ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.206

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XX  ВЕЛИКИ ПОСТ  МАРТ-АПРИЛ 2011. г.  БРОЈ 206

Саопштење Међуправославне припремне комисије Шамбези, од 22. до 26. фебруара 2011.

У Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију, код Женеве, састала се од 22. до 26. фебруара 2011. године Међуправославна припремна комисија Светог и Великог Сабора Православне Цркве. Одлуком Светог Синода Српску Православну Цркву су представљали Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, као вођа делегације, и Епископ бачки Г. Иринеј, као саветник. Раду Комисије је председавао Високопреосвећени Митрополит пергамски Г. Јован, представник Васељенске Патријаршије, а њен секретар је био Високопреосвећени Митрополит швајцарски Г. Јеремија, секретар за припрему Светог и Великог Сабора. Међуправославна комисија је имала за предмет рада довршење проучавања питања аутокефалије и начина њеног проглашења, као и питање православних диптиха. 1. Комисија је, након уводне речи Високопреосвећеног председавајућег и уводног излагања секретара Комисије, наставила испитивање питања потписивања Томоса аутокефалије, које је остало недовршено од њеног прошлог састајања. После дуге дискусије по овом питању није постигнута једногласна одлука. Будући да, према важећем Правилнику, одлуке треба да се доносе једногласно, сагласност по питању аутокефалије и начина њеног проглашења није постигнута и оно остаје још увек недовршено. 2. Комисија је заједно расправљала и о теми Православних диптиха и испитала је њене различите канонске и еклисиолош-

ке аспекте, описала је свремену праксу Православне Цркве по овом питању и једногласно изразила мишљење да се намеће обавеза да у будућности буду сачињени јединствени диптиси у Православној Цркви, као опипљив израз њеног јединства. Комисија је описала и критеријуме, како се они примењују до данас, за уписивање и сврставање неке Цркве у Свештене диптихе. Комисија је испитала молбу Цркава Пољске и Албаније о њиховом уједначеном рангирању у Свештеним диптисима свих Аутокефалних Православних Црква, по којој Црква Пољске предходи (албанској), па је предложила одговарајуће прилагођавање диптиха Православне Цркве. Комисија је испитала молбе: а) најсветије Цркве Грузије, о њеном уздизању на шесто место у Свештеним диптисима свих Православних Цркава; б) најсветије Цркве Кипра, о њеном уздизању на више место у Свештеним диптисима; в) као и приметно разликовање у Свештеним диптисима неких Цркава, које се односи на обухватање Цркава које нису свеправославно признате као аутокефалне. Комисија је утврдила немогућност изналажења једногласно прихватљивог решења у погледу ових питања. с.р. Митрополит пергамски Јован, Председавајући извор: Српска Патријаршија

У име Српске Цркве поздравно слово упутио је митрополит Амфилохије: „Високопреосвећени Господине Председавајући, Високопреосвећени и Богољубезњејши Оци и остали представници помесних Православних Цркава, Дозволите да Вас, као представнике помесних Православних Цркава Међуправославне припремне комисије Светог и Великог Сабора, поздравим у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и пуноће Српске Православне Цркве и да пожелим успех у раду ове Комисије. Сигуран сам да ћемо наћи

решење за ова последња два питања, како би што пре био сазван Свети и Велики Сабор Православне Цркве. Претходно је речено да припреме за овај Велики Сабор трају педесет година. Слободан сам да подсетим ово Сабрање да припреме, уствари, трају скоро сто година. Питање сазивања Васељенског Сабора покренуто је поводом обележавања 1600 година од Првог васељенског сабора (325-1925). Историјски услови, тешкоће и велики потреси у току двадесетог века допринели су да

до овог сазива не дође. Несумњиво један од битних разлога за то био је и хиљадугодишњи изостанак сазива васељенских сабора. Надам се да ћемо у духу смирења једнодушно наћи решење за преостала питања и, на тај начин, створити предуслове сазива Великог Сабора. Тако ће поново оживети и бити обновљен дух саборности древне Цркве првих десет векова, и тиме бити створени услови за остваривање мисије Православне Цркве у савременом свету. Хвала“.

– најдубља чежња људска

март-април / 2011 / svetigora

У име Оца и Сина и Светога Духа! анас, драга браћо и сестре, прослављамо два велика догађаја у историји неба и земље, у историји рода људског, у историји нашега људскога спасења. Такође данас, ове недеље, започињемо један велики празник припремамо се за почетак Великога и Светога поста, поста који није ништа друго него припрема за прослављање непрекидно и радовање тим двама догађајима: догађају Сретења и догађају Христовог Васкрсења. Најдубља чежња свих људи свих времена, и оних најпростијих и оних најумнијих и најученијих, је била како и на који начин се срести са Богом, како и на који начин видјети лице Божије. Све људске туге и све људске патње и све оно што је човјек кроз историју радио имало је, свјесно или несвјесно, садржало је у себи ту жељу, и тај циљ - како видјети Бога, како се с Богом срести, како Бога загрлити, како наћи Бога. Човјек као словесно, као разумно биће зна да све што се са њим догађа овде на земљи од рођења до смрти и све оно чиме живи и са чим се сусреће, да ако се не просвијетли и ако се не освијетли, осмисли тим сусретом, сусретом са Оним Који је Творац неба и земље, Који је изњедрио човјека, изаткао га у дубинама земље, у утроби материној, Оним Који је Почетак и Који је Крај, Оним Који је Свјетлост истинита и Живот истинити, ако Њега не сретне, ако се са Њим не види, онда људски живот и живот овога свијета нема смисла, нема значења. Е, управо дакле то свето сретење Бога и Човјека, сретење Исуса и Симеона Богопримца, то примање у своје руке у свој загрљај Христа Бога од Дјеве рођенога, у осми дан по Његовом рођењу од стране Симеона се догодило на овај свети празник Сретења, кога данас прослављамо, управо зато што је сутра почетак Великог поста, па га је Црква премјестила на данашњи дан, да буде прослављен достојно тај свети догађај. Симеон Богопримац, за кога постоји оно дивно предање како је у своје вријеме преводио књигу Пророка Исаије са још 70 преводилаца са јеврејскога на јелински језик. Преводећи је наишао на онај стих који гласи: „И дјева ће зачети и родиће сина и надјенуће му име Емануил.“ Он је, видјевши ту ријеч у јеврејском језику, помислио – „Како је то могуће да Дјева зачне?“, па је хтио да напише „Млада невјеста, млада жена ће зачети“ и онда му се јавио Господ и рекао: „Преведи

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Бога и човјека

besjeda

Загрљај

svetigora / 2011 / март-април

На почетку Поста увијек се праштаи напиши онако како пише, нашега Исуса Христа, Који је мо, молимо Господа да нам опрости све а ево ти обећања да нећеш спас наших душа и освећење наше гријехе вољне и невољне. У исто умријети све дотле докле и просвећење нашег живота“. вријеме, мирећи се са Господом, призване видиш и не сретнеш оноДа одбацимо дјела таме и да ни смо да се помиримо и да опростимо га о коме је прорицао просе обучемо у дјела свјетлости, рок Исаија.“ И тако се и доријечи су светога пјесника једни другима. Праштање је најдивнији годило: дочекао је дубоку које је записао први Свети цвијет људске душе и људскога срца. старост Симеон старац и Боапостол Павле и њих смо даТоме нас је сам Господ научио тиме што је гопримац и ево управо смо нас чули из његове ПосланиОн нама опростио и непрекидно прашта чули у светом Јеванђељу це – Одбаците дјела таме и призивајући нас да једни другима опрокако је у осми дан донијето обуците се у дјела свјетлости. стимо да би и Бог нама опростио. Зато се дијете да буде обрезано и Оно што промрачује нас ово вече и овај дан називају „прочкама“ како је Симеон Богопримац људе то је прво несавршеншто значи даном праштања. Како је гоизговорио оне ријечи које ство наше природе. Оно ворио наш отац, Свети Јустин Ћелијски, ми непрекидно понављамо што помрачује још и дубље данас се и птица у гори опрашта од друдо данас и понављаће их наш ум, срце и душу то је ге птице и тражи њен благослов, а каЦрква Божија до краја наше отуђивање од Бога, моли човјек, а камоли брат да не тражи свијета и вијека: „Сада отудаљавање од лица Божијега, опроштај од свога брата. Зато молећи пушташ у миру слугу свога губљење вида за ту свјетлост опроштај једни од других радујмо се ГоГосподе, по ријечи Твојој, јер којом нас је Бог обдарио росподу и кренимо са постом душе и са видјеше очи моје спасење дивши се од Пресвете Дјеве, постом тијела до великог и светог дана Твоје које си припремио сусревши се са својим савреХриста Васкрслога, Коме нека је слава и пред лицем свих народа. меницима док је на земљи жихвала у вјекове вјекова. Амин. Свјетлост на просвећење вио, васкрсавши из мртвих. Та Дио из бесједе на Вече праштања, незнабожаца у славу народа свјетлост Божија је оно чиме 14. фебруар 2010. г, Цетињски манастир. Твога Израиља.“ Свјетлост ми дишемо и живимо и ради га је обасјала, Свјетлост чега живимо и ради чега дикоја је рођена од Пресвешемо. Та свјетлост је она која те Дјеве, вјечни Господ и он је изговорио ове ријечи је засијала из гроба на дан Христовог Васкрсења тродневи посвједочио истинитост тежње светога Проро- нога, то је она свјетлост која је обасјала Симеона Богопримка - срео се са Господом, загрлио је Господа. А ако је ца, то је та свјетлост на коју нас призива Црква Божија да је иједан човјек имао тај дар да загрли Господа онда има задобијемо ослобађајући се од страсти, од гријеха, од свега наде за све људе и за све земаљске народе да се срет- онога што помрачује зенице наше душе. И зато је Света Црква ну са Господом. Црква Христова у коју се ми кршта- установила овај Свети пост, четрдесетодневни пост, како би вамо није ништа друго него је мјесто сретења нашег се у току тога Поста уздржавали не само од хране тјелесне са живим Господом и непрекидног сретања. Мјесто која оптерећује човјекова чула, него да би постили и тјелесно гдје се ми припремамо, као што се Симеон Богопри- и духовно. Да би одсјецали од себе све оно што нас помрачује, мац припремао, да и сами постанемо богопримци. што нас удаљује од Господа, од сусрета са Њим. Да се ослобоДа примимо Господа вјером, надом и љубављу. Да димо свих страсти, од огреховљености, од помрачености ума, се усели Господ у наше срце, у наш ум, у нашу душу, у оскрнављености срца, да се помиримо једни са другима да наше тијело, у наше биће, у наш живот, у живот овога би нас небески мир обасјао. Да се помиримо са Господом, да свијета. Да се усели Господ и сила Његова пуна бла- се испунимо оним што нам је Бог подарио, што нам је Господ годати и истине. Да се усели у нас она свјетлост која обећао и да се тако припремамо и припремимо за сусрет са је засијала - и то је онај други догађај, велики, свети Господом не би ли и ми постали богопримци као Симеон Бодогађај! - која је засијала из Христовог гроба на дан гопримац, примајући кроз покајање, очишћење, исповјест и Христовог Васкрсења. То Васкрсење ми прослављамо помирење, примајући тијело Господње на начин на који га је сваке недеље, непрекидно славимо Васкрслога Го- Симеон Богопримац примио, примајући га у тајни Причешћа. спода од Дјеве Рођеног, од Симеона Богопримца у И кроз то примање Господа да постанемо заиста истински наручје примљенога. прави богопримци. Зато радујмо се што нам је Господ подарио велика два страшна догађаја, судбинска догађаја за небо Свети пост – припрема за сусрет са Господом и земљу и за људски род, сва створења видљива и невидљива. А овај Свети пост, ова пучина морска, како је називају Подарио нам дар сретења, могућност да се са Господом сретсвети пјесници, коју треба да препливамо није ништа немо и обасјао нас свјетлошћу богопознања, познања Хридруго него је наша припрема, наше спремање да се ста Господа свјетлошћу Његовог Васкрсења. И припремимо сретнемо са Господом. Зато ћемо вечерас и читати оне се да препливамо ову дивну пучину Великога поста постећи дивне ријечи светог пјесника и изговарати пјевајући тјелесно, а постећи и духовно. Спремајући се да се са ГоспоГосподу: „Благодат твоја Господе засија, просветљење дом сретнемо, да Га прославимо својим животом, својим душа наших. Ево вријеме благопријатно, ево вријеме дјелима, радујући се Његовом Васкрсењу и нашем васкрсењу покајања! Одбацимо дјела таме и обуцимо се у дјела и радујући се сусрету са Њим, Господом нашим, Коме нека је свјетлости да би препливавши велико море поста до- слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. стигли да прославимо и Васкрсење Господа и Спаса Бесједа изговорена на Сретење, 14. фебруара 2010. г. у Цетињском манастиру.

март-април 2011 / број 206

из садржаја: митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Богословље 9 Јубилеј 13 Поводом празника 22 Разговор 28 Књига Јестирина 38 Мајке хришћанке 40

Загрљај Бога и човјека 3 ђакон НИКОЛА Пејовић

Велики пост - од тридневља 6 до велике четрдесетнице репортажа: РАЈО Војиновић

Да нас просвијетли Дух Небески 21 репортажа: АЛЕКСАНДАР Вујовић

Прослава Савиндана у Скадру 26 поезија: ДАНИЛО Мрваљевић

Ја, Свети Сава, 33 духом сам својим са вама obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XX  ВЕЛИКИ ПОСТ  МАРТ-АПРИЛ 2011. г.  БРОЈ 206

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојерејставрофор Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције: Татјана Марјановић Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јеромонах Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

··

На насловној страни: црква Пресвете Тројице на Румији

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев) Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

osvrt ђакон НИКОЛА Пејовић svetigora / 2011 / март-април

есумњиво да је централни догађај, не само Цркве, већ и цијелог човјечанства и рода људског, догађај Васкрсења Христовог. Колико је он значајан најбоље се види из ријечи Светог апостола Павла: „А ако Христос није устао из мртвих, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша“(1. Кор. 15,14). Сав живот Цркве је заснован на овом догађају и улива се у овај догађај. Исто тако у центар своје богате богослужбене праксе Црква ставља празник Васкрсења Христовог, који је срж и врхунац литургијског живота. То је „сунце чији зраци свуда продиру“. Сви празници су тако постављени да представљају као неко поклоничко путовање кроз које хришћани пролазе да би на крају стигли у радост Васкрсења Христовог. Али овај крај јесте и нови почетак, „новога“ живота. Зато је Васкрсење, „Новозавјетна Пасха“, тј. „пролазак“ из „старог“ у „нови“ живот. Међутим, тај „пролазак“ није обична и лагана шетња, коју треба само да прошетамо, или коју ће неко други за нас урадити, већ узак и тежак пут и тијесна врата кроз која мора да прође сваки хришћанин (Мт. 7, 14). Зато је Црква ту да помогне. Она нам даје могућност да будемо савршени као што је савршен Отац наш (Мт. 5, 48) и да одбацимо старог човјека у нама и да се усели Христос, да би и ми заједно са апостолом Павлом узвикнули: „А живим - не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20). Велики Пост се јавља као одговор на ту нашу потребу, на наш вапај и на нашу немоћ. Посматрајући га као припрему за „Празник над празницима“, видјећемо да он није увијек био овакав каквог га данас познајемо. Рана Црква познаје краће постове пред прославу Васкрса, али „већ у IV и V вијеку пост пред Васкрс се зове ’Четрдесет дана’ (Quadragesima Tessaracosti) и представља универзално прихваћену институцију“. Дакле, Велики Пост није био овакав од самих почетака. Он је пролазио кроз један период обликовања и формирања уз бројне факторе који су утицали на то формирање. Није тешко закључити да празник Васкрсења на почетку његовог прослављања није имао овакво и оволико припремно вријеме, него се основа припреме састојала из Светог Тридневља.

ВЕЛИКИ ПОСТ – ОД ТРИДНЕВЉА ДО ВЕЛИКЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ

азвало низ црквених канона. У Јерусалиму је у Велики пост била укључена и Страсна седмица, али нису биле укључене суботе и недеље. Тако се Велики пост продужавао на осам недеља, од којих је свака имала пет посних дана - што је тачно давало четрдесет дана строгог поста. Епифаније Кипарски и Св. Јован Златоусти потврђује исту праксу у Антиохији 387. године. Међутим, у Константинопољу су у четрдесет дана почели укључивати суботе и недеље, али су зато искључивали не само Страсну недељу, већ и Лазареву суботу и Цвијетну недељу. Најзад, на Западу и у Египту у Велики Пост је била укључена и Страсна недеља и недељни евхаристијски дани, што се одржавало у још краћем посту. У границама византијске синтезе Велики пост је продужио да се развија и у погледу његове организације у времену тј. дужини и његовог богослужења. Сирној седмици су додате још две претпосне седмице. Седмица „блудног сина“ се развила из месопусне недеље и спомиње је Теодор Студит у деветом вијеку (Беседа 50, PG. 99, 577). Седмица „митара и фарисеја“ се развила из анти-јерменске полемике; по први пут се помиње у осмом вијеку. Међутим, одлучујућу улогу у формирању Великог поста каквог га данас познајемо одиграла је литургичка реформа која се догодила у деветом вијеку, а спровео ју је Студитски манастир, нарочито Свети Теодор Студит. То је вријеме када су катихуменат и крштења одраслих ишчезли из црквеног живота, а карактер Великог поста као припреме за крштење катихумена, замењен је „покајничким“ карактером. Дакле, до десетог века, занемарујући незнатне детаље, Велики пост је добио свој данашњи облик.

март-април / 2011 / svetigora

Великопосно путовање На крају овог рада прећи ћемо укратко данашњи пут Великог поста, иако је то посебна цјелина која захтијева много детаљније проучавање, како у њеном историјском развоју, тако и у теолошком схватању и доживљају Великог поста и разноликости и богатства његовог богослужења. У разумијевању Великог поста највише ће нам помоћи истоимена студија оца Александра Шмемана. У њој нам он показује да Велики пост даје одговор на питање шта је истинско покајање и зашто нам је оно неопходно. „Он је заиста школа покајања коју сваке године мора да похађа сваки хришћанин, да би продубио своју вјеру, да би процијенио и, ако је могуће измијенио начин свог живота. То је дивно поклоничко путовање на сам извор Православне вјере, то је поновно проналажење православног пута.“ Будући да је Васкрс најважнији догађај у нашем животу и у животу Цркве, тако је и припрема за овај догађај посебан период у нашем животу. Свети ава Јустин Ћелијски ће рећи да је Васкрсење Христово темељ

Оно обухвата Велики Петак, Велику Суботу и сам дан Васкрсења. Касније су се почели додавати и други дани, па се ишло на пет, па седам, па двадесет, па четрдесет дана, зависно од краја до краја. Већ крајем III вијека, мада не свуда, четрдесетодневни пост замјењује ове краће постове. На питање како је текао развој Великог поста, литургичари дају двојак одговор. Један одговор је да је данашњи Велики пост настао као резултат спајања предпасхалног поста и једног другог поста, у почетку независног од пасхалног, тј. поста који је настао као успомена на Христов пост у пустињи после Његовог крштења. Због тога је овај пост био повезан са Богојављањем. Друго мишљење литургичара је да је под утицајем институције катихумената (оглашених) дошло до спајања ова два поста и праксе припреме за њихово крштење које се обављало на Васкрс. Сведочанство налазимо код Тертулијана: „Најсвечанији дан за кршење је Пасха, када су се збила страдања Господа, у која се ми крштавамо... Због тога што је Спаситељ постио четрдесет дана након крштења и нама је потребно да исто чинимо...“ Да је на његово продужење од четрдесет дана несумњиво утицала пракса припремања кандидата за крштење свједочи нам и Михаил Скабалановић у свом Тумачењу типика. Он каже: „како се у III вијеку крштење везивало за Пасху, због тога је тај пост добијао предпасхални карактер. Тертулијан наводи: ’Потребно је молити се молитвама, са постом, коленопреклоњењем и бденијем, са исповиједањем свих ранијих гријехова.’ (О Крштењу, XX).“ Међутим, он свједочи да није у свим црквама у III вијеку била прихваћена пракса да предпасхални пост траје четрдесет дана. Што се тиче Александрије, гдје је живио и радио Ориген, имамо свједочење да је предпасхални пост био ограничен на свега неколико дана. Продужење поста на 40 дана могло је прво настати у Палестини, а пошто је Црква у Јерусалиму имала велики утицај и ауторитет, то се пракса поста од 40 дана лако могла раширити по цијелом хришћанском свијету. Разлике у посту су постојале због различитог разумијевања смисла „Четрдесетнице“. У предјелима гдје је био прихваћен шестонедељни пост, он је започињао друге недеље данашњег Великог Поста. Трагови такве праксе су и данас примијетни код римокатолика. Увећање поста на седам недеља изазвано је околношћу да се у број посних дана нису убројавале суботе и недеље током Четрдесетнице; али док Запад све више прихвата праксу поста суботом, томе се Исток упорно супроставља, што је из-

svetigora / 2011 / март-април

на коме ученици Његови зидају вјеру своју и проповијед своју. „Сва њихова дјела, у ствари, ничу из једног Христовог дјела, и своде се на то једно дјело.“ Васкрс није само један од празника него је много више. Христос је Својом смрћу измијенио природу смрти и учинио је Пасхом (Проласком) у Царство Божије и тиме је учинио да и ми будемо учесници Његовог Васкрсења. Чим смо отпочели пут у „радосну тугу“ Великог поста сагледавамо веома далеки циљ, а то је радост Васкрса, тј. улазак у славу Царства Божијег. Тај предукус Васкрса чини великопосну тугу радосном. Будући да Црква има најдубљи психолошки увид у људску природу, оглашава приближавање Великог поста и позива нас да се за њега припремимо прије стварног његовог почетка. Прије почетка Поста нама се објашњава његово значење. Даје нам се пет припремних недеља које нас својим јеванђелским порукама постепено уводе у Велики пост. Прва припремна недеља је Недеља Закхејева. Она нам свједочи да је природа сваке жеље, жеља за Богом. Ако жарко желимо, Христос ће одговорити на наше жеље. Друга, Недеља о митару и фарисеју, нам указује на још један вид покајања, а то је смиреност. Великопосно време почиње молитвом за смирење, које је почетак истинитог покајања, а покајање је повратак ка првобитном реду ствари. Тада пјевамо по први пут тропаре који ће нас пратити цио Велики пост: „Отвори ми двери покајања, јер дух се мој рано подиже ка Твоме светоме храму, носећи тјелесни храм сав опогањен: но, као милостив очисти Твојом милосрдном милошћу.“ У трећу припремну недељу, Недељу блудног сина, пјевамо тужни псалам 137: „Седели смо и плакали на рекама Вавилонским када смо се сећали Сиона...“ Овај псалам је постао човјекова пјесма онога тренутка када схвати да се налази у „изгнанству“. Четврта је Месопусна недеља. Љубав је њена основна тема. У Јеванђељу ове недеље се чита Христова парабола о Страшном суду (Мт 25, 31-46). Кад Христос дође да нам суди, мјерило Његовог суда биће љубав – и то конкретна и лична љубав према сваком људском бићу. Хришћанска љубав је могућа немогућност да се види Христос у сваком ближњем, без обзира ко је он, кога је Бог, по свом вјечном плану одредио да уђе у мој живот, бар

за један часак, и не као случајност ради „добра дјела“ или ради вјежбања у човјекољубљу, већ као почетак вјечног дружења у Самоме Богу. У Сиропусну недељу Црква прославља свете просветљенe постом, који су нам узори и водичи кроз тешки подвиг покајања. Велики пост нас ослобађа од робовања гријеху. Јеванђеље у ову последњу припремну недељу (Мт 6,1421) поставља услове за то ослобођење. Пост је први услов, који се састоји у одбијању да прихватимо жеље и подстицаје наше пале природе. Праштање је други услов. Ако опростите људима њихове преступе, Отац ваш небески ће и вама опростити. Пет пута понављамо прокимен: „Ојађен сам, немој да од свога слуге окренеш лице. Чуј ме одмах. Ојађен сам. Немој да од свога слуге окренеш лице.“ И Пост је ту. Долазе недеље Великог поста. Прва је Недеља православља (Чиста). У њој нас Црква подсјећа на победу над иконоборством и на поновно увођење прослављања икона у Цариграду 843. год. Веза ове прославе са Великим постом је чисто историјска. Одјељци из Светог Писма који се читају у недељама поста саставни су дио раних хришћанских катихеза. Они објашњавају припреме катихумена за крштења. Прве недеље поменути су праведници Старог Завјета. Из посланице се изводи закључак (Јевр. 11, 24-26; 32-40; 12, 2) „и сви ови, иако су посвједочени за своју вјеру, не примише обећања, пошто је Бог за нас предвидио нешто боље...“ Одговор налазимо у Јеванђељу које се чита прве недеље: „... Видјећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста, вам кажем: од сада ћете видјети небо отворе-

но и анђеле Божије како улазе и силазе на Сина човјечијега“

Пост

кроз призму учења

Светог ГригоријА Паламе Предавање протојерејa-ставрофора Драгана Станишића, професора Богословије Светог Петра Цетињског, пароха подгоричког, одржано у недјељу, 15. марта 2010. г. у манастиру Подмаине.

март-април / 2011 / svetigora

вети Григорије Палама један је од најзнаменитијих светитеља Православне Цркве. Рођен је 1226. године у Цариграду, у племићкој породици која је била блиска двору цара Андроника II. Отац му се упокојио када је Григорију било седам година. Школовао се при двору. Уобичајени тадашњи школски програм садржавао је Аристотелову логику, из које је Григорије био врло успјешан. У двадесетој години одлучује да прими монашки постриг и утиче на своје укућане, мајку, два брата и двије сестре да слиједе његов примјер. На Светој Гори приступио је монашкој заједници Велике Лавре Светог Атанасија. Најезда Турака на Атонско полуострво 1325. г. натјерала је многе монахе да напусте Свету Гору. Григорије се настанио у Солуну гдје је установио духовне заједнице засноване на молитви. Рукоположен је за свештеника 1326. г. у тридесетој години живота. Заједно са неколико монаха настанио се у скиту близу Верије, следујући основне узоре исихастичког живота. Сваке недјеље по пет дана непрекидно је у својој келији вршио молитвено правило – Исусову молитву. Суботом и недјељом састајао се са својом братијом због вршења Свете Евхаристије и заједничарења. Године 1331. враћа се на Свету Гору у келију Светог Саве близу свог првог манастира, Свете Лавре. Између 1335. и 1336. г. кратко је био игуман манастира Есфигмен, а 1347. г. изабран је за архиепископа солунског. На тој катедри провео је 13 година. Период између 1354. и 1355. г. провео је у Малој Азији као турски заробљеник. Постоје свједочанства да су га управо Срби искупили из ропства и он се тако вратио у Солун. За вријеме заточеништва Григорије је имао значајне сусрете са мухамеданцима, занимао се за њихову вјеру и био на прагу да их преобрати и крсти. Упокојио се 1359. г. Сабор у Цариграду, којим је предсједавао патријарх Филотеј, његов ученик, прогласио га је за светитеља. Друга недјеља Великог поста посвећена је Светом Григорију Палами. Као што у првој недјељи

протојереј-ставрофор ДРАГАН Станишић

и који желе да буду крштени, који се припремају за Пасху видјети пројаву Царства Божијег. Друга недеља је посвећена Светом Григорију Палами (Пачиста). И ова веза Светог Григорија са Великим постом је историјска. Јеванђеље друге недеље (Мк 2,1-12) је слика напора и жеље који су показани у причи о одузетом, кога су до Христа спустили кроз кров: „...А Исус видјевши веру њихову рече одузетоме: Сине, опраштају ти се гријеси твоји!“ Трећа недеља је недеља Крста, па је и Јеванђелска тема о Крсту (Мк 8, 36-9,1): „... Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?“ Од ове недеље па надаље читају се одјељци из Посланице Јеврејима, који нам откривају значај Христове Жртве преко које смо добили приступ у светињу над светињама Царства Божијег. Тада се у Јеванђељу Св. Марка објављује добровољно страдање Христово: „и говораше им да ће Син човјечији бити предан у руке људи, и убиће га...“ Четврта недеља је посвећена Светом Јовану Лествичнику. У Јеванђељу ове недеље наставља се прича о путу Христовом и наговјештава се Његово Васкрсење: „...и када га убију трећег дана васкрснуће“ (Мк 9,17-31). Светој Марији Египћанки је посвећена пета недеља поста. У петој недељи катихеза се приводи крају и час човјековог уласка у Христову смрт и Васкрсење се приближава (Мк 10, 32-45). Последња недеља Великог поста зове се Врбица - Недеља палми. Центар пажње је Лазар – његова болест, смрт, туга рођака и Христово реаговање на све ово. Цијела седмица пролази у духовном размишљању о предстојећем сусрету Христа и смрти, најприје у лицу његовог пријатеља Лазара, а затим и у Христовој сопственој смрти. Велики пост можемо подијелити у два дијела. Први дио су недеље до Крста, и кроз њих нас Црква позива да себе чистимо од гријеха, да се боримо против тијела и страсти и док год ово чинимо стално смо позвани да гледамо напријед, да гледамо у „нешто више“ што је за нас припремљено. Други дио Поста почиње недељом Крста када центар нашег посног богослужења постаје Тајна Христових страдања, Његовог Крста и Смрти. Све ово нам говори да је Црква направила најбољи план човјековог спасења. Најбоље је и најлакше да тај пут слиједимо. Ако тако поступамо тада ће Велики пост бити не само човјеково поновно проналажење вјере, већ и откривање живота и његовог божанског смисла, његове свете дубине. А све то само стога што проналазимо Бога, а проналазећи Њега, ми проналазимо све оне врлине, све дубине и ширине бескрајних могућности које нам је Бог даровао и за које смо створени. Једино тако можемо схватити и радосним срцем пјевати стихове које пјевамо на Васкрс увече, а са којима ћу завршити овај рад о Великом посту: „Све је данас испуњено свјетлошћу, Небо и земља и подземље, Зато цијела творевина нека светкује Христово Васкрсење; У њему се утврђујемо. Не лиши нас овог очекивања, Човјекољупче!“

bogoslovqe

(Јн 1, 43-51). Ово значи да ће оглашени који вјерују у Христа,

svetigora / 2011 / март-април

Поста Црква прославља одбрану светих икона, тако у овој другој прославља одбрану животворне благодатне енергије Свете Тројице. Домет православља остварен у молитвеном тиховању (исихазму) Св. Григорије бранио је управо том преображењском енергијом. Бранио је благодат Божију, бранио је животворну Свету Тројицу. Источни монаси, исихасти, који дјелају Исусову молитву (Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног) настојали су и наглашавали да је однос између Бога и човјека толико близак да се они сједињују у благодати Духа Светога. По Светом Григорију, ми нијесмо настали да би смо нестали. Животворна Тројица, Која нас је призвала из небића у биће, има вјечно биће, вјечну енергију, којом се освећујемо. Паламин противник, Варлам, није могао да прихвати ову могућност јединства Бога и човјека, иако је признавао наслеђе свих седам Васељенских сабора. Сматрао је да оно што је речено у наслеђу дотадашње теологије више нема потребе продубљивати. Тако је дошло до спора између двојице великих људи тога времена и тај спор се окончао побједом православља. Црква је усвојила Паламино учење које је само потврда онога живота који су нарочито монаси спроводили још од четвртога вијека. Од тада до данас, када се на плану црквеног живота појави нека недоумица или изазовна тема, незамислив је одговор, у дубљем смислу, а да није прожет исихастичким искуством. Светитељи Божији Серафим Саровски и Силуан Атонски послије више вјекова поново оживљавају исихастички дух молитвеног дјелања. То своје искуство описују као задобијање благодати Духа Светога. Исихастичка теологија код нас позната је још од цара Душана, који се лично сусрео са Светим Григоријем и нудио му да дође у Србију. Тај сусрет имао је одјека кроз све вјекове наше историје до данас. У нашој савременој теолошкој литератури нарочито је вриједна помена студија митрополита Амфилохија „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами“, која је недавно објављена у издању манастира Острог у преводу епископа Атанасија Јевтића и Дејана Ристића са

грчког на српски језик. Епископ Атанасије за ову митрополитову књигу каже да се убраја у десет првих књига двадесетог вијека, што се тиче богословља. Књига је намијењена студијској јавности академског ранга. Првобитно, настала је као докторски рад који је одбрањен на Атинском универзитету. Св. Григорије Палама је један од најдубљих богослова Цркве Божије. Његова мисао има свој рефлекс и у контексту модерне науке. То да је свијет енергетског састава постаје евидентно и за научни дух, а то је оно што имамо код Св. Григорија у четрнаестом вијеку. Трагајући за границом органског и неорганског и научни дух увиђа да и у основи неживе твари имамо покрет, енергију. Према учењу (науци) Св. Григорија, нема никаквог тијела у овом космосу које нема енергију. Али, све што постоји не може да остане само за себе, на оном квалитету енергије коју има. Призвано је да се испуни непролазном вјечном енергијом. У том смислу Црква има преображавајућу улогу да космос, у малом и великом, узведе и осмисли божанским енергијама. Учење Св. Григорија о суштини и енергији претпоставља Личнога Бога. Заједничарење човјека са Богом посредовано је причасношћу овим суштинским енергијама. Бог је у суштини непричастан човјеку а опет и јесте причастан, благодарећи нествореној енергији, која није нешто друго од суштине, већ је у сваком свом изласку објава све суштине Триипостасне Природе. Св. Григорије признаје и катафатичко /потврдно/ и апофатичко /одрично/ богословље. Апофатички метод односи се на несхватљивост и неизрецивост Божанства које по суштини није партиципативно – причасно, а катафатички, да по енергији и откривењу и јављању јесте причасна и видљива Слава самог Божанства.

Паламино главно богословско дјело садржано је у Тријадама, расправама које је написао између 1338. и 1341. г. Ове расправе потврђене су светогорским Томосом и Сабором у Цариграду. Значајне су и Паламине Бесједе изговорене у току његове архипастирске службе у Солуну. Према Јовану Мајендорфу, без тих бесједа, којих има 61, немогуће је разумјети личност овог светитеља. Те бесједе су полазна основа нашег предавања о посту. Током Велике Четрдесетнице Св. Григорије у својим бесједама тему поста тумачи у једном драмском контексту. Каже да је пост својеврсно распеће човјекове воље између Тројичног Бога и свезлобне духовне змије. Насупрот посту стоји неуздржање. Пост и неуздржање су међу собом толико супротни колико живот и смрт. Заповијест о посту стара је колико и природа и живот људски. Дата је Адаму ради очувања Богом дарованог му живота и благодати Божије. Неуздржање представља одлуку која доводи до смрти тијела и душе. Змијска логика неуздржања привлачи човјека,

Према Св. Григорију, пост и уздржање су двоструке зидине и онај који живи унутар њих наслађује се великим спокојством. Тако је пророк Данило, налазећи се иза тих зидина, побиједио оне којима је стомак био бог и удостојио се архангелског надзора.

март-април / 2011 / svetigora

али њега не напушта ни тежња за тројичном логиком рајског живота. По Св. Григорију, ова тројична логика заснована је на вјери у живога Бога која води ка искуству које надилази свако логичко доказивање. Овим разликовањем вјере и знања радикално се отвара један проблем који ће касније бити у нововјековној философији тема односа теологије, философије и модерне науке. Он хоће да афирмише своју тројичну логику засновану на вјери. Тиме не негира људску логику и знање, већ указује на вјеру која превазилази границе свих доказима заснованих схватања. Свети Григорије наглашава вриједност узајамног прожимања божанског и људског живота. Падом у гријех, према Св. Григорију, човјеку је преостало или да вјерује у безграничну доброту Божију или да се сурва у бездану таму злобне змије. Рај у коме се Адам наслађивао божанским добрима био је мјесто поста. Цјеломудреност и уздржање су најраније стање човјековог постојања. Заповијеђени пост није ограничавао Адама да позна добро, ограничавао га је да позна зло. Бог је у рајском врту уготовио савршенства која би могла бити посјед човјеков у вјекове вјекова. Послије пада Адам није остао у Рају, али је природно да он сад поново хоће Рај. У новим околностима он треба да схвати потребу уздржања од општења са змијом. У Старом Завјету сви догађаји везани су за, с једне стране, вјеру у безграничну доброту Божију, и, с друге стране, за општење са свезлобном змијом. Ноје, Аврам, Јаков, Мојсије, Илија и други су постили. Зато што су били уздржљиви удостојили су се боговиђења. Прије Потопа људи су били неуздржљиви. Исто тако, и Содомљани су били распаљени противприродним блудом, због чега је услиједила огњена киша и њихова пропаст. Због Израиљаца који су блудничили са Моавкама, у једном дану је побијено 23 хиљаде њихових мушкараца. Наводећи ова мјеста из старозавјетне историје, Св. Григорије пријављује

како је и у његово вријеме блуд представљао узрок пораза од иноплеменика. Свети Григорије каже да се на земљи у вријеме Потопа није нашао Ноје и његови синови који су живјели цјеломудрено, не би остало никаквог основа и кријена из кога би настао други свијет послије Потопа. Мојсије је постећи 40 дана на Гори, према Писму, видио Бога али не у загонеткама, него у откривењу, бесједио је са Њим и разговарао као што се разговара са пријатељем. Овај догађај у свом исихастичком стилу Св. Григорије описује овим ријечима: Бог га је поучио па је и сам Мојсије друге поучавао о Богу, говорећи да је Бог вјечносуштни Који не прелази у небиће, непостојање, него, напротив, из небића призива у биће и све из небића преводи у биће, не допуштајући му да се распадне у небиће. Он је на почетку само својом вољом једним знаком васцијелу видљиву, вештаствену, чулну творевину у једном тренутку извео из небића у биће. Постоји схватљиво и несхватљиво код Тројичног Бога, једно се односи на енергије Његове а друго на природу и предвјечно постојање лица Свете Тројице. Григорије Палама заступа постепено откривење Бога. Он каже да Стари Завјет јасно проповиједа о Оцу али нејасно о Сину. Нови Завјет открива Сина и говори о Духу Божијем. Оваплоћени Логос је зато истовремено откривење Бога, смисао човјека и цјелокупне творевине. Ако поричемо Божију схватљивост онда поричемо Његово постојање и јављање. Бога заиста не можемо сазнати али нам се Он сам открива. Христос је оваплотивши се даровао људима натприродно знање. За разликовање вјере у безграничну доброту Божију од змијске логике неуздржања Св. Григорије наводи примјер Мојсија на Синају: Док се Мојсије на Синају испуњавао боговиђењима, с друге стране Израиљци су играли, пјевали, јели,пили радујући се дјелу својих руку, златном телету, идолу којем су се клањали као Богу. Исто тако, послије дароване им небеске хране (мане) у пустињи, тражили су да једу месо, наводи Григорије. Због преједања месом од препелица пуно их је умрло у страшним мукама. Корисно је чути и примјер свештеника Илија који је погинуо због неуздржања своје дјеце. Илије је пазио на сваки свој покрет, избјегавао је гријех, али његови синови нијесу га слушали, кидали су месо са принесене жртве и узимали кад су хтјели. Убио их је Бог, а Илије, кад је чуо, пао је наузнак и умро. Овај призор нас опомиње да пост није само индивидуални чин, треба да постимо заједно, да једни друге подстичемо на пост. У Цркви пост је осмишљен заједничком службом Богу и ближњем. Паламино тумачење заповијести о посту обухвата сва покољења од Адама до Христа. Боговиђења изабраних Божијих људи која следују из поста испуњавају силом сваког од њих. Тако је пророк Илија том силом удвостручио благодат која је обитавала у њему и могао је другоме да пренесе. У том смислу, био је вазнесен са земље

svetigora / 2011 / март-април

на небо као очигледан праобраз Вазнесења Христовог. Бог се у тихом гласу јавио пророку Илији. Пројављивање тихог гласа наговијестило је Духа Светог и благодат. Господ Исус Христос је постећи у пустињи савладао заједничког кушача, одузео му моћ коју је имао над људима. Према Св. Григорију, пост и уздржање су двоструке зидине и онај који живи унутар њих наслађује се великим спокојством. Тако је пророк Данило, налазећи се иза тих зидина, побиједио оне којима је стомак био бог и удостојио се архангелског надзора. Григорије Палама неуздржање упоређује са свињским животом. Тако је блудни син првобитно изабрао свињски живот сваштождера. Обједујући са свињама он им се уподобио. Кад се покајао вратио се своме оцу. Св. Григорије упозорава да, ако се неразумно будемо клонили поста, очекују нас паклене муке. Његово схватање поста прожето је и учењем о крсту. У својој једанаестој бесједи каже: Да није било силе Крста човјек се никада не би могао измирити са Богом. Распети тијело са страстима и похотама његовим значи да човјек престане чинити што је противно Богу. Јер ако тијело клизи наниже морамо се потрудити да га подигнемо у висину крста. Види ли неко у себи да га жестоко нападају блудне помисли нека му буде јасно да још увијек није разапео себе. Светитељ каже да се сила крста показује у следећем: побјеђивати кроз немоћи, узвишавати се кроз смирење, богатити се кроз сиромаштво, јер се крст Господњи јави као оно што објављује свецијели домострој доласка Господњег у тијелу. Палама не може а да не направи аналогију између два дрвета, онога у Рају – спотицања и овог Христовог Крста –успињања. Првим дрветом оживио је гријех и смрт, а другим, крсним, умртвљени су и побијеђени. Као што је у току Свете Четрдесетнице на средину цркве постављен часни крст који цјеливамо и поклањамо му се тако је и у готово свим Григоријевим бесједама смисао Крста средишња тема. Овим вечерашњим предавањем дотакли смо се низа тема из обимног богословског дјела Григорија Паламе. Свака од тих тема условљена је једна другом. Поимање поста код Светог Григорија схвата се систематски кроз осврт на свеукупно богословље Цркве Божије. Без системске подршке цијеле Цркве није могуће побиједити ону свезлобну змију о којој говори Свети Григорије. Дакле, пост је условљен учешћем у богослужбеном поретку и поштовањем тог поретка у Цркви. Боговиђења која следују из поста од Адама до Христа послужила су Св. Григорију као основа његовог учења и молитвеног тиховања.

егово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије прославио је 30. децембра 2010. г. јубилеј - 20 година устоличења у Трон митрополита цетињских и 25 година епископске службе. На Светој Архијерејској Литургији у Цетињском манастиру Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Г. Викентије и Преосвећена Господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, тимочки Јустин, шумадијски Јован, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, диоклијски Јован и бројно свештенство, уз молитвено учешће великог броја вјерника. У току Свете службе, владика Амфилохије је у чин протојерејаставрофора произвео протојереје Момчила Глоговца, пароха рисанског, Драгана Станишића, пароха подгоричког и протојереја Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског, а у чин протопрезвитера јереја Јована Рајака, пароха доњегрбаљског. Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије је у литургијској бесједи казао да у личности митрополита Амфилохија имамо наследника Светог Петра Цетињскога. „Али не само Светога Петра. Нема Цркве умишљене, нема Цркве Све-

jubilej РАЈО Војиновић

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА УСТОЛИЧЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

КРСНОВАСКРСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ВЈЕРЕ

март-април / 2011 / svetigora

служења и када је прије двадесет година ушао у трон Митрополита цетињских: „У току свог архипастирског рада Ви сте прослављали имена угодника Божјих који су Вам и помагали у Вашој архијерејској служби. Данас се радује не само земаљска него и небеска Црква зато што сте се у току свога архијерејскога рада усрдно трудили у славу Цркве. Ви много волите и архипастире наше Руске Цркве. Многи од њих Вас знају и воле и ево је и Свјатјејши Патријарх Кирил благословио да дођем и учествујем у овој радости и торжеству. Ја Вам од све душе и срца преносим поздрав Свјатјејшег Патријарха Кирила у вези са овим јубилејима у Вашем животу. Желим Вам здравље, свако добро од Господа и силе духовне и тјелесне у Вашем служењу на корист Цркве много и много година.“ Владика зворничко-тузлански Василије је у име сабраних ахијереја митрополиту Амфилохију честитао јубилеј рекавши да је сигурно срећан човјек што служи Богу и роду у Црној Гори препуној Светиња које су његови помоћници: „Желим да Господ умножи љета живота Вашега, да Вам помогне и на даље, да све оно што је духовно пало подигнете, да све слабо у вјери оснажите, да снажно у вјери утврдите што више. Данас је у Црној Гори једна неописива срећа, јер гдје год ходимо, народ се Богу моли. То између осталог, уз Божју помоћ и Светитеља Црне Горе и Херцеговине, и осталих мученика и страдалника, уз Ваш труд доживљава православна Црна Гора, а то је пуноћа светога православља.“

тих, ако нема њеног континуитета до данас, наставка живе Цркве, живога тијела“. „Нема правог пута од Јеврејина до хришћанина, од Грка до хришћанина, од Србина, Руса, Арапина, црнца до хришћанина, него само кроз Крст, кроз смрт и васкрсење. И варамо се ако мислимо – ми смо Црногорци и живимо од старе славе. Пјесник Матија (Бећковић) је писао о томе у „Куку и леле“ и другим његовим спјевовима. Нема тога, то су само празне приче. Не живи се од тога, живи се од стварности и од онога што су показали мученици Пајсије и Авакум, да су следбеници пророка Данила и трију младића“. „Тако је и наш Митрополит данас у томе. Треба да се радујемо данас овоме јубилеју и овоме сабору“, рекао је владика Атанасије. Митрополит Амфилохије је владици Викентију поклонио икону Светог Петра Цетињског, а овај њему панагију, док су монахиње Новотихвинског манастира, које су овим поводом допутовале у Црну Гору, за кивот Светог Петра Цетињског поклониле златом везени покривач. „Благодарност вама, свети оци епископи Цркве Божје на челу са архиепископом јекатеринобуршким и верхотурским Викентијем, изаслаником патријарха московског Кирила, у чијем лицу ми данас видимо многострадалну Руску Цркву која је украсила небо безбројним подвижницима, исповједницима и мученицима, све до царских страстотерпаца чију светињу је наш архиепископ у Јекатеринбургу обновио и у Гањиној јами нашао њихове свете остатке“, рекао је митрополит Амфилохије. Архиепископ Викентије је, честитаући јубилеј владици Амфилохију, казао да се данас Митрополија црногорскоприморска радује јубилеју када је прије двадесет и пет година митрополит Амфилохије добио благодат апостолског

Света Архијерејска Литургија у Цетињском манастиру поводом јубилеја митрополита Амфилохија.

Владика диоклијски Јован је у име пуноће Митрополије црногорско-приморске митрополиту честитао јубилеј. Овим поводом претходне вечери је у крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог одржана свечана академија. Поред Епископа који су учествовали у литургијском сабрању на Цетињу, присутан је био и епископ захумско-херцеговачки Григорије. Осим бројног свештенства и свештеномонаштва, присутни су били и чланови дипломатског кора у Подгорици, савјетник предсједника Србије Млађен Ђорђевић, представници политичког и културног живота и бројни вјерници. Поздравно слово изговорио је епископ будимљанско-

никшићки Јоаникије, поздраве и благослов руског патријарха Кирила пренио је архиепископ Викентије, свечану бесједу одржао је владика Атанасије, а у програму су учествовали глумац Коста Брадић, народни гуслар Ђорђије Копривица, КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, дјеца полазници вјеронауке при Цетињском манастиру, хор „Новомученик Станко“ из Никшића и Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора. Митрополиту Амфилохију су поводом јубилеја стигли бројни телеграми-честитке, између осталих и патријарха српског Иринеја и московског патријарха Кирила.

Бесједа владике Атанасија на Свечаној академији одржаној у крипти Саборног храма у Подгорици.

март-април / 2011 / svetigora

25. 12. 1964. (Писмо у цјелини објављујемо одмах иза бесједе владике Атанасија. (прим. уред.))

ци, браћо и сестре и драга децо! Кареје, и христочежњиво се подвизавао, само Бог Оче, Брате и Саслужитељу, Архијереју Великог Архијереја зна, и вероватно отац Пајсије, његове неболетне за Христа, Амфилохије, Христа и у Христу подвиге на Светој Гори, али и пре Позајмљујући речи Светог Григорија Богослова, којим је и после кроз сав живот. Ми који смо га знали од пре, поздравио Светог Василија кад је дошао у Назијанс код његовог осетили смо после тога познатога, па ипак једног оца, и ја Тебе данас поздрављам тако: „Куд год идеш - Бога но- новог, обновљенога, препорођеног Амфилохија. сиш; где год долазиш - Христа доносиш, јер ходиш ношен Духом Знамо се из Богословије Раковичке, па онда БеоСветим“! Поздрављам Те тим речима, јер и Ти ходиш надахнут градске (заједно смо је пресељавали из Раковице и вођен истим Духом Светим, Духом Утешитељем Цркве Хри- у Београд). Знамо кад је, после студија теологије стове, Који кроз генерације и векове проходи и тражи сасуде у Београду, отишао по Европама, па кад је, предостојне да их испуни премудрошћу и благодаћу Божијом. ко Рима, где је боравио две године, дошао у свету Поменух ову двојицу Светих Јерараха, Брате и Саслужитељу, Јеладу, у Атину, и одатле после у Свету Гору. Ипак, јер у много чему личиш на њих. Као Василијев и Емелијин син – после Свете Горе видели смо једног новог и преВасилије, као Григоријев и Нонин син – Григорије, и, да поменем ображеног Амфилохија. Томе је допринео, уз телеи трећег великог Јерарха на кога такође личиш, као син Секун- сне родитеље, један нови, трећи, духовни родитељ, да и Антусе – Јован Златоусти, тако и Ћиров и Милевин син Ри- милошћу Божијом Твој и наш духовни отац - Свети сто личи на ову тројицу Светих Јерараха Васељенских. Личиш Ава Јустин Ћелијски. на Јована Златоуста и по томе, што, како је рекао велики ритор Године 1964, у 26-тој Ти години живота, за Божић – а јелински Ливаније: „О, какве људе и жене имају ови Хришћани, рођен си на Божић, зато Ти на крштењу дадоше име али нам их узеше!“ Тако су савремени нам нехришћани и без- Христово: /Х/Ристо-Божина – писао Ти је Свети Ава божници, негде педесетих година, на високим Комовима иза писмо, док си још био у Риму, а већ решио да будеш Твоје Бјеласице, хтели да Те узму, моћне власти овога света, да Христов монах: Те присвоје и школују за себе. А Ти си пред свима, у очи им ре- „Драго чедо, Ваше писмо ваистину је благовест као: „Ристо Ћиров биће српски поп!“ И постао си српски поп и за мене. Најглавнији проблем свога бића решиВладика – Митрополит црногорски. сте заиста најсавршеније, земаљски и небески Ћиро и Милева су Те родили, и Богу предали. И њих носиш најсавршеније. Решавајући га Ви сте гледали себе у себи, носиш и њихове дарове, благодаран Богу за такве са Неба и угледали себе небеског, себе вечног, родитеље. Не знам толико блаженопочившег Ћира, боље сам себе бесмртног и у себи боголико и богочежњиво упознао блаженопочившу Милеву. И могу да кажем живу исти- језгро свог небоземног бића и тиме обрадовали ну: да иза сваког великог Божијег човека – стоји једна велика сав Небески свет који с Неба љубављу бди над свамајка. Иза Василија – Света Емелија; иза Григорија – Света Нона; ким људским бићем у нашем земаљском свету. По иза Златоуста – Света Антуса; иза Риста, садашњега Амфилохија мом осећању и саосећању за Вас је сада главно и – стоји велика мајка Милева.1 Само Бог зна, и Твоје срце зна, ко- најглавније омолитвити ум, сваку мисао завршилико су они уградили себе у Тебе, и колико си Ти пројавио од ти и савршити Богом, Христом Богочовеком...“ – И Христа преко од њих пренете Ти дарове. даље у писму Свети Ава даје кратке речи савета и Један други велики извор богоданих Ти дарова био је манастир молитве, и одговара на три Ристова питања. ВредеМорача, древна Немањића задужбина. Кад сам Те срео пре пе- ло би цело то писмо прочитати.2 Нема сумње, велидесет и пет година прво што сам чуо од Тебе, била је то славна ки је улог Оца Јустина, нови благодатни дар на оно Светиња Морача и испод ње водоскок Светигора. Касније сам што си већ имао у себи Духом Светим, и што су већ чуо за други велики извор Твога надахнућа - за царске Високе уложили Родитељи, и Морача, и Дечани. То је улог, Дечане. Кад сам као млад читао Стефана Митровог Љубишу чу- боље рећи таленат и харизма, благодатни дар Духа дио сам се како су из ових крајева Црне Горе и Брда људи од- Светога преко свих њих, то је - Христос Богочовек лазили у Дечане, и како су живели Дечанима! И Ристо је много и Његова Богочовечанска Црква, заједница Свете пута одлазио и боравио у Дечанима, и много чега од Светиње Тројице и свега од Ње створенога и у живот вечни Дечанске научио, у себе уризничио, и потом пројавио. Трећи позванога. велики извор Амфилохијев је Света Гора. Видех у вашим ко+ лима, којима данас овде дођох, слику оца Пајсија Светогорца, Амфилохије је ево већ 25 година Јерарх Христов, Малоазијца-Кападокијца, човека малога растом, али велико- Архипастир Његове Свете Цркве: 5 година Банатга вером и подвигом, ношеног Духом Светим. Крај Пајсија је, ски Епископ и 20 година Цетињски Архиепископ и браћо и господо, млади јеромонах Амфилохије живео годи- Црногорско-приморски Митрополит. Дошао је ту, ну дана, у близини келије Светог Никодима, у Капсали испод знамо добро, на трон Светосавски, трон Зетски. Дошао је на трон где су последња два века били вели1. О својој мајци Милеви и оцу Ћиру, говорио је митрополит Амфилохије на ки Митрополити – Свети Петар Први и умни Петар Радио Светигори у емисији „Мајке хришћанке“ (текст пренет у Светигора, Други, Петровићи-Његоши, родом иначе из ХерцеБожић, јануар 2011, с. 46-52): „Мајка је зато да служи, а не да јој служе... што говине. Њима обојици доста наликује данашњи Мије дубља вјера код мајке, то је и већа спремност на жртву... Тајна љубави је истровјетна са тајном жртве. Што је дубља љубав у људском срцу, то је трополит, наш дивни и дични данашњи Слављеник. већа спремност на жртву. Што је веће смиреноумље, то је већа љубав и Наликује Светом Петру Првом, Цетињском Владици већа жртвеност у човјеку.“ 2. Молимо Уредника да објави факсимил овог писма аве Јустина Ристу од и Чудотворцу. Наликује и Петру Другом, Цетињском

besjeda Епископ АТАНАСИЈЕ (Јевтић)

Благословен долазећи у Име Господње!

svetigora / 2011 / март-април

Владици и Песнику. Онај први био је Светац, и подвиж- Брдима, него и свему Православљу, свему Српству, свеник, и борац за народну веру, душу, образ, отаџбину, му свету. Зато га цени и Православни и остали свет од слободу. И овај други био је подвижник, и песник, бо- Јеруслаима до Илирика, од Јордана до Пацифика. рац за чојство и јунаштво свога народа, Српског пле- За његову књигу о Светом Григорију Палами речено је мена. Наш данашњи Владика Цетињски у много чему од зналаца и познавалаца: да је у последњих сто година је ову двојицу достигао, у понечему и није, али је зато на грчком језику свега неколико таквих књига. Међу деу нечему важноме и великоме превазишао и једнога сет најбољих и најдубљих спада и Амфилохијево дело и другога. Можда није достигао Светога Петра Првога Тријадологија Светог Григорија Паламе - богословље о по светости, мада христочежњивом светошћу зрачи, Светој и Животоворној Тројици – вечном Сабору и Саи нас око њега Светим Духом озрачује. И Петра Дру- боришту нашем. То му је несумњиво велики дар Божији, гога можда још није достигао у песништву, мада јесте и велика одговорност пред Богом и људима. Одговористински песник по вокацији и небопарним узлети- ност и пред овим народом, коме је пре свега духовник, ма. Али је обојицу великих Цетињских Митрополита апостолски вођа и учитељ, и он је то схватио и зато том овај наш Брат и Отац у једноме засигурно превази- народу тако надахнуто благовести и боговести. То није шао. Како је неко у овим каменитим горама и крше- „теологија по звездама“, него богооткривено, духонавима, од мора до Дурмитора и до Вележа и Динаре, дахнуто богословље и богославље, човекословље и рекао: овај је хришћански Свештеник – Првојерарх, човекославље. То је, по Светом Василију Великом, проговорио своме народу и сведочио: не само о борби, повед Јеванђеља и тајна богослужења; или по Апостолу јунаштву и слободи, него још више о Светој Тројици, о Павлу „свештенодејствовање Јеванђеља Божијег“ (Рим. 15, Христу Богочовеку, о Цркви Небоземној, о Литургији 16) - мистагогија подвижничко-благодатног сазидавања Божанственој, и то говорио и сведочио као ниједан видљиве Цркве Христове у свету и историји, и истовредо сада Митрополит Црногорски. мено изграђивања унутрашње духовне Цркве Божије Амфилохије је, рекох, говорио и сведочио и о прав- у људима, у живом народу којим пастирствује. То је ди и слободи, о чојству и јунаштву усред овога разгоревање богомданог огња Духа Светога у људском правдољубивог и слободарског народа, јер јесте боголиком бићу и животу, овдашњем и ономашњем, јунак и борац, и човјек и чојствен, и слободар и временом и вечном. правдољубац, али је овај Отац и Брат наш, Архипа- Многе је душе Амфилохије запалио Духом Светим, стир Амфилохије, по превасходству богослов. И ту је, још као млад богослов разгорео их Христом, па онда нека ми опрости Свети Петар, надмашио и њега, а по- још више то чинио као млад јеромонах. И данас ћете готову Његоша. Надмашио у богонадахнутом „Право- наћи у Атици, око Атине и по Грчкој, у Београду и шиславном богатству богословија“ (Стихира о Божићу). ром Српских и Приморских земаља, много људи који Богословље је, како рече Матија Бећковић, а тако се сјећају јеромонаха и архимандрита Амфилохија исто рече и један студент из Грчке, наша људска реч као богослова и пастира; наћи ћете их и међу проо Богу, и све што човек говори јесте на свој начин стим побожним светом, и међу ученима теолозима, и богословље. Али је Амфилохије богослов Бога Слова, међу Архијерејима. Амфилохије је носио тај васкрсни и Христа Логоса, Првог Истинског Богослова, Који нам васкрсавајући крст као пастир и подвижник, као литург је Собом и у Себи открио и даровао и научио нас Бо- и богослов, а само се крстом може богословствовати жанском Богословљу, оној теологији која увек бива и пастирствовати, Крстом Христовим који у себи носи од Оца и Сина кроз Духа Светога Утешитеља, у Цркви и доводи до васкрсења. Сваки човек носи свој крст, са Свете Тројице, као откривење и причастије Јединог својим људским врлинама и слабостима, са својим даЖивог и Истинитог Вечнога Бога. ровима и недостацима, али се човек не поистовећује Амфилохије је својим радом, проповеђу Јеванђеља, са њима: нити се понесе даровима, да помисли да је под овим сунцем и на овом камену, дао и показао, то све његово, нити се подаје слабостима које има заиста пројавио један нови тип Митрополита Црно- док тело носи и у свету живи. Амфилохије се није погорско-приморскога. Није то само трибун народни, носио и хвалио својим, богоданим и личним подвигом борац за чојство и јунаштво, за спољашњу слобо- добијеним и умножаваним, и даровима које је имао и ду народа и отаџбине, него је то пре свега апостол има. Неће се ни сада понети за ово што му говоримо, на и јеванђелист Бога Слова, сведок и теолог Христа овом нашем и његовом слављу, јер не заборавља, као Логоса, Предвечне Мудрости и Силе Божије, Вечно- Христов следбеник, ко је и шта је као човек. Кад су Свега Пута и Истине и Живота. То је оно што је ново код том Инокентију Сибирском, који је био руски Златоусти, Митрополита Цетињског и Црногорског Амфилохија, сјајни мисионар и беседник, говорили: Како се не понето и јесте Једино Ново под сунцем, у свету и историји, сеш за такве похвале које ти народ говори? – он је оди у свима Божјим световима и вековима. То је једина говарао: Да ли је оно магаре, на којем је Христос седео вечна и спасоносна Истина, трајна и непролазна, улазећи у Јерусалим на Цвети, могло да помисли да се непролазнија од свих људских, народних, историјских на њега односе похвале и поклици јерусалимске деце вредности и својстава, свакако и њих као таквих дра- и народа: „Благословен који долази у Име Господње“!? гоцених и потребних за овај народ, за ову напаћену И ми данас поздрављамо Митрополита нашег, речиа славну земљу - Отаџбину. Али је Јеванђеље, благо- ма јерусалимске деце: „Благословен долазећи у Име вест спасења и богословљење свеспасоносне Исти- Господње!“ И он је тако овде дошао, долазио, и долази. не Христа Богочовека, веће и трајније и драгоценије И где год је дошао и куд год је ишао – у Име Господње од свега у свету и историји, било чијој и било када. То је долазио, Бога је носио, Христа је свима доносио. Не је Амфилохијев дар и допринос не само Црној Гори и само сведочио, него је Христа и предавао, и у душе наше

март-април / 2011 / svetigora

Духом Светим усељавао. Многе душе жедне Бога, младића и девојака, ђака и студената, монаха и монахиња, богослова и свештеника, одушевио је за Христа. И то је велико дело његово, велико дело Духа Божијег кроз њега. То је оно што нам од њега остаје, овој Цркви и народу, у овој и оваквој Црној Гори. Заиста нам је свима, са њим и кроз њега, дунуо нови дах Духа Светога, залахорио лахор Духа Утешитеља, одозго са високих Брда доле на Зету, и Црну Гору, и Приморје. Амфилохије је Брђанин, Херцеговац, јер и Морача спада у Стару Херцеговину, па је отуда сишао у Зету, успео се у Црну Гору и постао Црногорац, и остао Србин, отац и пастир свих Срба свуда, од Косова до Јадовна. Тај лахор који је донео и којим дише и одише- то је лахор Духа Светога, као код Пророка Илије Тесвићанина кад је низводио кишу жедној земљи и народу Израиљевом. То је тихи поветарац, али који може да постане и бура. А све то има у себи наш и ваш, децо и браћо и сестре, Отац и Слуга Христа – Великог Архијереја, Амфилохије Морачанин, Цетињски Митрополит и Архиепископ, Чувар Пећкога Трона. + Молимо Га да се нас свију сјећа у својим богоугодним молитвама, нас грешних и недостојних, који смо Га упознали и који га знамо, и да нас носи, као што нас и носи, у срцу своме, да пред Престолом Господњим уздиже за нас, и сав свет, руке и срца, и да дела, као што је Василије Велики молио се и делао. У великим невољама, каже за њега Григорије Богослов, Василије није само ширио руке и молио се Богу, него је и делао – орао и копао и сејао по њиви Господњој, по Винограду Христовом, кога је Духом Светим обделавао и усавршавао. Амфилохије је такав делатник, као Свети Василије и Григорије и Златоуст. Овај Свети Храм, у коме смо вечерас, јесте између осталог видљиви доказ тога како се гради Храм Божији међу људима и у душама. Онако како је песник, земљак Ристов, рекао: „Градимо Храм, и Храм гради нас“, мислећи на Храм Светога Саве на Врачару. Градећи храмове и обнављајући манастире, Амфилохије изграђује живу Цркву Христову, обнавља живи живот Цркве Бога Живога, обнавља обновом ума и срца (Рим. 12, 2), Обновом и променом деснице Вишњега, која обнова, тј. промена на боље јесте основна категорија нашег хришћанског бића и живота, нашег српског православног живљења и битовања. Пустимо оне учмале, конзервативне људе, који ништа ново не могу да поднесу, мислећи да је јеванђелско новотворење – „Ево све ново творим“ (Откр. 21, 5) – „реформа“, не знајући ни шта ни о чему говоре. Амфилохије је мудри житељ и благодатним опитом научени књижевник Царства Небеског, који као

svetigora / 2011 / март-април

домаћин износи из ризнице своје старо и ново (Мт. 13, 52). ка, није хришћанско, није православно, није српско. Зато кад И тако је увек старо и увек ново, увек новотвореће и говоримо да је Српски народ – небески народ, народ Царства боготвореће Јеванђеље Христа Спаса, зато је и назва- Небеског – и то је тачно, било и биће, акобогда! – ми тиме само но Вечно Јеванђеље (Откр. 14, 6). наглашавамо важност земаљске стварности и историје, БоЈеванђеље је Сами Христос. Није без Промисла годара ове наше земље и отаџбине, јер овде је за нас почео Божијег, и не може бити без Промисла Бога Живога и живот вечни, овде се бије битка вечности. Овде на земљи и Човекољубивога, да је Ристо рођен на Божић, да Га је у историји се родио, оваплотио, страдао, али и васкрсао ХриБог послао на овај свет да буде благовесник тог Чуда стос Господ, Бог и Спаситељ свега света, материјалног и дунад чудима, највећег од свих Божијих чуда: да је Бог ховног, и свих људи! Зато се овде на земљи бије пресудна битпостао човек да човека учини богом - по благо- ка вечности, овде је главни труд и подвиг за Небеско Царство. дати и љубави у Љубљеном Сину Своме. Вели Свети И ако га овде не стекнемо, у семену, у зачетку, у литургијскоФотије Цариградски, кум свих нас Православних Сло- благодатном предокушају, неће га ни тамо за нас бити. вена: „кад само помислим на Оваплоћење Бога зане- Зато смо ми народ и земље и неба, небоземни људи и набеса ми се у глави и срцу, и у свему бићу људском!“ И род, како каже Свети Отац Јустин. Не знају шта говоре они нема веће радости, оци и браћо и децо, од тога да нас који приписују Православљу једностраност, оностраност, је Бог посетио, да је Исток с Висине походио овај свет, ванземаљскост. Ми смо народ Крста и Васкрсења. Крст није и постао један од нас од Свете Богомајке – и Он иза само један усправан стуб, јер би био обичан колац, него Крст Себе има мајку! Као што има и Оца Небескога! - да нас има своју вертикалу и своју хоризонталу, своју вишњу небеску учини једнакима Себи, да нас усинови Оцу Своме, и и своју овдашњу, светску и историјску димензију. С друге страда нас побратими Духом Светим, и сједини са Собом не, исто тако није Крст само хоризонтала, само овосветска вои међусобно, у Једној Цркви = Сабору Свете Тројице. доравност, јер би то била једна обична мотка, која би првом То је богословље које сведочи и благовест коју благо- приликом пала на земљу и ту остала. Него је Крст спој Неба вести Митрополит Амфилохије. и земље, овдашњег и онамошњег света и живота. И човек је Да вам право кажем: ја не волим те речи „високопре- жива покретна икона тога: кад стане и рашири руке - човек је подобни“, „високопреосвећени“ – то су непотребне живи ходећи Крст. То је спој Неба и земље, времена и Вечнотавтологије. Он је Преосвешењејши Архијереј Хри- сти, историје и Есхатологије. Све то у себи има и сведочи нам, стов, и наш Отац и Јеванђелист, и то је довољно рећи. благовести и богослови нам наш вечерашњи Слављеник. А Да додам и ово: немојмо да паднемо у другу крајност, његово славље наше је славље – Богославље и Човекославље као што опет мисле људи незна– Христославље и Православље. вени (како то воли да каже наш Имао бих још много шта да кажем љубави Митрополит), и мислимо и смавашој, и уопште и о Оцу Амфилохију, али трамо да су Светитељи „без мане хоћу само да подсетим: да је и он човек и страха“. Велики Пророк Илија као и ми, и да и ми можемо, уз помоћ исТесвићанин, који је небо затвотога Духа Божијега, исте благодати Хририо за три и по године без кише, стове, исте љубави Бога Оца, у истој Цркви па Бог га молио да пусти кишу и Православној, следовати њему, следовати зато му послао велику врућину, Христу Богочовеку, угледати се на њега као а кад је Пророку постало тешко он на Христа (1 Кор. 11, 1). Али не имитирати због велике врућине, Бог дадњега, јер у Православљу и правоживљу нема не да израсте над њим једна имитације, па ни имитације Христа, него има тиква да му чини лад; а онда му крстоноснога двига и подвига идења за Хрипошаље црва да подгризе тикву, стом, и вером и љубављу и надом ношења те се она брзо осуши. Илија почкрста свог – док не постане Крст Христов и не да кука и моли да му Бог узме тако достигне у Васкрсење. душу! Тај велики Илија Пророк Овај наш заједнички празник, ова саборна бежао је четрдесет дана и ноћи свечаност, нека нас подсећа на то: да сваки од из Јудеје до горе Хорив, бежао нас треба и може да слободно и самовласно од Језавеље зле царице, јер је носи крст свој и иде за Христом – Божанским био човек. Свети Златоуст је то Крстоносцем и Васкрсодавцем. Мудрост је рекао и за Апостола Павла: „Ако велика, и васкрсење је: да се наш крст поисје и Павле био – човек је био!“ – и товети са Крстом Христовим и Васкрсењем хвала Богу. И Амфилохије је чоЊеговим. Ристов крст, Амфилохијев крст век, и хвала Богу да је човек. увелико се, скоро потпуно и свецело, поистоНемојмо да од Светитеља правиветио и поистовећује се већ са Крстом Хримо људе изветрене од људскости, стовим. Зато Га води и доводи у Васкрсење. А од тела и живота у телу од крви са њим и за њим и нас. и меса, отуђене од света и ван Нека му Крст који носи буде благословен, историје. Неосећање историјске као што јесте благословен! И нека зрачи реалности Христа, Исуса из НаВаскрсењем, као што зрачи и овај овде Храм зарета, безчувствије историјске Васкрсења, који Он и ми сви око њега подиреалности Његовог Оваплоћења жемо Христу и Светој Тројици, једином Жии реалности Цркве као Тела Рас- Владика Атанасије бесједи на Академији вом и Истинитом Богу нашем. Другога Бога петога и Васкрслога Богочове- поводом 20 година од устоличења немамо, и нећемо да знамо. Амин. митрополита Амфилохија.

Писмо Светога аве Јустина Ристу Радовићу, 25. децембар 1964. године

РАЈО Војиновић

reporta`a

Да нас просвијетли Прослава Богојављенија у Подгорици

Дух Небески

март-април / 2011 / svetigora

и да их обасја љубав и милост Божја. А ако изговорим понеку тежу ријеч, онда нијесам крив ја, него је крив Свети Петар Цетињски, јер сам ја смјерни и мали ученик Светога Петра, па прочитам његове посланице, а оне су упућене не само мени него свима Црногорцима и свима људима добре воље. Те посланице ме понекад надахну и на оштрију ријеч, али и та ријеч није никада ни у примисли била ријеч мржње или презира према било коме, него је то другачија, библијска ријеч, не би ли тим путем, ако не неким другим мирним путем, то допрло до савјести, не би ли се људи пробудили за оно што је вјечно, што је непролазно, за вјечну човјечност и узајамност и љубав међу људима“, рекао је владика. Владика је на инсистирање новинара прокоментарисао и могућност покретања најављеног судског поступка: „Нити сам први нити последњи кога у Црној Гори суде на правди Бога. Уосталом, треба мало и да се одморим. Одговоран сам прво пред Богом, пред Светим троном Светога Петра, пред његовим ћивотом, пред руком Светог Јована Крститеља, који није баш био мекан у својим изјавама, а онда и пред Часним Крстом који је на Цетињу. Одговоран сам и пред овим живим водама и пред вама који ме слушате и који вас буду слушали преко телевизизије и радија. Али прије свега сам одговоран пред Богом. Увијек смо на суду“, казао је митрополит Амфилохије новинарима.

рхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски, Високопреосвештени Господин Амфилохије служио је 19. јануара, на Богојављеније, Свету службу Божију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Након Литургије одржано је традиционално пливање за богојављенским крстом на саставцима Рибнице и Мораче. Владика је са свештенством прво освештао воду, а онда спустио крст у Морачу, до кога је први допливао Подгоричанин Мирослав Вукчевић. Митрополит је побједника наградио златником са ликом Светог Саве, а Подгоричка црквена општина новчаном наградом у износу од 300 евра. Свих педесет учесника такмичења од митрополита су добили по икону. „Нека би воде Мораче биле воде освећења свих нас силом Духа Светога. Нека би Дух Небески сишао и на воде ове, и на све нас, и на овај град, и на Црну Гору, и на сав земаљски шар и освештао, просветио и освијетлио нас свјетлошћу богопознања“, казао је митрополит Амфилохије. Поводом најаве да ће против њега бити покренут судски поступак због наводног говора мржње, владика је рекао да је његов језик - језик љубави, а не језик мржње: „Мој говор није говор мржње, него говор љубави. Тим говором се бавим откада сам кренуо Божјим путем, од када сам устоличен на трону Светог Петра Цетињскога“. „Ако је понекад моја ријеч оштрија, то не значи да није говор љубави. То је другачији начин да се пробуди савјест у људима

ДА СЕ БОЈИМ И ТРЕПТИМ ОД

ТВОГА СВЕТОГА ИМЕНА“ Једно мало размишљање о нашим духовним оцима, Светоме Симеону и Сави .

оментијан је Житије Светог Саве писао у његовој карејској испосници. Ту се светитељ подвизавао и све је одисало његовом трепетном, молитвеном душом облагодаћеном Духом Светим, Кога је изобилно задобио. И само житије Доментијаново јесте највернија и најранија слика Светога, јер је и сам млади Доментијан пратио старца Саву, као његов ученик на путовањима за Исток. Дивећи се своме учитељу, он није о њему писао типски, како треба, по канонима, него га је описао као живу личност која је ходала поред њега и испуњавала га жаром оног боготражења, којим је много година пре тога млади Сава испунио и надахнуо свога светога родитеља, преподобног Симеона. А проговорити о овој двојици, оцу и сину, није ни мало лако данас, као што није било лако ни богонадахнутом Доментијану. Најлепше странице Житија посвећене су односу ова два саподвижника, саме речи Савине упућене оцу док је још обитавао на земљи и касније када му се обраћао као светитељу. Нема ту, међу њима двојицом, ни мало људске, сентименталне љубави, ако и на први поглед изгледа. Него су то речи у исто време и духовне и једноставне, људске, јасне као бритка сабља која сече све неправилности приземних односа. Љубав оца и сина, претворена у љубав два монаха, која је једина истинска ако је по Богу и само је тада и има. А овде је љубав божанска, и таква јер је одрицање од света било истинско, а сећање на смрт и властиту ништавност најважнија заједничка храна оца и сина, која је на почетку горак лек, тежи, што је остављено вредније и привлачније, али заиста делотворни противотров за плотско мудровање овога света. Не сећам се да се у овом житију ико од њих похвалио тиме шта је оставио, ни пред Богом ни пред људима. А камоли да се усуди да би нешто тиме ућарио или задобио. Него обојица са скрушеном молитвом Богу да нису достојни тога. И син Сава, не да се поноси што је царски син већ са дубоким осећањем захвалности што је син свога оца и син Оца Небескога којих није достојан. А овај старац, Симеон, не да се хвали да је био достојан да из његовог тела произађе светитељ, већ се чуди како се то њему могло десити, да по Промислу Божијем буде удостојен таквих дарова, будући свестан својих грехова. Писма Светог Саве оцу, његове молитве, најблискије су оној истини о Светоме, његовој личности, јер га је Доментијан познавао. А сваки тренутак проведен са Старцем Савом за младога Доментијана је била небеска поезија, зато је он најлепше речи у нашој средњевековној књижевности о Светом Сави написао. Није то била само лепозвучност естетског доживљаја, већ силина лепотa Савине душе и Симеонове и Доментијанове, стопљене у једну људску која стоји пред Богом гледа Га и која никада не може довољно да се насити свога Спаситеља. Још од малена, Сава је схватио шта је овај свет – „Духом Светим унапред разумевши, и благодаћу даном му од Бога, да овај свет брзо пролази, а земаљска слава, иако се дотакне некога, исто тако брзо побегне од њега, па чак му се и насмеје.“ (Доментијан, Живот Светог Саве, Просвета, СКЗ, Београд 1988, стр. 69) Тада је отишао на

svetigora / 2011 / март-април

монахиња АМФИЛОХИЈА

povodom praznika

„И ТЕК САДА ПОСТАВИХ ПОЧЕТАК

22 Свети Сава, Хиландар, XVII век

Свету Гору, унапред благодарећи Богу за све што је било и што ће бити. Провидећи чистим срцем благодат свога оца, пише му писмо, зове га да се придружи, називајући себе – „изданак од Бога изникли од твојих бедара, који ће испунити недостатке твоје недовршене тобом.“ Не зове Сава оца да му буде близу, верујући да се може спасти ако одбаци богатство овога света, да га утеши у тузи јер је старац чезнуо за својим сином, ни да га склони на сигурно, већ је спознао да је Симеону заиста Бог предодредио истински монашки подвиг, и пише му „приличи нам увек молити се свим срцем и свом душом, јер нема другога осим тога јединога, јер смо на ово створени од Бога.“ Хоће да каже, за то смо једино и створени, да му служимо – „Дођи у Свету Гору, и сједини се са љубимим чедом својим, да нам Владика Христос пошље Пресветога Свога Духа, и обнови у нама слику Трисветлога Свога Божанства.“ Видимо колико је дубока љубав Савина према родитељу. Има ли ту и трунке плотске бриге за земаљаког оца, потребе да се жртвује све да би удовољио његовом телу? Јасно постављени монашки циљеви Савини су основ свега што је после урадио за Цркву и за народ, задобијајући благодат Духа Светога. Његова велика љубав према монашком звању и призвању које тражи од себе је једино спасоносно што може да тражи за свога оца. Својим искреним људским речима у писму оцу, толико нам је близак у својој једноставности, а колико смо ми нашим компликованим умовањима далеко од њега? Колико су нам његове речи далеке, а шта да кажемо о делима. Сви једногласно кличу: Одрекао се царства! Јесте, то је велико, али то је тек почетак борбе да жртва оца и сина не буде узалудна. Свети Сава зове оца - не зовем вас на мој земаљски пут, него небески. Да будемо пример многима који ће се после нас подвизавати. Свети Симеон се и замонаши и дође на Свету Гору код сина. Давао је многе прилоге и обилазио светиње, али није тиме изазвао чуђење, како је Доментијан осетио, већ својим трудољубивим животом. Колико ли је било кнежева и оних мање угледних који су се повукли у манастире, па нису иза себе оставили никакав траг. Овај Свети Симеон је предњачио у молитви и истинском искању Божије благодати – „и ћутећи, пребиваше у молитвама дан и ноћ, не слабећи, прилежно тражећи Христа који се тражи, Кога и нађе од Бога, и светог сина свога, богоноснога кир Саве.“

Нема ту, међу њима двојицом, ни мало људске, сентименталне љубави, ако и на први поглед изгледа. Него су то речи у исто време и духовне и једноставне, људске, јасне као бритка сабља која сече све неправилности приземних односа. Љубав оца и сина, претворена у љубав два монаха, која је једина истинска ако је по Богу и само је тада и има.

Имали су отац и син многа искушења. Свети Сава је имао виђење, јавио му се светли анђео, да му каже вољу Божију за Хиландар. И нису оци у Ватопеду били одушевљени, желели су да их задрже за себе. Иако су добили благослов од византијског цара Алексија, није било лако то остварити. Они су знали то, молили се Мајци Божијој - Сава је о свему известио оца, кога нађе једнако у молитви – „старац ћуташе у уједињењу духа с Богом“. И опет, ни после тога, нису добили дозволу од игумана, па појачаше молитве. Иако некадашњи великаши, то су била њихова средства за борбу. Колика је дубока вера њихова! И измоливши жељено од Бога старац Симеон, иако није могао да хода, пође да одабере место – „И подигавши оца својега светога Симеона са одром између два коња, обиђе сву Свету Гору и све манастире, и не заволи ни једнога осим Хиландара.“ Доментијан даље описује заједничке подвиге, док се градио манастир. Каже да су се подвизавали „скитским начином“, напредујући у молитви – „Богом изабрани монах кир Сава, дејством Светога Духа, гледајући

март-април / 2011 / svetigora

23 Свети Симеон, Хиландар, XVII век

богомисаоним умним очима на пресветлу светлост, предводио је помисао своју на боље.“ А када дође време да се представи Свети Симеон, позва свога сина из цркве, са службе да се опросте. Спусти га Сава на рогозину, ради велике смирености преподобног па га пренесоше у цркву, у припрату да се опрости са братијом. Када Господ прими његову пресветлу душу, уведе га у небески покој и светла места, сва његова чада заплакаше за њиме. А Сава точаше обилне изворе суза, радосне и скорбне у исто време: „радосне, јер виде родитеља свога тако пресавршена сваким врлинама, и гледаше топла молитвеника и великога чудотворца где иде пред њиме у сва спремљена добра, и где хоће да горе, у пребогатога Оца небескога испуни његове недостатке, а скрбан због лишавања доброга саподвижника и лаког тркача и богоумнога учитеља.“

svetigora / 2011 / март-април

(Исто, стр. 99)

Непосредно после смрти, јави се преподобни Симеон блаженом своме сину Сави, да је стекао слободу у Господу. И саопшти му каква блага чекају све који Господа ишту. И какве дарове ће добити, а преко њега и отачаство њихово. Пробудивши се, Сава се задиви, какву бесконачну љубав има отац ка њему, јер се и као жив после смрти не разлучује од њега. И тада разумеде „Духом Светим да је родитељ његов нашао тражено, и подиже се на превећу врлину, да прими подвиг изнад силе, пошћења, бдења, као да је заборавио прве подвиге, и као да их је сматрао као ништа, помишљајући да је бољи један дан у дворима Господњим него тисуће лета овога видљивога света. И од сада поставих почетак да се бојим и трептим од Твога светога имена.“ (Исто, стр.102) По својој смирености, узрастао у врлини, очистивши душу и тело, задобивши као дар од Господа и душу свога оца за небеско обиталиште, Сава скрушено моли да тек сада започне подвиг од почетка. Шта да кажемо на то, него да је Господ дао светоме да буде духовни отац свих нас и углед, не ради силе, ради његовог царског порекла, снаге воље, нe само ради подвига, већ ради његовог великог смирења којим је истински живео. Спознавши величину Божију, скрушивши се Божијом благодати, понизивши се властитом ништавношћу пред престолом Цара Небескога, показао нам је пут којим да кренемо да би нам Господ дао снагу да се боримо. Треба стално читати ово ово житије као новину. И кад год човек, заборавивши на невољу, и за кратко помисли да је нешто важно, нешто посебно, ту је Свети Сава. Гледајући на живот светитеља, оца и сина, спознајемо да су српскога рода светилници знали где им је место пред Богом, те да би и ми нашли властито. Читајући ово житије, њихове молитве, подвиге, шта да мислимо о себи, о нама, чиме да се поносимо, чиме да се хвалимо, шта да тражимо за себе? Где да се нађемо? Шта има ми да кажемо? Кога да поучавамо, шта да планирамо, шта о себи да сматрамо. Када видимо како су пред Богом стајала ова блажена двојица. Само да и ми пред величанством Божијим заћутимо.

крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења 26. јануара је одржана централна Академија у Митрополији црногорскоприморској у част и славу Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Уз присуство свештенства и монаштва, представника дипломатског кора у Подгорици, лидера појединих политичких странака, бројних културних и јавних радника и бројног народа који је крипту храма испунио до последњег мјеста, поздравно слово је изговорио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије. „И ове као и претходних година, као и кроз вјекове, сабирамо се око Имена Божјег и око личности и дјела великог Божјег угодника, архиепископа жичког и просветитеља српског Саве“, рекао је владика. „Овогодишња светосавска академија је посвећена и везана кроз личност Светога Саве за тристоту годишњицу духовних и свеукупних веза Црне Горе и славне Русије. Сјећајући се тих духовних и историјских веза, знамо куда нам ваља гредити и у будућим временима, знамо који је наш пут, гдје смо то ми били, чиме смо стварали оно што смо стварали кроз вјекове, на који начин смо постали један од зрелих народа и у ризницу свјетске баштине унијели своју душу и своје биће“, рекао је владика Амфилохије. У име предсједника Србије Бориса Тадића, присутне је поздравио његов савјетник Млађен Ђорђевић који је рекао да је прослава празника Светог Саве „прилика да се подсјетимо српског пута, свих оних вриједности које нам је Свети Сава оставио у завjет да их чувамо, а то је наш језик, наше писмо, наша Црква, наша вјера и наше јединство“. Овогодишњу светосавску бесједу изговорио је књижевник Слободан Ракитић: „Све што је потребно једном народу, прије свега свијест о себи, долази нам од њега. Све што је

РАЈО Војиновић

reporta`a

Прослава празника Светог Саве у Митрополији црногорско-приморској

Он нас је повео Спаситељевим стопама потребно једној држави, он је градио и изградио“. „Моћ средњовјековне Србије Немањића заснивала се на хармонији између државе и Цркве. По свему судећи, каже Павле Поповић, Свети Сава је први Србин који је посјетiо Свету земљу и ишао Спаситељевим стопама. Ишао је Његовим путем истине као Његов највјернији следбеник. Тим путем, којим ми и данас идемо, он нас је повео. Славећи и хвалећи његово име, славимо и хвалимо Име Господа Исуса Христа“, казао је он. У наставку академије наступили су хорови „Свети новомученик Станко“ из Никшића, „Свети апостол и јеванђелист Марко“ из Подгорице, Српско пјевачко друштво „Светосавник“ из Подгорице, хор ђака Цетињске богословије и народни гуслар Рајо Војиновић. Светосавске академије су и ове године одржане у свим већим мјестима по Црној Гори. Митрополит Амфилохије служио је на празник Светог Саве Свету службу Божију у манастиру Градиште. Владици је саслуживало свештенство Митрополије црногорско-приморске, уз присуство монаштва и вјернога народа, нарочито дјеце. На Литургији су појале монахиње манастира Рустово. Прије Литургије, митрополит Амфилохије је освештао нови живопис, рад академског сликара Радомира Јашовића и његове кћерке Јелене. „Бог је послао апостола Свога, Светога Саву, који је кренуо за Њим и који се на крсту двоједне љубави, љубави према Христу и према народу разапео и принио свој живот, послужвши свим срцем својим, свим бићем својим и свом душом својом

Христу. У исто вријеме, кроз то своје христољубље жртвовао је себе и принио себе на дар своме народу и постао духовни отац читавог једног народа. Могао је Растко Немањић да остане на своме двору, да буде и кнез Херцеговине, своје дједовине, могао је и да се ожени и да има своју дјецу и своје потомке, али Бог је за њега одредио нешто много више и узвишеније. Намјесто да има двоје или петоро дјеце, он има хиљаде и хиљаде дјеце своје духовне. Читави народ, читава покољења су његова духовна дјеца. Он је постао и духовни родитељ свога оца, па се каже да је он отац свога оца – онај који га је тјелесно родио, он се од њега духовно родио. Та света двојица су духовна основа и темељ читавог једног народа и надахнуће читаве његове историје: Симеон Немања, творац државе српске и Свети Сава, који је тој држави удахнуо дах живота, мудрост, истину, који је просветио свејтлошћу богопознања и вјечне истине ту државу и народ у њој“, рекао је митрополит Амфилохије. Изведен је и дјечји светосавски програм, а архимандрит Павле (Калањ) подијелио је дјеци светосавске поклон пакетиће. Затим је одржана промоција фототипског издања првог Српског буквара и Молитвослова писаних у манастиру Градиште 1597. године. На промоцији су, поред митрополита Амфилохија говорили и уредник издања професор Ратко Марковић-Риђанин и др Мирослав Лукетић.

март-април / 2011 / svetigora

25 Митрополит Амфилохије у манастиру Градиште на Савиндан.

r epo r t a `a

АЛЕКСАНДАР Вујовић

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У СКАДРУ

svetigora / 2011 / март-април

о благослову Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и цијеле Албаније Г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, на празник Светог Саве, просветитеља и учитеља српског у цркви Свете Тројице у Враки код Скадра је, већ по традицији, служена Света Литургија. Литургију је у част овог дивног просветитеља са вјерним народом служио протојерејставрофор Радомир Никчевић, а присуствовали су и представници дипломатског кора у Републици Албанији, амбасадор Републике Србије у Албанији Мирољуб Зарић, као и представници Скупштине Републике Србије, игуманија Жупског манастира Светог Луке мати Ефимија са сестрама и предсједница Кола српских сестара „Косовка дјевојка“ из Никшића Сенка Дурутовић. На Литургији је пјевао хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, као и полазници курса српског језика из Скадра. Отац Радомир је у бесједи истакао значај личност светитеља Саве за цјелокупни род српски ма гдје се он налазио, а поготову на овим просторима, гдје су темељи српског националног бића уграђени. Свети Сава не смије да се заборави, он је један од оних камена на којима је саграђено биће нашег народа. Како је Свети Сава и дјечија слава, полазници курса српског језика су са својим професором Светозаром Ћираковићем и са Александром Вујовићем припремили Светосавску академију. Ово је већ трећа академија у част Светог Саве у Скадру

после укидања 1938. г. и знак да име светитеља и његово заступништво не заборавља српски народ нигдје на земаљском шару, да је он топли заступник цјелокупног рода срског. Након причешћа вјерника и Светосавске академије у цркви, отац Радомир, мати Ефимија и Сенка Дурутовић подијелили су пригодне поклоне за све учеснике академије, као и још стотинак поклона за сву дјецу која су била присутна тога дана. Радост је увећана примањем у Цркву два нова члана, Александра и Саре Јовани-Томашевић који су примили Свету тајну Крштења и Миропомазања , а кумовао им је теолог Александар Вујовић. Након Литургије прослава је настављена у ресторану гдје су пригодан програм и трпезу љубави припремили домаћини, вјерни народ овог краја са преставницима удружења „Морача-Розафа“ и братства Светог Јована Владимира. У име тих организација Митрополији црногорско-приморској и владици Амфилохију, као и свима који су дошли да увеличају овај свети дан у Скадру захвалили су се Павле Брајовић и Симо Ајковић. Радост празника Светог Саве у Скадру остаће дубоко урезана у срцу и памћењу свих који су га тамо прославили као величанствен догађај и свједочанство да се свуда гдје год српско срце куца име Светог Саве прославља од свег срца и душе. То су показали и вјерници Скадра, који су остали вјерни имену српском и наслеђу светитеља који их чува и брани у све дане њиховог живота.

Резултати савинданског литерарног конкурса

духом сам својим са вама Прво мјесто у конкуренцији прозних радова

Ја, Свети Сава - духом сам својим са вама

март-април / 2011 / svetigora

Дејан Ковач VIII2 О. Ш. „Народни херој Саво Илић“ Доброта – Котор Проф. Смиља Синдик

апустио сам земаљски свет пре много векова, надајући се да је моја мисија завршена, да могу мирно ходати стазама Раја, сретан што је немир људски нестао. Погрешио сам. Са неверицом посматрам овај раскол, свађу два брата, оца и сина, рат, мржњу, патњу деце. Може ли и једно људско биће, створење Господње, тако величанствено, тако мудро, бити слепо крај очију, неповратно срљати у пропаст, бити окаљани грешник? Немојте себи то дозволити. Трудите се потиснути оног невидљивог злог духа, који својом војском свађе покушава срушити изграђене границе пријатељства двојице суседа. Не дозволите, ни у једном тренутку, да вас похлепа и љубомора раздвоје од мира и светлости душе, да створе бедем за који више нећете смоћи снаге пробити га. Мир, пријатељство, најбоља су одбрана против те опаке змије, која чека испод најцрњег грма, жељна хаоса, уништења. Такве нељуде треба потиснути, али никада не и уништити, већ им указати на њихове грешке. Они ће касније лечити те ране од других, и свет ће опет бити као један. Знајте да је најбоље место за чишћење света од зла, управо наше срце. Ви сте ти који сте допустили да сва земаљска мржња уђе у ваше душе, и да се попут корова обмота око вас, црпећи вашу доброту. Данас се све оно лоше пребацује на друге, јер увек је лакше да други сносе последице, него ви сами. Истина је да сте ви криви, исто онолико колико је и сваки други човек на овој планети. Али се зато и ви управо ти који могу да исправе све оно лоше на свету. За почетак почните од себе, лечите своју душу. Никада није прекасно постати бољи човек него што јесте. Та доброта ће се попут нечујног гласа преносити на друге, и они ће, жељни бољег живота, настојати да промене и себе. Постаћете једни од оних који се немилосрдно одупиру злим духовима, бићете они људи у којима још увек живи трачак доброте. Молите се за љубав и мир јачу од саме смрти. Ако будете имали циљ спасити свет од ових пошасти, неће вам нико моћи ништа. Чувајте то мало наде, за оне грешне, попут мало воде па длану, не дозволите да се она пролије у провалију ужаса. Мој ће вам дух указати прави пут ка бољој будућности. Ви, анђели небески, мученици земаљски, молите се за мир, правду, поштење, свеопшту земаљску љубав и слогу. На крају крајева, то је све што сам ја Свети Сава икада Богу тражио. АМИН!

ОЛИВЕРА Доклестић

СПКД „Просвјета“ је у децембру 2010. године расписала литерарни конкурс за ученике основних школа из Боке Которске „Ја, Свети Сава, духом сам својим са вама“. На конкурс су приспјела 42 рада, и то 33 прозна и 9 поетских, из следећих школа: „Народни херој Саво Илић“ из Доброте, „Никола Ђурковић“ из Радановића, из Тивта из школе „Бранко Бринић“, из Радовића и из Херцег Новог из школа „Илија Кишић“, „Милан Вуковић“ и „Дашо Павичић“. Жири у саставу: професор Никола Маловић, књижевник, професорица Ана Замбелић и јереј Шпиро Живковић независно је вредновао све приспјеле радове. На основу овога добијен је поредак успјеха на конкурсу. У конкуренцији прозних радова поредак је сљедећи: 1. Дејан Ковач (О. Ш. „Народни херој Саво Илић“ – Доброта, Котор). 2. Теодора Мојовић (О. Ш. „Илија Кишић“ – Зеленика, Херцег Нови). 3. Петар Бановић (О. Ш. „Народни херој Саво Илић“, Доброта, Котор). У конкуренцији поетских радова: 1. Награда за прво мјесто се не додјељује 2. Данило Мрваљевић, (О. Ш. „Никола Ђурковић“, Радановићи, Котор). 3. Анастасија Јоксимовић (О. Ш. „Народни херој Саво Илић“, Доброта, Котор). Организатор, такође, додјељује и три утјешне награде за прозне радове ауторима: Теодору Кењићу (О. Ш. „Дашо Павичић“, Херцег Нови). Жењи Драгојевић (О. Ш. „Милан Вуковић“, Херцег Нови) Павлу Лакићевићу (О. Ш. „Бранко Бринић“, Радовићи, Тиват). „ПРОСВЈЕТА“ је ове године први пут додијелила годишњу награду просвјетном раднику. Први добитник награде, која ће бити традиционална, је професорица математике Вера Тодорић. На академији јој је уручена златна Просвјетина плакета. Тај тренутак проглашења и уручења био је пун емоција, а професорица је изазвала буран аплауз свих 500 присутних. Вера Тодорић је у пензији од 1995. године након пуног радног вијека проведеног као професорка математика, прво у основној школи у Београду, а од 1975. године у средњој школи у Бијелој, па од 1976. у ШЦ „Иван Горан Ковачић“, гдје је предавала више предмета из математичке групе: аналитику, нацртну геометрију, планиметрију итд. Професорица Тодорић живи у Игалу.

aktuelno

Ја, Свети Сава,

razgovor СЛОБОДАНКА Капа svetigora / 2011 / март-април

Разговор са игуманом хиландарским

Методијем (Марковићем)

Празник Светог Петра Цетињског и обиљежавање 180 година од његовог упокојења је својим присуством увеличао и игуман царске лавре Хиландара, отац Методије. Приликом боравка на Цетињу он је за Радио Светигору дао интервју, који ми у овом броју у цјелини преносимо.

че, помаже Бог! Хвала Вам што сте нашли времена да будете гост на нашем Радију. Бог помогао и боље вас нашао. Ја се такође захваљујем што сте ме позвали. Оче, наши слушаоци сигурно желе да чују да ли сте први пут у Црној Гори и да нам кажете Ваше прве утиске о Цетињском манастиру? Наравно да ми није први пут да сам у Црној Гори, али ми је први пут данас да сам дошао у Цетињски манастир и могу да кажем да сам заиста осетио велику благодат и духовну радост и благослов Светог Петра Цетињског. Веома сам радостан што сам се нашао у овој згради Светигоре јер се сећам, још пре него што сам постао монах - док сам био студент, кад сам чинио прве кораке у свом духовном животу који су ме привели монаштву, са радошћу сам читао часопис Светигору, наравно и књиге које је касније Светигора издавала, тако да сам посебно радостан данас што сам дошао у вашу зграду. И нама је велика радост. Оче, ово је прилика да слушаоци чују нешто о Вама, да нам кажете Вашу духовну развојну путању, колико сте дуго у Хиландару, када сте ступили на монашки пут? Мој је духовни живот почео још од најраније младости, а за то је највише заслужна моја бака, која је била побожна жена богомољка. Она ме је чувала пре него што сам кренуо у школу, водила ме у цркву, када је била на молитви онда сам и ја ту био присутан тако да ми је она усадила ту веру. Имао сам срећу да од тих најранијих година будем привржен нашој православној вери, наравно то није било баш у неком великом обиму, али ми је помогло касније када је почетком деведесетих година кренуо неки духовни препород у нашем народу, то ми је помогло да се у мени та вера још више учврсти и на крају ме она привела и монашком животу. У манастиру Хиландару сам од 1994. г. Дошао сам баш на празник Светог Симеона Мироточивог тако да је то био посебан благослов. 1995. г. сам се замонашио као расофорни монах на празник Преображења, а следеће године наш покојни отац игуман Мојсије ме је замонашио у малу схиму на празник Светог архангела Михаила. И ево, следеће године у фебруару ће бити седамнаест година како сам у Хиландару. Оче, замолићу Вас да кажете нашим слушаоцима нешто о манастиру Хиландару и периоду од када сте Ви у Хиландару, па и да се кратко осврнете на историјат светогорског монаштва? Претпостављам да о манастиру Хиландару уопште сви ваши слушаоци добро знају, али везано за тај период - прву половину 90-тих година, када сам ја

дошао - можемо да кажемо да је на неки начин тада почела духовна обнова манастира Хиландара. Најважнији тренутак је био када је одлуком тадашњих стараца, то је већ пре 20 година било, решено да се манастир поново врати у групу општежитељних манастира. Постоји један други вид монаштва који се зове идиоритмија (то значи да је сваки монах, тако да кажем, упућен сам на себе. Они су живели, наравно, заједно у манастиру али су имали свако своје келијно правило, своју трпезу коју су сами организовали свако у својој келији, одлазили су на свакодневна богослужења заједно, али ипак заједница није била онаква како је монаштво устројено на свом почетку, том општежитељном.) Идиоритмија је уведена на Свету Гору у тешким годинама ропства јер у тим условима није могло да се живи општежитељно. Прошлог века су манастири полако почели да се враћају на општежитељни поредак и међу последњим манастирима је био и манастир Хиландар. Први игуман после дужег времена био је сада већ покојни отац Пајсије. Међутим, он због лошег здравственог стања није могао дуго да буде на том месту, тако да је ту дужност преузео наш старац и духовни отац Мојсије, који је уствари на својим духовним плећима изнео тај прелаз из идиоритмије на општежиће. Сама та одлука је била лакши део, али је требало касније то остварити у пракси. За оне који не знају пуно о нашем старцу, оцу Мојсију, треба рећи да је он био један смирен и кротак човек, баш онакав каквог га је Господ замислио својим јеванђелским речима и он је уствари тим својим смирењем и кротошћу успео да у пракси превали пут од идиоритмије ка општежићу. Ето, и моја је срећа да сам у тим годинама дошао и на неки начин био један од тих млађих монаха који су учествовали у тој духовној обнови, тако да је мој посао, сада када сам ове године њега наследио, много лакши. Сада само његовим благословом и молитвама треба наставити тај пут који је он започео. Оче Методије, Хиландар је увијек био духовни универзитет. Каква је његова улога данас? И каква би требало да буде његова улога у животу Српске Цркве, у просвећивању српског народа? То да је манастир Хиландар био духовни универзитет и да је одиграо можда најважнију улогу у оснивању Српске Цркве, наравно и српске државе, то сви знамо. Садашња улога се наравно променила, јер сада сама држава и Црква обављају ту улогу коју је некад Хиландар носио, али још увек Хиландар са својим културним али и духовним наслеђем сведочи о тој нашој историји. Хиландарска је ризница и поред тешких услова за време турског ропства, онда разних пожара који су се дешавали у историји, сачувала довољно духовног и културног блага, тако да и данас може да сведочи о тој нашој великој историји. Ми често волимо да кажемо у вези садашњих тенденција, односно садашњих жеља нашег народа да се уђе у Европу, да је хиландарска ризница сведок да је наш народ заиста одувек био у Европи. И не само то, него више од тога: да је себе уградио у саме темеље овакве хришћанске и културне Европе. Ето то сведочанство Хилан-

дара је сада најважније што се тиче тог дела националног и културног, а наравно духовни значај је још већи - то су хиландарске молитве, то су хиландарска бдења на којима се молимо наравно за све Божије људе, за све хришћане, али природно да се молимо за наш српски народ. Сви наши слушаоци знају за катастрофални пожар који је погодио манастир Хиландар. Можете ли нам нешто рећи о томе колико је манастир пострадао, као и коју ријеч о његовој обнови? Прошло је нешто више од шест година од када се тај пожар десио, то је био март 2004. г, била је друга седмица Великог поста. Тада је изгорело око половине манастирских здања. Штета је велика, али ипак се види да Господ чува оно што је најважније. Овог пута је сачувана манастирска ризница као и манастирска трпезарија, исто тако и црква... Наравно, не можемо да кажемо да оно што је изгорело није било вредно. Ту су четри црквице, четри параклиса, један од њих се и потпуно срушио у том пожару. Али ипак, оно што је најважније је остало недирнуто. Обнова је почела одмах после пожара. Прво је било потребно да се уклоне опасности. Сви ти радови су извођени под надзором једне грчке установе која се скраћено зове КЕДАК. То је центар за заштиту светогорског наслеђа, значи то је установа која се брине само о наслеђу Свете Горе. Пошто се радило о веома опасном послу они су инсистирали да те прве послове изводи једна грчка фирма. Касније се кренуло са рашчишћавањем шута који је остао после пожара. Приликом тих послова инсистирали смо да се и ми укључимо. Тако да смо успели да формирамо једну групу радника која је већи део манастира рашчистила и то је урађено много брже него што је било предвиђено. Када су инжињери из КЕДАК-а то видели, онда су већ препустили да обнова тече више под нашом контролом. Они су наравно остали као надзор. Манастир је формирао једну групу радника ткз. режијску групу, ми је зовемо неимарска служба. Сама обнова изгорелих конака је почела 2006. г. Можда се неком чини да она не тече довољно брзо, али треба да се зна да се на старим објектима, који имају поред своје духовне и културну вредност, ради врло пажљиво и због тога један такав конак, тако изгорео, не може да се обнови као нова зграда. Међутим, како време пролази искуство се стиче и сваки следећи посао боље напредује. Од изгорелих конака, има их шест, прво смо обновили конак који се налази на самом улазу у манастир, на једном углу. То је конак из 1814. Он је био најмањи по површини, најлакши за обнову, зато смо

март-април / 2011 / svetigora

29 манастир Хиландар

svetigora / 2011 / март-април

од њега и кренули и он је завршен 2007. г. Одмах затим смо преузели послове на обнови највећег конака, која ће много дуже да траје него овог малог. Међутим, када она буде завршена моћи ћемо да кажемо да смо завршили обнову, јер остали конаци су мањи и биће много мање времена потребно да се и они заврше. Поред обнове ових изгорелих делова предстоји нам и санација једног проблема. У питању је утањење темеља југозападне стране. Иначе, то је једна појава која је и узроковала пожар, због тога што се у зидовима тих конака на западној страни појавило пуно пукотина. Кроз неку од њих је, тако је утврђено, дошло до пожара. Зато што су и димњаци имали такве пукотине и онда је вероватно нека варница захватила нешто до старих греда и тако је пожар кренуо. Дакле, поред ових шест конака предстоји нам и да урадимо решење које ће да уклони овај проблем утањења темеља. Ако можемо да кажемо, налазимо се негде на половини обнове. Било би можда ових година и више напретка, али је ова економска криза оставила трага, чули сте, и у Грчкој па самим тим и на Светој Гори, и ипак негативно утицала на неке резултате. Надамо се да помоћ која је досада била присутна неће изостати

Игуман хиландарски, архимандрит Методије у Радију Светигора

да би послове завршили у оном року како смо и предвидели на почетку. Ово је прилика да позовемо и оне који су у могућности да помогну обнову свете царске лавре Хиландара. Ја вам се захваљујем на томе. Такође бих искористио прилику да се захвалим свим слушаоцима који су до сада помогли било материјално, било својим молитвама, у своје име, у име целог нашег братства и да им пренесем да се у нашој светој обитељи у свакодневним богослужењима увек у молитви помињу сви приложници и сви добротвори нашег манастира. Замолила бих Вас у име оних наших слушалаца који се припремају за пут ангелског живљења да нам Ви као игуман једног таквог духовног светила нашег народа какав је манастир Хиландар кажете како ступити на пут монашког подвига. То је питање које је са једне стране лако, али са друге стране и тешко због тога што је то једна тајна. У Светом Јеванђељу, када је Господ упоређивао брачни живот и безбрачни, у једном тренутку Апостоли су рекли да ако је тако човеку са женом онда је боље не женити се. Али је Господ одговорио: Да, али то само онима којима је дато. Сада је ту тајна колико је ту присутан Божији призив, а колико је ту нека наша слободна воља. Вероватно је и са једне и са друге стране неки корак присутан. Е сада, где се они срећу морам да признам да ни ја баш нисам открио, али у сваком случају то је једна тајна коју вероватно и људи који су проживели цео свој живот у монаштву и дошли пред крај тешко да могу да нам објасне. Ако могу да пренесем нека своја искуства, жељу да се посветим монаштву сам добио још 1989. г, а као што сам рекао на почетку, у манастир сам дошао 1994. Дакле скоро пет година је протекло од те прве жеље па до њеног остварења. Највише на мене је утицало монашење којем сам био присутан у манастиру Високи Дечани. То је било 1993. г. за празник Светог Краља, када су се замонашила два монаха и после тога ми се та жеља заиста увећала али нисам осећао у себи довољно снаге да учиним тај последњи корак. Ја сам се тада молио свим светим монасима. Прво Преподобном Антонију, великом оцу монаштва, па и другим великим монасима - Преподобном Сави Освећеном, Пахомију, Теодосију, Светом Јовану Лествичнику, авви Доротеју, али исто тако и нашим преподобним оцима - Симеону Мироточивом, светитељу Сави и другима, да ме укрепе. И ето тако, у једном тренутку сам осетио да је дошло време и онда сам дошао у манастир. Дакле, ако неко има жељу, треба да се моли и ако је заиста та жеља од Бога, онда помоћ Божија неће изостати, јер сам заиста тада приметио како ме сам Бог призива. То је уствари тренутак да се крене у монаштво - када човек осети Божији призив. Тај призив ће свако осетити, није потребно да се објашњава како он изгледа, вероватно га је тешко и објаснити, али онај који га добије одмах зна

март-април / 2011 / svetigora

на шта су мало негодовали његови монаси - Па старче, ето, уста су му отворена, није баш згодно да му лице буде отворено. - Међутим игуман је тако уверено потврдио тај свој налог и они су наравно послушали. Ту се десило једно чудо - уста су се сама затворила и на његовом лицу се појавио осмех. Што је наравно, сложићете се, са природне тачке гледишта немогуће код једног човјека који се упокојио, коме је душа изашла из тела. Та фотографија је одмах обишла цео православни свет. Ја сам био лично присутан и то је била једна права светогорска сахрана где се испраћа монах који је цео свој живот посветио Господу и Пресветој Богородици, тако да је уствари та сахрана као један празник, јер када се монах упокоји на Светој Гори уствари дешава се да се испуњава његова жеља. Душа одлази код Господа коме је служио уз велику молитвену помоћ Пресвете Богородице која је игуманија Свете Горе целе, и заиста је то један велики духовни празник. За мене је била велика духовна радост, поука и благослов што сам присуствовао сахрани старца Јосифа. Ту је отац Јефрем који се сада налази у Америци. Он је обновио манастир Филотеј, а из тог манастира су касније обновљени још неки манастири. Међу овим старцима који су обележили XX век треба споменути и нашег Србина, оца Георгија Витковића који је такође био ученик овог старца исихасте. Њега Грци знају као Бранка, јер он је још као искушеник био код старца Јосифа и остала је прича да се он веома строго подвизавао. Био је родом Херцеговац, а после другог светског рата је напустио наше крајеве. Био је на Западу и онда је дошао преко Свете Земље на Свету Гору. Био је једно време у Хиландару, а пошто је у то време била идиоритмија није осјетио да је то права духовна клима за духовни живот па је прешао у руски манастир, где је једно време био. Онда је једно време као искушеник био код старца Јосифа и био је присутан када се овај велики старац упокојио. Што се тиче његовог подвига ту би могло још дуго да се прича. Навешћу један, још када је био почетник, још се звао Бранко. Старац Јосиф му је наложио да сваку ноћ проводи без сна у молитви, имао је једну келију која је била недалеко од кућице у којој је живео старац. И старац Јосиф би с времена на време излазио и само би узвикнуо: „Бранко не спавај!“ А он је излазио: „Благослови старче. Не спавам, молим се“, и враћао се, настављао молитву. Тако га је проверавао сваке ноћи да ли је проводи у бдењу. Наравно, када је он још као, почетник, још искушеник, имао такав подвиг онда је просијао и био један од највећих духовник ликова на Светој Гори у другој половини XX века. Упокојио се у старом руском манастиру баш на месту где се наш Свети Сава замонашио. Ми смо његове мошти пренели у манастир Хиландар, пре неколико година и сада их тамо чувамо и сматрамо га као једног од наших духовник заштитника. Како гледате на живот данашњих хришћана у свијету, шта би савјетовали данашњим хришћанима, како се спасити у овом XXI вијеку? Један од проблема који се налази на путу хришћанског живота у ове данашње дане чини ми се да је чињеница то што је систем вредности нека-

да је то баш сам Божији призив и не може да сумња у то. Оче Методије, шта је то најважније данас у монашком животу? И да ли је данашње монаштво на предањском путу? У књизи Светог Никодима Светогорца „Духовна борба“, има једна врло важна поука за савремено монаштво. Он каже да, иако ми (садашње генерације) не можемо да следимо у подвизима старе оце који су живели у првим вековима и оне који су живели после њих, ипак можемо да имамо расположење срца онакво какво су они имали. Дакле љубав према Богу и љубав према ближњима. Јер ако сад због неке наше телесне раслабљености нисмо у могућности да вршимо свеноћна бдења или да преузмемо на себе друге подвиге постова и молитава какве су они имали и о којима читамо у њиховим житијима, али расположење срца - дакле љубав према Богу, према ближњима - можемо увек да имамо и да се трудимо да се сваким даном они увећавају у нама. Ето то је уствари то расположење срца на које је указао Свети Никодим Агиорит. Наши слушаоци би сигурно жељели да чују, а и ми овдје у Радију, нека ваша сјећања на неке од стараца са Свете Горе. Наравно да је у историји Свете Горе пуно светих, оних чија су имена уписана у каталоге светих, али, Бог зна, можда чак има и више оних за које ми сада и не знамо, а који су уписани у Књигу живота, што је најважније. У књизи „Атонски подвижници XIX века“ у предговору се каже да се један светогорски монах молио да сазна колико има светих атонских отаца? Онда је чуо неки глас који га је позвао да изађе ван из своје келије, била је ноћ, и речено му је да погледа на звездано небо. Када је погледао, чуо је одговор: „Колико видиш звезда на небу, толико има и светих атонских отаца.“ Наравно, било их је у стара времена, али исто тако можемо да кажемо да их има у садашња времена. Један од најпознатијих је старац Пајсије. Ако смем тако да кажем и ја сам се удостојио да будем његов савременик на Светој Гори барем неколико месеци. Дух његов и његове поуке се осјећају тако живо на Светој Гори, излазе књиге са његовим житијем, са његовим поукама, има их и на српском језику. Његова келија у близини Кареје је такође једно место које посећују поклоници који долазе на Свету Гору. Треба споменути и старца Јосифа Исихасту који је такође живео у XX веку, нешто раније него старац Пајсије. Утицај старца Јосифа је велики преко његових ученика које је духовно руководио, а који су касније обновили многе манастире на Светој Гори. Треба напоменути да је један од његових ученика старац Харалампије, сада већ блаженопочивши, који је једно време био у хиландарској келији светог Николаја у Кареји, која се зове Буразери. После тога је са својом братијом отишао у манастир Дионисијат и обновио тај манастир. Треба овде поменути и другог његовог ученика који се звао Јосиф који је обновио манастир Ватопед, братски манстир Ватопед који сад већ има око сто монаха и искушеника. Био сам присутан на сахрани овог старца Јосифа ватопедског, ту се десило једно мало чудо. Када се упокојио остала су му уста отворена и мада су монаси покушавали да их затворе, нису успели. Обичај је на Светој Гори да се тело упокојеног монаха умота у монашку мантију, да се без ковчега положи у земљу да би се што пре испуниле речи Господње: Прах си и у прах ћеш се вратити. Али ако је у питању неки игуман онда се остави лице отворено, мантија се на том месту прореже тако да лице покојника буде отворено. Садашњи игуман отац Јефрем је наложио својим монасима да исто тако оставе отворено лице старца Јосифа,

svetigora / 2011 / март-април

Црква Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Хиландару.

ко изокренут. Стиче се утисак да је врлина некако потиснута, па чак, ако смем тако да кажем, изложена подсмеху, док се нажалост порок и грех хвале. Хвале и на неки начин нам се нуде као правило живота. И врло је тешко људима који заиста истински желе да живе хришћанским животом да се снађу у таквој ситуацији када је систем вредности изокренут. Због тога је врло важно да одвојимо неко време и да сваког дана читамо Свето Јеванђеље, али исто тако и духовне књиге. Читајући те богонадахнуте текстове ипак ћемо успети да схватимо уствари како је Бог замислио живот на овом свету који је створио и који је дат људима и да на тај начин покушамо да тај систем вредности, колико је у нашој моћи, вратимо да буде онакакав какав би требало да буде. Ако се само мало будемо одвојили од духовног штива нажалост бићемо и ми захваћени том бујицом, која је чини нам се јача него икад у историји. Велика је корист од књига које се преводе. Има их сад пуно на нашем језику, наравно ту је и ваша Светигора која доста објављује, свако од нас треба према свом духовном узрасту да одреди књигу која ће му помоћи у духовном уздизању, у духовном напредовању. Ако будемо одвојили време и сваког се дана барем двадесет минута или пола сата посветили читању мислим да ће нам пут спасења бити много лакши, него ако се будемо одвојили од ових речи које нам дају живот. Онда ће нам заиста бити доста тешко. Оче, ту сте ради прославе празника Светог Петра Цетињског Чудотворца и значајног јубилеја -180 година од његовог упокојења. Можете ли да нам кажете шта за Вас значи Свети Петар Цетињски? Свети Петар Цетиски је не само у историји наше Српске Цркве и нашег народа него можемо слободно рећи у историји целе хришћанске Цркве један пример како уствари тај пут страдања, трпљења с једне стране, али исто тако и велике вере у помоћ Божију помажу да се човек обожи. Јер обожење је уствари тај крајњи циљ који сваки хришћанин има. Постоји више путева. Наравно, он је имао и своје

подвиге као и сваки други монах, али највећи његов подвиг било је уствари то његово трпљење у веома тешким годинама када је он живео и када је духовно руководио свој народ и Цркву. Кроз то трпљење он се изједначио са светим мученицима и са светим исповедницима. И то трпљење је уствари највише утицало да се он посвети, та његова светост коју је задобио овде на земљи је сада нама веома очигледна кроз чудо његових моштију. Само ретки међу људима буду тако прослављени од Господа да се после дуго година њихова тела, њихове свете мошти и даље налазе читаве и тако сведоче да човек и није створен да проживи на земљи 70 или 80 година и да после потпуно нестане, него је створен да буде у вечности. А Свети Петар Цетињски је пример како се до тог обожења достиже. Тако и ми да не малакшемо на нашем духовном путу него да увек имамо поверење у Божију промисао, да трпимо угледајући се на Светог Петра Цетињског и да се са великом вером и надом надамо да ћемо и ми за то добити неку награду. А то што се мошти преносе у нови кивот нека буде и за нас нека духовна прекретница, за народ овде у Црној Гори, за све који себе осећају да су духовни наследници, духовна чеда Светог Петра Цетињског, али не само у Црној Гори него у васцелом српству и васцелом православљу. Да нам буде знак да и ми кренемо још боље и да ми будемо као на некој духовној прекретници, па ето, да нас на том путу укрепе молитве Светог Петра. Оче Методије, хвала Вам што сте одвојили ово време за нас и за слушаоце нашег Радија, што сте нам донијели благослов свете лавре Хиландара, хвала Вам на овим дивним духовним поукама. И ја се вама још једном захваљујем на позиву и могу да кажем да сам се овде баш пријатно осећао. На неки начин сам и овде пронашао дух Хиландара, јер сам одмах приметио икону Тројеручицу, а посебно ме је обрадовало кад сам видео да се на зиду ваших просторија налази насликан хиландарски пирг тако да сам се осећао као да сам у Хиландару. Хвала Вам, оче, још једном и благословите нас и слушаоце нашег Радија. Бог да благослови све и поготову молитве Светог Петра да нас укрепе и благослове.

poezija

Помагао сам сиромашним и болесним људима, многи су то називали чудима.

У садашњости кад је свјетлост и кад је тама, Духом сам својим са вама Данило Мрваљевић, IV разред О. Ш. „Никола Ђурковић“ Радановићи - Котор

март-април / 2011 / svetigora

Помагао сам да се отворе многе школе, зато ме сва дјеца воле.

Живио сам давно, Од тада је моје име постало славно.

вети Сава није само најзначајнија личност у срп ском народу 12. и 13. вијека, он је и једна од нај значајнијих личности тадашње хришћанске Европе. Постоје личности значајне за свој народ, за своје вријеме и за сва времена. Међу ове спада и Свети Сава, први архиепископ српски, оснивач по мјесне Цркве Српске, велики Просвјетитељ српског и свих православних словенских народа. Чињеница је да је он један од најсветијих издана ка земље Зете, односно Црне Горе. Родом је са Риб нице, ту гдје је данас Подгорица, а са њим и цијела светородна лоза Немањића. Зато није никакво чудо што је он толико био везан за свој родни крај и што се његов родни крај, у ужем и ширем значењу, вје ковима надахњивао његовом личношћу и његовим дјелом. Свети Сава је уткан у духовни, културни и народни живот древне Зете, односно новије Црне Горе, која је из ње и на њој израсла и створена. Свети Сава је утемељитељ ове данашње Митрополије црногорске и приморске. Он је тај који је поставио духовни камен темељац Црне Горе у манастиру Све тог Архангела, на Михољској Превлаци код Тивта 1220. године, поставивши свога ученика Илариона Шишовића (родом из села Шишовића, које припада племену Грађани у Ријечкој нахији) за свога наследника у ондашњој Зети, а данашњој Црној Гори. Упра во на тој Епископији зетској, односно Митрополији (од времена цара Душана, 1346. г.) заснована је сва самосвојност Зете Немањића, Балшића и Црнојеви ћа, а утолико више Црне Горе, у постцрнојевићком периоду, сабране око цетињских митрополита, на рочито оних из светородне породице ПетровићаЊегоша. Тако је светосавска духовна слобода по стала коријен слободарског духа Црне Горе. Зетска светосавска митрополија је унијела народни језик у култ и културу самога народа и тиме га сачувала од, увијек пријетеће му, латинизације, од давнина при сутне на овим просторима. Из те вјековне светосав ске традиције Зетске митрополије настала је и прва штампана књига на словенском југу, звана Октоих. Све што се догађало са нашим народом кроз протеклих осам вјекова, све се то догађало заједно са Светим оцем нашим Савом. Када се народ радовао и он се на небесима радовао, када је народ страдао и он је страдао, када је народ разапињан и он је бивао разапињан. И у она отоманска времена, и у ова новија времена, када је дошло вријеме безбожништва у другој половини 20. вијека, када су безбожни људи убијали име Божије, истовремено је убијано име Светога Саве, као његовог живог свједока међу људима. Светосавске прославе и школске славе његоване су у Црној Гори све до 1946. г, када је нова атеистичка, црногорском тлу и духу туђа власт, укинула Светог Саву као школску славу. Укидање Светог Саве у школи значило је радикал

ЈОВАН Маркуш

Ја, Свети Сава, духом сам својим са вама

СВЕТИ САВА И КАТУНСКА НАХИЈА С

istorija

Награђена песма на савинданском литерарном конкурсу СПКД „Просвјета“

svetigora / 2011 / март-април

ни заокрет у нашем цјелокупном образовању, за окрет са катастрофалним посљедицама. Радило се и ради о систематском прогоњењу из просвете Светог Саве, без кога је незамислива не само наша древна просвета него и просвета 19. и прве поло вине 20. вијека. Данас можемо чути од оних који већ дуго раде на разарању бића Црне Горе и систематском про гоњењу из просвете Светог Саве, да се за Светог Саву није наводно знало у Црној Гори и да је Светог Саву у Црну Гору ,,увезао“ 1856. године митрополит ,,извањац из Далмације“ Никанор Ивановић, избјегавајући да додају оно Његуш. Митрополит црногорски и брдски Никанор Ивановић-Његуш (рођ.1825, + 1894. год) потиче од породице која се из Катунске нахије, са Његуша, одселила у Горњу Далмацију (Дрниш). По мјесту одакле потичу пре-

зивали су се Његуш. Доласком на службу у Црну Гору митрополит Никанор се потписивао као Ивановић, по очевом имену. Занимљиво је видјети каквом су митрополити и владари Црне Горе сматрали Катунску нахију и од када се име Светог Саве слави управо у Катунској нахији. Митрополит Петар II Петровић Његош у пјесми ,,Нахије“ о Катунској нахији, одакле су сви владари светородне лозе Петровић Његош, каже: ,,Ти си мати српске Горе Црне“. А књаз Никола I Петровић Његош у опроштајној ријечи на гробу катунског војводе са Чева Петра Вукотића 1903. године каже: ,,Катуњани - језгра Црне Горе, као што је Црна Гора понос цијелог Српства!“. Прва документа о слављењу Светог Саве у Црној Гори, од њеног настанка 1482. године под тим именом, имамо управо у књигама која су штампане 1494. године у Црнојевића штампарији у Катунској нахији, тј. на Цетињу (које по

Свети Сава и Свети Симеон Српски – илустрација из Празничног Минеја који је 1538. године штампао војвода Божидар Вуковић Подгоричанин (фотос из примјерка Музеја града Подгорице)

Храм Светог Саве на Његушима, родном мјесту митрополита и владара Црне Горе из светородне лозе Петровић Његош

Храм Светог Саве-Ераковићи-Његуши

март-април / 2011 / svetigora

тадашњој административној подјели припада Катунској нахији). У календару Цетињског молитослова за 1494. годину у јануару се слави Свети Сава, у фебруару Свети Симеон Мироточиви и у новембру Свети Стефан Дечански. Вјеровали или не, репринт овог календара је објавила 1994. године Матица црногорска у књизи под насловом ,,Пасхални циклус Ђурђа Црнојевића“. У наслеђу наше културне баштине, војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и његово дјело, представљају изузетну појаву. Најљепша богослужбена књига и примјер графичког занатства овог периода јесте Зборник - Празнични Минеј, чије је штампање почело 11. јуна 1536, а завршено 19. јануара 1538. године. Ову књигу је војвода Вуковић штампао на пергаменту и поклонио

манастиру Хиландару. На њој је радио јерођакон Мојсије из Будимља. Она је украшена илустрацијама на којима су представљени Свети Сава и Свети Симеон Српски и Свети Стефан Дечански и Свети Никола. Није тешко закључити да од оснивања Црне Горе 1482, године, Црнојевићи и Петровићи-Његоши славе ове светитеље. Треба погледати само државне календаре који су штампани на Цетињу у Његошевој књигопечатњи па све до Првог свјетског рата, као и оне које је издавала краљевска Влада у емиграцији 1918. и 1920. Из њих се види да се прославља Свети Сава у континуитету и да се ту није промијенило ништа од настанка Црне Горе. Из светог предања Законоправила Светог Саве несумњиво је израсла и Стега, а потом и Законик Светог Петра Цетињског, уграђен у теме ље Петровићке и данашње Црне Горе. Интересантно је примијетити да је химна Светом Сави прва и најдуговјечнија химна у историји Црне Горе. Сва дјеца у Црној Гори су прослављала Светог Саву и пјевала школску химну. Свети Сава је био празник који су сви празновали од малога до великога, од старца до дјетета на челу са краљем и го-

Храм Светог Саве у селу Ераковићи на Његушима је подигнут 1886. године. На гробљу око храма сахрањено је више значајних личности наше историје као што су: војвода Божо ПетровићЊегош, дугогодишњи предсједник Владе књажевине Црне Горе и предсједник Сената, синови му Владимир, секретар краља Александра Карађорђевића и Андрија - познати адвокат, Станко Петровић-Његош, командант добровољачког батаљона, Иван Лабуд Петровић-Његош, народни посланик у књажевини Црној Гори, Љиљана Петровић-Његош, знаменита његушица, сердар Перо Поповић, Зеко Машанов Поповић, алајбарјактар, Ђуро Поповић, командир, итд. Трудом и прилозима становника села Ераковића, Митрополије црногорско-приморске и других доброчинитеља храм је потпуно обновљен 2009. године, а у току је санација иконостаса. На челу одбора за обнову је Ђорђије Р. Петровић Његош, један од директних потомака брата владике Василија, познати спортиста и уважени грађанин Цетиња и Његуша. Око храма постоји активно лијепо уређено и одржавано сеоско гробље.

Свечана пјесма у славу Светог Саве - прва и најдуговјечнија химна у Црној Гори

обавља. Иза тога држи говор најбољи ђак, по свршетку кога пјевају укупно ђаци: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, Српске цркве врховној светитељској глави“, итд. И послије овог пјевања из руке књаза Данила награђује се најбољи ђак... (Братство, 12-13, Београд, 1908, стр. 63-64). У броју бр. 5 од 2. фебруара 1902. године „Глас Црногорца“ је прославу на Чеву овако забиљежио: „Пошто је одстојана Св. Литургија коју су служили: Крсто Вукотић и Лука Николић, ђаци су се пјевајући химну Св. Саве вратили у школу. Светосавској прослави присуствовали су мјесни главари и мноштво народа из четири општине.“ Државни празник – дан Светог Саве свечано је обиљежаван и у Краљевини Црној Гори. Краљ Никола је и као пјесник дао допринос обиљежавању прославе пред Савиндан 1912. године написавши дугу и поучну „Пјесму Светом Сави“. Данас, нажалост, ђаци немају своју школску славу ни химну, а прву и најдуговјечнију химну у Црној Гори могу чути само на свечаностима које приређује Православна Црква.

сподарем Николом I који је написао пјесму Светом Сави 1912. г. коју су дјеца у школама на Цетињу рецитовала. У Катунској нахији постоје два храма посвећена Светом Сави. И данас се Петровићи-Његуши сахрањују пред храмом Светог Саве на Његушима који је подигнут

у вријеме књажевине Црне Горе 1886. године. Храм Светог Саве који се налази и у селу Крајњи До (Подбуковица) у Ћеклићима је подигнут такође у вријеме књажевине Црне Горе, 1892. године. Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске Православне Цркве, из актуелног Календара Српске Патријаршије, долази се до закључка да управо најећи број (12+1) имамо у Митрополији црногорско-приморској чије је сједиште на Цетињу, а то су: манастир Савина - Херцег Нови, манастир Савина Главица - Грбаљ, храмови Светог Саве у манастиру Градиште у Паштровићима, Његушима, Крајњем Долу у Ћеклићима, Тивту, Клинцима на Луштици, Херцег Нови, Морињу, мјестима Ђенаши и Крстац у Паштровићима, Фрутку у Даниловграду, као и порушени храм Светог Саве у Годињу у Црмници. Све ове неспорне чињенице нам говоре да су управо Свети Сава са Светим Симеоном Мироточивим и Светим Стефаном Дечанским уграђени у темеље старе Црне Горе чије је сједиште управо било у Катунској нахији на Цетињу. Велика је срећа и благослов Божији, што је дух Све тог Саве тако дубоко уткан у душу и би ће Црне Горе. Никаква зараза, па ни ова „дукљанска“ није била у стању нити ће би ти у стању, да избрише Светог Саву из на родне душе, нити да га из ње истисне.

svetigora / 2011 / март-април

На почетку историјата химни у Црној Гори стоји школска химна или свечана пјесма у славу Светог Саве, првог српског просветитеља, која је извођена на Цетињу четрнаест година раније од државне химне Књажевине Црне Горе. Свети Сава као просветитељ званично почиње да се слави у Црној Гори као школска слава 1856. г. с појавом првих школа. Зато се у народу каже: „Свети Сава - школска слава“. На школским свечаностима ђаци су пјевали химну Светом Сави. О првој прослави Светог Саве као школске славе 1856. године свједочи писмо учитеља Филипа Радичевића, у коме пише сљедеће: „Свечана служба у цркви са више свештеника и ђаконом, потом обучени иду у школску салу, за које вријеме слави се процесија са звоњењем звона пјевајући тропар Светог Саве. Школска сала декорисана је сликама књаза Данила и књегиње Даринке. Узвишено постоље за господара и књегињу, а поред тога на другом асталу спрам иконе Светог Саве освећење водице које свештенство

Свети Никола и Свети Стефан Дечански - илустрација из Празничног Минеја који је 1538. године штампао војвода Божидар Вуковић Подгоричанин (фотос из примјерка Музеја града Подгорице)

ЊЕГОШ

Што је Бог земљи, исто је жрец Његош за овај мрамор и за народ његов – Бог који роду препјевава Бога до васељенске мјере појмљивога, зубља небеска, Луча Микрокозма и успламсала да ум људски спозна пут од свог срца до вјере без премца: Црна Гора је лик Горског Вијенца, из Огледала Србског живи одсјев – еп, даром творца, дигнут кроз гороспјев у знамен чести, јунаштва и чојства, у постојање на спрези тог тројства, и Црна Гора на њему и траја: чим тројство пуче – знак почетка краја Храм Светог Саве у Крајњем Долу (Подбуковици)

Храм Светог Саве - Крајњи До (Подбуковица) - Ћеклићи

март-април / 2011 / svetigora

Икона Светог Саве са иконостаса храма Светог Саве у Крајњем Долу (Подбуковици)

Живио сам, школовао се и писао на Цетињу, у Никшићу, Крушевцу, Београду и Москви, а посљедњу деценију у Бањој Луци, гдје радим и као предсједник Удружења књижевника Републике Српске. Осим овог, члан сам Удружења књижевника Србије као и Савеза писаца Руске Федерације; објавио сам двадесетак књига (неке и у више издања) – поезије, драма, пјесама за дјецу, а такође и неколико књига превода руске поезије на српски језик. Пјесме, поеме и драме (које се играју у Српској, Русији и Бјелорусији), преведене су ми на 17 свјетских језика, награђиване са неколико престижних домаћих и међународних признања, а као највеће доживљавам уврштавање стотињак мојих пјесама у најрелевантније антологије српског пјесништва. За штампу, послије дугогодишњег рада, припремам „Антологију руске поезије Х – ХХI вијека”, односно „Никшин киљан“ - књигу нових пјесама: имам част да њих неколико прво објављивање доживе у „Светигори“. Зоран Костић 37

Храм Светог Саве који се налази у селу Крајњи До (Подбуковица) у Ћеклићима је подигнут на темељима неког старог храма и први пут је обновљен 1892. године, како то пише др Лазар Томановић, у књизи ,,Педесет година на престолу Црне Горе 18601910“ (Цетиње, 1910), трудом и доброчинством војводе Ђура Матановића, сенатора и дипломате, сина попа Станка. Унутар храма су двије гробнице Матановића. Храм је у новије вријеме обновљен 2000. године, трудом и доброчинством сељана.

најави ватра сред које догорје дух Његошевог лика Црне Горе.

poezija

ЗОРАН Костић

svetigora / 2011 / март-април

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

ГЛАВА ЧЕТВРТА 1. А Мардохеј дознавши шта се догађа, раздрије хаљине своје и обуче се у костријет и посу пепелом, па истрчавши преко градског трга викаше гласом великим горко: Уништава се народ који није учинио никакву неправду! (Бројева 14, 6; Ис. Нав. 7, 6) 2. И дође до царских врата и стаде; јер није му било дозвољено да уђе у двор са костријетом и пепелом. 3. И по свој земљи гдје је показивано (царево) писмо, настаде вапај и плач и ридање велико Јудејаца, костријет и пепео простираху себи. 4. И уђоше слушкиње и евнуси царичини, и обавијестише је; и она се смете чувши шта се догоди па посла Мардохеју да се обуче и да скине костријет и пепео, али он не послуша. 5. Тада Јестира позва Ахратеја свога евнуха, који јој служаше, 6. и посла га да јој сазна од Мардохеја о чему се ради. 7. Мардохеј пак каза му шта се догодило и обећање које је обећао Аман цару за ризницу десет хиљада таланата, да истријеби Јудејце. 8. И препис (наредбе) изложен у Сусану о њиховом истријебљењу даде му да покаже Јестири и рече му да јој наложи да уђе и умоли цара да се заузме за народ, сјећајући се дана понижења свога како си отхрањена мојом руком, јер је Аман други послије цара, говорио против нас до смрти; призови Господа, говори цару о нама и избави нас од смрти. 9. Тада ушавши Ахратеј, каза јој све ове ријечи. 10. А Јестира рече Ахратеју: Иди Мардохеју и реци 11. да сви народи царства знају да сваки човјек или жена, који уђу к цару у унутрашњи двор незвани, нема им спаса. Само онај коме цар пружи златну палицу, тај ће се спасити. А ја нисам позвана да уђем код цара има већ тридесет дана. 12. И јави Ахратеј Мардохеју све ријечи Јестирине. 13. И рече Мардохеј Ахратеју: Иди и реци јој: Јестира, не мисли о себи да ћеш се ти једина спасити у царству од свих Јудејаца; 14. уосталом ако не послушаш у овом часу, од другдје биће помоћ и заштита Јудејцима, а ти и дом оца твога погинуће те. И ко зна да ли баш због овог времена ниси постала краљица? 15. И посла Јестира дошавшег к њој Мардохеју говорећи: 16. Иди и сабери Јудејце који су су Сусану и постите за мене, и не једите и не пијте три дана, дан и ноћ, а и ја и слушкиње моје нећемо јести. И тада ћу ући к цару супротно закону, па макар ме погубио. 17. И отишавши Мардохеј, учини све оно што му заповиједи Јестира, 17а. и помоли се Богу сјећајући се свих дјела Господњих и рече: 17б. Господе, Господе, царе Сведржитељу, јер је све у власти Твојој, и нема га који ће се супротставити кад захтједнеш да спасеш Израиља; 17в. јер Ти си створио небо и земљу и све што је дивно у поднебесју, и Господар си свега, и нема га ко ће се одупријети Теби Господу. 17г. Ти све знадеш; Ти знаш, Господе, да не учиних ово због увреде нити због гордости нити због частољубља, то што се не поклоних гордом Аману, јер бих био спреман да цјеливам и траг ногу његових

КЊИГА ЈЕСТИРИНА

ради спасења Израиља. 17д. Него сам ово учинио, да не бих дао славу човјеку изнад славе Божје, и никоме се нећу поклонити осим Теби Господу моме, и нећу то с гордошћу чинити. 17ђ. И сада, Господе Боже, Царе, Боже Израиљев, поштеди народ Твој, јер нам припремају пропаст и пожељеше да истријебе Твоје насљеђе од искони. 17е. Не презри удио свој, који си за себе избавио из Египта; 17ж. услиши молитву моју и смилуј се избрању своме и окрени ридање наше на весеље, да би живјећи појали имену Твоме, Господе, и не погуби уста која Ти поју хвалу Господе. 17з. И сав Израиљ завапи свом снагом својом, јер смрт њихова бјеше пред очима њиховим. 17и. И Јестира царица прибјеже ка Господу, смртном борбом обузета, и скинувши хаљине славе своје, обуче се у хаљине туге и плача; и намјесто сујетних масти прахом и пепелом посу главу своју и тијело своје изнури веома и свако мјесто украшавања у весељу своме, покри распуштеном косом својом, и мољаше се Господу, Богу Израиљеву, и рече: 17ј. Господе мој, Царе наш једини, помози мени самој и неимајућеј помоћника сем Тебе, јер је биједа моја у руци мојој. 17к. Слушала сам од рођења свога, у племену очинства мога, да си Ти, Господе, изабрао Израиљ између свих народâ и оце наше између свих предака њихових у насљедство вјечно и да си им чинио све што си говорио. 17л. А сада сагријешисмо пред Тобом, и предао си нас у руке непријатеља наших, зато што слависмо богове њихове; праведан си Господе. 17љ. И сада, не би им доста горко робовање наше, него ставише руке своје на руке идола својих, да би истргли заповијест уста Твојих и истријебили насљедство Твоје и затворили уста оних који Ти поју хвалу и угасили славу Храма Твога и жртвеника Твога; 17м. да би отворили уста (многобожних) народа на подвиге сујетне и дивили се цару тјелесном довијека. 17н. Не предај, Господе, скиптар свој оним (боговима) којих нема; и да се не подсмјехну паду нашем, него окрени намјеру њихову на њих саме, а подстрекача против нас учини примјером срамотним. 17њ. Помени, Господе, пројави се у часу жалости наше и мене охрабри, Царе боговâ и сваког началства Обдржитељу. 17о. Подај ријеч благоугодну устима мојим пред лавом и промијени срце његово на мржњу против непријатеља нашег на његову пропаст и једномишљеника његових; 17п. а нас избави руком својом и помози мени самој, која нема никога осим Тебе, Господе. 17р. Ти све знадеш и знано ти је да омрзнух славу безакону и да се гадим постеље необрезаних и свега туђинскога. 17с. Ти знаш невољу моју, да се гнушам знамења гордости моје, што је на глави мојој, у дане виђења мога, гнушам се овога као крпе од женске нечисти, и не носим га у дане молитвеног тиховања мога. 17т. И није јела слушкиња Твоја са трпезе Аманове, и нисам славила гозбу цареву нити пила вина жртава (идолских); 17ћ. и није имала радости слушкиња Твоја од дана промјене своје до сада, осим због Тебе, Господе, Боже Аврамов. 17у. Боже, Сведржитељу, услиши глас обезнађених и избави нас из руку нечастивих; и избави ме од страха мога. - наставиће се -

prikaz

ВИСОКИ ДЕЧАНИ КАО ИНСПИРАЦИЈА

25. јануара је у београдском Медија центру представљена књига „Манастир Високи Дечани“, колорна монографија. Овом књигом је „Светигора“ покренула библиотеку „Немањићки манастири“. – У сазвежђу задужбинарства Дечани заузимају посебно место. Манастир је један од подсетника да су Косово и Метохија жила куцавица српског народа – рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије на промоцији. Он је додао да није случајно да је „Светигора“ покренула ову едицију, јер Немањићи не само да су оставили траг на КиМ и другим деловима Србије, већ су на простору садашње Црне Горе основали Зетску епископију. – Црква Вазнесења Христовог и манастир Дечани су најбоље проучени српски средњовековни црквени споменици – нагласила је проф. др Милка Чанак Медић. Указавши на то да су Дечани једина немањићка задужбина чија црква никада није спаљена, епископ рашко-призренски Теодосије је подсетио да је овај манастир саграђен да буде гробно место Стефана Дечанског, али исто тако и на корист српском народу. – Имали смо среће да Дечани никада не буду рушени, било је покушаја да се претвори у џамију, скидан је кров, али је Божијом силом манастирски комплекс до данас сачуван – рекао је владика Теодосије. – Дечани су наша историјска и културна ризница. Бисер наше историје, духовности и културе. Са поносом кажем и као епископ, и као дугогодишњи игуман Дечана и као Србин, да Дечани до данас нису изгубили ништа од свог садржаја. Књига „Манастир Високи Дечани“ ће се у Црној Гори и РС наћи у продаји током марта. Читва ова едиција ће бити доступна читаоцима и у Америци, Канади и Аустралији. Пријатељ едиције је компанија „Новости“. Извор: Новости, Српска Патријаршија

НИКШИН КИЉАН Одредили су предање и збиља да камен-биљег буде Никшин киљан, јер колика је сва земља Савина нема међаша, једног, од давнина да, као овај, сваким својим годом казује шта се збивало са родом откад постоји. У ту мапу у њем` уписани су громови и муње, Словени, Келти, Римљани и Кричи, Турци и Њемци, али, у свој причи најдубље черте и резе нечојства сачуване су кроз траг братобојства вучен од оног лукавичког дана када потомак унијатског бана,

ту гдје гроб му је Никшу и погуби. Од тада до сад многи су се зуби

многи зуб сломи тек што га окрзну, па Никшин киљан онај и омрзну на чију силу Никшин род не приста, а опходи га ко год љуби Христа.

март-април / 2011 / svetigora

у кам усјекли, но, о кам требјешки (а држасмо се до скора витешки),

poezija

ЗОРАН Костић

majke hri[]anke ОЛИВЕРА Балабан svetigora / 2011 / март-април

Св. Анастасија, мајка Св. Саве

„В

ладико Господе Боже Сведржитељу, који си не- Вуку, Деву и Ефимију. Брига о деци и њиховом васпитању пригда послушао Авраама и Сару и остале правед– падала је највећим делом Ани. Ова света мајка била је својој нике који су молили за чедо, услиши данас и нас деци први учитељ љубави ка Господу и свој Његовој творегрешне слуге своје што Ти се моле. Дај нам, по својој вини, прва ризница мудрости и непресушни извор материндоброти да добијемо још једно мушко чедо, које ће ске љубави. Она им је била први пример кротости и благости, бити утеха души нашој и Тобом наследник наше први наук милосрђа. државе, жезал старости наше, на кога ћемо положи- Теодосије записа: „Родише им се синови и кћери, које проти руке и починути. И дајемо ти заједничке обете: светлише божанственим крштењем, и научивши их светим по зачећу детета, од природне и законите љубави и књигама и врлинама весељаху се у Господу.“ од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чисто- После Стефановог рођења, Ана дуго не роди, а желели су још ти тела све до краја живота сачуваћемо се.“ Овом једно дете, да им буде утеха у старости. Већ зашле у позне гомолитвом молише се Свети родитељи Светог оца дине, благослови их Господ сином Растком. нашег Саве за рођење мушког чеда у својим већ по- Растко је био живахно, бистро и весело дете. Сви су га волеодмаклим годинама живота. И милостиви Господ ус- ли. Гледали су на њега као на дар са неба. Био је понос својих лиши њихове молитве и подари им чедо, по љубави родитеља. Када је напунио петнаест година, отац му даде својој дато на понос целом нашем роду. Хумску покрајину, данашњу Херцеговину, да би се научио О мајци Св. Саве, др Лаза Поповић каже: „Уопште управљању и администрацији. Много је волео да чита, нароје врло интересантно питање Растко, јер по мом чито оне озбиљне списе о историји и вери хришћанској, које мишљењу без добре мајке није било великог сина, па му је отац набављао. Често су га виђали замишљеног и одсутето о тој његовој мајци ћути цела историја... Заче- ног. так је Растков зато нешто друго, необично, изузет– У то време, Рас су походили монаси са Свете Горе. Најстарији но, баш као и онда кад је у тешка времена послао Бог међу њима беше један Рус, са којим је Растко много разговаСина Својега Јединороднога.“ рао. Монах му је причао о Царству Божијем, о Светој Гори и О рођењу Ане, као и о њеном пореклу не зна се по- о монашком животу. Млади Растко је гутао сваку реч. И расуздано готово ништа. Разлог је тај што су биографи пали се у њему огањ жеље за таквим животом. Реши да напуу то време јако мало писали о женама. Било је важ- сти очев дом, одрекне се царских хаљина, славе и богатства. но да је жена блага и тиха, посвећена мужу и деци. Одлучи да побегне на Свету Гору и обуче монашку ризу. Само За њу се каже да је била „пуна добрих дела као бисе- није знао како то да учини, а да избегне болан растанак са ра и драгог камења“ и „да је творила угодна дела пред својим родитељима. Рече им да иде у лов на јелене. „И мати, Господом , у дому мужа својега“. Неки историјски по- као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише даци нам говоре да је Ана била кћи босанског бана. с миром, али му заповедише да се брзо врати. Јер не знађаху Други тврде да је била кћер француског краља, и да да неће тражити јелене, но извор живота, Христа, да њиме су се Немањи на француском двору родила два сина. напоји ујелењену душу своју, распаљену огњем од чежње љубави Када Немања крену из француског двора, краљ на његове.“ растанку своје унуке назва „криновима својим“, као Када млади принц одбеже и не врати се дому, родитељи се знамење крви француског краља, те отуда у печат забринуше. Немања организова потеру, и рече војводи који Немањин уђоше два крина. Међутим, већина ис- беше на челу: „Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ траживача сматра да је Ана византијског порекла, што вазда гори и никад се не може угасити. Зато љубазни, ако кћер цариградског императора Романа. Овај пода- си икада примио какво добро од нас - сада је време да љубав потак прихватио је и о. Јустин Поповић у спомену Пре- кажеш. Ако се пожуриш да стигнеш и вратиш ми сина мојега, и подобне матере наше Анастасије Српске, међутим тиме утешиш срце моје и мати душу од смрти ослободиш, Роман није владао у времену које је навео о. Јустин, заслужићеш многа добра, више од првих, и ја ћу ти их дати...“ већ сто година раније. Тако је, услед недостатка по- (Теодосије) А матери Растковој и свима присутнима, утехе ради датака, Анино порекло ипак остало под велом тајне. рече: „Будите храбри, нећемо се жалостити због овога. Неће Није записано ни када ни где су се венчали Ана и пропасти син мој. Бог који ми га је мирне наде дао, удостојиће Немања, али је Теодосије у Житију Св. Саве забеле- ме да га видим и да се наситим љубави његове.“ жио: „Тај споменути муж, благочeстив, богобојажљив, Колико су Немањићи волели и поштовали своје родитеље ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан види се из сачуваних списа тога доба. У Хиландарској повељи као нико други, свима добрима на земљи у срећи веома Стефана Првовенчаног стоји: „И сећајући се часног живота изобилан, а уз то врлином, безлобношћу и правдом, славних мојих родитеља, како лепоту, како владање народом, милошћу и кротошћу украшен - узе, по закону, себи како славу и богатство ка ништељубљу, ускоро Божија љубав к жену по имену Ану.“ Немања и Ана су имали шесто- себи привуче, помислих у себи да ме удостоји Владика мој, Исус ро деце. Синове: Вукана, Стефана и Растка и кћери: Христос, да будем поклоник му Пресвете Владичице наше Бо-

городице, и да будем неугашено светлило у храму њеном и крај гроба часног и благоверног старца, господина ми Светога Симеона монаха.“ У опису подизања Храма Пресвете Богорородице у Топлици, који подиже њихов отац Немања и у коме се замонаши мајка им Ана, Стефан Првовенчани записа: „Украсив га свим правима црквеним, установи у њему сабор чрнаца (тј. монахиња), са часним богољубивим подружјем својим, по имену Аном. И предаде јој храм Пресвете, да се стара о њему по свакоме делу и о чрницама које установи у том манастиру светом. А она слушаше са сваком послушношћу и добродушношћу, чувајући храм Пресвете Богородице, предани јој овим њеним светим господином. Јер о овој рече мудри: ’Часна жена у дому мужа својега више вреди од бисера и драгог камења’ (Приче Соломонове 31, 10). Земаљски мисле о бисеру и драгом камењу. Трошни су камен и бисери; а пророк мисли на онога који је пун добрих дела као бисера и драгог камења. На то се она угледа, творећи угодна дела пред Господом у дому мужа својега...“ Теодосије помиње једно дуже писмо монаха Саве у коме позива оца да иде у манастир, а крај писма посвећен је мајци Ани: „А добра госпођа и мати моја на исти начин, ради Бога, код куће свега да се ослободи“, саветујући и њу да иде у манастир, што је и учинила. Кад одлучи да остави државу и бриге овога света и да се посвети Богу, Немања сазва сабор и рече: „Кратак је пут којим ходимо, дим је живот

март-април / 2011 / svetigora

Фреска преподобне Анастасије из манастира Суденице

наш, пара, земља, прах. За мало се јавља, па брзо пропада. Зато је уистину све таштина. Јер је овај живот сенка и сан. Кад сав свет стечемо, онда се у гроб селимо, где су заједно цареви и убоги.“ И тако ови дивни родитељи, одрекавши се световног живота, на Благовести 1196. године из руке епископа Калиника примише монашки постриг. Немања је добио име Симеон, а његова жена Ана постаде Анастасија. Анастасија оде у манастир Св. Богородице у Топлици, а Симеон у своју задужбину - Студеницу. Св. Сава је записао: „Раздав све имање своје убогима и растаде се од државе своје и деце своје и жене своје, Богом данога првога венца - јер он не би учесник другога брака - и учини себе удеоничарем неисказанога и часног и светоанђелског и апостолског лика, малог и великог. У исти дан и богомдана му супруга, пређе госпођа све српске земље Ана - и она прими овај свети лик.“ Неколико година након монашког пострига, 1199. или 1200. године, монахиња Анастасија се упокоји. Сахрањена је у манастиру Студеници, изнад њеног гроба сачувана је фреска, на којој она клечи пред иконом Пресвете Богородице, као и натпис: „Пресвјатаја Дјево и Бога нашего Мати, прими мољенија рабје својеј, монахињи Анастасији.“ Св. Симеон упокоји се на Светој Гори. На самртном часу благослови чедо своје и рече му: „О мој благослове, нека си благословен! Чувај сине закон оца твога, не одбаци карања матере твоје. Чедо моје возљубљено, свет– лости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево већ приспе време нашега растанка; ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи Његовој, да се испуни речено: „Земља си и у исту земљу ћеш поћи.“ (Пост. 3,19 ) А ти, чедо, не тугуј гледајући моје разлучење, јер ова је чаша свима заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка.“ И ето, где би ивер него под кладу и где ће крушка него под крушку... Од светих родитеља свето чедо. А ми данас, и они пре нас, наследници смо свега онога што нам ова Светородна лоза остави, али чиме нас и задужи. Задужи нас да будемо узорни православни хришћани, да чувамо своју свету веру и своје свете храмове. Задужи нас да се волимо и да се помажемо, да се миримо... И задужи нас да оно што смо наследили чувамо за потомство, тако ћемо и њих сачувати и задужити. Задужити да помињу и памте, шта смо, од кога смо и где смо! Молитвама Св. оца нашег Саве и његових Светих родитеља Симеона и Анастасије, Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас и спаси! Амин!

stare^nik

МОНАХ ГЕОРГИЈЕ ВИТКОВИЋ

други дио

Приче о оцу Георгију

svetigora / 2011 / март-април

Отац Митрофан Хиландарац Једном ми је било врло жао кад ми је на импозантан пустињачки начин отказао да преноћи у нашем манастирском конаку у Кареји, где има толико соба за долазнике и за пролазнике, већ је отишао у једну шупу украј дворишта, где је и до тад кад га је пут навраћао остајао на коначишту. После дужег разговора навече отишли смо на починак. У освит дана изађох на двориште. Оно је као високи балкон Кареје. Нема лепшег погледа на Атон и таласасте падине до његовог врха прошаране келијама и кубетима црквица, као што је то са овог нашег конака. Један такав поглед на самом освитку дана најбољи је увод у јутарњу молитву. У тренутку кад је мој поглед кретао тамо, на видику ми се указао о. Георгије раширених и подигнутих руку, и светлим гласом ме поздрави: „Христос воскресе, оче мој Митрофане!“ Пун унутрашње радости која се изливала преко засталог осмеха на његовом озареном лицу, приђе ми, док сам ја стајао беспомоћан. Како да му отпоздравим кад данас није ни Ускрс, ни недеља. „Ми смо деца Васкрсења“, узвикну он, „Нама монасима без ускршње радости није могуће ни живети, ни спасти се, зато кажи слободно - Ваистину воскресе!“ И ја стидљиво за њим понових те речи.

га мучеништво, али радосно мучеништво. Мучеништво је била пасија о. Георгија, зато га је он изабрао као главни пут у прослављању свога Господа. Јеромонах Прокопије Продромитис Сећам се једне „страшне“ расправе коју сам имао са њим. Изнад његовог кревета висила је једна икона Свете Тојице. Отац, Син и „птичица“, како су је већином називали сви студенти. Неки немачки студент др Мартин Јордан ми је мало пре тога објаснио да су такву представу иконе у Православну Цркву увели Исусовци као тајну пропаганду „Филиокве“. Отишао сам код Бранка и рекао му: „Твоја икона није православна“. Никад нећу заборавити његово узбуђење, дакле, стање беса у којем се нашао и у коме се супротставио мојој дрскости. Викнуо ми је: „Ајдемо заједно у двориште да запалимо ватру и ја ћу ући у њу са мојом иконом, а ти са том твојом клетвом и тада ћемо видети ко ће постати пепео!“

Митрополит Амфилохије Кад ово говорим, сетим се једног дивног подвижника светогорског – оца Георгија Витковића, Херцеговца, подофицира краљеве војске, који је био принуђен (кад је безбожништво завладало у нашој земљи) да избегне, па је после студирао машинство у Минхену, а онда теологију у Паризу и на крају је доспео у Свету Гору. И причао ми је покојни отац Арсеније, потоњи о. Агатон, дивни подвижник, Хиландарац, како је, као представник манастира Хиландара, док је био агрипросоп у Кареји, боравио у манастирском конаку. Једне ноћи изби из кестенове шуме о. Георгије и каже: Отац Митрофан Хиландарац „Христос воскресе, о. Арсеније (на руском)!“ Он је волео да Мучеништво као идеал он је и философски и говори грчки, руски, немачки и све могуће језике. Овај га практично свакога дана обделавао. Једне ноћи је позвао, а о. Георгије му каже: „Не! Кажи ти мени, кад је седели смо код њега на клупи и гледали три код тебе служба ноћу.“ И он њему каже да у један сат поједнако обликована стабла, која потичу из истог сле поноћи по нашем (то је око 6 сати по светогорском) корена и имају једну заједничку, изванредно лепу обавља службу. О. Георгије ишчезе у ону кестенову шуму круну. Овај је призор за њега представљао вели- (наравно, читаву ноћ је проводио у молитви), а кад је доку симболичну вредност. Показа ми на неколико шло време молитве, ево га, поново се појави, пун росе уђе метара од нас једну уздигнуту мермерну плочу у храм. О. Агатон ми је причао да је гледао, окретао се око која светлуцаше на месечини, ограђену гвозде- себе: „Са ким то разговара?“, кад је о. Георгије почео да чита ним кангелом. То је био олтар на којем су Турци Шестопсалмије. Каже о. Агатон: „Он је то тако живо, тако дуодсекли главе тројици монаха овог манастира и боко и осећајно читао, да сам ја био престрашен. Осетио бацили их овде у бунар, из кога је потом израс- сам да он има живога Господа са којим разговара читајући ло ово трокрако дрво. Црква је после тог догађаја псалме.“ срушена, само олтарско место остало је ограђено. Ћутали смо једно време, а онда отац Георгије, у Митрополит Амфилохије вези свега напред реченог, отпоче да говори о Замолио сам о. Георгија да поразговарамо, те смо пошли да Светој Тројици и нашем односу према Њој кроз прошетамо. О. Георгије је имао на себи мантију, испод које мучеништво. Ма како да то овде покушавам да по се касније показао огроман гвоздени крст, штап је држао сећању репродукујем, неће ни издалека личити и стари руксак који је нашао у некој од руских испосница. ономе што сам те ноћи од о. Георгија чуо. Али је ос- Пењао се уз поток који је тек оживео (јер с лета поток преновна мисао била та, да се Светој Тројици не може суши), а о. Георгије као срндаћ скаче преко камења и поприћи без слободе, а слобода се стиче кроз муче- тока: „Немој да се ничега плашиш, оче Амфилохије. У једну ништво. Ради се о слободи човека од њега самог, руку Господ Христос. У другу руку Мајка Божија, па напред.“ његовог духа од свих земаљских примеса у њему и око њега и слободе сваког стремљења од свега нечистог у њему. А то постићи претпоставља свакодневно мучеништво, пре свега и изнад свеПрипремиле сестре манастира Рустово

РАЈО Војиновић

reporta`a

Са промоције монографије „Обнова манастира и храмова у Црној Гори“

Свједок љепоте хришћанског живота У

март-април / 2011 / svetigora

крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Под- Директор ИИУ „Светигора“ и уредник издања горици је 11. jануара промовисана „Светигорина“ протојереј-ставрофор Радомир Никчевић намонографија „Обнова манастира и храмова у Црној гласио је да је монографија објављена поводом Гори“, коју је приредио за штампу публициста Јован Маркуш. двадесетогодишњег јубилеја од увођења владике На промоцији су говорили митрополит Амфилохије, уред- Амфилохија у трон Светог Петра Цетињскога. ник монографије протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, „Док смо у Издавачкој кући Светигора размишљали Богољуб Шијаковић, Аника Сковран, Будимир Дубак и ликов- на који начин ћемо прославити овај јубилеј нашег духовног оца, дошли смо до закључка да би то ни уредник издања Мирко Тољић. „Морам да признам да сам и ја био зачуђен, иако сам био учес- најприкладније било једним оваквим љетописом, у ник те обнове ових двадесет година, бројем обновљених и коме бисмо стрпљиво пописали манастире, храмоновосаграђених храмова и манастира у Црној Гори“, рекао ве и друге црквене објекте у Црној Гори, а који су се је митрополит Амфилохије, „Човјек се погрузи у тај посао и његовим директним учешћем и благословом подигнема времена да се осврће шта је гдје и како је било, тако да ли из рушевина, обновили или изградили на новим је драгоцјено што су наша Светигора и Јован Маркуш, отац темељима у посљедње двије деценије. При томе нам Радомир и други све то записали и унијели у ову књигу. Ви- је потпуно било јасно да је то само дио његовог, на дим број од 569 обновљених и новосаграђених храмова и разним пољима, веома плодоносног рада, а о коме ће црквених објеката, с тим што дио Црне Горе који припада вријеме које је пред нама, као најбоље и мајсторско Милешевској епархији није урачунат, као ни дио око Херцег решето давати вредоносне судове и исцрпније Новог који припада Захумско-херцеговачкој епархији. Кад друштвено-социолошке анализе. Надамо се да ће и би то убројали, а ако буде и друго издање то треба ради- овај наш љетопис, на неки начин, подстаћи будуће исти, видјели би да тај број прелази преко 600, а сами знате да траживаче на том пољу“. то није мали број. До сад се с правом сматрало да је највећи „Књига која је пред нама је вишеслојна. С обзиром ктитор у Црној Гори послије епохе Немањића био краљ и го- да сличну књигу, чак ни најобичнији попис о томе сподар Никола Петровић-Његош са митрополитима његовог шта је све рађено за посљедњих двадесет година у времена, нарочито митрополитом Митрофаном Баном. У то Цркви, нијесмо имали, то је за све нас захтијевало вријеме је, дакле, у Црној Гори саграђено много храмова, на- огроман труд, стрпљивост, вријеме, смисао за синтерочито у новоослобођеним крајевима, али ово што се дого- зу, копање по постојећој писаној грађи, контакте са дило у току ових двадесет година је неупоредиво више. Вели- људима, биљежење свједочења... Највећи дио тог ники број тих храмова из времена краља Николе је обновљен, мало лаког посла, који је трајао двије године свакоди други такође, али и нови саграђени. Ми се сада налазимо у невног и вишесатног рада обавио је господин Јован једном таквом храму, највећем у историји Црне Горе.“ Маркуш, који је, готово све вријеме, био у контак„Све то потврђује да је жив Господ Бог, да је жив овај народ и ту и преписци са паросима и црквеним општинама да је жива душа његова, да је здрава и крепка душа овога на- стрпљиво ишчекујући да од њих добије нови подарода“, рекао је митрополит Амфилохије. так, или неку сугестију. Највећи дио фотоматеријала

снимљеног последњих 5 година урадили су мајстори фотографије: покојни Живота Ћирић, Милинко Стефановић, Зоран Тричковић и искушеник Павел Алексејев. Иначе, у књизи од 880 страна која је штампана на најквалитетнијем графичком материјалу је приказано око 3300 фотографија, од којих би многе могле да уђу у најстроже умјетничке збирке, што говори о тенденцији да се све оно о чему се у књизи говори учини потпуно очигледним. Поред тога, оне су и најбољи свједок љепоте и пуноће хришћанског живота, као и специфичних и спиритуалних црногорских пејсажа и надасве пропорционалних, складних и на тврдој и правој вјери утемељених црквених здања. Оне су приказ и благочестивог народа, који у времену „од свашта тијесном и оскудном“ даноноћно, уз велико поуздање у Бога и стрпљиво, зидао и зида домове Господње, показујући да је његово памћење и дубље и шире од онога што је дневна политика покушала да направи од њега“. Отац Радомир је додао и да је овај љетопис својеврсни споменик српском језику и ћирилици: „Он свједочи да је кроз вјекове, наш народ кроз црквену градњу, фрескопис, црквено појање, богословље, старе рукописне књиге, народну ријеч и памћење, кроз своје гробове, ордење, државне симболе преносио с кољена на кољено своје језичко осјећање и своју ћирилску писменост. Тако да савремно црногорско муцање и измишљање нових слова, послије десетовјековне утемељености и језичког склада очигледно показује да је пут, којим су се упутили црногорски језички иноватори, пут који води у промашај“. „Свјесни смо да је овај љетопис само почетак оваквог приказивања црквеног живота у Црној Гори, али и једна широка база из које би могли да настану нови истраживачки радови, који би се појединим питањима бавили шире и дубље, а што је нама било немогуће, због ограничености обима књиге и због сагледавања обнове црквеног градитељства као цјелине“, закључио је отац Радомир Никчевић.

svetigora / 2011 / март-април

Монографија „Обнова манастира и храмова у Црној Гори“ се може набавити по промотивној цијени од 30 евра директним контактом са издавачем, на телефон број: 00382- (0)41-234-222.

Дјечји црквени хор Преподобне мати Ангелине при саборном храму Св. Василија Острошког у Никшићу.

рква Свете Тројице на Румији постала је лакмус папир црногорског друштва. На њој се сваки људски интерес, политички, материјални, удворички, али и етички, показао. Показао се интерес групација људи, али и појединачни. Она је тај снијег који је пао не да покрије бријег него да свака звијерка свој траг покаже. На Румијску цркву у посљедње вријеме сручила се лавина људске злурадости, али и, по природном закону акције и реакције, обиље Божије благодати. Наједном – дакле, не спонтано – Румијска црква постала је централна тема црногорске јавности. Наводно, њеном изградњом прекинут је вишевјековни лијепи обичај да у румијској литији за крстом Светог Јована Владимира иде народ „све три вјере“. Уистину, у тројичинданској румијској литији у посљедње вријеме нема мухамеданаца и римокатолика. Али, ко је томе крив? Неки политички ангажовани људи у Црној Гори, који се у Цркву и црквени живот разумију колико и поп Мићо из „Горског вијенца“ у компјутере, свјесни тога или не - али неокомунисти, који брижно дух комунизма чувају управо у себи, флоскулу „братства и јединства“ на којој су духовно узрасли, пројектују на наше претке. Ретроактивно, намећу нашим прецима ид(е)ологизирано „братство и јединство“, које је, видјели смо, своју кулминацију доживјело братоубилачким ратом ’91. године. Ови људи, будући да им је доживљај живота ограничен ид(е)ологијом, а слобода тока живота партијском дисциплином, не могу да појме сасвим други дух којим су обитавали наши преци. Мухамеданци и римокатолици су у румијску литију за православним крстом, на којем је прије безмало хиљаду година погубљен Свети Јован Владимир, ишли не зарад „братства и јединства“, него саборно, из осјећаја заједништва који проистиче из духа Цркве и на којем почива црквени живот. Зашто је успостављена румијска литија, Мухамеданаца и зашто је ишла баш за крстом римокатолика нема Светог Јована Владимира, да ли више у румијској јој је овај крст прикључен или Тројичинданској је успостављена са њим, да ли литији не због цркве је прво ишла литија па је зато на Румији, него због саграђена црква на врху Румије, или је прво саграђена црква страха од власти. па пошла литија, данас можемо само да претпостављамо. О цркви на врху Румије, коју су 1571. године порушили Турци, пишу Павле Ровињски, Иван Јастербов – Руси, а и други аутори. Ове цркве нема на некој карти из доба прије него је порушена, што данас заговорницима њеног рушења служи као крунски доказ да је није ни било. Као да су све цркве биле на тој мапи… За данашњу цркву на Румији је сасвим је неважно да ли је ту раније била црква. Она је одраз вишевјековне жеље, тежње, чежње народа ширег подручја Бара да се ту изгради црква, они су говорили – врати. Зато су у литији сви износили по камен, не би ли ту црква долетјела када се сакупи довољно камења. О тој легенди пишу многи аутори, па и прије више од сто година. О мотивима људи који су износили камење на Румију остало је писано свједочанство. И, 2005. године, ова легенда се показала, уствари – народним пророштвом. Те године, црква је уистину долетјела на румијски врх. А када су, током бурне црногорске историје, неки право-

славци, из њима знаних разлога, превјерили, примили римокатолицизам или мухамеданство, они, па потом и њихови потомци, поштујући своје претке, нијесу престали да иду у румијску литију. Култ Светог Јована Владимира и Румијске цркве били су превише јаки да би их чак и превјера избрисала из живота околорумијског народа. Сви су и даље носили по камен на врх Румије, не би ли црква била изграђена, једино што се мухамеданци нијесу крстили. И онда, након толико вјекова, у ово доба, појављују се неки људи сасвим другог духа, који тумаче вољу, жељу и мотиве оних људи. И што је из те перверзије неокумунистичког духа испало? Мухамеданци и римокатолици више не иду у Тројчинданској литији на врх Румије. Не због цркве, јер за ту цркву и они су на плећима износили камење, него из страха... Из страха од власти која на овај народ врши притисак уочи сваких избора, која их уцјењује радним мјестом, која их онемогућава да нађу упослење ако нијесу „њихови“... Која га је у појам утукла уочи референдума када је бруталном силом и подмићивањем осиромашених људи одвојила Црну Гору од Србије. Која и сада, уочи пописа становништва, који је за њу стратешко, витално питање, а не као у нормалним државама питање статистике, креће у офанзиву на народ којим на тај начин задобијеним мандатом влада. Муслимани из Микулића, села на обронцима Румије, и данас, сасвим нормално, обилазе монахиње у тамошњем ма-

настиру Светог Сергија и носе им кромпир, купус, сир, које сами производе. Игуманију Теодору од милоште зову – Теодорка. Том народу не смета црква на Румији, а и како би, када је она одраз тежње и труда и њихових предака. То је стварни суживот мухамеданаца и православца на подручју Румије. Црква на Румији смета неким политичарима у Подгорици и Улцињу, који призводе виртуелну стварност и проналазе „своје“ људе, па и у Бару, да би им у њиховим медијима „држали страну“. У медијима које контролишу, изводе „лажне свједоке“, као што су то прије двије хиљаде година урадиле јеврејске старјешине против Исуса Христа, којег су на основу тих свједочанстава разапели на крст. Као некада Христа, данас разапињу Румијску цркву. Црква Свете Тројице на Румији данас је најпрогоњенији храм Божији у свијету. Тако скромна а тако духовно моћна, као Свети Јован Претеча, Румијска црква вапи – да буде порушена. Као и за хришћанина тако и за храм Божији нема веће благодати, па и веће почасти, од страдања за Христа. Буде ли црква на Румији порушена, или измјештена, свеједно, Румија ће постати једно од највећих ходочасних мјеста на планети, мјесто плача за Румијском црквом, не само црногорски и општенито српски,

јереј ЈОВАН Пламенац

Румијске цркве

aktuelno

Страдање и сјај

март-април / 2011 / svetigora

45 Црква Пресвете Тројице на Румији

svetigora / 2011 / март-април

Јереј Јован Пламенац служи Свету Литургију у цркви на Румији.

него и свеправославни Зид плача. До бола сервилни, и срамотни за професију, неки новинари оних црногорских медија који су, поред тужилаштва, судства и полиције, једна од главних оперативних полуга ове и овакве власти, ових дана, као копци, надлијећу Румију и њену околину не би ли штогод стрпали у свој кљун. Тако су зграбили и реченицу митрополита Амфилохија изречену на Бадњи дан у Бару: „Ко срушио цркву на Румији, Бог срушио и њега и његово потомство!“. Ето када је био Бадњи дан, а још облизују кљунове о њу. Незнавени, убоги духом, навикли да међународне демократске стандарде у Црној Гори примјењују тендециозно и селективно, у корист егоистичне власти, не би ли им од ње канула која мрвица, сервилни новинари и сервилни црногорски интелектуалци ову Митрополитову реченицу прогласили су клетвом и „говором мржње“. Пастир Цркве Божије, по дефиницији, Богу је одговоран за повјерени му народ на подручју, ако је ријеч о свештенику, његове парохије, а ако о епископу (владици), његове епархије (митрополије). На њему је да се труди да подучи људе добру, односно да их одврати од злих дјела. Дужност пастрирâ Цркве, посебно епископâ, је да каже народу: немојте да крадете, немојте да убијате своју дјецу у мајчиним утробама, ни абортусом ни контрацептивним средствима, немојте да лажете, немојте да узимате дрогу, немојте да убијате људе, немојте да силу власти користите за наношење невоље онима којима владате, немојте да рушите цркве… А у Црној Гори, када то каже епископ, кажу: „Држи га, он се бави политиком“. Овдје од владике очекују што и од новинара, да каже: ти си највише украо, благословен био, ти си сјајно изманипулисао референдум, благословен био,

прикрили сте убице толико људи, благословени били, срушили сте цркву на Румији, благословени били… Свети Петар Цетињски, када се нашао у сличној позицији као данас његов насљедник на трону Цетињске митрополије митрополит Амфилохије, на оне Црногорце који су срљали у неваљала, чак и зла дјела, произносио је клетве. Покушао је прво поукама, упозорењима, као Митрополит данас. А онда, када ништа не би помогло, клео је. Сујевјернима и танушнима у вјери то је угонило страх у кости и не би се усудили да учине зло дјело које су наканили. Тиме је ефекат клетве био постигнут. Људима који су у вјери, који - за разлику од оних који не вјерују у Бога – вјерују Богу, труде се да живе по јевађељским истинама, јер оне су путоказ у вјечни живот, није потребна терапија клетве, јер они нијесу склони злим дјелима. Да ли је Свети Петар Цетињски клео људе, тако често и тако тешким ријечима, зато што их је мрзио? Да јесте, засигурно не би данас, 180 година од свога упокојења, лежао у Цетињском манастиру очуваног, несатрулог тијела, и чудотворио. Клетве је произносио и Свети Василије Острошки и многи други светитељи. Клетва није одраз мржње, него – љубави. Не доноси клетва проклетство на човјека који чини зло дјело и на његово потомство, него га доноси зло дјело које је учинио. Зло дјело је проклетство, а клетва је настојање пастира Цркве Божије, које произилази из Свељубави, из љубави коју је на своје створење Човјека излио Бог, да човјек којем је упућена не учини зло дјело и тако на себе и своје потомство навуче зло. Клетва је добронамјерна Несрећног човјека опомена, плод љубави, који је био „рукоа проклетство доноси водилац радова“ учињено зло дјело. рушења цркве на Ловћену 1971. године нико није проклео, па су се неколико мјесеци касније у Скадарском језеру удавили и он и његов син, његов потомак. А „говор мржње“… Опет је поп Мићо сјео за компјутер… Тај стандард прокламованих демократских начела Запада један број црногорских новинара и интелектуалаца употријебио је тако што је на претпостављени говор мржње митрополита Амфилохија подигао цунами – говора мржње. Они од којих актуелна црногорска власт очекује да изврше притисак на јавност, ненадлежно, јер нијесу суд, али веома функционално, једну митрополитову реченицу прогласили су говором мржње и у овој држави, каква је данас Црна Гора, за то злодјело нема ко да их осуди. Јер, све је то испројектовано у мраку подземља које држи ову власт, пред попис становништва, у циљу застрашивања народа. Ако могу да нападну Митрополију црногорско-приморску, којој по свим истраживањима јавног мњења, од кад се оно у Црној Гори спроводи, вјерује убједљива већина овдашњег народа, и њеног челника митрополита Амфилохија, како ли ће тек проћи они који се на попису, који је јавни чин (дакле не као гласање на изборима, или референдуму, тајни, а гдје су такође застрашили народ), како ли ће тек проћи просјечни црногорски житељ, ни од једне државне институције заштићен… Аутор је свештеник, барски парох, дугогодишњи новинар. Почев од јуна претпрошле године сваког мјесеца служи Литургију у цркви Свете Тројице на Румији, у присутву великог броја вјерног народа.

Текст преузет из дневне новине Дан, 27. 01. 2011. г.

aktuelno

АЛЕКСАНДАР Вујовић

СЕМИНАР О ОБРАЗОВАЊУ О ЈАСЕНОВЦУ ОДРЖАН У КРАГУЈЕВЦУ

Литургијом коју је служио владика Јован са свештенством у цркви Светога Саве у насељу Аеродром, у комплексу Богословије Светог Јована Златоустог. Вјерном народу се обратио протосинђел Јован (Ћулибрк), протумачивши дневно Јеванђеље и подијеливши са вјернима овог града живу успомену и сјећање на све оне пострадале из српског рода, истакнувши да ти мученици чувају нас а не ми њих. Да помињући их, већ овде и сада предокушамо заједницу вјечног памћења и незаборава љубави Божије, која нас грије и освјетљава нам пут којим треба да идемо и као народ да постојимо, молећи се својим светим прецима и страдалницима. После Литургије у згради Богословије је била приређена трпеза љубави за све, гостопримством ректора ове школе оца Зорана Крстића. Предавања овога дана отворио је г. Артур Кол, амбасадор Израела у Републици Србији, који је говорио о значају образовања о холокаусту, узимајући као примјер страдања своје породице, поријеклом из Трансилваније. Након њега је на тему „Како размишљамо о Јасеновцу“, говорила др Кринка Видаковић-Петров, супротставивши идеолошки и предањски начин памћења. О страдању Рома на Доњој Градини подсјетио нас је др Драгољуб Ацковић. Посљедње предавање је било „Логор смрти Јадовно и рад Удружења Јадовно-1941“ др Душана Басташића из Бања Луке. Семинар је сумирао протосинђел Јован (Ћулибрк) који се захвалио свим учесницима, како наставницима Богословија и сарадницима Одбора за Јасеновац, тако и представницима бројних других институција које се баве питањем страдања у Другом свјетском рату (Меморијални центар Јасеновац, Народни музеј Краљево, Удружење Јадовно-1941, итд). Затим је предочен рад Одбора за Јасеновац током прошле године, као и главни правци развоја у проучавању страдања у Другом свјетском рату. Нарочито је наглашен значај празновања Новомученика јасеновачких, као и чињеница да је ове године седамдесетогодишњица почетка рата у Југославији, Грчкој и СССР-у, што нас обавезује на обиљежавање више значајних датума и мјеста страдања. На крају, учесници семинара су се још једном помолили Новомученицима крагујевачким и јасеновачким, и разишли се, ширећи међу свим људима добре воље сјећање на велику и свету жртву оних који су пострадали за свој народ и тако себе уписали у Књигу вјечнога живота.

организацији Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и благословом и гостољубљем Преосвештеног Епископа шумадијског Г. Јована, те сарадњом управе Спомен-парка Крагујевачки октобар на челу са директором Владимиром Јагличићем, 29. и 30. јануара 2011. године одржан је Трећи семинар о образовању о Јасеновцу. Семинар су похађали сарадници Одбора за Јасеновац, као и наставници и представници Богословија СПЦ, у којима су већ дужи низ година обавезна предавања о страдању у Јасеновцу, који је само символ других страдалних мјеста у којима је српски живаљ мучен и убијан, као и свеукупног страдања у Другом свјетском рату. На почетку, у име Одбора и организатора присутнима се обратио координатор Одбора за Јасеновац, протосинђел Јован (Ћулибрк), укратко представивши програм семинара и његове учеснике, те подсјетивши све о јасеновачкој жртви, српском Новом Косову и страдању. Затим је семинар благословио домаћин, епископ Јован, подсјетивши на то да су Шумарице свештено мјесто града Крагујевца, и да смо дужни да у своје животе вратимо сјећање и памћење на све страдале из рода нашег. У име града Крагујевца све је поздравио г. Добрица Миловановић, потпредсједник општине, а након њега се присутнима обратио г. Ненад Ђорђевић, директор Музеја жртава геноцида. У име гостију из Спомен-установе Јад Вашем све присутне је поздравила госпођа Хава Барух из Међународне школе за образовање о холокаусту из Јерусалима. У радном дијелу семинара први је узео учешћа Њ. Е. Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији који је говорио о фалсификовању историје Другог свјетског рата, као и о Предсједничкој комисији РФ установљеној да се бори против те појаве. Послије њега је о логору Сајмиште говорио сарадник Института за савремену историју др Милан Кољанин, а предавањем о сличностима и разликама појмова холокауст и геноцид Јифтах Ашкенази из Јад Вашема је окончао прву сесију. У послијеподневној сесији прво је говорила госпођа Барух, са темом „Значење ослобођења Аушвица 1945. године - у своје вријеме и данас“, да би са својим колегом Ашкеназијем у наставку излагала на тему „Повратак у живот - образовање путем књижевности и умјетности“. Посљедње предавање првог дана семинара било је г. Ненада Ђорђевића, на тему „Крагујевачки октобар“, тј. о страдању народа у Крагујевцу, Шумарицама и околним мјестима октобра 1941. године. Други дан семинара почео је Светом Архијерејском

март-април / 2011 / svetigora

47 Епископ шумадијски Г. Јован, протосинђел Јован (Ћулибрк) и остали учесници на семинару у Крагујевцу.

prikaz МАРКО Јефтић svetigora / 2011 / март-април

Нови број часописа студената ПБФ-а „Логос“ Н ови број најстаријег студентског часописа у српском школству се крајем зимског семестра нашао у продаји. Иначе, први број часописа студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду изашао је 1932. године, под именом „Светосавље“. Под тим именом штампан је до 1941. године, када услед окупације Србије престаје да излази. Прве две године лист је излазио двомесечно, а касније, све до 1941. године, тромесечно. Након завршетка Другог светског рата часопис је био забрањен. Поновно покретање гласила студената ПБФ-а десило се 1991. године. Дат му је нови назив - „Логос“ и до 1997. године штампан је у више свезака за сваку годину. Након краћег прекида, 2003. године започиње са новом едицијом. Намера новог уређивачког одбора, формираног 2007. године, била је презентовање хришћанског учења превасходно младим академцима Београдског универзитета, на савремен начин и прилагођеним вокабуларом. Интересовање и признања која су убрзо уследила показала су да је „Логос“ пронашао широку читалачку публику која се интересује за бо-

гословске теме и однос Цркве према друштвеним и културолошким феноменима. Бројеви који су од тада изашли из штампе тицали су се најразличитијих тема. Свака од њих била је, а многе и данас јесу, изузетно актуелне. Тако се „Логос“ бавио харитативном делатношћу и потребом за истом у Цркви, прожимањем хришћанства и културе, стресом, итд. Поред основне теме у сваком броју заступљене су рубрике које се тичу богословских и философских питања, културног и историјског наслеђа, света око нас, студентског живота, а афирмише се и поезија мање познатих аутора, углавном студената. Тема новог броја је систем вредности. У времену доминатног кича и шунда, који је населио све сегменте друштва, тема вредности се сама наметнула. Црква је позвана да усмери хришћане на пут истинске заједнице слободе и љубави са Богом и ближњима. Таква заједница је у нашим данима све теже остварива за велики број људи који су збуњени и обманути. Агресија неквалитетних садржаја и заступање вулгарног материјализма путем свих видова медија довела је до дефанзиве истинских битних и животно важних питања. Силом се намећу тзв. вредности савременог друштва које за циљ имају обезвређивање тзв. традиционалних, а у суштини здраворазумских и природних вредности утемељених у љубави према Богу и људима. Те тендеције за далекосежну последицу имају отуђење верних и издвајање из литургијске заједнице, тј. Цркве. Студенти најзначајније богословске установе наше Цркве су покушали да дају неке од одговора на горућа питања данашњице и укажу на истински систем вредности, данас заглушен и константно стављан на маргине. Превасходно треба издвојити текстове везане за тему броја. Они својом конкретношћу и ангажованошћу сведоче о зрелости и проницљивости самих аутора. Тако у чланку „Црква и друштво између јуче и сутра“, анализирајући однос хришћанина и света, аутор закључује да Црква јесте у фундаменту етоса модерног света, али да су тзв. цивилизацијске вредности од хришћанства направиле толики отклон, да се на први поглед на мозаику шаренила данашњег света не препознаје ништа хришћанско. Много тога је насиљем редуковано, демонски преображено у сопствену супротност. Међутим, то се не види увек и свугде: рушевине остају ван фокуса, скривене у полумраку, а поглед остаје заслепљен мноштвом шљаштећих реклама. Али и поред тога, у основи свега доброг, у основи свега истинитог стоји – хришћанство. Једино Црква може да поправи рушевину нашег света, рушевину под којим би цело човечанство могло да страда. Проблем црквености у Русији и духовну заоставштину совјетског времена обрађује Андреј Десницки из Института за превођење Библије у Москви у тексту „Homo

Саопштење за јавност СА САСТАНКА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА СА СТАРЈЕШИНАМА ХРАМОВА И МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

aktuelno

март-април / 2011 / svetigora

суботу, 5. фебруара 2011. године, у просторијама Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу одржан је састанак старјешина храмова и манастира Митрополије црногорско-приморске са Господином Митрополитом Амфилохијем, на којем је разматрано више актуелних тема из живота Митрополије и Цркве у Црној Гори. Поред унутрашњих питања црквеног поретка, материјалног пословања и црквене мисије, нарочито је разматран положај Цркве у савременом црногорском друштву и проблеми са којима се сусреће Црква у својој свакодневној комуникацији са државним и локалним институцијама власти и у остваривању својих основних права и слобода. Присутни свештеници, свештеномонаси и сестре монахиње, на челу са Господином Митрополитом и викарним Епископом Јованом исказали су благодарност Богу на непрестаном унапријеђењу и обнављању духовног и литургијског живота Цркве у Митрополији и поред скромне материјалне ситуације и потешкоћа с којима се Црква сусреће у свом мисионарском и јеванђелском дјеловању. Са невјерицом и изненађењем је констатована најновија антицрквена кампања у Црној Гори у којој учествује један број медија и појединаца из врха власти. Сматра се потпуно несхватљивим из којих разлога је малена црква Св. Тројице на Румији постала једна од главних политичких, друштвених и медијских тема у Црној Гори данас, а заједно са њом и погрешно и злонамјерно протумачена брига коју је Митрополит исказао језиком одговорног упозорења, а не мржње ни према коме, у циљу очувања и одбране овог храма од неразумних напада и позива на незапамћено скрнављење и рушење освештаног храма Божијег. Не спада ли у још једно безумље наших дана – проглашавање позива за рушење храма за „језик љубави“ и тражење од Митрополита да благослови то рушење, како би говорио тим језиком! Општи је утисак да је ова црквица само повод за покушај много озбиљнијег и свеобухватнијег „обрачуна“ са Црквом, од стране појединаца, заслијепљених идеолошком мржњом према Цркви, мржњом наслијеђеном из времена тоталитарног комунистичког режима. Такође, намеће се закључак да је, поред скретања пажње народа са виталних проблема црногорског друштва, опет из недовољно јасних разлога, најновија кампања против Цркве, такође у извјесној вези са предстојећим пописом становништва у Црној Гори. Митрополит је подсјетио све присутне на зачетак идеје и начин остварења древног народног предања о обнови цркве на Румији и нагласио да ни у примисли није било нити има лоше или зле намјере према било ком народу или вјерској заједници подрумијског краја у коме већ вјековима заједно живе људи различитих етничких и вјерских опредјељења. Неистинито је и злонамјерно тврдити да Православна Црква Српска позива на мржњу и све такве оптужбе су одбачене као клеветничке и лажне. У вези са пописом изражен је саборни став Цркве да је немогуће, на било који начин, доводити у везу резултате пописа становништва и питања црквеног учења и поретка. Црква је послата без изузетка и ограничења свим народима у свим земаљским крајевима да проповиједа Христово Јеванђеље – Јеванђеље љубави, мира, истине, заједништва свих и спасења. Државе и границе се мијењају, укидају се и стварају се; мијења им се устројство, често и однос власти према Цркви. Црква је послата овом и сваком другом народу, ма како се звао он или држава у

Sovieticus Christianus“. Стање у Русији подсећа на наше и сврсисходно је, након читања, направити паралеле које би помогле у охристовљењу људи и христијанизацији друштва, али и избегавању замке стављања Цркве на место некадашње партије и сл. Рад који се издваја у теми броја јесте „Онтологија кича и шунда“ монаха др Давида Перовића, савременог српског богослова. У 34 концизна поглавља он бритко анализира све пројаве и узроке настанка кича и шунда међу хришћанима и у свакодневном животу. Отац Давид се дотиче свих сурогата нашег времена, али нас подсећа на оно и на оне истински вредне. Оштро, светоотачки, анализира хришћанство и паганство данас, поткрепљујући се узроцима од јуче и саветујући да нас сутра не затече неспремне. У чланку „Свети Сава – јуче, данас, сутра“ први српски архиепископ представљен је као парадигма врлинског живота, а светосавље као парадигма уређења система вредности и међуљудских односа. „Вредносни систем еминентних српских богослова“ подсећа да систем вредности по ком су живели и делали наши најзначајнији богослови свој извор има у светоотачком вредносном систему. Наши теолози нису стварали нека нова мерила вредности, али су православном предању дали свој допринос. Извориште, центар и циљ тог система јесте личност Богочовека Христа. Кроз историјски пресек сагледавамо стално присуство поменутих начела од којих се није одступало и који су служили изградњи Цркве и народа. У рубрици Библијски хоризонти читаоцу се приближавају места из Старог Завета која се тичу ратних успеха израиљских вођа и објашњавају мало позната места везана за начин и философију ратовања. У овом броју имамо анализу неких аспеката личности које су задужиле Цркву и човечанство. У рубрици Наслеђе читамо о аскетском етосу у животу и делу Преподобног Симеона Дајбабског, кроз анализу поезије пустињака подгоричког и о патријарху Павлу као узору истинских вредности. У Културном наслеђу можемо пронаћи текст о неправедно заборављеном, а можда једном од најзначајнијих проучавалаца средњовековне књижевности код нас, Димитрију Богдановићу. Као што и име каже, Свет око нас доноси текстове који се тичу најразличитијих феномена друштва. „Теорија сазнања између извесности и ризика“ поставља питање да ли је Карл Попер оригиналнији од Григорија Нисијског и доноси нам теоријске основе Поперове теорије сазнања. Можемо читати о Светском савету Цркава, Аустралији и њеним Србима, савременој православној педагогоији, али и заштити права грађана. Штампање часописа у потпуности финансира Министарство вера Владе Републике Србије и захваљујући волонтерском раду студената у његовој изради сав новац прикупљен од продаје иде у хуманитарне сврхе. Редакција „Логоса“ је до сада помогла манастиру Свете Петке код Параћина, чије се сестринство брине о девојкама и женама ометеним у развоју, Дечијем селу код Краљева, српској деци у косовско-метохијским енклавама и др. Редакција објављује и текстове сарадника са других факултета и универзитета и отворена је за сарадњу.

којој народ или народи живе. Црква се не бави признавањем или непризнавањем држава и њихових институција, већ спасењем људских душа. Не бори се ни против које државе, нити било ког народа. Велика је неистина да је у Црној Гори она на било који начин укључена у дестабилизацију или рушење данашње Црне Горе. Митрополија је вјековима, па и данас, својом историјом и мисијом везана за ове просторе и није никаква увезена или окупаторска Црква како је поједини идеолошки острашћеници нетачно приказују у својим неодговорним јавним иступима. С друге стране, као своју обавезу, Црква има свједочење истине и ослобађање људи од лажи и страха. Нажалост, све чешће допиру до нас, као до људи који живе у народу и раде са њим, жалбе о систематском насиљу и пропаганди по школама и предузећима у корист „црногорства“, а против Срба и „српства“ на следећем попису. При томе се користи власт и несумњиво фашисоидна идеологија неких од странака на власти. Стога је са овог састанка послата и шаље се порука православним вјерницима и свим грађанима Црне Горе да се слободно и без страха изјасне на, већ је очигледно, исувише исполитизованом предстојећем попису. Свако има право да се слободно, по савјести и са одговорношћу према прецима, али и потомцима, изјасни о свом националном, језичком и вјерском идентитету. Уколико постоје, а извјесно је да постоје са многих адреса, притисци за овакво или онакво изјашњавање, дужни смо и као хришћани и као одговорни људи, чувати и своје и

достојанство другог, као и достојанство Црне Горе. Градити будућност Црне Горе, која себе сматра грађанском државом, на подјелама, распрама, поготово на националној мржњи, и застрашивању људи несумњиво је пут у деструкцију и земљу Недођију. Стремљење према Европској унији, које заузима све капацитете наше државне власти, има смисла само ако нам помогне да будемо бољи, одговорнији, желећи добра и напретка себи и свима другима. У читавом процесу је нарочито важно да се одлуке доносе најширим могућим консензусом, да се поштује воља грађана ове земље, расуђивање здравог разума, угледање на добре примјере других, ослањајући се притом на прошлост, мислећи о будућности, без присиле (која се отворено спроводи по питању прогона српског језика и ћирилице), без вријеђања најдубљих вјерских осјећања већине грађана ове земље (какво смо чули ових дана од неких високих државних званичника и међународних представника), без застрашивања и подјела на родољубе и издајнике. Страх, дубоко укоријењен у нашем народу, нарочито од времена послије Другог свјетског рата, може се једино превазићи прихватањем слободе која нас је створила и за коју смо створени; и свједочењем истине - Истине Христове, Истине непролазне и препорађајуће, коју Црква Божија Православна свједочи већ хиљадама година. Из Митрополије црногорско-приморске

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОВОДОМ НАЈНОВИЈИХ ЗАХТЈЕВА тзв. ЦПЦ

svetigora / 2011 / март-април

оводом ко зна којег по реду насртаја на Цетињски ма- ник Цетињског манастира. Узгред, иста незаконитост је изнастир и Светиње Митрополије црногорско-примор- ведена и на свим приватним кућама које се налазе на градске у режији припадника и сљедбеника анатемисаног ском грађевинском земљишту на Цетињу. Није нам познато и из Цркве изопштеног бившег свештеника из Рима Мираша да постоји град у свијету у коме су прави власници корисниДедеића, обавјештавамо јавност да је по сриједи најобичнија ци, а општине власници њихових приватних кућа. подметачина и класично обмањивање јавности. Митрополија црногорско-приморска је покренула поступак Дедеићеви сљедбеници су јавност обавијестили да је против незаконитих аката Управе за некретнине. Из тог разпријестоница Цетиње, сходно листу непокретности бр. 915, лога подсјећамо да је Министарство финансија са потписом наводни „власник“, а Цетињски манастир „само корисник тадашњег министра, а садашњег премијера г. Игора Лукшића Цетињског манастира“. Прије свега, дужни смо да још једном донијело решење бр. 07-2-833/1-2008.г. од 15. јануара 2009. г. подсјетимо јавност на бројне неуспјеле активности при- којим је поништено решење Управе за некретнине којим падника тзв. „ЦПЦ“ да се уз помоћ Мића Орландића, актуел- је Управа Манастира избрисана, а Пријестоница уписана ног директора Управе за некретнине и блиског сарадника као власник Манастира. На тај начин, извршен је правни бившег свештеника Дедеића, наводном „исправком греш- повраћај у пређашње стање, али Управа за некретнине тај ке на захтјев Дедеића“ Митрополија црногорско-примор- документ из својих разлога није спровела у катастарској ска, као вишевјековни и законити титулар цркава и мана- евиденцији што представља грубу злоупотребу и самовољу стира, на потпуно незаконит начин избрише из катастарске и подлогу за дрско и нечасно обмањивање државних органа евиденције. Надлежни органи Црне Горе су те незаконите по- и јавности. ступке, по нашим жалбама, ријешили у корист Митрополије. Из напријед наведених разлога, истичемо да не постоји Вриједи подсјетити да су тим акцијама претходили нециви- ниједан правни, а ни црквени основ да се Дедеићевим лизовани јуриши групе Дедеићевих сљедбеника на Светиње сљедбеницима, који су сами себе прогласили за тобожњу од Цетиња до Иванових Корита. „Црногорску православну цркву“, одобри коришћење праПодсјећамо да је 1996.г. државна Комисија у вријеме об- вославне црквене имовине на Цетињу или било гдје у Црној раде катастарских података, решењем УП I05-915 на зако- Гори. ном утврђени начин утврдила „да је Манастир Св. Петра из Уважавамо право Пријестонице да располаже својом Цетиња носилац стварних права на непокретности уписа- имовином, али Цетињски манастир са црквом на Ћипуру ним у пописном листу бр. 915 за КО Цетиње I“. Овај поступак као вјековном сједишту црногорских митрополита не није спровођен само за Митрополију, како подмећу сијачи представља имовину свјетовних власти које су, по Устанеистина по Црној Гори, него у исто вријеме за све грађане ву Црне Горе, одвојене од Цркве и вјерских заједница. и правна лица са Цетиња. Даље, Управа за некретнине у Пријестоница је Дедеићевим сљедбеницима недавно поЦетињу 2005. г. је незаконито, дакле без ваљаног правног клонила плац за градњу њихових објеката (иако је игнориоснова, избрисала управу Цетињског манастира као титу- сан ранији захтјев Митрополије за истом парцелом поред лара и укњижила Пријестоницу као власника, а Манастир гробља) и тиме је, на свој начин, ријешила то питање. као корисника Манастира. Том приликом је игнорисано и Они који траже да на силу упадну и оскрнаве Цетињски манарешење Републичког завода за заштиту споменика кул- стир не мисле добро ни Црној Гори, а ни Цркви. туре бр. 01-739/1-61 од 3. јула 1961. г. у коме, након увида у Из Митрополије црногорско-приморске, земљишне књиге, јасно стоји да је Управа Манастира влас23. фебруар 2011. г.

pismo ^italaca

О Светом Сави О Светом Сави сам био пречашћен колегијалним допуштењем да, Њему у славу и част на школској свечаности кажем ових неколико, надам се, пригодних ријечи. Умољавам Вас часни оче, ако са Вашим уредништвом процјените да ове скромне ријечи завређују Вашу и пажњу читалаца уваженог часописа ,,Светигора“, да исте објавите у једном од наредних бројева. По позиву сам филозоф, а по професији сам васпитач.

март-април / 2011 / svetigora

манастир Хиландар, пирг Светог Саве

витости. Свети Сава у једној од својих чувених молитви вели: „Господе, научи срце моје да не лудује за шареним обманама људи и ствари“. Да су праве и истинске вредности, вредности нашега духа и душе, а не оне спољашње вредности ствари и материјалних добара, исте и једнаке у свим временима и културама налазимо потврду у старогрчком спеву „Одисеји“ два миленијума пре Саве Немањића. Највећи од свих песника, Хомер, описујући сусрет Увод у васпитачеву реч у славу Светог Саве краља Одисеја са својим голобрадим сином ТелемаДраги гости, поштовани пријатељи, ове друге родитељске хом после петнаестогодишњег лутања морима након куће ученика наших, коју званично зову Дом ученика, ува- Тројанског рата, каже: ,,Сине Телемаше, у свету можеш жени господине директоре Никчевићу, драге колеге и наићи на велике лепоте, али највећа се лепота крије у ученици, припала ми је изузетна част да вам пожелим до- твојој души“. бродошлицу на ову Светосавску свечаност. Стога, драги моји ученици и ученице, вама се обраћам Пре пригодног програма који су припремили наши уче- на овој вашој свечаности и поручујем вам: загледајте се ници, желео бих да вам се обратим, како то следује у своју душу и душу оног поред вас, тако је чинио и младанашњем дану, кратким казивањем о Светом Сави, које ди Растко Немањић, тамо ћете видети једно друго небо, сам с разлогом, скромно, назвао много лепше од оног звезданог што га гледамо летњих вечери, али без ,,Најки“ и фирмираних јакни... Тамо има Слово о Светом Сави места за дружење, игру, љубав и учење. На Савиндан, 2011. године Кад се жели истаћи нечија заслуга за народ онда се каже Ваш Вучко Кићовић, васпитач Дома, да је он задужио свој род. За Растка Немањића то више не дипломирани филозоф важи, он не само да је задужио свој род, него, српског рода не би ни било да није било Саве Немањића – српски род би се погубио у тмини историје. Да није било Савиног рада на сабирању народа кроз Српску Цркву и државу, они који се данас зову Срби не би се тако звали. Савин допринос школству и просвећивању свог народа је немерљив за његов даљи опстанак. Прва књижевна дела у Срба кроз биографије владара и житија светаца почињу у Савино време и Савином заслугом; Житије Светог Симеона је његов лични допринос. Отварање школа при манастирима такође, због чега га данас празнујемо као школску славу. Зачетник је и здравствене службе код Срба зато што је отварао прве болнице при манастирима. Но то се, како знамо, учи кроз школске програме, и о томе само напомену дајем. Овде би хтео да кажем оно што је актуелно за наше време у великом Савином делу. Он своме роду остави у аманет поруку и поуку која се чини актуелном како онда у његово време тако и у наше. Србија је, вели Свети Сава, Запад на Истоку и Исток на Западу. О великог ли савета у овим нашим садашњим несналажењима и лутањима у данашњем хаотичном свету! Како смо грешили кад га нисмо слушали, кад смо хтели бити само „Исток“ или само „Запад“. Због краткоће времена, само о још једној актуелности из великог Савиног дела за ово време, за наше време, за младу генерацију и не само за њу. Савина преданост за духовне и душевне вредности као праве истинске вредности нашега бића и наше личности насупрот спољашњим вредностима ствари и материјалних добара, новца, угођаја и телесних уживања која су нам споља наметнута, те стога нису плод наше стваралачке способности, наше личне вредности и даро-

pismo ^italaca У Дому културе у Голубовцима, 5. јануара 2010. г, митрополит Амфилохије је подијелио помоћ страдалима у посљедњим поплавама.У наставку доносимо факсимил писма које су дјеца из једне породице из Зете дала Митрополиту у знак благодарности.

aktuelno

монах ПАВЛЕ Кондић

ПРВИ ДОКТОР НАУКА – УЧЕНИК ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

svetigora / 2011 / март-април

а Одсеку за социологију, Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, 21. фебруара 2011. г, свештеник мр Никола Гаврић одбранио је са највишом оценом докторску тезу под насловом Друштвена мисао Ивана А. Иљина. Комисију за оцену докторске тезе сачињавали су проф. др Брацо Ковачевић, председник Комисије, академик др Војислав Становчић, ментор и проф. др Зоран Милошевић. Ово је уједно и прва докторска теза одбрањена на Факултету политичких наука у Бањој Луци. Свештеник др Никола Гаврић рођен је 27. маја 1980. године у Тузли. Син је протојерејаставрофора Миодрага Гаврића, сада старешине Саборне цркве у Бијељини. После основне школе, са одличним успехом завршио је Цетињску богословију Светог Петра као ученик четврте генерације 19952000. Академско образовање из теологије завршио је 2003, такође са одличним успехом, на Сакт-петербуршкој духовној

академији у Русији са дипломским радом на тему Историја СПЦ у БИХ у XX веку. Магистарску тезу под насловом Социологија православног пастирства, са највишом оценом одбранио је Одсеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Са супругом Дијаном има две ћерке, Гордану и Ксенију. У чин ђакона и свештеника рукоположио га је епископ Зворничко-тузлански Василије и постављен је за пароха при цркви Светог Васкрсења у Зворнику. Вршећи парохијску дужност био је и духовник Светосавске омладинске заједнице, а потрудио се око довршења изградње храма и подизања Светосавског дома. На дан освештања храма, 28. септембра 2008. г.одликован је правом ношења црвеног појаса. Од августа 2009. г. служи при цркви Свете Тројице у Сремчици – Архиепископија београдско-карловачка. Новом доктору наука, првом из редова ученика обновљене Цетињске богословије упућујемо срдачне честитке са жељом да ревносно послужи Цркви Божијој и народу.

ВЈЕРНА ГЛАСУ

март-април / 2011 / svetigora

манастиру Горњи Брчели 29. јануара је сахрањена игуманија Еликонида (Јевтић), која се упокојила на Савиндан, након дуге и тешке болести у 55. години живота, послије више од четрдесет година проведених у манастиру. Свету заупокојену Литургију и опело служили су Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ рашко-призренски Теодосије са свештенством. Блаженопочившу мати бесједом је испрато митрополит Амфилохије: „У име Оца и Сина и Светога Духа! ’Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој ријечи.’ То су ријечи, драга браћо и сестре, које је изговорила Пресвета Дјева када је чула глас архангела Гаврила, који јој је благовијестио рођење Исуса, Бога и Спаситеља нашега. Ријетке су такве душе у овом нашем земном свијету које на глас Господњи, попут Пресвете Дјеве, на вријеме, од младости своје, одговоре. Одговоре на тај глас и на глас на који је одговорио и пророк Божији Самуило када је позван са неба, па га је првосвештеник научио да треба да одговори: ’Говори Господе, слуша слуга твој.’ Ријетки су такви људи који су од младости своје чули глас Господњи. И не само чули глас Господњи, него га прихватили у своме уму и своме срцу и сагласно томе гласу Господњем живот свој, земни и кратки, проводили. Једна од таквих душа Божијих, која је - попут Пресвете Дјеве, попут Светога Самуила младенца и пророка, попут цара Давида, попут апостола Павла, попут Светога Бенедикта Нурсијскога, попут Светога Саве архиепископа и просветитеља српскога, попут Светог Петра Цетињскога - одговорила на тај глас, јесте и наша, блаженог спомена, мати монахиња Еликонида. Свети Петар Цетињски ушао је у Цетињски манастир у дванаестој години, а наша благословена мати и сестра, монахиња Еликонида се

Приредио: РАЈО Војиновић

ГОСПОДЊЕМ

pomen

САХРАЊЕНА ИГУМАНИЈА МАНАСТИРА ГОРЊИ БРЧЕЛИ ЕЛИКОНИДА (ЈЕВТИЋ)

svetigora / 2011 / март-април

одазвала у тринаестој години, када се ријетко монахињама нашли њену књигу коју је писла чувајући краве око ко одазива. Одазвала се, чула је глас Господњи и Градца у Ћелијама, па је сједела и записивала дивне духовне пјесме остала је вјерна томе гласу, ево, до овога светога својом дјетињом, чистом руком, на десетине пјесама. Синоћ смо дана када је Господ призвао у своје наручје. један добар дио тих пјесама отпјевали, оне пјесме које је она појала Угледала се наша мати и сестра Еликонида на од свога дјетињства и није престајала да их поје. њеног духовног оца, старца Јустина Ћелијског, Припремила се за ово своје последње страдање, за своје распеће, који се такође - у она распета времена Првог за операцију овдје у Подгорици и у Београду. Морам да признам светског рата, када је српска војска прелази- - нисам баш био сигуран у оно у шта је она очевидно била сигурла албанску Голготу - у нешто старијим годи- на. Надао сам се у Господа, да ће је Господ поново вратити да нанама одазвао и у Скадру постригао власи гла- стави своје свето дјело. Али је она очевидно знала и осјећала и ве своје и примио име мученика и философа зато се тако дивно и часно неколико пута исповиједила прије своЈустина. И она се на њега угледала, живећи го- га упокојења, испуњена духом монашког, јеванђелског покајања. динама у Светоћелијског обитељи, са својим Причешћујући се скоро свакога дана прије него што је пошла за благословеним сестрама и ревносно се трудећи Београд и последње недјеље овдје учествујући у Светој Божанској да испуњује свако послушање. Њена ревност, служби и примивши Тијело и Крв Господњу, с Њим се сјединивши њено ревновање остало је запамћено и до да- на попутнину и на живот вјечни. Зато, ево, данас ми је испраћамо нас. Ево и сестара из њене прве обитељи које и можемо мирне душе појати, као што и појемо ову пјесму: ’Бласу овдје данас заједно са нама, да то посвједоче. жен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто Била је и у другим обитељима, и у Боговађи и у покоја.’ Нека је Господ упокоји у њедрима Авраама, Исака и Јакова, Месићу, благословеној обитељи банатској, била Светога Симеона Мироточивога, Светога Петра Цетињскога, Свеје и у обитељи Светога Георгија у Бањи кратко тога стaраца Јустина Ћелијског, који, ево, од своје духовне дјеце, вријеме, а онда је по послушању, ево већ скоро послије свога прибројавања лику светих, одабра међу првима двадесет година, дошла овдје у ову запустјелу своје чедо Еликониду, у своја њедра и у своје наручје. Да тамо буде обитељ Пресвете Богородице, Њенога Светога заједно и са другим сестрама са којима се подвизавала, нарочито покрова. са мати Јустином Ћелијском и са другим благословеним душама са И сад исповиједам пред свима вама да сам којима је гредила путем Господњим. био сувише смео и дрзак да ово дијете Божије Нека је Господ упокоји и нека јој подари Царство Небеско у пошаљем само овдје. Црква нешто обновљена, вјекове вјекова. Амин.“ конак у рушевном стању... Ни једном није рекла нећу. Прихватила је на своја плећа бреме које тешко може један човјек да носи. И носила је то бреме за тројицу. Нема никакве сумње да ће онај који буде писао будућу историју ове свете обитељи у Горњим Брчелима у нову ктиторку уписати нашу мати Еликониду. О своме руху и круху, о своме труду, о својој жртви... Ходећи и овдје по Црној Гори и обилазећи светиње, сликајући свете Божије иконе и ликове са својим сестрама... Она је ишла од мјеста до мјеста, од Беча стизала до Њемачке, да би тим светим иконама освештавала те европске крајеве и да би добијала прилог за њих и тај прилог уграђивала у ову светињу. Обновила и храм, обновила и стари конак и саградила овај конак велики, од темеља га саградила, припремајући се да обнови и ову школу, једну од најстаријих у Црној Гори. Трудила се мати Еликонида не само градећи грађевине, јер то није био њен изворни позив. Она се посебно трудила градећи грађевину своје душе и свога срца. Носећи целомудреност са собом до последњег свога издисаја. И сву снагу своју, и тјелесну и умну приносећи Христу Господу на дар заједно са својим сестрама. И ево, за нас изненада - али друге су Божије судбе и Божији путеви, друге су Божије мисли и замисли, а друге су ове наше земаљске - призвао је Господ. Ево сунце Његово небеско обасјава њен потоњи пут овдје на земљи, свјетлост Божија која је обасјала од њеног рођења, обасјала је у Светој Тајни Крштења. Та свјетлост Божија је оно чему је она појала у свим обитељима у којима је живјела. Синоћ смо овдје са сестрама

Приредио: Славко Живковић

ОРДЕН МИТРОПОЛИТУ ВЛАДИМИРУ Украјински предсједник Виктор Јанукович одликовао је 21. новембра Орденом слободе митрополита кијевског и све Украјине Владимира.

Сагласно указу, који је постављен на званичном сајту предсједника државе, митрополит је на свој седамдесет пети рођендан награђен „за истакнуте личне заслуге и утврђење мира и слоге и вишегодишњу подвижничку дјелатност на препороду духовности и национално-културне самобитности украјинског народа“.

хиљада лира (скоро 200 хиљада евра). Према турским медијима, то је једна од три најстарије православне цркве на свијету, која, као и остале хришћанске светиње Турској служи као музеј, и коју је ријешио да прода њен садашњи власник. Црква је посвећена Архангелима и налази се у селу Кумјака, а датира из осмог вијека, из времена владавине Константина Шестог. Сеоски главар је изразио жељу да купи цркву. „Ако нам је продају за 200 хиљада лира, купићемо је“, казао је он, „обновити и отворити за туристе.“ По ријечима мјесних власти ту цркву годишње обиђе на стотине туриста. ЛИТУРГИЈА У МИРИ ЛИКИЈСКОЈ 6. децембра, на дан Светог Николе Чудотворца (по новом календару), митрополит Мире Хризостом (Константинопољска Патријаршија) је служио Божанствену Литургију у древном храму Светог Николе у Мири Ликијској (сада град Демра у Турској), саопштава „Амен“. Литургија у цркви Светог Николе служи се једном годишње, на празник, почев од 1983. године, када су за то дале пристанак турске власти. Све остало вријеме у току године служи као музеј. У базилици Светог Николе су до деветог вијека чуване његове мошти. 1087. године храм су опљачкали крсташи, а мошти су однијели у италијански град Бари. У храму је престало да се служи 1923. године, када су након грчко-турске размјене сви хришћански становници морали да напусте град.

Павле се бави бизнисом. Гради куће од природних материјала и то ручно. Бетси ће ускоро да почне да се бави сеоским туризмом. ЛИТИЈА НА СКИЈАМА Од 5. до 7. децембра на скијама се кретала литија по старој Тобољској траси која је ових дана напунила сто година. Више од педесет километара скијаши су прешли од капеле у Тјумену до села Сазоново како би стигли на престони празник сеоског храма Свете великомученице Екатарине, саопштава сајт Тоболско-тјуменске епархије. Литију је предводио јереј Евгеније Пуртов, настојатељ Свето-Никољског храма. СА САСТАНКА НЕХАЛКИДОНСКИХ ЦРКАВА У Каиру је одржан састанак представника Древноисточних православних (нехалкидонских) цркава. На састанку су били присутни киликијски, јерменски католикос Арам Први (резиденција Антилија – Либан), патријарх Асиријске (СироЈаковитске) цркве Моран Мор Игњатије Зака Први Ивас и поглавар Коптске цркве Шенуда Трећи, саопштава канцеларија Киликијског католикосата. На састанку поглавара три Древноисточне цркве, које се налазе у евхаристијском општењу, разматрана су питања даљег екуменског дијалога са другим конфесијама.

март-април / 2011 / svetigora

ЦРКВЕНА НАГРАДА РОКМУЗИЧАРИМА Блажењејши Митрополит све Украјине Владимир 13. децембра служио је Литургију у храму Мајке Божје „Живоносни источник“ Покровског Голосјејевског мушког манастира. Блажењејши је рок музичарима, члановима групе Браћа Карамазови уручио орден Светог Димитрија Ростовског. Бенд ове године пуни двадесет година постојања, саопштава прес-служба Украјинске Православне Цркве. Музичари, на челу са лидером групе Олегом Кривошејем, већ годинама помажу Украјинску Православну Цркву. Музичари су много уложили да се препороди Голосјејевска обитељ.

ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА У КИНИ Развој православне мисије у Кини крајње је неопходан, сматра настојатељ парохије Светих Петра и Павла у Хонг Конгу протојереј Дионисије Позднјајев, саопштава Благовест-инфо. „Основни проблеми Кинеске аутономне Православне Цркве су не- АМЕРИЧКА ПОРОДИЦА ПРЕШЛА У достатак клира и богослужбеног РУСИЈУ живота, немогућност добијања бо- Павле и Бетси Притул емигрирали гословског образовања у Кини и не- су из САД у Русију да би васпитавадостатак богослужбене и катихет- ли своју дјецу у православној вјери и ске литературе на кинеском језику“, већ скоро годину дана живе у карелобјаснио је отац Дионисије. Велики ском селу Ведлозеро. проблем је и тај што по кинеском за- Два старија сина, петогодишњи Никону страни грађани немају право да кита и трогодишњи Илија рођени су се баве мисионарском дјелатношћу у САД, а најмлађи Михаило у Петрона територији Кине. заводску. У ТУРСКОЈ ЦРКВА НА ПРОДАЈУ „Свакога дана учимо са мамом. Дан Према информацијама агенције Ром- почињемо молитвом, затим учифеа у рејону Мудања у Турској из- мо математику, цртамо, читамо“, ложена је на продају древна црква. објашњава Никита дневни распоред, Понуђена цијена за храм је 400 додавши да му се у Русији допада.

IZ SVIJETA

IZ SVIJETA АБОРТУСИ ЗА ЕВРОПУ ОПАСНИЈИ ОД „АЛ КАИДЕ“ Син кентског војводе Едварда, брата од стрица енглеске краљице, Николас Виндзор, сматра да „АлКаида“ и уопште исламски тероризам не представљају за Европу такву опасност какву представљају абортуси.

svetigora / 2011 / март-април

„Тероризам јесте друштвени проблем. Али, ја хоћу да се фокусирам на питање праксе која представља најтужнији морални дефицит савременог живота: абортуси наше нерођене дјеце“, каже се у чланку, „Ми дајемо себи право да бесциљно убијемо милионе наших потомака за годину дана. Пракса абортуса је смртна рана у срцу хеленистичке и јудео-хришћанске Европе“, пише аутор.

IZ pomjesnih crkava КОНСТАНТИНОПОЉСКА ПАТРИЈАРШИЈА У новембру прошле године турски суд је на основу указа Европског суда за људска права донио одлуку да се Константинопољској Патријаршији врати здање православног грчког сиротишта на острву Бујукада (једно од најкрупнијих острва Принчева архипелага). Сада се Патријаршија спрема да покрене низ захтјева како би турске власти признале право својине Цркви над низом других објеката. Нијесу у питању само цркве и манастири, него и друга здања. Православна црква Истанбула (бившег Константинопоља) која је имала 95 цркава, 20 школа и болница сада има око 2-3 хиљаде људи, а средином 1920-их година било их је око 100 хиљада.

ИЗАБРАН ЕПИСКОП ЧИКАГА И СРЕДЊЕГ ЗАПАДА На засједању Светог Синода епископа Православне Америчке Цркве, који је започео 16. новембра, јеромонах Матеј (Морјак) изабран је за епископа Чикага и Средњег Запада, саопштава Седмица. Ру.

РЕСТАУРАЦИЈА СВЕТЕ СОФИЈЕ БЛИЖИ СЕ КРАЈУ Највећи споменик византијске умјетности у Истанбулу, Света Софија, се почетком године отвара за туристе. Рестаурација главне куполе, пречника 31, 5 м, се ближи крају, саопштава Ел Мундо.

Изабрани епископ Матеј је рођен у Кливленду 1949. године у породици емиграната из Галиције (Западна Украјина). Завршио је богословију у Пенсилванији. 1972. године рукоположен је за свештеника. Након двије и по деценије брачног живота остао је удовац. Један његов син такође је свештеник. 2003. године на Светој Гори отац Матеј је примио монашки постриг.

ИЗ БУГАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Резултати нeдавно спроведеног социолошког испитивања кажу да у Бугарској више од 60% људи вјерује у Бога, од чега само 10% редовно одлази у цркву. 10% посјећује цркву само на велике празнике – на Васкрс и Божић, а остали уђу у храм понекад. Професор Калин Јанакијев, познати бугарски богослов дао је песимистичку оцјену савременог вјерског стања код Бугара. По ријечима про- Унутар храма је рестаурирано фесора Јанакијева, Бугарска је то- око 600 квадратних метара мозаком последих деценија претрпјела ика и исламска калиграфија која низ метаморфоза у свом духовном украшава медаљоне на зидовиразвоју. У бризи за економским ма. Очишћене су спољне фасаде и преживљавањем Бугари су, по утврђен кров куполе. ријечима проф. Јаникијева ставили духовност у задњи план.

ЦЕНТРИ ЗА ЗАШТИТУ МАТЕРИНСТВА У скоро педесет епархија Руске Православне Цркве на територији Русије, Украјине и Белорусије биће отворени центри за заштиту материнства и породичних вриједности, саопштава Интерфакс-Религија. „Поред осталог планирано је да се отворе центри за психолошку и социјалну помоћ женама са ризничним трудноћама, сиротишта, центри за указивање помоћи многодјетним породицама, савјетовалишта против абортуса при медицинским установама“, казао је представник синодалног Одјељења за добротворство, Сергеј Чесноков на форуму сверуског програма „Светост материнства“, који је крајем новембра одржан у Москви. ГРУЗИЈСКИ АРХИЈЕРЕЈ У ПОДВОРЈУ СПЦ У МОСКВИ На Ваведење у храму Светих апо-

Приредио: Славко Живковић

стола Петра и Павла у московском подворју Српске Православне Цркве по благослову Патријарха московског и све Русије Кирила служио је Архиепископ цагерски Стефан из Грузијске Православне Цркве.

луживали архијереји и свештенство Александријске Цркве и осталих Православних Цркава у Африци.

дата одлука донијета на бази историјских докумената и одражава факат припадања Абхазије канонској територији Патријаршије.

Грузијске

март-април / 2011 / svetigora

НА БОЖИЋ У ХРАМУ ХРИСТА СПАСА Патријарх московски и све Русије Кирил служио је свеноћно бденије и Божанствену Литургију на Божић у Храму Христа Спаса. Поглавару су саслуживали бројни епископи и мноштво свештеника и монаха из Москве. Богослужењу је присуствовао Високопреосвећеном Стефану су Митрополит предсједник Руске Федерације саслуживали епископ моравички Високопреосвећени јоханесбуршки и преторијски Дама- Дмитриј Медведев са супругом, Антоније и остали клир храма. Након Божанствене Литургије епи- скин је рођен у Грчкој 1957. године. представници државних органа скоп Антоније је поздравио архиепи- Има богословско и политиколошко Русије, друштвених организација и других хришћанских цркава. скопа Стефана и поклонио му у име образовање. клира и парохијана панагију. Владика БОЖИЋ ОБЈЕДИНИО ТРАДИЦИЈЕ Стефан је топло заблагодарио у име ПРВО БОГОСЛУЖЕЊЕ У РАЗНИХ НАРОДА Грузијске Цркве, нагласивши брат- ЗИМБАБВЕУ За вријеме божићних празника у Од 6. до 9. децембра 2010. године ске односе између многострадалног настојатељ руског подворја храма парохији Светих жена мироносица у грузијског и српског народа. Преподобног Сергија Радоњешког Венецији служене су свечане служу Јоханесбургу, свештеник Данило бе, саопштава сајт парохије. Ноћној ПОВОДОМ ПРАЗНИКА СВЕТЕ Логовој по благослову архиепископа божићној служби је присуствовало ЕКАТАРИНЕ 7. децембар, празник Свете вели- јонахесбуршког и преторијског Дама- мноштво вјерника. На Литургији су комученице Екатарине, небеске скина и архиепископа зимбабвејског се чуле молитве на италијанском и покровитељке уралске престони- Серафима био је у пастирској посјети румунском језику. Прочитане су посланице патријарха руског Кирила и це, почео је свечаном Литургијом Зимбабвеу. којом је началствовао архиепископ У Свето-Тројицком саборном хра- митрополита све Молдавије Владијекатеринбуршки и верхотурски му града Харареа крштена су дјеца мира. Викентије у саборном храму Свете једне руске породице која ту живи. Након богослужења хор румунске Тројице. Ових дана ту пребива вели- У граду Мутаре служен је молебан и парохије Свете Лукије Сиракуске Рука хришћанска светиња – мошти Све- одржан разговор о основама право- мунске Цркве пјевао је божићне коте великомученице Екатарине. Након славне вјере у коме је учествовало ледарске пјесме. Литургије се снијежним градским око 40 Руса и представника локалулицама литија са моштима кретала ног племена Шона. То је било прво ПОМЕН ОЦУ АЛЕКСАНДРУ до Храма на Крви, гдје су мошти оста- богослужење на словенском језику у ШМЕМАНУ ле до 24. децембра, кад је светиња историји рускојезичне Православне У Никољском саборном храму у Вашингтону поглавар Православне враћена у атинско подворје Синајске општине Зимбабвеа. Цркве у Америци, митрополит Јона јекатаринске обитељи. служио је Божанствену Литургију уз ИЗМЈЕНА ЗВАНИЧНЕ ТИТУЛЕ саслужење архиепископа наро-тоГРУЗИЈСКОГ ПАТРИЈАРХА УСТОЛИЧЕН МИТРОПОЛИТ Из Грузијске Патријаршије је саоп- минског Јустинијана и многобројног ДАМАСКИН 12. децембра у Јоханесбургу, у сабор- штено да је Синод Грузијске Цркве клира. ном храму Св. цара Константина и донио одлуку о измјени званич- На Литургији је поменут протопрезцарице Јелене устоличен је нови ми- не титуле свога поглавара. Од сада витер Александар Шмеман, познатрополит Јоханесбурга и Преторије ће се он именовати као Католикос- ти руски богослов који се упокојио патријарх све Грузије, Архиепископ прије двадесет седам година, 13. деДамаскин. Божанствену Литургију је слу- мцхетски, тбилиски и абхазијски и цембра 1983. године, саопштава жио Блажењејши Папа и Патријарх Митрополит Пицунде, саопштава служба за комуникације Одјељења александријски и све Африке Теодор грчки инфорамтивни сајт Ромфеа.гр. спољних црквених веза Московске Други. Његовом Блаженству су сас- Синод Грчке Цркве је објаснио да је Патријаршије.

svetigora / 2011 / март-април

СЛАВА ЦРКВЕ НА УНЕСКО-а у Паризу потписан спо- Патмоског, великог старца и БАШЧАРШИЈИ разум о два милиона долара руске светитеља наших времена који Стара црква Светог архан- донације споменицима културе на је живио у манастиру Св. Јована гела Михаила на Башчаршији у Косову и Метохији, уписаним на ли- Богослова и прозорљивог старСарајеву прославила је у недјељу, сту свјетске културне баштине. ца Амфилохија Почајевског који 21. новембра, крсну славу. „Са задовољством смо примили ту је био гоњен и прогоњен од комувест“, рекао је Брадић, напомињући ниста, чије се свете мошти чувају у да је о томе недавно имао при- Почајевског лаври у којој живи око лику да разговара и у дирекцији 200 монаха. УНЕСКО-а са генералним директором те организације Ирином Боко- ОСКРНАВЉЕН ХРАМ У ИЛИЈАШУ вом, као и са амбасадором Русије Непознати починиоци провалили при УНЕСКО-у Елеонором Митро- су у ноћи између 11. и 12. децемфановом. Потписан споразум одно- бра у храм Светог пророка Илије у си се на период 2010-2011 године, Илијашу и том приликом оскрнавиа средства су намијењена Пећкој ли храм и црквене сасуде. патријаршији, Дечанима, Грачаници Парох илијашки Предраг Масал реи цркви Богородице Љевишке. као је да је провала извршена кроз западни улаз у храм, приликом чега Свету Aрхијерејску Литургију слу- СЛАВА МАНАСТИРА ВАВЕДЕЊЕ У су оштећене решетке и дрвена вражио је Митрополит дабробосански БЕОГРАДУ та. „У самом храму су испретуране Господин Николај, уз саслужење Празник Ваведења Пресвете Бого- све ствари, разбацане иконе и пречетири свештеника и два ђакона родице свечано је прослављен у ма- кривачи, у олтару су оскрнављени Митрополије дабробосанске. настиру Ваведење у Београду гдје је свети сасуди, антиминс и јеванђеље, Владика Николај указао је на Његова Светост Патријарх српски Г. а свештене одежде разбацане“, исзначај који у српском народу имају Иринеј служио Свету Архијерејску такао је о. Предраг. овај празник и Стара црква на Литургију. Башчаршији. На Светој Литургији патријарх СВЕТИ ЈОАНИКИЈЕ ДЕВИЧКИ Иринеј је причестио велики број И овогодишњи празник Светог ОБНОВЉЕН ХРАМ У ВЕЛИКОЈ дјеце и вјерника, а у пригодној Јоаникија Девичког, ктитора и заКЛАДУШИ бесједи подсјетио народ на значај штитника Девичке обитељи, била У суботу, 27. новембра 2010. годи- поста и причешћа као и редовног је прилика да се свештенство и не, Епископ бихаћко-петровачки Г. доласка на богослужења недјељом вјерни народ заједно са својим ноХризостом освештао је обновљени и празником. воизабраним Епископом окупе око храм Светог великомученика моштију Светитеља и узнесу благоГеоргија у Великој Кладуши. У КОНЧУЛУ ОБИЉЕЖЕН СВЕТИ дарност Господу. АМФИЛОХИЈЕ Владика Теодосије је посебно поПоводом празника Св. Амфилохија, менуо подвиг девичких монахиња епископа Иконијског, у манастиру заједно са игуманијом Анастасијом, Кончул свечано је обиљежен имен- које су и поред свих мука и невоља, дан митрополита Амфилохија. Све- пријетњи и ужаса рата остале на ту Литургију служио је митрополит овом можда најопаснијем мјесту на Амфилохије уз саслужење новоиз- Косову загријане љубављу Божјом. абраног епископа рашко-призрен- Као што су монахиње након Другог ског Теодосија и бројног свештен- свјетског рата дошле на рушевине ства и монаштва Епархије. Девича спаљеног и опустошеног од У новембру 2009. године непријатеља, подигле га и молитпредсједник општине Велика Клавено оживјеле, тако је и садашње душа г. Мулалић и владика Хризосестринство након мартовског постом су се договорили да се храм грома 2004. године одмах дошло обнови у току 2010. године и то се, на рушевине манастира и започеБогу хвала, и урадило. ло обнову која се полако приводи Преосвећени Владика је предсјекрају. дника Општине г. Мулалића и његов кабинет одликовао Граматом велиПОМОЋ КРАЉЕВУ ИЗ ког добротовора. СРЕДЊОЕВРОПСКЕ ЕПАРХИЈЕ РУСИ КОСМЕТСКИМ СВЕТИЊАМА Министар културе у Влади Републике Србије Небојша Брадић изјавио је 29. новембра да је у седишту

Након разорног земљотреса који је У својој бесједи Митрополит се 3. новембра погодио Епархију жичсјетио и двојице савремених под- ку а посебно само Краљево, епивижника који су носили име Еписко- скоп средњоевропски Константин па иконијског: старца Амфилохија је позвао подручно му свештен-

Приредио: Славко Живковић

iz ota~astvene crkve

март-април / 2011 / svetigora

ство и управе црквених општина сиротишту под старатељством пра- те, а када се врате неће бити сами да прикупљају прилоге за угроже- вославног свештеника Фрументија јер ће поред своје куће имати и ову не. На основу извештаја који су по и попадије Евгеније, рођених кућу, овај дом овде и ми ћемо бити распису епископа Константина при- Јужноафриканаца из племена Суту са њима.“ стигли Епархијској канцеларији до и Ндбеле. 13. децембра, у Епархији је на име БОЖИЋ У ЕПАРХИЈИ помоћи страдалима од земљотреса ГОРЊОКАРЛОВАЧКОЈ у Епархији жичкој скупљено више Већ традиционално велики број од 50.000 евра. Тачна сума извјерника окупио се на бадње вече носи 46.737,03 евра и 4.348,00 у манастиру Пресвете Богородишвајцарских франака (3.355,84 це Тројеручице у Доњем Будачком. евра). Након вечерњег богослужења, говоривши о празнику и значају ХриНИКОЉДАН У ЗАГРЕБУ стовог рођења вјерницима се обНа дан Светог оца Николаја Мирратио Епископ горњокарловачки ликијског, Митрополит загребачкоГ. Герасим. По завршетку вечерњег љубљански Господин Јован служио Дјеца која живе у сиротишту поти- најмлађима су подијељени божићни је Свету Архијерејску Литургију чу из разних крајева Јужне Африке, дарови и наложени су бадњаци. у саборном храму Преображења Зимбабвеа и Бурундија. У поноћ је Свету Архијерејску Господњег у Загребу. Литургију служио епископ Герасим. У својој бесједи митрополит Јован је АРХИЕПИСКОП ЈОВАН НА говорио о животу Светог Николаја СЛОБОДИ РОЖДЕСТВО ХРИСТОВО У и празнику Дјетинци. Захваљујући На отвореном засиједању Апела- БИЈЕЉИНИ Црквеној општини загребачкој и ционог суда Бугарске, одржаном Владика зворничко-тузлански Гоове су године традиционално после 4. јануара 2011. у Софији, суд је од- сподин Василије служио је Свету Литургије подијељени пакетићи за лучио да не дозволи екстрадицију Архијерејску Литургију у СаборАрхиепископа охридског и Митро- ном спомен-храму Рођења Пренајмлађе. полита скопског Г. Јована власти- свете Богородице у Бијељини и чема Бивше Југословенске Републи- ститао Божић вјерницима. „Рођен ДВАДЕСЕТ ГОДИНА АПОСТОЛке Македоније, уз образложење да је од Пресвете Дјеве Марије и у СКОГ СЛУЖЕЊА Поводом двадесетогодишњице се екстрадиција отказује када се јаслама витлејемске штале био послужења Преосвећеног Владике гоњења врше на политичкој, расној ложен и тиме показао скромност Иринеја на трону Епископâ бачких, и вјерској основи. живота. Рођен је и тиме је испунио у четвртак, 23. децембра 2010. го- И поред тога што последња пресуда заповијест Божију о рађању, а наше дине, уприличена је свечаност у због које је Република Македонија мајке, нажалост, данас убијају живу новосадском Студију М. Ретроспек- тражила екстрадицију, наводно нерођену дјецу у утроби својој, а тивом протекле двије деценије жи- нема политички карактер, Суд је ут- Бог заповиједа - рађајте се, множивота Цркве Божје у Бачкој, бесједом врдио да је она само производ кон- те се, напуните земљу и владајте епископа јегарског Господина тинуираних политичких гоњења, њоме. Свјесно кршење закона Порфирија и пригодним програмом која трају од 2002. године до данас. Божијег не доноси нам срећу, мир обиљежен је овај значајни јубилеј. и задовољство“, рекао је владика Своме архипастиру, као мало БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У Василије. уздарје, свештенослужитељи, ка- ПРИЗРЕНУ тихете, вјероучитељи и полазници Централна прослава Божића на Ко- УПОКОЈИЛА СЕ МАТИ ЕКАТАРИНА вјеронауке из Епархије уручили су сову и Метохији одржана је у При- На дан празника Христовог Рођења велико архијерејско одјејаније, крст зрену, сједишту Епархије рашко- уснула је у Господу мати Екатарии панагију, и малу икону Рождества призренске. Божићну Литургију на, игуманија манастира Покрова у обновљеном саборном храму Пресвете Богородице у МрзениХристовог. Св. Великомученика Ђорђа слу- ци. Рођена је 1927. године, а заможио је епископ рашко-призрен- нашила се у деветнаестој години у БОЖИЋ У АФРИЦИ ски Теодосије уз саслужење двана- манастиру Темска, и од тада, пуних Ове године радост Божићних празника задесила је и мало афричко си- ест свештенослужитеља. Свечаном 64 година вјерно служила Христу ротиште које се налази у Атриџвилу, богослужењу у Призрену прису- и народу. Круна њеног рада, који је недалеко од Преторије, главног ствовао је потпредсједник Владе савршила заједно са сестринством града Јужне Африке. Вриједни чла- Србије Божидар Ђелић и око 150 и духовником оцем Тихоном, јесте нови српске заједнице и Цркве- вјерника из шире околине Призре- изградња новог храма који плијени ног одбора на челу са архимандри- на. својом љепотом. Безброј пута је ова том Пантелејмоном, старјешином Епископ Теодосије и овом прили- дивна игуманија говорила: „Само да јединог српског православног хра- ком је позвао расељене Призренце саградим цркву и одмах да умрем ма у Африци, прикупили су поклоне да се врате у свој град: „Ево стичу се неби ми било жао!“ и Господ је услиза двадесет петоро дјеце која живе у услови да прогнани могу да се вра- шио њену молитвену жељу.

Hronika mitropolije

Приредио: Рајо Војиновић

svetigora / 2011 / март-април

ПРИЗНАЊА ЗА КВАЛИТЕТАН РАД СПД-у „ЈЕДИНСТВО“ Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора је од Министарства за дијаспору Републике Србије добило признање за ширење музичке културе у земљама региона и Европе и очување српске културне традиције у Црној Гори. Диригенту хора ђакону Михајлу Лазаревићу је уручен још и почасни докторат Европског универзитета из области уметности - музике. Хор се претходно успешно представио на Међународном фестивалу који је 16. и 17. октобра 2010. г. одржан у Сомбору. „У Војводину смо отпутовали по препоруци Даринке Матић Маровић. Реч је о веома озбиљном фестивалу на којем су ове године учествовали хорови из Румуније, Словеније, Мађарске, Републике Српске и Србије. Публици смо се представили два пута и то духовним и световним делима инспирисаним етно-музиком Балкана. За наступ смо се озбиљно припремали и успешно представили Црну Гору“, рекао је за Новости диригент хора. На позив Европског универзитета и Друштва српско-аустријског пријатељства „Јединство“ је одржало концерт и у атријуму Народног музеја у Београду. „Прошле године на позив бизнисмена Љубомира Брајковића хор је имао и четири концерта у Бечу. Наступили смо у згради Уједињених нација и одржали концерте у цркви Светог Петра, затим у руској и у српској цркви, а одржали смо и добротворни концерт у старачком дому у главном граду Аустрије. То је био и повод да нас Друштво српско-аустријског пријатељства препоручи за награду Европском универзитету. Заиста смо почаствовани што је наш рад препознат“, рекао је Лазаревић. Хор, који је основан 1839. године, недавно је прославио и 170 година рада. За 17 деценија њиме је дириговало преко 40 диригената и сваки од њих је оставио неизбрисив траг у раду хора. Оду књазу Николи „Убавој нам Црној Гори“, хор је као црногорску химну извео 1870. године на Цетињу. „Јединство“ има и дечји хор, па је будућност неговања духовне хорске музике и културе на овом простору обезбеђена. П.Н.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Митрополит Амфилохије служио је 27. новембра, на празник Светог Григорија Паламе и прву годишњицу Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“ са Цетиња, Свету Службу Божију у Цетињском манастиру. „За сусрет са Господом вјекови не играју никакву улогу“, рекао је митрополит Амфилохије у бесједи сабраним вјерницима, „С обзиром да је Господ почетак и крај, да је Он исти и јуче и данас и сјутра и задовијек, исти је Господ с којим се срео Филип и којем је привео Натанаила и онај Господ за којим је вапио млади Григорије који се заједно са тадашњим источно-ромејским царем Андроником Другим учио високим наукама и који је напустио царски двор, иако је имао могућност да буде славан међу царским доглавницима. Као што је то прије њега учинио и наш Свети Сава. Свети Григорије је попут њега отишао на Свету Гору, у манастир Ватопед, проводећи од младих дана остатак свог живота у трагању за Господом и удостојивши се тог сусрета са Господом. Остала је чувена молитва Светог Григорија коју је непрекидно упражњавао и која гласи: ’Господе, просвети таму моју.’ Тако се молио у Ватопеду и светогорској пустињи млади Григорије, са свим жаром свога чистог младалачког срца. Јавио му се Свети Јован Богослов, и питао га: ’Зашто се ти тако молиш, нико се није тако молио?’ А Свети Григорије му је одговорио: ’Шта има важније за човјека него да га Господ ослободи од таме?’ И каже му Свети Јован: ’То што тражиш добићеш од Господа.’ И шта се догодило? Срео се Свети Григорије у светогорској пустињи, послије толико вјекова, послије Филипа и Натанаила, са истим Господом.“ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ Митрополит Амфилохије је 28. новембра, на празник Светих мученика Гурија, Самона и Авива, служио Свету службу Божију у манастиру Светих Архангела на Михољској Превлаци код Тивта. Уочи Свете службе владика је у чин мале схиме замонашио послушника овог манастира Горана Кимпанова, давши му име Неофит. „Само тамо гдје је Бог присутан у људским срцима долази до истинског знања и усправљања људи, ослобађања од помрачености, од згрчености, огреховљености. Сво Јеванђеље Христово је управо блага вијест о томе“, рекао је митрополит Амфилохије.

Владика је увече у скиту Свете Матроне Московске у Ковачима у Доњем Грбљу подијелио првине монашког звања, примивши као послушнице сестре Љиљану, Радмилу и Лију.

међу њима и патријарх московски Тихон, али централно мјесто на тој слици заузима патријарх српски Гаврило Дожић са ореолом“, рекао је митрополит Амфилохије.

Поред митрополита Амфилохија о књизи су још говорили академик Зоран Лакић, протојереј мр Велибор Џомић и аутор. „Оне су изабрале уски пут, трновити пут, али и пут који води вјечној истини – Христу Господу. То је пут којим се задобија вјечни и непролазни живот“, рекао је том приликом митрополит.

март-април / 2011 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПРАСКВИЦА Митрополит Амфилохије је 19. децембра, поводом празника Светог Николаја Мирликијског, храмовске славе мана-

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О ПАТРИЈАРХУ ГАВРИЛУ ДОЖИЋУ Митрополит Амфилохије је 12. децембра са свештенством служио Свету службу Божију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. У току Литургије владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Козму из манастира Ћириловац. Након Литургије у крипти храма је представљена монографија о патријарху српском Гаврилу Дожићу - „Живимо у светињи и слободи“, аутора монаха Павла (Кондића). Митрополит Амфилохије је на промоцији изнио и неке, јавности мање познате податке о патријарху Гаврилу. „Био сам пријатно изненађен и обрадован када сам 2003. године био у Риму и када сам посјетио острво Светог Вартоломеја које се налази на Тибру. Тамо се налазе мошти Светог апостола Вартоломеја и ту је насликана једна велика икона, слика коју је радила једна Италијанка. Она је очевидно сликарство учила и у Москви и она је ту насликала мученике и велике исповједнике вјере хришћанске двадесетога вијека. Међу њима су многи и са Запада и са Истока који су пострадали у Другом свјетском рату,

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ВРАЊИНИ Митрополит Амфилохије је 13. децембра са свештенством служио Свету службу Божију у сеоској цркви Светог Николе на полуострву Врањина на Скадарском језеру, поводом празника Светог апостола Андреја Првозваног, завјетне славе мјештана овога села. Мјештани Врањине, којa је иначе рибарско мјесто, на овај дан не једу рибу. У току Литургије владика је одржао архипастирску бесједу на тему празника, нагласивши да није случајно што мјештани овога рибарског мјеста славе Светог апостола Андреја Првозваног који је и сам био рибар. Митрополит Амфилохије је благословио славски колач и помолио се за све који страдају због недавних поплава.

Hronika mitropolije

Приредио: Рајо Војиновић

стира Прасквица, служио Свету службу Божију у овом манастиру.

„Свети Николај Мирликијски је један од најпознатијих и најпрослављенијих светитеља Цркве Божје“, подсјетио је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи, „Нема мјеста на земљином шару гдје нема некога ко носи име Светога Николе или које није освештано његовим храмом, његовим споменом, у коме није присутан његов лик, његова света икона.“ Владика је чином архимандрита одликовао настојатеља манастира Прасквица, игумана Димитрија (Лакића), који преко четрдесет година борави у овом манастиру гдје је стасавао уз знаменитог паштровског свештеника, покојног игумана Бориса Кажанегру.

да се просвијетлимо, да братском љубављу и слогом узрастамо у вјеру својих предака. Сви они који су се Христу Богу клањали и Бога љубили, овдје су долазили, овдје се надахњивали, овдје се просвећивали, учили се овдје како ваља живјети и мријети. За светињу и за истину Божју.“ Призивајући Божји благослов на све сабране, на Цетиње, Црну Гору и све земаљске људе и народе, владика је подсјетио да се Спаситељ свијета родио ради спасења сваког људског бића, без обзира којем народу припадало. „Благосиљајући вас, благосиљам и ову нашу браћу која овдје, испред двора краља Николе ложе логорску ватру. Нека и њима Бог да снаге и мудрости да превазиђу немоћи људске, те да се и они као и њихови очеви и ђедови, преци, овдје приберу, сви заједно да прославимо Божић. Божић није дошао да дијели људе и да их свађа, да рађа у њима мржњу и диобе, а поготово није дошао да завађа браћу. Ова светиња их је увијек мирила“. „Имате овдје неког лажног попа који је себе прогласио за митрополита и тражи – замислите, хришћанин, митрополит – да се сруши црква Пресвете Тројице на Румији! Е па можете онда замислити да ли се икада од настанка свијета, од прије двије хиљаде година нашао неко ко се зове хришћанин, па још уз то и да се зове митрополит, да тражи да се сруши црква Свете Тројице! Замислите онда куда води и куда заводи такав лажни учитељ! Замислите једног обичног хоџу да тражи да се сруши џамија – има ли то под капом небеском“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

svetigora / 2011 / март-април

ПРОСЛАВА БАДЊЕГ ДАНА У МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске 6. јануара је Светим Литургијама и традиционалним налагањем бадњака прослављен Бадњи дан. Централно налагање бадњака обављено је и ове године пред Цетињским манастиром, гдје су по вишевјековној традицији први бадњак донијели представници племена Бајица, а потом и представници свих племена и нахија Црне Горе. „Пет стотина и петнаест година се овдје сабирамо, од времена Ивана Црнојевића, од митрополита Вавиле и Висариона, пред овом светињом око које је сађенут овај град“, казао је митрополит Амфилохије у обраћању бројним вјерницима сабраним око свете ватре Христа Богомладенца. „Сабрали смо се да се поклониомо Богу и Божићу,

Потом је изведен празнични програм у којем су учествовали хорови, народни гуслари и дјеца полазници школе вјеронауке.

Митрополит Амфилохије увече је благословио бадњаке пред саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици уз присуство више десетина хиљада вјерника.

потомство и часни крст му судио.“ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО МАРИЈУ ВУКОВИЋ, ПРВАКИЊУ СВИЈЕТА У АТЛЕТИЦИ Након налагања бадњака пред Цетињским манастиром, митрополит Амфилохије приредио је пријем за бројне госте, представнике дипломатског кора, политичког, културног и јавног живота у Црној Гори. На пријему је била и Марија Вуковић, првакиња свијета у атлетици, Цетињанка рођена у Книну, која атлетику тренира у Бару. Том приликом Владика јој је поклонио златник са ликом митрополита Петра Другог Петровића Његоша, призивајући на њу благослов Мајке Божије и Светиње Цетињског манастира.

март-април / 2011 / svetigora

Поздрављајући и благосиљајући сабрани народ божићним поздравом МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ, честитајући им празник Рођења Христа Богомладенца, владика Амфилохије је подсјетио и да је Божић празник узајамне љубави, праштања и бриге за ближње. „Нажалост ми људи, себични и у себе затворени, себични и јуче и данас, а нажалост тако ће изгледа бити и сјутра, само за себе грабимо, само о себи бринемо, отимајући од других и заборављајући да је Бог сишао с небеса не бринући о себи, него бринући о другима“. Митрополит Амфилохије је казао да су некадашњи комунисти сада постали капиталисти: „један број људи је у наше вријеме постао пребогат у Црној Гори. Деведесетих година смо били подједнакога имања. Сад гледам неке од њих – не знају шта имају. А у исто вријеме видим сиротиња једва саставља крај са крајем. Нема „Обода“, Захваљујући Митрополиту, Вуковићева је казала да се нема „Кошуте“, нема „Марка Радовића“… И Жељезара нада да ће јој овај благослов помагати у даљем животу у Никшићу једва живи, а и Комбинат поред Подгорице, и на такмичењима. иако погрешно подигнут, и он спао на мале, ситне гране. Гледам много народа сиротог, биједног, много радни- БОЖИЋНА ЛИТУРГИЈА У ПОДГОРИЦИ ка без посла, или са платама које су мале и мизерне. Зато Митрополит Амфилохије служио је 7. јануара на празник смо, ево, приморани да овдје оснивамо народне кухиње. Рођења Христовог – Божић Свету Архијерејску Литургију Многи бивши комунисти постали буржоазија, капитали- у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. сти, а раја сиротиња нема да једе.“ Подгорички Саборни храм био је до последњег мјеста „Није то добро у свјетлости овога бадњака и Божје љубави испуњен вјерницима који су се постом и молитвом прина коју смо позвани“, поручио је Владика. премили за Свето причешће. Величанствени сабор настављен је велепним ватроме- У току Литургије прочитана је Божићна посланица том и празничним програмом у коме су учествовали гус- патријарха српског Иринеја са Архијерејима Српске Пралари и дјечји хорови. вославне Цркве. Истога дана раније митрополит Амфилохије је наложио „Нека би Бог дао и нама да Свето причешће буде наш и благословио бадњаке пред манастиром Светог Нико- сусрет са Господом, примање Господа на овај свети ле на Ободу, а Свету Литургију је на Бадњи дан служио дан Његовог Рођења“, рекао је Владика након Светог у барском Саборном храму у изградњи посвећеном Све- причешћа, честитајући празник сабраним вјерницима. том Јовану Владимиру и поставио и освештао крст на куполи храма, који су својим прилозима даривала дјеца ПРОСЛАВА БОЖИЋА У СКАДРУ Бара. Уручио је архијерејске похвалнице господи Петру- Са благословом митрополита Амфилохија Пеку Шоћу, некадашњем предсједнику Одбора за градњу и архиепископа албанског и тиранског храма, г. Бориславу Лалевићу, некадашњем предсједнику Анастасија, и ове године, већ општине Бар и г. Александру Брајовићу, инжињеру и учеснику у изради пројекта Храма. Потом је благословио бадњаке, уз присуство свештенства и више хиљада вјерника. Том приликом он се осврнуо и на захтјеве за уклањање цркве Свете Тројице која се налази на врху Румије: „Ко сруши тај храм, Бог га срушио, и њега и његово

svetigora / 2011 / март-април

по традицији свештеници, Митрополије црногорскоприморске освештали су и наложили бадњаке и служили Свету Литургију на Божић у Враки код Скадра.

увијек са кољена на кољено преношена, одржавајући тиме свијест да су на овим просторима сви дужни да чувају своју традицију и вјеру, а такође да опомињу и друге да не губе из вида шта за српски народ значи Скадар и колика је важност скадарског историјског наслеђа. У име митрополита Амфилохија, удружењу „МорачаРозафа“ је књижевник и бивши министар вјера у влади Црне Горе г. Будимир Дубак уручио нову обимну књигу у издању Светигоре, која говори о обнови и градњи нових храмова у Црној Гори за посљедњих 20 година службе митрополита Амфилохија, пожељевши да ово капитално дјело краси библиотеку Удружења. Отац Радомир је дао и интервју за националну Албанску телевизију, који су пренијеле и неке локалне телевизије. По благослову митрополита Амфилохија подијељено је и 100 дјечјих пакетића, обезбјеђених за ову прилику од стране Митрополије и ИИУ Светигора, који су нарочито обрадовали најмлађе који су дошли да се радују Божићу. Сјутрадан је одслужена Света Литургија коју су служили о. Радомир и о. Никола Петани, парох скадарски, којој је присуствовало око 150 вјерника иако је био радни дан, од којих су многи приступили Светом Причешћу. Литургија је показала колико је у Цркви јединство вјере велико и да смо у Христу Богомладенцу сви једно и да нас љубав према Христу веже, а не дијели.

Вјерни народ је код Цркве Свете Тројице са радошћу дочекао протојереја-ставрофора Радомира Никчевића. Дочекан од многобројног народа и дјеце, представника Удружења српског и црногорског народа у Албанији, као и представника Амбасаде Републике Србије у Албанији, о. Радомир је освештао бадњаке, након чега се обратио свима бесједом. У њој је пренио благослов митрополита Амфилохија, и поруку мира, љубави и јединства, истакнувши да је Албанија земља освештана по којој су МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МОРАЧИ ишле стопе Светих апостола и њихових ученика, земља Св. Јована Владимира, првога српскога краља, а и земља многих хришћанских покољења до дана данашњег. Албанија је земља у којој вјера Христова васкрсава и у којој се на најбољи начин опипљиво може видети сила Христове вјере, која преображава све. Богомладенац Христос који је постао човјек да би човјек постао Бог по благодати, по ријечима Св. Атанасија Великог, кога је цитирао о. Радомир, је шанса за све, а поготову на овим просторима на којим живе представници све три вјере. То јединство су потврдили и представници римокатоличке цркве у Скадру Дон Антонио и Дон Ђузепе, који су дошли да присуствују овом светом чину. Након овога је о. Радомира и представнике Митрополије Митрополит Амфилохије је 8. јануара, на празник Сабор црногорско-приморске поздравио г. Павле Брајовић, Пресвете Богородице, служио Свету службу Божију у мапредсједник Удружења српско-црногорске мањине „Мо- настиру Морача. рача-Розафа“ у Скадру, заблагодаривши митрополиту У току богослужења Владика је у презвитерски чин Амфилохију који увијек брине о свом народу у Скадру рукоположио јерођакона Козму, сабрата манастира и цијелој Албанији, и за несебичну љубав и бригу коју Јерусалимске Богородице из Речина код Колашина и Митрополија указује за њих у Скадру. Послије њега се крстио дјецу Христину, Андрију и Арсенија Дожића. захвалио и г. Симо Ајковић, предсједник „Онај који стане на камен тврде Божје вјере, на камен ХриУдружења „Свети Јован Владимир“ из Ска- ста Бога нашега, који Га прими као темељ свој, тај постаје дра који је подсјетио да је Скадар мјесто неразорив и неуништив. И сви они који се сабирају око у којем су се увијек чувале вјера и тога камена живота, они остају неуништиви и непролазтрадиција и љубав пре- ни, вјечни. Сабор Пресвете Богородице је свједочанство ма Православној Цркви, те велике и свете истине, као што је свједочанство и и гдје се никад није символ те истине, и проповједник и благовјесник кроз заборављала сопстве- вјекове и овај свети храм славне немањићке, морачке, на историја, него је светиње“, рекао је Владика. Након Литургије дјеца полазници вјеронауке из Колашина извела су пригодан празнични програм. Митрополит им је подијелио божићне пакетиће, а онда је изведен богат културно-умјетнички програм уз

Приредио: Рајо Војиновић

Hronika mitropolije

учешће пјесника, гуслара и бесједника. Митрополит Амфилохије је посјетио и цркву Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама, након чега је на мјесном гробљу служио помен својим родитељима Ћиру и Милеви. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДУЉЕВУ Митрополит Амфилохије је 9. јануара, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, служио Свету службу Божију у манастиру Дуљево, поводом храмовске славе манастира. „Као што је Ирод поклао 14.000 дјеце која су уписана у мученике Христове, тако је кроз вјекове гоњен Христос, гоњена Црква Божја“, рекао је владика Амфилохије у литургијској проповиједи. „И тако ће то бити до краја свијета и вијека. Једни ће примати Њега као Бога свога и Господа свога, просвијетљени Његовим откривењем и потврђени Његовим свједочанством, а други ће се непрекидно трудити, као што се и данас труде да Га избришу.“ „А ми, сабрани у име Његово у овој древној немањићкој светињи, везаној за једног од његових свједока, великомученика косовског Стефана Дечанског, ми појмо пјесму ангела и пастира, пјесму вјекова, пјесму Божју – Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“, рекао је митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је претходне вечери, поводом јулијанске нове године, у Бару и у Подгорици са свештенством служио молебане за Ново љето доброте Господње, уз молитвено учешће више десетина хиљада православних вјерника.

март-април / 2011 / svetigora

НОВО ЉЕТО ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ Митрополит Амфилохије је 14. јануара, на празник Обрезања Господа Исуса Христа и Светог Василија Великог, служио Свету Литургију у Цетињском манастиру. У току Свете службе Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Шпира Живковића из Херцег Новог.

У току Литургије владика је чином игуманије одликовао настојатељицу манастира, монахињу Ангелину Трифуновић. Митрополит Амфилохије је касније присуствовао Божићном коктелу у крипти храма Светог Јована Владимира у Бару организованог за храмовне добротворе и приложнике. Том приликом укратко је представљен ток градње храма, с посебним освртом на активности у задњих 18 мјесеци. Поздравно слово изговорио је старјешина храма протојереј Ђорђе Кнежевић. Присутне су поздравили и Митрополит и протомајстор Момчило Станојевић. Митрополит Амфилохије затим је предсједавао сједницом Одбора за градњу храма.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије је 16. јануара са свештенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Подсјећајући сабране вјернике да је пророк Малахија говорио о части и достојанству изабраног Божјег народа, Владика је у архипастирској бесједи рекао да ће он, враћајући се путу Господњем, бити прослављен међу земаљским народима. „Управо због тога што га је Бог изабрао да се преко њега јави истина Његова и открију пут Његов и правда Његова“. „То што нам свједочи књига Малахијева је управо оно што ће се догодити послије Христовог рођења, послије Његовог обрезања – долазак Христов у овај свијет. У Новом Завјету је записана ријеч Малахијина: Шаљем анђела својега пред лицем својим да припреми путеве Господње. Те ријечи се односе непосредно на Светог Јована Крститеља и Претечу. Он је тај анђео Господњи. Предвидјевши рођење Јована Крститеља и Претече, њега који ће припремити стазе и путеве Господње, као да је гледао својим очима Јована Крститеља и Самога Господа – тако описује пророк Малахија неколико стотина година прије Христовог рођења – Његово рођење и Његово јављање. Он описује Богојављење и указује на тај радосни дан и ту свјетлост која ће засијати кроз Њега и преко Њега“, казао је владика Амфилохије.

Hronika mitropolije МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ Митрополит Амфилохије је 17. јануара, поводом празника Светог Евстатија Превлачког, архиепископа српског, служио Свету службу Божију у манастиру Светих Архангела на Михољској Превлаци код Тивта. „Знање надима а љубав изграђује“, подсјетио је у литургијској проповиједи Владика на ријечи Светог апостола Павла. „Они који су Бога завољели, завољели су га тиме што је Бог њих заволио прије настанка свијета. И божанска љубав и људска љубав су се среле, истина и љубав се среле, правда Божја и милост Божја се загрлиле у Њему, Господу нашем силом Духа Његовога Светога.“ „Знање које надима, знање тјелесно – то је тјелесно мудровање. То није истинско и право знање, јер није од Духа Светога. Само је знање које је од Духа Светога – истинско знање. Оно је Божје знање и познање. Такво знање и такву љубав који изграђују посједују Свети Божји људи. Таквом љубављу био је испуњен и Свети отац наш Евстатије Превлачки, архиепископ и просветитељ српски. Том духоносном знању он се учио у овој светињи и овдје се њиме надахнуо испунивши се том и таквом љубављу која изграђује“, рекао је митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је благосиљао славске колаче манастира, хора и Духовног центра и књижаре Св. Евстатија из Бара. Манастирској слави је присуствовала и украјинска амбасадорка у Подгорици Оксана Сљусаренко. Митрополит Амфилохије је дао интервју за украјинску телевизију за потребе документарног филма о духовности Русије, Украјине и Црне Горе.

svetigora / 2011 / март-април

СУСРЕТ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА СА ПРЕМИЈЕРОМ ИГОРОМ ЛУКШИЋЕМ Митрополит Амфилохије се 18. јануара сусрео са предсједником Владе Црне Горе г. Игором Лукшићем, на његов позив, у оквиру консултација које г. Лукшић ових дана спроводи са представницима јавног и друштвеног живота Црне Горе. У оквиру врло срдачног и отвореног разговора, Господин Митрополит је нагласио више проблема који тиште Православну Цркву у Црној Гори, а уједно и премијеру Лукшићу предао писмо, које ниже достављамо, у којем је навео неке од њих.

дину Митрополиту на одазиву, изразио своје увјерење да унапређење и модернизовање друштва у Црној Гори свакако не искључује уважавање традиционалних вриједности нашег друштва, међу које спадају и вјерске традиције и породичне вриједности. Г. Лукшић је показао интересовање и спремност за сарадњу ради изналажења заједничких рјешења за одређене проблеме, поменуте од стране Митрополита, као што су: законодавно уређење односа Цркве и вјерских заједница са државом, реституција национализоване имовине, као и своју личну жељу за превазилажењем вјерских подјела међу православним грађанима у Црној Гори. С обзиром на незапамћену кампању за рушење цркве Свете Тројице на Румији, саговорници су и овој теми размијенили своје ставове. Господин Митрополит је нагласио неопходност поштовања унутарњег канонског устројства и поретка Православне Цркве, нарочито у погледу давања подршке неким (псеудо)вјерским организацијама од једног дијела власти у Црној Гори. Премијер је исказао своју сагласност са ставом да је Црква једина надлежна да рјешава своја унутарња питања, износећи притом и своја запажања у том погледу, уз жељу да се сарадња Цркве и државе даље унаприједи и побољша, надајући се да ће се овакве врсте консултација наставити и установити као редовне. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У РУСТОВУ Митрополит Амфилохије је 18. јануара, на Крстовдан, служио Свету службу Божију у манастиру Пресвете Богородице у селу Рустово у Паштровићима, уз саслужење више свештеника и ђакона и молитвено учешће монаштва и вјерног народа. На крају Литургије Владика је по древном обичају обавио освећење воде, а потом благосиљао и славски колач поводом имендана настојатељице манастира монахиње Синклитикије и монахиње Аполинарије, сестре овога манастира. „Нека би нам овај свети дан био на просвећење и освећење, а нашим сетрама Синклитикији и Аполинарији Господ нека подари здравља душе и тијела, смјелости духовне и духа мудрости“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДУГИ МОРАЧКОЈ Митрополит Амфилохије је 20. јануара, на Јовањдан, служио Свету службу Божију у манастиру Дуга Морачка код Подгорице. „Служење и приношење Себе на жртву, то је основно својство Господа Који је сишао у овај свијет и постао човјек“, казао је владика Амфилохије у бесједи, „Зато је и Јован Крститељ, видјевши га својим цјеломудреним оком и срцем чистим, осјетио и схватио ко је тај који њему долази. И није могао наћи љепше ријечи да Га опише од поређења са јагњетом Божијим“. На крају Литургије Владика је са свештенством благословио и преломио славски колач, а потом је посјетио манастир Добрску Ћелију код Цетиња. У поподневним часовима он је посјетио и манастир Острог, гдје је свом викару, епископу диоклијском, игуману манастира Острог Јовану честитао крсну славу и Предсједник Владе г. Лукшић је, захваливши се Госпо- имендан.

издању Беокњиге из Београда, 2007. г. је из штампе изашла корисна књига - зборник текстова „Пут светог Никодима“ аутора Ранка Јаковљевића, правника из Кладова, писца низа расправа из области управног и уставног права и бројних историографских радова, у које спада и ова зборник-књига о Светом Никодиму Тисманском. У овом дјелу писац нас поновно подсјећа на вишевјековне везе Срба и Румуна које су најбоље осликане управо у личностима светитеља Божијих које поштују оба народа, од којих је један „српски калуђер, поп Никодим“. У уводном дијелу књиге читамо о раном хришћанству у српском Подунављу и о првим мученицима за Христа на овим просторима, о епископијама овог краја које имају своје древно утемељење, те о светињама и личностима које су кроз историју живјеле на овим просторима. Аутор указује

и на многа археолошка мјеста на којима су пронађени предмети српских и видинских владара. У следећем кратком поглављу пише о хришћанским траговима на Ђердапу од VII до XV вијека, да би о искрама исихазма и о самом животу и дјелу Светог Никодима наставио у средишњем поглављу књиге. Овдје нас аутор подсјећа на исихастичку традицију која је била његована са обе стране Дунава и са којом је знатан дио нашег народа био у додиру. Многи црквено-духовни центри су живјели у духу тог предања, помена ради манастири Златица, Месић, Базијаш, Госпођин Вир. Међу личности које су ово предање у нас утемељиле незаобилазно спада и Свети Ромило Раванички (Видински) који је настанио поднебље око Раванице 1375. г. и ширио исихастичко учење међу монаштвом. Један од многих таквих је и био и Свети Никодим. Овај, по некима прво светогорски монах, бјеше „частан и освећен муж, силан у књигама, још силнији у мудрости и речима и одговорима“. У историји бјеше упамћен као просвјетитељ, подвижник, исихаста. Родио се 1310, родом из Костура, поријеклом из Прилепца крај Новог Брда, одакле је био и кнез Лазар, са којим је био и рођак по мајци. У младости се замонашио на Светој Гори, која је у то вријеме била, са територијом средишње Србије и и Бугарске, жариште исихазма. Свети Никодим је у близини Кладова, гдје је и дошао после Свете Горе, основао манастир Манастирицу, да би се после настанио на лијевој страни Дунава и тамо основао манастир Водице у близини Гвоздених врата (Ђердапа). По предању, 1376-1378 одлази у Влашку и тамо оснива чувени манастир Тисмана, као и манастире Прислоп, Бистрице и Мотре који постају чувена хришћанска светилишта овог краја. Чак и румунски митрополит Нестор Ворническу пише „да у овом периоду словенска култура на Балкану познаје процес процвата које продире из српског царства“. Даље казује да је Никодим био бранилац православља и јака брана богумилству. Зато и не чуди што је управо манастир Тисман, на чијем је челу био Свети Никодим, био једина архимандритија у Влашкој све до 1639. г, са улогом „лавре свих манастира румунске земље“. Свети Никодим се упокојио у Господу 26. децембра 1406. г. у манастиру Тисману, гдје му и данас мошти почивају. У поглављу Наслеђе Светог Никодима аутор нам указје на то колики су плодови од благодатног живота и дјела овог светитеља бивали кроз историју Румунске Цркве. Подсјећа нас и на то да је штампар Макарије Ободски, пошто је основао штампарију у Влашкој земљи, тамо и постао митрополит угровлашки, 1512. г. И овај примјер је једно од свједочанстава јединства православних народа. У наставку књиге можемо прочитати многобројне текстове срских и румунских аутора које је аутор сабрао као свједочанства која указују на поштовање оба народа према овом светитељу. Аутор ове душекорисне књиге, г. Јаковљевић је читаоцима указао на то да је пут Светог Никодима Тисманског свијетла нит преображења у опште добро људских настојања да превазиђе границе и подјеле, и да се управо у личностима оваквих светих људи посвједочују оне ријечи апостолске, да у заједници Духа Светога у Христу нема ни Јеврејина ни Грка - ни Грка ни Србина ни Румуна - него су сви једно у Христу Исусу.

АЛЕКСАНДАР Вујовић

prikaz

„ПУТ СВЕТОГ НИКОДИМА“

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

рукодјеље манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој e-mail: svetigavrilo@yahoo.com тел: +38267249783

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

ЊА

ЗДА И А В О

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05