ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.226

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXII  ДУХОВИ  ЈУЛ 2013. г.  БРОЈ 226

Са сахране краља Петра II Карађођевића, Опленац 26. мај 2013. г.

С

вом, све настало ни из чега и примило биће. Да би се силом Његовом створила сва љепота творевине, и да би у исто вријеме израсла бића, створења на земљи и у мору и у ваздуху и на копну, да би настао овај свијет и овај живот. Да је то Дух Свети, којим дише све што дише, којим живи све што живи, који је Цар небески, па Му се ми и молимо, и ту молитву нарочито читамо на овај велики свети празник: „Царе небески, Утјешитељу, Душе истини, који си свуда и све испуњаваш, Животодавче, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке прљавштине и сваке нечистоте…“ Да је то Дух Свети Животворни, којим је Господ рођен, којим се рађа све што се рађа – Ријечју Божијом, али и Духом Светим. Па ако је Духом Светим рођен Господ од Пресвете Дјеве, то значи да ни једно рођење, ни једно зачеће било ког створења на земљи не може бити без дејства Духа Светога Животворнога. Тај Дух Свети је онај Дух кога је Господ обећао својим ученицима, рекавши да их неће оставити саме када оде из овога свијета него да ће им послати Духа Утјешитеља, који ће их увести у сваку истину. Тим Светим Духом су дисали и говорили, и света слова Божија записивали Свети Божији пророци. Надахнути Духом Светим Животворним су откривали тајне свога времена и збивања, а у исто вријеме су указивали и на оно што ће се догодити. Треба прочитати пророка Мојсија, пророка Данила, пророка Језекиља, Исаију, Јеремију, пророка Јоила, из чијег пророштва читамо одељак уочи овога светога празника, читамо и из пророка Језекиља одломак, јер оно што је Пророк записао је управо било предуказање онога што ће се догодити на овај велики свети дан. Дух Свети се јавио и

јул / 2013 / svetigora

илазак Духа Светога на Апостоле и на творевину Божију је пуноћа свих празника – све што се догађало од настанка свијета, па до тога дана када је Дух Свети у виду огњених језика сишао на прве Христове ученике, све се то сабрало у тај догађај. Већ на првим страницама Откривења Божијег помиње се Дух Свети. Па се каже: У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и додаје Свети пророк Божији, и Дух Божији дизаше се над водом (1 Мој. 1, 1-2). А онда се послије тога говори како је Бог ријечју својом створио све што је створио: И рече Бог … и би (1 Мој. 1, 3) – у тим ријечима пророка Мојсија не само што се указује на велику тајну: да је Бог Отац небески Творац неба и земље, да је Он створио у почетку све, него се и указује да је створио Ријечју својом. Људи Старога Завјета нијесу могли разумјети сву пуноћу те тајне, те Ријечи којом Бог све ствара. Требало је да дође Нови Завјет, требало је да се роди Христос од Пресвете Дјеве и Духа Светога, па да онда љубљени ученик Христов, Јован Богослов запише оне ријечи: У почетку бјеше Ријеч и Ријеч бјеше у Бога и Ријеч бијеше Бог. (Јн. 1, 1). И да дода: Све је кроз њу постало што је постало, и без ње ништа не постаде што је постало (уп. Јн. 1, 3). Дакле, та Ријеч која се помиње на почетку Откривења, коју помиње боговидац Мојсије, није просто ријеч у уобичајеном смислу него је Ријеч, Логос вјечни Божији, који се открива и дарује као Јединородни Син Божији, рођен – као што исповједамо у исповједању вјере – прије свих вјекова од Оца, а у времену рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве. Дакле, Ријеч којом Бог ствара овај свијет је вјечна Ријеч Бога Оца изњедрена од искони у Богу Оцу и рођена од Духа Светога и Пресвете Дјеве у времену. Као што нам се у Новом Завјету преко Христа Господа открива тајна самога Слова Божијег, Ријечи Божије, Логоса Божијега кроз кога је све постало, тако нам се кроз Његове ријечи, а нарочито кроз овај велики и страшни догађај силаска Духа Светога открива који је то Дух који се носио над водама, над творевином; који је загријевао онај хаос који је створио Бог у почетку, који је загријевао ту творевину и сва бића, да би топлином Његовом, да би силом Њего-

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

пуноћа свих празника

besjeda

Тројичиндан

3

svetigora / 2013 / јул

у виду голуба на ријеци Јордану кад је Господ крштаван. Сиђе голуб на Господа – Дух Свети је сишао на Господа у Јордану, и чуо се глас Оца небескога: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте (уп. Мк. 1, 11).

4

кроз њих, и тим силаском Духа Светога установљена је пуноћа Цркве Христове, Цркве Божије. То је тренутак када је Дух Свети сабрао прву заједницу, утврдио је својом силом, својом мудрошћу је испунио, својим откривењем и својим јављањем и када је Црква Божија кренула у овај свијет да се проповједа, кад су се Свети Апостоли напојили воде живота и онда су кренули и да друге напајају водом живота, а то јесте управо Дух Свети, истина Божија, сила Божија којом је Црква испуњена. Зато се Дух Свети назива и душом Цркве, јер све оно што се у Цркви догађа, догађа се Духом Светим, силом Духа Светога Животворнога сишавшег нам у пуноћи управо на овај свети дан, када су се с једне стране откриле све тајне овога свијета и заблистале у свјетлости Духа Светога, и када се открила у пуноћи тајна Свете Тројице – Отац и Син и Дух Свети.

Три земљотреса људске историје И кроз све ријечи древних Пророка указује се и предуказује на ту велику тајну Оца и Сина и Духа Светога, па ће рећи један од Светих отаца, Григорије Богослов, да историја свијета и човјека личи на три земљотреса: први земљотрес је откривење и јављање Бога Оца, који ни из чега створи све што постоји, који је открио јасно да је Бог Творац свијета, да је један Бог и да само у једног Бога треба вјеровати, јер је Он рекао: Ја сам Господ Бог твој, немој имати Богова осим мене (уп. 2 Мој. 20. 2, 3). У тадашњем мору многоЖивот Цркве – печат дара Духа Светога боштва и паганства само је изабрани Божији народ То је дакле био трећи земљотрес, који је тада започео и ту велику истину схватио и прихватио и њоме живио, који тече до данас, јер је Дух Свети присутан у свијету и у нама, јер му је то откривено преко боговидца Мојсија. Да- Дух Свети, који призива све који су жедни и гладни истине Бокле први земљотрес, прво откривење неизрециво жије, живота вјечнога и непролазнога, да се напоје те воде и је управо било то што се догодило на гори Синајској, тога живота и да се сви саберу око имена Христовога, које је када се Мојсије срео са Господом, када је чуо и Ње- изнад сваког имена, и да постану сједињени с Њим; да се кргово име: Ја сам онај који јесам – Јахве (2 Мој. 3, 14), а у сте у име Оца и Сина и Духа Светога, и да приме у себе и тајну исто вријеме указано је преко Мојсија на ону велику Оца и тајну Сина и тајну Духа Светога. Зато ми, крштавајући и свету тајну Ријечи Божије, кроз коју све настаје. Ово се, испуњујемо ту велику и свету тајну заповјест Христову, и се дарује и открива у другом земљотресу – у рође- крштавамо се у име Оца и Сина и Духа Светога, облачимо се њу Христовом од Пресвете Дјеве, када су се потре- у Христа – као што и пјевамо на крштењу: „Ви који сте се у сли небо и земља, када се отворила утроба Пресвете Христа крстили у Христа сте се обукли“ – и ту се обликујемо Дјеве и када се Син Божији Јединородни у Витлејему по лику Онога који нас је створио, по лику Бога Оца у тајни родио и када су се чуле оне пјесме: Слава на висини светога крштења и примамо печат дара Духа Светога, у чему Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2, 14). и јесте пуноћа Светога крштења. И све оно што је записано у Светим књигама новозаДакле све оно што се открило, јавило, догодило у Новом вјетним је само опис личности и дјела Господа Исуса Завјету кроз Христово рођење и кроз силазак Духа Светога, и свега онога што је везано за Његов живот овдје на све се то догађа са нама и у нама – и у нама се Христос рађа, земљи, до Његовог распећа и Његовог васкрсења и и ми се облачимо у Христа и примамо лик Онога који нас је створио и примамо Духа Светога, јер тајна Миропомазања је Његовог вазнесења. И сада, ево трећега земљотреса – страшнога зе- такође за свакога од нас појединачно тај свети печат, тај силамљотреса откривања свих оних истина које су откри- зак Духа Светога, који је сишао на данашњи дан на Свете аповане кроз вјекове, откривања да Бог јесте Отац не- столе, а онда силази сваки пут изнова на Цркву свакој Тајни бески, да Бог има Сина Јединородног, рођеног прије коју вршимо у Цркви Божијој, а првенствено у Тајни крштесвих вјекова од Њега, али да Бог има и Духа Светога ња, па онда и у свим другим Светим тајнама, а нарочито у ТајЖивотворнога, кога је Син обећао да ће послати да ни светога Причешћа, јер на Светој литургији ми призивамо би увео људе у сваку истину. Управо овај дан је дан ја- Духа Светога да сиђе на нас и на наше дарове и да претвори вљања и откривења Духа Светога, када су се по Хри- хљеб у Тијело Христово а вино да претвори у Крв Христову. стовом налогу и обећању Његовом сабрали на Сио- И догађа се на свакој Светој литургији оно што се догодило ну ученици Његови, она прва хришћанска заједница у Новом Завјету, оно што се догодило са Пресветом Дјевом – сабрани као што смо и ми данас сабрани после то- – сваки пут силом Духа Светога се тијело Христово и крв Хрилико вјекова у овом светом храму – и када се чуо шум стова дарују нама, исто оно тијело које се родило од Пресвеу виду дувања тихога вјетра и када је у виду огње- те Дјеве и крв Господња. Силом Духа Светога у Тајни светога них језика на свакога присутнога сишао огањ Духа Причешћа ми примамо у себе Господа и тиме се освећујемо и Светога. Када су они – просвијетљени и освијетљени, причешћујемо на очишћење душе и тијела и на живот вјечни погружени у великој светој тајни, њоме очишћени и и непролазни. Зато, дакле, овај дан јесте пуноћа свега што се Светим Огњем испуњени – почели да говоре разним догађало и све историје свијета и човјека, пуноћа откривејезицима, па су се дивили они који су се сабрали за ња тајни Божијих овоме свијету и најдубље истине на којој тај празник Педесетнице, древни празник изабра- почива све и сва и која прожима све што постоји – истине о нога Божијег народа, на који су се сабирали људи из једноме Богу у Тројици постојећем, и у Тројици јављеном и разних крајева: од Азије до Арабије, до Рима онда- прослављеном у Оцу и Сину и Духу Светоме. шњег великог царства, сви су били сабрани ту на том Господу, Пресветој Тројици, Богу нашему који се јавио и мјесту и задивљени како сад ти, полуписмени риба- открио у тајни Оца и Сина и Духа Светога и у пуноћи својој се ри јудејски говоре њиховим језицима, откуда њима јавио на овај свети Тројичиндан, нека је слава и хвала у вјекото знање! Није било до човјека то знање и мудрост ве вјекова. Амин. него је управо Дух Свети Животворни проговорио Бесједа изговорена у манастиру Острогу на Тројичиндан, 3. јуна 2012. г.

јул 2013 / број 226

из садржаја: Богословље 6 Предавање 17 Репортажа 22 Поезија 28 Осврт 45 Помен 55

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Тројичиндан 3 пуноћа свих празника РАЈО Војиновић

Да васкрсне црква на Ловћену 11 Превод: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Књига пророка Варуха 29 ОЛИВЕРА Балабан

Савка Јевтић 31 Интервју водила ЕЛЗА Бибић

Ако заборавим тебе, Косово, нека ме заборави десница моја 35 obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXII  ДУХОВИ  ЈУЛ 2013. г.  БРОЈ 226

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

··

·

·

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Рад иконописачке радионице манастира Дуљево

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

bogoslovqe Протојереј ГЕОРГИЈЕ Флоровски svetigora / 2013 / јул

6

Свети Филарет,

митрополит московски (1783-1867) I дио Бојим се земаљске радости, која мисли да не треба ничега да се боји...

С

троги изглед Филаретов је збуњивао савременике. Истина, у њему је било нечег хладног и тешког. Чинило се немогућим не поштовати Московског владику, али је било тешко и чак немогуће волети га. И речена је о Филарету тешка реч: „Тај човек има врелу главу и хладно срце“. Овај је коментар варљива полуистина. Оно, истина је да је проницљиви ум Филаретов био врео и ватрен. И страсна неуморна мисао оставила је свој строги и оштри печат на његовом сувом лицу. Но, клевета је и неистина, да је било хладно Филаретово срце. Осећајно и осетљиво, горело је и оно у страшном и безизлазном немиру. У овом немиру је одгонетка привидне Филаретове суровости. Његова строгост је потицала од жалости... Ту жалост, тај потајни бол су могли заклонити од кратковидог посматрача само видљиви успеси и указиване почасти. Филаретово време је било тешко и тескобно. То је било време великог стваралачког успона и време страшних духовних падова. Тих година се „одиграло Петрово дело“ и по тачном запажању Херцена, „ошамућена Русија је долазила себи“. Тих година се много тога откривало у пробуђеној руској свести – откривало се и радосно и страшно. И тада, како је говорио Достојевски касније – „скоро први пут започиње наша мучна свест и наша мучна недоумица услед ове свести, при погледу унаоколо“. У овоме је смисао оних „значајних деценија“ тридесетих и четрдесетих година. Последице Петровског преврата Петровски преврат се може одређивати и оцењивати на различите начине. Једно остаје неоспорно: ово је био власни акт секуларизације, акт државног посветовњачења. Зато је он и био доживљен управо као преврат. Од Петрових времена започиње велики руски раскол – раскол тим више опасан и оштар, што је био прећуткиван и прикриван. Раскол и раскид не толико између владе и народа, колико између власти и Цркве. Држава скида са себе обавезу унутрашњег оцрковњавања, утврђује своју суверену самодовољност, а истовремено захтева од Цркве освећење и сведочанство о себи као о хришћанској власти. У овоме је била велика и кобна двосмисленост. Објављујући православну веру владајућом исповешћу и признајући је једним од начела постојећег устројства, дражава је самим тим претендовала да обухвати собом и Цркву, и укључи је у састав државног правног по-

ретка. Облачећи каноне силом и санкцијама државног закона, световна власт тежи да заклони собом божаствени и наддржавни извор црквених пуномоћја. У овоме је сав патос по Пуфендорфу1 писаног Духовног регламента. У овоме је сав смисао установљивања Духовног колегијума, који је, како је говорио митрополит Филарет, „Петар преузео од протестаната, али који је промисао Божији и црквени дух обратио у Свјатјејши Синод“. Тек у Николајевско време (1825–55) ова замисао да се Помесна Црква низведе на степен „синодског одељења“ добија директан и отворен израз у лапидарним формулацијама Основних закона, у Кодексу из 1832. г. „Цар као хришћански владар, представља врховног заштитника и чувара догмата владајуће вере и надзорника правоверја и сваког у Светој Цркви поретка“. У овом смислу се Цар у акту о наслеђивању престола (1797. г, 5. апр.) назива Главом Цркве. – „У црквеном управљању Самодржавна власт делује посредством Свјатјејшег Синода, који је од ње установљен (чл.

42 и 43)“. Ове формулације је очигледно исковао Сперански2. У њима је јасно и верно саопштено државно самоосећање и самоопредељење и до краја изражена мисао цара Петра, који је себе сматрао „крајњим судијом“ Духовног колегијума и отворено преузимао његова пуномоћја, по праву своје самодржавне власти. Ове државне претензије су биле и остале једнострани став световне власти. Црква их никада није признала, нити се са њима вољно сагласила, већ је у њима видела „посету Божију“, и одговарала је на њих унутрашњим сабирањем и повлачењем у „унутрашњу пустињу“. „Црква је страдала и раније, страда и сада“, писао је 1842. г. Филарет (Гумиљевски), доцније aрхиепископ черниговски. „Црква је у ранија времена страдајући, трпела изложеност неправичним претензијама, али само дотле, док оне нису нарушавале основна црквена правила. Она исто чини и данас. Као и раније, тако и сада она даје до знања, да само из љубави према крсту снисходи људским слабостима“. При ћутљивом и страдалничком противљењу Цркве спроводила се агресивна „државна превласт“, али не одмах, и са прекидима. Тек почетком XIX века синодска обер-прокуратура се из органа државног надзора при „синодској управи“ претвара у орган власти. Синодска управа постаје „посланство грчко-руске исповести“ – „под

Митрополит Филарет је врло јасно и упорно говорио о црквеној независности и слободи с једне стране, и границама државе с друге стране. И у овоме се оштро и непомирљиво разилазио са својом епохом, са целокупним државним опредељењем нове, Петроградске Русије.

главном управом обер-прокурора“. Истовремено, државна власт се не ограничава облашћу црквене управе. Она се меша и у унутрашњи црквени живот, тежи да га потчини својим начелима. А ова начела су се мењала. У епохи Свештеног Савеза то је била идеја „унутрашњег хришћанства“. У Николајевско време то је било „истинско древно вероучење“, одређивано световним факторима и по случајним обрасцима. Но, смисао државних тежњи је увек остајао један те исти – офанзива на Цркву и њена опсада.

јул / 2013 / svetigora

Однос митрополита Филарета према Држави И на митрополита Филарета је пала густа сенка глувог и немог Николајевског времена. Сам он није био уопште човек ове сурове епохе. Николајевски људи су га сматрали туђим себи и опасним. Није без разлога он био дуго година изложен подозрењу и директном надзору. Филарет је био врло ћутљив и уздржан у речи. Напрегнутим и храбрим ћутањем он је једва прикривао и смиривао свој немир због онога што се догађало. Кроз сујету и вртлог догађаја он је видео и проницао у претећа знамења наилазећег и праведног гнева Божијег. Наступили су зли и судбински дани – „чини се да ми већ живимо у предграђу Вавилона, ако не у њему самом“, говорио је он са страхом. „Жалосна је душа моја, јер се суд, који започиње од дома Божијег, све више и више открива... Какав густ дим долази из проваљеног студенца и како се високо диже“. И само у покајању је он видео излаз, у свеопштем покајању „за многе, а посебно за последње године“. Филарет је имао своју државну теорију, теорију свештеног царства. И у њој није било и није могло бити места за начела државне превласти (поглаварства), јер је власт установљена од Бога и владари владају милошћу Божијом, те Царство има свецело карактер служебни и потчињени. „Држава као држава није подчињена Цркви“, и зато се служитељима Цркве још у Апостолским правилима строго забрањивало да се мешају у „народну управу“. Не споља, већ изнутра хришћанска држава је морала бити повезана са Законом Божијим и црквеним уставом. По представама митрополита Филарета, држава је морални савез – „савез слободних моралних бића“, и савез који је заснован на узајамном служењу и љубави – „некакав удео у свеопштој имовини Сведржитеља, одвојен споља, али невидљиво повезан са јединством свецелог“. И на начелу служења је заснована власт. У хришћанском владару Филарет је видео помазаника Божијег и пред знамењем Божије милости клањао се са страхопоштовањем. „Владар добија сву законитост своју од црквеног помазања“, то јест у Цркви и кроз Цркву. Овде се Царство по-

7

svetigora / 2013 / јул

Митрополит Филарет је свагда одлучно и чврсто

8

корава пред Свештенством и прима на себе завет разграничавао државно и црквено устројство. црквеног служења и послушања. И овим се одреСвакако, он није тражио и желео одвајање Црђује место цара у Цркви, његово право на учествокве од Царства, јер би то у ствари било одвајање вање у црквеним делима. Он га има не по поретЦарства од Цркве, његово удаљавање од Цркве ку самодржавља и власти, већ заправо по поретку под тиранију светске сујете. Но, заједно с тим он послушања и завета. И ово право се не шири и не је оштро истицао савршену разнородност и осопрелази на органе државне управе, и између влабеност Царства и Цркве: Црква не може бити у дара и Цркве не може и не би требало да буде никакве препреке и посредништва. Помазује се цар, Царству (Држави), и оно не може бити у Цркви – а не царство, не држава. У Цркву улази цар, а цар„јединство и хармонија“ међу њима треба да се ство као такво, остаје ван Цркве. И зато нема у Цростварују кроз јединство стваралачког остварикви никаквих права и пуномоћја. Никада и никако вања заповести Божијих. оно не може бити ни извор, ни орган црквеног законодавства и управљања. У своме унутрашњем устројству Црква је потпуно независна и није јој државном надирању митрополит Филарет је размишљао о потребна помоћ и заштита световне власти – „ол- обнављању живог јединства помесног епископата, које би тар се не боји пада без овог покровитељства“. Јер се остваривало постојаним саборним општењем пастира и Црквом управља сам Христос, који остварује „ди- епископа, потврђиваним повремено малим заседањима и ректно епископство душа“ кроз апостолско све- сабрањима, док не постане могућим и остваривим и општи штеноначалије, које „није слично ниједној врсти помесни сабор. Митрополит Филарет је увек истицао да „ми световног управљања“. У Цркви постоји сопстве- живимо у војинствујућој Цркви“. И са горчином је признавао но и неприкосновено законодавство, чија сила и да „количина грешки и неопрезности, накупљених током пуномоћје надмашује сваку земаљску меру. „Исус више од једног века, унеколико премашује силе и средства Христос није установио за њу у својој речи подроб- исправљања“. Филарет није био човек борбе, и мучно му је но и једнообразно правило, да се Царство Његово било „пребивање у буци и бригама града и пословима људне би показало као од овог света“. У Цркви постоји ским“. Он је живео очекивањем „оног вечног сигурног града, особени начин дејствовања – у молитви, у саврша- из кога неће бити потребно да се бежи ни у какву пустињу“. вању Светих тајни, у поучавању и пастирском де- Он је хтео да се удаљи, трчећи, ван метежа дела и брига, да лању и бризи. И за стварно утицање на друштве- моли за милост и дуготрпљење Божије, за „заштиту свише“. Филарет се родио у тихој и глувој Коломни. Он је прошао ни живот, ради његовог стварног оцрковњења, по митрополита Филарету, уопште није неопход- кроз стару дореформску школу, у којој се учило по латинно мешање јерархије у светска дела – „није толи- ском језику и латинским књигама. При томе, у семинарији ко потребно да епископ заседа у управном сабо- Тројицке лавре, у којој се он учио и потом учио друге, овај ру племства, колико то, да племство и благородни схоластички дух је био разблажен и стишан оним својеврљуди чешће и усрдније заједно са епископом окру- сним оцрковљеним сентиментализмом, чији оштар печат лежи између осталог и на делима Светог Тихона. У Москви жују олтар Господњи“. Није тешко схватити како је био далек и туђ је његов представник био престарели митрополит Платон овакав начин размишљања државним послени- (Левшин). У Платоновој школи нису само обучавали ум, него цима Николајевског духа и времена, и колико им су пре свега развијали срце и будили у њему „топлу побосе он чинио нападним и суровим. Филарет није жност“ и кротку осећајност. – Из тихог пристаништа Лавре, веровао у силу разобличавања и осуде. Он није завејаног побожним сањарењима, новоначални инок, јеропридавао велики значај спољашњим формама ђакон Филарет је 1809. г. позван у Петроград „ради увида“. живота – „није потребан никакав преображај, већ Њему је све било чудно у Невској престоници – „ток овдаизбор људи и надзор“, говорио је он. И пре свега шњих дела ми је веома неразумљив“, признавао је он тада потребан је унутрашњи стваралачки успон, саби- у писмима оцу. У Синоду су га дочекали са саветом да чита рање и обнављање духовних снага. Неопходно је „Шеденбергова чуда“, и одвезли га да присуствује дворском и јачање стваралачке активности, окрепљивање ватромету и маскаради. И овде, буквално „усред бучног и јачање црквене и пастирске слободе. Насупрот бала“, представили су га синодском обер-прокурору. Дуго ће Филарет памтити ове прве утиске: „Гле, журно иде по двору некакав омалени човек, украшен звездом и лентом, 1. Самуел фон Пуфендорф (1632–1694) – знаменити немачки правник, историчар и философ. Његов огромни ауторитет за живота и после код мача, са трокраком капом и некаквим свиленим шалом смрти сведоче многобројни преводи и прештампавања његових списа. пребаченим преко извезеног мундира. И ево он се пење на У Русији га је преводио епископ Гаврило (Бужински) – „Увод у европску подијум за хор, међу свештенство. Живо корача између члаисторију“ (са лат. СПб, 1718. г) и „О дужностима човека и грађанина“ (СПб, 1724). Ови преводи су рађени под личним надзором Петра нова Св. Синода, клима им главом, стеже њихове руке и миВеликог! Главна заслуга Пуфендорфа је издвајање природног права моходом им по нешто кратко каже, час једном, час другом од богословске схоластике и његово довођење на ниво самосталне науке. По његовом мишљењу, право би требало да се усаглашава – и нико се не чуди, ни његовом изгледу, ни његовом слободсамо са законима разума, независно од догмата вероисповедања и ном опхођењу с њима“. од постојећих законских одредби. У погледу односа Цркве и државе „Ја сам тада био смешан у очима чланова Синода“, сећа се Пуфендорф је оформио теорију тзв „колегијализма“. Монтескје је називао Пуфендорфа „Тацитом Немачке“ – према Енциклопедијском Филарет, „па сам и даље остао чудак за њих“. речнику Ефрона и Брокхауза, том 82. – прим. прев. „Прекрасан почетак Александрових дана“ (владао од 1801. до 2. М. М. Сперански (1632–1694) – оснивач руске правне науке, реформатор и законодавац – прим. прев.

1825) је било време оштрог религиозно-друштвеног буђења.

3. Социниани – огранак радикалне религиозне групе потекле из Ово је био одговор на тек преживљени период просвећеног Реформације. Нека врста анабаптиста. Добили су име по Фаусту Социнианиу – прим. прев.

Извор: часопис „Путь“, № 12, август 1928. г. превео: Небојша Ћосовић Опрема текста редакцијска

С

илазак Духа Светога на Апостоле на дан Педесетнице представља завршетак Христовог спасоносног дела и рођење Његове Цркве у овом свету. Свети Дух је сишао на Апостоле у виду огњених језика и подарио им дар проповедања које су разумели и прихватили сви људи, сви народи. Тако, први дар Светог Духа новорођеној Цркви је био дар Речи. Божија воља је била да нова и добра порука Христова буде разумљива и тиме, разумна. То потпуно потврђује оно што је била сама основа света од првог тренутка стварања. У почетку бјеше Логос (Ријеч)... каже се у првој реченици Јеванђеља по Св. Јовану, тако установљујући животворну природу Речи – Логоса – што природно наговештава друго лице Свете Тројице, Сина Божијег. На тај начин, логичко начело се уграђује у основу божанске творевине од самог почетка. Начело је прожето тајном и остаје такво због тога што свака спознаја само продубљује тајну непојмљивог. Али као што је било на почетку стварања света, тако и у чуду рођења Цркве, божанска промисао даје првенство Речи, Језику, Логосу, Разуму као основи односа Бога и човека. Дакле, дар Педесетнице је дар „језика”. Апостоли, просвећени огњеним језицима Светог Духа, испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују (Дап.) До Педесетнице, Јерусалим би обично постао „микрокосмос” са верним Израиљцима или обраћеницима у јудаизам, који су се окупљали са свих крајева савременог света. Многи од тих људи нису говорили или разумели јеврејски. Дакле, почетна проповед апостола „по дару Светог Духа” је била свима разумљива. То „начело разумевања“ ће сачињавати целокупну основу мисионарског задатка истинског хришћанства и остаће такво током читаве историје васељенског Православља. Где год да су православни мисионари ишли у апостолским подвизима, свуда су говорили, поучавали и прослављали Бога и богослужили Му на разумљивом језику. Од Бугарске до Балтика, од Русије до Америке, од Јапана до Уганде, од Кине до Аљаске, Православље звучи увек на језику разумљивом за народе и племена који насељавају нашу планету. Тако, први дар Педесетнице је био дар разумевања. Бог и апостоли су поверили овај дар читавој Цркви. Од вавилонских „помешаних језика“ божанска промисао води човечанство ка јединству вере на свим различитим језицима и „сложном слављењу Свесветог Духа” (Кондак Песедетнице). Много мање пажње се придаје другом дару Педесетнице. Све је усредсређено на „дар језикâ“. Многе протестантске секте – а сада и католици па чак и неке расејане „харизматичне” православне групе – трагају за даром такозваног „говора у дру-

јул / 2013 / svetigora

- наставиће се -

Педесетница - дар слуха

povodom praznika јереј ЏОРЏ М. Бенигсен

неверја и слободоумља. Међутим, од западног отрова су и противотров тражили на истом том Западу. Ојачала је инославна пропаганда. Оживела је делатност језуитског реда, некада сачуваног од папске забране ревновањем Катаринине владе. Обновиле су се и умножиле масонске ложе. И у Русију је нагрнула бурна река западног мистицизма, квијетистичког и протестантског. Ради предавања на поново установљеној Петроградској духовној академији, по савету Сперанског и Лодија, био је позван из Немачке И. А. Феслер, највећи од тадашњих масонских посленика и реформатор немачког масонства. Постоји информација да је у Петроградску ложу Феслера улазио и Сперански, потхрањујући наду о преображају руског свештенства путем обавезног привлачења најспособнијих из њега у масонске организације. Ипак, Феслер се задржао кратко у Духовној академији, јер је био препознат као „човек опасног начина мишљења“ и удаљен је из ње због проповедања социнијанских3 идеја; Сперански му је дао место у својој канцеларији. После отаџбинског рата и са закључивањем Свештеног Савеза мистички покрет добија спољну и државну организацију. Његови органи постају Библијско друштво и нарочито „двојно министарство“ – Министарство духовних дела и народне просвете. У установи „двојног министарства“, мистичко сањарење се укрштало са идејом државног управљања – држава је препознала свој религиозни призив и тежила је да га оствари сама собом, обилазећи Цркву. У „духовном министарству“ се одражавала и оваплоћавала идеја Свештеног Савеза – „Овај акт“, писао је кнез Голицин о Св. Синоду, „не може се посматрати другачије, до као припремање за оно обећано Царство Господа на земљи, које ће бити као на небесима“. Свештени Савез је био опит остваривања Царства Божијег у формама државне организације и мерама световног утицаја и власти. Духовно министарство је и установљено ради остваривања овог задатка – ради обједињавања свих дела у области вере и заснивања „истинске просвете“, на начелима свехришћанске побожности. Обједињење се постизало удаљавањем од вероисповедних и догматских разлика; по речима једног савременика, све религије „су доведене у ред и распоређене по одељењима и столовима“. Св. Синод је био фактички сведен на степен јерархијског савета при једном од одељења министарства, а стварни руководилац „синодског посланства“ био је Министар духовних послова – „све се стишало и дух Монарха се уселио у Синод“. Ово је било најтрајније достигнуће. Пад „духовног министарства“, „овог ига египатског“ над Црквом, како се изразио новгородски митрополит Серафим, и удаљавање „заслепљеног министра“, кнеза Голицина није нимало променило стање ствари. Противници мистицизма су наставили дело својих непријатеља, то јест наставили су опсаду и поробљавање Цркве. Од Петрових времена пастирско деловање Цркве је било стешњено и спутано, не само спољашњим ограничењима и препрекама, него још више унутрашњим ослабљивањем свештенства, које је тада мерама власти претворено у изоловани сталеж и одгурнуто у социјалне низине. При таквим условима потпуно је разумљива стваралачка немоћ пастира Цркве.

9

svetigora / 2013 / јул

10

гим језицима” што, као по правилу, води ка извесном језичком „абракадабра”. Чак и они који нису умешани у то трагање усредсређују пажњу на „звучање” – речи, реченица, израза. Диван звук химни долази са хорске галерије и музички изражава богословске мисли литургијских текстова. Светотајинске формуле одзвањају из олтара. Проповеди, које понекад садрже величанствен и важан садржај, држе се у проповедаоницама. Дакле, први дар Педесетнице остаје врло важан вид нашег црквеног стваралаштва. А цркве одговарају на то са застрашујућом празнином. И начин живота остаје полупагански. И порука хришћанства остаје лишена апостолске динамике. И ватра вере једва да тиња уместо да произведе сјајан пламен сведока: Зашто? Због тога што се заборавља на други дар Педесетнице: дар слуха. Ми слушамо, наравно, али не чујемо. Прихватамо оно што слушамо естетски, емотивно, споља, и стога, то пролази кроз наш живот тако лако и без трага. Понекад нам се чак ни не свиђа да схватимо оно што чујемо, и дефинитивно дајемо предност неприкосновеној непојмљивости. Не дајемо прилику Речи да запали наше срце, очисти нашу савест, преобрази наш живот, нахрани нашу веру, да нас утка у Тело Христово – пуно живота и радосног делања који се налазе само у Духу Светом. Оваплоћењем, као и Педесетницом, Бог ступа у историју овог света. Иако се овај улазак дешава у контексту времена и историје, не остаје само историјски податак. Као Христово оваплоћење, страдање, распеће, и васкрсење, тако и Педесетница не остаје у затвору историјске хронологије. Са истом духовном стварношћу у којој су се (ови догађаји) десили готово пре две хиљаде година, настављају се у садашњем времену, и наставиће се до краја историје. Цркви је потребна Педесетница не као историјско обележје, већ као „жива, вечно

духовна” стварност. Када се помиње као она „у прошлости”, Педесетница престаје да буде она жива, преображајна, животворна, покретачка сила без које би Црква остала историјска чињеница, музеј, архива. Свима нама, нашој читавој Цркви, потребна је нова Педесетница, нови силазак, или радије, ново прихватање вечно силазећег Светог Духа да не бисмо само говорили, само певали, само проповедали, већ и чули. И преобразили оно што чујемо у радосно стваралачку црквеност. Изворник: http://www.holy-trinity.org/feasts/benigsen-hearing.html Превод: Милена Тејлор

Прослава Ђурђевдана, крсне славе Петровића на Његушима

РАЈО Војиновић

reporta`a

Да васкрсне црква на Ловћену A

рхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 6. маја, на Васкршњи понедјељак и Ђурђевдан, Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Георгија у Ераковићима на Његушима. Свету литургију Владика је са цетињским свештенством и вјерним народом служио поводом 200 година од рођења митрополита Петра II Петровића Његоша и крсне славе династије Петровић Његош. На Литургији су одговарали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског и полазници вјеронауке при подгоричком храму Светог Ђорђа. У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је бесједио о празнику Васкрсења Христовог и о празнику Светог великомученика Георгија. Он је подсјетио на све велике личности из светородне лозе Петровић Његош, почевши од владике Данила који се потписивао као „војеводич српској земљи и егзарх Светог пећког трона”. Тако су се потписивали и владике Сава и Василије, а владика Василије је у својој „Историји

о Црној Гори” јасно и гласно казао ком народу припадају и ко су Петровићи. Владика је казао и да је Свети Петар Цетињски био помиритељ народа у Црној Гори, а говорио је и о боговидцу и ловћенском пророку Петру II Петровићу Његошу и о његовој улози у свеукупној историји Црне Горе и Српства. Подсјетио је и на Његошево предсмртно завјештање Црногорцима да буде сахрањен „у ону цркву на Ловћену” коју је он сам пројектовао и посветио своме стрицу и духовном оцу Светом Петру Цетињском. Владика је подсјетио на то да су Његошеве кости шест пута преметане и вађене из гроба.

Освећење славског колача у родној кући Петровића

јул / 2013 / svetigora

11 Митрополит Амфилохије са свештенством и вјерним народом на Његушима

ри у Христа Бога од Дјеве рођенога и васкрслога из мртвих и зато је њихово дјело освештано и зато је Црна Гора њиховог времена постала углед и примјер свих европских држава. Све дотле докле Црна Гора буде темељила своје биће, своју истину о себи на тој мудрости, на тој истини светопетровићкој, светопетровској, на тој истини Христа – вјечнога Слова Божијег, које је ни из чега све створило и које је уткано у свеукупну творевину Божију – на том темељу Христовог Васкрсења и на правди, оној правди која је у имену Божијем, све дотле ће Црна Гора заиста бити оно што је постала у вријеме Петровића. Остане ли без тога, она се претвара у љуштуру, у мртво тијело без срца и без душе – почиње да говори туђим језиком, да живи туђим животом, почиње да губи саму себе и своје мјесто у историји, своју улогу у историји. Даће Бог да то свето сјеме светородне лозе Петровића, сјеме Петра II, цетињског Пустињака и Светога пророка ловћенског, поново васкрсне у Црној Гори и Црногорцима… Овдје и са овога мјеста позивам и себе и све нас – на првом мјесту Петровиће, а онда и нашу владу црногорску, да обновимо цркву Светога Ђорђа, задужбину Петровића на првом мјесту, на другом мјесту да заједно са њом обновимо и цркву Светог Петра Цетињског на Ловћену, да би у њој нашао покоја тај велики ловћенски Пророк и изузетни цетињски Пустињак, Петар II Петровић Његош.“ Присутне је поздравио и Ђорђије Петровић, који је захвалио митрополиту Амфилохију и свима који су дошли на Његуше, на њихову крсну славу. Своје стихове о Његошу су казивали пјесници Ранко Јововић, Милутин Мићовић, Андрија Радуловић, Милица Бакрач и Вишња Косовић. Наступили су и гуслари Жељко Бугарин, Јован Лакићевић и Светозар Зековић и црквени хорови из Подгорице. Приређена је и славска трпеза љубави у метоху острошком на Његушима.

svetigora / 2013 / јул

Митрополит Амфилохије је након Литургије подијелио васкршња јаја, а дјеца с вјеронауке су извела кратак празнични програм. Потом је у Његошевој родној кући благосиљан славски колач у присуству славара браће Ђорђија и Мирка Петровића и њихових укућана са Његуша. У родној кући Петровића митрополит Амфилохије је честитао славу Петровићима и свима свечарима који славе Светога великомученика Георгија, рекавши између осталог: „У овом дому, драга браћо и сестре, гдје се налазимо, прије двјеста година од часнога и честитога Тома и супруге његове Иване родио се цетињски Пустињак и ловћенски Пророк, Петар II Петровић Његош. Овдје се родио, овдје је зрно његово клицом заметнуло да би плодом починуло на распетом Ловћену, али да би плодом својим уродило и унијело се то свето сјеме његово, зрно његово у житницу Царства Божијега, Царства вјечнога и непролазнога… Мали Раде, овдје рођен, стасао је и узрастао у једну од најзначајнијих личности не само Црне Горе него хришћанске Европе и свеукупнога Словенства. То је постао и то је до дан данас остао, како он тако и светородна лоза Петровића. И његов стриц, Свети Петар Цетињски и сви до краља и господара Николе I Петровића, сви су они темељили и свој живот и живот своје породице, свога братства, живот Његуша, живот Црне Горе на вје-

12 Пјесници Његошу - у родној кући Петровића

- свети свједок Христовог Васкрсења

П

Тропар Светом Петру Другом, Ловћенском Тајновидцу - глас 4 -

Богоизабран Петром Светим стрицем Од ране младости служио си Господу и страдалном своме роду Вођен искром огња бесмртнога Извео си из блатне земље Клицу небесног живота, Постао глас вапијућег у пустињи. Славећи Онога који Ти показа свјетлост Топио си се у химне божаствене радости, Оплакивао биједну судбу људску. С надеждом си приступио Престолу Вишњега, Петре нови, Ловћенски Тајновидче, смирено си се одазвао на позив Христа Човјекољупца, Да Га у бесмртне хорове вјечно славиш.

Кондак

- глас 6 -

Великомучеништвом живота својега и гроба твога Ловћенскога Петре Цетињски Боговидче, Свештенослужитељу олтара свесветија, Ваистину посвједочио јеси Да васкрсења не бива без смрти. Зато заједно са тобом огњеним поетом појемо химну божаствену Богу Слову Предвјечнога Оца у человјечество обученом, из гроба вјечном свјетлошћу засијалом: О Преблаги, Тихи Учитељу Слатка ли је света бистра вода С Источника Твога бесмртнога! Од Твога су св’јетлога погледа Уплашене мраке ишчезнуле, Од Твога су хода свештенога Богохулни срушени олтари Васкрсењем смрт си поразио Небо Твојом хвалом одјекује Земља слави свога Спаситеља.

јул / 2013 / svetigora

Христос воскресе! рви свједоци и прве благовјеснице Христовог Васкрсења биле су Жене Мироносице, које управо данас, у ову другу недељу по Васкрсу прослављамо. Прва благовјесница Христовог Васкрсења била је Његова Мајка, иако то није непосредно записано у Јеванђељима, са разлога да не би неко рекао: „Ето, мајка је због своје дубоке туге то измислила, како је њен син васкрсао.“ Али се помињу Марија Магдалина и друга Марија, и у сваком случају и Свети оци непрекидно подвлаче и истичу да је међу првима и прва Она дошла, што је потпуно и природно – ко би прије дошао на гроб свога дјетета, ако не она која га је родила. Дакле, Пресвета Дјева, Марија Магдалина и друга Марија и друге Жене Мироносице су прве које су посвједочиле да је Христос васкрсао. Посебно мјесто међу њима заузима Марија Магдалина, која је дошла сама до гроба Господњег, и мислила да у врту поред гроба види градинара, онога који је чувар тога врта, па каже: „Ако си га ти узео“, видјевши да је гроб отворен, „кажи ми да га ја узмем“. А Господ јој каже: „Марија!“, и њој се отварају очи и жели да падне пред ноге Његове, а он јој каже: „Не дотичи ме се, још нисам отишао Оцу своме и Оцу вашему, иди и јави то ученицима“ (уп. Јн. 20, 15-17). И долазио им је Господ првих четрдесет дана до Свога вазнесења, да их посјети и да се са њима срете, и у Галилеји и на другим мјестима – стално се јављао ученицима и другима: и оној двојици на путу за Емаус и Томи, кога смо прослављали прошле недеље, који је посумњао, а Господ га је позвао и рекао му: „Стави прсте у ране моје и не буди невјеран него вјеран“ – и Тома невјерни – који је невјеровао за све невјернике кроз историју до данашњега дана – кликнуо је оне свете ријечи: „Господ мој и Бог мој!“ (уп. Јн. 21. 26-28). Свједоци Његовог Васкрсења су и сви они који су се кроз вјекове крштавали у име Оца и Сина и Духа Светога, милиони њих. Нема веће заједнице, нема веће државе нити је било у историји свијета од те заједнице – заједнице Божијом свјетлошћу обасјаних људи, земаљских народа свих језика и свих боја који се кроз вјекове

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Свечаним литургијским уношењем иконе Митрополита Петра II Петровића Његоша у Цетињски манастир 19. маја, на Цетињу је овај дан на нивоу Митрополије црногорско-приморске установљен као датум његовог празновања као Светитеља Цркве Божје. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је том приликом изговорио бесједу коју објављујемо интегрално.

besjeda

Петар II, Ловћенски Тајновидац

13

svetigora / 2013 / јул

14

сабирају око живоноснога гроба Христовога, око храма Његовог Васкр- овој његовој првој икони, ловћенским сења, око Њега васкрслога, крштавајући се по Његовој заповјести датој Тајновидцем, не само Митрополитом црпрвим ученицима, а онда датој и свима нама, у име Оца и Сина и Духа ногорским и цетињским него и ловћенСветога. Само Господ знаде колико их је, више их је од звјезда на небеси- ским Тајновидцем, јер је заиста био тајма, од пијеска морскога, неизбројан је број оних који су живи, живоносни новидац. И све оно што је видио, Свети свједоци да је Христос васкрсао. нови Петар II Петровић Његош ловћенЈедан од тих свједока, после Жена Мироносица јесте и Свети отац ски Тајновидац, све је то испуњено оним наш Сава, архиепископ и просветитељ српски. То је онај Сава који је два најдубљим виђењем и сазнањем – виђепута ишао у току свога живота у Свету Земљу. Није онда било лако по- њем Слова предвјечнога Оца, кроз кога сјећивати Свету Земљу, данас је то лако отићи до Јерусалима, а онда је је све постало што је постало, као што је требало бродовима и пјешке ићи, путевима дугим све док би се дошло он записао у своме завјештању. Виђење до Свете Земље, до гроба Христовога, до храма Васкрсења, до свете горе Њега не само као Творца неба и земље Синаја… Све је то Свети Сава посјетио ходећи стопама Христовим. Од и свих свјетова, како он каже „свесветисвоје младости, од свога рођења он је ходио путем Господњим и зато је ја“, него и виђењем Њега као Спаситеља, он учитељ пута који води у живот, јер је свједок Христовог Васкрсења, као Искупитеља, као Онога који се „обусвједок Христа Распетога, погребенога и Васкрслога – сав је његов живот ка у чјеловјечество“, како он сам то запиу знаку тога свједочанства, сва његова проповјед је у знаку тога свједо- сује, постао човјек рођен од Духа Светочанства. Сво његово свједочење у његовом народу, с правом названим га и Пресвете Дјеве и који је поживио са светосавским народом, није ништа друго него је свједочење Христа Ва- нама до свог распећа, до Гетсиманске баскрслога и проповјед о Њему. Просвећивање тога народа, не само докле ште „оцрњене издајом“, како сам каже у је ходио овдје на земљи и не само онда када су пренесене његове свете својим светим пјесмама – али Христа не мошти из Трнова града у Милешеву, и не само онда када су његове мо- само распетог и погребенога него Хришти мученички пострадале и спаљене на Врачару, него непрекидно, ево ста васкрслога. до данас, Свети Сава је учитељ пута који води у живот, и просветитељ. Сво његово дјело је испуњено том Просветитељ не само нашега српског народа него је просветитељ свих дубоком надом у бесмртност, у вјечност земаљских народа, јер то и јесте својство Светих Божијих људи, да они човјекову, не само у вјечност људске не припадају само једном народу, већ припадају – јер су Божији људи – душе. То је толико њему било кристалсвим земаљским народима. но јасно да је у свеукупном свом дјелу Послије Светог Саве, велики свједок Христа Васкрслога и својим жи- до упокојења говорио о бесмртности вотом, и својим дјелом, и својим ријечима, и својом светошћу, и својим људске душе. Остале су записане и оне просветитељством јесте наш отац Свети Петар Цетињски Чудотворац, његове чувене ријечи: „Ако исток сунце чије мошти овдје цјеливамо. Он је заиста и својим моштима потврдио свјетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, Христа Васкрслога, јер откуд би се сачувале његове мошти овако цјело- ако земља привиђење није, душа људска купно до дана данашњега да није га се дотакао огањ Христовог Васкрсе- јесте бесамртна. Ми смо искра у смртну ња. Када смо пресвлачили Светог Петра Цетињског, слава му и милост, прашину, ми смо луча тамом обузета.“ прије неку годину заједно са садашњим патријархом нашим Иринејем, Нико на овом језику, а бојим се ни на неонда смо видјели да је заиста Свети Петар сачуван цјелокупан, од браде ком другом европском језику није напидо прстију на ногама сачувана је кожа, жута и златна Светог Петра Це- сао тако дубоко свједочанство о вјечнотињскога, прво сахрањенога па онда извађенога из земље 1834. године, сти и бесмртности људскога бића као у вријеме његовог младог наследника Петра II Петровића Његоша. Све- што је то урадио синовац Светога Петра, ти Петар Цетињски шта је друго него живи свједок Христовог Васкрсе- њиме надахнут, њиме васпитан – јер све ња, зато је и његова ријеч била тако моћна, зато његов благослов и до оно што је учино Петар II, све је он то наданас одјекује у људским срцима и душама, али зато је и његова тешка учио поред кољена свога Светога стриријеч, његова клетва пуна снаге, као што је била клетва Светих пророка ца, који га је изабрао, записавши у своме старозавјетних и новозавјетних, који су се борили против зла, против де- завјештању да је он његов наследник и монске силе и против мржње, нарочито против братске мржње, отровне, да се нада да ће бити човјек од посла и која је нажалост наслеђе и наше, али није само наше него свих земаљ- разума по мјери коју му је небески Отац ских народа и земаљских људи. подарио. Тако се то и показало кроз сав његов живот: сав његов живот, његов Свједок Христа Васкрслога земни подвиг и његова поезија, његово Још један свети, попут Мироносица, попут Светога Саве, попут Све- дјело у служби Бога и народа све је то у тих Божијих људи, попут његовог стрица Светог Петра Цетињског, јесте знаку Христовог Крста, Христовог раси несумњиво Петар II, Митрополит цетињски, Пустињак и ловћенски Тај- пећа, у знаку Христове смрти, у ношењу новидац, како је већ написано на његовој икони коју овдје видите по- крста. стављену, унијету литургијски данас, на овај свети дан у храм Рождества „Крст носити нама је суђено, страдаПресвете Богородице Цетињског манастира. Постављену на мјесту гдје ње је крста добродјетељ“ – у тим ријеје и лик његовога Светога стрица, овдје на иконостасу и овдје у овом све- чима сажима се све оно што је Петар II том храму гдје је почивао неколико првих година, све до 1855. Септембра Петровић написао, да би добило свој мјесеца те године његове су мошти пренијете у његов храм, храм који је врхунац и своју пуноћу у завршним стион подигао, који је он пројектовао, који је он утемељио, заповједивши ховима његове Луче микрокозме напиЦрногорцима да га тамо сахране и поновивши ту своју заповијест у свом сане овдје у његовој ћелији, овдје изнад завештању. Пренијет је на Ловћен, тако да је с правом назван, ево и на светога храма Свете Госпође у вријеме

јул / 2013 / svetigora

великог четрдесетдневног поста. За творевине и оплакичетрдесет дана није излазио влади- вао, као што каже у ка Раде из ћелије него је сио и у четр- завјештању, биједну десет дана до Васкрса – од Адамовог људску судбину. Стуизгнања из Раја, кога се сјећамо на пио је пред лице Бопочетку Великог поста до Христовог жије, како сам каже Васкрсења – он је писао Лучу микро- „под његовим лолом козму. Попут једног другог великог да вјечни сан борави светитеља Цркве – Светог Григорија или у вјечним хоровиБогослова, који је такође, остало је то ма да га вјечно слави“ као записано, проводио у посту, молитви што се и догодило. Од тада, и подвигу четрдесетодневни пост и па ево до данас и до краонда је написао на крају једну пјесму ја свијета и вијека, он је један на Васкрс: „Теби који си вјечни ум“, од оних који поје у хоровима анкаже Свети Григорије Богослов, „при- ђелским о којима је писао, који су носим првине мога ума и мога разу- га водили у тајне овога и онога свијета. ма у овај свети дан, теби који си вјеч- У њиховим хоровима, у хоровима Светих но Слово, вјечна Ријеч и вјечни Логос пророка, Светих апостола, Светих мученика, Божији, приносим првине мога сло- у хору у коме поје пјесму Христу Богу његов стриц ва, моје ријечи“. „Теби која си вјечна и учитељ Петар I Петровић Његош, у хору у коме поје и непролазна Ријеч“, мислећи на Хри- Свети отац наш Сава архиепископ и просветитељ српски, поје пјеста Господа, „а теби који си Дух Свети сму непрекидно и Свети Петар II цетињски Митрополит и ловћенски ТајноЖивотворни, и теби приносим срце видац. своје, душу своју, ум свој, биће своЊегошев Живоносни Гроб косовски је, прослављајући свето Твоје васкрИ ево данас на овај свети дан – и није случајно што је то баш данас на овај сење“. Ништа није мање снажна ни она завршна пјесма Петра II Његоша дан Жена мироносица и на овај дан Преноса моштију његовог учитеља тау Лучи микрокозми: „О преблаги тихи кође Светога Саве – уноси се литургијски свечано икона у овај свети храм. Учитељу, слатка ли је света бистра Овдје гдје је духовно стасао, духовно прогледао, гдје је прослављао Бога и вода с источника твога бесмртнога. гдје је мученички страдао за вјеру, тврду Божију вјеру православну, и за свој Од твога су свјетлога погледа упла- народ жртвујући се за њега; баш у ове дане када је поново покренуто питање шене мраке ишчезнуле, од твога су обнове његовога гроба, цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену. Његовог хода свештенога богохулни срушени гроба, који је својим мучеништвом од 1855. године до 1879. г, од 1879. до 1916. олтари, Васкрсењем смрт си поразио, г, од 1916. г. до 1925. г, од 1925. г. до седамдесетих година, нарочито својим муземља слави свога Спаситеља.“ чеништвом од седамдесет четврте године, својим разорењем, постао причаТо је суштина свједочења и све- стан Христовом гробу. Као што је он – боговидац и богозналац и тајнозналац укупног дјела и подвига Петра II који се жртвовао и приносио за свој народ – написао и оне велике истине: Петровића Његоша, владике Рада; „Наде више нема ни у кога до у Бога и у своје руке, надање се наше закопало као и оно што је изговорио легавши на Косову у једну гробницу“, Петар II је кроз Христов гроб, кроз издају у Гетна странац свога стрица приликом симанској башти, кроз Христово васкрсење сагледао судбину свих свјетова, свога упокојења: „Пресвета Троји- судбину свих земаљских народа а посебно судбину свога народа, нарочито це остављам ти на аманет Црну Гору, кроз Косово и кроз Милоша и вјеру Обилића и кроз великомученика косовПресвета Богородице спаси нас, ар- ског Лазара. Јер и тамо је пјевао и оставио запис: „Весели се праху Немањиханђеле Михаиле прими у твоје руке ћа, Немањића и Хребљановића“ то је Његош, то је његово осјећање људског моју грешну душу“, то је изговорио, то страдања, људске патње, борбе између добра и зла, између Сатане и Бога, је записао Петар II Петровић Његош између лажи и истине, између мрака и између свјетлости, његово сазнање је и упокојио се и прешао у безобални дакле ту записано а нарочито у овим ријечима о косовској гробници. океан Царства небескога, примљен Не вјерује он у безнађе, па ће рећи: „надање се наше закопало на Косову у наручје Христово, као што је и сам у једној гробници“ – није изгубио наду, није губио ни једног тренутка ни што посвједочио славећи Бога у своме за- се тиче њега самога цетињског пустињака и ловћенског печалника, није гувјештању, у најљепшем завјештању био наду сукобљавајући се са великим страшним злом гледајући како „ад на написаном људском руком: „Слава њега са проклетством риче, све му гледа грдна судилишта“, и будући свјестан Тебје показавшему нам свјет, слава ти да је поред врата изнико тартара. Нико тако дубоко није доживио ужас зла који си нам показао свјетлост, твоје је демонског, сатанског колико је Петар II Петровић Његош и нико тако дубоСлово све из ничега створило, твом ко није доживио тајну Христовог Васкрсења и спасења и утемељио су своју Закону је све покорно, ја сам у току вјеру у своје биће и у времену и у вјечности управо на Гробу, али на гробу свога земнога живота дивио се тво- живоносном. И његов гроб и косовска гробница и сви гробови земаљски од јим чудесима Господе и хвалио и за- Адама до данас док је свијета и вијека, сви се они огледају у гробу Христовом, хваљује му „хвала ти Господе што си који је гроб живоносни, који није гроб безнађа, таме, смрти, пролазности и обдарио љепотом душе и тијела над ништавила него је живоносни гроб – дародавац вјечнога и непролазнога милионима“, и читавог живота про- живота и вјечнога и непролазнога људскога достојанства. Велика је дубока слављао је Господа и љепоту Његове истина, чији је свједок Свети Петар II Петровић Његош и надамо се да ће и

15

они који га воле, који га до одређеног степена и разумију, да ће они схватити да није његова величина у томе што је био господар Црне Горе, иако је и то и те како значајно. Његова величина је у томе што је био најбољи пјесник који је написао своју поезију на српском језику и у томе је ненадмашан. Његошева величина управо јесте у томе што је он свједок да над „свом овом грдном мјешином опет умна сила торжествује“, зато што је он појао химну свемогућем Богу и сав његов живот није ништа друго него је химна божанској доброти, божанској љепоти, божанској мудрости, оплакивање биједне судбине људске, сагледавање ужаса демонског и сатанског а које разара људско биће и људску судбину. Са друге стране он ни једног тренутка, и у томе јесте његова величина, не губи надежду. Не губи надежду ни на Косову претвореном у гробницу, не губи надежду ни када сам се примиче гробу, него са том надеждом ступа пред лице Божије, да Га вјечно прославља. Не губи надежду ни у будућност свога народа иако су они који

svetigora / 2013 / јул

Света архијерејска литургија у Цетињском манастиру, 19. мај - дан уношења иконе Св. Петра Цетињског II у манастирску цркву.

16

устају против њега били много моћнији, много снажнији па и данас су исто тако моћни и снажни. Не губи наду ни онда када постаје свјестан зла домаћега опакога и отровнога у његово вријеме, и још опакијег и отровнијег зла домаћега у ово наше вријеме, никада он не губи наду и учи и нас да не губимо наду. Учи нас управо темељећи ту своју наду и нашу на Христовом живоносном Гробу, на своме гробу који ће васкрснути са ћивотом Светог Петра Цетињскога на Ловћену. Темељећи ту своју наду у непобједивој сили Христа Бога и Пресвете Тројице, којој предаје на аманет Црну Гору, Пресвете Богородице и Светог архангела Михаила побједника демонске силе на небесима, Онога коме је предао своју душу да је прими и да је принесе на „олтар свесветија“, да би служила Богу као што Му је служила и овдје на земљи. Молимо се њему да нас врати светом путу Христовом Данас, ево, уносећи свечано литургијски његову икону у овај свети храм ми прослављамо Господа што нас је обдарио таквим великим и дивним и чудесним Светитељем, мудрацем, боговидцем и тајнозналцем. Благодаримо Господу што је то

прозрио његов стриц Свети Петар Цетињски, па га је изабрао међу многим својим синовцима и рођацима, посебно је њега изабрао да би он заиста оправдао његово одабрање. Благодаримо Господа, хвалимо и благосиљамо и радујемо се и молимо се Светоме Петру II Митрополиту цетињском, Пустињаку цетињском и ловћенском Пророку и Тајновидцу, молимо се њему да нас научи да нас поведе, да нас пробуди, да нас врати оном светом путу којим је он ходио, путу Христовом, путу Богочовјека, путу његовога стрица, који остаје мјера свих путева и путељака којима ходи његов народ. У то име још једном и безброј пута: Христос воскресе! Радује ме да је данас овдје приликом уношења светога лика Петра II Петровића Његоша и наш Ђоко Петровић, потомак митрополита Василија, да овде имамо и наше браће Руса и других који су овдје, радује ме да је са нама овдје заједно и наш игуман Давид из Аргентине, свештеник наше Епархије буеносариеско–јужноцентрално америчке, који се родио као римокатолик, али је примио Православље и постао свештеник, и ево припада нашој Митрополији, нашој Српској Цркви, и не смета му што се она назива Српска Црква, као што смета некима који би хтјели да и Његоша сликају по својој некој уској слици, да га сведу на свој ниво, онај мали ситни сићушни ниво свој „монтенегрински“, њега кога васиона не може да смјести у себе, ни људска природа. Који не само што је исконски Црногорац и изворни Србин, Цетињанин, Његушанин, него Свесловен, свечовјек, који смјешта у себе не само људску душу и свечовјечанску него и смјешта у себе све свјетове и више од тога – смјестио је у себе Христа Васкрслога, Творца неба и земље, и остао и био Његов живи до данас свједок. Радује ме што су овдје присутни и други Цетињани – предсједник Цетињске црквене општине г. Радусиновић, умировљени председник цетињског града г. Јован Маркуш и сви ви остали, који данас учествујете у овој свечаности уношења литургијског у храм Рождества Пресвете Богородице Светога Петра II цетињског Пустињака, ловћенског Тајновидца и Христоносца. Ово је дан који ће убудуће, ако Бог да, сваке године – поред оног дана његовог упокојења, који се поклапа са даном упокојења његовог стрица (Лучиндан) – бити обиљежаван као дан уношења иконе Светога Петра Цетињског II у овај свети храм. Његовим молитвама, молитвама Жена мироносица и Светога Саве, Господе Исусе Христе Боже нас, помилуј и спаси нас. Амин.

Истина о правој вјери

Друштвено-историјски контекст Његошевог Горског вијенца

ада помињемо историјски контекст Горског вијенца, онда разликујемо двије епохе: вријеме у којем је настало ово дјело и вријеме на које се оно односи. Обје епохе, што се тиче друштвене климе, готово су истовјетне. Турска владавина у Црној Гори представља велики проблем, првобитно за владику Данила, а касније и за владику Петра II, писца Горског вијенца. У домену те владавине, хришћанско становништво остварује извјесна права, нарочито на вјерском плану. Околне области у тежој су могућности да истакну своја права, нарочито када је у питању хришћанска слобода. Петровићи користе могућности теократске владавине и афирмишу слободу не само на подручју своје јурисдикције, већ и шире, гдје год у ропству живи српски народ. Владика Данило Петровић носи титулу чувара Пећког трона, што означава да се преко ове катедре наставља и чува континуитет духовног живота, како је дефинисан још у вријеме Немањића. Каснији наследници владике Данила: Сава, Василије, Петар I и Петар II, имаће сличну улогу. Као учесници драматичних догађаја са Турцима и својима, они наглашавају свијест о своме позиву. Они јесу

и војсковође и судије, и дипломате и писци, али, изнад и прије свега, они су владике – свештеници. Њихово свештенство није у функцији само световних ствари. Прије су све те световне активности у функцији спаса свештеног достојанства. Његошев Горски вијенац настаје у епохи када сила турског режима слаби у цијелој Европи, па и у Црној Гори. Његово присјећање на вријеме владике Данила није случајно. Дуга турска владавина оставила је дубоког трага на свим пољима живота. Кад Турци оду, остаће много тога њиховог. Владика Данило је био за очување аутентичне наслијеђене вјере по цијену највећих жртава. Његош, пишући Горски вијенац, њега уводи као главну личност. Вријеме које обиљежавају сукоби око вјере у Горском вијенцу везује се за владику Данила, који је живио у XVII вијеку. Он је опјеван као вођа – мудрац, који свој народ изводи из агарјанског ропства. Слично Мојсију, и он ослушкује вољу Божју, и није му лако да је спроведе у народу. Главари постављају императив да се изврши истрага потурица, а Данило настоји да нађе неки излаз кроз преговоре. Он слуша разлоге и својих и туђина и колеба се. Његош је ову колебљивост приказао као безгранично стрпљење владике Данила, који хоће да се потурчена браћа дозову памети и сами схвате шта губе ако остану при своме бијесу. Побједничким духом испуњени су и они који су се турчили и они који нијесу.

протојереј – ставрофор ДРАГАН Станишић

К

predavawe

Предавање одржано у Никшићу 9. маја у Епархијском центру, поводом 200-годишњице Његошевог рођења и иницијативе да се на Ловћену врати црква Св. Петра Цетињског.

јул / 2013 / svetigora

17

Најважније питање је: који закон ваља вјеровати и чија је ово земља! Његош драматично наглашава ову дилему, на којој је базиран страшни сукоб, који води до истраге српске или турске. Главари су ријешени да иду до краја. Владика Данило може једино да чека исход догађаја. Процес „истраге“ потурица трајао је више него једно стољеће, али га Његош везује за један дан, Бадње вече и Божић. Игуман Стефан, један од главних ликова Горског вијенца, поздравља подвиг храбрих витезова нашега нарада и чини помен душама погинулих јунака, називајући их вјерним слугама Господа. Потурчена браћа нијесу достојна оваквог помена. У контексту Његошеве традиције, то је најгоре што се једном људском створењу може догодити. Сам ђаво се назива Непоменик. Дакле, у историјским превирањима епохе владике Данила у Црној Гори, истрага потурчене браће појавила се као императив више због небеских циљева, него ли земаљских. Његошеви јунаци више воле да гину у боју са Турцима, него ли да живе са њима у миру. У Горском вијенцу Турци су синоним за тиранију, а тирјанству стати ногом за врат то је људска дужност најсветија.1 На другом мјесту, Његош каже да просто што потурчена браћа промјенише вјеру, али непросто што се Србин не хтје више Србином звати. Звати се Србин значи сјећати се историје (старе славе). Потурице не дају споменути ни Косово, ни старе витезове који су и њихови преци – више воле Мухамеду дан клањања један него што су се вјековима крстили.

svetigora / 2013 / јул

Историјски контекст у вријеме владике Данила био је врло сложен. Са једне стране, Турска империја била је упорна у својој доминацији, а са друге, Млетачка република је тајно настојала да Црногорцима наметне латинску вјеру. А од свега, било је најтеже изаћи на крај са својима.

18

Тајну људске личности Његош везује за духовно и историјско наслеђе. Вјерност том наслеђу врло је јака код његових јунака. Спомен Вишњег Бога, крста и великих јунака, јако је предање које надахњује покољења. То надахнуће љути Турке. Они кажу: Крст је једна ријеч сухопарна... Турци хоће мир у Црној Гори при фактичком стању ствари, не узимајући у обзир ни прошлост ни будућност. Друштвено-политички контекст у вријеме владике Данила био је врло сложен. Са једне стране, турска империја била је упорна у својој доминацији, а са друге, Млетачка република је тајно настојала да Црногорцима наметне латинску вјеру. А од свега, било је најтеже изаћи на крај са својима. Видимо како Његош у Горском вијенцу каже: Бијесна се братства истурчише или потурчи се плахи и лако1. Сви стихови из Горског вијенца у току текста биће цитирани према издању: Петар II Петровић Његош, Горски вијенац – Луча микрокозма, Обод – Цетиње и Просвета – Београд, 1984.

ми. Опстанак у таквим условима, у духовном смислу, био је доведен у питање. Истрага потурица у Горском вијенцу има и одређени симболички смисао, који је могуће схватити различито. Тирјанство и неправда увијек ће бити изазов са којим се суочава свако на овој земљи, али, читајући Горски вијенац, охрабриће се да му се супротставља. Својеврсни парадокс да буде што бити не може, редовно је присутан у домену драматичних збивања Горског вијенца. Права вјера у Његошевој пјесничој визији означена је као кукавна сирота. Игуман Стефан овоземаљским мјерилима претпоставља дубље законе живота. Он је физички слијеп али очима вјере спасоносно сагледава и разликује ствари и даје о свему изузетно вриједне судове, којима се диви и сам владика Данило. Кроз проповијед игумана Стефана представљена је способност и сила праве вјере, кукавне сироте, којом се планине помјерају. Овдје је побједа над противником аналогна смјени свјетлости над тамом. По правилу, послије страшних страданија, која су слика Христовог страдања, долази Васкрс. Игуман Стефан је препун те васкрсне радости и она му даје снаге да пјева и кад чује најгоре вијести о страдању своје браће. Права вјера у Горском вијенцу, са једне стране, јесте кукавна сирота, а са друге, препуна је наде у Васкрсење, које је синоним побједе над смрћу и силама таме. Сви Његошеви позитивни јунаци боре се за поредак у којем ће доћи до изражаја права вјера. У Горском вијенцу идентитет вјере везан је и за временски поредак. Велики црквени празници узимају се као дани најважнијих састајања и договора. Овим се изражава вјера у Божје покровитељство, без којег нема спаса од зла. У те дане врши се Божја служба, када се окупља велики народ, и то је прилика да главари предоче праведну ствар и сагледају подршку народа. Та подршка се манифестује кроз спремност на жртву. Жртвовање за вјеру и отачаство најважнији је критеријум вјерности. Страдање није сврха само себи, јер има страдања која имају и која немају смисла. Страдање се увијек доводи у аналогију са неким примјером славних мученика из прошлости, које је Бог прославио. Страдање којем не следује свети спомен, узалудно је. Зато се при сваком подвигу Његошеви јунаци спомињу славе својих предака и надахњују се њиховим дјелима. Права вјера је неспојива са егоизмом. Заједништво је контекст у којем се афирмише појединац који је готов да положи свој живот за брата. Та готовост прославља се у пјесми. Сви значајнији догађаји дефинишу се пјесничким језиком. Пјесма даје полета да се подражавају опјевани подвизи. Подвизи или жртва узводе човјека до светитељског достојанства. Светиња је стварност праве вјере. Постати дио те стварности је смисао живота. Без светиње живот губи смисао. Зато се наглашава бесмисао примања ислама, јер је гажење своје истините вјере гријех према светињи. Светиња је схваћена као савршенство које Бог даје онима који живе врлинским животом. Празници су дани када се прослављају Божја савршенства. Свједоци и носиоци тога хватају се у коло. Кола у Горском вијенцу израз су наслеђа које се преноси са кољена на кољено. Његош их назива пјесмом из главе цијела народа. Овдје се под народом могу схватити, осим учесника кола, и они који су играли раније и који ће тек играти. Коло увијек почиње поменом Вишњега Бога.

Прослава Васкрса у Митрополији црногорско-приморској

РАЈО Војиновић

reporta`a

Христово Васкрсење мијења небо и земљу У

јул / 2013 / svetigora

свим храмовима Митрополије црногорско-приморске Васкрс је 5. маја прослављен свечаним васкршњим Литургијама, а најсвечаније је било у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје је Свету архијерејску литургију служио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Митрополит је претходно у зору улицама Цетиња предводио Васкршњу литију, а онда у Цетињском манастиру служио са свештенством и вјерним народом свечано Васкршње јутрење. „Христово Васкрсење је најзначајни, најсабирнији догађај од настанка свијета до данас и до краја свијета и вијека. Ако Христос не би васкрсао, онда бисмо ми били нико и ништа и џабе бисмо се рађали на овој земљи. Христово Васкрсење је мјера људске историје, мјера човјечанства”, рекао је владика Амфилохије на Литургији у подгоричком Саборном храму.

19 Митрополит Амфилохије са свештенством у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Васкрс - Св. архијерејска литургија у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

svetigora / 2013 / јул

Он је нагласио да Васкрс није само обичај, већ да је „то догађај који мијења људски живот, људску судбину, који мијења небо и земљу, који мијења човјеков пут и који човјека од смртнога претвара у бесмртнога, од пролазнога у непролазнога”. „У знаку Христовог Васкрсења је сва историја српскога рода и нашег народа и сва историја Црне Горе”, рекао је владика Амфилохије. Митрополит црногорско-приморски је подсјетио на страдање грађана Подгорице на Васкрс 1944. године, за које су одговорни савезници у Другом свјетском рату, као и страдање српског народа на Васкрс 1995. у БиХ и 1999. године на Косову и Метохији. „На овај дан се сјећамо оних који су пострадали, молећи се Богу да их упокоји тамо гдје сија свјетлост Божија”, рекао је митрополит Амфилохије.

20

Он је истакао да се на данашњи дан моли и за оне који су на власти у Црној Гори, посебно за црногорског премијера Мила Ђукановића: „Он каже да је атеиста, а даће Бог да и он буде просвећен свјетлошћу Христовог Васкрсења, јер другачије не би могао да сједи на столици краља и господара Црне Горе Николе Петровића, часног и честитог хришћанина, који је славио Христово Васкрсење”, истакао је Митрополит. Након Свете литургије прочитана је Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а вјерницима су подијељена васкршња јаја. Митрополит Амфилохије је затим присуствовао традиционалном Васкршњем сабору у Вирпазару, гдје је благословио присутни народ и дјеци подијелио васкршња јаја.

Питање о Богу П

доктор Права и Теологије. Са јелинског презвитер Никола Гачевић

јул / 2013 / svetigora

итање о Богу је прастаро и увијек савремено. Прису- туре, док амерички интелектуалац Ноам Чомски ство или одсуство Бога, као главно питање, непрестано говори о етичкој кризи код интелектуалаца и наје пред нама. И данашњи глобализовани човјек поставља учника. Такође француски социолог религије Фреиста питања: Шта је Бог? Гдје је? Шта чини Бог за мене? Да дерик Ленуар пише да је човјек ослобођен од вјере у ли да вјерујем у Бога или не? Често философи, политичари, Бога донио Аушвиц, Гулаге и Хирошиму. Међутим, чак интелектуалци, научници, умјетници постављају ова пита- и познати атеисти, као што су Денет и Онфро, трагају ња и баве се питањем о Богу. У мери у којој технолошке на- за Богом. уке напредују, ово питање постаје примарно. Потврђује се на крају да је душа пуна чежње. ЧоУтврдило се да колико год да се води вјек тражи насушни хлеб, тражи Творца и Створитерат против Бога, колико год да се ља свога. настоји да се Бог сабије у један Не заборавимо – прво што је видио човјек пошто ћошак, у толико се повећава је створен био је Бог. Његова координата је Бог, зато осјећај незадовољене ду- што има божански печат на себи. ховне празнине и у толико Човјек – и сваки човјек – религиозан је, дакле се трага за Богом. „захтијева“ Бога и има усађену религиозност у себи. Познати италијански Проблем је погрешно поимање о Богу, као и то гдје писац Умберто Еко изја- Га тражи. вљује да нико не треба да Међутим, постоји тумачење и Тумач. Налазе се на заборавља улогу коју има Би- путу за Емаус (Лк. гл. 24). блија у развоју европске кулАрхимандрит Хрисостом Папатанасиу,

21

Великдан у Скадру

- Христос воскресе и радост донесе! С

svetigora / 2013 / јул

а благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и цијеле Албаније г. Анастасија, и ове године, већ по традицији, свештеници Митрополије црногорскоприморске служили су Литургију у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра, на Васкрс – Великдан. Окупљени вјерни народ са радошћу је дочекао делегацију Митрополије црногорско-приморске: шефа кабинета митрополита Амфилохија протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, монаха Јустина Мреновића сабрата Цетињског манастира, теолога Александра Вујовића, уредника катихетског програма Радија „Светигоре“, и Јована Никчевића. У току службе причестио се велики број дјеце и вјерника који су дошли и из Враке и Скадра и околине, као и из многих мјеста из Црне Горе, да на данашњи дан баш овдје прославе Великдан, како они називају Васкрс. Након причешћа, освештавања јаја и подјеле васкршњих пакетића дјечици, сабране је прво поздравио о. Радомир Никчевић, честитајући овај свети дан овој Цркви и вјерним сабраним око ње, између осталог рекавши: „Драга браћо и сестре, срећан вам празник над празницима, како су га ваши преци звали, и како га ми поново почињемо звати Великдан, нај-

22

Делегација Митрополије црногорско-приморске са вјерним народом испред цркве Пресвете Тројице у Враки код Скадра.

већи дан. Нема већег дана од дана Васкрсења Христовог, зато што је то залог да и наш живот није коначан овдје на земљи, и да ћемо ми васкрснути, и нема већег залога за човјека и обећања од тога“. „Ја вас све поздрављам и желим да свјетлост овог празника насели домове овог града, да се умножи љубав и свако добро међу вама, да се враћамо оним вриједностима којима су живјели наши и ваши преци на овом светом простору. Ово су темељи нашег народа, ту су наши преци одгајали своје породице, ту су се Богу молили. Нека благодат васкрслог Христа буде са свима вама“, закључио је прота Радомир, замоливши монаха Јустина Мреновића, поријеклом из Враке, чији су преци морали да се иселе 1934. г, да се обрати сабранима. Он је сабраном народу између осталог рекао: „Христос воскресе, драга браћо и сестре! Ја сам дошао овде да захвалим вама, јер ви својим постојањем потврђујете Васкрсење и празник Васкрсења. Овај народ овде је био заборављен и фактички уништен за време безбожне владавине. Међутим, ви сте доказ да се он поново обнавља, то је та сила Христова, сила Васкрсења…“ Након литургијског сабрања прота Радомир Никчевић је подијелио дјечици стотинак васкршњих поклона,

АЛЕКСАНДАР Вујовић

reporta`a

ПОВЈЕРЕЊЕ ЖЕРТВО, ГОЈКОВИЦЕ Куд год кренем, болан, свуда Скадар Дочека ме и суре литице, Да те отмем зиду нисам кадар, Повјерење жертво, Гојковице!

Монах Јустин, сабрат Цетињског манастира са старицом Јаном Брајовић-Јакоја.

као благослов митрополита Амфилохија, и књига у издању ИИУ „Светигора“. Лијеп и потресан сусрет након литургијског сабрања, догодио се у породици Брајовић-Јакоја, гдје се делегација Митрополије срела са старицом Јанком (Јаном) Брајовић-Јакоје, чија је мајка од рода Мреновића, као и о. Јустин. Овом приликом она је са сузама у очима од среће пољубила руку о. Јустина, са ријечима: „Сине, дај ми да пољубим руку своје мајке“. Након поздрава са старицом Јанком–Јаном, васкршње славље је настављено у ресторану подно Скадарске тврђаве, гдје су делегацију Митрополије поздравили представници Срба и Црногораца из Скадра. Павле Брајовић, предсједник Удружења „Морача – Розафа“ је заблагодарио митрополиту Амфилохију и проти Радомиру што брину за православне у Враки, Скадру и околини, и долазе на велике празнике и редовно служе службе Божије. Он је рекао: „Овај велики данашњи дан, Великдан, за нас је благослов, и ми празник Васкрсења Христовог у Скадру зовемо Великдан, и то је богатство Скадра, што ми тако зовемо овај празник. Благодаримо митрополиту Амфилохију и о. Радомиру Никчевићу, и делегацији Митрополије што нам враћају вјере и што нас уче како треба да будемо прави хришћани. Пуно смо вам захвални што нас не заборављате“, закључио је у поздраву добродошлице г. Брајовић. Делегацију су поздравили још и г. Симо Ајковић, предсједник православног братства „Свети Јован Владимир“ из Скадра, и Србин мухамеданске вјере г. Гано Мучић.

Откада си са очима кула Постанула клетог града свога, Небеса су твоју јеку чула И плач Јова – дојенчета твога, Коме младе дојке још млијече Из прозора вјечитога зида, Свете дојке твоје још лијече И зидаре, остале без вида, Зато што те узидаше давно У темеље кобног Костурграда, Над којим је и ледно и тавно Подне било када млада страда. Чујем Рада Неимара молиш За прозоре за дојке и очи: Да подајаш и гледаш ког волиш Земља с небом докле се суочи. Момир Војводић, Скадар, 2013.

• Костурграда – Скадра, око кога је толико костура јуначких, колико би било довољно кости за његове зидине.

јул / 2013 / svetigora

У цркви Пресвете Тројице у Враки, Васкрс 2013.

23

Прослава празника Светог Василија Острошког

svetigora / 2013 / јул

Да правда Божја завлада

24

РАЈО Војиновић

Д

reporta`a

есетине хиљада поклоника из свих крајева свијета стигло је 12. маја у манастир Острог да се поклоне моштима Светог Василија Острошког Чудотворца и прославе име Божије чија се слава пројавила у његовим светим моштима. Литургијским сабрањем началствовао је Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење Преосвештеног Епископа средњоевропског г. Константина и великог броја свештеника, свештеномонаха, ђакона и вјерног народа. У архипастирској бесједи сабраном народу митрополит Амфилохије је истакао да је Свети Василије Острошки најдивнији свједок Васкрсења Христовог, славе Његове и путоказ и образац свима нама. Митрополит је и овом приликом подсјетио на важност очувања косовског завјета истакавши да треба да урадимо све да се кандило вјере не угаси у светињама Косова и Метохије. „Ово наше сабрање није ништа друго него додавање уља у то кандило на начин како је то рађено од времена Великомученика косовског Лазара па све до наших нових времена”, нагласио је владика Амфилохије, „Неправедно и нечасно издавати светиње не приличи часним и честитим људима, часним државницима, а оно што треба да знају и браћа Албанци је да је отето проклето и да никоме не може добра донијети”, рекао је Митрополит. „Зато се и молимо Господу и Светом Василију Острошком да правда Божија завлада и у Црној Гори, и на Косову и Метохији, и у Сирији и у цијелом свијету”, закључио је митрополит Амфилохије.

svetigora / 2013 / јул

26 Саборна црква Светог Василија Острошког у Никшићу

ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА ЉУДИ НА СВЕТОВАСИЛИЈЕВСКОЈ ЛИТИЈИ У НИКШИЋУ

Т

радиционална свенародна литија, предвођена вало на десетине хиљада људи из свих крајева Црне бројним свештенством, монаштвом и са више ар- Горе, Херцеговине и Србије кренула је испред никшићхијереја наше свете Цркве, прошла је на празник Све- ког Саборног храма и прошла главним улицама Никтог Василија Острошког, у послијеподневним часови- шића, заустављајући се на неколико мјеста како би се ма улицама Никшића. читало Свето јеванђеље и узносиле молитве Христу Литију су предводили Високопреосвећени Ми- Господу. трополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Сабрање у славу Светог Василија Острошког ЧуПреосвећена Господа Епископи: будимљанско-ник- дотворца, који је заштитник никшићке Саборне цркве, шићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, града Никшића и свих његових житеља, на градском средњоевропски Константин, умировљени захумско- тргу је благословио епископ Јоаникије. Владика је похерцеговачки Атанасије и отац Доситеј из манастира здравио присутне архијереје и уважене госте из јавног Хиландара. Упркос киши која је падала, током трајања и друштвено-политичког живота Црне Горе и Србије. свештеног хода, свенародна литија у којој је учество- Народу се потом бесједом обратио епископ Григорије.

јул / 2013 / svetigora

27

poezija

МИЛИЦА Краљ

ЛОБАЊА МАСТИОНИЦА Богдану Жерајићу, Младобосанцу од чије је лобање џелат издељао мастионицу

дрхтав лелуј испод жиле у пределу месечине у белини самог гроба из чеоне кости – зглоба расте плаво крилце свица у поготку првог хица у запису да не труне пролистао век побуне Лазар, Богдан и Гаврило претворени у мастило а џелата стравна рука исписује слог јаука

НЕБОМ РАСЛА БЕЛА ЦРКВА Небом расла бела црква Бела црква – покајница. Ту где траје ноћца мркла Светли глава мученица. Небом зрело црно грожђе. Ситно семе пшеничице. Којекуде, Црни, Ђорђе! Виш крваве Србијице! Обретење. Исцељење. Глава Кнеза. Глава Вожда. Христов венац на Сретење. За Спасење. Искупљење. Небом Мати Троручица. Ситан везак – Слово сплиће. Глава Вожда – Сунчевића За спасења вечно жиће.

svetigora / 2013 / јул

Обретење. Исцељење. Глава Кнеза. Глава Вожда. Христов венац на Сретење. Кроз молитву . Искупљење.

28

Милица Краљ је рођена у селу Каменаре код Крушевца. Објавила је збирке поезије: Двери, Од светлости светлост, Људско месо (награда УКЦГ „Марко Миљанов“); Људско месо (допуњено издање); Небом расла бела црква (награда „ Повеља Кнез Лазар“ и „ Златно галебово перо“); Засејах лан (награда „Печат Унирекса“ и награда Радован Зоговић“ издавачке куће „ Комови“); Икона Грдана (награда Трибине Ријеч „ Ви-

довданска повеља“); Лепи Јован; Мајстори смрти (есеји о песницима самоубицама). Запламти са усана ружа (антологија светске и српске љубавне поезије); Сневне Евине кћери (панорама савременог песништва жена у Црној Гори); Савремена српска поезија у Црној Гори сепарат часописа „ Стварање“); Живи у Подгорици.

ГЛАВА ПРВА

1. Ово су ријечи књиге коју написа Варух син Ниријин, сина Масејева, сина Седекијина, сина Асадијева, сина Хелкијина у Вавилону, 2. године пете, седми дан мјесеца, у вријеме, у које заузеше Халдејци Јерусалим и сажегоше га огњем.

3. И прочита Варух ријечи књиге ове у уши Јехоније сина Јоакимова цара Јудејског и у уши свега народа долазећег ка Књизи, (2цар. 25, 9) 4. и у уши велможа и синова царских, и у уши старешина, и у уши свога народа, од малог до великог, свих који живе у Вавилону на ријеци Суд.

5. И плакаху и пошћаху и мољаху се пред Господом, 6. и сабираше сребро, колико је год могла рука сваког, 7. и послаше у Јерусалим Јоакиму сину Хелкијину, сину Саломову, првосвештенику, и свештеницима и свему народу који се нашао са њим у Јерусалиму, 8. кад он узе сасуде дома Господњег, изнијете из Храма, да се врате у земљу Јудину десетог Сивана (мјесеца), сасуде сребрне, које начини Седекија син Јосијин цар Јудин, 9. пошто је преселио Навуходоносор цар Вавилонски Јехонију и кнезове, и затворенике и велможе и народ земље из Јерусалима и одвео их у Вавилон.

10. И рекоше: Ево посласмо вам сребро, да купите за сребро свеспаљеницу за гријехе, и тамјан, и припремите принос и принесете на жртвеник Господа Бога нашега, (1Језд. 3, 3) 11. и помолите се за живот Навуходоносора цара Вавилонског и за живот Валтазара сина његова, да буду дани њихови као дани неба на земљи.

12. И даће нам Господ крјепост и просветиће очи наше, и живјећемо у сјени Навуходоносора цара Вавилонског и у сјени Валтазара сина његовог и

служићемо њима много дана и наћи ћемо милост пред њима. (Јер. 29, 7) 13. И молите за нас Господа Бога нашега, јер сагријешисмо Господу Богу нашем, и не одврати се јарост Господња и гњев Његов од нас до дана данашњег.

14. И прочитајте књигу ову, коју вам посласмо да се обнародује у дому Господњем у дан празника и у дане пригодне, 15. и да речете: Господу Богу нашем правда, а нама – стид на лицима, као данас, човјеку Јудину и онима који живе у Јерусалиму, 16. и царевима нашим и кнезовима нашим и свештеницима нашим и пророцима нашим и оцима нашим, 17. стога што сагријешисмо пред Господом, и што Му се не покорисмо 18. и не послушасмо глас Господа Бога нашег да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.

19. Од дана у који изведе Господ оце наше из земље Египатске, и до дана данашњег, непокорни смо Господу Богу нашем и отказивасмо се да послушамо глас Његов.

20. И снађоше нас зла и клетве, коју наложи Господ Мојсију слуги своме у дан, у који изведе оце наше из земље Египатске, да нам даде земљу којом тече мед и млијеко као и дан данас.

21. И не послушасмо глас Господа Бога нашег по ријечима пророкâ, које нам је послао, 22. и ходисмо сваки од нас по разуму срца свога злога, служећи боговима туђим, творећи зла пред очима Господа Бога нашег. (Јер. 3, 17)

biblijske kwige

КЊИГА ПРОРОКА ВАРУХА

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

ГЛАВА ДРУГА 1. И испуни Господ ријеч своју коју је говорио против нас и против судија наших, који су судили Израиљу, и против царева наших и кнезова наших и против људи Израиља и Јудеје.

2. Није учињено под свим небом оно што Он учини у Јерусалиму по написаном у Закону Мојсијеву, (5Мој.

28, 53)

јул / 2013 / svetigora

3. да једемо тијело човјечије сина свога и тијело човјечије кћери своје.

4. И предаде их да буду поданици свих царстава око нас, на поругу и издвојеност међу свим околним народима, ондје гдје их расија Господ.

5. И нађосмо се доље а не горе, зато што сагријешисмо Господу Богу нашем тиме што не послушасмо глас Његов.

6. Господу Богу нашем правда, а нама и оцима нашим срамота на лицима као у дан овај.

7. Што је говорио Господ против нас, сва ова зла дођоше на нас.

8. Нисмо се молили пред лицем Господњим, да се окрене сваки од помисли злих срцâ својих.

9. И стражи Господ над злима, и наведе их Господ на нас, пошто је праведан Господ над свим дјелима својим, које нам заповиједи.

10. И не послушасмо гласа Његовог да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.

11. И сада, Господе Боже Израиљев, који изведе народ свој из земље Египатске руком моћном, знацима и чудесима и силом многом и мишицом високом, и прослави своје име, као и у дан овај, 12. сагријешисмо, поступасмо нечасно и неправдовасмо, Господе Боже наш, према свим наредбама Твојим. (Дан. 9, 5) 13. Нека се одврати јарост Твоја од нас, јер нас остаде мало међу народима, у које си нас расијао.

14. Услиши, Господе, молитву нашу и молбу нашу, и избави нас Тебе ради, и дај нам благодат пред лицем преселивших нас, 15. да позна сва земља да си Ти Господ Бог наш, да се име Твоје призва на Израиља и на род његов.

16. Господе, погледај из дома Твога светога и спомени се

29

svetigora / 2013 / јул

30

нас; приклони, Господе, ухо Твоје и услиши нас; 17. отвори, Господе, очи Твоје и погледај: јер неће умрли, који су у аду, којима се узе дух њихов из нутрине њихове, дати славу и оправдање Господу, 18. него душа тугујућа због величине (невоља), која ходи погружена и болна, и очи потамњеле и душа гладујућа, даће Ти славу и правду, Господе.

19. Јер не због оправдања отаца наших и царева наших приносимо мољење пред лице Твоје, Господе Боже наш, (Дан. 9, 18) 20. јер си послао јарост Твоју и гњев Твоју на нас, као што си казивао руком слугу својих пророка говорећи: 21. Овако рече Господ, Сагните рамена ваша и служите цару Вавилонском и сједите на земљу, коју дадох оцима вашим; (Јер. 27, 12) 22. и ако не послушате глас Господњи да служите цару Вавилонском, 23. учинићу да ишчезне из градова Јудиних и изван Јерусалима глас весеља и глас радости, глас младожењâ и глас невјестâ и постаће сва земља неприступна за житеље.

24. И не послушасмо глас Твој да служимо цару Вавилонском, и Ти испуни ријечи своје, које си казао руком слугу Твојих пророкâ, да се изнесу кости царева наших и кости отаца наших са мјеста њиховог.

25. И гле, изложене су врућини дневној и студени ноћној, и помријеше у боловима злим, глађу и мачем и прогонством.

26. И оставио си дом, у коме се призивало име Твоје, до дана данашњега, због злобе дома Израиљева и дома Јудина.

27. И учинио си с нама, Господе Боже наш, по свему снисхођењу Твоме и по свему милосрђу Твоме великом, 28. као што си говорио руком слуге свога Мојсија у дан кад си му заповиједио да запише Закон Твој пред синовима Израиљевим, говорећи: (3Мој. 26, 3.9) 29. Ако не послушате гласа мога, мноштво ово велико и много (народа), претвориће се у мањину међу народима, у које ћу их расејати; 30. јер разумјех да ме неће послушати, будући да је народ тврдоврат и обратиће се срцу свом, у земљи пресељења свога, 31. и познаће да сам ја Господ Бог њихов, и даћу им срце и уши које чују, 32. и хвалиће ме у земљи пресељења свога, и сјетиће се имена мога.

33. И обратиће се од надмености своје и од злих дјела својих; јер ће се сјетити пута отаца својих сагријешивших пред Господом.

34. И вратићу их у земљу, за коју сам се заклео оцима њиховим Авраму и Исаку и Јакову и загосподариће њоме; и умножићу их и неће се умањити. (Јер. 1, 10; 1Мој 12, 7; 13, 15)

35. И поставићу им завјет вјечни да им ја будем Бог и они ће бити народ мој; и нећу покренути више народ мој Израиља са земље, коју сам им дао. (Јер. 32, 38) - наставиће се -

Савка Јевтић Мајка епископа Атанасија Јевтића

Требиње, манастир Тврдош, 4. април 2013. љето Господње

К

јул / 2013 / svetigora

роз кишну и магловиту Црну Гору полако се приближавамо Требињу. Мисли се убрзано смјењују као крши и долине предјела којим пролазимо... Ево је! Херцеговина!... Кршна и стамена! Тиха и мудра! Све одише здравином! Негде је рекао Свети Владика Николај: Херцеговина је српска Кнегиња: На глави јој седа коса(снег), на грудима јој расту смокве и винова лоза, а ноге пере у мору (Јадранском)”. Све одише миром: малене куће са скромно, старински префињено уређеним двориштима, руке Мајки-домаћица, домодржница које су већ посејале своје баште и дечице које им се мотају око скута, стада оваца на пропланку које трага за првом пролећном травчицом... Све је складно и помирено, неусиљено, природно! Све је обасјано Божијим благословом и благословом Светих Божијих Угодника херцеговачких, знаних и незнаних, просијавших и скривених. И сунце је ту. Ненаметљиво и благо, стидљиво а опет довољно присутно да осетите милину топлине коју пружа. Налик је сестри која свако мало промаља лице кроз замагљени прозор, дуго ишчекујући долазак вољеног брата. Манастир Тврдош... Сријећу нас радосна лица радника–трудбеника који су овдје на послушању. Воће је пробехарало, трава зазеленила... примјетно je присуство свеопште радости и мира! Отац Порфирије нас води у цркву. Прилазак Светињи изнова рађа устрепталост у грудима и пресабирање мисли: Гдје стојиш, куд ходиш! Ко је све овим путем пролазио и колики трагови материнских кољена су остали утиснути у поду овога светога храма, док уплаканих лица клечаху у молитви Господу, молећи за своју дјецу! Молећи за мир, здравље и спасење, опроштај и отпуштење гријехова! До сусрета (за мене првог) са Владиком дијели нас неколико тренутака. То није обичан сусрет! Владика ће говорити о својој Mајци, а то је безмало читав један живот који проживљавате док слушате о тим значајним тренуцима који су назна-

чили пут једнога човјека, стремљење његове душе, почетак битисања, живљења, тражења, корака, ријечи, мука и радости... Живот који је на свијет донијела, својом несебичном љубављу и материнском жртвеном сузом одгојила једна дивна Mати. Све што знам о њој самој је њено име и дјевојачко презиме. Оно што наслућујем, чека на потврду. А наслућујем много тога лијепог, јаког, ондашње неисквареног а данас по много чему недокучивог. Наслућујем, јер ми ту слободу даје перо њеног најмлађег, шестог по реду сина, чији записи, бесједе, дјела, молитве поучавају и кријепе хиљаде и хиљаде дјеце широм православног свијета. Моја размишљања се неспретно преплићу са нестрпљивим ишчекивањем радосног сусрета и благослова којим сам данас обрадована. На тренутке ту набујалу ријеку мисли и осјећања заустави манастирска тишина, украшена звуцима природе, која душу окреће Творцу и Његовом небескоме трону. „Владика вас зове горе!“, прену ме из размишљања глас оца Порфирија, ђакона манастирског. Степеницама стижемо до келије: ризницe икона и писаног блага. Поздрависмо се, узесмо благослов, а Владика на њему својствен начин изговори: „Ти си та мутава?!“ Насмијасмо се, мени бијаше мило у души, осјетих се као дијете – тако је и моја бака знала рећи. Заједно гледамо фотографије радосне дјеце – малене дружине Христових војника. Упита нас: „Имате ли ви деце? Колико им је година?“ Мој муж одговори: „Осам, седам и шест.“, „Ха, моји вршњаци“, узврати владика са осмијехом. „Ето, то је све што сам пронашао овде“, рече, пружајући нам црно-бијелу фотографију уоквирену бијелим рамом. „То је са свадбе моје сестре, ово у средини је моја Mајка, ово је отац, а овај доле сам ја са једно девет, десет година.“ Узех рам да пажљивије погледам фотографију. Тражећи сличност

majke hri[]anke ОЛИВЕРА Балабан

I дио

31

svetigora / 2013 / јул

Истинска Богомајка између ње и најмлађег јој сина приметих да јој лице Велико је име Мајке, од Прамајке наше Еве – Мати зрачи неком несвакидашњом љепотом која је како то обично и бива, одраз њене душевне здравине. Тако живота, па до Нове Еве, Богомајке, која је Бога родила млада а већ удаје кћер и то другу по реду. Догодине као човека, Богомладенца Христа, и постала Богородиће, здравља Боже, и још унучади добити. Како је то био ца. Нема већега распона, ширих димензија људскога бића диван обичај, да млади рано ступају у брак. Још чисто- него што је Пресвета Богородица, Адамова ћерка, како га срца и ума, непобркани бјелосветским саблазнима каже Св. Атанасије Велики – која, иако сама невина и без измоле благослов Божији и обремене се обавезом по- личних својих грехова, носи то наслеђе које је Ева навуродице, дјеце... Живе живот стварни, реални, не бри- кла, тај првородни грех. Али Она није додала томе ништа, ну планетарне бриге и муке. Једновремено, тиме што и тако је то наслеђе умртвила, те није била лично грешна, не брину много више доприносе. Ако су и имале про- али јесте наследница и носилац првороднога греха, као блема, то сигурно није било зато што су биле младе и кћи Адамова, a да би преко Ње Син Њен искупио и спасао незреле. Напротив, мушки су се носиле са бригама он- Адама. Изабрао је Њу Бог, и Духом Светим је предочистио, дашњега времена и показивале невјероватну мудрост пред зачеће Сина Божијега, и тако је Она практично била својих маленијех љета. Уосталом, познаје ли ико ијед- безгрешна. Не како уче погрешно римокатолици, да је од зачећа безгрешна, јер онда Она не би имала ону људску ну безбрижну Мати? Гледајући лице ове дивне Мајке ликујем у себи, јер природу, коју је Христос дошао да спасава. Једна заблуда је ово још једна Мајка мојега народа, честита Српкиња, вуче другу, једна јерес вуче другу, и зато је Римокатоличка Мајка хришћанка, као што су: Ана, Јевросима, Милица, црква, нажалост, одступила oд праве, Православне вере. Ангелина, Ивана, Катарина, Милева, Видосава, Зорка и Оно што је такође врло лоше, јесте то што су они одвојимноге друге знане и незнане, чије млијеко никако не ли Богородицу од Христа; код њих је више важна Дјевица Марија, него Богомајка, Oна се и слика тако код њих... бисмо смјели заборавити! Други рам који добисмо да погледамо бијаше још Код нас, Она је увек са Својим Сином у наручју, или је крај љепши. Налик диптиху, у њему уоквирене двије фото- Крста, или крај гроба са Мироносицама, тако скромно да графије: владичиног духовнога оца, блаженог Јустина је често чак и у Јеванђељима назову само „друга Марија“, Ћелијског и Мајке Савке, духовне и тјелесне му роди- скоро да је не именују. Али Она je увек ту, крај Сина Свотељке. га, Богочовека, Сина Божјег који је постао Син Дјевин, Син Док ми кроз мисли одзвањају стихови Св. Владике Човечији. Николаја: „Моја Мајка! Моја Светитељка!“, излазимо на Свети Григорије Палама је дивно показао, у једној свотријем гдје ћемо уз милозвучни пој птица и пчела на- јој Беседи, да се у ствари Господ пo Васкрсењу прво јавио Богородици Марији, јер је Она страдала под Крстом, глеставити разговор о Мајци Савки. Као дијете причу пред починак, слушам и пратим дајући и проживљавајући Његово страдање. Она је просваку ријеч, сваки покрет. Владика започе причу о Бо- шла то Распеће. И како каже Свети Филарет, Mитропогородици, материнству и својој Мајци Савки… лит Московски (из XIX века): „Кад је пророковао Св. Симеон

32

Фотографија са венчања сестре владике Атанасија. Савка Јевтић седи у средини, држећи дете у крилу, а владика Атанасије је одмах испод ње, опружен надесно. Отац владике Атанасија седи последњи с десна, са шубаром на глави.

јул / 2013 / svetigora

Богопримац: да ће и Њој проћи мач кроз срце (Лк 2, 35), то је хоће да буде жена. То је тај пандемонијум нашега вребило то Њено страдање на Голготи. Она је видела и зналa je мена, та вaвилонија или содомија – има она содомија шта је родила, Kога је родила, зна шта је Он, Син Њен, каква мушка, а има и ова женска содомија: кад хоће да изчуда је чинио, и мртве васкрсавао, али се Божјим Промислом врћу своју природу, или хоће да је претворе само у оставља да и Она као човек доживи Голготу Христову, нашу средство за иживљавање, чиме у ствари упропашћуљудску Голготу ради нашег спасења и поистовећења са Хри- ју себе. Говорио је један дугогодишњи духовник: да стом... Таласи туге, таласи потресања срца и утробе насрта- нема жене која обави побачај у било ком стадијуму, а ли су на Њу, али их Она није примала као потоп, него их је да остане читава, и физички и психички, нервно најодашиљала и потапала у бездан поверења, у пучину мило- пре. Али да не говоримо о њима, да говоримо о Mајсти Божије. Али је прошла кроз то: тај мач пробо је и Њено срце. И Она је требала да истински поверује у Христа Распе- кама које су светиња. Црква је Mајка. Права Mајка је тога. Тако је Она по Своме смирењу и поверовала. Како је ре- слика Цркве. Пресвета Богородица се тако и сликала кла и приликом благовешћења Архангеловог: „Ево слушки- у раним хришћанским Црквама, у подземљу, у раноње Господње, нека ми буде по речи Твојој”. Ту је Богородица хришћанским катакомбама Рима и грчких острвља... принела Себе на жртву, и Своје девичанство такође на жртву, Има катакомби где се Богородица слика као Mајка али га је зато и добила у целини и остала Приснодјева. која шири руке у молитви Богу, Христу, коja je Шира Дакле, друга, Нова Ева, Спаситељка прве Eвe, не спаси- од небеса, или држи Христа у утроби Својоj, или на тељка сама собом, како опет погрешно уче римокатолици, грудима, или се једноставно Њему обраћа, како је то него зато што је родила Спаситеља Христа. И кад се ми мо- углавном на иконама Богородице у Православљу, и лимо Њој: „Пресвета Богородице, спаси нас!“, молимо Jој се Она као таква је символ Цркве. То је позната икона тако зато што је родила Спаситеља. Не као да Она спасава, „Деомени” = Молећа се, као у Деисису: кад се моли са раширеним рукама, окренута према Христу. То је икона Богородице – Мајке Црквe. И она је тада слика Цркве, Свети Кирило Александријски je рекао и пиДанас и људи, а камоли жене, заборављају да се радују, сао, у време Трећег Васељенског Сабора у Ефесу (431. па и да заплачу искрено људски, и хришћански. Да подг.): „Богородица је Црква”. несу крст животних и заједничких тегоба, па и брачних Моја је Mајка на Задушнице, ове пролетње, однотегоба. Јесте ли приметили колико је данас самоубистасно Великопосне, месила Проскулице /=Просфоре/, ва у Српском народу? У тешка времена турског, комуоде неко у Цркву однесе ону Проскулицу – тако је код нистичког ропства, и ратовања, није забележено скоро нас зову – а остане у кући joш за свакога покојнога ниједно самоубиство. А данас ? Ова несрећна, фамозна, по једна (ми смо имали до четрдесет предака, деде, прадеде, прасаморекламна, јер гордељива, „западна цивилизација“, бабе, умрлих, погинулих, и децу коју је наша Mајка рађала, али се евроамеричка а папски „непогрешива“, дубоко је нечонису одржала). Отац је то јутро у једној соби палио свевечна, нељудска, античовечна, антиживотна, антихриће наменивши свакоме од њих по једну и ставивши стовска. горе на ону Проскулицу /=Просфору/, и онда је окадио све, и после све то запалиo у један плехани суд, за печење хлеба или неки други метални суд, где све већ да спасава Њен Син кога је Она носила у Својој утроби те свеће изгорe заједно. Просто га је Mајка припремаи у Своме наручју. Она се моли Њему за нас, и за сав свет, и ла да буде кao свештеник у породици, односно да он Њена молитва има велику моћ, јер има слободу и смелост приноси те Проскулице кao спомене = успомене за пред Сином – Богочовеком и Спаситељем. Мајка је то! Истинска Богомајка. Tај распон од Еве до Бо- живе и преминуле, за оне који су од нас отишли Богу, городице – то je Њена и наша тајна, Тајна Христова, Тајна Цр- преминули, или „променули светом”, кaкo наш народ кве. Велика је Њена служба и велика заслуга, и како je обо- каже... Она је ту улогу имала, као нека „свештеница” је остварила – и Еву и Богородицу – онда је то највише што у кући, али смирено и скромно, да нас децу приведе може да оствари истинска Мајка. Мајка наша природна , која Богу. Како нас је тек припремала пред Свето Приченас је родила је светиња, али је исто тако потребно да природна Мајка буде и духовна Мајка, да буде родитељ по телу шће, нарочито Прве недеље Великог Поста. Па како и по Духу. О томе сведоче Свети Оци, као на пример Свети је припремала оца – који је био мало размажен, јединац свог оца, који је седам година био одсутан у ратоМетодије Олимпски, Свети Симеон Нови Богослов. вима за слободу, од Балканских ратова до краја Првог светског рата. Мој је отац остао мали, од 4 године, Српска кућа – домаћа Црква Ја сам имао тај благослов Божији да ми је Мајка таква и онда га је његова Mајка, наша бака Милка, која је била. Она нас је и духовно рађала. Ако не стоји на том по- имала још 2 кћери, мало размазила, као јединца, то стаменту вере у Бога живога, на том чврстом камену – Хри- јест чувала га је и гајила као мушку главу и наследсту, који је Бог поставио као темељ, онда Мајка заиста може ника у кући. Имала је, рекох, још две кћери. Некако да учини много штете. Може не само да не одгаји, узгаји и је и по стомаку био осетљив (и ја можда имам тог наслеваспита своју децу, него да им буде узрок пропасти. Зато ђа од њега) па му није било лако да пости – Mајка га је, Mајка не треба у себи да одваја жену и Мајку. Наше време као свог мужа, пазила као мало дете, да пости прва има ту несрећу, има ту велику саблазан, да су људи најчешће два дана, па да онда трећи оде негде на Пређеосвеодвојили Mајку и жену, дакле родитељку телесну и духовну. ћену Литургију у Цркву да се причести. И тако га је, да Данас имате тај страшан став: да жена неће да буде Mајка, а кажем, припремала и причешћивала. Ми смо то као

33

деца знали, и поштовали, а сами смо и даље постили. Није нам то сметало, јер нас је она тако учила. Мајка много значи, али треба да буде Mајка. Да буде жена која је од мужа свога узета, а онда после да буде и Mајка. У породици, за нас десеторо, деда и баба, отац и Мајка, и нас шесторо деце, то је било нормално. Никакав „комплекс” око тога нисмо имали. Нисмо ни знали шта је то „комплекс”. Живели смо као породица, једна „домаћа Црква”. (Зато је и говорио

svetigora / 2013 / јул

Свети Владика Николај, да је свака српска кућа била „као Црква”, као „манастир”. А то је записао и биограф Св. Деспота Стефана: да је у то време (XIV, XV век) “цела Србија била као једна Црква”).

34

Ја волим да се нашалим са децом, пошто се са њима често играм и шалим, па кажем: ја да сам неки политичар, био бих демагог, дa „заводим и заваравам народ”, али пошто се бавим и играм се са децом – ја сам педагог!

– Деца воле да се њима бавите. Све остало је мање важно. Деца воле игру са њима. И то их одушевљава. Праве Мајке итекако то знају, знају да се играју са децом, јер их воле. И Свети Антоније Велики се некада играо са својим монасима. Достојевски је волео да се игра са децом.

она чувена глумица и лепотица Брижит Бардо је рекла: „Ко им је крив кад су тако несрећне, па морају да се показују и Ева – од срдашца Адамова доказују.“ Она није била фрустрирана, ни оптерећена тиме Када је једну малу девојчицу, други разред што је женско. Слично кад сам касније био једном у Солуну Основне школе овде у Требињу, на веронауци питаи на Теолошком факултету ла вероучитељка Дана држао једно предавање. Tо Станковић из Крагујевје било после пада оне војца (тада је била ђакониса, суне Хунте, па су се појавипруга ђаконa Ацe): „Од чега ли тзв. „анархисти”, млади је Бог створио Еву?“ – људи, који су демонстрираОна каже: „Од срдашца ли улицама; све им је сметаАдамовог!“ – Најлепши и ло, хтели су све да руше… И најтачнији одговор. Тако тог дана у Солуну, главном су деца доживела Mајку улицом где је и Теолошки као Богом створену од факултет oни носе транспасрдашца Адамовог. И рент, њих пар десетина протако ју је Бог поставио – лазe испод прозора те сале, као од мужа свога ствогде сам држао предавање, а рену: не да буде потчина транспаренту пише: БОГ њена мужу, него да буде ЈЕ ТИРАНИН! На крају преобраћена к њему, окредавања питају ме студенти: нута ка њему: „стре„Шта кажете на то?“ Ја помљење твоје ка мужу гледам кроз прозор, pa катвоме”, каже Бог (1Мој. 3, жем: „Децо, ја њих сажаље16), то јест: обраћеност, вам. Кад им је Бог такав, да окренутост, усмереност им је тиранин – и нека им је, на мужа (као Црква на Хрикад су таквог Бога изабрали! ста). Наше време и ту исMoj Бог мени није тиранин. кривљује, извитоперује Немам никакав проблем са Mајку или жену, хоће да њим“. Разумете, то кад се она буде „еманциповатрсе и прсе, кад се одају нена”, и то врло ружно дечем тако спољном, поврПреподобни Јустин Поповић лује, то кад она хоће да шном, као лош политичар се трси, хоће да је „са– а ми тога имамо данас на мостална”, а то значи одвојена, издвојена, и ту онда претек – да се стално пред народом показују, рекламираjу, нема љубави, нема заједништва ни јединства. Taкo јер су стално само демагози(„народозаводитељи”). несрећне жене, нарочито у градовима, губе оно што Дакле, велика је тајна Mајке, велики дар Божји нама деци. краси жену, што краси Mајку. А онда се то одражава Велика је мисија Mајке у свету и животу. To je, могао бих да и на деци, у породици, ако се уопште може „еман- кажем, Апостолство Mајке. Послана је од Бога у свет, дата ципацијом” створити породица, истинска заједни- нам од Бога, да децу рађа и гаји и Христу приводи. O томе ца достојна људског бића, створеног за заједницу, говоре Јеванђеља, говори Aпостол Павле, који је понајвиза љубав и слободу, која је могућа једино у љубави. ше од свих Апостола писао. Али говоре и Светитељи. ВелиЉубав не укида слободу, јер су љубав и слобода две ки Светитељи су имали велике Mајке. Рекао је наш владика конституанте заједнице, као два крака крста, вер- Игнатије (Браничевски, који има дивну Mајку): „Иза сваког великог тикални и водоравни. Људско биће је живи ходећи Светитеља стоји велика Mајка”. То је сигурно тако, као што крст, састављен од љубави и слободе. Двојан а један. то знамо од Светог Василија и његовог брата Григорија НиКад сам у своје време био у Паризу, четири го- ског, и Светих Григорија Богослова и Јована Златоустог и дине (1968–1972), тада је био нарочито изражен феми- Светог Августина, којега је Mајка својим молитвама спасила нистички покрет женa што хоће да се покажу (као сад са странпутице и из пропасти. А и нас, сâм Бог зна колико су ови несрећници, нáстрани мушкарци, што се саморекламирају, Mајчине молитве држале и сада са Неба нас држе. очевидно фрустрирани), па су оне то демонстрирале; а - наставиће се -

Разговор са мати Февронијом, игуманијом Пећке патријаршије

нека ме заборави десница моја

исокопреподобна схи-игуманија, мати ховне песме, и ту је почела вечерња и бденије. (У питању је познати Февронија (Божић) је чувар Пећке па- велики Богомољачки сабор, који је Владика Николај окупио у матријаршије од 1957; седамдесет и три го- настиру Жичи 1940, и на којем је било преко 100.000 људи, нап. аут). дине је монахиња, а свој монашки пут је • Колико сте тада имали година? Па нисам имала пуних деветнаест. Мало мање. Моја мајка је започела у Јовању, манастиру Овчарскобила побожна, као и баба и стрина, па су послале нас две у манакабларске клисуре. Са 92 године готово свакодневно оби- стир… И дођемо ми у Жичу. Ту је целу ноћ било бденије, служба, ручак лази манастирско имање. Има другачије поимање протока времена него ми: оно после службе – слава за Малу Госпојину. Онда нас приме Владика што је за нас мало мање од деценије, то је жички Николај и Митрополит тузлански Нектарије, и пошаљу нас за њу сад или скоро. Ужива велико пошто- у Јовање. вање и љубав свих оних који су имали приДруги нам калуђери кажу: „Јовање је сиротиња. Како ћете излике да је сретну и упознају – и архијереја држати кад немате где да спавате, немате шта да једете?“ Ми смо наше Цркве, и свештенства и монаштва и одговориле: „Како живе друге сестре у Јовању, и ми ћемо тако.“ верног народа… Институција је за себе. Тамо смо биле од 1940. до 1950. Чекали смо Владику НиколаРазговор смо водили у неколико на- ја да нас замонаши, али нас није замонашио, отераше га Немци у врата током октобра 2012 – била је непо- Војловицу. Замонашио нас је после неки игуман Сава, што је био у средна и весела. Она просто живи онако Благовештењу, на Ивањдан 1950. Било нас је десет искушеница. По како мисли да треба, онако како су је нау- благослову смо остале у Јовању – док научимо правило монашко, а чили људи које је имала прилике да служи онда да се вратимо из Јовања у Босну... током скоро читавог живота. Неки од њих Тако је и било. Владика Нектарије нас су канонизовани као Светитељи. Неки још је 1951. пребацио у манастир увек нису. Тавну. И тамо смо били петшест година, тако отприли• Мати, да испричамо нешто нашим чи- ке… таоцима о томе како је започео ваш моОнда владика Варвару, нашки пут? моју сестру од стрица, постаПрво смо дошле у Жичу 1940, ја и моја се- ви за старешину манастира стре од стрица и од тетке – нас три. Дошло је Папраће. Убрзо се њој принаше братство богомољачко и моја мама. По- дружило нас неколико. А шли смо из Босне, ишли смо пешке од Брчкога када сам ја отишла у Папрадо Лознице. А кола су ишла да возе ствари. У ћу, Јулијана, Анастасија, ПаЛозници смо спавали, па смо отишли до Ваље- раскева, Ирина, Евгенија и ва пешке, а онда смо возом дошли у Краљево. Гликерија оду у ПожареТу смо се мало одморили и сусрели друге бо- вац, у манастир Нимник. гомољце, певали смо од Краљева до Жиче дуЈа останем у Папра-

јул / 2013 / svetigora

Свега је било – муке и страдање, и свашта… Али сад је најстрашније, за мене, што су наши Срби сасвим заборавили за веру и за Бога. И што је у Београду – Содома и Гомора. Да тако наши људи, крштени, па да могу тако да ураде! Кад је могло у Београду да буде таки грех? Да живи човек са човеком! И жена са женом! Куку, куку – до Бога! Једно, а друго – што се наша деца трују (мати говори о греху чедоморства, нап. аут) – то је Богу кукати. Имам икону како Господ држи малу бебу и плаче... Јаој! Та два греха, то ће бити Страшни суд. Казао је Владика Николај: ,,Ако се Срби врате Богу, почну да славе, да се причешћују, да се исповедају, да славе славу, да посте постове, целим светом ће онда владати. Ако не, биће робови – или кинески, или турски“. Видиш сад како су Кинези навалили… Још Господ трпи неке, што се моле на Светој Гори, и Грци се доста моле Богу, и Руси. Можда ће продужит’ века. Можда.

ЕЛЗА Бибић

В

Razgovor

Ако заборавим тебе, Косово,

35 Мати Февронија, игуманија Пећке патријаршије

svetigora / 2013 / јул

ћи неко време, а онда дође владика Нектарије и каже: „Мораш да идеш у манастир Озрен, да служиш митрополита Арсенија из Црне Горе“.

• Арсенија Брадваревића? Да, Митрополита. Њега комунисти пребаце у Озрен и ту је био под стражом. Ја, ‘ајде, одем. То је био мушки манастир. Митрополит је био врло скроман, тако да скоро ништа нисам радила – само послужим њега, ручам и онда читам у соби. Митрополит се разболи и одведу га у Београд у болницу, није се никада ни вратио. Разболео се и умро је у Београду, где је и сахрањен у манастиру Ваведењу. После тога ја одем код сестара у манастир Нимник (Браничевска епархија, нап. аут). Тамо смо били до априла 1957, око четири месеца. Онда покојни владика (будући патријарх, нап. аут.) Викентије каже да дођемо или у Пећ или у Пиву. Док смо биле у Нимнику придружио нам се и наш духовник о. Дионисије. Тамо је замонашио Гликерију, Евгенију и Јулијану… Отац Дионисије каже: ,,Идем ја да видим како је у Пећи а како је у Пиви“. Кад је дошао овде, овде му се свидело. А за Пиву каже: ,,Не питај, то је Богу иза леђа, у некој рупи тамо поред Пиве је манастир.“ И он нареди у априлу ‘57. да пређемо овде. Доведе нас викар патријархов, владика Доситеј, и ђакон у Патријаршији нам преда управу.

• Пећка патријаршија је дотле био мушки манастир… Да, био је мушки. Монаси су побијени, отерани, побегли… Остале су само мати Параскева, мати Меланија, један стари Рус, о. Полихроније (оптински старац, а блиски рођак царског дома Романових, нап. аут) и о. Серафим, који је касније прешао у манастирски метох у Будисавце. Дођемо овде, а Пећанци се љуте… Никад није био женски манастир… Али Владика им каже: ,,Од данас ви немате никакво право. Имате само да дођете у цркву, на службу и ако вас сестре позову да попијете кафу и ракију.“ Иначе, до тада су се мирјани мешали у манастир, за сваку ситницу. И ја њима тако кажем, а они љути! Неће да чују: никад Патријаршија није била женски манастир!

• Како је било када сте дошли? Све је било растурено, зидови оглодани до цигле… Седамдесет породица је

36

Чудотворна икона Пресвете Богородице Пећке, коју је по предању насликао Св. апостол Лука. Слави се дан после Спасовдана, ове године њен празник пада 1/14. јуна.

било овде за време рата. Цело Косово је побегло овде. Онда је био чувар Шиптар, неки Рамо Никћи, па је он ту седео и кад треба нешто око намирница да се купи, он је с њима ишао. Био млад, 12 година је тада имао. Он је био чувар на капији. Није могло тако лако да се долази. Тако је било за време рата, а кад смо ми дошли није било чувара. Само је био Шиптар, воденичар у млину. Кад смо дошли овде – није било ничега, срушено све… Није било струје, кућа трошна, прокишњава… Онда – прво поправи кућу да нам не прокишњава, па струју… Полако смо почели: купимо једну краву, купимо кола, па купимо волове… После купимо наш шпедитер, па се возимо у пећко поље, да идемо, да радимо… Ми смо ишле слободно, и ноћу и дању смо ишли кроз Пећ на имање. Нико нас није спречавао. Лепо смо ишле. Сестре оду на послушања, само ја и отац останемо. И онда свршимо правило и Литургију. А оне оду да копају, рано, док није угрејало… Седну на кола… Биле су јунаци покојна Гликерија и покојна Ирина. Оне су предњачиле у послу, раду, копању… Биле су са села – од малих ногу су копале земљу, орале, сејале…

• Колико је било манастирско имање пре рата? Манастир је имао земље преко 800 хектара, овде и у Будисавцима. То су све одузели комунисти 1947, остале су само три шуме. У Будисавцима има пуно земље. Сва је земља тамо. И ова брда около су такође била манастирска, али су одузета.

• И таман кад сте скућиле кућу... Запалише нам је… Кров смо били покрили и све уредили. Зграду ову направили, собу једну за магацин, за робу… Пун је био тај магацин, и књига и икона и свећа. Све је то изгорело.

• Како сте приметили да се запалио конак? Сестре су устале да музу краве. Кад су завршиле код крава, пошле су назад у кућу. Кад имају шта да виде – пуши се тамо од Бистрице. Тамо где је Патријархова резиденција. Пуши се кров. Про-

Са устоличења Патријарха српског г. Иринеја, црква Пресвете Богородице у Пећкој патријаршији, 2. октобар 2010.

јул / 2013 / svetigora

буде нас. Био је један калуђер ту и мати Параскева из Девича. сте дошле, то није ваше. То је наше! Да сте имали ’леба у Онда смо звали брже хитну помоћ и ватрогасце. Ја истрчим, Босни не би дошли овде!“ Свашта нам кажу! Шта да рамислим да повучемо црево да гасимо, са чесме да гасимо ми дим? Одем код команданта милиције и он одреди чувасаме, али нисмо имали црево. Дођоше они и ја трчим тамо да ра једног, да од седам до седам чува капију. Да не улазе кажем како ћу се попети отуд од Бистрице на кров на млин, деца да покраду кола странцима. Тако је и било некода се попењем, да угасим ватру. И они дођоше ту и попеше лико година. Онда су одредили једног учитеља да објасе на кров од млина. Кад су пустили воду у ватру – ватра је шњава цркву. Ми нисмо ни на то имали право. букнула и ухватила овај цео конак! Запали се на два места • Постављен је као кустос? Да. А пре њега је био већ један, који је ту имао једну конак стари. Запалило се тамо код Бистрице, где је патријархов конак. ,,Упали се и монашки конак!“, ја њима вичем. ,,Па собицу у којој је спавао са децом са женом. То је постоми“, каже, ,,немамо воде!“ Донели су само мало воде! Пола јало док ми нисмо дошли. Наплаћивао је улазнице. Све, ко да је музеј! Они су и хтели музеј да буде и да није Пацистерне! тријарх нас послао овде – био би музеј. Нису нас ни у • Да ли су ватрогасци били Шиптари? Не знам ко је био. Нису Срби били. Само комунисти. Они шта рачунали. Ни да смо, ни живи ни мртви. Режим тај су ватру распалили на једну страну и она је ишла кроз кров комунистички. на два места и упалише се оба конака… Ватрогасци кажу: • Али сте ипак успели да у том времену сазидате нови звоник… „Ми ћемо угасити“. Хвала Богу, угаси се. Али оде кров цео. Осам година је била борба где ће одредити да звона Конак је био од старе грађе. Никакав. Суво грађен. Пламен је захватио и кров ризнице, па смо ми пробили решетке буду. Где ће да се звоник зида. Долазе из Завода: „Хоћена прозорима и извукли све из ризнице, отац Станко, отац мо овде – хоћемо онде…“ ‘Оће на капију, ‘оће иза капије, Дамаскин, мати Параскева и ја. Све смо извукли, спасили смо ‘оће овамо у економију. Осам година је била борба, осам књиге из XV, XIV, XIII века и старе иконе што су биле тамо. година долазе ту, ручају, спремамо им. Једнога дана ми После, као нашли су ко је то запалио. Није се објављива- кажемо – нећемо никога да питамо. То је било ‘70. Рело, али знају ко је… Неко зна. Ја нисам хтела да знам, шта ме шимо да нађемо мајстора, погодимо и почнемо ту да брига… То је још остало војна тајна. зидамо. Без ичије дозволе. Патријарх Герман је осветио • Једном сте рекли да нисте имали толико проблема темељ и сазидали смо звоник. А када су они из Завода са Шиптарима колико са шиптарском децом. то видели: ,,То је као чир! Смета!“ Криво им што смо поДа! Они напусте школу. Била су и наша деца – и наши и чели ту. Смета им. Али – ми смо сазидали, а ви срушите њихови. Па дођу овде – урнебес у дворишту! Певају, лупају, ако смете. шта све не раде! Не можеш им ништа, а капија је била отворе- • Колико звона има у пиргу? на од девет изјутра до девет увече, због силних туриста које Три звона. И три-четири собе. Кад се звонара почела су доводили. Па, ова јабука роди, а они се попењу. Кажем им да зида, Тито је дао 100 тих наших пара... 100.000 динара. ја: ,,Како би теби било да ја дођем у твоју кућу и да берем ја- Није рекао да је за звонару, само је дао мени. А ми смо буке“. Цвеће почупају. Дођу странци, па им обију кола и по- њему дали књига и не знам свега ... више смо ми њему бегну. Покупе ствари и оду. Па вичу сестрама свашта: ,,Шта дали – него он нама!

37

svetigora / 2013 / јул

•

38

А какав је Тито био. Какав је утисак на вас оставио? Није ми се нешто чинио... Ко и сви људи.

• Како се понашао према светињи? Према вама и сестрама? Нисам се мешала. Њега су чували. Не можеш ни да приђеш. Било је страшно народа, војска је претресла конаке... И рекли су да се сестре затворе у собу, да не излазе.

• А како вас је поздравио? Не знам ни ја. Заборавила сам. Ваљда се руковао. Нисам му љубила руку. Ни он мени.

• Кажите нам, како је било ‘99. год? Страшно је било. Побеже народ овде, накупи се пуно двориште и здравих и болесних. Војска нам је џаковима доносила лекове. Кажемо: ,,Људи, ви одлазите, а шта ћемо ми? Шта ће нама ови ваши лекови, кад ви идете?“ „Шта ћемо, Бог нек вас чува!“, плачу војници… Било је страшно.

• А ви, Мати, са својим сестринством примисте све те људе… Све. Сви су овде дошли и живели су 5-6 месеци.

• Јесу хтели и вас из манастира да истерају? Нису нас. Одмах су дошли Талијани и Митрополит.

• Митрополит Амфилохије? Да. И патријарх Павле. И ту су били 2-3 недеље. И сад они нама кажу: ,,Хоћете ли ви да идете одавде?“ Ја кажем: „Ја жива нећу. Ако која сестра хоће да иде – нек иде. А ја нећу жива“. Мада су неке хтеле да иду, али пошто сам ја рекла да нећу – онда смо остали сви. А Патријарх покојни каже: ,,Ако нешто буде да морате да напустите, онда ћу ја доћи ту“. Он сиротан… ,,А вас ћу да пребацим у Србију негде“, каже. Рекох: ,,Ја одавде нећу. Ако се мора гинути – гинем. Идем у цркву – шта буде са црквом нек’ буде и са мном.“ • Није вас било страх? Није било страха. Постављена је стража одмах. Нису дали да се много улази у Патријаршију. Оне сестре што су хтеле да иду и оне су остале… Само смо испратили ове наше Пећанце. Рекли су: ,,Доћи ћемо за 2-3 дана“… А прво су Шиптари одлазили… А ја кажем: ,,Данас иду Шиптари, а сутра ће ићи наши“. То ми је у главу дошло. Тако је и било: они су изишли, сакрили се у Ругову горе, док Србе најуре, па ће се вратити. Таква им је била политика.

• Какве су стварне могућности да се Срби врате данас? Неко се вратио, ал’ нема од тога ништа. Тешко живе. Нема где да се ради, не може да се школује... Таман су мало почели да се враћају, кад оно 2004 – опет ишли и убијали, Шиптари. Тада је нама рек’о неко преко телефона – псује мајку и каже: ,,Долазимо да рушимо Патријаршију“. Само је рек’о да ће доћи, увече око седам. А ја одем код Талијана и кажем да су нас звали преко телефона и да су рекли тако – да долазе овде… Била су нека двојица, студенти неки њихови, Талијани. Брзо обуку оно њихово оклопно одело и јаве команданту, јаве свуд. И одмах, за три сата је Патријаршија била блокирана од Талијана. Дотераше комби и кажу нам: ,,Будите спремни, ако нешто буде… а ми ћемо чувати Патријаршију“, а нас некуд да одведу… Дао Бог, па је дошао владика Јоаникије, овај из Берана, да служи у среду Литургију и да руча и да се врати. Кад – нема страже! ,,Шта је?“, каже. ,,Пале по Косову, руше!“ Знала сам датум, сад не могу да се сетим никако… Кажем ја: ,,Ја жива одавде нећу! Ако буде нешто, ми идемо у цркву – ако ће да руше цркву, нека и нас побију“. А Јулијана и Матрона су биле у Будисавцима да прегледају пчеле. Талијани су хтели да оне пређу овде, а они ће да чувају Будисавце. Јулијана је рекла да неће да иду... Онда они зову нас, хоћемо ли ми наредити њима да дођу овамо. А ја кажем: ,,Ако

оне дођу овамо – ја идем тамо“. Тако да нису оне дошле… Хвала Богу, био је и Владика ту, па нисмо имали никаквога страха.

• Кад сте ви последњи пут били у Пећи? Од кад су наишли Италијани овде ‘99, нисмо више излазили.

• Колико година су вас чували Италијани? Па, 12-13 година од како је дошло ово зло…

• А ко вас чува сада? Па ови сад што су на капији, Словенци… Цело лето није било воде. Војска је ту на капији, код рибњака буде, па Шиптари нису смели да пређу Бистрицу. Они су тамо код наших њива, код Црне воде, где је извор наш. Тамо је била башта и испосница Св. Никодима, који се ту и упокојио. Ту је Патријаршија имала своју кућу и Патријарх је ишао тамо преко лета да се одмори. Они су то нама узели. После повратимо ми то и посадимо тополе – као да буде наше. А они то исекли, и сад су направили кафану тамо… И тамо по целу ноћ пију, веселе се… Има и базен за купање, па се цело лето деца њихова купају, а нама су затворили наш јаз, па нам поцркаше рибе, пре неког времена. Од Бистрице су воду нашу одвојили решетком и ту бацају лишће, кесе… А и на остацима цркве Св. Марка, одмах изнад манастира, направили су кафану и војни логор, тако да више не можемо ни колач на темељима да прережемо!

• Има ли православних у Пећи данас? Нема. Можда их је једно двадесетак остало.

• Долазе ли у манастир? Па долазе… Али, мало их је и слабо има младих. Одоше, одоше, одоше… Да се врате, никад! Како је било страшно кад је поворка кренула одавде! И данас дан кад дођу, па кад пођу, морамо да плачемо. Шта ћемо! Није нама овде тешко, али жао нам је што нема народа нашег. Да је био неки наш мало способнији у Пећи, не би нико отишао од Срба. Нека Мајка Божија чува своју светињу. Чула сам скоро да су снимили Шиптари да њихова млада улази на коњу на нашу капију. И њихови сватови. Улазе на коњу у наше двориште и иду пред црквом. Да је Патријаршија њихова. У ствари, ко – отели од њих, а 800 година Патријаршија наша је била усправна. Кад је вршена обнова пре неку годину, казали су археолози да је Патријаршија зидана на девет темеља (зидана је у више наврата – најстарији пронађени остаци потичу чак из IV века, па онда из VI и из X века, нап. аут). Да је осам темеља било православног народа пре него што је Св. Арсеније наредио да се зида, да жички метох буде. Патријаршија је имала четрдесет и четири патријарха. Ово је четрдесет и пети, овај сад што је жив. А Шиптари кажу да је њихово…

• Али добро, највредније имате… Да, Мајку Божију, нису њу узели.

• Од кад је та икона код вас? Кажу да ју је Св. Сава донео у Жичу, па је онда донета овде и никада није одношена. Само је ношена у манастир Морачу, али вратила се, сама… Није хтела тамо да буде. Има у њеном Акатисту. И краљ Никола је хтео да пренесе икону на Цетиње, и кренули су колима према Црној Гори, и стигли су до Црне воде (око два километра од манастира, нап. аут), али су се кола

сама зауставила и нису хтела да крену даље, тако да довели“. И он јој је читао Канон Мајке Божије. Часослов. Молебан. И она заспа! Кад се пробудила – скочи, не треба јој нико. Оде на су на крају икону вратили у манастир. Кад сам ја хтела да дођем овде – сикирам се – врата, неће више да је воде – оздравила је. Ја сам била ту кад су је Боже, никад нисам чула за Косово, за Патријаршију довели и све сам видела. После су ми причали, да кад је покојни архимандрит Десиникад нисам чула! Ни за Пиву! Сикирам се, не могу да спавам. И сањам Мајку Божију, овако пред вратима. мир био овде – дошла је једна, не види добро, Српкиња је била. Бела девојчица, сва у белом. И каже ми: ,,Немој да се Отац Десимир је требао да јој чита молитву, а он је био болестан секираш, ја ћу тебе да чувам. Ништа немој да се секи- и тешко му је било да чита молитву. Док се он спремио, пошао раш.“ А једно црно куче трчи, ‘оће на мене – а она ме – она је ишла од Светитеља до Светитеља. Целивала све по црбрани. То сам сањала кад ћу доћи овде. И тако сам кви и види њега да он иде: ,,Немој – мени је добро. Ја одо, ја сам била радосна. Нисам се ништа ни бојала... Знам да је оздравила“. И он није ни стигао да јој чита молитву. Ту су се срели она ту и чува нас, хвала Богу. И само кажем: ,,Мајко на вратима. То сам чула... Божија немој да се наљутиш, јер грешимо ти сваки • Мати, у шест сати почиње јутарња служба, а у наставку час, шта да радимо кад смо слаби“. И хвала Богу, трпи је Литургија, све то дуго траје... нас. Моли се за нас, Богу хвала. Па не знам колико траје, зависи како је правило. Ако је пра• Долазе ли Албанци по материјалну или мо- вило Хвалите Име Господње, неки светитељи, да се пева Блажен муж и све то, онда траје дуже, а ако је обично правило – буде литвену помоћ? Не, како је ово зло, нема никог. Раније су долази- брже. То је сад. А кад је Велики пост, не питајте кол’ко траје. Почли да читају молитву. Довели једну жену – луду. Тро- немо у шест па траје до девет. У девет прекинемо и одемо рујица је воде. И неће, не може – натерају је у цркву. чамо у десет. После у један почнемо часове и вечерњу. То траје Она неће, па неће. Некако је код Мајке Божије дове- до три скоро. Читамо и Псалтир, катизме, стално. И повечерје је ду и она легне и пита њих покојни о. Игуман: ,,Што дугачко два сата траје уз Велики пост, а овако траје неких сат, несте ви довели њу овде? Је ли верујете да ће Мајка Бо- кад и више. Дугачко је правило уз Велики пост, хвала Богу. Нека жија да помогне?“ Кажу: ,,Да не верујемо, не би је ни Господ прими и десети део тога и биће добро. Хоће сад неки да скрате. Ја кажем: ,,Док сам ја жива, ниједно слово нећу да скратим. Овакво сам правило добила у Јовању, овако ћемо да чита• Св. Арсеније Сремац, који је овде почивао од мо, а кад ја умрем, радите како хоћете“. Дугачак је дан. Молимо 1266. до 1738, сада је у Ждребаонику у Црној се ми, али не знамо докле иде молитва. Можда иде до плафона. Гори. А он је сазидао Патријаршију... Не знам. Да. Однели су га наши кад су наишли Аустријан• Од чега то зависи, мати? ци – кад су Турци одлазили, да не би спалили мошти… Од срца. Шта има у срцу. Да ли је у срцу рај или пакао. Однели су га у Црну Гору. Ми имамо само мало, једно • Пре колико времена сте примили велику схиму? Када две честице. Кад смо отишли у Ждребаоник да се повам је Митрополит рекао да ће вам је дати? клонимо Св. Арсенију, тамо је био неки игуман Сава, Па ваљда претпрошле године, кад беше, ја не знам. Кад је Миа црква је била отворена – улази, излази, ко те пита. трополит долазио овде и владика Атанасије (Јевтић). Они су доКада смо се ми појавили, он нам се кроз прозор јави. шли ту увече и онда су ме замонашили у велику схиму. И зато миЈа кажем сестрама: ,,Знаш шта, да узмемо неки камислим, ако не одем у рај – боље да се нисам ни родила. он или нека кола, комби – да украдемо Св. Арсенија – да га одведемо у Патријаршију“. Игуман болестан, а црква отворена. Може ко год хоће да носи Светитеља. То сам само причала, наравно да то нисмо урадили. Рекла сам и патријарху Герману: ,,Ваша Светости хтела сам да украдем Св. Арсенија!“ ,,Јаој, да си то урадила, не знам како бих се помирио са Митрополитом! Ми смо велики пријатељи. Па да си то урадила, шта би било с нама!“

јул / 2013 / svetigora

Мати Февронија, игуманија Пећке патријаршије са мати Јустином, игуманијом Ждребаоника у Цетињском манастиру, испред кивота Светог Петра Цетињског, октобар 2010.

39

novo izdawe протојереј–ставрофор др Велибор Џомић svetigora / 2013 / јул

40

Докторска дисертација о. Велибора Џомића, у издању „Светигоре“ и „Октоиха“

Црква и држава

у Црној Гори

У

периоду социјализма, уставно-правни положај цркава и вјерских заједница није представљао посебно интересантну тему научних иcтраживања. Разлог за такав однос према овој теми се налази у идеолошком односу тадашњих државних власти према вјероисповјестима, црквама и вјерским заједницама. Вјера је за вријеме социјализма била проглашена за „приватну ствар човјека“, а манифестовање религиозности, као и њено објективно проучавање, није представљало друштвено пожељни начин понашања. Из тог разлога, у правној литератури из тог периода је остала велика празнина. Након пада Берлинског зида и разбијања Југославије, цркве и вјерске заједнице, првенствено оне са вишевјековним историјским трајањем, добиле су ново мјесто у односу на оно које су имале у социјалистичком друштву. Вјера и вјероисповијести се све мање посматрају као „приватна ствар човјека“, а цркве и вјерске заједнице су, како у погледу њихове духовне мисије, тако и у погледу њиховог правног положаја, постале предмет интересовања не само вјерника него и науке. Нови положај цркава и вјерских заједница у друштву је узроковао и потребу за новим законодавством о њиховом правном положају. Та појава је евидентна у свим бившим комунистичким државама и у том погледу Црна Гора као држава данас не представља изузетак. Питање правног положаја цркава и вјерских заједница у новим условима је питање са којим се сусрећу све државе свијета. Слобода вјероисповијести и право на религиозно удруживање спадају у основна људска права која су гарантована најважнијим међународним документима о људским правима, али су и заштићена уставним и законским одредбама. Правни положај цркава и вјерских заједница се у савременим законодавствима европских држава регулише кроз уставне и законске норме с обзиром да је ријеч о веома специфичним, комплексним, значајним, нијансираним и историјски дуготрајним односима. Правно регулисање положаја цркава и вјерских заједница у данашњим приликама има двоструко утемељење и то у међународним документима о људским

правима и конкретним приликама. Из тог разлога, веома је важна правно-историјска димензија положаја цркава и вјерских заједница кроз историју модерне државности Црне Горе. Приликом истраживања и проучавања правног положаја цркава и вјерских заједница неопходно је да се сагледају законске одредбе о правном положају цркава и вјерских заједница као и разлике које постоје. Затим, да се утврди у коликој мјери је приликом израде и доношења постојећег законодавства у Црној Гори била присутна правно-историјска свијест, а колико савремени међународно-правни принципи. Област сложених односа између цркава и вјерских заједница и државе је представљала предмет значајних научних радова све до 1941. године. Промјена друштвено-политичког система у Југославији након Другог свјетског рата је означила и промјену друштвеног и правног положаја цркава и вјерских заједница. Из тог разлога је и правна литература из те области у другој половини ХХ вијека знатно оскуднија у односу на правну литературу из друге половине ХIХ и прве половине ХХ вијека. У посљедње вријеме се, по узору на праксу из других европских држава, повећава интересовање научних радника за проучавање односа између цркава и вјерских заједница и државе. Међутим, број објављених научних радова на српском језику је и даље више него скроман што представља актуелну карактеристику стања у овој области истраживања. Односи измећу Цркве и државе на простору на коме се данас налази Црна Гора су вишевјековни и међусобно испреплетани. Отуда је веома важна правно-историјска анализа тих односа на примјеру модерне државности Црне Горе. Уочљиво је да различити видови правног уређења односа измећу Цркве и државе кроз историју модерне државности Црне Горе никада нису представљали оригиналност националних законодаваца. Ти односи су у средњем вијеку на овим просторима, почев од Законоправила Светога Саве, уређивани по принци-

Докторска дисертација из државно-црквеног права На Правном факултету у Крагујевцу је 27. децембра 2012. године, после више од 60 година запостављања научне дисциплине државно-црквеног права, одбрањена докторска дисертација из на тему „Правни положај традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији и Црној Гори“ мр Велибора Џомића. Докторска дисертација је урађена под менторским руководством проф. др Ненада Ђурђевића, дугогодишњег професора Црквеног права и других предмета из уже грађанскоправне научне области. Иначе, на предлог проф. Ђурђевића Црквено право је пре 20 година уведено као предмет на Правном факултету у Крагујевцу. Тај пример су касније следили и други Правни факултети у Србији. Значај ове, прве на овим просторима, докторске дисертације као оригиналног научног рада се огледа у унапређењу црквено-државног права које је на нашим просторима деценијама било запостављено или оптерећено идеолошким префиксима. Обзиром да је извршена темељна и свестрана анализа правно-историјских односа цркава и верских заједница у Србији и Црној Гори и државама некадашње СФРЈ, ово дело представља темељ за даљи развој академске дисциплине Државно-црквено право.

У првом периоду од 1885. до 1921. године је примјењиван систем државне Цркве. У другом периоду, након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 1921. до 1946. године је, због значајно промијењене конфесионалне структуре становништва у тој држави, примјењиван систем признатих цркава и вјерских заједница. У трећем периоду од 1946. године до данас се примјењује систем одвојености цркава и вјерских заједница. Евидентно је да је различитим законодавствима уређиван правни положај традиционалних цркава и вјерских заједница у тим периодима, јер је у прва два периода уочена значајна разлика у начину правног регулисања положаја традиционалних цркава и вјерских заједница у односу на друге вјерске заједнице. Различитост законодавства и непринципијелност законодавца је зависила од многих фактора, а посебно од облика владавине и међународних фактора. Сагледавајући токове црногорске уставности, правне историје и важећег законодавства уочава се да је у свим уставима Црне Горе гарантована слобода вјероиспо-

јул / 2013 / svetigora

пу симфоније (сагласја) свјетовне и духовне власти, који је правно уобличен у Византији и који је потом добио свој израз у средњовјековној Србији. Скоро два вијека Црном Гором су управљали црногорски митрополити. Од почетка XIX вијека, ти односи су уређивани дјелимичним угледањем на систем државне цркве у царској Русији, али и дијелом на уставе Кнежевине и Краљевине Србије и држава Западне Европе од којих је касније преузета теорија о секуларности (свјетовности) државне власти, а одбачена средњовјековна теорија о мистичном поријеклу државне власти. Ипак, у правном регулисању тих односа нису пренебрегаване конкретне прилике и већинска припадност држављана Црне Горе једној вјероисповијести. Од Устава Књажевине Црне Горе од 1905. године до Устава Црне Горе од 2007. године, грађанима је, у мањем или већем обиму, јамчено право на слободу вјероисповијести као једно од темељних људских права. С друге стране, у наведеном периоду и распону од 102 године нису примјењивани исти системи правног регулисања односа измећу Цркве и државе. Отуда се уочавају три периода у историји законодавства о правном положају цркава и вјерских заједница у Црној Гори.

41

svetigora / 2013 / јул

вијести. Уставне норме су, кроз највећи дио историје државе и права Црне Горе, служиле као основа за доношење системских закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Правни положај Римокатоличке цркве је у једном дијелу историје модерне државности Црне Горе регулисан уговором (конкордатом) са Светом Столицом од 1886. године, а такав приступ је карактеристичан и за Црну Г ору након издвајања из Државне заједнице Србије и Црне Горе. Неспорно је да су цркве и вјерске заједнице чиниоци уставног и правног развитка Црне Горе. У нормама свих устава Црне Горе је нормиран положај цркава и вјерских заједница. Разлог за такав третман цркава и вјерских заједница се налази у њиховом општем и културном значају у друштву. Међусобни односи измећу цркава и вјерских заједница и државе су најчешће одређивани мјером друштвене стварности. У данашњим условима, право на слободу вјероисповијести и право на религиозно удруживање представљају људска права која су загарантована ратификованим међународним документима о људским правима. Отуда је законодавство у Црној Гори, још од Берлинског конгреса 1878. године, у том погледу у мањој или већој мјери утемељено на међународним документима о људским правима, а, поред тога, узоре је, кроз историју и све до данас, имало и у правним системима других држава.

42

Без обзира на то за који се систем односа са црквама и вјерским заједницама опредијели уставодавац, модерна државност сама по себи означава одвојеност надлежности државе и цркава и вјерских заједница. Држава има обавезу да поштује право на вјерска увјерења, вјерско учење, самоодређење и унутрашњу аутономију цркава и вјерских заједница, као и свих религиозних група. Држава нема право да прописује постулате религиозног исповиједања, вјерску доктрину, врсту култа и начин богослужења. С друге стране, цркве и вјерске заједнице су дужне да поштују правни поредак и своју мисију врше у складу са њим, уз уважавање чињенице да је слобода појединца ограничена слободама и правима других. Држава је дужна да свим грађанима и свим црквама, вјерским заједницама и религиозним групама чије дјеловање није усмерено на угрожавање слобода других, безбједности државе, јавног здравља и морала омогући слободно дјеловање и равноправан третман, тј. да спријечи сваки облик дискриминације по основу слободе вјероисповијести. Општи правни положај свих цркава и вјерских заједница, па и традиционалних, најчешће се регулише системским законом у једној држави или законом и појединачним уговорима са црквама и вјерским заједницама. Имајући у виду природу дјеловања и мисију цркава и вјерских заједница, на њихов правни положај у значајној мјери утичу и одредбе других закона. У Црној Гори је већ скоро четири деценије на снази социјалистички Закон о правном положају вјерских заједница од 1977. године. Бивше југословенске републике су након распада социјалистичке Југославије и стицања независности приступиле доношењу нових закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Вријеме је показало да је ријеч о анахроном закону, а проблеми који су непотребно створени само потврђују потребу за новим законодавством у тој области у Црној Гори. Данас се пред црногорским законодавним тијелом налази обавеза да, у складу са међународним документима о људским правима и у ставом Црне Горе, донесе нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница. Уколико се Влада Црне Горе као предлагач закона и Скупштина Црне Горе буду држали правне науке и међународних принципа тај задатак ће успјешно бити ријешен без обзира на сложеност друштвених прилика у Црној Гори. Циљ објављивања ове књиге је да првенствено носиоцу законодавне иницијативе, али и другима помогне у изналажењу правних решења у духу савремених цивилизацијских и правних тековина. Из увода

„Слобода вјероисповијести у Црној Гори“ У

јул / 2013 / svetigora

глог стола, рекавши између осталог: „Ниједна црква не може имати посебне привилегије и нови закон о правном положају вјерских заједница се мора базирати на одвојености цркве од државе и на гарантовању слободе вјероисповијести“, и додао да Влада Црне Горе за ову годину планира доношење новог закона о вјерским заједницама који ће бити усаглашен са правним поретком државе, јер је важећи акт усвојен 1977. године. При крају прве сесије умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије Јевтић, одржао је предавање о цару Константину и Миланском едикту. У веома занимљивом предавању Владика се осврнуо на живот Светог цара Константина, и на историјске околности доношења Миланског едикта, као и на његов значај за хришћанство. У оквиру прве сесије своје излагање имао је и академик проф. др Зоран Лакић, чији је реферат био на тему „Милански едикт и његове поруке“. Он се у свом излагању дотакао теме друштвеног положаја вјере и вјерских слобода на нашим просторима. На крају свог излагања он је упитао представнике Владе и министарстава, како то да данас, у данашњем слободном друштву XXI вијека, држава дозвољава себи да прогони и депортује свештенике из Црне Горе и како да се то протумачи. У другој сесији, чија је главна тема била „Слобода вјероисповијести као људско право“ и којом је предсједавао протојереј–ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, први је излагао др Владимир Јовићевић на тему „Црногорско-приморска митрополија – снага црногорске државе“. У свом излагању он се осврнуо на симфонију између цркве и државе у годинама владавине светородне лозе Петровић Његош. После њега говорио је г. Ник Гашај, савјетник заштитника за људска права који је рекао да свако има право да испољава своје вјерско увјерење, позвавши се на Устав Црне Горе, нагласивши да се њиховој канцеларији могу обратити представници свих вјерских организација. Проф. др Богољуб Шијаковић је говорио на тему „Начела правне заштите вјерске слободе“, нагласивши да начела нијесу просто уставне и правне прокламације. Он је казао да вјерске слободе не треба схватити само као право вјерујућих, већ прије као обавезу државе. Проф. др Ненад Ђурђевић је био следећи излагач на тему „Колективни аспект слободе вјероисповијести и ограничење аутономије цркве и вјерских заједница“. Он је нагласио да се држава не смије мијешати у црквену организацију, као ни у питање признавања и непризнавања једне канонске вјерске заједнице.

НАДА Антуновић

организацији Правних савјета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке 26. априла 2013. г, у Подгорици је организован Округли сто на тему „Слобода вјероисповијести у Црној Гори“, поводом 1700-годишњице Миланског едикта. Округли сто је био подијељен у три сесије: 1. „Милански едикт – 1700 година касније“, 2. „Слобода вјероисповијести као људско право“, 3. „Слобода вјероисповијести у Црној Гори“. На почетку је све поздравио координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, који је и предсједавао првом сесијом, између осталог рекавши „да је слобода вјероисповијести темељно људско право“ и, како је додао, „неопходно је поштовати различита увјерења јер грађани због различитих увјерења не треба да трпе шиканирања и прогоне”. „Увијек има проблема у остваривању тих права, као што их има и у остваривању других људских права, али начелно се може рећи да се слобода вјероисповијести у Црној Гори поштује, али је то потребно даље нормирати”, навео је о. Велибор. Након њега ријеч је узео Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је рекао да је „садашња црногорска власт израсла из марксистичко-тоталитарне идеологије и да је и све што је та идеологија стварала пропало, али и да је њен дух и њено начело остало“ и да се остварује под другим видом. Он је између осталог рекао да је „у Црној Гори, поред позитивних промјена у духу европске демократије, примјетна тенденција обоготворења државе и нације. Те двије категорије, које су земаљске, и ако се прихвате као мјера слободе вјероисповести, не могу отићи далеко од онога што је било прије и биће немогуће доћи до истинског напретка у утемељењу слободе на признатим начелима у савременом свијету… То нас је и подстакло да иницирамо овакве скупове да бисмо утврдили у каквом стању је слобода вјероисповјести у Црној Гори”. Потом је узео ријеч Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који се у дотакао наслеђа наше светосавске Цркве – средњовјековних правних зборника, којима су вјековима били уређени односи између Цркве и државе на најбољи начин, као што су Светосавска крмчија, Иловачка крмчија, Савинска крмчија, Морачка крмчија и друге. Владика Јоаникије је истакао да је ово питање односа између Цркве и државе вјечито важно и значајно. Све присутне су потом поздравили и представници вјерских заједница у Црној Гори: дон Виктор Ганц у име Римокатоличке цркве, Енис Еф. Бурџевић у име Исламске вјерске заједнице г. Јаша Алфандари предсједник Јеврејске заједнице у Црној Гори. У име државе Црне Горе скупу су присуствовали и поздравили присутне гђа Наташа Пешић секретар Министарства правде у Влади Црне Горе која је рекла да су вјерске слободе правом загарантоване свима у Црној Гори, да се њима наша држава поноси и да ће их његовати и убудуће. „Држава Црна Гора ће се ангажовати у борби против свих области дискриминације вјерских права и слобода“, навела је гђа Пешић, закључивши да Влада и Министарство правде подржавају традицију дијалога. Мр Иван Јововић, замјеник министра за људска права и в. д. Генералног директора Директоријата за односе са вјерским заједницама при Влади Црне Горе поздравио је све учеснике окру-

reporta`a

Округли сто

43

svetigora / 2013 / јул

44

У свом излагању „Бесвјетовност и губитак заједнице“ проф. др Саво Лаушевић је говорио о вези између духовног и политичког живота, и о потреби да се што прије донесе закон о црквама и вјерским заједницама у Црној Гори – не зато што нас на то присиљава Европска унија, него због саме реалности религијског живота у Црној Гори. У име СДП Црне Горе, своје излагање имао је историчар мр Новак Аџић, којим је и закључена друга сесија. Трећом сесијом под називом „Слобода вјероисповијести у Црној Гори“, предсједавао је протојереј–ставрофор Борис Б. Брајовић, декан Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи. Прво излагање у овом дијелу имао је свештеник Слободан Јокић, на тему „Богослужење Православне Цркве у државним актима Црне Горе од 1851–1920“. Темом „Законодавство и устави у Црној Гори и Србији“, проф. др Сава Марковића, настављена је ова сесија. У својој теми проф. Марковић је указао на законе и уставе гдје се помињу вјерске слободе кроз историју, почевши од Законика Светог Петра Цетињског, Даниловог Законика, Законика Краљевине СХС, Краљевине Југославије, СФРЈ, и најновијег закона донесеног у Републици Србији. Г. Милан Андрић је говорио о искуству Србије када је у питању регулисање правног статуса Цркве у држави, подсјетивши на то да Црна Гора још увијек није донијела акт о вјерским заједницама. У име Социјалистичке народне партије Црне Горе говорио је посланик Скупштине Црне Горе г. Вуксан Симоновић на тему „Слобода вјероисповијести у Црној Гори“, који је између осталог истакао да је Црква та која је стварала и створила Црну Гору. Ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј–ставрофор Гојко Перовић излагао је на тему „Име Цркве ’услов’ остварења колективног права на слободу вјероисповијести?“ Он је указао на неке историјске феномене и чињенице још из времена ромејске владавине, када су поједине цркве преузеле национална обиљежја. Главна улога Цркве ипак је да свима бива све, и да у њој нема, по ријечима апостола Павла ни Грка, ни Јеврејина, ни Јелина, него су сви једно у Исусу Христу. То је и прави и истински задатак Цркве Христове, рекао је о. Гојко Перовић. Последње излагање било је секретара Епархије будимљанско-никшићке протосинђела Никифора Миловића на тему „Црна Гора на европском путу – отворена питања вјерских слобода“, подијеливши на почетку са присутнима своје утиске са скупа у Хелсинкију о правима цркава у Европи данас. Сви реферати са округлог стола биће штампани у Зборнику, који ће издати Правни савјети Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, како би се са овим проблемом на што бољи и јаснији начин упознали сви који одлучују о слободи вјероисповијести у Црној Гори данас, и на прави начин донијели најбоља решења.

Најновији „Светигорин“ подухват П

оводом прославе јубилеја – деветстогодишњице од рођења Светог Симеона Немање (1113 – 2013), по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија ИИУ „Светигора“ је дала свој допринос прослави објављивањем едиције „Немањићки манастири“ у 10 књига. Током 2012. године су и објављене популарне и модерно дизајниране монографије: Студенице, Хиландара, Жиче, Милешеве, Мораче, Сопоћана, Бањске, Грачанице, Дечана и Светих Арханђела код Призрена, манастира који су били најважније школе писмености и културе, ризнице књига, рукописа, повеља и најразноврснијих свештено-умјетничких предмета. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије је током 2013. године, цијенећи да ове књиге ученицима основних и средњих школа, у образовном и васпитном смислу, дају могућност да се боље упознају са својом духовном и културном баштином, подржало и помогло реализацију „Светигориног“ пројекта, по коме је свака школа у Србији (а има их укупно 1750) требало да добије по један комплет књига. С обзиром да се радило о великом пројекту, његову реализацију су помогли и дародавци који су се одазвали на позив да учествују у укупним трошковима око овог посла. На наше велико задовољство успјели смо да школама у Србији предамо 1000 комплета Немањићких манастира, чија је укупна цијена 4.456.262,40 рсд, од чега су дародавци уплатили 3.287.833,40 рсд, и то Делта фондација из Београда 1.119.875,00; Колубара из Лазаревца 900.000,00; Foodland предузеће за трговину из Београда 22.400,00; ITM GROUP DOO из Београда 60.000,00; STRAUŠ ADRIATIC из Шимановаца 114.000,00; TARKETT фондација из Бачке Паланке 71.558,40 и Телеком Србија 1.000.000,00. На реализацији пројекта „Светигора“ је учествовала са 1.168.429,00 рсд. Штампањем ових књига и њиховим уношењем у школе, имали смо на уму да нашем народу, превасходно школској омладини, која живи у времену тешког осипања покажемо да су Црна Гора и Србија један духовни простор, да се Свети Симеон Немања родио у Рибници (данашња Подгорица) и да су Свети Немањићи најбољи орјентири у прошлом, данашњем, а и будућем животу српског народа. Из ИИУ „СВЕТИГОРА“

овјек – круна свих од Бога створених бића, саздан по лику и подобију свога човјекољубивог Творца, створен је за Вјечни Живот, за Вјечну Радост и за Вјечну Љубав према Богу али и за љубав према свој твари, словесној и бесловесној. Створен је да, по ријечима Светих отаца Православне Цркве, Божијом помоћју постане бог по нествореном дару Божијем, тј. да Божијом помоћу постане вјечнољубеће биће које ће својим животом и постојањем бити вјечни свједок, вјечни причасник и вјечни појац бесконачне Божије Љубави. Да буде вјечни поклоник и вјечни судјеоник Вјечнога Живота који је Господ наш и Спаситељ Свијета Исус Христос. Но, од Бога умногоме одлутало модерно човјечанство, по својој духовној изгубљености и дезиорјентисаности, по своме грјехољубљу и хедонизму, по својој беживотности и смртопоклоништву, као и по својој злоупотребљеној дигиталној техници и срамној подмајмунској етици, у великој је мјери одступило од закона истинске и вјечне Божанске Љубави, истинског вјечног смисла људског постојања и истинског јеванђелског човјекољубља. И још горе и несрећније! По гријеху чедоморства1, модерно човјечанство постало је отворено богоборачко, нескривено човјекоунижујуће, галопирајуће самоубиствено и језиво дјетемрзилачко. Раст броја најсвирепијих убистава, које Црква Христова од памтивјека назива чедоморством, то недвосмислено потврђује. Шта је то гријех чедоморства, какве су његове страшне посљедице по духовно и тјелесно здравље свакога ко је у њега умјешан, и који је лијек за његово

јул / 2013 / svetigora

1. Гријех чедоморства се у данашњем модерном и обезбоженом свијету углавном не назива својим правим именом – дјетеубиством, већ се обично лицемјерно и намјерно маскира неодређеним и срамним еуфемизмом – абортус. Ријеч абортус иначе у преводу значи „избацивање ван“, тако да овим неадекватним појмом као да се жели ставити акценат не на суштину учињеног недјела, не на стравични гријех чедоморства, не на свирепо убиство дјетета, већ на „избацивању ван“, као да се ту ради о некој непожљној и безвредној ствари коју што прије треба избацити, а не о живом људском бићу, о малој и незаштићеној беби коју су њени родитељи или пак само њена мајка, осудили на смрт комадањем и чупањем дјелова бебиног тијела из мајчине утробе. Још бестиднији назив за гријех чедоморства одомаћио се у нашем народу, па не ријетко можемо чути како нека жена каже да је била код гинеколога акушера (читај – плаћеног убице и џелата) да се очисти?! Као да је невино и незаштићено дјетенце нека нечистоћа или пак неко смеће у утроби своје неодговорне мајке, па ова треба да се очисти од њега. Какво лудило и каква бестидност модерног и „просвећеног“ човјека!

исцјељење, неке су од тема овог кратког осврта на ту дубоку духовну и тјелесну рану модерног човјечанства, рану безданицу која непрекидно крвари и свакодневно гута на стотине хиљада најнезаштићенијих људских бића на планети – зачете и још нерођене мале дјеце. Творац свега видљивог и невидљивог, Бог наш, Пресвета Тројица, како је описано још у првој и другој глави Светога Писма, у шести дан по стварању свијета и свих духовних и земаљских створења, као круну свега створенога створио је и човјека, рекавши својим чудотворним и животворним ријечима: Да створимо човјека по своме обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи. И створи Бог човјека по обличју своме, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1, 26) ... А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива. (Пост. 2, 7). У овим ријечима Господњим одсликава се чудесни акт преобиља Божије љубави, јер Бог није желео да живот и постојање задржи само за Себе, већ је узажелео да створи и друга бића, а на крају и човјека који ће бити по лику и подобију Његовом и који ће бити жива и створена икона Живог и Нествореног Бога. Жива икона Вјечнога Живота. Ове ријечи нам откривају и још једну велику тајну која гласи – живот људски и живот уопште, небески је дар и Господњи

игуман ПЕТАР Драгојловић

Ч

osvrt

Светиња живота и гријех чедоморства (абортуса)

45

је поклон, поклон преобиља љубави Божије, а не плод било какве хаотичне и бесмислене случајности, па самим тим сасвим разумљиво да живот људски није приватна својина било ког човјека. Не каже ли због тога и Свети апостол Павле свим хришћанима: Или не знате да је тјело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога, и нисте своји?Јер сте купљени скупо. Прославите Бога тјелом својим и духом својим, јер су Божији (1 Кор. 6, 19-20)?

svetigora / 2013 / јул

Рађање је заповијест Божја човјеку И одмах на почетку, Бог је првом човјеку, коме је дао име Адам, што значи прах земаљски, и првој жени коју је створио од ребра Адамовог, а којој је сам Адам дао име Ева, што значи живот, наредио: Рађајте се и множите се и напуните земљу, и владајте њоме, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звјериња што се миче по земљи. (Пост.

1, 28). Заповјест о рађању, умножењу љубави и ширењу живота на земљи, прва је дакле заповјест Божија дата човјеку, те као таква има и прворазредну улогу и значај у домостроју спасења људскога рода и сваког појединца а поготово жене, јер Свети апостол каже: А жена ће се спасити рађањем дјеце (1 Тим 2, 15). Бог је овом заповјешћу одмах и на самом почетку човјеку додијелио величанствену и узвишену улогу малог творца, малог бога, да и он – човјек, Божијом помоћу и Његовим Благословом, постане сличан своме Небеском

46

Оцу и Творцу, те да и он умножава живот и буде судјеоник и саучесник у тој великој Божијој мисији и тајни – умножењу живота и љубави на земљи. Стога ова прва Божија заповјест, заповјест о рађању и умножењу човјечијег рода и свеукупног живота на земљи, не само да собом искључује појам смрти, убиства и ништавила, већ га собом потпуно брише, јер директно позива на живот, на рађање и на постојање. И само значење имена наше заједничке прамајке Еве, јер њено име значи живот, потврђује ту истину да је човјек створен да поистане радионица живота а не фабрика смрти. Зато је у свјетлости Откровења Божијег, Истине Божије и Љубави Божије, још кроз прву заповјест Његову дату човјеку, појам и гријех чедоморства уствари директно гажење и одрицање од живота, од акта Божије Љубави, од Божије Милости и Божијег Дара, као и вјечног човјечијег назначења које му је задао његов Творац. Чедоморство стога представља директно ругање Богу – Вјечноме Животу и најдиректније величање бесмислености гријеха, а преко гријеха и величање и његовог проналазача – ђавола, а преко ђавола и гријеха – величање и грљење вјечне смрти, тог њиховог неодвојивог црног сапутника и бестидног порода. Човјек гријехом чедоморства баца под ноге и немилосрдно гази прву заповјест Божију и тако објављује отворени рат Вјечноме Животу – Богу, јер Бог је једини истински и Вјечни Живот, и објављује рат Вјечној Љубави, јер Бог је једина Вјечна Љубав. Но, ко од људи, којима је дах у носу и који су створени од праха земаљског, може побједити Свемогућег Бога Љубави? И зар творац гријеха може побједити Сунце Правде? Умјесто да хита ка животу, ка Богу који је Вјечни Живот и Вјечни Животодавац, човјек гријехом чедоморства, хита ка смрти, клања се ђаволу и грли ништавило, те потпуно обесмишљава своје Богом дано назначење да и сам постане радионица живота и светионик бесконачне и свемилујуће Божије љубави. Знајући да је човјек послије пада у гријех

у рајском врту, дубоко рањен гријехом и у многоме раслабљен његовом центрифугалном и разарајућом силом, склон гажењу закона Божанске Љубави, закона који је написан на таблицама људских срдаца, Бог је преко свога светог изабраника и пророка Мојсија дао десет заповјести Божанске љубави, које би му служили као непогрешиви оријентири у мрачним искушењима живота изгнаника из Раја. Једна од ових човјекољубивих и спасоносних заповјести гласи: Не убиј (Изл. 20, 13)! Гријех чедоморства на најсвирепији начин крши и одбацује и ову заповјест Божије Љубави. Има ли шта природније од живота и жеље да се живот продужи, да се породица умножи? Не учи ли нас Бог и кроз створену природу да је убиство тек зачетог дјетета потпуно неприродно и промашено и у свијету звјериња, а камоли у свијету истинских Божијих људи? Но, човјек, иако створен по лику и подобију Божијем, по своме гријехољубљу често постаје гори од звјери и нижи од црва. Свако убиство је страшни гријех који раскида савез човјека са Богом, но гријех дјетеубиства, и то још не рођеног дјетета спада у најстравичније гријехе уопште. Зашто? Зато што зачето дијете у утроби несавјесне мајке, осуђено често од оба бездушна родитеља, од обезбожених државних закона и од модерних џелата у бијелим рукавицама, нема никакву шансу да се одбрани од својих убица. Убиство беспомоћних је најгнуснији вид убиства. Онај који се одлучио на убиство незаштићене нерођене бебе, може, у одређеним околностима, извршити и сваки други злочин. Познати злочинци, попут Хитлера или Лењина, имају на својој савјести на милионе убијених људи, а они у бијелим мантилима и прозирним медицинским рукавицама, гинеколози акушери, или они у парламентима и судским институцијама који озакоњују убиство нерођене дјеце, не заостају пуно за њима. Када би их бацили у јаму напуњену крвљу оне дјеце коју су побили, удавили би се у њој.

Заиста, крв милиона невино побијене дјеце, дан и ноћ виче са земље ка Богу и тражи Божију освету, за све оне који се не кају за оваква вапијућа безакоња. Стога, ако се људи заиста из дна душе не покају за своја чедоморства, кога ће на крају услишити Свеправедни Бог? Грешне непокајане људе и њихове жеље да и даље убијају и гријеше, да даље кваре земљу Божију и имање Господње, или ће послушати потресни и вапијући глас крви невино побијене дјечице! Одговор је свакоме ко има и мало здравог расуђивања и савјести потпуно јасан. дан начин укључено у злочиначки подухват убиства милиона нерођене дјеце? Зар ти људи мисле да ће ријеке дјечије крви која капље са њихових до лаката окрвављених руку остати заборављене од Бога? Њихов Кајафински и Пилатовски суд и њихова мјера према хиљадама и милионима најсуровије побијене дјеце је гласио а и данас широм свијета гласи исто онако као и суд безбожника над Богочовјеком Христом: Распните их! Раскомадајте их! Убијте их! А онда, када на те несретне дјетоубице изненада дођу тешке душевне и тјелесне болести, галопирајући тумори, депресије, неурозе, шизофреније, лудила, потресне несреће у најближој породици, велике катаклизме и страшни ратови, да ли ће се бар онда запитати: Јесмо ли и ми својим гријесима и невино проливеном дјечијом крвљу допринели и узроковали ове болести и несреће које нас снађоше? Или, зар никада нијесу чули за оне друге ријечи Господа Исуса Христа, упућене апостолу Петру, који је једном приликом брзоплето и непромишљено ножем хтео да одбрани свога Господа: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се лате за нож од ножа ће изгинути! (Мт. 26, 52). Зар заиста мисле да ће ријеке дјечије крви која капље са њихових џелатских медицинских ножева остати заборављене од Бога? О како много гријеше ако тако мисле, јер не знају ни за ону мудру ријеч Светог ловћенског пророка Петра II Петровића Његоша – крв је људска рана наопака, а ни за ону свету Библијску ријеч Божију, када је Бог прозвао првог братоубицу Каина: Шта учини! Глас крви брата твога виче са земље к мени (Пост. 4, 10). Многи људи данас у свијету, па и код нас у Црној Гори, говоре о патриотизму, о љубави према својој држави, о привржености и вјерности својој отаџбини. И заиста, само по себи, све је то лијепо и похвално. Но, многи од нас заборављају да су отаџбина прије свега људи. Отаџбина није само славна црногорска прошлост, него и наша садашњост и наша будућност. Они родитељи у Црној Гори који

јул / 2013 / svetigora

Злочин и казна Но, свако од нас требало би да се запита и о посљедицама оваквог тешког гријеха. Да ли је могуће да такав вапијући гријех остане без опомене Божије? Без казне Божије? Свакако, не! Сваки гријех са собом носи хиљаде и хиљаде мука и невоља ономе који га чини, а гријех убиства понајвише. И први гријех Адама и Еве, и њихово окушање плода са забрањеног дрвета познања добра и зла, коштао их је изгнања из Раја и великих патњи. Ева и сво њено женско потомство доби казну од Бога која гласи: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар. (Пост. 3, 16). А Адаму рече: Што си послушао жену и окусио са дрвета са којега сам ти забранио рекавши да не једеш са њега, земља да је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека. Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско. Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити. (Пост. 3, 17-19). А шта тек рећи за тако монструозан злочин какав је убиство незаштићеног дјетета? Каква ли ће казна стићи оне који на било који начин учествују у њему? И бесавесне родитеље, и окрутне гинекологе, и безбожне политичаре, и свирепе законодавце, и безосећајне бабице и медицинске сестре које помажу приликом комадања и чупања мале дјеце из утроби својих мајки, и црне научнике који измишљају разне справе и хемијска средства за убијање тек зачете дјеце, и фармацеутске куће које производе

разне убиствене справе, отрове и антибејби пилуле, и апотекаре који их бездушно продају зарад пролазне материјалне користи? Колико је само милиона и милиона људи на посредан или непосре-

47

svetigora / 2013 / јул

48

убијају своју дјецу, убијају и будућност своје породице, своје државе, своје отаџбине. Они врше неприкривени геноцид против свог народа и своје државе, и показују се тиме само отвореним џелатима, лажним патриотама и бездушним лицемјерима. Гријех чедоморства у данашњим временима узрастао је до монструозних граница, но највише је захватио омладину. Дух грехољубиве похоте и тјелесног мудровања, дух разврата и најпримитивнијег хедонизма, хара медијима, школама, уџбеницима, филмовима, књижевношћу, поезијом, музиком, сликарством и осталим гранама друштвеног и културног живота. Свуда тутњи један откривени рат против Богочовјека Христа, против јеванђелских врлина а прије свега против хришћанске вјере, јеванђелске чедности, супружанске вјерности, предбрачне дјевствености. Сав живот се мање или више своди на крв и на плот. На пролазне земаљске страсти и грешна и разарајућа земаљска уживања. Но, у исто вријеме док неморал, бестидност, прељуба и култ блуда марширају нашим домовима, малим екранима, школама и улицама, док траје тај непрекинути духовни рат против Бога и Божијих вриједности, позиви на мир у читавом свијету стално се умножавају. Паралелно са тим процесом умножава се и рат људи против Бога и Божијег поретка у васиони. Није ли управо за такве људе и речено: на устима им је мир а у срцу рат? И заиста, док скоро непрекидно слушамо лицемјерне позиве на демонски мир са гријехом, крвави покољ милиона дјеце се не само наставља, већ и умножава. Умножава се не само број побијене дјеце у утробама својих мајки, већ и начини њиховог убијања. Неку зачету дјецу убијају мучитељским комадањем њихових тијела до трећег мјесеца трудноће, ножевима и осталим џелатским инструментима у рукама гинеколога акушера, а неку дјецу, тек зачету и тек душом од Бога обдареном, убијају само после неколико часова од тренутка зачећа, разним антибејби пилулама, хемијским растворима и разноразним

срамним презервативима и накарадним справама за спречавање живота и његово уништење. И данас је можда ове друге дјеце и више од оне прве, јер и демонска наука узраста у својој изопачености и убивствености. Ниједна пак мајка из животињског свијета, ни једна мајка гмизаваца, ни једна мајка од змија и шкорпија, не уништава и не убија своју тек зачету младунчад, већ се жртвује за њих често и до саме смрти! Разумна пак људска бића на земљи, али бића оболела од гријеха, постала су дакле немилосрднија од змија и шкорпија! И послије свега, истински Божији човјек са тугом се мора запитати чему све то води и каква страшна страдања чекају и свијет, наш народ и нашу државу, због оваквих вапијућих и непокајаних гријехова? А оне душе у Рају, невино побијених људи за име Христово, како свједочи Откривење Божије већ вапију Господу: Докле ћеш Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи (Отк. 6, 10).

лубија кротост, сњежна чистота, свецјело уздржање од свакога зла, хрљење ка свакој добродјетељи. На који још начин достижемо опроштење наших гријехова, потпуно покајање и обожење наше гријехом рањене природе? Свим Светим Тајнама Цркве, а прије свега Светим Крштењем, Светим Миропомазањем, Светим Причешћем, Светом Исповјешћу, Светом Тајном Брака, Светим Јелеоосвећењем. Чак и ако је неко и вишеструко згријешио гријехом чедоморства, не очајавајмо, јер Господ није дошао да спасе праведнике већ грешнике. Но, не одлажимо покајање већ журно похрлимо у загрљај Свељубећег Господа Христа и родимо родове достојне покајања, родове Духа Светога – по оним нелажним и светим ријечима Светог апостола Павла: А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, кротост, уздржање. А који су Христови, распјеше тијело са страстима и жељама. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо. (Гал. 5, 225). Стога заиста родимо родове достојне покајања! Јеси ли убијао нерођену дјецу – престани то чинити, исповједи свој гријех своме свештенику и плачи због учињеног гријеха. Јеси ли подржавао гријех чедоморства на било који начин – похитај да сузама покајања омијеш своју душу, да запалиш свијећу за душе невино побијене дјеце и да се Светом Исповјешћу а касније и Светим Причешћем у Светој Литургији вратиш у загрљај Оца Небескога, од кога си отпао гријехом чедоморства. Јеси ли живео далеко од Бога и вјере у Њега? Моли се упорно и са смјерношћу да ти Господ Исус просвјети срце истином Својом и подари дар вјере у Њега! То управо и значи – покајати се! Покајање су дакле врата Христовог срца! Мимо покајања не може се ући у Царство Божије и не може се добити опроштај гријеха чедоморства. А како пронаћи ова врата Христовог срца? Смјерношћу, постом и молитвом! Врлина смјерности увјек лако налази врата покајања, а гордост и осионост људска их увијек намјерно заобилазе. Велика је стога истина коју је изрекао Свети апостол Петар: Бог се гордима противи, а смиренима даје Благодат (1 Петр. 5,5). Стога је само истинско покајање истинско васкрсење огреховљене људске душе и свепобједа над гријехом. Но, није доста само кајати се, него је од суштинске важности пред ким и ради чега се треба кајати! Одговор нам опет даје Свети пророк Јован Крститељ: требамо се кајати пред лицем Царства небеског и зарад Царства небеског. А Царство небеско је Богочовјек Христос у свој пуноћи Духа Светога, Он као Црква Божија и цјелокупно Његово Јеванђеље са свим својим вјечним благодатним свевриједностима, сверадосним благовијестима и небоземним стварностима. Њему Једином Човјекољупцу и Спаситељу Свијета, једином Побједиоцу свакога гријеха, смрти и ђавола, Господу нашем Исусу Христу, који није дошао да спасе праведнике и анђеле већ гријешнике и безаконике, нека је са Беспочетним Оцем Његовим и Свесеветим и Благим и Животворним Духом Његовим, слава, част и поклоњење, и сада и увијек и кроза сву вјечност. Амин.

јул / 2013 / svetigora

Покајање је љубав Ипак, славећи безмјерно Човекољубље Божије, и после свих страшних зала, гријехом посрнули човјек има прилику да се врати, да заплаче за свој тешки гријех, да се помири са Богом, да Благодаћу Господњом промјени и преобрази свој огреховљени ум, и Божијом Љубављу омекша своје окамењено срце. Црква Божија има Најмоћнијег и јединог Истинског и Силног Љекара! Љекара за сваку болест душе и тијела и свелијек за сваку рану. Љекар је њен Онај који је Глава Цркве – Свечовјекољубиви и Свемилосрдни Бог Љубави, Господ наш Исус Христос, а свелијек за све гријехе и сваку кривицу јесте покајање! Покајте се јер се приближи Царство Небеско (Мт. 3, 2), вапио је још у она Христова времена јеврејском народу и свима који су долазили ка њему на ријеку Јордан, Свети Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Истим ријечима своју је јеванђелску проповјед почео и Сам Богочовјек Исус, потврђујући свеважност Јованових ријечи о покајању. А покајање је сво у љубави према Богу – Вјечноме Животу, сво у љубави према нашим ближњима, према сваком човјеку, а првенствено и највише у љубави према дјеци. Стога Спаситељ свијета Господ Исус Христос сав Закон и Пророке, сву своју проповјед своди и сажима у само двије заповјести – и то заповјести о Вјечној Љубави према Богу и човјеку, и које гласе: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, свом мисли својом и свом снагом својом. Љуби ближњега својега као самога себе (Мт 22, 37. и 39). Није ли толико пута и у обичном животу речено – љубав је јача од смрти? И заиста, тамо гдје је присутна истинска Љубав, Љубав Божија, Љубав Христова, Љубав јеванђелска, саможртвена љубав према Богу и ближњима, тамо је гријех чедоморства и гријех мржње према животу тек зачетог дјетета сасвим немогућ. Није ли стога враћање човјека Богу и Божијој Љубави једини пут који води ка поновном успостављању истинског човјекољубља, поновном васкрсењу култа Живота, и напуштању модерног људождерства званог чедоморство? У исто вријеме, вратити се Богу значи покајати се за своје гријехе. Стога се истинска Љубав Божија налази и у оним другим ријечима Светог Јована Крститеља: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове (Мт. 3, 3), јер то и значи покајати се. Ове ријечи Светога пророка који позива на истинско покајање значе: Приправимо своје боголике душе за Благу, Радосну и Живоносну ријеч Христову. Како? Тако што ћемо исправити стазе Његове! Не идимо странпутицом гријеха чедоморства нити било којег другог гријеха, јер она неминовно води на пут пропасти, у страшна страдања, у најтеже болести, у психичко растројство и лудило, а на крају у муку вјечну и погибао духовну. Стога, ходајмо исправљеним стазама, стазама богочовјечанских врлина и јеванђелских заповјести Христових. Вратимо се на њих, јер једино оне воде и приправљају пут Господњи – једино оне могу уразумити и припремити наше душе за сусрет са Спаситељем Свијета, Свеблагим Исусом, за сусрет са Оним који рече: Ја сам Пут, Истина и Живот; нико неће доћи к Оцу осим кроза Ме (Јн. 14, 6). А које су то стазе Господње тј. богочовјечанске врлине којима, уз Божију помоћ, улазимо на уски, трновити али и спасоносни пут Господњи? То су: јеванђелски пост, топла молитвом, несустајуће милосрђе, свеблажено смирење, огњена љубав, мајчинска благост, го-

49

AKTUELNO СЛАВКО Живковић svetigora / 2013 / јул

50

Карађорђевићи на окупу Земни остаци краља Петра II Карађорђевића, краљице Марије, краљице Александре и краљевића Андреја, сахрањени су у крипти цркве Светог Ђорђа на Опленцу у недјељу 26. маја 2013. године.

С

вету архијерејску литургију поводом овог догађаја служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење бројних архијереја и свештеника наше Цркве. Сахрани је присуствовао и државни врх Србије и Републике Српске, представници краљевских породица Јордана, Велике Британије, Кувајта, Јапана, представници вјерских заједница, чланови дипломатског кора, многобројне личности из јавног живота, као и бројни народ из свих српских земаља. Након Литургије и сахране посмртних остатака породице Карађорђевић, сабранима се бесједом обратио патријарх српски Иринеј: „Потомци Карађорђа – оца Србије, и краља Петра I, славног унука Карађорђевог, и његовог сина краља мученика, Александра I Ујединитеља, заједно са својим народом доживели су окупацију своје земље и били принуђени да напусте своју вољену Отаџбину и да деценијама живе животом изгнаника, у сиромаштву, великој оскудици и незаслуженом понижењу. Зато данас, кад је васпостављена божанска и људска правда, када је испуњена животна жеља краља Петра II, мајке–краљице Марије, краљице Александре и краљевића Андреја – да ако им судбина није била наклоњена да живе у својој земљи и земљи свога народа, да својим земним остацима почивају у њој, у храму Св. великомученика Ђорђа, заједно са својим прецима и потомцима и да овде чекају Парусију. Верујем да се радују душе њихове што су тела њихова са радошћу и поштовањем дочекана од народа који су волели, тамјаном и молитвом испраћена Господу живих и мртвих. Исто тако дубоко верујемо да се радују душе Карађорђа, кнеза Александра, краља Петра I, краља Александра I и душе свих који почивају у Опленачком храму, што су после дугог и невољног странствовања, дошли својима најближима, своме доме и своме роду. То је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића што је своје почивше миле и драге сабрао на свето место, одређено за за-

Краљ Петар се преставио Господу 3. новембра 1970. у Денверу. Краљ је сахрањен једанаест дана касније, у цркви Светог Саве у Либертвилу, у присуству великог броја Срба из Сједињених Држава и Канаде. једничко почивалиште лозе Карађорђевића.“ После Патријарха говорили су и престолонаследник Александар Карађорђевић, премијер Републике Србије г. Ивица Дачић и предсједник Републике Србије г. Томислав Николић. Г. Томислав Николић, предсједник Србије је у свом обраћању истакао да „историја нашег народа поред славних дела, патриотизма, борбе за правду и истину бележи и сукобе. То је један од разлога што је наша држава позната по злехудој судбини. Више Срба је настрадало од српске него од окупаторске руке, и нека та чињеница остане за наук покољењима. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела и несрећа. Ми више себи не можемо и не смемо да дозволимо поделе и неправду. Срби су од старих времена уздизали правду и праведност као највишу врлину. Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа исправљамо страшну неправду. Чинимо још један корак ка јединству.“

„Ове године се навршава тачно деведесет година од рођења мога оца, краља Петра II, и седамдесет две године како је због немачке инвазије био присиљен да напусти своју вољену отаџбину и остатак живота проведе у изгнанству. Мој отац је био једанастогодишњи дечак када је 1934. убијен његов отац, краљ Александар I. Историјске прилике у којима је наследио свог оца биле су једне од најтежих у XX веку. У младим годинама искусио је сву тежину Другог светског рата, трагедију грађанског рата у својој отаџбини, као и међународних односа, компликованих и немилосрдно вођених интересима великих сила, који су се преламали преко леђа малих земаља. ...Ове године се коначно вратио у Србију, у земљу својих предака и својих сународника...“ Његово краљевско височанство престолонаследник Александар II.

СВЕШТЕНСТВО И ВЈЕРНИЦИ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ НА ОПЛЕНЦУ Са Цетиња су у Тополу допутовали да би присуствовали овом, за нашу Цркву и народ историјском догађају и одали пошту сјенима краљевске породице Карађорђевића: протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије, јереј Анђелко Боричић, протођакон Игор Балабан, чтец митрополита Амфилохија Петар Вујисић, бивши градоначелник Цетиња публициста Јован Маркуш, историчар проф. Предраг Вукић, оперативни уредник часописа „Светигора“ Рајо Војиновић и фотограф Зоран Тричковић. Са њима су били и чланови фолклорног ансамбла подгоричког КУД-а „Ђурђевданско коло“ на челу са предсједницом Ољом Стојановић. Они су на Опленац донијели и на одар последњег југословенског краља положили вијенац на коме је писало: Краљу Петру II – његова ђедовина Црна Гора. Сахрани земних остатака краљевске породице Карађорђевића присуствовали су и Грбљани, њих 50, на челу са својим парохом свештеником Миајлом Бацковићем и предсједником Грбаљске црквене општине Петром Мазараком. Они су потомци Грбљана пострадалих у јединицама Југословенске војске у Отаџбини у току Другог свјетског рата.

јул / 2013 / svetigora

51

reporta`a

СЛАВКО Живковић

svetigora / 2013 / јул

Прослава празника светих Константина и Јелене у Нишу П

52

разник Светих Константина и Јелене у години великог јубилеја је у царском граду Нишу прослављен на највишем нивоу Српске Православне Цркве. Свечано празнично бденије у новосаграђеном храму који је град Ниш њима посветио служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и изабрани зворничко-тузлански г. Хризостом, уз саслужење свештенства Епархије нишке. Бденије су својим присуством и молитвама обогатили Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји наше свете Цркве, директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама др Милета Радивојевић, Градоначелник града Ниша, предсједници градских општина, представници Војске Србије и благочестива господа хришћанска, међу којима и увијек драги гости из дијаспоре. Светом литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, будимског Лукијана, канадског Георгија, банатског Никанора, новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина, источноамеричког Митрофана, бачког Иринеја, бихаћко-петровачког и изабраног зворничкотузланског Хризостома, тимочког Јустина, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игнатија, милешевског Филарета, будимљанско-никшићког Јоаникија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, аустралијско-новозеландског Иринеја, крушевачког Давида, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, моравичког Антонија, липљанског Јована, ремезијанског Андреја, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, умировљеног средњоевропског Константина, и домаћина, Епископа нишког г. Јована. Света служба завршена је градском литијом и ломљењем славског колача. На предлог Епископа нишког, а благовољењем Свјатјејшег Патријарха, Свети Архијерејски Синод одликовао је орденом Светог Саве првог и другог степена, као и орденом Светог цара Константина најзаслужније ктиторе и приложнике храма Светих Константина и Јелене у Нишу.

Р

едовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 21. маја до 3. јуна 2013. године, у Патријаршији српској у Београду и у Нишу. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај. Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, извршивши, у склопу евхаристијског чинопоследовања, традиционални призив Светога Духа за успешан ток и исход Сабора и упутивши сабраним верницима архипастирску поруку посвећену сазивању Сабора. Потом, на почетку прве саборске седнице, у уводном обраћању сабраним архијерејима, Патријарх је као председник Сабора указао на најважнија питања живота, сведочења и мисије Српске Православне Цркве у овом историјском тренутку, у данима великих искушења и изазова, али и великих могућности за духовну обнову под призмом Миланског едикта светога цара Константина Великог, првог и прворазредног јавног документа о слободи хришћанске вере и о слободи савести уопште. Сабор је са одобрењем примио на знање извештаје Светог Синода и Епископа нишког Јована о завршетку припремâ зa прославу значајног јубилеја хришћанства и културе – 1700-годишњицу Миланског едикта светог цара Константина Великог (313–2013) – у оквиру Српске Православне Цркве, као и о току припремâ за централну прославу у октобру ове године, конципирану као свеправославна, свехришћанска и општекултурна манифестација. Саслушавши извештај Светог Синода о његовом раду и извештаје епархијских архијереја о њиховом раду, Сабор је донео одговарајуће одлуке како би се побољшало опште духовно стање у свим епархијама Српске Православне Цркве, унапредила црквена просвета и интензивирала јеванђелска мисија Цркве у савременом свету, у условима глобализације и секуларизације. На заједничкој седници чланова Сабора и Централног тела за довршење Храма Светог Саве на Врачару, после анализе извештаја о свему до сада урађеном, донете су одлуке о предстојећем великом послу коначног унутрашњег уређења Храма. Сабор са задовољством констатује да Српска Православна Црква одржава литургијско и канонско општење и негује сарадњу са осталим аутокефалним Православним Црквама, али да у том погледу постоји, нажалост, и један изузетак. Реч је о неканонском деловању појединих представника Румунске Православне Цркве на канонском подручју Српске Православне Цркве. То угрожава саме основе православне еклисиологије и канонског поретка. Због сличних недопустивих поступака представникâ Румунске Цркве Јерусалимска Патријаршија је прекинула, до даљњег, литургијско и канонско општење са том Црквом. Поново је, по ко зна који пут, исказан протест због неканонских упада у области под јурисдикцијом Српске Православне Цркве и са жаљењем послата порука да ће, уколико појединци из сестринске Румунске Цркве не престану са својим небратским и антиканонским дело-

saop[tewe

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ

са редовног заседања одржаног у Београду и Нишу од 21. маја до 3. јуна 2013. године

ранијих „стандарда пре статуса”, Сабор је са одобрењем примио на знање активности Светог Синода предузете као допринос држави Србији и српском народу у целини на путу изналажења праведног и трајног решења. Ради што бољег упознавања са напорима Владе Србије и других одговорних органа државе на истом путу, Сабор је замолио г. Александра Вучића, првог потпредседника Владе, да званично посети Сабор на заседању. Том приликом, после исцрпног и искреног разговора, уз обострано разумевање и добру вољу, констатовано је да, и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност српског народа на Косову и Метохији, за очување његових светиња и за интегритет Србије, што значи одбијање непосредног или посредног признавања фантомске државности Косова и Метохије ван Србије. Саборски оци су, устима Његове Светости Патријарха, уверили г. Вучића да Влада и Скупштина Србије, делујући у том смеру, могу да рачунају на пуну подршку Српске Православне Цркве, у оквиру, наравно, њене надлежности и њених могућности. Сабор поново подсећа домаћу и светску јавност на страдање Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, поглавара канонске Православне Цркве у БЈР Македонији, по шести пут неправедно утамниченог на основу наручених лажних оптужби и монтираног, фарсичног судског процеса, као и на нове судско-полицијске претње архијерејима, клирицима и верницима Охридске Архиепископије. Сви су они, на челу са својим Предстојатељем, прогоњени – као да не живе у Европи 21. века и као да не постоји начело слободе вере и савести, чији први историјски документ јесте Милански едикт светога цара Константина, а данас га јемче обавезујуће међународне конвенције. Зато Сабор поново апелује на све људе и установе, код нас и у свету, које могу да допринесу ослобођењу архиепископа Јована и обезбеђивању грађанске равноправности за све припаднике Охридске Архиепископије, да подигну свој глас и што скорије учине све што могу јер је здравље Архиепископа-сужња већ озбиљно нарушено, добрим делом и због тамничких услова. Са истом састрадалном љубављу и забринутошћу Сабор позива све позване и одговорне да се заузму за ослобођење отетог и незнано где заточеног Митрополита алепског Павла из древне Антиохијске Патријаршије, као и толико других невиних жртава суровог грађанског рата на тлу нама пријатељске Сирије. Исто тако, Сабор апелује на одговорност великих сила, као и домаћих политичких елита у земљама Блиског и Средњег Истока, за страдање и драстично смањивање броја хришћана на том подручју и за не мање страдање десетинâ милионâ муслиманских верника. Сабор жали због честих антиправославних и антисрпских провокација у суседним земљама – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори – као и због повремених инцидената у самој Србији, првенствено у Рашкој области. Његова Светост Патријарх и чланови Сабора литургијски и молитвено су учествовали у сахрањивању посмртних остатака краља Петра II и других чланова Дома Карађорђевићâ, 26. маја, у храму Светог великомученика Георгија на Опленцу. У присуству Председника Србије, чланова Владе, представникâ других хришћанских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице Србије, представникâ САНУ, дипломата, истакнутих културних посленика и других угледних гостију, Његова Светост Патријарх

јул / 2013 / svetigora

вањем, бити предузете све расположиве канонске и законске мере да се очува вековни канонски поредак и да се обустави неодговорно поигравање са светињом јединства међу Православним Црквама и међу братским народима, какви без сумње кроз векове јесу српски и румунски народ. Сабор се нада да ће те мере помоћи како Српска Православна Црква не би била принуђена да, са дубоким жаљењем, следи пример свете Јерусалимске Патријаршије. Саборским оцима је притом познато да и међу самим румунским епископима, клирицима и теолозима многи не деле агресивни етнофилетистички курс који је последњих година изазвао не мале потресе у читавом православном свету. Исто тако, Сабор је, као и раније, искрено захвалан Румунској Цркви за њен коректан однос према администратору Темишварске епархије, њеном свештенству и верницима, као што и Српска Православна Црква негује братски однос са свештеницима и верницима Румунске Цркве који живе у српском делу Баната. Сабор је и ове године, као и увек раније, потврдио свој став о потреби интензивирања и продубљивања духовне и богословске припреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, као и неговања свеправославне одговорности за даљи ток званичних дијалога Православне Цркве, најпре дијалога са Римокатоличком Црквом и другим хришћанским Црквама и конфесијама, а затим и дијалога са другим религијама, у првом реду са јудаизмом и исламом. Мир и јединство Српске Православне Цркве нарушава, по оцени Сабора, и монах Артемије, свргнути епископ рашко-призренски, са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту. Уместо да се покаје и врати својој Цркви, он чак држи свој расколички „антисабор” и држи лекције Сабору. Стога, уколико се исти у што скоријем року не одазове позиву на повратак Цркви и вековном канонском поретку Православне Цркве, Црква ће бити принуђена да предузме додатне канонске мере. Сабор је са жаљењем констатовао да међународни протекторат и присуство НАТО-снага на Косову и Метохији, па ни најновији преговарачки процес на највишем нивоу у Бриселу, није донео ни правду ни решење проблема. Наставља се страдање српског народа у Покрајини: после рушења и скрнављења православних светиња, изгона стотина хиљада Срба, трговине људским органима и сличних недела, сада су на делу нешто блаже насиље и „мекши” терор – варварско уништавање надгробних споменика, убиства, напади на имовину, гетоизација, свакодневне претње... Једном речју, има веома мало онога што својим присуством треба да јемче Европска унија и НАТО. Изражавајући бојазан да примена постигнутих договора и споразума не доживи неславну судбину

53

svetigora / 2013 / јул

је, заједно са члановима Сабора, отворио проширене и обновљене просторије Музеја Српске Православне Цркве и изразио захвалност Цркве Влади Србије, посебно Министарству културе, што је омогућен тај значајан духовни и културни подухват. Сличну подршку Сабор очекује и кад је реч о обезбеђивању адекватног простора за Библиотеку и Архив Српске Патријаршије, као и за Православни богословски факултет и Богословију Светог Саве у Београду. Сабор очекује и бржу – притом потпунију, а не селективну – примену Закона о реституцији црквене имовине, као и правичну реституцију одузете приватне имовине. Сабор је такође одлучио да из средстава фондације Патријарх Павле помогне обнову православног храма у Кућанцима, родном селу блаженопочившег патријарха Павла. Сабор је Епархији рашко-призренској, због специфичних услова на Косову и Метохији, одобрио оснивање Епархијског завода за заштиту духовног и културног наслеђа, и начелно прихватио иницијативу да се оснује и општецрквени Завод тога типа. Основана је и нова црквена Фондација за помоћ потребитима на Косову и Метохији, а уједно је одлучено да се интензивира и побољша рад постојеће добротворне фондације Човекољубље. За друго седиште Епархије далматинске одређен је манастир Крка, одобрено је преношење седишта Епархије источноамеричке из Пенсилваније у околину Њујорка, а мисионарска парохија на острву Малти пренета је у јурисдикцију Епархије аустријско-швајцарске, која обухвата и српске православне парохије у Италији. Проширен је састав саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом и установљена посебна Комисија за дијалог са Бискупском конференцијом Словеније. Сабор није прихватио предлог да лику светих буде прибројан наш највећи песник, Петар Петровић Његош. Епископ зворничко-тузлански Василије и средњоевропски Константин трајно су разрешени дужности управљања својим досадашњим Епархијама. Донете су одлуке које се тичу упражњених епархија Српске Православне Цркве. Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе. На упражњену катедру епископа зворничко-тузланских изабран је досадашњи Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, а на упражњену катедру епископа бихаћко-петровачких досадашњи викарни Епископ хвостански Атанасије.

54

За администратора Епархије средњоевропске потврђен је Патријарх српски Иринеј, за администратора Епархије жичке Епископ шумадијски Јован, за администратора Епархије аустријско--швајцарске Епископ бачки Иринеј, а за администратора Епархије јужноцентралноамеричке Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Заменик Митрополита дабробосанског Николаја биће и даље Епископ захумско-херцеговачки Григорије. Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу господа Епископи сремски Василије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Због чедоморства је становништво Србије сваке године мање за један град средње величине, што сведочи о дубоком моралном паду, о тешкој кризи породице и о недостатку праве вере у Бога код многих, премда се већина људи у нашем народу изјашњавају као верници и јесу верници макар у елементарном смислу те речи. Сабор је стога подржао иницијативу лекарâ верникâ да држава забрани абортус, осим у случајевима када се он врши из медицинских разлога. Сабор апелује на савест родитељâ, васпитачâ, државних чиновника и свих који могу да утичу на стање у друштву да учине све што могу да међу нама, упркос материјалној оскудици, слављење живота као највећег Божјег дара постане алтернатива несвесном култу смрти који је узео маха у савременој западној цивилизацији. Истовремено Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце, да превентивно, пастирски и терапеутски, спречавају пошаст неморала, наркоманије, порнографије и свих других патогених појава које из корена угрожавају биће, душу и будућност српског народа и свих хришћанских народа, изложених пагубном утицају секуларизма, потрошачког менталитета, хедонизма, индивидуализма, псеудорелигиозности без појма о личном Богу, лажног хришћанства без Христа као Богочовека и без Цркве као богочовечанске заједнице, као и разних идеологија бесмисла и безнађа. Сабор, са своје стране, позива све на живот и деловање кроз веру, наду и љубав, јер – Бог је љубав. Служењем свете Литургије у Нишу на празник Светог цара Константина и царице Јелене прослављена је 1700-годишњица Миланског едикта на нашем помесном нивоу, као припрема за општу прославу у октобру ове године, и орденом Светог Саве првог степена одликован град Ниш. Тиме је завршен рад овогодишњег заседања Сабора. Епископ бачки Иринеј, портпарол Светог Архијерејског Сабора

протојереј–ставрофор ОБРЕН Јовановић

POM EN

Врли свештеник и

Упокојио се у Господу протојереј–ставрофор Сава Тутуш (1950–2013)

слуга Бога вишњега П

шњега показао у својој Далматинској епархији, због тога је и добио једно од најодговорнијих послушања у Митрополији црногорско-приморској, мјесто секретара. Потрудио се отац Сава овдје код нас – то знају наши свештеници – веома трезвено: био је десна рука Митрополита црногорског, обилазио је све парохије и поучавао млађе свештенике… На Цетињу је стекао један значајан углед. Отац Сава је био Божији човјек, са страхом је провео живот свој овдје на земљи, а Божији људи не пролазе, они остају. Остаје њихов траг, не само као неки спомен, него као живо присуство њихово на сваком мјесту. Увјерен сам да ће часно изаћи пред лице Господње и пред лице часних и врлих епископа и свештеника мученичке и страдалне Далмације. Нека га Господ упокоји тамо гдје сија свјетлост лица Божијега, свјетлост Христовога Васкрсења.“ Потом је, у присуству великог броја свештенства и вјерног народа испраћен за Земун, гдје је 16. маја служена заупокојена Литургија у манастиру Светог архангела Гаврила, којом је началствовао настојатељ Цетињског манастира, протосинђел Методије Остојић, и на којој се бесједом вјерном народу обратио протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске, рекавши између осталог: „Упокојење прота Саве је велики губитак за све нас, а поготово за нас младе свештенике. Увијек смо могли да од њега добијемо добар савјет… Он је знао са старцима да буде старац, са младима младић, а са дјецом да се поигра као дијете… Волио је људе, волио је живот, волио је да пјева Богу и роду своме, и

јул / 2013 / svetigora

ротојереј–ставрофор Сава Тутуш се родио у Полачи код Книна на дан Светога Саве, 27. јануара 1950. године, од родитеља Мијата и Јеке. Као дијете је остао без родитеља, па су бригу о њему преузели старији брат и сестре. У Београду је 1971. године завршио Богословију Св. Саве, да би потом и студирао на Богословском факултету у Београду. У свештенички чин га је рукоположио Епископ далматински Стефан, 1973. године. Током 1972. и 1973. је радио као службеник Епархије далматинске у Шибенику. На свим парохијама на којима је службовао оставио је трага бриге за обнову живе Цркве и свеукупног црквеног живота. Пошто је у свему дијелио судбу свога народа, који је био приморан да августа 1995. године, у злогласној „Олуји“ напусти вјековна огњишта у Далматинској крајини, то и он са породицом преко Београда долази на службу у Митрополију црногорско-приморску крајем исте године, гдје му је повјерена дужност секретара Епархијског управног одбора. Поред тог послушања предавао је и Црквену администрацију у Богословији Светог Петра Цетињског од 1996. до 2000. године. За исказану преданост и ревност на обављању повјерених му дужности, а на предлог Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, СА Синод га је одликовао правом ношења напрсног крста, који му је уручио лично Његова Светост Патријарх српски г. Павле, приликом прославе 780-годишњице Митрополије, јула 1999. године. На послушању секретара Митрополије је остао до пензионисања 2010. г, а последње године живота провео је у породичној кући у Земуну. Са супругом Борком је изродио троје дјеце: Јелену, Александра и Милоша. Упокојио се у Будви, 14. маја 2013. г. На заупокојеној Литургији, коју је са свештенством служио 15. маја у цркви Свете Петке у Будви, митрополит Амфилохије је између осталог казао: „Отац Сава се као врли свештеник и слуга Бога ви-

55

то је красило оца Саву – био је радостан човјек.“ Опијело је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је опраштајући се од оца Саве, између осталог рекао: „У ове васкршње дане испраћамо нашега оца Саву из овога живота у нови живот… Земаљска књига оца Саве је исписана и данас се затвара овдје на земљи, а отвара се и наставља се да се пише на небесима… Отац Саво је био изузетно даровит човјек – имао је неку ведрину људску, неку људску топлину у свим тренуцима свога живота, без обзира на све невоље које су сналазиле и њега и његов народ. Увијек је имао оптимизма, симпатичан осмијех, лијепу ријеч, лијепу досетку и зато је свуда стицао пријатеље. Вјерно је послужио својој светој Цркви, до свога последњег свог издиханија.“ Сахрањен је 16. маја на земунском гробљу Гардош, покрај цркве Светог Димитрија. Нека би га Васкрсли Господ, молитвама Светог Саве и Светога Василија Острошког, крај чијег је свештеног ћивота одслужио своју последњу Литургију, упокојио у свом Царству непролазном. Вјечан му спомен!

Косовски божур Сотвори Господ овај свет, Шаролик, најчешће штур, А у том свету чудесан цвет, Зове се Косовски божур. Чудног ми чуда, рећи ћеш, Питајући за чудо то, Зар много цвећа немамо сви А не само поље Косово.

svetigora / 2013 / јул

Незнанче драги, морам ти рећи То није цвеће из питара, Оно је истекло и још тече Из српских срца и њедара.

56

Цвет има боју јуначке крви Обилића и свих Југовића, шест векова он цвета први и газиместанска чува пролећа. прота Сава Тутуш, 1986. Преузето из споменице „Цетињска богословија“, Цетиње, 2002.

РАЈО Војиновић

POM EN

Упокојио се у Господу адвокат

Млађен Мићовић Н

а мјесном гробљу у селу Приградина у Бањанима на празник Цвијети, 28. априла су сахрањени земни остаци блаженог спомена дугогодишњег правног заступника и члана Правног савјета Митрополије црногорско-приморске адвоката Млађена Мићовића, брата Владике будимљанско-никшићког Јоаникија. Претходно су опело у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици служили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и вјерног народа.

У бесједи након опела, митрополит Амфилохије је рекао да је Млађен Мићовић био жедан и гладан правде Божје и да је „сав свој живот посветио управо Божјој правди“. „Онај који служи Божјој правди из које се рађа људска правда, тај кроз ту Божју правду задобија не само награде овдје на земљи и похвале земаљске, које саме по себи и немају много значења, него оно што нам каже ријеч Божја: Блажени гладни и жедни правде јер ће се наситити. Овдје на земљи није се лако наситити правде Божје“, рекао је митрополит Амфилохије. „Млађен Мићовић је син Сава Спасојева и Видосаве, иза којих је остао широки траг, по Божјем дару, а могуће и по благослову некога ко је крштавао и њих и њихово потомство. А нека ми опрости Владика, и нека ми опросте и браћа нашега Млађена, и његове сестре и потомство, у том широком трагу Сава Спасојева најзначајније, најдивније, најузвишеније мјесто посједовао је, посједује и посједоваће Млађен Мићовић”, рекао је Митрополит црногорско-приморски, „И морам да вам кажем и нешто друго. Ево ја сам Владика и Митрополит црногорски, његов брат је овдје Епископ будимљанско-никшићки, рођен из исте утробе као и он, па ми се чини, а морам то да вам исповиједим, да је можда његово било мјесто да буде на моме мјесту или мјесту његовог брата. Такву је у себи носио мудрост, знање и вјерност, и свједочење имена Божјега наш Млађен Мићовић“. „Његов часни и свијетли лик, његово часно и свијетло дјело, његова борба за правду и за истину Божју је нешто што остаје међу нама и са нама. Блажен је пут којим данас идеш, Млађо, припремљено ти је мјесто вјечног покоја“, рекао је митрополит Амфилохије. На сеоском гробљу у Приградини, у присуству родбине и многобројних пријатеља породице Мићовић, бесједио је Епископ захумскохерцеговачки г. Григорије, а од Млађена се дирљивом бесједом у име многобројних пријатеља опростио Славко Крстајић.

Приредио: Славко Живковић

МОЛЕБАНИ ЗА СПАСЕЊЕ БУГАРСКОГ НАРОДА Молебани за мир, здравље и срећу бугарског народа служени су почетком априла у бугарским православним храмовима. Молебани су служени на молбу предсједника Росена Плевнелијева, који је раније позвао грађане да се боре против песимизма и епидемије самоубистава, који су погодили Бугарску.

IZ SVIJETA

укључујући главног министра Дел- Сирији, срушено је на десетине цркахију Шејлој Дикшит, да бисмо добили ва и џамија. њихову подршку.“ Настојатељ обитељи је сигуран да Ове године у Њу Делхију је про- су напад извршили страни плаћеници, слављен Васкрс. Више од стотину јер се сами Сиријци, по његовом миправославних хришћана из Русије, шљењу „не би усудили да учине такво Белорусије, Њемачке, Индије и Фран- светогрђе“. цуске учествовали су у васкршњем ПАТРИЈАРХ СА ЦАРЕМ богослужењу, које је служено у једној У престоној дворани Храма Хриод сала амбасаде Русије у Индији. ста Спаса у Москви 28. априла су се ФЕСТИВАЛ „РОК НАД ВОЛГОМ“ сусрели патријарх Кирил и бугарски Познати мисионар међу омлади- цар Симеон II, саопштава сајт Одсјеном и неформалним групама, игуман ка спољних црквених веза Московске Сергије (Рибко) по благослову Патри- Патријаршије. јарха московског и све Русије Кирила и Митрополита самарског и сизранског Сергија учествовао је, на позив организатора, на петом фестивалу „Рок над Волгом“.

ПРВА ЦРКВА У ИНДИЈИ Влада Индије у цјелости је подржала идеју подизања првог православног храма у тој земљи, и у току године вјероватно ће издвојити дио земљишта за изградњу, саопштио је новинарима Итар-Таса званични представник једине православне парохије у Индији, парохије Светог апостола Томе, Субрата Бакши. „Генерални гувернер нас је увјерио да ће земљиште бити додијељено“, казао је Бакши. „Захтјев се тренутно разматра, a планирамо и да се сретнемо са другим званичницима,

СИРИЈА Терористи у Сирији опустошили су православни манастир Светог Илије Пророка у граду Ел-Кузејр, двадесет километара од сиријско-либанске границе. Према ријечима настојатеља манастира, игумана Гадира Ибрахима, терористи су опљачкали црквене утвари, демолирали, срушили звоник, уништили олтар и крстионицу. Манастир је стар више од хиљаду и по година, и налази се под заштитом државе као споменик архитектуре. У протекле двије године сукоба у

АМЕРИЧКИ ЗВАНИЧНИК НА ФАНАРУ Државни секретар САД Џон Кери је у недјељу 21. априла, током свог боравка у Турској, посјетио сједиште Константинопољске Патријаршије на Фанару, гдје се сусрео са Његовом Светошћу Патријархом константинопољским Вартоломејем. Државни секретар је током сусрета пружио увјерење Његовој Светости о непоколебивој подршци Сједињених Држава вјерским слободама у Турској и поновном отварању богословије на Халки.

јул / 2013 / svetigora

У Варни је освештан Аспарухов мост, који је постао мјесто самоубистава многих грађана. Богослужења су служена у петак, суботу и недјељу, не само у православним, него и у католичким и протестантским храмовима. Молитвама за престанак самоубистава придружили су се такође jудеји и муслимани.

Ово је четврти пут да отац Сергије, који је веома поштован међу рокерима и неформалним омладинским групама, гостује на овом фестивалу. Уосталом и сам пастир некада је припадао хипи покрету 70-их година. Такође, у саставу православне делегације на фестивалу је био присутан координатор Савеза православних братстава Руске Цркве Јуриј Агешћев.

Патријарх је са захвалношћу истакао да је уз лично учешће Симеона II превазиђен раскол у Бугарској Цркви: „Нас дубоко погађа раскол, видјели смо како људи пате због тога. Пошто је то био политички чин, веома је важно што је подјела превазиђена уз учешће политичких власти земље.“ Цар Бугара, обраћајући се патријарху Кирилу је казао: „Ваша светости, дубоко сам дирнут вашим ријечима. Данас благодарећи Вашој Светости, остварио се мој сан. 2002. године у својству премијер-министра Бугарске посјетио сам Храм Христа Спаса и пожелио да учествујем овдје у патријарашкој служби. Данас на Цвијети, мој сан се испунио“.

57

svetigora / 2013 / јул

IZ SVIJETA

58

IZ pomjesnih crkava

Приредио: Славко Живковић

И КОД ПАТРИЈАРХА СИШАО БЛАГОДАТНИ ОГАЊ МИТРОПОЛИТ ХРИСТИФОР АНТИОХИЈСКОГ Десет хиљада људи је присуствоОТИШАО У ПЕНЗИЈУ Амбасадор САД у Либану, гђа Ма- вало једном од највећих чуда праДванаестог априла 2013. године ура Конели, посјетила је у уторак 30. вославног хришћанства – силаску Руској Цркви је стигао званичан изаприла Патријарха антиохијског и свег Благодатног огња у јерусалимском вјештај са засједања Светог синода Истока Јована Х, којом приликом му је храму Гроба Господњег. Богослуже- Православне Цркве Чешких земаља честитала избор за предстојатеља Ан- ње су, по обичају, преносиле многе и Словачке у којем се наводи да је тиохијске Патријаршије. телевизије и Интернет. Митрополит Чешких земаља и СлоГоспођа Конели је током разговора Честицу Благодатног огња је вачке г. Христофор поднио захтјев за снажно осудила киднаповање Патри- преузела делегација Фонда Андре- разрешење дужности. јарховог брата, Митрополита Алепа ја Првозваног, која ју је и однијела у Његовом Блаженству је додијеПавла, и сиро-јаковитског Архиеписко- Москву за поноћно васкршње бого- љена титула почасног Архиепископа па Алепа Јохана Ибрахима, поновивши служење, а онда је Огањ достављен прашког и Митрополита Чешких зеапел Сједињених Држава за њихово и у остале дјелове Русије, Украјине, маља и Словачке, а као мјесто пребиослобођење. Она је потврдила посве- Белорусије. Ове године Благодатни вања одређен му је манастир Преоћеност своје земље демократској и огањ је стигао и у Милано, Венецију, бражења Господњег у Тешову. плуралистичкој Сирији која предста- Верону и Мерано. За мјестобљуститеља је изабран вља и штити права свих својих грађана. најстарији архипастир Православне ЗАМИРОТОЧИЛА ИКОНА Цркве Чешких земаља и Словачке, РЕДОВИ ПРЕД КУХИЊАМА У цркви Св. великомученика Архиепископ оломоуцки и брненски У народним кухињама Грчке Цркве Георгија Побједоносца у општини Симеон. Камбија-Фармакас на Кипру, 6. маја сваког дана обједује 1,5 милион људи. Сваког јутра испред кухиња фор- замиротичила је икона Светог поПАТРИЈАРХ КИРИЛ У КИНИ мирају се дуги редови. Црква редовно кровитеља храма. Његова светост Патријарх мосакупља средства, а помажу и манастисковски и све Русије Кирил посјетио ри. је Кину. То је била прва посјета поглаСветогорски манастир Ватопед вара Руске Цркве овој земљи. даје значајан допринос мјесечним донацијама од 50 000 евра Атинској архиепископији за народне кухиње. До сада је манастир у ову сврху приложио 800 000 евра. Упркос томе, већи дио манастирског банковног рачуна је замрзнут због процеса о власништву над језером Вистонида, преноси Седмица. ру, позивајући се на грчку информативну агенцију Ромфеа. Након четвородневног боравака у Пекингу, патријарх Кирил је стигао СТАРИ ХРАМ НА КИПРУ у „руску Атлантиду“ – Харбин, град ПРЕТВОРЕН У ЈАВНИ НУЖНИК За вријеме Литургије парохијани који је након револуције био прихваФамагуста, 22. мај 2013. Историјски споменик из средњег су примијетили да из иконе Свети- тилиште руске емиграције. Тада су у вијека, цркву Светог Ђорђа, у кипар- теља истиче густа миомирисна теч- њему постојала двадесет два храма, ском граду-луци Фамагуста, на тери- ност, о чему је јављено надлежном два манастира, богословија и боготорији дјелимично признате држа- архијереју – Митрополиту тамасо- словски институт. У овом граду, у коме и даље постоји жива традиција ве Турске Републике Сјеверног Кипра, ском и оринијском Исаији. Јерарх је стигао у храм заједно са Православља, патријарх Кирил је 13. претворен је у нужник, саопштава новинар ТБН позивајући се на Правосла- позваним експертима, који су се увје- маја служио Литургију у Покровском рили у одсуство природних узрока саборном храму. вие.бу. Како пише локални часопис, „Ха- мироточења. ЗЛАТО У ОКОЛИНИ СВЕТЕ ГОРЕ Ова икона Светог Ђорђа је живовантис“ у граду-утврђењу постоји мноПредставници светогорског мого историјских споменика, који ће се писана у XV вијеку, а рестаурисана ускоро претворити у гомилу камења. прије дванаест година. Парохијани наштва присајединили су се житеОсим тога, око стотину храмова је за- су примијетили још једну необичну љима оближњег града Јерисоса у расло у коров, а преко ноћи се ту оку- појаву: икона је постала тежа. За ври- борби која је почела прије неколико пљају алкохоличари, остављајући за јеме литије шест људи је морало по- мјесеци против златног рударства у дићи, што се раније није дешавало. тој области, саопштава Седмица.Ру, собом смеће. У сличном стању налазе се и цркве Интересантно је што се мироточење позивајући се на агенције „Ромфеа“ Светог Симеона, Светога појаса Пре- десило на дан Светог Ђорђа, по гре- и „Амен“. О томе је саопштио у име Свете свете Богородице (Агаи Зони) и Светог горијанском календару, кога се приепистасије отац Никодим, који је редржава Кипарска Црква. Николе.

као да ће делегација светогорских монаха предати писмо Свете епистасије премијер министру Грчке Антонису Самарасу, са молбом да се ослободе два притворена мјештанина, који су подметнули пожар у мјесту Скурес, гдје предузеће „Грчко злато“ планира своје радове, а чији је поступак окарактерисан као „терористички и политички“. Света епистасија гарантује за ухапшене, које атонскимонаси лично познају. Мјештани су више пута блокирали пут који води на Свету Гору, како би привукли пажњу друштва на проблем вађења злата. БЛАГОДАРНОСТ Његово блаженство Патријарх антиохијски Јован Х упутио је писмо Митрополиту волоколамском Илариону, у коме изражава захвалност за хуманитарну помоћ за народ Сирије, коју је, са благословом Свјатјејшег Патријарха Кирила, у Русији сакупило Императорско православно палестинско друштво. „Веома смо захвални за ваш гест солидарности и братске љубави у овим тешким данима“, пише патријарх Јован. „Овим сте, без сумње, помогли нашем народу који је остао без крова над главом да се суочи са страшним околностима у којима се налази.“ ПАТРИЈАРХ ЈЕРУСАЛИМСКИ У ПОСЈЕТИ РУСКОЈ ЦРКВИ Москва, 23. мај 2013. У Москву је у званичну посjету допутовао Патријарх јерусалимски Теофило. У програму посјете поглавара Јерусалимске Цркве су: свечаности у част Дана словенске писмености и културе, посјета Тројице-Сергијеве Лавре, обилазак светиња Санкт Петербурга и Валаамског манастира.

јул / 2013 / svetigora

У патријарашкој Успењској цркви московког Кремља Његово блаженство Патријарх јерусалимски Теофило и Његова светост Патријарх московски и све Русије Кирил су 24.

из других помјесних Цркава дочекивао је Архиепископ омолуцко - брнски и Мјестобљуститељ митрополитског трона Цркве Чешких земаља и Словачке Симеон (Јаковљевић). На заједничкој вечери са патријархом Вартоломејем биле су присутне делегације из Александрије, Јерусалима, Москве, Београда, Букурешта, Софије, Атине, Варшаве, Тиране и Кијева. ПАТРИЈАРХ ГРУЗИЈСКИ О У четвртак увече патријарху ВарАБОРТУСУ толомеју је уприличена доксологиПатријарх грузијски Илија је у ја у цркви Св. кнеза Вјачеслава. Том својој Васкршњој поруци позвао вла- је приликом он поздравио и благости да усвоје закон о забрани абор- словио присутни народ и отворио туса, рекавши да би то био допринос културну манифестацију „Ноћ отворешавању „тешке демографске ситу- рених цркава“, која се већ неколико ације“. година организује у Брну. „Абортус је гнусно убиство невиног створења које се чини одлуком и намјером родитеља. Љекар је, такође, директан саучесник. Немилосрдна убиства дјеце се неометано спроводе и нема никога да их заштити – ни држава ни друштво“, казао је Патријарх, „Молим вас, који не желите да родите дијете из економских раНа дан када Црква прославља злога – немојте починити овај страСвету браћу Кирила и Методија (по шан гријех; ако не можете да пријулијанском календару), 24/11. маја, у уштите подизање дјеце, Црква ће цркви Светог кнеза Вјачеслава и њепреузети бригу о њима“. гове мајке Људмиле у Брну, Свету литургију служио је представник наше помјесне Цркве, Епископ хвостански ЈУБИЛЕЈ ДОЛАСКА СВЕТИХ г. Атанасије уз саслужење Епископа КИРИЛА И МЕТОДИЈА У Силуана из Румунске Православне МОРАВСКУ Празник Светих равноапостол- Цркве. Ова једина православна црних Кирила и Методија у словенским ква у другом по величини граду у Чеземљама празнује се ове године са шкој је занимљива за нашу Српску посебном радошћу. Прошло је 1150 Цркву због тога што је освећена од година од њиховог доласка у Мо- стране Митрополита скопског Јосиравску на позив кнеза Растислава. фа, а у присуству преподобног ЈустиНа мјесту зачетка проповиједи међу на Поповића. Микулчице, на југу Чешке, некаСловенима постоји и данас Праводашње мјесто столовања моравског славна Црква Божја Чешких земаља кнеза Растислава, 25. маја 2013. је и Словачке, која је ове године домаћин прославе великог јубилеја који било мјесто васељенског сабрања. се прославља како на црквеном, тако Свету литургију је служио патријарх Вартоломеј уз саслужење Епискои на државном нивоу. па и свештенослужитеља из многих У Републику Чешку је 22. маја помјесних Православних Цркава.

2013, на прославу јубилеја стигао и Светој литургији су присуствовали Његова Свесветост васељенски Паи чланови дипломатског кора у Ретријарх Вартоломеј. публици Чешкој, као и вјерни народ Скуп свих делегација помјесних из свих крајева земље, али и цијеле Православних Цркава био је у мјесту Брно у четвртак, 23. маја увече. Госте Европе. маја служили Свету литургију, након које је кренула литија од храма Богојављења Господњег до Словенског трга, гдје су поглавари Руске и Јерусалимске Цркве служили празнични молебан испред споменика Светих равноапостолних Ћирила и Методија. Учествовањем патријарха Теофила у свечаностима поводом Дана словенске писмености и културе наставља се традиција позивања поглавара помјесних Православних Цркава на овај празник.

59

iz ota~astvene crkve НЕБЕСКИ ЗВУЦИ У СИДНЕЈУ Сала цркве Свeтог великомученика кнеза Лазар била је премала да прими све оне који су у недељу, 14. априла 2013. године, дошли на концерт поводом 20-годишњице оснивања хора Лазарице. Још на вечерњој служби храм у Александрији (Сиднеј) био је испуњен као за вријеме највећих празника. Присутнима се најприје обратио Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Његово Преосвештенство Иринеј поздрављајући драгог госта из Србије, Његово Преосвештенство Епископа крушевачког Давида који је боравио у посјети Митрополији, затим гостујуће хорове и, на крају, домаћина, Лазарички хор.

svetigora / 2013 / јул

ПОЗИТИВНИ ПРИМЈЕР САРАДЊЕ Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије сусрео се у уторак, 23. априла у Сарајеву са реис-улемом Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеином ефендијом Кавазовићем.

60

Приредио: Славко Живковић

МОЛИТВЕНИК НА СРПСКОМ И РОМСКОМ ЈЕЗИКУ На Васкршњем сајму је 25. априла 2013. године, представљен Мали православни молитвеник на српском и ромском језику, чији издавач је РРОМ продукција Београд, у сарадњи са Издавачким фондом СПЦ Архиепископије београдско-карловачке. „Уредник и преводилац на српски овог Православног молитвеника је блаженоупокојени Патријарх Павле. Мислим да би он сада био најсрећнији по оној заповести Христовој да идемо по свему свету и проповедамо јеванђеље сваком ... Управо ово сведочи данас Мали православни молитвеник на српском и ромском језику свима, целој васељени и целоме свету...“, рекао је у поздравном слову Градимир Станић, управник Штампарије СПЦ у Београду. Овај мали молитвеник, са основним молитвама, са српског језика превео је на ромски Златомир Јовановић уз сарадњу са Бајрамом Халитијем и под будним надзором протођакона Радомира Ракића.

ЦРКВА И ДРЖАВА НИСУ У СУКОБУ Ниjе умјесно стварати фаму о сукобу државе и Цркве, jер сукоба нема – постоjе само различити ставови о поjединим питањима, сматра Владика бачки Иринеj. „Знам да постоjе групе коjе непрекидно агитуjу против Цркве“, рекао jе владика Иринеj на трибини „Држава и Црква – секуларна и верска толеранциjа“ у Прес клубу Танјуга. Владика jе подсјетио и да jе Црква jасно изнијела своj став о Kосову: „Свети Синод jе формулисао своj став коjи ће нешто значити за вернике, jавно мњење, и нема претензиjу да он одлучуjе. Oдлучуjу они коjи су за то изабрани.“ С друге стране, додао jе, постоjе епископи и други представници Цркве коjи „итекако имаjу своjе ставове“, попут Владике захумско-херцеговачког Григориjа коjи jе у недељу, гостуjући у Утиску недеље, изнео своj став. НАУЧНИ СКУП

ХРАМ ГРАДИ НАС Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствовао је 25. априла 2013. године, сједници Одбора за завршетак градње и унутрашње уређење Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Прије почетка сједнице, ПаНа празник Свете браће равноатријарх српски г. Иринеј, у пратњи предсједника Одбора Митрополита постолних Методија и Кирила, процрногорско-приморског г. Амфило- светитеља Словенâ, 24. маја 2013. хија и чланова Одбора, посјетио је године, на Православном богословХрам и његову крипту, гдје се на лицу ском факултету Универзитета у Беомјеста упознао са радовима. Поред граду свечано је започео са радом дводневни Међународни научни Владика Григорије и реис Кавазо- обимних грађевинских, у току су инсимпосион под насловом „Црква у вић сагласили су се да је дошло ври- сталатерски и поднополагачки радодоба Светог цара Константина Велијеме за нове и квалитетније односе ви, као и припрема за фрескопис. ког“. Званичном почетку рада скупа међу црквама и вјерским заједницапретходила је Света архијерејска лима у БиХ, те да позитивни примјери тургија, која је служена у факултетзаједничке сарадње треба да буду пут ском параклису Светог апостола и којим треба ићи, а да могуће проблееванђелисте Јована Богослова, којом ме треба рјешавати у духу вјере и доје началствовао Његово Високопреобронамјерно, увијек разумијевајући свештенство Митрополит бориспољједни друге. ски г. Антоније Паканич, ректор КијевВеликодостојници Српске Цркве ске духовне академије, уз саслужење и Исламске заједнице у Босни и ХерЊеговог Преосвештенства Епископа цеговини истакли су да је православпетергофског г. Амвросија Ермакова, ни и муслимански свијет увијек живио На сједници одржаној у Парохиј- ректора Петроградске духовне акаједан поред другог, како кроз историском дому Храма Светог Саве члано- демије, више свештеника и ђакона, ју тако и данас, и да је то основа на кови Одбора су Патријарха српског упо- као и учешће предавача на симпосијој се сарадња може оплодити на дознали са активностима и плановима у ону, студената и професора Факултебробит и једних и других. овој години. та.

Приредио: Рајо Војиновић САБОР ЖЕНСКОГ МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ У манастиру Дуљево 19. априла је одржан сабор женског монаштва Митрополије црногорско-приморске.

Сабор је почео Светом литургијом пређеосвећених дарова, коју је са свештенством служио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након Литургије, митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему „Пост и покајање”. ОСВЕШТАНА ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ПОДГОРИЦИ Митрополит Амфилохије освештао је 20. априла обновљену цркву Вазнесења Господњег – малу цркву поред Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици. Након малог освећења служена је Света архијерејска литургија. „На тврдој Божјој вјери је саграђена Црква Божја, а не на Петру, што Римска црква нажалост кроз вјекове држи, на крају прогласивши наследника Петровог – папу за непогрешивог”, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској бесједи.

Hronika mitropolije

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА СВЕТОМ СТЕФАНУ Митрополит Амфилохије служио је 21. априла са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог архиђакона Стефана на Светом Стефану. „Сваки онај који се крсти, без обзира којем народу припада, призван је, попут архиђакона Стефана, да буде свједок Христов”, рекао је Владика у архипастирској бесједи након читања Светог јеванђеља, „Призван је да цјелива Господа, да сузама покајања очисти своју душу, своје срце и своје биће. И само се на онога који има велику љубав излива велика и неизрецива Божанска љубав”. САБОР МУШКОГ МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ У манастиру Острогу 24. априла је одржан Сабор мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске. Сабор је почео Светом литургијом пређеосвећених дарова коју је са свештенством служио Митрополит Амфилохије. У литургијској бесједи Владика је казао да је један од основних гријехова свих нас људи оправдавање себе. „Чим чујете и видите некога да се правда, знајте да он тиме наставља онај гријех Евин и Адамов. Оправдањем су и они стали пред лице Божје погазивши заповијест Божју, прихвативши отуђење од воље Божје, од заповијести Божје и својим погледом и својим бићем свеукупним и својим срцем и умом”, рекао је Владика.

јул / 2013 / svetigora

Митрополит Амфилохије је претходне вечери у Острогу замонашио искушеника Бошка, који је добио монашко име Станко, а у искушеничку ризу је обукао послушника Миленка. Владика је казао да је новопострижени монах Станко први са тим именом од времена мученичког страдања острошког новомученика Станка – „А име Станко значи „Имао сам недавно прилику, сусревши се са новим па- онај који је стамен, који стоји непоколебиво у вјерности пом Франциском, кога сам раније упознао и срео и у Буе- Христу Богу. Нека ти он буде помоћник на твоме светоме нос Ајресу, да му поменем да сам видио његову изјаву да путу”, рекао је митрополит Амфилохије. се Црква темељи на Христу, а не на папи. А он каже: Јесте, МОЛЕБАН ЗА СПАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ја сам против паполатрије. Рекао сам му да је та његова Споразум о Косову и Метохији који је потписан у Бриријеч обрадовала све православне широм свијета”, рекао је Митрополит црногорско-приморски, „Рекао сам му: селу није ништа друго него наставак Бујанске конференЕво вам сада прилике да промијените оно учење о непо- ције из 1943. године и то је последица и плод тог насиља, грешивости римскога папе по себи, а не по сагласности и рекао је 24. априла митрополит Амфилохије на вечерњем саборном уму Цркве Божије. И рекао сам му да би то био свенародном молебану за спас Косова и Метохије, који је највећи гест и чин да се поново види основа истинског и са Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем и свеправог васпостављања јединства Цркве Божије у читавом штенством Митрополије служио у порти Саборног храма свијету. Јер, Православна Црква никада не може прихвати- Христовог Васкрсења у Подгорици. „Ради се о перманентном насиљу које се прихвата као ти такво учење о непогрешивости било кога. Нико није без нормално стање гдје се народ Косова и Метохије, не само гријеха – сем једнога Бога”. Срби, предаје једном стању које ће, вријеме ће показати,

61

svetigora / 2013 / јул

62

бити још трагичније и још теже. Не само за православне Србе и за њихове светиње него и за сами албански народ. Јер, признањем независне државе Косова Косово поново постаје грдно судилиште”, упозорио је митрополит Амфилохије. „Ми се молимо Богу да пробуди савјест и разум и међународних фактора који то што чине тврде да чине у име човјечности и у име хуманитарних права, и да пробуди савјест и подари храброст и истинску одговорност, сада у овом тренутку нарочито онима који су на власти у Србији да не поклекну пред насиљем и пред силом. Јер, да су се тако понашали цар Лазар и царица Милица не би остао ни камен на камену од нас кроз вјекове”, рекао је митрополит Амфилохије. Народу у препуној порти подгоричког Саборног храма обратио се и представник Срба са сјевера Косова Добрисав Добрић.

скога и Светога пророка Ловћенскога Петра II, пустињака Цетињскога Његоша јесте и наш брат Лука Миротић који је овдје са нама. И ево га Бог, и поред мука и страдања, удостојио да нам дође овдје прешавши деведесету годину”, казао је Владика.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЋИПУРУ Митрополит Амфилохије служио је 27. априла са свештенством Свету службу Божију у Дворској цркви Рождества Пресвете Богородице – Ћипур на Цетињу. У литургијској бесједи Владика је рекао да је Христос Господ на данашњи дан, предуказујући опште васкрсење мртвих и упокојених васкрсао четвородневног Лазара, који је четири дана у гробу почивао. „Силом Онога који га је створио, Онога који је од праха земаљскога обликовао човјека и задахнуо га дахом живота васкрсао га је из гроба и Лазар је послије тога био епископ на Кипру. И данас се тамо налази храм и светиња гдје почивају његове свете мошти као живи свједок његовог васкрсења”, рекао је митрополит Амфилохије.

Након Свете литургије око храма је прошла литија, потом је одржана дјечја духовна академија и приређена славска трпеза љубави.

СЛАВА МАНАСТИРА ЗЛАТИЦА Светом архијерејском литургијом, коју је са свештенством и вјерним народом служио митрополит Амфилохије, и благосиљањем славског колача 28. априла је у Подгорици прослављен празник Цвијети – слава манастира Златица. „Овај дан уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим је онај дан у којем су се испунили сви они дани и она сва обећања Господња кроз вјекове”, рекао је владика Амфилохије у литургијској проповиједи. Митрополит Амфилохије је додијелио Орден Светог Петра Цетињског предратном теологу Луки Миротићу. „Ми се данас подсјећамо и на страдања наше Цркве у древним временима и у овом нашем времену, нарочито страдањима наше Цркве у Црној Гори. За нашу Цркву у Црној Гори од 1941. па све до деведесетих година била је Страсна недјеља страдања Цркве и народа од насиља нацифашистичког па онда безбожничког”. „Један од оних који је пострадао за вјеру православну, за образ и достојанство Црне Горе Светога Петра Цетињ-

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О СТРАДАЊУ СВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ „Књига Вјечнаја памјат свештенству Митрополије црногорско-приморске страдалом у Другом свјетском рату аутора Милоша Војиновића нас подстиче да се на један здрав начин реинтерпретира све оно што се догађало овдје на овом нашем простору од 1941. до деведесетих година двадесетог вијека”, рекао је митрополит Амфилохије 28. априла на промоцији ове књиге у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици. „Једино мјесто, једина држава, једини народ који то није урадио у овој распалој Југославије је Црна Гора. Нико није толико оптерећен братском крвљу колико је Црна Гора. И нико није остао толико духовно угрожен, оптерећен и заслијепљен тиме што се догађало као што је Црна Гора”, рекао је митрополит Амфилохије. Митрополит је казао да сад у Црној Гори имамо идеологију и власт која његује управо ту револуционарну идеологију, као и да су све основне идеје монтенегринске идеологије – централна идеја монтенегринства, стварања црногорског језика, црногорске цркве, двије академије, три синдиката – последица те незацијељене ране и тог дубоког помрачења кога се прво требало ослобађати деведесетих година па тек онда стварати нову Црну Гору и нови поредак у њој. Протојереј-ставрофор Велибор Џомић рекао је да аутор књиге није по својој вокацији близак хуманистичким наукама, али је по својем срцу и савјести близак истини. О књизи су још говорили Управних архива у Бијелом Пољу Тадија Бошковић и аутор. Медијатор промоције био је свештеник Предраг Шћепановић. СЛУЖБА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије служио је 1. маја са свештенством и вјерним народом у Цетињском манастиру службу Свете тајне јелеосвећења. У архипастирској бесједи Владика је говорио о смислу

Hronika mitropolije и значају ове Свете тајне: „ Црква Божја, по благослову и Господњем и брата Господњег Јакова обавља Свету тајну јелеосвећења кроз вјекове. Она је призивање Духа Светога Животворнога да сиђе на нас, прво на уље наше да сиђе да га освети, да оно буде дар Божји на освећење душе и тијела нашега, и на наше просвећење духовно и тјелесно”. ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије служио је 2. маја, на Велики четвртак Свету службу Божију у Цетињском манастиру у спомен Христове Тајне вечере. „Јуда је предао и издао Господа после Тајне вечере која се наставља кроз вјекове”, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима, „Онда се догађа драма у Гетсиманској башти када се Господ моли да га мимоиђе ‘чаша ова’. Сагледао је сву тежину свог крста као човјек и молио је Оца Небескога, али не ‘буде воља моја’, него ‘воља твоја’“. У току Свете службе Цркви Христовој је прибројано четворо новокрштених слугу Божијих. ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ „Овај дан, Велики петак је дан Његове жртве, дан Његовог распећа и дан кад се ми, ево кроз вјекове, клањамо Њему распетоме Господу, цјеливамо ноге Његове, цјеливамо и страдање Његово, Његову жртву и славимо и прослављамо Његово дуготрпљење учећи се од Њега и кроз Њега дуготрпљењу у свом животу“, рекао је митрополит Амфилохије 3. маја на служби изношења плаштанице у Цетињском манастиру. САБОРНО КРШТЕЊЕ НА ТОПЛОЈ Након Свете литургије у цркви Вазнесења Господњег на Топлој у Херцег Новом, митрополит Амфилохије је 4. маја у мору на плажи на Топлој у Свету тајну крштења увео око 30 нових чланова Цркве Божије из разних крајева Црне Горе, из Србије, Словеније и Албаније.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ КОМ Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је 7. маја са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ком на Скадарском језеру. У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је

МАРКОВДАНСКА ЛИТИЈА У ПОДГОРИЦИ Литија са моштима преподобног Симеона Дајбабског поводом празника Светог апостола и јеванђелиста Марка, крсне славе и заштитника Подгорице, кренула је 8. маја увече, као и претходних година, из цркве Светог Ђорђа под Горицом до куће Ђечевића гдје се некада налазио манастир посвећен Светом Марку. Литију је предводио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. „Ево нас, драга браћо и сестре, настављамо овај свети молитвени ход, који траје вјековима од цркве Светога Ђорђа до овога свештенога мјеста посвећенога Светом апостолу и јеванђелисту Марку”, рекао је владика Амфилохије, „Он нас сједињује са Богом и једне са другима. Долазимо овдје да примимо благослов ове древне светиње и да донесемо благослов часној и честитој породици Ђечевића која чува достојанствено ово свето мјесто последњих вјекова све до старца Халита Ђечевића и његовог овдје присутног сина Мирсада и њихове часне и честите породице“. Митрополита, свештенство, црквене хорове и вјерни народ дочекао је Мирсад Ђечевић, на чијем имању, тј. на имању некадашњег манастира Светог Марка по предању расту косовски божури: „Они су расли ту, у башти мог покојног брата од стрица. Они брзо никну из земље, процвјетају и брзо нестану. И тешко их је пресадити – тако сам чуо”, рекао је Радио Светигори Мирсад Ђечевић. ОСВЕШТАНА ЦРКВА НА СТИЈЕНИ ПИПЕРСКОЈ Митрополит Амфилохије освештао је 9. маја са свештенством из темеља обновљену цркву Светог великомученика Георгија у селу Стијена Пиперска у Пиперима код Подгорице. Након службе великог освећења, Владика је са свештенством и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију. У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је казао да је старозавјетно избављење изабраног Божјег народа из египатског ропства било предуказање новог избављења у Господу Исусу Христу, који пролази кроз таму гроба својим распећем и својом Голготом и који васкрсава из гроба и собом васкрсава сав људски род. „Обнова Соломоновог храма такође је било предуказање духовне и моралне обнове изабраног Божјег народа који је робујући био изгубио своју вјеру. И зато је обнављање храма било и обнављање вјере и вјерности закону Мојсијевом”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је рекао да сви каснији храмови наставак тога

јул / 2013 / svetigora

„На овај суботњи дан био је древни обичај да се хришћани саборно крштавају и ево ми данас обнављамо тај древни обичај у овом освештаном мору, које се преко Средоземног мора дотиче ријеке Јордан у којој је Христос крштен”, рекао је митрополит Амфилохије.

казао да на свијету постоје двије врсте људи – животољупци, тј. они који се клањају животу и смртољупци, односно они који се клањају смрти. „Има додуше и оних који се клањају смрти, па који обоготворавају овај пролазни живот, који јесте велика светиња, али ако се живот, посебно људски живот ограничи само на пролазност, онда је у праву древни великомученик Јов који је рекао: проклет човјек који се родио и проклет дан у који се родио”, рекао је Његово Високопреосвештенство, „Ако само овај живот постоји и ако нема другога живота, ако нема наставка овога живота, онда би материнска утроба намјесто радионице живота била радионица смрти“.

63

svetigora / 2013 / јул

храма и те обнове. „Међу те храмове, ево, спада и овај об- љима ранохришћанског храма на Дукљи код Подгорице. новљени храм у Стијени Пиперској, саграђен од предака, Митрополиту Амфилохију саслуживали су свештеници овако диван и чудесан. Али у временима духовног робо- протопрезвитеријата подгоричко-колашинског и подговања био је запустио. И ово наше вријеме имало је своје ричко-даниловградског, као и два јеромонаха из новооропство, не само физичко него и духовно и отуђење људи сноване Епархије Буеносаиреско-јужноцентрално амеод Светиње Божје, од себе самих као храма. И ми смо лута- ричке. ли по пустињи четрдесет година као Јевреји кад су изашли из египатског ропства“.

64

У СВЈЕТЛОСТИ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА – БОКЕЉИ СВЕТОМ САВИ И ПРЕВЛАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА У Тивту је 10. маја одржан традиционални духовни сабор „У свјетлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ посвећен спаљивању моштију Светог Саве на Врачару и обретењу моштију Превлачких мученика. Тринаесто по реду духовно сабрање православних Бокеља почело је Светом литургијом на Михољској превлаци коју је са бококоторским свештенством служио игуман Савинског манастира архимандрит Варнава. Уз учешће великог броја вјерника међу којима је било и доста Руса. Света литургија је одржана на платоу испред превлачке цркве Свете Тројице, а бесједио је тиватски парох јереј Петар Петровић. Свете мошти превлачких мученика на обали Пине дочекао је велики број вјерника и бококоторско свештенство на челу са Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем који је предводио литију улицама града. На раскрсници испред општине Тиват владика Јоаникије је са свештенством служио молебан за Тиват и његове грађане, а затим и вечерњу службу у храму Светог Саве. „Тај чудесни догађај пројављивања светих моштију Мученика превлачких наших духовних отаца је знак присуства Светог Духа. Није било храма него је храм био затрпан под земљом. Ове свете мошти су под земљом својом светињом привлачиле наш народ и утврђивале га у светој вјери православној. И ево дивнога чуда које се догодило у наше дане, што је Господ својим милошћу и благодаћу посјетио свој народ да нас врати вјери православној, да нас посјети својом истином, да душе наше умирише благоуханијем ових светих моштију“, истакао је у својој бесједи владика Јоаникије. Домаћин овогодишњег Сабора православних хорова Боке, који је одржан у великој сали Центра за културу био је хор „Рождество“ из Бијеле. Сабор је окупио православне црквене хорове „Свети Сава“ из Херцег Новог, хора „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, „Рождество“ из Бијеле, „Свети Есвтатије Превлачки“ из Будве који су се представили духовним и свјетовним репертоаром. На Сабору је бесједио предсједник Управног одбора Матице Српске – друштва чланова у Црној Гори, др Владимир Божовић, а наступио је Максим Урдешић, ученик ниже музичке школе из Херцег Новог, као и дјеца са вјеронауке при тиватском храму Светог Саве окупљени у етно групи „Ћилибар“.

У току Службе Божије митрополит Амфилохије је вјенчао Стефана и Јелену Јокић. Честитајући им брак Митрополит је подсјетио да су по предању Свети Јован Владимир и Косара примили Свету тајну брака у овом древном храму. На Литургији је појао хор Св. апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице. Литургијско сабрање је настављено за трпезом љубави гдје је митрополит Амфилохије пререзао славски колач, а овогодишњи домаћини славе били су Срђан Лазаревић, Борис Милатовић и Жарко Радевић. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ДОЊЕМ ГРБЉУ Митрополит Амфилохије служио је 14. маја са свештенством Свету службу Божију у цркви Свете Матроне Московске у Доњем Грбљу.

„Не може Црква да буде подређена земаљским вриједностима и земаљским величинама, без обзира како се оне звале“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи. „У Црној Гори, ево сад, хтјели би да Цркву ограниче на границе Црне Горе. То је сад основна тема и ове власти и ове политике. Црква која је безгранична – да јој поставе границе“. Након Литургије обављено је благосиљање славског колача. Приређена је и славска трпеза љубави. МитропоСАБОР НА ДУКЉИ КОД ПОДГОРИЦЕ лит Амфилохије потом је обишао цркву Светог Василија Митрополит Амфилохије служио је 11. маја са свештенВеликог у Загори, а потом и цркву Светог пророка Илије ством и вјерним народом Свету службу Божију на темеу Сутулији.

Hronika mitropolije моштију Светог оца Николаја, тзв. љетњег Светог Николе, СЛАВА ЦРКВЕ У МОМИШИЋИМА Црква Светог великомученика Георгија и Новомучени- који се празнује 22. маја. Изведен је пригодан празнични програм у којем су ка момишићких која се налази у подгоричком насељу Момишићи 17. маја је прославила празник Светих новомуче- учествовали бесједници, пјесници и гуслари. Домаћини славске трпезе ове године су били припадници братства ника момишићких и своју храмовску славу. Чађеновића у чије име је присутне поздравио Владимир Чађеновић. Кумство за славу за наредну годину преузели су Секуловићи. Митрополит Амфилохије је са свештенством и мјештанима посјетио и цркву Светог Николе у обнови која се налази у братоношком селу Клопот. УПОКОЈИЛА СЕ МОНАХИЊА АНИСИЈА (МОЈИЋ) Монахиња Анисија (свјетовно Стана) Мојић рођена је као једно од седморо дјеце 1934. године у Брезовицама код Ваљева. Са благословом њеног побожног оца Антонија који ју је сам довео и предао оцу Јустину Поповићу, са деветнаест година ступа у манастир Ћелије код Ваљева. Овдје је и пострижена у расу под именом Текла.

Свету архијерејску литургију служио је митрополит Амфилохије са свештенством и вјерним народом. Новомученици момишићки канонизовани су на прошлогодишњем засједању Светог архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и убудуће ће сваког седамнаестог маја бити прослављан њихов празник. Након Литургије и благосиљања славског колача одржана је промоција књиге о Светом Нектарију Егинском, чији је аутор свештеник из Ваљева Ненад Андрић. На промоцији су говорили митрополит Амфилохије, архимандрит Михаило, игуман манастира Јовање, проф. др Слободан Живковић и аутор.

јул / 2013 / svetigora

САБОР У БРАТОНОЖИЋИМА Митрополит Амфилохије служио је 18. маја са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима. У току Литургије Светом тајном крштења су Цркви Христовој прибројани Златко и Димитрије. Поводом храмовске славе обављен је трократни опход око цркве, а потом је благосиљан славски колач. Владика је затим са свештенством служио помен на гробу Пеја Станојева Балевића, проте и војводе братоношког из XVII вијека. Након богослужења настављен је сабор Братоножића, који се сваке године одржава око празника преноса

У Ћелијама је била све до 1963. године када са мати Анастасијом одлази у Херцеговину у манастир Дужи, гдје остаје до 1969. године, када са мати Анастасијом одлази у манастир Раиновац. Касније су премјештене у манастир Пустиња код Ваљева. У Пустињи остаје све до 2003. године када због болести долази у манастир Острог с благословом митрополита Амфилохија и тадашњег игумана манастира владике Јована. У чин мале схиме митрополит Амфилохије ју је замонашио 29. 12. 2003. године у манастиру Ћелија Пиперска и од тада њена небеска покровитељка постаје Света мученица Анисија Солунска. У Острогу се подвизавала све до свог престављења Господу. Упокојила се, после краће болести, 1/2. јуна 2013, на дан Св. Стефана Пиперског, покрај чијих моштију је и замонашена. Била је одличан познавалац типика и одличан појац, многе богослове је научила појању, међу њима и владику Јована Пурића. Ако бисте поранили у цркву, много прије службе, затекли бисте малену монахињу како сједи на столици, са бројаницом у руци – „дошла мало у миру да поразговара са Богом”. Сигурно би вам се осмијехнула... Мати Анисија, моли Бога за нас са Светим оцем нашим Василијем.

65

Hronika mitropolije

svetigora / 2013 / јул

ЗАВРШЕН БОГОСЛОВСКИ ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ У ЦЕТИЊСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ Дванаест матураната XVII генерације обновљене Бого- вља Богу, и ваш живот и ваше служење у свијету нека буде словије Светог Петра Цетињског (2008–2013) завршилo je благословено“. своје редовно школовање полагањем матуре и богословНакон литургијског сабрања, свечаност је настављеског испита зрелости. Изасланик на овогодишњој матури на у Богословији Светог Петра Цетињског, гдје су уручене у Цетињској богословији био је проф. др протојереј–ста- дипломе и свједочанства свршеним матурантима, у приврофор Владимир Вукашиновић, професор Богословског суству професора Богословије, родбине и гостију. Том факултета Универзитета у Београду. Матура је почела 4. приликом свршене ученике су поздравили митрополит јуна, када су кандидати полагали писмени дио испита. Амфилохије и изасланик СА Синода о. Владимир ВукашиНаредних дана кандидати су полагали усмени дио новић, честитајући им завршетак школовања у Цетињској испита из Светог Писма Старог и Новог Завјета, Истори- богословији. Потом је услиједио свечани ручак гдје су све је хришћанске Цркве, Историје Српске Цркве, Догматике, присутне поздравили ректор, о. Гојко Перовић и разредни Етике, Црквеног појања, Литургике и Црквеног и брачног старешина ове генерације, ђакон Павле Љешковић. Потом права. Сви кандидати су успјешно положили матуру и бо- je још једном проф. др Владимир Вукашиновић свршеним гословски испит зрелости. богословима упутио поуку за даље школовање и напреУ част завршетка матуре у Цетињском манастиру у довање у науци Господњој. У име генерације свим профенедељу 9. јуна 2013. г. Митрополит црногорско-примор- сорима, митрополиту Амфилохију и о. Владимиру Вукашиски Амфилохије је служио Литургију уз саслужење проф. новићу заблагодарио је Ђуро Кнежић. На свечаности су др протојереја–ставрофора Владимира Вукашиновића, свршене матуранте поздравили и драги гости: амбасадор свештеника и свештеномонаха Архијерејског намјесни- Републике Србије у Црној Гори г. Зоран Лутовац, дипломаштва цетињског, свештеника из Русије и Украјине и Ју- та из Аустрије г-ђа Aнастасија Sandhacker, г. Иван Костић из жне Америке. На Литургији су појали свршени матуранти Врбаса, г. Симо Ајковић из Скадра, и предсједник Ц. О. Цеа литургијску проповјед матурантима и вјерном народу тиње г. Рајко Радусиновић. изговорио је Високопреосвештени Митрополит, који је На крају је и митрополит Амфилохије очински поздрапротумачио пророчке ријечи „Помолите се и заблагода- вио свршене матуранте, пожељевши им да се усавршаварите Господу за све што сте добили и чиме вас је обдарио“, ју у љубави и да се радо сјећају и враћају школи у којој су рекавши да Свети пророк овим ријечима указује на на- учили протеклих пет година, благословивши их да их блачин нашег живљења на земљи, које треба да је проткано гослов Светог Петра Цетињског и Преподобног Максима благодарењем свуда и на сваком мјесту. Овом приликом Исповједника, прате у све дане њихових живота, на корист Високопреосвештени Митрополит упутио је и поуку свр- роду и Цркви, а на духовну ползу и усавршавање, ма гдје шеним богословцима да су дужни да благодаре Господу их живот водио. на свему ономе што су од Њега добили, рекавши „нека је Имена дванаесторице свршених матураната су: Милун благословен испит зрелости, који вам је почетак стицања Бошковић, Дарко Бубњевић, Мићо Врањевац, Дејан Вукоправе и истинске мудрости и усавршавања у свакој вр- вић, Панте Јефтимир, Милосав Јовановић, Ђуро Кнежић, лини Богом нама датој, на коју смо сви од Бога призвани. Милан Мандић, Драган Милојевић, Душан Никић, Филип Нека путеви ваши буду у знаку благодарности и славосло- Павловић,Никола Томић.

66

ДРАГАН Радоман, АЛЕКСАНДАР Вујовић

Турнири шире наше пријатељство Фудбалски тим Богословије са Цетиња „Орлов крш“ учестовао на међународном фудбалском турниру у Чајничу у Републици Српској

П

од покровитељством и у организацији Општине Чајниче, и Начелника општине г. Горана Караџића у суботу 1. јуна 2013. г. одржан је Међународни турнир у малом фудбалу на стадиону Фудбалског клуба Стакорина у Чајничу. На турниру је наступило више екипа из Фоче, Чајнича и осталих мјеста ове регије, јуниори и кадети фудбалског клуба Стакорина, ученици средњих школа из Чајнича и Фоче, студенти Православног богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, и фудбалери тима Богословије Светог Петра Цетињског „Орлов крш“ са Цетиња. Након више одиграних мечева, међународни турнир у Чајничу 2013. г. освојили су кадети Ф. К. Стакорина, друго мјесто освојили су студенти Православног богословског факултета Светог Василија Острошког из Фоче, треће мјесто припало је јунорима Ф. К. Стакорина, док су се на четврто мјесто пласирали фудбалери „Орловог крша“ са Цетиња. Прве четири екипе добиле су вриједне награде и признања, које им је у име Општине Чајниче уручио начелник г. Горан Караџић. „Ови турнири шире наше пријатељство, и окупљају нас око правих ствари, надамо се да ће се и временом број учесника ширити, да из свих крајева српских земаља долазе екипе и учествују на фудбалском турниру“, истакао је г. Караџић, наставивши „да поражених нема, сви смо побједници, јер смо добили нова познанства, нове пријатељи, а самим тим то је и најљепши вид тамичења“. Он се захвалио пријатељима и гостима који су дошли да учествују, а посебно младом фудбалском тиму Богословије Светог Петра Цетињског „Орлов крш“. Овом приликом професорима и ученицима Цетињске богословије,

Начелник је уручио посебну захвалницу Општине Чајниче за учешће на турниру у малом фудбалу. Примивши захвалнице и признања, у име фудбалера „Орловог крша“, организаторима, учесницима и посебно г. Караџићу, захвалио се професор мр Драган Радоман, позвавши учеснике да буду гости на Цетињу у октобру, када се планира да се одигра јесењи турнир у малом фудбалу, који ће организовати Цетињска богословија, и на којем ће наступити бројне екипе из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Русије, Албаније и Грчке. Потом је све учеснике и присутне кратко поздравио и професор и свештеник мр Арсеније Радовић, који је на првом мјесту заблагодарио Богу вјечноме, „да нас и даље окупља у Чајничу и на Цетињу и у другим мјестима са поуком и поруком, да православни треба да се обједињују, и да знају да смо једно у Христу Исусу“. Општина Чајниче приредила је и свечани ручак за све учеснике. Наредног дана ученици Богословије и фудбалери „Орловог крша“, предвођени својим професорима и домаћином г. Гораном Караџићем, обишли су и знаменитости града Чајнича, Општину, присуствовали Литругији у Чајничкој цркви Успенија Пресвете Богородице, у којој је чувена чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничке, једна од најпоштованијих икона Пресвете Богородице у српском народу, коју је по предању насликао јеванђелист Лука. Помоливши се пред иконом Пресвете Богородице Чајничке, ученици Богословије Светог Петра Цетињског, фудбалери „Орловог крша“, отишли су својим кућама, узевши благослов за срећан и благословен љетњи распуст, а њихови професори су се вратили на Цетиње, да их чекају до почетка септембра и наредне школске године, спремне за нове тренинге, како би се усавршавали у науци Господњој и у припремама за предстојеће фудбалске турнире на којима ће учествовати.

ЗА САБОРНИ ХРАМ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА

СВИ ПО ЕВРО

-Уплатницом код ЦБЦГ на рачун 550-3610-20 Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ; -Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту; -Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова; -Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

Жиро рачуни Народних кухиња у Подгорици: 550 – 12288 – 79 на Цетињу: 550 – 13699 – 17

ИЗД НОВА

АЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05 на свим киосцима у Црној Гори

г манастира

издање Цетињско