ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.199

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

··

Црна Гора 1,20 € Србија 100 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XIX  ВАСКРС  АПРИЛ 2010. г.  БРОЈ 199

христос васкрсе ваистину васкрсе

Христос воскресе, Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свим човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људскога живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским? Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс! То је Васкрс! Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција, савршена и довршена, јер њоме – шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав вечну, кроз Радост Вечну... Овај свет без Господа Христа – шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница! И у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште, постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило васкрсење Господа Христа. Из беседе на други дан Васкрса коју је авва Јустин изговорио у манастиру Ћелије 1966. г.

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! аскрсење Христово, браћо, с правом је названо „празник над празницима“. Празнујући Христово Васкрсење, празнујемо непобједиву Божију силу и Премудрост, пројављењу Христовом побједом над смрћу. Христовим васкрсењем, Његов гроб и гробна тама, а кроз Њега и сва земља - гробница милиона, као и васиона – воденица смрти, преображавају се у источник бесмртног и нетрулежног живота и мјесто јављања нестворене и непатворене свјетлости Божије. Христово распеће и смрт, васкрсењем Христовим, постају уништење свепрождируће смрти и даривање вјечног живота свима који су у гробовима. О радосног и свера-

април / 2010 / svetigora

досног чуда: радионица смрти се претвара Христовом васкрсном силом у радионицу живота! Сунце које обасјава земљу и које нас грије својом пролазном свјетлошћу – шта је оно? У свјетлости Божанске истине о свијету уписане у дубине свих постојећих свјетова – оно није ништа друго до символ, предобразац, предукус васкрслог Христа, Сунца правде, Свјетлости која вјечно сија са Његовог божанског Лица са Лица Вјечног Слова (Логоса) Божијег, као „свјетлост истинита која обасјава сваког човјека који долази на свијет“ (Јн 1, 9). Шта је храна и хљеб који једемо и којим нас земља храни? Шта друго него Његов божански дар којим се рађа, расте и одржава живот? Све у васиони постоји, живи, храни се и усавршава узајамношћу, општењем и заједничењем са другим бићима и створењима, од атома до сасвежђа. Тако је Бог устројио свијет: све постоји и живи љубављу, узајамним даривањем и прожимањем. Кроза све, и у свему што постоји, исијава божанска доброта и љепота. Што је божанска истина, доброта и љепота, тј вјечни божански живот присутнији у творевини – то је творевина истинитија, боља и чудеснија, бесмртнија. Пуноћа, пак, Божије присутности у свијету остварује се управо Христовим Богојављењем, јављањем Бога у тијелу, којим створена истинитост, доброта и љепота творевине постају вјечне, богочовјечне. Тако нам се својим рођењем, богочовјечанским дјелом и васкрсењем, Христос дарује и јавља као „Хљеб Живота који силази са неба“ (Јн 6. 58), и којим хљеб наш

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

pouka

ВАСКРШЊА ПОРУКА

свагдашњи који једемо и вода коју пијемо постају храна и пиће вјечни живот, људи, човјечанство, поново се враћају бесмртности. Живећи у Цркви Божијој, као богочовјечанској „хљебу и играма“, хедонизму и дрогама (то и јесте „позаједници бесмртника, ми се хранимо тим Хљебом живота, хота плоти“). А шта је то друго него бјекство у виррастемо њиме и узрастамо у безмјерну мјеру раста висина туелну стварност, повратак „њивама глади“, и преко васкрслога Христа. Примајући Тијело и Крв Његову, примамо њих повратак управо ономе од чега се бјежи: вјечној квасац и залог бесмртности. смрти и ништавилу. Јер ако нема васкрсења ХриТај Хљеб Живота којим нас Бог храни шта је друго него Божији стовог и општег васкрсења мртвих, онда нема ни одговор на свечовјечански вапај за вјечним животом, за човјека, онда је човјек и свијет привид, привид је и превазилажењем и побједом над смрћу и пролазношћу сва историја човјека и свијета. којима су свијет и човјек поробљени. Модерно масовно прибјегавање хедонизму и дрогаДубље и свестраније гледано све што је човјек радио и ма, нарочито код младих, представља бјекство од тог градио кроз историју и што ради и гради, шта је друго до и таквог привида, али и подсвјесни крик за вјечношћу човјеков напор да побиједи смрт, да се спасе од смртности личног и заједничког постојања. Оно је, несумњиво, и пролазности. Све је то пројава човјекове неутољиве глади и неминовна посљедица обезбожења , боље речено и жеђи за бесмртношћу. Сва људска култура и цивилизација расхристовљења, дехристијанизирања европског то потврђују. Посебно је хришћанска култура – култура хуманизма. васкрсења, путоказ вјечном животу. Зато пјевајући ових Када би тај и такав хуманизам био у праву онда би светих дана васкршњу пјесму: „Христос васкрсе из заиста све што постоји, па и само постојање, били мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробо- дрога и опијати. Привид и опијат је постојање и вима живот дарова“, ми радосно свједочимо рађање, привид и опијат је свеукупно човјеково да земља, на којој живимо и која нас дјело, човјекова култура и цивилизација, хуманизам хљебом храни, није земља и антихуманизам, зло и добро, Бог и Сатана. На крају мртвих већ „земља жи- крајева, таквом човјеку, који не вјерује у васкрсење вих“ (Ис. 53, 8), а свака ис- и живот вјечни, свеједно је коју од свих ових и мнотинска култура - кул- гих других дрога користи и којом виртуелном тура живота. Без васкр- стварношћу живи. Сваки хљеб за таквог је исто што слога Христа као и мишомор, а свако пиће отровно пиће; за таквог „Хљеба живота“ (Јн 6, 3), нема разлике између смисла и бесмисла, постојања све земаљске њиве и непостојања, живота и смрти, љубави и мржње, постају њива гла- времена и безвремености. ди. Човјек је, по при- Са ових разлога ми хришћани, обасјани и просвећени роди, гладно и жед- вјечном свјетлошћу Христа васкрслога и нахрањени но биће. Ако не споз- Њиме као Хљебом живота: „Христово васкрсење на Христа као Хљеб видјевши, поклонимо се Светоме Исусу, јединоме безживота, и ако не пије грешноме. Крсту Твоме се поклањамо Христе и Свеводе са Њега – „Ис- то Васкрсење Твоје пјевамо и прослављамо. Јер Ти точника бесмртно- си Бог наш и осим Тебе другога не знамо, Име Твоје га“, човјек покушава именујемо. Приђите сви вјерни, поклонимо се Светода засити своју глад „по- ме Христовом Васкрсењу. Јер ево дође преко Крста хотом плоти, похотом радост свему свијету, вазда благосиљајући Господа, очију и гордошћу живо- појмо васкрсењу онога који смрћу смрт уништи!“ та“ (1. Јн 2, 46) Све опростимо, браћо, једни другима Васкрсењем Отуда данас, кад је осла- Христовим и Божијом вјечном љубављу загрљени, била вјера у бесмртни и пјевајмо сверадосну пјесму и поздрављајмо се поздравом вјечног живота:

svetigora / 2010 / април

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

С љубављу у Васкрслом Христу, Ваш молитвеник пред Богом АЕМ Црногорско – приморски Амфилохије О Васкрсу, Љета Господњег 2010.

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

април 2010 / број 199

МИТРОПОЛИ

ЈА ЦЕТИЊСКА

 ГОДИНА XIX

IZ SADR`AJA:

 ВАСКРС  АПРИЛ 2010.

г.  БРОЈ 199

3. • Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

10. •

ВАСКРШЊА ПОРУКА 2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ Патријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ

Патриjарашка и синодска Посланица

поводом Недеље Православља

22. • ЛЕОНИД Успенски

Црна Гора 1,20 € Србија 100 за Европу 3,5 €; за Америку Дин. Република Српска 2,5 $6; за Аустрали КМ ју 10 AUD

vaskRsewe hrista

25. • СЛАВКО Живковић / РАЈО Војиновић

Дали су нам вишњи Јерусалим

МИЛУТИН Вековић

христос васк рсе

ваистину ва скрсе

ВАСКРШЊА ПОРУКА

32 34 41 45 52 56

Недеља Православља 2010. . Ваш молитвеник пред Богом, Архиепископ цариградски и Васељенски Патријарх Вартоломеј Извои из Посланице Прево: Реакција часоиса

~ ud o

Лектура и коректура: Ивана Јовановић Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

svetigora / 2010 / април

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: д.о.о., Шимановци INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

Црква се не боји дијалога, јер га се само истина не плаши. Обратно, ако би се Православље затворило само у себи и не би водило дијалог са онима изван њега, не само што би претрпјело неуспјех у свом послању, него би се претворило од католичанске – свесаборне и васељенске Цркве какво јесте, у себезатворену и самодовољну групацију, у „гето“ на маргинама историје. Са овог разлога и велики Оци Цркве наше никад се нијесу плашили дијалога са духовном околином свога времена, па чак и са паганским философима своје епохе, и на тај начин утицали су и обликовали су културу епохе и нама предали једну Цркву истински васељенску. Црква је и данас призвана да води овај дијалог са спољним свијетом, да би опет дала свједочења и животворни дах своје вјере. Овај дијалог, међутим, неће моћи допријети до спољњег свијета, ако прво не прође до оних који носе име хришћанско. Дужни смо прво да разговарамо хришћани међусобно и да ријешимо наше разлике, да би спољни свијет стекао повјерење у наше свједочење. Настојање на јединству хришћана жеља је и заповијест Господа, који је прије Својих Страдања молио Оца „да сви (ученици Његови) буду једно, да би свијет повјеровао да си ме ти послао“ (Јн. 17, 21) ... Управо са овог разлога Васељенска Патријаршија уз сагласност и учешће свих помјесних Православних Цркава води већ више деценија свеправославни званични богословски дијалог са највећим хришћанским црквама и вјероисповијестима ... Имајте, браћо, пуно повјерење у вашу Мајку Цркву. Она је вјековима очувала и предала и другим народима неискварено чисто Православље. Она се и данас труди под веома тешким условима да очува Православље живим и поштованим у цијелом свијету. Из овог свештеног Средишта Православља, вјековна Васељенска Патријаршија, братски вас грли и очински благосиља, браћо и дјецо у Господу Христу, молитвено вам желећи да у здрављу и свештеном умиљењу проведете дана врлинског и духовног подвига свете и Велике Четрдесетнице и да се удостојите заједно са свима широм свијета побожним и вјерним православним хришћанима да се поклоните пречистим Страдањима и славном Васкрсењу Христа Спаситеља.

svetigora / 2010 / април

poslanica

вој пуноћи Цркве, благодат и мир од Спаса и Господа нашега Исуса Христа, а од нас молитва, благослов и опроштај. Најсветија Православна Црква наша празнује данас Дан Господњи, а мајка Црква Цариградска, из вјековног и мученичког Средишта, Васељенска Патријаршија наша, шаље благослов, милост и љубав свој својој широм свијета вјерној духовној дјеци, и призива их да духовно славе заједно са њом. Нека је благословено име Господње! Сви они који су покушавали кроз вјекове да униште Цркву различитим јавним или тајним гоњењима, који су се трудили да је затрују својим лажним учењима; који су настојали да је ућуткају и да је лише ријечи и свједочења у свијету; сви су они претрпјели пораз. Мноштво Мученика, сузе Преподобних и молитве Светих покривају је духовно и штите, а Дух Утјешитељ, Дух Истине, уводи је у сваку истину. Са осјећањем обавезе и одговорности, и поред препрека и тешкоћа, Васељенска Патријаршија, као Првопрестолна Црква Православна, брине за очување и утврђење јединства Православне Цркве, да би се једним устима и једним срцем исповиједала Православна вјера Отаца наших у сваком, па и у нашем времену. Јер Православље није музејска ризница, да би се одржавала, него је оно дах живота, да се предаје и да оживотворава људе. Православље је свагда савремено, довољно је само да проповиједамо смиреноумно и да га тумачимо, имајући у виду трагања и егзис тенцијалне потребе човјекове у сваком времену и културној средини. Ради тог циља Православље треба да се налази у сталном дијалогу са свијетом. Православн а

кона Васкрсење Хриса или Васкрс није са- си нам рајске двери“ (Пасхални канон, глас 6). Као и Рођење Исуставни део циклуса дванаест главних праз- са Христа од Дјеве и Васкрсење Исуса Христа велича се као неизрецива Тајна необјашњива ника Цркве. Свети Григорије Бопитањима. „Не само да камен није одваљен са грогослов каже: „За нас, то је празник празба, већ су и печати остали нетакнути док је васника и слава над слакрсавао Христос и засијао вама; он надмашује све је живо из роба док празнике као што сунце надмашује све звезвраа беху закључана. де; он није само људски Васкрсли Христос подии овоземаљски празже се из гроба као што ник већ и празник оних се појављује апостолима кроз закључана враа која који припадају Христу и славе се по Христу“.1 он није отворио. Он излази Васкрс, највећи црквеиз гроба без спољних знакова које би неки сведок ни празник издваја се приметио.“5 Недокучива међу празницима као највише пројављивање природа овог догађаја за људски ум, па сходно томе Христове свемоћи, потврда вере и символ и немогућност његовог нашег васкрсења. „А изображавања условили су непостојање икоако Христос не уста, узалуд вјера ваша, не Васкрсење Хриса. Због тога, као што смо рекли, у још сте у гријесима православном иконописвојијем“ (1. Кор. 15,17), су се јављају иконе које се каже апостол Павле. међусобно допуњују и одХришћански икононосе на овај догађај. Једна пис познаје више наје договорно символиччина изображавања Васкрсења Хриса. У на представа која изобра3 раном хришћанству жава догађај који претходи коришћена је праслика Васкрсењу, односно Силазак догађаја из Старог Завета, у а, а друга, историјски тренукоја показује излазак пророка Јоне из утробе кита.2 так који прати Васкрсење Христово, односно Мироносице на роМада, у тим најранијим временима видимо и приказ бу. историјског сведочанства Васкрсења Христа, засноИз књие Леониа Усенско и Влаимира Лоско „Смисао икона“, Јасен, 2008. . ваног на Јеванђељу, када се анђео јавља мироносицама на гробу. По некима, овај приказ постоји већ у 3. веку (црква у Дура Еуроос, 232).3 Историјски гледано, 1. Свети Григорије Богослов, Васкршња проповед 45; П. Г. 36, ред. 624. 2. Представу видимо у римским катакомбама Присцила и Каликтус, почетак 2. следеће изображавање које се односи на Васкрсење века. Христа је Силазак у а. Најраније изображавање овог 3. К. Вајцман, Византијска уметност и школовање у Америци (К. Weitzmann, Вугапtiпе Аrt апd Sсholarshiр in Атеriса), Амерички археолошки преглед догађаја потиче из 6. века и налази се на једном стубу (Аmerican Јоurnal of Агсhеology), том 51, број 4, 1947. циборијума цркве Свео Марка у Венецији. Ова два 4. Иако је тема Васкрсење Христа по пореклу византијска, налазимо је у прапоследња изображења користе се у Православној вославном иконопису само као илустрацију, па и тада врло ретко, као што је Цркви као иконе Васкрсења Хриса. По предању то у Хлудов псалтир из 9. века који су илустровали грчки иконописци. То је православног иконописа сам чин Васкрса није ниилустрација речи псалма 10, 12: „Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољнијех“. У руском иконопису појављује се са продором декаденције, када изображаван. Насупрот њиховом односу преодносно крајем 16. века, под утицајем западне религијске уметности у којој ма подизању Лазара, Јеванђеља и црквено предање је ова тема широко распрострањена, већ од ренесансе. Морамо назначити не описују тај тренутак нити објашњавају како је Хрида сличности које постоје између слика из Хлудовог псалтира и приказа за4 стос васкрсао. Сходно томе не постоје ни иконе. Ово падног сликарства су само по идеји, али не и по начину изображавања. Што Светосимеоновска светковина у Подгорици се тиче руских иконописаца очигледно је да они нису могли лако направити ћутање јасно објашњава разлику која постоји између такав искорак који је у супротности са Јеванђељем. Осим неколико изузетадва догађаја. Док је подизање Лазара чудо које свака, изображења су скромнија у односу на оне са Запада. Спаситељ је изобрако може видети, Васкрсење Христа је немогуће за жен у истим хаљинама као и на приказу Силазак у ад. Стражари се приказују било какво виђење. Црква јасно пореди Васкрсење у сну или их нема. Најчешће овај приказ видимо на иконама Васкрсење ХриХриста и Његово рођење: „Када си васкрсао из гроста са више слика које се односе на Васкрсење или се појављује на истој плочи са Силаском у ад, али по страни као допунска слика. ба сачувао си знаке целе, Христе, и својим рођењем ниси повредио закључано девичанство, и отворио 5. Сергеј, московски патријарх, Васкрсење Христа насупрот васкрсењу Лазара,

Од повриJеђене кичме исцJелио га Свети ВасилиJе

ана 12. јуна 2004. г. био сам на хиротонији др Максима Васиљевића у саборној цркви у Сарајеву. Лично пријатељство са његовим честитим оцем протојерејем Лазаром, за вријеме мога т р и д е с е то го д и ш њ е г живљења у Сарајеву, доМИЛУТИН Вековић вело ме на ову духовну свечаност. Пошао сам одатле у Стару цркву на Башчаршији, да се поклоним моштима Свете првомученице Текле. Прођох капију и нађох се пред најстаријим храмом Сарајева, који надживљује вијекове. И ту су ме чекале успомене, али и сазнање једног новог и неочекиваног чуда. Код улазних врата сретох човјека, ту око педесет година старости, поред њега двије жене. Закорачих да прођем поред њих и он ми се љубазно обрати: „Пријатељу, овдје сам по први пут, знате ли ми што рећи о овој светињи?“ „Ја сам, можда и хиљадити пут овдје за ове прошле тридесет и три године“, рекох. „У овоме древноме граду провео сам најљепше године живота, тако све до 1992. г, када је братство-јединство, прешло у братство-убиство. Видите ону разгранату винову лозу између храма и црквеног музеја, она је ту донешена и посађена испред моје куће, сада се протеже на двадесетак метара дужине. Ово је велика светиња. Ту су мошти Светитеља и једног Светог дјетета. Ову велику православну светињу и муслимани поштују и за вријеме рата је нијесу дирали, него је остала нетакнута. Хиљаде душа кроз вјекове долазило је овде да тражи и добијало је помоћ Божију и Његових Светих. Испричах му и нека чуда, овдје што су била. Овај човјек ми пријатељски пружи руку, захвали се на ријечима и представи се:„Ја сам Горан Новаковић, родом из Босанског Шамца, село Црквине, ово ми је супруга и наша пријатељица“. Подстакнут мојом причом он ми је испричао чудо доживљено од Светог Василија: „У тешком саобраћајном удесу озбиљно сам повриједио кичму. Било је то 12. 2. 1995. г,

једне за мене тужне ноћи. Послије тога у сну ми се јави анђео Божији и рече ми да ће ми помоћи у овој несрећи. Оперисао сам кичму 8. маја 1996. г. Операција није била успјешна. Тешко сам могао да се крећем и то само уз помоћ своје супруге. Био сам на граници инвалидности – доживотне. Наступи неко самогледање и рекох себи - вријеме је да надвладам своју тјелесну кратковидост. Можда ћу ово зло, ову болест излијечити и побједити, борећи се за духовне вриједности. Окренух се посту и молитви. Послије неког времена, а на препоруку стручњака пођох у Игало, на лијечење, на терапију. Терет болова је надрастао моје снаге. Ни љекови ни љекари нису помогли. На Преображење Господње причестих се у Херцег Новом. Болови опет, али неугасла нада и вјера тињају у срцу. Ови незаустављиви болови имали су своју нијему поруку и ја сконтах: неистраживи су путеви Господњи, али ово што се са мном дешава можда је цијена неког сагрешења сакривеног завјесом прошлих година и позив Господњи на пут спасења. И ја одлучих - само у Острог, само у Острог у исповједаоницу читавог српског рода. Тамо на исповјест и молитву за спас душе и исцељење тијела. Из Игала право у Острог одох. Исповједих се и помолих пред моштима Светог Василија. Из срца, из душе, са сузама, са уздахом да се чује до неба – О, ти свеопшти српски родитељу, о боголики светитељу; који си многе тужне учинио радосним, многе болесне здравим, многе осатањене богоносним, чуј ме, исцијели ме! Ти то можеш. Помози моме маловјерју. И очи! И душа! И срце! Све се претворило у сузу у вапај. И ту оздравих. И ево ме сада пред тобом здрава захваљујући Богу и Светом Василију!“ То рече и прекрсти се. И у мојим очима родише се сузе захвалнице према Острошком чудотворцу, који је духовни будилник свога рода, који многе поклонике и покајнике овјенчује здрављем и обесмрћује. „Нови живот ево, већ шеснаест година живим у Швајцарској, настави он. У своме стану имам иконе: Христа Спаситеља, Пресвете Богородице, Светог Симеона Богопримца, крсне славе моје - Свете Петке и Светог Николе. Из доње половине иконе Светог Николе почело је да точи миро. И сада је то видљиво на зиду испод иконе. То нијесам хтио да кречим. То мироточење је трајало само једну ноћ јула 2001. г. Од тога чудесног мироточења из иконе ми сада славимо и Светог Николу као другу крсну славу.Имамо двоје дјеце, женско и мушко. И они су имали проблема са здрављем, али, Богу хвала, сада су сви добро. Сви држимо Божије заповјести; пост и молитву“, заврши Горан своју причу о преживјелим болестима и чудима. Причу са срећним завршетком; у којој је са оздрављењем тијела добио и оздрављење душе. Ту у Острогу. На духовном врелу чуда...

Дали су нам вишњи Јерусалим Москва, 1933 - на руском.

ветом Архијерејском Литургијом коју је у Саборном храму Христовог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са осам Епископа Српске Православне Цркве, празничном литијом и Духовном академијом на остацима Немањиног града, у Подгорици је 27. фебруара торжествено прослављен празник Светог Симеона Мироточивог. Митрополиту Амфилохију саслуживали су Господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, славонски Сава, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, липљански Теодосије и диоклијски Јован, као и бројно свештенство и свештеномонаштво. У литургијској бесједи коју је изговорио по благослову митрополита Амфилохија, владика Григорије је, након повратка са Косова и Метохије, светосимеоновском сабору пренио из Грачанице благослове епископа Атанасија и Артемија. „Овај град има лијепо име, али је он град Светог Симеона Мироточивог. И данас ћемо ићи на остат-

ке онога града који је још из времена кад је он овдје рођен. За нас је данас најважније да се подсјетимо шта нам је то дао Свети Симеон и шта нам је дао његов син, наш Свети отац Сава. Они су нам дали град који на гори стоји, вишњи Јерусалим. Дали су нам Цркву Христову. Зато је, браћо и сестре, славити наше духовне родитеље увијек слава и част. А посебна слава и част је славити Светог Симеона Мироточивог у његовом граду, његовој Подгорици“, рекао је владика Григорије. Током Литургије у чин протојереја-ставрофора рукопроизведен је отац Драган Митровић, а у чин ђакона рукоположен је Миомир Вулевић, свршени студент Богословског факултета у Фочи.

април / 2010 / svetigora

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

svetigora / 2010 / април

Секретар редакције: Татјана Марјановић

поводом Недеље Православља

vaskRsewe hrista

reporta ` a СЛАВКО Живковић / РАЈО Војиновић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Патриjарашка и синодска Посланица

ЛЕОНИД Усенски

април / 2010 / svetigora

Архиеиско консаниноољски и Паријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојерејставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић), јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић

povodom praznika

Хрисос васкрсе! Ваисину васкрсе! аскрсење Христово, браћо, с правом је названо „празник над празницима“. Празнујући Христово Васкрсење, празнујемо непобједиву Божију силу и Премудрост, пројављењу Христовом побједом над смрћу. Христовим васкрсењем, Његов гроб и гробна тама, а кроз Њега и сва земља - гробница милиона, као и васиона – воденица смрти, преображавају се у источник бесмртног и нетрулежног живота и мјесто јављања нестворене и непатворене свјетлости Божије. Христово распеће и смрт, васкрсењем Христовим, постају уништење свепрождируће смрти и даривање вјечног живота свима који су у гробовима. О радосног и свера-

Mирооли АМФИЛОХИЈЕ

2010. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

Икона преподобног Јустина (Ћелијског) на другој страни корице је рад иконописне радионице манастира Жупа Никшићка

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

pouka

Књига Јудите Мајке хришћанке Јубилеј Медицина Саопштење Хронике

Од повриJеђене кичме исцJелио га Свети ВасилиJе

··

28. •

svetigora / 2010 / април

besjeda

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

post - najsavr[eniji vaspita~

Бесједа Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско - приморског Г. Амфилохија са вечерње службе коју је у понедјељак 15. фебруара са свештенством служио у Цетињском манастиру. аскршњи пост у који улазимо и уопште пост Црква назива Божија. Пост је у исто вријеме у својој свеукуп„свијетлим постом“. Он нам се даје „на просвећење душе и ности оно у чему је смисао свеукупног Божијег тијела“; свјетлошћу богопознања, Личношћу Господа нашега откровења до доласка Христовог. Ако кажемо, и то Исуса Христа. Црква је по својој природи посна Црква. Пост учимо, и то тумачимо читајући Свето Писмо Старог Цркве није и не садржи се просто у уздржању од тјелесне Завјета, старог савеза са Богом, - да је Стари Завјет хране, то је само један детаљ поста на који нас Црква при- „васпитач за Христа“ понављамо тиме ријечи Св. зива. Пост је нешто што је уграђено у саму природу Цркве, Апостола Павла који тако тумачи свеукупни Сташто је уграђено у саму људску природу. Од поста зависи наш од- ри Завјет. Такође, онда можемо мирне душе да нос према Богу, наш однос према ближњима, наш однос према кажемо да је пост управо најсавршенији васпитворевини Божијој, наш однос према нама самима. Од њега за- тач, најсавршенија школа у којој се човјек учи, у виси смисао нашег људског живота. Зато није случајно да Свети којој се човјек васпитава. Како је то пост васпитач? Оци неједење са дрвета познања добра и зла, заповијест Божију о Прије свега кад пратимо пост, нарочито овај Венеједењу, тумаче као позив на пост, на уздржање. Позив на здрави лики четрдесетодневни пост, све оно што у њему однос према творевини Божијој. Позив да не злоупотребљавамо читамо, што пјевамо, видјећемо да је пост управо сами себе и дарове које имамо од Бога, да не злоупотребљавамо наш призив: Призив нама од Господа да се непретворевину којом нас је Бог обдарио, храну којом се хранимо, кидно мијењамо. То јесте смисао ријечи „метанија“, воду коју пијемо, топлоту која нас грије, хљеб који једемо. Дакле, коју смо ми превели са ријечју „покајање“. Није заповијест, она прва заповијест Божја, је у ствари призив нама да потпун тај превод на словенски језик. Јер ријеч сачувамо истински и прави однос према „покајање“ има само морално својство а ријеч Хљебу живота и да никад не за- библијска, новозавјетна „метанија“ не само што боравимо да не живи човјек има тај етички, морални смисао, него има и дубљи само о хљебу, него да живи - како би данас рекли неки од наших теолога - онод сваке ријечи која из- толошки смисао, битијни смисао, или како кажу лази из уста Божијих. философи - егзистенцијални смисао. Метанија Што значи: „да живи је промјена, мијењање ума, позив на непрекидод ријечи Божије“. Да но мијењање срца и ума што значи мијењање ка живи вјечном Ријечју бољем. Значи остваривање онога што је Бог усаБожијом, вјечним дио у нашу људску природу. А Бог је управо усаЛогосом Божијим, дио тај дар, ту способност да се мијењамо. Не да се Сином Божијим мијењамо према горем, унаказујући, губећи оно Ј е д и н о р о д н и м , што имамо по својој природи, него да то што имауграђеним у све- мо по својој природи, да то усавршавајући дајемо укупну твореви- му нови квалитет. Прије свега пост нас подстиче на ну, Који дарује све дубље и дубље боготражење. На искање истиунутарњу сло- не, на познање истине. Та истина је једина која ће весност творе- нас ослободити, по ријечима Господњим. вини, како каже Дакле вријеме поста нарочито нас подстиче на наш отац Јустин то трагање за Господом. На вапијање за Њим. - даје твореви- На трагање за Њим као вјечном истином. На ни логосност. На проучавање оне истине коју нам је Бог открио, том унутарњем коју нам је Бог јавио о Себи, о свијету и о нама, устројству, почива коју нам је открио преко Пророка, коју нам је отњен унутарњи по- крио преко Апостола, нарочито коју нам је отредак; њиме стиче крио Собом, Својим уласком у овај живот, у махармонију, њену тицу живота. Трагање за том истином, познавање цјелесообразност те истине, познање те истине, проучавање те исали и њен смисао тине, тумачење те истине, живљење том истином утемељен на управо јесте оно на шта нас упућује пост. А то је тој унутарњој оно на шта нас упућује и Стари Завјет, на шта нас хармонији и упућује и Нови Завјет и свеукупно учење Цркве и унутарњем Откривење Божије. И не само што нас пост подпоредку. стиче на трагање истине, што нас подстиче на Дакле пост боготражење, него нам указује и начин на који се је прва може спознати истина. Јер не може се било како заповијест истина открити. Слично се сличном радује. Само

април / 2010 / svetigora

Тачно, јесте сличан човјек са мајмуном - нема никакве сумње, само да ли је то једина сличност и једино својство човјеково његова сличност са мајмуном и са осталим живим бићима, са осталим бићима видљивим и невидљивим. Ако је то његова једина сличност, онда у реду. Али управо нам пост открива ту дубљу димензију нашега бића и открива нам дубљу глад: буди у нама, утишавајући глад за тјелесном храном, буди у нама глад, ону праву изворну глад за оним што је најважније за нас људе. То је добро говорио, то често понављам, наш прота Милутин Радисављевић, Бог да га прости, нама студентима је говорио: „Дјецо, не заборавите, пост ће вам промијенити философију живота“.

нас људе. То је добро говорио, то често понављам, наш прота Милутин Радисављевић, Бог да га прости, нама студентима је говорио: „Дјецо, не заборавите, пост ће вам промијенити философију живота“. И тачно, како вријеме пролази све сам свјеснији те велике истине коју је сазнао тај наш дивни свештеник родом тамо негдје од Опленца, који се недавно упокојио. Он је преводио Светог Јована Кронштадског, „Мој живот у Христу“. Па негдје нађите и читајте Јована Кронштадског и сјетите се и проте Милутина који нас је учио како ће нам пост промијенити философију живота. Тачно. Управо нам мијења философију живота: тиме што нам открива пост и чиме нас васпитава дубљим истинама живота. Омогућује нам да познамо дубље истине живота. Мој професор на класичној филологији, чувени Милош Ђурић, велики хелениста, преводилац дјела хеленских философа, писац чувене „Хеленске етике“, говорио је нама студентима, он је волио да говори кроз шалу на лијеп начин... Па нам каже: „Еј будалчине“, каже он нама, „ништа ви не знате. Ништа ви не знате. Ја кад хоћу негдје да идем, да обавим неки важан посао, да се сретнем са неким важним људима. Да нешто што тражим, да то и остварим, ја прво постим. Постим тога јутра, и ништа не једем. Онда ми је бистрија памет, чистија ми је савјест.“ Мудар. „Понајвише волим“, каже, „да постим пред Преображење. Ону недјељицу дана попостим, па онда идем у манастир Љубостињу, тамо се причестим Тијела и Крви Христове. Па онда се нахраним лијепога грожђа тамошњега и окупам се. Тамо има поред Љубостиње ријека“... Дакле, пост који мијења философију живота, који буди савјест и открива нам дубљу истину живота и јавља нам који је хљеб онај једини на потребу: открива нам „Хљеб живота који силази с неба“. Да, без те духовне хране, без тог васпитања за вјечно људско достојанство, свако васпитање је равно дресирању, дресури. Јер као што се пси дресирају тако се онда и људи дресирају ту на земљи да обављају своје послове. Али онда немају осјећање за оно што је једино важно (задато), што је једино непролазно. Ево ми смо почели овај пост са Каноном Светог Андрије Критскога. Човјек Божији, човјек молитве очевидно - то се види по његовом Канону. Човјек, изузетан зналац Откривења Божијег и Старог и Новог Завјета - то се такође види по садржају његовог Канона. И са тог разлога није чудо што Св. Андреј Критски тако добро познаје збивања и догађаје Старога Завјета и што он даје такво тумачење тим збивањима, што на такав начин приступа личностима који су актери тих старозавјетних збивања. Он с једне стране потврђује у свом Канону да су стварни догађаји, стварне личности оне који су описане у Старом Завјету, да су стварни догађаји било да се ради о њима било да се ради о људима који су били вјерни Закону Божијем, или о људима који су негирали и одрицали се Закона Божијег. Све он то види, све он то признаје. Али он свему томе, тим историјским догађањима и историјским личности-

оним што је у нама боголико, што је слично Богу у нама: било да се ради о нашем уму, о нашем осећању, о нашој вољи, било да се ради о нашем тијелу створеном руком Божијом, само тиме и преко тога Богу сличнога можемо ми познати и дотаћи се Бога. Ако наш ум није богоусмјерен, онда он на нешто мора бити усмјерен. Он не може ићи на празно. Ако су наш ум и наше срце, наше осјећање и посебно наша воља, ако су усмјерени на нешто друго што није Бог и вјечна истина; ако је то усмјерено на овај свијет или на нас саме на начин који није начин који нас узводи, који нас приводи Богу, онда наш ум и наша савјест, и наша свијест иде путем који води у празнину, у земљу недођију. Не храни се, наша душа се не храни на прави начин храном духовном. Онда ми, како би рекао наш владика Николај, лутамо по њивама глади. Мислимо да ћемо се нахранити тамо гдје истинске хране нема. А човјек је биће које је гладно. Фојербах је рекао да је човјек „оно што поједе“. Мисле да је то мјера његовог безбожништва, атеизма. Међутим, када је рекао да је човјек оно што једе, он није знао да је тиме открио велику истину. Он није био свјестан те истине. Човјек јесте заиста оно што једе и што поједе. Ако човјек само једе оно што једу и остале животиње, дакле, биље и храну у овоме свијету и ако се само тиме храни човјек, онда је он на нивоу животињском. По храни он се препознаје, ко је и шта је. Зато није чудо да људи који одричу пост, који се одричу поста, да они сматрају једноставно да је човјек животињског поријекла, да је човјек животиња по својој природи, да је животињско мјера људскога достојанства и да је једина храна којом се човјек храни ова храна коју једемо свакодневно и да не треба друге хране човјеку сем те хране. Сигурно, ово јесте храна, али храна за наше тијело. Међутим, човјек није само тјелесно биће, него је човјек и биће духовно. Унутарњи дамар његовог бића, срце његовог срца јесте управо оно што се језиком библијским назива „образ и подобије Божије“, лик и прилика Божија, дакле оно чиме смо по Богу створени и оно ради чега смо створени. И ако човјек то заборави, ту своју сличност са својим Творцем и само налази своју сличност и своје поријекло са оним бићима која су око њега, онда како каже наш владика Раде који је овдје столовао, овдје служио Богу гдје се и ми данас налазимо, онда он је у праву кад каже да „гледа мајмун себе у зрцало“. Погледа се у огледалу - у огледалу: мајмун.... Човјек мајмун, мајмунскоме сличан. Тачно, јесте сличан човјек са мајмуном у то нема никакве сумње, само да ли је то једина сличност и једино својство човјеково: његова сличност са мајмуном и са осталим живим бићима, са осталим бићима видљивим и невидљивим. Ако је то његова једина сличност, онда у реду. Али управо нам пост открива ту дубљу димензију нашега бића и открива нам дубљу глад и буди у нама ту глад; утишавајући глад за тјелесном храном, буди у нама глад, ону праву изворну глад за оним што је најважније за

svetigora / 2010 / април

ма, даје дубљи смисао и дубља значења. Зато је веома добро да у току овог поста узмемо да читамо Стари Завјет. Онако, како видите, како пише, како га читамо. Почели смо вечерас са Књигом Постања. И тако ћемо читати Стари Завјет до краја поста. Читав Стари Завјет ћемо читати, и Петокињижје Мојсијево и Књиге Царева ћемо читати, оне основне одјељке из Књиге Царева и Петокњижја Мојсијевог, Исуса Навина, Књиге о Јову. Псалме, поготово ћемо да читамо, а онда ћемо читати и Пророштва старозавјетна. Дакле, све је то Свети Андреј Критски читао стекавши трезвен ум, целомудрен ум, и схватио да сва та збивања и ти догађаји немају само тек неки историјски смисао који је био у њиховом времену, него да се све то односи и на нас. Свака она личност старозавјетна која је одступала од Бога и догађај, то је уствари предуказање наших страсти и нашега отуђења, од нас самих, од Бога, од Закона Божијег. И с друге стране, све оне личности које су у Старом Завјету остале вјерне Закону, оне су призив нама да себе васпитавамо по примјеру њиховом, да испуњујемо оне врлине које су они испуњавали. Личности су обрасци врлина или страсти. Тако на примјер, двије жене имао је Јаков у Старом Завјету: Лију и Рахиљу. Лија многородна - десеторо дјеце родила, а Рахиља је имала два сина, Венијамина и Јосифа. И сад Лија је символ наше дјелатности, нашег труда, нашег подвига, нашег поста, наше молитве и свега тога. А Рахиља, она је символ нашег дубљег трагања за Богом, „сазерцања“ како каже у преводу наш владика Артемије. Сазерцања истине, трагања за истином. Другим ријечима, те двије личности из Старог Завјета су по много чему сличне оним двијема сестрама у Новом Завјету: Марти и Марији. „Марта, Марта о многоме се бринеш и трудиш, а једно је на потребу“. Не пориче Господ нити Лију и њену многодјетност, њен труд, њен подвиг. И не пориче ни Марту и њен труд, али само хоће да каже степеновање у том труду: није то оно што је најважније, није оно што је најбитније, али ни без тога се не може. Оно што је најбитније јесте управо стојање код ногу Господњих, то служење Господу. Та вјерност Богу и вјерност закону Божијем, испуњавање тог најдубљег у људској природи, на начин Светих Божијих људи. Трагање за Богом и трагање за сретењем са Господом. Као што је Марија то чинила, као што је то Рахиља чинила, као што су то синови Рахиљини, што се показује из њиховог житија - трагали и чинили. Дакле, пост као промјена философије живота и кроз пост најдубље тумачење свих истина Божијих. И све оно што чинимо, што радимо, о чему размишљамо, што се трудимо уздржавајући се не само од тјелесне хране, него одсцијецајући од себе онај коров који ниче у нашој души који је демонска сила посијала, демон страсти кроз које се рађају мрак и помрачење у човјеку. Све то одсијећајући у себи ми дајемо могућност да у нама расте оно што је боголико, оно што је Богу мило. Дајемо могућност, узоравши њиву наше душе, сијемо сјеме Божије и омогућујемо том сјемену да га коров не загуши, да

га не уништи, не придави. И да то сјеме расте у нама, сјеме ријечи Божије и сјеме истине Божије, на начин како је оно расло код Пророка, код Апостола, код Светих Божијих људи. Дакле пост и Црква која је посна Црква, Црква уздржања, Црква подвига. Не Црква само карневала. Ви видите сад на коју мјеру смо спали ми савремени људи. На мјеру карневала. Шта значи карневал? Питајте оне које сад овдје пропагирају карневал и који се укључују у те карневалске игре по Приморју и широм Европе и свијета. Шта то значи карневал? Бојим се, веома мали ће број људи бити који знају шта то значи карневал. Карне вале је уствари месопусна недеља. Одбацивање меса. Дакле, покладе, везано за почетак поста, и на Истоку и на Западу. Међутим, шта се догађа? Пост укинут, поготово на Западу. Пост укинут али није укинуто то што претходи посту, тиме је пост потпуно промијенио свој смисао и своје значење. Намјесто одбацивања меса, односно тог следовања црквеном поретку и њеном властитом програму, испоставља се да је пост вријеме призива на ждерање, на играње, на лумповање. Шта су друго те машкаре, него управо то? Оно што треба да буде почетак за нови живот и нови начин живота, оно постаје повратак у паганство, у многобоштво. Нажалост, још се то хвали, то се велича, за то се даје новац, и држава за то сад даје новац, за све те карневале који су потпуно антихришћански. Намјесто да се прихвати ритам, нови ритам живота на који призива Бог и Црква и дубља људска савјест и свијест, намјесто да искористимо ово вријеме које нам је Бог дао на промјену ума, срца, душе, на промјену понашања, на ослобађање од гријеха, од злочина, од убијања људи, од отимања, од пљачке, од среброљубља. А то управо и јесте призив поста. Намјесто, дакле, да то користимо, ми се враћамо баханалијама, бесловесности, гријеху и самим

Дакле пост као начин живота. Пост као најдубље васпитно средство, као најсавршенија школа за васпитање људи и народа земаљских. Пост којим се стиче знање и стиче се начин на који треба да користимо то знање и дарове којим нас је Бог обдарио. Зато је наша Црква посна Црква, што значи подвижничка Црква. Зато је и Мојсије постио прије него што је добио Божије заповијести. Није Бог могао да се усели у његово срце, његов ум, да он није очистио и припремио ум и срце за Божије дјејство и Божије присуство. Чак и Господ, Који је безгрешан, да би показао нама како да живимо, и Он је четрдесет дана постио и тиме се суочио са демонском силом и са она три основна искушења којим демонска сила искушава човјека од искони до данас. тим шта бива са човјеком, шта бива са људима, шта бива са народима? Па и сами видимо шта бива и како бива. Кад би знали шта је пост и шта је суштина поста они који данас уништавају Авганистан не би то радили. Ти су у Ираку, побили милион људи наводно ради, они то кажу, људских права, а у суштини ради нафте, ради среброљубља, ради отимачине туђега. То је суштина ових ратова који се сада воде. Као што је суштина била и свих ратова кроз историју. Као што је суштина и отимања нама Косова и Метохије и бомбардовања, наводно опет за људска права. Која људска права, кад ти тамо убијаш невине људе, и хиљаде и хиљаде квадратних хектара земље туђе узимаш да би ту правио „Бонстил“, војну базу преко које ћеш да господариш и сјевером Европе и Азијом. А да је било мало више поста и молитве, онда би се схватило да је то уствари среброљубље, похлепа, гријех вапијући. То је управо оно што унижава људско достојанство и укида људска права. И

април / 2010 / svetigora

редом све друго што је везано за среброљубље. А да не говоримо о гордости, отровној и опакој која је и изагнала Адама, која изгони човјека из раја, из нормалног начина постојања. Дакле, оног тренутка када је Европа, када су народи европски, који су некада били просвијећени свјетлошћу богопознања, па и данас има још тога код њих, тог тренутка кад су престали да посте, задржавајући од поста само карневал - тог тренутка креће човјечанство потпуно другим путевима. Не иде више оним путем којим је једанпут кренуло, на који га је призвао Бог, на који их призива Јеванђеље. Дакле пост као начин живота. Пост као најдубље васпитно средство, као најсавршенија школа за васпитање људи и народа земаљских. Пост којим се стиче знање и стиче се начин на који треба да користимо то знање и дарове којим нас је Бог обдарио. Зато је наша Црква посна Црква, што значи подвижничка Црква. Зато је и Мојсије постио прије него што је добио Божије заповијести. Није Бог могао да се усели у његово срце, његов ум, да он није очистио и припремио ум и срце за Божије дјејство и Божије присуство. Чак и Господ, Који је безгрешан, да би пока- Његош, то ви који овдје учите школу не треба да зазао нама како да живимо, и Он је четрдесет дана постио и тиме боравите, и за вријеме једног Великог поста, тамо се суочио са демонском силом и са она три основна искушења негдје око 1840. године, он се затворио овдје у своју којим демонска сила искушава човјека од искони до данас. Зна- келију четрдесет дана и ни са ким није хтио да конмо која су то три искушења: прво, претвори камење у хљебове, тактира, да општи. И за тих четрдесет дана је напито је то чиме куша демонска сила и савремено човјечанство и све сао Лучу микрокозму, најсавршеније своје дјело. А нас, сваког човјека појединачно. Друго, дакле: даћу ти сва богат- управо та Луча микрокозма није ништа друго него ства овога свијета, само ми се поклони. Такође искушење Христо- је његово његошевско тумачење Великог поста. Па во и искушење свих људи и народа до данас. Као што је такође и зато ових дана немојте да пропустите да прочитатреће искушење: потрага за лажним чудом. Извео Га је демон на те Лучу Микрокозма. „Човјек изгнат за врата чудехрам и рекао му: скочи, јер је речено, анђели твоји ће те прид- ствах, он сам собом чудо сочињава“ - почиње тако ржати. Дакле чудеса. Лажна моћ, лажна сила, лажна чудеса којима „Луча“ са изгнањем из раја и онда иде даље, тумачећи човјек покушава да испуни свој живот. Три страшна искушења о на свој начин пјеснички, философски људску судбикојима нарочито говори велики Достојевски. Три искушења: по- ну и људску историју и љуски пад и завршавајући, хот плоти, похот очију и гордост живота. Тако та искушења нази- као што је познато, са Васкрсењем: „О, преблаги, тихи ва Св. Јован Богослов. А то су иста она искушења Евина у рају, та Учитељу! Слатка ли је света бистра вода, с источниискушења Христова у пустињи. То су искушења сваког људског ка Твога бесмртнога!... Воскрсењем смрт си поразио... бића и сваког земаљског народа. А пост је онај дар управо који Земља слави свога Спаситеља!“ Дакле, веома је битнам даје снаге и моћи да побиједимо та искушења и да оствари- но да ових дана прочитамо Лучу микрокозму. Лучу мо прави смисао свога људскога живота. Зато постимо тјелесно, микрокозму обавезно да прочитамо и да је читамо у постимо и духовно, као што нас призива овај пост Велике Четрде- светлости Канона Андреја Критског; да читамо такође сетнице, да би нас кроз овај пост обасјала свјетлост богопознања, Стари Завјет ових дана, мало више. Молитвама Светих Отаца наших Господе Исусе Хрисвјетлост Христовог лика, која је свјетлост Христовог Васкрсења. Овдје у Цетињском манастиру постио је Петар II Петровић сте, Боже наш, помилуј и спаси нас! Амин!

svetigora / 2010 / април

poslanica

Архиепископ константинопољски и Патријарх васељенски Г. ВАРТОЛОМЕЈ

Патриjарашка и синодска Посланица

поводом Недеље Православља

Патријарх московски и све Русије Г. КИРИЛ

април / 2010 / svetigora

21. фебруара, прве недјеље Великога поста, када Црква празнује Недјељу православља, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил, служио је Божанствену Литургију Светог Василија Великог у Саборном храму Христа Спаса у Москви. Након читања Јеванђеља, Свјатјејши Патријарх се обратио вјерницима бесједом. име Оца и Сина и Светога Духа. мотивисани добрим побудама. Њима се чинило да Прва недјеља Великога поста је посебан дан, јер тога вјеру треба учинити разумљивијом, логичнијом, дана празнујемо Недјељу православља. убједљивијом, прикладнијом Слову Божјем, и Обичај да се првог недјељног дана Великог поста обиљежи удубљујући се у своје сопствено схватање вјере, побједа Православља потиче из прве половине 9. вијека, игноришући општецрквенo саборно поимање када је био састављен посебан чин Недјеље православља вјере, они су долазили до закључака који су били и био установљен тај празник – у спомен на побједу над крајње опасни за само постојање Цркве. иконоборством на Седмом васељенском сабору, који је Лично говорећи, пред Црквом стално стоји задаодржан 787. године и истовремено у знак сјећања на побједу так – чинити вјеру јаснију људима, чинити ХриЦркве над многим другим јересима, које су представљале стово послање увијек актуелним, како би се поогромну опасност за унутрашњи живот Цркве и за њену мисију у стигли циљеви, који данас стоје пред Црквом, као првом миленијуму. Од тада се сваке прве недјеље Великог поста што су увијек стајали – да би Христова свјетлост подсјећамо тих знаменитих догађаја и свака од тих недјеља даје просвијетлила васељену, да би људи примали нам повод да поразмислимо о томе шта је црквено јединство и хришћанску вјеру свјесно и разумно, дајући јој заједно са тим, опет и опет, да поразмислимо на ту тему, шта је свој разум и своје срце. Али у тим тражењима мујерес. дрог и актуелног тумачења вјере, никада не треба Црква је заједница једномишљеника, који вјерују у Све- прекорачити црту, иза које већ није тумачење, него ту Тројицу, у Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Вјеру, која деструкција. сједињује чланове Цркве у једну заједницу, Сам Господ је пре- Зашто Црква тако брижно чува праву вјеру? Чува дао Апостолима – у почетку Дванаесторици, о чијем призвању је и убједљивом ријечју, и љубављу, и канонском смо слушали из Јеванђеља, а затим и другим апостолима, проповједницима, јеванђелистима, благовјесницима, учитељима – онима који су по свој васељени проносили вијест о Христу Васкрсломе. Апостоли су у свакој од заједница коју су основали, поставили људе, које су се касније почели звати епископима, и на њих ставили посебну одговорност – да чувају Христову вјеру. Али човјек има слободу, и на основу те Богом дароване слободе често чини не само добре поступке, него и лоше. Сасвим је очигледно да слободни људи могу имати различите погледе на једне те исте ствари и да постоји такав појам као разномислије (различитост мишљења). У Цркви је разномислије допустиво. О томе говори Свети апостол Павле: јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама (1 Кор. 11, 19). Јер када се сукобљавају различите тачке гледишта, често се кроз те сукобе и открива драгоцјена ризница истине Божје - управо је тако јачала вјера Христова. На Васељенским саборима није било једномислија: људи су се придржавали разних гледишта, али увијек су долазили до заједничког схватања вјере. Али код разномислија у Цркви постоје границе. Ако разномислије у вјеру уноси таква изопачења, која руше саму суштину те вјере, значи, лишава људе спасења, такво разномислије се именује као јерес; њега је Црква увијек осуђивала и данас га осуђује. Ако се погледа у историју рађања јереси, види се да су оне увијек ницале под привлачним предлозима и да су јересијарси, оснивачи јереси, били

besjeda

СЛОВО НА НЕДЈЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА

svetigora / 2010 / април

строгошћу, јер су сви јеретици увијек били одлучивани од Цркве према Божјој Ријечи: Извадите злога између себе (1 Кор. 5,13), јер је очување истинске вјере животно неопходно не само за Цркву, него и за читав људски род – чак за оне, који не припадају Цркви, и чак за оне који припадају другим религијама. Неко ће можда рећи: а шта ће онда невјерујући људи, шта ће онда друге религије, шта ће онда савремени, разноврсни, или како сада говоре, плуралистички свијет? И многи хоће да нас увјере, да је вјера, која нам је послата од Господа, кроз Свете Апостоле – само једна варијанта људске мисли, једно од многобројних убјеђења, које се ничим не разликује од других, а да људи - будући да су слободни, који своју слободу поткрепљују законодавством и појмом људских права, могу са лакоћом да изаберу било које убјеђење, било који поглед на живот, на историју. Данас господари такво мишљење о људским убјеђењима. Али у хришћанској вјери постоји нешто посебно. Та вјера се тиче не само апстрактних истина у богословљу – та вјера се тиче нашег живота, људског постојања, у тој вјери је садржана истина која помаже човјеку да не скрене са животнога курса. Један од појмова, који се садржи у грчкој ријечи која одговара руској ријечи „гријех“ је промашај. Гријех као промашај: човјек који гријеши, силази са правога курса, промашује најважнији циљ – циљ свог постојања. Очување тог курса обезбјеђује вјера апостолска, која нам је дошла од оваплоћеног Сина Божјег. Господ нас спасава Својом благодаћу и Својом истином. Он спасава људски род обнављањем оног завјета, који су у дубокој старини људи закључили са Богом. Господ нас спасава, давајући нам јасно тумачење добра и зла, и док вјера Цркве чува ту норму људскога живота, док вјера Цркве свједочи о томе шта је истина, а шта лаж; шта је гријех, а шта светост, заједно са Црквом читав људски род чува способност и могућност да се у условима разноликости мишљења, у условима мноштва погледа и убјеђења, очува нека заједничка основа људског битисања. Ако било када та општа морална основа постојања буде разрушена (а данас се веома многе силе труде да је разруше, како би сваки човјек имао своју основу постојања и ослањајући се на свој разум и своју сло-

боду, могао поступити тако како он хоће), тада ће људски род погинути. Тада свијет неће моћи постојати, тада неће бити никаквих општих закона и правила, зато што сви закони и правила црпе своју садржину из моралне природе човјека – исте те природе, која је кроз истинску вјеру дата људима зато, да би они могли примати не само срцем и осјећањима, него и разумом, шта је Божја истина, шта је добро и шта је зло. Ето зашто је Црква тако упорно, понекад чак и тако жестоко, чувала и чува правовјерје, чувала и чува истинску вјеру. Вјерујем, да ће се та велика мисија Цркве за спасење читавог човјечанства, за очување моралне основе људског општежитија наставити до краја вијека. Ако се некада из есхатолошке перспективе, догоди крај људске историје и зло побиједи добро, то ће се десити само онда, када човјечанство сасвим отпадне од моралне основе свог постојања и када се глас Цркве учини нечујан, када људи буду неспособни да прихвате Божанствену истину. Црква на земљи се назива Црква војинствујућа – Црква, која се налази у борби. Наша борба није борба са људским погледима и убјеђењима, нити са тијелом и крвљу, наша борба је против сила таме, за истинску вјеру, кроз коју је само и могуће сачувати моралну природу рода људскога, без обзира на то колико људи познају или не познају истинску вјеру, да ли је прихватају или не. Али као елемент врења, као закваса, као квасац, вјера Христова је способна да преображава читав свијет, сву творевину. Данас празнујемо велики дан, који нам помаже да схватимо сав значај нашег сопственог судјеловања у дјелу Божјем, наше одговорности да живимо по Божјем закону. Зато, ако се одрекнемо вјере апостолске, вјере Христове, ако будемо неспособни да живимо по моралном закону, који је Бог дао људима, шта онда рећи о разноврсном свијету, шта рећи за оне који не познају Христову вјеру? Због тога, кад славимо Недјељу православља, треба да искусимо посебан осјећај одговорности за судбину Цркве, за своју сопствену судбину, за судбину људског рода. Нека Господ буде милостив цијелој Васељенској Цркви, свим архипастирима, пастирима и вјерном народу, који у разним крајевима свијета чува вјеру православну. Нека Господ буде милостив и прама нашој историјској отаџбини – према јединственој Светој Русији, да би народи Свете Русије тврдо чували вјеру православну, никада је не подвргавајући подјелама и слабљењу. И вјерујем да ће Господ приклонити милост свима нама и да ће Недјеља православља бити не само литургијски празник, него и велики спасилачки фактор људског битисања. Амин! Преузето са: Патријархија.Ру Са руског: Марија Живковић

Након Литургије градским улицама је прошла празнична литија с иконама, а онда је пред Цетињским манастиром прочитан Синодик православља. Честитајући празник пред манастиром, митрополит Амфилохије је рекао да је Недјеља православља празник иконе Божје преко које Бога познајемо и ка Њему гредимо. „Нека Господ благослови вас, овај град, Црну Гору, све људе и земаљске народе и нека свима открије тајну лика Свога, лика Христа Бога нашега, из које извиру све тајне“, пожелио је владика. На свечаној Духовној академији у „Зетском дому“ уприличеној и поводом 520 година од упокојења Ивана Црнојевића и 180 година од престављења Светог Петра Цетињског, митрополита Амфилохија и госте, међу којима су били амбасадор Русије Јаков Герасимов и његов замјеник Александар Капуста, амбасадор Украјине Оксана Сљусаренко и градоначелник Цетиња Милован Јанковић, поздравио је ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј Гојко Перовић. Он је ученицима Богословије подијелио награде за светосавске темате. Празничну бесједу на тему „Побједа Цркве над богоборцима – случај цара Јулијана Отпадника“ изговорио је професор Богословије Благоје Рајковић. У умјетничком дијелу програма учествовали су хор Богословије под управом ђакона Михаила Лазаревића, дјеца полазници вјеронауке из Доње Горице са вјероучитељем Тањом Божовић, дјеца полазници вјеронауке са Цетиња са вјероучитељем Вером Вукић, Ана Михаљевић и дјечји хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора под управом Иване Кривокапић. Програм академије припремио је режисер Зоран Ристовић.

Рајо Војиновић

ветом Архијерејском Литургијом у Цетињском манастиру, традиционалном литијом градским улицама и свечаном празничном академијом у „Зетском дому“ на Цетињу је 21. фебруара прослављена Недјеља православља. Светом Литургијом началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорскоприморски Г. Амфилохије, који је у архипастирској бесједи казао да човјек не би могао ни вјеровати да у њему није Онога у Кога вјерује, „и не би вјера његова могла да се претвори у знање и у виђење“. „Као и у обичном животу - тек знамо о нечему када се дотакнемо тога нечега. Бескрајан је простор у коме се ми људи рађамо и у коме живимо. И ми га не можемо сагледати својим тјелесним очима, али на основу онога што смо искусили, што смо доживјели својим чулима, својим умом, ми закључујемо о тим бескрајним просторима који тутње око нас у бесконачном васионском броду у коме живимо и у коме се крећемо. Исто тако се и вјера заснива на тој основи на којој се гради и преко које ми из дубина свога бића додирујемо Онога Који је Својом Божанском руком саградио нас и уградио силу Своју и удахнуо дах Свој у нас. Дакле, управо зато што је наше биће утемељено на Божанском стваралачком чину, што је тај чин уграђен у темеље васионе, у темеље нашег људског бића, на основу тог чина, те силе која је у нама и коју носимо у себи, ми сазнајемо да је основа коју додирујемо својом вјером управо Он и Његов лик, Његово лице. Открива нам се кроз вјеру Његов лик неизрециви и неописиви и кроз вјеру и преко ње провјеравамо невидљиве ствари“, рекао је владика Амфилохије.

reporta`a

празник иконе бож е

април / 2010 / svetigora

svetigora / 2010 / април

Bogoslovqe

озната је чињеница да многе религије немају никаквих икона. Тај свој негативан став према иконописању, а посебно према поштовању икона, оне заснивају на другој заповести Божјој која гласи: „Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод протојереј ЂОРЂЕ и земље. Немој им се БИЉАНА Кнежевић клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој“ (2. Мојс. 20, 4-5). Кад се ове речи схвате буквално, без икакве везе са осталим текстом Светог писма, излази да је свако сликање икона забрањено директном Божијом заповешћу. По таквом схватању не постоји разлика између иконе и идола. Ширење иконопоштовања није ишло сасвим глатко. У осмом веку појавио се, као вулкан силан покрет против поштовања икона и њене употребе. Зачетници тога покрета били су византијски цареви. Жестоке борбе трајале су више од сто година. Противници икона наводили су и друге разлоге осим наведеног цитата из Светог писма. Тврдили су да је Христа немогуће описати јер је он Богочовек, а не обичан човек. Што се тиче светитеља, они јесу људи, а не нека божанства. Могу се приказати њихова трулежна тела што нема никаквог смисла. Неверници су говорили да је Бог невидљив, па се не може сликати (Јн. 5, 37). Треба живети вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7). Треба проповедати речју, а не сликама (Рим. 10, 17). Што се тиче поштовања Светих, треба држати у успомени њихов духовни лик и угледати се на њих, а не сликати иконе. Православни у доба иконоборства, па и касније, нису остајали без одговора на иконоборачке приговоре. Православно учење о иконама нарочито је обрађено у списима цариградског патријарха Германа, Св. Андреја Критског, Св. Јована Дамаскина, цариградског патријарха Никифора и Теодора Студита. Дискусије о иконама нашле су свој одраз у 82. канону Сабора у Трулу. Важност овог канонског текста лежи у чињеници да се проблем религијског представљања посматра у христолошком контексту. Одлучује се да Христос, наш Господ, треба да буде представљан у људском облику, а не као некад, у облику јагњета. За Оце Трулског сабора слика Христова представља исповедање вере у историјско оваплоћење. Пре него што ће Лав III издати декрете против икона, Герман I, патријарх цариградски (715-730), служи се христолошким аргументима против дворског иконоборства: „У вечном сећању на живот у телу Господа Исуса Христа, на Његово страдање, Његову спасоносну смрт и искупљење света, које је резултат свега тога,

иконама

Кад су стари сликари – симболисти хтели да на слици представе хришћанску веру, они су је сликали као буктињу око које бесни олуја и чији пламен бура повија, али не успева да га угаси. примили смо традицију да Га представљамо у Његовом људском облику, тј. у Његовом видљивом богојављењу (теофанији) - и свесни смо да на тај начин прослављамо понизност Бога Речи.“ Овим је Герман у Византији постао први сведок православља против иконоборства. Царском принудом је морао напустити трон. Одбрана икона имала је и глас Јована Дамаскина. Из манастира Св. Саве у Палестини Јован је успео да са своје три расправе у одбрану икона уједини мишљење православаца у византијском свету.„Ја представљам Бога, невидљивог Бога, не као невидљивог него у тој мери видљивог, уколико Он то постаје за нас, када учествујемо у (Његовом) телу и крви.“ Он подвлачи промену која се десила у односу између Бога и видљивог света, онда када је Бог постао човек. Слика, или икона, пошто је јасно одвојена од божанског модела, може да буде предмет само реалног поштовања или одавања части а не обожавања, које је резервисано једино за Бога. „А шта кажеш за кивот, сасуд (стамну), Ковчег измирења? Зар и они нису руком рађени? Нису ли дела руку човечијих?... Шта је цела Скинија? Зар и она није икона (слика)?“ По Св. Теодору Студиту слика може бити једино слика ипостаси, а слика природе је незамислива. Икона Христа није за Теодора слика„човека Исуса“, већ слика оваплоћеног Логоса. Логос је узео

април / 2010 / svetigora

све особине човека, укључујући ту и могућност да буде насликан, Прво Његово одело црвене боје означава Његову а његова икона је вечити сведок те чињенице. Божанску природу (боју Огња Љубави Тројичне), а Никифор, патријарх цариградски (806-815) је због одбране икона друга плава хаљина указује на Његову човечанску био свргнут од стране цара Лава V. Умро је 828. године пошто је природу (боју наше планете - њеног неба и океана). саставио спис „Побијање“ који се односи на иконоборачки сабор Док златни ореол опева тајну Преображења, када из 815. године, једну „Дугу апологију“ и трактат „Против Јевсевија је Његова вечна Божанска Светлост (до тада сакрии Епифанија“- главне изворе иконобораца. вена под кожом Његовог Тела) избила кроз Његово Свој став према иконографији Црква је формулисала на Седмом Лице и одело, па је Његов лик блистао јаче од косвасељенском сабору осудивши иконоборство као јерес: списи мичког сунца...“ против икона треба да се предају Цариградској патријаршији, да Ако су већ у Старом Завету сликани ангели, онда би се ставили заједно са осталим јеретичким књигама; клирик утолико пре мора бити сликан Творац Ангела који који их крије, нека се свргне, а верник или монах одлучи. је постао човек, загрлио на Крсту читаво човечанОко 730. год. настаје страшно и систематско уништавање икона. ство као Цркву- Невесту. Скидане су са важнијих места, разбијане, спаљиване, а на њихово „Сваки човек је иконописац, јер душу своју икономесто стављане царске слике. Збацивши патријарха цар је на- пише“, каже архимандрит Јустин Поповић. Сваки метнуо свој утицај, али далеки Рим и папа су били изван његовог православни иконописац је слуга лепоте Божије, домашаја. Иконоборство је било осуђено на сабору у Риму 730. који проповеда о Богу помоћу својих боја и цртегодине, нови папа, Григорије III оштро је осудио став Лава III. Каз- жа. Часни крст православних иконографа је скован нивши Григорија III (731-741), Лав III је 732. год. одузео Јужну од две заповести: „Не смеш бити лењи кописта!“ и Италију и Источни Илирик. Лава III наслеђује син Константин V „Не смеш измишљати непостојеће утварe!“ Жан-Пол Копроним (741-775) који је по питању икона задржао став свога Сартр је рекао: „Свет је овај неправедан. Ако се с оца. Он сазива сабор 754. године на коме је скупио 338 епископа. њим сагласаваш - постаћеш саучесник у злу. Ако га Одлуке су се могле знати већ унапред, јер је већина епископа мењаш - постајеш џелат.“ Уметник православни се била на царевој страни. Прогласили су поштовање икона за саглашава само са лепотом преображенога света идололатрију, те бацили анатему на бранитеље икона. На сабору откривеног само у Христу Богу. Највећи Уметник није било ни патријарха ни папе. Константин V Копроним умире (Бог) даје му храброст да мења најпре себе, па и свет 775. а наслеђује га син Лав IV (775-780). Овај се цар држао ико- око себе - умножавањем хлебова Лепоте Божије. ноборачке науке, али није ништа одређено предузимао про- Икона представља свет у заједници са Богом, али тив икона и иконофила. После пет година нашао је под јастуком пошто та заједница још није у потпуности остварена своје жене икону. Царица Ирина је била ватрени присталица кул- сад и овде, она је још увек само икона те истине. та икона. Иконофили су у њој нашли ослонац. Отпочиње сабор са Иконом се представљају свет и човек у Цркви заседањем 31. јула 786. године у цркви Светих Апостола у Цари- онаквим каквим ће се они јавити у последњем граду. Убрзо је прекинут са радом од стране иконобораца. Ири- догађају остварења Царства Божијег на земљи. Бог на је била упорна. На вешт начин иконоборне војнике је посла- се открио свету и открио је оно што Он жели да ла у Малу Азију где су били распуштени и разоружани. Нови је свет постане. Ту реалност света ми видимо у икони. сабор сазван 787. године у Никеји. Од 24. септембра до 13. окто- Она нам реалност преноси скицама и бојама. бра одржано је 7 седмица на којима је присуствовало 350 епи- Православна икона представља људе и места који скопа. Осуђен је сабор из 754. године и формулисано је учење учествују на Светој Литургији, али преображене. То о иконама. Папа Адријан I је свечано признао одлуке овог сабо- преображење се тиче укидања смрти и јединства ра. Патријарх Методије је 842. године, уз помоћ царице Теодоре, света. Једина најпотпунија икона те реалности, жене цара Теофила, свечано прокламовао да закључци Седмог каже владика Игњатије Мидић, је Света Литургија васељенског сабора имају важност „и да прве недеље Ускршњега Педесетнице, силаска Светог Духа у свет. Све поста 842. год. иконе са тријумфом опет уносе у цркве, славећи остале иконе су део ове једне, јединствене иконе, тако победу над непријатељима икона“. Свете Педесетнице. У XVII в. у својој Ерминији јеромонахДионисије износи став Цркве према сликању и поштовању икона: „Сликање светих икона узеСваки православни иконописац је слуга ли смо не само од Светих Отаца него и од Светих Апостола па чак лепоте Божије, који проповеда о Богу и од самог Христа. Ми сликамо Христа на икони као човека, јер помоћу својих боја и цртежа. Часни се он јавио на земљи и живео са људима, поставши правим чокрст православних иконографа је веком као и ми, осим греха. Сликамо и беспочетног Оца као „Ветскован од две заповести: „Не смеш бити хаго денми“ (Старог данима), сагласно виђењу пророка Данила. лењи кописта!“ и „Не смеш измишљати А сликамо и Духа Светога у виду голуба како се јавио на Јордану. непостојеће утварe!“ Жан-Пол Сартр је Сликамо и Богородицу и све Свете... Ми се не клањамо бојама и рекао: „Свет је овај неправедан. Ако се с уметничком извођењу... већ Господу нашем Исусу Христу Који је њим сагласаваш - постаћеш саучесник на небесима... Тако ми с правом сликамо свете иконе и штујемо у злу. Ако га мењаш - постајеш џелат.“ их. А противницима и хулитељима оваквог учења АНАТЕМА.“ Уметник православни се саглашава У наше време о икони је на следећи начин говорио епископ Дасамо са лепотом преображенога света нило Крстић: „Бог је по Својој суштини неописив, непојмив - вечоткривеног само у Христу Богу. Највећи но тајанство. Свака теолошка беседа о Њему, као и слика, неприУметник (Бог) даје му храброст да мерна је Његовом достојанству. Исус Христос није обичан човек, нити Јеврејин, него Божанска Личност у човечанском телу. мења најпре себе, па и свет око себе умножавањем хлебова Лепоте Божије

УСТАНИ ЛАЗАРЕ, БРАТЕ Хришћанству је све јасно, у њему нема проблема. Али, то зна само онај коме Васкрсли Христос није проблем. Христос васкрсе! Бог постоји! Христос васкрсе! Бог се јави на земљи! Христос васкрсе! Бог дарова човеку живот вечни! Без Христовог васкрсења човек је бедни црв беспомоћно прикован за земљу. С Христовим Васкрсењем човек је син Божји уздигнут до највиших висина неба. Без Христовог Васкрсења човек би остао у мраку незнања. Христово Васкрсење обасјало је све путање којима је човек лутао. До Христовог Васкрсења човек је плакао на свима својим стазама. Од Христовог Васкрсења човек се радује на свима својим путевима радошћу великом, безмерном, небеском. Највећа тајна свих векова: „Има ли Бога?“, расветљена је: „Има Бога!“ Најболнији вапај човеков: „Боже, Боже, зашто си ме оставио?“ отпао је: „Бог објави Своје неизмерно човекољубље!“ Радујмо се, браћо! Ми смо тражили мало. Дато нам је много. Молили смо одговор само на једно питање. Дат нам је одговор на сва питања. Желели смо да постанемо само људи. А постали смо богови.

svetigora / 2010 / април

Извод из писма Свештеномученика Варнаве, Епископа хвостанског које је упутио свом пријатељу, теологу Лазару Бабићу.

„А

војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, и говораху: Здраво царе јудејски! И удараху га по образима“ (Јн. 19, 2-3). Тако приповеда јеванђелиста Јован Богослов о срамоћењу и бијењу Спаситеља пред Распеће. Историја је за нас сачувала место, где се то догодило - тзв. Литостротон, поплочани трг испред тврђаве у којој је био смештен римски гарнизон у Јерусалиму. Литостротон, који су открили археолози, не само да потврђује историјску тачност јеванђелске приче, већ и даје кључ за објашњење једне од епизода „судског процеса“ за који познаваоци римског права кажу да је неистинит. Реч је о горепоменутој причи јеванђелисте о исмевању које је Пилат допустио војницима у вези са Исусом, кога је и сам Пилат до тада сматрао невиним. Када је Пилат наредио да бичују Исуса, војници су радо извршили његову наредбу, решивши „међу собом“, ради забаве, да се са Исусом поиграју „кобајаги цара“. Зато су, обукавши га у лажну порфиру и ставивши му на главу венац од трња, који су очигледно направили од сасушених трновитих грана (сасушене гране бодљикавог жбуна и дан-данас житељи Палестине користе као потпалу за паљење стрњишта у пролеће), и давши му штап у руке, „падали пред њим на колена, подсмевајући се, говорили: Радуј се царе јудејски“. Тако је ушао у хришћанску историју Трнов Венац, непознат у описима мучења или кажњавања ни у каквим другим римским историјским изворима. Његово коришћење при изругивању Спаситеља, потврђује се другим веома важним и археолошки веома тачним сведочанством – познатом Торинском Плаштаницом. Положај рана, крварења и својства крвавих мрља на Плаштаници у потпуности одговарају јеванђељској повести. И још више од тога, узорци Плаштанице су показали, да Венац није изгледао као „венац“ налик на ловорове венце римских тријумфалиста, већ је био прави-правцати шлем, сплетен од трновог грања, са 62 трна, који је обухватао целу главу на којој се налазио, изазивајући болове и крварење.

Трнов Венац

Каква је његова наредна судбина? Свестрани централизам, рачунајући ту и онај у духовној области, који је господарио у Византијском царству, довео је до сабирања већине светиња у престоници. Тако у једном од цариградских храмова – унутрашњој цркви царског двора – срећемо и светиње Страдања Христових: Трнов венац, Копље Лонгина Сотника, велике делове Животоворног Крста, и тзв. Мандалион у коме савремени историчари виде онај погребни покров Спаситељев, који се сада зове Торинска Плаштаница. После зазузећа и пљачке Цариграда од стране витезова - крсташа 1204. г, све те светиње овим или оним путем су се нашле на католичком Западу. Већи део тих „преноса“, уствари пљачки, светиња још није познат. Али како се Трнов Венац нашао на Западу, у Паризу, знамо тачно. Године 1239. Лудовик, прослављени краљ-крсташ, човек побожан и богомољац, добио је ту драгоцјену светињу од константинопољског „цара“ Бодуена II (да напоменемо, да је после заузећа Цариграда, у њему створено крсташко Латинско царство, које је постојало од 1204. до 1261. године). Следеће године краљева брига је била подизање величанственог храма, у коме би се достојно чувале добијене светиње. Тако се родила мисао о Светој Капели као великом архитектонском ковчегу – реликвијару. Трнов Венац и друге светиње биле су смештене у сребрно-позлаћеном ковчегу, тзв. „Великом реликвијару“ дугом 2, 5 метара. У годинама велике Француске револуције ковчег и драгоцени украси су били претопљени. Трнов Венац, који су јакобинци предали кабинету за старине Националне библиотеке, Наполеон је вратио париском архиепископу 1804. г. Али он није враћен у Свету Капелу, већ се отада чува у ризници цркве Богородице Паришке (Нотр-Дам). Сам Венац представља свежањ сплетених трнових прутова, без бодљи, које су још од најранијег доба хришћанства раздељене по црквама и манастирима, са неколико додатих гранчица миришљавог чичка (оно се и зове Христово трње), који је смештен у кристалном прстену са златним оквиром. Чува се обично у сефу и не износи се. Износе га на поклоњење вернима витезови Гроба Господњег сваког петка током Великог поста и на Велики Петак. Извор: Православие и мир Са руског братија Цетињског манастира

април / 2010 / svetigora

„Огањ светог надахнућа Светлуцао је на цртама Његовог Лица, И Он је, са осмехом сажаљења, Подносио последња мучења И бол Трновог Венца.“

линови са Распећа, који су по предању пронађени заједно са Часним Крстом, постали су једно од највећих сведочанстава страдања Господњих. Те светиње су се широко распрострле по хришћанском свету. Познате су у збиркама светиња, како на Западу, тако и на Истоку. У Миланској катедрали, нпр. Клин чувају под сводом (куполом), и спуштају на поклоњење само једном годишње (за шта је још Леонардо да Винчи направио специјалну машину – nigola, која се сада чува на галерији хора). У Цариграду, где су се реликвије Страдања чувале у цркви Свете Софије, такође су изношене вернима само једном годишње, у Свету (Страсну) недељу, а Клин Господњи је заузимао посебно место. Месно предање у вези с њим је везивало почетак и крај Новог Рима. О Клиновима са Распећа са крвљу на њима, напомињао је и Антоније Новгордски, а од западних поклоника – Перо Тафур, који је 30-тих година XV в. видео „један од клинова са Распећа“ у цркви Св. Софије, заједно са другим сведочанствима Страдања, обич-

svetigora / 2010 / април

Клин Господњи

април / 2010 / svetigora

извор: Православие и мир Са руског братија Цетињског манастира

но изношених на поклоњење у Страсну недељу. После IV Крсташког похода реликвија нестаје из Цариграда. Московљани су добили један од Клинова Господњих тек крајем XVIII века. Сагласно предању, Клин је још Константин послао грузијском цару Миријану, који је примио хришћанство, и чувао се у царском роду Грузије. Године 1688. цар Арчил Вахтанговић, преселивши се у Москву, узео га је са собом. Епидемија која је захватила Грузију, поставила је питање повратка светиње, али код Казана посланика цара Арчила, који је узео Клин, задржао је губернатор. По указу Петра I светињу су вратили назад у Москву, где су је заједно са златним ковчежићем предали у Успенску цркву. У дан установљеног празновања (10. јула, заједно са Ризом Господњом), Клин су украшавали свежим цвећем на налоњу и верни су се удостојавали да га целивају. То је један од четири клина, којима је на Велики Петак био распет на Крсту Господ наш Исус Христос. По облику то је ковани, без трагова рђе, старински клин црне боје са ретким златним уметцима (украсима). Дужина Клина Господњег је 14,5 cm, а тежина око 84 gr. Светиња се чува у Успењском храму московског Кремља у сребрном позлаћеном ковчежићу, направљеном 1878.

г. од стране чувеног златара А. Вемана. Дискос, на који је полаган клин и изношен на поклоњење вернима, урађен је по замисли мајстора И. Шћукина. Само у ретким празничним случајевима, уз благослов Патријарха, Клин Господњи су износили на поклоњење православном народу: једанпут годишње - 10. јула на дан празновања Полагања часне ризе Господа нашег Исуса Христа (1625). Непосредни приступ светињи имали су само представници виших духовних власти и чланови царске породице. Судбина осталих Клинова Господњих, који су се раније чували у Цариграду заједно са другим свједочанствима Страдања Господњих је непозната. Клин Господњи (један од четири Клина са Распећа), чија се судбина прати у историји од 4. века, када је био пронађен заједно са светим Крстом Господњим од стране Свете равноапостолне царице Јелене, и до наших дана је бесцено, веома важно и неоспорно сведочаство земаљског живота Исуса Христа и Његових крсних искупитељских страдања.

ИЛИЈА Лакушић

poezija

ОСТРОШКА ЛОЗА Дај, Боже, да је из земље, но земље није, па у љутом камену моли се и подвизава, лоза што је светац међу лозама. Поворке уздаха и уздаха, колоне добрих душа пролазе свакога дана па се дешава: по вијек-два - заборави на себе. Толико се може отети од вјечности. Ах, краја нема њеној уснулој реченици. Она не пије него памти воду, сјећајући се њене дубине. О, водо, каже та пјесма, мајко међу мајкама, Гркињо међу женама, подој лозу - младунче, што је виноград у небесима.

svetigora / 2010 / април

У небесима, у небесима... гдје зрију слатки плодови, гдје свеци беру грожђе, помињу Светога Оца Василију и хвале Бога у Њему.

Илија Лакушић је предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Објавио је петнаестак књига поезије, прозе, сатире и литературе за дјецу. Био је предсједник Одбора за обнову цркве Светог Архангела Михалила на Ножици, у народу познатије као Васова црква. Сада пише, живи и моли се Богу у Подгорици.

„

ека заћути свака твар и нека стоји са страхом и трепетом, и ништа земаљско нека не помишља у себи јер Цар Царева и Господ Господара долази да буде заклан и да даде Себе за храну верним, а пред Њим иду хорови Анђела са сваким Началством и Влашћу. Многооки Херувими и шестокрили Серафими заклањају лица и кличући певају песму Алилуја, Алилуја, Алилуја!“ Ево дана, драга браћо и сестре, дана спасења, ево благословене и преблагословене Суботе, ево Велике Суботе. И заиста, нека све земаљско ућути, јер Онај Који је Творац света и векова, кроз људску природу узима све наше слабости и умире на Крсту и погребава се као један од нас. Благословена је и преблагословена Велика Субота - дан спасења нашег. Дан је то када Црква оглашава истину да смрт није нешто нормално у овом свету за православне хришћане. За разлику од оних који се мире са смрћу и кажу да нема вечног живота, ми, православни хришћани, кажемо – Не! Смрт је катастрофа! Најужаснији непријатељ човеков! И заиста је тако. Бог је човека створио за бесмртност, за вечност. А човек својим грехом изгнан би из раја и заради смрт. И то смрт као благослов, да му се не би продужило у овом свету то тешко и трагично стање у ком живи. Сваки човек носи у себи те људске димензије - од пакла до раја. Зато Бог постаје један од нас, постаје човек. Не постаје анђео, него узима људску природу да Својом смрћу смрт уништи. Да својим погребењем, уласком у ад, тамо где нема виђења лица Божијег, донесе победу над смрћу. Ад није само мучење душа људских, то је место рашчовечења, место где се човек распада. Господ је постао човек - не само душа, не само тело и не само дух, него и једно и друго и треће. Постао је човек. Један од нас. Зато је Пилат рекао: „Ево човека“. Исповедио га је Римљанин, незнабожац, да је Он заиста био Човек. Али Он није обичан човек, Он је Син Човечији, Син Божји Који постаје Син Човечији узимајући нашу природу да би нас исцелио. Зато је данас велика радост, драга браћо и сестре. Велика је радост јер смо одслужили и Службу Божју. Шта је то Служба Божја? Па управо Служба Божја је лек бесмртности. Наше заједништво, наше сусретање коме је гарант Бог, Богочовек који лежи данас у живоносном гробу, проповедајући Јеванђеље онима који су очекивали Њега Распетог и Васкрслог. Данас је радост велика зато што смо у Светој Служби чули радосну вест да ће Христос васкрснути! Данас нам еванђелист предаје следеће речи Христове: „Радујте се јер је смрт побеђена“. Данас Господ улази у ад да нас спасе. Велика је данас радост јер смо добили нову браћу и сестре који су се обукли у Христа. Данас су примили Свету Тајну Крштења и Миропомазања. Шта је то Тајна Крштења и Миропомазања, ако не свлачење старог човека и облаче ње у новог човека? Шта је то, ако не силазак у гроб, у невиделицу, у свој греховни лавиринт и васкрсавање заједно са Њим, Који је наша једина нада? Гроб Господњи је извор наде и бесмртности, а Тело и Крв Гоподња су лек бесмртности, лек против смрти са којом се боримо. То је оно што је Бог обећао, то су вечна и непролазна добра. Зато већ у овом свету, драга браћо и сестре, треба да се трудимо да задобијемо вечност и васкрсење. Кажу Свето Писмо и Свети Оци да ће бити свеопште васкрсење, али ће једнима бити на радост, а другима на осуду. Једнима на живот вечни а другима на вечну патњу. Сви

Велика Субота

ћемо ми по природи васкрснути, и сви ми чекамо васкрсење мртвих, то је наша нада. Али, да ли ћемо бити причасници те вечне преображењске васкршње светлости која извире из Гроба Господњег? Све ће зависити од тога колико смо себе у животу очистили, колико смо били људи, колико смо истински били човечни, колико смо били добри, колико смо били милосрдни и милостиви према свима и према свакоме. Дакле, од наше чистоте, од нашег живота зависи да ли ћемо се причестити Васкрсењем, односно са Христом, и да ли ћемо моћи гледати у лице Његово. Зато, преиспитајмо се данас, на дан Велике Суботе. Заћутимо као што су заћутала Небеса и земља, као што су се Анђели на Небесима чудили великој тајни, која се збивала. Данас се догађа велика победа над смрћу. Бити са Христом и бити са другим људима у заједници љубави значи бити бесмртан. Бити сам са собом, као индивидуалиста, бити себичан и само мислити на себе и на сопствене жеље значи бити нечовек и бити мртав за Бога. Мртав духом. Није све што гледамо живо. На жалост људи мисле да је овај привремени свет све - па ако има богатство, и ако има ужива, он мисли да је жив. Ниси жив човече, него си духовно мртав. Ако немаш Бога у себи, и ако немаш људскости у себи, мртав си. Замислите, Бог

besjeda

април / 2010 / svetigora

Бесједа изговорена у манастиру Острог 2002. године.

данас ради нас, ради мене и ради тебе, силази у гроб. Онај Који силази у гроб. О страшне и тајанствене тајне! Нека ућути све земаљско и све грешно. Човече који си се успавао у греху - васкрсни из привременог живота! Пробуди се човече из своје заспалости и успаваности грехом. Пробуди се за живот вечВладика ЈОВАН ни. Јер данас тебе ради Хридиоклијски стос лежи у гробу. Бог Који је Творац самога живота. Зато се не поставља питање оно које обично постављају људи: па како то да Бог Који је извор живота узима да смрћу победи смрт? У томе је истина - да није Бог дошао у овај свет да у смртном стању објави живот, него супротно, да смрћу објави уништење смрти. Живот не само за данас и не само за сутра, него за сву вечност. Зато драга браћо и сестре, покренимо се покретом Духа Светога и покренимо се људскошћу. Јер као што је Господ нестатично, и не на магијски начин ушао у гроб и извео све нас и Адама и Еву, као што су Адам и Ева непослушношћу погрешили, ти човече послушношћу и смиреношћу задобиј тај венац славе и светлост не беску. Онда ће твоје лице засијати светлошћу. Онда неће бити мрачних лица. Онда ћемо као хришћани препознати да смо синови Божји. Да смо синови дана и светлости. Да смо синови преблагословене Суботе. Да суботом јеврејском није све завршено. Јесте то дан по чинка и одмора, али ми идемо у осми и невечерњи дан. У дан вечности, који почиње већ сада. Ми га очекујемо и то ће бити страшни дан када ће се Син Божји појавити други пут у слави. Часни и Животворни Крст сијаће по целој васељени. Заплакаће сви народи земаљски и заридати који Га нису препознали као Сина Божјег и Сина Човјечјег. За оне који не живе у Христу и са Христом биће то страшни час. Имајмо страх драга браћо и сестре од тог страшног и ужасног дана. Наступиће васкрсење мртвих и живот вечни. Учинимо све да нашу Тајну Крштења не упрљамо грехом. Боримо се са старим човеком и тако ћемо васкрсавати. Шта је уствари Васкрсење за нас, ако не борба са страстима, са грехом, са слабостима својим? То је истинско васкрсавање човечанског лика који је данас тако погажен и тако поруган да се са човеком манипулише, иако је човек највећа светиња. Бог је постао човек и клањајући се Његовом човечанском лику, и клањајући се Његовом погребењу, клањамо се и Његовом Васкрсавању човечанскога лика. Нек’ је на здравље и спасење Света Служба, а ви драга браћо и сестре сада са страхом Божијим приступите, прво новокрштени па онда и сви они православни, који су постили, молили се и исповедали се. Распетом, погребеном и Васкрслом Господу Исусу Христу нека је слава у векове векове. Амин.

svetigora / 2010 / април

povodom praznika

ЛЕОНИД Успенски

vaskRsewe hrista

кона Васкрсење Христа или Васкрс није саставни део циклуса дванаест главних празника Цркве. Свети Григорије Богослов каже: „За нас, то је празник празника и слава над славама; он надмашује све празнике као што сунце надмашује све звезде; он није само људски и овоземаљски празник већ и празник оних који припадају Христу и славе се по Христу“.1 Васкрс, највећи црквени празник издваја се међу празницима као највише пројављивање Христове свемоћи, потврда вере и символ нашег васкрсења. „А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша, још сте у гријесима својијем“ (1. Кор. 15,17), каже апостол Павле. Хришћански иконопис познаје више начина изображавања Васкрсења Христа. У раном хришћанству коришћена је праслика догађаја из Старог Завета, која показује излазак пророка Јоне из утробе кита.2 Мада, у тим најранијим временима видимо и приказ историјског сведочанства Васкрсења Христа, заснованог на Јеванђељу, када се анђео јавља мироносицама на гробу. По некима, овај приказ постоји већ у 3. веку (црква у Дура Еуропос, 232).3 Историјски гледано, следеће изображавање које се односи на Васкрсење Христа је Силазак у ад. Најраније изображавање овог догађаја потиче из 6. века и налази се на једном стубу циборијума цркве Светог Марка у Венецији. Ова два последња изображења користе се у Православној Цркви као иконе Васкрсења Христа. По предању православног иконописа сам чин Васкрса није никада изображаван. Насупрот њиховом односу према подизању Лазара, Јеванђеља и црквено предање не описују тај тренутак нити објашњавају како је Христос васкрсао. Сходно томе не постоје ни иконе.4 Ово ћутање јасно објашњава разлику која постоји између два догађаја. Док је подизање Лазара чудо које свако може видети, Васкрсење Христа је немогуће за било какво виђење. Црква јасно пореди Васкрсење Христа и Његово рођење: „Када си васкрсао из гроба сачувао си знаке целе, Христе, и својим рођењем ниси повредио закључано девичанство, и отворио

си нам рајске двери“ (Пасхални канон, глас 6). Као и Рођење Исуса Христа од Дјеве и Васкрсење Исуса Христа велича се као неизрецива Тајна необјашњива питањима. „Не само да камен није одваљен са гроба, већ су и печати остали нетакнути док је васкрсавао Христос и засијао је живот из гроба док врата беху закључана. Васкрсли Христос подиже се из гроба као што се појављује апостолима кроз закључана врата која он није отворио. Он излази из гроба без спољних знакова које би неки сведок приметио.“5 Недокучива природа овог догађаја за људски ум, па сходно томе и немогућност његовог изображавања условили су непостојање иконе Васкрсење Христа. Због тога, као што смо рекли, у православном иконопису се јављају иконе које се међусобно допуњују и односе на овај догађај. Једна је договорно символична представа која изображава догађај који претходи Васкрсењу, односно Силазак у ад, а друга, историјски тренутак који прати Васкрсење Христово, односно Мироносице на гробу. Из књиге Леонида Успенског и Владимира Лоског „Смисао икона“, Јасен, 2008. г.

1. Свети Григорије Богослов, Васкршња проповед 45; П. Г. 36, ред. 624. 2. Представу видимо у римским катакомбама Присцила и Каликтус, почетак 2. века. 3. К. Вајцман, Византијска уметност и школовање у Америци (К. Weitzmann, Вугапtiпе Аrt апd Sсholarshiр in Атеriса), Амерички археолошки преглед (Аmerican Јоurnal of Агсhеology), том 51, број 4, 1947. 4. Иако је тема Васкрсење Христа по пореклу византијска, налазимо је у православном иконопису само као илустрацију, па и тада врло ретко, као што је то у Хлудов псалтир из 9. века који су илустровали грчки иконописци. То је илустрација речи псалма 10, 12: „Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољнијех“. У руском иконопису појављује се са продором декаденције, односно крајем 16. века, под утицајем западне религијске уметности у којој је ова тема широко распрострањена, већ од ренесансе. Морамо назначити да сличности које постоје између слика из Хлудовог псалтира и приказа западног сликарства су само по идеји, али не и по начину изображавања. Што се тиче руских иконописаца очигледно је да они нису могли лако направити такав искорак који је у супротности са Јеванђељем. Осим неколико изузетака, изображења су скромнија у односу на оне са Запада. Спаситељ је изображен у истим хаљинама као и на приказу Силазак у ад. Стражари се приказују у сну или их нема. Најчешће овај приказ видимо на иконама Васкрсење Христа са више слика које се односе на Васкрсење или се појављује на истој плочи са Силаском у ад, али по страни као допунска слика. 5. Сергеј, московски патријарх, Васкрсење Христа насупрот васкрсењу Лазара, Москва, 1933 - на руском.

васкршње ЈЕВАНЂЕЉЕ СВЈЕТЛОСТИ

jevan\elsko slovo

Свети Јован Богослов, на молбу ефеских хришћана написа Јеванђеље да допуни прет– ходна три, ријечима које је чуо од Самога Господа. Потврдивши и допунивши претход– на Јеванђеља, писао је највише о Божанству Господа Исуса Христа и домостроју спасења. Тако и започиње прво зачало које се чита на васкршњој Литургији (Јн.1, 1-17).

април / 2010 / svetigora

највећег, од планине и мора до зрна прашине и капљице воде. Свим тим мртвим стварима и свему дишућем на земљи дао је постојање, и на крају, сем живота, човjеку је дао и монахиња АМФИЛОХИЈА (Драгојевић) властито достојанство синова Божјих. И све је то сатворио да би сада цијелу творевину и све живо обасјао, облагодатио и облагородио Својим Васкрсењем. Зато сва творевина самим постојањем објављује Христа Бога. „У Њему бјеше живот и живот бјеше свјетлост људима” (1, 4) – само стварање свијета почиње од свјетлости („И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост“, Постање, књ.1), сам почетак живота људског из мајчине утробе је излазак на свјетлост. Сам живот је рађање повезано са блистањем славе Божије у свакоме човјеку. Зато је свјетлост и просвећење човјека божанским знањем, док је супротно тама, незнање и заблуда. Као што је свјетлост коју Бог створи неограничена, тако је и свјетлост у свакој души јача од таме, само ако једно прихватимо а друго одбацимо, јер свјетлост и тама не могу живети заједно, како у физичком тако и у духовном свету. Пре доласка Господњег и почетка Његове проповједи, људи су били у тами незнања, зато је послан Јован Претеча да наговјести долазак свјетлости спасења свима људима. „Би човјек послан од Бога по имену Јован. Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега. Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости. Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет. У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна. Својима дође и своји га не примише.” (1, 11) Будући прво ученик Светог Јована Крститеља, Свети Јован Богослов нам свједочи о мисији Претечиној. То је пророк дошао да

а богослужењима Страсне седмице прочитали смо сва четири Јеванђеља, а на Велику Суботу, на Литургији, Јеванђеље по Матеју, зач. 115. (28,1-20) - о Васкрсењу. Претходне седмице, проживјели смо са Господом сва Његова страдања, били смо испод Крста са Њиме, видјели смо и Његово Васкрсење. Опходећи око храма у ноћи Васкрсења, стојећи испред затворених врата цркве у ноћи, осјетили смо неизвесност и тешку таму наших грехова, властиту недостојност, да би заједно са свештеником ушли кроз црквена врата, из ноћи на свијетло пјевајући „Христос Воскресе”, васкрсли и ми заједно са Христом, и дотакли се оне вјечности која је наша стварност. Зато се на сам дан Васкрсења Христовог и чита прво зачало Јеванђеља Јовановог које говори о дубоком и светом, тајном промислу Христовог оваплоћења, Његовог обитавања међу људима, погребења и Васкрсења, о тајни спасења људског. Стога и пишемо ово не као тумачење Јеванђеља, о коме су писали Свети Оци од давних времена до данас, до нашег Светог аве Јустина, већ да би као сасвим недостојни поделили с вама радост због велике Тајне Божјег промишљања о нама, које сагледавамо највише у ове васкршње дане. Свети Боговидац Јован још на самом почетку проговара из вјечности: „У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.” (Јн. 1, 1) Тајновидац каже – „у почетку”, јер наше људско поимање и ријеч не могу да обухвате вјечност. Што не значи да је за Божанство било икаквог почетка, јер на почетку постојања бића, свијета, живота, стоји Бог. Док ми људи схватамо само протицање времена, Божанство је бесконачно и тешко сагледиво, нема почетка, јер је Беспочетно и нема краја, јер је Бесмртно. „Јер вечност (век) није време нити неки део времена, пошто није ни мерљив; јер оно што је нама време, мерено кретањем сунца, то је за вечне ствари вјечност: оно што се сапротеже бићима, као неко временско кретање и растојање.” (Свети Григорије Богослов) „Он бјеше у почетку у Бога” (1, 2) у вјечности је Логос и Логос бјеше у Бога, Његов је почетак у Бога, сав је у Богу, али ипак „ипостасно самосталан” (пр. Јустин Поповић), посебна Личност у Богу, друго Лице Свете Тројице. Пошто је Логос од почетка, ни по чему није мањи, него је једнак Богу Оцу. Све другачије звучи у овој васкршњој ноћи, када чујемо нешто што знамо и у што вјерујемо: „Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што постаде”(1, 3). Да је све створено Његовом вољом, на небесима и земљи, све видљиво и невидљиво, Престоли, Господства, Начала, Власти, Херувими, Серафими; на земљи од најмањег до

svetigora / 2010 / април

И заиста Јеванђелист завршава: „Јер се закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.”(1, 17) Благодат је навећи покретач нашег бића, хлеб насушни за душу. Благодат је сусрет са Оним Који је од рођења живео у нашој души, Кога смо чекали. То је оно Благо ископано, за којим смо давно трагали, Извор који се изненада појавио, за који смо мислили да је пресушио. Зато се ове јеванђелске речи тичу свих нас, јер њима треба да живимо, њих нам Сам Господ приноси: „оне које исписује Дух Свети и уписује у плоче камене, тј. телесне, (речи) које нису исписане на површини, нити се лако бришу него су ознаменоване на дубини, не мастилом него благодаћу.” (Свети Григорије Богослов)

наговјести неког „већег од свих пророка”, неког ко је сама свјетлост. И како вели богопросвећени о. Јустин, да ма колико светитељи својим врлинама блистали у тами, „њихова је свјетлост позајмљена од Бога свјетлости, они су само преноситељи божанске Логосове свјетлости”. И била би нама људима та свјетлост непозната и неоткривена да сваки човек као боголико биће не поседује тај дар Божији са којим се рађа на свијет. Зато није тешко препознати то блистање славе Божије у другим људима које срећемо, и на крају у свом властитом бићу, као огањ који спаљује наше грехе и наше страсти, који чисти све у нама што не волимо и волимо, али што нас ставља у ропски благовјестио Свети Јован Претеча – „Јован свједочи о Њему положај. Како нам је дао Бог слободу, надомак, бли- говорећи: Ово је онај за кога рекох: „који је за мном долази ислзу, да будемо ослобођени од сваке привезаности, а ред мене је, јер је прије мене бјеше.” (1, 15) „И од пуноће Његове ми то често нећемо. Зато нас и не чуди како је дошао ми све примисмо, и благодат на благодат.” – ово преизобиље међу своје, „а своји га не примише”. Кад човјек изгуби љубави Божије, ничим заслужене, да примимо што Он има, а то је благодат или је никада није ни осетио, његове су очи - све. О превеликој љубави Божијој говори Свети Антоније Велиуперене стално у земљу. Не видјевши узвишеност ки, који је био за људска мерила необразован, али је био научен људског бића које је само у Богу, они се јесу родили Духом Светим. То је једна од најлепших химни љубави Божије: од крви и и жеље тјелесне, али то је све. Али постоји „Бог само човека слуша. Бог се само човеку јавља. Ма где био, Бог једно друго рађање, за вјечност, рађање као синова је увек Човекољубац и Бог. Једино је човек достојан поклоник Божјих. – „А онима који га примише даде власт да Божији. Бог се ради човека преображава.” буду чеда Божја, онима који вјерују у име Његово. Добивши све то од Бога како то да ми људи не схватамо да нам нишКоји се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни та друго не треба?! Да нам је Он дао све. И да по узору на Њега ми од жеље мужевљеве, него од Бога.” (1, 12) треба свецијело да се дајемо Њему и људима, не као узвраћање, Вјера отвара очи човјеку да види Бога. Али она се не као обавезу, већ као једино могуће наше живовање на земљи. прима слободно. Зато је и наша слобода, слобо- Имајући Његов Лик у себи, дишући Његовим дахом, ми не можеда сваког човјека да постане истинско чедо Божије. мо бити ништа друго. Не можемо ни бити људи без испуњења „Вјером човек познаје све невидљиво и духовно. Њиме и примања Његовог спасења. Не можемо живјети без блаВјера је добровољни пристанак душе.” (Св. Антоније годати. Сваки је дан без благодати умирање за човјека. Није жиВелики) вот у Христу принуда - или оно шта морамо да испунимо да би неДа би могли да видимо и опипамо Божанство, јер је што добили, већ је живот у Христу оно што треба да желимо, јер вјера човечија слаба, Бог се оваплоти да би постао без њега не можемо. још ближи нама, примивши на себе људску приро- И заиста Јеванђелист завршава: „Јер се закон даде преко Мојсеја, ду. „Логос постаде тијело и настани се међу нама, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.”(1, 17) Благои видјесмо славу његову, славу као Јединороднога дат је навећи покретач нашег бића, хлеб насушни за душу. Благоод Оца пун благодати и истине.” (1, 14) То је вели- дат је сусрет са Оним Који је од рођења живео у нашој души, Кога ко чудо Божијег оваплоћења – „Он постаде тијело смо чекали. То је оно Благо ископано, за којим смо давно трагали, да би показао да је тијело ради Бога и за Бога... Ма- Извор који се изненада појавио, за који смо мислили да је пресулецно тијело да смести Несместивог!” (пр. Јустин) шио. Зато се ове јеванђелске речи тичу свих нас, јер њима треба Та величина Божанства у ограниченом људском да живимо, њих нам Сам Господ приноси: „оне које исписује Дух тијелу и јесте чудесно промишљање Свети и уписује у плоче камене, тј. телесне, (речи) које нису испидомостроја спасења људског. И сане на површини, нити се лако бришу него су ознаменоване на то је пре- дубини, не мастилом него благодаћу.” (Свети Григорије Богослов) познао и Празновање Васкрса није обележавање обичног празника, као било која свечаност, већ сусрет са Живим Богом, Оним Кога смо давно исчекивали и за Кимe чезне душа сваког човјека. Зато и у васкршњој ноћи читање овог Јеванђеља свјетлости засија у срцима вјерних, већ загрејаним радошћу овог највећег празника. Васкрс даје смисао доласку Богочовјека на земљу, Његовој проповједи и страдању. Васкрс осмишљава цио наш живот, па и сама смрт добија нови смисао. Смрт више није крај, него почетак, смрт постаје нови живот. Ова свјетлост Васкрсења обасјава читав живот људски, свјетлост створена за све народе који вјерују у Христа, и који ће тек повјеровати, за свакога човјека који живи на овоме свијету. То је благодат чију потврду можемо сваки дан осјетити, ишчитавати и животно опитовати кроз свјетлост Божанских Јеванђеља.

Дали су нам вишњи Јерусалим Светосимеоновска светковина у Подгорици

r e p o r ta` a СЛАВКО Живковић / РАЈО Војиновић

април / 2010 / svetigora

svetigora / 2010 / април

Након Литургије подгоричким улицама је до Немањиног града, предвођена архијерејима, прошла светосимеоновска литија. Потом је одржана празнична академија на којој је светосимеоновску бесједу изговорио пјесник Рајко Петров Ного. „Власт је отела и посвојила државу, украла и преименовала језик, а ваше, наше и њихове претке, који су вјековима подвижнички државу стварали, – и палу подизали, – назвала посрбицама. И није се ознојила. И није поцрвењела“. „Погледајте шта је од Немањиног града остануло. Зар сви заједно помало на ове рушевине не личимо? Јесу ли преименовањем Немањине обале у Булевар Светог Петра Цетињског намјерили били да у нама два наша свеца посвађају, и то Светога Оца са њему завјетованим Сином“, запитао се познати српски пјесник. Поздрављајући сабор, митрополит Амфилохије је забла-

годарио Господу и Светом Симеону на овом дану, као и архијерејима, свештенству, Рајку Петровом Ногу и свима који су се сабрали на овај празник. У програму Академије учествовао је и хор Светог новомученика Станка из Никшића.

тефан Немања, у црквеном календару уписан као Св. Симеон Мироточиви, родоначелник је средњовјековне српске државности. Рођен је 1114. у Рибници, будућој Подгорици. На чело Рашке у звању великог жупана ступио је 1158. У истрајном сукобљавању са Византијом изборио се за самосталност Рашке. У раздобљу између 1183. и 1186. освојио је Зету и ујединио је са Рашком. На државном сабору у Расу 1196. одступио је са трона и уступио га средњем сину Стефану Немањићу, будућем краљу уједињене Србије. Потом се замонашио и са најмлађим сином Савом приступио обнови манастира Хиландара на Светој Гори, посвећеног Светом Ваведењу. Као монах Симеон упокојио се у Хиландару 13/26. фебруара 1200. године у 86-ој години живота. Мошти свога оца пренио је Свети Сава у манастир Студеницу 1208. У истом манастиру мошти Светог Симеона почивају и данас. Да је Стефан Немања рођен у Рибници (Подгорици) ван сваке је сумње. У житију свог оца Свети Сава дословно је записао: „Рођење му је било у Зети на Рибници“. А средњи син Стефан Првовјенчани, који је као и Свети Сава написао још исцрпније житије Стефана Немање поред осталог ће записати: „И ако ме тада није било нити памтим шта је било о рођењу његову, ипак сам слушао да је био велики метеж у овој страни српске земље, и Диоклитије и Далмације и Травуније, и да су родитељу његову браћа му завишћу одузели земљу, а он изиде из буна њихових у мјесто рођења својега, по имену Диоклитија. И вољом Божјом и Пречисте њихове Матере роди и ово свето дијете, које ће Божјим промислом бити сакупилац пропалих земаља отачаства његова, пастир и учитељ, па шта више, и обновилац онога што је било пропало, у мјесту по имену Рибница.“ Према томе, вјеродостојни историјски извори јасно и недвосмислено именују Немањино родно мјесто. Култ Св. Симеона почео се изграђивати већ у средњовјековној Зети. У Доњем Загарчу код Даниловграда још је у вријеме краља Милутина Немањића, по свему судећи почетком 14. вијека, подигнута саборна црква посвећена Светом Симеону Мироточивом. Храм је 1886. темељно обнављен и проширен, да би наредне 1887. добио нови иконостас. Митрополит цетињски Василије Петровић написао је средином 18. вијека пјесму у молитвеном духу Светом Симеону која је сачувана у рукописној књизи „Цетињски љетопис“ у ризници манастира Цетињског. Пјесма почиње покликом: Симеоне свети Немања оче многи свога имена изабране насљеднике си оставио краљевство у Србији прославио многе цркве саградили домовину своју просвијетлили ...

У живописном спјеву „Пјесник и вила“ написаном 1892. године краљ Никола велича државотворне домете Стефана Немање, о коме поред осталог каже: Сабиратељ српске земље бесмртност је задобио; колико је задужбина и цркава саградио! Краљ-пјесник велича Немању као ујединитеља српског етничког простора и узима га као свој узор и потстрек за националну акцију у будућности. Управо зато ће у „Пјеснику и вили“ надахнуто записати: На Рибнице самом ушћу Немања је двор дизао, и отолен земљу Рашку и све Српство сабирао. Краљ и господар Црне Горе полазио је од увјерења да је патријархална Црна Гора утемељена и обликована на немањићкој државотворној традицији и да је њен државно-правни насљедник. Баш зато ће у „Пјесми Светом Сави“ написаној уочи Савин-дана 1912. године са одушевљењем ускликнути: А да нам је она љепша, слобода је ресит' мора; слободи је колијевка Немањина Црна Гора. Епски народни бард Радован Бећировић-Требјешки помиње Немању у пјесми „Посјета краља Александра Црној Гори“ написаној поводом доласка краља Александра на Ловћен 1925. У надахнутој пјесничкој имагинацији вила са Ловћена поручује краљу Александру: Кад у стару дођеш Подгорицу, казаће ти римску престоницу и зидине на Рибници води, ђе се силни цар Немања роди. У пјесми посвећеној Марку Миљанову коју је написао 1928. године, пјесник и романсијер Трифун Ђукић Подгорицу с правом именује као Немањину постојбину; И одјезди... Брда стоји јека, Муња с Кома Јусу срце пара... Турци стрепе... Ал' на Марка чека Немањина постојбина стара. Занимљиво је да су мјесни комунисти још у вријеме Краљевине Југославије радо пјевали револуционарну

КУЛТ СВ. СИМЕОНА

istorija

(СТЕФАНА НЕМАЊЕ) У ЦРНОЈ ГОРИ

април / 2010 / svetigora

истом булевару враћено је старо име, Немањина обала. Али са успоном антисрпске хистерије коју је каналисала и усмјеравала централна државна власт у Подгорици, Немањино име и дјело као симбол Проф. ПРЕДРАГ српског националног инВукић тегрализма на овим просторима опет се нашло на удару несавјесних и неодговорних индивидуа. Одлуком градоначелника Подгорице од 6. фебруара 2004. године централном булевару у главном граду Црне Горе поново је одузето Немањино име, и назив булевара је преименован. Ипак, Цетињска митрополија као заточник немањићке духовне и државотворне завјетне мисли наставила је да одржава култ Св. Симеона (Стефана Немање). На иницијативу митрополита Амфилохија, у раздобљу од почетка 90-их година па до наших дана, на празник Св. Симеона Мироточивог 13/26. фебруара сваке године одржава се у Подгорици свечана литија. Учесници литије одлазе на Немањин град, на чијим се остацима потом одржава духовна академија. И на крају, не заборавимо: Подгорица је родни град Стефана Немање. А Св. Симеон је једини светитељ уписан у православном црквеном календару, који је рођен у Подгорици. Стога би било сасвим природно да празник Светог Симеона Немање - 26. фебруар - буде проглашен за Дан Општине Подгорица. С обзиром на нездраву друштвену и политичку климу у Црној Гори, у овом тренутку нема добре воље за усвајање једне такве одлуке. Али, како смо већ истакли, времена се мијењају. И људи у њима. У повољнијим друштвеним и духовним околностима у будућности за очекивати је да ће управо такво рјешење постати оживотворена стварност. Јер, с правом каже Свети Петар Цетињски: У имену Божијем јесу суд и правда.

пјесму која Зету именује као Немањину земљу. У истој се пјесми велича знамење црвеног барјака као симбол социјалистичке револуције: На сред Зете Немањине црвени се барјак вије. Па нека га, нек се вије, дошао је из Русије. Послала га Црној Гори да се она под њим бори. Просвјетни систем у Књажевини и Краљевини Црној Гори афирмативно је уздизао државотворно и духовно насљеђа Немањића. У читанци за четврти разред основне школе, који је приредио главни школски надзорник Ђуро Поповић (1845-1902), у поглављу „Три српска владаоца“ о Стефану Немањи дословно се каже: „Стеван Немања био је први, који је својом мудрошћу саставио и скопчао раскомадане области свога народа; њима су управљали дотле многи жупани, а Немања је то прекратио и створио једну српску државу.“ У инспиративној историјској студији „Подгорица и њена околина од најстаријих времена“ коју је публиковао 1930. године, угледни научни стваралац Никола Шкеровић поред осталог каже: „Подгорица је и у погледу јачања и ширења српске Црква Светог Симеона Мироточивог средњовјековне државе Доњи Загарац - Даниловград имала значајан удио. Њој је пала у дио част да се у њој роди личност која је у историји српског народа повукла једну снажну црту, која наш средњи вијек одлучно дијели на двије епохе: Зетско-приморску и Зетско-рашку, или просто: Зетску и Рашку. Епоху Зетско-рашку почиње Стеван Немања, оснивалац династије Немањића.“ Култ Немањића стољећима се одржавао на просторима Црне Горе и преносио на нова покољења. Али времена се мијењају, и људи у њима. Послије свршетка социјалистичке револуције, одлуком нових државних власти, Подгорица је јула 1946. преименована у Титоград, док је Немањина обала, централна улица у главном граду Црне Горе, у току 1976. преименована у Булевар Блажа Јовановића. Након унутарпартијског преврата у државном и партијском врху СР Црне Горе почетком 1989. године, одлуком локалних општинских власти од 12. јуна 1990.

svetigora / 2010 / април

~ ud o

Од повриJеђене кичме исцJелио га Свети ВасилиJе

новомученика Гаврила

април / 2010 / svetigora

дотадашњи игуман манастира Морача Данило, прешао у Острог. У најтежим данима за наш народ постављен у ову велику светињу, труди се колико може да јој послужи. Помаже изгладнелом народу, прима избеглице и сиротињу, храни ниште. Као вјерни свједок тадашњих догађаја, пише извјештај митрополиту Јоаникију: „Гледао сам позване резервисте, све старије људе, како крећу са својих огњишта, остављајући своје фамилије, многи без зрна жита. Препоручују ми и моле, да им фамилије не пуштам и да им помажем у невољи. Обећавам да ћу учинити све што могу.” Људи који су га познaвали свједоче да је био свуда радо приман, веселе нарави, али и „озбиљан као анђео, какав свештеник треба да буде.” Живећи са својим народом, он је гладнима помагао, тужне тјешио, са веселима се радовао. Народ креће у рат и пева – како Свети пише у писму и додаје: „народне пјесме које ничу из дубине душе сваког Србина - Црногорца, разлежу се долином Мораче... Ваше Високопреосвештенство, овим изражавам не само моју мисао, но и мисао народа овога краја, и у свих Вас име молим, да примите изразе дубоког поштовања и захвалности и да будете израз народа овог краја, код Његове Светости Патријарха. В. Д. настојатељ Гаврило Дабић“2 На почетку Другог светског рата за Црну Гору наступају тешка времена. Многа омладина и интелектуалци, затровани атеистичком идејом, ширили су је по градовима и селима. Прво су се обрачунали са Црквом, свештенством и народом који је хтео да сачува вјеру. Када је рат почео, закони су престали да постоје, а многи су заборавили и онај Божји закон којим су одгајани од малена. Идеологија је оправдавала њихове поступке и средства. Јеромонах Гаврило је као вриједан и поштен добио послушање да среди манастирску економију у манастиру Морачи, да сачува манастирску имовину. Тада и почиње његово страдање. Првих дана маја 1941. године наоружани мјештани су упали у манастир Морачу и под претњом смрти натерали јеромонаха Гаврила да својом руком напише пис-

дугој ноћи страдања Светог новомученика Гаврила, на дан празновања Благовести Пресвете Богомајке, а уочи Сабора Светог архангела Гаврила, овај Свети Мученик пошао је стазом уском, за својим Господом. Окружен непријатељима, сам без ичије помоћи понео је свој крст и испио чашу страдања за Христа. Будући да је пострадао невин, без властите кривице, бачен у јаму Драговољића плоча, са мноштво народа убијеног на правди Бога, о Светом Гаврилу се нерадо говори у Жупи као и о другим таквим жртвама у Црној Гори. Саставивши повест о овом мученику, ми је износимо, са намером да прославимо његов спомен, а не да би некога оптужили. У временима нашег свенародног страдања, тешко је разлучити жртве и кривце. А над свима нама суди Бог. Гаврило Дабић је рођен у селу Путинци у близини Сремских Карловаца, 1904. године, од побожних и благочестивих сремских ратара, оца Димитрија и мајке Пелагије. Крстио се у храму Светог Архангела Гаврила и добио је име Георгије, по своме куму Георгију Радуловићу. Данас у Путинцима нема више ни једне куће Дабића и уопште има мало православног живља – већину становништва чине Немци и Мађари. О детињству Георгија не знамо готово ништа, само су остали подаци да је изучио основну школу и два разреда гимназије и Богословију у Сремским Карловцима са одличним успехом, а затим и Монашку школу у Раковици. Монашки постриг је примио 27. 09. (9.10) 1927. године на Светог Великомученика Нестора, у двадесет трећој години живота, добивши име Гаврило, по Архистратигу Божијем, што је тајанствено и наговестило дан његовог мученичког страдања на Сабор Светог Архангела Гаврила. Те исте године примио је ђаконски чин, од стране преосвећеног бококоторског епископа Кирила у Саборној цркви Светог Николе у Котору и постао записничар у Епархијској Конзисторији. Следеће године је рукоположен за јеромонаха добивши парохију будванску, затим и петровачку и постао вјероучитељ у тамошњој основној школи. Убрзо је и настојатељ манастира Режевића, налазимо запис: „Како манастир Режевићи није имао дуже времена настојатеља, манастирске зграде су оронуле и садашњи настојатељ Гаврило их оправља и настоји да манастир што више утврди.”1 Јеромонаха Гаврила налазимо у манастиру Добриловина 1936. године. Колико је био тамо, не знамо, само постоји запис да је у месецу јануару те године пребачен у манастир Морачу, јер је

монахиња АМФИЛОХИЈА

У порти манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој налази се гроб Светог новомученика Гаврила Жупског. Од када је почела обнова овог манастира, марта 1998. године, сестре су се, првих дана по свом доласку, упознале са животом и страдањем некадашњег игумана. Од тада почиње и њихово молитвено сећање и обраћање овом светитељу, који је постао, поред Светог апостола Луке и Преподобног Стефана Пиперског, заштитник ове обитељи.

`itije

Дуга ноћ страдања Светог

svetigora / 2010 / април

мо митрополиту Јоаникију, како је напустио манастир у присуству учитеља, председника општине и управника поште и све запечатио, а кључеве дао манастирском ђаку Радосаву Обреновићу. Натерали су га да напише и следеће редове: „Према досадашњем настојатељу, г. Дабићу Гаврилу, народ овога краја, је сасвим нерасположен, с обзиром на поступке именованог, те би било у интересу општем и овог манастира да се постави неко друго лице за настојатеља, макар и неко од мјесних пароха за извесно вријеме.”3 Иако је ово писмо било написано под претњом смрти и није било званично, митрополит Јоаникије је упутио за управника манастира пароха, свештеника Душана Јанковића, а јеромонах Гаврило је био позван на одговорност, да се јави на Црквени суд што је напустио манастир без благослова. У својом муци, упућује писмо владици: „Ваше Високопреосвештенство, у највећој скромности и оданости, узимам слободу извјестити Ваше Високопреосвештенство о сљедећем: Као што је познато, већ неколико година по решењу законите духовне власти, водим управу манастира Мораче. Морача је увјек била видно српско-православно свјетилиште. Увјек је узимала, а и сада узима учешће у помагању сиротих и невољних. Доказ је све то, да на манастирском земљишту живи око двеста православних породица. Данашње несређено стање искористили су несавјесни појединци, заборављајући на светињу манастира и на добра која манастир чини народу и почели су да стварају неред. Дана 2. 5. 1941, једна руља од 15 до 20 друга, дошла је у манастир Морачу, и мене, као настојатеља, силом оружја и на груб начин истјерала из манастира, наређујући ми да се у манастир не смјем повратити. Пријетили су ми убиством. Пошто су мене силом отјерали из манастира, заузели су манастирске зграде и сву покретну манастирску имовину. Ову руљу су предводили: Радомир Бијелић, учитељ, Димитрије Марковић, кафеџија и предсједник општине Милосав Бакић.” Jеромонах Гаврило је премјештен у манастир Ждребаоник. Ту је остао само петнаест дана, а онда је због потребе Цркве послан у манастир Дугу са о. Платоном. Тамо затиче стање манастира такво, да је ту немогуће живјети и опет нерасположене мјештане. Одатле пише митрополиту Јоаникију: „Прегледао сам манастир и сву његову покретну и непокретну имовину. Цјелокупна непокретна имовина је издата у закуп... Покретна имовина састоји се из неколико тањира и двије пињете, као и архива за неколико година. Од живога, манастир нема ни мачке. Готовине по дневнику касе нема. Све што је приходовано, то је и расходовано. Хране нема. У кући, кров и плафони толико су оронули, да без генералног реновирања, зграда је неупотребљива. Црква са црквеним утварима и богослужбеним књигама буквално су иструлели од влаге, од првога додира комади отпадају. Високопреосвећени, да ми је икако било могуће примити управу манастира Дуге, Ви знате да бих то учинио ради ваших родитељских савјета и пријатељских осјећања према мени, а нарочито у овим данима страдања наших светиња и свештенства. Да сам имао бар толико гдје да главу склоним, да се са чим покријем и комад хлеба, задовољио бих се и не би вам досађивао. Молио сам околне сељане да ми бар за једно мјесец дана дају једну сламарицу и један покривач и бар један комад хљеба, па ћу платити. Ни то нијесам могао наћи.

Љуби Вам десницу Ваше одано чедо јеромонах Гаврило Дабић; 28. 5. 1941.“4 После још једног оваквог писма јеромонах Гаврило добија благослов да иде у манастир Градиште, на приморје, а да сам плати путне трошкове јер је прешао у други манастир „по властитом захтјеву”. У манастиру Светог Луке у Жупи Никшићкој У манастир Светог Луке дошао је 16. августа 1941. године, гдје је постављен да води све намјесничке дужности, економију и књиге. Маја мјесеца исте године, убијен је архимандрит Никодим Јањушевић, који је обновио Жупски манастир и то од сопствене уштеђевине коју је зарадио, дуго радећи у Америци. Пљачкаши, будући у свези са манастирском послугом, ушли су са лакоћом и убили архимандрита Никодима и опљачкали манастирску касу. Још се чува у манастиру преписка архимандрита Никодима, тј. тужба упућена жандармерији да се ухапсе послужитељи, написана два дана пре убиства.У то време је у манастиру био и јеромонах Саво Шалетић, који и даље наставља да живи у Жупи по доласку јеромонаха Гаврила. Архимандрита Никодима су убили, а остали су исти послужитељи – мајка и син, који су примљени у манастир да преживе, али су се полакомили на манастирско имање. Крајем марта и почетком априла 1942. године биле су најжешће борбе између четника и партизана на потезу Острошка греда – Међеђе (висораван која се налази између Манастира Острог и Жупског Манастира). У то вријеме су партизани од Жупе направили тзв. „слободну територију”, свуда су по селу патролирале партизанске

3. 4.

Бошко Стрика, Далматински манастири, Загреб, 1930. Стр. 271. O. Велибор Џомић, Јеромонах Гаврило Дабић, Страдање Српске Цркве од комуниста, Светигора, Цетиње, 1997. Архив Митрополије црногорско-приморске. Исто, бр. 3

Некада давно, када су живјеле бајке, спреми се Свети Петар да сиђе на Језеро. Светац ко светац, одгурну четири стране свијета и посвети се беспућу. Сасвим усамљен... брижан, изненада се затече у богатству: Под кућом - вода, у води - риба, над кућом - небо, у небу - звијезда. Остаци старог потопа бијаху се одавно стишали међу брдима. Само је дивља пчела понад земаљског мира зујала тајну далеког меда. Кад видје Светац да је светиња пружила руку, обузе га милина и радост подневног сунца обасја домовину. Па кад се осмјехну Бог, Светац познаде знак и погледа на малог Рада који се играше у пијеску: Види синовац, рече, ево ти овај Горски вијенац, а ти мени - капелу на Ловћену.

април / 2010 / svetigora

1. 2.

...КОЈИ СЕ ИГРАШЕ У ПИЈЕСКУ

јединице. Јеромонах Гаврило је окружен са свих страна недобронамерним људима. Тако је започело страдање новомученика Гаврила. Жалио се малобројним пријатељима да добија претње, те је тражио од комшија да му позајме пушку и бомбу. Тадашњи „манастирски шумар” Симо Вулић је поткрадао шуму, а манастирски послужитељи су планирали да преузму све што је у манастиру остало. Пошто им је настојатељ отац Гаврило био препрека морали су да га се ослободе. Тада су партизани имали своју станицу милиције на Мачку, те га они пријављују да сарађује са четницима. Воде га на саслушање, али му не налазе кривице. Из Митрополије стижу прогласи, да свештеници у овим тешким временима сачувају достојанство служитеља Божјег олтара. 6. априла стиже писмо где се захтева од Светог Гаврила да напише извештај о владању свештенства и братије обитељи. Поред њега је ту живео само јеромонах Саво. Не знамо да ли је написао и послао извештај. Сутрадан је одведен из манастира. Да би га оптужили, послужитељи одлазе у станицу милиције, и доводе партизане у манастир. За то вријеме, Симо Вулић одлази у шуму изнад манастира, лупа и сече. Зову о. Гаврила да иде и ухвати лопове. Он се пење на брдо изнад манастира. За то време долазе партизани који га траже. Чују вику на брду, и у том им манастирски радници говоре: „Ено га горе, чујете му глас, отишао је Гаврило код Баја Станишића.” Сљедећег дана, на празник Благовијести, што је те године био и трећи дан Васкрса, долази партизанска тројка, одмах после Свете Литургије да га воде у станицу. О. Гаврило је миран, хоће да спакује парче хљеба. Послуга се чудно понаша, његов сабрат Саво Шалетић, још горе, вели: „Тамо гдје ти идеш, хљеб ти неће требати.” Кад падне мрак, одводе га у Драговољиће, гдје је јама, звана Плоча, дубока десетак метара. Већ је напуњена жртвама. Не знамо да ли су га дуго тукли или мучили. Али је народ причао, да је три дана још био жив у јами, међу лешевима који су се распадали. Многи су чули како зове у помоћ. У мају мјесецу, власт се мења у Жупи, долазе четници, а тек у августу специјалне санитетске јединице се спуштају у јаму, и ваде тела из јаме. Благословом митрополита Јоаникија, 16. августа 1942. године, тјело Светог Гаврила сахрањено је на манастирском гробљу, гдје и сада почива. По сведочанству јединог преживелог очевица, тело је било доста очувано, само је постојала једна рана на челу, од ударца или од пада у јаму. Са Светим је пронађено и једно дјете, такође убијено. Опијeло је извршио парох жупски Стојан Костић. А бесједио је на сахрани прота Мирко Кнежевић, о томе, како је јеромонах Гаврило страдао ради свог поштења, за крст чaсни и вјеру православну. У данашње време у манастир Светог Луке долазе на гроб Светог Гаврила многобројни поклоници. Забиљежена су и неколика исцељења. Сваке године на Благовјести и Сабор Архангела Гаврила своје молитве упућујемо новомученику. Свештеномученик Гаврило је канонизован заједно са осталим новомученицима Српске Православне Цркве, који су пострадали у вријеме гоњења од стране богоборних комунистичких власти. Свештеномученик Гаврило Жупски налази се на заједничкој икони Светих новомученика из Митрополије црногорско-приморске, у центру које је насликан свештеномученик Јоаникије, Митрополит црногорскоприморски. По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија сестринство манастира сакупља податке о животу новомученика Гаврила, а монахиња Стефанија је израдила и његову посебну икону. Свештеномучениче Гаврило моли Бога за нас.

poezija ИЛИЈА Лакушић

kwiga JUDITe

Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

ГЛАВА ДЕВЕТА 1. Јудита пак паде на лице и посу прах на главу своју, и скиде хаљину од костријети у коју се била обукла. И приношаше се од недавно у дому Господњем кâд оне вечери; и завапи гласом великим Јудита ка Господу и рече: 2. Господе Боже оца мога Симеона, коме си дао у руку мач на освету инородним, који разријешише материцу дјевствену на оскрнављење и обнажише њедра на срамоту и упрљаше материцу на поругу. Пост. 34, 25 Јер си рекао: Да не буде тако, а они учинише. 3. Ради тога предао си кнезове њихове на погибију, и постељу њихову, која је познала превару њихову, преварену крвљу, и поразио си робове с господарима, и господаре на престолима њиховим, 4. И дао си жене њихове на разграбљење и кћери њихове у ропство и сва добра њихова на диобу синова миљеника Твојих који ревноваше ревношћу Твојом, и претрпјеше мрзост скрнављења крви своје и призваше Те у помоћ; Боже, Боже мој, услиши и мене удовицу! 5. Јер Ти си учинио она прије ових и ова, и она послије и садашња и оно што ће доћи предвидио си, и догодише се она која си замислио, 6. И оприсутнише се ствари што си захтио и рекоше: Ево, ту смо! Јер сви путеви Твоји су готови, и суд Твој у предзнању. 7. Јер, ево, Асирци се умножише у сили својој, узнијеше се на коњу и коњанику, погордише се у мишици

пјешачкој, поуздаше се у штит и копље и лук и праћку, и не познаше да си Ти Господ који мрзиш ратове. 8. Господ је Име Твоје: Ти сакруши њихову снагу силом Твојом и порази моћ њихову јарошћу Својом; јер смишљаху да оскрнаве светињу Твоју, да загаде обиталиште покоја Имена славе Твоје, да оборе гвожђем рог жртвеника Твога. 9. Погледај на гордост њихову, пошаљи гњев Твој на главе њихове, дај у руку моју удовичку, у ономе што намислих – крјепост. 10. Удари роба уснама лукавства мога, по кнезу и од кнеза по слуги његовом, порази њихову надменост руком женском. 11. Јер није у мноштву крјепост Твоја, нити владање Твоје у моћнима, него си Бог смирених, малих си Помоћник, Заступник немоћних, очајника Покровитељ, безнадежних Спаситељ. 12. Да, да, Боже оца мога и Боже наслеђа Израиљева, Владару небесâ и земље, Творче водâ, Царе све творевине Твоје, Ти услиши молитву моју 13. И дај ми ријеч и лукавост да их раним и смождим, оне који против Завјета Твога и Дома освећења Твога и врха Сионског и дома опстанка синова Твојих смишљаху суровости. 14. И учини у свему народу своме и сваком племену познање да знају да си Ти Бог, Бог сваке силе и моћи, и да нема другог заштитника рода Израиљева осим Тебе.

svetigora / 2010 / април

ГЛАВА ДЕСЕТА

1. И догоди се када престаде да вапије к Богу Израиљеву и кад оконча све ријечи ове, 2. И устаде од тада (ничице), и позва слушкињу своју и сиђе у дом у коме је боравила у дане суботње у дане празничне своје, 3. И скиде хаљину од костријети у коју се била обукла, и свуче хаљине удовиштва свога; и уми тијело водом и помаза миром јаким и рашчешља власи главе своје, и положи круну на њу, и обуче хаљине радости своје, којима се украшавала у дане живота мужа њеног Манасије, 4. И обу сандале на ноге своје, и стави огрлице и наруквице и прстење и наушнице и све украсе своје, тако се украсила веома на прелест очију мушких, који је буду видјели. 5. И даде слушкињи својој мјешину вина и сасуд уља, и врећу напуњену брашна и смокве и хљебове чисте, и обави све посуде своје и стави на њу. 6. И изађоше на врата града Ветилуја и нађоше како стоји на њима Озија и старешине града Хаврина и Хармина. 7. А кад је видјеше, и бјеше измјењено лице њено као и хаљина у коју се била обукла, задивише се љепоти њеној изузетној и рекоше јој: 8. Бог отаца наших нека ти даде благодати и нека сврши подухвате твоје на славу синова Израиљевих и узвишење Јерусалима. 9. И поклони се Богу и рече им: Заповиједите да ми отворе врата града и изаћи ћу на извршење ријечи, које сте говорили са мном; и наредише младићима да јој отво-

ре као што рече. 10. И учинише тако. И изађе Јудита, она и слушкиња њена са њом; и надгледаху је људи из града докле не сиђе с горе и док не прође долину, и више је не виђаху. 11. И иђаху долином право и сусрете је предстража Асирска. 12. И ухватише је и запиташе: Чија си и откуд долазиш и куд идеш? И рече: Кћи сам Јеврејска и бјежим од лица њиховог, јер ће бити предани вама на уништење; 13. И ја долазим пред лице Олоферна војеначелника силе ваше да му јавим ријечи истине и показаћу пред лицем његовим пут којим ће ићи и загосподарити свим горњим (крајем) и неће погинути од људи његових ни једно тијело, ни дух живота. 14. Када људи чуше ријечи њене, и видјеше лице њено – бјеше пред њима дивно красотом веома – па јој рекоше: 15. Спасила си душу своју похитавши да сиђеш пред лице господара нашег; и сада приђи до шатора његовог, и од нас ће те провести, док те не предају у руке његове. 16. А ако станеш пред њега, немој се уплашити срцем својим, него му јави по ријечима твојим, и добро ће ти учинити. 17. И изабраше између себе мужева сто и припојише њој и слушкињи њеној, и доведоше их на шатор Олоферна. 18. И би сабрање у цијелом логору, јер се разгласи по шаторима о присуству њеном; и дошавши, опколише је, пошто је стојала изван шатора Олофернова док му не најавише о њој.

19. И дивљаху се љепоти њеној, и дивљаху се синовима Израиљевим због ње, и рече сваки ближњем своме: Ко ће презрети народ овај, који има у себи жене овакве? Зато није добро оставити од њих ниједног човјека, јер ако би били остављени биће у стању да надмудре сву земљу. 20. И изађоше они који спавају са Олоферном и сви служитељи његови, и уведоше њу у шатор. 21. И Олоферн се одмараше на одру своме под завјесом, која

бјеше од порфире и злата и смарагда и драгог камења изаткана 22. И јавише му за њу и изађе у предњи дио шатора, и свјетиљке сребрне ношаху се испред њега. 23. Када пак дође Јудита пред лице његово и служитеља његових, сви се дивљаху љепоти лица њеног; и павши на лице поклони му се, и подигоше је робови његови.

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА 16. Стога је слушкиња твоја, сазнавши све ово побјегла од лица њиховог, и посла ме Бог да учиним с тобом дјела због којих ће бити ван себе сва земља, сви они који чују ово. 17. Јер слушкиња твоја је богобојажљива и служи дан и ноћ Бога небескога; и сада, остаћу код тебе, господине мој, и излазиће слушкиња твоја ноћу у удолину, и молићу се Богу, и рећи ће ми кад су учинили гријехове своје. 18. И вративши се јавићу ти, и изаћи ћеш са свом силом својом, и неће бити никога од њих ко ће се супротставити сили твојој. 19. И повешћу те кроз Јудеју док се не дође наспрам Јерусалима, и поставићу престо твој посред њега, и водићеш њих као овце, које немају пастира, и неће залајати ни пас језиком својим против тебе. Јер ово ми би речено по предзнању моме и би ми откривено и бих послана да ти јавим. 20. И допадоше се ријечи њене Олоферну и свима служитељима његовим, и задивише се мудрости њеној и рекоше: Нема овакве жене од краја до краја земље по љепоти лица и разборитости ријечи. 21. И рече њој Олоферн: Добро је учинио Бог пославши те пред народом да буду у рукама наше власти, на пропаст оних који су понизили господина мога. 22. И сада, ти си красна по лику своме и добра по ријечима својим; отуда, ако учиниш као што си рекла, Бог твој биће мој Бог, и ти ћеш у дому цара Навуходоносора сједјети, и бићеш славна по свој земљи. - наставиће се -

април / 2010 / svetigora

1. И рече јој Олоферн: Буди смјела, жено, не бој се срцем својим, јер ја не учиних зла човјеку који изволи служити цару Навуходоносору све земље. 2. А сада народ твој, који живи у горњем (крају), да ме нису понизили, не бих подигао копље своје на њих; него они сами себи учинише ово. 3. И сада реци ми ради чега си отишла од њих и дошла к нама, јер дошла си к спасењу: буди смјела, ове ноћи ћеш живјети, па и даље. 4. Јер нема тога ко ће ти учинити неправду, него ће ти добро чинити, као што бива слушкињама цара мога Навуходоносора. 5. И рече му Јудита: Прими ријечи слушкиње своје, да проговори слушкиња твоја пред лицем твојим, и нећу објавити лаж господину моме у ноћ ову. 6. И ако будеш слиједио ријечима слушкиње твоје, савршено дјело ће учинити Бог с тобом, и неће промашити господин мој у својим подухватима. 7. Јер живи цар Навуходоносор све земље и живи држава његова, који те посла на поправку сваке душе, зато што ће не само људи ради тебе служити њему, него и звијери пољске и животиње и птице небеске снагом твојом живјеће за Навуходоносора и за сав дом његов. 8. Јер чусмо за мудрост твоју и вјештине душе твоје, и би знано свој земљи да си једино ти добар у свој царевини и моћан разумом и чудесан у вођењу ратова. 9. И сада слово, које је казао Ахиор на сабрању твоме, чусмо ријечи његове, јер га прихватише људи Ветилуја, и јави им све, што је изговорио код тебе. 10. Зато, владико господине, не превиди ријеч његову, него је задржи у срцу своме, јер је истинита; јер се не свиђа роду нашем, да надвладава мач над њим, ако не сагријеше Богу своме. 11. И сада да господин мој не буде одвраћен и неуспјешан и да смрт дође на лице њихово, и да их обузме гријех, којим ће прогњевити Бога свога, кад учине оно што је неприлично. 12. Пошто нестаде код њих храна, и умањи се потпуно вода, наумили су да се устреме на стоку своју и све што им опредијели Бог законима да не једу, намислише да употријебе. 13. И првине пшенице, и десетак вина и уља, што сачуваше осветивши свештеницима који предстоје у Јерусалиму пред лицем Бога нашега, ријешише да поједу све оно што ни рукама не приличи да се дотакне било ко од народа. 14. И послаше у Јерусалим, пошто они који ондје живе учинише то исто, преносиоце опроштаја од стране старјешина. 15. И биће, кад им се јави и то учине, да ти се даду на погубљење у дан онај.

svetigora / 2010 / април

majke HRI{]anke

една стара јеврејска народна пословица каже: „Бог није могао бити на сваком месту, па је зато створио мајке.“ Наш народ је у лик мајке уплео сва своја племенита осећања, али и своју тугу, стрепњу и бескрајно надање. Мајка је извор љубави и вечити састрадалник своје деце, а живот једног хришћанина није ништа друго до жртва и страдање, кроз љубав и у љубави, стога је мајка, као тихи носилац бремена своје ОЛИВЕРА Балабан деце, прва клица хришћанске љубави. Преподобна мати Ангелина, дар Божије љубави човеку, пред престолом Најсветијег и Најдивнијег Сина, већ вековима моли за сву своју децу. Децу која јој се у невољи и немоћи својој молитвом обраћају, тражећи њено заступништво пред Творцем. Рођена је у Елбасану, око 1440. године. Њен отац, кнез Ђорђе Аријанит Комнин и мајка Марија Мусакија, имали су једанаесторо деце, осам кћери и три сина. Ангелина је рођена као пета, по реду рађања. Гледајући своју мајку, рано је спознала пуно значење речи љубав. Научила је да то није пука романса, већ жртва, страдање, трепет и страх. Спознала је чекање, а са чекањем и стрпљење. Наслеђем је задобила понос, а васпитањем смерност. Била је веома образована, мудрости се учила из Светог Писма и књига Светих Отаца. Удала се када јој је било двадесет година. Од тога дана у њеном животу преплићу се срећа и туга, радост и мука, неуморно се надмећући за место у њеном срцу и њено вечно одређење. Њен муж био је Стефан Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића и Ирине, у народу опеване као Јерине. Био је потомак Светих Немањића и славног цара Лазара. Родом и духом господин, а иметком, сиромах. Њега и његовог рођеног брата Гргура ослепи цар Мурат II. Иако је телесним видом живот проводио у тами, душа му је светлела Христовом вером, па је тако био светионик многима око себе. Венчали су се 1460. године. Стефан је тада имао око 40. година. Непуних годину дана живели су у кући Ангелининих родитеља, након тога одлазе путeвима своје среће и несреће. Живели су на туђем и од туђег, једино су они међу собом били своји и Божији. У немаштини и оскудици изродили су троје деце: Ђорђа, Јована и Марију. Ангелина се трудила да својој деци пренесе све оно што је од своје мајке научила. Волела их је несебично и јако. Љубав је била једино за шта је била сигурна да им може дати и сутра када осване нови дан. Све друго је било магловито и неизвесно. Учили су их својој светој вери, причали им о њиховом пореклу, вежбали са њима племићко држање и опхођење. Иако често гладни, нису заборављали светлост свог крста и порекла. Михољско лето 1476. године није им донело још мало сунца, како су се макар надали. Донело им је још бола и суза. Деветог октобра Стефан умире. Није дочекао да испраћа синове у бој, и да им се радује по повратку, није поживео

Преподобна мати Ангелина

до Мариног и Јовановог венчања, није видео Ђорђа као митрополита Максима. Када је Стефан умро Ђорђе је имао 15, Јован 13 а Мара 9 година. У књизи „Запис душе“ Љиљана Хабјановић – Ђуровић описала је Стефанов растанак са децом: „Дођите да вас благословим, синови моји. Деспоти Бранковићи. Не оставаљам вам ништа осим имена. А сам Бог зна шта ће вам оно донети. И хоће ли вам бити на корист, или на штету. Чувајте мајку и Марију. Чувајте један другога. И никада не заборавите да сте православни Срби. Тако вам Бог помогао! А ти, кћери моја лепа, ти си ми брига највећа. Али даће Бог па ће се наћи племић коме је милија чиста душа и добро име него дукати и имања. Да не останеш седа међу браћом. А ако, по доброти Пресвете Мајке, доспеш у нови дом и испуниш га децом која ће туђе име носити, никада не заборави име свога рода и свога народа. Док их је љубио последњи пут, деца су плакала.“ Након Стефанове смрти, остадоше им бол и празнина, као најбољи пријатељи. Није их напуштала ни нада у Милост Божију. Ангелина је била храбра и мудра жена, спремна да носи бреме које јој је Господ наменио. Непоколебљива у очувању своје вере и истрајна у молитви Мајци Божијојда својим заступништвом код Сина свога оснажи младе и крхке Бранковиће на путевима који им предстоје. Чекало их је још искушења. Од дана када је оставила свог Стефана под хумком туђе земље, њена највећа жеља је била да се врати у Србију. До доласка у Срем, прошло је пуних десет година. Свашта су проживели, много тога истрпели. Једно време били су под

окриљем цара Фридриха III Хабзбуршког. Цар их је узео под своју заштиту и дао им је замак Вајтерсфелд. Из овог замка, Ангелина је први пут своје синове испратила у бој. Баш онако како су то чиниле мајка девет Југовића, мајка Јевросима, царица Милица, са молитвом на уснама и стрепњом у срцу. Са грчем у утроби својој, јер су из те утробе изашли и угледали светлост Господњег дана. И шта може друго мајка, него да чека, да се моли и да се нада. Боравак у Аустрији обележила је и Маријина удаја. По наговору цара, Марију су дали монтефарском кнезу Бонифацију Палеологу. Још једна рана на срцу мајке. Када су Турци почели надирати ка Угарској, а Угари ка Аустрији, Вук Гргуревић, Стефанов синовац и дотадашњи деспот српском народу у Срему , умире. Краљ угарски Матија Корвин, преко свога гласника позива Ангелину да са синовима дође у Срем, тадашњу Расциу ( земља Срба ). Био му је потребан деспот за српски народ у Срему, а народ је одавно прижељкивао да то буде један од Стефанових синова. 1486. године, вођена љубављу према српском народу и светлој дужности својих синова деспота Бранковића, Ангелина са децом и моштима свога мужа Стефана преко Беча и Будима, долази у Срем. Настанили су се у Купинику. Од краља Матије добили су део земље Лазаревића и Бранковића: Купиник, Сланкамен и Беркасово са околним селима. Ђорђе и Јован су били на челу српског народа, а мати Ангелина је чинила све да буде од користи. У свој дом је доводила младе девојке да би их поучавала ручном раду, вођењу домаћинства, складном одевању. Учила их је молитви и читала им житија Светих. Њена брига више нису били само њени синови, већ кћери и синови целог народа. Волела је српски народ Стефановим срцем, и српски народ је волео њу. Јован се оженио Јеленом, ћерком војводе Стевана Јакшића из Јагодине. Јелена је била лепа и стасита, из добре куће девојка. Имали су две кћери и жељно ишчекивали наследника, али наследник се није рађао. Ђорђе свој пут виде у монаштву. Монашким постригом доби име Максим. Јован је преузео место првога међу Србима. Био је велики ратник, великих планова, младалачког заноса, храбар и неустрашив. Желео је да поврати Србију, да оживи деспотовину. Бранковићима се чинило да су невоље мало посустале, да су коначно предахнули. 1495. године Ангелини стиже тужна вест. Умрла је њена кћер

Марија. Имала је само 27 година. Срце мајке се кидало, није је видела од оног дана када су је испратили у њен нови дом. Није видела ни њену децу. Није била са њом да је утеши, да је охрабри, да јој ублажи муке. Пусто материнско срце, велико за љубав, али премалено да у њега стане сва бол због изгубљеног чеда. Нису се довољно нагледале ни поразговарале. Остала јој је само молитва. Тек што њена бол мало утихну, 1502. године изгуби и Јована. Мајка Ангелина, друго дете пред собом испрати. Бол јој је разапињао душу, утроба која их је носила се кидала, све је у њој умирало а она је и даље морала да живи. За седам година двоје деце је сахранила. Није их још стигла ни оплакати, а већ је дошао тренутак када је опет, по ко зна који пут морала спаковати своје невоље и потражити ново уточиште. Пошто Бранковићи више нису имали наследника, а Максим се није хтео одрећи својих завета Господу датих, краљ Владислав на место деспота постави грофа Иваниша Бериславића. То не беше све, него и Јелену Јованову удовицу , краљ и краљица удадоше за Иваниша. Максиму и Ангелини гроф Бериславић јасно даде до знања да их не жели на свом поседу. 1505. године, Ангелина и Максим, носећи свете мошти Стефана и Јована, одлазе у Влашку, код војводе Радула Великог, у Трговиште. Његова жена, војвоткиња Катарина, била је ћерка Ивана Црнојевића господара са Цетиња, и Гоиславе, Ангелинине сестре. Тих година Ангелина се замонашила. У миру су провели свега три године. Максим се много бавио црквеним и дипломатским пословима. Био је од велике помоћи војводи Радулу, који га је изузетно поштовао. Када је Влашка Црква канонски уређена, Максим је рукоположен за епископа. У Трговишту су остали до смрти војводе Радула, 1508. године. На његово место долази злогласни војвода Михља, и од тога тренутка Бранковићи влашкој земљи више нису добродошли. Војвода је био наклоњен римокатолицима, а Бранковићи су били утврђени православци, од њега им је претила опасност. Потражише уточиште код Јеленине браће, Стевана и Мар-

април / 2010 / svetigora

svetigora / 2010 / април

stare~nik

ка Јакшића. Они им обезбедише имање на Фрушкој Гори где Бранковићи, милошћу Божијом и уз велику помоћ руског кнеза Василија Ивановича, саградише манастир Крушедол. У цркви посвећеној Благовештењу, мати Ангелина и епископ Максим Бранковић сместише свете мошти Стефана и Јована. На Фрушкој Гори, мати Ангелина потражи мир својој пострадалој души. Предаде се молитви и труду око манастира. Помагала је и светогорски манастир Свети Пантелејмон. 1513. године епископ Максим Бранковић долази на трон Београдске митрополије. Корача путевима својих светих предака. За мајку је ово био чудесан догађај. Стефанов и њен првенац Ђорђе, сада митрополит београдски. Иако су је већ притисле године и свој данак однели немили догађаји, она и даље гради. Подиже Сретењску цркву у близини манастира Крушедол и ту се настањује. Молитва јој је била разговор, помен и радост. У молитви је била ближа Стефану, Јовану и Марији. Троје најмилијих је сахранила, али и даље стоји. Људска душа је као пешчани сат, како год да га окренеш, зрнца песка клизе; губи своју улогу само када се поломи, а људска душа када се удаљи од Бога. 18. јануара 1516. године, одлази последње што је имала на овом свету. Умире митрополит Максим, њена утеха и понос. Љиљана Хабјановић-Ђуровић овако описује исповест мати Ангелине над моштима Светог Стефана: „У часу када сам спустила свој модри и дрхтави пољубац на мртво чело свога чеда, сетила сам се оне вечери када ми се Света Петка открила Својим живим присуством. Сине мој! Сине, јекнула сам. Мајка која се молила Светитељки за српски народ и веру православну. За спас душе своје. Мајка која се није сетила да каже, нека ме надживи син мој! Ти си, Стефане, упркос свему, отишао из ове наше постојбине јада као срећан човек. Отишао си, и испратила су те сва наша деца. А ја сам децу испраћала. Веруј ми, нема већег бола. Нема страшнијег губитка. То ти кажем ја, која сам толико губила и боловала. Сада сте сви ви, моји мили, тамо. Заједно. Ја сам овде. У сузној долини. Чувам ваше књиге. Оно мало ствари које су остале иза вас. Успомене.“ Остаде мати Ангелина да живи, у својим молитвама, да се моли над три кивота још пуне четири године. Умрла је 30. јула 1520. године. Сахрањена је у припрати Сретењске цркве. Касније су њене мошти пренесене у манастир Крушедол, и ту почиваху сви Свети Бранковићи, све до 1716. године. Њихове мошти биле су утеха многима. И баш због тога, и мртви, Турцима су сметали. Из њихових непомичних тела, светлела је православна вера и крепила верујући народ. Турци спалише манастир Крушедол заједно са моштима Светих Бранковића 1716. године. Али, душа је вечна и неуништива. Три века након те 1716. године бранковића Фрушка Гора и даље светли. Светли душама Стефана, Ангелине, Максима, Јована. Сија манастир Крушедол и жезал митрополита Максима, сада у руци патријарха српског. Нека нас молитвама Преподобне мати Ангелине и свих Светих Бранковића Господ утврди на путу православне вере!

Старац Серафим руги послушник старца Онуфрија Кипранина је био старац Серафим из Димитријаде. Да би достигао висину врлине свог старца, имао је савршено послушање према оцима из целог скита, чинио је све што би му рекли. Једног дана старац Мина му рече: „Брате, молим те, иди до арсане да купиш рибу, нужда је.“ Старац Серафим је одмах послушао и сишао до мора, међутим, рибари нису имали рибу. Уместо рибе, у његову торбу су ставили облутке из мора. Старац је узео торбу, и попео се назад до колибе. Рекао је старцу Мини да донесе велику тепсију да стави рибу, пошто је торба била врло тешка. Изручио је торбу у тепсију. Чим је старац Мина угледао облутке, рече му: „Видиш ли ти ово, непослушни? Твоја непослушност је рибу претворила у ово велико камење које си довукао овамо.“ Овај, пошто поверова у то, расплака се и затражи опроштај за своје непослушање. Старац Серафим је био неписмен, али касније се посветио калиграфији, тако да је до данас сачувана једна његова стихологија. Скончао је свој живот светитељски.

Старац Дамаскин Био је послушник истог старца. Тиховао је у једној пећини између колибе Преображења и Сретења. Ту је у савршеном тиховању очистио ум од свега земаљског и постао учитељ срдачне молитве. Потом је горећи огњем божанске љубави тражио дозволу од старца Мине, који је тада био старац њихове колибе, да му дозволи да оде на мирније место, да би кроз тиховање још више заволео крај свих жеља, Троипостасног Бога. Старац Мина је пао пред његове ноге рекавши: „Дозволићу ти да одеш на мирније место, али унутар нашег скита. Изнад колибе Свете Тројице, у правцу стена, има једна мала, полусрушена колиба. Тамо да одеш да тихујеш, да и мени будеш утеха у овом свету, јер смо чеда истог духовног оца.“ Сав радостан старац Дамаскин је одмах отишао, видео како је мирно то место и, пошто му је старац Мина дозволио, почео да руши ксерокаливију (колиба која нема сопствени извор воде, већ уместо тога користи кишницу). Око заласка сунца нађе целе и нетакнуте мошти три светитеља, од којих се ширио неизрециви мио мирис. Он поче да плаче од радости и среће. Спустила се ноћ. Седео је на стени, која је до данас сачувана, и размишљо о томе да обавести заједницу скита и манастир Велику Лавру. Око један по поноћи, према светогорском рачунању времена, док се молио, имајући чист ум, угледао је испред себе, гле чуда, три небеска човека, који га строго погледаше говорећи: „Старче Дамаскине, да смо хтели славу и похвале од људи, не би се пели на ово стење овде, где смо се лишавали и ове воде, не би ли нашли одмора у Царству Небеском. Узећеш наше мошти и отићи да их бациш на неко скривено место, да би остале тамо до општег Васкрсења, а ми добили плату на дан Суда од Дародавца Бога, који нас је својом љубављу удостојио да обитавамо на овом месту.“ Старац Дамаскин одмах узе свете мошти и пренесе до једног неприступачног места за које је само он знао, али не и оци из скита. Када је завршио своју колибу, ту су долазили многи оци, а пре свих ондашња омладина да би се учила од њега срдачој молитви. Међу њима је био и старац Матеј из колибе Свих Светих, послушник старца Нектарија. Он је по благослову свог духовника, старца Дамаскина, изашао са Свете Горе да би проповедо покајање и исповест, поучавајући у исто време срдачној

старац Мина

из Црне Горе

април / 2010 / svetigora

Са грчког Валентина Аврамовић Текст добијем добротом јеромонаха Евстатија, сабрата Цетињског манастира

занимљивом разговору за православни амерички „Радио древне вере“ (Ancient Faith Radio) снимљеном 21. јануара 2009. године - дан после инаугурације америчког председника Барака Обаме и дан пре 36. годишњице пресуде у парници Ро против Вејда1 (Roe vs. Wade), о. Томас Хопко је испричао анегдоту о дечаку који је увек постављао изазовна питања у школи. Једног дана, када је наставник у његовом разреду говорио о томе како се рађају бебе, дечак је подигао руку и рекао: „Када је беба – беба?“ Наставник је помислио да се дечаково питање односи на то када научници сматрају да је фетус који расте у утроби жене живо људско биће па је тако и одговорио. Међутим, дечак је узвратио: „Не. Не говорим о томе. Када је беба – беба? Ко одлучује о томе када она постаје беба?“ Збуњени наставник је ћутао, а дечак је наставио. „Када је девојка трудна и не жели да роди бебу, она оде код доктора и тражи да се изврши абортус. Доктор и мецинске сестре га не називају бебом већ га ваде из девојке која га не сматра бебом. Али када је девојка трудна и жели да роди бебу, она иде код лекара и потом свима објављује да очекује принову, а доктор и медицинске сестре га називају бебом. Дакле, моје питање је: када је беба – беба? Чини ми се да је она беба само када је мајка жели, али - како је то могуће?“ Заиста, веома збуњује начин на који се бавимо темом абортуса у нашем друштву. Аргументи којима се брани право жене да изврши абортус су готово увек засновани на томе шта би се могло догодити жени која се одлучила за абортус, а нема могућност да га изврши на безбедан и легалан начин. Са каквим опасностима и проблемима би се она суочила када би то учинила на своју руку или пак када би родила дете, а није у положају да му пружи негу или љубав. Такође, поборници таквих уверења постављају питање какав би живот имала беба која би највероватније одрастала у свету без родитељске љубави и бриге. Аргументи тврде да је абортус заправо чин милосрђа јер ће тиме беба и њени биолошки родитељи бити поштеђени од патње проузроковане њеним рођењем. Чињенице показују управо супротно. Жене које су извршиле намеран побачај и даље годинама емотивно, телесно и духовно пате од постабортивног синдрома све док се не исцеле кроз покајање. А нежељене бебе и саме страдају и беспомоћно се боре да остану у животу током самог абортуса. Међутим, ми смо, као држава, одлучили да њихов живот није вредан живота; тренутна патња мајке и детета се сматра мањим од два зла.

- крај -

Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. (1. Пет. 3,17)

О. ТЕОДОР Петридес

молитви, која беше заборављена у богоспасаваном грчком народу. Док је проповедао у Патри, старцу је пришла једна жена са дететом у наручју, коме су очи биле ван очне дупље. Упита је за узрок томе, а она му одговори да је проклела дете. Тада старац Матеј поучи народ о томе како је клетва страшна ствар, затим узе детиње очи и врати их на место. На повратку за Свету Гору учио је младе о томе да се монах, уколико не одсече сопствену вољу и умовање, неће удостојити небеских дарова. Многи млади људи су трчали њему као жедни јелени да би чули поуке о монашком животу. Након тога је поново изашаоу свет да би проширио храм Вазнесења на Пагратију у Атини, а затим и саградио велики општежитељни манастир у околини Атике. Многобројне су поуке старца Дамаскина о тиховању, али на жалост, ништа није сачувано од онога што је беседио, јер се није нашао човек да то запише. Свој земаљски живот старац је скончао овако: Била је Света Четрдесетница, шести март, када по древним обичајима нико није излазио из колибе. Старцу Дамаскину беше од Бога јављено да је дошао последњи дан његовог земаљског живота, зато посла једног свог посетиоца да позове послушника старца Мине, старца Онуфрија. Када је овај стигао, затече старца Дамаскина како плаче и упита га: „Зашто плачеш, старче Дамаскине?“ „Старче Онуфрије, молим те, узми ову књигу о Светом Јефрему и чувај је, јер ћу данас умрети непокајан.“ Старац Онуфрије се нађе у недоумици: „Старче Дамаскине, толико година си у тиховању, толико људи се спасило твојим поукама, и достигло светост, а ти кажеш да се ниси покајао?!“ „Да, старче Онуфрије, нисам се покајао, јер је требало да умрем као послушник старца Мине и да будем скривен у нашој колиби и људима непознат, јер похвале спречавају спасење истинских монаха“, одговори он док су му сузе у потоцима текле. Старац Онуфрије сиђе до свог духовника, старца Мине, и пренесе му све. Обојица се одмах попеше до ксерокаливије (безводна колиба), где нађоше старца Дамаскина који већ беше блажено упокојен. Сахранили су га и вратили се у своју колибу, где тек што стигоше, старац Мина рече: „Имам грозницу и температуру“. Деветог марта, на празник Светих четрдесет мученика, отишао је и старац Мина из овог пролазног у вечни живот, скончавши светитељски.

Kad je beba - beba?

porodi~ni `ibot

Светогорски пустињак

svetigora / 2010 / април

Да ли је то милосрдно или праведно? Св. Силуан Атонски нас учи: „Волети значи страдати; што је већа љубав, то је веће страдање.“ Можда бисмо сви имали користи од страдања када би се та деца родила, обавезујући се да им подаримо своју саможртвену љубав. Ако бисмо родитељима ускратили право да изврше легални абортус, онда би њихова патња због тога у ствари била искупитељна. Они који се залажу „за право избора“ такође кажу да бране права трудница које су силоване или чијим бебама је дијагностикован пренатални дефект - да би и оне имале право на абортус. Тврде да би „квалитет живота“ такве деце био крајње нарушен. Ипак, само један проценат од преко 50 милиона абортуса извршених од пресуде у парници Ро против Вејда је био због силовања. Само шест процената је имало медицински или терапијски разлог. Деведесет три посто свих утробних чедоморстава је извршено једноставно због личне или друштвене удобности. Труднице, њихови родитељи, мужеви или младићи нису желели одговорност коју изискује старање о детету.

Мајци је номинално дато право да неприкосновено влада независним животом физички зависног сина или кћери. И, дајући јој ту бесловесну власт, оно је изложило многе жене неправедним и себичним захтевима њихових мужева или полних партнера. Људска права нису привилегија коју додељује влада. Она припадају сваком човеку по врлини његове човечанске природе. Право на живот не зависи, и не сме бити декларисано да зависи од нечијег задовољства или ма чега другог, па чак ни од самих родитеља или владара. Ако прихватимо да чак и мајка може да убије сопствено чедо, како онда да кажемо неком човеку да не убије другог? Како да убедимо жену да не изврши абортус? Као и увек, морамо је убедити љубављу, и подсећати се да волети значи бити спреман да дајеш до бола. Исус је чак дао свој живот из љубави према нама. Мајци која размишља о абортусу, треба помоћи да воли, то јест, да даје себе - иако ће нарушити своје планове, своје слободно време - поштујући живот свога чеда. Отац тог детета, ма ко да је, мора такође давати себе до бола. Чедоморством мајка се не учи да воли, већ убија сопствено дете да би решила своје проблеме. Чедоморством - отац уопште не мора да преузме одговорност за дете које је требало донети на свет. Такав отац ће вероватно довести и друге жене у исти проблем. Абортус доводи до још више абортуса. Свака земља која прихвати абортус не учи људе да воле, већ да користе насиље како би добили оно што хоће. Зато је абортус највећи уништитељ љубави и мира.“ Када је трагедија прошле седмице погодила Хаити и када је на десетине хиљада људи погинуло због последица земљотреса, а на стотине хиљада пало у непојмљиву патњу, владе света и агенције за помоћ су пожуриле да спасу животе и да ублаже људску патњу. Међутим, већа трагедија од прошлонедељне се дешава сваке седмице у читавом свету. На десетине хиљада умире од ње и на стотине хиљада страда од земљотреса који она проузоркује, па ипак - нико не жури да заустави убијање или да спречи патњу. Зашто? Зато што смо ми, као друштво које је изгубило савест, одлучили да се у ствари ништа не дешава. Нема слике ни тона Мајка Тереза Калкутска је једном рекла: „Можеш да који се емитију свакодневно у нашим домовима електронским судиш о друштву на основу тога како се односи пре- путем објављујући ванредно стање, показујући крвопролиће и ма својој деци, бебама, и према онима који нису спо- оглашавајући позив за акцију. собни да се старају сами о себи.“ „Која беба?“ – питамо се. „Никог не видимо.“ Када је дошла у Америку пре 16 година, рекла је Како је то могуће? следеће о нашој невољности да прихватимо одгоО. Теодор Петридес је свештеник Грчке ворност и да се старамо о животима ове „нежељене“ Православне Цркве Часног Крста, Страдсбург, америчка држ. Пенсилванија. Текст преузет са сајта: www. poconorecord.com деце: „Америци нису потребне моје речи како би увиСа енглеског: Милена Тејлор дела да је пресуда у парници Ро против Вејда уништила велику нацију. Такозвано право на абортус је мајку окренуло против своје деце, а жену против 1 Врховни суд С.А.Д. је 1973. у парници Ро против Вејда донео премушкарца. Посејало је насиље и раздор у самој сржи суду да жена има уставно право да прекине трудноћу из било ког разлонајинтимнијег људског односа. Погоршало је омало- га, све до тренутка када фетус постаје „одржив“, односно све док није споважену улогу оца у друштву у коме се све више одра- собан да сам преживи ван мајчине утробе иако уз вештачку помоћ (што се процењује на око седам месеци трудноће - 28 седмица), али се може десити и ста без оца. Поистоветило је највећи дар – дете – са раније - чак и са 24 седмице. Суд је рекао да и поред тога, абортус мора бити ривалом, уљезом, неудобношћу. на располагању мајци када је то потребно да би се заштитило њено здравље. (прим. прев.)

монахиња СТЕФАНИДА

април / 2010 / svetigora

човековог бића сабране у Богу, у дубоком трезвењу. Пред само монашење духовник исповеда цео живот дотичне особе која се монаши, од крштења па до тог трена, и чин монашења се сматра као неко ново крштење. Владика или духовник одреди ново име монаху. Првих пар дана монах пребива стално у цркви, или, ако није згодно због посетилаца, онда у келији, у ћутању и молитви. Монах добије своје келејно правило. Келејна правила су различита, а састоје се из јутарњих и вечерњих молитава, Канона Анђелу чувару, Акатиста Господу и Богородици, читања Светог Писма, прављења појасних поклона са молитвом Господу, Пресветој Богородици, Светим Архангелима, Свима Светима, свом имендану, крсној слави, поклона са помињањем имена живих и мртвих, као и земних поклона - метанија уз Исусову молитву. Монах добија и бројанице на монашењу, као мач духовни, да би стално подсећао себе да треба непрестано да се моли, и да би био сконцентрисан да се бори против сваког напада демонског духовним оружјем, молитвом. Након јутарњег правила у келији, сви се сабирају у цркву, на богослужење. Певница је место где се највише виде сва искушења (као и кухиња), ту где су сви на окупу. То је место где је најважније смирење, чак важније од дара за појање, јер ако смо несмирени, ни појање не бива благодатно, а и односи међу братијом за певницом зависе од тога. Јер, где је дух једноумља и једнодушности сви певају као један човек. Духу Светом је мило да обитава у таквој заједници, и сви онда звуче као један човек, и додаје им се дар Духа. Треба монах да заборави на себе кад је за певницом, да га просто нестане, да постане део једне заједнице, која као један човек слави Бога. И читање треба да је у једном тону, равно, бестрасно, тако да свако ко слуша молитву може на свој начин да доживи, и да има свој однос са Богом, да може у себи да се сконцентрише на заједницу са Богом. Јер, ако је читање рецитаторско, као у позоришту, онда ће човек ту да преноси своја осећања, свој начин доживљаја, и биће као у позоришту, да онај који слуша престане да има своју заједницу са Богом, већ почиње да обраћа пажњу на оног који тако чита, и слуша његов доживљај, а изађе на споља из своје сабраности. Са равним читањем оставља се сваком његов однос са Богом, и његов начин доживљаја, и његово стање душе се чува, без преношења стања оног који чита. Зато је добро да читање и певање буду одмерени, са уздржањем, благодатни. При заједничкој трпези и раду у кухињи такође могу да се испоље многа искушења, и човек мора

вети Макарије Велики каже: „Ко жели да приђе Господу, удостоји се вечног живота, присаједини се Христовој обитељи, испуни се Духом Светим, да би могао да приноси плодове Духа, да чисто и беспрекорно испуњава Христове заповести, тај треба, пре свега, да силно верује у Господа и цело своје биће да преда испуњавању Његових заповести, у свему да се одрекне од света, да би читав ум био слободан од било чега житејског. Он треба непрекидно да има Јединога Бога пред собом и Њему Једином да угађа и да стално пребива у молитви са вером, чекајући Господа, увек се надајући Његовој посети и помоћи - све ово да буде циљ његовог ума у сваком тренутку. Затим, због греха који у њему живи, треба да приморава себе на свако добро дело, тежећи испуњењу свих заповести Господњих. Пре свега, као узор, треба у незаборавном памћењу да има пред собом смирено држање Господа и Његов живот и кротост и обраћање људима, да пребива у молитвама, увек верујући и молећи се да Господ дође и усели се у њега, да би га усавршио и укрепио у извршавању свих заповести Својих.“ Манастир је место духовне радости, васкрсења, али и покајања, смирења, безроптне послушности. Манастир има своју духовну атмосферу, која увек треба да буде на том нивоу, духовном, да не силази на душевни или телесни. У манастиру увек човек треба да буде као у војсци, као на стражи, спреман да одбије нападе непријатеља (демона). Треба да пази на свој поглед, на држање, на говор, на облачење, на мисли, на вољу. Стално уздржање у свему и обуздавање своје воље и омонашење свога ума. Ум треба да је предат Богу, и да стално пребива у молитви. Сва чула: вид, слух, укус, мирис, додир - су обухваћена Духом Светим, и пребивају у чистоти, у послушности. Чулом вида око гледа на споља, али је оно благодаћу сабрано, па, у ствари, гледа унутра, у срце. Чуло слуха од споља прати шта се говори, због тога да монах буде послушан, али је оно дубље сконцентрисано унутра, да пази на покрете Духа Светог, и духом да пази на сваку помисао, да слуша унутрашње, и да стражи да му се не приближи никаква негативна помисао. Чуло укуса осећа каква су храна и пиће, али ум не придаје значај томе, чисто посматра то као информацију, док душа пребива у бестрасном стању, невезана за то. Чуло мириса се наслађује тамјаном, мирисом моштију... Тражи Божији мирис, који је духован. Чуло додира је под заштитом благодати, и човек ради рукама у овом свету, али умом, душом, вољом обитава са Богом, као да и није у овом свету. Ум монаха сабран је у духовно, у умну молитву. Воља је потчињена вољи Духа Светог, преко послушности владици, духовном оцу, старешини, и другој братији. Срце садејствује молитви, и монах настоји да молитвом одагна из срца све што није по Богу. Он вапије Богу да га Он очисти. Монах, са примањем мале схиме, даје завет да ће живети у испосништву до краја живота, у послушности владици, игуману, и свој у Христу братији, као и канонима Цркве и монашким уставима и прописима, да ће живети у девичанству (ума, срца, воље, чула, тела), у такозваном стању целомудрености, када су све силе

mona[ki `ivot

manastir je mesto duhovne radosti

svetigora / 2010 / април

увек ту да буде обазрив и да стражи. Демон гледа да поткраде човека ако је до тада био у миру, у тиховању, у својој келији. Постоји опасност од много приче, и од празних разговора, или да човек упије туђа искушења слушајући, итд... Све то ће предупредити ћутањем, настављањем да се моли у себи, љубазним кратким одговарањем на питања. Јако је битно и у кухињи док братија ради да буде тиховање, молитва, док се припрема јело. И тај који кува ће се сачувати од разних искушења, и боље ће радити, благодатније, и имаће више снаге, а и само јело ће бити духовно живо и благодатно јер је спремано са молитвом, са присуством силе Божије, а самим тим и они који једу осећаће то и биће радоснији и задовољнији, тако да се са тиме привлачи Божији покров и благослов. Увек млађи треба да слуша старије. Тако се ствара ред, поредак, и дубљи мир, а такође и задобија стање смирења и безазлености. Такође се не треба везати за послушање у смислу да се изгуби мир ако ти старешина да неко друго. Треба у моменту послушати, и трчати са радошћу и на то друго, не размишљајући. Велики Варсануфије, када му је један од братије прочитао у Отачнику да онај који жели истинско спасење, најпре треба да буде у братству и да претрпи, угледајући се на Господа, и досаде и увреде и срамоћења и остало, и тек затим да оде на савршено безмолвије, које је успињање на крст, тј. умирање за све земаљско и световно, као одговор на то је рекао: „Истину су рекли Оци; другачије и не може бити.“ А другоме је рекао: „Пре него што човек проникне у себе самог и овлада собом, безмолвије рађа високоумље; а собом влада онај који има савршено смирење.“ Такође је рекао и ово: „Ако се усудиш да тражиш макар и један део онога што сматраш да ти припада, знај да ћеш изгубити и оно што си имао. Већ, држи се средине, водећи рачуна о вољи Божијој; јер ко покуша да се осигура пре времена - а скине са себе сваку спољашњу бригу и рад - њему ће непријатељ свих припремити далеко више невоља него спокоја и довести га дотле да ће бити приморан да каже: боље да се нисам ни родио.“ Светитељ је тако рекао јер се таквима дешава да буду заведени на разне начине, како каже Григорије Синаит: „Многи неискусни у безмолвију падали су у прелести раније, а и сада: почетници и самовољни, и

после многих напора, због овог неразумног безмолвствовања, били су и бивају предмет смеха и поруге... Јер сећање на Бога, тј. умна молитва, је дело над делима и глава добродетељи, исто такво каква је и љубав Божија. И онај ко се бесрамно и дрско усуђује да приђе Богу, да би несметано разговарао са Њим и уселио Га у себе принудом, тај ће се, кажем, лако ухватити у смртну клопку, ако то буде допуштено; јер се гордо и дрско и пре времена, и, будући недостојан, устремљује ка тој висини. Само истински јаки и савршени знају да користе право оружје у двобоју са демонима, које је реч Божија; док немоћни и почетници, не усуђујући се да ступе у борбу пре времена, одричу се ње и скривају у сигурну тврђаву општежића, опасану бедемима љубави и на тај начин измичу смрти...“ Знајући то, будимо обазриви и пре времена не тражимо пут високог подвижништва, да не бисмо претрпели пораз и погубили душу. Пазећи на време и меру, треба да идемо безопасним путем добре наде: средњи пут је неповодљив и ко иде њиме неће се спотаћи. Погодно време за молитвено тиховање може бити оно којем предходи навикавање у општежићу, а средња мера и средњи пут је пребивање са једним или двојицом браће, како је написао Свети Јован Лествичник: „Ко жели да живи Христу, нека одреди за то одговарајуће место и начин живота, које може бити тројако: или усамљено - отшелничко, или молитвено тиховање са једним или двојицом, или општежитељно. Не осврћи се ни надесно ни налево, већ иди царским путем“, додао је он из Писма. Од наведених начина живљења, средњи, тј. пребивање у безмолвију са једним или двојицом, по мишљењу Јована Лествичника, многима је био далеко најбољи пут. Јер, каже, тешко самоме када упадне у унилост или дремеж или леност или очајање: нема ко да га тада подигне и ободри. У прилог томе, он наводи речи Самог Господа: Јер гдје су два или три сабрана у име моје ондје сам ја мећу њима (Мт. 18, 20); и речи Премудрог: Боље је двојици него једному (Проп. 4 , 9), тј. благо оцу и сину који се заједно подвизавају, уз помоћ Божанственог Духа, јер: „Ко се сам, без братске помоћи, упусти у борбу против духова, тај ће, измучен од њих, поднети много опасних удараца.“ (Преп. Нил Сорски) Најчешће се монаштво окупља око духовног оца, или Сам Бог и Светиња привуку неку особу баш за то одређено место. Послушност духовном оцу је јако битна за духовни живот сваког човека, али код монаха је то још битније, јер су монаси дали завет Богу да буду послушни владици, игуману и духовном оцу, те преко послушности њима, они су у послушности Самоме Богу. Преко њих се монаху открива воља Божија. Свети Оци кажу да оно што ти прво каже игуман, то ти је од Бога. Свака даља прича, или тражење, мољење, изнуђивање благослова и сл. није од Бога, и преко тога нам се неће пројавити воља Божија, већ ће игуман као човек да нам допусти нашу вољу. Потребна је велика искреност према старешини, и према духовном оцу, да би они видели и наше врлине и наше мане, и да би могли на одговарајући начин да руководе нама и да помогну када затреба. Пожељно би било свакодневно исповедање помисли, и онда је борба много лакша, кад се свако искушење у почетку пресече. Послушношћу монах постаје једно са својим духовним оцем. Послушност је стање душе отворено да прими вољу другога.

Поводом 150 година од рођења великог руског писца

А. П. ЧЕХОВ –

ОД СМИjЕХА ДО ТУГЕ

април / 2010 / svetigora

ру и смјернице на њему формираном чеховском смијеху. Код њега нема жигосања усамљених ћифти, па ни гордих чиновника. Прије се ту ради о описивању самог факта који изазива смијех, и нема попуста због угроженог положаја малог човјека. Њега интересује и дотиче сâм феномен, а не појединачна јединка. Исходиште хумора на мр НИКОЛА крају увијек остаје по Маројевић страни, и прича по правилу одлази другим током. Хумористичко „окружење“ повијести, особено по расцјепканим догађајима овдје се намах смјењује са дубљим и сложенијим патосом, у којем се сједињују смијешно и трагично, елементи комедије са елементима сатире. За Чехова је увијек предмет једнако важан са свим оним што описује. Духовно нема предност у односу на материјално [Чудаков 1971, 173]. Према томе, код њега нема страсног духовног трагања, на које је навикла руска књижевност послије позног Гогоља, Толстоја и Достојевског. Његови позоришни комади [„Иванов“ (1889), „Галеб“ (1895), „Ујка Вања“ (1896), „Три сестре“ (1901), „Вишњик“ (1903)] ни дан-данас не силазе са сцена свјетских позориштâ, изазивајући ватрене спорове не толико о професионално-умјетничким елементима и евентуалним дометима, колико о смислу живота и човјековом положају у свијету. Антон Павлович истанчаним чулима приказује психологију руског човјека, најсложенију дијалектику његове душе, често помоћу мало ријечи и као да пише неке оскудне напомене за редитеља. Он вјешто транспонује животне околности у контекст позоришне умјетности. За његова позоришна дјела нису битне сижејне линије, већ првенствено лица која дјелају. Сваки од њих, чак и онај са најмањом ролом, игра за себе своју драму, и нико никоме не може помоћи. Њихова страдања никада нису изазвана кривицом другога – увијек се усамљена индивидуа повинује законима стварности, беспомоћна пред налетима стихије пролазног живота. У једном тренутку, како се радња ближи усијању, одвојене сижејне линије, те појединачне драме сваког јунака, групишу се и сједињују у главну нит драме и то споља гледано чини фабу-

Антон Павлович Чехов (1860-1904) је стваралачки пут започео крајем деветнаестог вијека на путу који су трасирали Гогољ, Достојевски, Гончаров, Толстој, Тургењев… Романескну традицију он успјешно надограђује пишући разнородна дјела: драме, новеле, приповијетке, фељтоне, дакле, типично нероманескне жанрове. Поље у коме се најбоље огледала његова стваралачка снага била је прича (рассказ). Постао је маг кратке приче. Ни прије њега, ни послије њега нико није могао да кратку форму испуни тако богатим унутарњим садржајем. То је и дало снаге његовим кратким причама да могу стати и опстати у односу на дужу форму, као што је роман, која је тада овладавала не само руском већ и свеукупном књижевношћу. Уз Мопасана се често наводи као најбољи новелиста у књижевности. Хумор је област у којој је Чехов дебитовао као писац, још на студијама медицине. Прве радове објављује у хумористичким часописима, који су због своје концепције захтијевали што краће и ефектније приче, такорећи минијатуре набијене комичним садржајем. Он ослобађа приповијетку од власти сижеа, од традиционалних „заплета“ и „расплета“. Нису му били потребни драмски узвици, ни убиства, ни одушевљење [Чехов 1957, 224] да би потресао читаоца до дна душе. Чехов се проналази у „откривању“ смијешног у свакодневним стварима и обичним појавама, које наоко чине садашњост прозаичном и монотоном. По сопственом признању, никад није узимао ликове из непосредне стварности [Чехов 1957, 121]. Типичан јунак његових хуморески је човјек из гомиле, један од многих, а не неки изванредни ликови. Такви су на примјер јунаци прича „Смрт чиновника“, „Слава побједника“, „Загонетна природа“, итд. Његови ликови су толико обични, да их чак у стварности тешко можемо уочити. Реалистични колорит у описивању Чеховљевих јунака само је љуштура. Изнутра се осјећа безмјерни динамизам личности, што даје посебну драж његовим повијестима, сврставајући их у ред најбоље литературе. Занимљиво је истаћи да је ране радове потписивао са псеудонимима Антоша Чехонте, Человек без селезенки, Брат моего брата итд. – и сасвим је извјесно да је користио више од 50 псеудонима. Живот чиновника је први разобличио Гогољ (Шињел), а послије њега Достојевски (Биједни људи). За разлику од Гогоља, који натуралистичким маниром, огољено реалистички, одсликава чиновнички живот, и Достојевског, који романтичарски и реалистички гледа на судбину осамљених и несрећних чиновника, Чехова интигрира „ропска крв“, која тече венама руског човјека. Њега од најмлађих дана кљукају поштовањем чинова, увијек некаквим потчињавањем старијем по чину, вишем положају... То даје искру његовом хумо-

jubilej

svetigora / 2010 / април

лу самог позоришног комада. Као што су одвојени временом Чехов постаје све више препознатљив, имала је своје и независни јунаци узети понаособ, исто тако се претходнике у руској књижевности у лицима Гогоља, Љескова, односе међусобно и ове сижејне линије. Оваква Салтиков-Шчедрина. Међутим, Чехов у приповједачку прозу уноси конструкција драмâ Чехова чини јединственим у чи- динамичност са сталним смјењивањем смијеха и туге, сузе увијек тавом позоришном свијету, и „чеховијана“ и данас су у сјенци осмјеха, и обратно. Прича „Шала“ (1886) је егземплар „пулсира“ у свеукупном свјетском позоришном „крво- за смијешну – шаљиву причу, доброћудну по свим мјерилима и току“. могућим конотацијама. Чак ни условно не можемо наћи неку искру Подјела јунака на „добре“ и „зле“, установљена од поруге, сатире, ироније. За тужну, пак, причу, одабирамо као узорну стране Лава Толстоја у „Рату и миру“, која је касније причу: „Туга“ („Тоска“, 1886), која је потресна по свом садржају, али и позната као подјела јунака на „позитивне“ и „негатив- она има неке контуре смијешног. Наиме, сјетимо се само обраћања не“ (започета од„Злочина и казне“ Ф. М. Достојевског) Јоне Потапова, кочијаша, његовој кобилици, на самом крају приче, присутна је и код Чехова. Чехов у својим херојима које је блистави примјер повјерења које човјек може имати прене олицетворује зло, као Достојевски. Ријетко се он ма животињи. „Так-то, брат, кобылочка“… („Кобилице, сејо“...) [Чехов подсмијева неком изопачењу појединца, иако је по- 1946, 140] Кад исцрпи све могуће саговорнике, кад га људи одбацинекад примјетна отворена несимпатија према „нега- ше, стари Јона, налази утјеху у сапатнику својим тешким данима и тивним“ јунацима. Такав је на примјер лакеј Јаша из ноћима, кобилици, која прежива и слуша шта јој газда прича, а он се „Вишњика“ или пак Наташа из „Три сестре“… И у так- заноси и„рассказывает ей всё“ [исто], и прича јој о свему. Као епитаф вим случајевима доминира и бриљира његово ис- овој причи Чехов је узео питање: „Кому повем печаль мою?”, а као тинско познавање човјековог душевног и духовног одговор нуди вјерну животињу. Ова крилатица је нарочито симптоживота. Овдје је упутно напоменути да је био изу- матична за његов живот и можемо без страха да ћемо погријешити зетан љекар, прије свега добар дијагностичар. Ан- ставити као аутобиографски мото. Из сјећања његових савременитон Чехов користи умјетничка средства да изрази ду- ка дознајемо да је он имао велику љубав за животиње, нарочито ховну пустош дијела тадашње руске интелигенције, за псе, којима се и сâм често обраћао као људима, испробавајући али и њему самом се отимају такви јунаци и сваког тако своју урођену домишљатост и осјећај за смијешно. Код њега од њих краси нека људска црта, која му бива зало- је осјећај за хумор понекад знао и да пређе чак и у горчину [Чега спасења. То омогућује будући живот његовим ли- хов 1957, 72]. Распон од смијеха до туге је, на неки начин, каракковима, а објашњава донекле и вјечну актуелност теристика цјелокупног његовог стваралаштва. Безмало се свака Чеховљевих дјела. Свако од његових лица обасјава његова тужна прича додирује са сфером смијешног, баш као што љепота руског живота, и уопште љепота човјека као нека смијешна ситуација веома често прелази и границу туге. Још центра космоса. је у првим причама знао открити у тегобном океану прозаичности Његов пријатељ, писац, В. Г. Корољенко, описујући тре- трагично-мрачну шаљивост стварности [Чехов 1957, 15]. нутак када је упознао Чехова, даје одличан опис лич- Чеховљева приповијетка “Архијереј” (1902) по неким теоретичаности писца, што нам може послужити да јасније са- рима (Н. М. Зоркаја) представља врхунац његове религиозногледамо и његову књижевност. Интерференција философске прозе. Поменута прича показује колико је аутор поизмеђу личности писца и његовог дјела код Чехова знавао црквени живот, и колико је дубока и утемељена вјера у је и те како присутна. души руског човјека. Преосвећени Петар, јунак приче, на крају уми„Преда мном је стајао млад, а наизглед још више мла- ре од трбушног тифуса, на дан Ускрса, а крај приче припада личдолик човек, нешто виши од средњег раста, издуже- ности његове мајке, која, не мирећи се са губитком „преосвећеног” на, правилна и чиста лица, које још није изгубило ка- сина, наставља да живи као у неком бунилу. рактеристичне младићке црте. На том лицу било је „Само је старица, покојникова мајка, која сада живи код зета, нешто само њему својствено, што нисам могао одмах ђакона у забаченој среској вароши, кад би предвече ишла да саодредити и што је касније, по мом мишљењу, веома чека своју краву, и кад би се на испаши сретала са другим женама – добро погодила моја жена, која се такође упознала започињала причу о својој деци, о унуцима и о томе да јој је син био са Чеховом. По њеном мишљењу, на Чеховљевом архијереј, што је чинила опрезно, из бојазни да јој неће поверовалицу, поред његове несумњиве интелигентности, ти… И заиста јој нису сви веровали”. [Чехов 2004, 478] било је нешто што је подсећало на доброћудног се- Посљедње реченице оваплоћују тај додир смијешног и тужног, оског момка. И то је било нарочито привлачно. Чак тако особен једино чеховљевском перу, али као да се у њима аутор и очи Чеховљеве, плаве, сјајне и дубоке, светлеле су жели супротставити „болести на смрт“ и њој својственој неумитној истовремено мишљу и некаквом скоро детињском пролазности и забораву живота. непосредношћу. Једноставност покрета, држања и Сликање живота за Чехова је био задатак од превасходног значаја, говора била је главна црта целе његове појаве, као јер је и смисао умјетничке књижевности он проналазио једино у и његовог дела. Уопште, приликом тог првог састан- описивању живота онаквог какав он уистину и јесте [Чехов 2004, ка Чехов је оставио на мене утисак веома ведрог чо- 517]. Писац мора, по Чеховљевом схватању, да буде стални и будвека. Чинило се да му из очију струји непресушни ни посматрач, да му то пређе у навику, „да му постане друга приизвор духовитости и спонтане веселости, којима су рода” [Чехов 1957, 84]. Придајући велики значај умјетности, сва биле испуњене његове приповетке”. [Чехов 1957, 64] дјела је сврставао у она која му се свиђају и она друга која му се не Будући да је крајем осамнаестог стољећа на руској свиђају. Тако у писму И. Л. Леонтјеву (Шчеглову) биљежи како се ријечи књижевној сцени доминирао роман, а у пуној снази „умјетничко“ боји као „трговкиња ватре у паклу“ [Чехов 2004, 526]. били Достојевски и Толстој, онда је силом прилика Он је био умјетник да у сваком трену проналази и подвлачи баналАнтон Павлович био принуђен да прибјегне новом ност, према којој се односио као строг и свиреп судија [Чехов 1957, жанру – краткој причи. Приповједачка проза, по којој 12], стога је у људима тражио и једноставност и хармоничност, као

митрополит трикалски и стагонски ДИОНИСИЈЕ

ФАШИСТИЧКИХ МУЧИЛИШТА

Ево и треће приче из књиге-дневника „Мученик“, митрополита трикалског и стагонског Дионисија (1907-1970), који је један од најпознатијих подвижника и црквених дјелатника Грчке Православне Цркве у ХХ вијеку. У књизи он излаже оно што је видио и преживио у фашистичким конц-логорима. Трећа прича

април / 2010 / svetigora

ПОВРАТАК Једна од толиких историја, које су у наше вријеме постале обичним. Високи, стасити младић са осмјехом на лицу и плавим очима, који је сједио наспрам мене, накратко се умирио. Прошао је талас ридања и глас му је сада добио мекану топлину, осјенчен сузом. - Какво велико мучење, мој оче, тог немира! Са једног сједника трчиш на други. Весело и бесмислено пустошиш свој новчаник, који са великим радом покушаваш да напуниш, радећи и дању и ноћу – за један тренутак лудила све одлијеће! Идеш по игранкама, а одатле по тавернама и кабареима. Ловиш жене као луд и напијаш се ноћима. А онда по читав дан од умора венеш за својом тезгом. Видиш како чили ружичаста боја са твојих образа, кријеш, а душа је као острига прилијепљена за све то. Видиш свој живот јуче, и данас, препун свега тога... И тада почиње у теби да се миче неки глас, неки далеки глас – глас, који хоћеш да затрпаш у недостижну дубину. А он јача и квари ти расположење, као ексерима прибија ти смијех за усне. Упорно спира сваку боју са твојих идола, скида сваку козметику, коју на себе ставља њима незаситна душа, показује их онакве какви су у стварности: само дрво и камен – и блато! И узима те за руку, као дијете, тај жестоки, али спасавајући глас, и води те некуда, у друге крајеве, са неодољивом силом. О како тада трепери и сањари душа! Како се испуњава тугом и грижом савјести! Какво је мучење тај глас! Пуштао сам га да изговори. Тако је било потребно, да би се ослободила од промуклости његова душа, како би изашли тама и заражени вјетар и ушли вјетар вјере и животворно сунце благодати Божје. - Као да је то био глас моје мајке... Она се трудила да ми покаже пут, научи ме да осјећам... Често ми је писала из села. Молила ме да останем на Божјем путу. Раз-

Библиографија: Чехов 1946: А. П. Чехов, Сочинения, том IV, рассказы, повести, фельетони, 1885-1886, Огиз, Москва. Чехов 1957: Чехов у успоменама савременика, Култура, Београд. Чехов 2004: Антон Чехов, Под заклетвом, приче и изводи из писама, Паидеиа, Београд. Чудаков 1971: А. П. Чудаков, Поэтика Чехова, Издательство «Наука», Москва.

ТРИ ПРИЧЕ ИЗ

pripovjest

атрибуте лијепог и вјечног. При томе, сваки маниризам је био стран Чехову, прво као човјеку, а онда и као писцу. Забиљежени разговор са његовим савремеником (И. А. Буњин) показује колико је он волио и цијенио једноставност у форми. „И на свој начин, поћутавши, и без видљиве везе, (Чехов, прим. Н. М.) додаде: Врло је тешко описати море. Знате ли какав сам опис мора прочитао недавно у једној ђачкој свесци? ‘Море је било велико.’ Само то. По моме, дивно.” [Чехов 1957, 270] Антон Павлович је имао веома високо мишљење о аутентичном руском човјеку, упркос чињеници што је својој оштрици често подвргавао неке изопачености тадашњег друштва. У писму Чеховима, између осталог, пише: „Боже мој, колико је Русија богата добрим људима! Да није мразева који Сибиру одузимају лето, и да није чиновника који кваре сељаке и прогнанике, Сибир би био најбогатија и најсрећнија земља на свету“… [Чехов 2004, 528]. У Чеховљевом свијету „мало“ и „случајно“ не налазе своје мјесто због тога што се и они могу у сложеним перипетијама умјетничког стварања показати нужним, већ прије свега усљед тога што се аутор тога не може одрећи, не може му одољети. Разлог томе лежи у чињеници да је његова душа откривена за све утиске живота без изузетка, отворена за све што човјека окружује, без разлике за духовно и материјално [Чудаков 1971, 282]. У овоме се најбоље очитује ауторска слобода, лишена рационалистички усмјереног прагматизма, и њему подобне слике свијета. Позиција Чехова је изван и изнад уобичајеног противстављања духовног и материјалног, писац остаје с оне стране њихове традиционалне философске и књижевне хијерархије и овештале конфронтације, раскривајући двери за нову узвишену духовност, коју књижевна сцена прије њега не познаје у тој свјетлости. У његовој поетици све бива уједињено: и мало и велико, и нужно и случајно, и унутарње и спољашње, високо и ниско… све му постаје важно за описивање одређеног феномена и стварности живота. Оно може бити посматрано једино као цјелина, без фрагментирања. Таква слика свијета, самим тим, показује се као адогматична и нехијерархијска, али баца ново свјетло на сву сложеност која карактерише живот и свијет уопште узев, стварајући тако атипичну и непоновљиву философију живота. Антон Павлович Чехов је имао изузетан дар да слуша саговорника, без обзира којем друштвеном слоју он припадао. Нарочито је имао слуха за „божјаке“, који су се у великом броју појавили на његовој сахрани остајући вјерни свом искреном пријатељу. Ковчег са његовим тијелом, довезен из иностранства возом на чијем је вагону писало „за остриге“, тако тужно-усамљенички и сиротињски, као да је имао улогу да нагласи величанственост његове сахране у Новодјевичком манастиру. И ту је присутна та смијешно-тужна особина његовог живота и дјела. За разлику од његовог „Архијереја“, који умире и од свих бива заборављен, и само се мајка сјећаше и помињаше га кришом, Чехов је постао парадигматичан, незамјењив и обавезан за свако промишљање о књижевности, позоришту, животу уопште.

svetigora / 2010 / април

борито ми је причала не о догађајима који су ми били познати, него о стварима које би се могле десити. Премда је она знала све о мом животу. Свакако сам је жалостио... Мада ме је она веома вољела. Многе наде своје старости је полагала на мене. Жељела је да будем чист, вјеран и радан. Да помажем и својим сестрама. Када сам од мајке добио такво писмо потресло ме је. Пред очима ми је искрсао сав мој прошли живот. Моја дјечја радост, чистота моје драге мајке... како ме је све то мучило! И са каквом забринутошћу сам се будио сваки пут, када би је видио у сну како ме са нијемом тугом гледа! Затим су долазили пријатељи, наставило се пировање. Опрости, мама и ради Христа... -Дима, Дима!, звали су га из сусједне ћелије. -А, то је Јанис. Тражио ми је аспирин, а ја сам заборавио. Устајући осмјехује се и то ради веома љупко. Гледам га како одлази, спреман да помогне, спретан и окретан. Сав одише радошћу – радошћу са печатом озбиљности. Ту радост сам видио како се рађа и расте на моје очи, и можда сам на неки начин и ја био узрок томе. На њега сам обратио пажњу од самог почетка. Привукла ме је његова жеља да помаже, његово смирење и нека меланхолија. Што сам га више упознавао, тим ми је био интересантнији. Постали смо пријатељи. Није му било тегобно да ми прича о свом животу. Како је био васпитан у свом хришћанском дому на селу, како му је умро отац, како је морао да скита по туђини ради посла. Рђава предузећа, одсуство духовног руководства, прерано ослобођење од сваког туторства. Дима се нашао у канџама гријеха. Али, без обзира на сав свој грешни живот, он је у себи очувао много тога што му је мајка усадила. Био је добар, чистосрдачан, спреман да помогне. Живост карактера ткала је у њему љубав према отаџбини и опасности. Зато је он у свом дому сакрио једног патриоту који се борио против окупатора. То се прочуло и Дима, не успјевши ни трепнути, нашао се у тамници, осуђен на пет година затвора. Ту је њиме овладао неки страх. Смрт је вребала сваког момента. Пребијања, мучења и мисли о томе, шта га је чекало сјутра, учинили су га суморним, нервозним, пуним страха. То међутим, није дуго трајало, јер се косило са његовим карактером. Било је немогуће да он буде намргођен, неуротичан и кукавица. Дакле, послије првог утиска, он се вратио себи. Вратила му се урођена животна радост, а са њом и жеља да служи људима. Доброта му је вратила његов осмјех. Али, сада је нешто ново дошло у његов живот. Дошла је самоћа и меко га умотала у своје нечујне копрене. И он је почео да избаца из себе све непотребно. Колико је само старудије ископао! Како је он могао склонити тога, другога Диму, у том мноштву разнобојних дроњака? Према томе, напријед: и то је за бацање, и то, и остало. У живац су га погодили мајчина писма и сузе. Глас савјести је звучао све јасније. И

када сам се срео са њим, скоро да му ништа више није требало. Он је пао на кољена и заридао. Много пута ми је причао о себи. И лучезарни дан је заблистао са свом провобитном чистотом у Диминој души, гдје се зацарио Онај, Који је некада био одстрањен. Каква радост, када можеш подићи очи ка небу! Осјетити своје постојање повезано златном нити са Дрветом Живота! Тада душом овладава жеља за рађањем. Христос је подстиче непобједиво, да би показала већ сазреле плодове. Дима је постао медицински брат у логору. И зато је било довољно основа у логору П. Мела! Ако је постојала било каква нужда, он је био санитет и тијела и душе. Лети из ћелије у ћелију. Снадбијева изнурену браћу, проналази тешко испребијане фашистичким бичем. Са њежношћу се брине о њима, превија ране са љубављу. Проводи бесане ноћи, као мајка крај узглавља болесника. Помаже, тјеши, кријепи. Прави анђео конц-логора. То је прекрасан процват! Процват, који брзо прелази у чудесну зрелост плодова. И једном је достигао свој зенит. Своје затвореништво почео је сматрати провиђењем Божјим, како би поново изашао на равни пут – пут који води ка Њему. И то што је он радио за затворенике, сама могућност да служи људима, Дима је примао као дар од милосрдног Бога. Дима је у то дубоко вјеровао и ватрено благодарио Господу свакога дана у својим молитвама. Да, он је био срећан. И међу многима које је обилазио, били су и такви који нијесу заборавили његова доброчинства. И чуо сам једаред, да му је неко предложио да га ослободи, зато што је то могао урадити. - Дошао је и нашао ме тамо гдје сам одмарао, причао ми је касније. - Почео је захваљујући се за моју бригу. Да ми је захвалан и све тако. Нашао сам се у непријатном положају. Казао сам му да просто испуњавам своју дужност. Тада ми он говори да има за мене предлог. Може ми удесити бијег. Вјероватно је то лоше, оче мој, али кажем вам, задрхтала ми је душа. Бјежим! Бјежим! Бјежим из тамнице и од бича. Киднућу некамо далеко од фрицева. Остављам болесне и рањене... Показаћу незахвалност доброме Богу... И одговорио сам да не могу бјежати. Он је био изненађен. Опет је причао са мном. И опет сам му казао, да не могу... Он је инсистирао. И ја сам био упоран. Отишао је ожалошћен. Господ ми је помогао да савладам искушење. Био сам запањен. Такво дубоко достигнуће духовног смисла живота тог младића ме је гануло до суза. Шта сам ја имао да му кажем! -Оче, ти плачеш? Зашто? – он се наклониио нада мном, такав висок. Одједном сам га загрлио и пољубио. Он је наставио свој рад са истим жаром, исто тако добросавјесно. И тек пред наш одлазак за Њемачку прекинут је његов прекрасни полет. Тамо сам га виђао ријетко. У Њемачкој је било много теже него у П. Мела. Али он је био једнако благонаклон и весео. Жалио је само што више није могао бити медицински брат. -Убрзо, оче. -Ускоро, говорио ми је убједљиво. – Ускоро ћемо се вратити у нашу Грчку. Али Господ је судио другачије. И шестог априла 1945. године Дима је у крвавом масовном покољу предао гњеву СС-оваца сазрели клас свога живота – жртва благодари Преблагоме Саздатељу. - крај Преузето са Православие.Ру Са руског Марија Живковић

poezija РАДОВАН М. Радовић

Космача,

Скадарско језеро

Обновљена црква Светога Ђорђа 2009. г.

Опојни мирис ловора, језерско плаветнило и тишина, И љепота космате Космаче усред Малог Блата, Вукла је наше претке од давнина, Да ту саграде цркву Св. Георгија, уз мало вјештине и заната. Да се у њој окупљају, вјенчавају и крсте, Разгоне зле духове силе и демоне, И као у Светом Тројству скупљају своје прсте, И моле за вјечни мир уз Духа Светога неоне. Вријеме, ратови и небрига учинили су своје, Од цркве постале развалине и змија станиште. Народи побјегли и нестали као да се предака боје. Умјесто цркве црквиште тужи и нове људе иште. Уто Језерски витез Хризостом, монах хришћанске мјере. Што уз благослов као Херкулес на острво крочи, Уз молитву сабра под шатор људе, од знања и вјере. И као Феникс подиже љепоту за душу и за очи. Задужбинара расуте кости, монаха и достојника, Добише вјечно почивало, плоча им вpaћeна иста, Са зидова засијаше очи Господа, Светитеља и подвижника Амфилохија, Хризостома и дародавца вјернога Риста. Уз Радована, Бора, Андреја, Мијомира и Мома, Љешњана, мајстора Пера, Веса, Миладина и Мија. Црква васкрсну, краљ Вукашин и Јевросима дођоше дома, Са сином Марком, радују се свјетлости у мјесту змија. Свети Георгије узе копље и опет прободе аждају, Андреј генерал изрече да чудо веће видио није, Умјесто развалина шибља и трња, радови дођоше крају Из цркве одише топлина, са звоника црквено звоно бије.

април / 2010 / svetigora

рема дефиницији Свјетске здравствене организације medicinA остеопороза је болест која настаје као последица смањења коштане масе и поремећаја грађе костију, због чега кости постају подложне преломима. Људски скелет се састоји од: кортикалног коштаног ткива, оно је густо, збијено, компактно и смјештено споља у костима. Чини око 80% укупног скелета трабекумр. фарм. спец. ларног коштаног ткива, ДРАГИЦА Бојовић мрежастог, сунђерасте структуре, које испуњава унутрашњи слој костију и чини око 20% скелета. Током људског живота скелет континуирано подлијеже процесима ремоделирања (дио кости се ресорбује и ствара се нова кост) . Старењем почиње пропадање, код оба пола од 05-1% годишње од 35-40 године и расте и до 10% годишње код жена у менопаузи. Тај губитак започиње пропадањем коштаног ткива и смањењем минералне густине костију . Овај процес се зове остеопороза. Таква кост је мање чврстине, те постоји ризик настанка прелома некада спонтано, без повреде. Главни коштани минерали, чија равнотежа је неопходна за здраву уградњу у костима су калцијум и фосфор. Ресорпција калцијума (Са 2+) дешава се у танком цријеву везивањем за протеине чију синтезу регулише калцитонин, хормон тиреоидне жлијезде. Шта се даље дешава са калцијумом након ресорпције, његова уградња у костима и процесу ремоделирања, његова концентрацију у плазми и екстрацелуларној течности (јер има бројне физиолошке функције) регулисани су метаболичким процесима у којима учествују: PTH-парат хормон који се синтетише у ћелијама паратиреоидне жлијезде, витамин D, који циркулишући у крви регулише различите ћелијске активности. Људски организам га усваја у два облика: eргокалциферол (D2), који се добија из биљне хране, из ергостерола биљака и холекалциферол (D3) који се ствара у кожи из 7-дихидрохолестерола под утицајем УВ-зрака, естрогени, због чијег смањења у менопаузи може доћи до остеопорозе, калцитонин-хормон („С“ ћелија тиреоидне жлијезде) смањује реапсорпцију калцијума и фосфора у проксималним тубулима бубрега, глукокортикоиди, чије прекомјерне концентрације инхибирају стварање коштаног ткива (нпр. Cushingov синдром код кога патолошки расте концентрација ових хормона).

У Цркви молитве, поново крштења, вјенчања и литургије, Посрнули се лијече Дух Свети одгони демона сваку врсту Вјенчанице и ловорови вијенци на младенце ко и прије, Што благослови и освешта, нови мученик на старом крсту, Архиепископ цетињски и Митрополит Владика Амфилохије.

Остеопороза

За дијагностику остеопорозе неоп– ходно је обратити се љекару. Данас постоје поуздани и сигурни дијагностички тестови. Остеопороза почиње најчешће без симптома, некада се као први симптоми могу јавити: болови у костима, зглобовима и мишићима. Веома често се открије када се деси неки прелом. Остеопорозу је могуће спријечити, успорити њен развој и лијечити Фактори ризика за појаву остеопорозе су: дуготрајна примјена неких лијекова (кортикостероида, седатива), нека хтонична обољења (хипертиреоза, обољење параштитне жлијезде, бубрега, јетре...), рана менопауза настала прије 45 године, мали раст, ниска и прекомјерна тјелесна тежина, позитивна породична анамнеза, лоше навике: пушење, прекомјерно уживање алкохола, прекомјерно уживање кафе - више од 5 дневно, физичка неактивност, неадекватна исхрана - превише соли и протеина у храни, храна сиромашна калцијумом и витамином Д, недовољно излагање сунцу, неухрањеност.

калцијума и других минерала и витамина. Калцијум је неопходно свакодневно уносити, најбоље се апсорбује из млијечних производа. Неопходна је физичка активност од бар 30 минута дневно (скијање, трчање, прескакање конопца, пливање, групни спортови, боравак на сунцу...)

svetigora / 2010 / април

Које намирнице садрже калцијум? Дневна потреба калцијума за одрасле особе је 1000-1200 мг. Шта је неопходно за оптималану уградњу Апсорбује се у присуству витамина Д. Калцијум у дијететским сукалцијума у кости? плементима налази се у облику: калцијум-карбоната, калцијумПревенција мора почети још од најранијег аспартата, калцијум-цитрата, калцијум-глуконата, калцијумдјетињства. Неопходна је редовна, правилна ис- лактата (овакав је у млијеку). Калцијум у облику микрокристалхрана и физичка активност (која се данас све више ног хидроксиапатита, који се добија из говеђих костију, најбоље запоставља). Циљ превенције је достићи опти- се ресорбује, али има и нека нежељена дејства. мум коштане масе до завршетка периода рас- Подијељена су мишљења који облик користити јер сваки од ната и развоја (период раног дјетињства и период ведених има недостатака. Најбоље га је куповити у апотекама адолесценције) и тако спријечити или ублажити од провјерених фармацеутских кућа. остеопорозу у старијој доби. Највећи дио калцијума у организам уносимо путем млијечних За изградњу костију неопходан је адекватан унос производа. Ово је веома важно за дјецу у периоду раста и развоја. Одрасли треба да смање количину млијечних производа (немасно кисјело Приказ неких намирница са садржајем калцијума (mg) у 100 гр намирница млијеко, јогурт, кефир), и да користе друге, Соја -брашно 200 Лимун 40 прије свега биљне, изворе калцијума. Овс.брашно 309 Маслине 84 Хељда 117 Поморанџа 38 У току поста, који искључује употребу наГрахам хљеб 230 Урме 65 мирница животоњског поријекла, постоји Овсене пахуњице 53 Малине 40 Сусам 1474 Рибизле 60 веома велики број намирница биљног Блитва 155 Јапански јабуке 127 поријекла које у потпуности надокнађују Коприва 490 Мак 1352 дневне потребе за калцијумом, фосфоСмрзнуто поврће 130 Мљевени рогач 352 Злена салата 72 Сушене кајсије 166 ром и другим елементима који утичу на Грашак 115 Греипфрут 57 очување коштане масе као што су: манган, Маслачак 165 Сува смоква 135 Пасуљ 143 Суви шипак 760 бор, витамин D, магнезијум.

Соја сјеме Целер Млади лук Лук сребренац Рен Ротквица Першун-коријен Першун-лист Боранија Сушени лист першуна Кромпир Шаргарепа Свјежи црвени купус Млади грашак Млади гршак смрзнути Какао у праху Цимет

278 80 45 140 130 40 86 290 36 955 40 58 44 63 60 130 1228

Бадем Љешник Пастрмка Сардина Сушени бакалар Сардина конзервиран Шкампи Дагње Сунцокрет сјеме Бијела риба Карафинлић Мирођија Сушени оригано Прокељ Кувани брокули Алга агар Бразилски орах

235 248 69 80 462 493 115 105 367 131 646 223 1576 54 152 690 50

Намирнице које се пепоручују у вријеме трајања поста и успоравају настанак остеопорозе: језграсто воће (бадем, љешник, кикирики, орах), сјемеке (бундева, соја, сусамово и ланено сјеме), суво воће (смокве, грожђе, кајсије, крушке и шљиве), свјеже воће (поморанџе, лимун, ананас, крушке и јабуке), хљеб од комбинације јечменог, овсеног и хелјдиног брашна и друге инте-

Приредила ИВАНА Јовановић

април / 2010 / svetigora

Ако имате питања у вези са овом темом можете се обратите на мејл адресу dragicabiljna@t-com.me

Постом окрепљујемо душу и тијело. Никако није корисно исцрпљивати се гладовањем и неуношењем намирница, прије свега ових које су у тексту поменуте. Гладовањем организам може да губи залихе неопходне за преживљавање или базални метаболизам, ремети се ацидобазна равнотежа у организму, јавља се дисбаланс између излучивања инсулина и нивоа шећера у крвотоку, и други непожељни процеси. У току поста потребно је практиковати три оброка дневно и унос течности, воде и чајних напитака до 2 литра. Дан обавезно почети доручком (нпр. 3 суп. кашике овсених, јечмених пахуљица,1 суп. кашика мљевених бадема, љешника, ораха, 1 суп. кашика меда, 1 кафена кашика сусама, 1 кафена кашика ланеног сјемена, 1 рендана јабука или шака бобичастог воћа, све прелити соком од једне поморанџе и шољицом свјеже спремљеног чаја од листа коприве, оставите да стоји пола сата и доручковати). За ручак обавезно чорбу спремљену од различитог заленог поврћа и махунарки са хљебом од комбинације пшеничног, овсеног, јечменог и хељдиног брашна. За вечеру кашу од интегралних житарица и компот од сувих шљива, крушака, јабука. Јести што више воћа.

јесен 2009. г, у издању Светигоре и Богословског факултета Универзитета у Београду, по благослову Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а марљивим трудом мр Павла Кондића, сабрата Цетињског манастира, изашла је из штампе књига „Радосно пењање на Голготу“ – животопис Свештеноисповедника Варнаве, епископа хвостанског, обима преко 700 страна. Књигу - зборник списа, приређивач, руковођен претпостављамо пре свега величином личности епископа Варнаве, одређује као „каменчиће за мозаик животописа“.Заиста,личност С в е ш те н о и с п о в е д н и к а Варнаве (1914-1964) коју упознајемо кроз ову збирку зналачки и промишљено одабраних докумената, писама и сведочанстава је до те мере сложена и богата, да читалац мора да закључи да је сваки приступ њој, омеђен дистанцом и мером записаног сведочанства, само делимичан. Са друге стране одабир докумената различите природе, иза ког се наслућује дуг и упоран рад, донео нам је веома пластичну и животну слику једног човека несвакидашњих духовних и интелектуалних размера. Више користећи тематски него хронолошки поредак, о. Павле Кондић нас са Свештеноисповедником Варнавом упознаје прво кроз његово житије, које је у случају овог животописа само оквир за сусрет. Његову животну путању и подвиг пратимо кроз наредних осам поглавља књиге, у којима су сабране беседе и списи самог епископа Варнаве, сведочанства о прогону и осуди на 11 година робије од стране богоборачке власти (1947-1948) и продуженом страдању у зеничкој робијашници. Оно је свој врхунац имало у исценираној саобраћајној несрећи у којој му је била намењена смрт, коју је милошћу Божијом преживео, али су му сломљене обе ноге (1951). Ту су и сведочанства о Варнавиној борби за постизање правде, борби коју је неодступно водио до последњег часа земаљског живота. Посебну целину чине Варнавина писма упућена родитељима, пријатељима и ближњима. Својом духовном снагом и поруком истиче се преписка Свештеноисповедника Варнаве са аввом Јустином Ћелијским и Ћелијском обитељи. Ова преписка, као и његова писма духовних поука упућена једном младом боготражитељу и монахињама манастира Вавадења београдског и манастира Јазак, јесу ниска духовних бисера којима је украсио српски духовни хоризонт. Ту су и писма упућена црквеним великодостојницима (патријарси Викентије и Герман, еп. Дионисије...). Како је и којим путем о. Павле Кондић дошао до докумената из архива Мостарске бискупије, а који говоре о Варнавином страдању, то је својеврстан феномен и питање које је само по себи занимљиво. Кроз посебно поглавље представљен је Варнава у историјском и социолошком контексту свога времена кроз опис порекла и генеологије његове породице. Велики део књиге заузима девето поглавље које носи назив Сведоци светости, у којем је о. Павле Кондић сабрао сведочанства 26 особа које су Светог Варнаву лично познавале или имале духовну везу са њим. Први од сведока је прота Миле Миловановић, кога је Господ ових дана, у старости од 97 г, призвао к Себи а који је са Варнавом похађао Гимназију у Сарајеву давне 1923-1926 године. Сва та сведочанства су драгоцена колико и списи остали иза самог Светитеља, јер нам дају поглед на њега из једног особеног, а опет личног угла, оних који су имали част

prikaz

гралне житарице, рибе (сардина, скуша, лосос, морски плодови), зелено поврће (кељ, раштан, броколи, карфиол, келераба, купус), махунарке (грашак, пасуљ, бамије), бобичаво воће богато флавоноидима - антоцијанима који су одговорни за стабилизацију колагена потребног у превенцији остеопорозе (малине, боровнице, купине...), љековите биљке, као чајни напитак или додатак храни (коприва, кантарион, рузмарин, бреза, зова) Наравно, у току поста и уопште у исхрани неизоставно треба да буде заступљено маслиново уље, маслине и уље добијено из коштица грожђа.

и благослов да га лично познају. Као златна круна повести о Свештеноисповеднику Варнави, кроз десето и једанаесто поглавље дати су документи и опис његове канонизације и богослужбеног прослављања. Мноштво фотографија и факсимила докумената којима је илустован овај прегршт „каменчића за мозаик животописа“ преносе читаоца у време живота и простор духовне мисије и подвига Варнаве, светила Цркве Божје. Ова књига, као и претходних девет које су изашле из руку о. Павла Кондића, су драгоцен допринос српској житијској књижевности савременог доба. Метод којег се приређивач држи у опису и приказу Светих Божијих људи је за савременог читаоца драгоцен, јер му даје могућност да сваког од њих, у овом случају Св. Варнаву, упозна не кроз једноставно наративно казивање, већ кроз богату палету разноликих и сасвим личних докумената. Сви ти списи, било да је реч о записима самих Светитеља, или о сведочанствима људи који су имали благослов да их познају, или пак о наизглед строго административним документима, нам дају несвакидашњи и вишедимензионални увид у њихове личности. Приводећи крају овај кратки приказ књиге о Свештеноисповеднику Варнави, првом светитељу рођеном на тлу Америке, а који по томе и по своме страдању за Христа и верности Христу чини духовни мост који спаја европски и амерички континент и цивилизацје, наводимо речи митрополита Амфилохија из уводног слова које на диван начин сведоче о велични Светитељевог лика: „Риједак је човјек и хришћанин нашег времена, који би свим бићем могао као Епископ новоисповједник Варнава Настић, поновити знамените ријечи Апостола Павла: ‘Ко ће нас раста-

prikaz

svetigora / 2010 / април

вити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?.. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.‘ (Рм. 8, 35. 38-39) Још је рјеђи човјек у 20. вијеку код кога се та љубав за Христа распламсала од малих ногу, такорећи од утробе материне. То потврђује све оно што је написао и иза себе оставио од ране младости. Његова гимназијска писма, писма оцу, студентски записи и писма, свједоче цјеловиту усмјереност његову од младости богомислију и христољубљу. Код њега нема младалачке колебљивости и трагања: он знаде и љуби Христа и свједочи Га ријечју и дјелом, спреман на жртву без остатка. Своје животно Вјерују он је најбоље дефинисао у својој првој архипастирској бесједи (1947), најјезгровитијој и најисповједнијој од свих бесједа наших архијереја од тада до данас. Заиста је његов животни пут, како је речено у тој бесједи, а пренијето у наслов ове књиге - радосно пењање на Голготу. Као Епископа Владику Варнаву није Господ удостојио епархијског служења, иако је то желио свим срцем. Међутим, то га није омело да буде и постане Епископ апостолског кова, свесрпског и свеправославног васељенског зрачења, исповједничког свевременог свједочења Христа. Ако би тражили њему сличног међу древним исповједницима и мученицима Цркве Христове, сигурно би то био Св. Игњатије Богоносац. Исти дух и исти огањ вјере и вјерности Христу, иста ‘Распета Љубав’ прожима посланице Св. Игњатија, као и бесједе и писма Варнаве Хвостанског.“

Приредио: АНДРИЈА Радуловић

фебруарском броју престижног листа Удружења књижевника Црне Горе, „Књижевном запису“ објављен је текст Будимира Дубака поводом изабраних дјела Архиепископа цетињског др Амфилохија Радовића. Но, овај интересантни и све популарнији лист поред тога доноси и низ нових остварења из свијета књижевности и културе. Поезију објављују: Андрија Радуловић, Владимир Јагличић, Момир Војводић, Драгица С. Ивановић, Будимир Дубак, Елеонора Лутхандер, Ружица Комар, Илија Лакушић, Станка РађеновићСлавковић, Слободан Бранковић, Вера Вујовић-Каћун и Трипко Драганић. Прозним текстовима се јављају: Жарко Команин, Данило Николић, Момир С. Миловић, Миленка Цица Чоловић и Јован Дујовић. О звучном магу православља Стевану Мокрањцу пише Миодраг Ћупић. Рубрика „Пјесма у рукопису“ овај пут резервисана је за Вукмана Оташевића.

Поезију квебешког пјесника Ерменжилда Шисаона препјевао је Драгослав Андрић, а аустралијског пјесника Кристофера Бренана превела је Тања Бакић, док је руског пјесника Александра Шумилова превео Андрија Радуловић. О недавно преминулом пјеснику Драгомиру Брајковићу пише Радојица Бошковић, а ту је и текст Милорада Павића „Пролошко житије“, као и пјесме Гојка Јањушевића и Слободана Калезића. Књижевну критику објављују: Илија Лакушић, Жарко Ђуровић, Светлана КалезићРадоњић, а есеј Слободан Милић. „Хришћанска етика у дјелу Марка Миљанова“ је текст из заоставштине дрЧедомира Пејовића. Рубрика „Антикварница“ овај пут објављује поезију Виктора Игоа и Сергеја Јесењина. Такође у овом броју налазе се и занимљиве анегдоте о нашим писцима др Ненада Чеха као и афоризми Милице Паповић.

коро је објављена студија, као плод дугогодишњих истраживања, др Горана Ж. Комара, са пуно нових чињеница о крупном ходу наше Цркве у Боки. Oво обимно дјело начињено је на темељу бројних архива, како црквених, међу којима је најзначајнији архив манастира Савина, тако и државних код нас и на страни. Аутор говори о присуству српских епископа у Боки у почетку 17. вијека, те кроз вријеме млетачко-турског Кандијског рата (1645-1669), и касније, до Морејског рата (1683-1699), када се у ХерцегНовоме налазе двојица владика, Исаија (Лакетић) и Саватије. О владици Саватију, аутор тврди да је племенитога поријекла, из Пиве, од Руђића, од којих своје поријекло вуку и патријарси из рода Соколовића. Осим тога, владику приказује као личност од међународног формата. Ова књига није устројена као историја прозелитских акција према нашој Цркви, које аутор описује - јер је вријеме којим се бави вријеме снажног дјеловања Конгрегације за ширење вјере, већ као дубоко заснована, аутохтона историја Српске Православне Цркве у Боки. Уз већ објављену

књигу о историји манастира Савина у 19. вијеку, ово дјело гради цјеловит приказ развоја једне доста чврсте црквене организације са завидном традицијом, коју су предводили њезини епископи – упорни браниоци Православља. Аутор, такође, описује и живот владике Стефана послије 1725, када он постаје викарни епископ у Београду, а затим кандидат за темишварског епископа, и коначно, епископ костајничкозринопољски, Лике и Крбаве. Студија о двојици митрополита, Саватији и Стефану Љубибратићу, стрицу и синовцу, представља драгоцјен допринос за историјску науку, а посебно за историју наше Цркве на овим просторима. Сличне студије по правилу раде научни институти, а ово је дјело само једног човјека, љекара и хуманисте по професији, који је својим досадашњим дјелима створеним маниром врсног научног истраживача испунио дуг према прецима и дао поуку потомцима. Приредио: ЈОВАН Б. Маркуш

prikaz

Приредила: МИЛАНА Бабић

април / 2010 / svetigora

Посебно је битно то што Норич наглашава да Запад никада није у пуној мјери признао значај који је Византија, као вјековни „бастион хришћанства“ , заслужила. Он наглашава да је Византија сачувала историју и идентитет Европе, те да овој теми прилази како би дао мали допринос признању дуга западне цивилизације Источном царству. Књига Византија, рани векови заснована је на бројним документима и провјереним чињеницама (које Норич често цитира), уз то, садржи велики број илустрација, мапа, породичних стабала, спискове царева, патријараха, те обимну библиографију. Васељенски сабори, цареви, ратови, превирања, уопште политичка ситуација, представљена је са многих страна тако да о многим догађајима и узроцима тих догађаја може и читалац сам да просуди. Норичев стил је лишен сувопарности и огољене историчности те се књига чита са лакоћом, као да је историјски роман.

ада се год у преводу на српски језик нађе књига посвећена Византији она изазове велику пажњу. Књига о Византији се увијек схвата као потрага за корјенима, ка српским духовним изворима, ка своме идентитету. Књига канадског дипломате (који је службујући при својој амбасади био и у Београду) је објективно, подробно, свеобухватно и промишљено написана историја. Оштро се супростављајући укорјењеном мишљењу просветитељске Европе, да је Византија била издаја свега што је најбоље у древној Грчкој и Риму, исповједајући свој лични доживљај историје Византије као „жртве завјере ћутања“ , Норич ће, са опчињеношћу откривања дуго непознатог, егзотичног духа Византије, провести читаоца кроз првих пет стотина година историје Царства насталог на Босфору, на размеђи свјетова и култура.

svetigora / 2010 / април

reporta`a

СЛАВКО Живковић

СЛОГА КУЋУ ГРАДИ

Храм Светог Георгија у Доњој Горици - Подгорица

рква је направљена за вријеме краља Николе. Завршена је 1907. године као саборна љешкопољска црква. Љешкопоље је тада, као и данас, обухватало од Грбаваца до Везировог моста (ту припадају и Грбавци, Доња и Горња Горица, Толоши и Момишићи). Послије Другог свјетског рата је тотално опустјела. Обновљена је 1993. г. и освештао ју је митрополит Амфилохије, прича отац Ђуро Томовић, парох љешкопољски. - Од тада је служио отац Милун Фемић, а 1999. г. сам ја почео да служим. Испочетка је у цркви било мало људи, временом их је било све више. У последње вријеме можемо да кажемо да се црква и напунила, поготову недјељама. Од кад је почео пост, црква је пуна. Скоро је формиран Црквени одбор који функционише одлично и морам да похвалим његовог предсједника, Новака Ђурановића, каже отац Ђуро отварајући причу о цркви у Доњој Горици. Похваљени предсједник Црквеног одбора Новак Ђурановић, наставља: -Имамо и вјеронуку, која је почела претпрошле године, од прошле мало активније. Преко 30 дјеце је похађа. Вјероучитељица је Татјана Божовић. Дјеца је много воле. Највише има Мугоша, Марковића, Бољевића, Милића. Има свих братстава из Љешкопоља, сем Раичевића. Направили смо гувно пречника 8 метара, стазу, посадили 20 маслина, уредили порту, поставили расвјету,

довели воду. Имамо у плану да направимо балкон за хор и појце (4х2м) да би растеретили доњи дио. На Недјељу православља нису сви могли да уђу у цркву. Причестило их се преко тридесторо одраслих. За Љешкопоље то значи много. Црква је велика, али Богу хвала, постала је мала. На гробљу у Доњој Горици има још једна стара црква. Сад гледамо да је макар покријемо. Рачуна се да је то најстарија црква на територији Подгорице. Прича се да је из дукљанског периода. Посвећена је Светом Кирику и Јулити, али немамо никакве податке. Није рушена, него јој је од старости пропао кров. Зидови стоје, крова нема. Лако би је било обновити, ако се сложимо. Одбор је сам радио све физичке радове. Доста смо радили. Од седам дана, шест смо радили. Милош Бољевић је доста помагао, ако не физички, а оно паром. Има доста Љешкопољаца који су помагали. Перица Петар Бодирожа, момци из Берија, Драго и Жељка Челебић, Саша Мугоша је највећи терет поднио, набавио је материјал, налазио спонзоре. Сви ми нисмо урадили, колико он. Милан Радуловић је велики донатор, који нас највише финансијски помаже. Отац Ђуро је Светигори повјерио идеју да се направи и парохијски дом. -Митрополит се слаже, дао нам је благослов за то. Једини проблем је да добијемо грађевинску дозволу. Проблем је што црква није катастарски уведена, води се као Доња Горица, без матичног броја и не можемо да добијемо извод за њу. Оно што смо тражили од Мјесне заједнице, добили смо. Изашли су нам у сусрет. Договарали смо се да имамо право на монтажну зградицу од 30 квадрата. На то имамо право, без дозволе. Свакој цркви то припада да има, тако да би тај простор искористили за вјеронауку, састанке и друга сабрања вјерника Доњогоричана, истиче Ђурановић.

osvrt ВАСИЛИЈА Ћићаревић

Црквени хор Свети Сава и вjеронаука при цркви Светог Ђорђа у Подгорици СВЕТОСАВЦИ ПРОСЛАВИЛИ СВЕТОГ САВУ

оводом прославе Светог Саве, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, црквени хор Светог Саве и дјеца са вјеронауке при цркви Светог Ђорђа својим учешћем уљепшали су програм. Милозвучним гласовима извели су пјесме са свог албума „Божија милост“ уз модерне кореографије и у разноликим костимима, а под руководством вјероучитеља и хоровође Снежане Поповић. Такође, у склопу овог наступа представила се и најмлађа група полазника вјеронауке „Анђелчићи“, који су кратким игроказом обрадовали све присутне. Осим Духовне академије у Подгорици, поменути хор и дјеца са вјеронауке узели су учешћа и на Светосавској академији у Колашину, гдје су се на велику радост након пуних седам година поновно сусрели са драгим им пријатељима, хором Светог Јована Дамаскина из далеке Русије, из Петровгра-

да, са којим су се 2003. год. упознали на Дјечјем сабору на Цетињу. Осим поменутих учесника академију су увеличали угледни глумци, Ивана Жигон и Гојко Бурзановић. Посебну чар догађају дао је и наш драги митрополит Амфилохије који је срцем пуним ангелске радости и љубави поздравио све присутне и пожелио срећан празник. Радост коју су светосавци носили у себи поводом прославе свог покровитеља чијим празновањем су и обиљежили 13 година свог постојања, подијелили су са свима присутним. Импресије које хор носи са Светосавских академија биће велики стимуланс за наредне пројекте које хор увелико припрема, попут снимања новог албума и видео спотова. Са вјером у Свемилостивог Господа и молитве Светог Саве надамо се да ће наш труд и рад бити на спасење и радост рода нашега уз поруку: Појте Богу нашему, појте! Појте Господу нашему, појте!

април / 2010 / svetigora

saop[tewe svetigora / 2010 / април

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПАРХИЈСКОГ САВЈЕТА И ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Подгорици је, сходно древном црквеном предању и црквеним правилима, одржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске. Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством. Епархијски савјет и ЕУО изражава радост због избора Архиепископа Пећког, Митрополита БеоградскоКарловачког и Патријарха Српског г. Иринеја и упућује молитвене поздраве са увјерењем да ће, попут својих претходника на трону Светога Саве, очувати јединство Цркве и правилно управљати ријечју Истине Божије. Чланови највиших црквено-управних тијела Митрополије саслушали су и са задовољством усвојили садржајне извјештаје о раду архијереја, материјалног живота у Епархији, као и извјештаје о раду у Богословији Св. Петра Цетињског, Издавачке установе и Радио Светигоре, Централног црквеног магацина, поклоничко-туристичке агенције, Одигитрија“, добротворне организације „Човјекољубље“, Правног, Економског и Архитектонског савјета. Изражено је задовољство оствареним резултатима у бројним активностима у испуњавању мисије Митрополије у протеклој години. Изражено је задовољство и радост због великих духовних потреба које, саме по себи, изискују све већи број свештеника и монаха као дјелатеља на њиви Господњој. Духовна обнова у Митрополији се наставља, а број свештеника и вјерника превазилази чак и онај из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. У прилог томе свједоче и Саборни Храмови Христовог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару, који су у изградњи. Такође, са радошћу је констатовано да је за протеклих двадесетак година обновљено преко 300 православних храмова и манастира. Посебна пажња је посвећена оснивању митрополијског Духовног центра за лијечење болести зависности. Митрополија ће у наредном пери-

оду приступити стварању неопходних услова за почетак рада овог центра како би се, на основу благодатних јеванђелско-црквених метода, помогло младим људима који се налазе у озбиљним проблемима, а нарочито наркоманије. С обзиром да још није ништа учињено по питању регулисања правног положаја Митрополије и других вјерских заједница, као и реституције одузете црквене имовине, Митрополија ће у најскоријем времену уз помоћ правних експерата из Црне Горе, окружења и међународних правних организација, предузети све мјере како би се, на основу међународних докумената и праксе из земаља чланица Европске уније што прије израдили правни акти о регулисању правног положају цркава и вјерских заједница и о реституцији одузете црквене имовине. Епархијски савјет и ЕУО изражавају забринутост због најављене изградње система великих хидроакумулација на ријеци Морачи. Забринутост је још већа с обзиром да још увијек не само да не постоји мултидисциплинарни консенсус експерата него и директна противљеања таквом пројекту од стране експерата из разних области. Епархијски савјет и ЕУО су ставили у дужност Митрополиту и члановима стручних тимова Митрополије да приликом дефинисања става по овом питању морају водити рачуна о максималној заштити древних манастира Мораче, Дуге и других храмова и потапању црквене имовине која је предмет реституције, а која још није враћења њиховим власницима. Поводом учесталих атака на слободу вјероисповијести и правни субјективитет Митрополије Црногорско-Приморске, а посебно атаке на обновљену Цркву Свете Тројице на Румији, као и противуставне и противзаконске амбиције појединих државних адреса да се као ненадлежни директно мијешају у унутрашња црквена питања и манипулишу вјерским осјећањима и идентитетским питањима православних хришћана у Црној Гори, још једном подсјећамо да је Црква одвојена од државе те да световним властима нигдје у Европској Унији и Америци такве надлежности не припадају. Митрополија Црногорско-Приморска ће ове године обиљежити 90. годишњицу од упокојења Митрополита Митрофана (Бана), 60. годишњицу од упокојења Патријарха Гаврила Дожића са посебним црквено-правним и историјско-правним освртима на положај Митрополије у вријеме ове двојице врлих јерараха Црне Горе, а посебно њиховог доприноса и улоге приликом проглашења Црне Горе за Краљевину и васпостављање јединства Пећке Патријаршије. Све православне хришћане и све људе добре воље поздрављамо радосним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ПОДГОРИЦА, 13. марта 2010 г.

је ријеч о обнови цркве Свете Тројице на древном црквишту које се, као и новосаграђени вјерски објекти других вјерских заједница и приватни објекти грађана у непосредној близини, налази изван просторних планских докумената и изван заштићених зона националног парка. Епископски савјет је донио одлуку да се 25. марта ове године, поводом најаве изградње система великих хидроелектрана на Морачи којим би се, између осталог веома битног за овај географски простор, нарочито угрозио овај древни немањићки манастир, организује Округли сто на тему „Хидроелектране и угроженост манастира Мораче“. Након упознавања са експертским ставовима и научним рефератима еминентних стручњака из разних области, Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори ће, уз дужну бригу према овој светињи и народу тога краја, саопштити свој став представницима државних власти, инвеститора, као и домаћој и међународној јавности. Са жаљењем је констатовано да правни положај традиционалних цркава и вјерских заједница у Црној Гори још увијек није правно регулисан сходно међународним стандардима и пракси модерних европских држава. Још једном позивамо представнике Владе Црне Горе да коначно започну са испуњавањем своје обавезе у процесу реституције неправедно одузете црквене имовине након Другог свјетског рата, као и да омогући увођење вјерске наставе у школе. Епископски савјет изражава забринутост због чињенице да Епископ Милешевски г. Филарет није могао да присуствује данашњем црквено-народном саборовању и овом Епископском савјету с обзиром да му је још увијек ограничена слобода кретања у Црној Гори. Очекујемо да Министарство унутрашњих послова Црне Горе у најскоријем времену Епископу Филарету омогући пуну слободу кретања под истим условима као и осталим слободним грађанима. Свим православним хришћанима у Црној Гори и читавој васељени честитамо наступајуће радосне васкршње празнике поздрављајући их поздравом мира и наде

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

април / 2010 / svetigora

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ 27. фебруара 2010. г. – Послије Саборне Свете Архијерејске Литургије служене у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици и учешћа у свечаној Светосимеоновској литији од Храма до Немањиног града на Рибници, мјеста рођења Светог Симеона Мироточивог, Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори одржао је своју сједницу при Храму Васкрсења. Епископски савјет је најприје захвалио на братској посјети и учешћу у свечаности Њиховим Преосвештенствима Господи Епископима: зворничко-тузланском Василију, шумадијском Јовану, славонском Сави, полошко-кумановском Охридске Архиепископије Јоакиму, као и свештенству из њихових и других епархија. Представнике јавног живота, медија и свеукупну јавност са ове сједнице Епископског савјета још једном подсјећамо да је Свети Архијерејски Сабор СПЦ на свом редовном засиједању од 26. маја 2006. Г, под предсједништвом блаженопочившег Патријарха Павла, поштујући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе и наше помјесне Православне Цркве, а ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, донио одлуку (АС бр. 95/зап. 208) да Православну Цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска. Архијереји тих епархија, сходно саборској одлуци, чине Епископски савјет под предсједништвом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског. Отуда је недопустиво, неодговорно и противно црквеној одлуци свако другачије титулисање и представљање у медијима како Митрополије тако и Православних Епархија у Црној Гори. Посебна пажња је посвећена новој медијској хајци и злоупотреби вјерских осјећања вјерника православне вјероисповијести поводом обновљене цркве Свете Тројице на Румији. Донијета је одлука да правни заступници Православне Цркве у Црној Гори на правно допустив и законом прописан начин затраже понављање поступка с обзиром да

символичну обнову, у вријеме отоманског ропства срушене цркве „демонстрацијом силе Српске Православне Цркве“, (на висини од 2.000 m !) г. Кривокапић упорно распирује, већ годинама (заједно са групицом њему сличних мрзитеља светиње Божје) управо оно против чега се наводно бори: отровну вјерску и националну мржњу! За овакву харангу на безакоње и мржњу, у државама које истински штите право и обезбјеђују поштовање својих грађана, овакви људи не би могли бити ни чистачи у Парламенту, а камо ли његови предсједници! Оно чиме пријети другима, у истински правном друштву, несумњиво би се под хитно на њему морало примијенити. Оствари ли се безумна идеја г. Кривокапића и заиста буде срушена црквица на Румији, то би, да не да Бог, био знак да Црна Гора, намјесто у Европу, отворено срља у гажење најелементарнијих вјерских и људских права, постајући – бесудна земља! Из Митрополије црногорско-приморске

aktuelno

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ЦЕТИЊЕ, 23.фебруара (Светигора прес) – Предсједник Црногорске скупштине г. Ранко Кривокапић (у своје име или у име овог највишег законодавног органа Црне Горе?!) по ко зна који пут позива на отворено насиље и линч Митрополије црногоско-приморске, овог пута стављајући чак ултиматум Министру за уређење простора и заштите животне средине, за безусловно рушење црквице Свете Тројице, Бога Љубави, на Румији. Ни мање цркве у Црној Гори, ни веће мржње и духа деструкције против ње и оних који су је саградили, на мјесту гдје је она вјековима постојала и била порушена од Турака, приликом турске окупације Бара 1571. г. Висока је 4 метра, широка 2,5 а дугачка 3 метра! Г. Кривокапић, с обзиром да нико од припадника Римокатоличке Цркве и Исламске вјерске заједнице није досада постављао то питање, упорно нариче на туђем гробљу. Називајући ову

svetigora / 2010 / април

aktuelno

Архиепископ цетињски и Mитрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Отворено писмо Митрополита црногорскоприморског Г. Амфилохија др Миодрагу Вуковићу, посланику у Скупштини Црне Горе и високом функционеру Демократске партије социјалиста Црне Горе

Прво, што се тиче прославе „нове Српске нове године“: види се Поштовани г. Вуковићу, редином јануара у београдском недјељнику да Вам историја није боља страна. Јулија Гаја Цезара сврстасте у „Сведок“ (бр. 704 од 19. јануара о. г.) објавили гонитеље Хришћана, а он владао прије Христовог рођења и још сте чланак „Српска православна црква“, тада увео јулијански календар по коме су се управљале све европкоји је стигао до мене са закашњењем, па га са ске државе читавих 15 вјекова! А и данас њега слиједе, не мањина, закашњењем и коментаришем. У њему сте посеб- како ви тврдите, већ огромна већина православних хришћана но апострофирали обиљежавање „нове Српске у свијету, имајући у виду, не само Српску и Јерусалимску нове године“ у Црној Гори. Иако невољно, ипак Патријаршију и Свету Гору, него првенствено вишемилионску Руса два разлога Вам пишем ових неколико редака. ску Цркву. Ако Вас нико не пита: Зашто организујете дочек Нове Прво, осјећам извјесно пријатељство према Вама, године по грегоријанском календару, ради чега Ви то питање на основу дугогодишњих сусрета, од Заграђа и Ва- постављате другима зашто то чини по неупоредиво у историји шег породичног дома, до Хотела „Црна Гора“. При дуготрајнијем календару? Откуд Вам толики презир према посљедњем сусрету сте ме обрадовали вијешћу да „српским поповима“? И то презир са лансирањем лажи о „пијаном Вам се ћерка крстила у Грчкој, да пости. Из разго- попу“, подразумијевајући под њим веома тријезног, трезвеног и вора сам стекао утисак да Вам то није било мрзно. образованог свештеника правника Велибора Џомића, који је, на Напротив. Са тог разлога сам, најблаже речено, моје очи, покушао да заустави провокације једног очевидно подзапрепашћен Вашим презривим, циничним, по- метнутог малог провокатора, сниманог (да ли случајно?) од стралитикантским односом према Цркви којој при- не неког новинара? Кроз ту безначајну епизоду Ви се бацате блапада Ваша ћерка, као и сви Ваши преци, само Бог том на десетине хиљада већином младих људи, проглашавајући зна до ког кољена. Српска Црква има тај назив по их за разуларену пијану руљу, која„пуна малигана“ пропраћа своје географији и већинском народу који је исповиједа славље „жестоким плотунима из оружја различитог калибра“. То на нашем простору. Међутим, њено устројство и се заиста лијепи поноћни ватромет претворио у Вашој уобразиљи суштинско својство, као и сваке друге помјесне Пра- (или у машти некога ко Вас је извјештавао) у „жестоке плотуне“ из вославне Цркве у свијету, није и не може бити њен непостојећег оружја на прослави ове нове године, на којој, у то условни национални префикс, већ чињеница, да је Вас увјеравам као очевидац, ни један метак из ватреног оружја она „једна, света, саборна и апостолска Црква Хри- није био испаљен... Како то да од свега тога ништа не примијетисте стова“. Људи се не крштавају у јеврејство, јелинство, на много масовнијој, стога и пијанијој, грегоријанској Новој годисрпство, црногорство, русијство, кинештво и сл. ни, која је обиљежена само 13 дана раније? него „у име Оца и Сина и Светога Духа“, примајући Друго, туга за Патријархом, дубока и предубока, у којој је учество„печат дара Духа Светога“, а никако печат било как- вао милионски наш црквени народ, не зауставља живот, поготово ве пролазне биолошке, социолошке, етничке, иде- што је туга за њим помијешана са (за безбожнике и мртвољубце олошке или било какве друге приземне категорије. невјерујуће у вјечни живот несхватљивом) радошћу, због тога што Од Вас рођеног у мјесту у коме сте рођени и у на- нас његов животни подвиг и гроб грију и обасјавају човјечношћу роду са вјековним православним Предањем, оче- и неразоривом вјером, надом и љубављу. При томе се не смије кивало би се да знате ту елементарну ствар. И да не изгубити из вида да је ова Нова година била у ствари молитва припадате оној, срећом, малобројнијој групацији благодарења и благослова вијенца Нове године Господње, што у Црној Гори, оптерећеној идеолошким предра- значи пред храмом поноћно богослужење, које је и било суштинсудама, дилетантизмом и незнањем о Цркви и ски циљ овог сабрања. Она је као таква прослављана у свим прањеној природи; групацији осакаћеној атеизмом вославним храмовима Цркава које држе јулијанско-никејски камарксистичко-титоистичког васпитања коме је лендар, с том разликом што је понегдје, као у Подгорици, због Црква или украдена или, што је још горе, приказа- мноштва народа, обиљежавана пред храмом. на у свјетлости одумируће социо-идеолошке вир- Треће, Ваше схватање вјерника као човјека који „неђељом облачи туелне стварности. Схватање религије као произ- свечано одијело“ и Црногораца „који никад нијесу били вјерници вода социо-економских друштвених односа дало у правом смислу ријечи“, може бити само прича о Вама и мањини је у наше дане могућност и оправдање посред- Вама сличних Црногораца, а никако о Црногорцима и њиховој ним или непосредним носиоцима таквог схватања, религиозности. Ви превиђате чињеницу да Црногорци и кад прикао на примјер код нас у Црној Гори, да региструју хвате лаицизам француске револуције у његовом марксистичковјерске заједнице (случај тзв. ЦПЦ) етнофилети- титоистичком издању, и њега претварају у религију, као што су то стичког, партијско-идеолошког и етатистичког урадили са комунизмом и комунистичком партијом (и Ви сте, коутемељења. Нација и државност представљају лико знам, били њен дојучерашњи вјерник). Само онај који је реосновне истине такве вјерске заједнице; Бог, Хри- лигиозан може схватити каквим (псеудо)религиозним набојем стос, Црква у њеној историјској датости и кон- су били испуњени носиоци револуционарне идеје у Црној Гори. тинуитету таквима значе мало или нимало! Њихова револуција, која не само што је са инквизиторским фанаОчекивало би се да је Ваше знање о Цркви бар тизмом „ликвидирала“ своје идеолошке противнике, него је маза степен више од овог и оваквог примитивног совно „гутала и своју дјецу“ (треба се сјетити само Голог отока код схватања. Но, судећи по Вашем напису у „Сведоку“ нас; о милионима које су прогутали сибирски „гулази“ и да не гонијесте далеко одмакли од њега. воримо).

април / 2010 / svetigora

свједочанство њиховог истог коријена и поријекла. Тако храм не само што не руши обичај заједништва око Крста на Румији, него је управо позив на његово обнављање. И опет питам: Какве везе има са лаицизмом култ око Крста све три вјере и религије? Чудно је при овој опскурној харанги против обновљене цркве на Румији да се нико од заговорника рушења цркве у име „црногорског лаицизма“ не сјети да је управо „лаицистичка“ социјалистичка власт Црне Горе забранила изношење Крста и литију везану за њега (1954) да би тај древни обичај обновила Митрополија црногорско-приморска 1994. године?! Плод те обнове је и обнова древне цркве уз њено ограђивање све до крова – каменом вјековима сабираном на врх Румије у ту сврху! И пето, видјевши да се упорно враћате на питање Цркве, на избор новог Патријарха СПЦ, а све у контексту посредног или непосредног пропагирања тзв. ЦПЦ („Сведок“ бр. 705-708), намеће ми се закључак, г. Вуковићу, да Ваш „црногорски лаицизам“ и није баш претјерано лаицистички. Сво Ваше размишљање на ову тему (али и не само Ваше) више личи на идеолошку псеудорелигиозност, поодавно код нас присутну и препознатљиву у марксистичком месијанизму и револуционарном обоготворењу класе, а сада пројављивану (код мање-више истих следбеника) кроз обоготворење државе и нације (расе). Тако из истог шињела рођена секуларизована псеудорелигиозност наставља уствари своју јавну или подмуклу борбу против Христа и Његове Цркве. Пошто је та борба вођена у име Тита и Партије као цркве, претрпјела потпуни пораз, то сада заговорници у суштини истог типа „лаицизма“ (са разликом што је у овом случају пролетерски интернационализам замијењен модернијим глобалистичким капитализмом и технолошким универзализмом), настоје да разоре Цркву изнутра везујући је за мртваца, тј. поистовјећујући је са етатизмом и национализмом (етнофилетизмом). Отуда Ваша бесмислена и антихришћанска тврдња: „Православна Црква се поклапа са националном државом и тако функционише.“ (Сведок бр. 708). Отуда и Ваше пропагирање и подршка новокомпонованој, и у полицијској станици (2000. г.) први пут регистрованој етатистичкоплеменској вјерској заједници названој ЦПЦ. Истински лаицизам и грађанско поимање друштва европског типа даје потпуну слободу Цркви, поштује њен канонски поредак и устројство, тражећи и да Црква поштује Устав грађанске државе, права и слободе њених грађана. Поштовање канонског поретка, заштита њеног имена и имовине ни у ком случају не значе подређивање цивилног права канонском; оно је истовјетно са обавезом поштовања и заштите индивидуалних права и права било којег удружења или установе онаквим каква они јесу и каква су позната и међународно призната. Питам Вас и све оне који покушавају да отму и угрозе вјековна права, име и имовину Митрополије црногорско-приморске: Да ли интегрисањем Црне Горе у Европску заједницу Црна Гора престаје да

Дубока је религиозност Црногораца, г. Вуковићу. То потврђује петнаестовјековна историја ових простора и свеукупна култура и обичајност овог народа. Риједак је крај у Европи са толико храмова и светиња и светитеља као што је Црна Гора. Довољно је поменути Св. Василија Острошког, Св. Арсенија у Ждребаонику, Св. Петра Цетињског и однос народа према њима (па и у временима милитантног атеизма), па да нам буде јасније о каквој религиозности се ради. Да сте казали да Црногорци нијесу црквени, у смислу „облачења одијела у неђељу“, онда би се могли сложити са Вама; или да кажете (што потврђује и Ваш примјер) да су склони лажној религиозности, што потврђује њихова склоност лаковјерности, паганском култу предака и обоготворењу идеологијâ – и ту би били у праву. Црногорци заиста нијесу често похађали храм, зашта има више разлога (један од њих је и разбацаност домова, села и насеља по Црној Гори и удаљеност од саборних храмова) али су при томе, све до доласка антивјерске пропаганде и тоталитаризма титоистичке идеологије, у својим домовима дубински живјели вјером православном претварајући дом у „домаћу цркву“ – постом, страхом Божјим, личном и породичном молитвеношћу, вјером у живог Бога, моралном строгошћу живљења, Св. Причешћем макар једном у години, строгим држањем празника кроз уздржавање од било каквих послова итд. Народна вјерност и везаност за Цркву створила је могућност црногорским митрополитима да буду не само челници Цркве, него и етнарси – господари и управитељи свеукупног народног живота. Само та чињеница, јединствена у Европи, не потврђује ли ту дубљу религиозност народне душе у Црној Гори? Четврто, свједочанство те дубље, здраве религиозности између осталог представља и вјековно изношење Крста Св. Јована Владимира на Тројичиндан на Румију. Отуда Ваша тврдња (у којој је сажета сва ирационална мржња испољена посљедњих година против обнове и подизања, на модеран начин, Храма Свете Тројице на Румији и непојмљиво хушкање на његово рушење) - да је„његовим постављањем срушен хиљадугодишњи обичај манифестовања црногорског лаицизма“, представља најапсурднију тврдњу коју сам икад чуо и прочитао у своме не баш кратком животу! Какве везе има са црногорским или било којим другим лаицизмом, поштовани г. Вуковићу, часни Крст Св. Јована Владимира и његов хиљадугодишњи култ? Шта има „лаицистичко“ у храму Св. Тројице, који је несумњиво постојао на Румији од византијских времена, тј. и прије и послије Св. Јована Владимира, што потврђује и само име Румија (Рум – Ромеј – Ромејско царство, како се изворно звала Византија; Турци и данас званично зову Цариградску Патријаршију, не грчка, него Рум – Патријаршија). По свједочењу Ровинског (Црна Гора у прошлости и садашњости, 1897, том I, стр. 278) о планини Румији „Арнаути причају да је на њеном врху изграђена црква урум – краљица, тј. грчка“. По њему „то је иста она црква коју Срби називају „света краљица“, подразумијевајући под тим именом Јелену, жену Урошеву и мајку Милутинову и Драгутинову“. Ту „урум“ цркву за коју је везан вјековни култ Св. Владимира и његовог Крста, срушили су Турци (1571) и отада је остао завјет да се она обнови. Зато су сваке године посљедњих вјекова на Тројичиндан поклоници износили са Крстом и по камен на врх Румије. По народном предању црква ће „долетјети“ поново, кад се накупи довољно камења за њу на врху планине. Обновом цркве, дакле, ништа није срушено, само је обновљена традиција храма која је постојала и прије одвајања Римске Цркве од Православне Цркве Истока, и послије примања Ислама од стране једног дијела тамошњег хришћанског становништва. Вјековно пењање за Крстом без разлике вјероисповијести (иако све ређе и ређе муслимана) само је

svetigora / 2010 / април

постоји као држава, губећи свој идентитет, права, име и достојанство? Наравно, нико разуман то неће тврдити. Откуд онда упорно негирање од стране група и појединаца у Црној Гори несумњивог и непрекинутог континуитета Митрополије црногорске од времена њеног оснивања (1220. г.), па све до времена њеног поновног слободног, одлуком њеног Светог Синода (1918. г.), васпостављања јединства са Пећком Патријаршијом, односно Православном Црквом Српском? Откуд њено безумно проглашавње „окупаторском“? „Окупирала“ саму себе! Можда због придјева „српска“? Како и чиме онда објаснити „Записник изванредне сједнице Св. Синода Краљевине Црне Горе“ бр. 1169 од 16. децембра 1918. у којем се Црногорска митрополија назива „Православна Црква у Црној Гори“, али истовремено и „независна Српско-православна Св. Црква у Црној Гори“, која се одлуком Синода „уједињује са независном Православном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Св. СрпскоПравославном Црквом у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца.“?! У исто вријеме, у име којег и каквог права и правде се покушава ова и оваква Митрополија црногорска замијенити и поистовјетити са једном вјерском заједницом основаном 17. јануара 2000. г. у цетињској полицијској станици? Да ли управо та и таква замјена није негирање темељног принципа црногорског Устава – грађанске државе? Не скрива ли се, дакле, иза „црногорског лаицизма“ овакве врсте принцип „право му је што му срце жуди“... тј. дух идеолошког волунтаризма и правног нихилизма, утемељених на ситносопственичким интересима интересних групација и појединаца, у конкретном случају прикривених плаштом вјерске заједнице ЦПЦ? И на крају, поштовани г. Вуковићу, дозволите ми да изразим своје не мало чуђење што и Ви са дужности која Вас обавезује да штитите право и правду, подржавате и пропагирате правни анархизам племенско-идеолошког утемељења, који, ако би био прихваћен, неминовно претвара Црну Гору у „бесудну земљу“! У то име, примите, г. Вуковићу, изразе нашег поштовања, Цетиње, 8. марта 2010.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије

ву, предсједнику Руске федералне свемирске агенције – Роскосмос. Посада Сојуза ТМА-8 је 2006. светињу предала посади станице. „Биће са мном током цијеле експедиције, а онда ћу га вратити на Земљу“, казао је Сурајев. О ИКОНОПИСУ НА КИНЕСКОМ Руска парохија Светих апостола Петра и Павла у Хонг Конгу објавила је монографију „Икона – историја, симболизам и значење“. Монографија садржи репродукције икона савремених руских иконописаца и текстове на кинеском и енглеском језику који читаоца уводе у историју иконописа, иконографске традиције и мјесто иконе у литургијском и духовном животу православних хришћана. Ово издање кинеским читаоцима нуди прилику да се упознају са широким и разноврсним свијетом православне иконографије и са савременим иконописцима који настављају најбоље традиције руске школе иконописа. СВЕТИЊЕ У СВЕМИРУ

Свето Писмо, иконе, крстови, као и дјелић часног Крста Господњег, налазе се у руском одјељењу Међународне свемирске станице, саопштио је руски космонаут. „Имамо четири свете иконе у руском дијелу. Такође имамо Јеванђеље и велики крст“, саопштио је космонаут Максим Сурајев. Блаженопочивши патријарх Алексеј II је дјелић часног Крста на коме је распет Господ поклонио А. Н. Мермино-

СВЕШТЕНИЦИ ПРЕЖИВЈЕЛИ ЗЕМЉОТРЕС Два свештеника Константинопољске Патријаршије преживјели су земљотрес на Хаитију, саопштава грчки сајт Амен. Отац Варнава и отац Павле су свештеници Епархије Мексика и Централне Америке Константинопољске Патријаршије, која је успостављена 1996. године, а која се налази под духовним руководством Митрополита Атинагоре. Оба свештеника су Хаићани. Већ 12 година они су у свештеничкој служби и воде бригу о 1000 православних хришћана, међу којима има досељеника и мјештана. Они такође воде бригу о три училишта, у којима се обучава 1500 дјеце из сиромашних породица. Једно од та три училишта је разрушено. ФРАНЦУСКА ВРАТИЛА ЦРКВУ РУСИЈИ Врховни суд Француске је прогласио Русију као законског власника цркве Светог Николе у Ници. Цркву Светог Николе, највећу руска цркву ван Русије, подигао је 1912. године Свети цар мученик Николај II Романов, на мјесту гдје се 1856. упокојио његов стриц, престолонаследник Николај, син цара Александра II. Црква је саграђена за потребе многобројне руске заједнице која је почетком ХХ вијека живјела на Француској ривијери. ПРЕЖИВИО СКОК И ГРАДИ ХРАМОВЕ Истраживач Петар Задиров заблагодарио је Богу за срећно слијетање без падобрана, изградњом цркве Свете Тројице на Антарктику. Професионални падобранац, Пе-

Приредио: Славко Живковић

тар Задиров један пут је извео опасни скок са 800 метара. Његов падобран из техничких разлога се није отворио у ваздуху и Петар је пао у рупу и чудом је остао жив упркос убојима и модрицама – на чуђење љекара, није му био повријеђен ниједан унутрашњи орган, пише „Московски комсомолац“. Од тада је Петар Задиров за чудесно спасење, у знак захвалности Богу подигао три храма, а један од њих је на Јужном полу.

IZ SVIJETA

ма Свете Марине у Пловдиву. Послије богослужења, у дворишту цркве Свете Петке одржана је званича презентација сајта ТВ канала www. plovdivskamitropolia.bg. Редакција телевизије, у састав које су

април / 2010 / svetigora

је један од обавезних услова сваког благостања – јединство народа, његова способност консолидовања у рјешавању најтежих задатака. Знамо са колико се тешкоћа суочава народ Украјине у рјешавању задатака од огромне важности. И зато се воља Божја пројављује у уједињењу народа, како би се превазишлие разлике - политичке, историјско-филозофске, културне, вјерске, што резултира стварање заједничке духовне основе живота украјинског народа. ПРОСЛАВА СВЕТОГ АНТОНИЈА У Верујемо да овај духовни темељ могу ФРАНЦУСКОЈ бити само оне вриједности, које су се његовале кроз духовну традицију Украјине. Ако се те вриједности уграде у темељ друштвеног битисања, онда ће Господ засигурно бити милостив и према држави и према народу. Символично је и да се Ваш долазак на ушли богослови, свештеници и номјесто Предсједника, поклапа са давинари, на челу са митрополитом ном Светог Алексија, митрополита пловдивским Николајем, нада се да кијевског, московског и све Русије, чуће успјети да двадесет четири часа вара духовног простора Свете Русије. извјештава и преноси програм. Дај Боже да и ваша дјела буду окренута процвату Украјине, очувању њеног МОЛЕБАН ПОВОДОМ народа, очувању духовног простоИНАУГУРАЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА ра Свете Русије, како би напредовала УКРАЈИНЕ 25. фебруар 2010, на дан инаугурације Ваша Домовина, којој се предајете и ватрено заклињете. четвртог председника Украјине, Желим да мој говор завршим преЊегова Светост Патријарх Кирил дивним молитвеним ријечима и Његово Блаженство Митрополит украјинског народа: ‘Боже велики, кијевски и све Украјине Владимир, одНије први пут да се православни једини, чувај Русију-Украјину и озаржали су молебан у трапезном хравјерници Француске на дан Светог ри је свјетлошћу Својом непролазму Кијево-Печерске лавре. Патријарх Антонија Великог, окупљају у бившој ном. ’ Нека вас Господ чува на многаја Руске Цркве и Митрополит Владимир опатији Сент-Антуан (департамент и благаја љета. Гоподе, чувај Русијупомолили су се за народ Украјине Изер). И ове године православни поУкрајину. Господе, чувај свето наслеђе и за новоизабраног предсједника клоници из разних крајева ФранцуСвете Русије. Амин!“ украјинске државе. Затим се Његова ске су се молили код моштију Светог Антонија на Литургији, којом је начал- Светост Патријарх Кирил обратио В. ПОСНИ МЕНИ ЗА ДРЖАВНЕ ПОСЛЕФ. Јануковичу поздравном бесједом. ствовао јеромонах Алексије (Дјумен), НИКЕ Патријарх Кирил између осталог је настојатељ цркве Казањске иконе Већ осму годину у свим ресторанима рекао: Мајке Божје у Марсељу (Корсуњска Државне управе предсједника Русије, епархија), у саслужењу свештеника за вријеме Великог поста уводи се Максима Массалитина, настојатеља посни мени. цркве Светог Архангела Михаила у „Ми се трудимо с једне стране да сачуКану (Руска Загранична Црква). вамо православну традицију, а с друге - да посјетиоцима кремљевских БУГАРСКА ПРАВОСЛАВНА трпезарија предложимо здраву храТЕЛЕВИЗИЈА ну са калоријама које су неопходне У Бугарској је почео са радом први за одржавање здравља“, изјавио је православни ТВ канал, саопштава прес-секретар Послове управе, Викзванични сајт Бугарске православне „Божија воља се огледа у томе да чотор Хреков. цркве. век има живот - живот у изобиљу. По његовим ријечима, за вријеме 11. фебруара први пут је кренуо у Ова пуноћа људског живота завипоста кувари предлажу гостима 14 етар сигнал Пловдивске православне си од много услова, и сви знамо да је варијанти потпуног менија, гдје се телевизије. Нови ТВ канал почео је са најважнији од свих тих услова Царможе наћи 50 различитих јела, међу радом у 9 сати ујутру са преносом Бо- ство Божје. Ако говоримо о друштњима, салате од поврћа, посне супе, жанствене Литургије из саборног хра- веном животу, животу људи, онда чорбе од купуса и печурки, јела од

IZ SVIJETA

кромпира, воћне салате, кисјели компоти... За све све рецепте је добијена сагласност православних свештеника. Дневно у трпезаријама Кремља, Владе, Државне думе, Савјета Федерације, Уставног суда храни се око 16 хиљада људи, од којих пости око 15%.

svetigora / 2010 / април

ПОРАСТ БРОЈА СТАНОВНИШТВА Први пут за 15 година, број становништва у Русији је повећан и износи 141 милион 927 хиљада људи. Такве прелиминарне прогнозе дао је вице-премијер Владе Руске Федерације Александар Жуков на састанку у Влади Руске Федерације, саопштава ИТАР-ТАСС. „Према прелиминарним подацима, број становништва у Русији, рачунајући и миграције, први пут за 15 година се повећао и износи 141 милион 927 хиљада људи“, казо је он. До повећања броја становништва дошло је, како сматра Жуков, захваљујући предузимањима у области демографије и социјалне политике. „Очевидно је да читав низ радњи које смо предузели дао добар ефекат“, казао је Жуков. Он је подсјетио да се прошле године родило 1 милион 764 хиљаде дјеце, што је за 50 хиљада (скоро 3% више него 2008. године). При томе се број умрлих смањио за 62 хиљаде (3%).

ТАМЈАНОМ ПРОТИВ РАКА Тамјан који се свакодневно користи у црквеном обреду, у најскорије вријеме може бити коришћен за лијечење онколошких обољења, сматра научник – имунолог Махмуд Сухали. У диму тамјана се налази ацетат инценсола, који има антидепресивна својства. Смола тамјана се користи у хомеопатији, парфимерији и ароматерапији (у виду етерског уља). Од њега се праве неке врсте фластера, зубних пасти и еликсира.

МЕДВЕДЕВ У НОТР-ДАМУ Предсједник Руске Федерације Димитрије Медведев је у уторак 2. марта са супругом посјетио париски храм Мајке Божије - Нотр Дам, гдје се поклонио Трновом вијенцу Господњем, честици Часног Крста и гвозденом клину којим је Христос прикован за Крст. Ове светиње је из Константинопоља у Париз 1239. године пренио француски краљ Луј IX. По први пут у историји савремене Русије предсједник државе се помолио пред овим хришћанским светињама. Пред њима се 1896. молио Свети цар мученик Николај II Романов са супругом, Светом мученицом царицом Александром. Као и прије скоро сто година, и овом приликом је први човјек руске државе свечано дочекан. Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе, је пред Трновим вијенцем одслужио молебан уз саслужење архиепископа корсунског Инокентија и више клирика Руске Православне Цркве. ПРЕМИНУО МОМО КАПОР

Један од најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момо Капор преминуо је 3. марта на ВМА у Београду. Рођен је у Сарајеву 1937. г, а одмах по завршетку Другог свјетског рата се са породицом преселио у Београд, гдје је 1961. дипломирао сликарство на Академији ликовних умјетности. Од 1975. написао је и објавио велики број романа и збирки прича, путописа и хроника. Аутор је такође и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима је снимљено неколико играних филмова. Дjела су му превођена на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. (извор Fonet)

IZ pomjesnih crkava НОВОСАГРАЂЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ЈАПАНУ Архиепископ tокијски Данило, поглавар Аутономне Цркве у Јапану, освештао је у граду Нагоја новосаграђену цркву посвећену празнику Богојављења. У Светој Служби и прослави учествовало је више од 300 људи, а редовно богослужење у цркви почело је 31. јануара. „Ово је значајан дан за нашу Цркву“, казао је Архиепископ након освећења, „Захваљујући овој цркви људи ће моћи да се још више приближе Православљу“. Црква је саграђена за само шест мјесеци од прилога локалне православне заједнице. Аутономна Православна Црква у Јапану се налази под јурисдикцијом Московске Патријаршије и броји око 25 000 чланова, а Православље је у овој земљи присутно од средине XIX вијека. 85 ГОДИНА РУМУНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ У четвртак, 4. фебруара навршило се 85 година од уздизања Румунске Православне Цркве у ранг Патријаршије. Тога дана у свим румунским храмовима у земљи и иностранству служене су службе Благодарења и помен свим блаженопочившим патријарсима: Мирону, Никодиму, Јустинијану, Јустину и Теоктисту. Истога у дана у Патријаршијској резиденцији одржано је свечано засиједање Светог Архијерејског Сабора, којим је предсједавао Његово Блаженство Патријарх Данило. РУСКА ЦРКВА ПО СТАТИСТИЦИ На Архијерејском Сабору РПЦ, одржаном 2. фебруара у московском храму Христа Спаса, патријарх Кирил је објавио следеће статистичке податке: Руска Православна Црква данас има 160 епархија, 207 епархијских и викарних архијереја, 28 434 свештеника, 3625 ђакона. Активне су 30 142 парохије, 788 манастира, од којих 386 мушких и 402 женских. У протекле двије године основане су двије нове епархије, Калињградска и Бурјатска, извршено је седам епископских хиротонија, од којих пет у Русији и двије у Украјини. У првој години своје патријаршијске службе, Његова Светост је посјетио

Приредио: Славко Живковић

24 епархије, укључујући оне које улазе у састав Украјинске Православне Цркве и Белоруског Егзархата, као и епархије у Азербејџану и Казахстану. ОБНОВЉЕН НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИР

Манастир Светог Антонија Великог, надомак египатског града АлЗафарана, који се сматра најстаријим сачуваним манастиром на свијету, отворио је своје капије поклоницима након пет година обнове. Манастир је основан 356. године, недуго након упокојења Светог Антонија, а на два километра налази се пећина у којој се Светитељ подвизавао. Окружена масивним стијенама, ова древна светиња се простире на неких 10 хектара и има седам цркава, међу којима је и црква Светог Антонија Великог, у којој се налазе његове свете мошти. Манастир Светог Антонија се данас налази под јурисдикцијом монофизитске Коптске цркве. ГОДИШЊИЦА УСТОЛИЧЕЊА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА

КРИТСКИ АРХИЈЕРЕЈИ СПРЕМНИ ДА ПРИМЕ ТУРСКО ДРЖАВЉАНСТВО Епископи полуаутономне Критске Цркве, која се налази под јурисдикцијом Константинопољске Патријаршије (иако учествује у раду Синода Грчке Православне Цркве), изразили су спремност да приме турско држављанство. Тај корак ће им дати право да кандидују своје представнике на патријарашки престо, саопштава сајт Amen. Данас постоји реална опасност да на Константинопољски трон неће имати ко да бива постављен. Према турским законима, Константинопољски патријарх обавезно мора да буде грађанин Турске, али се грчка заједница смањила. Осим тога, турски Грци немају гдје да добију богословско образовање. Семинарију на острву Халки турске власти су затвориле 1971. године и покушаји да се поново отвори нијесу били успјешни.

ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА СВЕТОГ ЦАРЕВИЋА У храму Светог Сергија Радоњешког, у граду Бородино (Краснојарски крај), замироточила је икона Светог страстотрпца царевића Алексеја. Први свједоци мироточења били су парохијани. Како је саопштио настојатељ цркве, свештеник Владимир Пермјаков, први пут је икона замироточила прије двије године. Сада у том храму мироточе четири иконе, саопштава сајт Краснојарске епархије. Икона Светог царевића Алексеја, сина Светог Николаја Другог, замироточила је 19. фебруара. Интересантно је да се мироточење од иконе царевића, који је био заповједни козачки атаман Руске империје, јавило у ноћи уочи сабрања Јединствене Јенисејске козачке војске. Истога дана у цркви је на чудесан на-

април / 2010 / svetigora

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ЧЕСТИТАО ЈАНУКОВИЧУ Према резултатима другог круга избора, који су се одржали 7. фебруара ове године у Украјини, предсједник Украјине је постао Виктор Ф. Јанукович. Телеграм честитке новоизабраном предсједнику државе упутио је Патријарх московски и све Русије Кирил, саопштава Патријархија.Ру. „Од свег срца вам честитам побједу на предсједничким изборима“, каже се у честитики поглавара Руске Цркве. „Повјерење које Вам је дато позива Вас на огромну одговорност пред Богом, народом и историјом. Ви имате искуство и таленат који су неопходни да би се то повјерење оправдало и сада вам је потребна огромна снага да би ријешили проблеме који стоје пред народом Украјине, да га доведете до просперитетног и достојанственог живота. Да Вам Господ подари снаге и да Вам дарује добре помоћнике, здравље и мир.“

СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О РУМУНСКОЈ ЦРКВИ Канцеларија Синода Румунске Православне Цркве публиковала је статистичке податке о свом савременом стању у дневном листу РПЦ „Вјесник Свјетлости“. Сабор РПЦ састоји се од 53 јерарха: патријарха, 8 митрополита, 11 архиепископа, 19 епархијских епископа, 2 патријарашка викарна епископа, 12 викарних епископа. У границама Румуније, у саставу РПЦ функционише 15 203 црквених јединица, међу њима: Патријарашки центар, 6 митрополија, 10 архиепископија, 13 епископија, 182 архијерејска намјесништва, 11 674 парохије, 2658 подружница, 475 манастира, 175 скитова, 10 подворја. У њеном саставу функционише 16 128 богослужбених установа, од којих: 64 саборна храма, 11 298 парохијских цркава, 2 239 подружних цркава, 550 манастирских цркава, 264 гробљанске цркве, 530 цркава и капела у државним институцијама (119 у восјци и Министарству унутрашњих послова, 42 у затворима, 217 у болницама, 76 у школским установама, 76 у установама социјалне заштите). У РПЦ служи 14 578 свештеника и ђакона, од тога 13 787 добија плату из државног буџета.

1. и 2. фебруара у саборном Храму Христа Спаса одржане су свечаности посвећене првој годишњици интронизације Његове Светости Патријарха московског и све Русије

Кирила, саопштава прес-служба Руске Православне Цркве. Свечаности су почеле празничним богослужењем у Храму Христа Спаса у Москви. На Божанственој Литургији Његовој Светости су саслуживали архијереји РПЦ, представници помјесних Православних Цркава и свештенство престонице.

IZ pomjesnih crkava чин заблагоухало кандило код иконе Преподобног Сергија Радоњешког. Осим икона, миро се појавило и на фресци Светог кнеза Александра Невског. ИЗ БУГАРСКЕ ЦРКВЕ У канонској Бугарској Православној Цркви за новог Митрополита доростољског изабран је Епископ Амвросије, који је раније био скренуо у раскол, а затим се покајао, саопштава сајт Двери.Бг. Нови митрополит је изабран гласањем чланова Синода БПЦ између два кандидата који су прошли на епархијским изборима одржаним у јануару ове године у Силистри. Резултати тих избора, на којима је осим епископа Амвросија, прошао и епископ левкијски Павле (Петров), за бугарску јавност су били неочекивани, јер су оба кандидата 90-их година били у расколу. У синодалном гласању је учествовало 12 архијереја, епископ Амвросије је добио 10 гласова.

svetigora / 2010 / април

ПРВИ ХРАМ У МОСКВИ ПОСВЕЋЕН АНДРЕЈУ РУБЉОВУ

26. фебруара по благослову Његове Светости патријараха Кирила, Епископ павлово-посадски Кирил освештао је камен темељац за храм који је посвећен Преподобном Андреју Рубљову у Москви. То ће бити први храм у Москви посвећен овом великом иконописцу. Храм је пројектован у стилу цркве

Спаса Нерукотворног Андронијевског манастира, чији архитекта је, по предању, био сам преподобни Андреј Рубљов. У црквени комплекс биће укључен Центар за изучавање и савремени развој принципа древноруске умјетности: музеј, иконописачка радионица и умјетничка школа за дјецу и одрасле.

iz ota~astvene crkve ВАНДАЛИЗАМ У ТУЗЛИ

140 ГОДИНА БУГАРСКЕ ЕГЗАРХИЈЕ

28. фебруара Бугарска Православна Црква обиљежила је 140 година од установљења Бугарског егзархата, саопштава званични сајт БПЦ. Поводом тога у саборном храму Светог благовјерног Александра Невског служено је празнично богослужење, у којем је учествовао Патријарх бугарски Максим, митрополити, епископи, многобројно свештенство и вјерници, као и представници Румунске и Руске Православне Цркве. Послије богослужења, секретар Синода, епископ стобијски Наум прочитао је специјалну синодалну посланицу поводом 140 година одвајања од Константинопољске Патријаршије и оснивања аутономне Бугарске егзархије (27. фебруар 1870. године). ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ ОСТАО БЕЗ РОЂЕНДАНА Патријарх Вартоломеј Први формално није могао обиљежити свој 70. рођендан, јер је рођен преступне 1940. године, 29. фебруара - а тог датума нема у календару за 2010. годину. Ако Вартоломеј Први поживи још десет година, он може обиљежити свој осамдесети рођендан: 2020. година ће бити преступна. Без обзира на ту „техничку неподударност“, многи религиознии лидери су константинопољском патријарху честитали јубилеј, међу њима и Папа римски Бенедикт Шеснаести.

Дана 26. јануара у 20 часова и 15 минута три непозната лица прескочила су ограду порте Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли, након чега су исписали на јужној страни храма графит: „Побијмо Србе“. Полиција Тузланског кантона извршила је увиђај и ради на проналажењу починиоца још једног од многобројних вандализама над православним светињама у Тузланском кантону. УГРОЖЕНОСТ ДЈЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ Српска Православна Црква подржава кампању Министарства за телекомуникације и информационо друштво „Кликни безбедно“. Резултати истраживања које је прошле године спровело Министарство говоре како све више дjеце у Србији бива угрожено на Интернету. Из тог разлога покренуло је иницијативу за побољшање безбjедности. Дјеци можете бранити да пливају у овом океану информација, али је најбоља заштита научити их да пливају и упозорити их да личне информације никада не стављају на располагање непознатима. Информативна служба СПЦ ће преко званичне интернет презентације помоћи у едукацији на ову тему дјеце и родитеља који у савременом добу имају све мање времена за најмлађе. САОПШТЕЊЕ СВЕТОГ СИНОДА СПЦ Једанаестог фебруара, на седници Светог Архијерејског Синода СПЦркве, којом је председа-

Приредио: Славко Живковић

вао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено је да се покрене поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав СПЦ чл. 70, тачка 20 и 356), уз његову обавезу да у поступку сарађује, и да се разреши управљања Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије може да борави и богослужи у неком од манастира или у другом месту на тлу Епархије рашко-призренске или ван ње до окончања поступка, уз договор са администратором, односно уз сагласност надлежног епархијског архијереја, али без икаквог интервенисања у надлежност администратора или неког од господе епархијских архијереја. На основу чл. 70. тач. 21. Устава СПЦ, за Администратора Епархије рашко-призренске постављен је Његово Преосвештенство Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије, са свим правима и дужностима епархијског Архијереја.

се очекује комплетирање живописа једног од најљепших српских храмова у Аустралији. ХИЛАНДАРСКЕ СВЕТИЊЕ ПРИВРЕМЕНО У СРБИЈИ Хиландарски манастир намјерава да на одређено вријеме изнесе своје реликвије у Србију, ради прикупљања прилога, саопштава грчки сајт Ромфеа. Руководство Свете Горе – Свети Кинот, који чине игумани и представници 20 светогорских манастира, расправља о молби српског манастира Хиландар о привременом изношењу из Свете Горе његових највећих реликвија. Хиландарски манастир је четврти по јерархији међу светогорским обитељима. Манастир се нада да ће добити благослов Светог Кинота, како би у Београду организовали добротворну изложбу најдрагоцјенијих средњевјековних светиња и експоната, које се чувају у Хиландару. Циљ изложбе је прикупљање средстава за обнову знамените српске обитељи на Светој Гори, која је озбиљно пострадала у пожару 2004. година. ПОМЕН ВОЖДУ КАРАЂОРЂУ

ФРЕСКОПИСАЊЕ ЦРКВЕ У РУТИ ХИЛУ

На Теодорову суботу у новообновљеном приштинском храму Св. Николе служио је Епископ Атанасије, Администратор Епархије рашко-призренске уз саслужење више свештенослужитеља из Рашкопризренске епархије и других Епархија СПЦ, међу којима су били игуман манастира Студенице архимандрит Тихон и игуман манастира Тврдош архимандрит Сава, ђакон Радош из Епархије жичке и други. Ово је прва Литургија која је служена у храму Св. Николе од марта 2004. када је храм био запаљен. У манастиру Грачаница тога дана је Свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ Артемије уз саслужење викарног Епископа Теодосија, седморице парохијских свештеника, јеромонаха Андреја (Сајца) и јерођакона Дамјана. Расположење је било евхаристијско и литургијско, српско и православно. У току Литургије епископ Артемије се обратио вјерницима бесједом о смислу Великог поста и значају поста у припреми за свету тајну Покајања и Евхаристије. На Литургији у препуној грачаничкој цркви причестило се око 200 вјерника. СВЕПРАВОСЛАВНА ПРОСЛАВА НЕДЈЕЉЕ ПРАВОСЛАВЉА У ЧИКАГУ

У недјељу 21. фебруара 2010. године одржана је Свеправославна прослава Недјеље Православља у српском православном Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. На

април / 2010 / svetigora

Након литургијске прославе Сретења Господњег, у оквиру прославе Дана државности Републике Србије, 15. фебруара 2010. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је у Орашцу помен Вожду Карађорђу и устаницима који су животе дали у борби за слободу српског народа. Помену и полагању вијенаца, као и кратком програму који је изведен у Марићевића јарузи, присуствовали су г. Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Републике Србије, престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, преставници Војске Републике Србије, локалне са-

АРХИЈЕРЕЈСКЕ ЛИТУРГИЈЕ У ПРИШТИНИ И ГРАЧАНИЦИ

Институт Академије СПЦ за истраживање и очување културног насљеђа, са сједиштем у Сремским Карловцима, изводи пројекат фрескописања цркве Св. архиђакона Стефана у Рути Хилу, Сиднеј, Аустралија. Са благословом Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја, а по пројектној документацији израђеној од стране Института, фрескопис изводи реномирани српски иконограф, протођакон Миодраг Томић, протомајстор, уз асистенцију Небојше Кешеља, мајстора иконографије. Уговор је склопљен на годину дана, у ком року

моуправе, политичких и културних институција.

iz ota~astvene crkve вечерњој служби били су присутни: Његово Високопреосвештенство Митрополит либертивилско-чикашки Г. Христофор, домаћин прославе, Његово Високопреосвештенство Митрополит Јаковос из Грчке Православне Цркве, Његово Блаженство Архиепископ Николај из Румунске Архиепископије, Његово Преосвештенство Епископ Петар из Руске Заграничне Цркве, Њихова Преосвештенства Епископи Сава и Димитриос из Грчке Православне Цркве и Њеогово Преосвештенство Епископ Данијел из Украјинске Православне Цркве.

Светосимеоновској академији у Коларчевој народној задужбини. Академију, у организацији Доброчинства - поклоничке агенције СПЦ, бесједом је отворио проф. др Бранислав Тодић. Услиједила је музичко-поетска поема Светлост и сенке над Метохијом у извођењу КУД Абрашевић под диригентском палицом Милована Панчића, солисте Ненада Ненића у клавирској пратњи Јелице Глигоријевић, и драмског умјетника Хаџи Ненада Маричића. НЕ ОДМАЖИТЕ ВЛАДИЦИ АРТЕМИЈУ

НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У АЛХАМБРИ

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ НА СВЕТОЈ ГОРИ Са благословом Њихових Светости господе Патријарха цариградског Вартоломеја и српског Иринеја, Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај боравио је на Светој Гори од 24. до 28. фебруара 2010. године. Митрополит Николај у суботу, 27. фебруара, присуствовао је у манастиру Хиландару ктиторској слави - празнику Преподобног Симеона Мироточивог. Митрополит је тог дана у манастирској цркви служио Свету Архијерејску Литургију и обавио славски обред. Високопреосвећени је на славском ручку у краткој бесједи говорио о животу и дјелу Преподобног Симеона Мироточивог - Стефана Немање, нагласивши да је његова личност, заједно са Светим Савом, подједнако важна и Богом прослављена.

svetigora / 2010 / април

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У српској православној цркви Светог Стефана у Алхамбри, у недјељу 21, фебруара 2010. године, већ трећу годину за редом служена је свеправосМанастир Грачаницу 26. фебруара полавна Света Литургија на којој су сассетили су члан Светог Синода СПЦ луживали сви канонски православвладика Григорије и министар вера ни епископи Западне обале САД: Његово Преосвештенство Епископ за- у Влади Србије Богољуб Шијаковић. У изјави за КИМ-радио владика падноамерички Г. Максим, домаћин; Његово Високопреосвештенство Г. Ге- Григорије је казао да је срећан што је у Грачаници и што је са владикама морасим; Његово Преосвештенство Г. гао да разговара о свему. Јосиф и Његово Преосвештенство Г. „Срећан сам што сам у Грачаници, Венијамин. срећан сам што нас је владика примио да заједно поразговарамо о свеСВЕТОСИМЕОНОВСКА АКАДЕМИЈА му, али сам најсрећнији због ријечи владике Артемија. Вјерујем да је то утисак који ће подијелити многи вјерни људи, православни Срби широм планете, нарочито наш Патријарх коме је јако тешко што је његова патријарашка служба почела једним овако тешким проблемом. Чули сте данас шта је владика Артемије казао: Његова Светост Патријарх српски он је позвао на мир и поштовање одГ. Иринеј, у пратњи Његовог Преолуке Светог Синода. Добро би било свештенства викарног Епископа хвода му сви они који га воле не одмастанског Г. Атанасија и протојерејажу на начин на који су то досад чиставрофора Стојадина Павловића, в. нили него да му помогну тако што ће д. директора Патријаршијске управсе у миру и смирењу молити Богу за не канцеларије, присуствовао је 25. њега и за нашу Цркву“, казао је владифебруара 2010. г. традиционалној ка Григорије.

Свети Архијерејски Синод СПЦ је одлучио да се свечано устоличење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, првобитно планирано за 25. април текуће године, одложи за јесен. Нови датум још није одређен, а јавност ће о њему бити благовремено обавештена. Разлог одлагања је краткоћа расположивог времена за адекватну организациону и логистичку припрему овог значајног духовног догађаја, као и потреба да високи гости, домаћи и из света, имају могућност да се одазову, а не да због кратког рока то не могу да учине. Информативна служба СПЦ: Епископ бачки Иринеј, с.р. Београд, 1. марта 2010.

Приредио: Рајо Војиновић

Hronika mitropolije

април / 2010 / svetigora

ка Амфилохије, „По ријечи Господњој МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУсину рекавши да се она догађа кроз да није дошао да Му служе, него да ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ сву историју рода људскога. Архиепископ цетињски и Митрополит служи и да живот положи за ближње „И у наше се вријеме догодила. Када су црногорско-приморски Г. Амфилохије Своје, то је смисао свих звања, од се многи вратили Цркви, онда су они најмањих до највећих, у Цркви служио је 26. јануара, поводом празкоји су старији синови, који се нијесу Божјој. Мјера и висина звања је мјера ника древних мученика Ермила и били отуђили од Цркве, а мало их је Стратоника, који су за вјеру пострада- призвања на служење, на жртву“. било, посебно код нас у Црној Гори, ли у Сингидунуму, данашњем Београ- „На таквој саможртвеној љубави је почели да говоре: шта ће сад ови био заснован живот Светог оца наду, Свету службу Божију у Цетињском дојучерашњи безбожници? Сад се од шег Николаја Мирликијског коме је манастиру. њих не може ући у Цркву! Понавља се, посвећена ова света обитељ. На њој У литургијској проповиједи владидакле, иста та прича која је записана у је био утемељен живот свих оних ка је између осталог рекао: „ОстаСветом Јеванђељу“. који су се кроз вјекове овдје подвило је предање за нашега Светог Вла„Има и таквих који се не обрадују онизавали, од Светог Саве, утемељитеља дику Николаја, када је био рекма који се покају. Али се Отац наш неове обитељи, преко његовог ученитор Светотихоновске академије у бески и Црква Божија увијек радују ка, првог зетског епископа Илариона, ономе који дође себи“, рекао је владиПенсилванији, да је долазио свапреко Никона Јерусалимца, па до нако јутро прије свих у храм, цјеливао ка Амфилохије. ших времена. Нека би Господ и тебе икону Господњу говорећи: ’Доукријепио да тај дух саможртвеног бро јутро, Господе и Спасе мој ИсуНОВИ ИГУМАН ЦЕТИЊСКОГ МАНАслужења испуни и твој живот. И нека се Христе‘, а онда је ишао пред икоСТИРА ну Мајке Божје говорећи: ‘Добро јутро, би ти ово звање било подстрек на још ревносније служење Господу ИсуГоспођо, Мајко Господа и Бога мога‘. су Христу. И нека би и оне које ти ГоИ тек након тога је улазио у свети олспод подари да им овдје будеш духовтар. Поздрављао се, дакле, с Госпони наставник, сагласно твом примјеру, дом и с Мајком Божјом, као што се ми Господ водио и руководио путевима поздрављамо једни са другима. Имао спасења“, рекао је владика. је осјећај живог присуства Живога Бога кроз благодатно дејство икона Господа и Мајке Божје.“ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ„То је однос истинских, правих ЖИО НА САВИНОЈ ГЛАВИЦИ хришћана када улазе у Светињу Митрополит Амфилохије служио је У Цетињском манастиру је 31. јануара Господњу. Црква Божја вјековима 27. јанура, поводом празника Свеизвршена примопредаја игумантог Саве Српског Свету Службу свједочи то живо присуство Живога ске дужности између досадашњег Божију у новооснованом манастиру Бога међу нама. То су свједочили сви настојатеља, архимандрита Луке посвећеном првом српском архиепи- (Анића), који ће од сада бити Свети Божји људи, то су свједочили и скопу на Савиној главици у Грбљу. Свети мученици Ермил и Стратоник“, настојатељ новооснованог манаНа крају службе освештан је и преререкао је митрополит Амфилохије. стира на Савиној главици у Грбљу и зан, уз саслужење свештенства и мопротосинђела Методија (Остојића), литвено учешће бројних вјерника, МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУкоји ће од сада бити на челу цетињске славски колач, а потом су дјеца полаз- манастирске обитељи. ЖИО НА ВРАЊИНИ ници вјеронауке извела светосавски Предајући игуманску дужност рецитал. протосинђелу Методију, архимандрит Владика је вјерном народу предстаЛука је замолио манастирску братију вио настојатеља новооснованог мада му опрости све што је вољно и настира на Савиној главици архиманневољно гријешио. дрита Луку (Анића), досадашњег игуСабрат манастира, протосинђел Кимана Цетињског манастира рило (Бојовић) је у име братије рекао да су се у Цетињском манастиру у његовој бурној историји од времена МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУМитрополит Амфилохије служио је 30. ЖИО У МИОКУСОВИЋИМА његовог оснивача Ивана Црнојевића јануара са свештенством Свету Служподвизавали бројни знани и незнаМитрополит Амфилохије служио бу Божију у манастиру Врањина на ни монаси, и да се историјски је 31. јануара са свештенством СвеСкадарском језеру. редослед игумана ове свету Службу Божију у цркви Светог У току Литургије Владика је у чин те обитељи може пратиАтанасија Великог, архиепископа игумана рукопроизвео настојатеља ти тек у задњих око александријског, у селу Миокусовићи манастира јеромонаха Петра двјеста годикод Даниловграда. Ова црква (Драгојловића): „Оче Петре, ево данас саграђена је 1882. године. на. Господ, на празник Светог Антонија, У архипастирској бесједи великог подвижника и чудотворца, вјерницима владика је удостоји те да примиш звање игуматумачио јеванђелску на ове свете обитељи“, рекао је влади- причу о блудном

Hronika mitropolije

svetigora / 2010 / април

„Отац архимандрит Лука дошао је у ову обитељ прије многих од нас који смо сада овдје и један је од првих који су дошли под архипастирски жезал нашег Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, уочи Петровдана 1991. године. И врло брзо је, у својој ревности, постао јеромонах, а затим и настојатељ ове обитељи. Од тог времена он се трудио за ову обитељ. Многи данашњи игумани су изашли одавде, испод његове игуманске палице. Отац Лука је знао да нас утврди у вјери, да нас утјеши, да нам да поучан родитељски и братски савјет. На свему томе ми само можемо да му будемо благодарни и да га носимо у нашим молитвама.“ Уз „Многаја љета“, нови игуман је старом игуману уручио поклон братије, икону Светог Петра Цетињскога.

ДАР СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ САВЈЕТА БОГОСЛОВИЈИ Делегација Српског националног савјета, предвођена предсједником Савјета др Момчилом Вуксановићем, посјетила је 1. фебруара на Цетињу Богословију Светог Петра Цетињског и овој Црквено-школској установи уручила вриједну донацију. Српски национални савјет преузео је финансирање школовања тројице ђака Богословије за текућу школску годину, а школска библиотека обогаћена је са 150 примјерака књига чији је издавач подгоричка „Књижевна задруга Српског народног вијећа“ у едицији „Савремена српска књижевност у Црној Гори“. Вуксановић је у разговору са ректором Богословије протојерејем Гојком Перовићем рекао да ће Српски национални савјет у границама својих могућности увијек помагати Богословију и обећао помоћ у организацији наредне матурске екскурзије и колективне посјете ђака и професора наредним сајмовима књига у Београду и Подгорици. Отац Гојко

Перовић је изразиo благодарност на донацији и делегацији Савјета представио ђаке који ће бити корисници стипендије. КОНЦЕРТ ПЕТРОГРАДСКОГ ХОРА СВЕТОГ ЈОВАНА ДАМАСКИНА У ПОДГОРИЦИ У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици 1. фебруара је одржан концерт Хора Светог Јована Дамаскина из Петрограда под руководством Ирине Валентинове Болдишеве. Међу бројним гостима били су и амбасадор Русије, представници амбасада Србије и Бугарске, а након концерта, госте је поздравио и благословио митрополит Амфилохије: „Значајно је и то што је требало да ова дјеца дођу из Петрограда да нас пјевањем химне ‘Онамо, намо’ подсјете на нашу одговорност пред историјом, пред Косовом и Метохијом“. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије служио је 6. фебруара у Цетињском манастиру, поводом Задушница, Свету Службу Божију и парастос свим упокојенима. „Бог никога и ништа не заборавља и зато се Црква Божија сјећа и оних које су звјерови растргли, и оних који су у ратовима пострадали, и оних који су се по морима потопили, и оних који су се упокојили у миру“, рекао је владика у бесједи о Задушницама. „Предубоко је њено памћење, њено сјећање. Зато је много драгоцјено да се ми сјећамо својих и тјелесних и духовних предака, поготово на Задушнице. То је народ знао и по томе се управљао. И данас се по томе управља онај народ који није изгубио памћење.“ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У БАНДИЋИМА Митрополит Амфилохије служио је 7. фебруара са свештенством Свету Службу Божију у цркви Светог Николе у Ливадама Бандићким код Даниловграда. Света Служба уприличена је поводом недавног постављења новог пароха за Комане, Бандиће, Загарач и Загреду, презвитера Илије Зекановића.

Након Свете Литургије Владика је служио помен свим упокојенима који почивају на тамошњем гробљу. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије служио је 9. фебруара, поводом Преноса моштију Светог Јована Златоуста, Свету Службу Божију у Цетињском манастиру. „Ријечи Светога Златоуста примјенљиве су за свако вријеме, јер је био изузетан зналац људске душе, људских врлина и страсти, али то његово знање није било људско знање. Није то било знање по човјеку, него је било знање које је откривено, јављено благодаћу Сина, љубављу Бога Оца и заједницом Светога Духа“, рекао је митрополит Амфилохије. На крају Литургије владика је благословио славски колач, поводом имендана архимандрита Хризостома, настојатеља манастира Ком на Скадарском језеру. ПОЧЕТАК ПОСТА У МИТРОПОЛИЈИ Митрополит Амфилохије служио је 14. фебруара, на Бијеле покладе, Свету Службу Божију у Цетињском манастиру. „Оно што помрачује нас људе то је, прво, несавршенство наше природе“, рекао је владика Амфилохије у архипастирском обраћању вјернима. „Оно што помрачује још дубље наш ум, наше срце и душу, то је наше отуђивање од Бога, удаљавање од Лица Божјега. Зато је Црква и установила овај Свети пост, како би се у току тога поста уздржавали, не само од хране тјелесне која оптерећује

човјекова чула, него да би постили и тјелесно и духовно, да би одсијецали од себе све оно што нас помрачује и удаљује од Господа, од сусрета са Њим, да се помиримо једни са другима и да се помиримо са Господом.“ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО ВАСИЛИСА МАРАГОСА Митрополит Амфилохије примио је 17. фебруара у Митрополији на Цетињу г. Василиса Марагоса, шефа одјељења за Црну Гору у Директорату Европске комисије за проширење ЕУ, на његов захтјев. У дужем садржајном разговору митрополит Амфилохије и господин Марагос су размијенили мишљења о темама које се тичу Цркве, као што су статус црквене имовине и вјерских слобода, а која се налазе у корпусу питања о уласку Црне Горе у Европску Унију.

СУСРЕТ АМБАСАДОРКЕ УКРАЈИНЕ С МИТРОПОЛИТОМ АМФИЛОХИЈЕМ

Митрополит Амфилохије примио је 22. фебрура у Митрополији на Цетињу

САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЈЕСНИШТВА БАРСКОГ На дан Светог Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2010. године, након Свете Литургије Пређеосвећених дарова којом је началствовао Митрополит Амфилохије, у цркви Св. Николе у Старом Бару је одржан братски састанак свештенства Архијерејског намјесништва барског са исповијешћу свештенства. Архиепископ Амфилохије и свештеници Барског архијерејског намјесништва исказали су велико задовољство због веома успјешне градње Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару. На састанку је било ријечи о укупном црквеном животу у Намјесништву, а посебно о вјеронауци која се успјешно изводи. Свештеници Барског архијерејског намјесништва су најновије пријетње рушењем цркве Свете Тројице на Румији, изречене са веома високе црногорске државничке фунције, доживјели како поновни напад на вјерске слободе православног живља, који у Црној Гори представља апсолутну већинску популацију (чак око 70 одсто укупног становништва). Обновљена црква на Румији, тако, постала је „средство“ за лијечење проблема неких кругова актуелне црногорске власти и монета за поткусуривање политичких интереса. Притом, заговорници рушења ове светиње увијек иступају као заштитници вјерске толеранције. Међутим, ниједан барски свештеник никада није чуо ама баш ни једног јединог овдашњег муслимана да му

април / 2010 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У СТАЊЕВИЋИМА Митрополит Амфилохије служио је 19. фебруара са свештенством Свету Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Стањевићи. „Господ је дошао на земљу да би ми постали заједничари Његове природе“, рекао је Владика у архипастирској проповиједи. „Да би постали

ТЕОДОРОВА СУБОТА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије служио је 20. фебруара, на Теодорову суботу, Свету Службу Божију у Цетињском манастиру. „Сви празници, не само Господњи и Богородичини, већ и свих Светих Божјих људи, и сјећања на догађаје из домостроја спасења, нијесу ништа друго до празновање Исуса Христа од сјемена Давидова по Јеванђељу Павловом. Тако и Свети великомученик Теодор Тирон, тако и наш Свети отац Петар Цетињски, тако и рука Светог Јована Крститеља коју ми цјеливамо у овој Светињи, шта је друго до подсјећање на Њега“, казао је митрополит Амфилохије. „Свуда, дакле, гдје год се окренемо, и у нама и око нас, и у историји – ми налазимо Њега и Његово Свето Име и радујемо се томе. И овим постом се припремамо да још дубље видимо свјетлост истиниту и примимо Духа Небескога“, нагласио је он.

гђу Оксану Сљусаренко, амбасадорку Украјине у Црној Гори. Амбасадорка је митрополиту Амфилохију, као дар библиотеци Цетињског манастира, предала драгоцјено мултидисциплинарно издање Националне академије наука Украјине – Национални атлас Украјине, чија је израда трајала пуних 12 година. Поводом избора новог предсједника Украјине, митрополит је госпођи Сљусаренко уручио писмо честитке за новоизабраног предсједника Виктора Фјодоровича Јануковича, у којем је изразио увјерење у његову благонаклоност Цркви Православној и њеном устројству.

ПРВА ВЕЛИКОПОСНА ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА Митрополит Амфилохије служио је 17. фебруара са свештенством у Цетињском манастиру прву овогодишњу великопосну Свету Литургију Пређеосвећених дарова. „Сав смисао Литургије је у пјесми коју пјевамо – Тијело Христово примите, Источника Бесмертнаго вкусите“, рекао је владика у проповиједи. „Живот Цркве Божије, а у њој и живот свих нас креће се између ријечи Христових, позива којим почиње Његова проповијед и којим се наставља проповијед Цркве Божије до данас и до краја свијета и вијека – покајте се, јер се приближило Царство небеско.“ „Тако почиње призив Господњи нама на земљи, призив да се покајемо, да промијенимо свој ум и живот, да непрекидно мијењамо свој ум и живот напредујући ка бољему, обнављајући лик и подобије Божије у нама и задобијајући покајањем и очишћењем дар Духа Светога.“

заједничари Његове силе, Његове благодати, Његовога живота вјечнога, Његове вјечне свјетлости, свјетлости која сија са Лица Његовога. На тој свјетлости, на тој сили Божјој, на тој благодати почива небо и земља. Та сила Божја је уграђена у Божју творевину као бићетворна сила, као сила која ствара и која оно што ствара чини добрим“.

Hronika mitropolije смета црква на Румији... У питању је, уствари, опасно играње ватром у национално и вјерски мјешовитој средини која, ако потраје, може имати стравично тешке посљедице. Барски муслимани обилазе и помажу монахиње у манастиру Светог Сергеја Радоњешког на обронцима Румије, недалеко од цркве Свете Тројице, у Микулићима, гдје су они већински живаљ. Барски муслимани веома запажено помажу и градњу Саборног храма Светог Јована Владимира. Такође и римокатолици. Забадајући трн у здраву ногу, ови појединци из црногорске актуелне власти својски се труде да ту вјековну коректност барског суживота поремете. У Бару и околини посљедњих година никло је на десетине џамија. Оне су у насељеним мјестима, па ипак нико из црногорске актуелне власти не поставља питање зашто су оне изграђене без грађевинске дозволе. То питање је дежурно само за цркву Свете Тројице, на врху Румије, далеко од насеља, тамо гдје је била црква коју су Турци порушили 1571. године, покушавајући да на тај начин прекину већ тада вјековима традиционалну Тројичинданску литију за крстом Светог Јована Владимира.

svetigora / 2010 / април

ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ ЈОВАН СЛУЖИО У МАНАСТИРУ БЕШКА Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је 28. фебруара, уз присуство Митрополита Амфилохија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. У току Литургије пререзан је колач монаху Григорију, настојатељу манастира Старчева Горица, који је данас, на другу недјељу Часнога поста посвећену Светом Григорију Палами, прославио имендан. Након Литургије у манастиру Бешка, митрополит

Амфилохије и епископ Јован

посјетили су манастир Дајбабе код Подгорице, гдје су се поклонили моштима Преподобног Симеона Дајбабског.

литија такође окупља велики број житеља Подгорице, али и других градова Црне Горе, увијек уз присуство више архијереја наше свете Цркве. Међу многим пастирским проблемима који се намећу свештеницима, истакнут је, прије свега, милитантни атеизам наметан кроз деценије, који је узроковао незнање о Цркви и несхватање њене природе, те кроз то и стварање псеудорелигиозних организација заснованих на обоготворењу пролазних вриједности и категорија, као што су национална припадност, државност, идеологије и сл. Један од важних приоритет у будућем пастирском раду ће бити и помоћ овисницима од наркотика, чији се број, нажалост, из године у годину повећава. У том смислу је дата идеја за покретање и одређене институције у оквиру Митрополије, која би се непосредно бавила лијечењем и одвикавањем наркомана од дроге. Са састанка је пружена пуна подршка напорима да се сачува црква Св. Тројице на Румији, на њеном вјековном завјетном мјесту, и да се не дозволи њено рушење под плаштом миротворства, а уствари најдубљег раздора и кршења људских и вјерских права.

САСТАНАК СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЈЕСНИШТАВА ЦЕТИЊСКОГ И ПОДГОРИЧКОДАНИЛОВГРАДСКОГ И КОЛАШИНСКОГ Овогодишње редовно братско сабрање свештенства Архијерејских намјесништава цетињског и подгоричко-даниловградског и колашинског започело је Службом Пређеосвећених Дарова, којом је началствовао Митрополит Амфилохије уз саслужење свештеника, ђакона и вјерног народа у манастиру Дајбабе код Подгорице, поред моштију Преподобног Симеона Дајбабског, новопројављеног МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ светитеља Цркве Божије из СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ДУГА богомчуване древне Митрополије црногорско-приморске. Након богослужења и исповијести свештенства одржан је састанак, на којем су разматрани живот и мисија Цркве Православне на подручју ова два намјесништва. Изражена је благодарност Богу на благослову којим је обдарио град Подгорицу, давши му један од најљепших храмова не само у Црној Гори – Митрополит Амфилохије служио Саборни храм Христовог Васкрсења. је 7. марта са свештенством Свету Напоменуто је да је централна Службу Божију у манастиру Дуга код Светосавска академија Митрополије Подгорице. у Подгорици постала један од важних „Вјера, када се разгори у нашем срцу, догађаја у годишњем календару она је свједочанство Божјег присуства Подгорице, и да је, благодарећи у нама“, рекао је митрополит Господу и Одбору за организовање Амфилохије у литургијској ценралне Светосавске свечаности проповиједи, „Ако је тај темељ на Митрополије, она коме градимо свој живот прави и сваке године све истински, онда ће и све оно што на садржајнија и њему будемо градили на прави начин квалитетнија. Светосимеоновска бити здраво и истинско.“

Владика будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа! се испунио Божијом мудрошћу, Божијом љубављу? Он је, на благовијест која је јављена Пресветој Богородици ваистину, љубављу и добром побјеђивао. Онима који су га ријечима – Радуј се Благодатна, Господ је с тобом! – хтјели злом савладати он се супростављао само добром преко Пресвете Дјеве Богородице, преко Сина њеног, и зато је све побиједио. Побиједио је кроз Побједитеља Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, преноси смрти, јер се ослањао на Христа Господа, Коме је сав свој се у попуности и на нас, овдје сабране, нарочито живот предао. Кроз Господа Христа је постао јачи од смрти. овдје, поред гроба оца Јустина. Та радост прожима и Кроз смрт узишао је у живот нетрулежни, вјечни. И, ево, он прожимала је сва покољења хришћана, све душе, сва нас сабира, браћо и сестре, овдје у ову светињу. Али, не само срца вјерних кроз сва времена до дана данашњег и тако овдје, него нас сабира Цркви Божијој, ма гдје се налазили! ће бити до скончанија вијека, докле год буде вјерних и Овдје нас сабира физички, а духовно нас сабира по цијелој побожних душа које живе у страху Божијем. Та радост васељени. нас води у Царство Небеско. Ту радост донио је Свети Отац Јустин нас позива да и ми благодати данашњег празника Арханђел Гаврило са неба по заповијести Господњој. отворимо своје мисли, свој ум, своје срце, своја осјећања а када Ријечима: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде то учинимо, онда ће наше срце бити отворено за све људе, за по ријечи Твојој“, Пресвета Дјева је отворила врата сва створења. И тако ћемо остварити најдубље јединство једни свог срца благодати Божјој, отварајући и срце и ум међу другима. То је оно јединство које може учинити једино и сво своје биће Господу и постала саучесник тајне, Дух Свети и за то јединство треба да се боримо као што се посредница велике тајне спасења рода људског. Не борио отац Јустин. само тијелом него и духом, сво њено биће и ум њен, Преживио је најтежа времена, онда срце њено, сва њена осјећања била су заквашена, када су безбожници разарали Цркву преображена, просвјетљена божанском благодаћу, Божију, онда када смо доживјели два божанском силом, јер је Логос обитавао у њеној раскола. Отац Јустин био је распет пресветој утроби, оваплотио се и родио се у граду за свој народ, али највише се борио Витлејему. за јединство Цркве. И ако је кога Браћо и сестре, не причамо нешто што нема везе критиковао, критиковао је само зато да са нама, него оно што се на овај дан догодило би се сачувало јединство Цркве у Духу има надубљу везу са сваким хришћанином Светом, али и у сваком другом погледу. кроз сва времена. Сва та благовијест, сва та Нека овај празник донесе свима нама, радост, отворена је свима онима који желе да браћо и сестре, радост - епископима, заплове пучином вјере православне, свете свештенству и монаштву и вјерном народу, и спасоносне. И не треба питати како, него светињама на Косову и Метохији и цијелом треба Јеванђељу отворити и ум и срце. Та српском, напаћеном, многострадалном, радост је изнад земаљских радости, јер скоро увијек у историји, разапињаном земаљске радости су, иако нама толико драге народу, али народу кога Господ преко и потребне као људима, пролазне. Оне су као крста васкрсава и преображава. Шири лист који вене и трава која жути и пролази. своје руке на крсту Господ да сабере Ево примјера. Отац наш Јустин, од најмањег српски народ и хвала Богу, ево смо свог узраста, од малих ногу до свога данас сабрани овдје са свих крајева и скончанија, предао се тој тајни, отворио сабирамо се, иако не толико велико је врата свог срца, свог ума и предао се стадо, али данас се сабира српски Божијој благодати. Рекао је: „Ево слуге народ у своје храмове и прославља Господњег!“ – И тако се усавршио. Отуда Бога живога, Спаситеља свога, та неизмјерна, неодољива снага у духу Господа Исуса Христа, Пресвету оца Јустина у најтежим временима. Дјеву Богородицу и моли јој Мало смо и заборавили каква су била се да она својим молитвеним та времена. Била су скудна и тешка заступништвом заступа све времена, најгора могућа за вјеру нас и цијели свијет, а нарочито православну, али српски народ имао наша млађа покољења. је стуб вјере око кога се сабирао, око Нека нас Господ молитвама кога се оплемењивао, оца Јустина Пресвете Дјеве Богородице и који је поднио највећа страдања, Преподобног новојављеног највеће прогоне. Не бих рекао само оца нашег Јустина, помилује физичке него и духовне прогоне и спаси, Амин! који су много тежи, духовне везе и узе. Али ко ће ријеч Божију свезати, Дио из бесједе објављене у ко ће свезати човјека Божијега часопису Свевиђе који се предао Господу и преко Благовијести 2005. г, манастир Ћелије ваљевске кога дјелује Божија благодат, који

besjeda

Радост која је изнад радости

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

Из асортимана рукодјеља манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој e-mail: svetigavrilo@yahoo.com тел: +38267249783

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

НОВА

ИЗДАЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05 Изабрана дјела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

У издању манастира Светог Архангела Михаила на Превлаци изашла је из штампе четврта књига Библиотеке „Иловичко Законоправило“. Књига се састоји из 6 поглавља: О духовном животу, О монаштву, Богословље и молитва, Светилници, Примењена духовна лепота и Уместо поговора. У оквиру 5. поглавља налази се Служба Светом Исповеднику баошићком и далматинском Кирилу Цвјетковићу. Први примерци књиге изашли су уочи годишњице упокојења грофице Катарине Властелиновић, ктиторке манастира. Штампана је на 208 страница, са картонским корицама. Продајна цена је 3 евра.

ру го и зд ањ е

Рукодеље манастира Рустово Манастир Рустово, Челобрдо 85315 Свети Стефан manastirrustovo@t-com.me