да својим присуством увеличате овај наш јубилеј. На крају са посебном захвалношћу сјећам се својих родитеља оца Луке и мајке Драгиње. Захвалан сам им и благодаран на свему, а посебно на њиховој љубави и молитви Богу којом сам и ја дошао на свијет. Кад се сјетим њихове родитељске љубави и жртве, осјетим сву радост живота и велику милост Божију. Осим што су ми, уз Божији благослов, даровали овај пролазни живот, они су ме, а посебно мој отац, који ме на рођењу изабрао да будем монах, васпитали и упутили у Цркву и тиме помогли да се родим за живот вјечни. Све своје наде полажем у Господа који је Помоћник мој и Заштитник мој (Пс. 27,7) и заступничке молитве Светог Николаја Мирликијског, мог крсног имена, Светог Саве и Преподобног Симеона, Пресвете Богородице, Свештеномученика Харалампија и свих Светих из рода нашег, да ме укријепе у ношењу благог јарма Христовог и вођењу повјерене ми обитељи у нашем заједничком ходу ка Дому Оца нашега, ка Царству Тројичнога Бога коме стремимо сви ми Хришћани. Живјели, на многаја љета!“ Саборовање у манастиру Морачи настављено је славском трпезом, са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали глумац Гојко Бурзановић, етно-појац Даница Никић и гуслари Стеван Вујачић и Максим Војводић.

II Божићно-светосавско колo Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске

svetigora/ 2015 / фебруар

Представљање Светигориних књига у Подгорици, Скадру и Бару

крипти подгоричког Саборног храма је 4. јануара представљен зборник текстова „Историјска и новозаветна сведочанства о Христу“, о којем су говорили свештеник Никола Пејовић, уредник Радија „Светигора” и проф. филозофије Владимир Милуновић. „Име Христово је било и биће Име о које ће се многи саплитати, али исто тако и Име и камен темељац на коме ће се многи сазидати и уградити у вјечну грађевину Царства небескога”, рекао је између осталог о. Никола, истакавши још да „читајући ову књигу треба да се удубимо у Тајну Христове личности, јер се она и даље открива, јер откровење и Јеванђеље, и живот у Цркви није нешто што је завршено, него се по мјери наше вјере, љубави и подвига наново открива.“ Милуновић је истакао да је веома битно што су обје књиге наглашено историјског карактера, јер су се појавиле у вријеме у коме реално пријети опасност да се јеванђелска реалност „преобрази у домен једне успјеле упечатљиве метафоре”. Управо брига да се не изгуби потресност Благовјештења главни је мотив обје књиге, додаје Милуновић, и зато, каже он „ова књига представља Јеванђеље по мјери савременог човјека, а њени аутори су, слободно можемо рећи, апостоли савременог доба”. На промоција књиге „Исус Христос – исцјелитељ душе и тијела,“ која је одржана 13. јануара у Бару, говорио је јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине у Будви, који је између осталог рекао: „Ова књига носи заиста јасан, фокусиран наслов: Исус Христос – исцелитељ душе и тела. Врло је важно да видимо онога кога је Господ исцјелио. Данас ће многи погријешити у процјени, упорно тражити исцјељење у папирима и у поновним дијагнозама које тражимо после очитаних молитава у манастиру, мјерећи дејство Христово по анализама крви и по новим снимцима нових скенера и разних резонанци. Ако је наш поглед на болест погрешан биће погрешан и љекар кога ћемо потражити. Зато је битно да човјек добије праву дијагнозу, јер онда добија и праву терапију. Оно на шта смо заборавили јесте узрок гријеха а гријех јесте узрок болести.“ У оквиру светосавских свечаности у Скадру, 25. јануара, представљена је књига „Живети данас по Јеванђељу“ протопрезвитера Александра Шмемана. О књизи су говорили директор „Светигоре“ протојереј–ставрофор Радомир Никчевић, професор Богословије Светог Петра Цетињског г. Душан Биговић и књижевник г. Будимир Дубак. „Многи данас мисле да је немогуће живјети по Јеванђељу, пошто је све против Јеванђеља... Управо ова књига професора Александра Шмемана даје одговоре на та питања, упућујући човјека како да открива те тајне, како да живи данас по Јеванђељу у савременом свијету“, рекао је између осталог о. Радомир Никчевић, пожељевши да се управо са промоцијом ове важне књиге, у Скадру обнови православна вјеронаука за све оне који желе да уче науку Христову. Говорећи о књизи, г. Душан Биговић је подсјетио на важан податак да су 1932. године на Београдском универзитету 72% тадашњег професорског кадра чинили Руси, који су у Краљевину Југославију дошли након избијања Октобарске револуције, као и да професор Александар Шмеман такође потиче из једне такве породице: и он је преко Југославије и Француске, гдје је завршио Теолошки институт Светог Сергија, прешао у Америку. Књижевник Будимир Дубак, говорећи о књизи рекао је да је Шмеман врло добро видио проблем да се једни залажу за Бога оног на небу а други да се залажу за стварање обећаног царства овдје на земљи. У том погледу постоји непомирљива дихотомија између оних моћника земаљских који држе власт на земљи, који шире одређене идеологије и Цркве Божије. Отац Александар јасно каже, да је без Јеванђеља немогуће живјети, да је немогућ живот слободног човјека, уствари немогућ је живот било ког човјека на земљи, јер вјера је та која брани човјека од сваке манипулације и од сваког насиља над личношћу. Управо у томе је величина ове књиге. Промоцији књиге поред бројног вјерног народа из Враке, Скадра и околине присустовали су и предсједник удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ г. Павле Брајовић, предсједник друштва Светог Јована Владимира г. Симо Ајковић, амбасадор Републике Србије у Тирани г. Мирољуб Зарић са сарадницима и др.

лила, списа јеврејског историчара Јосифа Флавија, римских писаца и историчара Гаја Светонија Транквила и Тацита, као и стоика Маре и других) и сведочанства прве хришћанске Цркве (првих хришћанских Отаца, учитеља и историчара), показује и доказује сву историчност и стварност Христове Личности и Његовог спаситељског дела на овој земљи. Други део овог зборника чини обимна књига „Последњи земаљски дани Господа нашег Исуса Христа“ Св. Инокентија Херсонског (1800–1857), у којој су, на основу јеванђелских и новозаветних сведочанстава уопште, подробно описане све околности и сви догађаји који су се збили, од Лазареве суботе до Великог петка, током последњих десетак дана пред страдање и крсну смрт Богочовека Исуса Христа. •

Књига 9: Протопрезвитер Александар Шмеман, Живети данас по Јеванђељу Овај зборник чине изабрани, већином до сада на српском језику необјављени, чланци, беседе и записи протопрезвитера Александра Шмемана (1923–1983), једног од најаутентичнијих православних пастира–богослова, философа и мислилаца у другој половини 20. века. У њима о. Алек-

фебруар / 2015 / svetigora

Други део зборника бави се проблемом наркосандар, на једноставан и јасан начин, отменим маније са православног становишта. У текстовима књижевним стилом, об- различитих православних аутора објашњава се дујашњава најдубље тај- ховна суштина наркоманије, као пада целокупне личне човековог постоја- ности човекове; истовремено се инсистира на духовња на овој земљи, увек ном аспекту порока наркоманије и на потреби за у светлости Јеванђеља, упорним подвижничким и светотајинским лечењем светле Христове благо- у Цркви и под духовним руководством искусног свевести о покајању и при- штеника–духовника (који има искуства у раду са нарближавању Царства не- команима). беског, о томе да су сви људи у свим епохама • Књига 12: Храм Боисторије, и у нашој данажији – место сушњој „постхришћанској“ срета Бога и чоједнако као и у временивека (зборник) Зборник у коме се, ма ране Цркве, призвани на живот са Богом и у Богу, кроз текстове угледна обожење и светост у них православних пиХристу. Он, на основу двомиленијум- саца (од Светих Отаца ског саборног искуства покајања, очишћења и древности до савремепросветљења у Христу, даје одговор на питање – да ли је них богослова – епимогуће да „цивилизовани људи“ (људи данашњег света на- скопа и свештеника), учно-технолошког прогреса, „глобалне културе“, „демокра- говори о тајни, смислу тије“...) верују, да ли је данас могуће живети по Јеванђељу и и улози храма Божибити истински Хришћанин. Аутор даље објашњава суштину и јег у животу Цркве и у смисао најважнијих црквених празника, даје објашњење Све- животу сваког хришћате тајне Покајања и Исповести, као и практична упутства за нина. У зборнику се, поучествовање хришћанина у светотајинском животу Цркве. У том, у засебном поглапоследњој тематској целини књиге, о. Александар се хвата у вљу, даје детаљан опис коштац са „тешким питањима“ хришћанског живота у савре- и објашњење архитекменој цивилизацији. тонских делова храма (припрата, брод, иконо• Књига 10: Игор Р. Шафаревич, Русија и светска ката- стас, олтар...), као и тумачестрофа ње богослужбене и символичке функције сваког од Аутор књиге, руски академик, знаменити математичар и ових делова храма. У тематској целини „Како се треба писац Игор Р. Шафаревич (1923), давнином српскога порекла, понашати у храму Божијем“, парохијски свештеници који се још од седамдесетих година бави промишљањем нај- објашњавају верницима како треба да се понашају важнијих друштвених и историјских питања, види Русију 20. у Храму Божијем од тренутка када уђу у њега, наровека као поприште светске духовне и историјске кризе у све- чито за време најважнијег црквеног богослужења – укупности њених геополитичких аспеката, дајући математич- Свете литургије. У тематској целини „Храм Божији и ки тачне дефиниције узрока и последица историјских, дру- богослужење Цркве“ објашњава се нераскидива веза штвених и културних догађаја у Русији, Европи и свету у 20. храма Божијег, тј. цркве као свештеног архитектонвеку. ског здања, са једне, и богослужења Цркве као Тела Христовог, са друге стране; објашњавају се укратко • Књига 11: Како се ослободити порока алкохолизма и богослужбене свештенорадње које се врше у храму наркоманије Божијем и њихов значај за човеков живот, земаљски Зборник текстова, у коме се, из перспективе православног и вечни. У тематској целини „Живот у Христу – саздаискуства борбе против греха, страсти и порока уопште, гово- вање унутарњег храма“ говори се о подвижничком и ри о тешкој борби и победи над пороком алкохолизма и нар- светотајинском животу у Христу као начину на који команије. У првом делу зборника, по заједничким насловом човек себе, по речима Св. ап. Павла, преображава у – „Благо човеку који не пије“, после одломака из Светог Писма живи храм Духа Светога. У последњој тематској целиСтарог и Новог Завета, дате су духовничке поуке древних и ни „Смисао храма Божијег у историји“, кроз текстосавремених Светих Отаца, стараца и свештеника-духовника ве угледних православних епископа-теолога – од Св. Цркве о узроцима, природи, начину дејствовања страсти и владике Николаја Жичког, преко блаженопочившег порока алкохолизма у човеку. После „Корисних савета за бор- Патријарха српског Павла до Митрополита црногорбу против страсти пијанства“, дате су и „Молитве за исцеље- ско-приморског Амфилохија – објашњава се у чему ње од болести пијанства“, којима треба да прибегавају и они се састоји стварна и символичка, исцелитељска, прекоји се боре да се ослободе порока алкохолизма, и чланови образитељска и објединитељска улога хришћанског њихових породица који треба да их свесрдно подрже у тој те- храма Божијег – цркве где се служи Служба Божија шкој борби за духовно ослобођење, преумљење и почетак као Света Тајна саме Цркве, у историји људи и народа. новога живота. Обрада текста редакцијска

sje]awe митрополит АЛЕКСАНДАР (Драбинко) svetigora/ 2015 / фебруар

Молитвеник трећег миленијума Т

оком читања Старог Завјета и нехотице нам пажњу привуче занимљив израз којим аутор библијске повести описује живот неког од праведника. Свети муж није само живио по Божијим заповијестима, или само творио добро, него је ходио пред Богом. Ход пред Богом – то је стално сјећање на Оца Небеског, то је живот сличан ономе којим су живјели прародитељи Адам и Ева у Едему, непосредно пред лицем свог Творца. Човјек који је оваплотио ту врлину у свом животу био је Блажењејши Митрополит Владимир, поглавар Украјинске Православне Цркве. Нико не би никада помислио да ће мали Виктор Сабодан, рођен 23. новембра 1935. године у удаљеном селу у обичној сељачкој породици, постати духовни вођа своје земље. Љубав према православној вјери, култури и отаџбини, коју му је брижна мајка усадила,

Митрополит Александар са г. Јуријем Анатољевичем Авксентијевим, украјинским дипломатом, испред Цетињског манастира

из године у годину расла је у будућем првојерарху. Од раног дјетињства посјећивао је најближи храм и ишао на поклоничка путовања по светим мјестима. Тако је млади Виктор могао уживо да дотакне велике светитеље ХХ вијека – Преподобног Лаврентија Черниговског и Светог Луку Кримског. Године духовног формирања поклопиле су се са школовањем у Одеској и Лењинградској духовној школи. Без обзира на опште стање богоборства, Виктор се одлучио не само за свештеничко служење, него је примио и монашки чин са именом Владимир, у част крститеља Кијевске Русије. На постриг га је привео Преподобни Кукша Одески. Јеромонах Владимир је имао разна послушања у Одеској богословији. Био је помоћник инспектора и предавач, а затим и ректор са чином архимандрита. У чин архијереја је рукоположен 9. јула 1966, на празник Тихвниске иконе Мајке Божије. Са послушањем примајући свако назначење, владика – започевши свој светитељски пут у родној Украјини – проповиједао је ријечју и животом Јеванђеље Христово и у Московској духовној академији, и на Ростову на Дону и у западној Европи. Лако је успостављао контакт са људима, и увијек је остављао утисак човјека који према свакоме, без изузетка, показује најбоље особине. „Никада ништа није тражио, никада ништа никоме није одбијао“ − такав је био животни кредо митрополита, и он га се придржавао у свему. То је посебно показао приликом избора патријарха 1990. године. Будући један од кандидата, Владимир није градио властите амбиције, већ је смирено примио избор митрополита Алексија на патријарашки престо, знајући да му Господ припрема други пут. Тако се и десило. Када се у младој независној Украјини назрела црквена криза, на Харковском сабору 1992. митрополит Владимир је изабран за поглавара Украјинске Православне Цркве. У сложено вријеме оштрог црквеног раскола, Блажењејши је показао уздржаност и мудрост, и тако не само да је сачувао него је многоструко умножио таланте које му је Господар предао. За свакога је он налазио времена и пажње – и за људе на власти и за простог парохијана. Нико га није доживљавао као господара кога се треба бојати. Вјерници наше Цркве у њему су видјели вољенога оца којега је немогуће узнемирити. Титула „блажењејши“ постала је синоним за првосвештеника Украјинске Цркве. Због незлобивости и смирења уважавали су га чак и они који су му, по свему, имали бити непријатељи. Он није тражио да му се диве, није се трудио

да постигне нешто силом или утицајем, а све је покривао својом љубављу. Једна од најупечатљивијих особина Владичиних била је стална потреба за молитвом и служењем Евхаристије. Ма како тежак дан био, он је увијек налазио времена да прочита акатист свом омиљеном светитељу − Светом Николају Чудотворцу. А како је тек током Литургије његово лице бивало испуњено страхопоштовањем – за вријеме благосиљања Светих дарова оно се преображавало, а поглед је остајао проницљив и озбиљан. Стално служење Господу и народу подривало је његове физичке снаге. Међутим, сила митрополитовог духа запањивала је чак и оне неверујуће. На њему су се заиста испуњавале ријечи апостола Павла: „Сила се моја у немоћи показује“ (2 Кор. 12, 9). Он је служио Литургију у каквом год стању да је био, савлађујући бол. Службе које је служио у холу болнице, њихов молитвени дух, дуго ће памтити сви који су им присуствовали: и љекари и медицинско особље и пацијенти, које је понекада сам Блажењејши исповиједао. Све док је Владика исправно управљао ријечју Христове истине, у Украјини је био мир и спокојство. Колико

pomen

ГОРАН Комар

год да је бивало тешко на економском плану, никада није било ни наговјештаја рата. Увијек бивајући уз свој народ, он није желио да се приклања ниједној власти и зато је био неподобан онима који су покушавали да задобију власт и над Црквом. Схватајући да је Божија правда на његовој страни, Митрополит није улазио ни у какав компромис поводом питања црквене управе. Превазилазећи тешке болести и моралне притиске, митрополит Владимир је сачувао независност читаве еклисије, и изашао је као побједник из тог посљедњег искушења. Преселио се у вјечност 5. јула 2014, да би наставио да узноси молитве за свој народ пред престолом Свевишњега. Са смрћу Блажењејшег отишла је читава једна епоха. Таквог човјека и јерарха, а нарочито молитвеника, више неће бити. Зато није чудно што га сматрају молитвеником трећег миленијума. Он је био онај камен који је постао глава од угла Украјинске Православне Цркве. Ријечи које је написао апостол Павле ученику Тимотеју, јесу и ријечи митрополита Владимира, упућене свима нама: „Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах“ (2 Тим. 4, 7). Са руског превела Марија Живковић

У поводу десет година од престављења

Отац Јустин (Тасић) на Савини

фебруар / 2015 / svetigora

eдан од архива наше Цркве најкрупније историјске важности културно наслијеђе средоњовјековних старохерје савински. У периоду управе манастиром оца Јустина ра- цеговачких рудинских кнезова. У Новоме је стара дили смо на његовом сређивању. Овај архив је важан не само светоарханђеловска, у земљу укопана црква, у козбог исправа које чува, већ и због историјског хода православ- јој је Влатко Вуковић причестио хумско-босански них светиња које су се у њему саставиле. И архив и ризница и би- контингент пред бој на Косову, израсла у раскошну блиотека, баштина су милешевско-тврдошко-савинска и Савина зграду божију на тргу Белависта. Овдје је херцег је њиме узрастала у двије велике историјске катастрофе Миле- Влатко обновио ишчезлу требињску цркву Св. Аршеве, па Тврдоша, па сопственом, нематеријалном, али не мање хиђакона Стефана коју је у цјелости даровала Дуопасном од 1941. и 1945. године и касније, а она је најдјелотвор- бровачка република, ону исту цркву коју је ускраније обнављана оцем Јустином. Њиме је обнављан њезин мана- тила кћери кнеза Лазара, којега у државним актима стир. Када смо почињали сређивање Архива одмах смо уочили назива светопочившим, да је сагради у Дубровниважност милешевско-тврдошког реликвијара и архивске грађе, ку. Потомци рудинских господара и кнезова, овдје али јавила се дубока забринутост због недостатка четири њези- су подигли и велику савинску цркву, овдје су сачуне највриједније листине међу којима је једна од непроцјењи- вали преостало благо Савине Милешеве и Василиве националне важности: оригинална повеља деспота Стефана јевог Тврдоша, али, овдје се догодило још нешто: Лазаревића Милешеви настала 1414. године. У договору са оцем овдје је то благо засјало дјелатном снагом, мирном учинио сам одређене сондаже у јавности путем два црногорска постојаношћу, тврдином и ведрином православља дневна листа указујући на реверсе о одношењу ових докумена- које је своје дарове преливало преко етничких та од стране стручњака Републичког завода на Цетињу, али и чи- оквира завичаја и дотицало сва древна средишта њеницу да су код повраћаја реликвија 1999. из реверса брисане универзалне цркве у опсегу источног медитерануправо ове повеље. Иначе мирни и ведри отац показивао је ве- ског басена. лику забринутост и његова је заслуга што је ангажовањем једног Својим ликом отац Јустин нас наводи да се сјелица из Цетиња Државни архив 2002. вратио повеље српског и ћамо свијетлог низа савинских игумана током равмолдавских владара по којима се град Нови и овај манастир по- но 450 година. Толико је, наиме, протекло од најзнају у читавом научном свијету. Посвједочиће отац Макарије са старијег сачуваног помена савинског старјешине каквим страхопоштовањем научници из Србије прилазе повељи и братства до данас, али савинска паметарница деспотовој не усуђујући се да је додирну руком, а Државни ар- представља поменик светога братства тврдошкохив Црне Горе за деветнаест година није конзервирао повељу и -савинског и нигдје у историји наше Цркве није вратио ју је пресавијену на четвртину. забиљежено да се високе старјешине једнога маГрад Нови сублимира наслијеђе најистакнутије дјеце Светог настира, савинскога, титулишу као архимандрити кнеза Лазара: деспота Стефана и Јелене Балшић, жене Сандаља требињски и када крећу ка Русији и када се обраћаХранића која је столовала у Кључу код Гацка, образоване, отме- ју провидурима. И тако пуних 41 годину након ране и утицајне српске госпође и у Новоме је, као нигдје, узрастало зорења Тврдоша.

svetigora/ 2015 / фебруар

Отац Јустин је рођен 5. фебруа-

И када га нисмо слушали и гледаРадосни смо да се сјећамо жртвених дјела савинских отаца: Ар- ра 1936. године у селу Мацуте код ли знали смо да је ту и то је било сенија II, Данила, игумана-градите- Вишеграда. Завршио је Богосло- довољно. Деспот Стефан је Дечаља велике цркве који се упокојио вију у Призрену 1961. године, а за- нима вратио баштине, цркву Хрина мору под Пираном, Симеона, монашен и у чин јерођакона руко- ста Пантократора је дотицала рука Стефана Уроша III и Стефана Душакоји је годинама сабирао средства положен је у пролеће 1963. године. на, али и архиепископа Данила и у великој Русији и он се упокојивши код Букурешта, далматинског У чин јеромонаха рукоположен је Которанина Вита, као што је Савии бокешког исповједника Кирила на Томину недељу наредне године. ну и Тврдош Мулутинова и хумског који је свој први корак учинио у Био је дугогодишњи старешина епископа Данила и деспота Стефана и Корчуланина Николе. И једна Савини. Необично је да је овај маманастира Високи Дечани. Чи- и друга светиња обнављане су и настир кроз укупну историју најмање био попуњаван Новљанима, ном архимандрита одликован је попуњаване током 17. вијека. Као а најприје, Далматинцима, Херце- у мају 1992. године. После краће и стари народни игумани у Савини говцима, Паштровићима. Али они управе над манастиром Ђурђеви пред свакога је госта игуман Јустин изашао. Он је сусретао и жииз Новога бијаху круна историјСтупови, од 2. септембра 1992. први вим занимањем за литературу, дуског хода овога краја. Отац Јустин је међу 450 година памћеним са- године био је настојатељ мана- бинским познавањем Андрића, са винским игуманима први потекао стира Савина. Упокојио се у Го- изразитом склоношћу за проучавањем завичајног савинског и саиз високе Херцег-Босне, крај До- споду 11. јануара 2005. године. виноликог садржаја, он је њезину бруна, а у Савину стигао обогаћен опитом Високих Дечана. Опитом у тридесет година управе рукописну грађу на свијет износио, он је Нови подупиугледним манастиром у периоду пошасти Титоизма. Тито- рао, његовом се традицијском ходу подредио. Тако је изам је од Савине одузимао једну њезину функцију: мана- стао у ред игумана које савинском и свеправославном стира, а другу, културног центра Боке, јој је деградирао. Је- паметарницом помињу. У себи је носио високи активиромонах Борис Кажанегра је дизао глас протеста, као што зам јеромонаха Бориса Кажанегре којему се Новљани се ратне 1941. супротставио Италијанима. Отац Јустин и ду- довјека дужни, скромност и разборитост јеромонаха гачки низ савинских настојатеља и игумана учинили су Са- Герасима Раповца, углед и поштовање архимандрита вину снажним развојним упориштем православља у Боки. Софронија Ђучића, постојаност и оптимизам архимандрита Никанора Богетића, приврженост књизи попут игумана Теофила Петрановића оснивача „Српског гласа“, пјевачку вјештину игумана Јоаникија Аврамовића, уредност, ученост и проповјед оца Гедеона Јуришића, предузимљивост и упорност јеромонаха Венијамина Вујновића Далматинца и учитеља митрополита Митрофана Бана или Јеротеја Крстовог Ковачевића за кога су Новљани молили владику Стефана да га постави за игумана. Савини и Новоме је његово високопреосвештенство и без молбе опредјелио игумана да украси и увећа град Нови. У периоду веома тегобном за оца. Много нас је у Новоме који осјећамо дубоки лични дуг нашем домаћину оцу Јустину. Ако бих се усудио учинити неко непосредније поређење тада бих из низа свијетлих лица старјешина савинских 19. вијека издвојио јеромонаха Герасима Раповца из Сасовића крај Херцег Новог. Оца Герасима поштовао је народ овога краја као светитеља. Био је нераздјељиви друг оца Данила Накићеновића, а ученик савинског учитеља монаха Софронија Ђучића. Узор калуђерског живота. Изванредно милостив, добар економ, церемониста и добротвор. Отац Јустин носио је способност истинског разумјевања за погрешке, урушавања, застрањења, својом појавом и особитом сусретљивошћу позивао је на отварање и исповјест, чак прозорљиво указивао на грешке о којима никада нисмо проговарали. Знам колика је могућност сондаже људских настраности о којима је, као о појави, говорио. Широко је предворје саздао у које смо ступали и ступамо у сусрету с њим, испуњено искричавим хумором и радошћу кроз које се могло ступити даље под окриље његове народне душе дубоке као Дрина. Таквима благодаримо што је Савина жива и дјелатна и млада. Архимандрит Јустин Тасић (1936–2005)

Приредио: Славко Живковић

IZ SVIJETA

Бјелоруским љекарима дозвољено да одбију извршење абортуса

У складу са законом љекар-специјалиста има право да одустане од извршења вјештачког прекида трудноће, писмено обавијестивши о томе начелника болничке установе. То је могуће само у случају ако одбијање директно не угрожава живот или здравље жене. Након добијања писменог извјештаја, љекар начелник је дужан да ангажује другог љекара за ту врсту операције. Осим тога, законом је установљена обавеза да здравствена установа обезбиједи психолошко савјетовање са женом која тражи вјештачки прекид трудноће. Kораци да се смање медицинске индикације за абортус у Белорусији предузимани су и раније.

Бискуп упоредио хомосексуалце са нацистима

На једном предавању у њемачком манастиру Мариавалд аустријски бискуп Андреас Лаун упоредио је хомосексуалне покрете са нацистима и поново је на себе навукао гњев тамошње јавности. Он тврди да сви који су против хомосекусалности имају проблеме, бивају на стубу срама јавности, губе посао. „Пребацујемо често ранијим генерацијама да су прећутали недјела нациста. С правом се бунимо против злостављања дјеце, али прихватамо злостављање дјеце у вези са сексуалном дезоријентацијом“, казао је он. И додао да је тоталитарни систем онај у коме се забрањује критика против хомосексуалности. „Ја данас још имам шансу да умрем у свом кревету, али моји насљедници умријеће у затвору, а они послије њих под гиљотином“, казао је он.

Москва, 12. 1. 2015. Духовни вођа православног народа Црне Горе, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одговорио је на питања дописника ИA REGNUM о ситуацији у Црној Гори у вези са намјером власти да донесе одлуку о ступању у НАТО 2015. године. Доносимо

Пресвета Богородица заштитила храм

Сила иконе Пресвете Богородице Исцјелитељке у грчком граду Лутраки пројавила се на Бадњи дан ове године. Око 3.30 послије поноћи тројица маскираних мушкараца разбили су камеру у порти цркве и провалили на главна врата. Ушавши у цркву, тројица починилаца су се упутила ка икони украшеној бројним драгоцјеностима, приносима вјерних, благодарних Мајци Божијој на исцјељенима. Али тада је први од њих застао, прекрстио се, а онда су се сва тројица окренула и напустила цркву, не узевши ништа. Старјешина храма, о. Никос Василопулус је веома дирнут овим догађајем, који назива божићним чудом Пресвете Богородице, која је заштитила цркву и није дозволила преступницима да украду њену икону.

Освештане воде ријеке Конго

Велики празник Богојављења побожно су прославили 6. јануара православни хришћани Републике Конго, која припада јурисдикцији Александријске Патријаршије. Епископ Пантелејмон, надлежни архијереј Бразавилске и Габонске епархије, које су образоване прије четири године, тога дана је началствовао божанственом литургијом и служио чин великог освећења воде у православном храму Васкрсења Христова у Бразавилу – престоници Републике Конго. Послије богослужења, уз посебну дозволу власти, православци су у литији прошли улицама Бразавила до обале ријеке Конго, гдје је епископ обавио освећење воде.

Пронађен негатив Свјетлописног образа Пресвете Богородице

Оригинални негатив чудотворног Свјетлописног образа Пресвете Богородице – фотографије на којој је још 1903. године забиљежено јављање Мајке Божије у руском светогорском Пантелејмоновом манастиру за вријеме давања милостиње, на чудесан начин опет је обретен у руској светогорској обитељи. Негатив је пронађен за вријеме радова на старој фотоархиви манастира. Тај проналазак без сумње може се сматрати

фебруар / 2015 / svetigora

„НАТО – нацистичко-фашистички пакт, наставља дјело Хитлера и Мусолинија“

изводе из тог интервјуа. За Црну Гору питање односа ступања у НАТО јесте најозбиљније питање. Чак се поводом мање озбиљнијих питања спроводи референдум. Како је уопште могуће да у Црној Гори одлуче да ступе у НАТО? Против чега и кога ће тада војевати Црногорци? Против Русије? Али то је лудост. Сва историја Црне Горе увијек је била историја братства и сарадње са Русијом. У чему је смисао постојања НАТО-а послије прекидања активности Варшавског пакта? Која је уопште сврха НАТО-а? Од кога се НАТО спрема да брани Европу? Шта посљедњих година ради НАТО? НАТО је извршио бомбардовања Србије и Црне Горе, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. НАТО је сада пакт који врши агресију на Исток. Срамота је то што НАТО ради у Авганистану, Ирану, Ираку, Сирији, Либији. Брука и срамота! Убиство Гадафија – легитимно изабраног лидера (и на такав ужасан начин!) – ето шта сада ради НАТО. Данас НАТО као пакт наставља политику наци-фашизма. Ради исто оно што су према КиМ радили Хитлер и Мусолини. У њихово вријеме Косово је постало дио „Велике Албаније“. Сјеверни дио био је у окупираној Србији, али ипак, Србији. Али НАТО је још гори од Мусолинија и Хитлера јер су Србима одузели и Сјеверно Косово кроз насиље и злочине. Дакле, НАТО данас није одбрамбена алијанса, него наци-фашистички пакт који наставља дјело Хитлера и Мусолинија. И то је већ јасно. Сада тај пакт обавља своје рушилачке акције у Украјини, поступајући с њом као са Југославијом. Шта је интересантно: Украјину као посебну републику у оквиру СССР-а створили су бољшевици, Лењин и Стаљин, уништавајући јединствени велики народ. А сада, њихови бивши противници, борци против комунизма у лицу НАТО-а штите плодове бољшевичког дјела, цијепајући јединствени народ. То је чудна историја. Александар Невски је казао праве ријечи: „Бог није у сили, Бог је у правди!“ И правда ће обавезно побиједити на Косову и Метохији! И у Украјини. У Кијевској Русији! извор: http://www.regnum.ru

IZ pomjesnih crkava

Приредио: Славко Живковић

чудом, узимајући у обзир све не- врата Пантелејмонова манастира срећне околности које су постиза- снимљена је фотографија за коју се ле руску светогорску обитељ у про- касније испоставило да је на њој теклих 110 година. Много негатива уснимљен лик Мајке Божије, која нестало је за вријеме пожара 1968. међу сиромашном братијом прима Један дио је завршио у личним ко- милостињу од руку старца-инока. Свјетлописни лик Пресвете Болекцијама. Скоро да није било наде да се тај негатив пронађе након то- городице већ више од стотину годиликих година. Према ријечима игу- на дубоко се поштује у руској светомана манастира Светог Пантелеј- горској обитељи, на Светој Гори и по мона, схиархимандрита Јеремије читавој светој Русији. Свјетлописна (Аљехина), „обретење негатива“, пр- икона унијета је у списак чудотворвообраза Свјетлописне иконе Мајке них икона Свете Горе, а дан када се Божије јесте милост Пресвете Бого- празнује један је од светогорских родице, која свједочи о томе да се панигира (великих празника). У маИгуманија атонска радује и да при- настиру Светог Пантелјемона пома скромни подвиг њених житеља. стоји храм посвећен Свјетлописној 21. августа/ 3. септембра 1903. икони Мајке Божије. године у руском манастиру Светог Пантелејмона десило се чудено јаБогојављенско чудо на ријеци Јордан вљање Пресвете Богородице: за вријеме дијељења милостиње код Приликом Великог водоосвећења на ријеци Јордану на празник Богојављења или Крштења Господњег, на жезал јерусалимског патријарха Теофила је слетио бијели голуб. На истој тој ријеци је Дух Свети у виду голуба слетио на Господа Исуса Христа док Га је крштавао Свети Јован Крститељ, када се и чуо глас са небеса: „Ово је Син мој љубљени...“ Фотографија слетања голуба је објављена на фејсбук страници Свети Нектарије Егински.

svetigora/ 2015 / фебруар

Мироточива икона Пресвете Богородице

У Грузији, у породици Буркадзе већ три године, без прекида, мироточи икона Пресвете Богородице „Слатко цјеливање“. За три године мирис мира мијењао се четири пута. Власница иконе, Теа Архамаиа прича: „Прије девет година, 19. јануара, икону ми је за рођендан поклонио мој дједа. Након шест година она је почела да мироточи. Пошто је утврђено да је то миро, икону смо предали Његовој светости патријарху Илији. Код њега је икона боравила 3-4 дана, затим један дан у саборном храму Пресвете Тројице, а онда су нам је вратили.“ Према ријечима Тее Архамаиа, од ове мироточиве иконе десило се мноштво исцјељења. Једној породици која је једанаест година чекала дијете испунила се жеља. Било је исцјељења обољелих од рака. Породица прима свакога ко жели да се поклони светињи.

iz ota~astvene crkve

У Трсту свечано прослављена храмовна слава

О празнику Светог Спиридона Чудотворца, 25. децембра 2014, у Трсту и ове године је свечано прослављена храмовна слава, која представља велики празник не само за православне хришћане већ и за све житеље града Трста, без обзира на њихову вјерску и националну припадност.

Та се чињеница најбоље видјела у препуном храму Светог Спиридона на празничном вечерњу које је служио Епископ аустријско-швајцарски Андреј. Већинску Римокатоличку цркву лично је представљао Надбискуп тршћански Ђанпаоло Крепалди. У пратњи надбискупа били су свештеници и католички вјерници. На вечерњу су били присутни и многи вјерници сестринске Грчке Православне Цркве. На радост свих, својим присуством славље је увеличао лично градоначелник Трста г. Роберто Казолини, као и други представници грађанских и војних власти града Трста и још многобројни угледни гости. Нарочиту радост српском народу учинио је својим присуством генерални конзул Републике Србије у Трсту и кошаркашка легенда г. Драган Кићановић. У својој бесједи, владика Андреј је поздравио све госте и захвалио на љубави и поштовању које имају према Српској Цркви, те су оставили своје домове и цркве, иако славе Божић и дошли да са вјерницима Српске Цркве прославе великог светитеља Васељене. Сутрадан ујутру, Светом литургијом је началствовао епископ Андреј. Иначе, изградњом два православна храма у Трсту крајем XVIII вијека (српски храм Светог Спиридона на каналу Ponte Rosso и грчки храм Светог Николаја на мору) започео је

Приредио: Славко Живковић

велики привредни раст овога гра- оритет у раду Епархије славонске, а да који је на свјетској карти постао и који су уједно и споменици културе до данас остао културна метропола, Републике Хрватске. Затим су у протрговачки мегаполис и једна од нај- сторијама привремене Епископске значајнијих лука у Јадранском мору. резиденције настављени разговори Православни живаљ је томе свака- о будућој сарадњи власти Републико дао огроман допринос, због чега ке Хрватске и Епархије пакрачко-слаи данас од стране градских власти вонске на пољу обнове духовног жии римокатоличке јерархије посто- вота и наших светиња. ји огромно поштовање према православним житељима овога града и Крсна слава Републике Српске њиховим светињама. Обиљежавање 9. јануара – Дана Два вијека од страдања Републике Српске и њене крсне слаСветих новомученика ве, Светог првомученика и архиђакоПајсија и Авакума на Стефана, почело је Светом архијеЦрква Ружица и капела Свете рејском литургијом у Храму Христа Петке на Калемегдану прославиле су Спаситеља у Бањалуци коју је слу28. децембра Материце и обиљежи- жио Патријарх српски Иринеј. Литургији су присуствовали ле 200 година од мученичког страдања ђакона Авакума и игумана Пајси- предсједник Народне скупштине Реја. Светом архијерејском литургијом публике Српске г. Недељко Чубриу цркви Ружици началствовао је Па- ловић, премијер гђа Жељка Цвијатријарх српски Иринеј. новић, министри у Влади Српске, народни посланици, српски представници у заједничким органима БиХ, као и припадници Оружаних снага БиХ. Прослава је настављена свечаном академијом у Банском двору и пријемом у Административном центру Владе Српске.

У Загребу прослављен Свети Доситеј Исповједник

Послије свете Литургије и резања славског колача патријарх Иринеј се обратио вјерницима и, између осталог, рекао је: „Нека је благословен дан посвећен светим матерама Цркве Христове и светим матерама наше свете Цркве и православног народа. Нека је благословен дан када славимо два велика света мученика наших дана, игумана Пајсија и ђакона Авакума.

Предсједник Хрватске у посјети Епископу славонском Јовану

Празник Богојављења у Епархији буеносајреско-јужноцентралноамеричкој

У манастиру Светог Серафима Саровског СПЦ у Ла Плати, 17. јануара је служена Св. Литургија којом је прослављен Св. Серафим Саровски и током које је обављено велико освећење воде. Празник овог дивног светитеља Божијег и чин водоосвећења помјерени су за овај дан како би се вода могла осветити и на другим мјестима. Литургијом је началствовао архимандрит Кирило, а саслуживали су му игуман манастира Давид, презвитер Стефан и архиђакон Рафаило. У служби су учествовале и монахиње Ребека и Лидија, као и вјерни народ ове и других парохија наше Цркве у Аргентини. Окупљеном вјерном народу празничном бесједом се обратио архимандрит Кирило. Потом се игуман Давид захвалио свима на присуству прослави, пожељевши им да их Св. Серафим поведе све на пут спасења. Услиједила је празнична трпеза за све окупљене. У недељу 18. и у понедељак 19. служене су Св. Литургије са Освећењем воде, у саборном храму Рођења Мајке Божије у Буенос Аиресу. Дана 19. јануара, у Кампинасу, у држави Сао Паоло у Бразилу, одслужена је Света литургија Светог Василија Великог на празник Богојављења. Литургију је служио свештеник Марко Обрадовић, парох града Сао Паола и Кампинаса, уз појање попадије Ане Обрадовић и учешћа вјерног народа из Кампинаса. Литургија је као и увијек одслужена у римокатоличкој цркви Св. Јована Крститеља у центру Кампинаса, коју је наша парохија добила на коришћење док не обезбиједи своје богослужбено мјесто. Након Великог освећења воде приређена је трпеза љубави за окупљене.

Премијер Вучић код патријарха Иринеја

Патријарх српски Иринеј примио је 20. јануара, у Патријаршији српској

фебруар / 2015 / svetigora

Владика пакрачко-славонски Јован примио је 5. јануара у посјету предсједника Републике Хрватске др Иву Јосиповића и његову савјетницу за науку, високо образовање и вјерска питања, проф. др Анкицу Мариновић. Преосвештени Владика је госте најприје упознао са тренутним стањем Саборног храма и Епископског двора у Пакрацу, чија је обнова при-

16. јануар – Литургијским сабрањем у капели Светог Саве у Загребу прослављен је Свети Доситеј, први митрополит загребачки и исповједник, чиме је обиљежено седамдесет година од његовог упокојења. И ове године, уз вјернике загребачке парохије, у прослави су учествовали православни Руси из Загреба, Чаковца, Вараждина, Пожеге и других мјеста, сабрани око Координације руских сународњака у Хрватској. Прослава Светог Доситеја и уласка у Нову годину Господњу настављена је у свечаној дворани Духовног центра у извођењу хорова Калинка из Чаковца и Рјабинушка из Загреба. Андреј Чеботарев, потомак руских емиграната који су дошли у Загреб 1920. године, изнио је живописно и надасве поучно предавање Митрополит Доситеј у сјећању руских грађана Загреба. Прослави су присуствовали замјеник амбасадора Руске Федерације у Загребу са сарадницима, г. Вељ-

ко Кајтази, саборски заступник, г. Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине и бројни други гости.

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

у Београду, предсједника Владе Републике Србије г. Александра Вучића. Премијер Вучић информисао је Патријарха о прошлонедјељној посјети Косову и Метохији, нагласивши да положај Србије није нимало лак али да морамо да поступамо одговорно, мудро и јединствено. „Такав приступ нам је потребан у решавању свих проблема са којима се наша држава суочава, а значајно место у томе заузима дијалог са Српском Православном Црквом“, рекао је премијер. Премијер Вучић је захвалио патријарху Иринеју на његовом сталном залагању за јединство српског народа и замолио га за разумијевање тешкоћа са којима се држава суочава. Патријарх Иринеј је похвалио труд који Влада Србије улаже у препород државе и изразио жељу за чешћим сусретима са представницима државног руководства. Састанку су присуствовали министар правде г. Никола Селаковић и Преосвећена господа Епископи рашко-призренски Теодосије и топлички Арсеније.

разговори и консултациjе, да jош оснивању) Светог Саве је 1. фебруаниjе ниjе обликован документ коjи ра 2015. године свечано прослављен би он представио предсједнику вла- покровитељ тог манастира и цијеле де, а потом и jавности. Српске Цркве. Oн jе позвао на стрпљење, рекавПрослава је почела дан уочи свеши да наjпре треба да прође први са- ноћним бденијем, које је служио свестанак Београда и Приштине у Бри- штеник Стефан Јовановић из епархиселу, предвиђен за 9. фебруар, „у је СПЦ у Јужној Америци, заједно са покушаjу да се настави тамо где jе свештеником Сергејом Силвом из Рустало поодавно“. ске Православне Цркве (заграничне), као и јерођаконом Рафаилом ЧепрПразник Светога Саве њићем. За пјевницом су били архисвечано обиљежен у мандрит Кирило (Бојовић), монахиАргентини ња Ребека и неколико парохијана У храму Светог Николаја Мирли- црквене општине Светог Саве. То је кијског у провинцији Ћако окупили било прво свеноћно бденије које је су се православни вјерници да про- одржано у тој цркви од њеног осниславе овог равноапостолног свети- вања. теља и просвјетитеља васколиког Дан касније служена је празничсрпства. Током Свете литургије, коју на Литургија којом је началствовао је служио свештеник Бранко Стани- архиепископ Тарасије Цариградске шић, Светом тајном миропомазања Патријаршије за Јужну Америку; а примљен је у Православну Цркву саслуживали су презвитери епархислуга Божији Лукас Мисели, након је Јужно-централно Америчке СПЦ, што се добро упознао са Правосла- архимандрит Кирило, игуман Давид, вљем. Он је притом изразио жељу о. Стефан Јовановић и јерођакон Рада се посвети изучавању богосло- фаило. Литургија је служена уз привља, и захваљујући благослову Ми- суство великог броја вјерника, међу трополита црногорско-приморског којима је поред парохијана цркве Амфилохија, администратора Јужно- Светог Саве било и гостију из Грчке америчке епархије СПЦ, он ће своје и Руске Цркве. Према традицији Српшколовање наставити у Богословији ске Цркве, пресјечен је и славски коСветог Петра Цетињског, и то већ од лач и освећено кољиво. наредне школске године. На крају Литургије, архиепископ На Литургији се поред новог чла- Тарасије се обратио присутним прина маћагајске парохије причестило годном бесједом, у којој је посебно још неколико вјерника, а међу њима истакао да је Свети Сава симбол неје била и монахиња Марија, која је раскидивих веза Цариградске (мајке) пјевала за пјевницом, као и госпођа Цркве и Српске Православне Цркве. Ана Марија Матас, кума Лукаса Ми- Поучен, по његовим ријечима, присeлија. Литургијско славље окончано мјером Светог Саве, а знајући да се је заједничким пјевањем химне Све- кроз узајамно даривање учвршћује том Сави. међусобна љубав, господин Тарасије У Буенос Ајресу, у манастиру (у је поклонио манастиру Светог Саве

svetigora/ 2015 / фебруар

Предсједник Николић код патријарха Иринеја

Патријарх српски Иринеј примио је 22. јануара, у Патријаршији српској у Београду, предсједника Републике Србије г. Томислава Николића. Састанку су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и господа Епископи шабачки Лаврентије и рашко-призренски Теодосије, као и протојереј– ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Синода. На састанку су разматрана питања и проблеми са којима се суочавају Црква и Држава, као и начини њиховог превазилажења. Предсједник Николић изjавио jе да jе с патриjархом Иринеjом разговарао о предлогу платформе за Kосово и Mетохиjу, коjа ће, како jе рекао, ићи у правцу оног што Србиjа може да прихвати као коначно рјешење, а да не угрози своj суверенитет и териториjални интегритет. Николић jе, послије састанка коjи jе траjао скоро два сата, рекао новинарима да он и Синод имаjу „веома блиска размишљања“ о томе, напоменувши да су то jош увијек само

престони крст ручне израде урађен у манастиру Ватопеду. У име митрополита Амфилохија, ариепископу Тарасију се захвалио архимандрит Кирило, поклонивши му „Горски вијенац“ у преводу на шпански језик. Све присутне је на славски ручак и трпезу љубави позвао предсједник црквене општине Акександар Свивак, који је носилац ордена Светог Саве. Поред осталих гостију слави манастира је присуствовала и почасни конзул амбасаде Србије за провинцију Ћако, госпођа Марта Капитанић као и представници амбасаде Србије у Буенос Аиресу. Свима присутнима а посебно дјеци архиепископ Тарасије је уручио светосавске поклоне.

Савиндан у Епархији будимљанско-никшићкој

КУД „Текстилац“ из Бијелог Поља и Небојша Миловановић, глумац Југословенског драмског позоришта из Београда. Послије академије, у етно селу „Вуковић“ у Томашеву одржан је традиционални Светосавски бал. Истога дана одржана је и духовна академија у Плужинама, у препуној сали Центра за културу. Празновање Светога Саве је настављено у Никшићу, гдје је у Саборном храму, у присуству великог броја вјерника, у четвртак 29. јануара, одржана духовна академија. Духовне свечаности су одржне и 1. фебруара – академија у Дучицама, у организацији Црквеног одбора Жупе Никшићке, и Светосавска дјечија приредба у Страшевини.

која се сада налази ван општења са свјетским Православљем. Дана 28. јануара 2015. године архиепископа Јована је у затвору Идризово, по благослову предстојатељâ Руске и Српске Цркве, такође посјетио Епископ бачки Иринеј у пратњи архимандрита Филипа (Васиљцева). Очекује се да архиепископ Јован наредних дана, у складу са достављеним му позивом Патријарха руског Кирила, а са благословом Патријарха српског Иринеја, стигне у Русију на лијечење. У Руској и Српској Цркви сви са благодарношћу Богу поздрављају ослобођење архиепископа Јована.

Ослобођен из затвора Архиепископ охридски Јован

Саопштење Светог Архијерејског Синода о празницима који падају у прву недељу Свете Четрдесетнице

3. фебруар 2015 – С обзиром да спомен Преподобног Симеона Мироточивог у 2015. години пада у четвртак Прве недеље Свете Четрдесетнице – 26. фебруара, да спомен Светог Кирила Словенског пада у петак Прве недеље Свете Четрдесетнице – 27. фебруара, и да Сабор Светог архангела Гаврила ове године пада у Велику среду – 8. априла, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве својом одлуком умолио је Високопреосвећену и Преосвећену господу епархијске Архијереје следеће: – да се у храмовима посвећеним Преподобном Симеону Мироточивом његов спомен обележи у Сиропусну недељу, 22. фебруара; – да се у храмовима посвећеним Светом Кирилу Словенском његов спомен обележи у Сиропусну суботу, 21. фебруара и – да се у храмовима посвећеним Сабору Светог архангела Гаврила спомен обележи у други дан Васкрса, односно Васкрсни понедељак, 13. априла. Истовремено је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве умолио све епархијске архијереје да преко подручног им свештенства позову верне који обележавају ове свете као своју крсну славу, да ове године исту такође прославе у наведене дане.

фебруар / 2015 / svetigora

Савиндан је торжествено прослаДана 2. фебруара 2015. године, на вљен у храмовима широм ове древ- основу рјешења суда у граду Скопљу, не Епархије СПЦ Светим литургијама, из затвора Идризово ослобођен је као и низом богато осмишљених и Архиепископ охридски Јован (Враниизузетно посјећених духовних ака- шковски). демија. Прва од њих је одржана 24. јануара у Мојковцу. Сљедећег дана, 25. јануара, Светосавска духовна академија је одржана у Беранама. У Андријевици је свечана духовна академија одржана 26. јануара у сали Центра за културу. Централна духовна свечаност у славу Светог Саве у овој Епархији је академија у Бијелом Пољу. Она је и ове године одржана у препуној сали Спортског центра „Никољац“ 27. јаПитање његовог положаја и стануара. Сабрање је благословио епископ Јоаникије, који је поздравио ња здравља разматрано је приликом многе угледне госте, међу којима и братског сусрета Његове Светости амабасадора Руске Федерације у Цр- Патријарха московског и све Русије ној Гори Андреја Нестеренка, као и Кирила и Његове Светости Патријарбројно свештенство, монаштво и жи- ха српског Иринеја у Београду 15. новембра 2014. године. теље Бијелог Поља. Дана 20. децембра 2014. године, Поруку предсједника Републике Србије Томислава Николића прочи- предсједник Одјељења спољних цртао је архимандрит Никифор Мило- квених веза Московске Патријаршивић. Светосавску бесједу одржао је је Митрополит волоколамски Илапротојереј–ставрофор Гојко Перо- рион посјетио је Скопље и сусрео вић, ректор Цетињске богословије, се с архиепископом Јованом. Истог који је и пренио поздраве Митропо- дана митрополит Иларион се сулита црногорско-приморског Амфи- срео са предсједником и премијером Републике Македоније, Ђорђем лохија. У оквиру програма наступали су Ивановим и Николом Грујевским. народни гуслар Мирко Радовић, цр- Митрополит Иларион се сусрео и с квени хор из Бијелог Поља „Свети архиепископом Стефаном, поглаваНикола“, етно група „Ива“ из Добоја, ром Македонске Православне Цркве

Hronika mitropolije

Приредио: Рајо Војиновић

Слава цркве у Ђеновићима

Светом литургијом, празничном литијом и благосиљањем славског колача 25. децембра је у Ђеновићима код Херцег Новог прослављен празник Светог Спиридона Чудотворца – слава цркве у овом мјесту. Началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа, а одговарали су чланови црквеног хора „Свети Василије Острошки“ из Кумбора.

svetigora/ 2015 / фебруар

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Спиридон један од оних због којих на богослужењима пјевамо ријечи пјесме: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“. Након подсјећања на најважније детаље из светитељевог житија, митрополит Амфилохије је подсјетио да се у овом храму чува папуча са светитељевих моштију коју је храм, на његову молбу, добио прошле године од Епископа Крфа, гдје почивају светитељеве мошти. Након причешћа вјерних око храма је три пута прошла празнична Литија, а онда је митрополит Амфилохије са свештенством благосиљао славски колач.

вана сви у савременој Православној Цркви можемо да се учимо вјерности Христу Господу и канонском поретку и јединству Цркве Његове. По завршетку Литургије у манастирском конаку је Владика са свештенством одржао састанак на којем је било ријечи о актуелним питањима црквеног живота у Црној Гори и на ширем васељенском плану.

Монашење у Цетињском манастиру

У току вечерње службе у Цетињском манастиру, 1. јануара, у навечерје празника Светог Игњатија Богоносца, митрополит Амфилохије je замонашио искушеницу Зорку Вукчевић, давши јој монашко име Лидија.

„Господ је удостојио нашу досадашњу сестру Зорку великог дара Божјег, обнављања у тајни крштења, новога Сабор свештенства Митрополије рођења, и тиме ју је очистио од свега онога чиме се кроз Светом архијерејском литургијом, коју су служили свој досадашњи живот, као човјек, у свијету живећи и тиМитрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епи- јело носећи, огријешила о живога Бога“, рекао је митроскоп полошко-кумановски Јоаким, у манастиру Подма- полит Амфилохије након монашења. ине код Будве 27. децембра је почео сабор свештенства Архијерејска литургија Митрополије црногорско-приморске. у Цетињском манастиру У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је тумачио Господње ријечи: „Ја сам пут, истина и живот“. „Он је тим ријечима открио не само Себе као вјечног и истинитога Бога, Сина Божјега, него и као Пут кроз кога и преко кога се долази и открива Сами Бог. Истовремено се Њиме као Путем дарује свакоме створењу живот, управо зато што је кроз Њега постало све што је постало. И то живот у изобиљу, не пролазни живот који данас јесте а сјутра није, него вјечни и непролазни живот“, објаснио је владика Амфилохије. На крају Литургије митрополит Амфилохије је посебно поздравио владику Јоакима, казавши да је Православна Aрхиепископија Охридска мученичка Црква чији је предстојатељ, архиепископ Јован већ седми пут на правди Бога утамничен у скопском затвору „Идризово“. Митрополит Амфилохије је 2. јануара, на празник СвеВладика Амфилохије је рекао да од архиепископа Јо- тих Игњатија Богоносца, Данила, Архиепископа српског и

Јована Кронштатског, служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи Владика је подсјетио на најважније детаље из житија тројице светитеља Цркве Божије.

да Цркви Христовој ни врата пакла неће одољети. У манастирском конаку приређена је богата трпеза љубави, са празничним програмом у којем су поред дјеце учествовали и пјесници, глумци и гуслари. Митрополит Амфилохије је дјеци подијелио божићне поклон-пакетиће. Владика је након тога на гробљу у селу Баре Радовића Након Литургије организован је свечани молитвени испраћај јерођакона Рафаила и монахиње Лидије у Буе- служио помен својим родитељима Ћиру и Милеви. нос Ајрес, гдје ће њих двоје убудуће обављати послушања при епископском сједишту Епархије буеносајреске и Слава манастира Дуљево Светом архијерејском литургијом, благосиљањем јужно-централноамеричке СПЦ. славског колача и славском трпезом, 9. јануара у манаМитрополит Амфилохије на стиру Дуљево у Паштровићима прослављен је празник Оце служио у Цетињском манастиру Светог архиђакона и првомученика Стефана – храмовска Митрополит Амфилохије је 4. јануара, на Оце, са све- слава ове древне светиње. штенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

У току Литургије Владика је миропомазао новокрштеног слугу Божјег, малог Михаила Боричића. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је говорио о правој Божјој вјери, казавши да су свети Божји људи том вјером побјеђивали и зло у себи и зло око себе – „Побјеђивали су царства, побјеђивали мржњу. И тамо гдје је немогуће да човјек побиједи, они су управо том дубоком вјером задобијали побједе. Примјер за то је наш Свети Петар Цетињски и битка на Крусима“, рекао је митрополит Амфилохије. На крају Литургије дјеца полазници вјеронауке при Цетињском манастиру извела су празнични програм, а митрополит Амфилохије се по древном обичају одријешио пригодним празничним поклонима.

Сабор Пресвете Богородице у манастиру Морачи

Началствовао је митрополит Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног вјерног народа. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да Црква Божија постоји на земљи, али да није за земљу. „Као што и човјек постоји на земљи, али није за земљу. Црква по својој природи и по свом дјелу овдје је призвана да се испуни велике и неизрециве тајне Божанске љубави Свете Тројице… Призвана је да ту вјечну Божанску заједницу Оца и Сина и Светога Духа оствари међу људима, да сабере све људе и све земаљске народе, да их испуни том животворном силом, да од свих земаљских народа створи један народ Божји“, казао је Митрополит. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а онда је митрополит Амфилохије дјеци подијелио божићне поклон-пакетиће. Сестринство манастира, на челу са игуманијом Ангелином, за све присутне је приредило богату трпезу, са празничним програмом у којем су учествовали етно појци, дјеца и народни гуслари. фебруар / 2015 / svetigora

Митрополит Амфилохије служио је са свештенством на Сабор Пресвете Богородице, 8. јануара, Свету службу Божју у манастиру Морачи. На крају Литургије, Владика је посебно поздравио Света архијерејска литургија у Цетињском манастиру дјецу с вјеронауке при цркви Светог Димитрија у Колашину, изразивши своју радост због њиховог присуства на Митрополит Амфилохије је 11. јануара, на празник Светој литургији. 14.000 младенаца витлејемских, са свештенством служио Он је евоцирао успомене из свог дјетињства, када Свету службу Божију у Цетињском манастиру. су он и двије дјевојчице једини присуствовали божићУ литургијској бесједи Владика је рекао да је страданој служби у манастиру Морачи, због чега је тада био ка- ње Витлејемских младенаца страшни злочин којим почижњен од наставника. Он је рекао да су, након тих бого- ње историја Христовог Рођења и Његовог боравка овдје борних времена, дјеца својим присуством посвједочила на земљи.

Hronika mitropolije „То је злочин који се наставља кроз вјекове, до наших времена. Дјеца Рахиљина су сва она дјеца и сви они људи који су повјеровали у Христа од древних времена до наших дана, и који су мученички пострадали. У смрти свакога од њих Ироди су, у ствари, хтјели да убију Христа“, рекао је митрополит Амфилохије и додао да се то догађа и у наше вријеме у Сирији, Ираку, Ирану, Авганистану, Косову и Метохији и у Украјини. „Сви хришћани убијени кроз вјекове за име Христово су дјеца витлејемска“, закључио је митрополит Амфилохије.

Божићни пријем у Подгорици

Традиционални пријем поводом Божићних и празника који организују Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка одржан је 12. јануара у крипти подгоричког Саборног храма. Многобројне госте дочекали су митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије. Поздрављајући званице и чланове дипломатског кора традиционалним поздравом „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“, митрополит Амфилохије је подсјетио на дух и симболику ових благих дана. Како је додао, често људи раде супротно од оног што говоре, а једини прави, истински мир је онај који је донио Христос. Како је истакао, једино ново под сунцем што се догодило од настанка свијета јесте Христово рођење. „Зато је Христово рођење нова ера, ново вријеме. Ништа што се догађало кроз историју није толико значајно колико је значајан Његов улазак у матицу живота, Његово постајање човјеком“, нагласио је митрополит Амфилохије.

Молебан за Ново љето Господње

svetigora/ 2015 / фебруар

Хиљаде Подгоричана, углавном младих, дочекало је 13. јануара Нову годину по јулијанском календару на платоу испред цркве Светог Ђорђа под Горицом, гдје је у организацији Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине Подгорица био приређен празнични програм. Митрополит Амфилохије је у поноћ, са свештенством Митрополије црногорско-приморске, служио молебан за срећну и благословену нову годину. Пред почетак молебана Митрополит, свештенство и народ су отпјевали стару црногорску химну краља Николе Петровића „Онамо, намо“. Митрополит Амфилохије је бесједи након молебана пожелио Божји благослов, мир, благостање и напредак свим љу-

дима и свим земаљским народима у новој 2015. години. Коментаришући најављени долазак албанског терористе Хашима Тачија у Црну Гору он је поручио црногорским властима да пониште одлуку о признању Косова. „Помолимо се да и наши главари црногорски укину онај најсрамнији чин у историји Црне Горе – признање лажне државе Косова. У исто вријеме помолимо се да хиљаде наше браће прогнаника са Косова и Метохије, од којих око 30.000 њих у Црној Гори живе као просјаци, добију обновљене домове. Да им црногорски главари обнове домове. И у исто вријеме да се испита на међународним судовима ко је извршио геноцид на Косову“, казао је митрополит Амфилохије. Митрополит је казао да не зна ко је смио и ко се усудио да позове једног од „главних актера геноцида на Косову и Метохији да дође и буде гост Црној Гори“. Он је црногорским властодршцима савјетовао да питају Тачија гдје је глава монаха Харитона из Призрена, у коју јаму је бачен монах Стефан Метохијац са хиљадама Црногораца из Витомирице и околних села, ко је силовао и заклао Марицу Мирић, ко је побио дјецу из Гораждевца, у грудима којих Европљана куцају срца косовско-метохијских страдалника из тзв. Жуте куће… Митрополит је рекао да је сигуран да ће тога госта Црногорци дочекати онако како су такве дочекивали кроз сву историју и за 16. јануар најавио млебан за све пострадале за вјеру и отечество на Косову и Метохији од 1912. до наших дана. Хладно вријеме није омело учеснике концерта – вокалног солисту Чеда Марковића, трубачки оркестар Видоја Филиповића из Пожеге, чланове Дјечјег хора „Свети Сава“ при цркви Светог Ђорђа и више умјетника из Црне Горе да приреде добру забаву.

Празник Обрезања Господњег и Светог Василија Великог у Цетињском манастиру

Митрополит Амфилохије је 14. јануара, на празник Обрезања и Светог Василија Великог, са свештенством служио Свету службу у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да је Свети Василије Велики „једна од изузетних личности у историји Цркве Христвове и зато није случајно да га славимо заједно са Христовим обрезањем. Изучио је све свјетовне науке у Атини и био је велики пријатељ великих Отаца Цркве Божје Григорија Богослова, Григорија Нисијског, Амфилохија Иконијског. С правом је Свети Василије називан пчелом Цркве Божије, која сабира мед Божје мудрости. Сабира у своме животу, у својим дјелима, својим усменим и записаним ријечима, записаним у његовим светим књигама“. Након Литургије Владика је одржао традиционални новогодишњи сусрет са студентима из Митрополије црногорско-приморске који студирају на богословским факултетима и академијама.

Митрополит Амфилохије служио Литургију у манастиру Бешка

Митрополит Амфилохије служио је Литургију 15. јануара у манастиру Бешка на Ска-

дарском језеру. Током службе, Митрополит је обукао у освећује и на овај свети дан се подсјећа на велике догапрвине ангелског образа двије послушнице овог мана- ђаје који су везани за освећење воде и за спасење наростира. да изабранога Божјега“, казао је митрополит Амфилохије.

Празник Светог Евстатија на Михољској превлаци

Јовандан у Добрској ћелији

Митрополит Амфилохије служио је 20. јануара, на ЈоМитрополит Амфилохије служио је 17. јануара, на пра- вандан, са свештенством Свету службу Божју у манастиру зник Светог Евстатија Превлачког, са свештенством Свету Добрска Ћелија код Цетиња. службу Божију у манастиру Светих архангела на МихољУ литургијској бесједи након читања Јеванђеља Влаској превлаци код Тивта. дика је рекао да је Свети Јован Крститељ посвједочио крштење Господа Христа – „посвједочио је оним ријечима када је Господ долазио на ријеку Јордан: Гле, Јагње Божије које узима на себе гријехе свијета. Посвједочио је то Свети Јован и својим рођењем, и својим свеукупним животом, показавши се заиста као Претеча Господњи“. Он је говорио о заједничком историјском путу великих хришћанских светиња – руке Светог Јована, честице Часног крста и иконе Богородице Филеримосе, и изразио наду да ће се и утамничена света икона Богородице Филеримосе опет придружити осталим светињама у Цетињском манастиру.

Владика је у току Литургије у чин архимандрита рукопроизвео протосинђела Евстатија (Аздејковића) који је отпутовао у Венецуелу, у Епархију буеносајреску и централно-јужноамаричку СПЦ, гдје ће бити старешина цркве Светог великомученика Георгија у Каракасу. Након причешћа вјерних Владика је са свештенством благосиљао славске колаче манастира, будванског Црквеног хора Светог Евстатија и барског Духовног центра који такође носи име овог светитеља. Владика је на крају Литургије славарима честитао На крају Литургије митрополит Амфилохије је благославу, рекавши да су и они и новорукопроизвредени арсиљао славски колач и игуманији Олимпијади, монахињи химандрит Евстатије плодови Светоархангелског михољХристини и свим свечарима честитао славу. ског манастира и молитве Светог Евстатија Превлачког.

Крстовдан у Цетињском манастиру

Света архијерејска литургија у Острогу

фебруар / 2015 / svetigora

Митрополит Амфилохије је 18. јануара, на Крстовдан, Митрополит црногорско-приморски и игуман маса свештенством у Цетињском манастиру служио Свету настира Острога господин Амфилохије служио је са службу са великим водоосвећењем крстовданске водисвештенством и свештеномонаштвом 24. јануара Свеце. ту литургију у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру У проповиједи на крају Службе, честитајући празник Острогу. сабраном вјерном народу, митрополит Амфилохије је Након Светог Причешћа Владика је са свештенством рекао да је обичај освећења вода на Крстовдан и Богослужио помен упокојенима. јављење древан и да датира од Христовог крштења на ријеци Јордану. Митрополит Амфилохије служио „Тако све освећене воде постају саставни дио вода риЛитургију у Цетињском манастиру јеке Јордана у којој се крстио Сам Господ, којом се и ми Митрополит Амфилохије служио је 25. јануара Свету крштавамо када примамо вјеру хришћанску крштавајуархијерејску литургију у Цетињском манастиру. ћи се у име Оца и Сина и Духа Светога. Том светом водом На крају Литургије, након причешћа вјерних, Владика благосиљамо и домове своје и освећујемо срца и душе је ђацима Цетињске богословије и цетињских основних своје. Освећујемо се и очишћујемо од сваке прљавштии средњих школа благословио почетак другог полугодине, тјелесне и духовне, задобијајући здравље и просвећење душе и тијела. Тако Црква Божја кроз вјекове воду шта школске године и пожелио да њихови наставници шире просвјету Светог Саве и Светог Петра Цетињског.

Hronika mitropolije

Света архијерејска литургија у Баошићима

Митрополит Амфилохије је 28. јануара, на празник преподобног Гаврила Лесновског, са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Баошићима код Херцег Новог.

У бесједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да се на Литургији молимо да нас Господ обасја свјетлошћу свога богопознања. На крају Литургије Владика се обратио вјерном народу, рекавши да су откривене мошти исповједника бокешко-далматинског Кирила Цвјетковића, који је крштен управо у баошићкој цркви Светог Николе. Он је позвао вјерни народ да се моли, јер се нада да ће Свети исповједник Кирило ускоро бити прибројан лику светих.

svetigora/ 2015 / фебруар

У манастиру Рибњак освештани темељи новог храма

завао, али да се „памти Света Јелена Анжујска, света супруга Светога Уроша, краља српскога. Од њеног времена је ово свето мјесто, а могуће и од прије ње с обзиром да је она позната по томе што није градила нове светиње него је обнављала старе“, казао је митрополит Амфилохије. Протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске прочитао је повељу храма Светих апостола, која је потом положена у темеље. Након причешћа вјерних митрополит Амфилохије је рекао да је блага вијест кренула из Светога града Јерусалима тако што су је проширили дванаесторица апостола, који су „као дванаест орлова кренули из светога града Јерусалима да је пронесу на свих пет континената. Чини ми се да овдје, око темеља ове светиње будућег храма Светих Петра и Павла имамо дванаест брда. Као да су ова брда вјековима чекала, као да их је Бог и створио за то, иако људи за то нијесу знали, да ми овдје данас поставимо камен темељац храма посвећених апостолима Петру и Павлу“, рекао је он. Он је казао да је сва борба данас и код нас и у Украјини у томе не би ли се угасила свјетиљка једне, саборне, апостолске Цркве Христове и да „тако треба схватити и несрећу која се данас догађа на Украјини и у другим крајевима свијета. Нека би дао Бог да се Христово сјеме, апостолско сјеме зацари и у нашем народу, и у нашим народима, првенствено православним народима, а онда да се зацари и у другим земаљским народима“. У поподневним часовима Митрополит је у Бару учествовао у раду сједнице Грађевинског одбора Саборног храма Светог Јована Владимира.

МУП оцу Велибору Џомићу наложио да напусти Црну Гору

7. фебруар 2015 – Министарство унутрашњих послова донијело је рјеМитрополит Амфилохије је 29. јануара, на празник шење о протјеривању протојереја–ставрофора др Велипреподобног Ромила Раваничког, са свештенством слу- бора Џомића. МУП је рјешење донио након што је одбио жио Свету службу Божију у манастиру Рибњак код Бара предлог оца Велибора за одлагање привремене мјере до и освештао темеље новог манастирског храма, који ће одлуке Управног суда. Тим поводом о. Велибор се обратио јавности изјавом, бити посвећен Светим првоврховним апостолима Петру у којој је између осталог рекао: и Павлу. „Министар-извањац Рашко Коњевић је и у овом случају је злоупотребио и јавна овлашћења и прекршио сваки људски и професионални кодекс, што то ће врло брзо бити утврђено. Умјесто да дигне полицију на ноге и расвијетли десетине нерасвијетљених убистава, министар Коњевић је јуче дигао на ноге полицију како би ми на незаконит начин било уручено некакво решење. Закон изричито забрањује да се странке позивају ради уручења решења и органе обавезује да их уручују поштом или на други, за странку прикладнији, начин. Нисам прихватио незаконит телефонски позив, а послије тога, у касним вечерњим сатима су извршили полицијску акцију опседања мог стана. Тај спектакуларни подухват је завршен тако што су ми на вратима оставили позив да у нерадни дан, тј. у недјељу 8. У току Литургије Владика је миропомазао новокрште- фебруара у 12 сати дођем у Сектор граничне полиције у ног члана Цркве Божје Александра Станковића из Баната. Подгорици. Решења још нисам примио, а примићу их сјуУ литургијској проповиједи митрополит Амфилохије тра. На тај, као и на друге начине, исказујем поштовање је казао да само Господ зна ко се све на том мјесту подви- према држави и њеним прописима.“

Поводом новог чина безакоња МУП-а Црне Горе

Саопштење за јавност свештенства Митрополије црногорско-приморске

7. фебруар 2015. вештенство Митрополије црногорско-приморске са жаљењем и огорчењем извјештава јавност да је Министарство унутрашњих послова Црне Горе поново насрнуло на свештенство Српске Православне Цркве у Црној Гори, газећи, по ко зна који пут, бахато и све скандалозније, под исконструисаним „безбједносним изговорима“, основна људска и вјерска права наше сабраће, посебно парохијских свештеника. Послије познатих случајева безаконог процесуирања пароха паштровско-тудоровићког протојереја Синише Смиљића и седморице свештеника Епархије милешевске из града Пљеваља, те пароха пођанско-сасовићког, свештеника Александра Папића из Херцег Новог, и својеврсног злостављања и њих и њихових породица, након вишегодишњих неуспјелих покушаја истог Министарства да протојереју–ставрофору др Велибору Џомићу, пароху подгоричком и професору правних наука, ускрати боравак у Црној Гори, свих изреда оспорених одлукама Управног суда Црне Горе, поменуто Министарство донијело је извршно рјешење да до сјутра вече, у недјељу, 8. фебруара 2015. године, отац Велибор мора да напусти територију Црне Горе. Околности под којима је Полиција Црне Горе, по наредби министра Коњевића, настојала да оцу Велибору уручи позив за преузимање правоснажног рјешења о његовом фактичком изгону из Црне Горе, до сада су ипак најскандалозније: мимо законом предвиђеног поступка и добрих људских обичаја, полиција се у петак ноћу 6. фебруара 2015. усудила да дође на сама врата стана проте Велибора и, оставивши позив на вратима, покушала да га тако примора да током викенда (у нерадне дане) дође у полицију и ургентно прими позив и приступи извршењу наложенога. Прота Велибор, који већ 22 године непрекидно живи и службује у Црној Гори, као један од најугледнијих свештеника Црне Горе и шире, оптужује се притом да је „један од организатора протеста поводом посјете вицепремијера Косова Хашима Тачија Црној Гори“ (што представља ноторну лаж), да „нарушава међувјерски склад“, да је „прије седам година подстицао демонстранте да током протеста опозиције против признања Косова запале Скупштину“ (што је такође доказано као лаж), као и да се „бори против одлуке Владе Црне Горе да призна Косово“. Овим и оваквим политикантским флоскулама и оцјенама, у случају оца Велибора Џомића, МУП у суштини покушава да инкриминише оно иза чега стојимо и ми, његова сабраћа свештеници и монаштво и вјерни народ цијеле наше Митрополије – љубав према истини и правди, вјерност завјетном косовском насљеђу Петра II Петровића Његоша и краља Николе I.

aktuelno

Ми свештеници са својим парохијанима, крајње забринути, једнодушно и најодлучније, устајемо у одбрану људских и професионалних права нашег сабрата, оца Велибора Џомића и његове породице, угрожених вишегодишњим насиљем од стране Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Позивајући одговорне да одустану од даље злоупотребе власти и политичког прогона правдољубивог проте Џомића, дајемо подршку Правном савјету Митрополије црногорско-приморске у његовој ријешености да, као и до сада, искористи све законом предвиђене могућности да се овакво поступање једног партијски узурпираног и острашћеног државног министарства коначно заустави и да се престане са међународним срамоћењем Црне Горе. Ми, пак, свештеници са терена учинићемо све да наш сабрат и његова породица остану у Црној Гори. Свештенство Митрополије црногорско-приморске

ускоро у штампи

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

€ 9 9 , 4