ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.216

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXI  ТРОЈИЧИНДАН – ДУХОВИ  ЈУН 2012. г.  БРОЈ 216

Тропар глас 4. Двојица Свештеномученика Момишићких, побожно поживјеше, и у страху Божјем четрдесет ученика својих васпиташе, па као јагањци заједно бише заклани, од непријатеља вјере Христове, тако крв своју невину пролише за Јагње Божије, које узима на себе гријехе свијета.

Кондак глас 8. На небозарној гори Момишићкој, изнад града Подгорице, вјечно сјаји Христово лице, обасјавајући свјетлошћу нетрулежном, мошти четрдесет ђака мученика, и двојице часних свештеника, што за праву вјеру пострадаше, и посташе обиталиште Пресвете Тројице.

Икону живописале сестре манастира Дуга

Митрополит Амфилохије

У име Оца и Сина и Светога Духа! ним – Бог јавља своје тајне, Бог силази на њих, сила ледајте да не презрете једнога од ових малих, јер анђели Божија њих осјењује и њих испуњује. Није случајно њихови гледају лице Оца нашега који је на небесима (уп. Мт. Свети боговидац и тајновидац Јован Златоусти, чију 18, 10), тако нам говори данашње свето Јеванђеље. Ријеч Литургију служимо, рекао да је Бог од смирења је Господња, ријеч истине и ријеч мудрости. Ко су ти мали о свих изаткао достојанство и величину свих, и да је којима говори Господ, и зашто Господ управо о њима гово- смиреноумље темељ хришћанске философије жири и тражи да не презремо једнога од тих малих? На другом вота. Онима који су смирени, који су смјерни и који мјесту Господ је позвао дјецу да дођу Њему: Пустите дјецу да су сабрани у једнодушности и који су отворили срце долазе к мени, јер је таковијех Царство небеско (уп. Мт. 19, 14). Па своје у своме смирењу за тајну Божију, тима се Гоје такође рекао за дјецу: Из уста дјеце и оних којих сисају сат– спод јавља, а гордима и надменима Бог се противи. ворио сам себи хвалу (уп. Мт. 21, 16), позвавши такође нас одрасле: То нам свједочи и пјесма коју пјевамо на овај велики, Ако не будете као дјеца нећете видјети Царства небескога (уп. дивни празник Педесетницу: Када је сишао Господ, Мт. 18, 3). Управо ти мали, о којима говори Господ, јесу они људи језике је смијешао и народе је раздијелио. Зашто? који су пуни дјетиње чедности и дјетињег смирења. То су они Зато што су народи градили Вавилонску кулу, што о којима говори и оно прво блаженство: Блажени сиромаш- су се погордили, што су се надули и што су кренули – ни духом, јер је њихово Царство небеско (Мт. 5, 3); блажени они намјесто да крену и да се отворе за Бога и за Његову који знају да не знају ништа, блажени они који су смјерни, који тајну у своме смирењу – они су кренули са гордошћу су смирени, јер је њихово Царство небеско. То су ти мали: на својом да отимају Богу Његову част и да себе попрви поглед мали, али они којима се Бог јавља и открива своје ставе на Божије мјесто, да граде против Бога Вавитајне и своје истине. То су они сабрани, о којима се такође го- лонску кулу. О томе нам свједочи свето откривење вори у Светом Јеванђељу: Гдје су двојица или тројица сабрани Старог Завјета. Човјек непрекидно кроз сву своју у име моје, ондје сам и ја са њима (уп. Мт. 18, 20). Тим, сабраним историју ради два посла – и појединац и народи и у име Господње – тим чедним и чистим и смјерним и смире- људи – или гради вавилонске куле, противећи се Богу, уздижући се изнад Бога, одричући се Бога и постављајући себе или неки свој идол, неко своје лажно божанство на мјесто Бога, или с друге стране – као ови мали и смирени, као дјеца отворена срца и заједно – једнодушно стоји пред лицем Божијим и Господ силази на њега и дотиче га се, просвећује га и освећује га и сједињује га са Собом, и људе сједињује једне са другима.

besjeda

Не презрите једног од малих ових Г

јун / 2012 / svetigora

svetigora / 2012 / јун

То се догодило управо на овај свети празник, на јер је то језик Духа Светога Животворнога, којега призивамо догађај силаска Духа Светога на Апостоле: јер, док да сиђе на нас и да нас освешта. У томе и јесте тајна овога свеје раздијелио и смијешао језике и подијелио наро- тог догађаја, Духовдана, тајна Свете Тројице, Бога љубави. де који су у свом безумљу, у својој гордости и надмеУ једној повијести великог руског писца Толстоја је записаности, градили Вавилонску кулу, када је раздијелио на молитва три просте душе на неком острву на ријеци: „Троје Духа Свога Светога у виду огњених језика, онда је вас, троје нас помилујте!“ Њима се Господ јавио и открио, иако сјединио народе. Имамо диван опис у Дјелима апо- су били једноставног срца, без знања чак и о истинама и о мостолским како су у Јерусалиму били сабрани за праз- литвама церковним, али та њихова простота и чистота је приник Педесетнице не само Апостоли, они најближи звала благодат Божију на њих, па су они –како описује Толстој ученици Христови, него људи из свих народа – са Ис- –ходили по ријеци да би епископа, који је био на броду и који тока, па и са Запада; помињу се чак и они који су дош- је прије тога покушао да их научи молитву Оче наш, а они ли из Рима, не само од Парћана и Миђана и Јевреја заборавили, да би га поново приупитали. Он ће онда њима и Феничана и Крићана – сви су били сабрани и шта рећи, видјевши њихову простоту и видјевши да се Бог њима се догодило: сила Духа Светога дата је онима који јавио: „Идите ви и молите се и даље како сте научили, јер се су били сабрани у име Господње, по Христовом по- види да сте ви они мали, да сте ви као дјеца чисти, зато се Гозиву и Његовој заповјести, Његовим ученицима, спод вама и јавио“. који су били једнодушни и отворена срца, као мали Тако се Господ јавља кроз вјекове и шаље Духа Свога СвеГосподњи, као дјеца чиста и Богу усмјерена. Си- тога на ученике своје. Ево и ми данас овдје призивамо Духа шао је Дух Свети на њих, појединачно на свакога од Божијега да сиђе на нас, истог оног Духа који је сишао на њих, и они су – испуњени једним Духом – постали Апостоле прије двије хиљаде година. Тога истога Духа којим једнодушни, једна душа и једно срце и почели су да се Господ крстио у Јордану ми призивамо сваки пут када говоре језике, надахнути Духом Божијим. Ти језици крштавамо ново створење, ново дијете Божије, и када га којима су они говорили нијесу били неразумљиви, миропомазујемо и запечаћујемо печатом Духа Светога, искао што се то догодило и догађа код оних који вави- тим оним печатом којим су били запечаћени први Христови лонску кулу граде, него су сви који су ту били сабрани ученици, Апостоли, и којим су запечаћени хришћани кроз из разних народа разумјели језик и језике којима су вјекове. Ево и данас, служећи Свету Литургију, призваћемо они говорили. Сви су разумјели њихове језике и схва- Духа Светога да освети нас и наше дарове, и Дух Свети и тили су оно што су они говорили, дивећи се како је то сила Његова ће сићи на наш принос, на наш хљеб и наше могуће, да Јевреји говоре њиховим језицима, иако их вино и претвориће их – као што је у утроби Пресвете Дјеве нијесу учили. Један је Дух Божији, Дух праведности, обликовао тијело Господње и Његову крв – у Тијело Своје и Дух мира, Дух радости, Дух мудрости, који је отворио Крв Своју, да би се ми те светиње причестили, да би кроз ту њихове језике и просветио њихов ум и објединио их светињу постали једно са Духом Светим и са Сином Божијим и постали су једна света Божија заједница, испуњена Јединородним, и да би постали једно – једне душе и једнога једним Светим Духом Божијим. срца – једни са другима. Тога истога Светога Духа призваћемо на новопроизведеног чтеца и ипођакона нашега монаха Црква Христова говори једним срцем Василија – призваћемо Духа Светога, који људске немоћи То јединство је оно на чему се темељи Црква исцељује и оно што је оскудно надопуњује и који ће њега проХристова и чиме је испуњена Црква Христова кроз извести у чин ђаконства, у чин служења тој великој и светој вјекове. Гдје год се сабирају, од тада до данас, у име тајни Цркве Божије, њенога јединства и њене силе, која нам Господње они који у Њега Бога Христа вјерују, који се дарује од Оца кроз Сина у Духу Светоме. смирено прилазе Њему – било двојица или тројица Дакле, не презрите једнога од ових малих. Ти мали управо или више њих – ту Дух Свети силази на њих и и јесу они чији анђели гледају лице Божије, који дишу истим просвећује их, и тако се разарају трагови проклете Светим Духом на небесима, а ми овде на земљи изображавававилонске куле која се гради на људској гордости и мо херувиме и серафиме, сабрани око престола Господњег, која се гради на људској надмености. Црква Христова, око Христа Господа као Јагњета које приноси себе за живот која се сабира кроз вјекове из разних народа, који го- свијета. Радујмо се том великом дару којим нас је Бог обдаворе различитим језицима, она рио – све људе и земаљске наи сви они који су њени, говоре роде и сва створења своја и сву једним срцем и једном душом, творевину – на овај велики, свеРадујмо се том великом дару разумљиво једни другима. Чак ти дан подаривши нам Духа Свекојим нас је Бог обдарио – све и онда када не знају језик нетога Животворнога, откривши људе и земаљске народе и сва кога другога народа, они су нам кроз Њега сву истину о жистворења своја и сву творевиједнога срца и једне душе, јер воме Богу, Оцу и Сину и Светону – на овај велики, свети дан је тај Дух Божији Онај који их ме Духу, и објединивши нас тим подаривши нам Духа Светога обједињује. Ево и нас овде јединством неразоривим у тајни Животворнога, откривши нам у цркви, има православних Цркве Његове: једне, свете саборкроз Њега сву истину о живоСрба овдашњих и православне и апостолске. них Руса и других, и ма гдје да Богу нашему, Оцу и Сину и ме Богу, Оцу и Сину и Светоме се саберемо, без обзира на то Духу Светоме нека је слава и хваДуху, и објединивши нас тим којим језицима говоримо, знала у вјекове вјекова. Амин. јединством неразоривим у тајни мо и разумијемо једни друге, Бесједа изречена 13. јуна 2011. г, на Цркве Његове: једне, свете саразумијемо језик Цркве Божије, Духовски понедељак, у манастиру

борне и апостолске.

Режевићи.

јун 2012 / број 216

из садржаја: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Не презрите 3 једног од малих ових РАЈО Војиновић

Освештана ха ина 19 Христа Господа

Богословље Репортажа Оглед Разговор Приказ Хронике

8 12 16 26 46 55

Приредиле: Сестре манастира Рустово

Старац 35 Арсеније Спилеот ОКСАНА Головко

О бездјетности 41 ДРАГИЦА Бојовић, мр. фарм. спец. љековитог биља

Нар (шипак, могра ) 50

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXI  ТРОЈИЧИНДАН – ДУХОВИ  ЈУН 2012. г.  БРОЈ 216

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: Eпископ нишки др Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојерејставрофор др Радован Биговић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, др Ксенија Кончаревић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, монах Игнатије (Алексејев)

На насловној страни фотографија са прославе Светог Василија у Острогу, мај 2012.

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

митрополит АНТОНИЈЕ (Блум)

b e sj eda

Беседа о У име Оца, Сина, и Светог Духа! рква Божија није институција, она је чудо и она је тајна. Она је тајна, јер ко би и како би могао да очекује ту близину Божију која нам се открива у Цркви. Она је и тајна у изворном смислу речи, нешто што се не може објаснити или пренети речима, нешто што се само може спознати кроз очаравајућу заједницу са Богом. Енглеска реч „Бог“ (God) потиче од германског корена чије је значење „Онај, пред којим се клањамо обожавајући Га“. Ту почиње наше богопознање – смисао божанског присуства које нас приморава да се спустимо на колена, очарано, тихо – али не у празној тишини каква нас с времена на време окружује, већ у тишини која је ништа друго до напрегнуто богослужбено ослушкивање, ослушкивање оног присуства које је срж тишине. А Онај који нам говори унутар ове тишине је Дух Свети, који разоткрива пред нашим умом и срцем шта заиста саопштавају речи које је Бог изговорио, које су нам откривене у Јеванђељу. Само руковођени Духом Светим можемо и веровати и разумети шта Христос говори, јер су речи саме

Само руковођени Духом Светим можемо и веровати и разумети шта Христос говори, јер су речи саме по себи увек двосмислене.

svetigora / 2012 / јун

***

Да ли је смрт нешто за чиме чезнемо зато што ће нас сјединити са Христом? Или смо и даље незнабошци у срцу и желимо да побегнемо од смрти? И уместо да говоримо: „Господе, Исусе, дођи и дођи ускоро“, зар нисмо спремнији да кажемо: „Причекај, Господе, причекај, дај ми времена“.

по себи увек двосмислене, могу бити јасне или нејасне, могу стећи и сасвим ново и другачије значење. Улога је Духа Светога да учини да разумемо реч Божију – рођену у божанској тишини, а пред нама разоткривену у речима које можемо да разумемо. Али ове речи нису тамница, оне су отворена врата, јер је Христос врата која воде ка Оцу и која воде ка вечном животу. Дух Свети је Онај који нам, по обећању Господњем, разоткрива значење Писма. Ово није учењаштво, већ је то богослужење, и то богослужење које нам дозвољава да се причешћујемо умом Божијим и срцем Божијим. Дух истине, али и Онај кога Писмо назива Параклит – реч сложена као што су многе речи древних језика. Она значи „Утешитељ“, као Онај који теши, а значи и „Утешитељ“ као Онај који нам даје снагу и као Онај који доноси радост. Сва три значења су важна, јер Он може да буде наш Утешитељ на ова три различита начина само ако нам је потребна Његова утеха. Али, каква је утеха нама потребна? Већина нас се осећа савршено удобно у своме животу, као и у својој побожности и духовном животу. Ко је од нас у положају да каже са оном снагом и пуноћом са којима је Св. Павле изговорио ове речи: Јер је мени живот Христос и смрт добитак - и - Јер док год живим у телу, одвојен сам од Христа? Можемо ли искрено рећи да је за нас живот Христос, да је све оно зашта се Он залаже животворно, а да је све што је супротно Њему, смрт? Можемо ли рећи да смо умрли са Христом за све што је туђе Богу? Можемо ли рећи да смо живи само када оно што је Божије бива и наше: молитва, созерцавање, расуђивање на начин на који нам Дух Божији открива? И зато је прво питање које врло строго морамо поставити себи – Да ли је Христос мој живот или не? Да ли би за мене било довољно да осећам да је живот испуњен, потпун, када сам једно са Христом у свему, или осећам да постоји много ствари које волим и које нисам спреман да пустим чак ни да бих био са Христом? И опет, Христос је међу нама невидљиво, тајанствено. Да, али Он није са нама на начин на који је био са Апостолима. Не можемо рећи са Св. Јованом да говоримо о ономе што смо видели, ономе што смо чули, ономе што смо рукама опипали. Знамо Христа духовно, не више телесно, а ипак – Христос је васкрсао у телу, Христос се вазнео и седи с десне стране Оца у прослављеном телу. Павле је чезнуо да буде са Њим у тој заједници испуњенојпуном побожности, страхопоштовања, љубави. Хтео је да буде једно са Њим и да га ништа не раздваја од Њега. Ко ће ме ослободити од овог пропадљивог тела, тела о које се ломе моје мисли и молитве и најбоља стремљења, и моји најстраственији нагони за добром? Можемо ли то рећи? Да ли је смрт нешто за чиме чезнемо зато што ће нас сјединити са Христом? Или смо и даље незнабошци у срцу и желимо да побегнемо од смрти? И уместо да говоримо: „Господе, Исусе, дођи и дођи ускоро“, зар нисмо спремнији да кажемо: „Причекај, Господе, причекај, дај ми времена“, онако како се Августин молио Господу по свом обраћењу: „Господе, дај ми целомудреност, али не баш сада.“ Зар то није наше стање – не само што се тиче целомудрености већ свега у животу: не баш сада, Господе, доћи ће време када ће сва моја енергија бити потрошена, када ће старост доћи и учинити мој живот мање привлачним и непријатним – тада ме узми. Не, то није то. И тако када мислимо о Духу Светом као нашем Утешитељу, као о Ономе који нас теши због одсуства Христовог, чинећи нас причасницима суштине ствари, где стојимо? Да ли је Он наш Утешитељ док нам утеха није ни потребна? И опет, колико често се, у нашој служби, осећамо да смо потпуно, крајње беспомоћни, да оно што смо призвани да чинимо једноставно превазилази наше људске способности? На почетку савршавања Евхаристије, када свештеник обуче одежде, када припреми Свете Дарове, када треба да узнесе први

Светом Духу

Изворник: http://masarchive.org/Sites/texts/1985-07-15-1-E-E-S-EM06-004OnHolySpirit.html Превод: Милена Тејлор

јун / 2012 / svetigora

литургијски возлас, када по својој наивности може да помисли: „Сада ћу чинити чуда на земљи“, ђакон му се обраћа и каже: „А сада, оче, на Богу је да дела“. Све што можеш да урадиш, урадио си, молио си се и припремио, отворио си се Богу, обукао си одежде и постао си слика – али само слика, не и стварност. Припремио си хлеб и вино и сада је оно што се очекује од тебе нешто што не можеш да урадиш, јер не можеш ниједном силом, укључујући и апостолско прејемство, да претвориш овај хлеб у Тело Христово, ово вино у Крв Христову, немаш моћ над Богом и немаш моћ над створеним светом. Христос је једини Служитељ, јер је Првосвештеник читаве творевине који слањем Духа Светога може да пробије време, да га отвори тако да вечност може да потече, заиста да еруптира у време и – унутар те есхатолошке ситуације у којој вечност испуњава време – омогући немогуће, претварајући хлеб у Тело Христово распето и васкрсло, вино у Крв Христову распету и васкрслу.

Наша читава функција зависи само од Духа Светог. Снага? Св. Павле се надао снази, молио се за њу и Господ му је одговорио: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена.“ И Павле се радује својој немоћи, да би, како каже, све било сила Божија. Не немоћ наше раслабљености, наше лењости, наше бојажљивости, нашег кукавичлука, наше заборавности – не, не та немоћ – већ слабост коју признајемо, којом сами себе предајемо Богу. Ако могу да употребим неку слику, било би то једро једрењака. Од свих делова брода једро је најслабије, најнемоћније, а ипак, испуњено ветром – реч „ветар“ у древним језицима је значила исто што и „дух“, „ruah”, „πνευμα” – може да доведе тешку грађу брода до пристаништа. То је врста немоћи, слабости коју имамо да би је принели Богу – такву слабост Он може слободно да користи, без отпора – а тада ће наша снага бити јача од било чега што створени свет може да поседује. Мученици су били слаби, као што смо и ми, али су се препустили Богу и живели су и умрли у сили Духа. Свима нама је потребна таква снага. И тада је Параклит Онај који даје радост, радост ступања већ сада у вечност, радост сједињавања са Христом у причешћу једног тела, радост давања наших живота за Њега и – ако је неопходно – наше смрти; радост коју свет не може да дâ, али коју свет не може ни да одузме. Завршићу примером ове радости у Духу. Пре неколико година сам срео у Русији старијег свештеника који је провео тридесет шест година по затворима и концентрационим логорима. Седео је преко пута мене док су му очи сијале радошћу и благодарношћу и рекао следеће: „Увиђаш ли, можеш ли да замислиш, како је бесконачно добар Бог био према мени? Совјетске власти нису дозвољавале да свештеник уђе у затворе нити у логоре; а Он бира мене, младог, неискусног свештеника, и шаље ме прво у затвор, а потом у логор, да се бринем о његовим изгубљеним овцама.“ У њему није било ничег другог до благодарности и радости. Та радост, та врста благодарности у односу на историју његовог живота је заиста изливање Духа Светога. Хајде, дакле, да читавог нашег живота, када год се молимо, слушамо неизрециве уздисаје Духа у нама, који нас учи да најзад зовемо Бога небеског својим Оцем; будући да смо у Исусу Христу, по речима Иринеја Лионског, синови Божији у Јединородном Сину Божијем. Отворимо се и слушајмо пажљиво када треба да проповедамо, јер то не треба да буде плод нашег ума или знања, већ дељење онога што смо научили од Бога. Без обзира како то јасно, детињасто, једноставно може да изгледа, нека буде Божије. А када дођемо на савршавање Светих Тајни, сетимо се да стојимо тамо где нико не може да стоји осим Првосвештеника целе творевине, Господа Исуса Христа и обратимо се Светом Духу, призивајући Га да учини хлеб и вино Телом и Крвљу Христовом божанским чином који само можемо созерцавати вером и послушношћу Христовој заповести. Амин.

bogoslovqe јереј мр АРСЕНИЈЕ Радовић svetigora / 2012 / јун

Канонска оправданост врше а обреда над инославнима Предавање са братског сабрања свештенства Митрополије црногорско-приморске у манастиру Ждребаонику, 31. децембра 2011.

јун / 2012 / svetigora

аше Високопреосвештенство, часни оци, мо: „печат дара Духа Светога.“ У погледу следбеника тема о којој ћу данас говорити занимљива је по томе павлијана, који се послије обратише католичанској што се о њој много мисли, говори и пише, поготову у Цркви, установљено је, да они свакако морају бити садашње вријеме, вријеме екуменских сусрета, вријеме када изнова крштени. Евномијане, пак, који се једним се изнова буди стара тежња ка јединству свих хришћанских погњурењем крсте, и монтанисте, који се овдје конфесија, поготову ка јединству између православне Ис- називају фригима, и савелијане, који исповиједају точне Цркве и Западне римокатоличке Цркве. ијопаторство и друга недјела чине, и све остаТема о којој говоримо јесте истраживање могућности ле јеретике – јер овдје их много има, особито који да се канонски оправда вршење православних обреда над дођоше из Галатских страна – све те, кад хоће да се инославнима, то јест, примање јеретика или инославних и придруже православљу, примамо као незнабошце, те шизматика или расколника у окриље Православне Цркве. их први дан хришћанима чинимо, други оглашенима, Православна Црква је кроз вијекове своју вољу изража- за тијем трећи дан заклињемо трикратним дувањем вала саборно. Зато је Црква једна, света, саборна и апостол- у лице и у уши, и тада, пошто их поучимо у истинаска и њој је глава сам оснивач Цркве, Господ Исус Христос, ма вјере и узнастојимо, да дуго у цркви пребивају и чију ријеч, дјело и вјечну истину Црква чува вјековима. слушају Свето писмо, крстимо их. Тако исто и манихеје, Од првог апостолског сабрања, па преко Васељенских и и валентинијане, и маркионите и који из сличних Помјесних сабора и кроз канонска мишљења 13 Светих от- јереси прелазе, примајући их као незнабошце изнова аца, Црква је формирала свој канонски кодекс правила, који их крстимо. А несторијанци, евтихијани, северијани и је и данас општеважећи за цијелу Православну Цркву. Овај остали из сличних јереси, треба да поднесу писмено корпус канона се формирао од III до IX вијека и он је темељ и да анатеми предаду своју јерес, а исто и Несторија, канонског права. и Евтихија, и Диоскора, и Севера, и остале поглавице У свјетлу канонског права покушаћемо да оправдамо ка- такових јереси и оне, који исто мисле као и они, и све нонско примање јеретика и шизматика у крило Православ- остале јереси, и тада тек нека постану учесници свене Цркве. Црквени чин чијим посредством се обавља пријем тога општења.“ у Цркву укључује Свету тајну крштења и миропомазања, као Ово правило нам јасно показује темељ канони Евхаристију у којој новопримљени члан Цркве учествује ске оправданости примања јеретика и шизматика у први пут. Данас, као и у прошлости, овај начин примања у Цркву, и начине како се они примају и приступају у Цркву има у виду нехришћане или иновјерне, конкретно, окриље Цркве. оне који се први пут обраћају у хришћанство и први пут приОва пракса је настала у VII вијеку, али шта рећи о лазе Цркви. оним јеретицима и шизматицима који су се појавили Међутим, веома рано, можда још у апостолско доба, касније? Ту мислимо на римокатолике, протестанте и појавило се питање пријема у Цркву из јеретичких и шиз- остале хришћанске конфесије које су се оформиле у матичких заједница. Првобитно се ово питање тицало само новијим временима. оних који су били крштени у Цркви, неко вријеме били члаПоставља се јасно питање какав је став Православнови, затим приступили јеретицима, да би после, након на Црква заузела према новонасталим хришћанским што су доживјели покајање, зажељели да се поново врате конфесијама или инославнима? у Цркву. На ово питање ћу одговорити кроз ставове исЗа ову категорију јеретика питање њиховог поновног такнутих православних каноничара. Међу првима напријема рјешава се по истом поретку као и када је ријеч вео бих мишљење Николаја Афанасијева, који каже: о одлученима од Цркве, будући да је одлазак у јеретичке „Православна Црква није могла да претпостави апзаједнице повлачио за собом одлучење. Кипријан Картагин- солутно непостојање благодатног живота у другим ски свједочи да у његово доба није било сумње у погледу хришћанским заједницама. Следећи то осјећање, маначина пријема оних јеретика који су већ били крштени у кар и из разлога црквене икономије, она признаје католичанској Цркви. Они су третирани као заблуделе овце, благодатну валидност тајне крштења обављене у име које се враћају у окриље мајке Цркве и такве је пастир при- Свете Тројице. На практичном плану ово налази израз мао уз полагање руку. у томе што се протестанти и расколници по рођењу, и О оваквом начину пријема јеретика и расколника нам го- уопште сви над којима је било обављено крштење, у вори I Васељенски сабор у свом 8. правилу, што потврђује II Православну Цркву примају поредством свете тајне Васељенски сабор у свом 7. правилу, које нећу цитирати због миропомазања. На сличан начин примају се и они рикраткоће времена, него ћу дати јасну слику цитирајући у мокатолици који нису добили конфирмацију у својој потпуности 95. правило Пето-шестог (Трулског) васељенског цркви. сабора, које нам каже: Остали римокатолици, несторијанци и монофизи„Који се из јереси обраћају у православље и у број оних ти, код којих се признаје црквена јерархија, примају се који се из јеретика спасавају, примамо по слиједећем об- поредством свете тајне покајања. Апсолутна већина реду и обичају: аријане, македонијане, новатијане, који се ових група хришћана није постојала у ранијој Цркви, називају катарима и лијевима, четрнаестодневнике или па ипак, начин њиховог примања који се практикује у тетратиде и аполинаристе, пошто поднесу од себе писме- Руској Цркви не представља неку оригиналну новину. но и анатемизирају сваку јерес, која друкчије учи него што Они су утемељени на 95. правилу Трулског сабора, у учи света, Божја, католичанска и апостолска Црква, прима- коме су побројани ти начини како у VII вијеку; тако и у мо, знаменовавши их, то јест, помазавши им светим миром наше доба у Православној Цркви налазимо рјешење чело, очи, ноздрве, уста и уши, и док их знамењујемо, каже- потпуно одређених, конкретних случајева, но не рас-

svetigora / 2012 / јун

полажемо принципијелним рјешењем самог питања о пријему у Цркву. Али то је све што можемо имати данас, док не буду ријешена сва принципијелна питања.“ Ово су ријечи Николаја Афанасијева, а сада бих навео и мишљење Панајотиса Бумиса, који каже сљедеће: „Сагласно претходним канонским исказима, било прописима, било праксом Цркве, настали су следећи начини ступања у Православну Цркву данашњих јеретика – инославних или схизматика, расколника: а) монофизити Копти, Јермени и други примају се одрицањем своје какодоксије (јереси), исповједањем православне вјере и помазивањем светим миром. б) римокатолици, по правилу, бивају примани потписом изјаве, исповједањем православне вјере и помазањем светим миром. Није довољно само одрицање предводника шизме, јер осим шизме, у питању су и погрешна учења. в) англиканце би требало „поново крстити“, јер постоји сумња да њихови епископи имају апостолско прејемство. г) протестанти бивају примљени после канонског оглашења и извршеног крштења и миропомазања. И ово због тога што је прекинуто апостолско прејемство, које је неопходна претпоставка за валидност свих тајни, осим тога, многи од њих (различити огранци) не вјерују у Тројичног Бога. д) За старокалендарце, који доказано имају апостолско прејемство, треба провести поступак наведен за шизматике.“ Ово су ставови познатих каноничара и у њима се види разлика у начинима примања инославних у Православ-

ну Цркву. Оно што је евидентно из до сада реченог, је то да се сви слажу у томе да Црква Православна прима и врши обреде на инославнима, само су различити начини и принципи, зависно од помјесне Цркве. Јер Црква, као истинска мајка, жели да се сви њани чланови спасу, а оне који су заблудели и отпали, да кроз покајање врати у своје окриље. Зато се Црква кроз сва времена руководила принципом икономије или снисхођења, те је дозвољавала вршење и осталих Светих тајни над инославнима. Вршење Светих тајни над инославнима Ту можемо навести и Свету тајну брака, или мјешовитог брака, у коме се дозвољава брак са инославним лицем (римокатолик, протестант), с тим што ће се лице друге вјероисповјести пред надлежним парохом и два свједока писменом изјавом нарочито обавезати да ће своју дјецу крстити у Православној Цркви, те да неће свом брачном другу сметати у вршењу и исповиједању његове православне вјере. Православно лице ће са љубављу и пажњом радити на томе да лице друге вјероисповјести постепено прими православну вјеру. У случају смрти лица друге вјероисповјести поставља се питање ко ће обавити опијело или панихиду над њим, ако то лице није примило православну вјеру? Нормалан одговор је да ће тај чин обавити свештеник оне вјероисповјести којој умрло лице припада. Али у пракси се сусрећемо и са следећим проблемима: шта ако православна породица има жељу да се њихов преминули члан сахрани и опоје по православном обреду, а он је био, на примјер, римокатолик и до своје кончине није промјенио вјеру? Да ли у оваквим случајевима треба снисходити и извршити опијело ради породице која то жели, или се оглушити и одбити тај чин? На основу до сада реченог, мој предлог и став за рјешење овог проблема је да се у оваквим случајевима чин опијела може обавити, уз одобрење надлежног епархијског архијереја. Честа је дилема и да ли римокатолик може бити кум на крштењу и вјенчању? За Свету тајну крштења јасно је да само православац може бити духовни отац или кум. Истовремено, када се Света тајна брака, на примјер, врши у мјестима гдје је народ измјешан и гдје има много пријатељстава и блиских односа између православаца и римокатолика, неријетко се дешава да православац жели да му римокатолик буде свједок на вјенчању. За такве случајеве мој приједлог је да треба одобрити такав чин, али под условом да други свједок обавезно буде православац. Свештеник се у својој служби сусреће на практичном плану са многим проблемима које не би требао да рјешава на брзину и без консултације са надлежним епархијским архијерејем и браћом свештеницима. Јер, мудрост је у савјету многих. Зато је и овај мој рад покушај да се расвијетле и отворе многа питања и дају прави одговори који ће нам олакшати рјешења на заједничком плану и на братску корист.

Прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској

reporta`a

Васкрсе е Господ е:

смисао свег постоја а П

јун / 2012 / svetigora

разник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа свечано је 15. априла прослављен у свим храмовима Митрополије црногорскоприморске. У току светих служби у свим храмовима је прочитана Васкршња посланица Патријарха српског Иринеја и свих архијереја СПЦ. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у зору је началствовао празничном литијом која је прошла цетињским улицама, а затим у Цетињском манастиру са свештенством и многобројним вјерним народом служио свечано Васкршње јутрење. У наставку Васкршњег јутрења, свештеници и свештеномонаси Цетињског архијерејског намјесништва су служили Свету литургију, а Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је централну васкршњу Литургију у Митрополији црногорско-приморској служио у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, уз саслужење више свештеника и ђакона. Литургији је присуствовало више хиљада вјерника који су се причешћивали из седам путира. На крају Литургије митрополит Амфилохије се обратио сабраном народу празничном бесједом, рекавши да је широко море и да је широка и бесконачна Божија творевина, али да су ријечи којима се поздрављамо на данашњи празник – „Христос васкрсе“ – шире, бесконачније и садржајније. „Шире су, бесконачније и садржајније и од морске пучине, и од земље, и од небеса и од све васионе. Оне у себе смјештају догађај који је обухватнији од свега што постоји, јер догађај Христовог Васкрсења је оно што је потресло и небо и земљу, обасјало све крајеве васионе Божије“. „Квасац Христовог Васкрсења је оно што је заквасило на првом мјесту нашу људску природу, просвијетлило човјечанство и освијетлило га свјетлошћу божан-

svetigora / 2012 / јун

ском, вјечном и непролазном. Христова личност у себи обухвата не само људску природу, човјечанство и сва створења, него и сву васиону. И личност Његова је шира од васионе и свега постојећег“. „Христово Васкрсење потреса из темеља људску историју. Кроз Њега се излива неизрецива божанска љубав која грли и човјека и свако створење, и небо и земљу, и све што постоји. Та божанска сила се уселила у нас, сила која све људе и све земаљске народе призива на ту и такву љубав, на ту и такву истину, на тај вјечни и непролазни живот“. „Сунце собом испуњује небо и осијава земљу, али је сунце које је засијало из Христовог гроба бескрајно савршеније од небескога сунца. Зато се ми поклањамо Христовом Васкрсењу и зато се поздрављамо овим поздравом који у себи садржи сав смисао људског живота, сав смисао неба и земље и свега постојања“, рекао је Владика поздрављајући сабрани народ ријечима: Христос васкрсе! На крају Свете службе митрополит Амфилохије је вјерницима подијелио васкршња јаја. У Влашкој цркви на Цетињу Свету службу су служили цетињски пароси, протојереј-ставрофор Гојко Перовић и јереј Анђелко Боричић. Након васкршњих богослужења, вјерници су у својим домовима наставили са прослављањем празника над празницима.

РАЈО Војиновић

r e p o rta`a

Прослава Ђурђевдана, крсне славе лозе Петровић Његош

Гдје је врело, тамо ће и капати М

итрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је на Ђурђевдан, 6. маја, поводом крсне славе светородне лозе Петровић Његош, Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Георгија у његушком селу Ераковићи. У току Литургије Владика је у презвитерски чин рукоположио јерођакона Игњатија (Мијовића), сабрата манастира Стањевићи.

„Млади Георгије, војник и војвода, заорао је дубоку бразду у своме срцу и открио је у срцу својему Христа Бога као Земљу живих. Он је себе, своју младост и свој живот жртвовао за Господа. На њему се испунила она ријеч Христова – да ће сваки онај који вас убије мислити да службу Богу чини. Јер, и они који су убили Светог Георгија мислили су да чине службу својим лажним боговима. Тако и сви они који кроз историју чине такве злочине, мисле да чине службу ако убијају оне који су Божји“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима. Владика је након Литургије благословио славски колач, а потом у родној кући митрополита Петра Другог Петровића Његоша и славски колач свечара Петровића. „Ова славска свијећа Светога Ђорђа се није угасила“, рекао је митрополит Амфилохије честитајући Петровићима крсну славу. „Све дотле док се славска свијећа не угаси, то је знак да има будућности свечарима који славе Име Божје и који у овоме дому славе Светог великому-

М је

итрополит Амфилохије позвао са прославе Ђурђевдана на Његушима, поводом 200-те годишњице од рођења Владике Рада, на троструку обнову Црне Горе: храма Светог Ђорђа на Његушима – задужбине Тома Маркова, обнову храма Светог Петра Цетињског на Ловћену и на обнову краљевине Црне Горе. По ријечима митрополита Амфилохија, Црна Гора се налази на распећу од када је нестало Краљевине:„Насушна је потреба да се, поводом 200-те годишњице митрополита Петра Другог Петровића Његоша обнови овај свети храм, задужбина Тома Маркова, оца Петра Другог Петровића Његоша и светородне лозе Петровића“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је рекао да је истим поводом неопходна и значајна обнова храма Светог Петра Цетињског на Ловћену: „Ловћен је оскрнављен, Ловћен је понижен, оскрнављен је спомен Петра Другог Петровића Његоша, погажено је његово завјештање. И крајње је вријеме да се црква коју је он пројектовао и која је подигнута по његовом завјештању да буде у њој похрањен, посвећена његовом стрицу – прва црква подигнута у част Светог Петра Цетињскога – обнови и врати на мјесто на коме је била постављена“. Митрополит Амфилохије је подсјетио на народну изреку, Без краља ништа не ваља: „Да би се све то обновило, неопходно је обновити краљевину Црне Горе, јер онда када је нестало краљевине, 1918, Црна Гора се нашла на распећу, као и онда када је убијен унук краља Николе, син Зоркин, Александар Карађорђевић у Марсељу. Од тада је кренуло низ брдо и Црној Гори и ондашњој Краљевини Југославији, да би послије уништења краљевине 1945. године безбожници и невјерници заузели власт, а плодови тога видимо који су и какви су“. „Развезало се клупко европских и свјетских вјетрова, разорили су народ и његову душу угрозили – и ми смо се данас нашли на овом беспућу. Према томе – обнова храма светородне династије Петровића, обнова цркве Светога Петра Цетињскога на Ловћену, а и обнова на прави и истински начин Црне Горе. Без краља ништа не ваља“, поручио је Архиепископ цетињски. „Нека Бог подари мудрости и разума – а требаће много мудрости и разума – да се крене том с обновом, јер је једино кроз њу и преко ње могуће да дође до истините и праве обнове Црне Горе“, закључио је митрополит Амфилохије.

ченика Георгија. Овај дом има велику прошлост и уграђен је у биће Црне Горе. А тамо гдје је врело, тамо ће и капати. И нека би ова славска свијећа освијетлила обновитеље храма Светога Ђорђа“. У Његошевој родној кући је затим одржан краћи пјеснички програм чла-

јун / 2012 / svetigora

У Његошевој родној кући.

нова Књижевног друштва „Његош“, а Митрополита, свештенство и вјерни народ у име пјесника је поздравио предсједник Удружења књижевника Црне Горе Илија Лакушић. Ђурђевданска светковина настављена је црквено-народним сабрањем код цркве Светог Николе у селу Дуги до, скиту манастира Острог. Сабору на Његушима присуствовали су замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици г. Фoропонов и први секретар бугарске амбасаде г. Добрев. Гости су били и дјеца полазници вјеронауке из подгоричког насеља Стари аеродром. Митрополит Амфилохије је поподне посјетио и дом свечара браће Ђорђија и Мирка Петровића.

we go [

ПОЗИВ НА ТРОСТРУКУ ОБНОВУ ЦРНЕ ГОРЕ

НЕ МОЖЕ СЕ НА БЕЗУМ У БЕЗУМНИКА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ

М са свештенством служио Свету

svetigora / 2012 / јун

итрополит Амфилохије је 1. маја

архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија у Кујави код Даниловграда, а поводом предстојеће славе тога храма. За славском трпезом након Свете Литургије, Владика је рекао да би било нормалније да он, као Митрополит, затражи од Ђукановића и свих његових сарадника да се региструју, будући да је „ова Црква створила ову државу“: „Ред би било да се нова држава, коју ми признајемо, региструје код Цркве Божје, код Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. Али добро, ако не жели да се региструје, нека не понижава Цркву Божју, понижавајући тиме и Светог Петра Цетињског и његов ћивот и Светог Василија Острошкога. Замислите ви шта траже наши главари: да региструјемо Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошкога. Зато се помолимо Богу за њега и његове сараднике да их Господ просвијетли.“ „Кажу сад да Црква треба да се зове аутокефална. Али, ако хоћеш да вратимо Краљевину Црну Гору, онда хајде да прво вратимо краља, јер у њеном уставу на првом мјесту стоји име краља и да тај владар Црне Горе треба да буде крштен, и то православно крштен. Према томе, прво треба да крстимо владара, онога који је на мјесту краља, па онда да престанемо да прогонимо Цркву и да је прогласимо онаквом каква је она била у вријеме Краљевине Црне Горе. А била је ова Митрополија – државна вјера. А сад је ван закона, хоће да је ставе ван закона“, рекао је Владика. „Даће Бог да се вратимо истинским вриједностима, па да онда градимо дом на здравим темељима, а не на пијеску. Дом саграђен на пијеску вјетар ће разметнути. А безбожништво је пијесак. Рече безумник у срцу своме – нема Бога. Не може на безумљу безумника да се гради будућност никога, а поготово не Црне Горе, која је све што је саградила на Богу саградила и на ћивотима Светога Петра и Светога Василија“, поручио је митрополит Амфилохије.

p i sm o ^ i tao ca

едини прави и чврсти кров Црне Горе Позив на обнову храма Светог Петра Цетињског на Ловћену „Његош је уздигао Ловћен изнад свих словенских брегова, а Ловћен је уздигао Његоша изнад свих словенских пјесника“ Љубомир Ненадовић

ођена сам на Цетињу, крштена у Цетињском манастиру, у времену кад је Цетиње било дика Црне Горе са многобројним амбасадама, престоница једне мале а велике државе. У некадашње сједиште великих владика црногорских, граду у којем је створен вјечити пјесник вјечитог неуништивог народа, граду који је Бог украсио најљепшим на свијету природним спомеником, Ловћеном. У тој малој Црној Гори, рођен је, живио и стварао владика Раде Томов Његош, за којег је списатељка Исидора Секулић рекла да је „у тридесет осам година преживио онтогенезу човјечанства, од неписменог пастира до ствараоца умјетника свјетске лозе.“ Она га с правом назива рођеним братом Пушкина, Љермонтова, Гетеа, Хајнеа, Виктора Игоа. Његош се на Цетињу, у манастиру, развио у снажног пјесника Горског вијенца, Луче и осталих дјела којима је овјенчао себе и свој народ који се није хтио „у ланце везати нити на вјеру похулити“. Његовшево чедо, Горски вијенац, је одраз њега самога, његових жеља и стремљења, црногорске стварности његовог и протеклог доба. Њиме је показао да, као и он, тако и његов народ тежи за слободом Српства, опомињући српске великане који су раздробили царство и народне главаре о којима каже: „О проклета косовска вечеро, Куд те срећа да грдне главаре све потрова и траг им утрије... Што је ово ево неко доба Те су наше горе умучале..... Затрије се име црногорско не остаде крста од три прста.“ Његош је мајсторски доказао да историју не стварају појединци, војсковође и главари, већ народ. Указује на

јун / 2012 / svetigora

Са молитвом на многаја љета! Мирјана Петра Филиповић

we go [

историју поробљеног Српства у Србији и Црној Гори преко народа, преко оних бораца који пјевају у колу и нападају изроде свога народа, који нијесу спремни да признају да онај „ко на брду, ак’ и мало стоји, више види но онај под брдом.“ Као што и тада идеју о потреби јединства наших народа потврђују стихови: „Лепо, липо, љепо и лијепо бело, било, бјело и бијело листићи су једнога цвијета.“ Горски вијенац је најзначајније дјело историјског карактера, у њему је дао лик Црногорца. Немам намјеру за детаљнију анализу, већ ћу поменути веома значајна писма која је слао Сими Милутиновићу у вези са штампањем Луче и одабирањем вињете за њу, која показују да му је до овога дјела много било стало, и да му је придавао већи значај него неком другом. У Лучи је дао своја философска размишљања о човјеку и Богу, о свемиру. Умјесто да цитирам поједине стихове и дајем туђи или свој суд о њима, прилажем кратки извод из Његошевог писма др Петру Маринковићу од 10. 8. 1850. год. који реалније даје карактер овог дјела него ма чији коментар: „...Моја је идеја међу небесима и гробницом смјело лећела, а ја сам смрт овако разумјео: или је тихи, вјечни сан који сам боравио пређе рођења или лако путовање из свијета у свијет и причишљење бесмртноме лику и вјечито блаженство. Ја се ада нимало бојао нијесам, јербо у мени адска душа није, и ја Бога не представљам као Нерона и Мухамеда II, но га представљам по његову величеству, за духа превеличественога, премилостивога својим тварима. Ја сам душу човјекову представљао за неки тајанствени фокус, која, како се раздвоји од тијела сине хитром зрачицом и запали бесмртни плам нашега живота и блаженства на небесима. А наше јадно тијело, што је? Угостеније и потирање земаљскога гада, глибана од које се гади, прашина с којом се вихорови ругају и играју, њом бистре источнике водене муте, њом сјајне зраке сунчеве затмивају.“ Из овога нам је јасно зашто је Његошу тешко на Земљи, гдје свако са сваким и све свачим ратује. Зато он одлази у Космос и освјетљава га! Његош је волио своју Лучу, а сав народ воли њега, и савременици и потомци, и данас и касније. Оно што је Луча за њега, то је он за безброј покољења. Последњу жељу Његош је изрекаи брату Перу, братучеду Ђорђију и најближим сарадницима: „Ја умирем Црногорци ... Ја хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловћену. То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните; ако ми не задате Божију вјеру да ћете тако учињет, како ја хоћу, онда ћу вас оставити под проклетством, а мој последњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу“. Он је знао да из цркве Св.Петра Чудотворца на Ловћену зрачи Црна Гора, мир и њена слобода! Знао је да је то једини прави и чврсти кров Црне Горе. Његова жеља је тада испуњена, али на Петровдан 1972. је извршено најсрамније насиље рушењем капеле Св. Петра Чудотворца, којим је погажен највиши завјет и знамење светиње у којем честити Исо Махмутбеговић и његови другови муслимани и ШипЧврсто вјерујем да ће се изградити и обтари, нијесу хтјели по било којој цијени учествовати, јер су, новити светиња каква је и била, природпоштујући своју вјеру, знали да рушење цркава и светиња је на и скромна, од истог ловћенског крша гријех и проклетство, као што је и отето-проклето. какав јој припада, и да ће поново горјети Доласком на трон Св. Петра Цетињског митрополидавно угашена свијећа, која ће донијети та Амфилохија повраћена је веома ослабљена духовност коначан мир и помирење будућим у Црној Гори. Он својем народу пружа само истину, вјеру генерацијама, свијетлећи им само часи наду у овоме тешком времену у којем живимо гдје нема не путеве стварања, којима је Његош више стида и кајања, јер већина више воли рђаво него добро, храбећи га да „снага и сила није у коњици већ у истидостојанствено корачао. ни и Богу“, као и учећи га да „боље живјети, то значи – знати ко смо, зашто смо рођени, сазнати и открити да је човјек биће које је створено, не за пролазност и за ништавило, него за вјечност и бесмртност. То је истинско достојанство људскога бића.“ Зато чврсто вјерујем да ће испунити са својим народом Његошеву жељу и аманет, изградити и обновити светињу каква је и била, природна и скромна од истог ловћенског крша какав јој припада, и да ће поново горјети давно угашена свијећа, која ће донијети коначан мир и помирење будућим генерацијама свијетлећи им само часне путеве стварања, којима је Његош достојанствено корачао. Наша Црна Гора је прелијепа и за сваког има мјеста, а наш митрополит хоће, може и зна да ствара, мири и опрашта, јер га на том светом задатку прате ријечи и благослов најсјајније звијезде са небеса, патријарха Павла: „Никога и ничега да се не бојимо него Бога свога, само греха и онога што је неправда и злочин. Да будемо са оним шсто је свето и честито да се не постидимо пред прецима својим.“

протојереј-ставрофор ДРАГАН Станишић

o gled

Приступ егошевој религији свом дјелу Религија Његошева , Урелигије Николај Велимировић је дао једну дефиницију која се може примијенити и на Његошеву вјеру (Глас Цркве, Шабац, 1987.)

у Бога. Он наводи да је: религија једна животна моћ (исто, и прије него је човјек и помислио на религију, она је била у њему, мисао и осјећај уједињени чине религију. (исто, стр. 6) Појашњавајући своју дефиницију религије, владика Николај истиче да није свака мисао и сваки осјећај још увијек религија. Религија, дакле, може тек онда постати, кад се мисао о свету удружи са емоцијом коју та мисао производи. Сама мисао за себе (Хегел) или сам осећај за себе (Шлајермахер) не чине још религију; тек кад се то обоје комбинује, т.ј. кад мисао изазове осећај, рађа се религија. (исто, стр. 7) Владика Николај ова општа схватања о религији ставља у функцију описа Његошеве личности. Он наводи да је Његош као пјесник и философ био потцењиван и прецењиван, али да, као религијски човјек, он уопште није оцјењиван. Њега Николај у својој студији назива религиозним генијем. Његошева религија је: плод његове философије и његове поезије, т.ј. његове мисли и његова осећаја (исто, стр. 8). Испитујући пјесникове мисли и осјећања на основу увида у његово дјело, владика Николај је извео закључак о Његошевој вјери који гласи: Његошева је вера индивидуална, каква је уопште вера јаких и великих духова, т.ј. вера у великим обимним потезима, док је комунална минуциозно разрађена и до ситница на све могуће начине изражена (исто, стр. 114). Његошеве поетске визије, нарочито у дјелу Луча микрокозма, несумњиво свједоче да је он био човјек јаке вјере у Бога. Та вјера обликује његов језик, методологију, пјесничко надахнуће, и сав живот. Његош пјеснике чини привилегованим бићима у познању божанских тајни. Они су ти који посједују неку врсту магнетизма, помоћу којег су, у неким тренуцима живота, привучени да буду сарадници Божији, као ангели. Пјесници чезну да се у горњем свијету придруже небеским ликовима гдје ће бити творитељном занесени поезијом. (Луча микрокозма, Обод – Цетиње и Просвета – Београд, 1984). У свом дјелу Златна грана, Џејмс Фрејзер, у једном антрополошком контексту, наводи мишљење како: Мали умови не могу да схвате велике идеје; њиховом уском схватању, њиховој кратковидости, ништа не изгледа уистину велико и важно сем њих самих. Такви умови ријетко се могу уздићи до религије (Џејмс Фрејзер, Магија и религија, Златна грана, Алфа, Земун, 1992). Фрејзерово схватање религије везано је за дефиницију којом тврди да је она придобијање сила виших од човјека. У том смислу Његош је религиозни пјесник и наклоност виших сила (ангела) придобија вјерујући им. Та вјера упоређује се са електризмом и маг– нетизмом, који опет долазе из виших небеских сфера. У Лучи микрокозма, видимо како пјесник, уз помоћ ангела хранитеља, открива чулном сазнању неприступачна поља небеских станова. Овдје је згодно направити аналогију са оним како пјеснички станује човјек у Хајдегеровом Пјевању и мишљењу. Небеске свјетове раја

svetigora / 2012 / јун

стр. 5)

Његош представља као свијетла кола. Он помиње и миријаде сјајнијех сунацах која лију свјетлост у опширну сферу. Пјесник говори и о шест хиљада кола свијетлијех на којима су настањени бесмртни ангели и сви ти свјетови су испуњени хармонијом љубави. Ту ред свештени царује свемогућом вољом назначен. Оваква естетика неба у пјесниковим визијама описана је категоријама лијепог и узвишеног. У опширним равнинама неба пјесник нарочито запажа кристални шатор са високим својим идејама. Те идеје долазе од Бога. Као врховне идеје Његош у Лучи микрокозма наводи идеју вјечности са идејом времена, и идеју свемогуће поезије Творца. Овдје се истиче контраст времена и вјечности, говори се како идеја времена са великом хуком хоће да стигне идеју вјечности. Идеја свемогуће поезије Творца је оријентир и надахнуће словесним Божијим духовима. Подражавајући ову идеју, Божији духови (ангели и пјесници) подражавају Божију активност стварања свјетова и ствараху различите предмете; / но привидна њина творенија / бјежаху им од слабога вида, / ка што куле сновиђења бјеже. Пјесник за идеју творитељне поезије каже, да је разлог свих красота које биће има. Идеја вјечности је у Његошевим поетским визијама схваћена шире од идеје поезије. Ова идеја је заједно са идејом времена разлог свеобухватног бића у цијелом хоризонту колико га то Бог открива својим бесмртним ликовима, у разним приликама, кроз спјев Луча микрокозма. По Његошевом мишљењу, у Богу је разлог за обје врховне идеје, Он је правјечан и Прапоета стари начала и конца. Кристални шатор високих идеја о којем је ријеч у спјеву, видјели смо, Творац стално украшава новим идејама. Обиље значења небеских имена у теологији је везано за катафатичко (позитивно) богословље. Али, много више од свих именовања небеских ствари везано је за апофатику (негативно богословље). По овој, апофатичкој теологији, свако име речено о Богу не обухвата Бога. Бог је оно што се о њему не може рећи. Ако кажемо да је Бог добар, по апофатичком методу он то није. Он је изнад тога. Он је над-добар, над-савршен и т. сл. На ову несхватљивост божанске суштине Његош је у Лучи микрокозма указао кроз бројне стихове: Мјесто очих да два сунца никну / не би њини свијетли погледи / величества небесне прелести / свеколике могли прегледати. Пјесников однос према Богу није само апофатички, он даље каже: Над високим престолом престолах / у воздух се сјајно коло креће / миријаде сјајнијех сунацах / о њему су светијем правилом / за свијетле власе повјешане. Његош у свом богословљу користи и апофатички и катафатички метод. У том смислу он је вјеран учењу Отаца Цркве, који су са оваквом методологијом постигли велики домет. Владика Николај Велимировић, везујући религију за мисао и осјећање, чини се, као да је у томе највише био подстакнут од самога Његоша. Он је, као тумач, знао да из свог богатог теолошког знања помогне и самом пјеснику.

we go [ пјесми Луче описана ја небеска драма настала због побуне Сатанине. Што се тиче Његошеве религије, ваља још указати и на то, како је он схватао појам материје. Већ смо рекли да је тајна Божијег бића у Његошевим визијама несхватљива. Тако, ми на основу Луче микрокозма не знамо како је све било на почетку, осим да је Бог сам по себи био, а да бити само по себи ништа не може. Са друге стране помињу се мрачни бездни, слијепо мртвило и земља. Ово је дало право неким тумачима да тврде како је код Његоша материја савјечна Богу. То је, по нашем мишљењу, апсурдно тврдити, јер Његошеви метафизички принципи нијесу везани за елементе бића, већ за конкретне ликове. Првобитно супростављени ликови су Бог и Сатана. Од свих Сатаниних приговора апсолутности, савршенству и свемогућству Божијем, намеће се као најубедљивији: зашто су житељи неба (небесно војинство) слаби? Кроз спјев се ова дилема разрешава кроз примјер човјека (Адама). Наводи се да су Адамове немоћи дошле до изражаја тек кроз општење са Сатаном. Док је Адам био вјеран Богу живио ја као и ангели, у највишој пажњи ка савршенству у химнама вјечне љубави. Земља је настала као последица Адамовог пада. По Његошу, постоји разлика између Рајског врта и Земље. На Земљи, гњездилишту човјечје несреће, сретамо се са смрћу и свједоци смо њене трагичне стварности. Својим падом, Адам се надовезао на првобитну небеску драму. Али, како сасвим није пошао за Сатаном него се покајао, онда је Бог створио један шар, на коме ће се Адамов род

јун / 2012 / svetigora

Он Његошеве пјесничке визије, мисли и емоције узводи до аналогије са црквеним предањем. То је метод када тумач помаже умјетнику да каже више од оног што је рекао. Његош вјером пјева и мисли о Богу. Пјева како му се Бог открива и преко којих посредника. Из спјева се види како је машта битан посредник у сазнању небеских стварности. Он на крилима маште и уз помоћ ангела хранитеља усходи у небеске сфере и пјева о њима. Машта је по Његошу покретачки дио душе чијом се силом стреми у слободну сферу творитељне поезије. Губљењем ове моћи догађа се да душа у дубоко паде униније; / крилатога лишена мечтања, / мрачне јој се отворе пропасти, / са ужасом да је гладну прождру. У Лучи се често користи ријеч простор и тај појам стално се обогаћује новим значењима. Од стране већине тумача овај простор се схвата као космички простор. Међутим, чини се да је ријеч о значењу у смислу погледа, видног хоризонта. Творац својим погледом обухвата сјајна кола и мрачне бездне, он их има у виду, у својој машти. И Створитељ, као и човјек, по Његошу, има машту и захваљујући машти Он може својим видом да обухвати бесконачност. Бесконачни простор, уствари, израња из маште. Човјеков ум се у томе простору губи и без помоћи ангела не може се орјентисати. Његов увид је утемељен на црквеном предању о ангелским ликовима и стварности Божијег оваплоћења. Његошев љетопис опширне вјечности познат нам је из Луче кроз прва три пјевања преко конкретних ликова. То су: пјесник и његов ангео хранитељ, архангели Михаило и Гаврило и сам Творац. У четвртој, петој и шестој

Рад монахиња манастира Дуљево

svetigora / 2012 / јун

Као врховне идеје Његош у Лучи микрокозма наводи идеју вјечности са идејом времена, и идеју свемогуће поезије Творца. Овдје се истиче контраст времена и вјечности, говори се о томе како идеја времена са великом хуком хоће да стигне идеју вјечности. Идеја свемогуће поезије Творца је оријентир и надахнуће словесним Божијим духовима. Подражавајући ову идеју, Божији духови (ангели и пјесници) подражавају Божију активност стварања свјетова.

Његоша, подсјећа и на његову молитвеност. Позната је Његошева Вечерња молитва, из које издвајамо ове стихове: Укрјепи ме, Творче силни, / ходом крјепким шестовати / по ливади правде Твоје / дај ми снагу моћи свете / врага силу внутрењега / стрт у коријену. Николај Његошево пјесништво види као химне (молитве). Молитвом је Његош стално био сједињен са својим божанством. Његова божанска искра непрекидно је тражила комуникацију са „вјечним пламом“ из кога је она и искочила. Оно што Његош својом молитвом даје Богу, то је стално спомињати преваре Сатанине. То значи да Адам дивљење, похвала и благодарност (Религија Његошева, стр.157 није предат вјечној смрти, већ је у могућности да поно- и 158). Према владици Николају, поета је прави Божији во обнови првобитну заједницу са Богом. Када Адам са свештеник и он најближе стоји Творцу, јер се и Творац и легионом својим / осуђено изврше сужанство / мог закона пјесник занимају истим послом – поезијом. Ово схватање последоватељи / враћају се у прво блаженство / а закона Бога као пјесника у Лучи микрокозма наглашено је у онтолошком смислу. Поезија је, по томе, прва и последња цара злочестога / у ад иду слијепи приврженици. Аналогија између материје и ада врло је ријетка у стварност смисла Божјег и човјековог постојања. Ово је изузетан примјер како се једно религијско спјеву Луча микрокозма. На једном мјесту се каже да блатној земљи принадлежи оно што о небу поњатија осјећање и религијска мисао синтетишу у медијуму нема; или, на другом мјесту, материја се упоређује са поезије. Уствари, све велике религије се манифестују „царством гњилости“. Ово су све изрази који наглашавају првобитно кроз пјеснички израз, а касније та поетидраматичност догађаја. Његошева религија у Лучи, при- ка постаје полазиште за дискурс којим се наглашамарно, има антрополошко-теолошки карактер, а се- ва објективност њеног важења. Приступ Његошевој кундарно, ту је дата и једна космологија која је опет у религији могућ је најприје кроз спјев Луча микрокозма. У Горском вијенцу религиозна схватања се већ функцији Његошеве теоантропологије. У Његошевој религији наглашена је христолошка и подразумијевају. Ту је више присутна потреба одбране сотириолошка (спасоносна) димензија, што се види из вјерских схватања него ли образлагање. Зато смо овдје завршних стихова Луче микрокозма: О преблаги тихи доста пажње посветили интерпретацији и тумачењу учитељу / слатка ли је света бистра вода / с источника Његошевих религијских схватања. А то нијесмо могли урадити ваљано без удубљивања у његов спјев Луча митвога бесмртнога ...васкрсењем смрт си поразио... Владика Николај, када говори о религиозности код крокозма.

r e p o rta`a

РАЈО Војиновић

Христа Господа Х

јун / 2012 / svetigora

иљаде вјерника са разних страна свијета и ове године се сабрало у манастир Острог, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, послије Светог Саве највећег Светитеља нашег рода. Ходочасници су почели да се сливају у острошку Светињу још уочи празника, у поподневним часовима, а Високопреосвећени Mитрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије увече је са свештенством код Свететитељевог ћивота служио празнично бденије. Владика Амфилохије је испред поноћи служио акатист Светом Василију Острошком, а на дан празника Свету архијерејску Литургију. У току Свете службе Владика је у чин протопрезвитера рукопроизвео презвитера Синишу Смиљића, пароха паштровићкотудоровићког кога је, заједно с породицом, црногорски МУП протјерао са територије Црне Горе, након што су Паштровићи кренули у обнову храма Светог Александра Невског на Светом Стефану. Ову срамну одлуку црногорског МУП-а недавно је укинуо Управни суд Црне Горе. Владика је рекао да страдање и гоњење оца Синише Смиљића није ништа друго него наставак гоњења и страдања које је у природи Цркве. Говорећи о Христовим ријечима: Блажени они који плачу јер ће се утјешити, Митрополит је у литургијској проповиједи рекао да Господ тим ријечима не говори о обичном људском плачу – „То је плач за Господом, плач за љубављу Божјом, за вјечним животом, за истином Божјом“. „Зато нам је Господ оставио Себе, Своју науку, Своје Светиње, оставио нам је Своје тајне, Своју тајну причешћа Хљебом живота, Тијелом и Крвљу Његовом да се причешћујемо, да се на тај начин додирујемо са Њим и кроз ту Светињу да примамо здравље и душе и тијела, да узрастамо у врлинама и напредујемо непрекидно“, казао је Митрополит црногорско-приморски. „А шта су друго Свети Василије Острошки и његове мошти до Христова хаљина, освештана хаљина Христа Господа. Свети Василије се гурао око Господа читавог свог живота, као што се и ви данас гурате. Читавог свог живота се гурао да се дотакне Господа. И дотакао се Господа и Господ се њега дотакао, а ми, њега се дотичићи, такође се дотичемо Господа“, рекао је митрополит Амфилохије. Након Литургије благосиљан је славски колач и приређена славска трпеза љубави.

s v eti va s i li j e

Освештана ха ина Прослава празника Светог Василија Острошког

svetigora / 2012 / јун

20 Световасилијевска литија у Никшићу

Међу многобројнима који су били на Световасилијевској литији био је и академик Матија Бећковић. Највећи утицај на српског академика оставио је невјероватан број младих људи и младих мајки које, су без обзира на огромну гужву, водиле своју дјецу: „Ово нема нигдје на свијету“, била је Матијина реакција, „Ово што сам данас доживио је један од најкрупнијих и најважнијих доживљаја у мом животу – није било одсутних“. Данашњи догађај је доказ да је протјеривање Светога Саве из школе, српског језика и ћирилице „пјена иза пароброда“, неистина која се неће одржати: „За овај народ створен је светац који свједочи о његовом постојању још од Светога Саве и апсурдно је у 21. вијеку водити битку против српског језика и народа који има толико памћење“, рекао је Матија Бећковић. Извор: ИН4С

Голија је Гора блаженстава

Н вине, 13. маја окупило се око 5000 вјерника на освећење

а Орлини, на Голији, на самој граници Црне Горе и Херцего-

s v eti va s i li j e

храма посвећеног Светоме Сави, чији је ктитор Миодраг-Дака Давидовић. Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, банатског Никанора, милешевског Филарета, будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког Григорија и западноамеричког Максима, свештенства и монаштва, освештао је новоизграђени манастир и у њему служио Свету Архијерејску Литургију. У току службе обављено је крштење Василија Давидовића, ктиторовог унука. Градња храма је започета 2005. године, по пројекту архитекте Никодима Жижића. Унутрашњост цркве иконописао је отац Лазар из Заграђа, а иконостас је осликао Мирко Тољић. Поред манастирског комплекса, цркве, порте и конака, ктитор је направио и сеоско гробље са 34 укопнице и споменика. „Овај храм, на граници двије епархије, данас нас је све сабрао, да у њему нађемо утјеху и мир, приближимо се извору живота и да се испунимо Духа Светога“, поздравио је сабрани народ епископ Јоаникије, „Данашње освећење је залијечило многе ране, а то ће нам помоћи да сачувамо своје име.“ Патријарх Иринеј се обратио окупљенима бесједом, назвавши Голију Гором блаженстава, која се поноси храмом на коме би му позавидио и сам српски краљ Милутин. „Прошло је вријеме када се овакав сабор није могао ни замислити. Људи су били удаљени од Бога и од истине. Били смо као блудни син из јеванђељске приче, који је напустио оца, а када је потрошио сву очевину и остао без ичега, молио је оца да га прими макар као слугу. А отац као отац, дао му је много више – вратио му је сва синовска достојанства“, рекао је патријарх, нагласивши да су сви догађаји ових дана свједочење да се враћамо небеском Оцу у загрљај. Миодрагу-Даки Давидовићу је затим уручен орден Светога Саве I степена које му је додјелио Св. архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Завјештавши цркву, порту и конак Српској Православној Цркви, да буде њена неотуђива имовина, Дака Давидовић је преЦрква манастира Светог Саве на Голији дао кључеве храма патријарху Иринеју. „Овај храм је градила свака благочестива душа, а ктитори земаљског храма негдје дубље у души граде невидљиви храм, обнављајуће тиме своје биће и свој народ“, биле су његове ријечи захвалнице. „Ево нас на граници наше небеске отаџбине, на граници које нема, освештавамо манастир који за границе не зна“, обратио се вјерницима још и Матија Бећковић. „Наша најкраћа пречица до неба је стопа Светога Саве. Помолимо се ћирилицом и нека нам је сретно ово ново огледало српско“, поручио је Матија. Окупљени су могли да уживају и у наступу етно-састава Балкани21 ка. јун / 2012 / svetigora

Световасилијевска литија у Никшићу – предокус Царства Божијег У оквиру традиционалне манифестације „Дани Светог Василија Острошког“, коју сваке године организује Епархија будимљансконикшићка, на празник Острошког Чудотворца улицама Никшића је и ове године прошла Световасилијевска литија, предвођена Његовом Светошћу Патријархом српским Г. Иринејем, Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем и Преосвећеном Господом Епископима: умировљеним захумскохерцеговачким Атанасијем, банатским Никанором, милешевским Филаретом, будимљанско-никшићким Јоаникијем, захумско-херцеговачким Григоријем и западноамеричким Максимом и великим бројем свештенства и свештеномонаштва. У свештеном ходу у част и славу небеског заштитника и покровитеља града под Требјесом учествовало је неколико десетина хиљада вјерника. На централном градском тргу Патријарха, архијереје и вјерни народ поздравио је епископ Јоаникије, а онда се присутнима обратио патријарх Иринеј. „Заиста је ово велики дан пред Богом и пред свима нама“, рекао је Његова Светост, „То је предокус онога доживљаја у Царству Божијем. Радује се Свети Сава, браћо и сестре, радује се Свети Петар Цетињски, радују се нови Светитељи из овога рода и народа када виде тај народ да иде њиховим путем. А њихов пут је – пут Божји, пут Христов“. Литији су присутвовали савјетник предсједника Србије Бориса Тадића Млађен Ђорђевић и амбасадори Србије, Русије, Украјине и Бугарске. Овогодишња манифестација „Дани Светог Василија Острошког“ завршена је на централном никшићком тргу концертом Горана Бреговића коме је присуствовало хиљаде Никшићана. У оквиру дана Светог Василија, у Никшићу је 11. маја Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, на свечаности уприличеној у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, уручена књижевна награда „Извиискра Његошева“, коју додјељују Епархија будимљанско-никшићка и Компанија „Мона“ из Београда. Признање је, према ранијој одлуци жирија, митрополиту Амфилохију, теологу, бесједнику и есејисти, додијељено за изабрана дјела која су, у издању „Светигоре“ са Цетиња, објављена од 2009. до 2011. године.

^ udo

Црква Светог Василија Острошког на Риб аку У

з Божију помоћ и благодат Светога Духа замислио сам да градим цркву на Рибњаку. Малу цркву на брду је војска подигла 1808. г. у част ослобођења од Турака. На том се мјесту ,испод дуда, књазу Николи, тада је био књаз, јавио Свети Василије једанпут. Други пут му се јавио доље да крене према граду Бару. Има старо предање које се прича у Бару и које казује зашто Селим-бег није бранио град Бар? Оно каже да није могао да се брани, јер су видјели човјека гдје лети испод облака, они су рекли за виђење да је мелећ анђео, а то је био Свети Василије Острошки и ту више није било спаса – град Бар је морао да падне и Селим-бег је дао кључеве књазу Николи. Како нисам био у могућности да материјал изнесем горе на брдо, то сам га оставио доље, гдје је некада била црква Светог Јована Крститеља, коју су нажалост срушили мјештани Зубаца. Они су иначе, тако су ми стари људи причали, као православни Срби дошли из Зубаца требињских, али су – пошто није имао ко да их штити – морали да се или потурче или да приме католичанство. Донијели су одлуку да пређу у католицизам и да буду под Млетачком републиком. Нажалост, срушили су ту цркву и дванаест момака носило је то камење са воловима – за годину дана поумирали су сви ти младићи, а волови су поцркали. Они воле то мјесто и поштују, сјећају се поријекла и зато су, да не би заборавили родни крај, дали том мјесту име Зубци. Ја сам служио једно вријеме у тој средини, а онда сам донио одлуку 1983 г. да ископамо то старо камење, ту зидину, да то мјесто освјештамо и да ту градимо храм Светог Василија Острошког. Тада сам рекао да ће црква бити готова за годину дана, а покојни прота Јован Ражнатовић се ухватио за главу и рекао: „Брате мили, шта си то рекао?“ И тако је и било – тачно за годину дана смо је подигли. У току градње се десило једно интересантно чудо. Долази један младић и тражи мене, ја сам се страшно препао, јер ми ћерка остала сама у монтажној кући пуној бензина, да се кућа није запалила. Упитах младића због чега ме тражи, а он ми рече: „Ја сам муслиман, имао сам ноћас виђење: јавио ми се Свети Василије Острошки у сну, повео ме кроз брда, довео ме на једно мјесто и рекао ми – Младићу, да помогнеш да се моја црква подигне. Питао сам многе православце има ли гдје црква да се гради, и нико није знао, док нисам наишао на једног човјека који ми је ракао да се гради црква Светог Василија горе на Рибњаку.“ Он је дошао је и донио прилог, ја сам му дао захвалницу уз велико поштовање. Завршили смо цркву.

svetigora / 2012 / јун

Казивао протојереј-ставрофор Богић Фемић

22 манастир Рибњак код Бара

сабор у Острогу

p i sm o ^ i tao ca

Поштовани, Обрадован сам успјехом који остварујете у издавању, уређењу и у сваком другом напретку предивног часописа „СВЕТИГОРА“. У рукама ми је број за јул-август 2011. године, број 209-210. У оквиру укупне садржајне цјелине, поезија је нашла своје право мјесто. Дружећи се са „СВЕТИГОРОМ“ осећам снажно све оне поруке које се њoмe износе и дарују православном и другом читалаштву. То су, видно је, поруке љубави, доброте, праштања и искрености. То су благовести о поштењу, вјерској толерантности

и отвореним просторима најблаже људске душе. То су и подсјећања да није лако бити добар човјек и да је потребно свакочасовно и свакодневно слиједити пут славних отаца српског племена: Светог Саве, Светог Василија Острошког Чудотворца , Светог оца Николаја, Патријарха Павла и осталих истакнутих величина нашег народа.

s v eti va s i li j e

Радост у оку свеца Велики братски поздрав, Петар В. Кнежевић, књижевник и новинар Београд

КОЛО ВИЛОВИТО и Милоша и Тврдоша, и Јагоша и Драгоша...

Ватали се сиви тићи: Немањићи, Обилићи.

Величине и поштење, што их памти то стијење.

Ту Косанчић коло води. Јуначка га мајка роди.

И осталих дичних глава које скрива зелен трава.

Нека тутњи, када зло је... У слутњи се звијезде роје.

Од искона чежња зове Србе, дичне соколове,

Звијезда свака заштитница, лакокрила, Божја птица.

да се срцем братски слију у Божију фамилију

Но, и кад је прича лоша, сјетимо се ми Његоша

Нек се знаде ко је ово братсво Срба чврсто сково.

Пастир српски Свети Сава. Нека му је вјечна слава. И до њега срце грије Свети отац Василије. Који снагом своје моћи чува народ од немоћи. Њихове нас грију ријечи. Огањ ријечи срце лијечи.

Из поеме „ РАДОСТ У ОКУ СВЕЦА“ посвећене Светом оцу Василију Острошком Чудотворцу

јун / 2012 / svetigora

За мријети кад се знало, оро коло заиграло.

svetigora / 2012 / јун

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

КЊИГА ПРОРОКА данила

ГЛАВА ДРУГА 1. А у години другој царовања Навуходоносорова, усни Навуходоносор сан, и би ван себе дух његов, те сан његов отиде од њега. 2. И рече цар да позову гатаре и звјездаре и погађаче и Халдејце да кажу цару сан његов; и дођоше и стадоше пред цара. 3. И рече им цар: усних сан, и би ван себе дух мој, да бих разумио сан. 4. И рекоше Халдејци цару сиријски: Царе, да си жив довијека! Ти кажи сан слугама твојим, па ћемо ти објавити шта значи. (Дан. 3, 9; 5, 10; 6, 6) 5. Одговори цар и рече Халдејцима: заборавио сам казано; ако ми не обзнаните сан и шта он значи, бићете погубљени, и домови ваши разграбљени; 6. а ако ми сан и шта он значи обзнаните, поклоне и дарове и част велику примићете од мене. Објавите ми, дакле, сан и шта он значи. 7. Одговорише опет и рекоше: Нека цар каже сан слугама својим, па ћемо објавити шта он значи. 8. Одговори цар и рече: видим ја да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам заборавио казано; 9. ако, дакле, сан ми не објавите, видим да лажну ријеч и покварену смишљате да ми кажете, док вријеме не прође: сан ми кажите, па ћу знати да ћете ми објавити шта он значи. 10. Одговорише Халдејци пред царем и рекоше: Нема човјека на земљи, који ће ријеч цареву моћи познати, пошто ниједан цар велики и кнез за ријеч такву не пита гатара, звјездара и Халдејце; 11. јер ријеч, за коју цар пита, веома је тешка, и нема другога, који би је објавио пред царем, осим богова, чије обиталиште није са било каквим тјелесним створом. 12. Тада цар у јарости и великом гњеву рече да се погубе сви мудраци вавилонски. 13. И изађе наредба, и убијаху мудраце, и затражише Данила и пријатеље његове да погубе. 14. Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику царском, који изађе да убија мудраце вавилонске: 15. Кнеже царев, о чему изађе та сурова одлука од стране цара? Тада саопшти ријеч Ариох Данилу. 16. А Данило уђе и замоли цара да му даде времена, па ће објавити цару шта сан значи. 17. Потом отиде Данило у дом свој и Ананији и Мисаилу и Азарији, пријатељима својим, обзнани речено: 18. И самилост искаху од Бога небеснога о овој тајни, да не би били погубљени Данило и пријатељи његови са осталим мудрацима вавилонским. 19. Тада Данилу у виђењу ноћном би откривена тајна; и благослови Бога небескога Данило: 20. Нека је име Божје благословено од вијека до вијека, јер је Његова премудрост и разум и сила; (Пс. 112, 2) 21. и Он мијења времена и љета, поставља цареве и смјењује, дајући мудрост мудрима и разум разумнима; (1. Цар. 2, 7-8; ПричСол. 8, 14; Дан. 4, 14) 22. Он открива дубине и скривено, знајући оно што је у

мраку, и свјетлост са њиме пребива; (1. Кор. 4, 5; Јевр. 4, 13; 1. Тим. 6, 16)

23. Теби, Боже отаца мојих, исповиједам се и појем, јер мудрост и силу си ми дао, и сад си ми обзнанио што молих од Тебе, и виђење царево обзнани ми. 24. И отиде Данило к Ариоху, кога постави цар да погуби мудраце вавилонске, и рече му: Мудраце вавилонске немој погубити, него ме изведи пред цара, и значење (сна) цару ћу објавити. 25. Тада Ариох брзо изведе Данила пред цара и рече му: Нашао сам човјека међу синовима заробљеним из Јудеје, који ће тумачење (сна) цару објавити. 26. И одговори цар и рече Данилу, коме је име Валтазар: Можеш ли ми објавити сан који видјех, и тумачење његово? 27. И одговори Данило пред царем и рече: Тајну, за коју цар пита, не могу казати цару мудраци, звјездари, гатари, погађачи, 28. него има Бог на небу који открива тајне и који је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се десити у последњим временима. Сан твој и виђења главе твоје на постељи твојој ово су: 29. Теби, царе, дођоше мисли на постељи твојој, што ће бити послије, и Онај који открива тајне обзнанио ти је шта ће се десити. 30. А мени се ова тајна није открила мудрошћу која би у мени била мимо све живе, него зато да се обзнани цару значење (сна), и да дознаш мисли срца свога. 31. Ти, царе, видје, а то лик (=кип) један: велик бјеше лик онај, и обличје његово високо, које је стајало пред тобом, а изглед његов страшан; 32. лик, коме глава бјеше од чистога злата, руке и груди и мишице његове сребрне, трбух и бедра бронзани, 33. голијени гвоздене, ноге – један дио гвозден а други дио глинен. 34. Ти гледаше докле се одвали камен од горе без руку, и удари лик у ноге гвоздене и глинене и потпуно их сатрије. 35. Тада се заједно сатрше глина, гвожђе, бронза, сребро, злато, и постадоше као прах од гумна љетњег; (Мт. 21, 24; Лк. 8, 18) и одува их моћни вјетар, те се не знаваше мјеста њиховог: а камен који удари лик постаде гора велика и испуни сву земљу. (Пс. 1, 4; Лк. 8, 17-18; Еф. 4, 10)

36. Ово је сан; и тумачење његово рећи ћемо пред царем: 37. Ти си, царе, цар над царевима, коме Бог небески царство моћно и силно и славно даде; 38. на сваком мјесту, гдје живе синови човјечији, звијери пољске и птице небеске дао је у руку твоју и поставио те Господарем свих, ти си глава златна. (Јерем. 27, 6; 28, 14; Ис. 3, 19)

39. И после тебе настаће друго царство, мање од твога, и царство треће, бронзано, које ће владати по свој земљи. 40. И царство четврто биће јако као гвожђе: на начин на који гвожђе сатире и укроћује све, тако и оно све сатире и укроћује.

41. А што си видио ноге и прсте дијелом од глине а дијелом од гвожђа, биће царство раздијељено, и од коријена гвозденог биће у њему, као што си видио гвожђе помијешано са глином; 42. и прсти на ногама дијелом гвоздени а дијелом глинени, дио царства биће моћан а дио од њега сатрвен. 43. А што си видио гвожђе помијешано с глином, то ће бити помијешани са сјеменом човјечијим али неће прионути један за другога, као што се гвожђе не мијеша с глином. 44. И у дане оних царева подићи ће Бог небески Царство, које се довијека неће распасти, и Царство Његово народу другом неће потпасти; оно ће сатрти и разбијати сва та царства, а сâмо ће опстати довијека. 45. Као што си видио како се од горе одвали камен без руку и сатрије глину, гвожђе, бронзу, сребро, злато. Бог

велики обзнани цару шта ће се догодити после овога, и истинит је сан, и вјерно тумачење његово. 46. Тада цар Навуходоносор паде на лице и поклони се Данилу, и рече дарове и миомирни кâд да му принесу. (Дан. 14, 13)

47. И одговоривши цар рече Данилу: Ваистину Бог ваш Он је Бог над боговима и Господар над царевима, и Онај који открива тајне, кад си могао открити ову тајну. 48. И узвиси цар Данила и дарове велике и многе даде њему и постави га над свом земљом вавилонском и за кнеза војводама и над свима мудрацима вавилонским. 49. А Данило измоли од цара, и постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага. Данило пак бјеше у двору цареву. - наставиће се -

јун / 2012 / svetigora

razgovor ЕЛЗА Бибић

Нећеш дати да светац Твој види тру е а Наталија Николајевна Гончарова је руски антрополог, чији је рад само још једна потврда онога у шта верујемо, чему се надамо и чему тежимо – који потврђује да вечни живот обитава у остацима оних који прославише Онога који је њих прославио, угодника Божијих. Наша саговорница се између осталог бави и проналажењем, утврђивањем и потврђивањем идентитета људских скелета који бивају откривени на локацијама на којима се по претпоставци и историјским чињеницама сматрало да би могли постојати. Искористили смо њен боравак у манастиру Бешка и замолили је за кратак разговор. Наталија, реците нам укратко о томе где стално радите тј. где сте запослени и какво образовање сте стекли у Русији? Доцент сам и старији научни сарадник Института антропологије Московског државног универзитетата Ломоносов. Дипломирала сам 1988. године на катедри Антропологија Факултета за биологију Московског државног универзитета. Данас живим и радим у Москви. • Можете ли нашим читаоцима сажето објаснити шта је антропологија и како она у Русији изгледа? Антропологија се у Русији разликује од научне гране таквог назива у европским земљама. Антропологија у Русији – то је биологија човека, која изучава променљивост човечијег тела у времену и простору. Под „временом“ се подразумева и „лично време“ – време живота сваког човека и време постојања човечанства у целини тј. историјска „еволуциона“ антропологија. У оквиру антропологије могу се вршити истраживања по питањима: 1) медицинске антропологије тј. променљивости или варијабилности нормалног, не патолошког тела; 2) судско медицинске антропологије; 3) етничке антропологије тј. изучавања разлика између група савременог и древног становништва. • Колико су антрополози ангажовани у Русији од стране црквених институција? Антропологија, као и уопште светска наука, у Русији је одвојена од Цркве. Да право кажем, последњих година се у вези оживљавања многих манастира и обнова парохијских цркава, појавило и много скелетног материјала из тих светиња, те је изникла неопходност научног истраживања. Поред тога, појавили су се и истраживачи – антрополози, који се као, ако ништа друго, оно барем са уважавањем односе према црквеним канонима или су пак једноставно верујући људи. Стога се истраживања у манастирима и на градским некрополама спроводе у тесној сарадњи са Црквом.

svetigora / 2012 / јун

•

НАЈМЛАЂА КЋЕР ЛАЗАРЕВА Чиме се посебно бавите у вашем научном раду? На којим пројектима сте до сада радили у Србији и Црној Гори? Моји научни интерес је етничка историја Словена. На основу антрополошких података, моја дисертација била је посвећена испитивању порекла једне из група источних Словена (новгородских Словена). У садашње

•

време, да би разумели из каквих антрополошких типова се склапало становништво овог или оног града, радим на изучавању градског средњовековног становништва Русије. Посебна тема је – истраживања манастирских насеобина. Јасно је да су манастири по питању формирања општежића слични градовима: чланови манастира могли су бити људи из разних територија и региона. Интересантно је такође изучити и особености физичке оптерећености, јер она оставља трагове на костима у

Сматрам да ће било који озбиљни истраживач – научник, уколико буде поштен пред самим собом, прићи вери. Устројство света је тако хармонично, лепо и осмишљено, да то не може бити последица само случајних процеса. виду увећаног развијања коштаног рељефа, а понекад информацију даје и изучавање патолошких промена костију. Тако је могуће са сигурношћу говорити о томе да је учесталост онколошких и других тешких болести у манастирима била већа у односу на обично градско и сеоско становништво. У Србији и Црној Гори се управо тиме и занимам – проучавањем манастирских насеобина (полуострво Михољска превлака – манастир Св. Архангела Михаила, манастириште Мајдан, итд.). Осим тога истражујем и сеоска гробља у Србији. Ствар је у томе, што порекло Источних Словена и до данас остаје предмет спорова, тако да је неопходно пронаћи корене антрополошког типа источних Словена у централној, јужној, а можда и северној Европи (међу Ободритима и Поморјанима који су живели на територији данашње Немачке). Како је програм истраживања у Русији доста опширнији од антрополошких истраживања у Европи, нама су, ради упоређивања са источноевропским средњевековним словенским племенима, интересантни материјали и из југоисточне Европе. Што се тиче острва Бешка, ту су истраживања више носила карактер судско-медицинске идентификације. И заиста, при анализи коштаног материјала обнаружени су остаци жене, који би могла бити остаци Оливере (Хребељановић), кћери Светог великомученика Лазара Косовског и сестре Јелене Балшић. У сваком случају, доба смрти, особености скелета, а такође и визуелно упоређивање тих костију са моштима Јелене Балшић, дозвољава да то тврдимо са високом дозом вероватноће.

•

До којих сте још резултата стигли у свом досадашњем раду на Михољској превлаци, а што би било занимљиво нашим читаоцима? Истраживања на Михољској превлаци се за сада дотичу само средњовековних гробова. На основу истих, може се рећи да су средњовековни монаси били људи високога раста (180-185 сантиметара). Физичка развијеност била је различита: сусрећу се људи са огромним развојем рељефа костију, очигледно „витезови“, но у исто време и много мушкараца са танким костима. Са тачке гледишта антропологије, вероватно су представљена два антрополошка типа: динарски и илирски (не треба их мешати са народима!). Но, поставља се питање – шта је то антрополошки тип? Антрополошки тип – је условни назив читавог комплекса особености који се чешће сусрећу код овог или оног народа. Но, сваки народ, посебно онај који живи на великој територији, садржи у себи представнике разних типова. Осим тога, на Михољској превлаци постоји доста скелета (лобања) са траговима смртоносних рана од мача и стреле. Очигледно, живот средњевековног монаха био је испуњен не само духовном борбом.

је везан са жељом да разумем у чему је и где пролази граница између човека и животиња. У процесу обуке и изучавања литературе, схватила сам да граница између човека и животиња не лежи у области биолошких посебности. Но, ако је човек у многим областима сличан животињама, у чему се онда разликује од њих? Зашто животиње нису људи? То питање ме је натерало изучити другу, небиолошку литературу. Зацело, отуда је и почео мој пут ка Богу. Разуме се, себе не сматрам просто религиозним, већ управо верујућим човеком. Религиозност као осећај везе са неком вишом силом, са кос-

ХАРМОНИЈА И СЛУЧАЈНОСТ Сматрате ли себе религиозном особом и ако јесте, када сте почели да верујете и како сте уопште спознали тајну вере у Бога? Колико вам је заправо ваш рад и искуство које сте стекли током година помогло/одмогло у познању Бога или боље, будући познати од Бога? Ступила сам на Катедру за антропологију Московког државног универзитета давне 1983. године, када је у Русији свирепствовао атеизам. Мој долазак управо на ту катедру био

•

Наталија Гончарова и Елза Бибић

јун / 2012 / svetigora

Мошти Светог Петра Цетињског, десна рука Светог Јована Претече и делић часног Крста

svetigora / 2012 / јун

мосом, својствена је многим људима, но вера коју ми означавамо у Символу вере својствена је управо нама хришћанима. Сматрам да ће било који озбиљни истраживач – научник, уколико буде поштен пред самим собом, прићи вери. Устројство света је тако хармонично, лепо и осмишљено, да то не може бити последица само случајних процеса. Желела бих још поменути да сам у време тражења одговора на моја питања, Божијим Промислом дознала о Светоме Луки, архиепископу кримском и војно-јасеницком, који је по образовању био лекар хирург, и који је у годинама рата радио у болници као лекар практичар. Осим тога, студенти медицинари, до данашњег дана изучавају његове „Огледе гнојне хирургије“. Због тога што је његово образовање слично моме, мада је моје више теоретско, мишљење тог светитеља по питањима која су мене интересовала било је за мене најважније. И једна од првих књига коју сам прочитала у трагањима за истином била је његова књига „Дух, душа, тело“. • Је ли онда наука у супротности са Богом? Истинска наука никада не противречи вери у постојање Бога. То је само један од начина спознаје света, при чему само његове материјалне стране. Права наука никада неће ни покушати изучавати нематеријалне основе света. Поред тога, то је и потпуно бесмислено. Наука никада неће успети ни потврдити ни оповргнути постојање Бога. Ово је апсолутно природно, иначе вера ће се превратити у знање, а Господ је дао човеку слободу избора, очекујући од нас управо веру. Осим тога, ми смо дужни да памтимо да је научно знање – на крају крајева – ограничено. Ово је праткично потврдила (доказала) позната научна теорема Гедеља о „непотпуности“, формулисана и доказана крајем тридесетих година XX века. Истини за вољу, то је богословском мишљу формулисано много раније, у Првој посланици Светог апостола Павла Коринћанима: „Јер делимично знамо и делимично пророкујемо“ (I Кор. 13, 9) • На крају, да кажемо нешто о светим Романовима. Њихова канонизација извршена је у лику оних који су са трпљењем подносили физичке и моралне патње, а на крају и смрт од руку политичких противника. Можете ли нам још нешто рећи о томе? Независно од рада државне комисије за истраживање „екатеринбурских остатака“ породица последњег руског цара прослављена је као Свети Страстотрпци. Овај појам нас упућује на то да је породица Романових са спокојством и смирењем примила тај крај који се догодио. Доиста, у историји Русије већ је постојало такво смирење пред Промислом – Свети кнежеви Борис и Гљеб, Свети Андреј Богољубски и други. Управо такво потпуно поверење Промислу Божијем, чак пред лицем смрти, највеће је пројављивање смирења и кротости, о којима се говори у Беседи на гори. Тако да основи за прослављење царске породице безусловно постоје. А спорови око породице Романових неће дуго утихнути, што је повезано са пројавом људске гордости и нема везе са дејствима Цркве. превод са руског: игуман Петар (Драгојловић)

егде наводи преподобни Симеон Нови Богослов: „Онај ко са свом љубављу и жељом у смиреноумљу не жели да се сједини са последњим (по времену) од свих светих, имајући према њему извесно неверје, у ствари се никада неће сјединити ни са претходнима, те неће бити прибројан у ред претходних светих чак и ако му изгледа да има сву веру и сву љубав према Богу и свима светима. Он ће бити одстрањен од њих с обзиром на то да није са смирењем хтео да заузме место које му је пре векова Бог одредио, те да се сједини са последњим светим (по времену), као што му је предодредио Бог” (Делатна и богословска поглавља, глава 158, према руском и српском издању Добротољубља). Из овог разлога, преосвећени свети архијереји, поштовани оци, високопреподобни старче Мојсије, даме и господо, сматрам да је велико дело пред Богом ако неко сакупи житија врлинских људи са намером да им ода признање и да их подражава, јер тако испуњава речи светог апостола: „Сјећајте се својих старјешина, који вам проповиједаше ријеч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову. Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове” (Јевр. 13, 7-8). Када један писац жели да опише живот неког врлинског монаха, сусреће се са једном великом тешкоћом, зато што су они особити људи. Иако живе на земљи, цело њихово биће налази се негде другде. Они су се потпуно одрекли свега земаљског, и све њихове мисли, сва осећања, сва чежња њиховог срца и сва њихова љубав усмерени су ка Богу. Њихов свакодневни живот је, од тренутка када су ступили у манастир или неку пустињску келију па све до краја њиховог живота, најчешће врло једноличан. Последица оваквог живљења је обично врло сиромашан видљиви живот, и, супротно, врло богат невидљиви, унутрашњи живот. Тако старац Мојсије у другом тому Старечника за хиландарског монаха Мирона, који се упокојио 1980, износи: „Сахрањен је на манастирском гробљу... Са собом је понео многе тајне свог духовног живота. На гробу једноставно пише: Монах Мирон 12. 3. 1980.” – И стварно, читајући овај Старечник имамо осећај да се налазимо на једном монашком светогорском гробљу, где видимо само просте дрвене крстове са именима монаха и годинама њихових рођења и упокојења. Једноставност која крије много, и која нам такође – говори много! Мислим да се од мене очекује да овом приликом кажем нешто о монасима српског порекла који се наводе у овом Старечнику. Али пре тога хтео бих да вас подсетим на ствари које су се десиле пре отприлике осам векова, а које се сматрају врло значајним за све наредне генерације Срба монаха на Светој Гори. Растко, син Стефана Немање, великог самодршца Срба, проводио је своје младићке дане у дубокој и светој чежњи ка Богу, слушао је често (посебно од монаха који су ради милостиње долазили у Рашку и на Немањин двор) како тамо далеко на југу иза Солуна постоји једна планина одвојена од света која се зове Света Гора, како тамо има много манастира, у којима живе многобројни монаси, који су ради Христа и спасења своје душе оставили свет, одрекли се свега телесног и земаљског и посветили себе Богу, посту и молитви. Млади Растко, затим, желећи да

Са промоције тротомног дела старца Мојсија Светогорца одржаној у Атини 7. фебруар 2012. године – на којој су говорили Митрополит Навпакта и Св. Власија Јеротеј, игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, протопрезвитер проф. др Г. Металинос, протосинђел Митрополије флоринске архимандрит Јустин, економ манастира Симонопетре архимандрит Јефрем, и на којој је био присутан и на крају се скупу обратио и Архиепископ атински и целе Грчке Јероним – преносимо излагање игумана манастира Хиландара архимандрита Методија.

promocija

Велики старечник врлинских Светогораца двадесетог века

отац Георгије Витковић

отац Мирон Ратковић

јун / 2012 / svetigora

старац Никанор

стигне к извору живота – Христу, да Њиме, као жедан јелен, напоји жедну душу своју, запаљену милим огњем љубави Његове, дође на Свету Гору и постаде монах по имену Сава. После не много времена, он пише писмо свом оцу саветујући га да остави трон, дође на Свету Гору и да му последује на крстоносном путу смирености. Чим је самодржац добио синовљево писмо, издаде заповест широм целе своје државе да народни прваци неизоставно дођу на сабор. Пошто им је прочитао садржај писма, обавестио их је да је одлучио да учини оно што га саветује његов син. На ове речи самодршчеве настаде од свих силан плач, и кроз јецаје говораху: „Не остављај нас, господару, оче и учитељу! Ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда се затвори у свом манастиру (у Студеници), да бисмо се могли тешити гледајући лице твоје. Каква ће ти похвала бити ако живот свој завршиш као туђинац у туђини, па још у пустињи?” А он им рече: „Што плачете, те ми душу раслабљујете? Ви данас чусте како ме се син у писму одриче, ако не пођем за њим. Стога молим све, умирите ми срце, не задржавајте ме, јер не могу више без сина.” Кад ово рече, убеди оне који га задржаваху, те му сви рекоше: „Нека буде воља Господња!” Сутрадан смирени Стефан Немања и његова благочестива супруга Ана у Студеници дадоше Богу своје монашке завете. После извесног времена, новембра месеца 1197. године, монах Симеон крену на пут у Свету Гору са много тешка злата, и сасуда златних и сребрних, ради раздавања светогорским манастирима и пустињацима. У почетку су отац и син живели у манастиру Ватопеду, којег су помагали много, као и многе друге манастире. Но Бог, који је у древности умножио и распространио у Ми-

сиру дошљака Јакова, преко прекрасног сина његовог Јосифа, тако и сада умножи и распространи у Светој Гори Нови Израиљ оца Симеона, преко прекрасног по души сина му Саве, и земљу њиховог добровољног странствовања насели духовним чедима њиховим. Јер Господ побуди неког богобојажљивог старца, те овај дође блаженоме Сави и рече му: „Твоја и твога оца љубав у Господу према туђинцима и убогима и према светим манастирима, нарочито према Ватопеду, похвална је и пријатна Богу. Но благоразумно је да помислите и на себе саме. Вама је сада све могуће у Господу: ви сте властодршци у својој земљи и сродници сте цареви па ће свака молба ваша бити

ћутање, крајњи пост, бдење, молитва, читање – то је био његов овоземаљски живот. Болести нису ометале овакав строги типик. Сву своју наду је био положио на Пресвету Богородицу. Размишљао је само о доброти Христовој. Имао је изразито тешку борбу са демонима.” О монаху Мирону каже: „Приликом његовог монашког пострига старац који га је приводио рекао му је да добро чува крст који му је том приликом дао. Због тога га је ушио за кожу на својим грудима. Када је кратко време пре него што ће се упокојити оболео, извршен је лекарски преглед. Задивили су се када су видели ушивени крст, и рекоше то његовом духовнику. Духовник му је рекао да га скине, како не би мислио да му је то неки велики подвиг. То је одмах спремно и послушно

Старац Мојсије Светогорац Рођен је у Атини 1952. године. Дошао је на Свету Гору у манастир Симонопетру 1974, а замонашен је наредне године (1975) од стране игумана, архимандрита Емилијана. 1985. године прелази у келију Св. Јована Златоустог у Кутлумушком скиту, где као старац ове колибе и данас живи. Објавио је до сада 60 књига, од којих су многе преведене на више језика, и велики број чланака. Учествовао је на око 90 симпосиона. Био је главни секретар Свештене општине у Кареји од 1992. до 1995. Главни је уредник часописа Протатон.

svetigora / 2012 / јун

старaц Мојсије Светогорaц

испуњена. Стога испросите себи запустели манастир, па обновивши га, утврдите га за своје отачаство, нека се зове српски манастир, да би из вашега народа они који љубе Бога и одричу се светскога живота налазили после вас пристаниште спасења, те да и ви сами, ради многих спасаваних, примите од Бога веће почасти.” И стварно су се испуниле речи овог старца. Од тада па до двадесетог века, о коме говори овај Старечник, из српских земаља су непрестано долазили духовни потомци Св. Саве и Симеона, који су их подражавали и који су угодили Богу живећи врлинским животом. Јер каже Свето писмо: Премудрост Божија је слика Његове доброте. Једна је она а све може и обитавајући у себи самој – све обнавља и покољењима се усељавајући у душе светих пријатеље Божије ствара. (Прем. Сол. 7, 26-27). О неколико таквих „пријатеља Божијих” и духовних потомака Св. Саве и Симеона старац Мојсије пише у својој књизи. Монаха Георгија, који се упокојио 1972. у Старом манастиру, тамо где је Свети Сава постао монах, описује следећим речима: „Тиховање, усамљеност,

игуман манастира Хиландара архимандрит Методије

прихватио, иако би скидање било болно. Када је духовник видео његово смирење, рече да крст оставе.” Као у древном Старечнику, тако се и за монаха Мирона приповеда: „Ако би га оптуживали, седео је и слушао оптужбе са радошћу. Ако би га хвалили, жалостио се, одлазио, и затим избегавао сусрете са њима.”

poezija

Новица Ђурић je рођен 1956. године у Колашину. Објавио је Kњиге песама: Трагом живота (1973), Узалудна врата (1980), Дрво у тами (1986), Страх од сличности (1986, 1987), Кућни тамничар (1990), Божја дјеца (1996), Јави ми да сам жив (2008), за коју је 2009. добио награду „Златно перо Русије 2010. године“, и Милица словарица (1999), књига поезије за децу. Књиге прозе: Светлост и сенке под Ловћеном (2008), Десанка Максимовић – Жена која је само волела (2008), Савиним стопама Лелејском Гором (2011). Приредио је књиге: Вуко – Мит који се сам уздигао (2008), књига о Вукашину Вуку Вукчевићу, Од обећања до испуњења (2010). Књигу интервјуа: Мој разговор с њима (1990). Заступљен је у неколико антологија. Превођен је на италијански, руски, бугарски и македонски језик. Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад. Живи у Подгорици, новинар је „Политике“.

БОЖЕ, КАКО САМ Боже, како сам, реци ми да не ћутим у овој несрећи. Боже, како сам, одговори милошћу, не буди равнодушан, искушеник сам. Боже, како сам, јави ми у сну док сневам да сам добро. Боже, како сам, нејаком провери надања, веровања – записано му прочитај. Боже, како сам нејак устао из амбиса Твојом вољом, то разгласи.

јун / 2012 / svetigora

О монаху Сави старац Мојсије износи: „Спреман на послушност и ревностан у цркви. До своје дубоке старости, иако немоћан, није седео у стасидији. Пошто би завршила јутарња служба, није се одмарао, него се одмах прихватао посла. Био је миран и благ човек. Мало је говорио, и то само оно што је важно и неопходно.” О блаженопочившем старцу Никанору пише да је „био врло озбиљан и значајан човек, дубоко духован и скрушен. Имао је велику љубав за све. Свакодневно је први улазио у храм, а излазио последњи. У храму, за време скоро седмочасовног свакодневног богослужења, био је као огњени стуб. Доброта његове душе се осећала у његовој благој речи и нежном погледу. Био је и штедљив и милостив. Радовао се много када је давао новац за штампање душекорисних књига. Волео је посебно Свету Гору, Грчку и монаштво”. Међутим, све што смо до сада изнели није био главни циљ ових подвижника већ средство. Шта су они заправо хтели да задобију и чему су тежили? То налазимо поново у тексту који говори о монаху Георгију: „Поздрављао је посетиоце са Христос воскресе! током целе године. Ми смо деца Васкрсења, говорио је, немогуће је да ми монаси живимо нити да се спасемо без радости Васкрсења”. Ова радост Васкрсења је за монахе знак и гаранција нашег будућег васкрсења у вечном животу, и она је стварни циљ због кога се они одричу света и одлазе на подвиг у пустињу Атона. Сећате ли се како су говорили и шта су рекли прваци српског народа Стефану Немањи: „Каква ће ти похвала бити ако живот свој завршиш као туђинац у туђини, па још у пустињи?” Међутим, као што је он постао познат целој Цркви, тако су и многи из његовог рода који су следили његов пут – иако су отишли из света са жељом да буду заборављени и да буду сасвим непознати људима – постали познати, па данас о њима пишемо и о њима говоримо. Последњи старац који се наводи у овом Старечнику, јеромонах Павле из манастира Светог Павла, отишао је Господу 2000. године. Две године касније, 2002, дакле већ у двадесет првом веку, у Хиландару се упокојио монах Агатон. Пре неколико месеци у наш манастир је дошао један Србин поклоник који је познавао старца Агатона и имао према њему велико поштовање. Једно вече он се молио на старчевом гробу. После молитве отишао је у своју собу у манастирској странопријемници. Сутра ујутро су га пронашли упокојеног. Да ли је ово само случајност, или је старац умолио Господа да овог побожног поклоника који се молио на његовом гробу, призове к Себи? Лично мислим да ово није случајност, јер је старац Агатон пре отприлике четрдесет година, тада као монах средњих година, свом рођеном брату који је живео у свом селу у Србији, предвидео скору смрт. Како смо касније тачно дознали од њиховог трећег брата, отац Агатон му је написао писмо у коме га је обавестио да ће ускоро напустити овај свет и да треба да се припреми за одлазак, али да се због тога не плаши. И заиста, после кратког времена, његов брат је настрадао од удара грома. Ово сам навео из следећег разлога. Прошао је двадесети век, ушли смо у двадесет први, а Света Гора и даље шаље Богу своја облагодаћена чада, као што је био и овај старац Агатон. На овај начин, ствара се материјал за један Светогорски старечник двадесет првог века. Не знам само да ли ће овај свет постојати наредних сто година, а и ако буде постојао, да ли ће тадашње поколење Господ благословити да имају човека као што је старац Мојсије, који ће такав Старечник умети да приреди. Ми, дакле, сматрамо да је Божији благослов то што имамо старца Мојсија међу нама.

НОВИЦА Ђурић

ogled проф. др КСЕНИЈА Кончаревић

ЖЕНСКО МОНАШТВО ОД IIIIV ВЕКА ДО ИКОНОБОРСТВА:

ИСТОРИЈСКА, КАНОНСКА И ФЕНОМЕНОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

V дио

У раду се расветљава формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV века до периода иконоборства (прва половина VIII столећа), при чему се посебно указује на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика женских монашких обитељи. СВЕТА КСЕНИЈА РИМЉАНКА (Ксенија Милостива) Живела је током петог века, а спомен јој се слави 24. јануара. Била је кћер јединица богатог римског судије и његове супруге. Њени животописци извештавају да је на крштењу добила име Евсевија. Како би остварила своју жељу да служи Христу, била је принуђена да бегом са две слушкиње које су јој остале пријатељице до краја живота избегне принудни брак. Док су породица и домаћинство били заузети спремањем свадбе, Евсевија је тајно раздала сву свју имовину сиротима. Затим се скромно опремила и своју племићку одећу заменила једноставном туником ходочасника мушкарца. Делећи њена убеђења, њене пријатељице су учиниле исто. Њих три су оставиле једини дом за који су до тада знале, лијући истовремено сузе туге и радости са безрезервним поверењем у свога Господа. Отишле су тражећи усамљено место за служење Господу где их нико не може наћи. Након кратког боравка у Александрији, учинило им се довољно сигурним да се накратко настане на оствру Кос. Тамо су обукле најједноставнију женску одећу и изнајмиле скромни дом како би као сестре у Христу живеле заједно. Молиле су и настојале да нађу духовног старешину који би их поучио и посаветовао како да узрасту као заједница сестара. Евсевија је изјавила жељу да постане слушкиња својих пријатељица. Узела је име Ксенија што значи странкиња или чудна. „Овај дубоки чин не само што је заштитио њихов прави идентитет, већ је и утврдио њихов начин служења Христу. Такође, сам чин узимања упрво овог имена био је јасна потврда става да су путеви Господњи страни путевима друштвене заједнице. Замена имена Евсевија именом Ксенија је био чин безрезервног поверења у живога Бога“, коментарише овај моменат из њеног житија Киријаки Каридојанис Фицџералд (Ђаконисе у Православној

svetigora / 2012 / јун

Цркви: позване на светост и служење, Крагујевац: Каленић, 2009, стр. 59).

Њихове молитве су биле услишене случајним сусретом са праведним игуманом и презвитером чије име беше Павле. Он је такође био странац на Косу, будући да је био на путу у свој манастир у Карији Милаској, на југоисточној обали мале Азије. Подстакнут њиховом вером и одважношћу, позвао је сестре да крену са њим и настане се у његовој земљи. Касније, Ксенија је основала заједницу која је постепено прерасла у велики женски манастир посвећен светом првомученику и архиђакону Сте-

фану. С обзиром да су дошле са Коса, локално становништво је држало како света Ксенија и њене сестре заправо и потичу са тог острва. Манастир су назвали именом Кинон. Недуго по њиховом доласку епископ миласки Кирил умире, а на његову катедру је изабран игуман Павле. Убрзо по избору за епископа, Павле долази Ксенији у манастир где ју је убедио да је рукоположи у ђаконски чин (нав. дело, стр. 60). „Ксенија се показала достојном овога, будући да је постала позната као подвижница и блага мајка свога сестринства. Хваљена је због своје спремности да притекне у помоћ сестрама и другима који су тражили њену помоћ, без фаворизовања било кога с обзиром на политичку, друштвену и финансијску позадину. Стога су Ксенији као духовној мајци долазили не само чланови њене заједнице већ и многи из градова у близини њеног манастира. Њену смрт су обележила многа знамења и исцељења“ (нав. дело, стр. 60). СВЕТА МАКРИНА Њен се спомен слави 19. јула. Најстарије је од десеторо деце Емелије и Василија. Била је сестра светог Василија Великог, Григорија Нисијског и Петра Севастијског. Макрина је постала другом мајком своје породице након очеве смрти. Њен брат, свети Григорије Нисијски, је хвали због начина на који је помагала у одгајању браће и сестара. Он описује њихов однос говорећи да је она била отац, учитељ, водич, мајка и мудри саветник у свему добром. Убрзо након што је испунила овај тешки задатак, Макрина је од породичног дома, који се налазио у месту Аниса у Понту, поред реке Ирис, начинила манастир. Касније је основана и друга, мушка монашка заједница, коју је водио њен најмлађи брат Петар. До њене смрти обе заједнице су постале велике и познате. Верује се да је њена заједница, попут манастира свете Поплије, имала међу чланицама и ђаконисе. Познато нам је име једне, свете Лампадије, која је имала значајну улогу у догађајима везаним за Макринину сахрану. Будући да је током живота поштована као учитељица своје браће, Макрина је позната не само по своме познавању Писма и хришћанског учења, већ нарочито због мудрости у питањима вере коју је стекла кроз лично искуство. „Од самог почетка, мала монашка заједница коју је основала света Макрина била је утемељена на етици радикалне једнакости богатих и сиромашних чланова. Заједница је наглашавала редовну молитву, напоран рад, подвиг и послушност духовној мајци. Иако духовна мајка заједнице, Макрина је била позната по томе што себе никада није издизала изнад чланова заједнице. Као што је случај у многим повестима о женама ђаконима, Макрина није показала никакву пристрасност у вези са примањем у заједницу. Није се обазирала на друштвени, политички или финансијски статус. Њена брига је најпре била непоколебљива посвећеност вођењу хришћанског живота у оквиру монашке заједнице. Практиковање потпуне једнакости међу подвижница-

ма које су живеле у заједници је по себи било моћно сведочење околним становницима међу којима је и даље владала друштвена раслојеност, упркос утицају хришћанства. Однос међу супружницима је такође био условљен овим, чак и у приватним оквирима хришћанског брака. Манастири попут овог су важно сведочанство једнакости мушкараца и жена у Христу. То да је живот у Христу доступан у пуноћи свима, без обзира на јасне деобе међу људима, укључујући и поделу полова, јесте сведочење рођено из како мушког, тако и женског монашког искуства. Поред овога, изгледа да је Макрина својим примером и учењем имала снажан утицај на свога млађег брата, светог Василија. Његова монашка правила су одраз Макрининог учења и њених монашких заједница“ (нав. дело, стр. 61-62)

* Уобичајни облик овог имена у житијној литератури на српском је Олимпијада

јун / 2012 / svetigora

СВЕТА ОЛИМПИЈА* Њен се спомен слави 25. јула. Била је најближи пријатељ светог Јована Златоустог и, можда, најпознатија међу женама ђаконима које Црква слави. Олимпија је постала позната по својој великодушности до неразумности. Након превремене смрти мужа, раздала је своје велико богатство сиромашнима, основала болницу и понудила гостопримство клирицима који су долазили у Цариград. У царском граду је основала заједницу која ће касније прерасти у велики женски манастир. Црквени историчар Созомен бележи да је, пошто је обудовела, патријарх Нектарије рукоположи за ђакона (нав. дело, стр. 62) док је још увек била у двадесетим годинама. Он ју је убрзо поставио за старешину ђакониса Велике цркве свете Софије у Цариграду, где је служила као игуманија и ђакониса. Свети Јован Златоусти, који је наследио Нектарија 397. године, узео је у обзир високо мишљење претходног патријарха о Олимпији, будући да ју је консултовао у многим питањима, укључујући и црквене послове. „На светог Јована Златоустог Олимпија оставља снажан утисак, тако да се убзро међу њима

33 Митрополит Амфилохије са сестрама код храста из времена Светог Саве у близини манастира Дуљево.

svetigora / 2012 / јун

развило дубоко, доживотно пријатељство. До овога је дошло убрзо након њиховог упознавања, након што се Златоусти супротставио у вези са њеним начином вршења службе. Она је заправо била некритички великодушна и наивна, нарочито по питању клирика који су самовољно користили помоћне фондове. Уз помоћ Јованову постала је обазривија. Након тога ју је бранио од клирика коју су критиковали због вршења служби које по правилу припадају мушкарцу. Бранећи Олимпију, Златоусти вели: Не реци ’жена’, већ пре ’мужаствено биће’, јер је она мушко по свему осим по телу... по начину живота, делима, знању, храбрости у невољи. Он даље оправдава њено служење поредећи је са Персом, коју апостол Павле хвали као жену која се много трудила у Господу (Рим. 16, 12). Златоусти намерно узима овај одељак, будући да зна како реч труд код апостола Павла означава апостолску службу евангелизације, коју је и сам вршио. А Перса се много трудила. Свети Јован одмах додаје и не нарочито суптилно поређење против преовлађујуће црквено-политичке праксе: јер сви траже своје, а не Христово (нав. дело, стр. 62-63). Олимпија је превазишла многе својим неограниченим ентузијазмом у раду на евангелизацији жена које су желеле да постану хришћанке, у руковођењу заједницом и у непрестаном добротворном раду, упркос угрожавању сопственог здравља. Забележено је да се број жена под њеном управом у манастиру повећао како се глас о њој као доброј духовној мајци проносио Цариградом. Заједница је тако добила најмање 250 чланица. Брзо увећање заједнице имало је за последицу да Олимпија потражи помоћ у управљању. Држала је да ће бити од помоћи уколико се заједница подели у четири одељења на челу са ђаконисама. Затражила је од светог Јована да у ђаконски чин рукоположи три њене сестре монахиње у које је имала дубоко поверење: њену рођаку Елисантију, и њене сестре Мартирију и Паладију, које би јој биле сараднице у управљању манастиром. Златоусти је прихватио њену одлуку и рукоположио за ђаконе цркве свете Софије ове Олимпијине духовне сестре (нав. дело, стр. 64). Олимпија је заиста била блиска пријатељица светог Јована, али и његова ученица. Током многих година Златоусти се саветовао са њом у црквеним питањима и њихово пријатељство је преживело бројна искушења. Не чуди што је она остала верна Златоустом током његовог изгнанства. Свети Јован написао је Олимпији најмање седамнаест писама из изгнаства. У овим писмима карактеристичан уводни поздрав гласи: Госпођу моју, пречасну и богом љубљени служитељку Олимпију ја, Јован епископ, поздрављам у Господу. Као и њен љубљени пријатељ, и Олимпија умире у изгнанству неколико месеци после њега 407. године.

СВЕТА ИРИНА ХРИСОВАЛАНТСКА Спомен јој се слави 28. јула, а живела је крајем деветог и почетком десетог века. Потицала је из једне од најугледнијих породица Ромејског царства, тако да је уживала све повластице њеног сталежа и богатство. Била је позната по томе што је превазилазила племиће у способности доброг одлучивања. Ова њена особина је привукла пажњу највиших кругова царског двора у Цариграду, тако да се она умало удала за цара Михаила III. На њену срећу, до брака није дошло, тако да је била слободна да се посвети монашком животу ступајући у Хрисовалантски женски манастир у Цариграду. Приповеда се да

је смирење које је показала Ирина изненадило сестре у овом великом манастиру. Оне нису очекивале да се ова племкиња према свакој чланици заједнице односи са поштовањем као према царици. Лично је била посвећена молитвеном животу, изучавању Писма и житија Светих. Такође је тражила прилику да се бави и добротворним радом. Након извесног времена игуманија је умрла и свима је, изузев Ирини, било јасно да она треба да постане нова игуманија. Без њеног знања, монахиње су одлучиле да договоре сусрет са цариградским патријархом Методијем (14. јун) како би решавале питање избора нове игуманије. Монахиње су биле уверене да ће свети Методије донети исправну одлуку, будући да је био поштован због своје прозорљивости. Приповеда се да је Ирина дошла уз велико противљење. Жене су знале да могу веровати Методију. До овог времена, он је за собом већ имао велико искуство у борби против иконоборства. Његово држање, отвореност духа и недостатак злобе помогли су му да поднесе многе године патње и затвора. Лични интегритет, који му је омогућио да на миран начин остане веран истини, заслужан је за поштовање које су монахиње гајиле према њему. Како је био обичај, патријарх је примио монахиње у цркви свете Софије и саслушао њихове захтеве. Захваљујући дару прозорљивости патријарх је знао да су жене изабрале праву особу за службу. Без оклевања је устао са престола и затражио кадионицу. Истог трена је отпочео молитву кадећи и појући хвале Господу. На изненађење свих присутних, Методије је отпочео службу током које је најпре рукоположио Ирину за ђакона Велике цркве (нав. дело, стр. 66). „Како њен животописац примећује, Методије је, будући богонадахнут, увидео да је Ирина стекла духовни дар чистоте срца, будући да је најпре желела да угоди Господу, тако да је пред Њим имала смелост. У наставку богослужења ју је поставио за игуманију хрисовалантске монашке заједнице. Једноставно говорећи, Ирина је заправо била увучена у ђаконски чин, будући да у њеном житију нигде не стоји да је она прихватила великодушни позив који су јој упутили свети Методије и њене сестре“ (нав. дело, стр. 66). Будући да је била духовна мајка заједнице, у манастиру је био обичај да игуманија позива сваку сестру да се ради духовног руковођења са њом нађе у ђаконикону. Приповеда се да је, убрзо пошто је Бог подарио Ирини способност виђења срца других, дубока љубав њених сестара према њој порасла до невероватних размера. За релативно кратко време глас о Ирини као духовној мајци се још више раширио, не само у оквиру самог великог манастира, већ и по целом Цариграду. Манастир је убрзо почео да прима мноштво људи који су долазили тражећи исцељење, заступништво, благослов, савет, духовно вођство и љубав Божију у лику свете Ирине. На овај начин је служила Господу током много година. - наставиће се -

stare^nik

Старац

Арсеније Спилеот ЖИТИЈЕ ао што је приповедао сам старац Арсеније, у свету Анастасије Галанопулос, од родитеља Димитрија и Сотирије, прва отаџбина његова беше благословени и прослављени Понт. Када је Анастасију било дванаест година, притисци у више наврата – пљачке и ноћни препади – приморали су многочлану породицу да се, заједно са многим другим земљацима, одсели у јужну Русију. Понтијски Грци су у том питомом православном окружењу неометано наставили благословена и непоновљива предања своја. У том благословеном окружењу, проживео је своје детињство мали Анастасије, који се заједно са својом сестрицом Партеном, издвајао својом побожношћу. Грчки језик скоро да није ни знао, али је понтијски и турски говорио веома добро. Касније је научио и руски. На језицима које је знао, он је читао верске књиге, а пре свега Житија Светих. У брату и сестри рано поче да се рађа чежња за монашким животом. На крају дође и благословена одлука. Чувши о спасоносним светим местима Палестине, младићу се срце загреја, те он одлучи да пође, са циљем да се посвети и да послужи тамо, где је сам Бог пристао да ходи. У Света места је стигао 1910. године, и остао је око осам година, служећи у разним поклоничким местима: у Светом гробу, у манастиру Светог Претече, у Витлејему. Где год би га слали, он би са усрђем хитао. На крају је пострижен за монаха (расофорног) на Гори кушања, добивши име Анатолије. Пошто усрдно послужи осам година на разним поклоничким местима, чувши од самог учитеља да у Грчкој постоји место потпуно посвећено молитви и богослужењу, Света Гора, без одлагања одлучи да се тамо пресели. Пошавши из Светих места око 1918, монах Анатолије, као небопарни орао, стиже на Свету Гору, на којој изабра тада најсиромашнији манастир, Ставроникиту, са циљем да искористи идиоритмијско устројство зарад већег подвизавања. Он убрзо прими и анђелски образ, добивши име Арсеније. Обузет помешаним осећањима, чежњом за тиховањем, са једне стране, а са друге, страхом да можда није воља Божија да ради узвишенијег живота напусти место свог покајања, посаветовавши се са својим старцем, Арсеније по његовом савету, постави за садржај своје молитве псаламски стих: Кажи ми, Господе, пут којим да пођем (Пс 142, 8). Човекољубиви, пак, Господ, који чини по вољи онима који Га се боје, не одоцни да обавести ову чисту душу, гласом сличним оном упућеном имењаку његовом, Арсенију Великом: „Арсеније, иди и спаси се“ – „Арсеније, ћути и тихуј.”

јун / 2012 / svetigora

КОД СТАРЦА ЈЕФРЕМА По божанском призиву и домостроју, један други младић, ретке божанске ревности, напустивши све светско, стиже око 1920-1921 на Свету Гору, претражујући светогорске пећине и јаруге, тражећи богоносне подвижнике и утољење духовне жеђи своје. Два младића, по божанском мигу, пењаху се на свети врх, петог на шести август, на установљену славу Преображења. Тамо високо, на врху, они се први пут сретоше и упознаше. Пошто установише да имају иста искања и божанску чежњу, они обећаше да од тада остану нераздвојни до смрти. Но, вреди да се нагласи и то да га је о. Арсеније, будући свестан својих размера и провидећи код Франциска, још увек лаика, велике дарове и владалачки дар, од првог тренутка замолио да он преузме иницијативу. Карактеристично му је рекао: „Од сада ћеш ти бити око, а ја ухо.“ Заyставили су се код једног простог, благог и незлобивог старчића, заједно са још једним братом. Тај старчић је био познати старац Јефрем бачвар, чија је келија била посвећена БлагоКада читамо Житија Светих, задобијамо вестима Пресвете Богородице, и налазила се мало две користи. Прво, пример њихових ниже од познате Даниловске келије. Тај једноставан подвига нас буди из наркозе немара, и старац не одоцни да постриже искушеника Францидруго, када читамо Житија Светих са ска у велику схиму, давши му име Јосиф. побожношћу, Свети се моле Христу за нас.

svetigora / 2012 / јун

Блаженопочивши старац Јефрем, осим бачварског заната бавио се и дуборезом. Дуборезао је иконостасе за многе свете храмове. У време када су се монаси Јосиф и Арсеније настанили код њега, у Катунакији би обновљен храм келије Светих Арханђела. Старац келије беше позвао неког дуборесца, да би му овај дао попуст. Он му затражи тридесет златних лира. Будући да не имађаше да да тако много, он позва старца Јефрема. – Хоћеш ли да ми направиш иконостас? – Хоћу. Што се цене тиче, није било речи. Старац Јефрем се лати посла и заврши иконостас. Дође ред да се плати. Старац келије претражи касу и нађе две лире. Извади их и даде му. Истовремено му рече: – Је ли у реду старче Јефреме? – У реду, у реду, старче. Хвала. „Чим сам то сазнао”, вели старац Арсеније, „ја се запалих као ватра и не издржах, те отидох до старца и рекох му: – Старче, све-све, али ово не могу да прећутим. Онај му је тридесет лира тражио, а тебе је са две лире већ исплатио? На то ће, једноставан, али мудар старчић: – Ако ли нам за све буде овде исплаћено, шта ће за небеса да нам остане, дете моје? Неколико дана после упокојења нашег старца Јефрема, угледах га у виђењу, док сам се молио. Он се налажаше на неком прекрасном месту. Лице његово сијаше од обиља славе, док је стајао пред неком лепом црквицом. Пошто се обрадовах, јер га видех у таквој слави, упитах га: – Старче, каква је ова лепа црквица? – А, то је моја црквица. Сећаш се када сам дуборезао иконостас за две лире? Будући да ми не беше исплаћено тамо, а ја не роптах, нити осудих, Христос ми је сачувао ову цркву на небесима. Сећаш се да сам ти говорио?“

СА ОЦЕМ ЈОСИФОМ Одмах по уснућу њиховог старца, монах Арсеније рече о. Јосифу: „Брате, ти знаш да ја не могу да узмем иницијативу, зато те молим, преузми ти одговорност, а ја ти обећавам да ћу ти бити послушан до смрти.” Од кад смо га упознали, старац Арсеније је на свом узглављу стално држао фотографију свог старца и саподвижника. Када би га неко упитао: „Ко је ово, старче?”, уобичајен одговор, у свој својој једноставности, био је: „Тај ту, кога видиш, и ја, провели смо четрдесет година заједно боси.” Једном приликом, успињући се ка келији снегом завејаном стазом, натоварени стварима, двојица подвижника на тренутак почеше да посустају. Тада старац рече: „Оче Арсеније, машина је ослабила, застанимо мало да је оснажимо.” Они разгрнуше снег, десно и лево, па отпочеше коленопреклоњења и топлу молитву. Пошто помешаше топле сузе са залеђеном водом, осетише се обновљени, и лако наставише успон ка келији. „Другом приликом, међутим”, приповеда старац, “због истеривања своје воље добио сам епитимију. Требало је да идемо негде, али старац се не осећаше добро. Ја га, међутим, наговорих, те пођосмо боси по снегу, све док не стадосмо на пола пута.

старац Арсеније

Један благочестиви студент, који је често долазио у Буразерску келију, поставио је старцу следеће питање: „Старче, како је могуће да непрестано изговарамо молитву, сагласно савету апостола Павла?” Старац се заиста нађе у тешком положају. Он сам је доживљавао ту тајну, али како да је протумачи речима, тако да би га његов саговорник, за кога је деловало да није непосвећен у тај језик, разумео? Међутим, у једном тренутку, да би изашао из безизлаза, старац беше приморан да се ода говорећи: „Да, дете моје... Како да ти објасним да би схватио? У овом тренутку моја уста ти говоре, али унутра, у срцу, машина ради непрестано.” – Арсеније – рече ми старац – машина се угасила. Шта ћемо сад? Да ли је то казао озбиљно, да ли у шали, не знам. Узех га и ставих на рамена, и носих га све до келије. Од тада сам научио да не истерујем своју вољу. Када бисмо ишли негде, имали смо правило да ходамо један испред другог 15-20 метара, ради избегавања празнословља и непрестаног творења молитве. Уколико би се десило да неко прође, поздравили бисмо га климањем главе, без речи. Понекад је, међутим, било и радозналих. Када би угледали два калуђера, боса и подрпана, питали би: ‘Одакле сте? Где сте пошли? Зар вам није хладно босима?..‘ Старац, ни речи. А мени, опет, саосећајност није допуштала, те бих разменио неколико речи. Потом ме је, међутим, старац позивао и иронично питао: ‘Шта би, оче Арсеније? Јеси

ли исповедио човека? Је ли чист (достојан) да буде свештеник?‘ На такав начин, изокола, старац ме је исправљао.“ „Имали смо једну чатрњу, и помоћу олука смо скупљали кишницу, што беше довољно за основне потребе, али сам за зидање наших келија воду доносио из далека, на рамену. Једнога дана сунце беше ужарено. Старац ми се сажали и рече нашој Пресветој Богородици: ‘Молим ти се, Пресвета Богородице, постарај се за мало воде, јер се о. Арсеније много уморио.‘ Истог трена зачу се некакав ударац из оближње стене, он погледа тамо, и шта виде! Одмах смо ставили суд за скупљање воде. Било је довољно. Од тада сам се ослободио доношења воде.“ Старац је читање сматрао неопходним и говорио је: „Читање је један вид молитве. Ми смо сваки дан читали по главу-две из Светог Писма, а затим и светоотачке књиге. Што се Исака Сиријског тиче, увек нам је био поред узглавља. И да немаш ниједну другу књигу, Исак Сиријски је довољан. Он све говори. Такође смо читали: Лествицу, авву Доротеја, Евергетинос (Врлинослов), Светог Макарија итд, али и Житија Светих. Када читамо Житија Светих, задобијамо две користи. Прво, пример њихових подвига нас буди из наркозе немара, и друго, када читамо Житија Светих са побожношћу, Свети се моле Христу за нас. Увек треба да се помолимо пре него што почнемо читање. Када после молитве читамо житије неког Светог, оно нас тако потреса, да не можемо да зауставимо сузе. То се дешава стога што молитва просвећује ум.” – Старче, шта да читамо више из Светог Писма? – Цело Свето Писмо је богонадахнуто, и треба га читати. Из Старог Завета посебно треба читати Псалтир. Та је молитва веома јака.

јун / 2012 / svetigora

УПОКОЈЕЊЕ СТАРЦА ЈОСИФА После петнаест година сурових подвига у скиту Светог Василија, двојица подвижника одлучише да сиђу у мање неприступачна места. Код старчевог брата, о. Атанасија, приброја се монах Јосиф. Следећи брат био је о. Јефрем. Братству се придружује и братанац старца Арсенија. Тамо горе, у камењару и удаљеним пећинама... Тако братство поново стече молитвену црквицу посвећену Претечи, у којој, пошто би рукоположен, о. Харалампије свакодневно служаше. Поредак бденија беше следећи: од јутра до поднева оци су радили било рукодеље, било грубе послове итд. Поподне би се сваки од братије повлачио у своју келију и тамо би, сат-два, на бројаници завршавали вечерње, и уколико би претекло времена, могли су у наставку да читају. Затим је постављана заједничка трпеза, која је, пошто је старац добио нове монахе, престала да буде непрестано без уља, него је био држан канонски поредак установљених постова. На ту одлуку се старац одлучио, пошто је у пракси схватио да нова генерација нема снаге за непрестани пост. Тако је сав терет пребацио на спасоносну послушност и непрестано бденије, од кога се, како је говорио (по старцу Арсенију), отварају очи душе свих нас, док је пост био са расуђивањем и умерен. После заједничке трпезе братија се повлачила ради телесног одмора, три-четири сата. Око заласка сунца су устајали, и пошто су одлазили код старца на благослов, истовремено су имали благослов да попију по кафу, као окрепљење за бденије. Слабијима је било дозвољено, да, окрепљења ради, узму неко мало, произвољно послужење. Од дванаест сати по византијском времену, до шест, оци су бдели сваки понаособ. Од шест до пола девет, бивала је свакодневна Света Литургија. После Литургије, братија је имала око два сата починка, да би потом устали са усрђем за послушање, потпуно предани вршењу послушања, уз апсолутно ћутање, осим када је било неопходно проговорити. Истовремено су у устима непрестано изговарали молитву Господе Исусе Христе, помилуј ме, и Пресвета Богородице, спаси ме. У међувремену, здравље великог старца се веома погорша, тако да 1959. године, пошто је он провидео и најавио своју кончину, 15. августа, после Свете Литургије, Пресвета Богородица на дан свог светог Успења, прими блажену душу старчеву. Оде старац. Сиротство велико, бол тежак! Старац Арсеније беше утеха, заједно са заоставштином коју наследи братство по питању поретка бденија, и последњим отачким саветима. Између осталог, старац даде благослов, да по смрти његовој, деца његова остану свако у својој келији да би убудуће свако посебно могао да оформи своје братство. Старац прелази у Буразерску келију. Када смо отишли у Буразерску келију, старац је имао око осамдесет пет година. Премда је, како говораше, имао тако сурово васпитање, никада се није разболео, нити је таблету икада ставио у уста. Међутим, тело поче да отежава у толикој мери да, када је клечао, није могао сам да устане. Али, како добра навика проналази начина? Често нам је говорио да авва Исак пише у својим аскетским делима: „Онај који

жели да се спасе, домишља се.“ Тако и старац. Како се довијао? Чинио је поклоне савијајући се до кревета у својој келији. Одатле је могао да устане, но говораше: „Будући да је дотле пола поклона, зато чиним дупло, те тако сравњујем рачун.” Док су једног дана старци Арсеније и Пајсије заједно седели на клупи у дворишту, старац Пајсије упита: – Старче Арсеније, виђаш ли понекад старца Јосифа у сну? Старац Арсеније му у простоти одговори: – Да, старче, виђам га. Пре неколико ноћи га видех тако живо. Дође, загрли ме и рече ми: „До када ћемо да живимо одвојено? Дођи, чекам те.“ А ја му рекох: „Ма, као да је то у мојим рукама?” Из личних разговора које сам водио са старцем Пајсијем, уверио сам се у поштовање које је гајио према нашем старцу Јосифу. Карактеристично ми је говорио: „Ах, шта сам изгубио! Кад сам дошао на Свету Гору, старац је био жив. Чуо сам глас о њему, те упитах неког свог познаника. Он ми рече: „Не слушај шта причају. Све су то лажи.” Ја му поверовах и не отидох да га упознам. Али када су издали његова писма и када сам их прочитао, тада сам схватио како је старац био ретка личност, и каву сам велику ризницу пропустио.”

Коришћени текстови из књиге „Старац Арсеније Спилеот” Приредиле: Сестре манастира Рустово

svetigora / 2012 / јун

УПОКОЈЕЊЕ СТАРЦА АРСЕНИЈА После молби, подстрека и многих саветовања, и по коначној одлуци, почетком септембра 1979, братство се већ дефинитивно преселило из хиландарске Буразерске келије у свети манастир Диосинијат. Тај свети манастир су прославиле многе савремене личности, међу којима први беше, читавих 40 година игуман, старац Гаврило, који се тада већ налазио на заласку живота.

Поред тог великог пастироначелника, манастир се обогати истинским чедом пустиње, подвижником Арсенијем. Први тркач, старац Гаврило, две године пре свог преподобног уснућа, би збринут у малој манастирској болници, да би за њим, следеће године, пошао и други атлета пустиње, старац Арсеније, и био смештен у истој соби. Бистрином духа, која је одликовала обојицу стараца, болница нашег манастира постаде прави духовни центар, у који често сви долажаху – од игумана, до последњег монаха, али и многи поклоници. Старац Арсеније дочека почетак септембра, исцрпљен, али са ведрим духом до краја, потпуно спреман, очекујући велико путовање. Поздравља се и поучава братију, једног по једног, природно и мирно, као неко ко се пресељава на друго место, али истовремено одбројава већ и минуте. Порука беше примљена, а извршење као да је мало каснило. Међутим, дође и тај благословени час, касно увече, између првог и другог септембра. На трен се показа као да засветле освећено лице старчево, и душа његова полете као птичица ка небесима. Но, да се не би чинило да је заборавио своју љубљену рођену сестру, монахињу Евпраксију, те ноћи, како ми је она сама казала, веома рано је осетила живо присуство његово, заједно са неким слатким поветарцем у души, који се продужи читаве те ноћи уз једну, по први пут виђену, чудну појаву. Једна птичица умилног гласа сеђаше читаву ноћ под прозором, цвркућући тако умилно, као да се чула небеска анђелска мелодија, припремајући мати Евпраксију да трезвено прими вест. Ујутру, 2. септембра, стиже радосно-тужна вест, јутарњим телефонским позивом из манастира Дионисијата. „Игуманијо, ваш брат, старац Арсеније, само што се преставио у Господу.”

У средини (седи): старац Јосиф; с лева на десно: отац Атанасије, отац Јефрем (Филотејски), старац Арсенје, отац Јосиф (Ватопедски), старац Теофилакт и отац Харалампије

aktuelno

Из саопштења Светог Архијерејског Сабора СПЦ

У Београду је, од 15. до 23. маја, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано редовно заседање Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

говачког г. Григорија да и даље, у својству заменика, помаже Митрополиту дабробосанском г. Николају у обављању архипастирских дужности. Сабор је и овог пута изразио своје дубоко жаљење и уложио протест због грубога кршења људских права и верских слобода верникâ аутономне Охридске Архиепископије у БЈР Македонији, са врхунцем у незаконитом шиканирању и хапшењима невиних људи, при чему су прогони и акти насиља ескалирали дотле да је Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован по шести пут утамничен под исфабрикованим оптужбама и поново на правди Бога осуђен на две и по године затвора. У свему је најтужније и најружније то што се све збива на захтев тамошње повлашћене расколничке организације која себе означава називом „Македонска Православна Црква”. Сабор са једнаком пажњом и не мањом забринутошћу прати и поступке власти у Црној Гори, који такође – са нешто мање директног и грубог насиља, али са сличним курсом угрожавања мисије законите Цркве у Црној Гори и државног протежирања минорне, готово непостојеће Дедеићеве секте – гази основна људска права православних свештеника и верника, не либећи се ни потпуно антицивилизацијског и за европске појмове нечувеног депортовања појединих свештеника само зато што, наводно, Православна Црква, вековима старија и од Црне Горе, и од Србије, и од сваке постојеће државне творевине на Балкану, није „регистрована” код полиције по закону из времена Брозове „демократије”. Оспоравање и самог права на постојање СПЦ у Црној Гори, амбиције појединих црногорских политичара да, иако по убеђењу махом атеисти, уређују црквена питања, да регулишу унутрашњи живот, устројство и односе у Православној Цркви, да помоћу притисака, па и уз претњу силом, манипулишу идентитетом Цркве у Црној Гори, њихова нескривена тежња да је учине инструментом својих политичких замисли и да они агресивно обликују садржај црквеног живота православних хришћана у Црној Гори – све то представља угрожавање основних људских права и верских слобода, делатно порицање секуларног – а то значи верски неутралног – карактера савремене државе и одбацивање демократског начела одвојености Цркве и државе, као и поновно увођење историјски давно превазиђеног разликовања између грађана првог и другог реда, и то на основу њихове верске и етничке припадности. Стога Сабор од државних органа Црне Горе очекује да поштују сопствени устав и законе, а самим тим и права СПЦ и других Цркава и вјерских заједница, утолико пре што то представља и њихову обавезу пред међународном заједницом. Сабор је посебно забринут што ни после толи-

јун / 2012 / svetigora

вети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј и извршен призив Светога Духа, Духа истине и мудрости, којим Црква живи и дела свагда, а посебно на саборима њених епископа. У току овогодишњег заседања Сабора Литургија је саборно и свечано служена још једанпут – у суботу 19. маја, на празник Преноса моштију Светог Саве – у храму Светог Саве на Врачару. Литургијски и духовни живот Цркве је обогаћен и тиме што је Сабор прибројао каталогу светих Православне Цркве двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика пострадалих 1688. у Момишићима (Подгорица). За дан њиховог литургијског спомена и празновања одређен је исти дан на који се празнује спомен светих четрдесет мученика пострадалих у граду Севастији у Малој Азији (празник познат под народним именом Младенци) и о томе ће Свети Синод службено обвестити све помесне Православне Цркве како би све оне могле да унесу њихова имена у своје богослужбене књиге и календаре. Сабор је такође одредио да се спомен светог Никодима, архиепископа пећког, празнује 12/25. маја, а не 11/24. маја као до сада. Сабор је потврдио решеност наше помесне Цркве да у току идуће године богослужењима и одговарајућим духовно-културним манифестацијама достојно и достојанствено прослави значајан јубилеј хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина (313–2013), документа о слободи вере и савести од прворазреднога значаја, актуелног и данас не само са историјског него и са егзистенцијалног аспекта. Сабор је, у истом духу и смеру, поново потврдио и свој непромењени став да треба интензивирати, продубити и богословски обогатити досадашњи процес припремâ за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, и у догледно прикладно време сазвати тај општи Сабор, са дужном одговорношћу и уз верност богонадахнутим начелима функционисања васељенских и великих помесних сабора Цркве. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, расправљало се и одлучивало о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма. Упознавши се са релевантним чињеницама, Сабор је питање арондације Архиепископије београдско-карловачке, по броју верникâ највеће епархије у СПЦ, одложио за извјесно време како би се извршиле неопходне припреме и обезбедила елементарна инфраструктура будућих епархија на том простору. Из истих разлога Сабор је одложио и попуњавање новооснованих Епархија, аустријскошвајцарске и буенос-ајреске, епархијским архијерејима и продужио мандат њиховим досадашњим администраторима. Исто тако, Сабор је умолио Епископа захумско-херце-

svetigora / 2012 / јун

ко година од егзодуса српског народа са Косова и из Метохије 1999. и мартовског погрома 2004. године, и поред присуства међународних снага и гарантијâ великих сила, још нема никаквих услова за повратак и слободан живот прогнаникâ и избеглицâ. Штавише, и даље су угрожене српске православне светиње, домови и имовина, као и права припадникâ српске заједнице, особито на подручју јужно од Ибра. У контексту домаћег и међународног дијалога о статусу јужне српске покрајине, Сабор сматра да би наметање решења супротних резолуцији Уједињених нација број 1244, Уставу Србије и нормама међународног права проузроковало једино дугорочну – а можда и трајну – кризу и нестабилност, односно људску несрећу, на простору који је ионако одавно постао символ подељености, сукобâ и страдањâ. Једна од ретких светлих тачака на њему јесте живот и рад обновљене Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, чији грађани, данас у огромној већини албанске народности и муслиманске вероисповести, омогућују несметан рад ове значајне установе Православне Цркве и српског народа. Такав однос заслужује наше поштовање и нашу захвалност. Однос Цркве и државе у Србији и у Републици Српској Сабор сматра начелно добрим, али очекује да нова Влада Србије исправи грешке одлазеће владе по питању реституције одузете црквене имовине и статуса веронауке као предмета, односно катихетâ и вероучитељâ као просветних радника у јавним школама, као и да убрза процес увођења војних свештеника у Војску Србије. Сабор са задовољством и благодарношћу Богу констатује да СПЦ одржава литургијско и канонско општење и сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Ријеч је о неканонском деловању епископата и клира Румунске Православне Цркве на канонском подручју других Православних Цркава, па и наше. У нашем случају, поједини епископи и клирици из сусједне Румуније и даље незвани долазе у неке градове и села Источне Србије, односно Епархија тимочке и браничевске, и ту свештенодејствују, без знања и одобрења надлежних архијереја СПЦ, рушећи тако саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је више пута најенергичније протестовала, а затим прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Сабор је поново, по ко зна који пут, упутио протест Патријарху румунском Данилу и његовом Синоду због неканонских упада у области под јурисдикцијом СПЦ и са жаљењем поручио да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве – толерисани или подстицани од стране њеног Патријарха и Синода, свеједно – не престану са својим небратским и антиканонским деловањем, предузети све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави не-

одговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Црквама и међу братским народима, какви несумњиво кроз векове јесу српски и румунски народ... Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и СПЦ негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната. Мир и јединство СПЦ нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко-призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Стога је Сабор одлучио да и сада позове монаха Артемија (Радосављевића) да се, заједно са својим следбеницима бившим јеромонасима, монасима и монахињама, врати Цркви, путем покајања, са пута раскола, за који и сâм каже да је свестан „да је он велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни крв мученичка не може опрати”, и да стави у дужност Светом Архијерејском Синоду да ову одлуку образложи новим канонским преступима именованог и његовим све дубљим срљањем у раскол: стварањем „парасинагоге” унутар Цркве антиканонским, неважећим рукополагањима и монашењима, отварањем манастира и молитвених домова по Епархијама наше Цркве, јавним блаћењем, лажима, клеветама и оптуживањем Светог Архијерејског Сабора и епископата СПЦ за јерес, лажни екуменизам, монтирање процеса, доношење пресудâ без суђења и тако даље. Сабор је, као и свих претходних година, много пажње посветио црквеном школству и просвети. Подробно су разматрани проблеми како Богословија, од којих неке треба да испуне стандарде предвиђене за улазак у просветни систем Србије, тако и високошколских установа, нарочито оних у региону и у расејању. Сабор је поново подржао иницијативу Дома Карађорђевићâ да се посмртни остаци чланова српске краљевске породице који почивају у туђини пренесу и часно сахране у задужбини Карађорђевића на Опленцу. Сабор поново апелује на Град Београд да размотри могућност похрањивања костију српског, америчког и светског великана науке и духа, Николе Тесле, на Светосавском платоу или, евентуално, у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Састав Светог Синода остаје, одлуком Сабора, исти. Сабор изражава своју забринутост због чињенице да је у српском народу више умрлих него рођених и да нас је сваке године мање за један град средње величине, што свједочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама СПЦ и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије, порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуализма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних других идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и делање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је Љубав.

•

ОКСАНА Головко јун / 2012 / svetigora

Али, како се у том случају спасава неплодна жена? Она се спасава идући за Христом, испуњавањем Христових заповјести и прије свега, заповјести о љубави. Исто као што се спасава мушкарац. А из наопако протумаченог исказа апостола Павла, произилази да се мушкарац спасава сам по себи, он је ионако добар, а жена још мора и да рађа. Наравно, то је погрешно. Тако протумачена ова мисао, истргнута из контекста Светог Писма, је у потпуности осиромашена. Она не може бити тумачена ИМА ЛИ НАДЕ ЗА СПАСЕЊЕ? и читана у само том смислу, да жена треба да буде • Жена се спасава рађањем дјеце. Данас је то фраза искључиво репродуктивна машина и да се навокоја постаје стереотипна у православним кругови- дно у томе састоји њена главна заслуга пред Богом. ма. Али, шта са онима који не могу да имају дјецу? Испада да за нас идеал хришћанске породице Зар они немају наде? треба да буде муслиманска породица или људи из За мене је тумачење израза „рађање дјеце“, који се нала- племена мумба-јумба. Управо они живе према пози у посланици апостола Павла (1. Тим 2,15), као просте „репро- ставци: што више дјеце, тим је већа вјероватноћа дуктивности“ у најмању руку необично. Из тога би произи- да неко од њих неће умријети, да ће остати лазило да је свака паганска репродуктивност, у чијој основи жив и да ће њихов род опстати. Шта у томе има лежи само лежи продужетак врсте, спаситељна. хришћанско? Сви знамо да породица Јоакима и Ане није била • Међутим, бездјетни брачници често многодјетна, као ни породица светих Захарија и Јелисавете. осјећају да у њиховом животу недостаје неНапротив, дуго времена морали су да носе срамоту због што веома важно... немања дјеце. Али, нагонска религиозна идеја о томе да је Да, у бездјетним породицима има веома много продужење врсте својеврсно личпатње. Зато што у хришћанским но продужење у вечност, за нас породицама жеља за дјецом хришћане је небитна, јер ми знамо Најважније је да бездјетна по- произилази из саме природе да је спасење задобијање Царства хришћанског брака. Он је конродица не посматра себе као небеског, како о томе говори Нови ципиран као брак у којем је непотпуну. Супружници су Завјет. Дакле, мислим да у датом љубав прије свега, љубав жртвеувијек дужни да се сјећају да случају, апостол Павле нема у виду на, која себе приноси некоме. И је Бог прије свега љубав и да просто многодјетност. дјеца су тај плод брачне љубави, не морамо да Га разумијемо, којему родитељи себе могу да Иако је, наравно, многодјетност али да треба да живимо мир- дају. Када тога нема, супружнидар, прихватати је као за жену но, имајући повјерења у Њега. једино могуће духовно дјелање, ци заиста осјећају своју непоткоје јој је неопходно за спасење – пуност и недовољност. Да ли је не само да је погрешно, него је и то Божја казна? Не увијек. Могу опасно. Јер људи су различити, а људске могућности су вео- ли те породице тумачити бездјетност као срамоту ма ограничене: некоме је многодјетност заиста изводљива, у старозавјетном смислу? Мислим да не, ни у ком а некоме је прилично тешка. случају. Многодјетност је добра када има смисла, када је испуњена родитељском љубављу, и истовремено родитељском и дуКАЗНА ИЛИ ПРОМИСАО? ховном и физичком снагом. Али, авај, дешава се да у поро- • Међутим, мишљење, да неко нема дјеце дицама са много дјеце она бивају ускраћена за неопходну због грјехова или прекршаја, може се чути родитељску љубав, бригу и пажњу у пуној мјери. Не зато што како од вјерујућих, тако и од оних „који ни у су родитељи лоши, већ што једноставно немају довољно шта не вјерују“... То је зато што човјечанство, без обзира на снаге. • Шта је онда, по вашем мишљењу, имао у виду апо- то што је Христос сишао на земљу прије двије хиљаде година и дао нам Јеванђеље, и до дастол Павле? По мом мишљењу, он је говорио о томе да жена, као нас дубоко у себи сагледава свијет потпуно хришћанка и мајка, мора што више може да уложи у старозавјетно. Чак пагански. Што је у суштини васпитање своје дјеце. Једно или више – није важно, главно скоро једно те исто. Јер и у паганској породици, је да их буде толико колико је Богу угодно. У сваком случају, и у старозавјетној се бездјетност, тј. прекидање она носи за њих одговорност пред Богом и дужна је да им врсте посматра као посљедица неког личног дудаје пуноћу материнске љубави, да организује простор око ховног несавршенства. У хришћанству, ово не постоји. Ми пак схватамо да Божји промисао – њих као храм Божји у својој породици. Једна од актуелних тема данас је колико у породици треба да има дјеце. При томе се не може рећи да се однос друшт– ва према многодјетним породицама последњих година радикално побољшао (иако се ту осјећа неки напредак). Али, о бездјетности не да се не говори, него се радије ћути. Присталице „слободних односа“ сматрају бездјетност нормом, док се у многим породицама на то гледа као на Божју казну, која доводи људе до очајања. О томе како преживјети бездјетност, разговарамо са протојерејем Алексејем Уминским, настојатељем московског храма Свете Тројице у Хохли.

razgovor

О бездјетности

svetigora / 2012 / јун

који је нама непознат и који разумијемо тек када се осврнемо, сагледавајући нешто што нас је чинило несрећним, што нам је изгледало као лишавање и катастрофа – у ствари има другачију намјену. На тако чудноват, изузетан начин Промисао Божји нас је провео кроз страшно, тешко и несносно искушење и одједном кроз то открио познање Божје љубави, Његову бригу о нама. Дански философ, хришћанин Серен Кјеркегор једном је написао: „Ако Бог није апсолутна љубав увијек, у свему, онда и нема никаквога Бога. Али ако Бог јесте љубав, онда уопште није страшно не разумјети Га. Можеш да му вјерујеш, не схватајући“. Ми понекад не можемо да примимо Божји Промисао о нама, не можемо да га разумијемо. Али ако је човјек идентификовао најважнију ствар у свом односу према Богу, ако је схватио да Он за њега јесте Љубав, тада тај човјек може да прихвати сваку жалост из Његове руке, у том случају и бездјетност. Као неки крст, као неко остварење себе на други начин, другим путем, каналисање своје супружанске љубави на нешто друго или на некога другога. На примјер, дијете може да се усвоји... • Многе зауставља то што они сумњају да могу да заволе туђе дијете... Могућности и начина да се воли има много. Друга ствар је када човјек хоће да воли владајући дјететом, као неком својином. Тако се понекад дешава и са рођеном дјецом. Родитељи мисле: „То је наше дијете, што значи, оно мора да буде наш шаблон, објекат наших амбиција. Ми хоћемо да он одговара на наша очекивања: да учи у одређеној школи, на универзитету, и тако даље“. И они не виде и не чују шта хоће само дијете; не примјећују да дијете на свијет гледа својим очима; да му срце са ентузијазмом удара и да га одушевљавају оне ствари које су родитељима недоступне. И тако родитељи пролазе мимо живота свога дјетета, при томе, наравно, волећи га на свој начин. Зато се ти људи и боје да узму у породицу туђе дијете. Прије свега, они се плаше да дијете неће бити њихово власништво, њихова сјенка. А свако дијете, било рођено било усвојено, треба гледати не као своје, већ као Божје, избјећи осјећање власништва у односу према њему. Сам сам, бивајући лично не- Само тада се на прави начин колико пута на Светој Гори, може вољети. И тада неће бити страха од усвајања. доносио из Хиландара суве Ако жена не може да роди, бобице грожђа. Давао сам она може да спасе онога ко нема их, са иконом Светог Симе- родитеље и тако заборави на она и са молитвом, неким своју неплодност. Заборави, парохијанима. Они су, испу- привијајући то дијете на своје нивши четрдесетодневно пра- груди, дарујући му топлину и њежност, али не присвајајући вило поста и молитве, јели то га за себе. Усиновљење није грожђе, причешћивали се и просто само излаз за бездјетну

зачињали дјецу...

породицу, то је њена срећа и хришћанска обавеза. Дјеца којима је потребна њега, могу се вољети, чак и када ти их нису дали у руке. Можете их посјетити у дјечјим домовима, у сиротиштима и даривати своју њежност, пажњу, вријеме. Вјероватно, Господ хоће да учини да родитељи, који немају дјецу, и дјеца, која немају родитеље нађу једни друге.

•

Уопште, друштво гледа попријеко и на многодјетне и на бездјетне... Мени се не чини тако. Друштво не тангирају проблеми бездјетности. Углавном се узнемиравају рођаци, ташта, свекрва... Брине их из чисто егоистичких разлога: они би хтјели да имају унуке. А питање многодјетних узбуђује друштво, зато што се људима чини да ће их појести они који имају велике породице. • По статистици, бездјетност је чест узрок развода. Узрок развода је недостатак љубави, неспремност на ону љубав о којој нам говори Христос, то је посесивна жеља. И ако се на крају дочепају нечега, за такве људе даље нема перспективе. Дакле, није у питању одсуство дјеце. Зар је мало бракова који се распадају без обзира на присуство дјеце? • То јест, породица су муж, жена и њихова осјећања. А дјецу им Господ дарује? Да, некоме даје. А некоме онда узима. И ти родитељи остају осиротјели без своје дјеце, а то је горе од бездјетности. Неко рано остане без родитеља. Свијет је веома сложен, отужан и апсолутно га је немогуће рашити по штеповима. Да, било би лијепо када би срећни родитељи вољели своју дјецу, а ови би слушали своје родитеље, и сви живјели дуго и срећно. Али, ми живимо у реалности у којој је бесмислено маштати о срећном животу, поставити себи циљ његовог достизања. Бог нам не обећава срећу, о њој нема ни ријечи у Јеванђељу.

Извор: часопис Тома, http://www.foma.ru/article/index.php?news=5408

јун / 2012 / svetigora

О НАШЕМ ПОВЈЕРЕЊУ У БОГА Жеља да се има дјете, наставак себе, то је више него жеља, то је инстинкт, са којим је тешко борити се... Наравно, сви смо ми људи од крви и меса, и у нама, осим духовног, постоји и инстинктивни, анимални живот. И жени је у том смислу кудикамо теже, зато што је сва њена природа предодређена за рађање дјеце. Али, ако она стално буде притискала ту болну тачку свог природног инстинкта, наново будећи у себи жељу да роди, да доји, тада ће неизбјежно пасти у очајање. Потребно је превазићи очај, знајући да нас Господ разумије, да учествује у сваком тренутку нашег живота. На који начин, не знам, али ја вјерујем у то. Ми не знамо зашто је то једнима дато, а другима није: зашто се једни рађају богати, а други сироти, једни здрави, други болесни. У свим ситуацијама, то је питање нашег повјерења у Бога, нашега идења за Њим и могућности тражења онога шта ти је заиста потребно. Ако волиш, а не добијаш љубав, тада О ЧУДИМА постоји рјешење. Ако желиш да присвојиш љубав за себе, онда та ситуација постаје једнако безизлазна и • Значи, супружници који не могу да имају дјецу, треба да се оставе маштања да роде дијете? за оне људе који могу да роде и за оне којима се то У нашим животима увијек има мјеста за чудо. Тим више, не да. • Да, али многе жене су усмјерене само на своју ако је у питању млада породица, чији живот још није кобол и жељу да роде. Оне су глуве на било ка- начно одређен. Такви људи треба да имају наду у чудо, у милост Божју. кав аргумент. У мојој парохији је било случајева када су родитељи Наравно: „Ја просто желим да родим, да искористим себе као материцу која даје потомство“. Али, са многим здравственим недостацима, са медицинским опростите, то је чисто анимална жеља, а човјек мора закључцима о неплодности, ипак рађали. Рађали по да буде нешто више, много више. Ако ти није дато – завјету, по молитви и веома често рађали тражећи помоћ шта ћеш да урадиш?! Потребно је пред Божјим про- од монашке републике Свете Горе, од манастира Хиландамислом показати смирење и учити се живјети так- ра, гдје из гроба Светог Симеона Мироточивог, оца Световим, каквим те је Бог дао, и тада ћеш уистину живјети. га Саве, већ много, много вјекова расте винова лоза. У принципу, мени нијесу својствени разговори о чуди• Али, друштво диктира стереотип: породица подразумијева присуство дјеце. Без њих то и ма: збуњује ме нека егзалтација у тим темама. Али, овдје не могу ништа. Сам сам, бивајући лично неколико пута на није породица. То је савршена лаж. Породица постоји и тада кад Светој Гори, доносио из Хиландара суве бобице грожђа. нема дјеце, али када постоји љубав двоје људи, када Давао сам их, са иконом Светог Симеона и са молитвом, непостоји ношење заједничког крста и терета. Ја знам ким парохијанима. Они су, испунивши четрдесетодневно свештеничке бездјетне породице. И људи носе свој правило поста и молитве, јели то грожђе, причешћивали крст... Тим више, што је око њих толико људи којима се и зачињали дјецу... У мојој парохији тих случајева има неколико. је потребна људска топлина и њега. Али чудо се даје, ако је заиста плод молитве и велиСлажете се да немају сви људи породицу. Многи остају сами, немају ни дјеце, ни мужа или жене. Али, ке наде у Бога. Не отимање од Бога: „Дај ми то, по сваку они имају шансу да се не осјећају ускраћени. У руским цијену!“, већ спремност да се прими било које рјешење: породицама је постојао обичај да неудата дјевојка „Да буде воља Твоја!“ Најважније је да бездјетна породиживи у породици удате сестре или ожењеног бра- ца не посматра себе као непотпуну. Супружници су увијек та, да помаже одгоју дјеце, васпитавању... Тој је дјеци дужни да се сјећају да је Бог прије свега љубав и да не моона је бивала омиљена и најдража тетка. Тако је не- рамо да Га разумијемо, али да треба да живимо мирно, потпуност њеног живота нестајала у пуноћи живота имајући повјерења у Њега. Са руског превела Марија Живковић породице ближњих.

•

poezija

ВЕСЕЛИН Лазаревић

оћас Легитимишемо се пред самима собом И силом која би да нас сломи или потре Легитимишемо се мартовским цветом Ускршњим вином и песмом У песми је одговор А у одговору порука – Oтaџбино За мене нема јуче Све је за тебе сутра Тако ми Арханђела Који теразијама мери свачију душу Нека измери и ову – Синтезу сопства и природе српства Господе У том светлу сам и рођен Водицом крштења дорођен

svetigora / 2012 / јун

2 И нећу да рђам у ланцима варварске утопије Држим се само Твојих заповести А не налога НАТО- убица из страха и страсти Који служе кавијар својим псима (Псинама) Док у мојој крви горе шума и пут Од манастира Крке до Косова поља Правдо моја Испитај то Твојим детектором лажи И ову песму Ако је достојна Лепа и снажна Да је сама по себи – истина А не плод пропагандне машинерије Господе Није свет створен због њиx Већ због славе Твоје

3 Процени сам Суд је Твој О нама и модернизованим варварима Који објављују наше уништење На конференцијама за штампу Преко парола презира и фабриковане лажи Анатема и бомби Да не допре наша истина до Тебе и уха света Али Њихова истина о њима Неће никада бити наша истина о нама Светлости Њихови изуми су сатански прогрес И теби не треба обавештајна служба Да би спознао лажна уста Мутне очи Помрачење у умовима злотвора Ако сам имало злочест Сам умањи Господе Ти си велик Земља је мала А човек још мањи

ЧУ МО КРИК, ГОСПОДЕ 4 И свуда По широкој географији Твог стварања Препознајем ђубриште њиховог портрета Али следим исконски зов предака Вредност која обавезује на племенитост На достојанство И сводим бес До нормалног нивоа људске осећајности Ово није фраза човека од вере и уверења Већ завет А ако је праштање Немам право да праштам у име срушеног моста Обореног стабла Покорене ливаде Још мање у име Јулијиних последњих речи – Смехом ћемо победити рат Или малене Милице Која се спремала да усни Наиван дечји сан о Барбикама Господе Твоје је праштање А мој крик јачи од свих експлозија У земљи богатој лелеком и тужбалицама 5 Нека ме сустигне Лазарева клетва Велика по имену Снажна по догађају Стравична по чину Узвишена по циљу Изда ли ме снага Од пркосног вертикализма до понижења Од вере до невере Или ми Ти одузмеш реч овако грешном Ако је грех Бити васпитаван у духу родољубиве традиције А злочин Бранити Слободу и Својство Вјеру и Чојство Пуцати за Образ и Име Крст и Крсну славу Господе Ти што све видиш Молимо Те окрени главу 1999. љета Господа нашег

СЛАВКО Живковић

svetigora НА ПОДГОРИЧКОМ

СА МУ К ИГА Г

На међународном сајму књига у Подгорици, 13. маја су представљена Светигорина издања „Кроз њиве глади до хљеба живота“, аутора Клауса Кенета, едиција „Немањићки манастири“ и „Српски православни буквар“. О књигама су говорили Митрополит црногорско приморски Амфилохије, Клаус Кенет, архимандрит Лука (Анић), игуман манастира Дајбабе, професор Весна Тодоровић, проф. др Јелица Стојановић и ђакон Никола Пејовић. женске потомке. Родоначелник те династије, Симеон Немања, рођен је 1113. године на Рибници у данашњој Подгорици. У част деветстоте годишњице његовог рођења издавачка кућа Светигора је покренула едицију Српска културна и духовна баштина, чије прво коло десет књига излази под именом Немањићки манастири. Немањићке манастире ових дана и завршавамо. Наиме, последња књига из овог кола – Манастир Милешева ових дана је ушла у штампу“. Представљајући Светигорино издање „Српски православни буквар“, проф. др Јелица Стојановић је рекла да је буквар књига којом се почиње радост учења и радост знања. Оно чиме се почиње, али чему се увијек враћа, и на што се добрим подсјећа: „Буквар је наш најрадоснији први сусрет са словима која сабирају мисао и знање, на којима је заснована ријеч, њено значење и смисао. И прије буквара дјеца се сретају са појединачним словима у радозналим сусретима, као са изазовом, трагајући шта се иза тих чудесних сусрета са непознатим и тајанственим словима крије. Али буквар је први сусрет са сабиром слова, гдје су сва слова удружена и загрљена, цјеловита. Буквар је цјеловитост слова и слова. Уз то овај Буквар, Српски православни буквар је и православан и српски, гдје слова и право слове и српски слове. То дубоко обавезује и много захтијева, а то овај Буквар испуњава. Утемљен је у православљу и у српској језичкој азбучној ћириличној традицији и духовности. Радост за душу дјетета и одраслог дјетета.“ Медијатор вечери био је главни уредник Радио Светигоре, ђакон Никола Пејовић.

јун / 2012 / svetigora

оворећи о књизи „Кроз њиве глади до хљеба живота“, Клауса Кенета, митрополит Амфилохије је подсјетио да је први наслов ове књиге објављене 2007. године на њемачком језику гласио „Два милиона километара у трагању, мој дуги пут до вјере“. „Он је прошао све континенте, све религије најбитније, од будизма, до Мао Це Тунга, до Индијанаца у Латинској Америци, прошавши кроз дрогу, кроз хиндуизам, кроз ислам, не просто читајући о исламу, о хиндузиму, о будизму, окултизму, него живећи тиме. Једно вријеме он је будиста, једно вријеме он је хиндуиста, једно вријеме он је муслиман. Дакле, све свјетске религије које постоје и данас он је провео кроз себе, и на крају послије свега тога трагања, гдје би свако очекивао да ће тај човјек нестати, ишчезнути или полудјети, на крају свега тога, ви њега видите овдје, поред нас. Он носи бројаницу и оно што је научио од старца Софронија Сахарова у Енглеској, то је његово дисање и његов живот. А то је у ствари молитва Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме“, рекао је митрополит Амфилохије. „У ово доба године говори се – Христос воскресе! Људи одговарају – Ваистину воскресе! И питам вас: Знате ли шта то тачно значи? Ако је та ријеч, Ваистину воскресе, у вашем срцу, у вашем уму, у свом бићу, онда ваш живот не може више бити исти као некад“, истакао је Клаус Кенет, говорећи о свом крсно-васкрсном животном путу. Током Светигорине вечери на Сајму књига у Подгорици представљена је и значајна едиција ове издавачке куће – Немањићки манастири у десет књига. Говорећи о овом издавачком подухвату архимандрит Лука, игуман манастира Дајбабе рекао је да је ово прилика да се послије толико година на прави начин вратимо нашој култури. „Ово је заиста, први пут, ја мислим, у историји писања о манастирима да је неко нешто овако урадио. Овдје манастири заиста бивају оно што јесу и предлажем шетњу по овим књигама, јер ту не само што човјек може много тога да научи, него што то живо ткиво човјек осјети као сопствено ја, осјети као нешто што није рађено са било каквим другим циљем, него са свециљем да се до Бога достигне“, рекао је игуман Лука. Међу бројним српским династијама највећи допринос српској држави и народу дала је династија Немањића која је столовала два вијека, рекла је професор Весна Тодоровић, један од чланова уређивачког одбора едиције: „У осам нараштаја Немањића, колико их је било по мушкој линији, у историји је познато њих шездесет, а као светитеље наша Црква слави деветнаест Немањића, а и више од овога броја имајући у виду и

promocija

prikaz

ИСИДОРА Радуловић

Дубински вапај за

убав у Господ ом

Књига „Кроз њиве глади до хљеба живота“, аутора Клауса Кенета, представљена је у Подгорици

Страх Божији – једини начин да се живи без страха, поручио је Кенет на представљању књиге

svetigora / 2012 / јун

руго издање књиге „Кроз њиве глади до хљеба живота“ Клауса Кенета, потресно је аутобиографско свједочанство о боготражитељском путу овог аутора који је на путу до Православља истражио све свјетске религије и свакој посветио по неколико година живота. Књига је „Светигорино“ издање и представљена је на протеклом 7. Међународном сајму књига у Подгорици. Аутор у њој описује велика и тешка искушења кроз која је прошао да би био оно што је данас – православни хришћанин, који у нашем добу испуњава завјет апостола, првих (и посљедњих) хришћана, да ће свједочити Господа Исуса Христа и бити „со свијету“. Говорећи о Кенетовој књизи на представљању њеног новог издања у Подгорици, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије се запитао, гледајући сада аутора, да ли

је могуће да је тај човјек данас са нама, и како је уопште могуће да је преживио све о чему пише у књизи. Митрополит је истакао и да је ово издање ријетко и вриједно свједочанство живе вјере. „Питам се како то да он није негдје у некој болници, на доживотном лијечењу. Мислим да је ова књига ријетка не само код нас, него уопште у европској литератури. Ово у ствари није књига, заправо не жели да буде књига. Ово је дубински крик једног дјетета, једног човјека. Ово је егзистенцијални крик из дубина, или што би древни пророк рекао: „De profundis“, казао је митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да први назив издања ове књиге, објављеног 2007. године на њемачком језику, гласи: „Два милиона километара у трагању, мој дуги пут до вјере“, а да је издавач уз ауторову сагласности назив књиге промијенио у овај који имамо сада „Кроз њиве глади до хљеба живота“ Митрополит је навео и да је читајући ову књигу и сусрећући се са аутором, сазнао о његовом животном путу од 1945. године кад се Кенет самим рођењем срео са смрћу, као и да се његов животни пут наставља у трагању за собом, смислом и љубављу. „Све то, на крају, просвијетљено је личношћу Христовом, Његовом Богочовјечанском љубављу. У тренутку кад је хтио да изврши самоубиство и већ био на граници да то учини, Кенет је осјетио да је неко био поред њега и рекао му: „Немој то да радиш!“ Није знао ко је тај неко, није му знао име, али је смогао снаге да послуша тај глас“, казао је митрополит Амфилохије. Он сматра да Кенет сусрету са мајком Терезом у Калкути, и касније сусрету и са чувеним духовником старцем Софронијем, има да захвали за то што је успио да превазиђе своја мучна искуства и што је нашао себе и свој пут. „Он је сад један од најдивнијих свједока истине Христове личности и молитве која освјетљује и његово биће, те љубави којом је Бог заволио и њега и нас прије настанка нашег. Та љубав се њему открила и пројавила, очистила га изнутра, исцијелила његово биће и ето сад имамо са нама нашег Клауса Кенета“, казао је митрополит Амфилохије и посавјетовао младе људе да у свом духовном трагању прочитају књигу „Кроз њиве глади до хљеба живота“, јер им она пружа драгоцјено животно и духовно искуство овог аутора.

poezija

РЕЗБАР БОЖ ЕГ КРСТА Гојку Стојчевићу – Патријарху Павлу

Бијаше младић кад уђе у цркву Св. Аранђела Гаврила негде у шумадијској планини блед занемео богословац Гојко Стојчевић. И не би више Гојко након што клекну и помоли се моштима безименог свеца у манастиру Вујну. Би то 1944. година када му прорекоше век кратак као и његовим родитељима Патријарху нашем Павлу. Свет је горео, рат од манастира до манастира молећи се за спас спаси душу своју. Одмори под липовим хладом и од одломљене гранчице резбари крст Божји и остави га братији у Вујну. Доведе га Господ уведе у манастир задуго их не би и тамо осташе. Чу створитељ молитву боника братија кришом гледа и стрепи, Бог све види и не оклева стави руку на његово раме и подиже га за навек. Живео је по Јеванђељу у келији Патријаршије од мрвица и Божјих дари молећи да будемо људи. Говорио је тихо а далеко се чуло није гледао телевизију ни читао новине што би важно стизало је Божјом поштом. Трену у 95. години и пробуди се у Божјем загрљају.

јун / 2012 / svetigora

Kлаус Кенет је у обраћању Подгоричанима поновио да није имао породицу, да је прошао кроз пакао, али да је његов живот сада рај. „Сви који буду читали моју књигу видјеће да ми се Господ обраћао у реалности, баш као и Сатана. Ту сам увидио разлику између истине и лажи. Отац Софроније ми је рекао да се мој живот промијенио од пакла до раја и да се ту Бог се осветио Сатани. У свим религијама које сам практиковао: исламу, хиндуизму, будизму, нашао сам ‘разне истине’, али ни у једној не нађох оно што је Христос рекао – Ја сам Истина“, казао је Кенет наводећи да његова књига има смисла, утолико што његово искуство свакоме оставља простор за наду. „Сада путујем широм свијета, а људи који су оставили наду у Христа, који су одустали од Његове љубави пишу ми мејлом, писмима, зову телефоном и потврђују да је Христос побједитељ. Нема ствари која је изгубљена на свијету. Нисам видио никог ко је тако дубоко искусио пакао као ја, а сада сам најсрећнији човјек у Европи. Како је то могуће? Тако што нисам нашао религију, нити теологију. Нашао сам љубав. Бог је љубав“, казао је Кенет, „Звучи једноставно и јесте. Слушам то од дјетињства и као што ми тада то није превише значило, сада знам да је истина. Када су ме узели као таоца у Колумбији, када су револуционари хтјели да ме убију сјетио сам се ријечи да је Бог љубав и извор живота. Завапио сам: ‘Боже ако си ти живот, дај ми живот!’“, сјећа се аутор књиге у коју је стао цијели његов бурни досадашњи живот. Он је у Подгорици посвједочио да је Господ тада чуо његов вапај и спасао га од готово извјесне смрти. На то да су савремени хришћани недовољно свјесни силе имена Божијег и крсног знака, он је указао крајње једноставно, примјером из живота: „У Божанственој Литургији, много пута чујемо и понављамо ‘Господи помилуј’. Надам се да то не чинимо као неки папагаји и надам се да кад ставимо на себе крсни знак, ми то заиста и мислимо. Вјерујте ми, када се нађете између смрти и живота, крсни знак је заиста животворан. Прекрстите се и тада радост улази и вас живот, а ту радост можемо наћи само у Цркви“, казао је Кенет. По његовом мишљењу и искуству, философије и друштвени покрети хтјели су да унапреде људе и учине их бољим, али само на етичком, не и на духовном плану. „Само у Православној Цркви долазимо до тајинске смрти Христове и онога: Ја јесам... На икони Господњој, на ореолу стоји на грчком Онај који Јесте. Ми, православни хришћани треба да будемо мисионари, ако проповијдамо, људи ће чути. Ми треба да свједочимо ту љубав Христову. Ето, мој сусрет с архимандритом Софронијем Сахаровим, увјерио ме је да је он чиста оваплоћена љубав. Сви треба да смо такви“, истакао је Кенет. Притом, наше мисионарење у Христу не смије да буде пука теорија. „Старац Софроније ме је упозорио да се чувам философа са празним срцем. Сва философија и теорија беспотребне су и бесмислене без љубави. Љубав теологију чини животодавном. Једном ногом већ сам у вјечности“, казао је он показујући на бројаницу, свој „Ролекс“ који у молитви показује вјечност, а не земаљско вријеме. „Призивајмо Господа и бићемо у вјечности. Претпостављам да сви имате много брига и проблема. Запамтите, било који страх који имамо у овом свијету потиче од Сатане и демона. Страхови нас извлаче из садашњости у будућност и немају везе са страхом Божијим. Страх Божији је једини начин да живите без страха“, казао је Кенет који је милошћу Божијом научио воли и све људе који на другачији начин исповиједају Бога. „Римокатолици су увели лоше промјене, протестанти да и не говоримо. Само је Православље задржало мистичну дубину. Зато треба да мисионаримо. Као православни хришћанин, свјестан сам своје грешности, али нисам лицемјер. Зато ми људи вјерују“, каже Кенет наводећи да ће једног дана сигурно моћи да воли своје непријатеље. Велики дио прихода од његове књиге намијењен је његовом фонду за сиромашне.

НОВИЦА Ђурић

prikaz

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Благослов Светога Саве над

манастиром Милешева

svetigora / 2012 / јун

рви пут сам у манастиру Милешеви био 1956. године као ђак-богословац. Био је Ивањдан, и морам да признам да је у мом сјећању тај сабор ивањдански, око краљевске Милешевске лавре, остао незабораван, један од најљепших догађаја у моме животу. Учествујући каснијих година у многим саборима око ове светиње, увијек се подсјетим тог, готово дјетињег доживљаја народне снаге и љепоте, подсјетим се оних жутих марама смјерних сељанки, овдје сабраних, и оног дивног народног кола, које се, славећи Бога, и Богом му даровани живот, и своје претке, овдје вртјело. Имао сам утисак да је то вијенац исплетен од доброте, љепоте, чистоте и неке снажне племенитости народне душе. Па, се зато радујем што тај, и такав, сабор траје непрекинуто скоро већ осам стотина година. Сабирајући се око светиње ми стално у цркви говоримо и понављамо ријечи које се односе на Господа: Јер си свет, Боже наш, и у Светима почиваш. Чујемо и оне друге ријечи: Будите свети као што је свет Отац ваш на небесима. Пјевамо и пјесму: Свет је Господ Бог. Света је Црква Божија. Завршавајући Свету Литургију, изговарамо ријечи: Светиња Светима. Светиња Божија, која је дошла међу нас, уселила се у нас Рођењем Христовим, Његовим Оваплоћењем, Његовим Распећем и Његовим Васкрсењем и Вазнесењем, којем је и овај манастир посвећен. Та светиња Божија увијек изнова обнавља лице земље, обнавља душу људску, обнавља људско биће, обнавља људску заједницу, обликује најсветију заједницу која је икада постојала на овој земљи. Јер, управо то и јесте Црква Христова, сабрана око светог имена Оца и Сина и Духа Светога, Бога Љубави. Црква Божија која је запечаћена Крвљу Христовом, која носи Крст Христов, Црква Божија која је испуњена светим сјеменом Христовог Васкрсења. Светост, која је својство самога Бога, јер Он је једини свети, та светост постаје наше својство, људско својство, када испоштујемо заповијест Господњу: Будите свети као што сам Ја свет, када примимо Светињу у себе, када живимо том Светињом, када њоме дишемо. А у светости Божијега Лица и у Његовој Светињи сабране су све врлине, неизрециве врлине самога Бога. Отуда и све врлине људске, овдје на земљи, добијају своју пуноћу и своје савршенство у светости. И Свети је краљ Владислав, дивни, праведни краљ српски, унук Светога Симеона, синовац Светога Саве и син Светог Стефана Првовјенчаног, своју светост посвједочио, између својих врлина осталих, и овом светињом, која вјековима грије српски народ. Он је и мошти свога стрица, Светога Саве, из велике љубави према њему, угледајући се

на њега и на његов врлински живот, пренио из Трнова града у Бугарској, гдје се Свети Сава упокојио, да овдје почивају у његовој задужбини, задужбини коју је, као млади принц, почетком 13. вијека, још прије ступања на српски престо, по угледу на своје свете родитеље, подигао у мјесту светом и питомом. Међутим, успон Милешеве почео је тек онда када је постала чуварка најсветијих моштију које је српски народ, до дана данашњег, изњедрио. Већ за његовог земног живота пројављена, светост првог српског архиепископа је, у вјековима који ће доћи, од овог краљевског манастира направила мјесто хришћанског ходочашћа и сабора. Већ са првим продорима Турака, велика разарања задесила су ову велелепну грађевину. И као, многи наши манастири, Милешева се удизала, обнављала, а њен је углед порастао, нарочито послије обнове Пећке патријаршије. Нарочито су њеном развоју помогли значајни људи из породице Соколовић – Мехмед паша, велики везир, патријарх Макарије и други који су рођени у овом крају и који су дјетињским успоменама били везани за ову светињу. У једном писму, молби за помоћ руском цару из 16. вијека, милешевски архимандрит Теодосије саопштава да под кровом Милешеве служи осам олтара, што наводи на закључак да је црква Вазнесења била окружена капелама. У списима путописаца из тога времена говори се о љепоти храма који је био искићен сребром, златом, иконама, реликвијама и књигама. Највећа несрећа манастир Милешеву је задесила 1594/1595. године, када су Турци однијели њену највећу светињу – мошти Светога Саве и спалили их на Врачару. У наредним вјековима много пута су је рушили и палили, да би послије њихове похаре 1782. године манастир остао потпуно пуст и разорен. Данас је, Богу хвала, манастир Милешева као кошница пун живота, са моштима свога ктитора Светог краља Владислава, новимконацима, библиотеком и умјетничком ризницом. Духом Светим вођена, заједница неуништива, неразорива, освећена и посвећена. За такву заједницу нема смрти, нема пролазности. У томе и јесте достојанство Цркве Христове, у томе и јесте снага њена и њена непобједивост, неуништивост Цркве Божије и народа Божијега. Народ који не рађа свеце, то је незрели, недорасли народ, јер су сваки човјек и сваки земаљски народ на светост и на светињу призвани. И зато се ми радујемо што смо око ове светиње милешевске сабрани, а сабрани око ње, ми смо сабрани око светости Божије. Сабрани смо око оних који су Бога прославили, у којима се Бог прославио. Зато је и Симеон Немања створио српску државу као гнијездо у коме ће се рађати свети Божији људи, из кога ће се изњедрити свети Божији народ, заквашен Царством Небеским, Царством вјечним, непролазним. Зато је Симеон, створивши државу, отишао за својим сином Савом у Свету Гору, да би тамо у Светој Гори заједно са њим посвједочио да смо ми на земљи створени за оно што је вјечно, што је свето и што је непролазно, призвани на светост, на светињу. Молитвама Светога краља Владислава, Светога Симона монаха, Стефана Првовјенчанога, Светога преподобнога Да-

У издању Светигоре је из штампе изашла последња по реду књига у едицији „Немањићки манастири“ – „Манастир Милешева“

вида, руком Светог Саве и његовим благословом при- такође, бити диван и предиван и у будућим временима, звани на светињу, на светост, поклонимо се јединоме докле буде било Цркве милешевске. А биће је, ако Бог Светоме Господу нашем, који је диван у Светима Својим, да, до краја свијета и вијека. Молитвама Светога Саве, који је диван и предиван у светородној лози Немањића, краља Владислава, Симона-Стефана Првовјенчаног, Дакоји је диван и прослављен у овом светом храму миле- вида Немањића и других, златне нити припадајућих лози шевском, који је диван и прослављен кроз велике и див- Немањића, и свих светих Господе Исусе Христе, Боже не саборе који су се овдје вјековима сабирали, и који ће, наш, помилуј и спаси нас у вјекове вјекова. Амин.

јун / 2012 / svetigora

medicina ДРАГИЦА Бојовић, мр. фарм. спец. љековитог биља svetigora / 2012 / јун

Punica granatum, L. Punicaceae

ипак је листопадни, бодљикави жбун или дрво висине 1,5-5 метара, са веома лијепим свијетлоцрвеним цвјетовима, па се гаји и као украсна биљка. Плод је округао и показује велику варијабилност у величини. Покривен је лигнифицираним перикарпом на чијем врху се виде остаци осушених чашичних листића,прашника и жига. Унутрашњост плода испуњена је многобројним сјеменкама које су окружене (код зрелог плода) меком, сочном, пурпурно прозирном пулпом која је настала метаморфозом спољашњег дијела сјемена. Ова декоративна и плодоносна биљка је поријеклом је Персије. Распрострањена је самоникло од источног Средоземља до Хималаја. Расте у Индији, Кини, средњој Азији, Закавказју, Грчкој, Шпанији, Тунису и цијелом Средоземљу и Медитерану. Код нас расте ободом шума дуж јадранске обале на сувом, шљунковитом и каменитом земљишту. Љети подноси веома високе температуре. Култивисањем се добио велики број варијетета који се разликују по величини и квалитету плода. Име ове биљке потиче од латинских ријечи puniceus – јарко црвен, због боје цвјетова и плодова и granatum – многобројне сјеменке личе на зрнца гранита, драгог камена. Код нас су позната народна имена: шипак, нар, мограњ, пуклаш, сладун, медун, гранат јабука, зрната јабука, гранат дрво. Од давнина се знало за ову драгоцјену биљку. Још се у египатским списима из 2500. године прије Христа спомиње справљање једне врсте лимунаде од накисјелог, освјежавајућег воћног меса ове биљке. Хипократ је препоручивао сок од нара као напитак који окрепљује болесне са повишеном температуром, као освјежавајуће средство код грознице, против дизентерије и пролива, као антиинфламаторно средство код катаралних упала гастроинтестиналног тракта. Кора стабла, грана и коријена, као и перикарп плода од давнине су се примјењивали у терапији против цријевних паразита као антхелминтик. Међутим појавом синтетских љекова ове фармаколошке групе потиснута је кора нара из терапије. У нашим крајевима искориштава се плод нара као веома укусно воће и за израду познатог „сока од шипка“. Из плодова самониклог, дивљег шипка пажљиво се циједи сок ванредног квалитета који је богат органским кисјелинама, витаминима, минералним материјама, бојама. Сок окрепљује и освјежава, па се препоручује

рековалесцентима за бржи опоравак, код авитаминоза, анемија, дјеци у развоју, спортистима, студентима, трудницама. У домаћинству се сок од шипка најчешће припрема на два начина: – очишћеним сјеменкама се дода одређена количина шећера при чему се након стајања од 24 сата издвоји густи воћни сируп, накисјелог, слаткастог укуса. – други начин је цијеђење или пресовање цијелог плода ( сјеменки са перикарпом) помоћу ручне или хидрауличне пресе или на неки други начин. Будући да је кора са плода тј. перикарп богата танинима и до 25% и малим процентом алкалоида (око 0,15%), пресовањем дио ових супстанци прелази у сок и чине га нагорким, опорим и кисјелим, што значи да сок припремљен на овај начин може послужити и као љековито средство (прије свега код дјеце) за заустављање пролива, као благо средство против цријевних паразита; код одраслих против упала и крварења слузнице желуца и цријева, грозничавих прехлада, грипа. Послије пресовања плодова, неопходно је добијени сок сачувати за дужу употребу. Сок се може сачувати: замрзавањем на ниским температурама или конзервирањем, тј. додавањем одређене количине шећера и мијешањем на хладно (никако кувањем) док се шећер растопи. У домаћинству се практикује да се на један литар исцјеђеног сока додаје један килограм шећера. Ако се смањи садржај шећера на 700-800 грама по литру, добићемо исто тако постојан и стабилан напитак, али мање сладак. Када је у питању вријеме брања дивљег шипка, и наши стари су знали да се он бере искључиво од празника Свете Петке па до празника Светог архангела Михаила. Ово

У протеклој деценији бројне су студије о превентиви и лијечењу антиоксидативним, антиканцерогеним, антиинфламаторним ефектима нара. Активне супстанце нара успоравају оксидацију и синтезу простагландина (липидна једињења, интермедијатори јаких физиолошких процеса у организму), успоравају пролиферацију ћелија тумора дојке и помажу њихову апоптозу, док фитостероли испољавају превентивно дјеловање код рака простате. Побољшавају периферну и мождану циркулацију, смањујући ризик за појаву артериосклерозе, повишеног притиска. Његово антиоксидативно дјеловање испољава се на регенерацију ћелија коже. Повећавање продукције колагена и еластина благотворно се испољава на зрелију кожу, успоравајући њено старење.

желим да нагласим и истакнем из разлога што код нас неодговорни берачи почињу са бербом много раније, немилосрдно уништавајући стабла, а берући плодове који су скоро неупотребљиви, са блиједим, недозрелим сјеменкама из којих се циједи блиједа, нагорка течност веома опорог укуса, готово без љековитих својстава. Још једном да истакнем да се плодови дивљег нара беру од краја октобра све до првих мразева. То је период ткз. сахаризације или период оптималног сазријевања плода и синтезе љековитих супстанци као што су шећери, витамини, минерали, воћне киселине. Тако се добија издашни, укусни сок, јако пурпурне боје, а стабла бивају сачувана. Из нара је изолован низ супстанци које благотворно дјелују на организам: витамини А, Ц, Б-комплекса, калијум, минерали, полифенолна једињења (гална, елагна киселина и њихови деривати, пуникалагин, хидролизовани танини), шећери, фитостероли (биљни хормони), антоцијани (делфинидин, цијанидин, пеларонидин). Ако имате питања у вези са овом темом можете нам се обратити на мејл адресу dragicabiljna@t-com.me.

Љековита својства цијелог плода, ферментисаног сока, уља из сјеменки, разних екстраката из коре испитивана су на различите хроничне болести. Обећавајући резултати су испољени код кардиоваскуларних обољења, дијабетеса, рака простате, бактеријских инфекција и резистенције на антибиотике, оштећења коже ултраљубичастим зрачењем. Полифенолима богате фракције сока нара су показале превентивни и супресивни ефекат у неким случајевима леукемија. Истраживања показују позитиван ефекат у третману сиде и Алцхајмерове болести.

јун / 2012 / svetigora

ПРЕДРАГ Вукић

Свештеномученик Лука (†1945) и Боси ка Вучинић (†2012) Н

едавно се на Цетињу упокојила Босиљка Вучинић, рођ. Капа, супруга оца Луке Вучинића. Управо то је разлог више да се подсјетимо основних чињеница из њеног живота, као и из животног пута њеног супруга оца Луке, који је за вјеру праотаца положио оно највредније што човјек може принијети своме Господу, свој живот. Свештеномученик Лука Вучинић је рођен 15. октобра 1914. у селу Дупило, у Горњој Црмници, у широј околини Бара, у дому Тома Маркова Вучинића и Ике род. Маровић. Богословију је свршио на Цетињу 1938. Исте године постављен је за вјероучитеља при цетињској Основној школи. У чин ђакона произведен је на Малу Госпођу 21. 9. 1939. Указом од 17. новембра 1939. постављен је и за наставника вјеронауке при Државној реалној гимназији на Цетињу. Митрополит цетињски Јоаникије Липовац произвео га је у чин свештеника на празник Св. Ћирила и Методија, 24. маја 1942. у Цетињском манастиру. За вријеме окупације и грађанског рата сврстао се уз антикомунистички ројалистички

блок, слједујући став свог епархијског архијереја митрополита Јоаникија. Према сјећењу супруге Босиљке, отац Лука Вучинић напустио је Цетиње 12. новембра 1944. у друштву са свештеномучеником Луком Вукмановићем и директором Цетињске штампарије Крцуном Лукиним Вујовићем. Сва тројица су своје животе мученички свршили на словеначким пољима смрти, убијени од Титових комуниста у прољеће 1945. Тачно географско одредиште на коме је отац Лука Вучинић у 30-ој години лишен живота остало је ненознато све до наших дана. Не може се, на жалост, установити ни тачан датум када је свештеник Лука лишен живота. Вјеродостојне податке о масовним егзекуцијама антикомуниста из Црне Горе државне и партијске власти у Подгорици скривале су све до наших дана. С правом је еминентни пјесник Матија Бећкнвић, коме су у том бесудном времену Титови комунисти негдје у одступници у завршној етапи рата убили оца Вука, једну од својих најбољих пјесама Безгробна војска свршио истинитом и дубоко емотивном поруком која опомиње: Онај што их поби ни праве ни криве, више их мрзи мртве него живе. Међу онима који су се својом жртвом уписали у безгробну војску коју помиње Матија, и свештеник је са Цетиња Лука Томов Вучинић. Супруга оца Луке Босиљка род. Капа рођена је 28. априла 1922. у селу Угњи код Цетиња. Са оцем Луком Вучинићем вјенчала се 30. јула 1939. на Цетињу. Вјенчани кум им је био свештеномученик Лука Вукмановић. Са оцем Луком изродила је синове: Василија и Сретена, и кћер Илинку. Имала је само 23 године када је остала без супруга. Дјецу је подизала у тешким материјалним условима. У раздобљу од 1955. до одласка у пензију као радница била је запослена у цетињском предузећу ЕИ „Обод“. Живјела је тихо и непримјетно. Упокојила се у дубокој старости 12. априла ове године на Цетињу. Сахрањена је 13. априла на цетињском Новом гробљу. Заупокојену службу служили су секретар Цетињске митрополије, протојереј Обрен Јовановић и свештеник Анђелко Боричић. Палећи воштанице за покој душа свештеномученика Луке Вучинића и вјерне му сапутнице и супруге Босиљке, пред моштима највећег сина Црне Горе, Св. Петра Чудотворца Цетињског, из дубине душе узносимо ријечи древне заупокојене молитве: „Са светима упокој, Христе, душе слугу твојих, гдје нема болести ни жалости ни уздисања, но гдје је живот бесконачни.“ Нека им је вјечан спомен!

svetigora / 2012 / јун

Пред најездом герилске армије маршала Тита, која је била инспирисана и руковођена идеологијом милитантног атеизма, цетињски митрополит Јоаникије напустио је Цетиње у новембру 1944. Крајем исте године трајно је напустио Црну Гору. Са њим је отступило око 80 свештеника и свештеномонаха. Међу њима и свештеник са Цетиња, Лука Вучинић. Њихов крстоваскрсни пут препун трагизма свршио се на словеначким пољима смрти у прољеће 1945. Митрополит Јоаникије одведен је у Букуљу код Аранђеловца и под још нерасвијетљеним околностима лишен живота средином јуна 1945. Са Цетиња је са својим митрополитом одступило шест свештеника, и то: свештеник Лука Вукмановић, свештеник и вјероучитељ Лука Вучинић, економ Цетињске богословије Блажо Поповић, члан Црквеног суда свештеник Филип Поповић, чиновник Црквеног суда свештеник Радуле Шћепановић и члан Црквеног суда на Цетињу свештеник Петар Ускоковић. Сви су свој релативно краткотрајан животни пут свршили смрћу свештеномученика.

52 Босиљка и Лука Вучинић

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

POM EN Упокојила се у Господу монахиња Јустина (Хронопулу)

У спомен старице устине Светотројичке У

многи од њих су се окренули Светој Гори, односно монаштву, обновивши бројне манастире како на јеладском копну, тако и на Атону. Из њиховог круга су израсли и најпознатији савремени богослови у Грчкој (Митрополит пергамски Јован Зизјулас, Христо Јанарас, Панајотис Нелас, архимандрит Георгије Капсанис, архимандрит Василије Гондикакис, архимандрит Емилијан Симонопетритски, бројни епископи и многи други). У потрагу за цјеловитим црквеним предањем, односно за изворним подвижништвом, између осталих, кренула је тих преломних година и гимназијска професорка Зои Хронопулу. Томе је допринео нимало случајан сусрет у Атини са јеромонахом Иринејем Гавриловићем, ондашњим постдипломцем, садашњим Патријархом српским Иринејем. Тадашњи о. Иринеј је упутио на сада већ Светог Јустина Ћелијског и на Овчарско-кабларске манастире. Тај њен контакт са о. Јустином постао је још непосреднији преко атинске Руске Цркве и о. Атанасија (сада умировљеног Епископа захумско-херцеговачког) и осталих постдипломаца Срба у Атини. У она комунистичка времена она је дванаест пута долазила тајно у манастир Ћелије, идући тобож до Беча, и служећи као „поштар“ између Ћелија и Атине. Тако се у манастиру Ћелијама тајно и замонашила примивши од о. Јустина, не случајно, име Јустина. Тај живи контакт наставио се годинама боравком у Атини ћелијских монахиња ради њиховог учења иконописа (мати Антонина ћелијска била је међу првим иконописцима у Србији обнављањем седамдесетих година прошлог вијека древног иконописног предања код нас) и оснивања женског Светотројичног манастира код Коропија, Атика. Тај манастир је временом постао мјесто свеправославних сусрета и духовног заједништва, не само Јелина и Срба, него и других православних људи. Преко њега смо се срели и упознали са данас чувеним о. Паисијем Светогорцем, старцем Порфиријем, Митрополитом кефалонијским Прокопијем (Јустининим школском другом), старцем Амфилохијем Патмоским,

јун / 2012 / svetigora

сриједу, 13. марта/29. фебруара ове године упокојила се у Господу монахиња Јустина (Хронопулу), игуманија манастира Свете Тројице код Коропија, Атина, у 92. години свога земнога живота. Рођена је у Атини 1920. године, завршила гимназију и Богословски факултет Атинског универзитета. Оставши рано без оца, посветила је себе од ране младости Христу Господу. Изабрала је, као што је сама говорила, од младих дана „тежи, подвижнички пут“ јеванђелског живљења. Била је посвећени члан сестринства „Евники“, женског дијела тадашњег црквеног братства „Зои“, које је – нарочито после Другог светског рата – одиграло значајну мисионарску и препородитељску улогу у животу Православне Цркве у Грчкој. Снажан печат на развој и дјелатност овог црквеног Братства и Сестринства оставили су у првој половини XX вијека двојица тадашњих познатих архимандрита: Евсевије Матопулос и Серафим Папакостас, као и њихов још живи деведесетогодишњи наследник, архимандрит и познати богослов Илија Мастројанопулос. Дугогодишњи члан братства „Зои“ и један од његових оснивача био је и знаменити јелински богослов Панајотис Трамбелас. Ово Братство и Сестринство били су нека врста монашких заједница у свијету: живјели су у заједници а служили су у свијету као наставници, љекари, болничарке, мисионари по цијелој Јелади, вршећи утицај у свим областима друштва (међу младима, на Универзитету, у болницама), посебно својом богатом издавачком дјелатношћу, часописима, кружоцима предавања Светог Писма, омладинским заједницама, научним друштвима и др. За разлику од нашег Богомољачког покрета, који се, благодарећи Светом Владици Николају и оцу Јустину Ћелијском, сабирао око манастирā, доприносећи обнови изворног црквеног и духовног предања у народу као и монаштва, овом савременом му јеладском црквеном Братству и покрету, оптерећеном морализмом, недостајало је то и такво монашко усмјерење и изворно духовно предање. Управо то је проузроковало шездесетих година духовну кризу братства „Зои“. С једне стране тада се из њега се издвојило братство „Сотир“, које је покушало да превазиђе зоистички морализам, а са друге стране, најдаровитији чланови подмлатка братства „Зои“ кренули су тих година прошлог вијека у потрагу за изворним саборним црквеним предањем. У том трагању за Светим Оцима Цркве,

РАЈО Војиновић

Емилијаном Симонопетритским и другима. Позната у Јелади као педагог и црквени мисионар, мати Јустина је многима омогућила приступ духовном богатству православне браће Јелина, допринијевши не мало утврђењу свеправославног јединства. Она се нарочито истакла својом несебичном материнском љубављу према многима, нарочито у нашој помјесној Цркви. Бројни су храмови у које је она уградила своје прилоге. Преко њеног скромног манастира, у коме није било ни струје, у коме се живјело и живи на најскромнији могући монашки начин, стизала је годинама од добротвора и њених пријатеља помоћ за страдалнике у Босни, на Косову и Метохији. Све се то догађало „да не зна љевица шта чини десница“. Огњена љубав према Христу и према ближњима била је основно својство ове Божије душе. Започела је своје мало монашко општежиће са стоматологом Екатерином Марули (ћерком чувеног грчког генерала), блаженог

svetigora / 2012 / јун

Објављено у Православљу, бр 1081.

Упокојила се у Господу монахи а

Екатарина (Милановић) У

спомена монахињом Ксенијом, проводећи свој живот са неколико сестара у најстрожијем посту и молитви. Какав је угледа у Цркви имала и стекла мати Јустина, видјело се и по њеној сахрани која се претворила у радосно-тужни празник, како то иначе увијек бива када се, престави неко ко је, као она, предао самог себе и сав свој живот Христу Богу на дар. Монашко опијело је обавио њен надлежни архијереј, Митрополит Месогеас и Лавриотикис Николаос са Митрополитом црногорскоприморским Амфилохијем, заједно са бројним свештенством и још бројнијим монаштвом и народом сабраним од Свете Горе до Пелопонеза и Крита. Похрањена је поред четвороклитног манастирског храма у коме је служила Господу више од четрдесет година, упокојивши се у нади на васкрсење и живот вјечни. Бог да јој душу прости!

уторак 1. маја 2012. године, у раним јутарњим часовима, у манастиру Подмаине упокојила се у Господу монахиња Екатарина (Миловановић). Опело над земним остацима блаженоупокојене монахиње служио је, у сриједу 2. маја, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Мати Екатарина је дошла у манастир Подмаине са оцем Савом Коматовићем и са неколицином послушника и сво вријеме је учествовала у обнови ове важне и лијепе светиње. Заиста није штедјела себе, жртвом је одговарала на жртву Божију, љубављу на љубав и Господ јој је узвратио на најбољи могући начин дајући јој крај живота безболан, непостидан и миран. Опраштајући се од мати Екатарине митрополит Амфилохије је између осталог рекао: „Христос воскресе! Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти је припремљено мјесто покоја, то су Псаламске ријечи, драга браћо и сестре, којима испраћамо на блажени пут, пут у Царство небеско, пут у њедра Пресвете Тројице, нашу браћу и наше сестре... Нема никакве сумње да се те ријечи могу примјенити на нашу сестру, мати Екатерину, коју је Господ призвао на тај блажени пут. И заиста је блажен пут којим ходи њена душа, блажен је зато што је у овом кратком животу споз-

нала Господа, поклонила се Господу Христу свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом... Господ ју је удостојио и тјелесног рађања и материнства али је Господ удостојио у њеним зрелим годинама да се заиста одрекне и своје породице и својих ближњих, да се одрекне из љубави према Христу Господу и да постане не само мајка по тијелу него да постане и духовна мајка у овој светињи древној... Наша мати Екатарина је овде матерински, сестрински, читаво вријеме од почетка обнове ове светиње служила Господу, служила братству ове свете обитељи само онако како то мајка истинска и права умије да служи и Господу и ближњима својим, испуњена не само вјером него и врлином, не само богољубљем него и човјекољубљем... Нека би Господ њој подарио покоја у њедрима Авраама, Исака и Јакова и светога оца нашега Симеона Мироточивога и у заједницу њене небеске покровитељке Свете великомученице Катарине синајске и нека би и у нама молитвено њен спомен остао, јер она то заслужује. Господу се помолимо да је приброји у лик светих својих. Бог да јој душу прости. Христос воскресе!“

Приредио: Славко Живковић

IZ SVIJETA

не Петар Аркадјевич био гувернер, Свети Атанасије је 343. учествопише Руска газета. вао у раду Сардичког сабора, одСнимаће се такође и у Сара- ржаног у Сардици, данашњој Софији. товском етнографском музеју на Одатле се упутио за Константинопољ сталној изложби посвећеној Петру и претпоставља се да се зауставио у Аркадјевичу. области данашње Златне Ливаде. ГРЧКУ НАПУШТАЈУ И СВЕШТЕНИЦИ Због кризе која се дешава у Грчкој, земљу је задесио нови талас емиграције, саопштава Седмица.ру. Према саопштењу агенције Ромфеа, земљу углавном напушта високошколска омладина, међутим, међу онима који одлазе има и свештенства. Тако је јереј из села Трикери код града Волос, оставио своју парохију и отишао на Нови Зеланд. Тај проблем је тешко ријешити, с обзиром на то да је 2011. године влада донијела одлуку о ограничењу броја рукоположења. ФИЛМ О СТОЛИПИНУ Филмски режисер Никита Михалков снима историјски филм о бившем гувернеру Саратовске области Петру Столипину. 2012. године обиљежава се 150 година од рођења великог државног посленика Руске империје.

ПОСТ ШТИТИ МОЗАК Један или два дана поста седмично могу заштити мозак од дегенеративних болести као што су Паркинсонова и Алцхајмерова, показало је истраживање Националног института за старење (National Institute on Aging), огранка америчког Националног института за здравље, у граду Балтимору. Овај институт води низ научних пројеката који за циљ имају разумијевање процеса старења и вођење здравог и продуктивног живота. „Смањење потрошње калорија може да помогне мозгу“, казао је Марк Матсон, представник Института. По његовим ријечима, пост повећава енергију и продужава животни вијек, штитећи мозак и кардиоваскуларни систем од обољења повезаних са старењем.

ЗАБРАНА НОШЕЊА КРСТА Организатори Трирског поклоПарохијанка руске цркве Успења ништва су омогућили пет православПресвете Богородице у Лондону них богослужења крај светиње, која дала је отказ након што јој је било је служило свештенство из парохије забрањено да на послу носи крст. Московске Патријаршије, Четрдесет „Јутрос сам разговарао са женом мученика севастијских у Триру. којој су прије недељу рекли да на поТакође су биле организоване слу мора да скине крст који је носиправославне литије са поклоњењем ла око врата. Она је одлучила да ће светињи, 22. априла, 6. и 8. маја. радије дати отказ. При том крст није био ни видљив. Жена је молила да јој НАЈСТАРИЈИ МАНАСТИР У оставе крст, обећавши чак да ће га ЕВРОПИ прилијепити лепљивом траком, да Бугарски археолози су открине би случајно испао, али су јој одли манастир за који сматрају да је говорили да то није могуће“, казао је најстарији у Европи. сабрат храма Успења, протојереј МиПо њиховим ријечима, манастир хаил Дудко. у селу Златна Ливада, на југу земље, Руска Црква је раније изразила основао је 344. године сам Свети своју зачуђеност двоструким станАтанасије Велики. дардима британских власти, које су До сада је најстаријим европна радном мјесту забраниле ношење ским манастиром сматран манастир крста, али не и неких других знамења, Кандида каса, основан 371. године какви су рецимо геј симболи. у Шкотској, а након њега манастир Светог Мартина из 373. у Француској. ХУЛИГАНСТВО Археолози су испитали испосПатријарх Московски и све Русије ницу откривену надомак постојећег Кирил оштро је осудио акцију групе манастира Светог Атанасија и Pussy Riot у московском храму Хризакључили да је могуће да је велики ста Спаса. светитељ ту боравио. „Ми немамо будућности ако

јун / 2012 / svetigora

Снимање документарног филма почело је прије неколико дана у Кијево-печерској лаври, гдје је сахрањен Столипин и наставиће се у Саратову, гдје је 1903-1906 годи-

ПРВО ПРАВОСЛАВНО БОГОСЛУЖЕЊЕ КРАЈ ГОСПОДЊЕГ ХИТОНА Од 13. априла до 13. маја, у олтарском дијелу катедралног саборног храма Трира био је изложен на поклоњење хитон (туника) Господа Исуса Христа.

IZ SVIJETA

svetigora / 2012 / јун

почнемо да се ругамо великим светињама и ако неки то ругање буду сматрали храброшћу, изразом политичког протеста, прикладним дјелом или безазленом шалом“, казао је патријарх у суботу, 24. марта, након Литургије у московском храму Полагања ризе Пресвете Богородице. Патријарх је инцидент назвао ђаволском махинацијом. Феминистичка група Pussy Riot извела је 21. фебруара једну од својих пјесама пред царским дверима храма Христа Спаса, назвавши ово дјело „панк молебаном“.

У АЛБАНИЈИ НАПАДАЈУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СТРАДАЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ТУНИСУ Салафити, присталице радикалног ислама, за последњих неколико мјесеци више пута су пријетили и чак нападали православну воскресењску цркву у престоници Туниса, изјавила је шеф Туниске асоцијације за помоћ Демократски савез националне мањинама, Јамина Сабит, коју цитира грчке мањине „Омонија“ осудио је еипатски интернет портал часописа скрнављење цркве Свих светих у Хи„Ал-Ахрам“. мари, саопштава Greek Reporter. По њеним ријечима, салафи„Непознати починиоци су ости шаљу на адресу цркве писма у крнавили и нанијели штету том којима пише да „не желе да виде непроцјењивом вјерском симболу, хришћанске крстове у исламској који има огроман историјски значај, држави Тунис“. каже се у изјави, „Ми смо више пута У Тунису, гдје 99% становништосуђивали сличне случајеве у претва исповиједа ислам, постоји правоходним званичним саопштењима, славна заједница. Православни храали власти, на жалост, никада нијесу мови се налазе у престоници Туниса предузимале мјеру да заштите цркве и у граду Бизерта. У земљи има 30 и ухапсе осумњичене. Случајеви хиљада хришћана, углавном странакрађе и скрнављења цркава сваким ца. даном све су чешћи“. Цркву Свих светих у Химари 40 ХИЉАДА ХРИШЋАНА У потпуно је обновио архиепископ ЗАТВОРУ Анастасије и она је уникатни спомеУ сјевернокорејским „васпитним ник и центар духовног живота пралогорима“ тренутно има више од 40 вославне општине тог града, који хиљада хришћана, који одлежавају се налази на Јадранској обали, на казну због вјере и више од 200 југозападу Албаније. хиљада дисидената и опозиционара, тврде аналитичари организације НАЈСТАРИЈА ЕВРОПСКА КЊИГА „Свјетска хришћанска солидарност“. Национална библиотека Велике Међу затвореницима има дјеце и Британије купила је најстарију евстараца. ропску књигу, која је у цјелости сачуАктивисти организације „Отворевана до наших дана. То је Јеванђеље на Сјеверна Кореја“ кажу да је у логосветог Кутберта – рукописна копија рима распрострањена упала плућа, Јеванђеља по Јовану, која је написатуберкулоза и остале болести. Затвона у 7. вијеку. реници се не лијече, често их тјерају Књига је купљена за 14 милиона да раде у болесном стању. У логоридолара. ма се практикују мучења, силовања и Како саопштава Би-би-си, Јевавансудска погубљења. нђеље џепних размјера пронађено

је у гробу светог Кутберта 1104. године на острву Линдисфарн у сјеверној Енглеској. Сматра се да се књига тамо налази од 698. године. ПОКЛОЊЕЊЕ ТУРАКА МУСЛИМАНА ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ Десетине хиљада Турака муслимана дошло је у манастир Светога Ђорђа на острву Принкипос да се поклоне чудотворној икони Светог великомученика Георгија. Турци муслимани по традицији учествују у слављењу празника Светог Ђорђа, који Константинопољска Црква обиљежава по новом календару 23. априла, саопштава Седмица. ру. Пред манастиром су били огромни редови, хиљаде муслимана је дошло да се поклони чудотворној икони православног светитеља. Број посјетилаца је ове године достигао 150 хиљада. Интересантно је како турски муслимани поштују Светог Ђорђа. На примјер, прије него што крену на поклоњење чудотоворној икони, они држе завјет ћутања. Пишу своје молитвене жеље светитељу (молитве за здравље, рад, исцјељење...) на малим цедуљицама, које затим убацају у сандук који се налази поред иконе, специјално намијењен у ту сврху. КО ЧЕКА ДОЧЕКА Након деценије одлагања, коначно ће отпочети изградња православне цркве Светог Николе, порушене у терористичком нападу на Њујорк, 11. септембра 2001.

По ријечима члана Представничког дома САД-а, Каролин Малони, изградња ће кренути следеће године, а очекује се да ће бити завршена 2016, на стогодишњицу цркве. Око цркве је планиран и велики парк. Црквени званичници саопштили су да је за сада сакупљено 4 милиона долара и да прилози и даље пристижу.

IZ pomjesnih crkava

Приредио: Славко Живковић

ли надлежни парох, свештеник Фрументије (Таубата) који руководи и сиротиштем Светог Саве Српског у Атриџвилу (Преторија) и архимандрит Пантелејмон (Јовановић), старјешина храма Светог апостола Томе у Јоханесбургу, једине српске светиње у Африци.

Одрасле новокрштене претходне три године за примање православне вјере постепено су припремали сада почивши свештеник Јоханес (Ракумаки) и отац Фрументије. Кумови су били отац Фрументије и неколико чланова парохије који су први крштени прије три године. ИГУМАН ЈЕФРЕМ ОПЕТ НА СВЕТОЈ ГОРИ Архимандрит Јефрем пуштен је из затвора Коридалос. У пратњи адвоката и отаца из манастира Ватопеда, упутио се на Свету Гору, саопштава Romfea.gr. Стање игумана Јефрема након тромјесечног утамничења изазива забринутост. Атински апелациони суд је 29. марта измијенио казну и донио одлуку да пусти архимандрита Јефрема, уз кауцију од 300 хиљада евра и забрану напуштања Грчке, Свете Горе и манастира Ватопед. Истога дана потребну суму донијели су пријатељи манастира, саопштава Ромфеа. ЧИН ПРИСАЈЕДИЊЕЊА Деветог априла у храму посвећеном икони Мајке Божје „Свих тужних радост“ на Великој Ординки служен је чин присаједињења Православној Цркви тридесет шест људи који су били упали у расколе, јереси, те тако отпали од православља. Пошто су се одрекли својих заблуда и на Јеванђељу положили заклетву на вјерност Цркви, предсједник

јун / 2012 / svetigora

У СИЕРА ЛЕОНЕ ПРАВОСЛАВНА му лично честитао протекли јубилеј ШКОЛА – двадесет година патријаршијске Патријарх александријски и службе. све Африке Теодор Други је отворио прву православну школу у западноафричкој држави Сиера Леоне, која је преживјела грађански рат. Школа може да прими 1800 ученика и смјештена је у дворишту саборног храма Санкт Елефтериос, у центру престонице Фритуан. Патријарх је такође отворио педагошки институт Архиепископије и У архиепископовој пратњи су прву у земљи школу за новинаре. између осталих били и митропоПриликом сусрета са представлит еласонски Василије и епископ ницима Владе, Патријарх Теодор је диавлијски Гаврило. говорио о питањима здраве исхране 22. марта поглавари Констау региону, концентришући се на борбу са таквим болестима као што су нтинопољске и Грчке Цркве поново су се састали ради разговора и сида и маларија. посјетили су манастир Светог великомученика Георгија Побједоносца МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР – Кудунаса на Принчевим острвима, АЛБАНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ саопштавају агенције Ромфеа и Амен. ЦРКВЕ Офталмолошку клинику свечано У ГРЧКОМ ХРАМУ РАЗДАЛИ је отворио у Тирани 10. марта АрхиПАРОХИЈАНИМА 2 ТОНЕ РИБЕ епископ Анастасије, поглавар АлбанУ храму Светог Пантелејмона у ске Православне Цркве, у присуству граду Родос, на истоименом острву, познатих љекара офталмолога из Албаније и Грчке, саопштава агенција на Благовијести (које су прослављене 25. марта, по грегоријанском каленРомфеа. Центар укључује одјељење за дару) парохијски свештеник, отац општу офталмологију, операције Христо подијелио је својој пастви рожњаче, уклањање глаукома ласе- скоро 2 тоне свјеже рибе. На тај наром и другом новијом апаратуром. чин он је хтио да буде увјерен да у Нови медицински центар се налази његовој парохији ниједна породица у троспратној згради и дио је дис- на празник није остала без рибе. Грчки медији су саопштили да су панзера Evangelismos, који припада локални рибари учинили добар гест Албанској Цркви, а послује од 1999. и поклонили рибу. Даље, сваке године на Врбицу МИРОТОЧЕ МОШТИ отац Христо дарује парохијанима по РУМУНСКИХ НОВОМУЧЕНИКА Свете мошти новомученика ру- литар маслиновог уља, 800 кулича мунских пострадалих у комунистич- (васкршњих колача) и 8 000 јаја. ким затворима мироточе четврту гоСАБОРНО КРШТЕЊЕ дину за редом. Чудо, којег су свједоци ПРИПАДНИКА више стотина вјерних, десило су 19. ЈУЖНОАФРИЧКИХ ПЛЕМЕНА марта у Јашију. Миро је текло толико СУТУ И ЗУЛУ изобилно да се преливало из кивота. Са благословом АрхиепиПрва је замироточила лобања једног скопа Јоханесбурга и Преторије од мученика чија је глава била претестерисана. Након ње, миро је потек- Г. Дамаскина, на дан Светог Кирила Јерусалимског 31/18. марта ло и из других моштију. Прво мироточење десило се 19. 2012. године, у Тембиси, предграђу Јоханесбурга, у парохији Чудотвормарта 2009. не иконе Пресвете Богородице манастира Кикос (Кипар), извршено је СУСРЕТ ДВОЈИЦЕ ПОГЛАВАРА саборно крштење тридесет пет чла21. марта Архиепископ атински нова локалне афричке заједнице, и све Грчке Јероним Други посјетио већином из племена Суту и Зулу. је у поглавара Константинопољске Свету Тајну крштења су извршиЦркве Вартоломеја Првог, како би

IZ pomjesnih crkava ПАТРИЈАРХ КИРИЛ У БУГАРСКОЈ У петак 27. априла, у резиденцији Синода Бугарске Православне Цркве у Софији, Патријарх московски и све Русије Кирил сусрео се Патријархом бугарским Максимом и члановима Светог Синода Бугарске Цркве. У току разговора патријарси су разматрали перспективе ширења сарадње двије Цркве, између осталог, на пољима богословског образовања и поклоничких путовања. Размијењена су и У МАЂАРСКОЈ ГРАДЕ мишљења о основним принципима ПРАВОСЛАВНУ КАПЕЛУ По благослову привреме- међуправославне сарадње, првенног управника Будимпештанске и ствено у контексту припреме за Свемађарске епархије Архиепископа православни сабор. јегорјевског Марка, 23. априла 2012. године, положен је камен темељац за капелу Светог Ђорђа на гробљу Керепеши у Будимпешти. Основано 1847. године, ово гробље представља само по себи спомен парк скулптура и пантеон гдје су сахрањени познати људи Након разговора, у Синодалној Мађарске: предсједници, премијерпалати је уприличена церемонија министри, познати научници и кулна којој је патријарху Кирилу уручен турни посленици. На територији орден Светог благовјерног цара Богробља налази се парцела од 1,5 хекриса, највише одликовање Бугарске тара на којој је сахрањено 10 хиљада Цркве. совјетских војника. Међу стотиТоком посјете Бугарској ну совјетских војничких гробаља у патријарх Кирил се састао 28. априМађарској, ово је највеће. ла са предсједником земље, Росеном Плевнелијевим. МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ СА ПАТРИЈАРХОМ СТРАНИЦА ПАТРИЈАРХА ЈЕРУСАЛИМСКИМ КИРИЛА НА ФЕЈСБУКУ У сриједу 25. априла предстојатељ На Фејсбуку је отворена страница Украјинске Православне Цркве, Мипосвећена Патријарху московском и трополит кијевски Владимир, суссве Русије Кирилу. рео се у својој резиденцији са Страница ће се дневно ажуриПатријархом јерусалимским и све рати. Посјетиоци се могу упознаПалестине Теофилом III. ти са изјавама Патријарха, новоМитрополит Владимир је госту стима, фотографијама поглавара, пожелио добродошлицу и подсјетио чак и са оним ријетким, саопштава се њихових сусрета у Светој Интерфакс-Религија. Земљи. Он је такође Патријарха заПо ријечима представника Симолио за благослов и молитве у нодалног информативног одсјека, јерусалимским светињама. „пошто Његова Светост Патријарх Предстојатељ Јерусалимске Кирил пажљиво прати шта се деЦркве је митрополиту Владимиру шава на Интернету, он ће пратити и честитао Васкрс и позвао га у Свефункционисање ове странице“. ту Земљу: „Ми се увијек радујемо На јесен 2010. године Синодалда Вас видимо у Јерусалиму, тиме ни одсјек већ је отворио канал Рупоказујемо наше јединство и ске Православне Цркве на портазаједничко свједочење Христа раслу YouTube. Канал прати служење петог и васкрслог“. Патријарха Кирила и основне догађаје из живота Цркве.

Одсјека спољних црквених веза Мо- лебан за одбрану вјере у којем је уческовске Патријаршије митрополит ствовало око 65 хиљада вјерника из волоколамски Иларион положио је Москве и различитих региона Русије. на главу сваког од њих свој омофор.

Чин присаједињења Руској Православној Цркви оних који су из неких разлога отпали од ње, организује се два пута годишње, саопштава служба за комуникације Одјсека спољних цркених веза.

svetigora / 2012 / јун

У МОЛДАВИЈИ СЕ ПРИЧЕСТИЛО 1200 ВОЈНИКА Војни свештеници су причестили око 1200 војника Националне армије уочи великог празника Христовог Васкрсења. Ова акција је дио програма вјерске бриге и промовисања православних вриједности у војничкој средини, саопштава сајт Кишињевскомолдавске митрополије. У вези са тим храм Светог великомученика Виктора на територији бригаде „Штефана чек Маре“ радио је у специјалном режиму, у складу са обавезама војника. Војни свештеник отац Георгије Гаврилица је изјавио да сви православни војници имају могућност да се исповиједе и причесте.

МОЛЕБАН САБРАО ПРЕКО 65 ХИЉАДА ВЈЕРНИКА Шесдесет пет хиљада вјерника учествовало је у молитвеном стајању за заштиту вјере, оскрнављених светиња, Цркве и њеног доброг имена, у храму Христа Спаса у Москви, саопштава прес-служба Министарства унутрашњих послова Русије за Москву. У Храму Христа Спаса и на тргу испред њега служен је 22. априла мо-

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

ПАРАСТОС СТРАДАЛИМА НА КОСМЕТУ Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у суботу 17. марта 2012. године у Саборној цркви у Београду Свету Архијерејску Литургију и парастос Србима страдалим прије осам година на Косову и Метохији. Литургији и парастосу присуствовали су Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријарха.

СВЕ ГОРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска најоштрије осуђује најновије, етнички и вјерски мотивисане, пријетње против имовине СПЦ на Косову и Метохији. Ријеч је о пријетећим графитима са натписима „имовина УЧК“, који су осванули 31. марта и 2. априла на оградном зиду манастира Високи Дечани, само двестотинак метара од италијанског пункта КФОР-а, а пуцано је и на цркву у Пејчићима код Средске, Призрен. Епископ рашкопризренски Теодосије упутио је апел међународним представницима на КиМ да приштинске власти упозоре да овакве активности подривају успостављање мира на овим просторима. „Као Епархија СПЦ на овом простору ми се не бавимо политиком, али не можемо да ћутимо када Патријарх Иринеј је у бесједи се прети нашим светињама, свештенподсјетио на оне страшне дане – 17. и ству и када се пуца на наше цркве“, 18. март 2004. године – када су на Ко- рекао је владика Теодосије. сову и Метохији злочинци на очиглед цијеле међународне јавности побиЕПИСКОП ЛИПЉАНСКИ ЈОВАН ли двадесет људи, спалили 35 цркаУ СВЕТОЈ ЗЕМЉИ ва и манастира и 800 српских домоТоком свог студијског боравва и протјерали на хиљаде Срба, који ка у Светој Земљи марта ове госе ни до данас нису вратили на своја дине, Епископ липљански Јован, у огњишта. својству координатора Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора, посјетио je Спомен-установу хероја и жртава холокауста Јад Вашем у Јерусалиму. У сусретима са Авнером Шалевом, директором Јад Вашема; др Хаимом Гертнером, директором архива; др Белом Гутерман, директором Међународног института за истраживање холокауста; те Ришел Бад-Каплан и Ефраимом Кејом из Међународне школе Јад Вашема разматрано је унапређење вишегодишње сарадње Одбора за Јасеновац и Јад Вашема, као и опште стање истраживања, меморијализације и образовања о холокаусту и геноциду, нарочито у региону бивше Југославије, гдје су Србија, а посебно Република Српска, оствариле значајан напредак. У Међународном институту за проучавање холокауста представљена je књига епископа Јована Историографија холокауста у Југославији која ускоро очекује и своје енглеско и руско издање.

Звона су приложили парохијани бенковачког краја, који живе расути по цијелом свијету, али се сјећају своје цркве и помажу њену обнову. СВАКИ ЗЛОЧИН ЈЕ ЗЛОЧИН Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује напад на албанску породицу која живи у насељу Три солитера у сјеверном дијелу Косовске Митровице. У овом нападу који се догодио у јутарњим часовима, 10. априла, страдао је Сељвер Харадинај (38), док је двоје од четворо његове дјеце који су у тренутку експлозије били код куће повријеђено. Насиље са било које стране је неприхватљиво и не смије бити толерисано, изјавио је епископ Теодосије, изражавајући наду да ће починиоци овог злочина бити пронађени и приведени правди. Епископ Теодосије је такође оштро осудио физички напад на Владимира Деновића (66) из мјешовитог српско-албанског села Суви До код Косовске Митровице, коме су 10. априла нанешене тешке тјелесне повреде. Владика Теодосије је посебно упутио захтев КФОР-у и ЕУЛЕКС-у да обезбиједе сигурност за све грађане и не дозволе да насиље ескалира.

јун / 2012 / svetigora

БРАТИМЉЕЊЕ ГРАДОВА Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије присуствовао је свечаном потписивању Повеље о братимљењу града Врања и града Трикала (Република Грчка), коју су потписали градоначелници г. Мирољуб Стојчић и г. Христос Лапас, 19. марта 2012. године, у великој сали Скупштине града Врања. У знак братимљења два града, као симбол трајног пријатељства, делегација из Трикале на челу са господином Лапасом, на дар је донијела дрво маслине, које су градоначелници заједно са епископом Пахомијем засадили у порти Саборног храма Свете Тројице у Врању. Епископ Пахомије је нагласио да братимљење ова два града представља јачање веза са братским народом из Грчке, а господин Лапас се захвалио на топлој добродошлици и гостопримству и истакао да се нада успјешној сарадњи на корист грчког и српског народа.

ОСВЕЋЕЊЕ ЗВОНА У БЕНКОВЦУ У недјељу, 25. марта 2012. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Бенковцу, као и освећење звона за бенковачку цркву Светог Јована. У бесједи је епископ Фотије истакао значај поста и молитве за духовни живот, нагласивши да су пост и молитва уски пут кој води у живот вјечни. Овом приликом епископ Фoтије се у име Ц. О. Бенковац захвалио свим приложницима за нова звона која ће од сада позивати православне Србе овога краја на молитву и свако добро дјело.

iz ota~astvene crkve НОВОСАДСКИ ЂАЦИ ВРШЊАЦИМА НА КОСМЕТУ Са благословом Епископа бачког Иринеја и ове године дјеца новосадских школа са својим вјероучитељима припремила су васкршње пакетиће (са одјећом, играчкама, школским прибором и слаткишима) за своје вршњаке на Косову и Метохији. Пакетићи су подијељени дјеци на Васкршњи понедељак у селу Кусце (200 ком.) и у основним школама општине Штрпце током Томине недеље (1000 ком.): О.Ш. „Шарски одред“ – одељења у местима Севце, Врбештица и Јажинце и О.Ш. „Стаја Марковић“ – одјељења у мјестима Штрпце, Поповце и Сушице. Пакетиће су дјеци подијелили дечански монаси са парохијским свештеницима.

svetigora / 2012 / јун

СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО ТУЗЛАНСКЕ Поводом крсне славе Епархије зворничко-тузланске, Епископ зворничко-тузлански Г. Василије служио је, на празник Источног петка, Свету Архијерејску Литургију у храму Свете великомученице Марине у Челопеку. Преосвећеном Владици Василију саслуживало је свештенство Епархије зворничко-тузланске. Владика Василије је у обраћању вјерницима, свештенству, монаштву и вјерном народу рекао да је Васкрсење Христово снага која оснажује људе и буди на нова добра и прегнућа, за свеопште добро човјека, за свеопште живљење по Јеванђељу и Господу Исусу Христу, Богу који људима даје моћ.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ У КАНАДИ Патријарх српски Г. Иринеј допутовао је у четвртак, 19. априла 2012. у Торонто, чиме је почела његова прва канонска посјета Српској Православној Епархији канадској. У сједишту Епархије канадске, манастиру Светог Преображења у Милтону надомак Торонта, после доксологије у капели Света три јерарха, коју је служио синђел Василије (Гавриловић), настојатељ манастира, Његову Светост поздравио је Епископ канадски Г. Георгије. Пожелевши добродошлицу Патријарху српском, Владика га је

замолио да благослови благословом Светог Саве свештенство, монаштво и вјерни народ Епархије канадске. После топлих поздравних ријечи Епископа Георгија, Патријарх српски је призвао благослов на све пристуне, захваливши на љубави и добродошлици која му је указана. ТРАЖИТИ КОМПРОМИСЕ У МАКЕДОНИЈИ Митрополит волоколамски Руске Православне Цркве Иларион Алфејев, задужен за спољне послове Московске Патријаршије, изјавио је да је РПЦ спремна да помогне у налажењу решења за статус Македонске православне цркве, која сада није призната у православљу. – Ми смо спремни да будемо посредници – изјавио је митрополит бугарском радију, током посјете руског патријарха Кирила Софији. ПОЛИТИКАНТСКА ПРЕСУДА АРХИЕПИСКОПУ ЈОВАНУ На упорне захтјеве расколничке организације МПЦ, судија Основног суда у Велесу Тања Милева изрекла је 11. маја 2012. пресуду која гласи: двије и по године затвора Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану. Судија Тања Милева је за судију је изабрана 1. септембра 2009. године. Само мјесец и по после избора – значи, већ 15. октобра 2009. године, након што је одстрањен судија Валентин Зафиров, који је два пута ослобађао архиепископа Јована – за судију у процесу против њега била је намјештена Тања Милева, која је и тада, у веома кратком року и у његовом одсуству, осудила архиепископа Јована на двије и по године затвора. Исту пресуду потврдила је и сада. Наиме, пошто је за њих било неопходно да преговарају са Српском Православном Црквом, расколници су декларативно давали изјаве да желе преговоре о свом повратку у Православље, али у суштини никада нису послушали српског Патријарха у вези са основним предусловом за преговоре, а предуслов је био само тај да престану сви политички мотивисани и монтирани судски прогони против архиепископа Јована и православне Охридске Архиепископије.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА СВЕТОГ СИМЕОНА ДАЈБАБСКОГ У МАНАСТИРУ ДАЈБАБЕ Светом архијерејском Литургијом, коју су у манастиру Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори, поред моштију преподобног Симеона Дајбабског, служили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије уз саслужење свештенста и уз молитвено учешће великог броја вјерника, у овој Светињи је 1. априла, прослављен празник Преподобног Симеона Дајбабског.

Дипломираног теолога из Крушевца, Исајла Марковића, који се припрема да буде нови проповједник у новооснованој Епархији наше Цркве у Јужној Америци, митрополит Амфилохије је у току Литургије рукоположио у чин ђакона. У литургијској проповиједи владика Јоаникије је казао да је преподобни старац Симеон Дајбабски у току свог земаљског жиота саградио два храма – овај видљиви на Дајбабској гори и онај много већи, невидљиви, а то је његово тијело које је постало храм Духа Светога због чега га је Бог прославио и Црква га канонизовала. Радост празничног сабрања увеличао је и орден Светог Саве другог степена, додијељен од стране Светог архијерејског Синода СПЦ, на предлог митрополита Амфилохија, дугогодишњем адвокату Митрополије црногорско-приморске и предсједнику Правног савјета Митрополије црногорскоприморске и Епархије будимљансконикшићке Млађену Мићовићу. „Наш брат Млађен добио је заслужено одликовање, орден Светога Саве, са благословом Његове Светости Патријарха нашег Иринеја. Наш брат Млађен се годинама већ труди – а Бог га је обдарио дивним даровима правдољубља и мудрости – да за-

Приредио: Рајо Војиновић

Hronika mitropolije

јун / 2012 / svetigora

штити и правно закрили нашу Цркву, српску православну У току Литургије митрополит Амфилохије је у преу Црној Гори“, рекао је митрополит Афилохије. звитерски чин рукоположио ђакона Исајла Марковића „Годинама се трудио бранећи и црквену имовину и из Крушевца, који ће пастирску дужност обављати у Арштитећи Цркву не само пред домаћим судовима него гентини, у новооснованој Централно-јужноамеричкој чак и до Стразбура. За тај његов труд и подвиг он добија епархији СПЦ. ово одликовање Светога Саве, да буде свједочење благодарности Цркве Божије за његово богољубље, његово МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ НА ЦВИЈЕТИ христољубље и његово правдољубље“, рекао је МитроСЛУЖИО НА ЗЛАТИЦИ полит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је 8. априла, на Цвијети, слуУвече је митрополит Амфилохије у Духовном цен- жио Свету архијерејску Литургију на темељима древног тру Црквене општине подгоричке одржао предавање на храма Златица, у истоименом подгоричком насељу. тему „Светитељи наших дана: Свети Симеон Дајбабски и Тумачећи ријечи Благословен који долази у име Ава Јустин Ћелијски“. Господње, Бог је Господ и јави се нама, митрополит Амфилохије је рекао да је ова пјесма запјевана онога СЛАВА МАНАСТИРА БЕШКА НА СКАДАРСКОМ дана кад је Господ ушао у Јерусалим на магарету и када се народ сабрао Њега да прослави и да види Лазара ЧетЈЕЗЕРУ Митрополит Амфилохије служио је 7. априла, на праз- вородневног кога је Он васкрсао из мртвих. „Постоје краљеви или предсједници који воде и ник Благовијести Пресвете Богородице и Лазареву суботу, Свету архијерејску Литургију у манастиру Бешка на сабирају око себе народ који им је подређен. Тако је у свим областима живота, па је тако и у Цркви Божјој. А све Скадарском језеру посвећеном Благовијестима. „Данас славимо два догађаја непролазна за све људе је то тако управо зато што је тако устројио Бог овај свијет и народе, па ево и за нас сабране на овом мјесту“, ре- и сва створења која су у овом свијету, да кроз заједницу као је митрополит Амфилохије у проповиједи на светом преко главе своје напредују и да узрастају и да задобијају јединство. Та тајна се, дакле, открила и јавила доласком богослужењу. „Ми се данас сјећамо и двије личности, два ктито- Христовим у овај свијет. Он је Онај који се родио од Дјеве ра – градитеља овога светога мјеста и ових светих хра- да би људску природу, свечовјечанску утврдио Собом мова. На првом мјесту се сјећамо Ђурђа Другог Балшића као вјечном главом, као путовођом, као свјетлошћу, као Страцимировића, који је подигао као своју задужби- просветитељем и освећењем. Тако је настала и Црква ну храм Светога Георгија у коме почивају његови зем- Христова. Тако се и зато она сабира кроз вјекове, ево до ни остаци. А овдје, у овом светом храму Благовијести данашњег дана, око Његовог светог Имена, око оних свепочивају мошти блажене Јелене Балшић, кћери Лазара тих догађаја везаних за Његов живот и за Божја дјела у великомученика косовског. Њих двоје спојено је промис- овоме свијету“, рекао је митрополит Амфилохије. лом Божјим, а кроз њих и древне средњевјековне Рашка Током Литургије митрополит Амфилохије је миропои Зета. Њихово јединство и њихов спој остали су темељ мазао дванаест новокрштених слугу Божјих. Благосиљан за будућа покољења, подсјетник будућим покољењима је славски колач и приређена славска трпеза. како и на који начин треба и ми да будемо једно и заједно“. У КРИПТИ САБОРНОГ ХРАМА У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕН „СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ БУКВАР” У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник Цвијети, представљен је „Српски православни буквар“, ново издање Издавачко-информативне установе „Светигора“. „Веома је значајно што се управо сад појавио овај буквар у издању Светигоре и што се, ево, о њему говори у Подгорици“, рекао је митрополит Амфилохије на промоцији. „Ово је један од дарова наше издавачке куће Светигора, васкршњи дар нашој дјеци, не само у Црној Гори, него и у Србији, и у Републици Српској и на сваком мјесту гдје се говори српски језик и гдје су људи потомци Светога Саве, који исповиједају православну вјеру. Све што смо написали и што смо створили као народ кроз вјекове на овој балканској вјетрометини, све је написано Ћириловим писмом: и духовни текст и молитва, и обично писмо, и медицински текст, и народна

пјесма, и пјесме наших пјесника. Наша књижевност, наша философија, наше богословље кроз вјекове су писани тим писмом – ћирилицом, које су ученици назвали у част свога учитеља Ћирила“. „Оно што је Светигора учинила са овим букваром – то је наставак Октоиха цетињског, то је наставак и Буквара Његошевог, то је наставак и у Бечу штампаног Горског вијенца на Ћириловом писму. То је наставак и Буквара Вука Караџића и свеукупне наше писмености, зачете и рођене управо на овим просторима. То је значајно у овом тренутку када се догађа нешто што здравоуман човјек није могао претпоставити у прошлим временима – да ће се Црна Гора, која је колијевка овога писма и свега онога што је настало на њему, почетком 21. вијека одрећи тога писма и одрећи онога језика на коме је писана ова азбука. То је само једно свједочанство дубоке кризе, духовне и моралне кризе, кризе ума и самосазнања, дубинске кризе идентитета народа“, рекао је митрополит Амфилохије. О овом значајном издавачком подухвату говорили су и виши кустос, савјетник Педагошког факултета у Београду Бранислава Јордановић, књижевник Будимир Дубак и уредник издања Весна Тодоровић.

Његовога и свјетлост која сија са лица Његовога, то је оно што радује свако крштено људско биће“, рекао је Владика у литургијској проповиједи, „То га испуњује вјером и надом, испуњује га божанском љубављу, оном љубављу којом нас је Господ заволио и љубављу коју је Он посвједочио Својим распећем, жртвујући се за живот свијета. Нема веће љубави него да неко жртвује себе самога и све своје биће за пријатеља свога, за ближњега свога, за друго биће. То је мјера истинске љубави управо зато што је то мјера и божанске љубави“. По завршетку Литургије одржано је сестринско сабрање женског монаштва са подручја Црне Горе. Митрополит Амфилохије је на Васкршњи понедјељак Свету службу служио у манастиру Ком на Скадарском језеру. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПОДМАИНЕ

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ НА ВАСКРШЊИ УТОРАК СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ДУГА МОРАЧКА

svetigora / 2012 / јун

Митрополит Амфилохије је 17. априла, на Васкршњи уторак служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Дуга Морачка код Биоча. У току Светог богослужења митрополит Амфилохије је замонашио послушницу манастира, сестру Љиљану, давши јој име Воскресија. „Примајући Господа, примамо силу Његовога васкрсења. Оно што је Он нама оставио и подарио, и чиме нас привлачи – сила васкрсења

Митрополит Амфилохије је 19. априла, на празник Светог Евтихија Цариградског, служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Подмаине у Будви. У току Литургије Митрополит је замонашио чином расе и камилавке двојицу искушеника ове светиње, Алексеја и Давора, којима је дао монашка имена Никодим и Јосиф, у чин презвитера рукоположио јерођакона Василија, а у ђаконски чин монаха Серафима. У литургијској проповиједи Владика је рекао да је сва недјеља по Васкрсу један дан. „Од онога јутра кад је Христос васкрсао, па све до Свијетле суботе и недјеље је као један дан и у том једном дану Црква Божја прославља Христа васкрслога и сјећа се свих оних који су Њега прославили, који су Га свједочили“. „Нека Господ удостоји два нова свједока Христова, два нова сасуда благодати и изабраника Божја, који примише имена великих Божјих Светитеља и просветитеља Никодима и Јосифа да им они буду путоказ у њиховом животу. Новог презвитера Василија нека Господ укријепи да ходи путем Светог Василија Великога, а ђакона Серафима да буде сасуд Духа Светога као и онај Серафим чије име га краси“, рекао је митрополит Амфилохије.

Hronika mitropolije МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈА ПИПЕРСКА Митрополит Амфилохије је 20. априла, на празник Живоносни Источник, служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Ћелија пиперска. „Откривени храм код Девич града смо именовали да буде посвећен управо Живоносном Источнику. То је велика светиња, прадревна и Господ свезналац зна и све оне који су ту светињу градили, и који су се у њу уграђивали кроз вјекове. Сви су они записани у вјечну књигу Христовога вјечнога живота и сабрани у њедра Божја, заједно са храмом вазнесени на небеса. Али, ако Бог да, доћи ће вријеме да тај храм поново васкрсне“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској бесједи.

ТОМИНДАН – ЗАВЈЕТНИ ПРАЗНИК У ЈОШИЦИ На Томину недјељу, у цркви Св. Недјеље у ЈошициКаменарима, свечано је прослављен завјетни празник цркве и села. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, уз саслужење протојереја-ставрофора Вида Вуковића из Епархије британско-скандинавске, јереја Драгана Пешикана, пароха кућанског, јереја Илије Мотике, пароха баошићког, јереја Шпира Живковића, пароха морињског и надлежног пароха јереја Небојше Вуловића. На Светој служби био је присутан велики број вјерника из свих крајева Боке, међу којима је био и градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић. Пастирском бесједом вјерном народу обратио се прота Момчило Кривокапић. По завршетку Св. Литургије из цркве кроз село је прошла празнична литија.

јун / 2012 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У РОВЦИМА Митрополит Амфилохије је 21. априла, на Свијетлу суботу, служио Свету архијерејску Литургију у цркви Светог МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У Николе у селу Грабље у Ровцима. МАНАСТИРУ КОСМАЧ У току Литургије Владика је крстио Петра и МилораМитрополит Амфилохије је 28. априла служио Свету да Булатовића. Митрополит Амфилохије је у литургијској архијерејску Литургију у манастиру Светог Георгија на оспроповиједи рекао да се Васкрсење Христово у Ровцима трвцету Koсмач на Скадарском језеру. прослављало вијековима: „Прослављало се вјековима, „Безбројни су свједоци Христа васкрслога“, рекао јер овдје за другог бога нијесу знали и другом богу се је Владика у литургијској бесједи вјерницима, „Међу нијесу клањали, до Христу Богу распетоме и васкрсломе те свједоке спада и Свети великомученик Георгије из мртвих. То потврђују и ови свети храмови, међу којима коме је овај храм посвећен. Подигнут у древна времеје и овај храм Светог оца Николаја који је по предању на на овом острвцету, по предању задужбина Вукашистарији чак и од Морачког манастира“. на Мрњавчевића и Јевросиме, чувене Јевросиме, мајке Након Литургије митрополит Амфилохије је освеш- Краљевића Марка, за коју је остало записано оно што тао дом старине Момчила Булатовића и његових потома- је она посвједочила, рекавши Марку: Немој сине говорика, након чега је за трпезом љубави настављено сабрање. ти криво, ни по бабу ни по стричевима, но по правди Бога Владика је затим посјетио цркву Светог Илије у Вељем истинога. Та Јевросима се по предању вјенчала у овоме Дубоком и деведесетчетворогодишњег старину Микоњу храму. Кроз стољећа је био обичај да се овдје вјенчавају Бећковића, официра краљевске војске. младенци, да вијенце плету од ловоровог листа са овога Код крста који је прије пар година подигао пјесник острва. Кад смо покренули обнову овог храма десило се Матија Бећковић на остацима своје дједовине, митропо- да се девет парова вјенчало овдје, око овог храма и уткалит Амфилохије је одслужио кратак помен родитељима и ло себе у ову светињу“, рекао је митрополит Амфилохије. прецима породице Бећковић. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ОСТРОГ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА Митрополит Амфилохије је 2. маја служио Свету ОСТАЦИМА ЕПИСКОПСКИХ ХРАМОВА У ДУКЉИ службу Божију у цркви Свете Тројице у Доњем манастиМитрополит Амфилохије је 22. априла, на Томину ру Острог. недјељу, служио Свету архијерејску Литургију на остациМитрополиту Амфилохију саслуживали су гома епископских храмова древне Диоклијске епархије у сти из Берлина: викарни Епископ берлински Јован из Дукљи крај Подгорице. „Добро је да, поред тога што се сабирамо око хра- Антиохијске Патријаршије, архимандрит Емануил из мова које градимо, да се сабирамо и на овим распетим Васељенске Патријаршије, протојереј Вељко Гачић, мјестима, мјестима распећа Христовога, на мјестима рана архијерејски намјесник за Сјеверну и Источну Њемачку Христових“, рекао је Владика у литургијској проповиједи. Српске Православне Цркве и свештеници и ђакони „Да би се и преко рана Његових, рана од клинова, од зла, Митрополије црногорско-приморске. У току Литургије митрополит Амфилохије је у од безбожништва сличног насиљу и безбожништву оних ђаконски чин рукоположио монаха Игњатија, сабрата макоји су га разапели, попут Томе и ми дотакли Њега васкрнастира Стањевићи. слога и, заједно са Томом кликнули: Господ мој и Бог мој“. „Наш брат, епископ Јован је дошао да нам донесе блаПоводом 22. априла, дана сјећања на жртве усташког гослов свете Антиохијске Патријаршије, распете кроз геноцида у НДХ над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим страдалницима у логору Јасеновац, митрополит сву историју, па и данас“, рекао је владика Амфилохије у литургијској бесједи. „У Сирији и данас страда наАмфилохије је на крају Литургије служио помен. Након Светог богослужења је приређен богат род, хришћани страдају. На првом мјесту православни хришћани су гоњени и прогоњени. Добро је да се културно-умјетнички програм. помолимо Господу да укријепи свету и благословену

svetigora / 2012 / јун

Hronika mitropolije

Антиохијску Патријаршију и хришћане Сирије и свих тих Ковачима и Доњем Грбљу поводом празника Свете Макрајева, да им подари мир и сваки напредак, и благосло- троне и празника Светог Николаја Охридског и Жичког. ви мисију ове древне хришћанске Патријаршије у читаМитрополит црногорско-приморски је казао да смо вом свијету“. ми, нажалост, доживјели наставак тога насиља, сада не више од Вермахта него од НАТО пакта. „Ових дана се сјећамо побијене дјеце бомбама НАТО пакта у Мурину, војника убијеног у Даниловграду и хиљада других побијених широм Црне Горе и Србије. Каже се да се дрво по плодовима познаје. НАТО је први пут од свога оснивања почео да показује такве плодове. У име демократије и људских права он показује плодове који нимало не миришу ни на демократију ни на заштиту људских права него управо обратно“, казао је он, објаснивши да ти плодови показују да се иза тог милитаристичког система, на овај или на онај начин, скрива исти онај дух који је у току Другог свјетског рата залио свијет крвљу. „Питали су ме негдје шта мислим о уласку Црне Горе Митрополит Амфилохије је у бесједи поздравио и ар- у НАТО пакт, па сам ја рекао, и то понављам, да у Европхимандрита мајке Цркве, Цариградске Патријаршије Ема- ску заједницу, наравно, треба ући, заједно живјети са нуила, који пастирску дужност такође обавља у Њемачкој свим европским народима, али што се тиче НАТО пакта, рекавши да је донио благослов Светог Јована Златоуста и ту ствари стоје другачије. Допринос Црне Горе, Србије и других балканских земаља Европској заједници био би осталих дивних светитеља Цркве цариградске. Митрополит је поздравио и дјецу са посебним потре- да помогне европским државама, европским народима бама из цетињског „Развитка“ и вјернике из Русије и на- и Америци да се НАТО расформира и да нестане са лица гласио да је данашње литургијско сабрање још једном земље, и да се „томахавци“ и осиромашени уранијум, посвједочило да је Црква једна и јединствена и да јој сви којим је затрована косовска српска земља, претворе у раонике, у мир и у истинско братство и заједништво међу припадамо без обзира на језик и народност. „Сви смо призвани да прослављамо Христа распето- људима и међу европским и свјетским народима“, сматра га и васкрслога, да Њиме дишемо, да Њиме живимо и да митрополит Амфилохије. Цетињски архијереј сматра да ће, уколико би НАТО Њиме узрастамо у мјеру раста висине Христове“, порупакт остао онакав какав се показао у посљедњих дечио је митрополит Амфилохије. сетак и више година, од бомбардовања и инвазије из Након бесједе, митрополит Амфилохије је епископу 1999. године, „бити очевидно да његови циљеви нијесу Јовану и архимандриту Емануилу предао дар острошке човјекољубиви него саможиви. Такав НАТО пакт би малу обитељи – иконе Светог Василија Острошког. Црну Гору претворио у један мали шраф своје милитариЕпископ Јован је заблагодарио Господу на благослову што се у вријеме васкршње радости нашао „на овом стичке организације. Тиме би Црна Гора, Србија и друге благословеном мјесту“: „Остали смо нијеми пред свим балканске земље постале играчка те организације“. Митрополит је нагласио да се та војна организација љепотама и чудима Божјим које смо видјели у току нашег поклоничког путовања по Митрополији црногорско- познаје и по плодовима у Авганистану, Африци, у Ираку и приморској и признајем да нијесмо очекивали да овдје у припреми за Иран: „Све то очевидно, ако се тако настапо Црној Гори постоје толика благословена мјеста и то- ви, нама изгледа ништа друго него припрема за инвазију лике светиње“, рекао је владика Јован, који је митрополи- против Русије, као наставак оне инвазије коју је започео ту Амфилохију и острошкој братији узвратио пригодним Наполеон, па наставио Хитлер. Такав нови поредак није поредак по Богу и по правди, није поредак сагласан испоклонима. тинским људским правима, правима савремених народа и савремених држава. Зато би добро било да наша браћа МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: ДУХ НАТО ПАКТА Европљани размисле, а и ми са њима, да се промијени ЈЕ ИСТИ ДУХ КОЈИ ЈЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ тај милитаристички империјални дух, да се замијени дуСВИЈЕТ ЗАЛИО КРВЉУ Митрополит Амфилохије казао је да је Свети Николај хом Јеванђеља, духом мира, духом истинског братства Српски записао тешко слово за нас Европљане рекав- и заједништва, не само европских него свих земаљских ши да је Европа, онаква каква је данас, похот и памет – народа. Иначе ће се остварити пророштво Владике Николаја, записано у Дахауу, у најзначајнијој књизи људска похот и људска памет. „Овоме је Владика Николај придодао још једну страш- написаној у току Другог свјетског рата: Кроз тамнички ну реченицу – да је побожнија муслиманска арабија прозор, о мрачној будућности Европе и овога свијета“. од бијеле демоније. Он је то доживио на својим костиМИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ма у току Другог свјетског рата, у вријеме Вермахта и ТУДОРОВИЋИМА ондашњег новог поретка који је у крв залио и Европу и Митрополит Амфилохије је 5. маја служио СвеАзију и Африку и читав ондашњи свијет“, рекао је Владика Амфилохије након Свете Литургије коју је са свештен- ту службу Божију у цркви Св. Николе у Тудоровићима у ством 3. маја служио у скиту Свете Матроне Московске у Паштровићима.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је говорио о гоњењу Цркве кроз историју. Као примјер данашњег гоњења Митрополит је навео изјаву од претходног дана високог функционера у црногорској власти Миодрага Вуковића који је рекао да Православна Црква у Црној Гори не постоји: „Црква није задужена за признавање држава и нација. Зна се ко признаје државе. Црква је да поштује државу, да поштује поредак, да поштује устав – и као што је то чинила кроз вјекове, тако чини и данас. Она поштује Црну Гору као међународно признату државу, поштује све оне вриједности које има та Црна Гора, поштује онога који се изјашњава да је Хрват, онога који се изјашњава да је Албанац, да је Црногорац или Србин. С друге стране, она не може да се одрекне себе, свога бића, своје истине, свога свједочења, своје проповиједи, свога имена потврђеног и признатог на васељенском плану“.

ПРОСЛАВА МАРКОВДАНА У ПОДГОРИЦИ

Осмог маја, на дан Светог апостолa и јеванђелистe Марка, небеског заштитника главног града Црне Горе, митрополит Амфилохије је са свештенством служио Свету архијерејску Литургију у цркви Светог Ђорђа у Подгорици. Кроз бројне дигресије које се сливају у причу о Светом апостолу Марку, Митрополит се у литургијској бесједи осврнуо и на наше вријеме и друштвене аномалије које га прате. јун / 2012 / svetigora

Митрополит Амфилохије је објаснио да се наша помјесна Црква назива Српском Православном Црквом због тога што је већина хришћана који њој припадају Срби – „Али међу њима су и браћа Руси, и Грка има, и Француза, и Шпанаца, и Аргентинаца… У Бразилу имамо четири свештеника Бразилца који сада припадају Епархији буеносаиреској. Њима нико не смета да буду Бразилци, чак се радујемо томе, али наша радост је већа што су они постали органски дио Православне Цркве“. „Ако им смета што се зове Српска Православна Црква, што им онда не смета што се зове Црногорска митрополија“, запитао се митрополит Амфилохије и додао да су црногорске националне потребе покривене именом Црногорска митрополија. „Према томе, није у питању ни ово ни оно, него је у питању то што је Црква Христова распета од почетка па до данас и људи који у Бога не вјерују, који Христа не примају тако се према њој понашају. Они би сад хтјели да се ми њима подредимо, њиховим системима да се подредимо. Неће то тако моћи, јер Црква Божија је старија и од државе и од нација и шира и од држава и од нација“, закључио је митрополит Амфилохије. Након Свете Литургије Митрополит је уручио мјештанину Стеву Јовановићу Орден краља Милутина, којим га је, на Митрополитов предлог, одликовао Свети архијерејски Синод СПЦ. Митрополит је и благословио славски колач дјеце вјеронауке, који за који дан славе своју крсну славу – празник Св. Василија Острошког.

Потом су у оближњој сеоској школи, обновљеној прије неколико година заједно са црквом Св. Николе, дјеца с вјеронауке извела програм. На крају програма директор школе Крсто Рађеновић се захвалио Митрополиту, а у име свих мјештана и родитеља дјеце са вјеронауке заблагодарио на труду око дјеце јеромонаху Клименту Бољевићу, економу манастира Прасквице, који је након прошлогодишњег срамног изгона презвитера Синише Смиљића, пароха паштровско-тудоровићког, преузео часове вјеронауке.

svetigora / 2012 / јун

Hronika mitropolije

„Ако смо нечисте савјести, нечистог ума и срца – то чијој конструкцији ће ускоро бити завршени груби радосвједочи апостол и јеванђелист Марко – онда ће се нечи- ви. стота око нас огледати у нама. Слично ће се сличноме радовати. Зато, чим чујете некога да оговара другога, знајте У СВЈЕТЛОСТИ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА – да оно што говори о другоме он има у себи“, нагласио је БОКЕЉИ СВЕТОМ САВИ И СВЕТИМ ПРЕВЛАЧКИМ Митрополит црногорско-приморски. МУЧЕНИЦИМА Он је као илустрацију јеванђелског односа према друУ манастиру Светих Архангела на Михољској превлагима навео примјер блаженопочившег патријарха Павла ци и у Тивту 10. маја је, на дан Спаљивања моштију Светог од кога, по његовим ријечима, за двадесет година није Саве на Врачару, одржана традиционална црквено-наникада чуо рђаву ријеч о другоме. „Видите колико је да- родна манифестација „У свјетлости Христовог Васкрсења нас у Црној Гори оних који блате Цркву, који је нападају, – Бокељи Светом Сави и Светим превлачким мученицинападају црквене људе. Читам ових дана, један такав го- ма“. вори свакакве гадости о Цркви, о Светињама Божјим. ДаМитрополит Амфилохије је са свештенством слулеко од тога да смо ми сви у Цркви безгрешни, али је сим- жио Свету службу Божију у манастиру Михољска прептоматично да тај човјек, и не само он него и многи други, влака. Он је рекао да сва историја Цркве свједочи да су налазе себе код других људи, а посебно у Цркви налазе сви они који су били Христови пролазили кроз страдања, оно што сами имају у себи. У њему је безбожништво, у гоњења, а многи и кроз разапињања, убијања и мучења. њему је тама и мрак, и нечистота духовна, и природно је да он не може видјети у другима нешто друго сем онога што има у себи самоме. Тако они Његоша проглашавају гениоцидним. Тако они преко свога безбожништва налазе у Његошу безбожништво. Тако преко свога неморала и прљавштине налазе у њему и у другима тај неморал и ту прљавштину“, закључио је митрополит Амфилохије. Након Литургије, владика је на Медуну у Кучима служио помен на гробу првог градоначелника ослобођене Подгорице војводе Марка Миљанова. Потом је испред музеја Марка Миљанова одржано пјесничко дружење. Митрополит Амфилохије је увече предводио литију са моштима Светог Симеона Дајбабског од цркве Светог Ђорђа до кућа Ђечевића, гдје се и данас налазе остаци древног храма Светог апостола и јеванђелисте Марка. „Ево свједока: Превлачки мученици, а и Свети отац наш Сава, прошли су кроз страдање. Били су као овце МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШТАО међу вуковима. Због тога су спаљене мошти Светог Саве. ОБНОВЉЕНУ МАНАСТИРСКУ ЦРКВУ СВЕТОГ Чак ни послије упокојења он није имао мира“, рекао је ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ НА РИБЊАКУ Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је 9. маја освештао У поподневним часовима кроз Тиват је, предвођена обновљену цркву на брду изнад манастира Светог митрополитом Амфилохијем, прошла традиционалВасилија Острошког – Рибњак код Бара и у њој служио на литија са моштима Превлачких мученика. „ПревлачСвету архијерејску Литургију. ки мученици благодаћу Божјом ходе“, рекао је Владика Владика је благословио све који су помогли да храм обраћајући се бројним вјерницим, учесницима литије. заблиста првобитном љепотом. „Благоуханим мирисом открили су себе, откривали су Он се осврнуо и на нападе на храм Свете Тројице на кроз вјекове своје мошти оним мирисом због којега је наРумији и на медијске нападе на њега. „Очевидно, демон- род и прозвао Михољску превлаку – Острво цијећа. Тако ска сила је позавидјела што се та светиња обновила, па га је народ прозвао не због тога што на њему постоје неке преко својих слугу овдје на земљи по- биљке и цвијеће којих другдје нема, него управо због кушава да ту светињу сруши, као да она тога што су они ти цвјетови, ти кринови процвјетали и заможе да се сруши“, рекао је Митропо- блистали неуништивом љепотом“. лит црногорско-приморски. Увече је у препуној сали Дома културе у Тивту одржан Митрополит Амфи- сабор православних хорова Боке. У програму су учестволохије је посјетио и вали дјечји хорови: „Рождество“ из Бијеле, хор Светог АрСаборни храм Све- хангела Михаила из Херцег Новог, хор Превлачких мучетог Јована Влади- ника из Тивта, као и Српско пјевачко друштво из Котора, мира у Бару на хор Светог Саве из Херцег Новог, хор Светог Василија Острошког из Кумбора, хор Светог Евстатија Превлачког из Будве, и хор Богословије Светог Петра Цетињског. Празничну бесједу изговорио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије.

Одлука о канонизацији Момишићких мученика

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

Цјелокупна едиција Немањићки манастири

• Манастир Дечани • • Манастир Грачаница • • Манастир Бањска • • Манастир Морача • • Манастир Арханђели • • Манастир Сопоћани • • Манастир Студеница • • Манастир Жича • • Манастир Хиландар • • Манастир Милешева •

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

ИЗД НОВА

АЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

Велики старечник (више на стр. 29) У издању манастира Подмаине

документарни филм