ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.218-219

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

 ГОДИНА XXI  СЕПТЕМБАР-ОКТОБАР 2012. г.  БРОЈ 218-219

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  УСПЕЊЕ 

300 година од битке на Царевом лазу (1712-2012)

760 година

манастира Мораче (1252-2012)

Централна прослава у манастиру Морачи на празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ септембар-октобар / 2012 / svetigora

У име Оца и Сина и Светога Духа! ко икада браћо и сестре, а оно данас треба да поновимо ријечи Светог пророка: Ево дана којега створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему. Ево дана благословенога, дана Успенија Пресвете Богородице, Оне која је родила и сачувала своје дјевичанство, која се упокојила, уснула у Господу и остала заједно са нама, Оне која се преселила из овога пролазнога живота у вјечни живот и остала као дародаватељка истинскога и правога живота. Диван и благословен дан коме је посвећен и овај свети храм. Радује се данас и Мајка Божија на небесима због овог сабрања, и сабрања безбројних на овај свети празник око светих Божијих храмова широм васељене, на свих пет континената. Данас су се обрадовале и душе предака ваших и наших. Оних који су овдје, на некадашњој граници, својим костима бранили вјеру и отачаство, бранили светињу, за светињу се жртвовали; који су подигли овај свети храм, уградивши у њега своју вјеру и своју љубав, жртвоваши се за њега у вријеме краља и господара Црне Горе Николе I Петровића, и у вријеме великога и дивнога духовног оца Црне Горе и Брда, митрополита Митрофана Бана. Сви су се они данас зарадовали што су се њихови потомци сабрали око ове светиње не само тјелесно, него и духовно, и срцем и душом. Мало смо се отуђили од светиње, али се није светиња од нас отуђила; занемарили смо светињу у једном времену, али светиња није нас занемарила и заборавила. Чекала је она, чекала деценијама да се овдје саберемо духовно и да се у нама обнови она права Божија, тврда вјера, којом су дисали и живјели наши преци и за коју су животе жртвовали. Радује се и овај храм, сваки камен у њему се радује овоме дану – што је данас поново закрштен, поново миропомазан, што је поново освештана света трпеза у њему и поново у њему одслужена Света служба Божија. Поново се Господ жртовао на светој трпези и принио за живот наш и за живот свијета, поново је светиња Божија овдје засијала својом силом и љепотом. И ево смо се данас дакле сабрали око имена Божијега. Само они сабори који су сабрани око имена Божијега су прави, непролазни и вјечни сабори. Јер када се људи сабирају око онога што је пролазно – било да је то пролазна храна, или пролазна идеја – трајаће тај сабор докле буде те хране и трајаће то сабрање докле буде те идеје. А идеје су исто пролазне: данас јесу а сјутра нијесу. Само они сабори који су сабрани око имена Божијега – вјечног и непролазног, које је изнад свакога имена, на коме почивају небо и земља, које је квасац васионе, које је носилац и дародавац свакога живота – истински су и прави сабори, Само они сабори који су сабрани вјечни и неуништиоко имена Божијега су прави, неви. Понекад су као пролазни и вјечни сабори. ријека понорница: чини вам се – нема их, међутим они негдје дубоко, у дубинама људске душе, поново започињу, поново се сабирају и поново избијају на површину, и поново призивају свако словесно биће да се сабере око имена Божијег.

besjeda

Име Божије је квасац васионе

3

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Данас нам је Свети апостол Павле поручио, у оном одломку који смо прочитали: Браћо, сви да се испуните једном мишљу у Христу Исусу, оном Његовом мишљу, једномишљу. То јесте смисао храмова, то јесте смисао светиње, то јесте смисао обнове храмова, то јесте смисао оваквих сабрања – да сви једно мислимо, да сви једним срцем и једном душом прослављамо живога Бога, да се Њему јединоме клањамо и у исто вријеме да кроз Њега и у Њему једни друге поштујемо и цјелујемо. Зашто су у своје вријеме постојали људи који су били носиоци таквога духа да су се око њих сабирали сви остали? Управо зато што су имали и носили у себи тај дух, један јединствени дух. Јер колико људи, онолико ћуди, али кад се сви људи саберу око једнога духа и једне истине, једне вјере, кад се утемеље на једном камену станцу, кад исповиједе једно живо Име, онда и они постају једно и заједно. То је смисао светиње, то је смисао нашега призвања, то је смисао и Свете тајне крштења коју су данас примила наша браћа, крстивши се у име Оца и Сина и Духа Светога.

4

пролазнога живота, ону која је од данас до сјутра. Онај опет који се крсти Духом Светим и водом прима Духа живога, живоноснога, и такав, који носи у себи тога Духа живога, он прије свега зна да поштује светињу живота. Брак је мјесто жртве и љубави Зашто је раније и у Требаљеву, а и свуда, било у сваком дому и по троје и по петоро, и по деветоро, и по дванаесторо дјеце? Зато што су мајке и очеви имали страха Божијега, имали су поштовање према светињи живота. Зашто данас је толико дјецеубица, чедоморки, зашто се данас у Црној Гори више дјеце трује и убија у материној утроби него што се рађа? Ево пишу по новинама да је Црна Гора по први пут у својој историји доживјела да више има мртвачких сандука него колијевки. Зашто? Зато што нема страха Божијега, губи се осјећање за светињу живота и светињу зачећа; губи се осјећање за светињу истинског људског бића и све се подређује задовољствима пролазним. Данас је важније купити кола него родити дијете. Зашто данас има толико младића и дјевојака у Црној Гори који се не жене и не

фреска Успења Пресвете Богородице, Сопоћани

Шта је Крштење него оно што је говорио један дивни свештеник дурмиторски, Нововић Радован: „Крштење је као со. Кад домаћица усири двије груде сира, па једну осоли, а другу остави неслану, у почетку су обје исте, и она слана и она неслана. Али, временом она неслана се уцрвља и усмрди, а она слана бива све укуснија и све здравија.“ Тако и људи. У почетку смо сви подједнаки, али онај који је некрштен неминовно ће се уцрвљати и духовно усмрдјети јер не прима у себе квасац живота, силу вјечнога живота, прима само силу

удају, остајући јалови? Зато што се изгубио страх Божији, разбила се породица, и природно – изгубило се осјећање за смисао људскога живота и осјећање за ону заповијест Божију: Рађајте се и множите и напуните земљу. Кад нема страха Божијега, онда нема ни осјећања за ту заповијест, нема ни осјећања за светињу људскога живота. Онда је све важније него светиња људскога живота и није ни чудо што се материнска утроба, која је радионица живота, полако претвара у мртвачницу и радионицу смрти. Кад се материнска утроба претвори у радионицу смрти,

септембар-октобат 2012 / број 218-219

из садржаја: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Име Божије је квасац васионе 3 РАЈО Војиновић

Апостолски теме и Цети а 11

Поводом празника Разговор Репортажа Библијске књиге Поезија Путопис

7 13 28 31 47 61

РАЈО Војиновић

Голготска жртва 18 црногорских витезова ОЛИВЕРА Балабан

Видосава Мићовић 33 Приредила: др АНА Јањушевић-Оливери

Свети Илија Сицилијански 45 obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  УСПЕЊЕ 

 ГОДИНА XXI  СЕПТЕМБАР-ОКТОБАР 2012. г.  БРОЈ 218-219

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор мр Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

Фотографије: монах Игнатије, Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

··

·

митрополит Данило

300 година од битке на Царевом лазу (1712-2012)

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

svetigora / 2012 / септембар-октобар

6

онда долази смак и пропаст свијета. Ми нажалост идеВи сте обновили храм и то је знак обнове духовне, обмо у том правцу. нове вјере и у исто вријеме обнове узајамне љубави међу Зато је неопходно враћати се Часноме крсту, Све- браћом. Дијелимо се ми људимо, дијелимо се по разним томе крштењу, враћати се освећењу у Тајни вјенчања и схватањима, дијелимо се и по странкама, али Црква Божија Тајни брака. Зашто се распадају данас породице? Зато не дијели, она сједињује оне који имају разума, поготово што је породица сведена на договор економски, на оне које су рођени од исте крви. У свој разноликости има регистрацију код матичара... И, шта се догодило? Из- нешто што је јединствено, што је неразориво, што је негубило се осјећање светиње брака, односа међу по- пролазно, што не смије ничему другоме бити подређено. ловима. Брак је светиња над светињама. Оно што Бог То управо јесте Црква Божија. Зашто код нас по први пут сједини, то никаква сила не смије да разједини. Брак је у историји има људи који хоће да стварају своју цркву? мјесто жртве и љубави, кад то престане да буде онда је Цркву лажљиву, цркву без Христа, без Бога, засновану готово са породицом, гона некаквој идеји философској или тово је са дјецом. Многи националистичкој. То је знак незнања, Дијелимо се ми људимо, дијелимо се бракови су се распали, и знак отуђености од Бога, од Цркве, по разним схватањима, дијелимо се шта се догађа са дјецом? знак непознавања онога шта је Црква, и по странкама, али Црква Божија не Пуне су душевне болнизнак некрштености и недокрштенодијели, она сједињује оне који имају це дјеце која одрастају сти. Црква Божија траје кроз вјекове, разума, поготово оне које су рођени без оца и без мајке. У кроз све мијене и промјене. У њој од исте крви. људском бићу, у људској нема ни Грка ни Јеврејина, ни роба историји функционишу ни слободњака, ни Американца ни духовни и морални закони. Могу људи знати свашта, Србина, ни Црногроца ни Кинеза, него су сви једно у Хримогу стећи не знам каква знања, али оно што је једино сту Исусу. То знају они који су крштени. Они који не знају, на потребу то је светиња духовног живота, и светиња који су некрштени, они стварају неког свог идола коме се људскога живота. Када је она обесвећена, онда нема клањају. човјеку будућности. Сва историја у свим временима Прича се да је у Русији постојала нека секта чији су члато свједочи. Када су људи занемаривали светињу жи- нови правили јаму у иловачи и онда говорили: „Јамо повота, светињу брака, када су занемаривали светињу мози ми, јамо помози ми, јамо помози ми“. Ништа нијесу рађања, када је код људи све бивало подређено паметнији они који данас стварају лажзадовољству, хедонизму, то је био знак да долази про- не цркве код нас у Црној Гори у своме паст те цивилизације. Све цивилизације кроз историју незнању, а наше је да се помолимо да им су у таквим приликама пропадале и нестајале. То знају Бог подари знања и мудрости да се од Цркве сви они који су се бавили историјом. Древна римска Божије, која је тврђа истине, не одвајају него цивилизација је пропала онда када је све постало да јој остану вјерни, а у осталом нек се подређено пролазности и пролазним задовољствима. разликују. Нека се такмиче у врлинама Очевидно ће доћи брзо вријеме када ни од ове наше и у страначким надметањима, али нека савремене цивилизације, евроамеричке – која на први Цркву Божију не подређују безумљу, лажи, поглед изгледа моћна – неће остати ни камен на каме- пролазности и ништавилу. Ево, дакле, дана којега створи Господ. Нека ну, као што није остао ни од оних претходних безбожних цивилизација које су погазиле духовне и моралне Бог благослови све вас, све оне који су на било законе људскога живота. који начин допринијели да се обнови овај свеДа не да Бог то никоме – ни нашем времену, ни ти храм. Нарочито предсједника Црквене опчовјечанству нашега времена, ни нама. Једини спас штине Миливоја Булатовића и Црквени одбор, управо јесте ово што радимо овдје: обнављамо душу, као и Буда Булатовића, који је са својом порообнављамо вјеру, обнављамо богопознање и кроз дицом највише допринио да се ова светиња то обнављамо братољубље. Без богољубља нема обнови, да поново заблиста и да се ово звоно братољубља. Без љубави према небеском Оцу нема поново чује, да нас подсјећа на наше вјечно и љубави ни према земаљском оцу. Онај који убија не- непролазно достојанство. беско очинство, који Бога убија у себи, тај ће неминовСвима онима који су допринијели да нам но дићи руку на свога оца који га је родио и на своју овај храм не буде на стид и срамоту него да мајку, и оскрнавити светињу породице, и светињу буде наш понос, нека Бог подари сваки наочинства и материнства. предак и свако изобиље. Нека умножи у домовима вашим, у срцима вашим, љубав, слоОбновили смо ову светињу да нас обнавља гу братску, мир и заједницу – оно што нам Да нас сабира. Један знаменити грчки књижевник највише треба, да се Богу једноме поклонимо је говорио: „Кад год идем у неко мјесто, прије него што и светињи Божијој да послужимо, да нас она се сретнем са људима који живе тамо, идем да видим обједини јединством вјечним и неразоривим, какав им је храм и какво им је гробље.“ Када сам га упи- именом Оца и Сина и Духа Светога, Бога натао зашто, он ми је рекао: „Зато што по томе знам какви шега, коме нека је слава и хвала у вијекове људи тамо живе. Ако им је храм занемарен и запуштен, вијекова. ако им је гробље зарасло у коров, знај да ту нема братАмин. ске слоге, да ту нема љубави, да ту нема заједништва, Бесједа изречена на празник Успења Пресвете да ту нема човјечности људске и праве.“ Богородице у Требаљеву, љета Господњег 2005.

Б

септембар-октобар / 2012 / svetigora

икона из манастира Морача

Аутор је чтец при храму Пресвете Богородице, Антиохијска православна архидијецеза Северне Америке Извор: http://www.antiochian.org/node/20148 Са енглеског: Милена Тејлор

ДАНИЛО Манзук

Не угађамо Богу постом, већ плодовима поста (под условом да поило би више него нетачно рећи да је много написано о празнику Успења стимо у правилном умном настројењу, дајући милостињу и молећи се, а Пресвете Богородице. Но, још мање је не само држећи дијету). Постимо, не да бисмо добили оно што желимо, написано о посту који му претходи. већ да бисмо се припремили да примимо оно што Бог жели да нам дâ. Сваки православни хришћанин Циљ поста је да нас саобрази другој Марији, Лазаревој сестри, а удаљи углавном зна због чега постоје постови од Марте, која се „бринула и узнемиравала за много“. Циљ поста је да нас уочи Васкрса и Божића. Али, иако мож- доведе до остварења „јединог потребног“ – да нам помогне да ставимо да зна за Успењски пост, приметно је да Бога на прво место а наше жеље на друго, ако не и на последње. Као тага неки не поштују, а да добар број њих кав он служи да нас припреми да будемо оруђе Божије воље, као што је поставља питање зашто се он пости, не био случај са Мојсијем када је бежао из Египта и на Синајској гори, као разумевајући његов смисао. С обзиром и са постом Господа нашег у пустињи. Пост нас одвраћа од нас самих и на присутно неразумевање циља самог окреће ка Богу. Успењски пост нам помаже да се уподобимо Пресветој поста, добро је подсетити се на разлоге Богородици, послушној слушкињи Божијој, која је чула Његову реч и његовог утемељивања. држала је боље од било кога другог. Постоји схватање да треба да поДакле, зашто постимо пред Успење? У тесно повезаној породици, стимо када нешто желимо, као да сам чињеница да је мајка на самртном одру зауставља нормални ток живочин поста „умилостивљује“ Бога и да Он та. Ствари које су иначе важне – забава, телевизија, луксуз, личне жеље – гледајући наше „страдање“ – бива на из- – постају неважне; живот почиње да се окреће око мајке на самрти. Исто вестан начин принуђен да услиши нашу је и са православном породицом – чињеница да је наша Мајка на самртмолбу. Ништа не може бити даље од ис- ном одру, не може (или бар не треба) да има било какав другачији ефекат него онај који смо управо споменули. тине. Црква нам на молебну даје прилику да приђемо до тог самртног Када се уготовљавало успење одра, прослављајући и Твог пречистог тела, тада су умољавајући Жену која је апостоли окружили одар, родила Бога, сасуд нашег гледајући Те са трепетом, спасења и нашу главну заа посматрајући само тело ступницу пред Његовим бобеху обузети ужасом. Петар жанским престолом. И као у Ти пак вапијаше са сузама, земаљској породици, дневна говорећи: О Дјево, видим Те рутина и удовољавање личјасно испружену право, Жиним жељама треба да дођу на воте свих, и дивим се јер се у друго место. Тебе сладост будућег живота Пост у пуном смислу усељава. Но, Пречиста, моли (уздржавање од хране, злих се приљежно Сину и Богу помисли, дела или жеља) Твоме, да сачува стадо Твоје то и постиже. Мање временеповређеним. на потрошено на доколицу (стихира на Јеванђеље или сличне ствари оставља на празник Успења). више времена за молитву и размишљање о Оној која нам је дала Христа, и постала прва и највећа хришћанка. Размишљајући о Њој и Њеном несравњивом животу, ми сагледавамо образац хришћанског живота и отелотворење Христовог одговора жени која је изјавила да је Марија блажена зато што Га је родила: Блажени су они који слушају реч Божију и држе је. Марија је то чинила боље него ико други. Као што је отац Томас Хопко приметио – Она је чула реч Божију и чувала је тако добро, да је од свих жена у историји баш Она била изабрана не само да чује Његову Реч, већ и да Га роди. Тако док постимо размишљајући о Њеном животу, ми се истовремено припремамо да живимо живот по угледу на Њу, а то и јесте циљ Успењског поста.

povodom praznika

Зашто постимо пред празник успе а?

7

bogoslovqe архимандрит ВАСИЛИЈЕ Гондикакис svetigora / 2012 / септембар-октобар

8

М

онаштво је потпуно посвећење човека Богу. Монах постајеш током Божанствене Литургије. Старац те води све до олтара, на који полаже своју наду, не упућујући те на своју мудрост или врлину. Монашки живот започињеш по устаљеном правилу. Подвизаваш се, трудиш се, постиш, молиш се, размишљаш. Живиш у заједници Светих, старих и нових. Сав овај подвиг и борба имају за циљ стицање не било чега људског или пролазног, него да се у твом животу испуни воља Божија. Временом долази светлост утехе. Схваташ да се десило нешто величанствено, нешто што је дар од Бога. Налазиш се у природном окружењу. Дивља грана твог постојања је накалемљена на питому маслину. Све се мења, све се схвата као чудо. Отварају се небеса и почиње нови живот. На Синајској гори је Бог рекао Мојсију: Ја сам Онај Који Јесте и то је истинито, али се у новој творевини и логици Цркве све другачије схвата и живи. Ја сам Онај Који Јесте сада значи: „Ја сам Онај Који Није, Који Не Постоји, Непостојећи са тачке гледишта било које од могућности којима располажеш: чула, познања, интуиције“. Док се све то дешава, ево шта осећаш: Ја, Највише биће, спуштам се, умањујем себе приближавајући се теби, постајем једно са тобом да бих те учинио својим, да бих те спасао учећи те ономе што не може да се научи, благовестећи ти својим понашањем да оно што је велико, необухватљиво и – на крају – страшно у мени, није моја снага, моје несхватљиво величанство, него моја неизрецива љубав, лепота Доброг и снисходљивост смирења која се пројављује у мом животу. Мој начин постојања је кеноза љубави и жртве. Немој се бојати моје снаге, више се бој моје неиз-

рециве доброте и смирења. Немој страховати од моје претње него од тога да те уважавам више него што хоћеш и можеш да разумеш. То је оно чиме ти се суди. Тим си искушаван. Треба да будеш пажљив и да не журиш, да не би напредовао на индивидуалистички начин са циљем да задобијеш трулежну снагу и мудрост ослањајући се на самог себе. Насупрот томе, чекај са усрдним мољењем! Истрајан у окружењу божанске љубави. Тако ћеш разумети да ћеш – не ни у одбрани нити у нападу, него приносећи себе у љубави и скрушености светом олтару, срести Онога који нас је први заволео (Јн. 4, 19) и који увек приноси Себе, освећујући оне који се причешћују. Сусрешћеш необујмљиво величанство Љубави и Кенозе које је почетак и крај све творевине. Приносећи себе и жртвујући се, одједном осећаш да ти је нешто дато. То није ништа спољашње или страно твојој природи, већ нешто што се у теби рађа, појављује као светлост, радост и спокој који те обузимају, уздижу и доносе ти оно што не очекујеш – на једној другој равни, у једном новом стању, које је непрекидно преображавање, усхођење и успињање (епектаза) „онамо где не знаш“, али ипак желиш. Ово ти се даје на дар и пре него што си тражио, једноставно зато што си благодарио за примљено. Крштењем, наш живот у Цркви почиње смрћу – Сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо (Рим. 6, 3). Монашки живот је смрт за нашу сопствену вољу, да би се испунила воља Другога. Овде делује тајна истинског живота. Ради се о праску динамизма скривеног у људској природи. Дешава се исто што и са семеном које земљорадник посеје у земљу: он спава и устаје, а семе ниче и расте да он и не зна. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда напуни клас пшеницом (Мк. 4, 26-28). То је пројављивање новог живота, изненађење чуда, непрестано напредовање, преображај, проширивање и преобликовање.

Чудо је то што је смрт побеђена смрћу. То је порука Цркве коју ти живиш и верујеш, узвикујући: „Смрт је умртвљена“. Ово не изговараш речима, нити заступаш зато што си негде прочитао, него то живиш као истину и снагу која те изнова утемељује и рађа. Када сам слаб, онда сам силан (2. Кор. 12, 10). И кад се рушим поново устајем. Налазиш се у матици која те рађа за живот вечни. Храниш се небеским хлебом који се ломи али не раздељује. Примаш у себе квасац Царства, који укисели сво тесто (1. Кор. 5, 6). Имаш зрно бисера за које вреди продати сво имање да би га задобио. Имаш оно што само доноси плод, што ти је једном дато, а сада ти доноси сувишак (Мт. 25, 29). Ово није твој успех нити твоје сопствено благо, него дар одозго који припада свима. Чуваш га и раздајеш. Монашки призив је дар монаху и целој Цркви. Свако је призван у монаштво из посебног разлога и на њему својствен начин. Исход је међутим такав, да призив на усамљеност води монаха искуству свеопштег заједништва. Венчањем, човек оставља оца и мајку и прилепљује се жени (Пост. 2, 24; Мк. 10, 6). Овде остављаш све и сједињујеш се са свим. Ово није твоје дело него божански дар. Монах се не затвара унутар људских односа, чак и кад су они добри. Он се изражава другим језиком. Он осећа ствари другачије. Он је привучен снагом која непрестано расте. Он говори као залуђен, као онај који љуби, као опијен. Хоће да оде, да се изгуби, да га не буде, да би у потпуности припадао Возљубљеном. Вазнео си ме чежњом Твојом Христе и опио Твојом божанском љубављу (Минеј, 6. август, 9. песма). Он се приклања пустињи. Стално се измиче. У покрету је. Никада се нигде не задржава. Савршенсту савршених нема краја. (Св. Јован Лествичник, Лествица) Посвећује се Ономе који може сваког момента да стигне, и треба да бди да би Га примио. Посвећује се Ономе који је Пасха (Пут, Прелаз) у живот и више од живота. И нестаје. Боље је за вас да ја одем (Јн.16, 7).

Он освећује и просвећује, Својим одсуством или појавом. Све испуњава својим присуством. Ми Га живимо и познајемо као освећење душа и тела, присуства и одсуства, живота и смрти. У православном монашком животу постоји истинска унутрашња слобода у тражењу истине. Монах је стран било каквој специјалности, а у исто време није незаинтересован за било коју појединост живота. Даје све да би пронашао оно из чега све происходи. Његов живот јесте жртва у двигу храбрости и чежње, у ослушкивању речи Возљубљенога. Он не дела само умствено, остављајући у атрофији и небризи своје постојање. Он дела свеобухватно. Устројство је такво да га умарање одмара, јер га укрепљује, а одмор га храни, зато што скупља снагу за ново делање. Све садејствује у хармонији и вишак једнога надопуњује мањак другога. Он не само да се моли, него постаје молитва. Сваки од његових покрета и радњи јесте молитва. Што више стари то више се подмлађује духовно. Што више губи снаге и смањује се у небиће, то се више протеже у бесконачност. Благодаћу он носи у себи Несместивог. Он је невидљиви пратилац напуштених и усамљених. Свуда стиже не мењајући притом место. Пита се: Како је то могуће (Лк. 1, 43) да примам ову благодат, ја који сам недостојан и овог привременог живота? Одговор је у љубави Божијој. Њему је поверена бескрајно мала ствар која му доноси све. Он је миран, тих, спокојан, непостојећи. Ни са ким се не спори. Оно што му се даје је изненађујућа радост, која се тиче целог света. Она се гласи тишином. Ако немаш вољу да га слушаш (или, ако није време за тебе), он ти не досађује. Не недостаје када ти је потребан, налази се поред тебе. Говори ти јасно. Невидљиво се откривају истините и аутентичне ствари.

Монаштво

– посвеће е човека Богу септембар-октобар / 2012 / svetigora

Монашки призив је дар монаху и целој Цркви. Свако је призван у монаштво из посебног разлога и на њему својствен начин. Исход је међутим такав, да призив на усамљеност води монаха искуству свеопштег заједништва.

9

svetigora / 2012 / септембар-октобар

10

Монах је пројава литургијског жизахваљујемо за сва добра Монах је пројава литургијског вота Цркве. Он већ сада учествује видљива и невидљива. Осећаш живота Цркве. Он већ сада учествује у радости есхатона. Ово је велиу радости есхатона. Ово је величансе преплављеним даровичанствен и у исто време страшан ствен и у исто време страшан дар. Он ма које знаш и онима које не дар. га чува губећи га, приносећи га Онознаш. Боље познајеш оне стваме од кога га је добио: Твоје од твојих ри које не знаш (зато што их Теби приносећи ради свих и за све. обухваташ и живиш у Ономе Насупрот томе, губиш га (он нестаје), када који је неизрецива љубав), него знања која имаш и којима владаш хоћеш да га присвојиш или да извучеш корист за својом сопственом вољом и разумевањем. себе. Бројни су они који имају одважности да заНа ваги живота непознато ти постаје познато. Познајеш почну усамљенички живот, али су ретки они који незнањем и видиш невидећи, Оним који је светлост и нада твог су достојни да га одстрадају (Св. Василије Велики: Пис- живота, твоје истинско и непознато биће. ма 42, 14). Наше време, које непрекидно критикујемо, добро је зато што Није много оних који могу да прихвате не- је узбуркано. избежност смрти. Ми дајемо место страху за Наука напредује у истинском смислу, зато што пролази кроз тело, као животиња која се противи жртвовању искушења. Кроз напредовање истраживања оно што је некад и измишљамо наша сопствена решења. Тражимо било извесно се поништава. Традиционална мишљења су поизговоре. Живимо нешто што личи на монаштво, колебана. Идолатријска убеђења падају. Класичне теорије се али то у ствари није. Уместо да изгубимо себе (Мк. 8, руше. Образују се нове које се проверавају чињеницама. Тако 35), ми стичемо каријеру као духовни оци, видови- напредује истраживање. И сама имена теорија – теорија релатити водичи и учени богослови! витета, вероватноће, неизвесности и хаоса – одражавају присуХоћемо освећење, али под условом да нас ство величине космологије у савременом научном истраживању. други сматрају светима. Хтели бисмо да будемо Што више расте сазнање, то се више умножава незнање. Што (Богом) прослављени, али да у исто време бивамо више има решених проблема, то се више појављују нови и још и потврђени као такви. битнији проблеми. После тврдње према којој је материја један На тај начин ми грешимо према свету. Ства- облик енергије, у природи је уочен један фактор који није нити рамо проблеме у Цркви и целокупној твореви- материја нити енергија. Што се више напредује, то се ствари више ни, због пропадљивости коју због нас трпи наше очишћују и међусобно прожимају. Космологија се приближава духовно и материјално окружење. И поред тога, теологији. Пред физичаре се постављају нови проблеми, који су дуги низ година многи људи ће нас држати за ду- некад припадали областима философије и теологије. ховне вође и људе за пример. Савремени физичари куцају на врата теологије и не наОбучени у кожну одећу обмане и заштићени лазе никаквог одговора. Све док теологија остаје академско од претеће светлости праве истине која се смрћу занимање и интелектуални рад, она ће бити страна проблемизадобија, ми остајемо изван празника живота. ма и егзистенцијалним борбама данашњег света. Савремени Онај који је устао из мртвих и који више не физичари, пред чијим очима се приближавају границе природе умире (Рим. 6, 9) улази у вечност, што није људско и метафизике, траже помоћ од традиција Далеког Истока. Ипак, достигнуће него дар благодати. решења која се нуде не постижу свој циљ, организам не прихвата Зато су аутентични монаси истинити, смире- пресађене удове и они бивају одбачени као страна тела. ни, невидљиви. Преображени љубављу Божијом, Битно је да богослови помогну напретку нашег дела са више они се опијају небеским вином. Изгубљени у бес- одважности и личног ангажовања и да, превазилазећи академконачности Раја они освећују универзум духов- ски приступ достигну литургијско богословље Цркве, где се окуним здрављем које шири миомирис исијавањем ша оно што је божанско, а не само оно што је интелектуално. На божанствене благодати. Они зову све сиромахе, тај начин се отварају хоризонти живота и познања. Тако чујемо богаље, хроме и слепе на велику вечеру да би се и видимо другачије, приступамо стварима на другачији начин. напунио дом Господњи (Лк. 14, 22). Они зраче живот Својим постојањем примамо и шаљемо поруке. Свесно улазимо вечни и скупљају све удаљене. Зраче нестворену у сапостојање живота и истраживања где физичари настоје да светлост онима који траже истину прелазећи гра- достигну унитарну теорију која ће решити проблеме и сумње не нице опажања и даљине простора и времена. само у вези како него и у вези зашто постојања универзума. Ава Исак, који је живео у V веку у Сиријској Ако пронађемо потпуну и унитарну теорију […]онда ћемо пустињи, шаље своју поруку кроз време и потре- наћи одговор на питање о разлогу нашег постојања и постојања са тужног и осетљивог Достојевског, који у својим универзума (Стивен Хокинг, Кратка историја времена). романима објављује дамар живота који преваИстински исихаста је по овом питању, као „унитаран“ и Богом зилази смрт. Он потреса цео свет и изненађује примљен, сам по себи одговор. Он не само да познаје почетак зналце Писма својим новим приступом, својим и крај ствари, него је – благодаћу – беспочетан и бескрајан. Он разумевањем и тумачењем Аве Исака. Исти писац не очекује јединство свега и свих, него га већ сада живи. Самим инспирише Ајнштана у његовим револуционар- својим постојањем он шири извесност да је све пројава љубави ним теоријама и Куросаву у јединственим филмо- Оца, Сина и Светога Духа, тројног сунца Божанства, коме приливима. чи свака слава, част и поклоњење у векове векова. Амин. Невидљиво исијавање истине оживљује и обИзворник: CONTACTS, No 237, јануар–март 2012. (Изворник грчког оригинала: ухвата све ствари преображавајући их у зналачиздање манастира Ивирон, 2011) ко и радосно славље. У Божанственој Литургији Са француског: сестринство манастира Бања код Рисна

Прослава Петровдана у Цетињском манастиру

РАЈО Војиновић

reporta`a

Апостолски теме и Цети а П

разник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан молитвено је и свечано 12. јула прослављен у Цетињском манастиру. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење цетињског свештенства и молитвено учешће бројних вјерника. На Литургији су појали чланова Црквеног хора Светог Марка из Подгорице. „Спомен Светих апостола Петра и Павла, који се овдје празнује кроз вјекове, сабрао нас је данас да се поклонимо имену Божјем и да прославимо Свете ученике Христове, њих двојицу и осталих дванаест апостола, који

септембар-октобар / 2012 / svetigora

11

svetigora / 2012 / септембар-октобар

су као орлови прошли васељену“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи, „Они су били и остали живи свједоци Живога Бога.“ Владика је рекао да је Дух Животворни открио апостолу Петру тајну да изговори свете ријечи: Ти си Христос Син Бога Живога – „то његово исповиједање је темељ исповиједања Цркве Христове кроз вијекове. Син Божји, Кога је очекивао изабрани Божји народ, Кога је очекивала сва творевина Божја, ради чијег доласка је Бог и створио овај свијет – тај Син Божји препознат је од апостола Петра као Месија. На тој вјери, на том камену голготскоме је саграђена Црква Божја. На вјери и истини да је Бог послао Сина Свога Јединороднога када је дошла пуноћа времена да би сваки који у Њега вјерује живио и да не би изгубио живот свој“.

12

Након Литургије и причешћа вјерних, Владика је предводио литију до темеља древног храма Светих апостола Петра и Павла који се налазе поред Дворске цркве на Ћипуру гдје је благословио и пререзао славски колач, честитавши славу свим свечарима. „Добро је да смо на овим древним темељима. Ти темељи су темељ овога града, темељ свих храмова у њему. Овај град је под покровом Пресвете Богородице, она је његова заштитница. И ево и ми смо под покровом Пресвете Богородице, на темељима овога светога храма Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Њиховим молитвама нека нас Господ утврди у правој Христовој вјери и у живљењу по тој вјери у све дане нашега живота“, поручио је митрополит Амфилохије. Након Светог богослужења приређена је и празнична трпеза хришћанске љубави.

Чувени швајцарски теолог, јеромонах Гаврило Бунге је у Православље прешао 27. августа 2010. у Москви, уочи Успења Пресвете Дјеве Марије. Оца Гаврила је у Православну Цркву примио митрополит Иларион Волоколамски. Драго нам је да можемо да понудимо нашим читаоцима превод разговора који је са њим водио протојереј Павел Великанов, главни и одговорни уредник Научног теолошког веб сајта Богослов.ру 2008. године. У то време је о. Гаврило још увек био католички јеромонах.

•

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Оче Гаврило, реците нам како сте постали верујући? Дошао сам у веру захваљујући својим вршњацима, у узрасту од 17–18 година. Ствар је у томе што је моја породица била помало чудна, мешовита: мајка ми је била католикиња а отац протестант. Тада, као по правилу, следи да постанеш „ни риба ни птица“. Сасвим рано сам на своју руку открио дела и житија Светих Отаца, житије Светог Антонија Великог, изреке пустињских Отаца, Лавсаик, скраћено „Добротољубље“ (краћи одломци на страним језицима). Али мала је искра довољна да се распали велики пожар – приближиш је и ватра ће се запалити. Нешто слично се десило и мени. Хтео сам да следим оне које сам сретао у књигама. Тражећи оно што је најверодостојније у Католичкој цркви, ступио сам у ред Светог Бенедикта. Али пре тога сам отпутовао мало до Грчке. То се десило 1961. док сам још увек студирао у Бону. Једнога дана сам случајно имао веома близак додир са Православном Црквом. На броду сам срео једног грчког митрополита који се враћао из Палестине са свештенством. Био је као један од отаца о којима сам читао, веома частан и са дугом брадом. Видео ме је, младог човека, и позвао ме да дођем и седнем са њим и показао ми своје књиге. Остао сам два месеца у Грчкој на Лезбосу. Тамо тада није било много туриста те смо ноћили код породица мештана. Живео сам у породици свештеника. И наравно, ишао сам сваке недеље у цркву. Они су знали да сам католик, али због тога што у околини није било католичке цркве, ишао сам у православну. Сви у породици су били љубазни, односећи се према мени са много љубави. Чак су ми доносили да целивам Јеванђеље на малом входу, као неком почасном госту. Такође, треба да кажем да сам пре тог пута имао велике предрасуде и негативно настројење према Православљу.

• Који је био разлог за тако негативан став? Наставници су ми говорили да будем обазрив према Православљу. Рекли су да су православни шизматици. Тако сам на путовању такорећи носио пар рукавица да не бих упрљао своју римску чистоту у додиру са православцима. Али, наравно, нисам имао никаквих проблема. Грци су били веома пријатељски настројени и љубазни. Чак су ми дозволили да уђем у олтар иако то није исправно по канонима. Речју, моје предрасуде су нестајале сваким даном. На крају сам отишао у Атину на недељу дана и живео тамо у богословији заједно са другим ђацима. Током једног разговора са њима имао сам искуство које је превагнуло. Рекао сам им: „Добро, све је у реду у вашој Цркви, али жао ми је што сте се одвојили од нас.“ А они су одговорили: „Не, грешиш. Ви сте били ти који су се одвојили од нас“. Запањио сам се. У Немачкој само срећемо протестанте и сви знамо да су они шизматици, што значи да су се једном одвојили од Католичке цркве. Али овде тај образац није одговарао, јер је у питању Црква која води порекло од апостола. Апостол Павле је ходао овом земљом пре него што је дошао у Рим. Тада сам имао двадесет и једну годину. Почео сам поново да размишљам о свему, па чак ни сада нисам престао то да радим. Морао сам да увидим да су они били у праву по многим питањима чак и са научне тачке гледишта. О томе није могуће ни дискутовати, јер је бескорисно бранити нешто што се не може одбранити у начелу. Резултате мојих размишљања можете наћи у књизи „Земљани сасуди“ која је преведена на руски. Ова књига је о упражњавању Исусове молитве по учењу Светих Отаца. И сасвим је јасно да је упражњавање Исусове молитве било исто и на Истоку и на Западу.

протојереј ПАВЕЛ Великанов

– Православ е је плод мог читавог живота као хришћанина и монаха­

razgovor

Отац Гаврило (Бунге)

13

•

Било би занимљиво сазнати шта је Исусова молитва у западном предању? Прилично често чујемо да се посебан карактер источног хришћанства огледа у унутрашњем делању које је одсутно на Западу. Колико је истинито то гледиште? Прво бих рекао да је Католичка Црква огромна организација која се састоји од милијарде католика. Католицизам има другачија унутрашња кретања која се могу међусобно сукобљавати, чак и међусобно искључивати. Многи примећују да, захваљујући открићу Православља на Западу, људи почињу да на-

пе. Он је био савременик Светог Пајсија Величковског, али његова школа – Траписти – више не постоји у изворном облику у поређењу са Св. Пајсијем Величковским. Житија многих монаха – на пример старца Јосифа Исихасте – су веома омиљена на Западу и преведена су на многе језике. Књига „Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу“ је преведена у 20. веку. Та је књига и мене надахнула. Био сам студент у то време и никада нисам видео бројаницу. Читао сам да се можеш молити Исусовом молитвом чак и док ходаш. И тако сам почео да се молим док сам ходао. На путу до универзитета и назад, увек сам изговарао Исусову молитву и ушла ми је у срце.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

протојереј Павел Великанов и отац Гаврило Бунге

14

лазе обновљено интересовање за своје сопствено духовно порекло. Често се до такве врсте открића долази уз помоћ икона, песама и књига. Постоје многи руски светитељи који се поштују у католичком свету: Св. Силуан Атонски, Св. Серафим Саровски... Ми овде постризавамо много монаха са именом Серафим. Серафим Саровски се чак укључује у јектенијама за помињање. Али постоје и веома чудне ствари. Овде говорим пре свега као монах. Порекло западног монаштва је са Истока. На Запад је врло рано дошло житије Св. Антонија које је написао Св. Атанасије по молби латинских монаха. Да нису тражили, његово житије не би било записано. Изворник је на грчком, али су најдревнији рукописи на латинском. На тај је начин Исток био оријентир монаштву током много векова. Али увек морате поново откривати овај оријентир за себе... Једном када га изгубите, морате се поново усредсређивати на њега. Можемо да видимо током векова како Запад повремено поново открива Исток. На пример, постоје трактати у Француској који би могли да се нађу у „Добротољубљу“. Постоји занимљив чланак о томе који је написао православни историчар Жан-Пол Бес под називом „Трагови исихазма на Западу“. Занимљива личност коју сам открио је игуман де Рансе (1626-1700), оснивач манастира Ла Тра-

Гаврило Бунге је рођен 1940. године у Келну. Отац му је био лутеран а мајка католикиња. Као двадесетдвогодишњак се прикључио реду Светог Бенедикта у Француској. Године 1972. је рукоположен за свештеника. О. Гаврило је посветио много година изучавању дела Евагрија Понтијског. Живео је у Скиту Светог Крста у швајцарском кантону Тичино од 1980. следећи древни типик Светог Бенедикта. Аутор је следећих књига: „Земљани сасуди: Упражњавање личне молитве према светоотачком предању“, „Тројица Рубљова: Икона Тројице монаха-иконописца Рубљова“, „Змајево вино и ангелски хлеб“, „Духовно очинство“, итд. Сада је Исусова молитва веома популарна на Западу. Узгред (осмех), ако желите да ме обрадујете, дајте ми бројанице на поклон, кратке и дуге, нема везе. Верни који ме посећују и долазе на исповест, често их траже. Молим се Богу да опет не заборавимо и не прође још сто година, па да морамо поново да откривамо источну духовност. Данас морамо да дођемо до сржи ствари: источне и западне Цркве треба да се зближе. Слободно говорим о томе. Више не спаљују људе на ломачи. Не говоримо више о екуменизму. Та реч је већ постала двосмислена.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Одмах помислимо на далај-ламу, итд. Не гово- традицији. Прва шкорим о јединству Цркве, јер свако на свој начин ла која потиче од Светог разуме „јединство“. Једна те иста реч може да Макарија, Антонија и Евагрија значи много ствари. Савремени католици могу је унутрашњи мистицизам, да сматрају „јединство“ само у једном облику, „унутрашње делање“. Али омилије оним са којим су одрасли у Католичкој цркви. Светог Макарија садрже и другу школу, Православни хришћани не знају за такву врсту афективнији мистицизам. Стога, традициинституционалног јединства. Унутар једне по- онално се сматра да припада мекшем или месне Цркве да, али не између помесних Цркава. полумесалијанству, које је нека врста екстаИз тога разлога, нажалост, не постоји механизам тичног монаштва. Мислим, да овде можемо видеза решавање унутрашњих спорова. Ту је сабор- ти управо два различита духовна темперамента који ност, наравно, али то је друго питање. се међусобно сучељавају. Зато је тешко наћи заједнички Враћајући се на тему, морам да кажем језик. Следбеник унутрашњег делања би могао да каже свом да увек треба да се враћамо Оцима. Древна супарнику: „Превише си осећајан“, а други би могао да одгово„Амвросијанска“ Литургија садржи јектенију која ри: „Ти си превише разуман. Немаш никакво унутрашње искује трајала до Другог ватиканског сабора, и тек ство.“ А ова оба мишљења би могла бити погрешна. тада се изгубила. Садржала је следећу молбу: Међутим, морам да признам да су у средњем веку постојали чи„Молимо се за мир међу Црквама, за обраћење сто женски мистични покрети на Западу који ми изгледају чудно и неверујућих, и мир међу варварским народима.“ превазилазе моје разумевање. Припадам другачијој школи. Немам Какав је то мир међу Црквама? „Цркве“ су ништа што би ми помогло да разумем или осетим дубоко тај афековде у множини, иако Символ вере спомиње тивни, екстатични мистицизам. Главно правило сваког духовног само једну Цркву. Али једна Црква постоји само живота за мене је ограничавање и мањак заноса, јер је сâм занос у великом броју Цркава. Ова је јектенија про- терен за демонску прелест. Ово искуство данас можемо наћи грам који мора да се испуни. Треба да радимо на код харизматика. Да бисмо избегли грешке које Евагрије назиодржавању мира међу Црквама. ва подражавањем духовног и мистичног стања, морамо бити Данас видимо знаке који показују да је то веома пажљиви, мудри, и поседовати простоту и чистоту. Дамогуће. На Западу, Православна Црква је у нас се она назива аутосугестивним стањем, то јест, имагинамањини. Није велика – сасвим често сабрање тивним мистичним (духовним) стањем. не може чак ни да сагради сопствену цркву. Св. Теофан Затворник који је, узгред, веома популаМеђутим, нема проблема када Католичка црква ран за Западу, врло суптилно је разумео питање западпреда своје цркве православним парохијама. На ног мистицизма. Једном је ускликнуо: „Ти Западњаци, пример, милански кардинал је предао три вели- не могу да разликују душевно од духовног!“ И заиста, ке древне цркве. Наши верници су срећни када када говорим људима који долазе на исповест, висе то деси. Људи су пријатељски настројени пре- дим како мешају ове ствари. Људи се морају учима оближњим православним верницима. Мис- ти и помагати да виде разлику између својих лим да никада раније људи са Запада нису имали осећања и истинске духовности по Богу. Људи толико симпатија према источним хришћанима сасвим често осећају нешто дубоко унутра и као данас. Запад је само на добитку због тога. мисле: „Ево је, ево те истинске духовности“. Знам да то не би било могуће у Русији. Постоје • Управо сте се дотакли једног врло и неки историјски разлози који би то могли важног питања. И Игњатије објаснити. Наравно, постоји извесна еволуција Лојола у књизи „Духовне вежу погледу овог питања, али ваши проблеми нису бе“ и Тома Кемпијски у књизи мој посао... За мене лично идеал би био мир међу „О подражавању Христу“ исЦрквама, свођење постојећих предрасуда на тичу развијање маште као неминимум најважнијих питања да бисмо уз обошто најважније. Може ли се страно поштовање могли одлучивати о истим у рећи да је ова школа, иако будућности. само једна од неколико њих • Следеће питање које бих вам поставио у Католичкој цркви, приличтиче се оних примера које православно значајна и званично прини често узимају као показатеље лажзната од стране Католичке не оријентације католичког мистицизма. цркве? Ако је за Исток кристална чистота душе Не, она не преовлађује, али је и главни услов за унутрашње делање да даље широко распрострањена међу би божанска Светлост дејствовала у њој, језуитима. Они упражњавају ове метада примери таквих подвижника као тоде подражавања Христа и дан данас. што је Тереза Авилска показују нешто сасУзгред, књига „О подражавању Хривим супротно: циљ подвига је задобијање сту“ је била врло популарна у Русији у екстазе где личност доживљава Бога. Мо- одређено време. Сада се рад о утицају ове жете ли, молим Вас, да протумачите то? књиге на Русију и њену историју припрема Постоје две врсте мистицизма у Католичкој за штампу. Питао сам аутора те књиге да ли Цркви: уздржани (унутрашње делање) и екста- постоји било какав утицај популарности ове тични. Обе школе су укорењене у монашкој књиге на иконописање Христовог лика. Поста-

15

svetigora / 2012 / септембар-октобар

16

вио сам то питање јер изгледа да је у одређено време Христос на руским иконама попримио врло људски изглед који не можете наћи на византијским иконама, неку врсту благе и нежне осећајности. Од када се то дешава? То би било питање за историчаре уметности.

• Која су дела Св. Теофана Затворника најпопуларнија на Западу? Има неких брошура и одломака из његових дела. Игуман Харитон Валамски је написао књигу између два светска рата под називом „Уметност молитве“. То је зборник о молитви заснован на његовом знању и опиту. Ова књига, која у једном делу садржи изводе из учења Св. Теофана Затворника, веома је популарна.

• Не мислите ли да је главни циљ савременог клира и монаштва да прилагоде светоотачко предање за људе овог времена? То је исти циљ као онај Св. Теофана Затворника. Па, верујем да учења новијих Светих Отаца треба да се уче заједно са учењима раних Отаца. Сваки каснији отац мора да се провери ранијим текстовима. То је мој метод. Када ми дође почетник, добија од мене основне текстове: изреке пустињских отаца, „Добротољубље“, итд. Прочитавши те текстове, може да чита шта жели. Најпре се мора обрађивати укус. Када укус постане истанчан, онда се може рећи да ли је неко дело истинито или не. Ако читање почнете од учења жена мистика 13. века, заувек ћете покварити свој духовни укус. Али, ако имате здрав укус, можете читати та дела и у њима наћи нешто корисно за себе.

• Имам још једно питање о подвижништву. Може се рећи да монаси представљају елитне, прве редове Цркве, чак иако мирјани представљају највећи део верних. Очигледно, хришћанска етика се не може замислити без подвижништва. Шта, тада, може да буде подршка за хришћане у свету? Када монашки живот притиска породични живот, овај се руши заједно са хришћанством. Зато се данашње хришћанство оптужује да је „против човечности“: свако треба да постане монах; живот у свету се прихвата али није добродошао. Такав приступ постаје препрека за оне људе који чезну за хришћанством и који желе да уживају у животу, што не значи да греше већ да живе у пуноћи. Могли би да буду у Цркви али, авај, често је избегавају. Прво, не постоји духовност која је различита за монахе, мирјане и свештенике. Хришћанска духовност је за свакога. Ако гледате са спољашње стране хришћанства заиста бисте могли рећи да је монаштво елита Цркве. Али појединачни монах не треба тако да мисли, не треба да сматра да припада елити. То је добро позната изрека пустињског оца који је рекао да живи у пустињи зато што није довољно добар да живи у свету. Најбоља врлина и за монаха и за мирјанина је смирење. Мислим да су дубока љубав и саосећање према свима карактеристичне особине православних стараца. Имате их много у Русији и лично познајем једног из Румуније. Једног дана сам путовао на Атос бродом заједно са многим различитим људима: пословним људима, банкарима, итд. Ишли су код својих духовних отаца. Рекли су: „Наши духовници на Атосу су врло строги. Али, они нас добро познају и знају који лек је потребан за наше болести.“ Међу њима је било много младих, много породичних људи. Могли су да посете било

Моје откривање Православља није било резултат научних студија, већ плод мог читавог живота као хришћанина и монаха. Ово откривање Православља, које је започело пре 40 година и које траје до данас, задобило је конкретан смисао. Омогућило ми је да приступим оном што можемо назвати „тајном Цркве“. Сећам се како сам дошао до тог открића. Много пре универзитета, још као врло млад ученик, почео сам да читам Свете Оце, углавном монахе. Почео сам са изрекама пустињских Отаца, Св. Јованом Златоустим и Св. Јованом Касијаном који је био нека врста моста између Истока и Запада у 4. и 5. веку. Касније сам почео да читам „Добротољубље“ у скраћеном издању на немачком. Потом сам читао „Казивање једног боготражитеља свом духовном оцу“, које је преведено на немачки 1920. То је заиста искуство од кога застаје дах. Као што је добро познато, ова књига се састоји из неколико делова, али ја сам почео од три приче и нисам стигао до теоријског дела. А онда сам без духовног руковођења, чак и без бројанице, почео да упражњавам Исусову молитву. Тада сам имао 20 година. Као руски „боготражитељ“, почео сам да учим ову молитву „у ходу“: кроз парк на путу до универзитета непрестано сам је умно понављао. Ушла је у ритам мог постојања и у мој дах. У то време нисам знао ништа о Православљу. У време када сам студирао у Келну било је неких православаца али никада их нисам упознао. Онда сам, спонтано, пронашао порекло хришћанског и монашког духовног живота. Ово откриће је постало веома важно за мене када сам касније размишљао о читавом свом искуству и читавом животу. Тако сам, благодаћу Божијом, примио оно најважније. Одломак из књиге „Повратак у јединство“

код другог духовника у свету који би могао да им каже: „Све то није много битно“. Али ови људи иду код строгог подвижника, који оплакује са њима њихове грехе и даје им лек који могу да носе и који може да их исцели. Он би рекао једној особи једно, другој нешто друго. Враћајући се на ваше питање, морам да кажем да наилазим на овај проблем готово сваког дана. Напустио сам свет пре 28 година и постао отшелник. Извините, али мало ћу причати о себи. Нисам планирао да се бавим научним нити пастирским радом. Превео сам књиге које су ми важне. Хтео сам да их учиним доступним за друге. Али како може савремени човек 20. века да разуме текст из 4. века? Морао сам да додам мало воде овом „добром вину“ да би га људи разумели. И недавно су људи почели да ме питају за савет. Постепено само постао духовни отац многима од

Изворник: http:// http://www.pravmir.com/article_1220.html Са енглеско г глеско г Милена Тејлор

септембар-октобар / 2012 / svetigora

њих. Већина њих, око 90%, су породични људи. Нема много жена будући да је манастир затворен за њих и нема много свештеника. Шта могу да учиним да помогнем браћи која су пословни људи, професионалци у свету? Како да им помогнем да живе истинским хришћанским животом док му се све уноколо супротставља? Пре свега, дајем им молитвено правило прилагођено њиховом личном животу, зависно од тога колико су стари и колико деце имају. Мислим да постоји само један начин за молитву. Не постоји нека посебна монашка молитва. Монаси само имају више времена за њу. Ту су Исусова молитва и друге. И сваког јутра, сваке вечери, ови људи стоје пред иконама и моле се. Унутар свог „нормалног“ живота траже исто што и ми монаси. Запањен сам како ова „монашка дисциплина“ мења људске животе. Покушавам да им не намећем праву монашку дисциплину. Неке харизматске школе се труде то да чине, али такви покушаји увек завршавају неуспехом.

• Имамо и неколико не толико дубоких, колико важних питања. По вашем мишљењу, која су важна открића у западној теологији која су се десила недавно? Више их не пратим; чак то ни не могу јер нисам претплаћен на часописе. Понекад читам само нека занимљива дела. Што се црквене науке тиче, не знам.

• Које је за вас лично најважније откриће у учењу Светих Отаца? Читајући Исака Нинивијског (Сиријског), разумео сам да су Оци били надахнути делима Евагрија Понтијског. Одлучио сам да сазнам више о њему, научио сиријски језик и сазнао да постоји много предрасуда које су везане за њега. Чињеница је да на Петом васељенском сабору он није био лично осуђен, већ само у вези са оригенистима. Јер, будући да је одлучено да је он оригениста, приписане су му немогуће ствари. Када се дотакнем ове теме са неким, кажем: „Евагрије је био оптужен за неслагање са готово сваком реченицом православне христологије. Добро, али зашто онда не сматрате да је чудно да Св. Василије Велики није приметио ништа такво у њему као ни Григорије Богослов; да је Теофил Александријски хтео да га посвети за епископа, а Евагрије је побегао од тога. Чак ни противници оригениста (Епифаније Кипарски, Јероним) никада нису оптужили Евагрија за нешто, иако су га лично познавали. Да ли негде грешимо? Тако сам почео да озбиљно изучавам Евагрија. Осмо писмо Св. Василија Великог које се по предању приписује Св. Василију је несумњиво написао Евагрије. То писмо садржи читаво Евагријево учење. То значи да се Евагрије увек може читати на православан начин. Али, може се читати и на инославан начин. Питање је у методи. Такође могу да споменем дело „О молитви“, познато као дело Нила Анкирског. Имена православних Светих Отаца су стављена на Евагријева дела да би била сачувана и да би се читала на православан начин. Стварно је могуће читати његова дела из православне перспективе. Ценим га са ове тачке гледишта.

• Користите ли интернет? Не. Окружен сам шумом са свих страна…

• То значи да сте се потпуно повукли из света. Имам само телефон. А ту је и писаћа машина као рачунар.

• Нажалост, данас има толико митова и легенди о западном мистицизму. Веома је пожељно да се постигне нека врста научне тачности по том питању. Ваша делатност као научника, монаха и теолога нам је врло интересантна. Стога бисмо волели да останемо у вези са Вама, макар и писменим путем. Удаљили сте се од света, али ми вас нећемо оставити на миру! Како могу да одбијем да останем у вези са вама? Посветио сам једну од својих најбољих књига братству Лавре.

17

r e p o rta`a

РАЈО Војиновић Прослава 300-те годишњице битке на Царевом лазу

Голготска жртва црногорских витезова Н

svetigora / 2012 / септембар-октобар

а празник Светих Кирика и Јулите и Светог великог руског кнеза Владимира у Рвашима у Ријечкој нахији је 28. јула великим црквено-народним сабором, који су организовали Митрополија црногорско-приморска и Црквени одбор Ријечке нахије, молитвено прослављена 300-та годишњица битке на Царевом лазу. Светковина је почела Светом службом Божијом, коју је у мјесној цркви Светог Николе, уз молитвено учешће бројних вјерника, служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством.

18

У литургијској проповиједи владика Амфилохије је рекао да је суштина жртве за друге и живот свијета Христова Голгота: „Та Христова жртва је уграђена у биће многих земаљских народа, почев од оног првог изабраног Божјег народа јеврејског, па онда редом, до нашег народа који је доласком на ове балканске просторе почео да прима вјеру хришћанску, да се клања јединоме истинитоме Богу, Христу Богу, Спаситељу свијета, да ходи Његовим путем и да носи Његов крст“.

car e v laz Митрополит Амфилохије је затим код споменика – крста на Царевом лазу са свештенством служио помен учесницима битке. У име Црквеног одбора Ријечке нахије Митрополита, свештенство и вјерни народ је поздравио професор Светозар Шофранац. О бици на Царевом лазу су бесједили историчари др Жарко Лековић и др Владимир Јовићевић, а пјесму „Битка на Царевом лазу“ аутора Радована Бећировића Требјешког уз струне гусала је отпјевао народни гуслар Жељко Бугарин. Потом је приређена трпеза хришћанске љубави и промовисан зборник научних радова о бици на Царевом лазу, који је поводом ове годишњице из штампе изашао у издању „Светигоре“.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Владика Амфилохије је казао и да су Црногорци, предвођени владиком Данилом и сердаром Јанком Ђурашковићем прије триста година бранили Крст Часни и слободу златну слиједећи управо тај спасоносни, крсноваскрсни голготски пут: „Да није било Царевог лаза, не би било Мартинића и Круса, не би било ни Првог српског устанка, не би било ни Граховца, ни Вучјег дола, ни Фундине, ни Букове пољане, ни свега онога што се догађало и што је укоријењено у витештву Царевога лаза до наших дана. Нема веће љубави до да неко жртвује живот свој за ближње своје.“ Након Литургије митрополит Амфилохије је у црквеној порти служио помен на гробу знаменитог црногорског јунака Кења Станковог Јанковића, у пјесмама опјеваног због два упада са четом Црногораца у тада утврђени турски град Жабљак на Скадарском језеру.

19

b e sj eda

др ЖАРКОЛековић

Царев Лаз 1712–2012 2012

svetigora / 2012 / септембар-октобар

В

20

аше Високопреосвештенство, часни оци Српске Православне Цркве, даме и господо! Историја и традиција стварају човјека, без њих овај би био обично живо биће! Лазова или Лазина у Црној Гори има много, а то су она мјеста гдје се много шуме исјече и гдје на великом простору све дрво на дрво лежи. Царев лаз је оно мјесто гдје је царска турска војска исјечена на простору између воде Влахиње и брда Врања и Пржника. Али, Царев лаз је и мјесто гдје је толико много Црногораца погинуло да је и брат брата тешко могао познати, мјесто гдје је Вук Мићуновић у гомили искасапљених лешева препознао свога побратима сердара Јанка Ђурашковића с Цеклина. Опјевано у „Огледалу Српском“: То се мјесто Царев лаз назвало, и по данас вазда ће се звати; па ко воли, нек се Богу моли да подржи младе Црногорце све витезе и јуначке бојце. Амин Боже, вазда и помагај! Ово је и мјесто гдје су, по ријечима наше најмудрије главе „српске сабље сијевале, а душманске главе зијевале!“ Мјесто гдје је „у најжешћем боју шинула сабља турска самог владику Данила преко јуначкије прсију и умало му живот не прекиде, али га спаси од злата крст који му висаше на прсима.“ У годинама које су претходиле овом боју митрополит Данило је спријечио исламизирање Црне Горе, од ње направио прави бедем против Турске и гнијездо српске завјетне мисли. Кад су се Турци увјерили да се стара Црна Гора са седморо Брда не може истурчити, долазе на другу политичку идеју, а то је: опасати Црну Гору и око ње створити исламски обруч. Зато турска војна управа подиже низ градова око Црне Горе: Клобук, Никшић, Колашин, Спуж, Жабљак..., и у тим градовима–тврђавама поред турске регуларне војске насељавају такозване „грађане“ Турке. Њихова једина дужност је да бране да се Црногорци шире на рачун турског земљишта. Тако Турци контролишу пространу зетску равницу, никшићко поље, колашинску висораван и бројна остала мјеста богата у земљи, води, шумама, добрим пашњацима. У тим околностима Црна Гора је 1711. године први пут у својој историји завојштила на градове, што је условило и прву разуру Требјешана. Те године су Црногорци, по трагу старијих црквених веза, дошли у ближи додир са Русијом, земљом православља и словенске браће, од које се очекивало да ће ослободити хришћане од турског јарма. На позив руских царских емисара Црногорци су се 1711. укључили у руско–турски рат. Својом енергичном акцијом владика Данило је успио да измири и уједини сва црногорска племена, да придобије Брђане и Херцеговце, а такође и католике и православне по Зети и Приморју. Знао је да Црногорци разједињени, несложни и између себе крвно завађени не представљају никакву озбиљну опасност за непријатеља. Зато је огорчена Порта наредила босанском везиру Ахмету Шапчалији да казни Црну Гору и да ухвати владику Данила и пуков-

car e v laz

Историјска веродостојност овог боја Неки историчари су оспоравали истинитост овог догађаја – на пример, Јован Томић у својим расправама „Турски поход на Црну Гору 1712. године“, (Глас САН-у, 1920) и „Питање Царевог лаза“ (Београд, 1933.) [...] Но, други су историчари доказали неоснованост Томићевог гледишта: Јован Ердељановић у раду „Прилози питању о боју на Цареву лазу“ (Београд, 1933),

Владимир Ћоровић „Одношаји Црне Горе са Дубровником од Карловачког до Пожаревачког мира“ (Глас САН-у, Београд, 1941); Ристо Драгићевић у „Два записа о борби на Цареву лазу“ (Историјски записи, 3, 1949); Јевто Миловић у „Писмима црногорских првака которскоме сопрапровидуру“, која је пронашао у архиву у 3адру, (Историјски записи, Цетиње, 1952). О овом питању свакако треба видјети и документовану расправу Славка Мијушковића „Догађаји у Црној Гори од појаве Милорадовића до Нуман-пашиног похода 17111714“ (Историјски записи, 9, 1955). 3а будуће истраживаче незаобилазан ће бити и зборник радова „Царев лаз у историји, књижевности и предању“ који је публикован с благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија у част тристагодишњице боја, у ком су своје радове презентовали наши најеминентнији научници.

3бог свега наведеног, готово са сигурношћу се може констатовати да су у овом времену живјели и борили се за слободу и Вук Мићуновић и Вук Мандушић, и Ђурашковићи Јанко и Богдан, и Вук Раслапчевић и стари витез Вукота Мрваљевић – јунак с Велестова и Вук Томановић – чувени јунак и стриц прослављеног Никца од Ровина. Сигуран сам да документа везана за наведене догађаје, сакривена у неком од свјетских архива, стрпљиво чекају свог истраживача да баци свјетло и открије нове детаље везане за славну борбу нашег народа. НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА ЈУНАЦИМАСА ЦАРЕВОГ ЛА3А!

септембар-октобар / 2012 / svetigora

ника Милорадовића. У љето 1712. кренула је турска војска с источне и западне стране на Црну Гору. Главни удар турских снага кренуо је из правца Подгорице. [...] У млетачким изворима се не прецизира однос снага, али се каже да је битка заметнута 17/28. јула 1712. године на простору између Градца – Ријеке Црнојевића и Бобије. У истим изворима се наводи да је могло бити око 2000 Турака, што мртвих, што рањених. Црногораца је погинуло 318. 3а владику Данила се каже да је био рањен у руку. Војска пашина је ипак продрла до Цетиња 8. августа, тамо боравила пет дана, срушила манастир и све зграде владичине. Владика Данило и Милорадовић су са 500 људи успјели да се уклоне у Херцеговину. Приликом повлачења турске војске са Цетиња, Црногорци су јој нанијели знатне губитке. Остало је забиљежено и да су Турцима узели 86 барјака. [...] Била је то у сваком случају највећа побједа Црногораца над Турцима до тад. [...]

21

p r i k az

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Н

22

а данашњи дан прије 300 година овдје се одиграла једна од најзначајнијих битака у историји Црне Горе, у којој су Црногорци – у борби на живот и смрт за Крст часни и слободу златну – извојевали дотад невиђену побједу над вишеструко бројнијим османлијским завојевачем.[...] Битка на Царевом лазу се одиграла у тренутку који се може сматрати преломним у историји Црне Горе. Њој је претходило неколико изузетно значајних догађаја, који су умногоме везани за личност владике Данила. Наиме, неколико година раније извршена је такозвана истрага потурица, а годину раније Црна Гора се повезује са „једноверном и једноплеменом Русијом“, узимајући (на позив руског цара Петра Великог) учешћа у руско-турском рату 1711, нападајући утврђене турске градове. [...] Пошто је 1711. склопила мир са Русијом, Турска већ 1712. предузима велики ратни поход на Црну Гору са циљем да је за сва времена уништи. Турска војска је према неким записима бројала чак 60 000 војника. Црногорци нису имали помоћи ниоткуда, чак су и Млечани због недавног повезивања са Русијом према Црногорацима заузели непријатељски став. [...] Ја сам рођен овдје у Рвашима и добро памтим приче и предања, које сам слушао још од дјетињства, о бици на Царевом лазу. Турска војска се кретала старим путем који је водио од Подгорице према Цетињу. Пролазећи тјеснацем испод брда Врања, пут је улазио у котлину, коју чине садашња села Метеризи и Добрска Жупа, а затим преко воде Влахиње кланцем продужавао према Цетињу. Сматрам даније било погоднијег мјеста да се дочека једна тако бројна војна формација, с обзиром на то да је ова котлина оивичена високим брдима. Ако се узме у обзир и распоред црногорских одреда, онда се може закључити да су Црногорци изузетно добро познавали и тактику и вјештину ратовања. [...] Када су Турци стигли до воде Влахиње, Црногорци су на њих ударили са свих страна. [...] Послије вишечасовне борбе Турци су се дали у бјекство, али су страшно изгинули у оном тјеснацу испод брда Врања. По предању на том су мјесту тијела мртвих Турака лежала тако густо, као оборена стабла кад се искрчи шума и зато се то мјесто од тада зове Царев лаз. Црногорци су и три дана послије битке налазили рањене и изнемогле Турке по шкриповима и честарима и сјекли их. [...] Светозар Шофранац

академик др ЗОРАН Лакић

К ига о боју на Царевом лазу 1712. године И

сторија се најбоље доживљава тамо гдје се она и дешавала. Ту смо, ево, и данас да одслушамо то минуло вријеме наше „борбе непрестане“, да видимо путоказ који води ка жељеној будућности, а Бога ми и да, ако затреба упремо прстом у невријеме које нас често прати. Без знања о том времену и о тој прошлости нема нам пута у било какву будућност. Бој на Царевом лазу опредијелио је судбину сваке Црне Горе. Царев лаз је био наша сурова и славна стварност. И наша легенда. Био је и наш нови бој на Косову из 1379. године, али и легендарна битка на Сутјесци из 1943. године. Те историјске вертикале су стубови носачи, наш сигуран ослонац за заслужену будућност Црне Горе. Након нашег, тек завршеног свенародног зборовања, сложићете се, да више знамо о боју на Царевом лазу 1712. године. А када прочитамо ову књигу, наш Зборник радова, знаћемо још више. Част ми је што говорим на овој и овако организованој промоцији – безмало пропраћеној звуцима народних гусала – да нам дочарају причу и поруке наших памтиша и паметара. Одмах ћу рећи да ми се под број један поставило питање: Зашто је овај велики бој Црне Горе и њеног оружја неадекватно обрађен у досадашњој нашој историографији? Чак се поставља питање да ли га је уопште и било. Ето, како брзо заборављамо и оно што је понос Црне Горе, што је ширило њен углед на међународном плану. Што је још горе: на сличан начин смо се односили и према другим нашим великим бојевима и биткама, као што су Мартинићи и Круси 1796, Грахово и Граховац 1858, затим битке и бојеви нашег Вељег рата – Вучјег Дола и Фундине 1876, и све тако до Тарабоша и Скадра из времена Балканских ратова 1912. године. Част изузецима – а то је комплетна стара гарда историчара, међу којима су Ристо Драгићевић, Јагош Јовановић, Глигор Станојевић, Славко Мијушковић, Радоман Јовановић, Бранко Павићевић и читава плејада других, које уважавамо и поштујемо. Њиховом историографском доприносу вратићемо се још једном на крају излагања. Млади лавови историчара, које су у први план истакли млади лавови политичара, који су и даље на кормилу Црне Горе, више су преферирали неке друге теме и на врло их чудан начин презентирали, чак и научној јавности – која није реаговала јер није имала интелектуалне храбрости или их је просто игнорисала, као нешто што није вриједно. Тако један од тих „младих лавова“ није пријавио докторат на тему, рецимо, о црногорском националном идентитету, већ прави књигу „Нација са грешком“, са насловом који није јасан ни њему самоме. Адекватнији би наслов био „Аутор са грешком“. Други примјер је још апсурднији: један други „млади лав“ из исте подобне генерације историчара обрађује легенду нашег антифашизма, антифашизма Балкана и Европе – јунака, див-јунака и угледника – др Гаврила Дожића, поносног патријарха Српске Православне Цркве, који је наше горе лист, промовишући га у геста-

car e v laz септембар-октобар / 2012 / svetigora

повског агента. А вјерујем да је и тада знао да је он био сужањ злогласног нацистичког Дахауа и да је у казаматима окупатора у I и II свјетском рату провео скоро десет година. Вјерујем да је знао и да је поносни патријарх одбио сусрет са римским папом Пијом XII, који се оглушио о патријархове молбе да спаси његово пастирско стадо од усташког ножа. Тито га је молио и кумио да се након заточеништва врати 1945. године у земљу, а тај млади историчар сервира тада подобнију „истину“ – да је он за свој повратак у земљу молио Тита. Шта на то, и много сличних примјера искривљене фактографије рећи друго, него јаукнути: O tempora, o mores! Обећао сам да ћу се са дужним поштовањем и великом захвалношћу још једном вратити нашој старој гарди признатих и уважених историчара. Сви заједно су доста писали о боју на Царевом лазу. Консултовали су темељно домаћу и страну архивску граду. Зато је њихов и најмањи текст представљао велики помак у историографији. Зато овом приликом предлажем да се све то сабере и да се припреми за критичко објављивање у само једној, истина мало обимнијој књизи, о боју на Царевом лазу 1712. године, која би, увјерен сам, била дочекана у историографији са великом добродошлицом. Издавачи би се грабили о то издање. Предност бих дао Светигори – то њу и запада, мада би добри издавачи појединачно могли бити и Историјски Пажљиви читаоци ће запаинститут – Подгорица и ЦАНУ, и кончазити да бој на Царевом лазу нема свог но сви заједно. Желио бих, наравно, да се у јунака, а било је и див-јунака, само су прекривебило којој варијанти сачува моја домицилни велом заборава. И то ће озбиљна наука (а не подобни историчана иницијатива, за коју сам био инспирисан ри) ријешити – само јој треба обезбиједити адектаван друштвени књигом коју промовишемо. И тај детаљ пуно третман, а не вршити притисак на њу. Притисак попут оног каквом значи у одређивању њеног мјеста у нашој је, ево пола године, изложена ЦАНУ, упркос тоталне подршке чак 28 савременој историографији – извјесно је да ће Академија европских земаља. она мотивисати многе да одговоре на стручна Можда ће оваквих запажања бити још више. Рецимо прича наи научна питања која су својим прилозима отворили аутори занимљивих текстова здруже- ших памтиша и паметара, који су нам оставили пуно драгоцјених мудрости. Сјетих се у тренутку и ове: У старог душманина тражи новог них у овом зборнику радова. Извјесно је такође да након ове књиге пријатеља. Нећемо се окористити предвиђеним оснивањем Исламског унимного више знамо о боју на Царевом лазу из верзтиета у нашем главном граду. Некадашња велика Османлијска 1712. године. Њега треба смјестити у шири конимперија враћа се на Балкан и преко популарне ТВ серије о Сулејману текст историјских збивања. Није он само дио Величанственом, преко никшићке Жељезаре и преко аеродрома у завичајне историје. Нити је дио само историје Беранама и преко других акција које се још држе у тајности. Умјесто Црне Горе, па ни историје Балкана. По своме НАТО-пријатељства, са Ловћена опет кличе вила – Ој Русијо мајко значају он превазилази те оквире и чини част мила! Од тада Црногорци и Црна Гора самоувјерено поручују свима: ондашњој историји Европе. Тих година огромна турска војна сила доспијевала је и до самог „Нас и Руса 200 или 300 милиона!“ А на шаљиву питалицу, колико вас царског Беча. Али је непосредно уочи боја је без Руса, одговор је био: „Нећемо више никада тако да бројимо!“ Ето реалих мотива за нове овакве сусрете и нове зборнике радона Царевом Лазу са Ловћена кликнула вила: Ој, Русијо мајко мила! – Мислим на успоставу ва попут овог којег промовишемо, мада без прусуства представника државне сарадње Црне Горе и Русије 1711. го- Руске амбасаде у Подгорици и званичника „усправне“ Црне Горе, што је обострани пропуст. дине. Остаје ми да одам признање и упутим честитке свима који су Од тада, да се послужим ријечима нашег допринијели да се зборник радова „Бој на Царевом лазу 1712“, коначпјесника: Није вино ко што приђе бјеше! И стино нађе у рукама оданих читалаца и пред критичким судом научне ховима његовим: Тврд је орах воћка чудновата, јавности. не сломи га, а зубе поломи!

23

p r eda va we

др ВЛАДИМИР Јовићевић

Царев лаз – нова страница црногорске историје

svetigora / 2012 / септембар-октобар

П

24

рије 300 година наши су преци на Цареву лазу водили љути бој против Турака. Ланци или слобода било је питање – бити или не бити за Црну Гору. Синови Горе Црне бранили су слободу и хришћанску вјеру православну. На ратној територији чувало се културно наслеђе Црнојевића штампарије на Ободу. На Цареву лазу 1712. г. слиједила се божанска ријеч и мисао Октоиха и Псалтира: Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше. (Пс. 60, 12) Јер си ти Боже уточиште моје, тврди заклон од непријатеља (Пс.

61, 3). Ево дана сјећања на наше храбре претке који прије 300 година положише своје животе, највеће светиње и тајне овога свијета за одбрану земље, вјере, слободе и имена црногорског. Освајачкој војсци је била издата страшна заповијест да „не остави цркве и олтара“. Млечани су Црногорцима затворили пазаре у Приморју и забранили куповину оружја. Владика Данило је прије боја служио Свету Литургију, закрстио водицу, пошкропио црногорске витезове, благословио их и заклео их на часни крст да не издају брата свога и слободу и Црну Гору. Из прошлости Владика је загледан у будућност у коју воде два пута, ланци или слобода – није се сагнуо да пољуби скуте и стопе Ахмет-паше. На сунцу је сјевнула владичина сабља, руком је махнуо и повео за собом Црногорце у бој. Цетињски љетопис биљежи „посјекоше Черногорци Турке у Царевом лазу, но сила турска одоље и дођоше на Цетиње и раскопаше цркву и манастир“. Сурови непријатељ је топовима срушио и спалио Цетињски манастир. Према архивским изворима Турци су у повлачењу наишли на земљу коју су Црногорци свјесно уништили и зато им је недостајала храна за војску и сијено за коње. Владика је Данило испољио одлике великог стратега. Новија истраживања свједоче о учешћу 500 Грбљана на Царевом лазу, који су се несебично одазвали на Владичин позив. Свака прошлост живи у садашњости – Царев лаз опстаје у обнови и темељу црногорске државности слободна територија, слободно становништво и слободна власт. Царев лаз је крупан међаш догађаја, нова страница црногорске историје. Бој на Царевом лазу одиграо се на одређеном ужем простору Црне Горе, али исти слиједи глобалне догађаје Кандијског и Морејског рата и борбе Светог Саве и хришћанских држава и народа против турског поробљивача, и очигледан је допринос Црне Горе тој борби. Владика је Данило на Царев лазу испољио одлучност да одбрани

Црну Гору и започне њену обнову. Црногорци су испољили велику слогу у боју да поврате што је било изгубљено у минулим деценијама и вијековима, надахнути и покренути владиком Данилом – крстоносцем и сабљоносцем. Царев лаз је вододјелница црногорске историје – оно што је започео владика Данило на Царевом лазу завршио је Свети Петар Цетињски на Мартинићима и Крусима 1796. Свети Петар Цетињски у својој краткој историји пружа поуздане податке о постајању и дјелатности Ободске штампарије и о побједи Црногораца на Царевом лазу. Стари се Грбљани сјећају ратних трофеја из боја, који су изгубљени после Првог свјетског рата. Мјесту погибије царске војске народни геније је дао познато име јер су „мртви Турци као лазина лежали“ – покошено поље турског освајача. Султанову заповјест Ахмет-паша није испунио: није ухватио владику Данила, није узео харач, од порушеног манастира није саградио тврђаву, није покорио Црну Гору, није успио да казни Црногорце због четовања по Турској, дизања устанака, пристајања уз Русију... Према подацима из дубровачког архива укупан број погинулих Турака износи 2000, а Црногораца око 300. Енциклопедиста Павле Ровински износи да су Црногорци на Царевом лазу заробили 86 турских застава. Поход на Црну Гору није успио. Владика Данило, родоначелних историјске династије Петровића, први је у савез племена унио државотворну идеју слободне Црне Горе, која је оживотворена овде на Царевом лазу. Из пепела Цетињског манастира креснула је варница ослободилачке борбе. Владичино поимање непријатеља утемељено је на светим Христовим заповјестима и надилази једно сурово вријеме. Владика Данило – жестоки борац за крст и слободу на Царевом лазу – благи је пастир који се моли Христу Спаситељу, нешто што је на ивици здравог разума и што је могао само Његош да дефинише: „опрости нашим злотворима гријехе, пастирско је дјело за свакога свога злотвора молити Бога“. Црногорци су 1712. г. на Царевом лазу своје животе положили за Бога, Црну Гору и народ. Црногорци су бранили највеће светиње: земљу хранитељку, слободу бранитељку и вјеру спаситељку. Негирање и преправљање ослободилачке борбе Црногораца је срамно поништавање историје Црне Горе и њене државности. Историја није пијачна тезга. У јулу 1712. г. на Царевом лазу сударила су се два космичка принципа: разарања и стварања. Црногорска митрополија је квасац црногорске историје, а држава и народ су у Црној Гори увијек били на страни Црногорске митрополије – Црногорци нису никада јуришали на Црногорску митрополију сматрајући је својом, светом и непролазном. Објављени Зборник радова о Царевом лазу, који је пред вама, непоткуљива је и истинољубива књига која омогућава да у памћењу народа и историје уђе Царев лаз као непролазан догађај. Слава јунацима са Царева лаза, мир и слога у Црној Гори.

car e v laz септембар-октобар / 2012 / svetigora

На Царевом лазу 1712. г. служена је небеска Литургија, а владика Данило и славни браниоци са Царевог лаза заслужили су да им мајка Црна Гора на том мјесту подигне цркву и споменик њиховој жртви.

25

poezija

Свети ПЕТАР Цетињски

Царев лаз

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Књигу пише царев серашћере, Серашћере цар’ Отмановића, Сасред Зете, сасред земље равне, Из ордије силне и велике, Пак је шиље на Цетиње поље, А на руке владике Данила: „Пошљи мене малога харача, А уз харач три добра јунака: С Чева равна Поповића Драшка, С Велестова Мрваља Вукоту, И сокола Мандушића Вука; Е царево перо изговара: Ако мене харач послат нећеш, Сву ћу Црну Гору изгорјети Од Мораче до мора сланога, А тебе ћу жива ухватити, На муке ти живот извадити!“

26

Кад владици така књига дође И кад виђе што му књига каже, Грозне су га сузе пропануле; Пак је много књигах написао По свој малој ломној Гори Црној, Окупио земаљске главаре, Међу њима књигу проучио Да сви чују што им царе пише. Свакога се збора зађедоше: Неко вели: „Да му харач дамо!“ Неко вели: „Да му ками дамо!“ Рече соко Мићуновић Вуче: „Дајте харач, браћо Црногорци; Ја не дајем Драшка ни Вукоту, Ни сокола Вука Мандушића, Нако с мојом од рамена главом; Нит’ Турчину нигда ништа дајем, Док је моја глава на рамена, До крваве сабље и пољане!“ Проговори владика Даниле: „А да је ли добра Црногорца Ко ће поћи да уходи Турке?“ Проговори Мићуновић Вуче: „Знам, владико, и два Црногорца: Ђурашковић Јанка и Богдана.“

Па их пита владика Даниле: „Оли поћи, Јанко и Богдане?“ „Поћи ћемо, владико Даниле, Него дај ни друга и трећега, Големога Раслапчевић Вука, Турску земљу јесте походио, Знаде турски, знаде арбанашки.“ Даде њима Раслапчевић Вука. Отидоше три добра јунака А узеше до три џефердара, Отидоше низ поље Цетиње, Низ Границу, Ријечком Нахијом, Уљегоше нахији Љешанској; А кад доше у Горње Кокоте, Ту их бијел данак оставио, А тамна их ноћца прихватила; Ту помало хљеба заложише, Па одоше низ Горње Кокоте, Па Ситницу воду прегазише; И Морачу брзо препливаше, Уљегоше Зети земљи равној. А кад паши у таборе дошли – Колико је драге ноћи било, Сву ноћ иду паши кроз таборе! Пита турски Раслапчевић Вуче: „Колико је војске сехратлине?“ Ко знаваше, казат не хоћаше, А ко хћаше, за војску не знаше; Докле дођу цару до чадора; Опет пита Раслапчевић Вуче: „Колик’ имаш, сехратлија, војске? Кажује му цареви чауше: „Имам доста, сехратлија, војске? Сто хиљадах и седам стотинах, А сувише Зета земља равна И сва Брда до Никшића града Поселице нахије Љешанске, И то ће све ломној Гори Црној.“ Кажеваше Раслапчевић Вуче, Кажеваше Јанку и Богдану, Колик’ има војске сехратлија: „Но, хајдете на Цетиње поље,

Војску д’јели владика Даниле: Даде једну Мићуновић Вуку И посла га у Врању планину; Другу даде Ђурашковић Јанку, Посла њега на воду Влахињу; Па пред трећом сам владика пође. Примаче се њима обојици. Ал’ се сила турска подигнула, А пред њима Вуче калаузи; Па кад Вуче испод Врања дође, Он запоја што му грло даје: «О соколе који си у Врањи, Не ударај војски најпрвојзи, Е ћеш удрит на живоме огњу, И не удри на најзадњој војсци, Е су у њој крвави Спужани И остала Брда сваколика!“ Оно зачу ага Зечевићу, Хоћаше му добру посјећ главу, Но се Вуче посјећ не даваше, Но срдито аги говораше: „Ман’ се, Туре, да те Бог убије, Овако је пјесма изведена, А мени је драго запјевати!“ А кад војски на сриједу било, Ударио Мићуновић Вуче А покличе владику Данила, Па удари владика Даниле И покличе Ђурашковић Јанка, Удари им Ђурашковић Јанко. Ну да ти је погледати, побре, Како српске сабље сијевају, А душманске главе зијевају! Јошт срете их дрвље и камење, Не утече од њих ни камена. То се мјесто Царев лаз назвало, И по данас вазда ће се звати; Пак тко воли, нек се Богу моли Да подржи младе Црногорце, све витезе и јуначке бојце. Амин Боже, вазда им помагај!

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Они пошли, Црногорце нашли; Колико им тврдо мило било, Опалише до два џефердара; Одонуда попе Жутковићу Са соколом Мићуновић Вуком, Под једним се огрнули ћурком Да их љетње не упече сунце, Те сретоше два Ђурашковића; За б’јеле се руке дохватише, Па их Вуче и за војску пита. Кажује му Ђурашковић Јанко: „Много има сехратлија војске, Сто хиљадах и седам стотинах, И сувише Зета земља равна И сва Брда до града Никшића, Поселице нахије Љешанске, – Е то све ће ломној Гори Црној; И тако ми Бога, побратиме, Да бисмо се сољу прометнули, Не бисмо им ручак осолили!“ Говори му Мићуновић Вуче: „Немој тако код владике казат!“ Када они у владике дошли, Владици су приступили дивно, Љубе њему руке и кољена; Па их пита за војску владика. Кажује му Ђурашковић Јанко: „Много има сехратлија војске. Да бисмо се сољу прометнули, Не бисмо им ручак осолили; Него се је војска побољела, Побољела од далека пута, Хроми коњи, а јунаци болни; Да ја имам стотину јунаках Ка сокола Мићуновић Вука, Насред би му Зете ударио, Насред Зете и посред ордије,

Наш мејдан би, ако Бог да, био!“ Питаше га владика Даниле: „А за Бога, два Ђурашковића, Камо вам је Раслапчевић Вуче?“ Њему зборе два Ђурашковића: „Он је от’ша паши у табору Да доведе преко Сињца Турке; Но, владико, купи Црногорце, И на троје да их дијелимо!“

car e v laz

Ак’ нађете на скуп Црногорце, Покажите њима и владици, Покажите све како сте чули; Па на троје дијелите војску, Чекајте ме на воду Влахињу, Е ћу остат у табору турском Да ја будем војсци калаузе, Да доведем преко Сињца Турке, Преко Сињца и преко Крињицах, Крајем Врања, ка ће испод Хрида; Ви гледајте, ту их дочекајте, И за мене бриге не имајте, Бог ће дати да се замијеним!“

27

reporta`a

РАЈО Војиновић

Вјековно сабиралиште

Цркве Божије С

svetigora / 2012 / септембар-октобар

ветом архијерејском Литургијом, коју је са свештенством служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, 26. јула, на празник Сабора Светог архангела Гаврила, у Светоархангелском манастиру на Михољској превлаци код Тивта је почела традиционална црквенонародна манифестација – 19. сабор православне омладине Црне Горе. Сабору је присуствовало мноштво вјерника, међу којима је била и госпођа Марина Јовићевић, генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом. У току Литургије митрополит Амфилохије је у чин чтеца рукопроизвео Јарослава Велеславова из старе свештеничке породице из Петрограда, а у чин ђакона рукоположио православног Бразилца Жаира Карлоса, који ће бити клирик новоосноване Епархије СПЦ за јужну и централну Америку.

28

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је казао да су се учесници сабора данас сабрали на мјесту гдје се Црква Божија сабирала и сабира од најстаријих, апостолских времена. „Од времена равноапостолних цара Константина и царице Јелене до времена Светог краља Стефана Првовјенчаног српскога који је обновио ову древну светињу, и његовог брата, Светога Саве, архиепископа и просветитеља српскога, који је овдје утемељио ову свету Епископију, свету Цркву Божју, зетску, црногорску, приморску“. „Она је кроз вијекове свједочила Христа Господа и на другим мјестима, али посебно на овом мјесту, не само освештаним ногама апостолским, не само ногама Светих Божјих људи него и моштима Светих мученика. Као што је познато, овдје је у 15. вијеку мученички пострадало, отровано, око 70 свештеномонаха и монаха ове свете обитељи“, подсјетио је митрополит Амфилохије.

На Михољској превлаци одржан 19. сабор православне омладине Црне Горе Након Литургије, учеснике сабора је поздравио предсједник Братства православне омладине, парох горњегрбаљски јереј Мијаило Бацковић. Он је подсјетио на први Сабор који је овдје одржан далеке 1993. године, када је и кренула обнова запустјелог манастира на Михољској превлаци и посебно је поздравио госте из Русије, представнике Синодалног одјељења Руске Патријаршије за рад са младима, као и конзула Србије госпођу Марину Јовићевић. У току сабора је отворен и освештан Духовно-савјетодавни центар, прва институција те врсте у Митрополији црногорско-приморској. У његовом склопу налазе се и канцеларије Братства православне омладине Црне Горе. Сабор је настављен културноумјетничким програмом у којем су учествовали гости из Русије, народни гуслари Славко Горановић и Илија Палдрмић, музичар Асим Сарван и здравичар и бесједник Вуко Кривокапић.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

29

reporta`a

АПОЛОН Мишченко

Делегација Митрополије црногорско-приморске на прослави јубилеја Архиепископа албанског и тиранског Анастасија анулатоса

svetigora / 2012 / септембар-октобар

У четвртак, 2. августа 2012. године у новосаграђеном принос архиепископа Анастасија велики, и да су његова Храму Ваксрсења Христовог у центру Тиране упри- достигнућа врло значајна за свеукупно православље: „Исличен је несвакидашњи догађај на овим просторима куство обнављања вјере и живота свједочи нам и нови апоАлбаније. Тога је дана Његово Блаженство Архиепископ стол Христов на просторима Албаније, који је цијело своје тирански и албански г. Анастасије прославио 20 година биће уградио у обнову и проповиједање вјере Христове. О од ступања на трон Албанске Православне Цркве. томе свједочи и више десетина обновљених цркава и маСвечаност прославе отпочела је Светом настира широм Албаније, који су постали украс ове земље. архијерејском Литургијом којом је началствовао архие- Његов долазак је Божији дар за читаву Албанију, за обнову пископ Анастасије, а саслуживали су му митрополити и вјере Христове. Он је као врсни мисионар испунио оне ријечи епископи који сачињавају Свети Синод Албанске Цркве Господње: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и (њих седморица), чланови многобројних делегација Сина и Светога Духа.“ помјесних Православних Цркава, као и свештенство На крају је о. Лука уручио и дар од митрополита Албанске Православне Цркве. Амфилохија – икону Христа Господа. Митрополију црногорско-приморску је на овој Примивши дар од стране о. Луке архиепископ Анастасије свечаности представљала делегација коју су чинили се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморпротојереј-ставрофор Радомир Никчевић, шеф кабине- ске, као и митрополиту Амфилохију. „Јединство православта митрополита Амфилохија; архимандрит Лука, игуман них потврђује управо и ово свејединство у чаши Христовој, манастира Дајбабе покрај Подгорице, г. Аполон Миш- која сједињују сабране са свих крајева васељене. То јединство ченко, професор Цетињске богословије и г. Александар потврђује и Свети Јован Владимир, зетски краљ и мучеВујовић, уредник катихетског програма Радио Светиго- ник, чије свете мошти управо чува ова благословена земља. ре. Чувајући ту велику светињу, и она бива чувана заступништУ препуном велелепном храму Васкрсења Хри- вом овог дивног свједока вјере Христове. Његов свештени стовог, освештаном 24. јуна 2012. године, изграђеном спомен и култ народни је једно од безброј свједочанстава трудом архиепископа Анастасија и вјерног народа тог нераскидивог заједништва у васкрслом Христу. Нека да Албаније, литургијском сабрању је присустовао велики Господ да се увијек у радости и љубави сусрећемо и љубав број званица и мноштво богољубивог народа. једни према другима показујемо.“ Након Свете Литургије, а поводом јубилеја, уприлиНакон службе, делегацију Митрополије је примио архиечени су поздрави и честитања, као и уручивање при- пископ Анастасије у сједишту Архиепископије, још једном загодних поклона архиепископу Анастасију. благодаривши митрополиту Амфилохију на братској бризи и У име делегације Митрополије и митрополита уручивши јој пригодне поклоне. Делегација се овом прилиАмфилохија, архиепископу Анастасију се обратио ар- ком поклонила и цјеливала мошти Светог Јована Владимира, химандрит Лука, који је између осталог рекао да је до- првог српског краља.

30

ГЛАВА ЧЕТВРТА 1. Навуходоносор цар свима народима, племенима и језицима који живе по свој земљи, мир да вам се умножи; 2. знаке и чудеса, која учини са мном Бог вишњи, би ми угодно да вам објавим, 3. као велика и силна; царство Његово царство је вјечно, и власт Његова из покољења у покољење. (Дан. 7, 14)

1.

Овдје се говори о Анђелу (стражару, чувару, бодрствујућем) пуном очију, свјетлости, унаоколо – Јез.

1, 28; о анђелима – очима Господњим – Зах. 4, 10. Ријеч бодри, стражар, чувар својствена пророку Данилу, која се често среће у апокрифима, посебно у Књизи Еноха, Јубилејима и Завјету Патријараха, означава арханђела, често палог арханђела. У доцнијем предању Стражари, бодрствујући означавају анђеле чуваре. Прим. прев.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

4. Ја, Навуходоносор бијах спокојан у дому своме и срећан на престолу своме.

5. Видјех сан, који ме уплаши, и узнемирих се на постељи мојој, и виђења главе моје сметоше ме.

6. И издадох наредбу да приведу преда ме све мудраце вавилонске, како би ми тумачење сна обзнанили.

7. Тада дођоше гатари, звјездари, погађачи, Халдејци, и ја казах сан пред њима, и тумачење његово не обзнанише ми, 8. док не дође Данило, коме је име Валтазар по имену бога мога, који Дух Божји свети има у себи, и сан пред њим казах: 9. Валтазаре, поглаваре гатара, кога ја познах да је Дух Божји свети у теби, и да ти је свака тајна доступна, почуј виђење сна, који видјех, и тумачење његово реци ми.

10. На постељи мојој видјех, и гле, дрво у средини земље, и висина му велика. (Јез. 31, 3) 11. Узвиси се дрво и ојача, и висина његова досеже до неба и крошња његова до крајева све земље; 12. Лишће његово бјеше бујно и плод његов изобилан, а на њему хране за све; и испод њега одмараху се звијери дивље, и међу гранама његовим становаху птице небеске, и са њега се храњаше свако тијело.

13. Гледао сам у ноћном виђењу на постељи својој, и гле, Стражећи (Анђео)1 и Свети с неба сиђе, 14. и повика моћно и овако рече: Посијеците дрво и сасијеците му гране, и отресите лишће његово и растурите му плод; нека се удаље звијери испод њега и птице са грана његових; 15. само жиле коријена његовог у земљи оставите и у окову гвозденом и бронзаном и у зеленилу пољском и у роси небеској настаниће се, и биће са звијерима удио његов у трави земаљској.

16. Срце његово човјечије ће се промијенити, и срце звјериње биће му дато, и седам времена на њему ће се измијенити.

17. Објава је Стражећег (=Анђела) ово слово, и ријеч светих (ово) питање, да знају живи да је Господ Вишњи над царством човјечијим, и да га даје коме хоће, и одбачене од људи подиже на њега.

18. Ово је сан, који видјех ја Науходоносор цар, а ти, Валтазаре, протумачи објаву, јер сви мудраци мога царства нису у стању ову да ми открију, а ти, Данило,

можеш, јер Дух Божји свети је у теби.

19. Тада Данило, назван Валтазар, би ван себе око једног часа, и помисли његове га смутише. И одговори цар и рече: Валтазаре, сан и значење његово нека те не збуњују. И одговори Валтазар и рече: Господару, сан да буде твојим мрзитељима и значење његово твојим непријатељима.

20. Дрво, које си видио, узрасло велико и моћно, чија је висина досегла до неба а крошња његова по свој земљи, 21. лишће његово бујно а плод изобилан и храна свима у њему, што испод њега бораве звијери дивље и у гранама његовим станују птице небеске.

22. То си ти, царе, који си се узвеличао и постао моћан, и величанство твоје се узвисило и досегло до неба и власт твоја до крајева земаљских.

23. А то што видје цар Стражећег (=Анђела) и Светог како силази с неба, који рече: Посијеците дрво и сатрите га, само жиле коријена његовог оставите у земљи, и у окову гвозденом и бронзаном и у зеленилу пољском, и у роси небеској ће се настанити, и са звијерима дивљим биће удио његов, докле се седам времена не измијене на њему; 24. ово је значење његово, царе, и објава је Вишњега, која ће постићи господара мога, цара: 25. Тебе ће прогнати између људи, и са звијерима дивљим ћеш живјети, и травом као вола храниће те, и росе небеске ће те росити, и седам времена ће се измијенити на теби, докле не познаш да Вишњи господари царством човјечијим, и да ће га дати, коме сам жели. (Дан. 5, 21) 26. А што рече: Оставите жиле коријена дрвета, царство твоје остаће теби, кад познаш власт небесну. (Пс. 114, 3) 27. Стога, царе, нек ти је савјет мој угодан, и гријехове своје милостињама искупи и неправде твоје милошћу убогим; не би ли био дуготрпјељив Бог преступима твојим.

28. Све ово постиже Навуходоносора цара.

29. Послије дванаест мјесеци, док је ходио по двору царства свога у Вавилону, 30. цар одговори и рече: Није ли ово Вавилон велики, који ја саградих за престоницу царства у држави моћи моје, у част славе своје?

31. Још док је била ријеч у устима царевим, глас са неба чу се: Теби се говори, Навуходоносоре царе, царство твоје се одузе од тебе, 32. и између људи ће те изагнати, и са звијерима дивљим ћеш се настанити, и травом као вола храниће те, и седам времена измијениће се на теби, докле не познаш да господари Вишњи царством човјечијим, и коме буде хтио, даће га.

33. У тај час испуни се ријеч на Навуходоносору, и би

biblijske kwige

КЊИГА ПРОРОКА данила

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

31

svetigora / 2012 / септембар-октобар

изагнат између људи, и траву као во јеђаше, и росом небеском тијело његово се ороси, докле му длаке нарастоше као лавље, и нокти као у птица.

34. И после завршетка данâ, ја Навуходоносор очи своје к небу подигох, и разум мој врати ми се, и Вишњега благослових и Живога вавијек похвалих и прославих, јер је власт Његова власт вјечна и царство Његово од покољења у покољење, 35. и сви који живе на земљи, ништа су (према Њему), и по вољи својој твори са силом небесном и са обиталиштем земаљским, и нема га ко би се

32

супротставио руци Његовој и ко би му рекао: Шта си учинио?

36. У то вријеме разум мој вратио ми се, и на част царства мога дођох, и изглед мој врати ми се, и кнезови и великаши моји тражили су ме, и на царство моје утврдих се, и још веће величанство ми се придодаде.

37. Сада, дакле, ја Навуходоносор хвалим, и преузносим и славим Цара небеснога, јер су сва дјела Његова истинита и путеви Његови праведни, а све који ходе с гордошћу може да понизи.

Читаоцима Светигоре у цјелини преносимо интервју који је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије дао Радио Светигори 21. априла 2010. године, у којем је говорио о породици и мајчинству, о својој мајци Видосави, а нарочито о последњим њеним годинама...

•

Свети владика Николај Велимировић је много говорио и писао о мајкама и материнству. У својој Беседи о мајци Св. Николај Жички каже: „Свака је мајка као мајка слична Христу Спаситељу, тим пре мајка хришћанка.“ Наравно, можемо много говорити о мајци, али када човјек говори о својој мајци, онда ту навиру осјећања. Тешко је човјеку говорити о мајци када она оде Господу, а да га не савладају осјећања. У овој прилици бићемо, надам се, уз Божију помоћ, у стању да говоримо о мајци. Све оно што је речено о материнству, све оно што се код нас говори о мајци, чини ми се да је мало. Материнство је заправо дубока тајна. То знају сви они који су осјетили у свом животу шта значи имати мајку.

•

•

•

Видосава је била висока, стасита жена – права Херцеговка. Шесторо деце је подигла. Као мајка била је нежна, али и строга кад устреба. Код ње није било много речи и неке велике приче... Што се тиче приче, нажалост није јој могло бити. Тек после дуго, дуго година – тек негдје кад су дјеца поодрасла – она се помало почела пресабирати. Па је за оне теме, које раније нијесу могле да дођу на ред (што не значи да је нијесу интересовале) – неке дубље духовне теме – касније нашла више времена. Нарочито кад се упокојио отац. Док је био жив, он је био тај који прича, који разговара. Она наравно није имала никад ништа против тога. Напротив, заиста је вољела да слуша његову причу, пошто је он био човјек више за разговор. Волио је да нађе тог предаха, али су породичне обавезе стизале, породичне обавезе које обично падају на Ваша је мајка Видосава одрасла у бројној породици мајку... Она је понекад знала да прокоментарише: Копривица, на Шљемену. Удала се за Сава Мићовића „Он само прича, а не види које су муке и које су пои са њим је у Велимљу код Никшића изродила ше- требе, и ко овамо ради!“, или томе слично...Било

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Свакодневно – у разним породичним магазинима, дневним новинама, на телевизији, радију – можемо прочитати неки текст, погледати или послушати емисију у којима се у неколико корака објашњава како постати добра мајка. Како одреаговати на дететову љутњу, на плач итд. Некада је било природно бити мајка... Да ли нам је све то заиста потребно? Можда је то у овом времену потребно, те разне приче, телевизијске емисије, зато што много се тога измијенило. Прије свега, породица је дошла у велику кризу. Мислим да би такве приче – да их је неко причао нашим мајкама или бакама – биле потпуно бесмислене, јер је мајчинство у то вријеме била наука која се учила у породици од најранијег дјетињства. Његовао се тај култ породице, и то је наравно давало велике резултате. Дало је велике плодове нашем народу. У новије вријеме много шта је поремећено. У породицама које живе црквени живот оно исконско се некако само по себи враћа. А гдје год треба много некаквих објашњења и приручника, ту ипак нешто фали. Мада, данас је живот нарочито усложњен, проблеми се усложњавају... Не кажем да се не треба саветовати са неким ко има нека одређена знања... Рецимо, данас је свакако неопходно да се жене саветују са гинекологом, итд. То је сасвим природно, немам ништа против тога, Боже сачувај. Знамо много случајева гдје су гинеколози заиста помогли родитељима, не само око рађања дјеце него и око других проблема. Али колико год да разне емисије телевизијске са једне стране приступају том проблему конструктивно и са најбољом намјером, са друге стране телевизија урушава и обесмишљава породични живот, и много је више на телевизији онога деструктивног у односу на породицу, него онога што је заиста добро. Дакле, поновићу још једном – гдје год је породици потребно много саветника, много саветодаваца, много приручника, ја се бојим да ту нешто фали.

сторо деце. Да ли Вам је некад причала о свом доласку у кућу Мићовића? Врло суздржано. Просто, то је нешто што се догодило и што није тражило много објашњења ни много приче. Није наравно постојала никаква рецепција тог догађаја, пошто је то била коначна одлука и ње и њених родитеља и мога оца. Мој се отац распитивао код рођака гдје да нађе себи супругу. Тако је и упознао моју мајку. Чин вјенчања је обављен у току рата 1943. године, на један сасвим једноставан начин. Била су то ратна времена, све се то обавило тихо, скромно, али је било благословено. Наравно, било је и много тешкоћа. Родити шесторо дјеце у послератном периоду, па их школовати, па их упутити у свијет са села, из забити, са планине, то заиста није било лако. Био је то велики крст. Кад бих се ставио данас у улогу мојих родитеља, мислим да не бих имао снаге све то да изнесем – ту одговорност и тај подвиг који су они изнијели. Мислим да нико ни од моје браће и сестара не би могао да се стави на њихово мјесто. Просто то су били људи мало јачег кова, мало јачег састава. Ето, о томе се ради. Дакле, могло би се о томе много причати. Али оно што је најважније за ову емисију ипак је питање неког исконског повјерења. Прво у Бога, па онда у Божији промисао, затим у породицу, па онда једно увјерење да један такав труд даноноћни и толике бриге имају смисла. А то питање смисла се никада није постављало. Он просто постоји и никога никада није доводио у питање. А да је било тешко, било је.

majke hri[]anke ОЛИВЕРА Балабан

Видосава Мићовић

33

је понекад тих приговора. Покојни отац није водили у нашој кући, тако да смо се сви изненадили кад се отац много марио: кад му се радило радио је, кад упокојио, каква су се све одједном интересовања код ње појавила, му се причало, причао је. Кад је радио имао је какви разговори. Заправо, вјероватно смо се и ми, сва дјеца, мало неки свој ритам. Није допуштао да га стихија више окренули мајци, па је то њене квалитете још више показало. обавеза поремети. Имао је неку изузетну духовну стабилност. Све док је он био жив она је • Ви сте њено најмлађе дете. Сво шесторо дјеце мајке била некако иза њега, поред њега. Постојало Видосаве је високообразовано, док је она сама тек у је то поштовање, које нажалост данас ријетко познијим годинама научила писмо. То јој није сметало да срећемо. То наше старо, исконско, традициовас све учи да волите књигу и науку и да вас бодри да што нално поштовање, страхопоштовање – ваљда више у науци напредујете... је то љубав жене према мужу. Међутим, она То је један феномен. Наша мајка није учила школу. Она је била је добро сабирала све те разговоре који су се такође најмлађе, па још женско дијете у кући. Очекивали су још једног сина, а родила се она. Била су то тешка времена, тешке године и она се није школовала. Али, имала је заиста неку духовну радозналост цијелог свога живота, и огромно интересовање да научи, да сазна... Сама је научила да чита и да пише. Интересантно је да се то што није учила школу, заправо на крају показало не као њен недостатак (што у суштини увијек јесте) него као предност, јер је сачувала својеврсно непосредно разумијевање, својеврсну непосредност. Моја браћа и ја смо умјели да са њом разговарамо о неким прилично тешким и дубоким темама: о животу, о вјери... И, право да вам кажем, дивио сам се понекад тој њеној способности да проникне у те дубоке тајне и да води разговор на једном заиста високом нивоу. Иако је то био прости речник једне нешколоване жене, она је тему дубоко осјећала, а љубав према истини ју је доводила до заиста правих сазнања. То је снага лика Божијег у човјеку, који је увијек превасходан. Свакако да је образовање битно, али ипак је најважније оно што имамо у себи и то колико на томе радимо. Дакле она је некако кроз дјецу, жртвујући се за своју дјецу, чинећи све да их школује, сигурно надокнађивала оно што је њој самој било ускраћено. И при том је јако вољела да јој се узврати: да кад дођемо и када нађемо прилику да разговарамо, да заиста разговарамо. Толико је вољела да јој причамо... На примјер, разговори о Светој Земљи (у коју сам је прије тога путовао) су трајали данима. Она је читала Свето Писмо, па би ме питала: „А, Бога ти, гдје је тај извор Јаковљев?“ Па почнемо причу о жени Самарјанки, па о праоцу Јакову и свему томе. И она је тиме надокнађивала то што није имала прилику да оде тамо. Јако је била заинтересована за такве разговоре и јако се вријеђала ако због нечега немамо времена или расположења да сједнемо да причамо. Наравно, то је било тек онда када је дошло вријеме да она за разговор има времена, а то је та последња деценија њеног живота.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

•

34

Када је коначно нашла време за књигу, није хтела изгубити ни трен. Знала је да кад крене да чува своје стадо, у торби поред нешто хране обавезно понесе и неку књигу... Она је јако вољела да чита. А нарочито је вољела да чита Свето Писмо и владику Николаја. То је толико њу напајало, усхићавало. Владика Николај је, на сву срећу, користио тај разумљив рјечник. Знао је да се спусти на ниво свога народа и благодарећи томе, она је заиста читајући владику Николаја некако нашла себе. Много је вољела и на-

ционалне теме из наше историје. Читала је о Немањићима и Светом кнезу Лазару. Копривице имају и то предање да потичу са Косова, да су род са Милошем Обилићем... Ипак су је прије свега интересовале религиозне теме. Читала је разне духовне књиге, знала је да осјети дубину и неких других теолога, аскета, али је ипак највише вољела књиге владике Николаја и Свето Писмо, и њима се увијек враћала.

•

сто родитељски инстинкт ради. Међутим, када родитељи виде да је то избор њиховог дјетета и да је њихово дијете сигурно на томе путу, њихово се срце помири, а касније и разум. Разум се ту мало буни, али срце је дубље. То сам видио не само код мојих родитеља, него и на другим примјерима. И посебно ми је било драго то што сам осјетио да су се већ после неколико мјесеци и они сами препородили. Напослетку им је било драго што сам отишао у манастир. Можда се дешавало да са понеким прокоментаришу: „Па, било би боље да је нешто друго, али ето кад је овако...“, али ја сам у њиховом срцу видио да су заправо јако радосни. На томе сам им јако захвалан.

•

Последње године свога живота Видосава је провела у манастиру Шудикова, са мати Агнијом (сада блаженопочившом), која је за њу казивала да ју је бистрина ума одликовала чак и у дубокој старости... Не само да је сачувала бистрину ума, него ми се чини да се, како се живот приближавао крају, некако све више просветљавала. Мени је само једно жао: што сам одлагао њено монашење, а она је већ била спремна да прими монашки чин. Много је вољела мати Агнију и жељела је да са њом као монахиња проведе последње дане свога живота. Ето, нажалост, није се дало. Иако је неколико година провела у манастиру као искушеница, ја сам мало одлагао... Надам се да ће јој Господ надокнадити то, јер просто је смрт приграбила прије времена. Била је у доста добром здравственом стању које се просто нагло и неочекивано урушило. Дошао је крај, који је она предосјећала, али ја нисам вјеровао кад је говорила да се њено вријеме за одлазак приближава. Она је знала да буде јако свјежа духом и била је покретна тијелом,

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Ви сте примили моншки постриг у манастиру Ћелија Пиперска 1990. године. Како је ваша мајка примила ту вашу жељу за монашким животом? То је врло интересантно. Она је сво вријеме имала неки предосјећај да ћу се ја замонашити и сво вријеме се радовала: и кад сам уписао Теолошки факултет, и кад је видјела да сам почео да обилазим светиње, да идем у манастир Острог, да се познајем са доста свештеника, духовника... Све вријеме се томе радовала, али је увијек говорила: „А, нећеш се ти замонашити, ни да Бог.“ Кад сам јој то и саопштио једног дана, наравно послије дугог размишљања – када се то више није могло одлагати, кад је све било спремно за монашење – она је то примила са великим материнским узбуђењем, али је врло брзо рекла: „Сине, ако је то твој избор, нека је благословено.“ Баш је тако казала. „И нека ти је срећно“, наравно са сузама у очима. И право да вам кажем, то ме јако обрадовало. Радовало ме је што је она тако брзо успела да савлада себе. Отац је исто тако рекао: „Нек ти је срећно, нек те срећа прати, нек ти је Бог на помоћи...“, али ипак је заплакао. То ми је јако тешко пало. Мајка је сто пута заплакала и некако сам то могао да поднесем, некако је њој било лако заплакати. Нажалост, много пута нисам томе ни придавао важност, али кад је отац заплакао, то ми је заиста било тешко. Али, просто одлука је била донесена, све је било јасно, тих неколико тренутака је брзо прошло и никад више није било никаквих коментара о томе. Касније су моји родитељи, обоје, били јако, јако радосни. Много прије него што ћу постати епископ, мој отац је негдје чуо да то може да се догоди и чак ми је говорио: „Ма какви ти да постанеш епископ (Његов син да постане епископ!), ма пусти ти ту причу, и то што си примио и то ти је много.“ Наравно, ја сам му захвалан за то његово смиравање. Родитељима никада није лако кад им се дијете замонаши, про-

35

svetigora / 2012 / септембар-октобар

36

тако да је у то било тешко повјеровати. Имала видим, кад тамо: неколико жена млађих разговара са њом је потребу да долази на сваку службу, ако икако – заволеле су је, била им је бака симпатична – и ја јој кажем: може. Понекад због болова у кичми није могла да „Мајко, теби је овде добро, фино су те прихватили сви, воле присуствује свакој служби, није могла чак ни да те, разговарају са тобом“, а она мени шапне: „Сине, није ово дође до цркве сваки пут. Али до последњег сво- прича за мене.“ Дакле, све су друге приче биле испричага даха је сачувала присебност. На крају, како се не, само та прича о цркви, о светости , о светим људима, приближавао њен одлазак, уопште није води- та тема је тек била започета и само ју је она интересовала. ла рачуна о себи. Свака посјета, сваки долазак оних које је вољела, просто су је враћале у живот, • Када је дошла у манастир Шудикову са собом је поали то су били ти последњи дани, све је већ било вела једну своју козу... спремно за њен одлазак . У једном тренутку, моја Јесте! Кад је дошла из Бањана у Ђурђеве ступове, ми смо сестра је била крај ње и каже јој: „Мајко кад оздра- ту стоку, коју је она на селу имала, продали. То је јако тешко виш...“, а она јој одговара: „Па кћери јадна, видиш поднијела. Али, остала је једна коза код неког нашег рођака. ли ти да ја умирем?!“ И ето смрт је заиста насту- И, она мени каже: „Ајде да ми доведеш ону моју козу.“ Ја пила послије неких петнаестак минута. Боловала кажем: „Немој мајко, ко ће сад толики пут преваљивати... је свега десетак дана. Упокојила се мирно, како се Не знам ни како да организујем то. Ево, купићемо ти овде и молимо на светим службама: да наш крај буде козу.“ А она мени: „Немој ти, не треба мени друга, мени тремиран и непостидан. Ето имала је тежак живот, а ба она моја коза. То ми је једино од онога мога живога, од лаку смрт, што није риједак случај. моје стоке.“ Ја сам је разумио и некако сам морао то организовати. Знате како се наш народ који је на селу живио • Како је дошло до тога да она крене у мана- сродио са тим животом: да има имање и стоку, да има своје стир? домаћинство, до те мјере да је то већ постало дио њега. ТаОна је то жељела. Кад се отац упокојио, 1995. кав однос према имању, према благу и стоци, то више није године, рекла ми је: „Сине, ја не знам шта бих тако. Није то био однос само из користи. Моја мајка никад више кући, ја бих да идем негдје у манастир.“ Како није могла да гледа на јесен кад се кољу свиње или овносам тада мислио да је у питању тренутна потресе- ви или нешто од живога. Морали смо увијек да јој кажемо ност, рекао сам јој „ Немој мајко, буди кући док не да се негдје склони. Морала је касније то све попаковати, прође годину дана.“ Остала је још неколико годи- и то је радила, али није могла гледати како животиња умина. На крају, није ми било тешко да је наговорим ре. Била је веома њежна према својој стоци. И богме, њена да дође код мене у манастир Ђурђеве ступове, да крава, њена коза, оно што је она држала, то се некако побуде мало тамо. После је дошла мати Агнија и по- знавало. Видјела се њега на тој животињи. И у томе је ужичео је да се обнавља манастир Шудикова. Оне су вала. Вољела је да сваку животињу – било пса, било мачку, обје са радошћу кренуле тамо, уселиле се у једну краву, козу – одњегује како ваља. За њу је било страшно бараку и тако је заправо и почела обнова мана- кад види да је негдје пас гладан или мачка, она то није могстира Шудикова. Мати Агнији је она била важна ла да гледа. морална подршка. Није она више могла нешто Те последње дане проводила је у манастиру, али пуно да ради, али је само њено присуство за мати вољела је да изађе мало у башту, да се нађе мало од кориАгнију било драгоцјено, а ни она није жељела сти, онолико колико је могла. И наравно, довезли смо јој ту да се одваја више од мати Агније. Међу њима је њену козу, она је набавила још неколико, и док је год могла била нека велика љубав, и ето Бог је тако устројио вољела је да ради, да изађе, да им положи... да се она упокоји тамо као искушеница, заиста проводећи своје последње године живота богоу- • А волела је и да путује, кад може... годно – у молитви, у читању духовних књига... Оно Јесте. Али то није могло тако лако и није могло без мати што јој је било углавном ускраћено у младости, то Агније. Она није волела да иде било гдје ако јој друштво је надокнадила. Било је комунистичко вријеме, не одговара. Вољела је да иде негдје ако се служи нека није било довољно свештенства, далеко нам је значајна служба и да обилази светиње. И ето, оно што јој била и црква, врло ријетко су се обављале служ- је било ускраћено у младости, надокнадила је у старобе. Ето, она је отишла у цркву када се вјенчала и сти, и имала је потребу да то надокнади. И Господ ју је тога можда још који пут у манастир Острог, да би тек удостојио. касније кад сам ја већ био теолог добила прилиУпокојила се у децембру 2005. године. Прије тога се ку да иде чешће у цркву. За одлазак у цркву се исповиједила, причестила и Господу је отишла мирно и увијек спремала постом и молитвом. Није јој било тихо баш како је и живјела. Сахрањена је у манастиру Шутешко постити. Са лакоћом је постила и имала дикова, на оном истом мјесту на ком је док је била жива је неки порив да строго пости. Једино није мог- вољела да засади своју малу башту, о којој се бринула са ла да остави кафу, понекад је знала да запали и посебном пажњом. по коју цигарету, научио ју је мој најстарији брат. Али је и то оставила пред крај живота. Код ње је • Преосвећени владико, хвала што сте издвојили време за овај разговор и што сте са нама поделинекако истог интензитета била и љубав према ли сећање на своју мајку и њен живот као мајке одлажењу у цркву и према разговорима на духовхришћанке. не теме. Последње године свог живота само томе Хвала и вама. је посвећивала. Када сам дошао у болницу да је

Хиландар, 1976. године

септембар-октобар / 2012 / svetigora

една од најпоштованијих икона, иконописна руком са- дао завјештање да се поред његовог гроба причврмог апостола и јеванђелисте Луке, чудотворна икона Пре- сти игумански штап (патерица) прорекавши том свете Богородице Тројеручице похрлила је нашем народу у приликом да ће једног дана на поклоњење доћи загрљај прије готово осам вијекова. царски син његовог имена и да ће том приликом Ова света икона бијаше породична драгоцјеност, тада игумански штап пасти. Том царском сину братија још увијек мирјанина, Светог Јована Дамаскина, коју он чу- манастира треба да преда штап и икону Богороваше у личном параклису у својој кући у Дамаску почетком дице Млекопитатељнице. Овом завјештању Свети VIII вијека. Тадашњи калиф Сирије, Валид (705-715), поштујући Јован придружи и своје – да се царском сину да и Јована због великог образовања и врлине, именова га за икона Богородице Тројеручице. савјетника по питањима потчињеног хришћанског становГодине 1217, послије пет вијекова, као обичан ништва. Бијаше се у то вријеме појавила јерес иконоборства, монах у ову Лавру на поклоњење дође царски син коју спровођаше византијски самодржац Лав III, а којој се, по- – Сава из манастира Хиландара. Како приђе гробу на кретан божанском ревношћу, супротстављаше Свети Јован. поклоњење патерица паде. Монаси не рекоше нишНе знајући како да омете овог младића, препуног врли- та, него сачекаше да се чудо опет догоди. И догоди на, Лав смисли једно лукавство – нареди свом калиграфу да се већ следећег дана... Монаси се више нису двоунаучи да опонаша рукопис Светог Јована и да напише једну мили. Светом Сави дадоше игумански штап и икопосланицу самом Лаву из које се види да је Јован завјереник не Млекопитатељницу и Тројеручицу. Са свим овим против Валидовог калифата. Примивши и прочитавши по- благословима Свети Сава се врати на Свету Гору. У сланице, калиф повјерова у приврженост Лавову и нареди да двије келије у Кареји које бијаше сам подигао остасе одсијече десница Јованова, која је писала наводну посла- ви игумански штап и икону Млекопитатељнице, а ницу. Наредба је безусловно извршена. Држећи одсјечену у икону Пресвете Богородице Тројеручице донесе са здравој руци, Јован Дамаскин се цијеле ноћи мољаше пред собом у Хиландар. У Хиландару је икона остала све иконом Пресвете Богородице да му исцијели руку како би до 1347, када је у посјету манастиру дошао српски могао да настави да пише о поштовању икона. Опхрван бо- цар Душан, који је приликом одласка за Србију лом, у једном тренутку и заспа. Током кратког сна угледа Пре- као благослов манастира узео и икону Богородисвету Богородицу како му у сну гоце Тројеручице. Крајем XIV вори да му је рука исцјељена и да вијека икона напушта двор се може вратити писању о светим цара Душана и прелази у Богородица Тројеручица иконама као што је и обећао. Провласништво манастира Стубудивши се, увјери се у истинитост денице. Почетком XV вијека, Ја ти не дођох, брза помоћнице, сна... сазнавши да ће манастир Да би ми одсечену шаку замирила, Видјевши му руку потпуно бити нападнут од стране Нити да те носим кући, Свемоћнице, здраву, калиф схвати промисао Турака, монаси привезаше Да би завађену браћу измирила... Божији и затражи опроштај за неикону за самар једног маправедну казну. У знак захвалгарета и пустише га да иде Ишчупане су ми руке из рамена, ности према Богородици Свети куда га води воља ПресвеКућа раскућена, а браћа поклана, Јован даде да се излије сребрна те Богородице. Тако магаре Па сиђох до свог најдоњег камена рука коју припоји на доњој лијевој пређе скору цијелу Србију и Да себе тражим, Мајко са три длана. страни иконе у знак сјећања на Македонију и дође на Свету чудо које се догодило, а потом наГору зауставивши се у блиЈедино овде, Царице Небеса, пусти свијет и замонаши се. Икозини манастира Хиландара. На мом језику се моли без застанка, на пак доби назив Богородица Кад угледаше магаре, манаИ не лаже ништа, и не једе меса, Тројеручица. Отишавши у Лавстирски оци скинуше икону И осам векова пости без престанка. ру Светог Саве Освећеног у Паса леђа магарета које одмах лестини он са собом понесе и потом паде мртво. И кад би ми земљу и језик збрисали, икону своје Добротворке, икоМного година касније, Све, сем ове стопе на којој сад стојим, ну Богородице Тројеручице. Повјероватно крајем XV вијека, Знам: још се из људи нисмо исписали, ставши монах у Лаври сазнаде када је тадашњи игуман маA док тебе има да и ја постојим. да је Свети Сава Освећени прије настира умро, многобројни своје земаљске кончине (VI вијек) монаси српске, бугарске, Матија Бећковић

ВАЛЕНТИНА Бурић

^udotvorne ikone

Богородица Тројеручица

37

svetigora / 2012 / септембар-октобар

38

руске и грчке националности никако нису могли да се сложе око избора новог игумана. За вријеме једне вечерње службе са иконе се чу глас Пресвете Богородице који каза да је она игуманија манастира. Сјутрадан, на јутрењу, икона је била на игуманском мјесту. Мислећи да је у питању нека превара, монаси је вратише у олтар. Међутим, и наредног се дана поновило исто. Тада схватише да више не треба да размишљају о избору игумана, нити да помјерају икону са игуманског мјеста. Тако је Богородица Тројеручица постала игуманија и заштитница Хиландара, у ком се и данас налази. Године 1993. изнесена је на кратко са Свете Горе и при том боравила у цркви Светог Димитрија у Солуну, гдје јој се поклонило више милиона вјерних.

Године 1905, на молбу високих официра руске војске, док се Русија налазила у рату са Јапаном, направљена је копија иконе Богородице Тројеручице која је била послата на бојно поље као помоћ православној руској војсци. И Руси су заиста почели да односе побједе. Када је између два царства склопљен мир, копија је враћена у Хиландар. Деведесетих година XX вијека вјерна копија Богородице Тројеручице је стигла у Србију. Ова копија столује у Храму Светог Саве на Врачару и испред ње непрестано гори велико кандило чијим су уљем већ многи излијечени од разних болести. Икона Тројеручица је врло добро очувана стара икона Богородице и има изузетну изражајност. Лице Пре-

Молитва Пресветој Богородици Тројеручици О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богороди- Владичице. Заиста, молимо Ти се, саслушај болни вапај це Маријо, Теби припадамо и клањамо се пред светом наш, и помози нам да светоотачку православну вјеру читројеручном иконом Твојом, сјећајући се преславног сту сачувамо до краја живота, да у свима заповијестима чуда Твога – прирастања одсјечене деснице преподобног Господњим право ходимо, да истинско покајање за Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и гријехе своје увијек Богу приносимо и удостојимо се чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, ико- мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора ни Твојој приложеној. Молимо Ти се и просимо Те свебла- на Страшном суду Сина Твога и Бога нашега. Њега умогу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас ли за нас материнском Твојом молитвом, да нас не осуди који Ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни неисказаној милости Својој. нас, који смо ранама многоразличних страсти обољели О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, помоћи, да бисмо Те, Тобом спасење задобивши, пјевали усрдно прибјегавамо. Свемилостива Госпођо, Ти видиш и прослављали у Земљи живих, као и Рођеног од Тебе, немоћи наше, невољу и потребу нашу за Твојом помоћи и Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и нема- слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим мо помагача ни заштитника, ако се Ти не смилујеш на нас, Духом, сада и свагда и кроза све вијекове. Амин.

свете Богородице је толико благо и поглед њен толико мио да побуђује на умиљење оне који јој се поклањају. На икону је, ради заштите и благољепија постављен златни оков који има пет хиљада утиснутих скупоцјених драгих каменова, као и друге вриједне предмете које прилажу побожни поклоници или они који су доживјели чудо од Богородице. Икона је висока 1, 11 метар, а широка 91 центиметар. Икона је литијска, тј. осликана са обје стране: на њеној позадини се налази предивна византијска икона Светог Николаја. Сваке године 12/25. јула свечано се врши свеноћна торжествена служба у част иконе Пресвете Богородице – Тројеручице.

Извори: Повест о чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице, манастир Хиландар http://www.manastirklisina.com

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Чуда иконе Пресвете Богородице Тројеручице Ево и неких чуда која су се догодила у скорије вријеме: Блаженопочивши монах Филип из манастира Есфигмена био је непосредни свједок једног чуда. Он је причао да је 1945. јак пожар великих размјера захватио шуму манастира Хиландара, запријетивши да захвати и јужни манастирски зид. По избијању опасности, блаженопочиваши старац Данило, проигуман манастира, наложио је да се учини литија са Тројеручицом. И заиста, изашла је литија са иконом. Само што су стигли до моста на путу за манастир Зограф, јак супротни ветар је удаљио пожар од манастира. Мало потом он се и угасио. Све до данас је на јужној страни манастира остало коријење дрвећа нагорелог од оног пожара. Исти монах је опет казивао да је у вријеме грађанског рата група побуњеника напала манастир, хотећи да опљачка храну и друге материјалне потрепштине, колико год су могли да натоваре на манастирске мазге. Почели су да товаре све што су нашли у складишту. Одједном су угледали једну величанствену жену како обилази манастир и улази у саборну цркву манастира. Знатижељни вођа побуњеника, заједно са другим својим људима, уђе у цркву. Они потражише ону жену и не нађоше је, иако су пажљиво претражили готово цијелу цркву. Тада су се погледи њихови управили према Тројеручици и свим драгоцјеностима на икони. Вођа је хтио све да их насилно покида са иконе. Само што је покушао да их узме, ухватио га је велики страх и он се сав стресао. Његови другови су поку-

шали да га поврате, али узалуд. Успио је само да изговори: „Бјежимо брзо, бјежимо брзо”. И будући да су отишли у страху, нису ништа ни однијели из манастира. Тако се поново показало чудотворно дејство Заштитнице манастира, Богородице Тројеручице. Једно од последњих чуда десило се 1992. г. у Србији, у Крагујевцу. У једној фотографској радњи избио је јак пожар због кратког споја на електроинсталацијама. Власник радње (Небојша Николић) имао је један календар из манастира Хиландара са иконом Тројеручице на првој страни, као и двије мале иконе (Светог апостола Луке и Светог Николе). Икону Тројеручицу је добио као благослов од свог пријатеља Горана, поклоника манастира Хиландара. Календар је стајао на зиду радње и двије мале иконице на двијема главним машинама које су иначе најважније у послу (на машини за развијање филма била је икона Светог апостола Луке, а на машини за развијање слика Светог Николе). Чудесно и необично је да је по избијању пожара све у радњи изгорело, док су календар са иконом „Тројеручице” и оне две машине (које су иначе од пластике), на којима су се налазиле двије мале иконице, остали потпуно неоштећени. У знак благодарности и захвалности према Богородици, власник радње је послао сачувани календар у Хиландар. Он подсјећа и увјерава о чуду које је учинила Тројеручица. Ипак, највеће чудо Тројеручица чини у душама вјерних поклоника. Њен величанствени, дјевствени лик, пун умиљења и озбиљности, потреса срца побожних поклоника, утискује се тајанствено у цјеломудрену душу и води је духовном обновљењу. Кроз присуство своје свете иконе, Пресвета Богородица, као многосажаљива Мајка, остварује највеће чудо – спасење у Христу своје дјеце.

39

poezija

ИВАН Крговић

Букова по ана у славу предака посвета потомака Док орлови слободари Комовскијем небом вију, пјесници ће и гуслари да пјевају историју.

Букова пољана је уз јунаке и ратнике запамтила умне главе и велике духовнике.

Букова пољана је страшни мегдан и поприште гдје потомци Васојеви подигоше светилиште.

Остало је да се прича до данашњих ових дана за Мојсија Зечевића, знаменитог игумана.

Дивну цркву саградише на витешком мјесту томе, а у славу витезима И Миљану Вуковоме.

Божијега емисара, хришћанина великога, што бијаше десна рука пријестола Цетињскога.

Светом Виду посветише и Лазару великоме, те осташе вјерни Српству и завјету косовскоме.

Мудро народ предводећи сачуво је вјеру стару вазда храбро пркосећи отоманском зулумћару.

Оствари се давна жеља а испуни Божја воља – на старијем темељима ниче нова богомоља.

Па Јагоша Вешовића, за којег ће свијет чути, ко доктора научника треба пјесма поменути.

А у спомен војводи и његовим јунацима краљ Никола почаст ода са бесмртним стиховима: „На Буковој пољани ће Војводина луча сјати Док бојеви не престану Док с јунаком јунак рати.“

На дјелима Толстојевим докторско је стеко звање, а у братству и племену дивљење и поштовање.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Они стоје да свједоче у камену уклесани из основе Часног крста што се диже на пољани.

40

На Буковој пољани, а на Видовдан – 28. јуна 2012, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије су освештали нову цркву посвећену Светом кнезу Лазару Косовском. Ова је црква подигнута поводом славне побједе Васојевића под командом Миљана Вукова над Мехмед Алипашом 1877. године. Том је приликом изговорена и ова пјесма Ивана Крговића.

3бораше се да Миљан је Карађорђе други био и старој је Црној Гори још толику припојио. Но Букова пољана је великане многе дала, међу њима Радомира Вешовића, генерала. Што се часно и честито одужио роду своме предводећи устанике у устанку комитскоме.

А Толстој је рођен тамо та пољана Јасна гдје је – за Јагоша кажу Толстој са пољане Букове је. Данас испред светог храма, гдје поприште бјеше боја, састају се покољења Васовога дивног соја. Ту чувају спомен вјечни на витезе и соколе крштавају, вјенчавају и свевишњем Богу моле. Слободарски барјак носе што развише преци њини, а осташе вјерни крсту правди, слави, отаџбини. Нек се множе зорна јата горских вила и змајева што чувају твоје име СВЕТА ЗЕМЉО ВАСОЈЕВА!

На Цетињу одржан Тринаести православни дјечји сабор Црне Горе

РАЈО Војиновић

reporta`a

Велича душа моја Господа­ Н

а Цетињу је, у организацији Митрополије црногорско-приморске, под слоганом „Велича душа моја Господа“, 4. августа одржан традиционални, тринаести по реду, Дјечји православни сабор Црне Горе. Манифестација, која је и ове године окупила бројне малишане, њих око 1200 из свих црногорских градова, али и из Србије, Бјелорусије, Русије и Француске је почела Светом архијерејском Литургијом коју је у Цетињском манастиру служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством.

дјеца из Бјелорус

ије

е дјеца са Луштиц

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Рукоположење ђакона Младена Томовића у презвитерски чин.

Митрополит Амфилохије са руским амбасадором г. Нестерен ком

41

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Обраћајући се учесницима Сабора, Владика је у литургијској бесједи позвао дјецу да и данас и у све дане живота поју пјесму Пресвете Богородице – „Велича душа моја Господа и радоваће се дух мој Богу Спаситељу моме“. У току Литургије Владика је рукоположио у презвитерски чин ђакона Младена Томовића из Бара. Сабор је након Литургије настављен на гумну пред Цетињским манастиром, гдје је дјецу поново благословио митрополит Амфилохије: „Није моје да ја сада причам, него да видимо шта знате, шта сте припремили и шта умијете, и како знате Богу и Пресветој Богородици да пјевате. Живјели и добро дошли! На многаја љета!“ У програму – који је водио свештеник Никола Пејовић, парох момишићки и главни

42

уредник Радио Светигоре – учествовала су дјеца полазници из готово 40 школа вјеронауке. Архимандрит Лука (Анић), игуман манастира Дајбабе одржао је предавање о црквама и манастирима у Црној Гори посвећеним Мајци Божијој. „Сви ови храмови показују вјеру народа у помоћ и заступништво Мајке Божије, јер јој народ не би подизао толике храмове да није осјетио њено заступништво и помоћ. Разне чудотворне иконе Мајке Божије показатељ су те помоћи“, казао је отац Лука. Одржан је и квиз знања из вјеронауке. Прво мјесто освојила су дјеца са вјеронауке при подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења, вјероучитељ Ана Ненадић; друго је припало дјеци школе вјеронауке из Кртола, вјероучитељ презвитер Александар Брашанац; а треће дјеци школе вјеронауке при цркви Свете Петке из Голубоваца, вјероучитељ презвитер Жељко Ћалић.

ХИМНА Д ЕЧИ ЕГ САБОРА Кад се наше душе сложе И запоју теби Боже, Нема веће радости Поред Христа одрасти! Када чиниш добра дјела, Када нам је вјера смјела, Нема веће радости Поред Христа одрасти! Наш је Сабор – радост права, Богу нек` је част и слава! Нема веће радости Поред Христа одрасти! текст: Ксенија Милосављевић композиција: Александар и Маја Басараб

септембар-октобар / 2012 / svetigora

43

еваља

дјеца из Пљ

дјеца из Зеленике - Кути

svetigora / 2012 / септембар-октобар

За најбољег вјероучитеља ове године је проглашена Ана Похвалнице за допринос у реализацији и овог али Ненадић, која води школу вјеронауке при подгоричком Са- и претходних Дјечијих сабора су добили још и брачни борном храму Христовог Васкрсења. Она је награђена ди- пар Басараб из Бара, композитори химне Дјечјег сапломом, комплетом књига Високопреосвећеног Митрополи- бора; кореограф Љубица Давидовић из Бара и Нађа та Амфилохија и новчаном наградом од 200 евра. Јовановић (12 година) из Херцег Новог, за изложбу Радмила Мишев, која већ дуги низ година уређује цртежа. Сви учесници сабора добили су по примјерак дјечју емисију „Споменак“ на Радио Светигори, а која је и главни уредник часописа „Светосавско звонце“ је добила „Српског православног буквара“ (издање ИИУ Светигоархијерејско одликовање за сарадњу са Митрополијом црно- ра), по мајицу са мотом овогодишњег Сабора „Велича горско-приморском и допринос мисији Радио Светигоре. душа моја Господа“ и слаткише.

44 Митрополит Амфилохије са награђеним учесницима Сабора

Р

Свети Илија Сицилијански, познат још и као Свети Илија из Ене, Свети Илија Млађи или Свети Илија Нови, прославља се 17. по старом, односно 30. августа по новом календару.

Након ослобођења у младићу се учврстила жеља да посјети Свету Земљу и прими монашки чин. Пред одлазак на пут, како свједочи непознати писац житија, Господ га је још једном посјетио рекавши му: „Иди с миром путем који си одабрао, и од овог момента бићеш кадар да лијечиш сваку болест и немоћ“ (Vita.., 70, превод наш). И заиста, Јован је одмах почео да чини чуда. Једно од првих десило се над муслиманом, коме је у свађи један хришћанин повриједио главу. Да би спасао хришћанина од сигурне смрти, Свети је објема рукама ухватио главу повријеђенога и кришом је закрстио, од чега је рана у тренутку нестала. Послије овог догађаја, Свети је постaо познат и међу исмаилћанима, који су му се обраћали за помоћ као љекару и спасиоцу и често су га позивали у своје домове. Неке је успио чак преобратити у хришћанску вјеру. Монашки пут Светог Илије Из Африке је Јован усмјерио свој пут према Светој Земљи. У Јерусалим је стигао у априлу 878. године, гдје га је патријарх јерусалимски Илија замонашио у цркви Христовог Васкрсења, давши му име Илија. У Јерусалиму је остао пуне три године и,

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Дјетињство и младост ођен је 823. године у Ени, на Сицилији, у побожној племићкој породици Ракити. На крштењу је добио име Јован по Светом Јовану Претечи и Пророку. И заиста, још у дјетињству Бог га је обдарио даром прозорљивости и прорицања. У вријеме његовог најранијег дјетињства Ена је била угрожена од стране Сарацена, тако да се породица Ракити морала преселити у утврђени градић Света Марија, који се налази такође на Сицилији. У првом виђењу, које је дјечак доживио у својој осмој години, Бог му је открио да ће бити заробљен и одведен у Африку и да ће многе тамошње становнике обратити истини. Слиједећи апостолски савјет: „Молите се непрестано“, Јован је већ у својој дванаестој години имао утврђено молитвено правило. Имајући стално на уму да ће бити заробљен, дјечак се још ватреније молио Господу да му, ако већ мора бити тако, пошаље доброг газду. Овај дјечак, који је умом и духом био много старији, проповиједао је ријеч Божију и истовремено, благодарећи дару прозорљивости, много пута предвидио нападе Сарацена и тиме помогао становницима Свете Марије да се на вријеме склоне и избјегну поробљавање. Међутим, и сам је морао претрпјети странствовање и ропство у Африци, али Божијим промислом, постао је слуга у дому једног богатог хришћанина. Газда га је, видећи његово племићко држање, као и његову постојаност у молитви и пажљивост у служби, веома заволио и повјерио му управљање газдинством. Искушења која је Јован доживио у Африци непознати агиограф сликовито пореди са онима које је Јосиф доживио у Египту: „У господаревој жени, која је захваћена пламеном блуда своју страст гасила са небројеним Африканцима – пробудила се пожуда и љубав према младићу. Али овај нови Јосиф и страсни љубитељ уздржања, као чврсти зид и стијена неразрушива, одбациваше од себе искушења египатске приповијести. Он бјежаше од господарице као од ватре, али је не хтједе увриједити, јер ју је као господарицу ипак поштовао. А када ова јадница не успје никако остварити своју узалудну намјеру и циљ, оклевета га пред мужем“ (Vita e opere dеl nostro santo padre Elia il Giovane (Siculo), 62–63, наш превод). Јован је потом подвргнут суровом мучењу, а благодарећи његовој стрпљивости истина је испливала на видјело: господар је затекао жену са љубавником и тиме добио доказ о младићевој невиности. Јован је одмах ослобођен тамнице, а кроз неколико дана и ропства уопште.

stare^nik

Свети Илија Сицилијански

45

svetigora / 2012 / септембар-октобар

пошто се научио врлинском животу од тамошњих подвижника, упутио се у Александрију, а потом у Персију. Међутим, морао се зауставити у Антиохији, гдје му се опет јавио Господ, усмјеравајући његов монашки пут и подвиг према Калабрији. Господ му је открио и мјесто на коме ће изградити „аскетску арену“. Прије него што је стигао у земљу од Бога му одређену, Илија је неко вријеме боравио на Сицилији, гдје је срео сапутника и сљедбеника на монашком путу, монаха Данила. Ова два монаха коначно су стигла у Салине (Valle Salinas – Слане долине), гдје су отпочели свој заједнички подвиг. Првобитно замишљено као скит, ово мјесто аскетске борбе и подвига убрзо привлачи многе монахе, тако да прераста у прво монашко општежиће у Калабрији, које је било отворено и за многе ходочаснике.

46

Поуке и дарови Светог Илије Сицилијанског Свети Илија је првенствено био душевни љекар. Учио је да не треба допуштати тијелу више од онога што му је нужно да се не би окренуло против душе; да око треба зауставити, ухо затворити, језик штедјети, ограничити додир, казнити бијес; не прекорачивати мјеру ни у чему, а сва хтијења и жеље усмјерити ка Богу; узети оружје молитве и заклонити се иза бедема поста; бјежати од сујете и завољети смиреност; не показивати сопствене врлине... Светитељ је прорицао агарјанске нападе, који су у то вријеме били посебно чести на територији Сицилије и Калабрије. Духовним очима је видио и људске гријехе, а људе обузете страстима и блудним мислима упућивао је на пут покајања и исправљења. Свети је имао и дар изгоњења нечистих духова – само од његове молитве и додира руке опсједнути би бивали ослобођени. Исцјељенима и онима којима је молитвом помогао у било чему указивао је на то да не треба да благодаре њему, већ да славе Господа, који им се смиловао. Живот је провео у непрекидном посту – хранио се само хљебом и изворском водом. Спавао је мало, и то обично на земљи, а највеће славље за њега је било провести цијелу ноћ на молитви. И своје ученике и сљедбенике учио је уздржљивости и послушности. Једна епизода из житија говори о томе како је свом омиљеном ученику Данилу заповиједио да баци у ријеку нови прекрасно украшени псалтир, који се овоме нарочито допадао. Ученик је послушао, и заједно са духовником наставио пут. Пошто су прешли шест миља, Свети је наредио Данилу да се врати на исто мјесто гдје је бацио псалтир и да га узме из воде. Данило, који није знао за непослушност, вратио се и извадио из воде неоштећен псалтир. Стигавши старца, Данило је са удивљењем показао књигу, а Светитељ му је, како биљежи непознати писац житија, рекао: „Твоја је послушност псалтир сачувала неоштећеним. Ми морамо свим срцем пригрлити нестицање да нас Анђели Божији не би прекорили да смо везани за свијет и да нисмо живјели монашки. Као што се не може сматрати здравим човјек чији је само један

уд оболио, тако се ни за монаха који је везан за било шта пропадљиво не може рећи да се ослободио страсти и потребе за нестицањем“ (Vita.., 112, превод наш). Свети Илија је познат као заштитник и помоћник заробљених. Једном приликом Светоме је дошла жена тражећи да се моли за њеног зета, који је заробљен у похари града Ређо и одведен у Африку. Како жена није одустајала нити одлазила из манастира, Свети је на крају отпустио уз обећање да ће њена молитва бити услишена. И заиста, недуго потом њен зет се вратио из ропства са чудесном причом о свом избављењу. Наиме, једне ноћи тачно у поноћ на вратима његове ћелије појавио се стари монах из чијег лица је исијавала свјетлост и освјетљавала цијелу просторију. Позвао је по имену младића и заповиједио му да изађе из затвора и да се врати одакле је дошао. Пошто је младић у невјерици оклијевао, старац му се представио као монах Илија из манастира Салине и открио му да је дошао да га ослободи због молитава његове таште. Човјек је потом изашао из затвора и ни од кога ометан стигао кући. Једном приликом Светитељ је, путујући са својим ученицима Данилом и Савом, морао прећи набујалу ријеку. Данило и Сава су ишли испред њега и једва су се борили са воденом бујицом. У тренутку када су помислили да старац неће успјети да прегази ријеку, угледали су га на супротној обали. Старац је при том имао потпуно суву одјећу и обућу! Конична Светога Надалеко чувени монах Илија више пута је путовао у Цариград у посјету цару Лаву Мудром. На посљедњем путу Илија се и упокојио, не стигавши у Цариград. Наиме, цар Лав VI, жељан духовног разговора и поука, позвао је већ остарјелог монаха да дође у Константинопољ. Послушни монах прихвата позив, мада је, како је повјерио свом ученику Данилу, знао да ће га на том путу смрт задесити. И заиста, кад је у Даниловој пратњи стигао у Солун, светитељ је осјетио да се приближио час. Данилу је и оставио завјештање да његово тијело буде погребно у манастиру Салине у Семинари. Предвидјевши да би цар Лав, будући да је био духовно везан за њега, могао да спријечи пренос тијела у Калабрију, прозорљиви монах оставља и писмо за цара у коме јасно изражава своју посљедњу вољу. Монах Илија напустио је земаљски живот и преселио се у Царство небеско 17. августа 903. године. Његово свето тијело је, по његовој жељи и заповијести цара Лава Мудрог пренесено у Слане долине у манастир који је касније управо и добио име по Светом Илији. Његовим именом названо је и брдо у чијем подножју се данас налази манастир Светог Илије и Светог Филарета, који као чудесно свјетило привлачи многе поклонике из Грчке, са Кипра, из Русије, Румуније, Србије, Црне Горе и читаве источне Европе. Овај манастир са црквом изграђеном у старовизантијском стилу и осликаном зналачком руком презвитера Василија из Грчке, привлачи и многе римокатолике који га називају драгуљем Калабрије. Посебно је значајан за нас Србе, јер је игуманија наша монахиња Стефанија, која је по послушању и сигурно призиву Светих напустила манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој и упутила се на подвиг у далеку Калабрију. Приредила: др Ана Јањушевић-Оливери Напомена: Подаци су узети из: 1) Monaco anonimo: Vita e opere dеl nostro santo padre Elia il Giovane (Siculo), Biblioteca agiografica (AKRITAS), No 5, 1993. и 2) Domenico Oliveri: „Vita di Sant’ Elia di Enna“, www.calabriaortodossa.it.

АЋИМ Вишњић

poezija

ТРОН СВЕТОГ САВЕ Свети Свевјечни Српски Сава Свјетлости Господом дата Твоје вријеме нема сата Свеоче свих наших слава Избавитељу свег свога рода Небески свјетлосни снопе Свака ти се ријеч небу попе Твоја тајна земљом хода Остави сјај Краљевства Оца Похита ризи монаха врла Препозната те одвела сила За Светогорског прегаоца Тамо гдје се небеса луче Гдје се уки и неуки Срби уче

НАД РУСИ ОМ СУНЦЕ Владимиру Путину

О Русијо света Доне цели Дај ми чашу сунца ноћи овој Сви путеви твоји су ме срели За реч вишу величини зовној Колико те Бог свиме украси Моћном душом и духом моћнијем Чуварка си од зла добро спаси Ти највећа над земљама свијем Ни сунце те самјерит не може А има те никад не излази Страда али побједе се множе Зато и моја Отаџбино пази Господ тебе чува и усправља Матица си човјечанског здравља

Завршио је Филозофски факултет у Новом Саду, а постдипломске студије на Свеучилишту у Загребу и у Београду. Докторант је књижевних наука. Објавио је седам пјесничких књига и једну публицистичку. Слободни је новинар, оснивач и главни уредник три прва образника „Голија“. Био је уредник културе у „Гласу Црногораца“.Основао је нови образник „Српски љетописи“, који још није угледао свјетло дана. Политички је дисидент осамнаест година и први посланик који је у вишестраначју био пет месеци затворен у Спужу, због вербалног деликта.

osvrt Митрополит АМФИЛОХИЈЕ svetigora / 2012 / септембар-октобар

48

Свети Лука Вукмановић Овај кратки осврт на живот и дјело Свештеномученика Луке Црмничког објављујемо поводом десет година од објављивања његових Сабраних дјела, а са жељом да нашим читаоцима приближимо величину и значај личности Светог Луке.

В

ријеме између два свјетска рата представља, изразито карактеристичних примјера таквог расцјепа јесте послије дубинског ратног потреса, историјско породица Николе Савићева Вукмановића у Црмници. Један размеђе и вријеме заплета чији су се крвави рас- син, Лука, израстао је у угледног хришћанина, свештеника плети тек назирали. Читави XX вијек, очекиван од и свештеномученика, а други син Светозар Темпо, у великог многих сањара као „ново доба“, показао се, уства- револуционара, заговорника обезбожене, антихришћанске ри, по ријечи пјесника, као „крвави двадести вијек“. идеологије, или како би он то сам рекао – „Револуције која Социолошки и историософски гледано главни пе- тече“. У народу се прича како је мајка питала Светозара пред чат су му дали Дарвин, Маркс, Ниче и Лењин. Ев- крај рата: „Шта ће бити с тобом ако Лука побиједи? – Зна се. А ропски човјек је дошао до увјерења да је дошло шта ће бити ако ви побиједите? – Зна се“. Тада се она ударила вријеме да он коначно преузме своју и судбину шакама у прси којима их је обојицу подојила и одхранила па свијета у своје руке. Велике идеје нововјековног ху- ће рећи: „Како год узмеш, мајци је куку“. И заиста, било је куку манизма, изњедрене – свјесно или несвјесно – из и задовијек, не само њој него и многим другим мајкама чију је вјере у Бога и боголиких могућности људске при- дјецу захватио деструктивни вихор и расколи XX вијека. роде, утемељене у самосазнању хришћанског опЗа Луку сам чуо из ових прича о њему и брату му Светимизма, порицањем својих изворишта и метода тозару, великом револуционару, које су од рата наовамо њима сагласних, почеле су да се остварују кроз рат, стално понављане, као изразит примјер трагичног сукоба крв и револуцију. Тако је Први свјетски рат родио свјетова рођених из исте материнске утробе. Светозара сам из своје утробе нацизам и бољшевизам, два без- лично срео први пут на Цетињу 1990. године на научном божна изданка исте обмане. Обоготворење тла и Симпосију о словенском наслеђу и топонимима у Албанији. расе, с једне стране, дијалектичког материјализма Кад смо се поздравили, рекао сам му: „Желио сам дуже вреи борбе класа, с друге стране, претпоставља псе- мена да Вас сретнем и да Вас нешто питам“. Одмах је реаговао: удомистику „тијела и крви“, као новог божанства, „Знам шта, сигурно о мом брату Луки“. „Погодили сте“, кажем, као „јединог бога и господа“. Обоготворени свијет и „Жеља нам је да штампамо његову докторску дисертацију – човјек немају више потребе у било каквом другом Материјалистичко и хришћанско схватање историје, па нам божанству. је за то потребна сагласност породице, а Ви сте му брат.“ „ОдВаспитан на Хришћанству европски човјек је мах да Вам кажем“, одговорио је Темпо, „мој брат Лука је био у свом богоодступништву пошао од поставке о бољи и паметнији од мене. Он ме је и школовао. Пола своје здравој људској природи. При томе је изгубио из свештеничке плате је користио за своју породицу, а пола је вида да она може бити таква само док је укорјењена мени слао за студије. Кад сам дипломирао права рекао ми у божанском „коду“. Без њега она постаје „бездан је: ‘Светозаре, сад имаш диплому, нађи посао и ради, од мене ништавила“. Тако се сва људска драма и трагедија XX више не тражи’. А ја млад, занијет идејом, нијесам га много вијека претворила, хтјела да претвори, у позориш- слушао...“. Онда је у холу хотела „Гранд“ застао, замишљен, и ни комад коме је Његош, пророчки, већ у XIX вијеку додао, очевидно чепркајући по својој братској рани: „Кажу дао наслов: „Гледа мајмун себе у зрцало“. да сам га могао спасити... Можда јесам... А можда и нијесам!“, Разумљиво је што је то и такво једнострано завршио је одсјечно. Остало је да се поново видимо, заједно усмјерење човјека дубински угрозило цјеловитост са др Чедом, Лукиним сином и да се договоримо о штампању његовог бића и живота, проузроковавши дубоке Лукине дисертације. Прошло је од тада читавих седам годипотресе и расцјепе у њему самом и у свеукупној на када смо се поново срели у његовој кући у Режевићима. историји људској. Ти потреси и расцјепи су се не- Сусрет је уприличио његов комшија о. Мардарије, игуман маминовно одразили на све области људског живота настира Режевића. Били су присутни и др Чедо Вукмановић и човјековог понашања: на свакидашњи живот, на и Темпова супруга. Одмах су ми пале у очи слике на истакнуумјетност, политику, економију, науку, философију, том мјесту на комоди: у средини мајка, с лијеве стране брат теологију... Неуравнотеженост проузрокована тим Ђуро, такође револуционар, који је умро млад у Паризу, а с расцјепом пренијела се на појединце, породице, десне други брат – поп Лука. Разговор је текао о много чему, народе. а највише о његовој, нашој, братској рани, партизанима, браТај расцјеп и сукоб у људима, који у суштини тоубилаштву, ликвидацији хиљада Црногораца у Словенији има егзистенцијалне да не кажемо – метафизичке (1945). Темпа је мучило питање: Ко је донио такву одлуку? Као посљедице, ријетко је гдје тако доживљен као код да није могао вјеровати да би Броз могао тако нешто учинас, у нашем народу и на нашем простору. Један од нити! „Да ли је тачно“, питао сам га, „да сте на питање мајке

шта ће бити са Луком, одговорили: ‘Што и са другима – стријељаћемо га’. „Тачно је. А има нешто што је такође тачно, што Вама сад први пут исповиједам, а што се не зна – забранивши јој да ме о томе икад више пита, окренуо сам се, излетио напоље и заридао!“. Послије рата, одужио се Луки за своје школовање: побринуо се о његовој дјеци и извео их је на пут. Али је било очевидно: братска рана га је узнемиравала до краја живота. Изразио је жељу да учествујем у промоцији његове књиге „Моја породица“ која је требало да се одржи у Будви, но та промоција није одржана из његових здравствених разлога. Тек кад сам књигу прочитао, разумио сам ту његову жељу: скоро двјеста страна те аутобиографске књиге, посвећено је „Луки свештенику, научнику и философу“. Иако је сматрао „да не би било етички“ са његове стране да расправља о одређеним питањима (нарочито што се тиче дијалектичког материјализма и комунизма, које, како сам каже „ја као марксиста исповиједам“) „са мртвим човјеком“, ипак није одолио да не каже да Лукину „критику материјалистичког погледа на свијет и критику марксизма не прихвата“, као ни његова религијска објашњења појава у савременом свијету. „Очигледно“, додаје Темпо, „Лука и ја смо били на супротним позицијама“ (Моја породица, стр. 61). Иначе, изузев начина тумачења Лукиног бунта против „црквене хијерархије“, нарочито у вријеме и послије Конкордатске борбе (тумачења која је у приличној мјери идеолошки обојено и изражено језиком наслијеђеним из антирелигиозних и антицрквених брошура времена бољшевизма), овај животопис Луке, нарочито кратко излагање садржаја његових главних списа и чланака, представља први озбиљни покушај проучавања личности и дјела Свештеномученика Луке Вукмановића. То је утолико значајније што то чини управо његов брат, радикални идеолошки противник. Ова књига Светозара Вукмановића значајна је, поред осталог, и због следећег: опис суровог бојкота од стране породице, нарочито оца Николе и браће, према сестри Милици и њеном ванбрачном дјетету, чак јој отац и браћа нијесу ни на сахрану дошли; дубоки расцјеп животних ставова двојице браће – до смрти, па и послије смрти, праћен неодољивом везаношћу једних за друге, откривају собом ирационални каиновско–авељевски комплекс, присутан у Црној Гори можда више него било гдје у Европи. Оно што је од свега чудније јесте да тај породични комплекс овдје задобија универзалне метафизичке димензије и идеолошке поларизације. Сјећајући се у свом пјесничком запису „Враћање виду дјетињем“ дјетиње престрављености и доживљаја истовјетног бра-

тоубилачког ужаса у Бистрици морачкој (1942) дотицао сам можда и нехотично дубину исте ране и метафизичког сукоба. Ево тог записа („У Јагњету је спас“, Подгорица, 2000, стр. 46): „Враћање виду дјетињем запретаној рани повратак тузи невидљиви додир преточен у страх и крик у костобољну страву у њој брат убија брата у сузи ми се грле.“ Да је тај сукоб свјетова, по много чему метафизички, али и опипљиво историјски, био и животни крст, распеће и предосјећање свештеника Цркве Христове Луке Вукмановића, то показује сав његов живот и животно дјело. То свједочи и његова мученичка смрт. Иначе, о. Лука спада несумњиво међу најеминентније и најобразованије свештенике Српске Цркве онога времена, па и у читавом Православљу. Под овим подразумијевамо не просто његову образованост и научно, теолошко-философско и пастирско-педагошко дјело, него првјенствено његово динамично живо учествовање у збивањима и токовима његовога времена. Његов животни став и дјеловање у Цркви и времену у коме је живио, све је друго него ли пасивност и неутралност. Занимљиво је и веома индикативно Светозарево свједочанство о њему и себи и њиховом брату од стрица Бранку. Послије заједничког читања дјела „Браћа Карамазови“ од Достојевског, Светозар и Бранко су се опредијелили за Ивана Карамазова, а Лука за Аљошу! Као да су та два лика,

септембар-октобар / 2012 / svetigora

49

svetigora / 2012 / септембар-октобар

два брата Карамазова, опредијелили живот- Патријарху Варнави, Владици Николају и др.), тако и са страшним ни пут ове двојице браће. Дубоко вјеран Богу вртлогом – идеолошким, ратним, националним и социјалним – уочи и бесмртности као Аљоша, Лука се читавог и у току Другог свјетског рата. Отац Лука спада међу оне црквене живота трудио да постане и буде јеванђелски људе свога времена за које је умртвљеност и формализам црквеног човјек. Младалачка идеологија Достојевског, живота подједнака опасност за истинско хришћанско свједочење у коју је он оваплотио у лику Ивана Карамазова, свијету као и антихришћанске идеологије (фашизам и бољшевизам) за кога нема Бога и бесмртности па је зато све са својим милитантним духом и материјалистичким назорима. дозвољено, постала је застава наших револу- Његова вјера захтијева живи живот, подвиг, преображај свих облационара, међу њима и његовог брата Светоза- сти људског живота. Он зна да је морални пад узрочник сваког другог ра (в. „Моја породица“, стр. 269). пада и пропадања у историји, било да се ради о пропасти великих Вјера у Бога Луке Вукмановића, као и вјера царстава или народа или појединаца или државе. Оно што је у наше Достојевског – односно његовог Аљоше, про- дане тако убједљиво и снажно казао И. Шафарович у својој књизи шла је кроз дубоку провјеру и искуство. Отуда „Социјализам као појава светске историје“, тј. да се иза социјалистичке његова смјелост прихватања у коштац како идеје скрива нихилистички порив за самоуништењем човјечанства, са унутарцрквеним проблемима (нарочито исто то о. Лука, већ тада кристално јасно, дефинише у својој бесједи у вријеме Конкордатске борбе, гдје је заузео на дан Св. Ђорђа (1942). На темељу романа „Зли дуси“ Достојевског и радикални антиконкордатски став, следујући свог личног искуства и сазнања у тој својој Бесједи Лука каже између осталог и ово: „Легиони демона нахранили су душу наше несрећне љевичарске омладине... Нашу генерацију успалила је једна фантаСвештеномученик др Лука Вукмастична и луда идеја. То је идеја Кирилова, главног јунака из једног новић рођен је 14. октобра 1907. у селу дјела Ф. М. Достојевског. Он убија самог себе да докаже да нема Бога. Подгор–Утрг у Црмници, а убијен је Врло смјела и оргинална идеја. И наши савременици убијају себе у крајем маја 1945, у близини Камника у циљу да докажу да нема Бога“. Као доказ за то наводи примјер када Словенији од партизана, не навршивсу „несрећни синови наши у лудом заносу у једном селу, у близини ши ни 38 година живота. Никшића, извели једног дана сахрану Бога“. Маја мјесеца 2000. године ГоспоОтуда Луки, као човјеку дубоке, зреле вјере није било тешко да дње, Патријарх српски г. Павле на схвати сву погубност и опасност која пријети Цркви и народу од Светој Литургији коју је служио са марксистичког атеизма и дијалектичког материјализма, као и од свим српским владикама под сводореволуционарног насиља које их прати. То му је нарочито поставима Храма Светога Саве на Врачару ло јасно кад су комунисти почели масовно да убијају по Црној Гори прогласио је за светитеље и уврстио у црквени календар новомученике Православне Цркве који су дјелима и животом до проливања мученичке крви посвједочили вјерност Богу и своме народу. Међу мученицима из Митрополије црногорско-приморске, уз митрополита Јоаникија часно мјесто заузима Свештеномученик Лука Вукмановић Црмнички.

50 Са промоције Сабраних дјела Свештеномученика др Луке Вукмановића

Ширина тематике којом се свештеник Лука Вукмановић бави у својим списима, као и његова свестрана ангажованост у животу Цркве, просвјети, философској, теолошкој и социо-политичкој мисли Црне Горе свога времена, као и на ширем црквеном и друштвено-политичком плану, учиниће у будућности незаобилазним проучавање његовог дјела и личности. Чињеница да је о. Лука био у току Другог свјетског рата личност од повјерења Свештеномученика митрополита Јоаникија, као и да је заједно са њим, бројним свештеницима и народом одступио за Словенију, гдје је мученички пострадао, помоћи ће да се проучавањем њега и његовог дјела баци нова свјетлост на ову најтрагичнију страницу у новијој историји Митрополије црногорско-приморске. И на крају, што није од мањег значаја, проучавање личности, дјела и предвиђања др Луке Вукмановића у многоме ће помоћи дубљем схватању свега онога што се у Црној Гори као и у свеукупном српском народу догађало послије побједе комунизма, као и онога што се догађало и догађа у последњој деценији XX и почетком овог XXI вијека. Много шта од свега тога је умни о. Лука предвидио, као што и многи нови заплети и поларизације имају своје узрочнике у заплетима и поларизацијама прве половине XX вијека. Само што су они данас продубљенији и заплетенији, те отуда и опаснији по будућност. Томе нарочито доприноси духовна и морална опустошеност и раслабљеност народа, као посљедица титоистичког тоталитарног система, располућеност националног самосазнања Црногораца, незапамћена у историји Црне Горе, која се и рађа из духовног и моралног пада народа, сагласно Лукиним ријечима: „Мјера страдања једног народа је мјера његовог моралног пада“. Тај тип угрожавања дубљег памћења и обезличења народа утолико је опаснији уколико се данас спаја и прожима са обезличењем које проузрокује свјетска савремена глобализација.

Како се види из његовог аутобиографског дневника „Мој живот у ропству“ (објављује се у првом тому његових Сабраних дјела) Лука је крајем рата учествовао у раду Одбора за израду књиге „Основи националног васпитања“. На тој књизи је, како сам каже, сарађивао до 6. јула 1944. године, лично обрадивши поглавље „О националној средњошколској организацији“. Надати се да ће једног дана и тај његов педагошки спис бити пронађен. [...] Из предговора Сабраним дјелима Свештеномученика Луке Вукмановића, Светигора, 2002.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

невине људе у име „комунистичке револуције“. Као што није прихватао комунистичку револуцију и насиље исто тако је био против окупаторског нацифашистичког насиља, као и против „срамног Црногорског сабора“ који је хтио да прогласи сателитску „независну“ Црну Гору. Остао је вјеран Српству, Краљу и заједничкој Отаџбини, до смрти. Светозар Вукмановић, у својој већ поменутој књизи „Моја породица“ наводи бројне примјере Лукиног антикомунизма али истовремено и његовог антифашизма, као и његовог антисепаратизма црногорствујућег. Свештеник Лука Вукмановић је био од оних људи Цркве који не жели да брине само своју личну или породичну бригу. Бринуо је бригу Цркве, бригу српског народа, нарочито његове омладине, бригу човјека уопште. Такав је био као народни пастир, као васпитач у школама од Цетиња до Скопља, као црквени и друштвени дјелатник, као теолог и философ, као бесједник и педагог. Као научник ухватио се у коштац са једном од најозбиљнијих и најизазовнијих тема његовог времена, нарочито у својој најзначајнијој књиви „Материјалистичко и хришћанско схватање историје“ која се објављује у првом тому његових Сабраних дјела. То је тема којом се он бави у својим бројним чланцима, студијама и бесједама, како до Другог свјетског рата тако и у току рата. Почевши првом младалачком студијом „Изгубљена хармонија свијета“ у својим радовима о. Лука посвећује посебну пажњу питањима морала и уопште хришћанског и јеванђелског начина живота. Из његових студија и чланака на ту тему који се, неки и по први пут, објављују у његовим Сабраним дјелима види се јасно сазнање о дубокој везаности истина хришћанске вјере и морала, односно човјековог етичког понашања. Пост, милосрђе, молитва, брак његове су омиљене теме. Он проучава „Религију Грка“ али и трага за „етиком у народној поезији“. Бавећи се питањима брака и породице он обрађује са етичке тачке гледишта и питање „О слободи љубави“, у то вријеме веома актуелно. У његовој философији живота централно мјесто заузима личност Христова, па није чудо што јој посвећује посебне студије. У својим бесједама обрађује и личности Светих Божјих људи, „свједока вјере“ како их назива, међу којима посебно мјесто имају Свети Сава и Великомученик Косовски Лазар (Видовдан). Своје бесједе он посвећује главним догађајима из Христовог живота (Божић, Васкрс, Сретење, Вазнесење, Цвијети), као и самој личности Богородице, Св. Јована Крститеља, Светог Ђорђа и других Светитеља Цркве Христове. Још у младим годинама почео се бавити дјелима и мишљу великог пјесника Владике Рада. Посебно је цијенио дјело Владике Николаја Велимировића „Религија Његошева“, полемишући против књиге Милана Ракочевића „Црногорски Прометеј“. Ти његови значајни чланци, полемике и студије о Његошу и његовој религији такође се објављују у његовим Сабраним дјелима. Свој пастирско-педагошки рад о. Лука везује за храм, парохију и школу, о чему нам је такође оставио своје запажене чланке. Парохија као литургијска заједница, храм са Светим причешћем, као њено средиште, представљају темељ његовог поимања васпитања и образовања у Цркви и школи. Међу његова најзначајнија пастирско-догматска дјела спадају: а) Лекције из Пастирског богословља (предмет који је Лука очевидно предавао у Цетињској богословији), б) Догматика, сада први пут објављивана, и в) Православни хришћански катихизис, за трећи разред средњих школа, достављен Св. Синоду на одобрење, сачуван у рукопису.

51

sve[tenik odgovara јеромонах ЈОВ Гумеров svetigora / 2012 / септембар-октобар

52

У којим случајевима Свето причешће бива причаснику на осуду, и кроз шта се та осуда може пројавити? Где се у Светом Писму указује на осуду?

О

овоме нам говори апо- ри Павле, већ по настројењу онога који приступа. Исто онако како је Његов стол Павле: „Али човјек долазак, који нам је донео та велика и неизрецива блага, послужио на велику нека испитује себе, и тако од осуду оних који Га нису примили, тако и ове Тајне постају средство велике казне хљеба нека једе и од чаше нека за оне који се недостојно причешћују.“ (Беседа 28. на прву Посланицу Коринћанима). Из пије. Јер, који недостојно једе речи апостола Павла је очигледно да он сматра да се недостојно причешћује и пије, суд себи једе и пије, не онај који не разликује Тело Господње, то јест, прима га без вере – као обичан разликујући тијела Господњега.“ хлеб. По мишљењу Светих отаца, недостојно се причешћују они који имају (1. Кор. 11, 28–29). У тумачењу ове мржњу према ближњем и који се налазе у завади са неким, они који нису исПосланице, Свети Јован Златоу- поведили какав смртни грех и они који су заражени јеретичким учењима. Пости пише: „Откуда може бити да следице недостојног причешћивања су невоље – како духовне, тако и телесне. узрок толиких блага, трпеза која „Јер многи који се недостојно причешћују постају немоћни вером, слаби духом, происходи живот, постане осу- односно бивају подвргнути невољама које доносе страсти, заспивајући сном да? Не по својој природи, гово- греховним и никако се из тог смртоносног сна не будећи због спаситељне бриге“ (Мати Теона, Преподобни Јован Касијан, Дела, 22 разговор). „Свети Макарије Александријски је причао о страшном виђењу које је имао: Братија је приступила примању Светих Тајни. Када су неки међу њима пружали руке, демони су им, предупређујући свештеника стављали на руке угаљ, док се тело Христово, које им је давао свештеник враћало ка олтару. Напротив, када би достонији међу причасницима пружали руке ка олтару, зли би дуси одступали од њих и са ужасом бежали далеко. Видео је такође и анђела Господњег који је стојао испред олтара и заједно са свештеником пружао руке према олтару и заједно са свештеником предавао Свете Тајне. Од тада је на њему почивала благодат Божија која му је откривала када би се ко од братије, по наговору ђавола, у време бденија, при читању псалама и молитава, предавао помислима. И нису му биле сакривене ни мане ни врлине братије која је приступала олтару.“ (Руфин, Житија пустињских Отаца, О Макарију Александријском). Неопходно је строго водити рачуна о томе да се не причешћујемо недостојно, али је потребно избегавати и другу крајност: избегавање редовног учешћа у том великом Тајанству под изговором недостојности. О таквима говори Преподобни Јован Касијан Римљанин: „Иако знамо да нисмо без греха, свеједно се не смемо удаљавати од Светог Причешћа... И што је неко чистији духом, то себе види нечистијим и налази више разлога за смирење него за преузношење... То што схватамо да смо грешни није разлог да се уклањамо од Причешћа Господњег, већ је штавише разлог да све више и више, са надом приступамо, ради излечења душе и очишћења духа. Да смиренога духа и са вером, сматрајући се недостојнима да примимо такву благодат, приступамо иштући још више исцељења својим ранама. Другачије се не може ни једном годишње достојно примити Причешће, као што неки, који живе у манастирима, чине, и који достојанство, освећење и благотворност Небеских Тајни оцењују тако што мисле да их смеју примати само свети и непорочни. Боље би им било да мисле да нас баш те Тајне, својом благодаћу, чине чистим и светим.“ Црква оставља нашој хришћанској савести да испитује нашу спремност за причешће. Благослов за причешћивање даје свештеник код којег смо се исповедали. Са руског Ивана Јовановић Преузето са pravoslavie.ru

РАЈО Војиновић

reporta`a

На Сињајевини, на празник Светог пророка Илије, одржан црквено-народни сабор

Нема благослова за диобе

егово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 2. августа, на празник Светог пророка Илије, Свету архијерејску Литургију у цркви Светог Василија Острошког – цркви Ружици на Сињајевини, након које је одржан традиционални црквено-народни сабор. У литургијској проповиједи владика Амфилохије је бесједио о слободи. „Слобода тијела за коју се људи боре кроз сву историју бранећи се од насиља, насилника и тирана – та слобода ништа не представља без оне вјечне и непролазне слободе. То је слобода од мрака, од незнања, од гријеха и од смрти. За такву, двоструку слободу људскога бића су се борили они који су саградили овај свети храм. А овај храм посвећен Све-

том Василију Острошком је символ управо те и такве слободе“, рекао је Владика. „Само ако је човјек вјечно, непролазно биће, онда његово рођење и његов живот има свога смисла. За такву двоједну слободу борили су се и они којих се ми данас овдје сјећамо, педесет и тројица Бјелопавлића у вријеме Вељега рата, који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство. Не само за отаџбину, не само за земљу, јер се за земљу не зна чија је била и чија ће бити у историји, него прије свега за вјеру, за ту и такву слободу људскога бића која је духовна. На првом мјесту слобода људскога образа, људскога достојанства, слобода за вјечни живот, рађање човјека за вјечни живот у Богу Духом Његовим, и слобода, дакле, за одбрану свога живота, свога народа, свога отачаства“. „Подижући данас овај Часни Крст у спомен њих педесет и тројице, ми подижемо Часни Крст који је управо символ те

септембар-октобар / 2012 / svetigora

53 Освећење Крста - спомен обиљежја подигнутог у спомен педесет и тројице Бјелопавлића, који су од 1881. г. па до 1893. г. у сталним борбама са Турцима погинули на Сињајевини.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

двоједне слободе. Благосиљајући вас, посебно Бјелопавлиће што их се сјећате на овакав начин, истовремено морам да изразим своју тугу и забринутост. Они су се жртвовали за јединство и вјере и отачаства. Подизали су овај храм да нас сједињује у братској љубави и слози, и у спремности на жртву за вјеру и отачаство. Нијесу се дијелили. Није их дијелио ни краљ и господар Црне Горе Никола Петровић. И зато су се непрекидно до данас, до овог нашег несрећног времена, сви заједно, једним срцем и једном душом Бјелопавлићи, и не само Бјелопавлићи, окупљали овдје око ове светиње, око имена пророка Илије и Светог Василија, око ових гробова. Жао ми је, видимо овдје нашу браћу, они су се одлијелили од овога светог храма, од овог Светог Крста. Зашто су се одијелили од гробова Бјелопавлића, њих педесет и тројице? Хајдемо заједно, братски, овај свети храм вас позива, Свети Василије Острошки вас позива да једним срцем и једном душом братском прославимо име Божје“. „Ово сабрање данас је у знак славе Црне Горе, у знак славе витезова који су се жртвовали за Црну Гору. Зашто се онда одвајати од нас, од своје браће и правити неко своје друго коло? Зашто на мржњи заснивати будућност Црне Горе? За то нема благослова ни од Светог Василија ни од Светог пророка Илије, нема ни од гробова Бјелопавлића којих се ми данас овдје сјећамо. Зато молим нашу браћу да се ове године заврше те несрећне диобе! Зар је мало било у Црној Гори, кукала нам мајка, братских диоба и крвопролића, и полома братских? Хоћемо ли тако да градимо будућност Црне Горе и овога народа? Нећемо, ако Бог да!“, поручио је митрополит Амфилохије. У име домаћина бјелопавлићког братства Томашевића, Митрополита, свештенство, представнике општина Даниловград, Мојковац, Колашин, Бијело Поље, Никшић и Жабљак и присутни народ је поздравио новинар Милутин Томашевић. Приређен је и културно-умјетнички програм у којем су учествовали пјесник Зоран Бобичић и гуслари Милета Пантовић, Миленко Калезић и Радомир Живковић.

54

b e sj eda

В

МИЛУТИН Томашевић

аше Високопреосвештенство, Митрополите црногорско-приморски Амфилохије, часни оци, даме и господо, представници општина Даниловград, Мојковац, Колашин, Бијело Поље, Никшић и Жабљак, браћо и сестре, драги пријатељи! Указана ми је велика част да вас у име братства Томашевића поздравим, пожелим добродошлицу и захвалим што сте вашим присуством увеличали ову светковину. Ове године смо се по нашој дугој традицији окупили на Сињајевини на Светог Илију испред небоносне цркве Светог Василија Острошког, слава му и милост! Од митрополита Амфилохија примили смо благослов са трона Светог Петра Цетињског и под моћном заштитом три свеца и тројединства Оца и Сина и Духа Светога и нашег Владике још једном смо се сабрали на Ружици – највисочијем и најеминентнијем бјелопавлићком цвијету. Потомци Бијелог Павла овај храм саградише 1894. г. у славу Бога и светородне лозе Петровића. Књаз Никола знаменитог Риста Бошковића са племеницима дарова планином, а Бјелопавлићи Господара и себе црквом. Она је симбол помирења и праштања након свих размирица са књазом Данилом. Бјелопавлићи су у Вељем рату, у одсудним борбама за ослобођење, јунаштвом и изгубом

најбољих синова доказали двору на Цетињу и свима осталима да јесу оно што су кроз вјекове вазда били: поуздана брана од Турака, не само за Брда него и стару Црну Гору, а нада све за свету слободу. Заједно са осталом браћом од Херцеговине до Мораче са огњиштима на пушкомету турском, били су стални живи штит и често мртва стража пред освајачким походима на Светог Петра Цетињског. Наши преци су и ову планину скупо платили – ради се о простору којим је пролазила берлинским уговором новопостављена граница. Због честих упада Турака, које су предводили силни Мушевићи и Кадићи, од Благовјести до мале Госпође стално је на планини био приправан батаљон Бјелопавлића. Од 1881. г. (кад Господар Сињајевином захвали Бјелопавлићима на јунаштву) па до 1893. г. у сталним борбама са Турцима погинуло је педесет и тројица бираних племеника. У њихову славу подиже се спомен, подиже се крст за који су и под којим су дали живот. Од кад примисмо Христову вјеру и закитисмо је православљем, па до овог љета Господњег, са крстом смо се рађали, живјели и умирали, ишли у бој и збјег, селили се насељавали и издизали. И јутрос нам је тако – молитвама митрополита Амфилохија, са чијим је благословом и обновљена црква Ружица и враћена вјерницима и Господу а уз

септембар-октобар / 2012 / svetigora

55

прегнуће захвалних потомака израстао је крст... Сабрали смо се под сјенима ратника крстоносаца да се захвалимо и јунацима и планини; да се помолимо Створитељу. Коме је јутрос Бог дао да у овом планинском крилу чује молитву, Литургију, звоно и Митрополитову бесједу треба да зна да их је слушао са свима нашима који су заслужили Царство небеско – од Бјелог Павла до наше дјеце. Прошли су вјекови, лани се навршило 600 година од првог записа о Бјелопавлићком племену. Овај запис датира из 1411. г. и сачуван је дубровачким архивима – написан ћирилицом. Заборавили смо и прећутали тај велики јубилеј, то писано свједочанство нашег постојања и трајања. Бјелопавлићки пут одавно је утабан: Ждребаоник–Острог–Ружица. Велики је то успон. Неки њиме никад нису ни пошли, поједини су кренули па залутали, само су одабрани савладали ту духовну вертикалу и латили се да дотакну небо, а Бјелопавлићима је то са врхова Сињајевине најлакше.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

И домаћини данашње светковине имали би шта уписати у историјску читанку: Томашевићи нису бројно братство – проређивале су нас разне војске и невоље, али нас је увијек остајало довољно да будемо на сваком мјесту гдје су се људи састајали, о добру зборили и радили. Презиме носимо по Томашу, праунуку Бијелог Павла. Један од првих писаних трагова о Томашевићима забиљежен је

56

1614. г: которски племић Флавијан Горица шаље у Венецију извјештај о стању у тадашњем санџакату у којем између осталог наводи да Бјелопавлићким устаницима који броје преко 800 пушака командује Батрић Томашевић. Након протеклих вјекова, драги рођаци и наши пријатељи, данас можемо бити поносни на наше претке: у свим ратовима листом су били на страни слободе и отаџбине, не увијек и побједника. Ово обиљежје палим Бјелопавловићима на Сињајевини треба да опомене и данашњу генерацију Томашевића да још нисмо подигли спомен очевима и дједовима, не би ли нам како опростили. Браћо и сестре овај збор увјек је имао далек одјек, био је одраз Бјелопавлићке саборности. Зато смо овдје да се заједно сјетимо. Наши стари су се на плећима Сињајевине рађали, горским плућима дисали, студеним се изворима појили... Многи су на катуну први пут проходали, проговорили, упознали невјесту, повели коло и пјесму. У 450 колиба се пирило огњиште, погача пекла. У тај вакат мало је било и вароши са толико фамилија, а још мање за мањом а бољом трпезом и већом стимом? У југоисточној Европи нема планине са већим пашњацима: на површини од 120. 000 хектара може се напасати 200. 000 оваца. Почетком вијека Бјелопавлићи су изгонили преко 30. 000 ситне стоке, данас мање од 2. 000. Нажалост данас је овде, браћо и сестре, више прошлости него живота и будућности. Част ријеткима и лише овога скупа, осамила се Сињајевина – напуштена и остављена, заобиђена главним путевима. Скрајнула се и удаљила, примирила и осамила као стара мајка коју дјеца обилазе једном годишње. Али нада умире последња... Радује што су се поводом Сињајевине прије неки дан састали представници демократске Колашинске и Мојковачке општине и договорили се да се више окрену и на ову страну. Добро би било да следећи састанак одрже управо на овом мјесту, а поводом неког конкретног пројекта који ћемо сви здушно подржати. Догодине је лако провјерити шта је обећано а шта урађено. Зато нас на идућем сабрању мора бити још више и не само за Светога Илију, да чешће походимо планину да јој се врати живот, јер ово је била хранитељка – кров сваке бјелопавлићке куће. На самом крају подсјетићу на договор наших племеника из 1925. г. у којем нити један Бјелопавлић не може продати своје право на Сињајевини. Записано је тада да то остаје исељеном саплеменику макар се кад вратио. Божијом помоћи нека тако и буде! Живјели и желим вам свако добро!

АЛЕКСАНДАР Вујовић

prikaz

ОГЛЕДИ О СРПСКО ЦРКВЕНО МУЗИЦИ­ С

Професор мр Предраг Миодраг је кандидат богословља и магистар филолошких наука и књижевности. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду, средњу музичку школу у Задру, Духовну академију у Петрограду и диригентски Одсјек при истој Академији. Као свршени богослов, на захтјев поч. епископа далматинског Стефана и Светог Синода, предавао је црквено појање и основе музике у Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка. На Богословском факултету СПЦ у Београду је предавао црквено појање и водио хор студената, а од оснивања Академије СПЦ за консервацију и рестаурацију води предмете Црквено појање са правилом и Химнографију. Професор је Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима, гдје осим Црквеног појања, предаје и Литургику, Основно богословље и Агиологију са химнографијом. Руководи мјешовитим хором „Деспот Стефан Лазаревић“ при храму Светог Марка, основао је и води мушки октет „Свети Сава“, а помогао је у оснивању неколико црквених хорова у Сремској епархији. Саоснивач је фестивала духовне музике „Хорови међу фрескама“, добитник више признања на фестивалима духовне музике и диригент - лауреат највише награде „Војислав Илић“, која се додјељује за истраживачки рад и извођење старих, неизведених партитура духовне музике.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

а благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а у издању Академије Српске Православне Цркве за умјетности и конзервацију у Београду из штампе је изашло капитално дјело, зборник радова „Огледи о српској црквеној музици“, уваженог дугогодишњег професора Црквеног појања на Богословском факултету СПЦ у Београду мр Предрага Миодрага. Текстови у овој књизи представљају плод вишегодишњег богословског и истраживачког рада и дјелатности на пољу практичног богословља, пјеване црквене умјетности: једногласног појања и вишегласне црквене хорске музике, уваженог професора Предрага Миодрага. Теме и питања којима се професор бавио, а које се налазе у овој књизи, настајали су различитим поводима у току протекле двије и по деценије. Све оне се односе на православно богослужење и црквену музику, тачније на једногласно богослужбено или литургијско појање и вишегласну хорску музику. У првом дијелу књиге нашли су се радови: Почеци српског црквеног појања и Појање у богословским школама, који дају кратак преглед историје појања код нас, као и његово увођење у српске богословије. Радови Однос православног богослужења и црквене уметности и О напевавању Апостола и Јеванђеља на Литургији представљају осврт на стање савременог унисоног и хорског пјевања код нас, са посебним освртом на начин произношења, читања или напјевавања Апостола и Јеванђеља. У прилогу се могу наћи и драгоцјени нотни записи Ненада Барачког и протојереја Бранка Цвејића, као и примјер који је у ноте ставио уважени професор Миодраг тог посебног читања – напјевавања. Даље слиједе текстови Савремено српско црквено-народно појање и питање кодификације неумског нотног писма и Сазвјучја динарског горја, којима је писац хтио дати један нови, другачији приступ црквеном појању и покушао покретање занимљиве проблематике преплитања и прожимања српских фолклорних и црквених напјева, како би подстакао младе генерације музиколога и етномузиколога на слична истраживања. Други дио књиге представља кратак историјат вишегласне хорске црквене музике, почев од старе руске двогласне и трогласне полифоније па све до почетака хорске црквене музике код нас. Ту се налазе студије: Почеци хорског певања, Црквено појање и концертни аспект духовне музике, Оргуље и православно богослужење, Састављање концертног програма духовне музике , и на крају један рад Америчка турнеја осамдесет и пете у којем је изнио нека своја запажања из личног богослужбеног и умјетничког искуства, која могу бити од користи младим богословима, музичарима и црквеним диригентима. Аутор ових радова је врсни зналац појања и практичар, спреман да води пјевницу или хорску групу током богослужења, али и диригент који се безброј пута огледао у концертном извођењу црквене музике; истовремено он је и богослов, који је ова питања сагледавао другачије од музичара и музиколога. Објављени текстови у овој књизи, употпуњени нотним прилозима и драгоцјеним звучним записима на два CD-а која иду уз књигу, биће занимљиви како појцима и музичарима практичарима, тако и музиколозима, литургичарима и историчарима црквене умјетности. Сигурни смо да са овим дјелом уважени професор Предраг Миодраг стаје у ред великих познавалаца српског црквеног појања попут Стевана Мокрањца, Ненада Барачког, Бранка Цвејића, митрополита Дамаскина Грданичког, епископа Стефана Ластавице, Бранка Ченејца и других.

57

ашем, претежно епском свијету, одавно је познато да су гусле и епска пјесма имали изузетну мисионарску улогу, не само у нашој културној, него и у свеукупној историји. Радован Бећировић Требјешки је њихово историјско значење срећно спојио у само два, крајње једноставна, стиха: „Манастири и свето гудало, То је српску вјеру сачувало!“ Треба ли уопште поменути да овдје није ријеч само о вјери, као вјери православној, већ и о очувању сопствене националне свијести, или, тачније, сопственог националног идентитета. О вјери у себе, у снагу Српства, у свој вишевјековни сан о слободи и праведности сопствене борбе и жртве. Могло би се без претјеривања рећи, да су наша Црква и српске гусле, изнова у једној својеврсној историјској мисији – да нас заштите и спасу од сатанистичког глобализма, који пријети да покори и покрије читаву планету!

Mи смо већ више година у потпуном медијском ропству, које нам је плански сервирано! На прагу смо дужничког, што ће рећи и фактичког ропства. Владе и владаре нам бирају стране обавештајне службе, уз помоћ одговарајућих амбасада, а све се то ради под привидом демократије и демократске процедуре. Алфред Нобел, чија се награда, узгред речено, у свим областима драстично злоупотребљава (случај Обаме и српског злодуха Ахтисарија) својевремено је изјавио да је демократија власт шљама, или у име шљама(!). Сами закључите колико се таква дефиниција и на нас односи. Дакле, будући да живимо у времену плаћених лажи и сваковрсне издаје и продаје, по диктату Великог брата, остају нам, баш као у вријеме османлијске окупације, цркве, манастири и њихове порте, као једине слободне зоне, гдје се може чути ријеч истине, да се народ опомене и опамети, како би се супротставио злу које хоће да нас покори и потопи. Остале су нам и српске гусле, да, као вазда, свједоче истину и кријепе дух посустали.

Чувар народног памћења Сувишно је помињати, јер је то већ небројено пута речено, шта су нам гусле и епска пјесма значили у вријеме беспримјерно суровог и мрачног петовјековног ропства. Довољно је само се подсјетити да стољећима није било ни просвјете, ни школа, ни писане књижевности... Мало би се народа у таквим околностима и биолошки одржало, а да и не говоримо о

osvrt svetigora / 2012 / септембар-октобар

ЈОВАН Лакићевић

Црква и гусле као брана новом лихварском поретку Н

58 млади гуслар Максим Војводић

септембар-октобар / 2012 / svetigora

очувању вјере, историјског памћења и националне свијести! томе су склони да оспоре и драгоцјен, и, рекао бих, Но, то се ипак догодило! готово немјерљив допринос епици хаџи Радована Српски гуслари су у својим пјесмама помињали све Бећировића Требјешког, који би се, с много разлога, важније историјске датуме, своје владаре и српске јунаке могао назвати родоначелником новије епске народјош из преткосовских времена, у вриjеме и послије Косов- не поезије. Он је десетерац наново васкрснуо. И то ског боја, па затим из времена хајдука и ускока, Првог и Дру- у једном новом, римованом обличју, дајући му тако гог српског устанка, из непрестаних борби у Црној Гори и својеврсну поетску инфузију! А први је (после краља Херцеговини... А та историјска и епска сјећања генерације Николе) схватио љепоту и снагу „осмерца“, такође насу све до Вука и Његоша сачувале у усменој књижевности. шег традиционалног стиха! И почесто га је користио. У пјесмама су сабрани сви наши преломни датуми, то је Ни са Бећировићем, срећом, вријеме епског ствадуго била наша најпоузданија историјска читанка. Или, још ралаштва није завршено, о чему најбоље свједоче једноставније – драгоцјен и Богом дан чувар свеколиког на- бисерне пјесме неколицине његових следбеника, родног памћења! које су се, захваљујући гусларима и гуслама, већ на„Што је до нас с Косова допрло селиле у народно памћење. И што није у ропству помрло, И добро је што је тако. Ово је преломно, за српски То заслуга није историје, народ историјско вријеме, које има своје велике изНо памћење српске поезије“ азове, борбе, поразе и побједе, своје, или, боље реГусле, које би се по својој једноставности једва могле чено – туђе, Бранковиће, али и своје витезове и сврстати у музичке инструменте, за српски народ су веома хероје, који заслужују да се нађу у великом епском дуго биле једина веза с музиком. Али, несумњиво, још дуже подсјетнику. су биле наша најпоузданија и најчвршћа веза са историјом Наш народ има разумљиву потребу да се и – слободом! Оне, дакле, нијесу само дио архаичног фол- идентификује са својим часним предводницима и виклора, како би неки савремени домаћи „еуропејци“ хтјели тешким изданцима овога, садашњег времена, као што да их виде, већ и веома важан, нераздвојни дио српског на- је некад, у дугом раздобљу чамовања и робовања, ционалног бића. у невољи и за утјеху призивао у помоћ Милоша и Знајући веома добро шта гусле значе српском наро- Марка... И на томе му се, дабоме, не може замјерити. ду, мађарски гроф Бењамин Калај, иначе сјајан познавалац Као што се, такође, не може оспорити право савресрпског менталитета, принудни управник окупиране Босне меним народским пјесницима да тим жељама изађу и Херцеговине, наредио је да се из убогих српских домова, у сусрет. Рекао бих – је ли Бог дао! А шта ће од тог заједно са оружјем плијене и – гусле! Треба ли рећи да многи пјесмотворја доиста остати поезија, о томе ће се поу овој истоименој, вјештачкој дејтонској творевини и данас старати вријеме, „мајсторко решето“. на гусле гледају попријеко? Да није Републике Српске, оне Беспризорно анатемисање савремене епби тамо, вјерујем, одавно биле забрањене! ске народске поезије, јалова је и, рекао бих, готоГусле су се, упркос свему, одржале и до ових дана као во штеточинска работа. То, у најмању руку, значи српском народу веома драг инструмент, посебно код људи неразумијевање судбоносног времена у коме живиу динарском појасу. Оне су доживјеле својеврсну ренесансу мо! Јер, у доба најновије српске Голготе. У вријеме када српски на„Кад је Србин највише стрепио, род, изложен страшним искушењима, бије, можда, одсудну Гуслар га је надом кријепио, битку за своју слободу, достојанство, национално и државно Оштрио је пјесмом јатагане, јединство, које му Запад безочно оспорава, његови гуслари А гуслама лијечио ране“... су више од двије деценије на првој линији фронта. Чини се да је ово мало опширније подсјећање Почело је то у вријеме наметнутог вјерског и грађанског било нужно, како би се боље разумјела данашња рата, преко Дрине, када су се непрекидно дружили са мисија српских гусала и наше, негдашње, и савресрпским борцима, почесто и у рововима. Њихово прису- мене епике. Стално ми је на уму кликтај једног од ство и епска пјесма значили су ратницима много у вријеме заставника новог сатанског поретка, министра у непрекидних борбених дејстава. Баш као у оним минулим тужној црногорској влади, од прије десетак година: временима – стварали су заносни и витешки набој, коме се, „Па нећемо, ваљда, с гуслама у Европу?!“ Заборавио је, једноставно, не може одољети! А особен патриотски ангаж- сиромах, притом, или му, можда, нико није рекао, да ман гуслара траје, ево, и до ових дана. су гусле одавно стигле у Европу и да нас је по гуслама и епској поезији европски културни свијет још тада, Свевремени „десетерац“ на најљепши начин, упознао. Спадам међу оне који мисле да вријеме „царског деШто се мене тиче – срећан му пут, и њему и свима сетерца“, који је превасходно српски стих и то у његовом који тамо хоће (под условом да знају, заиста, гдје ће најљепшем издању, нипошто није прошло, као што му ни и да ли ће икад тамо стићи!), али народ нека оставе вијек трајања никако није ограничен. Не свједочи о томе на миру! само повратак десетерцу неколицине знаменитих савремених српских пјесника, већ и читава плејада мање познатих, За наук другима па и потпуно анонимних аутора, чији допринос нашем еп„Припрема“ за улазак у „евроатлантске интеском опусу није за потцјењивање. грације“, уз потпуну пацификацију једног борбеног То би, надаље, значило да уопште нијесу у праву они који и витешког народа, крије многоструке опасности вјерују да је са епиком завршено са Вуковим збиркама. При и замке, које су нам одавно спремили творци „но-

59

вог свјетског поретка“! И баш као што није нимало случајно што је српски народ, као слободољубив, ратнички и државотворни, изабран да буде мета најмоћнијој данашњој војној сили, за наук другима, тако није случајно ни њихово накнадно настојање да нас, уз помоћ „независних“ медија, невладиних, а и владиних плаћених лауфера, претворе у безобличну масу робова, погодних за њихов лихварски свјетски „бућкуриш лонац“. Зар нас један од кључних играча из тог клуба, госпођа Олбрајт (као и неки њени чауши) још давно није упозорила: „Маните се, Срби, митова, историје и прошлости и окрените се будућности“. Само није рекла – чијој и каквој! (То је она иста сподоба, хоћу рећи особа, која је одржала обећање с почетка злочиначког НАТО похода на српске земље да ће нам „укинути осмијех с лица“...) И њихови намјештеници и плаћеници у врховима дем(оно)кратске власти и невладиних Сорошових, Цијиних и ко зна све чијих испостава, су их, дабоме послушали и дали све од себе да нас „умире“, обезличе и учине безвољним и послушним, како, забога и приличи једном „геноцидном народу“! „Поједини властодршци У вријеме срамно наше Прађедовско име српско За сребрењак грешни даше!

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Љубе скуте душманима Намучених праотаца, Не стиде се пред људима Не зазиру од светаца“... Упозорава, такође, епски осмерац шта нам се дешава! И шта од нас хоће творци новог лихварског поретка: „Хоће да нас обезвјере Да не знамо ко смо, шта смо, Јер им смета то што вјеру Прађедовску сачувасмо...“ Све су прилике да ту долазимо до суштине онога шта нам се спрема као ратоборном, непокорном, па још и православном народу којему је одавно намијењена улога парија у новом лихварском поретку...

60

Поново у историјској мисији Но, вратимо се нашој савременој епици, која прати, а рекао бих, и поприлично разумије оно што нам се догађа. O томе свједоче и десетине пјесама насталих у посљедњих двадесет година. У њима је вјерно, а покаткад заиста пјеснички надахнуто, одсликана ова најновија борба нашег народа, његови узлети и падови, од херојских подвига, попут оног Тепићевог и других, мање знаних бораца, до срамних изручења Хагу... У већем броју пјесама, или, тачније речено, код већине савремених аутора, веома је уочљив повратак историјским мотивима и ликовима, од Немањића, па све до Цера и Мојковца, који су одавно населили нашу епску поезију и народно памћење. То готово да добија облик поетске епидемије! Могло

би се рећи да није у питању само свједочанство о трајном присуству неких преломних историјских датума, или, пак, личности у свијести многих генерација, па и ових потоњих. Или о пуком, случајном повратку митским (али стварним!) изворима, моћним стубовима наше историјске и епске прошлости, као сталном надахнућу и непресушној инспирацији. Ријеч је, чини се, понајприје о сасвим спонтаној и, можда, генетској потреби да се изнова подсјећамо – ко смо, шта смо били и шта јесмо, како нас пријетећи, опаки и мутни талас глобализације не би збрисао са лица земље! И како би као народ, ослањајући се на давно постављене државотворне и моралне путоказе и безбројне примјере чојства и херојства (из наше историје и епике), одољели безочној демонизацији, пропраћеној недавно разорним и злочиначким ратним дејствима бескрупулозних свјетских монструма! Али, и сатанистичкој „цивилизацији“ планетарних лихвара (владара из сјенке), који су нам спремили пројекцију бесловесног потрошачког друштва! Гусле и епска пјесма, па и ова најновија, имају у томе значајну и моћну улогу. Они су својеврсна брана сатанистичком лихварском поретку, која ће нама, као малобројном, али великом Божјем народу, помоћи да се одржимо и опстанемо, вјерни себи, Српству, Светом Сави и Христу Спаситељу... Што се пак Српске Цркве тиче, нека ми буде дозвољено да као мирјанин кажем неколико личних опсервација... Од стубова на којима држава почива, остала нам је само Црква. Војска нам је, по налогу наших освједочених „пријатеља“ из НАТО пакта, сведена на статистичку грешку. Таква, каква је, не би чак могла ни постојећу власт да одбрани, а камо ли да се супростави било коме од наших потенцијалних непријатеља! Српска академија наука и умјетности потпуно је маргинализована, захваљујући њеном предсједнику, који је недавно славодобитно изјавио да је из Академије протјерао политику?! Протјерао је он Академију из живота Србије у одсудном тренутку, кад би нам њен став и глас о многим судбинским питањима био драгоцјен! И то је, наравно, био дио монструозног плана глобалиста. Остала нам је, рекох, само наша Светосавска Црква. Сви смо ми свједоци каквим је све ударима и она изложена. Од бесрамних клевета на рачун њених најистакнутијих духовника, до оптужби за говор мржње и мијешање у политику, у чему хорски учествују нека купљена гласила и политичари, заједно са нарученим „социолозима религије“, па све до покушаја отвореног мијешања у такозвана кадровска питања Цркве. И то уопште не престаје! Надам се да су наши духовници, епископи и Свети Синод свјесни свих ових искушења и да ће, као и до сада, знати да им одоле и свој вјерни народ сачувају од потпуног уништења. Наши духовници морали би знати, и надам се да знају, какве све опaсности за нашу вјеру и српску нацију доноси такозвана глобализација. Али, да би упозорили на то свој вјерујући народ, требало би, по мом скромном мишљењу, да о томе што чешће јавно и гласно проговоре у својим бесједама након Литургија, о вјерским празницима, на трибинама и у гласилима Цркве... Треба ли уопште рећи да ни једног часа не смијемо затварати очи пред опасностима којима су наш народ и српске земље изложени! То није мијешање у политику. Овдје је ријеч о судбинским питањима вјере и земље, пред којим наша Црква не смије остати затечена! И неће, ако Бог да!

ЗОРАИДА Калуђеровић и АНАСТАСИЈА Прелевић

putopis

Код гроба старца Пајсија

Ходочашће у Грчку П

септембар-октобар / 2012 / svetigora

о благослову владике Амфилохија (Радовића) наша граду смо такође обишли Српско војно гробље – група, састављена од дјеце полазника вјеронауке Зејтинлик. Дивни старац, Ђорђе Михаиловић нас је при храму Свете Тројице у Будви, са неколико родитеља и дочекао с радошћу и обасуо нас причом о српским вјероучитељицом Радмилом Остојић, кренула је, августа војницима, о нашим прецима презимењацима који 2011, на седмодневно ходочашће у Грчку. Са нестрпљењем су своја тијела оставили на овој светој земљи за смо дочекали ходочашће. Посјетили смо предивне нас. Осам хиљада српских војника из Првог и Друприједеле ове земље: полуострво Халкидики, острва Крф и гог Светског рата почива овдје. Након дивно проВидо. веденог дана дошли смо у наше омиљено мјесто, Прије него што смо ушли у овај мирни, живописни дио Неа Рода из којег ћемо обилазити наредних дана јужног Балканског полуострва, посјетили смо град Охрид друге светиње. Сјутрадан смо се запутили ка Уранополису (Неу БЈР Македонији. Поред самог Охридског језера налази се манастир Светог Наума Охридског. Када смо ушли у ма- беском граду). Дјечаци су из луке Уранополиса настир, дочекала нас је предивна црква у којој се налазе отишли ка Светој Гори у манастир Хиландар, који мошти Светог Наума Охридског. Цјеливајући светитеља је подигао Свети Сава, са својим оцем Немањом који се налази у јужном дијелу цркве, помолили смо му се – Светим Симеоном Мироточивим. Дјевојчице да нас и наше сроднике благослови и чува. Одморивши су провеле дан у шетњи и поподневном купању се у манастиру кренули смо даље ка Солуну. У Солуну смо на плажи у Неа Роди. Дан касније смо кренуле из посјетили цркву Светих Апостола, у којој се налазе мошти исте луке Уранополис у обилазак Свете Горе. Док Светог Димитрија Чудотворца, Светог Григорија Солунског смо храниле галебове, из морске пучине су раи Свете Анисије. Цјеливајући их упутисмо им молитве и ос- досно искакали делфини. На обронцима Свете вештасмо бројанице на њиховим моштима. У овом великом Горе смо видјели манастире: Дохијар, Ксенофонт,

61

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Светог Пантелејмона, Ксиропотам, Симонопетру, Григоријат, Дионисијат и манастир Светог Павла. У Уранополису смо сачекали дјечаке који су нам причали о Хиландару и свима нам даривали бројанице „Богородичине сузе“, које су научили да праве од хиландарских монаха. Испуњени су били и наредни дани у упознавању нових светиња, као што су метох манастира Хиландар Каково, чија је црквица посвећена Источнику Живоносном и манастир Суроти, посвећен Светом Јовану Богослову. У манастиру Суроти се налази и гроб старца Пајсија. Отац Серапион из ТројицеСергијеве лавре је код старца Пајсија прочитао молитву за све нас и помазао нас уљем из кандила, а монахиње су нам даривале слике старца Пајсија. Лијепо је протекао и разговор са сестром Амфилохијом, која борави у женском манастиру Ормилије и која нам је причала о манастиру и о његовом оснивању. Након послужења смо отишли у манастирску продавницу у којој су изложени ручни радови ових дивних и вриједних монахиња. Сестра Амфилохија нас је испратила до аутобуса и помолила се за наш наставак пута ка Крфу. На путу ка Крфу смо свратили у Каламбаку. Посебан је осјећај видјети Метеоре (стубове неба, лебдеће камење „о небо окачено“). У овом предјелу смо обишли манастире: Велики Метеори и Русану.

62 Код Светог Наума Охридског

Манастир Велики Метеори се налази на највишем мјесту на Метеорима, 625 м. изнад мора. Посвећен је Преображењу Господњем, а основали су га 1340. године Свети Атанасије Метеорски и Преподобни Јоасаф, бивши краљ Јован Урош Палеолог, последњи Немањић. У манастирској цркви смо се поклонили и цјеливали кивот у којем се налазе мошти ових Светих, оснивача и ктитора. Манастир Русану је посвећен Преображењу и слави Свету Варвару којој је посвећена мала капела. Касно ноћу смо стигли на острво Крф, а душа је трептала од светиња које је обишла. Нови дан, а ми се сусрећемо с великим чудотворцем – Светим Спиридоном, заштитником Крфа. Светог Спиридона Грци воле и поштују као свог великог заштитника, слично као што наш народ поштује великог чудотвораца Светог Василија Острошког. У граду Крфу људи свакодневно долазе код Светога и узимају благослов за наступајући дан. Цјеливали смо стопала Светог Спиридона, свештеник је читао молитву за све нас и наше бројанице полагао на мошти. На острву Крф смо посјетили и цркву Богородице од Влахерне, која је саграђена у XVII вијеку. Малим бродићем смо посјетили и острво Видо гдје смо чули причу о острву Видо и Плавој гробници, мјесту гдје почивају настрадали српски војници. Вратили смо се кућама, духовно богатији и с печатом на срцу свих светиња које смо обишли. Молитвама Светих Божјих угодника које смо посјетили Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј нас.

СЛАВКО Живковић

reporta`a

Светигора на сајму к ига У

овакве старце. Ми их зовемо ријечју старац, која не подразумијева некакве старе године, већ подразумиjева пуноћу познања некога ко је заиста прешао пут и који може том путу и друге да научи. [...]Старац Филотеј Зервакос, ми га називамо Пароски по острву Парос, био је један од тих којима је Христос послао крвоток. Био је један од тих који се огледао у огледалу у којем је био насликан лик Христов, да види колико је прешао од тога пута. Био је један од тих који није дао да прође људско биће поред њега, а да не буде загрљено његовом молитвом, да не буде оквашено сузама његовим, по древној ријечи египатских отаца: ‘Видјех лице брата свога, видјех лице Бога свога’“. „Старац Филотеј Зервакос је један од древних учитеља молитве, као што су некада били у Египатској пустињи Свети Антоније, Свети Макарије, Амон Митријски и остали чија су имена радост за душу, јер су дошли до онога шта човјек треба да буде и остварили оно што је задато. Ето у томе је велика разлика између овога старца Филотеја и свих нас. Ми сви сматрамо да је нама живот дат од Бога, а ови који су ушли у дубину познања, кажу да је нама живот задат“, рекао је игуман Лука говорећи о новом издавачком подухвату Светигоре на Сајму књига у Херцег Новом.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Херцег Новом је у суботу 21. јула отворен 10. међународни сајам књига – „Трг од књиге“, који је ове године носио назив „Књиге које се читају живе“. Трећег дана сајма представљена је књига „Свети Филотеј Пароски“, аутора Теоктиста Дионисијатског, коју је са грчког превео Анастасије Радовић. Књига је изашла у издању ИИУ „Светигора“, у сарадњи са манастиром Светих Архангела на Михољској превлаци. О овом значајном дјелу говрио је архимандрит Лука, игуман манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори код Подгорице. „Дјело које је пред нама отвара нова врата једној литератури која се врло ријетко налази и коју од Њујорка и Авганистана нећете наћи. [...] Књига која је пред нама свједок је једног посебног пута у животу, једног посебног дјелања, посебног размишљања, врло посебног односа према свијету, човјеку и Богу, а прије свега према самоме себи. Човјек у пустињу може да оде из неколико разлога: зато што мора, зато што жели да побегне од свијета, или зато да нађе Бога. Чудно је то да је Бога некако најлакше наћи у пустињи. Бојимо се можда усамљености, бојимо се некаквих искушења, бојимо се једног посебног оквира у који стајемо када размишљамо о тој пустињи. Али искуство Цркве говори о томе да човјек у пустињи као кроз неко сито и решето провуче сву своју личност да би је онда имао у пуноћи, да би је имао онаквом каква она јесте или тачније речено каквом Бог хоће да она буде. XIX и XX вијек су вијекови хлађења вјере. Оно што је некад било у изобиљу наслеђе свих нас – радост вјере – у XIX и XX вијеку полако се маргинализује и полако постаје нека врста чудног односа према свијету, тако да морамо да објашњавамо шта ми то у ствари са молитвом хоћемо. Оно што су некада знале и баке и дјеца, што су знали просјаци по улицама и врли посјетиоци библиотека – сви, старо и младо – у ова задња два вијека морамо да објашњавамо, јер је свијет кренуо неким другим токовима и оно што је било познато постаје сада нека врста страног учења које треба објашњавати. Не кажем да ћу ја то сада објаснити, али хоћу да кажем да се налазим у цивилизацијском положају у коме новорођеној цивилизицији западноевропске културе треба објаснити и шта је Бог, и шта је човјек и треба објаснити то да та цивилизација и култура није једина и да има много промашаја. [...] Оваква књига каква је пред нама заиста је показатељ онога што човјек јесте сам по себи. Светитељ наших дана, отац Јустин, говорио је: ‘Хоћемо човјека, нећемо до човјека, мимо човјека, ка човјеку, хоћемо човјека’, који у пуноћи бића свога показује сву своју човјечност, који у поноћи Откривења Божјег показује сву своју боголикост, који у пуноћи познања овога свијета показује да је у долини плача грехом својим и да из долине плача треба да се извуче Христовим оваплоћењем и узлажењем у тајне Божје, спремљене прије вјечних времена за човјека, да постану његово неотуђиво наслеђе.“ „Дакле, у тим понекад распамећеним вјековима, у ова задња два, три већ, ето Бог обилато шаље

63

И

спраћајући на пут који је пут свију нас ово чедо Божије Јелену, пјевамо ону свету пјесму: Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти је припремљено мјесто покоја. Испраћајући је, са древним пророком плачемо и ридамо јер видимо по образу Божијем саздану љепоту како постаје без обличја, без славе, без лика и како се предаје смрти. Био сам прије неки дан код Јелене у болници, и догодило се оно што се некада догодило, када су жене мироноснице помазале Христово тијело, пред Његово погребење: помазао сам је уљем светим из светога града Јерусалима. А помазао сам је и уљем са моштију Светога Серафима Саровскога. Оног Светог Серафима који је љубио свако створење, али је највише и најдубље волио дјецу. Па се скривао од људи, у својој шуми; само кад би дјеца наишла,

svetigora / 2012 / септембар-октобар

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Увире данас елена у Зем у живих он би истрчавао да их благослови и да их поздрави са светим и сверадосним ријечима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Са тим ријечима и ја данас поздрављам на овај блажени пут милу Јелену: „Христос васкрсе, радости!“ – радости твојих родитеља, радости твојих другова и другарица, радости овога града, радости овога народа, радости ове земље. „Христос васкрсе, радости и цвијету!“ – најљепши цвијету убрани у ове наше дане на земљи. Процвјетала као крин у пољу, процвјетала и за наше очи прецвјетала. Гледајући њен лик, овдје присутан на овој њеној слици, а гледајући је прије неки дан у болници, било ми је јасно да ово дијете није створено за земљу. Да је ово дијете створено за Царство небеско. И схватам и разумијем оно што је тешко разумјети и схватити, поготово у оваквом тренутку – да ју је Бог младу процвјеталу убрао да се зло не би дотакло срца њенога, као што то бива на овој земљи. Убрана је руком Божијом, јер и Бог воли оно што је најљепше, што је најчудесније, што је најцјеломудрије, што је најистинитије. А управо то је и била и јесте, и остала и остаће Јелена, чедо Божије. Зато је блажен пут којим она данас иде. Али је и срце свију нас и срце овога града, а најприје срце њених најближих испуњено неисцјељивом тугом што одлази тако прерано. Но одлазећи она остаје са нама и међу нама. Јер, оно што је најљепше – а најљепше на овој земљи је оно што је саздано из љубави и што је љубав – то не може да ишчезне. Јер ако овај лик, Јеленин, загледан у небеса у онај свијет, ако она као чедо љубави и као љубав, као вољено биће може да ишчезне, онда је проклет дан у који се родио човјек, онда је и бесмислен и свијет у који се рађамо и земља на коју се рађамо. Онда је и бесмислена и материнска утроба која рађа и која је Божијим даром постала радионица живота. Не може ишчезнути лик руком Божијом саздани. Не може ишчезнути она коју је Бог заволио неизрецивом својом љубављу и уградио ту љубав у њу, украсивши је љепотом изнад безбројних других бића. Зато народ у свом језику каже за онога који прелази из овога живота у други да је преминуо, што значи да је прошао, минуо поред нас, изашао на пут, али не на пут без повратка, пут бесмислени – не на пут смрти него на пут живота. Увире данас Јелена у Земљу живих. Зато се молимо Господу да је упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Христовога, свјетлост лица Бога живога, вјечне Љубави која нас грли и док смо овдје и док смо другдје, и док смо далеко, с оне стране гроба. Господ, Јелена чедо Божије, нека те упокоји. Јелено радости, била си радост, јеси радост, и остајеш радост и радовање – не само твојих најближих, радовање овога града и народа овога, него и радовање живога Бога и Ангела Божијих у чије друштво улазиш. Нека Ангели буду с тобом у вијекове вијекова. Во блаженом успенију вјечни покој подај Господи, упокојеном чеду Твоме Јелени и подари јој вјечнују памјат! Вјечнаја памјат! Бесједа изговорена на сахрани Јелене Јанчић, 11. јула 2012. у манастиру Савина.

64 Јелена Јанчић са игуманијом Јеленом у манастиру Ћелија Пиперска

POM EN

Њен одлазак је наш велики губитак, који нам причињава неизрециву тугу, али истовремно нам доноси и непролазну радост, јер знамо да је сада под окриљем Богоматере, чијој се љубави увијек скрушено препуштала. Свесветој је Јелена свакодневно повјеравала своје бриге, надања и молбе. Јутром и вечером би целивала иконицу Богородице која је красила мјесто поред постеље и представљала Јеленину најдражу Заштитницу. Последњи дани Јелениног живота на земљи били су окружени великим празницима: Вазнесење Господње, када смо последњи пут ове године прославили њен рођендан; Рођење Светог Јована Крститеља, након којег ју је владика посјетио; као и дан сахране, 11. јул, уочи празника Светог Петра и Павла; док ће четрдесетодневни помен бити одржан уочи великог Господњег празника Преображења. Упокојила се са надом у васкрсење у Живот вјечни, осјећајући да се љубављу и вјером у Бога свака „поноћ претвара у тросунчано подне , и свака смрт у живот бесмртни“ (Св. Јустин Ћелијски). Јована Јанчић

септембар-октобар / 2012 / svetigora

елена Мића Јанчић је рођена 24. маја 1995. године у Подгорици. У Херцег Новом завршава основну школу и два разреда туристичке школе. Редовно је пјевала у дјечијем хору (8 година) и похађала вјеронауку (6 година) при храму Светог Архангела Михаила у Херцег Новом. Чинила је дјела Истине, причешћивала се и молила у простоти срца свога, волећи ближње око себе. Иако је била млада, ширином свог срца и дубином мисли и осјећања била је и остала за свагда темељ, узор и понос својој породици, сродницима и пријатељима. Као њени ближњи сјећаћемо се лица које је одисало чистотом и свјетлошћу; очију мирних али и радосних; покрета топлих без сујете. Живјела је да би друге усрећила, освјетљавајући и указујући својим корацима на стазе љубави и врлина, угледајући се на словенске учитеље, Кирила и Методија на чији је празник рођена. Чврстим карактером, мирно у тишини и са лакоћом је побјеђивала тешкоће. Одрастала је са печатом борбености и упорности који је понијела са собом још као недоношче. Непрестано је ослушкивала себе, пажљиво сваки откуцај свог срца испуњеног доборнамјерношћу, жељом и спремношћу да помогне другима. Неизмјерну захвалност ћемо осјећати увијек према Јелени због свега што нам је даровала својим присуством, осмјехом, погледом, дјелом и савјетом. У школи, вјеронауци, хору и друштву је представљала ненаметљивог и искреног пријатеља. И управо је кроз тај хришћански однос према ближњима као и Божијој творевини истински изграђивала Цркву Христову. Као последњи вапај нашег благог Учитеља са Крста: Оче , у твоје руке предајем дух Мој! (Лк. 23, 46), тако се и Јелена, испуњена вјером и надом на Господа, 10. јула текуће године преселила у Божије наручје. Чувана је молитвама сестринства манастира Ћелија Пиперска, а особито бригом мати Јелене и сестре Јулије које су најдубљом радошћу грлиле своју малу Јелену. Била је његована молитвама и посјетом митрополита Амфилохија, који се опростио од ње радосним поздравом: „Христос васкрсе, радости моја!“ на сахрани 11. јула у Успењском манастиру Савини, гдје је тјело земљи на чување предала, на мјесту богатства Лика Богомјаке, гдје је и духовно рођење (крштењем) задобила.

65

Упокојио се у Господу јеромонах Симеон, сабрат манастира Риб ак

еромонах Симеон (Живковић), сабрат манастира Рибњак код Бара, испунио је вријеме свог земног живота на дан Светог Стефана Високог, деспота српског, у сриједу 1. августа 2012. године. Јеромонах Симеон је рођен 1931. године у Горњој Слатини код Босанског Шамца, од оца Јована и мајке Маре. Радио је дуго година као занатлија у иностранству. По договору са својом женом Ружом, са којом има сина Драгана и кћи Мару, прије 17 година се причислио братству острошке обитељи. У манастиру Острог је и замонашен и убрзо рукоположен у свештенички чин. Потом је служио у манастирима Пипери и Дуљево, а 2007. године дошао је у манастир Рибњак, гдје је и дочекао своју земну кончину. Јеромонах Симеон је сахрањен у манастиру Рибњак на Илиндан, 2. августа 2012. године.

Упокојио се отац Алекса Павловић

svetigora / 2012 / септембар-октобар

У

66

понедјељак, 30. јула, на празник Свете великомученице Марине – Огњена Марија, упокојио се у Господу протојереј–ставрофор Алекса Павловић из Никшића. Протојереј-ставрофор Алекса Павловић је рођен 2. августа 1948. године у Жупи Никшићкој. Завршио је Богословију у Призрену, а службовао је у Пивском манастиру као парох пивски и при Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Иако је због нарушеног здравља пензионисан 2011. године, прота Алекса је наставио са вршењем светих богослужења, учествујући активно у црквеном животу Никшића све до упокојења. Поводом смрти свештеника Павловића Његово Преосвештенство Епископ будимљансконикшићки Г. Јоаникије служио је у сриједу, 1. августа, Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. У наставку је служено опијело, а сахрана новопрестављеног слуге Божијег протојереја–ставрофора Алексе Павловића обављена је на мјесном гробљу у Миољем Пољу.

АЛЕКСАНДАР Вујовић

POM EN

Упокојио се у Господу Милан Вујовић Н

а празник првоврховних апостола Петра и Павла 2012. г упокојио се у Господу у 86. години свог земног живота Милан Вујовић. Рођен је 1926. у Бијелим Пољанама код Никшића. Оставши рано без оца Милоша, од ране младости посветио је читавог себе својој породици, бринувши се о мајци Анђелији и своје три сестре. Као петнаестогодишњак осјетио је све тегобе Другог свјетског рата, да би послије рата кратко радио у основној школи на Чеву, и након пресељења на Цетиње у предузећу Обод, али никада не добивши од државе пензију. Али подносећи и тај крст, он је читавог свог живота био вјеран вјери, традицији, српству и светосавском предању, и тако васпитавао своје седморо дјеце: пок. Славку, Ковиљку, Љиљу, Станиславу,

пок. Илинку, Милосаву и сина Михаила, као и многобројну унучад и праунучад. Колико су му прилике дозвољавале посјећивао је светиње и манастире широм Црне Горе, али му је најдраже било отићи у манастир Острог и у Цетињски манастир. Био је један од ријетких који се увијек могао наћи од помоћи у оно вријеме игуману Марку Калању, о. Никодиму, али и митрополиту Данилу Дајковићу и викарном епископу Никанору Богуновићу. Велики благослов коме се он засигурно радовао био је и долазак владике Амфилохија, који се над његовим одром помолио за његову племениту душу. Милан је сахрањен на Новом цетињском гробљу 14. јула 2012. г, а опијело је служио свештеник Анђелко Боричић. Нека га Господ упокоји у наручју Своме, молитвама Светог Василија и Светог Петра!

септембар-октобар / 2012 / svetigora

67

АЛЕКСАНДАР Вујовић

Упокојио се у Господу Драган-Дадо Ђуричић

svetigora / 2012 / септембар-октобар

И

68

зненада се, 3. августа 2012. г, упокојио у Господу Драган– Дадо Крстов Ђуричић у 45. г свог земног живота. Дадо је рођен у честитој цуцкокатунској породици Ђуричић, која је традиционално осликавала слику Цетиња и везаност за Митрополију црногорско-приморску. Васпитан у предањском духу својих племеника, иако рано оставши без оца Крста, бринуо се о својој фамилији, мајци Роси, брату Жељку и сестри Душици. Дадо је израстао у мирног, ненаметљивог, и изнад свега поштеног човјека. Био је омиљен у граду Цетињу, међу омладином, а и у колективу у Богословији Светог Петра Цетињског, гдје је последњих десетак година радио, савјесно обављајући дужности. Посебно треба истаћи његов труд око сакупљања, архивирања и сређивања заоставштине његовог оца, чувеног фотографа аматера пок. Крста Ђуричића. Сакупивши архивску граћу, фотографије, које су данас од великог значаја, Дадо је организовао и три изложбе. Био је човјек који је волио дружење, па и у најтежим тренуцима се знао нашалити. Волио је да чита, волио је и позориште, понекад би и одглумио неку улогу. Опијело је у недељу 5. августа 2012. г. на Новом цетињском гробљу служило свештенство намјесништва цетињског: ректор Богословије, протојереј–ставрофор Гојко Перовић; секретар Митрополије, протојереј Обрен Јовановић и свештеник Анђелко Боричић. У име Митрополије и Богословије над одром покојног Драгана бесједио је о. Гојко, који је истакао његове врлинске особине: дружељубивост, обзир и љубав према свима, као и васпитање које је понио из честитог дома Ћуричића. Посебно је истакао његову ненаметљивост, и неистицање у првом плану: „Драган је увијек био помало са стране, из-

покојни Драган стоји здесна

макнут, или би искорачио који корак напријед, да не смета... Па и његова смрт то показује: изашао је са Цетиња гдје је живио, изашао је са земље отишао на море, тамо даље од обале... У тој његовој последњој животној сцени као да се огледа читав његов живот, мало се скрајнуо да не смета.“ Какав је углед у Цетињу имао Дадо показала је његова сахрана и опијело, коме су присустовали, поред многобројне родбине, комшија и пријатеља, и људи из свијета културе, умјетности и позоришта, међ њима и градоначелник Цетиња г. Александар Богдановић и сликар Тихо Вујовић. Нека му је вјечан покој и Царство небеско, молитвама Светог Петра Цетињског. Амин.

РАЈО Војиновић

POM EN

Упокојио се у Господу Душан Никлановић В

јерни син Српске Православне Цркве и припадник Југословенске војске у Отаџбини Душан Никлановић упокојио се у Господу 27. јула, у дубокој старости. Никлановић је преживио Голготу на Зиданом мосту до кога је одступао са хиљадама припадника четничког покрета, свештеницима Цетињске митрополије, бројним интелектуалцима и стотинама жена, дјеце и старијих

двије гробнице почивају остаци више од 3.500 ликвидираних служио је митрополит Амфилохије. Раније је удружење „Открићемо истину”, чији је оснивач управо Душан Никлановић, покренуло акцију маркирања и обиљежавања гробница српских жртава. ,,Открићемо истину” издало је први зборник ,,Пуцај, рат је завршен” са 5.108 имена жртава, страдалника братоубилачког послератног погрома. Вјечнаја памјат и Царство небеско витезу Отаџбине, носиоцу Ордена Светога Саве и добротвору Српске Цркве!

Душан Никлановић и Чедо Вукмановић на највећем стратишту у Камничкој Бистрици

септембар-октобар / 2012 / svetigora

ненаоружаних људи. До краја живота се борио за пуну истину о страдању припадника збјега у мају, јуну и јулу 1945. године, као и о онима који су донијели политичку одлуку да честити људи, вјерници СПЦ буду убијени по завршетку рата, након предаје, без суђења и права на одбрану. Први је, са братом Владом, организовао парастос жртвама комунистичког терора у Паштровићима 1991. године који је служио блаженопочивши патријарх српски Павле. Један је од организатора парастоса у Словенији 16. јуна 2005, на шездесету годишњицу масовних ликвидација које су извршили припадници Пете црногорске пролетерске бригаде из састава Треће пролетерске дивизије којом је командовао генерал Саво Бурић. Парастос у Камничкој Бистрици, гдје у

69

митрополит АМФИЛОХИЈЕ svetigora / 2012 / септембар-октобар

70

Четрдесет дана од упокојења протојереја–ставрофора Радована Биговића

Царству небеском стреми све постојеће У

име Оца и Сина и Светога Духа! сигурно да је овдје био и срце своје даривао и ониГдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21). Тамо ма који су му најближи: супрузи својој, дјеци својој, где је срце човјеково, тамо је и човјек. Срце човјеково је цен- пријатељима својим, уткивао се у живот својих тар људскога живота, у њему се сабира сав човјек: и оно што је најближих, уткивао се и у живот других људи на начовјек тјелесно и оно што човјек духовно и оно што је видљиво чин само њему и Богу живоме знан... Али, оно што је и што је невидљиво – све је то садржано у људском срцу. Зато најважније, што је најбитније, што је најспасоносније, није чудо да пророк Божији преноси ријеч Господњу: Чедо што је најблаготворније, што је најрадосније – Радомоје, дај ми срце твоје. Што значи да Бог тражи од човјека ван Биговић је чуо глас Господњи и тај позив: Чедо цијелога човјека, јер у срцу је цио човјек сабран и све зави- моје дај ми срце твоје и нема никакве сумње да је си од тога коме је човјек дао срце своје за узглавље. Да ли га он срце своје предао и даривао живоме и вјечноме је дао за узглавље ономе што је вјечно и што је непролазно – Господу, Ономе који је Почетак и Крај, Алфа и Омеда ли га је дао живоме, истинитоме и вјечноме Богу, или га је га, Ономе који је Творац неба и земље, који је изатдао ономе што данас јесте а сутра није. Из срца излази све и као и њега и све нас у утроби материној, Ономе који у срце се све враћа. Од срца зависи не само пролазни људски ствара и дарује, али који дарујући призива човјека живот, него од њега и кроз њега се отварају двери вјечнога и и изводи га не само у пролазни живот него га кроз непролазног човјековог живота. То је велика и дубока истина пролазни живот изводи у онај вјечни и непролазна којој почива наш људски живот. ни. Зато апостол Павле, испуњен силом Божијом Ми се данас молитвено сјећамо нашега брата и оца Радо- и мудрошћу Христовом, и каже да се људско биће вана, рођеног и одраслог у краљевском граду Цетињу, ста- сије у бешчашћу а да васкрсава у слави, да се сије у салог на њедрима његове часне мајке, старице која већ има немоћи а васкрсава у сили, да се сије у пролазности 85 година, сазрелог духовно поред ћивота Светог Василија а васкрсава непролазношћу. Сије се душевно тијело, Острошкога – слава му и милост. Поред оног ћивота код кога а васкрсава духовно тијело, саздано по лику Онога га је Господ удостојио да служи једну од својих последњих који га је створио и призвао – призвао људско срце, Литругија, за празник Светог Василија Осторшкога, 12. маја, људско биће – да узраста у мјеру раста Христовог, као да је предосећао да се ето приближује његов дан, па до- што значи у безмјерну мјеру. У правцу те безмјерне шао да се опрости од своје мајке и да узме благослов Светога мјере Христове, Божанске, Богочовјечанске мјере Василија Острошкога и Светога Петра Цетињскога. Стасао је се одвијао живот нашег Радована овдје на земљи. дакле поред тих великих и дивних светиња, па се онда отис- Зато није случајно да се он и као млад студент нуо да се усавршава у мудрости и знању до манастира див- постдипломац бавио Светим и мудрим владиком нога у Крки, па довде – до престона града Београда где је Николајем, једним од најчудеснијих и најдивнијих духовно растао и узрастао поставши васпитач других на на- изданака овог светосавског рода. На том Николају шем Богословском факултету. Господ га је по нашим људским и на једином Човјекољубцу се васпитавао, расмјерама прерано позвао, тао и узрастао и отац Радоали – Бог знаде шта је рано ван. Просвијетљен свјетлошћу ПОМЕН ОЦУ РАДОВАНУ БИГОВИЋУ а шта је касно – друге су Његовом, обдарен Божијим даБожије мјере, а друге су ровима, изабрао је – као и његов Служењем Божанске Литургије, паранаше људске мјере. учитељ Николај, по ријечима састоса и помена на гробу одржана је четДакле, тај Радован коме мог Николаја – у змијарнику овордесетница за упокојеног протојереја– је даривао срце своје? Ко је га свијета једину јегуљу. Јегуља ставрофора др Радована Биговића. нашао узглавље на његовом је риба чудна, тајанствена риба Литургија је служена 10. јула испред срцу? Од тога несумњиво закоја је симбол Христа Господа. храма Светог Архангела Гаврила у Зевиси све оно што је био, и Изабрао је њу и њоме је узрастао муну. Божанствену Литургију служили што је радио, и што је чинио, и овдје већ на земљи дотакао се су Митрополит црногорско-приморговорио, служио и писао оног вјечног, небеског Царства. ски г. Амфилохије, Епископ браничевовде на земљи; али од тога Царство Божије је унутра у вама ски г. Игнатије и викарни Епископ хво(Лк. 17, 21). Царство небеско је оно зависи и оно што је једино стански г. Атанасије. На Литургији су ради чега постоји земља, ради на потребу, оно што је мјера били Епископ бачки г. Иринеј и Епичега постоји човјек, ради чега свега земнога, зависи оно скоп средњоевропски г. Константин. постоји васиона; Царство небесшто је Бог приготовио онима Бесједили су митрополит Амфилохије, ко је пуноћа свега онога што се који Њега љубе. Када саглеепископ Игнатије и протојереј–ставросије овдје на земљи; Царству недавамо живот и дјело нашега фор Божо Бакајлић. беском стреми све постојеће. брата и оца Радована знамо

POM EN

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Дакле човјек постаје истински и прави и сва И ево наше туге, али и наше радости што је наш Радован обасјао свјетлошћу Царства небескога свој кратки и земни жи- његова историја постаје истинска и права управот – а који је земни живот дуг, сваки је кратак и пролази као во зато што је садржана у тајни Богочовјека Хрицвијет који се сије у пољу и нестаје. У том кратком времену свог ста, у сјећању на Њега – а то јесте у ствари света земнога живота он је задобио оно што је вјечно – све је продао Литургија, то је оно што изговарамо на почетку да би купио њиву са бисером (уп. Мт. 13, 45–46). Бисером се хранио, Свете Литургије, на Светој проскомидији. Отуда за бисером је чезнуо. За Христом Господом је ходио и Христос и Радованово непрекидно бављење и човјеком Господ га је призвао у наручје своје рекавши му: Слуго добри и у тој и таквој свјетлости и она његова књига вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити (Мт. „Црква и друштво“ и то што се он бавио питањем људскога друштва кроз осјећање светиње тво25, 23). Сагледавајући њега и његов живот стичем утисак да је он ревине Божије, осјећање свеукупности људске осјетио на првом мјесту ону тајну космичку на начин на који заједнице и човјека онакав какав јесте, какав је је то осјетио и доживио Свети Максим Исповједник – кос- био и какав би требао да буде. А онда, наравно – мичка Литургија је и њега прожела. Писао је и о еколошком како је Црква Божија мјесто гдје се чува светиња питању, што показује да је осјетио и доживио светињу творе- Божије творевине и како је Црква Божија мјесто вине Божије, која је више него икада угрожена у овом нашем гдје човјек постаје истински прави човјек, привремену. Осјетио је тај дамар у Божијој творевини и одговор- зван на богочовјечанско стање Сина у Царству неност људи управо за Божију творевину, у којој се рађа човјек беском, како је говорио свети Григорије Синајски – и у којој одраста човјечанство. Чим је осјетио светињу Божије природно је да је Црква Божија била његова брига, творевине он је осјетио и доживио светињу човјека, људске његово трагање као научника, као богослова и као личности, управо у великој и светој тајни Богочовјека, тајни хришћанина. Зато га је и она порука Господња, порука богочовјечности. Ту се он учио и од владике Николаја и од оца Јустина, читајући и Флоровског, великог тајнозналца и великог Цркве Божије – да буду сви једно – стално копкабогослова савремене Православне Цркве. ла и водила. Отуда и његово бављење такозваним екуменским питањем у оном правом смислу ријечи васељенскости, јер природа Цркве је васељенска природа. Отуда су и бол за сваком душом која се због било чега отуђује од те свете Цркве Божије, и брига за сваку душу хришћанску у свијету, биле бол и брига нашег оца Радована. То је нешто што је веома значајно и што треба поменути кад помињемо њега овде на овом мјесту гдје се сабирају сви његови дани и гдје су сабране кости његове и гдје он стоји пред лицем живога Бога. Та љубав према Цркви у њеном васељенском смислу и одговорност наша за Цркву Божију и за јединство Цркава Божијих у читавом свијету је нешто што је њега прожимало и што оставља и нама као поруку, као аманет. У њему се то осјећање свечовјечности и осјећање светости творевине Божије и осјећање светости људске природе и човјека и осјећање одговорности за све и сва, како се каже на светој Литургији, родило од самога дјетињства – уз мајку, коју лично знам: Божија часна душа, мајка каквих је, нек ми Бог опрости, и чини ми све мање, па уз ћивот Светог Петра Цетињскога – васељенског свеца, а нарочито уз ћивот Светог Василија Острошкога уз који се он привио у најтежим временима за Цркву Божију у Црној Гори. Бог га је призвао код Светог Василија и он је, вршивши послушање, ишао од Горњег до Доњег манастира, и ту је негде он – причао ми је последњи пут – буквално сазрео. И опет: тамо где је благо ваше тамо је и срце ваше. Благо Радованово био је Онај који је вјечно, нетрулежно и непотрошиво Благо, које је приглио и које га је пригрлило. Нека би Господ њега, који је послушао глас Господњи, упокојио у њедрима Авраама, Исака, Јакова, Светога Петра Цетињског, Симеона Мироточивога и Светога владике Николаја. Бог да му душу прости.

71

Приредио: Славко Живковић

Прошкин, генерални продуцент Сергеј Кравец), у производњи филмске и ТВ компаније „Православна енциклопедија“.

svetigora / 2012 / септембар-октобар

АМЕРИЧКИ ГЛУМАЦ ИСПОВИЈЕДИО ПРАВОСЛАВЉЕ У Лос Анђелесу је 25. јуна одржана тридесет девета годишња церемонија уручења награда Daytime Emmy Awards (Дневна премија Еми) , у оквиру које се награђују најбоље телевизијске емисије дневног програма у САД.

72

IZ SVIJETA

Према подацима које наводи РИА Новости у Кримском крају је погинуло 137 људи, а 19 их је нестало. У ноћи 7. јула више од 5 хиљада кућа из три града (Галенџик, Кримск и Новоросијск) и низ села Краснодарског краја је потопљено.

ЗЛАТНА ОЛИМПИЈСКА ШАМПИОНКА У ЛОНДОНУ ПРЕТРЧАЛА СТАЗУ СА ИКОНОМ МАЈКЕ БОЖЈЕ Један од најемотивнијих момената на овогодишњим љетњим Олимпијским играма у Лондону везан је за тркачицу из Етиопије Месерет Дефар, саопштава Theorthodoxchurch.info. Она је освојила злато у трци на 5000 метара. Пошто је прешла циљ, атлетичарка је испод дреса извадила икону Пресвете Богородице, показала је камерманима и принијела лицу Жири је филму „Хорда“ додијелио у дубокој молитви. двије награде: за најбољу режију Православна хришћанка Дефар (Андреј Прошкин) и за најбољу женсе уздала у Богу, прекрстила се и доску улогу (Роза Хајрулина – за улогу шла до финиша за 15: 04: 24 минута, ханше Тајдули). престигавши своју земљакињу ТируУ основи сижеа је епизода из неш Дибаба, која је била фаворит. житија Светог Алексија, митрополита Са сузама у очима Дефар је са помосковског: 1357. године митрополит носом показала папирну икону Мајке Алексије је исцијелио ханшу Тајдулу Божје са Исусом, која је са њом пре– мајку хана Златне хорде, Џанибека. шла стазу.

МИНИСТАР ОДБРАНЕ КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО У СИРИЈИ БИО ЈЕ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИН 18. јула у Сирији је убијен миниМеђу награђенима је био и постар одбране Дауд Раџиха, који је познати холивудски глумац Џонатан гинуо у терористичком акту бомбаЏексон, који је добио награду ша–самоубице, саопштава ТВ канал „Еми“ као најбољи глумац драмског „Ал Арабија“. серијала, за улогу у пројекту „Главна Дауд Раџиха је био православболница“ (General Hospital). ни хришћанин, који је припадао Приликом додијеле награде Џексон је шокирао све присутне, као Антиохијској Православној Цркви. и милионе гледалаца који су гледаПОПЛАВЕ У КРАСНОДАРСКОМ ли шоу преко ТВ екрана. Наиме, када КРАЈУ је изашао да добије награду, он се По благослову патријарха Кирипрекрстио и исповиједио вјеру у ла у Руској Православној Цркви је Свету Тројицу, а такође се захвалио објављено сакупљање помоћи за помонасима Свете Горе „који се моле за страдале од поплава у Краснодарчитав свијет“. ском крају. У пострадалом Кримском крају ФИЛМ „ХОРДА“ ДОБИО ДВИЈЕ дјелују два храма: један Казањске НАГРАДЕ 30. јуна у Москви је завршио са иконе Мајке Божје, и други посвећен радом 34. Московски међународни Архистратигу Михаилу. У Казањском филмски фестивал, који је отворен храму преко ноћи вода се подигла на 21. јуна. Међу руским филмовима три метра изнад пода. Свештеници су који су приказани ове године био морали да роне да би спасили антије и филм „Хорда“ (режисер Андреј минс. Успјели су да га нађу.

За вријеме такмичења Дефар је трчала упоредо са три Етиопљанке и три Кенијке и престигла их у финишу, освојивши златну медаљу. Дефар је такође два пута освајала шампионску титулу на 3000 метара.

3. јуна 2006. године она је оборила свјетски рекорд на 5000 метара (14: 24: 53), који је прије ње држала турска тркачица Елван Абејлегасе.

IZ pomjesnih crkava

Приредио: Славко Живковић

Осјећам дужност да изразим подКАНОНИЗОВАНА СОФИЈА ршку Кипарској Цркви у времену (ХОТОКУРИДИ) Константинопољски патријарх искушења, да подигнем глас за заВартоломеј је 30. јуна стигао из Коза- штиту хришћанских светиња, да разне у Касторију, а 1. јула је служио Бо- говарамо о заједничким корацима жанствену Литургију у катедралном очувања хришћанства у овом региосаборном храму Успења Пресвете Бо- ну“, казао је патријарх Кирил у свом обраћању члановима Светог синода городице у Касторији. Послије Литургије је служен чин Кипарске Цркве. канонизације локалне подвижнице У ЗАПАДНОЈ ПРОВИНЦИЈИ – старице и јуродиве Софије (ХотокуКУБЕ ПРАВОСЛАВНА риди). ЛИТУРГИЈА Софија (Хотокуриди, 1883-1974), која је рођена у околини Трапезаунта у Понту, 1923. године се заједно са другим Грцима избјеглицама преселила из Мале Азије у Грчку, а од 1927. године се подвизавала у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Клисури код Касторије. ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ЗАБРИНУТ ЗА СУДБИНУ КИПРА

П р а вославне општине Португалије по дванаести пут крећу на ово поклоничко путовање у којем учествују богомољци не само из Португалије, него и из других земаља. Ове године поклоничка група укуључила је вјернике из Шпаније, Русије и Украјине. На крају пута, на прилазу граду Сантијаго де Компостела вјерници су се молили заједно на Литургији. А онда је у цркви Светог апостола Јакова одслужен благодарствени молебан, саопштава сајт Корсуњске епархије.

ТИХОН (ШЕВКУНОВ) У САВЈЕТУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ Секретар патријарашког Савјета за културу Руске Цркве, архимандрит Тихон (Шевкунов), ушао је у Савјет при Министарству културе Руске Федерације. У састав Савјета су ушли и познати 16. јуна, уочи празника Свих Светих у земљи руској просијавших, у културни посленици: Фјодор Бондарнајзападнијој провинцији Кубе, Пи- чук, Евгениј Миронов, Александар нар дел Рио, први пут је служена Сокуров, Владимир Спиваков, Олга православна Божанствена Литургија. Свиблова и други, као и неки предЛитургију је служио настојатељ ставници медија, бизниса и чиновниКазањског храма у Хавани, свеште- ци. ник Димитрије Орехов. Православној заједници храм је уступила католичка архиепископија. Након Литургије заједница младих при Казањском храму у Хавани извела је концерт руских народних пјесама и плеса.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

ПОРТУГАЛИЈА – „ПУТЕВИМА АПОСТОЛА ЈАКОВА“ Патријарх московски и све Русије Кирил је примијетио сличност између епархијских реформи у Руској Цркви и процеса повећавања броја епархија у Кипарској Цркви, гдје се налазио у званичној посјети. Такође је изразио забринутост за судбину хришћанских светиња Кипра и Блиског истока, саопштава СИНФО РПЦ. „Прекаљена у искушењима, Кипарска Црква осјећа одговорност према православној сабраћи читаПо благослову Епископа вог блискоисточног региона која се суочавају са новим изазовом нашега корсуњског Нестора од 15. до 21. јула времена – пријетњом опстанка на ис- 2012. године одржано је годишње поконским хришћанским територијама. клоничко путовање „Путевима апостола Јакова“.

73

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

Службени дио сусрета је почео ДАНИ СВЕТОГ ПАВЛА У ВЕРИЈИ хладног јануарског дана 1916. годиЊегово Преосвештенство Епи- не започели насељавање на Острво пријемом владике Григорија и изасланства СПЦО Мостар код чешскоп ремезијански г. Андреј, са благо- спаса. Прослава Видовдана, великог ког кардинала Дуке, а наставио словом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и одлуком Све- дана свеукупног српског памћења, се служењем Свете Архијерејске тог Архијерејског Синода, био је као на Крфу је започела свечаном Литургије, у суботу 30. јуна у цркви представник наше помјесне Цркве Литургијом у храму Светог Спи- Светог Јана под Скалом, коју су, уз у Верији на Међуправославном ридона, на којој су се сви војни велики број вјерника из цијеле Чешсабрању уприличеном поводом Пав- гимназијалци причестили, како су ке, служили митрополит Христофор, ловдана, славе града Верије, једног то прије скоро сто година чинили Епископ ЗХиП Григорије и бројно од најстаријих хришћанских градо- њихови преци. Након што су се покло- православно свештенство. ва у којем је Свети Апостол Павле нили моштима Светог Спиридона, уз МАЈКА ЈУГОВИЋА проповиједао и основао једну од Многаја љета су својим домаћинима, вјерном грчком и руском народу, Хуманитарна организација Епапрвих хришћанских заједница. пожељели све најљепше. рхије рашко-призренске „Мајка девет Југовића“ постоји и дјелује на МОСТАР У ПРАГУ Косову и Метохији пуних дванаест Представници мостарских Срба година, на челу са предсједницом и изасланство Епархије захумско- организације, протиницом Светлахерцеговачке и приморске, били ном Стевић. Поред великог броја су од 28. јуна до 3. јула ове године у хумнатарних активности (расподјела посјети Прагу, на позив Кардинала обуће, одјеће, хране, обезбјеђивање чешког Дуке, надбискупа прашког, новчаних средстава за лијечење као и Митрополита чешких земаља и дјеце), организација води шест наСловачке, господина Христофора, те родних кухиња. Пет кухиња ради у пријатеља српске заједнице Моста- Косовском поморављу, које је једно ра: Весе Ђорема, браће Спаравало, од најсиромашнијих дјелова Косова, Милутина Перића и других. а једна се налази у Метохији, у по-

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Епископ Андреј је митрополиту домаћину, Г. Пантелејмону, пренио честитке патријарха Иринеја, као и изразе молитвене подршке цијеле наше Цркве братском јелинском народу у овим тешким тренуцима. Писмо Његове Светости прочитано је на отварању осамнаестог по реду Међународног научног скупа уприличеног у част Апостола Павла са темом: Слобода по Светом Апостолу Павлу.

74

ВИДОВДАН НА КРФУ Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, у недјељу, 24. јуна 2012. године, група од 42 ученика Војне гимназије је пошла на путовање „Стазама Српске војске.“ После дугог пута, ђаци су стигли на Крф, острво српског страдања и васкрсења. Своје ходочашће су започели са мјеста преко којег су измучени српски официри и војници једног

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ У СВОМ РОДНОМ ГРАДУ Мили и драги и добри мој Митрополите Амфилохије, Преподобна књегиња Јелена Балшић, у виду светлосне мозаичке иконе (како рече преосвећени епископ Давид на освештању 24. јуна 2012. г) дошла је у свој родни град. Онај који је због тога вапио у срцу, сада је срећан. И братски Те поздравља уз велику захвалност, на подршкама бескрајно важним. Вазда Tвој Љубиша Ђидић 24. јун 2012, Крушевац Знамен Јелени Балшић – Балшићева улица у Крушевцу

вратничком селу Видање, код Клине. У плану је отврање седме кухиње у општини Штрпце. У кухињама је запослено тридесет седам радника. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У МАКЕДОНИЈИ

МУЧЕНИЦИ Косову и Метохији, казао је Епископ Његово Преосвешрашко-призренски Г. Теодосије, који је 7. јула 2012. године посјетио по- тенство Епископ зворвратнике у овом селу. Мјештанима је ничко-тузлански г. Василије поручио да је сеоба последња ствар је на Петровдан служио у храму Покрова Пресвете Богородице у Срекоју треба да учине. бреници опијело мученички пострадалим сребреничким Србима, жртвама несталим 1992. „Сви ми знамо да је Христос васкрсење живота и да ће сви они који вјерују у Њега отићи у Царство небеско. У оваквим моментима, када за нечовјека можемо рећи да је гори од звијери, онда су ране болне. Данас, послије толико времена, ових десет покојника су пред нама. Нас Србе прозивају да смо крволоци и злочинци. Но, нико не бјежи „Моја порука је да са вером у Бога од топле погаче, него су Срби под сиистрају, зато што је порука злочинца лом терора морали напуштати своја који је ово учинио да се управо обес- вјековна огњишта”, истакао је влахрабре и оду са овог простора. То би дика Василије и додао: „Вјерујемо да био успех тог злочинца: да и оста- ће Господ наградити ове мученике и ли оду са својих огњишта и из својих страдалнике неувелим вијенцем слакућа и да овде Срби више не живе. ве. Нека Господ подари да ниједна Морамо да скупимо храбрости, нека- мајка, како год се звала и које нације да и да ризикујемо многе ствари, али и вјере била, никада више не лије са вером у Бога и надам се уз помоћ сузе за својом дјецом”. других људи, да истрајемо на нашем ШКОЛА ИКОНОПИСА путу који јесте крстоносан, јесте крст „ОДИГИТРИЈА“ У БИЈЕЉИНИ страдања, али је наш пут и ми се овде осећамо најбоље – у својој кући. Ови људи желе да опстану на овом простору, али им треба помоћи“, казао је владика Теодосије.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије у знак подршке Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Г. Јовану, као и епископима, свештенству, монаштву и вјерном народу Православне Охридске архиепископије, учинио је тродневну посјету Македонији. У манастиру Успење Богородичино код Скопља, који је недавно био девастиран од стране полиције, митрополит Амфилохије је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Епископа стобијског и мјестобљуститеља струмичког Г. Давида и свештенослужитеља ОхридИВАЊДАН У ОКОЛИНИ ске архиепископије. У свом поздравПАРАЋИНА ном слову епископ Давид је између Дан рођења Св Јована Крститеља, осталог рекао да долазак митрополи- 7. јула 2012, мештани села Горње Вита Амфилохија у вријеме када се ар- дово и Сикирица код Параћина хиепископ Јован налази по шести пут прославили су тако што им је тога у затвору због храброг и мученичког дана Његово преосвештенство У Бијељини се, у организацији исповиједања и чувања јединства Епископ крушевачки г Давид ос- Музеја Семберије и Школе иконоЦркве, до самих Небеса свејдочи да вештао новосаграђен храм.Светој писа „Одигитрија“, одржава прва његова жртва није узалудна. архијерејској Литургији је присуство- љетња школа црквених умјетности Митрополит Амфилохије је на- вало мноштво верног народа, а Епи- за полазнике свих узраста. Четрдесет дахнуто одговорио о јединству скопу су саслуживали архијерејски учесника свакодневно се учи традиЦркве, подсјетивши на прогон који намесник, седморица презвитера и ционалном иконопису кроз вјежбе трпи архиепископ Јован и Охридска два ђакона. цртања, композиције, сликања архиепископија и изражавајући своју По завршетку Литургије био (освјетљавања лика) као и преко бојазан да је однос македонских вла- је уприличен уметнички програм предавања из историје умјетности сти према архиепископу Јовану такав који су извели ученици основних („Ранохришћанска умјетност од почекао да желе да га убију! школа са својим предавачима и така до Константина Великог“ – доц. вероучитељима. Трпези љубави у мр. Горан Јанићијевић) и теологије ВЛАДИКА ТЕОДОСИЈЕ У црквеној порти присуствовали су сви иконе („Есхатолошка димензија икоТАЛИНОВЦУ не“ – јереј Радмило Радовић). Радиогости. Убиство брачног пара Јевтић у ТаВијест приредио нице се одржавају свакога дана од линовцу је велики ударац за повратВојислав Рупић, Параћин девет часова, а трају до касно навенике, али и за све Србе који живе на че. Предвиђено је да школа траје три 75

iz ota~astvene crkve

svetigora / 2012 / септембар-октобар

ПРЕДАВАЊЕ О ОДНОСУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ПРЕМА ХОЛОКАУСТУ У ЈАД ВАШЕМУ На празник Светих Петра и Павла, 12. јула, Епископ липљански г. Јован (Ћулибрк), координатор Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора СПЦ, на Међународном институту за проучавање холокауста у Јерусалиму одржао је једносатно предавање Однос Српске Православне Цркве према страдању Јевреја у Другом свјетском рату. Предавање је одржано у оквиру четвородневног научног скупа Те-

76

седмице, а радови настали у њој биће изложени у оквиру посебне поставке. Отварању љетње школе присуствовали су градоначелник Бијељине г. Мићо Мићић и Епископ зворничкотузлански г. Василије, који је том приликом пререзао славски колач школе иконописа „Одигитрија“. Пројекат промовише идеју отвореног музеја, гдје се не само чува већ и његује и развија умјетност о чему је, на отварању школе, говорио директор Музеја Семберије, г. Мирко Бабић. Манифестација се одвија и поводом 1700-те годишњице чудесног виђења крста на небу Св. Константина Великог (312). Велико интересовање омогућило је веома садржајну наставу кроз радионице гдје се преко сликања иконе слави љепота Божијег откривења. ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У ЈУГОВИЋИМА Црква у Југовићима је храм који се налази на највећој надморској

олошка промишљања и расправе о холокаусту у вријеме када се он дешавао, а присуствовао му је велики број стручњака учесника скупа, руководилаца Јад Вашема као и специјалиста који су посебно дошли на предавање. Институт који је организовао скуп налази се у саставу Спомен установе за хероје и жртве холокауста Јад Вашем, и представља најзначајнију научну институцију која се бави темом страдања у Другом свјетском рату. Љетњи научни скуп на овом Институту окупља најзначајније научнике на овом пољу, а поред епископа Јована је из наше земље ове године учествовала и др Кринка Видаковић-Петров, бивши амбасадор Србије у Израелу. Православном Црквом се на скупу бавио и Јон Попа са Универзитета у Манчестеру, који је говорио о неким поратним документима Румунске Цркве који говоре о јеврејском страдању. Поред учешћа на овом научном скупу, епископ Јован је одржао предавање о Одбору за Јасеновац на енглеском семинару Међународне школе за образовање о холокаусту, који уз подршку Одбора тренутно похађа Ивана Бартуловић из Београдске отворене школе, те учествовао на отварању семинара за просветне раднике из Србије и Републике Српске на истој школи Јад Вашема. Уз епископа Јована, на отварању овог већ петог по реду семинара су говорили и представници амбасада Србије (Милутин Станојевић) и Босне и Херцеговине (амбасадор Бранко Кесић) као и представништва Републике Српске у Израелу (Арије Ливне и Александар Николић), те Ришел Бад Каплан, начелница европског одељења школе Јад Вашема. Епископ липљански се у току боравка у Светој Земљи поклонио њеним светињама, а посебно се срео и остао у дужем разговору с Блажењејшим Патријархом јерусалимским Теофилом III, те учествовао на Светој Литургији на Гробу Господњем којом је началствовао архиепископ Герасе Теофан. Епископ Јован је у петак 13. јула посјетио амбасаду Србије у Тел Авиву гдје га је примио амбасадор Зоран Басараба са сарадницима.

висини на територији Епархије за- ставрофор Велибор Џомић, који је уз хумско-херцеговачке и приморске, Епископа тимочког г. Јустина, служио тј. на висини од 1248 метара. Тај све- Свету Литургију у цркви Живоносног ти храм је у потоње двије године Источника у манастирском метоху. обновљен трудом мјештана и пото- Схимонах Јован је сахрањен у светој мака Југовића. царској српској лаври Хиландару у У суботу, 28. јула 2012. годи- понедјељак 30. јула 2012. не, Преосвештена Господа, Владике Григорије и Атанасије, тринаест свештеника, четири ђакона, три чтеца, двије игуманије са сестрама монахињама и многобројан народ, учествовали су у освећењу југовићког храма Силаска Светог Духа на Апостоле. УПОКОЈИО СЕ ЈОВАН ХИЛАНДАРАЦ Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недјељу 29. јула 2012. године, у 104. години живота, у метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково). Непосредно прије упокојења, оца Јована је причестио протојереј–

Приредио: Рајо Војиновић МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ОСТРОГ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је 23. јуна, на празник Светог свештеномученика Тимотеја Пруског, служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Острог. У току Богослужења Митрополит је у свештенички чин рукоположио ђакона Драгослава Ракића, а на крају Литургије се вјерном народу обратио словом поуке, у којој је између осталог рекао:

„Нека је благословено поклоништво овој острошкој светињи Светога оца нашега Василија. Да и ми, као и они који су кроз вјекове били Христови, не само будемо слушаоци ријечи Божје, него и извршиоци. Они који слушају ријеч Божју, а не извршују је – они су слични човјеку који сагради дом свој на пијеску. Дуну вјетрови, поплаве непогоде и од куће не остане ни камен на камену. Такви смо и ми ако не зидамо кућу своју на тврдоме крајеугаоном камену Христу Богу нашем и ако не уграђујемо у ту грађевину дјела и врлине на које смо призвани.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОШКОМ СКИТУ ЈОВАН ДО Митрополит Амфилохије је 7. јула, на Ивањдан, служио Свету службу у острошком скиту Светог Јована Крститеља у Јован долу код Никшића.

У току Литургије Владика је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Луку, православног Сиријца, настојатеља манастира Светог Димитрија на Боану Кадића код Даниловграда, а Свету тајну крштења примиле су слушкиње Божје Софија и Јована.

Подсјећајући да је Сам Господ за Светог Јована Крститеља рекао да је он највећи рођени од жене, митрополит Амфилохије је у ахипастирској бесједи казао да је он припремио путеве Његове. ЦРКВА НА ЛОВЋЕНУ – УСЛОВ ДУХОВНОГ НАПРЕТКА „Реалност обнове капеле везана је за жељу, за духовну потребу већине становника Црне Горе да једна црква која представља Његошев завјет, и прва црква која је посвећена Светом Петру Цетињском опет дође на своје првобитно мјесто, на мјесто свог постанка – а то је кров Ловћена. Мислим да је та жеља и та потреба данас несумњива.“ Ово је за „Блиц Црна Гора“ 10. јула рекао протојереј–ставро-ф о р Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије је 8. јула, на пету недјељу недјељу по Духовима, служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру. „Могуће је да је наше вријеме највише заражено свињском психологијом“, рекао је Владика у литургијској проповиједи, „Оно је најдубље везано за пролазност и за ништавило.“ „Савремени људи, када признају Бога, они то раде на начин да се то не тиче њих и њиховог живота. Многи и данас кажу: ‘иди, не требаш нам’, али жив је Господ Бог и жива је сила Његова. Господ чудотвори и данас, јавно и тајно у многим душама исцељујући их од демонске силе, очишћујући их и посвећујући их. Душе које прогледају, оне се поклањају Њему и примају Свету тајну крштења, примају силу Божју“, рекао је Владика.

Hronika mitropolije

77

„Главна и највећа препрека је политизација те искључиво црквене и духовне теме. Та политизација долази из два правца. Један се базира на размишљању да је обнова капеле на Ловћену акт уперен против државе Црне Горе, против црногорског идентитета, што је бесмислено и неумјесно. Други приговор је заснован на ставу да сада имамо важнијих питања од капеле, као што су економија, социјални проблеми и застрашујуће тежак животни стандард бројних грађана Црне Горе, и он има неког смисла, али ја сам дубоко убијеђен да ствари стоје обрнуто. Обнова капеле не изискује велика средства, а у духовном смислу она представља предуслов за сваки други напредак људи на овим просторима, а нарочито оних вјерујућих“, казао је он.

је оно што Црква Божија носи у себи, чува као највећу светињу и што нам се дарује у Светим тајнама и врлинама, а врхуни у Светој тајни причешћа.“

ПОДИГНУТ ШЕСТИ КРСТ НА САБОРНОМ ХРАМУ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У БАРУ

svetigora / 2012 / септембар-октобар

На апсиду барског Саборног храма Светог Јована Владимира на Петровдан увече је подигнут и постављен шести по реду крст, од укупно седам колико ће их красити ову светињу у изградњи. Освећење крста обавио је претходно митрополит Амфилохије са свештенством уз молитвено учешће православних Барана.

78

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ИВАНОВИМ КОРИТИМА Mитрополит Амфилохије је на Павловдан, 13. јула, служио Свету архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег на Ивановим Коритима. „Свети апостол Павле се угледао на Христа“, рекао је Владика у литургијској бесједи, „И не само да се угледао на Њега и живио по Његовим заповијестима, него, како је сам рекао, није живио више он него је Христос живио у њему. То живљење у Христу, то

Након богослужења митрополит Амфилохије обишао је цркву Свете Тројице у мјесту Мајстори, чија је изградња у току. СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТИХ КОЗМЕ И ДАМЈАНА У РАТИШЕВИНИ КОД ХЕРЦЕГ НОВОГ

Црква Светих бесребреника Козме и Дамјана у Ратишевини 14. јула је прославила своју крсну славу. Тим поводом Високопреосвештени Митрополит Амфилохије је освештао обновљену цркву и служио Свету архијерејску Литургију. У току свете службе митрополит Амфилохије је у чин протопрезвитера произвео надлежног пароха презвитера Владана Пантелића.

Hronika mitropolije „Међу свиме што постоји, најчудеснији је људски лик“, рекао је Владика у литургијској проповиједи. „А најчудеснији је зато што је човјек створен по узору на природу, у њега није уткана само природа и свеукупна Божја творевина, мада јесте и то – он је створен по слици и по прилици Божјој. Бог се, стварајући човјека, огледнуо у њему, са Свога лика пресликао је лик човјеков.“

Њега дотицао кроз вјекове, он је одлазио здрав, душевно и тјелесно.“

У току богослужења храм је опходила празнична литија, а Владика је благословио и пререзао славски колач. Литургијском слављу у навечерје празника претходила је вечерња служба са петохљебницом, након чега је услиједила свечана Духовна академија посвећена 200годишњици школства у Бијелој. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ РУСТОВО

Најзаслужнијим обновитељима цркве Светих Козме и Дамјана подијељене су архијерејске грамате као знак захвалности за показану ревност и љубав према дому Божијем. СЛАВА ЦРКВЕ ПОЛАГАЊА РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БИЈЕЛОЈ Митрополит Амфилохије је 15. јула са свештенством и вјерним народом на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, а поводом храмовне славе, служио Свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом празнику у Бијелој код Херцег Новог.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

Митрополит Амфилохије је 17. јула са свештенством служио Свету архијерејску Литургију поводом храмовне славе у цркви посвећеној Светим мученицима царској породици Романов у манастиру Рустово у Паштровићима. Након читања Светог Јеванђеља митрополит Амфилохије се сабраним вјерницима обратио словом поуке. „Страдање царске породице Романових је завршетак једне велике и славне епохе хришћанских народа и Цркве Христове. Та епоха је започела од времена равноапостолног цара Константина и Јелене, почетком четвртога вијека. Од њих кроз вјекове датира согласије између Цркве и државе, а царски страстотерпци Романови су то согласије потврдили својом жртвом, својим распећем, својом Голготом, својом крвљу.“ „Након њих су дошла нова времена, по много чему ве„Сва историја Цркве Божје није ништа друго него је историја додира и дотицања хаљине Господње, дотицања мена апостасије од Христа Бога, од Царства небескога, Пресвете Дјеве, дотицања Самога Господа“, рекао је Вла- времена проглашавања земаљског царства као јединог дика Амфилохије у архипастирској бесједи. „И ко се год постојећег и у времену и у вјечности“, рекао је Владика.

79

Hronika mitropolije

svetigora / 2012 / септембар-октобар

МОНАШЕЊЕ НА РУМИЈИ Митрополит Амфилохије је 18. јула, на празник Светог преподобног Сергија Радоњешког, са барским свештенством служио Свету службу Божију у манастиру Светог Сергија Радоњешког на обронцима Румије код Бара. Пред почетак Литургије расофорна монахиња Сергија из овог манастира је примила чин мале схиме. Богослужењу су присуствовали амбасадор Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренско, надбискуп београдски Станислав Хочевар и Махмут Бушатлија, један од потомака Махмут-паше Бушатлије. За бројне вјернике сабране на обронцима Румије из разних крајева Црне Горе, Србије и Русије приређена је након Литургије трпеза хришћанске љубави, а дјеца с вјеронауке из Подгорице и из Русије извела су пригодан празнични програм.

80

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије је 20. јула служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру уз саслужење свештенства Митрополије и гостију из Чешке и Словачке, који су тих дана боравили у посјети Митрополији црногорско-приморској са благословом Митрополита Чешке и словачких земаља г. Христофора. Поздрављајући госте, Владика је рекао да они долазе из земље којаје освештана ногама првоврховних просветитеља словенских Кирила и Методија. „Ми овдје у Црној Гори, и уопште српски народ, духовна смо дјеца тих апостола. Донијели сте нам благослов Светих Растислава, Кирила и Методија, и дошли сте да примите благослов Светитеља Божијих овдје просијавших“. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МОМИШИЋИМА Митрополит Амфилохије је 29. јула служио Свету архијерејску литургију у цркви Светог Ђорђа и Светих мученика Момишићких у подгоричком насељу Момишићи. У току Светог Богослужења Владика је у чин презвитера рукоположио ђакона Николу Пејовића главног и одговорног уредника Радио „Светигоре“.

У току архијерејске Литургије, прве у храму након канонизације Момишићких мученика, обављено је и вјенчање Игора и Ане Пренкић. „Вјечност је мјера наше заједнице“, рекао је Владика у литургијској бесједи. „Црква Божја је заједница Христова, она је заједница љубави и милости Божије. У њој се учимо љубави ка Господу, Јединоме и Светоме, и кроз њу постајемо једно једни са другима у једној светој заједници неразоривој. А неразорива је зато што није само биолошка, само социолошка, него је есхатолошка, заједница Царста Божијега која је вјечна. То јесте достојанство Цркве Божије, и призвање свих заједница на земљи да постану та једна једина заједница Оца и Сина и Духа Светога.“

„Данас је наш новорукоположени отац Никола примио у своје руке залог – Тијело Христово, и нека га чува до последњега свога издисаја. Његов чин је вјенчање са Црквом Божјом, вјенчање са Господом, са Светињом. Добио је благослов да проповиједа Јеванђеље Христово, да обнавља купељу новога рођења крштењем, да свештенодејствује Тајну Божанске истине, да и сам буде вјеран Ономе који је нама вјеран. И да би својом вјерности Христу Богу и Светињи Његовој био свједок живога и непролазнога Бога“, рекао је Владика. Након Литургије, Владика је уручио високо црквено одликовање – Орден краља Милутина архитекти Предрагу Михаиловићу.

септембар-октобар / 2012 / svetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ЗАПОЧЕО ДРУГУ КАНОНСКУ ПОСЈЕТУ ЕПАРХИЈИ БУЕНОСАИРЕСКОЈ И ЈУЖНОЦЕНТРАЛНОАМЕРИЧКОЈ Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије допутовао је у суботу, 11. августа, у Аргентину у канонску посјету Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој Српске Патријаршије, као њен Епископ-администратор. На Аеродрому Министро Пистарини у Буенос Аиресу, Митрополита је дочекала делегација наше заједнице из Буенос Аиреса у којој су били амбасадорка Републике Србије у Аргентини Гордана Видовић, презвитер Бошко Стојановић, парох буеносаирески, предсједник тамошње Црквене општине протођакон Никола Радиш и црквени одборник Бранислав Марковић. Митрополит је допутовао у пратњи нових свештеника који ће ускоро преузети своје парохије у Аргентини. У недељу, 12. августа, Митрополит је служио у катедралној цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу уз саслужење свештенства и учешће неколико десетина вјерника, након чега је приређен свечани празнични ручак. Митрополит је на Светој Литургији бесједио о Преподобној мати Ангелини, чији се празник прослављао у недељу, говорио о предстојећем Богородичином посту, и упознао присутне вјернике са доласком у Јужну Америку нових свештеника наше Патријаршије. Митрополиту су саслуживали двојица свештеника који ће отићи на парохије у Аргентини: Бранко Станишић, који ће преузети Парохију Св. Николе у Маћагају, провинција Ћако и Исајло Марковић, који ће бити парох у Парохији Св. Архангела Михаила у Венадо Туерту, провинција Санта Фе. Презвитер Саша Ђурђевић је већ преузео парохију у Венецуели, а ових дана је у Чиле допутовао свештеник Душан Михајловић, који ће се старати о тамошњој парохији Св. Владике Николаја Охридског и Жичког. Митрополит Амфилохије ће и овога пута посјетити више јужноамеричких парохија и православних заједнице наше Цркве, имати сусрете са јерарсима других Помјесних Цркава, као и државним званичницима. У сриједу, 15. августа, на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, служиo je у цркви Св. Саве у Буенос Аиресу, а у суботу је узео учешћа на хиротонији новог викарног Епископа Константинопољске Патријаршије који ће у апостолској мисији помагати Митрополиту Буенос Аиреса Тарасију. Митрополиту је ово укупно трећа посјета Јужној Америци, а друга посјета у својству надлежног архијереја наше Епархије у Јужној Америци. И.Б.

81

Hronika mitropolije ПОНОВО ОСКРНАВЉЕНА ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА РУМИЈИ

svetigora / 2012 / септембар-октобар

Црква Свете Тројице на врху Румије, изнад Бара, обијена је почетком августа, оскрнављена и на њој су исписани графити на албанском језику. Парох барски јереј Јован Пламенац, који једном мјесечно служи Литургију у тој цркви, казао је да је случај пријављен полицији. „Црква је обијена, отворена и сва исписана графитима на албанском језику, са албанским грбом. Ја сам случај пријавио полицији. Заједно сам са њима отишао на Румију и полиција је одрадила свој дио посла.

82

Обавијештен је и тужилац, тако да очекујем се открију починиоци“, рекао је отац Јован Пламенац. „Уколико полиција не открије починиоце, то онда може да значи да су добили наређење ‘одозго’ да прекину са истрагом. Ни то ме не би чудило“, рекао је отац Јован Радију „Светигора“. Црква Свете Тројице на Румији годинама је мета вандала, али полиција до сада ниједан случај њеног скрнављења није расвијетлила до краја.

едан евро за Народне кухи е Митрополије

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија 20. априла 2010. године почела је са радом народна кухиња при саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Ових дана покренута је акција прикупљања помоћи путем СМС-а посредством М-тел мреже. Помоћ од један евро се може уплатити слањем празне поруке или поруке „прилог“ на број 14502. Слањем једне поруке обезбјеђује се један оброк за потребите. Линија је отворена 1. јула ове године. У најскоријем периоду се очекује отварање Народне кухиње и на Цетињу.

Манастирско би е и мелеми – Свети Василије Острошки С благословом нашег Високопреосвећеног Mитрополита Амфилохија некадашња Биљна апотека, сада под новим именом, отворена је у објекту који се налази у дворишту Храма Христовог Васкрсења. Ручно израђујемо: чајеве за олакшавање одређених тегоба од љековитих биљака нашег поднебља; љековитo биље и екстракте у меду најбољег квалитета; домаћу ракију траварицу; препарате за заштиту и његу коже; јединствену и већ доказану „Стефалаз“ колекција: мелем, лосион, гел, хидрантна крема и кантарион уље, која се припрема у манастиру Ћелија Пиперска; уље за масажу и реуматична обољења, кантарион уље, дјечији сапун са козјим млијеком, капи за смирење и прополис капи из манастира Светог Стефана у Дуљеву; природне сапуне (антиекцем, за добро јутро, за лаку ноћ,

за бољу циркулацију и против целулита) искључиво биљног поријекла, из манастира Светог Николе на Ријеци Црнојевића; Рецептуре су плод дугогодишњег рада и темеље се на традиционалном искуству и научним сазнањима, а прилагођене су савременим фармацеутским методама. Сви биљни препарати се израђују под стручним надзором мр фарм специјалисте из љековитог биља Драгице Бојовић, која је одговорна и гарантује за квалитет. Радно вријеме апотеке је од 09:00 до 14:00 и од 16:00 до 20:00 часова, док је суботом од 09:00 до 15:00 часова. Љетње радно вријеме (од 1. јула до 1. септембра) је од 09:00 до 14:00 и од 17:00 до 21:00 часова, док је суботом од 09:00 до 15:00 часова. Продавница не ради црквеним празницима, обиљеженим у календару црвеним словима.

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

Цјелокупна едиција Немањићки манастири

• Манастир Дечани • • Манастир Грачаница • • Манастир Бањска • • Манастир Морача • • Манастир Арханђели • • Манастир Сопоћани • • Манастир Студеница • • Манастир Жича • • Манастир Хиландар • • Манастир Милешева •

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

ИЗД НОВА

АЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

манастир Морача – 760 година

централна прослава – манастир Морача, 28. августа