ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.228

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXII  КРСТОВДАН  ОКТОБАР 2013. г.  БРОЈ 228

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

Х

е њ Х е рама ћ е в с О товог Васкрс с ењ риПодгорица, а 7. октобар

Мозаик изнад главних западних врата подгоричког Храма Васкрсења Христовог

Духовна порука

1

Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

Д

Aрхеолошки остаци Диоклитије

катедралног храма на Златици, заједно са триконхосом и старохришћанском крстионицом. Црква Св. Ђорђа и данас служи, док је манастир Светог Марка (Дрпе), везан по предању за личност Светог Саве, српског архиепископа, порушен (последњу капију су му срушили комунисти 1958. године). Сви ови и многи други порушени храмови старе Дукље, Подгорице и њене околине очекују вјековима своју обнову и васкрсење старих и темељ нових „обиталишта“ славе Божје. Ево, наше покољење, у најтежем и духовно најраслабљенијем времену, прихватило се тог највећег и историјског задатка: благословом васељенског, руског и српског Патријарха започело је градњу Храма Васкрсења Христовог у Момишићима. Зашто баш храм посвећен Христовом Васкрсењу? Зато што су људи нашег времена, својим клањањем пролазном животу и вриједностима, обоготворили смрт и творевину, замијенивши њима Бога и 1. Сви текстови у овом броју Светигоре (од 3. до 31. странице), који говоре о Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, преузети су из Монографије, која ће изаћи из штампе поводом освећења Храма.

бесмртно људско достојанство. Отуда, градећи храм Васкрсењу, желимо да обасјамо свој живот свјетлошћу бесмртности и вјером у богосмисао човјека и свијета. Градећи храм Христовом Васкрсењу, будимо у себи вјеру у непобједивост добра, истине и живота. Васкрсавамо старе храмове, а кроз њих и преко њих, васкрсавамо и обнављамо своје саборно памћење на мртве и живе. Том градњом будимо у себи радост живота, ослобађајући се од тугоморе и безнађа времена у коме живимо. Градимо храм да би он био видљиви знак присуства васкрслога Христа у нама и међу нама. Квасцем васкрсења чистимо своју душу од загађености, страсти, мрака, заблуда. Обнављамо у себи нашу свету вјеру православну. Сијемо по својој души и душама својих потомака сјеме вјерног смисла и вјере у побједу живота над смрћу, љубави над мржњом, Вјечне свјетлости над мраком. Градимо га да би нам био подстицај на обнову правога Духа у нама, на обнову наших и светих народних обичаја, нашег свеукупног живљења. Зидамо га да би нас узводио небесима, низводио небеса на земљу и уграђивао све и сва у вјечни град Јерусалим. Да би нас сабирао око Престола Јагњета Божјег, закланог за живот свијета. Да би нас преображавао и претварао у храмове славе Божје, ради чега је човјек и створен. Да би нас васпитавао у богољубљу и истинском човјекољубљу. Једном ријечју, не градимо ми храм Васкрсења, него он гради и изграђује нас; не обликујемо и не украшавамо ми њега, него он нас обликује и украшава небеском непролазном љепотом, претварајући нас у обиталиште Свете Тројице, Бога Љубави. Храм Васкрсења ће имати и своје окриље, с лијеве и десне стране (параклисе), посвећене Св. Јовану Владимиру, Зетском краљу и мученику и Преподобном Симеону Мироточивом. Зашто баш њима двојици? Ова два древна српска владара су нам на свом мучеништву и подвигу саградили дом и државу, увели нас у вјеру православну и извели, као зрео хришћански народ на историјску позорницу. Уписали у нас и наше биће наше вјечно опредјељење и Пут којим да ходимо.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

ревни назив Подгорице – Диоклитија значи „Божије обиталиште“. Несумњиво, сам тај назив потврђује да је она од када је постала у старини људско насеље, имала своје храмове, као мјеста откривања и „обитaвања“ Бога. Из старохришћанских времена су тако сачувани не просто остаци храмова него чак и храмова епископских сједишта – катедралних храмова и манастира. Као очевидан примјер тога служи Богородичина саборна црква у древној Дукљи. У њој је по предању вјенчан са Косаром и крунисан Св. Јован Владимир зетски краљ и мученик. Дивни су остаци

Обојица су вјековни васкрситељи и објединитељи народне душе и судбине, утемељитељи народне симфонијске државотворности, свједоци, својим животом и дјелом – васкрслога Христа! У храму ће бити обновљена и старохришћанска крстионица са Златице: да би се кроз њу и преко ње Црна Гора вратила Часном

Mанастир Златица, крстионица

Мартинићка Градина, остаци

крсту и Светом крштењу, сабрала у једну душу и једно срце, вјером, надом и љубављу Божјом, и расла у безмјерну мјеру раста висине васкрслога Христа Богочовјека.

Градови без саборног храма слични су човјеку без срца и душе. Подгорица је до сада била једини европски град који је остао без свог средишњег, саборног и сабирног храма, зато она и вапије свим својим бићем за једним таквим храмом који би био собом васкрсење и обнова.

svetigora / 2013 / октобар

4

Како ћемо и кад саградити овај величанствени храм, који заједно са Храмом Светог Саве на Врачару представља најзначајнији историјски подухват нашег покољења и цијелог православног српског народа, али и један од најзначајнијих подухвата нашег времена васељенског Православља? Саградићемо га својом вјером, жртвом и љубављу. Нека само сваки Црногорац угради у њега по један камен и веома брзо ће заблистати златни крст на овом храму Васкрсења, помирења и братске слоге. Најстаменији су они храмови које гради народна вјера и љубав, у које народ уграђује своју душу, своје прилоге и своје богољубље. Овај храм је позвана да гради сва Црна Гора и сви православни Срби, ма гдје били, као и сви људи жедни правде Божије и живота вјечнога. И најмањи прилог, пред Богом је велики, само ако се прилаже чиста срца и душе.

хеленистичка обредна посуда - скифос, локалитет Бјелова

Првобитно објављено у Светигори, бр. 33, 1994. г, стр. 16 и 17..

октобар 2013 / број 228

из садржаја: Духовна порука Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 3 Митрополит КАЛИСТОС Вер

Христово Преображење 32 и страдање света

Саборни храм Васкрсења Христовог 3-31 Јубилеј 35 Репортажа 38 Мајке хришћанке 42 Поезија 50 Хронике 55

Eпископ АТАНАСИЈЕ Јевтић

Свети цар Константин 36 и Милански едикт Превод: Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Посланица Јеремијина 40 о. ПЕТАР Церовић

У спомен најновијег косовског страдалника Стефана Церовића 52 Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXII  КРСТОВДАН  ОКТОБАР 2013. г.  БРОЈ 228

ћење Хра а Освтеовог Васкрм се њ ис Хр Подгорица, 7. октобар а

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, јереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

Лектура и коректура: Ивана Јовановић Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић. Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

Храм на старом хиландарском метоху Р

svetigora / 2013 / октобар

одоначелник светородне лозе Немањића, велики жупан Стефан Немања, будући Свети Симеон Мироточиви, рођен је 1114. године у Зети на Рибници (данашњој Подгорици). Отац Немањин Завида, усљед немира који су избили у првој половини XII вијека, избјегао је са породицом у Зету – како се од XI вијека назива област између Боке Которске и ријеке Бојане, дотада звана Диоклија, односно Дукља (од XI вијека име Дукља, тј. Диоклитија, употребљава се само у титулама владара и црквених великодостојника). У временима која су претходила његовом ступању на историјску позорницу, свака област српског народа имала је своје кнезове, мање или више самосталне. Главне планине дијелиле су „ сву Србију на двије половине – у западној бијаху области Неретва, Хум, Травунија и Зета (Диоклија, Дукља), а у источној – Босна и права Србија“ (А. А. Мајков). Немања је на чело Рашке у звању великог жупана ступио 1158. године. Ратовао је са браћом и небраћом, борио се са кривовјерним и правовјер-

6

Хиландар, пирг Светог Саве

ним, са кривовјерним за праву и чисту вјеру а са правовјерним за српско име. Све борбе Немањине и сви циљеви, били су упућени на то да уједини српски народ и створи једну Српску државу, народ христољубив који ће Христу служити, и државу свету која ће опет Христу служити. У истрајним борбама изборио се за самосталност Рашке, а потом у раздобљу између 1183. и 1186. ујединио је Зету са Рашком. На државном сабору у Расу 1196. одступио је са трона, који је уступио средњем сину Стефану Немањићу, будућем краљу уједињене Србије. Потом се замонашио и са најмлађим сином Савом приступио обнови манастира Хиландара на Светој Гори, посвећеног Светом Ваведењу. Као монах Симеон упокојио се у Хиландару 13/26. фебруара 1200. године у 86. години. Био је владар и мачоносац, а под старост монах и крстоносац. Био је слуга Божји и као мачоносац и као крстоносац, и као Њемања и као монах Симеон. Чак и по смрти, као мироточиви Светац, остао је слуга Божији и помоћник народни. Мошти свога оца пренио је Свети Сава у манастир Студеницу 1208. У истом манастиру мошти Светог Симеона почивају и данас. Велики жупан Стефан Немања, будући Преподобни Симеон Мироточиви, установљујући светогорски манастир Хиландар издаје даровно писмо 1198/99. године. У овој најстаријој хиландарској повељи пише да је манастиру поклонио село Момушу у жупи Призренској, које је чином издавања даровног писма постало манастирски метох, тј. његово имање. Повеља садржи и обавезе посједа у Зети о прилозима манастиру Хиландару, што указује да је од свог оснивања манастир имао посједе у мјесту

Насљедник Преподобног Симеона Мироточивог, Велики жупан Стефан (потоњи краљ Првовјенчани), у својој повељи из 1199/1206. потврђује и умножава што је отац му Стефан Немања даровао Хиландару. У повељи пише да је Стефан Првовјенчани додијелио манастиру Хиландар у Зети половину села Каменице. (С. Новаковић, Зак. спом, ст. 385). Каменица је стари назив тадашњег села за данашње насеље Момишићи у Подгорици, које се у овој повељи први пут помиње као хиландарски метох. Краљ Стефан Урош II (Милутин), слиједећи традицију предака у својим повељама потврђује прилоге дједе и оца и прилаже нове. У првој повељи, из 1282/1298, као својина манастира Хиландара у Зети наводи се половина Каменице са људима имена Момушићи (С. Новаковић, Зак. спом, ст. 390). Како је Хиландар раније од краља Стефана Првовјенчаног добио пола Каменице у Зети, то је највјероватније ово пусто селиште за вријеме краља Милутина населио својим људима Момушићима, пресељеним из призренског села Момуша. И у другој општој хрисовуљи краља Милутина из 1302/1309. г.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

рођења свог ктитора Стефана Немање (Стојан Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, фототипско издање из 1912. г, Београд, 2005, ст. 384-385).

поново се наводи као својина манастира половина Каменице у Зети, са људима имена Момушићи (С. Новаковић, Зак. спом, ст. 394). Момишићи се као метох манастира Хиландара помињу и у двије повеље цара Стефана Душана. Приликом посјете Светој Гори и Хиландару 1348. г. цар Душан потврђује манастиру све поклоне и правице, дате од његових претходника. У овој повељи наводи се: село у Зети Момушићи с забелом и с брдом и с правима, и планине Добре Долове, Стлбица и Ботуга (С. Новаковић, Зак. спом, ст. 421). И у другој повељи цара Душана (из 1355) такође се наводи као својина манастира Хиландара у Зети, половина Каменице са људима имена Момушићи. У овој хрисовуљи цар Душан оставља и завјештање у којем пише да наведена имовина манастира Хиландара буде неотуђива никада, од данас па до вијека (С. Новаковић, Зак. спом, ст. 421). Манастирски метох Момушићи или Момишићи за вријеме светородне лозе Немањића постаје локални центар око кога се сабирају околна братства и стављају под заштиту моћне Хиландарске лавре. Од потомака манастирских меропаха (кметова) постало је засебно племе у Зети, које ће доцније изгубити свој значај и организацију. У XVI вијеку, према попису из 1592. године Момишићи се истичу као једно од 40 црногорских племена (32 куће у попису из 1592. г, и 52 куће у Боличином опису). Душан Вуксан у Записима за 1927. годину прилаже документа из 1610. године гдје се спомиње „поп Никола од Момишића”. Етнолог Андрија Јовићевић у студији Зета и Љешкопоље, пише следеће: „У Љешкопољу има повише црквених рушевина. Црквине су видне у Момишићима, при страни Малог Брда, испод Момишића, у Чегаљу, Лекићима и Тогошима. Око њих се налазе стара гробља. Постоји предање да су Турци у цркви у Момишићима запалили на Ускрс 2 попа и 40 ђака и да је црква отада запустела. Према овој црквини, преко Мораче, а изнад самог Везирова моста налази се место Ђулићи, где је, по предању, рођен и живео чувени штампар књига у XVI веку Божидар Вуковић. Говоре да је ту имао и штампарију и да се ту налазило слова од његове штампарије. Народ верује да се ‚није знало за злу годину‘, докле су постојале цркве испод Момишића, у Тогошима и Лекићима, а откада су опустеле, да су неродне године врло честе. Веру-

је се: кад би се ове три цркве обновиле, на Љешкопоље не би ’падала рђа’. Цркве у Тогошима и Момишићима су скоро обновљене, а она у Лекићима лежи у рушевинама. До скоро је водио главни пут кроз гробље испод Момишића, и сваки је пролазник из поштовања и побожности остављао по неколико пара на месту где је била св. трпеза, а многи су остављали и нешто од аљина. Цркву у Лекићима градила је, по некима,

Храм је обновљен 1990, а 2001. године извршена је привремена реконструкција. Реализацију плана Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине Подгорица да се гради саборни храм у старој Подгорици онемогућио је II Свјетски рат. У посљератном времену земљиште на коме је требало да буде саграђен храм комунистичке власти су једнострано изузеле из власништва Цркве. Захтјев да се гради Саборни храм у Подгорици на старом метоху манастира Хиландара, на црквеном земљишту у Момишићима, поднијет је од стране Митрополије црногорско-приморске 21. ок-

са темеља

svetigora / 2013 / октобар

Црква Вазнесења Господњег у Подгорици на дан освећења камена темељца за Храм Васкрсења Христовог, 9. августа 1993. године

8

краљица Јелена, а по некима жена Милоша Обилића.“ (Насеља и порекло становништва, књига 23, Београд 1926, ст. 382). Илија Пеличић ,такође један од хроничара ових крајева, у књизи ,,Записи о Зети“ (Голубовци – Београд, 1997) је записао да су у Момишићима постојале двије цркве. Предање да је на темељима једног од два много старија храма подигнута садашња мала црква је сасвим реално. Према најновијим ископавањима из 1999. и 2000. године установљено је да је око храма Светог Вазнесења Господњег постојала некропола која датира највјероватније из каснијег средњег вијека и остаци храма за које се претпоставља да потичу из ранијег периода. Садашњи мали храм Светог Вазнесења Господњег у Момишићима саграђен je 1925. године на темељима много старијег храма. У посљератном времену био је више пута демолиран од стране неидентификованих лица и претворен у сметлиште.

тобра 1989. године. Овакав предлог Митрополије за локацију новог Саборног храма није никако могао да се уклопи у предложени ДУП (детаљни урбанистички план) овог дијела Подгорице, јер је приступ решавању проблема био потпуно супротан. Предложено урбанистичко рјешење претпостављало је прилагођавање цркве неком претпостављеном будућем центру Нове Подгорице, тј. да треба прво саградити зграде па онда цркву. Архитекта др Предраг Ристић, који је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија урадио идејно рјешење, тим поводом је написао: Прво треба пројектовати цркву, па онда куће према њој. Црква је наша слика неба и земље. Бог је начинио човјека према свом лику, а не обратно. Зато је тражено да се бар непосредни простор и околина цркве повјере пројектанту цркве, који је предложио неколико рјешења за овај дио урбанистичког плана. Послије дугих усаглашавања и добијања одобрења од надлежних власти, са благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици почео је да се гради 1993. године. Освећењем Храма 7. октобра 2013. године, на старом хиландарском метоху у Момишићима, круг ће бити затворен. Свети Симеон Мироточиви, рођен у Рибници (Подгорица) прије равно девет вјекова, родоначелник светородне лозе Немањића, у подгоричком Храму Христовог Васкрсења наставља да живи.

Црква гради град а не град цркву И

Пројектовање је молитва „Основна поставка мог приступа ауторском пројектовању цркве је православна догма. Црква је литургијски чин, па је и пројектовање молитва, и она мора да дође одједном одозгора као Јаковљева Небеска Лествица. Старозаветни боговидац Јаков је био запањен када је, уставши рано ујутру, подигао камен узглавља свог сна, усправио га као стуб и отворио врата

небеска. То је чудо пред којим је наша спознаја немоћна. Оно се и овде догађа, јер и ово је, сагласно његовом старом имену Дом Господњи, Обиталиште Божије – Диоклитија. Овде бих посведочио само укратко, у насловима и сликама, оно што сам проживео у свом Јаковљевом сну.“

Архитектура ,,Погрешно је схватање да се од архитектуре цркве тражи да припада неком одређеном стилу. Обично се пита: ’Да ли је то српско-византијски стил?’ Овако постављено питање рушило би суштину цркве, мјесто гдје се Бог огласио и ологосио. Архитектура је у зидовима и сводовима оваплоћена молитва, изражена у словесном геометријском облику. И као што се Логос као ријеч говори многим језицима, тако се Логос као архитектура озиђује у многим грађевинским традицијама. Међутим све те традиције ’без извора и порекла Бога Логоса’ као што проповиједа Свети Максим Исповједник, нијесу наука. Бесмислено је зидати мјесто гдје обитава Бог, ’Диоклитију’ без Бога. Јер, ’ако Бог не сазда дом узалуд су се трудили градитељи

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Идејно рјешење за нови Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици дејни аутор Саборног храма Васкрсења Христовог, др. Предраг Ристић дипл. инж. арх, професор Академије СПЦ, у објављеним ауторским чланцима изложио је основне поставке свог приступа пројектовању и архитектури будућег храма, као и стручни став о предложеном детаљном урбанистичком плану (Светигора, Сретењски број, 1992, Цетиње,ст. 48-50; Сајт Саборног храма Христовог Васкрсења, Архитектура, Подгорица). Угледни архитекта, поред осталог, написао је следеће: „Са благословом Високопреосвећеног Митрополита ја сам наступио као аутор пројекта саме цркве, покушавајући да уклопим своје скице у урбанистички план… За време рада на томе одржали смо неколико ширих, стручних и званичних скупова на Цетињу, у Подгорици и Београду, где су за савет питани сви умни људи који су могли да кажу нешто о овом проблему и да дају своје примедбе.“

svetigora / 2013 / октобар

10

његови’ пјева псалам који се чита на сваком освећењу темеља цркве. Зато, сликостроитељ облика црквене архитектуре не може да буде празан прапорац који звечи, већ у себи мора да садржи свету тајну Логоса, који се очигледно препознаје у аксиоматској геометрији, која се као свети чин доказано изводи почев од дубоке праисторије, чији се трагови покривени пијеском откривају свуда и сваки даном све више и више као изворна аутентична дјела читавих епоха, која су свакако разним путевима уткана и у нашу садашњост. Саборни храм Христовог Васкрсења треба да буде живи збир свих тих искустава кроз све вјекове. Храм није у бити само културни споменик, нити је утопија неке срећне будућности, он је слава вјечнога Бога на земљи, која се стрпљиво исказује у најбољој мјери у свим вјековима као живот вјечни. Због тога све што је било и што се може пронаћи, откопати и открити, све што је назидано па је и опстало, и то претпоставља да је могло да буде да није рушено, завршено или ометано у развоју, у Митрополији црногорско-приморској, зетско-брдској и скендеријској и има посебан значај у оквиру православног почев од српског до васељенског. Све што је, закључујемо назидано у свом неуништивом изворном, односно логосном облику, треба боготражитељ да може да пронађе на овом новопројектованом храму, јер премудрост кроз искуство наших зиждитеља који су на свој начин исто толико духовници као и Свети оци, не може да превазиђе никаква револуционарност неког концептуализма, модернизма или постмодернизма, или неке помодне ’стилске’ архитектуре. Зато су у новопројектовани храм уткана следећа правила прочитана широм светилишта. Овдје су наведени само најзначајнији узори, који су несумњиво дубоко про-

дрли у општеприхваћену свијест народа: Логосне, геометријске пропорције на Светим Архангелима код Призрена, царске задужбине са царским пропорцијама, једним од српских чуда и црногорске химне и пјесме краља Николе Петровића Његоша ’Онамо намо, за брда она’. Главно композиционо просторно рјешење је у облику класичног развијеног јелинског крста, правила црквеноградње у које нас је увео Свети краљ Милутин као уопште свеправославног правила. Неоткопани темељи Милутинове задужбине налазе се непосредно поред новоградње. У доба стасавања српског православља и у почетку светосавске ’рашке’ школе у градитељству, и стицања наше аутокефалности и признавања наше Краљевине, Срби су ушли у своја православна здања и користили их као цркве. У доба борбе за суштински опстанак, несигурности и сиромаштва у Црној Гори сабијеној у брда, није могло ништа веће да се изгради од једнобродне грађевине са преслицом за звона. Чак и црквица Светог Петра Цетињског, пошто није смјела да има звона ни крста имала је само пушкарнице, а сваки црногорски свештеник морао је зато да носи пушку као замјену за звона. Црква Светог Спиридона у Трсту показује шта би све људи из овог краја могли да изграде да су имали потпуну економску слободу. Данас се види да је црква у Трсту била претходница Храма Светог Саве у Београду. Купола Саборног храма Христовог Васкрсења је слична куполама цркава у Албанији, јер је Митрополија црногорско-приморска и скендеријска. Капа куполе је као купола Милешеве, Високих Дечана или Сопоћана, а прије свега слична куполи Старчеве Горице на Скадарском језеру, али се исто тако може упоредити са многим куполама цркава у Грузији и Русији.

Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици је трећи по величини православни храм у свијету, послије Храма Христа Спаса у Москви и Храма Светог Саве у Београду. Изведен је у провјереној народној традицији и обрађен природним аутохтоним материјалима црногорског крша. Великим каменим блоковима (мегалитима) као код стародревних споменика на издигнутом прстену земље и грубом рустиком ка финој обради објекта који се диже према небу представља се симболика садржана у Старом и Новом Завјету. Просторно рјешење Храма конципирано је у облику православног (уписаног) грчког крста кога формирају четири полуобличаста свода који се средишно укрштају и ослањају на осам стубова. У сутерену Храма налази се крипта, а непосредно поред главног улаза налазе се на сјеверу и југу двије куле – пирга – висине 26, 7. У приземљима пиргова смјештена су два параклиса (цркве). Између пиргова и главног брода налази се звоник са три звона на преслици висине 30, 4 метара изнад пода приземља. Габаритне димензије најистуренијих дјелова Храма су 46, 6 м/34, 68 м, док је највиша тачка Храма тјеме централне куполе и налази се на 35, 5 м. изнад коте пода приземља. На врху централне куполе постављен је позлаћени крст висине 4 метра, тако да укупна висина изнад коте приземља износи 41, 5 м. Површина храма у основи износи 1270 м2. Исте је површине и крипта, а укупна површина свих садржаја Саборног храма износи 4000 м2.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Тролистна (триконхосна) основа, коју чине сјеверна и јужна пијевница са апсидом, по чијем су образу саздане све задужбине Балшића на Скадарском језеру, а после и све тога и основе цркава ’моравске школе’, можда највећег домета српске средњовјековне архитектуре. Апсида је такође у тролисту, као што има и највећа православна црква над црквама, црква Свете Софије у Цариграду, а слична је и псеудотролисна апсида Милешеве. Ова тролисна апсида је неопходни акустички триангл. За положај хорова предвиђено је у православљу извођење сваке могуће традиције. Пијевнице хорова су на галерији лијево и десно као на Светој Софији у Цариграду за класично грчко појање, за ламбдариуса наспрам протопсалта, док је за карловачко, или боље рећи за руско појање предвиђена пространа средишња степенаста галерија на западу. Цар Душан је тако за потребе свог крунисања за цара, подигао хорове на галерији у трапезарији Светих Арханђела, да би опонашао Свету Софију у Цариграду. Класична милутиновска композиција бродова цркве са средишњом куполом, пандатифима и апсидама и пијевницама, омогућује правилан распоред живописа али и гарантовану традиционалну акустику и боју резонирања. Литургијска звона на преслици на цркви Светог Георгија на Бешкој Горици, као што је позната развијена преслица на задужбини краља Николе у Никшићу. Свака епископска црква у нашој традицији, наслијеђеној још из паганских времена, имала је ступове, пиргове. Ступови и свод означавали су да је ту двор жупана, војводе, кнеза, краља, али и епископска црква. Такве ступове градили су сви Немањићи. Између два ступа је мост – галилеја, одакле је владар или првосвештеник објављивао заповијести или законе. Посебно у Црној Гори свака мало боља кућа са сводом над конобом значила је да је то можда и војводски двор гдје је војвода сабирао народ на саборе. Саборни храм у Црној Гори биће зидан од камена из Црне Горе, из најближег провјереног мајдана из којег се вјековима вадио камен за градњу.

Камен на камен у сводовима чини упоредну равнотежу како са силама притиска у конструкцији, тако и у молитви. Зато ће Саборни храм бити грађен масивним и тешким мегалитима у основи. Изгледало би недолично да су на једном Митрополијском центру зидови танки. Тако ће из конструктивно-техничких разлога, спровођења природног провјетравања и вођења и одржавања инсталација, зидови бити дупли, односно шупљи, а између њих ће моћи, пошто је Храм велик, да се пролази, пење и спушта у свим правцима, почев од крипте, галерија све до постоља куполе. У Светој Софији у Цариграду степеништа и рампе су такође били сакривени у масивним зидовима, и док се у њима дуго пјењало или силазио пјевали су се псалми ’восхожденија и нисхожденија’“.

svetigora / 2013 / октобар

Градња Храма Васкрсења каменом из Црне Горе ,,Оно што је непомерљиво у свим варијантама је то да ће црква бити зидана од пуног камена (не облагана мермерним плочама), и то каменом из Црне Горе. Зидови ће бити масивни. Сводови ће бити

12

зидани ’на конац’ без оплате од природне сиге. Арматура, бетон и све техничке инсталације, ако су нужне по савременим прописима, нигде се неће видети. Кровни покривач има две варијанте. Једну са каменим плочама, а другу са бакром или оловом. То битно мења спољни изглед чак и на истим или сличним основама цркве. Сви елементарни облици композиције су општи православни, али могу да буду и посебни – узети из традиције Црне Горе. Тако, купола може да буде купола Св. Петра Цетињског, као да је слетела са Ловћена, покривена каменим плочама. Не може се порећи да је овај облик – и душа и крст посебно овог народа, али купола може да буде и обла и позлаћена – православно васељенска. Обе ове основне варијанте су дате на избор...“ Решење „Око цркве у Момишићима нешто тако је већ уткано и народ га већ следи. Овде црква може слободно и правилно да се развија и према небу и према земљи, али и према непосредном окружењу и традицији. Будући да је то Саборна градска црква, она сада може да се испољи у својој вековној традицији… Све оно што је било некада, па је порушено или отето, оскрнављено или изгубљено у даљини, требало би да садржи ова решења. Нешто од Светог Трифуна у Котору и Св. Николе у Куршумлији, задужбине Стевана Немање, Ђурђевим ступовима у Будимљи код Берана, Бањској, Ђурђевим ступовима код Раса, па преко многих цркава зетских, скендеријских, до некадашњег Београда а данас Берата и некадашње Горице, а данас Корче у Албанији, до Свете Софије у Цариграду. А не треба заборавити ни новију архитектуру и цркве Светог Спиридона у Трсту и Светог Саве у Београду, све до срушеног храма Христа Спаситеља у Москви, који ће ускоро бити обновљен.“

Живот храма

Богослужбени живот и званичне посјете у току градње Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Х

године на темељима храма, а затим у тек грубо завршеној крипти или у централном дијелу храма, зависно од могућности које су диктирали грађевинско-умјетнички радови, служи Света пасхална Литургија уз учешће многобројног вјерног народа, којег је како је градња храма одмицала сваке године бивало све више. По утемељењу Саборног храма почиње и прослављање најрадоснијег празника Рождества Христова. Најприје се почињу налагати бадњаци на Бадње вече у ископаној рупи темеља и будуће крипте, а затим по завршетку грубих радова у крипти посвећеној Свима Светима почиње и служење Свете литургије на Божић, а налагање бад-

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

рам Христовог Васкрсења у Подгорици, од свог утемељења 1993. године, благословом Нaјсветијих Патријарха православних – константинопољског и васељенског Вартоломеја и српског Павла, постао је мјесто сабрања народа Божјег. На сам дан освећења и полагања камена темељца, 9. августа 1993. године, у престоном граду Подгорици сабрало се више хиљада људи на мјесту градње Храма посвећеног централном догађају вјере хришћанске, Христовом Васкрсењу. Након тог почетног молитвеног догађаја, упоредо са градњом Саборног храма сабирао се народ на Службу Божју колико су то дозвољавали услови градње. Љета Господњег 1994. догодила се историјска посјета руског Патријарха, блаженопочившег Алексија II, нашој помјесној Цркви Српској. Том приликом је Патријарх московски и све Русије посјетио и богочувану Митрополију црногорско-приморску. По први пут у историји походио је један руски патријарх Црну Гору и служио торжествену саборну Литургију са блаженопочившим Патријархом српским Павлом и домаћином митрополитом Амфилохијем на темељима Саборног храма, на коју се поново сабрало на хиљаде вјерних људи. На Васкрс 1996. године на темељима храма који су стремили небесима, Митрополит црногорскоприморски Амфилохије служио је Свету литургију. Од тада се на Васкрс сваке

svetigora / 2013 / октобар

Освећење камена темељца за Храм, 9. августа 1993.

14

њака пред Саборним храмом у току његове градње постаје најмасовније годишње окупљање народа у Подгорици и Црној Гори. Како се храм уздизао ка небесима, тако су и Богослужења у њему постајала све чешћа и све бројнија. Са стварањем услова, завршетком грубих грађевинских радова, а нарочито са украшавањем и привођењем крају радова у крипти Храма, код људи почиње све чешће да се развија жеља да се крсте и да се вјенчају под његовим величанственим сводовима. Тако је до дана освећења Храма у њему крштено 900 душа, а ступило у Свету тајну брака 700 брачних парова. Са завршетком грађевинских и привођењем крају умјетничких радова у крипти Свих Светих добија се један посебан простор за којим је црквени живот у Подгорици вапио годинама. Крипта, површине око 1000 м2 посвећена Свим Светим, постаје централно мјесто прославе свих значајних догађаја духовног живота Подгорице и Митрополије. Од 2008. године у крипти почињу редовна недељна и празнична богослужења на којима се сабира велики број вјерника, а благословом Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија због духовних потреба вјерног народа увећава се и број свештенослужитеља при Саборном храму. На великим празничним службама на Васкрс, Божић, Богојављење и празник Светог Симеона Мироточивог била су честа рукоположења у чин презвитера и ђакона. До дана освећења у Храму Васкрсења било је петнаест презвитерских и ђаконских рукоположења. Догађај од изузетног значаја је епископска

Камен темељац Храма Васкрсења Христовог

хиротонија игумана острошког Јована Пурића, која се догодила 4. јула 2004. године и којом је обновљена древна титула епископа диоклијског. Тога дана је Свету саборну литургију у Храму Васкрсења Христовог служио Патријарх српски Павле уз саслужење митрополита Амфилохија и још дванаест епископа наше помјесне Цркве, мноштва презвитера и ђакона и неколико хиљада вјерних душа. Највећи молитвени скуп који се догодио пред Саборним храмом у годинама његове градње је молебан за спас Косова и Метохије одржан фебруара 2008. године. Те су се ноћи православни хришћани из Подгорице окупили пред Храмом Васкрсења да се помоле Господу да се дио срца и душе

су у тешко вријеме после Другог свјетског рата оживјели запустјеле српске манастире. Братство је основано са циљем да помогне свештеницима у обнови литургијског живота, обнови манастира и цркава. За духовника Братства је постављен протојереј–ставрофор Драган Митровић, замјеник старешине Саборног храма Христовог Васкрсења, који је дао изузетне резултате у раду са младим људима. Из његовог духовног рукосада изашли су архимандрити мр Кирило Бојовић, професор Цетињске богословије и први предсједник Братства, и Методије Остојић, игуман Цетињског манастира, мноштво свештеника, монаха и монахиња. Чланови Братства су узели учешћа у многим пословима око обнове манастира у околини Подгорице, на Скадарском језеру и шире, а и у протестима када је деструктивна псевдо–религиозна организација покушавала да отме поједине храмове у власништву Митрополије црногорско-приморске. Сагледавши свеукупни миље у ком се налази омладина, 2004 године не бјежећи од окружења у којима живи, у строгом центру Подгорице је направила духовну оазу – гостионицу по имену Духовни центар, и за десетак година је у њему организовано на стотине предавања многих епископа, свештеника и професора теологије. У скромним просторијама поред Храма у току његове градње одвијале су се активности: Братства православне омладине Светог Симеона Мироточивог, вјеронауке за дјецу и омладину, курсеви страних језика, дјечјег хора и хора Светог Марка. При храму је 2010. године отворена и прва Народна кухиња у Црној Гори. О важности и саборном карактеру Храма Христовог Васкрсења у Подгорици говоре и посјете високих представника Православне Васељене, који су по први пут у историји посјетили Црну Гору у вријеме епископског служења на Трону цетињских митрополита Високопреосвећеног кир Амфилохија. Поред првог по части патријарха у Православној Цркви Његове Свесве-

Вјерни народ дочекује руског Патријарха Алексија, 1994.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Српскога рода, Косово и Метохија, не назове туђом земљом. Те молитвене ноћи трг и булевар испред Храма били су мали да приме све оне којима је Косово на срцу. Осим богослужбених сабрања, у крипти се почињу одржавати и други духовни садржаји: светосавске и друге духовне академије, предавања, концерти духовне музике, дјечји програми, промоције књига, изложбе и др. Крипта је освећена у Недељу Свих Светих 2013. године. Чином освећења и Светом архијерејском литургијом је началствовао Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, полошкокумановског Јоакима, мноштва презвитера и ђакона и препуном криптом народа Божјега. Духовни живот који се градио заједно са физичком изградњом Храма Васкрсења имао је многобројне плодове. Братство православне омладине Светог Симеона Мироточивог основано је 1995. године по благослову митрополита Амфилохија при Саборном храму Васкрсења у Подгорици. Оно је настало по угледу на Народну хришћанску заједницу, у народу познати Богомољачки покрет, којим је између два рата руководио Свети владика Николај Жички и из којег је поникло мноштво монаха и монахиња који

тости Вартоломеја, Патријарха васељенског, који је осветио темеље храма, и Његове Светости блаженопочившег Патријарха московског и сверуског Алексија II у чијој је свештеној пратњи био тадашњи Митрополит смоленски Кирил, садашњи руски патријарх, и други патријарси и архиепископи

лит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј, неколико мјесеци након избора на трон Светога Саве у току посјете Митрополији црногорско-приморској о Лучиндану 2010. године, посјетио је и Саборни храм у Подгорици. Том је приликом патријарх Иринеј присуствовао свечаној Духовној академији у препуној крипти Храма, поводом славе Цетињске богословије – празника Светог Петра Цетињског. Велики број угледних епископа Руске Православне Цркве посјетио је Саборни храм у Подгорици. Блаженопочивши Митрополит волколамски Питирим, затим Предсједник Одјељења спољњих црквених веза Митрополит волколамски Иларион, Архиепископ екатеринбуршки Викентије, Архиепископ краснојарски Антоније, Архиепископ гродњенски и волковиски Артемије из Бјелору-

svetigora / 2013 / октобар

Прво вјенчање на Храму, 2000.

16

православни посјетили су Храм Васкрсења у току његове градње. Блажењејши Папа и Патријарх александријски, који има и титулу Судије васељене, Петар VII, са својом пратњом од три митрополита посјетио је овај храм 4. маја 2002. године. У току посјете сабрао се велики број Подгоричана да узме благослов овога јерарха из древне Александријске Цркве коју је основао Посмртни остаци Јована Дучића у подгоричком Саборном храму, 2000. године Свети апостол и јеванђелист Марко, а која у диптиху помјесних Православних Цркава заузима друго мјесто. сије, Архиепископ мукачевски и ужгородски Теодор из УкраБлажењејши Архиепископ атински и све Јела- јине и други. де Христодул са својом високом делегацијом од Храм Васкрсења подигнут је у подгоричком насељу Мочетири митрополита посјетио је храм 11. септем- мишићи, које је по повељама владара из светородне лозе бра 2001. године. Том је приликом архиепископ Немањића било метох манастира Хиландар. Будући да је Христодул даровао у име Атинске Архиепископи- оснивач манастира Хиландара, Свети Симеон Мироточиви, је петнаест милиона драхми за израду иконостаса. рођен у данашњој Подгорици, природно је да су током гоЊегова Светост Архиепископ пећки, Митропо- дина градње у подгоричком Саборном храму своје моли-

Народ на платоу испред Храма Христовог Васкрсења приликом Молебана за спас Косова и Метохије, фебруар 2008. године

тве узносили светогорски монаси и игумани. Тако је игуман свештене лавре Хиландар на Светој Гори архимандрит Методије посјетио Храм и присуствовао добротворној вечери за изградњу 1. новембра 2010. године. Исте године још један светогорски игуман посјетио је Храм Васкрсења у Подгорици – високопреподобни архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра који се са својим монасима помолио да се храм што прије доврши и да биде на духовну корист града и народа. Из свега овога можемо закључити да је Саборни храм од тренутка свог утемељења постао испуњење наде и молитава многих православних вјерника и њиховог архипастира који су се свим срцем и душом молили да и овај

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

народ добије један овакав бисер међу храмовима. Људи су се од првог тренутка почели окупљати на богослужења и временом их је бивало све више и више. Мноштво ходочасника је од почетка изградње до данас походило Саборни храм и многи су, чак и док су још увек трајали груби грађевински радови, остајали опчињени његовом љепотом. Тако је временом, како су већ и уметнички радови полако одмицали, Храм постао и шире познат по својој љепоти и грандиозности и почео привлачити и туристе из страних земаља, који су Храм видјели не само као мјесто богослужења и сабрања вјерног народа већ и као један од споменика културе који се не смије заобићи приликом посјета граду и земљи.

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Да васкрсне душа овога народа

Јеванђељем и његовом истином В

svetigora / 2013 / октобар

аше Светости, драга браћо и сестре, положисмо камен темељац храму свијетлог Васкрсења Христовог. Ово је велики дан за овај град, историјски дан за Црну Гору. Циљ овога храма Светог Васкрсења Христовог јесте да кроз њега васкрсну сви они храмови од древних, старохришћанских времена који су разорени, али који су присутни у памћењу Божијем и у памћењу народном. Његов циљ је такође да васкрсне вјера у Црној Гори, вјера у вјечно и непролазно људско достојанство кроз вјеру у Христово Васкрсење и заједничко васкрсење свих људских бића. Циљ је да васкрсне душа овога народа Јеванђељем и његовом истином. Циљ је и да васкрсне морал Црне Горе, да се обнови стид у души овога народа, нарав народна, зајед-

18

Блаженопочивши Патријарх српски Павле, Патријарх васељенски Вартоломеј и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије приликом освећења камена темељца за Саборни храм, 9. августа 1993. године

ништво и све оно што је свето и честито, што је красило Црну Гору кроз вјекове. Циљ је и да у народу васкрсне памћење саборно, спомени отаца који нас у Христу родише, просветитеља и учитеља нашега рода, на челу са Светим равноапостолним Ћирилом и Методијем, и ученицима њиховим Климентом и Наумом, Савом, Гораздом и Ангеларијем, и Светим Савом равноапостолним и оцем његовим и

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Нека је благословен овај дан и нека су благословене нашим, Симеоном Мироточивим – Стеваном Немањом, који се родио овдје на Рибници и овдје стопе Патријарха васељенског, који нам мир благовијести први пут утемељио сабирање разбијеног отача- и проповиједа свето Васкрсење, и стопе нашег Патријарства свога, препорођеног Јеванђељем Христо- ха, и благословен његов долазак на ово свето мјесто. Питају ме: „Како ћемо саградити храм, владико? Гдје ти је новац?“ Одговарам: „Мој новац су Црногорци. Нека сваки Црногорац угради само један камен, као што је вечерас васељенски Патријарх уградио овај један, и, за кратко вријеме, ево нама храма Васкрсења, украса овога града и Црне Горе! А да би до тога дошло, нека Бог обнови душу и вјеру у нама, биће онда храмова, биће онда грађевина, биће свега доброга и светога!“ Хвала вам, Ваша Светости, васељенски Патријарше! Хвала вам, Ваша Светости Патријарше српски! Хвала вам, браћо архијереји, који сте дошли овде од Велике Британије до Мале Азије! Хвала теби, оче Василије, што си нам благословом московског и све Русије Патријарха Алексија II свети путир и сасуде у име мученичке Руске Цркве даривао! Хвала и свима онима који су допринијели да дође до полагања камена темељца – архитекти др Пеђи Ристићу, неимару, господину Митру Чворовићу декану Грађевинског факултета и свима онима који су допринијели данас да овако почне светиња васкрсења да ниче у нама и међу нама. Хвала и вама, драга браћо и сестре, што нијесте обрукали Подгорицу и Црну Гору него сте дошли у овако великом броју да дочекате наша два света Патријарха, а од данас сваки од вас је позван да буде неимар своје душе и овога храма, па видјећемо кад ћемо га завршити. Да да Бог да поново на његово осведетаљ са Храма ћење дођу иста ова два патријарха и још приде четрнаест патријараха и архепископа вим и утврђеног у вјерности правој вјери и не- православних, ако Бог да. лажном животу, на овој својој обали на којој ће у Нека вас Бог благослови и нека Бог подари да брзо узхраму Васкрсења Христовог један параклис зато расте ово свето здање у славу имена Божијег, у славу и бити посвећен имену Божијем и у његову част. Христа васкрслога, а на спасење свих Циљ је и да васкрсне спомен Светог Јована Вла- оних који буду себе у њега уградимира, зетскога краља мученика који је живио ђивали, који буду својим очима у она времена јединственог хришћанства Исто- гледали његову љепоту и који се ка и Запада и да кроз његов спомен васкрсне дух буду у њему освећивали светијединства у вјери истинитој и животу истинитом, њом живога и вјечнога Бога. Хрида истиновањем у љубави, у свјетлости Истине стос воскресе! која никаквог удјела у тами нема, насупрот свијету који сав у злу лежи, сви будемо једно на земљи, Поздравно слово на освећењу као што је Отац у Сину и Син у Оцу и ми да будемо камена темељца, 9. августа, љета Гојединствени, у једној Цркви Божијој, да припадасподњег 1993. мо једном народу Божијем.

Архиепископ Цариграда и Патријарх васељенски ВАРТОЛОМЕЈ

Да Свјетлост Христовог Васкрсења просвјетљује и обасјава свеколики православни народ српски В

аше Блаженство, Пресвети Патријарше српски, и клањајући се Богу у тајним храмовима својих срдаца, погосподине Павле, Високопреосвећени, свети нављали су заједно са црквеним пјесмописцем – „узалуд чубрате, Митрополите црногорски и приморски, го- ваш гроб стражом, јер неће гробница надмоћати саможисподине Амфилохије, православни народе Црне вот“. Горе, и сви други, Као кула од карата срушило се све оно што је током деутемељење храма, било којега храма, на било ценија зидано без Бога и противу Бога и противу Цркве. Вјекојем мјесту само по себи је свештено дјело, које ра хришћанска, вјера православна прославља Васкрсење, а назначује и оприсутњује обраћење човјека ка Богу православни вјерници радују се и ликују у свјетлости тога и свједочи о његовом метафизичком немиру. Срп- Васкрсења, упркос тешкоћама и немирима и ратним сукоски народ, дубоко вјерујући народ, народ Божији, бима, који су услиједили после великога краха богопротивкоји је примио просвјетљење у свјетлости истине ног силништва. Стога, дакле, храм који се овдје данас утемеСветог јеванђеља и вазнио се у величини право- љује и који се посвећује Васкрсењу Христовом има додатни славне вјере, са огорчењем и негодовањем гледао значај и додатну вриједност, јер, поред свога најдубљег дује око пола вијека гдје се скрнаве и руше светиње ховног значења, символише и васкрсење православне вјере његове и газе вјечне традиције, гдје се скрнаве и снажење поузданих и провјерених вриједности њезиних. свети домови и гробови његови, гдје се обесвећује Ми хришћани се не бојимо смрти, јер „из гроба Христова свештена српска земља и претвара у несвето мје- засијаше живот и нетрулежност“. Отуда, као православни, сто. У међувремену је, разумије се, у тајним дуби- немамо страха ни пред невољама ни прогонима наше пранама срдаца људских саздано мноштво нерукотво- вославне вјере. Отуда, када се у овоме храму буде недјељрених храмова, и сви су очекивали и ишчекивали ним даном пјевао васкршњи тропар „Христос васкрсе из мрда прођу времена распећа и да засија свјетлост Ва- твих...“ – та побједна, торжествена, радосна пјесма Васкрса скрсења. Они који су изнова распињали хришћан- – вјерни људи православни у њему доживљаваће васкрслим ску вјеру, као што су некада то чинили они који Христом Господом увијек изнова чудо Његовог васкрсења. распињаху Христа, повјеровали су да су је непоЖелимо да свјетлост васкрсења просвјетљује и обасјава вратно погубили и погребли и да гроб њезин чу- јуначки и православни народ Црне Горе и свеколики народ вају својом моћном стражом. Али вјерни Христови српски. Амин. Бесједа на освећењу камена темељца, знају колико је узалудан такав подухват. Служећи

svetigora / 2013 / октобар

9. августа, љета Господњег 1993.

20

Његова Светост Патријарх васељенски Вартоломеј на освећењу камена темељца за Храм Васкрсења Христовог, 9. август 1993. године

Патријарх српски и Архиепископ београдско-карловачки ПАВЛЕ

Нови храм јеванђељског чојства и јунаштва В

Бесједа на освећењу камена темељца, 9. августа, љета Господњег 1993.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

аша Светости, Ваша Високопреосвештенства, браћо свештеници, драга у Христу браћо и сестре, слава Богу да се овде почиње подизати храм у славу Божију, у славу Сина Божијег распетога али и васкрслога. Овај храм, браћо и сестре, учи нас да се увек погружавамо у ону основну јеванђелску истину, коју је Господ Исус Христос рекао – не живи човек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста Божијих. Не каже Господ Исус Христос да човек не живи о хлебу, о телесној храни, јер Он зна како нас је створио од земље као људе са потребама телесним, и зато каже да не живи човек само о хљебу, јер човек није само тело, није пука плот, већ живи о свакој ријечи која излази из уста Божијих, јер је човек душа, а души је храна реч Божија. О тој речи Божијој по науци Божијој ми знамо ко смо, одакле смо, зашто смо на овој земљи и шта ће бити кад дође смрт и душа се одвоји од тела. Тако, дакле, да увек знамо и тако да живимо – и као тело, али и као душа, не само као тело и не само као душа, јер је једнако нетачно и незадовољавајуће тврђење да је човек само земља, као и говорење и тврђење да је човек само душа. Човек је двојно биће, и душа и тело. Да ли је потребно, браћо и сестре, да вам напомињем да је то и наука Светога Саве и Симеона Немање и Светога кнеза Лазара и Светога Петра Цетињског и великог песника Петра Другога, да је то и смисао оних величанствених речи о чојству и јунаштву, које су изнедрене овде, у овим крајевима? Јунаштво је, дакле, да бранимо себе од непријатеља, да бранимо ову слободу овде, у ономе што називамо друштвом и државом на земљи, а чојство – да бранимо непријатеља од себе самих, и једно и друго зарад слободе оне небеске и вечне и свагдашње. Тој науци посвећује се и овај храм Васкрсења Христовога у родном граду Немањином, под Горицом крај Мораче и Рибнице. Господе, помози да будемо достојни имена Твога, имена Твога христијанскога које носимо, и предака својих светих! И нека је Богом благословен овај дан и почетак подизања овога храма. Амин. Блаженопочивши Патријарх српски Павле на освећењу камена темељца за Храм Васкрсења Христовог, 9. август 1993. године

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Да квасац Васкрсења уђе у наше биће и обнови нас П

svetigora / 2013 / октобар

атријарше московски и цијеле Русије господине Алексије, Ваша Светости Патријарше српски господине Павле, поздрављам вас ријечима пророчким, ријечима радости љубави и поштовања: Благословен који долази у име Господње! Благословене су ноге Ваше апостолске, које благовијесте мир и живот вјечни. Ваше Свјатјејшество, господине Алексије, ви сте данас ступили својим апостолским ногама на тло мале Црне Горе. Црна Гора вас чека вјековима, она вас зна, она вас познаје и прије вашег доласка, она вас носи у своме срцу. Црна Гора је мала по пространству, али је по много чему велика. Црна Гора је дала Цркви Српској и Цркви Православној велике Светитеље. Овдје надомак Скадарског језера, гдје се ми налазимо, у старој Дукљи, потоњој Зети, поникао је Свети краљ Јован Владимир мученик. Ту је никла светородна лоза Немањића, јер се ту родио Свети Симеон Мироточиви, њезин родоначелник. Ту и у оближњем Захумљу живјели су и дјеловали и његови синови

22

Жртва Авраамова, детаљ са Храма

Вукан и Растко, потоњи Свети Сава. У Скадру су столовали као млади краљеви његови Свети потомци, чукун-унук, Свети краљ Стефан Дечански и син му Душан, потоњи цар Срба и Грка Душан Силни. У Црној Гори, у манастиру Ждребаонику, чувају се мошти Светог Арсенија, првог насљедника Светога Саве, првог српског архиепископа, а негдје у подручју Подгорице таје се, према предању, и нетљене мошти првог зетског епископа Илариона, другог ученика Светог Саве. Зетска епископија, коју је основао Свети Сава, први архиепископ српски, дала је и Светог Јевстатија, који је такође био архиепископ српски. Црна Гора је дала и преподобне молитвенике, какав је Преподобни Стефан Пиперски, чије нетрулежне мошти почивају у Ћелији Пиперској недалеко од Подгорице, дала је и друге Мученике, дала и дивног и великог Светитеља, Светог Петра Цетињскога чијим моштима ћемо се поклонити после ове свете службе, на Цетињу, у Цетињском манастиру. У Црној Гори је починуо својим моштима и Свети велики чудотворац и неодступни бранитељ вјере православне Василије, митрополит захумско-херцеговачки и острошки. У Острошкој светињи чувају се и невине руке Светог мученика, пастира Станка – тражили су од њега Турци да се одрекне Христа, али он, млади чобан, није се одрекао и зато је био сасјечен на комаде турском сабљом. И Бог је сачувао његове свете ручице, да нас чувају и да нас благосиљају. Црна Гора не само што је велика по светости и по светињама него је велика по томе што је била вјековима огњиште слободе и борбе за истинско људско достојанство. Митрополија црногорско-приморска и њени митрополити као егзарси светога Престола пећкога, вјековима су чували не само душу народа који је овде живио, него и његово ти-

јело с обзиром на то да су митрополити били не само црквени поглавари него и вождови народни, етнарси. У том своме великом и светом подвигу огромну помоћ, незаборавну и непролазну, наша Митрополија добила је од Руске Цркве и од једнородног и једновјерног руског народа. Нарочито у посљедњих 300 година везе између Русије и Црне Горе, Руске Цркве и Митрополије црногорско-приморске биле су многостране и многоструке, када је укинута од стране Турака света Пећка патријаршија 1776. г. и када више, као што Свети Петар Цетињски каже у писму руском Синоду, „није било пећког патријарха да рукополаже митрополите црногорске“. Тада је руски Синод и Руска Црква прибјегла у помоћ Митрополији и рукополагала митрополите црногорско-приморске, од 1833. г, почевши са Петром II Петровићем Његошем па све до митрополита Митрофана Бана. Без путира светих које смо добили из мајке Русије, без светих одежди, без светих сасуда, без светих књига, без те велике помоћи која траје нарочито у последња два-три вијека, ми не бисмо могли да опстанемо на овим мученичким просторима. Знајући све то, Свети Петар Цетињски оставио је благослов Црној Гори и Црногорцима да буду „вјерни једнокрвној, једнојезичној и једновјерној Русији“, док је на сваком оном који би се одрекао једновјерне, једнокрвне Русије оставио своју архипастирску клетву. То је важило за његово вријеме, то важи и за наше вријеме и то ће важити до краја свијета и вијека. Зато и кажем да ми вас познајемо, да вас носимо у своме срцу вјековима, и зато се радујемо данас што сте нам и тјелесно дошли да нас благословите и да нас утврдите у вјери православној. Колико је та вјерност Црне Горе била Русија показује се и по томе што она није била само вјерна у ономе што је било добро и Богу угод-

но у Русији, него и у ономе великом искушењу које је снашло Русију послије Октобарске револуције. Пошто сте и ви претрпјели велико искушење и распеће, ви сте дошли овде да нас поучите како и ми сада да се ослободимо од тога духовнога зла, духовне опустошености коју је оставила идеологија која је затровала својим лажима свијет. Овај храм Христовог Васкрсења на коме сте ви одслужили прву Свету литургију знак је нашег духовног обнављања и враћања нашим светињама и вашим светињама и светињама Православља и Јеванђеља. Неки нас питају, Ваше Свјатјејшество, зашто данас – у ово вријеме санкција и ембарга, у вријеме глади и сиромаштва – хоћемо да градимо тако велики храм. Ми одговарамо: „У ово наше вријеме осјећамо колико је велика тјелесна глад, али је још већа глад духовна, која је наишла на људе. Човјеку није довољно да засити своје тијело, него мора заситити и душу. Бог је духовну глад попустио да би човјек себе храном духовном духовно обновио и оздравио. Као што се тјелесним пићем тјелесно обнавља и материјалним средствима економски уздиже, нека би духовно обновљење небеском силом оздравило и човјеков однос према земаљскоме. Зато нам је толико потребна и превасходна по значају храна духовна. Због тога и овај храм Христовог Васкрсења у Подгорици градимо, да бисмо могли да ријешимо и своје остале, не мале проблеме.“ Зато вас молимо, Ваше Свјатјејшество, благословите нам најприје овај благословени народ који се овде сабрао и сав народ Црне Горе и све оне који живе на овим просторима. А онда благословите и ово наше свето дјело – да оно узрасте, да на њему заблиста Часни крст, символ нашег спасења од сваког зла, да бисмо се кроз њега васпитавали у вјери васкрслога Христа Господа, да би квасац васкрсења ушао у наше биће и обновио нас, ослободио од мржње и зависти, од диоба, раскола и свега онога што унижава људско и народно достојанство. Још једанпут и много пута – благословене ноге које благовијесте мир и љубав Божију, благословен који долази у име Господње! Бесједа на првој Литургији на темељима Храма Васкрсења Христовог, 18. маја, љета Господњег 1994.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Блаженопочивши Патријарх руски Алексије, блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит Амфилохије на првој Светој литургији на темељима Храма,18. маја 1994. године

Патријарх московски и цијеле Русије АЛЕКСИЈЕ II

Воскресенски саборни храм символ духовног васкрсења В

svetigora / 2013 / октобар

аша Светости, Патријарше српски, господине Павле, Ваше Високопреосвештенство, вазљубљени у Господу владико, господине Митрополите Амфилохије, наш гостољубиви домаћине, сабраћо архипастири, свечасни оци, драга браћо и сестре Црногорци, дјецо Свете Српске Православне Цркве, Христос воскресе! Овим радосним васкршњим поздравом ја вас све поздрављам после завршетка ове Свете литургије на овом светом мјесту. У овом васкршњем времену ми смо служили прву Свету архијерејску литургију на мјесту гдје се подиже нови храм, посвећен Христовом Васкрсењу. Убијеђен сам да ће храм Хри-

24

детаљ са Храма

стовог Васкрсења у овоме граду бити и символ духовног васкрсења. И руски народ и народ Црне Горе и Србије, српски народ, прошао је више десетљећа најтежих искушења. Покушавали су да нас одуче од вјере и од Бога. У после-револуционарном периоду Руска Црква је доживјела веома тешка гоњења, тлачења и страдања, и тако је дала многе Новомученике и Исповиједнике. Но, Господ није напуштао народ свој, није напуштао Цркву своју. Данас, живјећи у једном нимало једноставном времену, у времену економских тешкоћа али и духовне обнове, и руски народ као и народ овога града и овога региона труди се и на духовној обнови и на свецелој обнови. Када се вратимо нашим изворима, када се вратимо вјери наших отаца, када се вратимо нашем вјековном православном предању, ријешићемо, уз Божију помоћ, и оне тешкоће са којима се данас суочавамо. Радујемо се што нам се дала прилика да посјетимо ову земљу. Благодарни смо владици Амфилохију, митрополиту зато што нас је подсјетио на све оне подвиге и напоре који су вршили многи Свети Српске Цркве одавде и у овим крајевима. Њихове молитве и њихови подвизи кријепе и нас данас у овом сложеном времену у којем живимо. Ми високо цијенимо љубав Црногораца према нама Русима и сматрамо ту љубав за бисер у вијенцу братске љубави и духовног јединства између руског и српског народа. У годинама када Пећка Патријаршија није имала свога духовног поглавара, у Руској Православној Цркви добијали су своје рукоположење, своју хиротонију, архипастири ове земље, и остајали неодступни чувари Трона пећкога и вјере православне. Та жива веза која је постојала вјековима и која постоји и данас непрекидно нас обједињује. И данас, доживљавајући тешкоће, доживљавајући духовни застој у животу наших народа, морамо бити јединствени. Увјерен сам да је данас најважније чувати јединство Свете Православне Цркве, и позивам све вас, драги моји, да чувате јединство Свете Српске Православне Цркве, не дозволите да ви будете они који ће поцијепати хитон Христов. Пред лицем многих тешкоћа са којима се данас сучељавамо у јединству црквеном налази се наша снага. Морамо чувати јединство и слогу једни са другима, чувати унутарњи душевни мир у душама својим. Један од подвижника Руске Православне Цркве, Преподобни Серафим Саров-

Бесједа послије прве Литургије служене у Храму Васкрсења Христовог, 18. маја, љета Господњег 1994.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

ски учио је: „Стекни Духа мира и хиљаде око тебе спашће се!“ Верујем да је свако од нас то доживио у свом животу – када смо спокојни у души онда то спокојство зрачи и на оне који нас окружују, исто као што се наше унутрашње неспокојство шири и на оне који нас окружују. Стога сваки од нас треба да буде носилац мира Христовог. Данас смо били уједињени заједничком црквеном молитвом у Светој литургији на мјесту будућег храма Васкрсења Христовога, осјетили смо јединство наших двију Цркава. Као што смо у прошлости једни другима пружали подршку, тако и данас треба да пружамо молитвену подршку и помоћ једни другима у оном подвигу који сваки од нас треба да врши. Долазећи данас међу вас, драга браћо Црногорци и сестре и чеда Свете Српске Православне Цркве, ја осјећам јединство које постоји међу нама. Молим се и борићемо се да Бог ниспошаље мир овој многострадалној земљи и да никада више војни сукоби не раздиру просторе бивше Југославије. Заједно са Његовом Светошћу, Патријархом Павлом, ми смо се молили ових дана Господу да прекрати непријатељства и крвопролића, и да поново дарује мир овој напаћеној земљи. И у „Сарајевској декларацији“, коју смо јуче потписали заједно у Сарајеву, упутили смо позив свима да појачамо своје молитве за мир. Обраћајући се политичким дјелатницима, позвали смо их да пред Богом и пред историјом и својом савјешћу учине све што могу ради престанка крвопролића и повратка мира. Из душе желим Његовој Светости, Патријарху српском, господину Павлу, помоћ Божију, у његовој нимало лакој архипастирској служби. Из душе желим помоћ Божију у архипастирском служењу и Митрополиту Амфилохију. Ми га волимо, ми га познајемо као истакнутог архипастира, као дубоког богослова и човјека испуњенога љубављу Христовом, који умножава љубав Христову међу својом паством. Драги моји, хвала свима вама за ову топлину и срдачност, коју осјећамо, налазећи се међу вама. Нека Господ пастире и вјерни народ ове Митрополије благослови да се врате духовним вриједностима. У спомен на наше данашње заједничко богослужење желим да будућем храму Христовог Васкрсења поклоним икону Христа СпаситеБлаженопочивши Патријарх московски и све Русије Алексије II на првој Светој литургији одслуженој на ља, са молитвеном жељом да Господ даде снаге темељима Храма, 18. маја 1994. године онима који граде храм овај, а зидање храма Божијега јесте богоугодно и свето дјело. И нека Господ чува све житеље ове свештене Митрополије, у миру и здрављу и свакоме добру и напретку. Владици митрополиту Амфилохију дарујем овај архијерејски крст и панагију у спомен на ову Свету литургију, која ће остати у нашим срцима и у нашем сјећању као свештени духовни догађај. Исто тако дарујем му традиционално сликописано руско јаје као символ живота, које једни другима дарујемо у ове свете васкршње дане. Нека Господ благослови братство наших народа и сарадњу и љубав наших светих помјесних Православних Цркава, пастира и њихове духовне дјеце. Благослов Божији, мир и срећу свима вама, драги моји!

Умјетничка декорација Саборног

храма Христовог Васкрсења

С

аборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици је богато украшен споља и изнутра каменом пластиком, рељефима у камену и богатим подним мозаиком и сабира у себи укупно умјетничко хришћанско наслеђе на простору данашње Црне Горе: ранохришћански, византијски и предроманички период. Поред умјетничког наслеђа са простора Црне Горе на Храму су такође заступљени и елементи умјетничког наслеђа старих хришћанских светиња са простора Свете Земље, Свете Горе и средњовјековних српских задужбина, као и оригиналних решења аутора протојереја Драгана Митровића, академског вајара. Оно што чини Храм јединственим и оригиналним су спољашњи мегалити, природне површинске стијене донесене из разних крајева Црне Горе и споља на Храм уграђене, до висине од 6 метара. На мегалитима су исклесани рељефи са сценама из Старог Завјета, мотиви из ранохришћанског периода са простора Црне Горе и традиционални историјски мотиви. Од старозавјетних мотива ту су: Нојева барка, три младића у вавилонској пећи

svetigora / 2013 / октобар

детаљ са сјевероисточне фасаде Саборног храма

26

и Давид са харфом на сјевероисточној фасади храма; на источној страни, на олтарској апсиди, уклесани су Архангели као чувари; на југоисточној страни се налазе град Јерусалим, Данило међу лавовима и Аврамова жртва, а на југозападној Мојсије пред Неопалимом купином, Јона у утроби кита и Свети Јован Крститељ. Од новозавјетних мотива на сјеверној апсиди је исклесана котарица са пет хљебова и двије рибе и Христовим монограмом, а на јужној апсиди Јагње Божје. На центрaлном улазном порталу храма се налази велики лук са медаљонима. У централним медаљонима је Деисис – лик Исуса Христа са Богородицом и Светим Јованом Крститељем, након којих се у луку на двије стране налази по шест Апостола. У подножју тога лука су Пророци Мојсије и Илија, а са унутрашње стране лука су Св. Кирило и Методије, које повезује исклесано најстарије ћирилично словенско писмо, чија је штампарија била на простору данашње Црне Горе. Нојева барка, детаљ са сјевероисточне фасаде Саборног храма

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

ПОТОМАК ЧУДОТВОРНЕ ЛОЗЕ Винова лоза, чији коријен изниче из темеља пирга Светог Симеона на Храму Христовог Васкрсења, потомак је чудотворне лозе која је изникла из гроба Светог Симеона Мироточивог у Хиландару. Хиландарска родитељка ове лозе стара је више од осам вјекова и за њу су везана многа предања. Најчудесније је оно које казују хиландарски монаси: пошто је Свети Сава, на молбу брата Стефана, одлучио да мироточиве мошти њиховог оца Светог Симеона, пренесе у Србију, како би се Стефан над њима измирио с братом Вуканом, хиландарско братство је за старчевим моштима веома туговало. Једне ноћи им се јави у сну Свети Симеон, и утјеши их, казавши им да ће из његовог гроба нићи лоза, која ће с њима бити до краја свијета. Симеонова чудотворна лоза још рађа, и помаже бездјетнима да добијају потомке. Чудом Божијим, Свети Симеон, рођен у Рибници (Подгорица) прије равно девет вјекова, као родоначелник светородне лозе Немањића, ево, у подгоричком Храму Христовог Васкрсења, наставља да живи и кроз изданак чудотворне хиландарске лозе. Подгорички Саборни храм, посвећен Христовом Васкрсењу, примио је у своје окриље свети виноград, који је засадио наш митрополит Амфилохије. И то је једно од чуда Светог Симеона Мироточивог и његовог сина, и оца, Светога Саве Српскога.

svetigora / 2013 / октобар

Од мотива из ранохришћанског периода на сјеверозападним мегалитима је исклесан Подгорички дискос из IV вијека, који је 1874. године пронађен у западној некрополи древног римског града Дукље. Овај је дискос преко руског конзула Јастребова доспио у Француску код познатог руског колекционара Васиљевског, гдје је привукао велико интересовање европских научника због јединствено представљених библијских сцена, типичних за ранохришћански период. Данас се Подгорички дискос налази у музеју Ермитражу у Петрограду. Исклесана је такође и једна гема из Рисна са представом Христа као доброг пастира, Христов монограм и амфора као представа Кане Галилејске. Сви приказани мотиви на геми представљају симболе познате у хришћанској иконографији још из времена најранијег хришћанства и катакомбних ликовних представа. На мегалитима је исклесан пиластар са ранохришћанским крстом из Бијеле у Боки которској и детаљи подног мозаика из Петровца са представама три рибе са истом главом, као симбол Свете Тројице. Саборни храм се гради у непосредној близини старог римског града Дукље, гдје је било прво епископско сједиште, и на тај се начин везује за најдубље хришћанске темеље на простору данашње Црне Горе. У систематским археолошким истраживањима с краја XVIII вијека, које су вршиле бројне иностране експедиције археолога, овдје су откривене двије ранохришћанске базилике. Енглеска археолошка екипа, на челу са Андерсоном, пронашла је бројне фрагменте камене пластике олтарског простора, орнаментисаних плоча, стубова који су их носили и капитела, као и бројних фрагмената камених крстова прозорске трансене. Дио камене пластике ових базилика је обновљен и уклесан у леђни дио иконостаса у централном дијелу Храма, као и у лијевој бифори и у крипти. Недалеко од Дукље, у Дољанима, откривене су двије цркве из доба цара Јустинијана(VI вијек). Фрагменти камене пластике тих храмова су такође реконструисани и уклесани у Храм. У Музеју града Будве налазе се фрагменти камене пластике тробродне базилике из VI вијека. Дио мотива тих фрагмената је уклесан на леђима иконостаса Храма.

28

Богата прероманичка камена пластика (IX-X вијек ) откривена је у епископској тробродној базилици Светог архангела Михаила у Мартинићкој Градини – богато украшен каменом пластиком иконостас средњег брода и два иконостаса у бочном бродовима са горњим мјестом, циборијумом и атријумом. Дио мотива сачуваних фрагмената је реконструисан и уклесан на леђима иконостаса Храма, крипти Храма (на волтовима, монофорама и бифорама).

У Цркви Светог Стефана (Сушћепана, X вијек) нађени су фрагменти богатог црквеног мобилијара у којем се посебно одвајају двије парапетне плоче, три фрагмента декорисаних греда и један капител. Мотиви истих су уклесани у крипти и иконостасу Храма. У цркви Светог Томе у Кутима код Херцег Новог (XI-ХII вијек) пронађен је дио конструкције иконостаса, парапетна плоча која својом декорацијом у камену премашује све сличне плоче у домену прероманичке умјетности. Ови мотиви су уграђени у Храм (капители иконостаса Храма). У првој зетској епископији на Превлаци (прва половина XIII вијека) нађени су многи фрагменти прероманичке камене пластике (парапетне плоче, дијелови стубова, греде, дио циборијума), њихови мотиви су уграђени у Храм (леђа иконостаса, улазни волт у крипти, камени рамови врата у крипти).

Подгорички дискос из IV вијека, пронађена 1874. године у ископинама Дукље, исклесана је на сјеверозападним мегалитима. Данас се Подгорички дискос налази у музеју Ермитражу у Петрограду.

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

Свети град Јерусалим, детаљ са Храма

svetigora / 2013 / октобар

Богата предроманичка камена пластика из старог града Котора (IX и X вијек), нађена је у цркви Светог Трифуна, у цркви Свете Марије Колеђати и Светога архангела Михаила. У цркви Светог Михаила налази се лапидаријум у којем су изложени многи фрагменти прероманичке камене пластике; дио ових мотива је уклесан на леђима иконостаса Храма. У старијој цркви Светог Трифуна пронађени су фрагменти циборијума и његове све четири аркаде које се биле богато украшене каменом пластиком. Мотиви истих су уграђени у Храм (камени рамови на вратима крипте). Извршена је реконструкција фрагмената предроманичке камене пластике из Бара и из старог града Улциња, и исти су уклесани у Саборни храм. Унутрашњост Саборног храма са иконостасом, часном трпезом, горњим мјестом, троном, амвоном, подним мозаицима чине оригинална ликовна решења. Иконостас храма је рађен у комбинацији оникса и бијелог мермера. У горњој зони иконостаса су медаљони са ликовима Светих јеванђелиста и литургичара, све је то преплетено и обухваћено виновом лозом и голубовима који су символ душа праведних, које се хране плодовима вјечног живота. У доњој зони иконостаса на парапетним плочама су рељефи са мотивима стварања свијета, који се по први пут појављују у рељефу. У централним дверима иконостаса урађена је стилизована копија уласка у гроб Христов у Јерусалиму, кроз те двери улазимо у олтар ка Часној

30

трпези, која симболизује гроб Христов. Часна трпеза је урађена од оникса и бијелог мермера са централним стубом као симболом Свете Тројице и четири стуба на крајевима Часне трпезе са симболима Јеванђелиста. Стубови су декорисани ранохришћанским крстовима, грожђем и класјем као симболима Свете евхаристије. Око Часне трпезе је подни мозаик који је потпуно идентичан са подним мозаиком Гроба Христовог у Јерусалиму. Трон на горњем мјесту са сапрестољима у олтару рађен је од бијелог и црвеног мермера са богатом пластичном декорацијом, ликом Христовим у центру и лавовима на бочним дијеловима трона. Епископски трон у наосу је урађен од црвеног и бијелог мермера, на врху трона је диоклијски крст, у луку испод крста је орнамент из Мартинићке градине као наследника Диоклијског епископског трона, у доњој зони је орнамент из манастира Превлаке гдје је била прва Зетска епископија. Све то ликовно приказује непрекинути континуитет Цркве на овим просторима од ранохришћанских времена. Са лијеве стране трона у наосу је амвон (предикаоница), урађена од црвеног и бијелог мермера са рељефом у којем Христос са првоврховним Апостолима призива све земаљске народе у свим покољењима. На врху амвона је израђен голуб, симбол Светога Духа, који на својим крилима носи Јеванђеље. У унутрашњем броду храма су урађене бифоре од оникса са перфорираним орнаментима Дукље, Матринићке Градине и Превлаке. Централна бочна врата, врата на пирговима, бочним аспидама и олтарским аспидама урађена су у бронзи са ликовима Светих и радили су их академски вајари са простора Црне Горе. Унутрашњост тих врата је урађена у богатом дуборезу са ликовима Светих. Десно од Часне трпезе у поду је розета са Голготе Јерусалима, а лијево розета из Витлејема гдје је рођен Исус Христос. Богат је и подни мозаик храма, који је у олтарском дијелу има детаље преузете из Свете Земље, а у броду храма детаље преузете из Византије, из Хиландара и свих значајнијих манастира наше Српске Цркве.

Саборни храм Христовог Васкрсења

Не бојте се, Ја сам побиједио свијет (Јн 16, 33) У давно освећеном подножју Малог Брда На правом Путу и десном правцу погледа Од манастира Златица и цркве под Горицом Између Обода и Острога Ка Цетињском манастиру и страдалном Врху Ловћена Васкрсава Саборни Храм Свесадржајне праве Свете свенауке Да и Златица и Горица је рођена Мајка Безгрешне дјеце из Момишића Које је први пут купала у Рибници И редовно их слала у Школу У Студеницу у Призрен у Сремске Карловце У Грачаницу у Крку на Савину И у Морачу на изворе Светигоре Пробуђени потомци са завјетним осјећајем Саборно исклесаше извезоше Фрескама и мозаиком потписаше Божанствени камени Храм Достојни доброжелитељи са покајањем и молитвом Уграђујући свој сопствени каменчић Фино обрађен сузом и постом И љепотом процвјеталој у душе у срца Тај свој благодарећи бисерни каменчић Религизно временом испран и преслишан И благим рујним миром испуњен Лично љубављу зеницом отпилише Oд блажене бјелине oд бијелих зора Приносећи своју малу жртву Цркви и Правој Вјери Узиђујући себе у космички свјетлосни бескрај У подножју Вељег Брда и Црних планина Господу Богу во вјековима одан Са златним крстовима и пирговима Уздиже се Небу Васкрсли Христов јединствен Храм Раван ореолу Хиландара Раван ореолу Врачара О Васкрсу, 2000. године

САБОРНИ ХРАМ ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ

ТРИПКО Драганић

bogoslovqe Митрополит КАЛИСТОС Вер svetigora / 2013 / октобар

32

Христово Преображење и страдање света П

очећемо питањем Ивана Карамазова које или како је један измучени талац убијен у Ираку? Који је смисао је он поставио свом брату Аљоши у ре- речи Достојевског: јесу ли оне неки вид бежања од стварности мек-делу Достојевског Браћа Карамазови: „За- или су управо од виталне важности у односу на трагедије овог мисли“,каже он, „да је судбина човечанства у света? Божанствена лепота се открила људском роду у највитвојим рукама, и да би коначно начинио људе срећним, да би им на крају обезбедио мир и од- шој могућој мери у догађају Христовог Преображења на мор, ти треба да ставиш на мучење само једно Таворској гори. На вечерњој овог празника православстворење, једно мало дете, и да засниваш на ни певају: „Преобразивши се данас на гори Таворској, његовим сузама будућу срећу. Да ли би пристао Христос је у својој ипостаси показао ученицима људда у оваквим условима саградиш такву срећу?“ ску природу оденуту у лепоту првосазданог образа“. У овом смислу, какву светлост баца божанствена Аљоша одговара: „Не, не бих пристао.“ Ако ми као људи не прихватамо тако не- лепота преображеног Христа на тајну страдања? што, како би то могао да прихвати Бог? Како би- Шта има заједничко између славе Таворске горе и смо могли да помиримо трагичну тајну неви- страдања и безнађа света? У јеванђелској причи о Преображењу се каже ног страдања присутну свугде у свету који нас окружује, са нашом вером у Бога љубави? У том да је Христово лице „сијало као сунце“ (Мт. 17, 2). смислу, који би био наш одговор Ивану Карама- Грчки Оци и православни литургијски текстови су још јаснији у односу на ово. Христово лице, зову? Имајући у виду разлику установљену од каже Свети Јован Златоусти, није сијало само стране, поред осталих, философа Габријела на начин као што сија сунце, него пре као да Марсела, говорио сам о „тајни“ (мистерији), а је само оно сунце. Поводом овога Оци су зане о „проблему“ зла и невиног страдања. Про- чуђујуће једногласни: слава на Тавору јесте блем представља интелектуални задатак, неку светлост која није само природна, него натврсту енигме која може да се реши и одгонетне природна; она није једноставно створена јасном мишљу и логичким размишљањем. На- и материјална светлост, него духовни и несупрот томе, зло – као тајна –необјашњиво је створени сјај Божанства. То је божанствена простом рационалном аргументацијом. Тајна светлост. Већ крајем другог века, Климент је стварност која треба да се преобрази дела- Александријски каже да апостоли који су њем да би постала провидна за мисао. Тајна је били на Тавору нису видели светлост принешто што може да се реши, у границама могу- родном способношћу чулног опажања, јер ћег, само личним искуством, личним учешћем и видљиве очи не могу видети светлост Босаучешћем. Не можемо да схватимо страдање жанства ако нису преображене божанском ако не учествујемо директно у њему. То је упра- благодаћу. Ова светлост јесте „духовна“ – она во и смисао Распећа. Бог у Христу побеђује зло, се није показала ученицима у потпуности, зато што му се Он у самој својој личности под- него само у оној мери у којој су они могли да вргава и сноси до краја све његове последице, је виде. То је управо оно о чему говори тропар без резерве: Vincit qui patitur (Побеђује онај који празника: „Преобразио си се на гори Христе страда). Боже наш, показујући својим ученицима славу Наш Бог јесте Бог који учествује у потпуно- своју, колико су могли (да носе)...“. сти: „Љубећи своје који су у свету, љубио их је Таворска светлост је названа „вечнопостодо краја“ (Јн. 13, 1). Приближавајући се на овај на- јећом“, „нематеријалном“, „бесконачном“, „нечин тајни страдања и зла, у настојању да дода- приступном“, „славом блиставијом од светлости“. мо нешто кратком и тајанственом Аљошином Једном речју, она није ништа друго него „слава Боодговору, сетићемо се и речи које је Достојев- жанства“. Као што пише Свети Дионисије Ареопагит, ски изрекао једном другом приликом: „Лепо- та је светлост „надсуштаствена“, или „с оне стране бића“ та ће спасити свет“. Разумевање страдања нам (иперусиос). Када је у XIV веку Свети Григорије Палама измиче ако не учествујемо директно у њему, истакао да се Таворска светлост подудара са нествореали, у исто време, не би требало да дозволимо ним енергијама Божијим, он је само сажео предање Отаца да ово учешће учини да превидимо присуство које је постојало већ више од хиљаду година. О овој нествоспасоносне и божанствене лепоте у самом сре- реној и нематеријалној светлости која је зрачила од преобрадишту овог палог света. Шта би, дакле, лепота женог Спаситеља, можемо да кажемо да нам открива најмање могла да нам каже у погледу спасења света? четири фундаменталне стварности: славу Свете Тројице, славу Има ли смисла говорити о лепоти када смо све- Христа као Бога оваплоћеног, славу људске личности и славу доци како једно дете из Африке умире од глади целокупног створеног космоса.

октобар / 2013 / svetigora

Преображење Христово, фреска из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Таворска светлост је, пре свега, светлост Свете Тројице. На вечерњој празника Црква пева: „Данас на Тавору, Христос, Светлост која претходи сунце, открива тајанствено образ Свете Тројице“. Из ове перспективе тројичног славља, празник Преображења се тесно приближава празнику који је прослављен шест месеци раније, 6 јануара, односно Богојављењу. Оба празника су празници светлости. То су догађаји у којима се у потпуности пројављује заједничко делање трију личности Божанства. На крштењу Исусовом чује се глас Оца са небеса, који сведочи да је Христос његов „Син љубљени“, док Свети Дух силази на њега у облику голуба (Мк. 1, 9-11). Иста тројична слика се појављује на гори Таворској: Отац говори са небеса сведочећи о Сину, док је Свети Дух присутан не у облику голуба, него у виду светлоносног облака. Посматрајући Преображење у овој тројичној светлости, у егзапостилару празничног јутрења певамо: „Данас на Тавору, Речи, у Твојој Светлости видесмо Оца који је Светлост (…) и Духа Светог – Светлост, који просвећују сву творевину“. Поред тога што је тројична, слава Преображења је посебно и христолошка. Нестворена светлост у којој видимо Господа Исуса открива да је Он „истинити Бог од Бога истинитог... једносуштан Оцу“, према речима самог Символа вере. Господ на Тавору блиста нематеријалном славом, али је Његово тело у пуном смислу материјално и људско. Његова створена природа није поништена, него је постала у неком смислу пропустљива, да би на тај начин божанска слава сијала кроз њу. То је изражено и у химнографији празника, која употребљавајући терминологију халкидонске дефиниције, каже да се Христос јавио на гори као „једна ипостас у две природе“ и то у потпуности у свакој од њих. Тумачећи христолошке импликације Преображења можемо да кажемо да ништа није

33

svetigora / 2013 / октобар

34

одузето и ништа није додато. Ништа није оду- ображени. У светлости овог јединственог Лица, које је преозето, будући да Христос, преображен на Тавору, бражено и светлости јединствене Његове одеће која је постала остаје у пуном смислу човек. Ништа није дода- бела и блистајућа, сва су људска лица примила нови сјај и све то, будући да је вечна слава која се открила на ствари нову дубину. У очима оних који истински верују у преоТавору нешто што је оваплоћени Христос увек браженог Христа ништа није мало, безначајно или за одбацивапоседовао, од првог момента Његовог зачећа у ње. Све створене стварности могу да постану носиоци нествоутроби Дјеве Марије. рених енергија Божијих. Павле Евдокимов пише: „Јеванђелска прича Време је да се вратимо на наше прво питање: на који нам не говори толико о преображењу Господњем, начин слава преображеног Христа – која је слава Свете Тројице, колико о преображењу Апостола“. Празник оваплоћеног Логоса, људске личности и целокупне творевине Преображења нас ставља пред спасоносни па- – омогућава да схватимо тајну страдања? […]Почетак одговора радокс наше хришћанске вере: Исус јесте у пот- почиње да се назире ако размотримо контекст Христовог Препуности Бог и у потпуности човек, али је ипак ображења. једна личност, а не две. Није случајно што Господ говори о свом страдању и о опПреображење Христово нам показује „обо- штем призиву да свако носи свој крст управо пре откривања жење људске природе“ (да преузмемо само из- своје божанске славе на Тавору. Он хоће да истакне суштинску раз Светог Андреја Критског). Ако хоћемо да повезаност, у икономији спасења, славе и страдања. Тако нас разумемо истински смисао учења о обожењу, контекст Преображења наводи на могући пут приближавања требали бисмо да на празничном бденију Пре- тајни невиног страдања. Слава и страдање су нераздвојиви у ображења пажљиво пратимо оно што се пева. Христовом делу спасења. Тавор и Голгота су снажно повезани. Преображење може истински да се схвати само у светлости Христово Преображење на гори нам показује пуну меру наших људских потенцијала, највећу Крста, а Крст само у светлости Преображења и Васкрсења. Није способност наше људске природе, у ономе што случајно ни то што су иста три ученика присутна на врху Тавора је најистинитије и најузвишеније код ње. Кон- и при Христовој агонији у Гетсиманији. Сведоци Његове нестводак претпразништва каже: „Данас, у божанском рене славе, сведоци су и Његовог најдубљег страдања. Преображењу, сва људска природа божанствеНа врху Тавора се уздиже крст; у том смислу ми можемо и треба да уочимо присуство нестворене светлости иза распетог но сија, кличући радосно...“ Стигли смо до четврте тачке која је врло Христа и Његовог окрвављеног тела на Голготи. Слава и страбитна за савремени свет: Христос нам у свом дање су два аспекта једне и исте нераздељиве тајне. Апостол Преображењу открива не само славу људске Павле каже: „Распеше Господа славе“ (1 Кор 2, 8). Христос је Господ личности, него и славу целокупне материјал- славе и када умире на крсту и када се преображава на Тавору. Видели смо шта се збивало непосредно пре Преображења. не творевине. „Осветио си сву твар својом светлошћу“, пева Православна Црква на вечерњој Да видимо сада шта се дешава одмах после тога. У синоптичким празника. Преображење садржи и космичку Јеванђељима наилазимо на исти догађај. Силазећи са горе задимензију, јер човечанство треба да буде спа- једно са Христом, ученици се суочавају са догађајем смутње и сено не од света него заједно са светом. Та- невоље. Отац детета које страда од епилептичких напада узвиворска гора даје предукус крајњег стања, које кује: „Верујем Господе, помози моме неверју“. Остали ученици објављује апостол Павле, када ће творевина су збуњени и не могу да помогну (Мт. 17, 14-18; Мк. 9, 14-27). Овде се не бити „ослобођена ропства пропадљивости“ и ради о случајном низу догађаја. Апостол Петар хоће да остане када ће ући у „слободу славе деце Божије“ (Рим. на врху горе, да направи три сенице, да би продужио виђење 8, 21). Овде се ради о „земљи новој“, описаној у (Мт. 17, 4). Исус то не допушта, Њему је битно да сви сиђу у равницу. Откривењу (Отк. 21, 1). Другим речима, на гори Смисао овога јесте да ми учествујемо у благодати ПреображеТаворској видимо не само људско лице које је ња не тиме што себе изолујемо од страдања света, него узимапреображено у слави, него је и одећа Христова јући учешћа у њима. блистајућа (Мт. 17, 2). Таворска светлост не преоНаш свакодневни живот се преображава у оној мери у кображава само Спаситељево тело, него и све јој делимо страдање, самоћу и обесхрабреност људи који нас материјалне предмете који су му придружени, окружују. Таква је повезаност славе на Таворској гори и страдања и безнађа света и то је порука преображеног посебно одећу коју Спаситеља људском роду утонулом у страдање, носи, која је напраи смисао Преображења за савремени свет. Све вљена људском руПреображење може истински је призвано на преображење, али је оно могуће ком. да се схвати само у светлости само кроз капију Крста. Православна Црква ово Проширујући Крста, а Крст само у светлости објављује сваке недеље на јутрењу: „Јер, гле, смисао, Таворска Преображења и Васкрсења. кроз Крст дође радост целоме свету“. За самог светлост обухвата Није случајно ни то што су иста Христа и за оне који хоће да буду удови Његопотенцијално све три ученика присутна на врху вог Тела, слава и страдање су нераздвојни. У наматеријалне стварТавора и при Христовој агоности – не само шем животу, као и у Христовом, Тавор и Голгота нији у Гетсиманији. Сведоци свако људско лице, чине једну и исту тајну. Његове нестворене славе, свенего и сваки матеИзворник: доци су и Његовог најдубљег ријални предмет SOP (Service orthodoxe de presse), 322, новембар 2007. могу да буду престрадања. Са француског: сестринство манастира Бања код Рисна

Прослава 100-годишњице од рођења Његошевог Овако је било…

монах мр Павле Кондић октобар / 2013 / svetigora

редседник Одбора за прославу стогодишњице од рође- ми би морали заћутати, јер ко би од нас могао наћи ња Петра II Петровића Његоша био је митрополит Ми- за њега подесну поздравну ријеч?’ Кад помислим на трофан а чланови Лазар Томановић, Марко Ђукановић, Жив- горње мудре ријечи научењака Велимировића, ја ко Драговић и Лазо Поповић („Глас Црногорца“, год. XLII, 25. 10. 1913, бр. морам себе строго осудити како сам се могао осмје50). С обзиром на тешко материјално стање и последице рата, лити да данас говорим о знаменитоме великану!“ прослава је била веома скромна али достојанствена. Спомен У даљем излагању, дао је нацрт духовног профила стотину година од рођења владике Рада одржан је 3. новем- владике Рада, поткрепивши га добро знаним стибра 1913. Тога дана, одређена делегација положила је венац ховима из Луче микрокозма, Горског вијенца и друна владичин гроб у капели Светог Петра Цетињског на Језер- гих поетских списа његових (исто). На свечаности су ском врху на Ловћену, а митрополит Митрофан са свештен- још говорили похвалне речи у част личности и дела ством служио је заупокојену Свету владике Рада, и Лазар Томалитургију и након ње парастос у мановић, Лујо Војиновић, Сенастирској цркви. Богослужењу су федин бег Махмутбеговић присуствовали краљ, краљица, књаз и ученица Гимназије Стана Мирко и сви највиши чланови државЧукић. Прослава је довршеног апарата. на у Зетском дому, у вечерГлавни део прославе одржан је у њим сатима, када су ученисвечаној сали Владиног дома, која је ци Богословско-учитељске за ту прилику била посебно украшена школе и Гимназије извели великим портретом митрополита Пепредставу Горски вијенац. Прославном одбору, на челу тра II Петровића Његоша. Уз портрет са митрополитом Митросу, током свечаности стајала двојица старих ратника – официра, у свечаном фаном, упућено је много честитки са разних страна, оделу, са токама и кубурама, који су у све од реда од знаменитих младим данима били уз владику. Ту су биле изложене и његове владичанске личности и интелектуалаца. инсигније: крст, митра и жезал, са деМеђу њима је била и честитсне и са леве стране, калпак, челенка, ка Архиепископа београдсабља, токе и перо његово. По зидоског и Митрополита Србије вима сале, украшени ловором, били Димитрија, који је написао: су штитови са натписима владичиних „Великом сину народа, оцу књижевних дела. На улазу у салу, који српских песника, славном је такође био украшен ловоровим мудрацу, заслужном архипастиру Петру Петровићи венцем, била су постављена два топа, знаменити Крњо и Зеленко, отети од Његошу – слава и вечан спомитрополит Митрофан Бан Турака са Жабљака Црнојевића, у њемен у српском народу!“ (исто). Митрополит Гаврило Дожић гово време (1835). Свечаност је отпочела речима краљ Николе који је, поред осталог рекао: „Као је упутио честитку: „Клањам се прослављеном имелав из грмена, из давно умрле, из давно претуљене вулканске ну великог генија – пјесника, родољубивог владара, котлине његушке, излетио је мој стриц Раде да српски свијет знаменитог јерарха. Његов је живот и рад слава Допоткријепи у његовим идеалима и дужности за извршење ве- мовине, понос цјелокупног Српства. Његова су дјеликог народног задатка. У душу му је вјеру улијевао за успјех, ла брилијантни украс на пољу просвјете свога наросабљу му је оштрио, а пјесмом га је загријевао. Наш му се до- да и тријумфална звијезда на хоризонту културног бри српски народ дивно одазвао. Косово, рану његовог вели- напретка савременог човјечанства.“ (исто). ког срца, му је излијечио, јер у дане стогодишњице од његова Ова знаменита годишњица обележена је и у Зарођења, тај му је народ Косово осветио. Један духом велики гребу. Тим поводом, митрополит Митрофан је Пронарод није се могао љепше одужити духу највећега свога ге- славном одбору послао следећи поздрав: „Велики нија. Слава српскоме народу! Слава генију Црне Горе владици дух ловћенског генија с небеских висина ликује даРаду!“ („Глас Црногорца“, год. XLII, 9. 11. 1913, бр. 52). Иако је сам био ре- нас што му загрљено словенство, без разлике вјере, чит и искусан беседник, митрополит Митрофан је своју свеча- достојну пошту одаје. Данашња културна прослану беседу у част Петра II Петровића Његоша и његовог односа ва у Загребу, центру братске нам Хрватске, израз је према Богу и души, отпочео речима тада младог али већ зна- словенске солидарности какву је негда заговарао менитог мислиоца и беседника: „Научењак, Српски Златоуст неумрли владика Раде. Слава пјеснику Његошу! Жи– др Николај Велимировић у своме научноме дјелу ’Религија вјела словенска слога!“ (Митрополит Митрофан, ЖивотоЊегошева’ рекао је: ’Кад би поред нас прошао владика Раде, пис, 456).

jubilej

П

35

jubilej Епископ АТАНАСИЈЕ Јевтић svetigora / 2013 / октобар

36

Свети цар Константин и Милански едикт К

онстантин, који је, као западни владар, већ био дао слободу вере Хришћанима, кренуо је 312. с војском из Галије на Максенција у Рим, али је његова војска била далеко мања од Максенцијеве, и због тога је Константин имао известан страх за исход сукоба. Но, и поред негативних за њега многобожачких прорицања, ипак је кренуо у ратни поход, и однео над Максенцијевом војском две победе, јужно од Алпа, код Вероне и Равене, а затим се упутио даље према Риму. Пророштва лажних пророка су говорила Максенцију: погинуће „непријатељ Рима“, што је он схватао да се односи на Константина, кога је иначе клеветао пред Римљанима и ружио на сваки начин. У стању неизвесности пред одлучну битку, побожни Константин се почео молити Богу свога оца Констанција Хлора, и, како је после сам говорио Jевсевију Кесаријском (који му је постао близак пријатељ, и то записао у ЖК 1, 27-29), још у Галији је имао „најчудеснију богознамениту визију“: „Једном после подневног часа сунца, кад се дан већ клонио западу, ја својим очима видех на небу Знак Крста сачињен од светлости, и на њему придодат натпис који каже: Овим побеђуј! – (ср. о. Јустин, Житија, 21. мај, с. 494). После овога уследило је и јављање Христа цару у сну – 28. октобра 312. године уз објашњење и савет: да начини такав Знак Крста, какав је видео на небу: „у виду слова X преко кога је прешло (=прекрштено) слово I, са врхом савијеним, које означава (Име) Христа“: и истакне га на лавару (= војничком стегу) пред својом војском и наслика на штитовима својих војника. Био је то, вели Лактанције (О смрти гонитеља,44) Христов Монограм, а тако исто пише и Јевсевије (ЖК 1,30-31: наслов

на, тако да је рушио Цркве, забранио Саборе Епископа, чиме је, како вели Јевсевије, намеравао да „уништи божанске установе Цркве, јер хиротоније Епископа не могу иначе бити осим само тако“, тј. само на Саборима (Јевсевије ,ЖК 1, 51).… Победа Светог Цара Константина над Ликинијем испунила је радошћу сав Хришћански Исток: „Блистави зраци Светлости Благочешћа“, пише Јевсевије Кесаријски, „донели су радосне дане раније седећима у тами и сенци смрти. Сви су свуда прослављали победника и исповедали да познају као Бога једино Спаситеља Константиновог. Као што је овај цар први проповедао свима Монархију Божију, тако је и сам као монарх управљао целокупним животом Римске државе… Људи су заборавили сва стара зла и сваку безбожност, и уживали су у садашњим добрима и, такође, очекивали будућа“ (ЦИ 10, 9, 6-8; ЖК 2, 19). Да се вратимо сада Миланском едикту. Као конкретни државно-правни законски текст (сачуван код Лактанција и Јевсевија), то је у ствари рескрипт који је Ликиније из источне Никомидије упутио 13. јуна 313. г. провинцијским гувернерима Витиније и других области, којим се, у име оба цара, објављује договор Константина и Ликинија постигнут у Милану фебруара 313, где су утврђени законски принципи који ће се примењивати према Хришћанима. Ти договорени ставови укратко су ови: да се у провинцијама Истока да слобода Хришћанима (као што су већ дали слободу Константин и Максенције на Западу): слобода култа свима, укључујући и Хришћане, повратак њима у посед храмова из доба пре 303. г. Текст овог Ликинијевог рескрипта, који несумњиво садржи заједничку Миланску конвенцију Константина и Ликинија, доноси Лактанције (О смрти гонитеља, 48), а превод тог текста на грчки до-

спасоносног Символа: двa слова показујућа Име ХРиста: означивано првим словима: Х укрштено по средини /са/ Р).

Шта је у ствари цар Константин дао Хришћанству – Цркви, о томе опширно пише Јевсевије у „Животу Константиновом“. Треба, међутим, нагласити да Константин није Хришћанство прогласио државном религијом, него је исправио неправде наношене Хришћанима и Цркви, дајући им пуну слободу, али није укинуо слободу званичној многобожачкој религији, нити порекао њена дотадашња права. Ограничио је само хришћанске секте и фракције (нпр. манихејство), јер је штитио КатоличанскуСаборну-Православну Цркву и њена права подржавао. Ово је, наравно, било довољно да Црква Христова нагло процвета, и она је, зато, са разлогом, у Св. Цару Константину видела богоданог поборника Истините вере и Христовог Апостолског наслеђа, па је не без разлога у свести Цркве Константин остао ка Равноапостолни Светитељ.

Константин од тада постаде у души Хришћанин, и често је слушао поуке хришћанских свештеника и сам читао Свето Писмо. Крстио се, међутим, тек пред саму смрт, 337. г, и то не у Риму, него у Никомидији. … Ускоро затим, Константин и Ликиније, оставши сами августи, фебруара 313. године заједнички дају слободу Хришћанима познатом конвенцијом у Милану (где су се састали због Ликинијиве женидбе Константиновом сестром). Али ускоро, већ 314. г, долази до сукоба између њих, и 315. г. Константин побеђује Ликини ја код Сирмијума=Сремске Митровице, и тада међу њима буде склопљен мир, по коме Константин добија цео Илирик, дакле територију нашег дела Балкана. Нови сукоби између њих двојице избијају у јесен 316. г. у Панонији и Тракији, и опет 320. године, када је Ликиније – никада не поставши истински хришћанин, а на Милански едикт о толеранцији пристао је само из политичких разлога – укинуо „законима незаконим и заиста безаконим“ (Јевсевије, ЦИ 10, 8, 12) многа стечена права Хришћа-

носи Јевсевије (ЦИ 10, 5), са краћим уводом и мањим изменама при преводу (зато историчари сматрају да се ради о „два едикта“). Текст Миланског едикта [(Јевсевијев yвoд) „Већ раније гледајући да не треба одрицати слободу религије, него свакоме треба дати власт да мишљу и вољом поштују Божанске ствари, сваки по своме извољењу, заповедили смо да и Хришћани држе веру својег избора и религије. Но пошто су у том писаном указу (=Галеријевом из З11. г), којим је њима допуштена та власт, били притом јасно постављени одмах раз ни услови, онда су, можда, неки од њих на ишли на препреке таквоме држању (вере).] Када смо се срећно састали у Милану, Ми – Константин Август, и Ми – Ликиније Август, да размотримо све што се односило на опште (риblicат=јавно, државно) добро и безбедност, онда смо, између осталога, за оно што смо сматрали корисним за већину људи, посебно нашли потребно да донесемо одлуку, усмерену на очување поштовања према Божанству, то јест: да дарујемо и Хришћанима и свима другима слободу могућности да следују религији свако како пожели, да би Божанство, Које је на престолу небеском, било милостиво и благонаклоно Нама и свима који се налазе под Нашом влашћу. Зато смо веровали (= одлучuли), вођени здравим и најправилнијим расуђивањем, да донесемо такво решење (=одлуку), да уопште никога не лишавамо могућности (ако хоће) да следује и држи веру коју држе Хришћани, да би свакоме била дата слобода да следује оној религији коју сам мисли најбољом за себе, да би Врховно Божанство, које поштујемо по слободном уверењу, могло пројављивати у свему обичну милост и благовољење према Нама. Ту Нашу вољу требало је изложити законом писмено, да, после уклањања свих уопште ограничења, која су се налазила у раније послатим од Нас твојој посве-

Преузето из књиге: „Свети Цар Константин и Милански едикт“, манастир Тврдош и Братство Светог Симеона Мироточивог, 2013. Обрада текста редакцијска

октобар / 2013 / svetigora

Милански едикт, како је пре 100 година запазио и Св. Иларион Исповедник (Троицки), „не одликује се јасношћу и одређеношћу, но најбоље његово тумачење дао је сам цар Константин својим даљим односом према Хришћанској Цркви… Милански едикт – то је отворено приклањање силе пред Истином, државе пред Црквом, земље пред Небом, царства пред свештенством (Творенuя, т. 3, 280).

ћености (твојој часностu) писмима односно Хришћана, а која су се показала врло лоша и несаобразна са Нашом кротошћу (=Нашом благошћу) – да би то било укинуто, те да сада сваки од желећих да држи религију Хришћана може то чинити слободно и без препрека, без сваког за себе стешњења и тешкоћа. Ми смо сматрали нужним да то (=те одлуке) потпуније објавимо са сваком пажњом твоме старању, да би ти знао да смо тим истим Хришћанима даровали могућност слободног и апсолутног (=неогранuченог) држања (=ucповедања) своје религије. Видећи, пак, да је то њима дозвољено од Нас, твоја посвећеност (=часност) ће потпуно схватити да је и другим људима такође остављена, ради мира нашег времена, слична потпуна слобода у држању своје религије, тако да сваки има могућност да слободно изабира и поштује оно што му је угодно. То је од Нас одређено с тим циљем да не изгледа да смо Ми нанели икакву штету било којем култу или религији. Осим овога, односно лица Хришћана (=односно заједнице Хришћана / = Цркве као правног лuца!) Ми смо решили да одредимо: да она места у којима су (Хришћани) имали раније обично (богослуж6ена) сабрања и за која је у претходним писмима твојој часности била садржана извесна форма (упутства), ако се иста (места) покажу да су купљена раније од неких лица, или од Нашег трезора, или од било ког другог, да би их та лица одмах и без одлагања вратила Хришћанима без новца и без потраживања било какве одштете. Такође и они који су та места добили на дар, нека (их) колико је могуће пре предају Хришћанима. Притом, и они који су купили та места и они који су их добили на дар, ако буду тражили нешто од Нашег благовољеља (=Наше доброте), нека се обрате викару (=локалном Епарху), да и они по Нашој милости не остану без задовољења. Све ово, уз твоје посредништво, треба одмах бити предато друштву Хришћана (=Цркви Хришћана), без сваког одлагања. Но, пошто је било познато да су Хришћани имали у поседу не само та места где су се обично сабирали, него и друга која чине сопственост не појединих лица него друштва њиховог (тј. Цркава), све то, ти ћеш наредити да се преда Хришћанима, тј. друштву и сабрањима њиховим, по сили напред одређеног закона, без икаквог колебања или противљења, уз очување једино напред указаног правила, да би они који их бесплатно поврате добили награду од Наше доброте. У свему томе ти си дужан указати напред названом друштву Хришћана (=Цркви) сву могућу сарадњу, да би Наша наредба била испуњена у најскорије време, да би се и у томе изразило старање Наших милости о друштвеном спокојству (=јавном /државном/ миру). Те тако, с тим циљем, како је напред било примећено, да Божанско Благовољење (=наклоност) према Нама, које смо у тако великој мери већ доживели, остане свагда садејствујуће Нашим успесима и општем (јавном=државном) благостању. А да би тај Наш милостиви закон (=наредба) могао постати свима познат, ово овде написано ти си дужан да у своме јавном прогласу истакнеш свуда и свима обзнаниш, да овај закон (=наредба) Наше Благонаклоности никоме не остане непознат.“ (превод с латинског и грчког, уз помоћ руског и франц. превода)

37

800 година Ђурђевих ступова

Свједок Христове и народне

Голготе и Васкрсења Н

васкрсења. То се и данас овдје пројављује. Радују се, драга браћо и сестре, наши преци на небесима, прије свега, велики ктитор жупан Првослав и Свети отац наш Сава, први архиепископ српски који је овдје устројио једну од најстаријих епископија Српске Цркве, стару Будимљанску епископију. Овом свечаношћу се заљечују и ране Светог свештеномученика Пајсија Колашиновића, који је због вјерности Богу, овој светињи и свом роду, жив одран од насилника и завојевача на вратима Ђурђевих ступова. Али никада нико, а било је разних који су поробљивали ову светињу, није успио да је пороби, нити да је покори, него је она увијек изнова васкрсавала и подизала барјак слободе и родољубља у нашем народу и била вјечито ослонац духовни, духовно огњиште и сабиралиште нашег напаћеног и многострадалног народа“. Патријарх српски Иринеј је казао да нам се овом свечаношћу пружа прилика „да обновимо наше историјско памћење значаја и улоге ове светиње и догађаја кроз које је ова светиња пролазила и само благодарећи Промислу Божијем опстала је и опстоји до дана данашњег… Браћо и сестре, од свега срца заблагодаримо Господу, који је ову свесрпску светињу сачувао од потпуног уништења у минулим злим временима, кроз која су она и њен народ пролазили, и благодаћу Божијом и молитвама Светог Саве дочекала да овако све-

svetigora / 2013 / октобар

а празник Свете Марије Магдалине, 4. августа, манастир Ђурђеви ступови код Берана прославио је велики јубилеј – осам вјекова постојања. Свету архијерејску литургију су служили бројни епископи и свештеници, а началствовао је Његова Светост Патријарх српски Иринеј. Вјерном народу се обратио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је рекао да се на овој светковини пројављује „саборни карактер ове светиње и свете службе коју смо данас овдје одслужили“. Он је заблагодарио патријарху Иринеју и поздравио угледне госте, свештенство и цијели народ у Епархији будимљанско-никшићкој, рекавши да ако има светиње у којој се упечатила тајна Христове Голготе, Крста Христовог и тајна Христовог Васкрсења, онда је то манастир Ђурђеви ступови. „С правом неки говоре да је биографија овог манастира, ове светиње, продужено житије Светог великомученика и побједоносца Георгија. Ова светиња је толико срасла са памћењем и осјећањем овог народа да нико ко потиче из ових крајева, из Васојевића, из Лимске долине, не може да замисли свој завичај без иконе која се зове манастир Ђурђеви ступови, а она је икона Христовог распећа и Христовог

38 Света архијерејска литургија поводом јубилеја Ђурђевих ступова, 4. августа 2013. године

РАЈО Војиновић чано прослави осам векова свог постојања и свог делања, обновљена у лепоти и красоти својој. Молимо се Господу да овај славни манастир, светосавски трон древне Епархије будимљанске буде и остане духовни светионик који ће осветљавати, обасјавати и просвећивати садашње и будуће нараштаје, да будемо у заједничком духовном и културном простору ових светих Ђурђевих ступова. Нека се утврђује слога и љубав међу нама, нека се обнове породице и домови, њиве и воћњаци у овој питомој лимској долини и у целом роду нашем“. Медаља Светог Георгија првог реда уручена је, поводом јубилеја, предсједнику Владе Србије Ивици Дачићу и патријарху Иринеју. У порти манастира је након Литургије одржан пригодан умјетнички програм.

reporta`a

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ – ЗЛАТНА ЗВИЈЕЗДА НАШЕГ ДУХОВНОГ БОГАТСТВА У суботу 3. августа Преосвећени Епископ Јоаникије, са бројним свештенством, монаштвом и вјерним народом Епархије будимљансконикшићке, дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх Иринеј је потом служио свечану вечерњу службу са петохљебницом. Након тога је у манастирској порти одржана свечана Академија којој је присуствовало више хиљада вјерника из Црне Горе, Србије, Републике Српске и дугих држава Европе и свијета. Овом величанственом скупу, какав се не памти на нашим просторима, присуствовали су патријарх Иринеј, предсједник Црне Горе Филип Вујановић, који је иначе био предсједник Организационог одбора за обиљежавање овог великог јубилеја, као и више епископа Православних Цркава и представника политичког и јавног живота. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије се осврнуо на историјат црквеног и духовног живота на нашим просторима од најранијег периода, рекавши између осталог: „Хвала Господу, светиња која је овдје осам вјекова сијала као светионик, ево је поново сија својом првобитном љепотом и поново обједињује око себе, обједињује и Исток и Запад, обједињује све нас и буди у нама то саборно, исконско памћење којим смо живјели и на коме смо створили све што смо створили, постали оно што јесмо и што постојимо.“ Епископ Јоаникије је подсјетио да је осмовјековни јубилеј манастира Ђурђеви ступови, задужбине жупана Првослава, лијепа прилика да се осврнемо на протекла времена и да се у свјетлости литургијских и других свечаности сагледа смисао догађања и свештене биографије ове светиње: „Пред нашим духовним очима излазе многобројни свијетли ликови који су својим дјелима обиљежили прошле вијекове и показали се као активни судионици божанског плана у спасењу рода људскога. Литургијско прослављање јубилеја потврђује да протекло вријеме није изгубљено, него искупљено и посвећено вријеме. Овај Божији и свенародни дом имао је блиставе вијекове своје славе и многобројне тренутке голготског понижења и мучеништва, никада не губећи светост и моћ да сабира и тјеши и храбри срца наших предака, силином вјере православне и крста православног“. Он се захвалио свима који су помогли и омогућили да се обиљежи овај велики јубилеј, те предсједнику Црне Горе Филипу Вујановићу и предсједнику Владе Србије Ивици Дачићу. На свечаној академији говорио је и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, који је у свом обраћању нагласио да је дошао да испред Ђурђевих ступова искаже поштовање и дивљење осмовјековјној историји те знамените светиње. Вујановић је истакао и да Ђурђеви ступови представљају симболику вјечне повезаности Србије и Црне Горе.

октобар / 2013 / svetigora

39

svetigora / 2013 / октобар

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

40

ПОСЛАНИЦА ЈЕРЕМИЈИНА

Препис посланице коју је послао Јеремија заробљеницима одвођеним у Вавилон од цара вавилонског, да им јави шта му је заповијеђено од Бога.

1. Ради гријехâ, које сагријешисте пред Богом, бићете одведени у Вавилон, заробљени од Навуходоносора цара вавилонског.

2. Ушавши, дакле, у Вавилон, бићете ондје много година и дуго времена, до седам покољења; а послије тога извешћу вас оданде с миром. (Јер. 25, 12; 29, 10.11.14; Дан. 9, 2) 3. Сада пак видјећете у Вавилону богове сребрне и златне1 и дрвене, на раменима ношене, који представљају страх за (многобожне) народе.

4. Пазите се, дакле, да не бисте и ви угледавши се постали слични иноплеменицима, и страх вас обузео од њих; 5. видјевши гомилу испред и иза њих како им се клања, реците у уму: Теби се треба поклањати, Владико!

6. Јер анђео мој је с вама, он је онај који тражи душе ваше.

7. Јер језик њихов је изрезбарен дрводјељом, а они позлаћени и посребрени, лажљиви су и не могу говорити.

8. И као дјевојци, која воли украсе, узимају они злато и постављају вијенце на главе богова својих. (Дап 14, 13; Пс. 113, 12) 9. А бива да свештеници краду од богова својих злато и сребро и за себе употребљавају, уз то дају од њих и блудницама у храму.

10. А украшавају њих као људе хаљинама – богове сребрне и златне и дрвене; ови опет се не спасавају од рђе и прљавштине.

11. Њима одјевеним у хаљину порфирну, отиру лице њихово од храмовне прашине, које има много по њима.

12. Има и скиптар (божанство) – као човјек судија земаљски, који онога који му сагријеши не може уништити.

13. А има и мач у десници и сјекиру, но самог себе од рата и разбојника неће избавити.

14. Отуда се препознају да нису богови; Зато, не плашите их се.

15. Јер као што сасуд човјеков разбијен постаје бескористан, такви су и богови њихови, када буду постављени у идолиштима: 16. очи њихове су пуне прашине од ногу улазећих.

17. И као кад неко увриједи цара, што бивају затворене капије, док се тај одводи у смрт, идолишта њихова свештеници ограђују вратима и бравама и засовима, да их разбојници не би опљачкали.

18. Свјетиљке им зажижу, више него себи самима, од којих (богови) ниједну не могу видјети.

19. Они су као греда у идолишту, а за унутрашњост њихову кажу да бива нагризана, и док их гмизавци са земље глођу и хаљине њихове, они то не осјећају.

20. Поцрњела су им лица од дима из идолишта.

21. По тијелу њиховом и по глави скачу слијепи мишеви, ласте и друге птице, а такође и мачке.

22. Отуда ћете знати да они нису богови, зато их се не плашите.

23. Јер злато, којим су обложени ради украса, ако га неко не очисти од рђе, неће засијати; па и кад су их лили, ни тада нису осјећали.

24. За велику цијену су купљени, па опет у њима нема духа.

25. Безноги, ношени су на раменима, показујући своју срамоту људима, те се стиде због тога и они који им служе, (Пс. 113, 15) јер кад падну на земљу, сами не могу устати.

26. И ако их неко постави усправно, не могу се сами собом покренути; и ако се нагну, не могу се усправити, него као мртвима дарове пред њих остављају.

27. Жртве које им се приносе, жреци злоупотребљавају; такође и жене њихове, од њих кувају, и не додјељују ни сироти ни убогу, жртава 1. У словенском преводу овдје стоји „и камене“. Вулгата и Септуагинта то немају. Прим. прев.

него дјела руку човјечијих, и да Бог никаквог удјела у њима нема. (5 Мој. 32, 21) 51. Коме, дакле, није знано, да то нису богови?

52. Јер цара земљи неће поставити, нити ће људима кишу дати, 53. ни на суду они неће пресудити, нити ће избавити онога коме се чини неправда, будући немоћни: они су као вране између неба и земље.

54. Јер кад падне на идолиште богова дрвених или позлаћених или посребрених огањ, њихови жреци ће побјећи и спасити се, а они ће као балвани у средини сагорјети.

55. Царевима и ратницима неће се супротставити.

56. Зато, како је могуће прихватити или мислити да су они богови?

57. Ни од лопова ни од разбојника неће се спасити богови дрвени и посребрени и позлаћени. Савладавши их они скидају са њих злато и сребро и хаљине којим су обложени, па одлазе с добитком, тако сами себи неће помоћи.

58. Отуда бољи је цар који показује своју мужевност или сасуд користан за кућу, којим ће се служити ималац, него ли лажни богови; или врата у кући која штите оно што је у њој, него ли лажни богови; и дрвени стуб у царским дворима, него ли лажни богови.

59. Сунце пак и мјесец и звијезде, будући свијетли и послани на потребу, благопослушни су.

60. Тако је и муња, када заблиста, благовидна; на исти начин и вјетар дува по свој земљи, 61. и облаци кад им Бог заповиједи да иду по свој васељени, извршавају заповијеђено; огањ пак послан свише да сагори горе и дубраве, извршава наређено.

62. А све оно ни по облику ни по силама није овим слично.

63. Отуда, нити треба мислити нити називати њих да су богови, будући да они нису моћни нити суд судити нити добро чинити људима.

64. Знајући, дакле, да нису богови, не плашите се њих.

65. Јер нити ће цареве проклети нити благословити.

66. Знамења народима на небу неће показати нити ће засијати као сунце нити ће свијетлити као мјесец.

67. Звијери су боље од њих; оне могу побјегавши под заклон, себи бити корисне.

68. Тако, ни на који начин није нам видљиво да су они богови; зато не плашите их се.

69. Јер као што у повртњаку страшило ништа не чува, такви су и богови њихови дрвени и позлаћени и посребрени.

70. Слично трновом жбуну у врту, на који свакакве птице слијећу, а такође и мртвацу баченом у мрак, уподобљују се богови њихови дрвени и позлаћени и посребрени.

71. По порфири и по мрамору на њима убуђалим познаћете да нису богови, јер то ће на крају бити црвима изједено и биће срамота на земљи.

72. Боље је, зато, бити човјек праведан који нема идоле, јер ће бити далеко од срамоте. други дан Васкршњег поста, 12. март 2008. г. + Митрополит Амфилохије

октобар / 2013 / svetigora

њихових се дотичу жене нечисте и крвоточиве.

28. Познавши, дакле, из овога да нису богови, не плашите их се.

29. Јер откуда да се назову богови? Кад и жене жртвоприносе боговима сребрним и златним и дрвеним!

30. И у идолиштима њиховим жреци сједају, имајући хаљине подеране, и главе и браде обријане; главе су им непокривене. (3 Мој. 19, 27; 21, 5) 31. При том се деру вичући пред боговима својим, као што неки чине на гозбама за мртве.

32. Узимајући од хаљина њихових жреци облаче своје жене и дјецу.

33. Било да од некога претрпе зло или добро, нису у стању да узврате: нити цара могу поставити ни скинути.

34. Тако исто, ни богатство ни бакрени новчић нису у стању да дају: ако им неко нешто у молитви обећавши, то не даде, неће му тражити.

35. Од смрти човјека неће избавити, нити ће слабог од силника спасити.

36. Човјека слијепа видом неће обдарити; човјека налазећег се у невољи, неће избавити.

37. Удовици се неће смиловати, нити сирочету добро учинити.

38. Слични су камењу са горе богови дрвени и позлаћени и посребрени, а они који им служе – биће посрамљени.

39. Како је онда могуће мислити или их називати боговима?

40. Уз то, и сами Халдејци их не поштују, који, кад виде некога да не може говорити, приносе га к Вилу, и траже да проговори, као да је он у стању осјећати!

41. И они не могу да схвате и да се оставе тога, јер су неосјетљиви.

42. А жене опасане ужадима, сједе на путевима, кадећи са кором (маслиновом).

43. Када пак нека од њих привучена неким од пролазника легне са њим, она прекоријева своју ближњу, што се није и она удостојила тога и што јој се уже није претргло.

44. Све што им се догађа – лажно је; Како је онда могуће мислити или називати их боговима?

45. Од дрводјеља и златоливаца су направљени: ништа друго не бивају осим оно што желе умјетници да буду.

46. И сами ти који их праве, не постају дуговјечни. Како онда могу бити богови оно што су они створили?

47. Тиме оставише лажи и срамоту онима који ће доћи.

48. А кад дође на њих рат и зла, договарају се међу собом жреци гдје да се сакрију са њима.

49. Како је могуће не осјетити да нису богови они који ни саме себе не спасавају од рата нити од зала?

50. Јер то што је дрвено и позлаћено и посребрено, препознаће се после тога да је лажно: свима народима и царевима јасно је да то нису богови,

41

Савка Јевтић

svetigora / 2013 / октобар

ОЛИВЕРА Балабан

majke hri[]anke

Мајка епископа Атанасија Јевтића

42

III дио

О

дмалена је Мајка усадила у нас веру и поштова- да ћу ја у монахе. И кад сам кренуо од оца, рекао сам: „Идем ја ње према Богу и животу, према Цркви и правич- да наставим студије Теолошког факултета, дај ми паре за аутоности, према истини и поштењу, према нелагању, бус.“ После тога одем Мајци на гроб да узмем од ње благослов, искрености и моралном живљењу. Неправда, или знајући да ће она то благословити. лаж, сматрала се у кући за проклетство. Као мала Каверне душе деца, сећам се, кад урадимо нешто што не ваља, а Бог је тако хтео па је узео нашу Мајку Себи већ у њеној 47. Мајка каже: „Немој, кара се Бога!” То је било нешто највеће чиме је могла да нас прекори. Има и код години, крајем 1954, када сам ја имао петнаест година. ДобиОца Јустина негде записано: како је неко дете у Вра- ла је срчани удар. У јесен су пекли ракију, па се ваљда била и њу питало нешто баку, а она му каже: „Немој, то се уморила, биле су тих дана врућине. Ноћ је била врућа и она, не пита, то је Божије.“ Та, дакле, светиња живота и кад је легла, осетила је срчани удар, изашла је из кревета напоштовање Бога, Који све види и све зна, пренета поље и викнула је, а затим ја пала пред кућом. Сестра Олга је нам је и пресађена, преливена и уливена од Мајке. чула и истрчала, па је увела у кућу. После је дошла и стрина Можда је, и сигурно је, њен утицај, као и самога оца, Драгана из суседства, и она ју је будила. Ујутро је отац одвезао определио мој животни пут, наравно у оквиру Про- у болницу у Шабац, и тамо је остала пар месеци. И повратило мисла Божјег: по некој речи нашег стрица из фами- јој се здравље, али је срце остало рањено тим ударом. После лије, попа Милоша, коју је рекао на мом знамењу (од- тога, по повратку из болнице, још годину дана је живела и помах по рођењу): да ћу „бити његов наследник” – дат сам словала по кући. у Богословију. А преминула је на само Ваведење увече. Тога дана се на Када сам дошао у Богословију, са садашњим Ми- Празник причестила, па ју је Мајка Божја позвала Себи на трополитом Амфилохијем, тадашњим богословом празник, да је уведе Својим Ваведењем у Храм Божји на Небу. Ристом Радовићем – који је један дан старији од Отац је био отишао код прве ћерке у Туларе, а зет Брана је отумене, па смо били заједно у Богословији у Раковици да дошао у Брдарицу. Увече око 7-8 сати је занемогла и легла.

– негде у четвртој години смо се дошаптавали, тако Зет јој је на јастуку држао главу, и тако је променила светом. разговарали, о томе да ћемо бити монаси. Али да то Кад су оцу сутрадан јавили, он је чупао косу на глави, од жалоиспричам од почетка. сти за животним Другом. Отац ју је много волео! Никада није Отац ме је био уписао у први разред Богосло- било никакве сумње ни свађе међу њима. А најгоре је кад почвије у Раковици. Али, због Мајчине тешке болести ну сумње у породици, и поводи за безразложне сумње и по1953. г, нисам те јесени пошао редовно. Тек кад је дозрења. Тога код њих није било. прездравила, на пролеће 1954. г, јавио сам се ВлаПочетком децембра, око Ваведења, кад смо се причестидици Симеону у Шабац. Он је већ и пре био, а и тада, ли, редовни богослови су отишли на распуст, а ми приватни прогањан од комуниста, па се наљутио и рекао: „Ти смо полагали испите. Отац је то знао и зато ме није звао кад је си напустио Богословију”. Отац му је објаснио ра- Мајка преминула, нити сутрадан, на њену сахрану. То вече, у злог мог недоласка редовно у школу у Раковицу, и време док је Мајка издисала, ја и рођак Славко шетали смо на онда је блаженог спомена Владика Сима Станковић Чукарици покрај Саве (где се окретао трамвај 4). Осећао сам неки благословио да идем и учим школу приватно. И оти- неодређен а тежак притисак у души и срцу, невероватно јак, шао сам почетком септембра 1954. у Београд и на- али не загушујући, само дубок бол и уздисање. Нисам ништа шао стан код једног рођака на Ади Циганлији (Живео рекао рођаку. Нисам видео душу Мајчину како иде на Небо, а је он и супруга, рођака Рада, и њен брат Славко и ја, у једној кан- нисам ни знао да Она издише. Велики човек Божји Никола Тецеларији где је раније била полиција која је чувала онај тамо засла је, крајем XIX века, на путу ка родној Лици, у село Смиљан, твор, у којем је био и Ђенерал Дража Михаиловић, док га нису на где му је Мајка умирала, имао виђење у Италији па је видео правди Бога убили комунисти – а сада ови неокомунисти још не њену души како иде на Небо! Ја сам само обичан грешник, али могу да му „нађу гроб”, а знају они главни где је!). Путовао сам са те Аде чамцем и трамвајем и пешке до Манасти- је веза са Мајком била жива у мени, тада, и потом, нарочито ра Раковице, те похађао предавања из прве године. у војсци, па у данима монашења, и до данас. Седам дана по По завршеној Богословији узет сам у војску, а по по- њеном престављењу стигао сам кући. Два дана и ноћи сам се вратку из војске спремио сам се да идем у Београд каменио од бола, док није треће јутро пукао плач у грудима, и да наставим студије Теологије. Тако сам рекао оцу, „отвориле се каверне душе” (како је говорио о. Димитрије Гагастатис у а у ствари хтео сам прво да идем Оцу Јустину у Ма- Грчкој, говорећи о усрдној молитви са сузама). Отац јој је подигао споменик. Њена смрт му је јако тешко настир Ћелије да ме он замонаши.... Отац није хтео пала, а и мене је јако погодила. После њене смрти живели смо, ни да чује за монашење. Он је очекивао да ће имати попа који ће да имати породицу, да унучад по кући трчкарају, да се вије дим из оџака. То је за њега, као сељака било нешто природно и нормално. Не смем ја њега ништа ни да питам, али он је већ сам наслутио. Нисам говорио ни сестрама, ни поп у селу није знао – диван свештеник, отац Владан Ковачевић –

Дете је велика тајна, боголико и богопотенцијално достојанство. И то треба поштовати. И Мајка велика тајна, човеколика и Богородицолика тајна, и то такође треба поштовати.

да тако кажем, тим њеним капиталом као благословом. У њеној души није могли причестити. А Мајка је умела јако било ничега што би представљало неко спотицање, неку саблазан. лепо да кува; сећам се пасуљ кад остаТо је био озбиљан живот, тежак, радан, али поштен и домаћински. Деси не за сутрадан, па га она мало попржи се, рецимо, ујутру се успавам, дотрчи неко, брат, сестра, да ме зове – тре- – то је било јако укусно. Или остане хлеба овце и стока да се изгони на пашу, па ако стигнеш или не стигнеш да ба сувог, па направи попару; и од проје узмеш парче хлеба са пекмезом ако је пост, или са кајмаком ако није пост. је попара изузетно лепа. У нашој кући Мораш да трчиш, да идеш за стоком, стока мора да буде намирена. Све је хлеб био светиња, никад се на столу смо послове ми деца радили. Ја сам додуше врло рано отишао у град, на није смео ставити преврнут хлеб – „То је школе, али сам долазио преко лета. Све смо послове научили благодарећи греота“, кажу. томе што је таква била домаћинска кућа. Имали смо стожер: Имаш Бога за Своје заове, татине сестре, нарочито домаћина! Светог Николу смо славили, Свету Тројицу преслављали, пого- млађу Лепосаву, Мајка је изузетно волетову Божић и Ускрс. Увече, уочи Божића, спавамо на слами; унесе се у кућу ла. Тетка Лепосава је дивно месила хлеб, доста сламе, па ми деца ту спавамо. Баца се жито, смокве, јабуке, крушке, и Мајка би говорила: „Не може нико да суве шљиве по кући, и ми деца по тој слами то купимо. За Ускрс су се шара- умеси хлеб, ни ја не умем, као што уме ла јаја, за Божић се пекла печеница. Све један благословен и организован сеја Лепосава”. Кад би била нека велика живот. Гладне године – оне 50-те, кад се Тито одвојио од Русије, па су биле свечаност, свадба или тако нешто, позисанкције – живели смо врло скромно. Ишли смо у Срем лети да зарадимо вали су тетка Лепу да умеси хлеб. Знагодишњу храну, јер су бивале и суше, а власти су нарезивале велике наре- те како се то некад месило, по десет и зе, у житу, храни, месу, и другим намирницама. Код нас није земља наро- више, дванаест оних великих хлебова, чито плодна, па смо ишли по двадесет дана у Срем да радимо и донесемо то се рукама месило у наћвама, па се пегодишњу храну у житу. И у то време се држао пост. Сећам се са оцем јели кла пуна фуруна хлебова. Кад се током године окупимо сви смо расо заљућен љутом паприком и проју, и кашиком срчемо, да бисмо се код куће – рецимо сестре кад су се удавале, па је био обичај да прве године на Младенце она и зет дођу у посету –онда би Мајка припремала све да их дочекамо и угостимо. Зетове је јако волела, као своје синове, али Слободан, син кога је дочекала после три кћери – он је за мајку био светиња. И хвала Богу. Волела га је као што Мајка воли првог сина. (И мене је волела, то добро знам и осећам. Волела је и своје кћери, али је ипак говорила: „Ви сте туђа кућа, а синови су моја кућа!”). Слоја је почео врло

октобар / 2013 / svetigora

рано да ради све домаће послове, већ са десет година је орао, косио, сређивао летину. Ми то нисмо тада знали, али је Слоја имао један бубрег ниже постављен од онога другога, и он, кад дуго стоји, седи или дуго ради неке тешке физичке послове, почиње тај бубрег да се пресамићује и да га боли, ваљда теже пролази течност кроз њега. Мајка је због тога много патила, што Слоју боле леђа. Кад се онесветила од тог срчаног удара, па после чим је дошла себи, прво што је рекла кад се освестила било је: „Како је Слоја, боле ли га леђа?“ Мајке иначе више воле синове, то је тако, али она наравно није децу раздвајала. То није добро чинити. Мајци треба свако дете да је исто. Али, ако је мало више волела, да кажем, синове, сестре се због тога нису љутиле. Достојанство је углавном подједнако за свакога. Ако би неко био болестан, мајка би то одмах приметила, а ако би неко почео да се кевеши, као да је болестан, то код мајке није пролазило. Хвала Богу, били смо углавном здрава фамилија, и морало је да се ради. Није било ленствовања.

43

svetigora / 2013 / октобар

44

Агапе ку, он је на ливади простро један бели Ми нисмо били богомољачка кућа, чаршав и сео да једе. Тада је наишао Св. само је једна кућа у нашем селу то била, Сава и упитао га: „Шта је то, оче Симеоали су Јевтићи били Срби, људи црквени. не? Зар си ти на царском двору? Треба да Довољно је било да оде један члан куће једеш на земљи а не на белом чаршана Литургију да донесе благослов целој ву!“ – и извуче му онај чаршав испод породици, да донесе нафору, али и да за јела. Свети Симеон је смирено устао, Славу однесе жито и једну Проскурицу поклонио се сину Игуману, и рекао: у Цркву, а славски Колач остаје код куће. „Опрости, оче Саво!” Тако га је критиковао, И да вам кажем, да чују ваши слушаоци: тј. монашки учио, кажу Хиландарци. не треба Славски Колач много украшаЈедноставан српски народни живот вати. То је обични пшенични Хлеб, са Дванаест кућа је било у нашој фамилији, раводом, сољу и квасцем замешен, као и Просфора за Литургију. Одозго само пет споређених на једном продуженом брегу на југопечата са Христовим Именом: ИС ХС НИ западу прелепог села Брдарице (само име то већ казује). КА. То је хлеб који се једе, то је први со- И сад, деца ко деца, ми се у фамилији као деца узгред мун који ћемо за столом о Слави јести. посвађамо, или успут и покошкамо… Никад наша МајНосила се Просфора (или народски: Проску- ка није – нису додуше ни остале; ни из породице ни рица, или Летургија) у Цркву. Поп је наш тада комшинице – бранила своју децу. Прво које стигне она био на два села и две Цркве, ишло се три одрапи. „Па нисам ја!“ – „Сви сте ви исти! Чим сте такви, или седам километара пешке до Цркве. сви сте исти!“ И никад се нисмо жалили. Уопште, кад се у Ја сам као млад богослов ишао са њим, фамилији или комшилуку деца поџаврљају, то не утиче па ми Мајка спреми један комад хлеба, на комшилук, на сроднике: никад се због деце нису поа хлеб се месио као светиња: брашно, свађали. Али зато је било: где се као деца нађемо, у ковода, со и квасац (хлебни) – никакви дру- јој кући – ту сви једемо. Сва деца. И Циганчићи, имали ги додаци, ни унутра ни споља. Дешава- смо их у комшилуку, на једно километар. Циганчићи ће ло се да поп нема Просфору за Литурги- такође са нама сви да једу. Циганка, кума Пела, долазила ју, а ја кажем: „Ево имам ја комад Хлеба, је чешће код нас, једна дивна удовица, има сада праунуку што ми Мајка спремила за успут“. Он би попадију у Новом Брду на Косову. Од њене ћерке Данице, која то узео, уцртао горе Печат Христов, и на је била лепа па се удавала више пута, па једна унука, од њене ћерке, томе Хлебу служио Литургију. Тако је то удата је за једног нашег попа Циганина. Имају неколико деце. Српски било. Нажалост, у српском народу, па и Цигани су сви Православни. Нису комунисти, ни безбожници. код мог оца, било је псовки. (Једна жена у Благословен је то био сеоски народни живот. Ако се случајно отац и комшија, или неко из фамилије, посвађају, па за неко време не говоре, комшилуку је умела да опсује „пуна кола сунаца“!) Најстрашнија је псовка у народу, а наро- то на нас не утиче. Ми, укућани, једноставно, свако са сваким се дружи и чито кад је чује однекуд моја Мајка: кад се негде чује да је неко опсовао Летургију, то је било страшно. Кажу, небеса се од „НЕ БОЈ СЕ МАЛО СТАДО!“ тога потресају, кад би неко то изговорио, Пресвета Богородица, Мајка Христа Бога, Спаситеља нашег и толика је Просфора за Литургију била свега света, страшних месеци лета 1999, када су, у присуству Светиња! Ишли смо, наравно, у Цркву на НАТО окупатора, шиптарски поробљивачи и затирачи свакодПричешће, више пута годишње. Па иманевно убијали, киднаповали и прогањали Србе са њихових спају и шале: каже неко нама деци: Немој љених огњишта, и из и око њихових пљачканих и разараних случајно ујутру да узмеш кап воде, поп Светиња, пројављивала је чудесну љубав Своју и Материнско ће да позна одмах кад отвориш уста! старање о Светој Обитељи ДЕЧАНИМА, као символу и покрову Кад је Велики Часни Пост, па и Госпосве Метохије и Косова. Пред Њеном Иконом, огромном фреском ђински и Божићни, па се више народа лево од великог улаза из Припрате у Главни Храм, пуна три меокупи у Цркви, онда би Мајка и Сестре сеца љуљало се кандило, и то чудесно: не лево и десно (север-југ, носиле јело у Цркву, за после Причешћа. него исток-запад – од Њеног Лица на зиду ка простору испред Сећам се: кромпир куван, па преливен Лица, као да је Фреска дисала и Кандило се од даха Јој њихало. са мало уља и посут алевом паприком, и хлеб. Онда се простре у авлији ЦрквеОци Дечанци су то гледали сатима и данима, и чак камером сниној неки чаршав, па се на то постави јело, мали. Само кад је почињало вечерње и јутарње богослужење, и ми поседамо и сви заједно једемо поСвета Литургија сваки дан, њихање кандила је престајало. Мосле Причешћа. Ко што кажу дивну принаси и викарни Владика Теодосије, у то време још увек Игуман чу Хиландарци – Кад је Св. Немања доДечански, били су веома забринути за животе и опстанак Срба шао у Хиландар, требао је да прође сва на распетом Косову и Метохији. Богомајка је тим знамењем јапослушања. И пошаље га Св. Сава као вљала и показивала Своје Присуство и дејство – посредништво Игуман да чува стоку што су имали. Попред Сином Њеним Јединородним: „Овде сам, не бој се мало што је тамо остајао по цео дан, понео би стадо! И Син Мој и Бог Ваш је с вама у све дане до свршетка века.“ нешто хране. Када је дошло време ручАмин.

говори. Они ће брзо да се измире; можда прође дан-два и онда ће у пролазу да се сретну, један ће да пита или: како ти је дете? како ти је она њива?... или нешто тако. Тако се и измире, и проговоре. (Нешто слично је бивало каткад и између мене и Амфилохија, кад смо живели близу, заједно, па се споречкамо, кажемо нешто оштро, али не увредљиво, него само пресечемо, и онда заћутимо. Нема дуже свађе. То траје можда пар сати, ако се растанемо можда и дан-два, а кад се видимо, или кад нас то прође, онда један само каже: „Еј, где ти је она књига?“ Или: „Јеси ли био тамо?“ – и никакво објашњење не треба. Сад се расправљају: „Па чекај да ти објасним…“ – све је компликовано. Као да ниси могао да погрешиш, па се сад чудиш што си погрешио, ти или он!).

То је био једноставан људски, братски живот, прост српски народни живот. Није било неких интрига, сплетки, злобе или освете. Боже сачувај! То би се сматрало као нека велика злоба, неко проклетство, и то није могло да прође. И живот је био народни, каткад мукотрпан – ратови, сиротиња, глад, немаштина – „све иде у рок службе”, како кажу српски војници. Није било трагедије, као данас: „за све је неко крив“, само не ја: „Крив је Бог, држава, краљ, влада, владика, патрика!” То је дух нашег несрећног доба („дух овога света и века”, вели Апостол Пале, и понавља Свети о. Јустин). Навешћу пример: један свештеник служио негде око Лознице, у брдима, па наишли неки мангупи, послани од комуниста, да омету Службу Божју, није било храма, служило се напољу. Окупљени људи верници су их видели, па зграбили и отерали одатле, није требао поп да интервенише. Или да у селу, или махали, дође неко пијан, па да прави неки неред, одмах ће га ухватити људи, истерати на пут, или га чак и везати и одстранити. Није се могло, тек тако правити јавашлук... Као данас што имате људе пијандуре, па дођу и ометају Службу, или неку свечаност – то у селу није могло бити тако. Била је то једна патријархална средина, живот људски, савестан, домаћински одговоран. Бивало је и нереда, и суђења, али се није газило по људском образу и достојанству. Нажалост, данас се исмевају са самим појмом „патријархални”, а идеал им је „еуро-америчка“ каубојштина, или мангуплук свакојаке врсте! У Српском народу још увек се гледа на образ, а то је пре свега образ Божји у човеку. Домаћин човек у нашем крају није значио богат човек, него човек од реда и поштења. Нека буде и скроман и сиромах, али да има образа, то је „човек од реда”.

октобар / 2013 / svetigora

Били су: Бог, Црква , отаџбина, вера и образ Мајка је нама и кћерима оставила тај образ. Друга сестра Олга много личи на Мајку, не толико ликом колико карактером и особинама, на бабу Милку је ликом. Њој је муж умро, и остала је са петоро деце. Сад има седморо праунучади. Скоро сам је посетио, а она ми каже: „Бато, где си, тебе нема седам година, а ја већ имам седморо праунучади!“ Све су нам сестре честите, поштене, моралне, чисте, праве домаћице, просто као да је Мајка пренела свој печат на њих. И то је, и таква била Мајка, не само тела, него и душе, и карактера, и образа. Могу да кажем, ако нисам пристрасан, а мислим да нисам: да су сестре из наше фамилије боље него наши зетови, али су зато наше снаје, које су дошле у нашу фамилију, боље од наше браће. То је моја процена. Постојала је морална осовина око које се кућа окреће. То је: Бог, Црква, отаџбина, вера и образ – то је све било велика светиња. Срби су народ домаћински и државотворан, зато много што-шта данас неспособни а без-образни политичари користе. Није лако Србину домаћину устати против државе. Није Србин човек који се боји, него је зато такав што је за њега постојао неки ред. То важи и овде у Херцеговини. На жалост, у Црној Гори се у последње време то изродило. Почели су да славе неке непостојеће, фиктивне, умишљене величине. Па су онда браћа Црногорци још укључили и гусле у то. Гусле су данас у оваквој Црној Гори, у функцији надмености и гордости, ове новопечене црногорске, монтенегринске. Марко Краљевић кад је победио Мусу Арбанасу, рекао је: „Јао мени до Бога мојега, што погубих од себе бољега!“ Овде код нас, на Невесињском ратишту, били су велики борци и јунаци. Једнога, са три ране, посетио сам у болници, па му кажем: „Јуначе, рањениче, честитам ти ране за јунаштво!“ А он мени каже: „Немој владико, Билећани су били поред мене, били су бољи.“ То је величина! Уопште, Мајка је на нас оставила тај утисак као Божије створење, као истинска Мајка Српска, и она и њена Мајка – Баба Нана. Побожност, честитост, страхопоштовање, способност коју је имала – није лако родити и подићи толику децу, па да се

45

svetigora / 2013 / октобар

46

и другима нађе на услузи, да притекне, да помог- ко, не могу да кренем?“ У то време је издисао мој отац, али не ако је неко болестан или када су мобе. Мобе су није било онако тешко стање и осећање као кад ми је Мајка врло важна особина српског народног живота. Да умирала. се помогне у житу, копању, вршидби, винограду или Другим речима, везани смо међусобно – срцем, бићем, на свадби, на сахрани – одмах се људи окупе, да се животом, душом, телом. И пре свега Богом Творцем, и Њенађу ономе другоме, као у манастиру. Онда да се бо- говом љубављу у Христу. Деца смо Његова у Сину Његовом леснику и удовици помогне, сирочадима. Библијски Јединородном и Првородном мећу нама – многом браћом Његовом. Срце је језгро људске личности, дубина свега псиживот је то био. Биле су тешке оне послератне године. Оде отац, хофизичког и боголиког бића нашег. Зато је говорио Господ: рецимо, с коњским колима до Новог Сада, да не- „Из срца излазе зле помисли“. Како то из срца? И дан данас је што прода, или купи јевтиније, Мајка и бар једна то питање пред нама људима. Али учене главе а хладних срца, сестра га чека увече касно да дође; озебао је, да му данас то вербално називају емоције (па још суви интелектуалбуде топла вечера и соба кад се врати. Отац је био ци хладно кажу: „Нећу да се подајем емоцијама, чувам интерадан човек, није много волео мотику, али за будак, гритет интелектуалца”! Мумије! – увежене, импортоване некрамп, секиру, косу – није га било у срезу таквог. Ре- где споља на Балкан. Уместо да најнормалније кажу: људска кох, Мајка га је припремала за причешће, као дете осећања живог срца. Тако и уместо васпитање кажу едукацињено: два дана да пости, и трећи да се причести. ја! Али данашња „едукација” да ли досеже до дубине срца, или Одведе га у манастир Каону да се причести. Знате, се своди на „прање мозга”, оповршњење људског бића? Само ми смо у селу живели и сами све радили. Пролеће се крије данашња цивилизација иза празних, и углавном тује радно доба, па се , после Причешћа не само јело ђих речи, које и не значе много…Али не само то, много је тога на уљу, него се гледало да у раду, орању, копању, отуђено из људског живота, од живог живота срца, богоствожетви, буде и мало боља, јача храна. Нарочито Пе- реног и богочежњивог. тров, тј. Апостолски пост пада у време пољских раЈесте ли приметили колико малолетне деце данас чини дова. Има додуше зелени, поврћа у то доба године, злочине? Пре неких десетак година у Србији је, у Министарали није ту било, да кажем, неке скрупулозности: ству просвете, била нека секретарица, звана једна Турајлић, „не узми, не дотакни се”... (као код фарисеја). Но, живот она је недавно говорила: „У Србији постоји вербални терор је био благословен, јер се поштено радило, и жи- на децом.“ Лаже госпођа и клевета Српски народ. Не зато што вело од рада својих руку. „У зноју лица свога, јели нема код Срба грдње и вике, него што је она само то видела смо хлеб свој”, како вели Господ. Мајка је била јако око себе, јер то носи у себи. Свако од нас гледа на свет и људе реална у погледу нас деце. Лети би, рецимо, изно- око себе – и собом и из себе. Наравно да децу треба волети, сила кухињу са шпоретом и осталим посуђем под али љубав није само у речима, и није пре свега у речима. Него једну шупу, пошто је вруће у кући. И сад, шаље она у срцу. Каже Псалмопојац: „Приступи човек и срце дубоко” (Пс. мене: „Иди тамо и донеси ми ону кутлачу са полице“. 63, 7). Свако дете је једна тајна, и то велика и дубоко тајна. ВерУђем ја, гледам, али не видим, па вичем: „Нана, где бализам наше несрећне цивилизације је довео до губљење је кутлача?“ А она подвикне: „Зини па види, да ти ја вида и смисла за дубину, и ширину, и висину људског бића, не дођем!“ Зини па види, не каже: „Отвори очи!“ Ја особито младог бића. Имамо вртиће за децу, а не питамо се се тргнем и погледам пажљивије, и видим кутлачу. колико они могу да замене Мајку? Мајка је незаменљива, ниЈер сам нешто дремао. Мајка је била трезвена. Ако каквим системом, организацијом, сурогатима који не могу да се негде загледам (а ја и прва сестра мало смо, кад се зами- надоместе љубав, родитељску пажњу и одговорност. Пред слимо, кривили поглед на једно око), она викне: „Где си зи- људима и Богом. Читајте премудрога Соломона. И Достојевнуо?” Уопште, није давала деци да „зевају” којекуде. ског. И Животе Светих. Празно маштање и заношење погледом или мишљу, У мајкама је срце, и физичко и духовно, и кад су мајке Мајили зановетање речима, није волела. ке, оно живи и дише љубављу и жртвом, и радошћу, и надом, и вером! На Мајкама је велика у томе одговорност. Кажу, немојМајка – човеколика и те родитеље много да кривите, „добиће комплекс кривице”. Богородицолика тајна А ја их питам: А одговорност родитеља? Ви идете на јефтина Бог Свети зна шта је све уложено у једног чове- психолошка тумачења, а има ли Мајка одговорност у души, и ка, што каже Отац Јустин. Сви Свети су нам помогли. срцу, и савести пред Богом и собом? И дететом? А сећате се Колико су Свети уткани у наш живот! Али, Богу хва- приповетке Достојевскога „Кротка“, или романа „Злочин и кала, мој пут животни је највероватније Мајка пред- зна”? Како је Раскољников поступио, и како дошао до људског одредила. Како већ рекох, оне ноћи, на Ваведење, покајања. Данас род људски, овај евро-амерички, најмање гокад се Мајка упокојила, ја сам био у Београду да по- вори о покајању. А тек о животворном делу покајања – у салажем испите. И изашао сам те вечери са једним мом живом човеку, у људском бићу, нарочито детињем. Као рођаком да шетамо на Чукаричкој страни Саве. Та- сунце и блага дажд после буре и олује, тако су сузе на лицу и кву сам муку осећао, неку тугу, све ми је нешто било у срцу младог људског бића, не као понижење, као каштига, тешко и тужно, као да ми фали ваздуха, светлости… него као препорођај, и васкрсење. Као ново пролеће. Много Мајка је у то време умирала, боље рећи – Мењала је данас ниподаштавања детиње личности, ниподаштавања светом! После двадесетак година кад је отац умирао, човека као боголиког бића. А прикривено и затрпано фразаја сам у Атини на једном скупу држао предавање (о ма о „цивилизацијским стандардима”. Или не мање причама Достојевском, кога сам добро познавао), али ми никако није о „толеранцији”. Видимо ту лаж на светском плану: у односиишло, чак сам и рекао: „Шта је ово, не иде ми ника- ма великих и моћним космократора према сиротим и слабим

pismo ^itaoca

малим народима, малим људима. Или и према недужној и безазленој деци, кад их уче, и туткају, на „толеранцију” према свакојаком злу, и наказности, и посуновраћењу људског лика и образа. Дете је велика тајна, боголико и богопотенцијално достојанство. И то треба поштовати. И Мајка велика тајна, човеколика и Богородицолика тајна, и то такође треба поштовати.

- крај -

Ц

рногорско руководство вероватно оскудева у здравом разуму, док је могло да одобри да једна руља изопачених особа јавно манифестује своју бруку и срамоту у неком од црногорских градова: а како већ знамо на удару бруке и срама недавно је био приморски градић Будва. И што је невероватно и непримерно моралном свијету, такву руљу бруке и срама називају „парадом поноса“. Његош би томе за живота вероватно поновио ону која гласи: О свијету, људско ништавило! Тешко је рећи шта је у главама црногорских политичара, мада их ништа не оправдава за такве неморалне будалаштине: ипак би се могло приметити да они то испуњавају неку врсту „обавезе према Европској унији“, да би тако доказали да је црногорско друштво демократско друштво и да је у њему све дозвољено па и то што представља моралне изопачености. Ако је и то цијена уласка у Европску унију, онда је то друштво јадно и чемерно друштво које пљује по својим моралним вриједностима, „по чојству и јунаштву“ којима се у прошлости поносило, и као такво било цењено и ван својих оквира. А, нажалост, погледајмо на шта данас личи, рекло би се – ни на шта. Василије Радоњић, Чикаго, САД

октобар / 2013 / svetigora

Мајка хришћанка – радост неба и земље Преосвећени Владика заврши причу о својој Мајци. Не желећи ни на тренутак да прекидам ток владичиних мисли и тако жива сјећања на Мајку и срећно, љубављу испуњено дјетињство, не питах од кога је наслиједио љубав према књизи и науци. Помислих, па шта ћу и питати. Зар одговор не долази сам по себи? Ако је љубав тајна којом се зачињемо и још у утроби Материној учимо, рођењем као првим млијеком задајамо, растемо, живимо, стасавамо, онда су дјеца Мајка Савке имала непресушан извор за напајање. Са тог извора множила се љубав према свој Божанској творевини, тим прије према ријечи и науци Господњој. Родила је ова дивна Мати и у љубави и слози са својим мужем Миланом одгојила: Радмилу, Олгу, Даницу, Слободана, Зорку и Зорана (владику Атанасија). Родила је још четворо дјеце, али их је Бог још као мале призвао Себи. Живела је животом јеванђелским, чистим, жртвеним, благословеним. Поштовала и са љубављу прихватала свако биће. Да јој је било тешко, и какве је све муке мучила, сами Бог и она знају колико. Она се није жалила. Одрасла као сироче, без оца, удала се у кућу Јевтића, гдје се од ње очекивало да јединцу сину напуни кућу дјецом, па онда прво двоје сахранила, над осталима треперила као јасика под поветарцем, да их отхрани, да јој поживе, преостану од болести, рата... И са Богом је имала такав однос, молила се са трепетом. Пошто помене и најсићушнија Божија створења, на крају каже, не: „Помени, Господе“, него још скромније: „Не заборави, Господе, и моју децу“. И оставио јој Бог пуну кућу! Њен жртвени живот није остао бесплодан, Бог зна и ми вјерујемо да се она радује у Царству небескоме, али и овдје на земљи кроз своју дјецу. Кроз њено потомство, кроз њихову међусобну љубав и слогу, показује се њен лик као образац материнске бриге и љубави. Лик Мајке хришћанке! Није стигла Нана Савка да овоземаљским присуством пропрати све те важне догађаје у животу њене дјеце, а нарочито најмлађега сина Зорана (Преосвећеног Епископа Атанасија). Дјеца су се природно почела расипати из куће, свако на своју страну, а она је призвана од Бога, пожурила на онај најљепши – небески видиковац. Оданде је могла боље да их види. Да пропрати и опомене. Оданде се Материна молитва право као стријела спуштала у дјетиње срца. А ни тамо, на небеском пашњаку, њена мила душа није била сама. И тамо су је чекала њена дјеца, она што одоше мала. Распињала је Мати своје срце између неба и земље, још за живота, хитајући да свакоме од њих да снаге из свога срдашца. Припазиће она тамо, као добра сеја и Милевину(Милева – мајка митрополита Амфилохија, нап. ред.) дјецу, док Мајка не стигне. Има њих тамо пет. Па ће кад се сретну, у радости гледати са висина, КАКО БРАТА ИМА под срцем сваке Мајке хришћанке. Као што смо дошли, тако и одлазимо, са благословом и насмијани! Владика каже: „Реците деци, рекао је владика да сте украли зецу реп. Зец је сад љут и јури људе да им поједе зубе, мени је све појео. Нека нађу тог зеца и нека му врате реп, да би престао да једе људима зубе.“ Враћамо се... У тишини сабирамо у срцима радост данашњега сусрета. Прати нас сунце. Није ово обично сунце, ово посебно грије душу. То нам с неба шаљу благослове Блажени Отац Јустин и Мајка Савка, као најдивнији родитељи нашег духовнога оца. Радују се и они, Свети, јер је сваки сусрет у љубави Христовој, радост и неба и земље!

Цијена уласка у ЕУ?

47

600 година цркве Светог Николе манастира Прасквице

Паштровска

купина неопалима

С

нашој историји, као народа Божјега, и у дјелима наших руку и руку наших предака огледа Часни Крст Христов и Његово Распеће, да све је причасно Његове Голготе, а да у исто вријеме све задобија снагу Христовог Васкрсења“. На крају Литургије Владика је породици блаженопочившег Илије Митровића уручио орден Светог краља Милутина којим га је Свети архијерејски синод Српске Цркве постхумно одликовао за изузетан труд у обнови светиња на Паштровској гори и црквеног живота у Паштровићима. Одликовање је примио његов најмлађи унук Илија, а ријечи благодарности на високом признању изговорио је његов син Миленко. У манастирској порти је одслужено помен на гробовима Јегора и Јелисавете Строганових, а потом је услиједио славски ручак. Владика Амфилохије је уручио и пригодан поклон изасланику Патријарха московског Кирила, архимандриту Стефану из Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, који је био један од саслужитеља на Светој литургији у Прасквици. Владика је такође упутио поклон митрополиту Илариону Алфејеву, предсједнику Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

svetigora / 2013 / октобар

ветом архијерејском литургијом, коју је са свештенством Митрополије црногорскоприморске и Руске Православне Цркве служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, црква Светог Николе манастира Прасквица, задужбина Балше III Страцимировића Балшића је 15. септембра прославила шест вјекова свога постојања. На Литургији, на којој су се сабрали многобројни вјерници из Паштровића и из других крајева Црне Горе, Србије и Русије, одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети Марко“. У току Свете службе Владика је крстио Катарину Рађеновић. У литургијској бесједи након читања Светог јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да је манастир Прасквица у току бурне шестовјековне историје свог новијег постојања више пута умирао и васкрсавао, „и нека је благословен Господ који нам дарује тај небески дар да се и у нама и у

48 Света литургија у манастиру Прасквици поводом јубилеја - 600 година цркве Светог Николе

РАЈО Војиновић

reporta`a

НА СВЕТОМ СТЕФАНУ ОСВЕШТАН ХРАМ Митрополит Амфилохије је 14. септембра на Светом ме храму, написане су оне ријечи које је он изговорио Стефану са свештенством и вјерним народом освештао пред татарским безбожним паганским каном: ’Ја сам хриобновљену цркву Рођења Пресвете Богородице – Светог шћанин. И не клањам се твари, ономе чему је дах у носу. Александра Невског и у њој служио Свету архијерејску Не клањам се мртвим и пролазним предметима, стварима и творевини, него се поклањам Оцу и Сину и Светоме литургију. Међу бројним свештенством које је саслуживало Духу’. Та храброст Светога Александра Невског је задиВладици био је и изасланик Патријарха московског и ци- вила и тог безбожнога владара и он је испоштовао његојеле Русије Кирила, архимандрит Стефан из Одјељења во витештво. Остала је она чувена ријеч Св. Александра за спољне црквене везе Московске патријаршије. У току у којој је садржана сва историја човјечанства: ’Бог није у Литургије Митрополит је крстио малог Акександра Рађе- сили него је у правди’“, рекао је Митрополит Амфилохије. новића из Паштровића. Митрополит је на крају бесједе заблагодарио ПаНа крају Свете службе благосиљан је славски колач, а штровићима на њихово ревновању за вјеру и вјерност онда се митрополит Амфилохије архипастирском бесје- светињама, а Крсту Рађеновићу из Одбора за обнову дом обратио вјерном народу рекавши да је храм Светог храмова на Светом Стефану уручио је Орден Светог Саве Александра Невског мученички, распињани храм. „Али другог степена којим га је одликовао Свети архијерејски је он изнова, попут Христа Господа, храм који је васкрсао синод Српске Цркве. да се у њему проповиједа Јеванђеље, сила Божја, Свето На Светом Стефану је приређен и пригодан културВаскрсење и живот вјечни. На икони Светог Александра но-умјетнички програм, а у хотелу „Маестрал“ у Пржну Невског, коју је неко од наше браће данас приложио ово- богата трпеза хришћанске љубави. У „Маестралу“ је увече овим поводом, а у склопу прославе 600 година цркве Светог Николе манастира Прасквица, одржана и свечана духовна академија, на којој су говорили митрополит Амфилохије и градоначелник Будве Лазар Рађеновић. Сабору на Светом Стефану су присуствовали многобројни мјештани Паштровића и других крајева Црне Горе, Србије и Русије, а међу њима су били и амбасадорка Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренко и донедавни амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац. Освећење цркве Светог Александра Невског на Светом Стефану

ИЗУЗЕТАН ЈУБИЛЕЈ МАНАСТИРА КОЈИ ТРАЈЕ МИЛЕНИЈУМ

октобар / 2013 / svetigora

Прослава шестовјековља цркве Светог Николе манастира Прасквица, почела је 9. септембра отварањем изложбе „Бока – гласник за опће интересе Бокеља: 1908–1909. година”. Митрополит Амфилохије је на отварању Митрополит Амфилохије, градоначелник Будве г. Лазар Рађеновић казао да је „изузетан датум шестогои архимандрит Димитрије, настојатељ манастира Прасквице дишњица овог много старијег здања и манастира”. „Као што је познато, 1050. година је година оснивања извориштима Европе која су кроз вјекове били управо манастира Прасквица. Није то једини манастир и једини ови балкански простори од Атине до Константинопоља”. храм у Боки и Приморју из тог древнога времена“. Он је Након отварања изложбе промовисани су интерпожелио да и ова прослава буде подстицај за један ду- нет-сајт, публикација и документарни филм „Прасквица бљи и здравији дијалог између „Истока и Запада у овим – душа Паштровића”, као и фототипско издање „Српског временима у којима долази до неког поновног обједи- магазина” за 1896. и 1897. годину. Свечаности је прису49 њавања западне Европе са централном Европом и са ствовао и градоначелник Будве Лазар Рађеновић.

poezija

МИЛОЈКА Бандука Јововић

МОЗАИК БЕЗУМЉА Његошу Луча ти небеским Пољима бди. Глуво доба Би да дозове. Ал’ земља своје Затворила зјене, На путу играју Сатана и сјене. Мозаик безумља Магли Језерским врхом. Горском вијенцу Расплиће плетенице. Коло оплакује Странама Ловћена, Очи стале, – Гдје је капела? Из змијске кошуље Врисак нас ломи. Крупне нам мисли Душу оглодале, Туђе перје Пало на паперје. Црни душа Без свога имена.

svetigora / 2013 / октобар

Зрака лута По мртвим горама, Тражећ сламку Из твога вихора, Да удари Искра из камена... И разбије Адске урагане.

50

КОЛИЈЕВКА ГАВРАНОВА У сјени Гавранових крила Косовка отима ране. Умјесто свијећа Очи горе, Варницом Небо пале. Дрхти пламен Одсањаног доба. Вјетар пепелом Границе шири. Подијелисмо Ране и гавране, И увену гора Божурова У колијевци Црних гавранова. Ластавице Слете на селишта, Гавранови Праве излетишта. Сузе лију Божур да залију. Гавранови Слете и попију. Како царства Оцрташе путе Гавранови, Никад да заћуте.

Милојка Бандука Јововић је на- ,према понижењу, утирању нације, свега ставница у ОШ „Јединство“, Скораћ у што је српско и што би могло бити. У Малесији, гдје предаје службени језик као таквом животу, често крвавом, настанематерњи. јале су пјесме да побиједе бол, разочареЗавршила је Педагошку академију на ње у људе, да не остану осјећања у талогрупи српскохрватски језик и књижев- гу, да додирну, ако имају кога, да поетска ност у Сарајеву, родном граду, у ком је ријеч остане изнад зла и невремена. радила двадесет година. Због ратних Објављене књиге: „Запали свијећу“ догађаја дошла је са породицом у Црну (пјесме), „За и против“ (пјесме), „У ходу“ Гору. (хаику пјесме), „Скривено звоно“ (афориРатни немир и патња дуго су тра- зми и епиграми). јали, ломили душу, остављали ожиљке, Члан је више српских удружења књистварали отпор према насиљу, злочину- жевника.

АЛЕКСАНДАР Вујовић

reporta`a

Прослављен Свети Илија Калабријски

и Сицилијански у Семинари

С

Велике Еладе, у којој је исписала златну историју славна цивилизација Византије. Сви сабрани су се помоли Господу и Светом Илији да ова светиња опет засија у пуном сјају и постане светионик Православља јужне Италије, Калабрије и Сицилије, као што је и била кроз своју историју. После Митрополитових ријечи све госте је поздравила и мати Стефанија, игуманија ове древне свештене обитељи, која је након једанаест вјекова прва исповједница православне вјере и прва монахиња на просторима данашње Калабрије, још једном заблагодаривши свима на заједничарењу у празновању заштитника овог манастира.

октобар / 2013 / svetigora

лава обновљеног ставропигијалног царског манастира Светих преподобних отаца Илије Новог и Филарета, свечано је прослављена ове године 17. августа. Празновање је отпочело свечаним бденијем у част Светог Илије Новог (живио од 823–903), заштитника Сицилије и Калабрије, а на сам празник служена је Литургија. Овогодишњу славу је увеличао и Његово Високопреосвештенство г. Генадије, православни митрополит за Италију и Малту из Цариградске Патријаршије, као и вјерници из Италије, Русије, Грчке, Црне Горе и Румуније. У току литургијског сабрања митрополит Генадије је одликовао надлежног свештеника Илију Јарија, пароха из Ређа, правом ношења напрсног крста. Након причешћа и резања славског колача сабраном народу се обратио митрополит Генадије. Он је честитао славу и игуманији Стефанији, поздравивши уједно вјерне сабране са свих страна, који су дошли да заједно прославе празник ове обитељи. Он се посебно захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске, коју су чинили теолог Александар Вујовић, професор музике Ана Ненадић и Драга Јовановић. Митрополит је подсјетио и на велику личност Светитеља Илије – калабријског просветитеља – сицилијанског сунца и светитеља свих православних народа, као и на значај ове древне светиње у Семинари, која је била духовно средиште Православља на овим просторима током славне епохе

51

svjedo^ewe о. ПЕТАР Церовић svetigora / 2013 / октобар

52

У спомен најновијег косовског страдалника Стефана Церовића П

окојни Стефан Церовић, убијен у Белом Пољу код Пећи од шиптарске руке априла ове године, рођен је 23. јуна 1942. у Белом Пољу: од оца Петра и мајке Милосаве, рођене Бачевић. Одрастао је и основну школу завршио у родном селу. Без оца је остао у дванаестој години. Због албанског терора 1943. године његова породица напушта Косово и Метохију и настањује се у селу Јагњила код Младеновца, оставивши кућу, окућницу и имање у Белом Пољу. Тамо остају све до 1948. године, када се на једвите јаде враћају на КиМ, будући да је тада била на снази комунистичка одлука о забрани повратка избеглих на КиМ. Његовог прадједа Стефана убили су Арнаути, као чобанина, покрај стада, а сличну судбину доживео је и његов дјед Милош. Тражећи помоћ и добивши је (у оружју) од књаза Николе на Цетињу, од кога је дарован са двије пушке („московке”) и два товара муниције, кренуо је са Цетиња ка Пећи. Како су Шиптари дознали за разлог његовог одласка на Цетиње, сачекали су га и тако силно претукли да је непокретан сатрунуо жив у постељи од тих батина. Стефан, као најстарије дете у породици, остаје без оца у дванаестој години, и практично преузима бригу о своје преостало шесторо браће и сестара, радећи најтеже послове како би породица преживјела. Наставио је упоредо у тешким условима да се школује, завршивши средњу школу и Економски факултет. Оженио се у 22. години, али у браку није могао имати дјеце пуних 18 година. А онда, чудом и благословом Божјим, захваљујући молитвама у манастиру Зочиште, добија четворо деце: Милоша, Петра, Александра и Милицу. Био је веома религиозан, постио је и ишао на Литургије, причешћујући се све време свог живота, од младости славио крсну славу и вјенчао се у Цркви, крстио децу можда у најтежем периоду по Цркву, учио децу молитви, строго поштујући црквене празнике, црвено слово и недељу. Будући да је радио као професор у средњој школи у Пећи, познато је да чак ученике никада није испитивао на црвено слово и већи празник. Важио је за строгог, неподмитљивог и праведног професора, који није гледао ни по бабу ни по стричевима. Био је активан у Црквеном одбору, и увек чинио напоре како би се Цркви помогло. Био је редован претплатник „Православног Мисионара”, који је читао свако вече својој породици.

Иако је седам година радио у Новом Пазару, Стефан је одлучио да се врати у родно Бело Поље. Свио је породично гнездо и са породицом наставио да живи у родној кући у Метохији. И тако све до 1999. године и окупације Космета, када бива принуђен да, као и сви Срби, напусти огњиште. По успостављању протектората УН над Косметом, Стефан тражи од међународних организација да му обнове домаћинство које су шиптарски терористи у међувремену уништили и опустошили, те да му се створе елементарни услови за живот односно повратак на огњиште. Једном приликом, док је обилазио своје имање у Белом Пољу, долази до конфликта између њега и Шиптара римокатоличке вероисповести који му је узурпирао имање. Исти је Стефану запретио да више не сме да долази на имање, и уопште на Космет, да је Космет албански, и да се, уколико поново дође, више жив неће враћати – што се на крају и обистинило. Наиме, 22. априла 2013. године је отишао у Пећ да би код локалних власти проверио докле је стигла реализација његове молбе да му се обнови домаћинство и да му се врати узурпирано имање. За-

послени у СО Пећ посведочили су да је тога дана око 10 часова био у згради Скупштине општине. Потом је пошао да обиђе згариште властите куће и имање, где су га виделе комшије Шиптари. Ту му се губи сваки траг. Мене је 26. априла назвала мајка Милијана из Београда, рекавши ми да се отац није вратио аутобусом за који је имао повратну карту. Проверили смо код Срба повратника у Белом Пољу, међутим нико од њих оца није видео, а кућа у којој је требао да буде смештен је била закључана. Како сам знао за сукоб са комшијом узурпатором, веома сам се забринуо, па сам се, у ноћи уочи Лазареве суботе, са кумом Александром Величковићем, запутио према Белом Пољу. Стигли смо до куће у којој је требао бити смештен, узалуд лупали на вратима и прозорима, обишли локалну сеоску цркву и гробље, не би ли га евентуално тамо затекли, претражили цело село, и све што смо уочили било је да је по непокошеној трави оставио трагове који сведоче да је обишао породичну гробницу предака, насложио поломљен споменик и упалио свеће. Затражили смо од једног повратника кључ од куће у коју је отац требало да буде смештен, и унутра смо затекли његове ствари нераспаковане, а међу њима и храну спаковану још када је пошао из Београда. Случај смо одмах пријавили полицији у Пећи. Али, тек што смо почели да дајемо основне податке о оцу, ушао је полицајац у станицу и казао ми да је Стефан код Мирића, повратника у Белом Пољу и да је у добром стању. Захвалио сам се на информацији, на шта ми је полицајац рекао да не могу сам ићи у Бело Поље, већ са полицијом, како би Стефан дао изјаву где је био пет дана. У селу по-

ред Цркве смо затекли Мирића. Истрчао сам из аута и упитао га где ми је отац. Мирић је одговорио: „Ено га, седи у каналу!“ Дозивао сам га, али узалуд - Стефан је ћутао. Имао је капу на глави. Кренуо сам да трчим од цркве према школи крај које се налази канал у коме је био Стефан, за мном и кум Александар. Иако се полиција противила, скочио сам у канал и пришао оцу, још верујући да је жив, али сам угледао рој мува око њега, јер је тих дана, око Цвети, било веома топло. Полиција није дала да га додирујем мртвог ради увиђаја. Сав у бунилу, окренувши се око себе и видевши да осим кума Александра и свештеника Слободана, пароха у Пећи, нема никог од Срба, већ све Шиптари који раде у полицији, одлучио сам се да се запутим према манастиру Дечани и да затражим помоћ и повезивање са српским институцијама на Космету ради утврђивања истине. Затекао сам у Дечанима Преосвећеног Владику Теодосија, који се одмах ангажовао. Потом скупа пођосмо у Бело Поље где затекосмо и Преосвећеног Владику Јована, који је у Пећкој патријаршији чуо за случај и одмах дошао на лице места. Извршен је увиђај, извучено очево тело из канала – на њему чисто одело, био је у седећем положају као кад човек одмара, руке чисте, нигде капи крви. Замолио сам полицију да га видим још једном, скинуо му капу, кад испод капе велика крв закорела, мозак на потиљку процурео, три рупе на глави, што је касније у Приштини, на обдукцији, боље видео. Налаз је показао да је до смрти дошло услед пуцања аорте, сломљених ребара, и фрактуре лобање. Поставља се питање: да ли би човек после тога могао да се креће, да седне у канал и да му одело остане чисто – да нигде нема капи крви по одећи и на месту где је нађен? Прошло је шест месеци од стравичног догађаја са Стефаном, а никаквог званичног налаза са обдукције нема, као ни података из истраге. Сходно његовом аманету, сахрањен је покрај оца и дједа на Лазареву суботу, 27. априла 2013. године. А аманет је оставио и да никада, макар и у глади се нашли, не продамо имање у Белом Пољу. Свједочење о. Петра Церовића, пароха спичанско-мишићког, сина +Стефана

октобар / 2013 / svetigora

Пећка патријаршија

53

Позив на престанак прогона хришћана aktuelno

Поглавари и представници помјесних Православних Цркава, окупљени у Москви на свечаностима поводом 1025-годишњице крштења Русије, донијели су заједничку изјаву, чији текст је приликом пријема у Кремљу, 25. јула 2013. године, Патријарх московски и све Русије Кирил уручио предсједнику Руске Федерације В. В. Путину.

М

svetigora / 2013 / октобар

и, поглавари и представници помесних Православних Цркава, који смо се, на позив Патријарха Московског и све Русије Кирила, сабрали у Москви на свечаностима поводом празновања 1025-годишњице крштења Русије, сматрамо својом дужношћу да подигнемо свој глас у заштиту наше браће хришћана, прогоњених због своје вере у разним областима света. Хиљаде верујућих у Христа свакодневно се подвргавају мучењима и злостављањима, изгоне са својих огњишта, док многи бивају убијени. Извештаји о злостављањима и убиствима хришћана долазе из Нигерије, Пакистана, Авганистана, Индије. На Косову се обесвећују светиње, разорени су многи храмови, док су многи људи лишени могућности да посете гробља својих милих и драгих и помоле Богу на земљи својих предака. Дубоки немир изазива стање на Блиском истоку. Цео низ земаља тог региона захватио је талас насиља и терора, чије жртве су хришћани. Либија, где хришћани скоро и нису остали, распада се на међусобно завађена племена. Не престају терористички акти у Ираку, где је од некадашњих милион и по хришћана остао само десети део. Све је теже стање у Египту, где је међусобни обрачун ступио у наредну крваву фазу и где се запажа масовни нестанак хришћанског становништва. Најгоре пролазе породице хиљада обичних људи. По правилу, од разбукталих сукоба у првом реду страдају најнезаштићенији слојеви становништва, међу којима и етничке и верске мањине. Септембра 2010. године на Кипру је дошло до сусрета поглавара Цркава Блиског истока, на којем је изражен дубоки немир услед стања ствари у том региону и забринутост за будућност тамошњих хришћана. Иста забринутост је била посведочена на сличним сусретима у августу 2011. године у Јордану, септембра исте године у Цариграду и марта 2012. године на Кипру. Изјава подршке напаћеним блискоисточним хришћанима изражена је и на сусрету поглавара и представника помесних Православних Цркава у Москви новембра 2011. године. Данас је нарочито трагично стање у Сирији. У јеку братоубилачког рата долази до масовног затирања хришћана и других религијских група, до протеривања из њихових завичајних градова и села, из места где су они столећима заједнички живели с представницима других религијских традиција.

54

Ратнички настројене групације не бирају средстава ради постизања својих циљева. Њихови радикално настројени чланови све више и више се упуштају у преступничка дејства. Навикли смо да гледамо ужасне сцене насиља, јавних кажњавања, уништавања људског достојанства и кршења права личности. Постала су уобичајена ствар отмице и убиства људи, провођених често из користољубивих побуда. Екстремисти се не заустављају на вређању верских радника, а њихово уважавање је увек била карактеристика блискоисточног човека. Средства масовног обавештавања, као и многи политички радници, ћутањем заобилазе трагедију хришћана на Блиском истоку. Ми изражавамо своју солидарност с Његовим Блаженством Патријархом Велике Антиохије и свега Истока Јованом X, који није могао с нама делити радост данашњих свечаности, јер је морао остати са својом паством у овом тешком тренутку за њу. Наше молитве су с њим и с нашом браћом у Христу која умиру сваки дан (Рим 8,36). Заједно жалимо са свима онима који страдају у Сирији. Тражимо да се сместа ослободе угледни хришћански јерарси из Сирије – Митрополит алепски и искендерунски Павле Јазиги и сиријско-јаковитски Митрополит Алепа мар Григорије Јован Ибрахим, које су у априлу отели побуњеници. Обраћамо се апелом на све зараћене стране и на свакога ко је у стању да изврши политички утицај на стање ствари да се обуставе ратна насиља и истребљење хришћанског становништва! Да се наложи мораториј на ратна дејства како би за преговарачким столом била разрађена платформа за мирно разрешење грађанских сукоба! Ослободити заробљене свештенослужитеље и друге мирне грађане! Као служитељи Свемогућег Бога, узносимо усрдне молитве Кнезу мира, Господу Сведржитељу, за успостављање мира и братољубља на Блиском истоку, за хитан повратак избеглица у завичајна насеља, за зацељење рана и покој невино убијених. Нека Господ подари свим странама увученим у ратна дејства мудрост и добру вољу како би се она обуставила.

Приредио: Славко Живковић

У ЕГИПТУ РАЗРУШЕНА 22 ХРИШЋАНСКА ХРАМА Двадесет два хришћанска храма разрушена су у Египту у нередима који су захватили земљу, саопштава радио „Глас Русије“. Према информацији радио „Ватикана“, побуњеници су запалили хришћанску школу, срушили францискански манастир и болницу, у којој су радиле католичке монахиње (иако су већина пацијената били муслимани). Представник Католичке цркве у Египту, свештеник Рафик Грејш каже да неки муслимани окривљују хришћане за свргавање Мурсија, и са тим су повезана насиља против хришћана. Хришћани скривају мјеста боравка својих вођа, између осталог и коптског патријарха. Због терористичких пријетњи већина хришћанских храмова у Египту остају затворени. Акције исламиста почеле су практично пошто су 3. јула војници одстранили бившег предсједника Мурсија са власти. ДАН ПОРОДИЦЕ, ЉУБАВИ И ВЈЕРНОСТИ У Русији су одржане свечаности у част сверуског Дана породице, љубави и вјерности, који се традиционално обиљежава од 2008. године, сваког 8. јула, на дан када се светкују Свети супружници Петар и Февронија.

град Муром, јер су управо становниУ СИРИЈИ НАПАДНУТ ци тог града прије неколико година ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР иницирали ове свечаности. ПокроНаоружани екстремисти напали витељи брака и породице, богобо- су 17. августа православни манастир јажљиви супрузи Петар и Февронија Светог Ђорђа, један од најстаријих живјели су и умрли истог дана у Му- хришћанских манастира на западу рому, а њихове свете мошти налазе Сирије, који је подигнут у IV вијеку, се у саборној цркви муромског Све- али су терористи наишли на отпор то-Тројицког манастира. Пред крај припадника Снага народне одбране. живота ови благочестиви супрузи „Приликом жестоке пуцњаве попримили су монашки постриг. гинуло је једанаест хришћанских Осим у Мурому свечаности се бораца, који нијесу дозволили да се одржавају у свим руским градовима. оскрнави света обитељ. Екстремисти су претрпјели губитке и повукли се у ШВАЈЦАРЦИ МИЈЕЊАЈУ област Ел-Хосн. Међу нападачима је ХИМНУ било много странаца-плаћеника џиШвајцарска ће расписати кон- хадиста“, свједочи очевидац. курс за нову државну химну, будући да се постојећој, по ријечима владиних званичника, замјера „старомодност и претјерана религиозност“: „Химна је псалам, молитва, а наше друштво је, наравно, отворено, религиозно неутрално. Имамо атеиста, пагана, тако да ова химна представља проблем“. „Швајцарски псалам“, како се зове садашња химна, написан је 1841, а званична државна химна постао је 1981. Према попису из 2010, 38,6% Садашњи патријарх Антиохијске Швајцараца су се изјаснили као ри- Цркве Јован X дуго година је био намокатолици, а 28% као припадници стојатељ манастира Светога Ђорђа Швајцарске реформаторске цркве. у Хумаиру. Његов брат Митрополит Ипак, атеисти су чинили 20% станов- алепски Павле је 22. априла отет на ништва, а 2000 само 16% швајцар- сјеверу Сирије, када се налазио у хуских држављана је на националној манитарној мисији заједно са своанкети одговорило да религију сма- јим сапутником сиро-јаковитским трају „значајном“ у свом животу. митрополитом Јованом Ибрахимом. Конкурс ће трајати од јануара до Судбина оба јерарха до данас је нејуна 2014, а нова химна би требало да позната. буде АНТИПРАВОСЛАВНИ ПРОТЕСТ СКРНАВЉЕЊЕ ХРАМОВА У У САН ФРАНЦИСКУ ЊЕМАЧКОЈ Пред храмом Руске ПравославУ Њемачкој расте број оскр- не Цркве у Сан Франциску одржан нављених хришћанских храмо- је 25. августа протест локалне ЛГБТ ва, саопштава Седмица.Ру. Портал заједнице, чији су чланови изразили Katholische Christen der politischen незадовољство законом донијетим Mitte је објавио чланак који садржи у Русији у јуну ове године, којим се многобројне наводе из њемачко-је- забрањује пропаганда хомосексуазичних медија из текстова, који гово- лизма међу малољетницима. Претре о злочинима, који су извршени у ходно је преко интернета објављен католичким црквама. позив присталицама ЛГБТ заједнице Према прорачунима аутора тек- да у недељу у вријеме Свете литургиста, ове године до 17. августа је на је дођу пред цркву Светог Николе са територији Њемачке забиљежено транспарентима анти-православног четрдесет случајева скрнављења цр- и анти-руског садржаја. кава. Три од њих су извршена у првој Припадници полиције су оградиполовини августа у Сјеверној Рајни- ли простор за учеснике протеста, не Вестфалији, Хамбургу и Дортмунду. допустивши кршење закона.

октобар / 2013 / svetigora

Престоница прославе Дана породице, љубави и вјерности ове године, као и раније, био је стари руски

IZ SVIJETA

55

svetigora / 2013 / октобар

IZ pomjesnih crkava

56

Приредио: Славко Живковић

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК Свједок тврди да је младић викао да покољења на ЦАРСКИХ МУЧЕНИКА му је ђаво наредио да убије свеште- покољење од давнина. Према разним процјенама, од 40 ника. до 50 хиљада поклоника сабрало се ЈУБИЛЕЈ у Јекатеринбург у уторак 16. јула, у НАСИЉЕ НАД ЦРКВОМ У МИСИЈЕ ПЕРМЕТУ навечерје празника Светих царских СВЕТИХ ЋИРИЛА Локални званичници у албанском мученика – цара Николаја Романова И МЕТОДИЈА ОБИЉЕЖЕН У и његове породице. Поноћна Све- граду Пермету насилно су, 16. авгуМАЂАРСКОЈ та литургија отпочела је обраћањем ста, упали и опљачкали православну У храму близу града Залавара Митрополита јекатеринбуршког и цркву Ваведења Пресвете Богороди(Мађарска) служено је 21. августа боверхотурског Кирила. Владика је у це, забранивши вјернима да улазе. Црква је подигнута у XVII вијеку, гослужење, посвећено јубиларном свом слову открио духовни смисао подвига Царске породице, подвукав- да би је комунистичке власти 60-их датуму, 1150-ој години од почетка ши историјски значај тог мјеста и по- година XX вијека претвориле у кул- мисије Светих равноапостолних Ћизвавши све православне на одговор- турни центар. Врховни суд Албаније рила и Методија. је 1996. пресудио да је црква власниност према својој отаџбини. штво Православне Цркве и богослужење је поново успостављено. У званичном саопштењу Митрополије Ђирокастра наводи се да је „свештенство варварски претучено, вјерни насилно спријечени да уђу у цркву ради вршења својих вјерских дужности, многи црквени предмети украдени и извршено гнусно скрнављење икона, сасуда итд“. Овим поводом огласио се из ГрчГрад Залавар је познат по томе ке и Митрополит етолски Козма, нашто је у њему пронађен најстаризвавши овај инцидент „увредом православља и Грчке“ и позивајући ји запис написан словима алфабета који су створила равнопостолна Грчку да интервенише. Браћа, који су једно вријеме ту проповиједали. У вези са тим у Залавару Причешће вјерних, због велиСВЕТА ГОРА ГРАБАРКА У је отворен меморијални комплекс ког броја причасника, обављено је ПОЉСКОЈ из 100 путира, које је у Храм на крви Света гора Грабарка на југу По- који укључује споменик Ћирилу и донијело свештенство Јекатерин- дласја, на Преображење сваке го- Методију, етнографски музеј и хрибуршке митрополије. Након свете дине окупи на хиљаде људи. Ове шћански храм који је подигнут сагласлужбе, архијереји, свештенство и године, према процјенама власти у сно архитектонској традицији раног хиљаде вјерних кренули су у лити- Марто-Маријинској обитељи на Брду средњег вијека. ји ка Гањиној јами, путем којим су у крстова или пољском Тавору, како ЗАХВАЛНОСТ АНТИОХИЈСКЕ ноћи њиховог страдања ношена ти- још зову Грабарку било је око 50 хиЦРКВЕ РУСКОЈ ЦРКВИ јела Светог цара Николаја и његове љада вјерника. Патријарх Велике Антиохије и чипородице. На педесет километара од Грабарке постоји још једно познато мје- тавог Истока Јован X упутио је послаУ РУСИЈИ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК сто, које сабира поклонике почетком ницу Патријарху московском и све У руском граду Пскову убијен је 5. Успењског поста. По предању, извор Русије Кирилу, у којој се захвалио за августа православни свештеник Па- у јами „Криночка“ у срцу Беловешке напоре које предузима Руска Црква вле Аделгејм. Тијело свештеника са прашуме, освештали су кијево-пе- да заштити хришћане на Блиском ранама од ножа пронађено је у цр- черски монаси који су побјегли из истоку. У писму се Његово Блаженство кви Светих Константина и Јелене. Кијева опљачканог Татарима. Они су Према истрази, за убиство оца поред Криночке подигли први храм дотакао, између осталог, теме праПавла, осумњичен је 27-годишњи средином XIII вијека. Садашњи, по- зновања 1025-годишњице Крштења младић који је хоспитализован по- свећен Светим Макавејима, подигнут Русије, рекавши: „Био сам веома срешто је, приликом хапшења себи на- је у XIX вијеку. Према традицији, на ћан када сам видио своју браћу који нио повреде ножем. Како саопшта- богослужење на Криночку долази се су заједно стајали пред престолом вају из локалне управе, осумњичени два пута – у уторак послије Тројице Божјим и узносили хвалу Началнику је ментално обољела особа, коју су и на Макавеје. Послије службе вјер- живота Господу нашем Исусу Христу, „отац Павле и његова жена Вера при- ници пију воду и умивају се, трљају- Који је благословио Русију и руски мили у свој дом на молбу пријатељи- ћи марамицом болна мјеста. Затим те народ и послао тој великој нацији це“, која се, како се претпоставља, на- марамице вјешају о ограду у знак ис- све своје небеске дарове, како би она дала да би му о. Павле могао помоћи. цјељења. Та традиција се преноси са носила хришћанско свједочанство у

iz ota~astvene crkve чистоти и истини. Крштење Русије није само историјски догађај, него и дефинисана и жива стварност, која свједочи о томе да сви народи и нације могу „доћи и видјети“ (Јн. 1. 46) и похвалити Господа Исуса Христа“. Према ријечима патријарха Јована „с дубоким осјећањем поштовања и захвалности“ он је прочитао саопштење поглавара и представника Православних Цркава сабраних на овим свечаностима. Главна тема заједничког саопштења била је положај хришћана на Блиском истоку: „Сматрам да ми је дужност да у име Антиохијске Цркве изразим дубоку благодарност за донијето саопштење. Ја га подржавам и дијелим сваку његову ријеч.“ ЦРКВА УСТУПА ЗЕМЉУ НАРОДУ Архиепископ критски Иринеј саопштио је да Црква планира да уступи обрадиву земљу људима који су остали без посла, чиме би им помогла да ублаже последице економске кризе. У разговору за црквену информативну агенцију Догма, он је казао да „жели да покаже љубав Цркве према народу“, нагласивши да ће „Црква поштовати све процедуре које предвиђа закон“. У првој фази, овај пројекат ће обухватити само Архиепископију критску, а не и друге епархије на острву. Архиепископ је нагласио да ће се у сваком појединачном случају „испитати да ли особе које буду изразиле интересовање имају реалну потребу, или се ради о злоупотреби“. Сличну иницијативу је најавио и Архиепископ атински Јероним.

Кијев Патријарх Иринеј је 26. јула са осталим поглаварима Православних Цркава допутовао у Кијев – „Мајку руских градова“ – на централну прославу 1025-годишњице крштења Русије. Они су допутовали специјалним возом, који је имао посебан вагонхрам у коме се налазио крст Светог апостола Андреја Првозваног, овим поводом донијет из Грчке. Високи гости су се упутили у Кијево-печерску лавру. На Владимирској гори, 27. јула, поглаваре Православних Цркава и учеснике прославе, међу којима су били предсједник Русије Владимир Путин, предсједник Украјине Виктор Јанукович, предсједник Молдавије Николај Тимофти, предсједник Србије Томислав Николић, чланови Владе Украјине, дочекали су многобројни житељи Кијева. Ту је, пред спомеником кнеза Владимира Крститеља Русије, одслужен молебан. У послијеподневним сатима поглавари Православних Цркава састали су се предсједником Украјине Виктором Јануковичем, који им је том приликом уручио ордење првог степена Јарослава Мудрог. На дан Светога кнеза Владимира, 28. јула, у Кијево-печерској лаври на манастирском саборном тргу Божанствену литургију служили су Патријарх александријски Теодор, Патријарх јерусалимски Теофил, Патријарх руски Кирил, Католикос-Патријарх грузијски Илија, Патријарх српски Иринеј, Патријарх бугарски Неофит, Архиепископ кипарски Хризостом, Митрополит пољски Сава, Митрополит све Америке и Канаде Тихон и Митрополит кијевски Владимир, уз саслужење многобројних епископа. Током службе молитве су узношене на црквенословенском, грчком, грузијском, српском, румунском, албанском и енглеском језику. Минск На Минском замчишту, где је у XI вијеку био основан први храм града Минска, патријарх Кирил, са поглаварима и предводницима делегација помјесних Православних Цркава, служио је 29. јула 2013. године Божанску литургију. Присутне је поздравио Митрополит мински и све Белорусије Филарет , рекавши: „Ми данас представљамо живу икону васељенског Православља.“ Послије бого-

октобар / 2013 / svetigora

ЦАР ДАВИД КОМНЕН ПРИБРОЈАН ЛИКУ СВЕТИХ Лику Светих прибројан је последњи трапезунтски цар Давид Велики Комнен, заједно са својим синовима Василијем, Георгијем и Мануилом, и својим братанцем и наследником на трону Алексијем, који су мученички скончали у Константинопољу 1463. г. Давид Велики Комнен био је последњи трапезунтски цар, трећи син цара Алексија IV Трапезунтског и Теодоре Кантакузин. Владао је од 1459. до 1461. године. Спомен Светог Давида Комнена и са њим пострадалих прослављаће се 1. новембра, на дан њихове мученичке кончине.

ДЕЛЕГАЦИЈА СПЦ У ПОСЈЕТИ РУСКОЈ ЦРКВИ Санкт Петербург Делегација Српске Цркве је 19. јула стигла у сјеверну руску престоницу. На аеродрому „Пулково-3“ српску црквену делегацију су дочекали Митрополит петербуршки и ладошки Владимир, ректор Санктпетербуршких духовних школа Епископ петерхофски Амвросије и клир Санкт-петербуршке епархије. Са аеродрома поглавар СПЦ је кренуо у Воскресењски Новодевичји манастир. На празник иконе Мајке Божје Казанске, 21. јула, Његова Светост Патријарх српски је началствовао на Светој литургији у Казанској цркви. Истога дана српска делегација је стигла у Кронштат, а 22. јула посјетила је Никољско-богојављенску поморску цркву, стару 250 година, гдје се Патријарх поклонио чудотворној икони Светог Николе. Након тога српска делегација је обишла крипте руских царева у Петропавловској тврђави, поклонила се моштима Светог праведног Јована Кронштатског, а потом отпутовала за Москву. Москва У Москви је 23. јула 2013. године одржан састанак предсједника Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације С. Ј. Наришкина и патријарха Иринеја. Они су, између осталог, разговарали и о стању православних светиња и српског становништва Косова и Метохије, а такође и о важном историјском датуму који се ближи – стогодишњици од почетка Првог свјетског рата. У Великом дворцу Кремља су се 24. јула окупили први пут поглавари и највиши клир свих петнаест Православних Цркава које данас постоје и обједињују преко 227 милиона вјерника. Они су донијели заједничку изјаву, чији текст је на пријему у Кремљу Патријарх московски и све Русије Кирил уручио предсједнику Руске Федерације В. В. Путину. У тој заједничкој изјави подигнут је глас у заштиту браће хришћана, прогоњених због вјере у разним областима свијета. На Црвеном тргу је 25. јула одржан свечани концерт посвећен 1025-годишњици крштења Русије, коме су присуствовале све делегације Православних Цркава.

Приредио: Славко Живковић

57

iz ota~astvene crkve

svetigora / 2013 / октобар

служења патријарх Кирил је с поглаварима помјесних Цркава положио грамату у темеље, у част годишњице крштења Русије. У Белој сали цркве Свих Светих у Минску истога дана је одржан састанак предсједника Белорусије А. Г. Лукашенка са поглаварима и члановима делегација помјесних Православних Цркава . Том приликом Лукашенко је нагласио значај духовних веза које спајају православне народе, а нарочито словенске. „Једна вјера и словенска култура спајају нас и чине да једни друге разумијемо. Не постоје границе које могу да раздијеле јединство које потиче из наше историје“, рекао је Лукашенко. Делегација Српске Цркве се 30. јула вратила у српску престоницу.

58

Приредио: Славко Живковић

гутина Немањића и налази се на 23 километра од Шапца, у подножју планине Цера. Током протеклих вјекова ова светиња је више пута паљена и уништавана. У октобру 1941. Њемци су је опљачкали и запалили, а црквицу Светих Aрхангела, која је 28. јула 2013. године освећена у присуству верника из свих крајева, разорили су минирањем. Светом Литургијом су началствовали Епископи: шабачки Лаврентије, сремски Василије, ремезијански Андреј, уз саслужење свештенства и монаштва епархија Шабачке, Сремске, Жичке, Архиепископије београдско-карловачке. Ктитор обновљене светиње је Милица (Абт), која је примила монашки постриг и данас је то сестра Евгенија. За допринос Цркви и Отаџбини епископ Лаврентије је мати Евгенију одликовао орденом Светог Николаја Српског. Орден Светог владике Николаја Српског примио је протојереј– ставрофор Драган Мицић из Линца, који је даровао своју уштеђевину за звонару поред цркве. Грамату за несебичну помоћ манастиру Радовашници добио је г. Петроније Тејић из Цириха.

КАНДИЛО ВЈЕРЕ У СОКО ГРАДУ 24. јул – Химном „Боже правде“ свечано је отворена тринаеста Моба, која је окупила српску и православну омладину из цијелог света. Посебну радост овом сабрању донијели су млади са Косова и Метохије. Захваљујући несебичној љубави владике Лаврентија и свих у манастиру Соко Град – о којем годинама брине протојереј Зоран Ристивојевић – сва дјеца проводе ту двије недеОСВЕШТАН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ХРАМА У ПРЕБИЛОВЦИМА ље као једна породица. За дјецу КоУ суботу, 3. августа, Његово Пресова и Метохије ово је слобода коју они немају, а на овогодишњој Моби освештенство умировљени Епископ је учествовало и шеснаесторо руске захумско-херцеговачки и Атанасије, освештао је камен темељац Сподјеце која живе у Немачкој. мен храма Васкрсења Христовог у ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ Пребиловцима. Владика Атанасије је АРХИЈЕРЕЈСКЕ СЛУЖБЕ после Литургије код моштију ПребиЕПИСКОПА ЈОВАНА ловачких мученика обавио помен за 25. јул – Светом архијерејском Ли- више од 4.000 Срба страдалих у дотургијом, којом је началствовао Епи- лини Неретве од усташа у Другом скоп шумадијски Јован, уз саслуже- свјетском рату, те преломио крсни ње Епископа пожаревачког Игнатија хљеб у славу ових мученика. и Епископа будимљанско-никшићког Ове године навршавају се 72 гоЈоаникија у Крагујевцу је обиљежена дине од страдања Срба у Пребиловдвадесетогодишњица архијерејске цима, гдје је 6. августа 1941. године убијено 826 мјештана овог села, отслужбе владике Јована. Након литургијског сабрања, у куда је остао обичај да се помен даје Владичанском двору у Крагујевцу на прве суботе у августу. свечаном ручку су се окупили драги гости који су дошли да свом ЕпискоМОЛИТВЕНО СЈЕЋАЊЕ НА пу честитају двадесетогодишњицу ПОСТРАДАЛЕ У „ОЛУЈИ“ Његово Преосвештенство изаархијерејског служења. брани Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије служио је 4. августа СвеУ РАДОВАШНИЦИ ОСВЕЋЕНА ЦРКВА СВЕТИХ АРХАНГЕЛА ту архијерејску литургију у београдМанастир Радовашница се сма- ској цркви Светог Марка, уз саслутра задужбином српског краља Дра- жење свештенства Архиепископије

београдско-карловачке и новорукоположених војних свештеника. У храму испуњеном вјерним народом, после Свете литургије је одслужен парастос пострадалим у операцији Олуја, коме је присуствовао г. Александар Вучић, потпредсједник Владе Републике Србије; начелник Генералштаба Војске Србије г. Љубиша Диковић; Предсједник Скупштине Србије г. Небојша Стефановић; представник Одељења за морал и веру Управе за људске ресурсе Војске Србије пуковник Стевица Карапанџин и градоначелник Београда Драган Ђилас. УСТОЛИЧЕН ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ 11. август – Његова Светост Патријарх српски Иринеј у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу увео је у Трон епископа бихаћко-петровачких, епископа Атанасија Ракиту.

Прије свечаног устоличења, патријарх Иринеј, уз саслужење великог броја архијереја, свештенства и монаштва СПЦ, служио је Свету архијерејску литургију. Свечаном чину присуствовали су представници власти РС, Србије и БиХ, као и велики број вјерника. Новоустоличени епископ Атанасије Ракита је том приликом, између осталог рекао: „Много је још порушеног, нарочито много у људским душама, много тога има да се поправи. Епархија је велика, али има само 40.000 православних душа и то углавном остарјелих људи који су дошли из избјеглиштва“. Он је истакао да епархији припадају и они који су протјерани из својих домова и живе широм свијета. Епископ је поручио је да ће се трудити да испуни све што Црква од њега тражи, на добробит народа ове епархије. Владика Атанасије Ракита је рођен у Јању код Шипова. Замонашио

кон културно-умјетничког програма приређен је свечани славски ручак. ПРВА ПОСЈЕТА АРХИЕПИСКОПУ ЈОВАНУ У ЗАТВОРУ ИДРИЗОВО На дан 23. августа 2013. године Епископ полошко-кумановски и Мјестобљуститељ дебарско-кичевски Јоаким, Епископ брегалнички и Мјестобљуститељ битољски Марко и Епископ стобијски и Мјестобљуститељ струмички Давид посјетили су Блажењејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована – први пут од 12. децембра 2011, дакле после једне године и готово девет мјесеци проведених у затворској ћелији – и пренијели му љубав и молитве вјерног народа. Архиепископ охридски Јован је уверио Епископе да се здравствено осећа мало боље, а свим припадницима Православне Охридске Архиепископије је послао свој архипастирски благослов, подстичући их да и у најразличитијим животним околностима очувају радост у својим срцима. СТРУЧНИ СЕМИНАР ПРОФЕСОРА БОГОСЛОВИЈА Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, а са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством и организацијом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, члана Светог архијерејског синода за вођење просветних послова, 24. августа 2013. године одржан је једнодневни стручни семинар за све професоре богословија Српске Цркве у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Позиву су се одазвали ректори и наставно особље свих осам богословија (Београд, Сремски Карловци, Призрен, манастир Крка, Цетиње, Фоча, Ниш, Крагујевац), тако да је ово сабрање бројало готово стотину учесника, који су захваљујући љуба-

октобар / 2013 / svetigora

се у манастиру Крка код Книна. Ди- Уроша II Милутина, обиљежила је 15. пломирао је на академији Светог августа 2013. године 700 година поВладимира у Њујорку. Предавао је у стојања. Св. архијерејску литургију манастиру Крка, у Призренској бо- служио је Митрополит црногорскогословији и Београдском богослов- приморски Амфилохије уз саслужеском факултету. За епископа хвостан- ње Епископа: шумадијског Јована, ског изабран је у мају 1999. године. будимљанско-никшићког Јоаникија, Свети архијерејски сабор СПЦ на рашко-призренског Теодосија и умиредовном засједању, 1. јуна 2013, ровљеног захумско-херцеговачког изабрао га је за епископа бихаћко- Атанасија као и 25 свештенослужитепетровачког, јер је дотадашњи епи- ља из више епархија СПЦ. На Литурскоп Хризостом изабран за епископа гији је владика Теодосије произвео зворничко-тузланског. настојатеља манастира Бањска јеромонаха Данила у чин протосинђела.

10 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ СРПСКИХ ДЈЕЧАКА У ГОРАЖДЕВЦУ У храму Рођења Пресвете Богородице у Гораждевцу је 13. августа обиљежена десета годишњица од погибије двојице српских дјечака у терористичком нападу на ријеци Бистрици. Тада су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени из аутоматског оружја док су се купали. Свечаном богослужењу су приЊихови другови Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко суствовали и високи представници Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) Владе Србије. Богослужење је завртешко су рањени. Парастос постра- шено благосиљањем славског кодалим дјечацима је служио Епископ лача и пригодним бесједама као рашко-призренски Теодосије. Па- и уручивањем ордена Св. Саве 2. растосу су, поред чланова породи- реда председнику општине Звечан ца пострадалих и становника Гора- др Драгиши Миловићу и директору ждевца, присуствовали и директор Трепче у Звечану г. Јовану Димкићу Канцеларије за Косово и Метохију г. за несебичну помоћ Цркви у обнови Александар Вулин, као и руководио- светиња и изградњи нових храмова ци српских институција на простору на подручју општине Звечан и шире у Епархији рашко-призренској. Пећког округа. После сечења славског колача епископ Теодосије је рекао да тај значајан јубилеј опомиње да се радујемо, али и да тугујемо јер је „по лепоти надалеко чувена светиња” у лошем стању. Владика Теодосије је истакао да су и 1313. као и 2013. година времена тешка за Цркву, народ и државу, али да обновом Бањске можемо да обновимо и себе. Епископ Теодосије је истакао да је много вјекова манастир био познат због свог богатства и У својој бесједи Владика Теодо- љепоте, али да је током своје историсије је подсјетио на тај трагични дан је бивао нападан, пустошен, рушен, прије десет година у коме су угашена скрнављен и претваран у џамију, и два млада живота, а да до дана дана- да би сви требало да учине све да ова шњег починиоци злодела нису при- светиња поврати сјај који је имала у ведени правди. средњем вијеку. Позив да се обнови манастир упутио је и митрополит Амфилохије.

700 ГОДИНА МАНАСТИРА Након послужења у манастирБАЊСКЕ Царска лавра, манастир Бањ- ском конаку, изведен је музичкоска код Звечана, задужбина Стефана сценски приказ „Бањско злато“. На-

59

iz ota~astvene crkve дошла до нас, а ми ћемо је предати својој дјеци и унуцима. Нека Господ благослови ову земљу и овај град, свакога од вас и вас лично. Нека Господ очува православну вјеру у овој земљи! Нека Господ чува Вашег архипастира, пастире и све вас на многаја и благаја лета. Амин.“ На Успење Пресвете Богородице митрополит Иларион је началствовао Литургијом у манастиру Лепавини, подигнутом средином XVI вијека. Пред ручак је Митрополит Иларион дао интервју за загребачку телевизију, на ком је изнео своје утиске са сусрета с предсједником Јосиповићем и православним вјерним народом у Загребу и Лепавини. Дана 28. августа митрополит Иларион је стигао у Љубљану, гдје га је дочекао амбасадор Руске Федерације у Словенији. Митрополит је посјетио српски храм Светих Кирила и МеМИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН тодија, који је саграђен 1940. године, У ПОСЈЕТИ МИТРОПОЛИЈИ а обновљен 2011, захваљујући руској ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКОЈ амбасади и руском бизнисмену М. В. Са благословом Свјатејшег Патријарха московског и све Русије Переваловим. Кирила, а на позив Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љу„СВЕТИ ДУХ У НОВОМ ЗАВЕТУ И бљанског г. Јована, Митрополит воЦРКВИ“ локоламски г. Иларион (Алфејев) У понедељак, 26. августа, у Велидопутовао је 27. августа у дводневну ком амфитеатру Православног бопосјету Хрватској. гословског факултета, отворен је Са аеродрома се митрополит Шести међународни симпосион заИларион упутио у резиденцију пред- падних и православних новозаветсједника Хрватске, гдје га је примио г. ника под насловом „Свети Дух у НоИво Јосиповић. Предсједник државе воме Завету и Цркви“. је топло поздравио високог госта и Петодневни рад симпосиона, тоизразио радост због посјете Загребу. ком којег ће Српска Црква и ПравоРазговор је протекао у топлој атмо- славни богословски факултет угосфери разумијевања. стити готово педесет реномираних Уочи празника Успења Мате- библиста из читавог свијета, отворио ре Божје, Митрополит волоколам- је Његово Преосвештенство Епископ ски Иларион одслужио је бденије бачки др Иринеј. у Преображенском саборном храТиме што као домаћин наставља му у Загребу. По окончању богослу- научне тенденције започете петоржења митрополит Јован уручио је ком претходних симпосиона исмитрополиту Илариону највише тог пројекта, одржаних у Румуниодликовање Митрополије загре- ји (Њамц 1998, Самбата де Сус 2007), бачко-љубљанске – орден Катари- Бугарској (Рила 2001), Русији (Петроне Кантакузине Бранковић I степена. град 2005) и Белорусији (Минск 2010), Митрополит Иларион се захвалио, Богословски факултет у Београду рекавши између осталог: „Честита- стиче истакнутије место на мапи најући вам празник Успења Пресвете учних теолошких струјања свјетских Богородице, желим вам да чврсто размера, што на јединствен начин и снажно чувате своју вјеру. Света даје на угледу Српске Цркве. православна вјера нам је дошла од наших праотаца, који су је штитили ПАТРИЈРХ ИРИНЕЈ У својим личним животом и ради ње УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА проливали крв своју... Њиховим труНа инициjативу Предсједника Гедом и жртвама православна вјера је

svetigora / 2013 / октобар

ви и бризи Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, и Управе Богословије Светог Арсенија, на челу са ректором, протојерејем– ставрофором Јованом Петковићем, били срдачно дочекани и смјештени у згради Богословије. Радни дио семинара подразумијевао је три сесије, са четири стручна предавања, између којих су вођене плодне дискусије. Сјутрадан, у недељу 25. августа, служена је заједничка Света архијерејска литургија, којом је началствовао Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, уз саслужење Преосвећене Господе Архијереја: сремског Василија, далматинског Фотија, рашко-призренског Теодосија, као и господе ректора и већег броја свештенства.

60

нералне скупштине Уjедињених нациjа Вука Jеремића 6. септембра је у сједишту Светске организациjе у Њуjорку одржан „Високи форум о култури мира“, на коме је jедан од учесника био и Његова Светост Патриjарх српски г. Иринеj. Оваj jеднодневни догађаj био је прилика за државе чланице УН, политичке и вјерске лидере, као и невладине организациjе, да размотре како се у међународноj заjедници може унаприједити толеранциjа, култура диjалога и међусобно поштовање. Поред српског Патриjарха, скупу су се обратили и председник Исламске заjеднице Сјеверне Америке г. Саjид Сиjид, као и рабин г. Eли Aбади.

У своме говору патријарх Иринеј је између осталог рекао: „Ми православни хришћани на почетку свакога свога богослужења иштемо од Бога мир. Притом се подразумева најпре унутрашњи, духовни мир у души сваког човека, мир који и најратоборнијег човека преображава у миротворца, а онда и ’мир свега света’, мир међу народима и државама. Ми верујемо у Бога мира и љубави, доброте и праштања. Зато у православном хришћанству и у хришћанству уопште мир не значи само одсуство рата него, првенствено, присуство духовних квалитета – прихватања и поштовања других и другачијих, њихове слободе и достојанства, њиховог богоданог и природног права на сва добра која иначе и себи желимо. Ако се надахњујемо таквом духовношћу, мир ће бити могућ за читаво човечанство. Без такве духовности – рат је неизбежан чак и када би на земљи живела само два људска бића, и то два рођена брата, као некад библијски Каин и Авељ.“

Приредио: Рајо Војиновић ИЛИНДАНСКИ САБОР НА СИЊАЈЕВИНИ Архиепископ цетињски и Митрополит црногорскоприморски г. Амфилохије служио је на Илиндан, 2. Августа, Свету архијерејску литургију у цркви Ружици на Сињајевини.

Hronika mitropolije

потом у њему са свештенством Митрополије и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију.

У току Литургије Владика је у чин протопрезвитера произвео пароха доњозетког Жељка Ћалића, и крстио седам мјештана Зете. Митрополит Амфилохије је такође уручио орден Светог краља Милутина Радомиру Ратку Станковићу, обновитељу и ктитору овог светог храма, којим га је на његов предлог одликовао Свети архијерејски синод Српске Цркве. „Нека нам Бог да, да као што су се наши преци овдје сабирали и бранили ову светињу да се и ми сабирамо ове и сваке идуће године, да се сабирамо у братској љубави, слози и слободи и да се не дијелимо“, бесједио је митрополит Амфилохије и позвао на уједињење: „Доста нам је било диоба, доста нам је било братске мржње. Ова светиња нас призива на љубав, заједништво, братство, мир и слободу“. Предсједник општине Колашин Дарко Брајушковић се обратио свима, поздравио митрополита Амфилохија и присутно свештенство, у своје име и у име осталих предсједника општина Даниловград, Бијело Поље, Мојковац и Шавник и Жабљак, рекавши да на том дивном мјесту Сињавини, на мјесту гдје руке пријатељства нико не може раставити, да сваке године на Илиндан се сретају људи и радују и да се ту варница љубави никада не гаси. Народни сабор уз богат културно-забавни програм трајао је до касних вечерњих сати.

У ЗЕТИ ОСВЕШТАН ХРАМ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦЕ ПАРАСКЕВЕ Митрополит Амфилохије је 8. августа, на празник Преподобномученице Параскеве, у зетском селу Курило освештао обновљени храм посвећен овој Светитељки и

Свету заупокојену литургију и парастос оцу Луки служили су у Дајбабама свештеник Предраг Шћепановић, парох подгорички и директор Радио Светигоре и јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, у присуству духовне дјеце и поштовалаца оца Луке.

октобар / 2013 / svetigora

ВЛАДИКА БРЕГАЛНИЧКИ МАРКО СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У ОСТРОГУ На празник Свете великомученице Христине, 6. августа 2013. године, у склопу посјете Митрополији црногорско-приморској, манастир Острог је посјетио Његово Преосвештенство Владика Марко Брегалнички из Македоније. Владика је служио Свету литургију у Горњем манастиру. Након Свете службе, владику Марка и вјерни народ угостили су намјесник и братија ове свете обитељи. Владика је такође посјетио и скит манастира Острога Јован До, благословивши и братију која се ту подвизава.

ПОЛУГОДИШЊИ ПОМЕН АРХИМАНДРИТУ ЛУКИ АНИЋУ 8. августа се навршило шест мјесеци од упокојења блаженопочившег архимандрита Луке (Анића), игумана манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори код Подгорице и дугогодишњег игумана Цетињског манастира.

61

svetigora / 2013 / октобар

СЛАВА ЦРКВЕ У БАРАМА РАДОВИЋА Митрополит Амфилохије је 10. августа, поводом храмовне славе, служио Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи. Владици Амфилохију су саслуживали Архиепископ биробиджански и куљдурски Јосиф, архимандрит Кирило из Вороњежа, као и свештенство Митрополије црногорско-приморске. Митрополит Амфилохије је у литургијској бесједи рекао да се ћирилично писмо приписује Светом Кирилу Словенском, али да оно више припада његовим ученицима, посебно Светом Клименту Охридском. „Благодарећи томе што су проповиједали Јеванђеље на народном језику и што су га писали народним писмом, које је и припремљено управо ради тога, њихова проповијед је остала до данас и одјекује кроз времена“. Он је додао да је све што је писано, и у нашем народу и у другим православним словенским народима, писано на ћирилици, „сем, ево, у ово наше вријеме. А они који се одричу ћирилице у Црној Гори, одричу се и Климента и Наума, и Ћирила и Методија, одричу се Светога Саве и Симеона, одричу се и Светога Петра Цетињскога и Светога Петра Другога Ловћенског тајновидца. Поносе се Октоихом ријечким и цетињским, али се одричу писма на коме је тај Октоих написан. Туђе писмо је завладало Цетињем, а преко Цетиња и Црном Гором”. Вјернима се обратио и архиепископ Јосиф, пренијевши им благослов руских светиња.

62

СЛАВА ТОЛОШКЕ ЦРКВЕ СВЕТИХ МАКАВЕЈА Митрополит Амфилохије је 14. августа са свештенством, поводом храмовне славе, служио Свету службу Божију у цркви Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши. Говорећи о празнику Митрополит Амфилохије је у литургијској бесједи казао да је занимљиво да су кроз сву људску историју властољупци ратовали против Бога. “Па ето, и у то вријеме, у вријеме Антиоха, ратовали су и хтјели да униште изабрани Божји народ, да униште праву и истинску вјеру. И супротставио им се првосвештеник тога времена Елеазар и Саломија, мајка чудесна, једна од ријетких жена у историји свијета и вијека, која је својим очима гледала како јој кољу седморо дјеце, да би се на крају и она сама жртвовала. И благодарећи тој њиховој жртви, страдању и подвигу сачувана је права и истинска вјера и Изабрани Божји народ, да би

се онда из тога остатка остатака Изабраног народа родио сам Господ”.

Након Литургије Владика је благословио и преломио славски колач, а кум овогодишње храмовске славе Миодраг Жунић кумство за наредну годину предао је Александру Вујошевићу. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ Митрополит Амфилохије је 18. августа са свештенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да раздори нијесу од Бога – „Од Бога је јединство, а раздор и оно што човјека угрожава изнутра, и оно што сукобљава људе једне с другима – то није од Бога. И то није ни од људске природе, него је од оног другог сјемена које демонска сила сије по људској природи. Сјеме раздора је сјеме отуђења од тог Божјег сјемена посијаног у људској природи. То је сјеме које рађа мржњу, нејединство, које рађа неслогу, које трује човјеков ум, човјеково срце. И зато људи отровани тим сјеменом нијесу у стању да у ближњем препознају брата свога”. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЦО ЦЕТИЊСКЕ Саопштењем за јавност поводом новог атака присталица тзв. ЦПЦ на имовину Митрополије црногорско-приморске 19. августа се огласила Црквена општина цетињска: „У нашој држави Црној Гори наставља се са нападима на црквену имовину и са спрјечавањем и ометањем оних црквених богослужења који на овим просторима имају вјековно трајање. И то све раде једна те иста лица. Ријеч је о групи грађана која себе назива „ЦПЦ“, и која је на преображењски празник пријавила цетињској полицији своје окупљање у храму (вјерском објекту) који не припада тим грађанима нити тој организацији. Наиме, по правилима и регулама ове државе, поменути храм је у власништву Православне Митрополије црногорско-приморске, па нема нити једног основа да ови људи, бивши свештеници (рашчињени свештеници, изопштени из црквене заједнице) улазе у њега. Међутим, цетињска полиција је уважила њихов захтјев као наводно легитиман. Знајући да свештенство

Приредио: Рајо Војиновић Митрополије тога дана обавља своје редовно богослужење, поводом тамошње храмовске славе, полиција је забранила приступ цркви свима! Дакле, и рашчињеним свештеницима, али и легалним власницима! Оправдање полиције је било да су оваквим поступком спријечили могуће инциденте тј. нарушавање јавног реда и мира. Ово звучи логично и оправдано – само ако се ради о једном, изненадном и издвојеном случају. Међутим, ово се дешава трећу годину за редом, и то баш испред овог истог храма, на овај исти дан. Трећу годину за редом црногорска полиција „спрјечава нарушавање јавног реда и мира“ тако што у исту раван ставља законске власнике, канонске свештенике и – морамо то рећи – декларисане безаконике. Зашто кажемо – декларисане безаконике? Зато што су представници ове организације, у својој изјави за јавност, датој медијима испред зграде Предсједника Црне Горе, рекли јасно и гласно двије ствари: Не признају црквене каноне. Чак су и предсједнику приговорили што се, као предсједник једне секуларне државе позива на каноне, и што црквена питања држи подаље од световне политике. Не признају ни државне законе. Кажу да питање власништва над храмовима неће да рјешавају пред црногорским судовима, већ траже lex specialis. Траже насиље дневне политике над правом. Ето како ова организација види принципе правде и законитости, и ето како поменута заједница упорно јуриша на имовину која није њена, а видимо и како држава, односно полиција, реагује нејасно, немушто, оспоравајући власнику право власништва над својом имовином. Понављамо да објашњење полиције има свој смисао у изненадним и непредвиђеним ситуацијама које пријете да прерасту у сукобе, али се бојимо да догађаји на Ивановим Коритима већ прерастају у отворени прогон Цркве, у изгон свештеника и вјерника из њихових храмова, а ради нечије идеологије. Ради нечије идеолошке оптичке варке којом не види разлику између стотина храмова и манастира широм Црне Горе (који су на Преображење испуњени вјером, молитвом и љубављу хиљада вјерника) на једној страни, и, на другој страни, групе од 50-так увјек истих лица која не признају ни земаљску ни небеску правду”.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ЈОВАН СЛУЖИЛИ У МАНАСТИРУ БЕШКА Митрополит Амфилохије и Епископ липљански Јован су 21. августа са свештенством служили Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру.

Након прочитаног Светог јеванђеља митрополит Амфилохије се монахињама ове Свете обитељи, свештенству и вјерницима обратио архипастирском бесједом. Он је подсјетио на народну изреку да се на Преображење преображавају и камен и вода. „То значи да све оно што постоји, оно је позвано и призвано да се мијења, да напредује ка бољем. И у свему, ако се мало дубље загледамо, постоји тај елан, та сила унутарња, тај двиг према бољем, према тој и таквој Божанској свјетлости. Њоме је створена свјетлост свијета и свеукупна творевина као суштина свеукупног бића, свјетлошћу је обасјан људски ум и људско срце. И само њоме обасјано, људско срце постаје мудро”. ЕПИСКОП КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОГУ Митрополит Амфилохије присуствовао је 23. августа Светој архијерејској литургији коју је у манастиру Острог служио Његово Преосвештенство Епископ канадски г. Георгије. Владика Георгије је заблагодарио митрополиту Амфилохију што му је омогућио да у Острогу служи Литургију и поклони се Светом Василију Острошком. „Није лако бити епископ у туђини, у дијаспори и зато су наше очи увијек упрте на Исток, гдје су наше светиње и извориште. На Истоку је и ова наша земља и у њој просијавши Светитељи који су засијали преображењском свјетлошћу и све нас озарили”. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У СТАРОМ БАРУ У цркви Светог Николе у Старом Бару 25. августа је свечано прослављен празник Светих мученика Фотије, Аникита и других с њима, а Свету архијерејску литургију тим поводом служио је митрополит Амфилохије. У бесједи је Митрополит подсјетио да су Светитељи у чију славу је служена Литургија живјели у вријеме безбожног цара Диоклецијана који је желио да истријеби све хришћане у граду Никомидији, те да су, како је рекао, у страдању своме примили непропадљиви вијенац од Бога. Проф. др Валентин Сергејевич Бољшаков, са Академије наука у области опште безбједности са сједиштем у

октобар / 2013 / svetigora

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ НА КЉУЧКОМ ТАВОРУ Митрополит Амфилохије је 19. августа, уз саслужење настојатеља манастира Ћириловац, архимандрита Јоила, служио Свету службу Божију у цркви Преображења Господњег, која је вјерна копија срушене ловћенске цркве Светог Петра Цетињског, на Кључком Тавору на Бјеласици. У литургијској бесједи Владика је казао да је Господ своје ученике на Тавору, откривши им и показавши свјетлост и истину, припремио за оно што ће доћи: „Припремио их је за Своје страдање и Своје распеће, да се не поколебају, да не изгубе вјеру у Његову свјетлост и у Његову истину када наступи тама Великога петка”. Владика је обавио и традиционално преображењско благосиљање грожђа. Након Литургије на врху планине је одржана манифестација „Пјесничко Преображење”, уз учешће неколико пјесника и гуслара.

Hronika mitropolije

63

Москви, уручио је на свечаности након Литургије орден Светог Архангела Михаила митрополиту Амфилохију, у знак захвалности за, како је рекао, немјерљив допринос афирмацији братских односа једновјерног народа Црне Горе и Руске Федерације.

svetigora / 2013 / октобар

Исто признање Бољшаков је уручио и старешини храма у изградњи посвећеног Светом Јовану Владимиру, протојереју Ђорђу Кнежевићу, уз образложење да је отац Ђорђе срдачно прихватио велики број руских вјерника који у Бару живе или повремено бораве. За успјешан друштвени рад и остварену плодотворну и коректну сарадњу са руским пословним партнерима, орден Светог Архангела Михаила, Бољшаков је уручио и приватном предузетнику из Бара Драгану Девићу. Митрополит је на признање добијено из руку Бољшакова узвратио својим поклоном у виду иконе Светог Јована Владимира, првог свеца у роду српском и заштитника Бара, на чему се руски академик захвалио бираним ријечима.

64

Свете истине изговаране малим и кратким ријечима.“Тако је и радост срца Пресвете Дјеве изражена кратким ријечима које одјекују кроз вјекове. Непрекидно их понављамо, а нарочито су их понављали они који су имали истински доживљај и истински сусрет са Господом”. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ДУГА Митрополит Амфилохије је 1. септембра са свештенством служио Свету службу Божију у манастиру Дуга морачка. У литургијској проповиједи он је говорио о гоњењу хришћана у наше вријеме. „Као и у свим претходним временима и у наше вријеме је гоњена Црква Христова. Најпрогоњенији у наше вријеме су хришћани. Стотине хиљада хришћана су у наше вријеме прогнани и убијени, а ми тога нијесмо довољно ни свјесни”. Након литургије Владика је благосиљао славски колач поводом празника Иконе Пресвете Богородице Свецарице Екатеринбуршке, коју је сестринство манастира Дуга узело за једну од манастирских слава. Приређена је и славска трпеза љубави, а чланови подгоричког Удружења књижевника „Горска вила” приредили су умјетнички програм у којем су наступили пјесници и народни гуслари. Митрополит Амфилохије је потом обишао Саборни храм Христовог Васкрсења гдје се сусрео са Епископом бузулијским и сорочинским Руске Цркве Алексејем и његовом двојицом браће свештеника. Епископ Алексеј је из породице у којој су четири рођена брата свештеници, а њихова сестра је била монахиња.

ПРИЈЕМ У УКРАЈИНСКОЈ АМБАСАДИ Митрополит Амфилохије је 5. септембра присуствоСЛАВА МАНАСТИРА МОРАЧА Светом архијерејском литургијом, коју је са свештен- вао свечаном пријему у амбасади Украјине у Подгорици ством служио Митрополит црногорско-приморски Го- који је амбасадорка Оксана Сљусаренко приредила посподин Амфилохије, славском литијом око храма, реза- водом Дана независности Украјине. Пријему су присуствовали чланови дипломатског њем славског колача и свечаним културно-умјетничким кора у Подгорици и представници политичког и културпрограмом, манастир Морача је 28. августа прославио ног живота Црне Горе. своју храмовску славу – празник Успенија Пресвете БоУ току пријема владика Амфилохије је, осим са амбагородице. садорком Сљусаренко, разговарао и са шефом црногорОбраћајући се многобројним вјерницима митропоске дипломатије Игором Лукшићем, као и са другим голит Амфилохије је рекао да Пресвета Богородица треба стима скупа. да је узор свакој хришћанки. Приређена је и славска трпеза љубави, а у културноАРХИЕПИСКОП МАРКО умјетничком програму су наступили КУД „Ђурђевданско СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ коло” из Подгорице, пјесници и народни гуслари. Архиепископ берлински Руске Православне Цркве Митрополит Амфилохије је, након службе, у Колашину присуствовао свечаној сједници Скупштине Општине, Марко, који је са поклоницима из своје епархије боравио у посјети светињама наше Митрополије, служио је 6. сепкоја је одржана поводом дана те општине. тембра са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ Митрополит Амфилохије је поздрављајући госте реСЛУЖИО У ПОДМАИНАМА Митрополит Амфилохије служио је 29. августа са све- као између осталог: „Цетињски манастир има дубоке штенством Свету службу Божију у манастиру Подмаине везе с Русијом, са њеним светињама. Последњи наш покод Будве, који је дан раније прославио своју храмовску движник који је канонизован, преподобни Симеон Дајбабски, код кога сте јуче боравили, био је ђак Кијевске славу – празник Успенија Пресвете Богородице. У литургијској проповиједи након читања Светог је- духовне академије. Радујемо се што сте данас са нама и ванђеља Владика је тумачио ријечи Пресвете Богороди- што сте овдје служили службу Божију”. Архиепископ Марко је заблагодарио митрополиту це: „Велича душа моја Господа и радоваће се дух мој ГоАмфилохију на благослову и дочеку рекавши да митросподу Спаситељу моме“. Он је рекао да су све велике и

Hronika mitropolije полит Амфилохије има посебан, дубок осјећај за цјелину Православља. Након Литургије митрополит Амфилохије је за владику Марка приредио пријем у Митрополији гдје му је уручио поклон, архијерејску патерицу с ликом Светог Петра Цетињског, а поклоници из Њемачке су обишли ризницу Цетињског манастира.

на земљи руком Божјом, он земљом ходи а небом живи, створен је за вјечни и непролазни бесмртни живот. Као што је неопходно да се јело осоли, тако и сва земаљска знања и мудрост, ако се не осоле мудрошћу Божјом, јесу беспотребна.“ Након Литургије у Богословији је одржана сједница Наставничког савјета те црквено-просветне установе.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО ГРЧКОГ АМБАСАДОРА Митрополит Амфилохије је 6. септембра у Митрополији на Цетињу примио новог амбасадора Грчке у Подгорици, Његову екселенцију Илиаса Фотопоулоса.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ПРИМИО ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ МАЛИ ИЂОШ Митрополит Амфилохије примио је 7. септембра у Митрополији на Цетињу предсједника војвођанске општине Мали Иђош, господина Марка Ровчанина. Ровчанин је један од добротвора који помажу градњу храма у Ловћенцу, посвећеног Светом Петру Цетињском. Митрополит Амфилохије и господин Ровчанин су разговарали о животу људи у Малом Иђошу и Ловћенцу, који су углавном потомци колониста из Црне Горе.

Ово је прва посјета амбасадора Фотопоулоса Митрополији црногорско-приморској од његовог ступања на дужност. Митрополит Амфилохије и амбасадор Фотопоулос су разговарали о темама које се тичу савременог Православља, са посебним освртом на улогу грчке амбасаде у организацији предстојеће посјете Патријарха васељенског г. Вартоломеја Митрополији црногорско-приморској због прославе јубилеја Миланског едикта и освећења Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, које је заказано за 7. октобар.

УСЈЕКОВАЊЕ У ЈОВАН ДОЛУ Митрополит Амфилохије је 11. септембра, на празник Усјековање главе Светог Јо-

октобар / 2013 / svetigora

ПРИЗИВ СВЕТОГ ДУХА ЗА ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ Митрополит Амфилохије је 7. септембра са свештенством служио у Цетињском манастиру Свету архијерејску литургију са призивом Светог Духа поводом почетка нове школске 2013/14. године. Светој служби су присуствовали професори и ђаци Богословије Светог Петра Цетињског, али и многобројни вјерници са Цетиња, као и из других крајева Црне Горе, Србије, Хрватске, Македоније и Русије. Митрополит Амфилохије се обратио вјерницима и на крају богослужења ријечима да је од свих знања човјеку најпотребније оно којим се задобија мудрост Божија. „Јер сва знања земаљска, ако постоје сама за себе, она немају истинскога плода. Кад би човјек био само земаљско, смртно биће, онда би било довољно да се бави само тим знањима и тајнама које му се нуде само овдје, у овом земаљском животу. Пошто је човјек биће рођено на земљи, створено

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У ГРБАЉСКОМ СЕЛУ СУТВАРА Митрополит Амфилохије је у грбаљском селу Сутвара 8. септембра обавио мало освећење у обновљеним црквама Свете Варваре и Светог Ђорђа, а потом у цркви Свете Варваре служио Свету архијерејску литургију. У току Литургије Цркви Христовој су Светом тајном крштења прибројане слуге Божије Бранислав, Јована и Варвара. Након Литургије Владика је са свештенством служио помен на гробу Борислава Вукшића, познатог добротвора и обновитеља грбаљских храмова. Потом је благосиљан славски колач. Митрополит је благословио народ Грбља који ходи светолазаревским путем својих предака, а потом је уручио Орден Светога Саве породици блаженопочившег Борислава Вукшића, којим га је постхумно одликовао Свети архијерејски синод СПЦ, а ордене Светог краља Милутина Станку Магуду, браћи Жарку и Марку Калуђеровић, те браћи Славку и Момиру Тујковић. Владика је најзаслужнијима за обнову храмова подијелио и архијерејске похвалнице, а Црквени одбор је подијелио грамате Свете Варваре и Светог Ђорђа. Након уручења ордена и архијерејских похвалница Владика је са свештенством освештао зграду светосавског парохијског дома, а на крају је приређена богата трпеза хришћанске љубави уз пригодан културно-умјетнички програм.

65

Hronika mitropolije вана Крститеља, служио Свету архијерејску литургију у гна Бога из овога свијета. На овај дан Усјековања Светоцркви посвећеној овом Светитељу у острошком скиту Јо- га Јована Крститеља и Претече безумни човјек помрачен ван до код Никшића. страшћу, издајом и похотом плоти, похотом очију и горУ литургијској проповиједи Владика је између оста- дошћу живота, како то назива боговидац и тајновидац Јолог рекао: „Ако је на Велики петак био страшни суд над ван, хтио је да уклони правду и истину, носиоца правде и Богом, на овај дан Усјековања Јована Крститеља био је истине, свједока правде и истине“. страшни суд над човјеком, правим и истинским човјеком. Након литургије Владика је са свештенством служио На Велики петак је био врхунац људскога покушаја да из- помен на гробу Архимандрита Лазара Аџића, дугогодибезумљени, помрачени човјек убије Бога у себи и да про- шњег игумана манастира Острога.

XIV САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ДЈЕЦЕ ЦРНЕ ГОРЕ Око хиљаду малишана из преко тридесет школа вје- Ловћенског тајновидца, Светог митрополита Петра II Перонауке из свих црногорских крајева, као и њихових вр- тровића Његоша. шњака, гостију из Русије, сабралo се 3. августа у ЦетињOвогодишњи Сабор се одвијао под слоганом: „Нема ски манастир на Сабор православне дјеце Црне Горе, љепше вјере од хришћанске“, а почео је Светом литуркоји је одржан у знаку два велика јубилеја – 1700 година гијом коју су у Цетињском манастиру служили Епископ од доношења Миланског едикта и 200 година од рођења дубновски Нектарије из Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије и Митрополит црногорскоприморски Амфилохије са свештенством Митрополије. Малишани су затим, предвођени својим вјероучитељима, показали вјештине у рецитовању, хорском и соло пјевању, свирању на инструментима, игрању и цртању. Изложба њихових ликовних остварења организована је у порти Цетињског манастира, а врхунац манифестације и овога пута био је квиз знања из вјеронауке. Добро припремљени од стране својих вјероучитеља малишани су у неизвјесном такмичењу показали врхунске резултате, тако да су на крају четири прва мјеста освојиле екипе школа вјеронауке из Зете, Кртола, Даниловграда и Момишића. Побједницима је митрополит Амфилохије уручио награде.

С благословом и покровитељством Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија У славу Божју и у част 17 вјекова од доношења Миланског едикта и 200 година од рођења Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша, Тајновидца ловћенског

37. ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ГУСЛАРA

(Црне Горе, Србије и Републике Српске) Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, 24–26. октобра 2013. године

Програм Фестивала: • Четвртак, 24. октобар у 19 часова Свечана академија поводом 200 година од рођења Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша, Тајновидца ловћенског • Петак, 25. октобар у 19 часова Полуфинале Фестивала (учествује 40 гуслара) • Субота, 26. октобар у 8 часова Света архијерејска литургија, служи Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством и вјерним народом • Субота, 26. октобар у 19 часова Финале Фестивала са проглашењем побједника (учествује 20 гуслара)

Организатори манифестације: САВЕЗ СРПСКИХ ГУСЛАРА Савез гуслара Црне Горе „Душаново царство“ Домаћин манифестације: НВУ Друштво гуслара „Војвода Мина Радовић“ Подгорица

Улаз слободан ДОБРО ДОШЛИ!