ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.233-234

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ПР. СИМЕОН МИРОТОЧИВИ  МАРТ 2014. г.  БРОЈ 233-234

900 година од рођења Преподобног Симеона Мироточивог

Лоза Немањића из манастира Високи Дечани

b e sj eda

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Путеводитељи у Живот вјечни П

реосвећени владико, часни оци, драга браћо и сестре, на крају Свете литургије, послије Светог причешћа изговарамо ону молитву благодарности Богу за све што нам је даривао и чиме нас је обдарио, и кажемо Господу да управи пут наш и да нас утврди у страху своме; да чува живот наш и да усмјери стопе наше како бисмо могли Њему да пјевао и Њему да служимо, јер је Он једини који је освећење душа и тијела наших. Тим светим ријечима ми укратко изражавамо пуноћу нашег хришћанског опредељења и темеље нашег хришћанског призвања.

март / 2014 / svetigora

Залог старца Симеона Такви људи, који су нашли истински, прави пут, који су били испуњени страха Божијега и који су сагласно том страху Божијем живјели, били су Свети пророци Божији, Свети апостоли Христови, Светитељи Божији кроз

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Пут који открива и дарује истину Има ли ишта важније за човјека него да пронађе истински и прави пут којим треба да ходи? Зато се и молимо Господу да управи наш пут, прије свега да открије свим људима прави пут којим треба да ходе, а има ли љепшег пута, значајнијег пута, важнијег пута од онога који нам је Бог открио и на који нас је Господ и упутио својим ријечима: „Ја сам пут, истина и живот“ (Јн. 14, 6). Нема другога пута којим би човјек ходио на овој земљи у току свог кратког и пролазног живота од Њега као Пута који води не само кроз лавиринте овога земнога живота него се открива као Пут који води у вјечни и непролазни живот. Он, као једини Пут којим је човјек призван да ходи, води истини. Јер, пут који води неистини, води заблудама, лажима, лажном живљењу, лажном мишљењу, лажном понашању, није пут достојан човјека. Једини пут достојан човјека јесте онај пут којим Он ходи и преко кога човјек открива праву истину о себи самоме, истину о овоме свијету у коме живи, истину о своме настанку, истину о свом вјечном призвању и вјечном назначењу. Само Он може бити истински и прави Пут управо зато што је Он Почетак и Крај. Зато што Он не само што нам даје знање о смислу свијета и живота и човјека, него је Он тај у коме се садржи смисао свијета и човјека и вјечно и непролазно назначење људскога живота.

Толико је много беспућа којима ми људи овде на земљи лутамо, толико је много лажних богова којима људи служе и којима се клањају, лажних идеја и лажних идеологија којима људи жртвују своје животе и којима се усмјеравају, а једини истински Пут и једина истинска Идеја, једина Истина која је дарована човјеку јесте управо Он као вјечни Бог, као вјечна Истина. Он који нам открива и Божију тајну а у исто вријеме, примивши људску природу, открива нам тајну човјека, тајну људске природе, тајну смисла људскога живота. Зато се и молимо да Он управи пут наш и да нас обдари страхом својим. Давно је записано и речено да је почетак мудрости страх Господњи. Људи који немају страха Господњега, који не развијају у свом срцу страх Господњи, родитељи који се сами не васпитавају у страху Господњем и који у страху Господњем не васпитавају своју дјецу природно је да ће бити поробљени безбројним страховима. Све што се онда догађа у људском животу може бити повод за човјеков страх, за престрављеност, за устрашеност, за безизлазност… Само оним људима који заиста задобију страх Господњи открива се најдубља мудрост живота, и онда они – испуњени страха Господњега – ничега се другог не плаше сем Бога живога, јер они знају да је јачи Онај у њима, пред којим они стоје, коме они служе, него све силе демонске и људске силе природне, које покушавају да загосподаре човјеком и да га угрозе. Зато се и молимо да нам подари Бог Господ страх свој који је почетак сваке праве и истинске мудрости и сваког правог истинског знања и у духу тога страха Господњега, усмјерени тим Путем који је Живот и Истина, и ми да управимо наше стопе и наш живот.

вјекове до наших времена. Наш народ српски изњедрио је такве дивне и чудесне путеводитеље, па зато и пјевамо нашем духовном оцу Светоме Сави: „Пути воводјашчаго в жизањ…“ – „Пута који води у живот вјечни…“; тебе признајемо за свога јединог пу-

Мозаик из Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

svetigora / 2014 / март

Само оним људима који заиста задобију страх Господњи открива се најдубља мудрост живота, и онда они – испуњени страха Господњега – ничега се другог не плаше сем Бога живога.

теводитеља и јединог усмјеритеља наших стопа и нашега живота, и не само Светога Саву, него све Свете Божије угоднике из рода нашега светосавскога. Идуће године прослављамо 900-годишњицу рођења Светога оца нашега Симеона Мироточивога, коме је посвећен овај свети храм, и добро је увијек да се сјећамо њега, посебно ми – његов народ светосавски и светосимеоновски, а нарочито је добро да се сјећамо имена његовог и његовог дјела и животног подвига ове године када обиљежавамо 900-годишњицу његовог рођења. Посебно ви, који се молите овдје и служите, и причешћујете се светиња Господњих, Тијела и Крви, крштавате се и вјенчавате се у овом светом храму посвећеном Светом Симеону Мироточивом.

Велике су његове врлине, велики су његови подвизи, а најзначајније од свега у његовом животу јесте управо што је он кренуо тим јединим путем који води у живот вјечни и непролазни. И не само што је он кренуо, него што је свој народ упутио и научио да и он пропути тим путем који води у вјечни живот. Многе су врлине Светог Симеона Мироточивог, али има и једна од врлина која њега краси, а ријетко кад краси људе који су имали власт као што је он имао, који су били владари као што је он био, јер обично је власт она која учини људе гордима и надменима, а гордост и надменост нису врлине дароване од Бога. Свети Симеон Мироточиви је поред многих других врлина имао посебну врлину бескрајног смирења и смиреноумља. То показује и његов живот, то показује и његово одрицање од престола 1196. г, то показује и његово облачење у монашку расу: од Стефана постао је Симеон, то показује и његов смирени одлазак у Свету Гору заједно са сином му Савом. То потврђује и једно предање које сам чуо у Светој Гори, које није нигде записано, а чуо сам га од једног дивног Грка јеромонаха, у пустињи светогорској. Каже он како је запамћено, кад је Свети Симеон дошао у манастир Хиландар и примио монашки чин, да се он понашао у манастиру као сваки други најобичнији монах, није тражио за себе никакве привилегије, иако је то могао да тражи од свога сина који је био игуман манастира Хиландара. А обичај је у манастиру општежитељном, па и у манастиру Хиландару, да игуман увијек даје послушања, како се то каже монашким језиком, братији. Тако је Свети Сава рекао своме оцу, владару и жупану Србије: „А ти, старче Симеоне, ти ћеш сјутра да чуваш стоку (имали су мазге у манастиру), тамо ван манастира према мору, тамо гдје је манастирско имање. Па када зазвони звоно за заједнички ручак братски, ти нећеш доћи на ручак него понеси са собом у торби маслина и хљеба, и соли и лука, и шта буде припремљено. А онда кад чујеш звона, тамо гдје чујеш тамо сједи прекрсти се и обједуј.” Старац Симеон одговори: „Нек је благословено, оче игумане”, и поклони се пред њим. Идућег дана по послушању он је кренуо за стоком. А Свети Сава се попео на високи пирг манастирски, да види хоће ли његов отац – владар који је био страх и трепет на Балкану – хоће ли он испоштовати оно што му је заповјеђено. Кад су зазвонила звона за заједнички ручак братски, видео га је како вади из торбе једно платно па га распростире по земљи, па онда вади из торбе хљеб и маслине и оно друго што је било у торби, како стоји и моли се Господу и како је кренуо да сједе да се послужи. Онда га Свети Сава викне са

март 2014 / број 233-234

из садржаја: Житије 7 Репортажа 25 Библијске књиге 48 Јубилеј 64 Помен 71 Хронике 71

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Путеводитељи у Живот вјечни 3 академик ДИМИТРИЈЕ Стефановић

Без пута иде, пут се за њим рађа 21 проф. др ЈЕЛИЦА Стојановић

Мисија Светих Ћирила и Методија 50 ОЛИВЕРА Балабан

Милка Лукић 56 протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић

Петров град и Петров манастир 60 obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ПР. СИМЕОН МИРОТОЧИВИ  МАРТ 2014. г.  БРОЈ 233-234

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, јереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

··

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево

година одСаве, рођења Фреске Светог900 Симеона и Светог Храм Христовог Васкрсења Мироточивог у Подгорици Преподобног Симеона

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

куле: „Старче Симеоне, ако ниси могао без платна и без убруса, онда ниси требао да долазиш овамо и да напушташ свој престо.” А овај ће повући оно платно, онај столњак који је био поставио по земљи, па ће да каже: „Опрости, оче игумане.” Просула се храна његова по земљи, по трави. А Свети Сава побјегне са пирга у сузама. Заплакао се Свети Сава видјевши како је дубоко смирење засијало у срцу старца Симеона. Ево, дакле, један од примјера који показује каквим је путем ходио и какав је био старац Симеон на смирењу и на служењу, и зато није ни чудо што до данас, међу многим владарима и нашег народа и других земаљских народа, ми посебно њега спомињемо и њему у част подижемо храмове, и непрекидно се враћамо његовој личности, његовом дјелу, његовом великом и значајном подвигу, који је одиграо судбинску улогу у животу нашега народа. Ишао је и ходио путем који води у живот

svetigora / 2014 / март

Велике су врлине старца Симеона, велики су његови подвизи, а најзначајније од свега у његовом животу јесте управо што је он кренуо тим јединим путем који води у живот вјечни и непролазни. И не само што је он кренуо, него што је свој народ упутио и научио да и он пропути тим путем који води у вјечни живот.

Манастир Хиландар, поглед са пирга

вјечни и зато поводом 900-годишњице његовог рођења сјетимо се и непрекидно се сјећајмо старца Симеона, а посебно у овом нашем времену када је поново онај народ кога је он објединио, коме је створио заједничку државу, објединио дом, када се тај народ поново ево нашао да губи своју заједничку домовину. Да се губе и отимају од њега они основни и суштински дијелови његове државе као што је Косово и Метохија. Када су великаши, како каже Петар II Петровић Његош: „Проклете им душе, на комаде раздробили царство“, оно царство које је утемељио Свети Симеон Мироточиви. Зато је изузетно значајно, посебно ове године, да га се сјећамо и да се подсјећамо на онај пут којим је он ходио и на који је и нас призвао. Преосвећени владико, благодарност на овој могућности да заједно данас са вама и са браћом и сестрама прославимо име Божије и да се сјетимо Светих Божијих људи и да се подсјетимо на тај свети пут који води у живот вјечни, и да се поклонимо имену Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Бесједа изговорена 1. децембра 2013. г. у храму Светог Симеона Мироточивог у јужном Чикагу, на Светој архијерејској литургији коју су, поводом 900-годишњице од рођења Светог Симеона Мироточивог, заједно служили Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

` i ti j e

Живот Стефана Немање Светог Симеона Мироточивог Ј

предаде, с другим што припада манaстиру, са иконама и сасудима часним и књигама, и ризама и завесама, и што је написано у златопечатној повељи његовој, што је, штавише, и у цркви написано на стени, и с клетвом и обавезом да нико не потвори његова предања, како чујете о том реч и у књигама овим напред. Стефан Немања – жеља његова да се покалуђери (...) А овај благоверни и христољубиви господин, пречасни старац, труђаше се да се придружи броју оних који су угодили Богу на дан Страшнога суда, како би задобио оно рајско и неисказано насеље неким добрим делима, највише жељаше како би могао да прими анђеоски и апостолски лик. И стараше се да с успехом иде по Владичиним речима: Узмите иго моје на се, јер сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете мир душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако. Јер Свето Писмо говори: Љубав Божја је привезана у вернима. (...) Овај, дакле, богољубни отац наш и ктитор, желећи примити (вечни живот), слаше молбе премилостивоме Владици да га не лиши жеље његове. (...)

март / 2014 / svetigora

Стефан Немања сазива сабор на ком држи говор и одриче се престола А кад се наврши 37 година његова владања, Владика премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, него се показа штедар и трудопримљив, и наградилац свих оних који хоће да се спасу. Јер, кад је дошло време, овај увиђавни муж сву славу овога света ни за шта не сматраше, и красоте овога света чињаху му се као дим, а Христова љубав расташе у њему и разгараше срце његово, као храм спремљен за њ и сасуд пречистоме духу његову, дошао му је некако у разум Христос и поучио га је. И, тако послав, сакупи благородну децу своју и све изабране бољаре своје, мале и велике. И сакупив их к себи, поче им говорити учећи: „Чеда моја драга и одгајена мноме, ево знано

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

О Стефану Немањи као владаоцу. Рад на вери. Похвала. Зидање манастира ер нека је знано свима нама и другим да Бог, који управља људе на боље, не хотећи људске погибли, постави овога преблаженог, уистину, господина нам и оца за самодржнога господина, да влада свом српском земљом, названа Стефан Немања. И, пошто обнови очеву дедовину, и боље је утврди Божјом помоћу и својом мудрошћу даном му од Бога, и пошто подиже пропалу своју дедовину, придоби од приморске земљу Зету с градовима, а од Рабна Пилота оба, а од грчке земље Патково, Хвосно све и Подримље, Кострац, Дршковину, Ситницу, Лаб и Липљан, Дубочицу, Реке, Ушку и Поморавље, Загрлату, Левче, Белицу. Све то мудрошћу и трудом својим задоби, што је било пропало насиљем од његове дедовине, и што му је припадало од српске земље. И с помоћу Божјом његова је држава уживала мир и тишину са свих страна. Јер је, уистину, он био диван и страшан свима који су живели около њега, јер је држава његова била за 37 година сачувана у целости и ни од кога повређена. Јер како да га назовем? Господарем или, још више, учитељем? Јер утврди и уразуми срца свих, и научи нас како треба као правоверни хришћани да држимо веру према Богу. Прво на себи показа благоверје, а потом и друге научи. Цркве освети, манастире сазида, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, према монасима имајући велику смерност и љубав, онима који су без наде беше нада, убогима заступник, сиротнима хранилац, наге у дом свој уводећи и одевајући, сироте нахрани, удовице оправда, слепима, и хромим, и немоћним, и глухим, и немим, уистину, мати би. И, просто рећи, све своје имање у зајам издаде, јер други Аврам би, гостољубац, земаљски анђео, небески човек. Зато га и Бог преузнесе, и дарова му име које је више од свакога имена. Његову имену сви се народи поклонише. Сам пак сазида манастире: прво у Топлици Светога оца Николе. И други онде Свету Богородицу у Топлици. Потом опет сазида манастир Светога Ђорђа у Расу. И свима тим манастирима створи управу, како треба. А после њих овај наш свети манастир Студеницу сазида, који посвети имену Пресвете Владичице наше Богородице Добротворке. Сазида од малога до великог, и села

манастир Студеница

svetigora / 2014 / март

је свима вама како Бог својим промислом постави мене да владам над вама, и какву у почетку нађох упропашћену земљу, и помоћу Божјом и Пресвете Владичице наше Богородице колико сам моћи имао, не лених се, нити мира себи дадох, докле све не поправих. И Божјом помоћу придодадох вам и у дужину и у ширину, што је свима знано. Све вас, као и своју децу, однеговах ево досад, и научих вас како да се држите правоверне вере. А многи иноплеменици усташе на ме и нападоше ме као пчеле саће, али именом Господњим противљах им се и одолех им. Тако и ви, чеда моја драга, не заборављајте учења својега и правовернога закона, мноме установљеног. Јер, овога држећи се, имаћете Бога за помоћника себи и Пресвету Госпођу Богородицу и моју, ако и грешну, молитву.

Немања се калуђери и добија име Симеон Раздав све имање своје убогима, растаде се од државе своје и деце своје и жене своје, Богом данога првога венца, јер он не би учесник другога брака, и учини себе удеоничарем неисказанога, и часног, и светоанђеоског, и апостолског, малога и великог. И дано му би име господин Симеон, месеца марта 25, на свето Благовештење, године 6703 [1195]. У исти дан и богодана му супруга, пређе госпођа све српске земље, Ана, и она прими овај свети лик. И дано јој би име госпођа Анастасија. Кад је ово све било свршено, отац господин наш дође у наш манастир (Студеницу), који и сазида, Свету Богородицу добротворку, а госпођа Анастасија отиде Светој Богородици у Расу. (...)

Св. Симеон долази најпре у Ватопед, па потом подиже Хиландар И он, блажени, дође у Свету Гору месеца новембра, 2. дан. Богоносни и пречасни оци, који живљаху у Светој Гори, примише га с радошћу и с почашћу великом. Усели се најпре у Ватопед манастир, јер ту и нађе жељено, заблудело своје јагње. И, пољубив га, прими га на своје раме како доликоваше, и намени га себи на службу. И пробави ту мало времена, па блажени, као што овде оправда своје царство, тако и онде зажеле наћи место спасења свима који долазе одасвуд, и испроси у цара, кир Алексе, пријатеља свога, место пусто ради подизања манастира у Светој Гори. И узе мене грешнога из Ватопеда у место то, и уселисмо се. И проведе са мном пречасни отац наш у Гори Светој годину и пет месеци. Ко може испричати подвиге и труде овога блаженог? Јер, уистину, сви који живљаху у околним земљама, дивљаху му се, гледајући на њему неисказане Божје силаске, и долажаху му на благослов. И ту из Свете Горе преосвећени и богобојажљиви и христољубиви црнорисци, и сав освећени црквени клир не раздвајаху се од њега, дивећи се толикој смерности и угледу кротости и наставнику пошћења и следоваоцу светих јеванђељских учења, по реченом: Онај који хоће да је старији, нека буде мањи од ових и свима слуга, и: Ако не будете као деца незлобни, нећете ући у Царство небеско; и опет: Блажени ништи духом, јер је њихово Царство небеско. (...) Болест Св. Симеона и поука његова Св. Сави У седми дан месеца фебруара поче нешто мало да поболева часна старост његова. И одмах блажени старац, господин Симеон, позвав мене недостојна и унижена одасвуд, с тихошћу поче ми говорити свете и часне и слатке речи: „Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, к мојим речима приклони своје ухо и, да не оскудева-

моћи ће спасење твоје. И да ти да уместо земаљскога благодет и милост и Царство небеско. И да исправи пут хода твојега, којим из младости од мене пође, имајући са собом нераздвојну, овде и онде, моју, ако и грешну, молитву.“ (...)

март / 2014 / svetigora

Смрт Св. Симеона (...) А кад је дошао дванаести дан тога месеца, рече ми: „Чедо моје, принеси ми Пресвету Богородицу, јер такав завет имам да пред њом испустим дух мој.“ (...) Јер, уистину, браћо моја драга и оци, чудо беше гледати: онај којега се бојаху и трептаху на све стране, сад се могаше видети као један од туђинаца, убог, расом обавит где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, свима се клања, и умиљава, и проси од свих опроштаја и благослова. А кад наста ноћ, сви се опростише и благословише у њега, па отидоше у ћелије да врше службе и да мало отпочину. А ја остадох, и једнога јереја оставих са собом, и остадосмо код њега сву ту ноћ. Кад би поноћ, утиша се блажени старац, и више ми не проговори. Кад би јутро, и започе црквено појање, намах се просветли лице блаженоме старцу, и подигав руке к небу, рече: „Хвалите Бога во светих јего, хвалите јего и на утврждени-

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

ју извори живота твојега, сачувај их у својем срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваком храном храни срце, јер од њих су извори животу. Одбаци од себе опора уста и увредљиве усне удаљи од себе. Очи твоје нека право гледају, а веђе твоје да се крећу на оно што је праведно. Право ходи својим ногама и путеве своје исправљај. Не склањај се на десно, ни на лево, јер путеве оне с десна зна Бог, а развраћени су они с лева. А ти учи ономе што је право, да ти живот буде у миру. Сине, слушај моју премудрост, к мојим речима приклони своје ухо, да сачуваш моју благу мисао; оно што осећам, мојим ти устима казујем. Чувај, сине, закон оца твојега, не одбацуј поуке матере твоје. Јер је блажен муж, који послуша мене, и човек који путеве моје сачува. Не помешај се са безумним. Тражи премудрости да поживиш. Исправи знања на разум, јер онај који кори зле, навући ће на се мржњу, а онај који изобличава нечастивога, порећи ће себе. Не изобличавај зле, да те не омрзну. Изобличуј премудра и заволеће те. Покажи премудроме кривицу и биће мудрији, поуку праведноме и продужиће да је прима. Почетак је премудрости бојазан Господња, а и знање светих ствари је разум, а разумевати закон помисао је блага. Јер оваквим владањем много ћете поживети и придодаће ти се године животу.“ (...) И, подигав пречисте руке своје и положив их на главу моју, говораше: „Благослове, благосиљам те. Господ Бог благословљен по-

Чудеса Св. Симеона:

svetigora / 2014 / март

пушта миро из тела и раке своје, исцељује бесом мучене и богаље

Мину мало времена од дана престављења његова, и сабрасмо се сви, чинећи празник смрти његове. И Бог премилостиви, који га је чувао од младости његове, и сад га није оставио, показа човекољубља своја сам господином светим на нама, слугама његовим. И источи рака његова миро чудна и пријатна мириса, исцељујући болне и страдања различна и, просто рећи, прогонећи бесне духове. И не само једном, него и у све часове истицаше неисказано и преславно миро отачаству својему. Кад су игумани Дионисије и сви чрнци који су ту служили службу и бдење ноћно у храму Пресвете Богородице, ту где леже мошти Светога, допаде неко, обузет бесом, који га мучаше по све дане, који се никако не умириваше, него га свагда бес гоњаше ван васељене, кроз горе и камење. И једном, добив нешто мало олакшања помоћу Светога Симеона, обгрлив раку Пречаснога, вапијаше: „Помилуј, Свети, мене који није очекивао спасења, и избави, Пречасни, онога који је сасвим пропао и порабоћен бесу лукавоме, који влада њиме, јер смо ми стадо отачаства твојега. Не дај нас бесовима на радост, него нас избави пречистим молитвама својим, имајући потом слободе к Владици!“ И сви повикаше са сузама: „Помилуј душу пропалу, Пречасни!“ И одмах, умилосрдивши се, исцели га. И отиде дому својему, радујући се и славећи Бога, који је дао силу угодницима својим. И друго дивно чудо чујте, браћо! Човек неки богаљ пужаше на ногама својим, и не могаше се никако усправити, нити могаше стати на ноге своје, јер му обе ноге бејаху одузете и прегореле огњем у коленима, замало што нису сасвим отпале и не држаху се, јер су жиле биле изгореле па, плазећи на рукама својим, вукао је за собом ноге своје. И, наишав га пречасни Сава, отац мој, завив га у врећу, принесе га моштима Пречаснога, просећи у њега исцељења му. Јер немоћни, чув о чудесима која бивају и исцељењима од Светога, кричаше и вапијаше, говорећи: „Помилуј, Свети, мене који је пропузио гресима својим и који је убијен од злих разбојника, и лежи још жив. Јер као што је Владика твој исцелио пређе ослабљенога да је овај одар узео и да ходи право, тако и ти, Свети, ако хоћеш, можеш ми помоћи милошћу, даном ти од Бога и Спаса твојега, Исуса Христа. Исцели, ме, грешнога, као ученик прави Христа твојега!“ А он, Свети, који свагда милује стадо своје, исцели овога ослабљеног и учини га да право ходи. И скакаше читав ногама својим, захваљујући Светој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, и пречасноме и Светом Симеону, који му је дао да ходи ногама својим. Из Житија Стефана Немање, написаног Св. краљем Стефаном Првовенчаним; преузето из „Стара српска књижевност“, Матица српска, СКЗ, 1970.

ји сили јего.“ А ја му рекох: „Оче, кога виде, кад тако говориш?“ А он, погледав на ме, рече ми: „Хвалите јего и на силах јего, хвалите јего и по премногому владичаствију јего!“ И, то рекав, одмах испусти пребожанствени дух свој и усну у Господу. А ја, пав на лице његово, плаках горко за дуго часова, и устав, захвалих Богу што сам видео такву смрт овога пречасног мужа. (...) Пренос моштију Св. Симеона у Србију (...) И, узев часне мошти његове, кренух се на пут, иако је много метежа било у тим странама, с Божјом помоћу и Пресвете Владичице Богородице, са молитвама блаженога и предостојног и часног господина нам и оца Симеона, прођох. (...) Јер, као што је прекрасни Јосиф, узев тело оца својега Јакова, из Египта пренео на земљу обећану, тако и ови богољубиви и благообразни синови његови са свом државом примише га, радујући се радошћу и веселећи се весељем, носећи сами пречасно тело оца својега. И положише га с великом почашћу у светој овој цркви (Студеници), у одређени му гроб, који блажени у почетку сам себи беше начинио. А ово је било месеца фебруара, у 19. дан. Укратко живот Св. Симеона. Поука св. Саве братству манастира Студенице, за које је и написао живот свога оца Треба да сазнате о овом блаженом оцу нашем и ктитору, господину Симеону, од рођења па до смрти. Рођење му је било у Зети на Рибници, и онде је примио свето крштење и, кад је тај младенац био изнесен овамо, прими га епископ цркве Светих апостола и, дав молитву младенцу, миром га помаза, па и друго крштење прими. Јер све је било чудно с мужем овим, да као младенац прими двоје крштење. И опет, пошто прими свети анђеоски лик, и ту прими два благослова: мали лик и велики. Тако и после смрти његове пречасно тело његово прими две сахране, прво у Светој Гори, где му је и смрт била, и опет одатле би узет и пренесен овамо, и с великом почашћу и красним славословљем би овде друго гробно полагање часних моштију његових. Од рођења му 46. године прими, пак, с Божјом вољом, владу. И пробави опет на влади 37 година, а тада пак прими анђеоски лик, и поживе у том лику 3 године, и цео његов живот би 86 година. Престави се блажени отац и ктитор господин Симеон године 6708. (1200), месеца фебруара у 13. дан пресели се у вечно блаженство. А ти, Боже и Господе свему, и, о прослављена Мати Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, да буде све ово што је написано и рађено: да ми и они који после нас буду до краја овога века, с помоћу часних молитава оца нашега и ктитора, слушамо оно што се говори и слушајући да чинимо све оно што је Богу угодно, гледајући на подвиге и живот овога свеблаженог оца нашег, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се Богом. (...) Изводи из Житија Св. Симеона Мироточивог, које је написао Свети Сава; преузето из „Стара српска књижевност“, Матица српска, СКЗ, 1970.

j ub i lej

БУДИМИР Дубак

Свети Симеон Мироточиви - отац и син Светога Саве С

март / 2014 / svetigora

и животворна Тројица: Отац и Син и Свети Дух, и сад и увек на веке векова. Амин“. Свети Сава каже да је сам Бог одредио Немању да обнови очеву и своју дједовину. Овај самодржавни господин био је, по ријечима Савиним „ваистину диван и страшан“. Али, оно на шта Свети Сава превасходно упућује, нису Немањини војнички подвизи и порази, већ његове државничке и духовне побједе: „Јер како ћемо овога назвати? Владарем ли, а уз то и учитељем? Јер утврди и уразуми срца свију и научи нас како правоверни Хришћани треба да држе праву веру у Бога. Прво на себе благоверност показа, а потом друге научи, цркве освети, манастире сазида, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, а према монасима гајећи велику смерност и љубав, безнадежним нада, убогим заступник, ништима хранитељ, наге у свој дом уводећи одеваше их, сирочад нахрани, удовице оправда, слепим и хромим и немоћним и глухим и немим ваистину мати постаде“. Он је, попут Аврама „земаљски анђео, небески човек“. Немањини сваковрсни подвизи, који су једино Богу знани, крунисани су највећим његовим подвигом – одлуком да земаљску моћ и славу замијени простом монашком ризом. У Хиландарској повељи Симеон Немања каже: „...пошто је моја владавина одасвуд примила мир и тишину, почех подстицати мисао своју и поучавати ум свој да желим и да се бринем за душу своју, у који ћу број бити прибројан у дан страшнога суда, и како би ми било могуће примити анђелски и апостолски образ“. Услишивши мољења великога жупана Немање, његов Владика (Христ) рече: „Не дођох призвати праведника, но грешнике на покајање“. Након 37 година владавине и очувања српске државе „у моћи и снази“, Немања рече да види како је: „све људско што после смрти не остаје, сујета;

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

вети Сава у „Житију Светога Симеона Немање“ приповиједа о два рођења, два крштења, два благослова, двије сахране, а једном бесмертију Светога Симеона. „Рођење његово било је у Зети, на Рибници“, пише Свети Сава, казујући како „све је било чудно са овим мужем“. Свети Сава, писац првог српског романа, у том чудесном дјелу је посвједочио најважније што ми данас знамо о животу великога жупана Немање, а потоњега старца Симеона. Пишући тако „да се не умноже речи“, Свети Сава на крају Житија не наводи годину Немањиног рођења, у Рибници, али то чини, сабирајући његове године до владавине, године у владавини и године монаштва. Кад се тај збир одузме од године смрти, долазимо до године рођења. „Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божијој вољи прими владавину. И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими анђелски образ. И поживе у том образу 3 године. И цео живот његов био је 86 година. А престављење блаженога оца и ктитора, господина Симеона би 1200. године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству.“ Немања је дакле рођен 1114. године у Зети, на Рибници, у данашњој Подгорици, а упокојио се 1200, као старац Симеон, у Хиландару. Велики жупан Немања се као световна личност у историографији махом приказује освајачем земаља, и иних народа, те немилосрдним гонитељем богумила. Стефан Првовјенчани овако казује о свом оцу: „Као некада пророк Илија, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу њихову, што не исповеда Христа, Сина Божијег. Књиге његове нечастиве спали, изгна га, запретив да се никако не исповеда нити помиње троклето име. И сасвим искорени ту проклету веру, да се и не помиње никако у држави његовој, него да се слави јединобитна и нераздељива

svetigora / 2014 / март

Лоза Светог Симеона Мироточивог, Хиландар

неће остати богатство, нити ће сићи слава, јер када смрт дође, све ово ће уништити“. Зато се узалуд метемо: „кратак је пут којим течемо, живот наш је дим, пара, земља и прах; за мало се јавља, а убрзо нестаје“. Зато је све ваистину сујета. Јер: „овај живот је сенка и сан, јер сваки земаљски мете се ни за што, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада ћемо се у гроб уселити, где су заједно цареви и убоги“ Зато, чеда моја љубљена, пустите ме Брзо да идем видети утехе Израиљеве“. Након двије године монашког живота у својој дивној задужбини манастиру Студеници, старац Симеон одлази на Свету Гору, 8. октобра 1197. године, „да као пастир добри потражи љубљено и заблудело јагње своје“. То јагње своје и јагње Господње, старац среће у светогорском манастиру Ватопеду. (Осам вјекова од тог сусрета прославио је манастир Ватопед, у новембру 1997. године. Имао сам срећу да присуствујем том чудесном догађају. Свеноћном службом Божијом началствовао је наш митрополит Амфилохије. Дивни светогорски старци неземаљски су појали цијеле ноћи. Слави се у византијској царској лаври сушто српско Сретење. Млади монах Сава и стари монах Симеон стоје испред манастирске капије, загрљени. Потом, невидљиви, у служби Божијој учествују). О том оцу и сину митрополит Амфилохије каже да је „јединствен случај у свим европским народима да се духовна и историјска судбина једног народа утемељи на двије личности, два Светитеља – на оцу и сину“. И доиста није упамтила свеколика људска историја такво „светодуховско сагласје Светога сина и Светога оца – оца који тјелесно рађа сина и сина који духовно рађа оца – утемељује Богом благословено сагласје цркве и државе“. Старац Симеон у Ватопеду остаје кратко, јер хиташе у пустињу, да подигне свети манастир Хиландар. У „Хиландарском типику“ Свети Сава сведочи: „и узе мене грешнога из

март / 2014 / svetigora

трептаху све земље, тај је изгледао као један од туђинаца, убог, расом обавијен, где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањају, а он скрушено моли проштења и благослова“. Чудесно је сведочанство Савино о часу уснућа у Господу блаженог старца Симеона. Старац прослови: „Хвалите Бога међу светима Његовим, хвалите Га и на тврђи силе Његове!“ А ја му рекох: Кога виде те говориш? А он погледавши ме, рече ми: „Хвалите Га и на силама Његовим, хвалите и по премногој владавини Његовој!“ А ја, пав на лице његово, плаках горко за дуго часова, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа“. Тако се Симеон срео с Богом. Свети Симеон упокојењем и погребењем у Хиландару, није завршио све земаљске послове. Његове мошти ће, 8 година потом, кренути у Србију. Пренијеће их Свети Сава, да мири Немањине синове, а своју завађену браћу Стефана и Вукана. Друго полагање Симеонових часних моштију биће извршено у Студеници, гдје и данас почивају. Свети Сава у „Житију Светога Симеона Немање“ не помиње како је хиландарска братија примила одлуку да се мошти Светог Симеона пренесу у Србију. У Хиландару сам чуо, од једног монаха, предање о томе шта се збивало. Хиландарци су неутјешно ридали над гробом Светог Симеона, док им се старац свима не јави у сну. Тјешио их је скорим изницањем лозе, која је он, и која ће живјети с њима, до краја свијета. Ено чудотворне лозе Симеонове, и данас, како пружа двије прастаре руке, к небу. Још увијек рађа, помажући и бездјетнима да добију потомке. Чудом Божијим, Свети Симеон, као родоначелник Светородне лозе Немањића, ево, у подгоричком Храму Христовог Васкрсења, наставља да живи и кроз изданак чудотворне хиландарске лозе, која је никла из његовог живоносног гроба. Подгорички Саборни храм, тај украс Васељене, примио је у своје окриље свети виноград, који је

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Ватопеда, и настанивши се на овом месту и оставши неко мало време са мном, а велики и натприродни подвиг прешавши, 8 месеци у томе, пређе у вечно блаженство“. О животу старца Симеона, у Хиландару, најбоље свједочи прича, коју сам чуо од монаха, у Хиландару. Бивши велики жупан Немања, а потоњи старац Симеон, живећи у Хиландару, са сином, негдашњим Растком, потоњим оцем Савом, добио је послушање да чува говеда. Вријеме за ручак објављује се звоном. Али, игуман рече Симеону да кад чује звоно не долази у манастирску трпезарију, већ да узме мало хљеба и маслина, у смотуљак, и обједује, гдје се затекне. Старац Симеон оде за говедима. Гледао га је с хиландарског пирга, одакле се види сва околина, син Сава. Уто се огласи звоно. Сава посматраше Симеона како одмота свој ручак, платно положи на земљу, на њега постави скромни објед, прекрсти се, очита молитву и сједе. Сава с високог пирга му довикну: „Шта то радиш старче Симеоне? Зашто постављаш платно испод хране? Ако ти је жао двора ниси у Хиландар ни требао долазити!“ Старац, кад чу Савин глас, устаде. Окрете се према мјесту одакле је прекор допирао. Ћутке клече. Извуче платно испод хљеба и поче да једе. Сава, да не би заплакао, затвори очи. Тако је прекорио Симеона, који бројаше потоње дане земаљске, а коме у „Служби Светом Симеону“ поје: Царство земаљско оставивши, крст свој на раме узевши свега си себе предао Богу и у Свету Гору отиде Светога Духа поставши причесник; зато и чудотворац јавио си се, миро истаче гробница моштију твојих, богоносни Симеоне, моли Христа Бога да грехова проштење подари штоватељима твојим! Ако Сава тада, на пиргу, није заплакао, јесте не много затим, опраштајући се од Симеона. Земаљско растајање Симеона и Саве, блиставе су странице српске књижевности. Старац на „исходу у покој“ иште од свога чеда да му донесе Пресвету Богородицу, којој се заветовао да ће „пред њом испустити дух свој“; да га положи на расу која је за погреб; да га спреми као што ће у гробу лежати; да простре рогозину на земљу, и метне му камен под главу. Тако чека посјету Господа. Испунивши све, Сава биљежи: „Јер ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога

пресадио наш богонадахнути митрополит Амфилохије. ва након његовог рођења, у Рибници (данашњој ПодгоИ то је једно од великих чуда Светог Симеона Ми- рици), са захвалношћу и љубављу изговарају ријечи Тероточивог. одосијеве: Славећи Светога Саву, тај Симеонов „изданак бого- „Јутро боголепно изасјавши људима својим, таму дубоку јереси одагнав, оче, сађени“, као да је и на ову лозу мислио Теодосије Хиландарац. У „Заједничком канону Светоме Симеону и Свеи душе њихове просветлио јеси вером, стога Црква твоја светлозарна томе Сави“ вели: „Лозу вере засадио јеси“. А у Немањином родном граду, богоборци се труде мошти твоје имајући, поје данас да из коријена ишчупају његову Свету лозу! Но узалуд! светлозарни спомен твој, Симеоне, Потомци Светог Симеона Мироточивог, девет вјекоХриста величајући“.

ВИСОКИ ДЕЧАНИ

svetigora / 2014 / март

Ако постоји земна твар од сјаја лакша онда је то овај кам од кога Стефан сјемчи храм

Ако има бесмртног оружја што је после боја на небу одложено онда су то гвоздене руке косовских јунака у вјенчани прстен Богородице прековане Ако је иједна царска војска под љепши кров отаборила од војске Лазареве

и заслужнији мир задобила од оног који влада у темељу храма онда је то војска анђеоска што предвођена својим и нашим небеским Царем коначи у Дечанима Чујем их како пјевају Зар нису то исте чете чији бојеви су свети или ће тек да се посвете Будимир Дубак

j ub i lej

мр ИВАНА Кнежевић

Свети венац

очинства и усиновљења И

Родоначелник Немањића Велики жупан Стефан Немања, родоначелник је потоње српске краљевске династије назване по њему „немањићком“. По сведочанству хроничара, родио се 1113. године у Рибници, близу

март / 2014 / svetigora

нити“ или „венцоносац“. Одговор на питање о пореклу Немањиног титуларног имена Стефан и венца налази се у његовом сусрету са царем Манојлом кога је описао Стефан Првовенчани: „И, задивив се мудрости овога јуноше, одликова га царским достојанством и различитим даровима. И одвојив му од своје земље, даде му (Немањи) звану Дубочицу, говорећи: Теби буди и потомству твојему по теби у векове, ни с ким у заједници, ни са мном, ни са сродницима мојим по мени“. Нажалост, нигде немамо сачуван његов портрет као великог жупана у младости или зрелим годинама, већ само као старца, осамдесетогодишњег монаха. У прилог титули севастократора је једини Немањин портрет са владарском инсигнијом који се налази у јужној капели Радослављеве припрате у Студеници за који се сматра да је сликан 1233–1234. године. Немања је приказан као монах Свети Симеон у позним годинама са стематогирионом на глави какав су носили византијски царски зетови. Венац на светитељевој глави се данас тешко види јер је избледео, али су се недавно појавиле две реконструкције. И босански бан Твртко такође је „крунисан сугубим“, тј. двоструким венцем (круном) за краља „Србљем и Босни и Поморју и Западним странама“, како се најчешће и потписивао од тада на повељама. Осим краљевске титуле, Твртко је узео и српско владарско име Стефан, а даље га користе сви владари из династије Котроманић. Према српској историографији, Твртко је узео име Стефан када је крунисан у Милешеви као потомак династије Немањића преко мајчине линије. Историјска тумачења наводе да преузимање имена Стефан недвојбено значи припадност династији Немањића и српском идентитету, односно византијском културном царству.

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

ме Стефан потиче од грчке речи стефанос што значи „венац“ и „круна”. Стефан је почасно име владара Србије у средњем веку (1166–1371), усвојено од стране династије Немањића. У Византији је Св. Стефан био симбол царства, а традиција имена Стефан у српском краљевском родослову почиње од Стефана Немање и наставља се до последњег владара светородне династије. Свети Стефан био је светац заштитник српске државе и владајуће династије, приказан је на краљевским печатима раних Немањића и на њиховим основним кованицама. Име Стефан у Србији је одувек имало одређено државно-симболичко значење и код наших средњевековних владара оно је више титула него име. Византијски деспоти и севастократори у XII и XIII веку нису носили круне, него златне венце без сија, ниске бисера и драгог камења, који су се конусно сужавали ка горњој страни. Ови венци називани су стефанос (венац), а касније су добили прецизније име – стематогирион (крунски венац). У зависности од ранга носиоца, стематогириони су имали четири или једну златну плочицу са драгим камењем – камару (грч. свод). Пре 1204. године стематогирионе са четири камаре – спреда, позади и са страна – носили су деспоти, а севастократори са једном камаром и то спреда. У обновљеној Византији деспоти царски синови су носили стематогирионе са четири камаре, остали деспоти са само једном, и то спреда, а севастократори обичан венац без камара. Уз венце, деспоти, севастократори и кесари су као знак достојанства носили и богато украшена одела са двоглавим орловима у круговима. Пре Стефана Немање (велики жупан 1166–1190) Србијом су владали Урош I (велики жупан око 1130–1145) и Урош II (велики жупан 1146–1155), као и њихова браћа. Име Урош, на грчком значи чувар, бранитељ, стражар, вођа и било је познато у Србији и раније, али се као титуларно име појављује прво код великих жупана Уроша I и II. Немања је после неколико ратова са старијом браћом (1155–1166) постао велики жупан и уместо старог титуларног имена Урош узео ново титуларно име Стефан које је остало до краја династије. Први је почео да носи крунски венац што указује на то да је уз „царски чин“ добио и „венац“ поставши „венцоиме-

svetigora / 2014 / март

Пренос моштију Светог Симеона Мироточивог, фреска из манастира Сопоћани

данашње Подгорице. Најпре је крштен у римокатоличкој цркви у месту свог рођења, али је касније, по повратку његовог оца у Рашку, поново крштен у православном храму Светих апостола Петра и Павла у Расу. Његов отац звао се Завида и био је један од провинцијских српских принчева са седиштем у Дукљи, садашњој Подгорици у Црној Гори. Завидино име сачувано је у историји само кроз углед његовог сина Немање и није нам познат Завидин родослов, нити његова веза са великим српским принчевима Десом, Урошем, Вуканом и Бодином. После Завидине смрти Немања је очевим тестаментом наследио најисточнију четврт српске кнежевине, од Раса до Ниша, док су његова браћа Тихомир, Мирослав и Страцимир наследила остала три дела. Сви су били незадовољни својим наследством сматрајући да су добили сувише мале територије и желели су да се прошире на уштрб другога брата. Немања је 1166. године постао велики жупан преузевши власт од брата Тихомира и знатно је проширио територију своје државе из планинских предела Раса у две велике долине – моравску и косовско-метохијску. Организацију народног живота засновао је на теме-

љима државности Византије одакле су дошли првоучитељи српски Ћирило и Методије и на чијој је традицији и васпитаван. Његов племенити живот испунио је скоро цео један век (1113–1199), а провео га је у непрестаној бризи због поцепаности српских територија, борећи се за јединство свога народа и за његову државу. Име Немања је библијско, али оно никада пре није употребљавано међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледнијим – принчевима, жупанима и војводама, о чему сведоче историјски извори. Сви они су обично имали стара национална имена словенског порекла са лепим и јасним етимолошким значењем, као Мутимир, Властимир, Часлав, Војислав, Бодин, Драгомир, Завида, Тихомир. Име Немања долази као прекретница и симбол је читаве његове напорне владавине ујединитеља нације и градитеља националне државе. Попут његовог библијског имењака Немије, који је по дозволи персијског цара Артаксеркса обнављао разорене зидове Јерусалима, наредивши мајсторима да ради одбране од непријатеља који су их стално узнемиравали „једном руком раде, а у другој да држе мач“ (Немија, 4,17-18), тако је и Стефан Немања током целе своје владавине морао свој народ и државу истовремено да гради и да брани. Немања је био велики ратник и војсковођа. Између својих војевања зи-

дао је цркве. Најлепша и краљица међу његовим задужбинама је Студеница. Ту су још Ђурђеви ступови на реци Лим, Св. архангел Михаил у Скопљу, Св. Пантелејмон у Нишу, Пресвета Богородица и Св. Никола у Косаници. Подигавши велике светиње по Србији Стефан Немања се оправдано назива оцем задужбинарства и градитељства.

март / 2014 / svetigora

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Отац отачаства У неким описима је сачувано да је Стефан Немања био врло висок, наочит човек и да је својом појавом изазивао дивљење. За Србе средњег века, уопште, важило је да су били високи, стасити, крупни, најчешће светле косе и светлих очију. Немања је остављао снажан утисак на своје савременике, о чему сведочи први сусрет са византијским царем Манојлом у Нишу који је био „изненађен мудрошћу младог човека“. Двојица оновремених угледних историчара описивала су Немању као заточеника у Цариграду. Један од њих, Евстатије, хвали Манојлову храброст јер је „успео да покори овај велики народ (Србе) и њиховог прослављеног вођу (Немању)“, рекавши: „Ја сам посматрао Немању са дивљењем; он је растом већи него што му је природа даривала, врло висок и леп човек.“ И други историчар, Манас, описује Немању као силног човека: „варварин, широких рамена и лепог изгледа човек, он је украсио царев тријумф, мада дочекан од житеља Цариграда са поругама“. Ови описи истоветни су Немањиним приказима на фрескама по манастирима Србије, Свете Горе и Бугарске, на којима је представљен као човек класичних црта лица, достојанства и снаге. Стефан Немање је био истински обновитељ српског отачаства и период његове владавине доводи се у везу са старозаветним начином владања и управљања. Ноје, Аврам, Јаков, Јосиф, Мојсије и друге старозаветне личности и њихова улога у народу биле су за српски народ оваплоћене у Немањи. „Стога по многој и неизмерној својој милости човекољубља, дарованим нашим прадедовима и дедовима да владају овом Српском земљом, као Бог све управљајући људима на боље, не хотећи човечије погибли и постави господина ми оца као великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању. И обнови своју дедовину и већма утврди Божјом помоћу и својом мудрошћу, даном му од Бога. И

подиже своју пропалу дедовину и прибави од морске земље Зету са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од грчке земље Лаб са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу, Белицу, и Божјом помоћи својим трудом то све прибави. И поспешењем примила је владавина његова мир и тишину одасвуд“ (из Хиландарске повеље Стефана Првовенчаног). Доментијан је написао Житије Светог Саве и Житије Светог Симеона. Пун наслов првог житија, написаног 1243. а вероватније 1254. године у Кареји, по изричитој жељи краља Уроша, гласи: Живот и подвизи преподобнога оца нашега и богоноснога наставника све српске земље и поморске, архиепископа Саве. Друго житије завршио је 1264. године, такође по краљевој жељи, пуног имена: Живот и подвизи преподобнога и светога међу светима оца нашега Симеона, бившега Немање првога, обновитеља српског отачаства, новога мироточца и великог чудотворца. Немања и његова супруга Ана били су хришћани који су поштовали Нови Завет и били служитељи Новом закону, како пише Доментијан на једном месту. Самим Савиним рођењем су освећени и због тога пред Богом узвишени и названи нови Израиљци које је Бог благословио Јаковљевим благословом, и њих и њихово потомство. Десетак година касније, на почетку Житија Светог Симеона, Доментијан ће нешто другачије образложити појам новог Израиља, рекавши да ће на Немањи почивати Христова благодат и да ће благочестиви бити они који ће се од њега родити и да ће се јавити као нови Израиљ. У поновљеном контексту то би значило да се као нови Израиљ не појављују више само Савини родитељи њиме освећени, већ и сви Немањини потомци, али и Немањина духовна чеда. У то можемо бити сигурни пошто се назив првог Израиља везивао најпре за Јакова, а потом и за све његове потомке, тако да се и појам новог или другог Израиља везивао непосредно за Немању, а преко њега за све његове потомке и саплеменике. У Доменти-

svetigora / 2014 / март

јановом Житију, у опису подизања ма„Благоверни и благочестиви и Богом настира Хиландара, стоји како је мо- изабрани и Богом подигнути и самодрнаху Сави дошао неки богобојажљив жавни господар Стефан, великославни муж и саопштио му богомисаони са- и великородни и превелики жупан Невет следећим речима: „Бог посла тебе мања“, како пише Доментијан, на Благоу Свету Гору, не да се спасеш само ти вести 1196. године се одрекао престола и твој родитељ, већ да у Светој Гори у корист свог средњег сина Стефана и подигнеш манастир да буде истини- замонашио се у истој цркви где је други то прибежиште твоме отачаству. Сви пут крштен. Убрзо након постризавања у који дођу из Савиног отачаства у тај монашке ризе отац, сада већ монах Симеон, манастир биће спасени“. придружио се у аскетском подвигу на Светој На Стефана Немању гледало се Гори свом најмлађем сину Растку који је још од као на зачало, непосредног оснивача ране младости пошао путем монашког подвига и заштитника династије Немањића и и постао највеће име међу православним Србима српске државе – оца отачаства. И сам – Свети Сава. Њиховим доласком на Атос почиње Доментијан државу Немањића често ново доба у историји српског народа, Српске Црназива отачаством Светога Симе- кве и српске књижевности. То ће донети Цркви она. Он то чини у намери да је сачу- аутокефалност, држави култ ва неповређеном и нагласи да је као светородне династије Неотачаство једног светитеља нико од мањића, а књижевности смртника не би могао уништити нити аутентичност у односу на разорити. Исто тако државу Немањи- византијске узоре. ћа у Житију Светог Симеона помиње и Стефан Првовенчани, где Стефан Усиновљење у Господу Немања стоји готово раме уз раме Усиновљењем у смирењу, отац Сиуз „византијске ћесаре и угарске кра- меон свога сина по телу зове сад оцем љеве“. Велики жупан Стефан Немања по духу. Усиновљење у Господу најучинио је православље државном ве- снажнији је израз очинства који наларом и оштро се борио за очување пра- зимо у одлуци највећег међу њима се ве вере међу народом и жестоко про- закалуђери и пође у Свету Гору. Српгањао богумилску јерес која се тада ски народ однегован у синовском одширила по Србији. Отац и син уте- носу према Стефану Немањи остао мељили су српску државност, а тиме је да тугује и жали за својим оцем, а и њено историјско присуство међу Свети Сава ће у Житију Светог Сивеликим народима. Однос Стефана меона описати велике вапаје и сузе Немање према сину и целоме срп- народне. Узалуд је отац Симеон теском роду најпримереније би било шио децу своју да престану са риназвати – очинством. И све што је дањем и сузама јер се све збива по Свети Симеон чинио и радио, могло вољи Божјој, говорећи да им остаби се обухватити најисцрпнијом реч- вља два своја сина као корен благ ју – очинство. Пут Стефана Немање од који је изашао из утробе његове, и великог жупана до светогорског калу- творећи поуке попут оних у Пређера Симеона такође је пут очинства. мудростима Соломоновим: „СиноСвоје очинство родоначелник српске ви, мојих закона не забивајте (забодржаве доказао је и показао не само рављајте), глаголе пак моје да бљуде учврстивши границе своје земље, већ ваше срце, јер тако дугота житија и и односом према другим савладари- лета жизни и мира приложиће се вама. ма. Будући хришћанин, не само у на- Милостиња и вера да не остављају вас, ционалним оквирима, Стефан Нема- привежите их у својој вији и напишите на ња је слао богате поклоне храмовима скрижали срца ваших, и обрешћете благован његове државе: Пресвете Богоро- дат... И уповајте свим срцем на Бога, а о сводице Евергетске у Цариграду, Св. Ди- јим премудростима не величајте се. митрија у Солуну, Св. Петра и Павла у Не будите мудри за себе. Бојте Риму, Св. Николе у Барију, Св. Јована се Господа и уклоните се од на Јордану, Св. Теодосија у Палестини, свакога зла!“ Св. Гроба Господњег и многим другиОчинске и јеванђелма. Милосрдност моћног ратника и ске речи Свети Симеон човека Божијег, његова дарежљивост упућивао је и својој влапрема сиротињи била је добро позна- стели, позивајући их на та како међу Србима, тако и на Истоку достојанство и војводи на Западу. ство, обраћао се своме

Свети Симеон Мироточиви, рељеф са фасаде Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

отац подигли манастир „на службу Богу и Пречистој Његовој Матери и на приношење (молитава) за државу великога ти царства, и на прибежиште отачаства“, након чега је Хиландар уздигнут на ранг царског манастира с правом да самостално бира и поставља свога игумана. Нема од тада дана да се у Хиландару није служила Литургија. „Једино овдје се на мом језику моли без застанка и осам вијекова пости без престанка!“ (Матија Бећковић).

март / 2014 / svetigora

Исплетен венац Највећи печат очинства носе управо последњи земаљски дани Светог Симеона и последњи разговор оца и сина, када онај кога су се сви бојали и треперили пред њим од силине његове, положен на рогозини, камен му под главом, лежи као ништ, расом обавијен, и свима се клања и понижава и проси од свих опроштај и благослов, а свом чеду се обраћа увек једнако: „Чедо моје слатко... чедо моје љубљено... сине мој“. Велики жупан Стефан Немања, доцније канонизован као Свети Симеон Мироточиви, упокојио се 1199. године у својој светогорској задужбини манастиру Хиландар, одакле су његове свете и нетљене мошти пренете у Студеницу и тиме се отворило васељенско прослављање очинства Светога Симеона, како пише протојереј–ставрофор др Драгомир Сандо. У Студеничком типику уместо предговора и увода, наследници Светога Саве, мудро су и промишљено у типик ставили управо Житије Светога Симеона као опипљив и реалан образац живота монаха. Житије Светог Симеона од Светог Саве прво је житије у историји српске књижевности, значајно по форми, али много значајније по својој садржини. Тиме је житије као традиционални жанр византијске реторике ушло у српску књижевност, али и као сведочанство о животном подвигу једног горостаса међу владарима, смиреноумника међу монашком братијом и оца животописца. Заувек је српској пастви остављено да чује речи које је на одру изговорио први српски велики духовни и световни пастир: „Чувај, сине, закон оца твојега, не одбацуј поуке матере своје. Јер је блажен муж који послуша мене и човек који законе моје сачува. Не помешај се са безумним, тражи премудрости, да поживиш. Исправи знања

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

окружењу, својим војницима и свему сабору народном: „Мир вам буди, властели моји и бољари! Мир буди и јунима што вас васпитах од родства матера ваших! Мир вам буди свима, стадо Христово словесно, које Богом би предано мени, и упасав вас неповредиме сохраних (сачувах), као пастир добри душу полажући за вас! Тим вас молим, чеда моја љубима, богати и убози, стари и јуни, држите наказање моје, оца вашега! Бога се бојте, цара штујте, цркве просвећујте да и оне просвећују вас, епископе послушајте, јереје у части имајте, милостиње не заборављајте. И благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и причешће Светога Духа буди са свима вама!“ Дошавши на Атос Свети Симеон постао је и отац калуђерима, оличење и огледало на које се сви могу угледати. Спрам туге народне због одласка оца народа на Атос, радост Светогораца је била велика када им је скромни старац дошао. Но, потоња је била радост и једних и других над његовим светим и нетљеним моштима. Сви светогорски црнорисци долазили су да га виде и узму благослов од њега, силног земаљског владара који је постао смерни отац и духовник. „Јер уистину, сви живећи у окресним странама, дивљаху се њему зрећи на њему неизречена Божја схођења, и прихођаху к њему на благословљење. И ту Свете Горе преосвећени, и богобојажљиви, и христољубиви чрнорисци и вас освећени црквени причат неразлучан од њега беше, дивећи се толику смирењу и образу кротости и поношењу наставника и последатеља светих евангелских учења.“ Свети Сава и Свети Симеон неуморно су радили на учвршћивању православља у свом отачаству с једним циљем – да предају и приведу Господу чеда свога отачаства. Мисионарском делатношћу припремали су своје саплеменике да се науче побожности и добрим законима не би ли народ обновљен Духом Светим процвао разним цветовима, добром вером и чистотом богољубља и у побожности својој постао савршен народ. Брига о подизању манастира уједно је брига за све српске монахе, а самим тим и за цело отачаство. Доментијан је доследан до краја и редовно истиче како је Хиландар подигнут да буде прибежиште српском отачаству јер је требао да послужи на добробит отачаства, државе и свег народа. Приликом посете Светога Саве византијском цару Алексију III Комнину обавестио га је да су он и његов

svetigora / 2014 / март

Свети Саво

Збор зборила господа ришћанска Код бијеле цркве Грачанице: „Боже мили, чуда великога! Куд се ђеде цар-Немање благо, Седам кула гроша и дуката?“ Ту се деси Немањићу Саво, Па говори господи ришћанској: „Ој Бога вам, господо ришћанска! Не говор’те о мом родитељу, Не говор’те, не гријеш’те душе: Није бабо расковао благо На наџаке ни на буздоване, Ни на сабље ни на бојна копља, Ни добријем коњма на ратове; Већ је бабо потрошио благо На три славна српска манастира: Једну бабо саградио цркву: Б’јел Вилиндар насред горе свете, Красну славну себе задужбину, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да се њему поје летурђија Оног св’јета, као и овога; Другу бабо саградио цркву: Студеницу на Влаху Староме Красну славну мајци задужбину, Својој мајци царици Јелени, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да с’ и њојзи поје летурђија Оног свјета, као и овога; Трећу бабо саградио цркву: Миљешевку на Херцеговини, Красну славну Сави задужбину, Вјечну кућу на ономе св’јету, Да с и њему поје летурђија Оног свјета, као и овога.“ У глас викну господа ришћанска: „Просто да си, Немањићу Саво! Проста душа твојих родитеља! Проста душа, а честито т’јело! Што носили, свијетло вам било! Што родили, све вам свето било!“ И што рече господа ришћанска На састанку код бијеле цркве, Штогођ рекли, код Бога се стекло.

на разум, јер онај који кори зле, навући ће се на мржњу, а онај који изобличава нечастивога, порећи ће себе. Не изобличавај зле, да те не омрзну. Изобличуј премудрога и заволеће те... Почетак је премудрости страх Господњи, а и знање светих ствари је разум, а разумевати закон помисао је блага. Јер оваквим владањем много ћете поживети и придодаће ти се године животу“. Службе Светом Симеону и Светом Сави, као и житија ових Светих Немањића темељи су српске књижевности наредних векова. Главни тематски ток српске литературе средњег века биће управо отачаствени, везан за духовну и историјску традицију Срба преко светородне лозе Немањића, као и житија српских подвижника, пустињака и мученика. Доментијан у својим делима често помиње Светога Саву и Светога Симеона као учитеље и просветитеље отачаства, тиме су у први план истакнута патриотска осећања српског светитеља, као и делатност која је према тадашњим мерилима била најважнија за српски народ, за отачаство, односно за државу. Спрам данашњих прилика у којима живимо вреди се запитати чиме је тада српски род стекао и заслужио таквог господара и оца отачастава који је усавршавајући себе у Господу уздизао и сав свој род? И обрнуто, уздижући род свој уздизао себе у Господу. Бити отац отачаства највеће је могуће достојанство и почаст која се може неком доделити, нарочито у државно-правном смислу. Изузетне заслуге Стефана Немање за обнову државе и учвршћење православља дале су за право Доментијану да Светога Симеона назове савршеним оцем отачаства, а ово високо достојанство, по речима проф. др Милоша Благојевића, животописац придружује имену Светога Симеона пошто су његове мошти пренете из Хиландара у Студеницу. Архиепископа Саву, будући да је био најзаслужнији за оснивање и деловање аутокефалне Српске Цркве чији је и родоначелник, заслужан за ширење светлости вере, за просветљење људског ума благоверјем и отклањање таме безверја, Доментијан назива – господином и оцем отаца свега отачаства његова. „У тропару (први тропар шесте песме првог канона, 22. децембар) стоји да ‘усиновљени благодаћу Светога Духа у Тајни крштења и у другим Тајнама, и свеукупним благодатним живљењем и добрим делима‘, дакле, усиновљени благодаћу ми се усиновљујемо у Христу. По целокупном светоотачком учењу, а нарочито по учењу Светога Серафима Саровског, добра дела се савршавају уз помоћ благодати Божије и представљају пут којим се она настањује у човеку, јер ‘ако будете реч моју држали, доћи ћемо и у вама се настанити‘ (уп. Јн. 14, 23). Благодат нас сједињује с Христом и обликује душу по образу Христовом“ (митрополит Венијамин Федченков). Сличне топле очинске речи препознајемо и код Св. апостола Павла који каже: „Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама!“ (Гал. 4,19). Хришћанска црква сматрала је апостола Павла учитељем целе васељене, а учитеље таквог усмерења по Павловим речима постављао је Дух Свети. Српски народ ће уједно постати и нов народ тек пошто буде обновљен Светим Духом, те ће се тада моћи назвати други нови Израиљ, односно други и нови изабрани народ. Очинство се увек доводило у везу са синовством. Тај небески однос чије Очинство додирујемо посредством Сина, а као најидеалнији и најлепши пример земаљског односа у том саучествовању видимо код дивних мужева и светитеља Симеона и Саве. У веома тешким околностима за српску државу и Цркву Свети Сава се молитвено обраћао за помоћ Богу, Богородици и Светоме Симеону. Тиме се круг отачаства и усиновљења затвара и увек наново открива у Богу. Светородна лоза Немањића прекрасни је венац сачињен од светости, благородства и самопожртвовања које је народ српски дао. Многи су као мученици проживели свој земни век и као мученици скончали примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља у чију су славу верно послужили.

b e sj eda

академик ДИМИТРИЈЕ Стефановић

Без пута иде, пут се за њим рађа К

Најкраће о биографским подацима Свети Сава, Растко Немањић, рођен око 1174. у дежевачком крају на планини Голији, преминуо је 1236. у Трнову у Бугарској, при повратку са ходочашћа у Јерусалим. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног. Још као Растко побегао је на Свету гору и замонашио се и добио монашко име Сава. Касније је са својим оцем Стефаном Немањом – који се у међувремену такође замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори. Било је то 1198. године. Браћа Стефан и Вукан, после вишегодишњег међусобног сукоба – борбе за власт – замолили су Саву да пренесе очеве мошти у Србију. Сава је кренуо назад у Србију. Почетком 1207. Симеон је сахрањен у Студеници, а Сава је постављен за игумана Студенице. Увео је српскословенске уместо грчких натписа на фрескама и одредио једну келију за болесне монахе. У то време Српска црква није била самостална, већ је била подређена Охридској архиепископији и имала је само три епископије (Рас, Липљан и Призрен) у којима су владике били Грци. Сава одлази у Никеју (јер су Цариград тада др-

жали Латини) код васељенског патријарха и византијског цара, тражећи аутокефалност – самосталност за Српску цркву. Године 1219. рашка епископија постаје архиепископија, а Сава је као први српски архиепископ поставио темеље данашње Српске православне цркве. По повратку у Рашку оснива осам нових епископија (зетску, хвостанску, хумску, топличку, будимљанску, дабарску, моравичку), међу којима и жичку, која постаје седиште нове српске архиепископије. 1221. године је одржан општи државно-црквени сабор у манастиру Жичи. На сабору је Сава крунисао свог брата Стефана Немањића за краља, који постаје Стефан Првовенчани, а Србија постаје краљевина. Сава је пред овим сабором одржао Жичку беседу о правој вери, у којој поучава краља, властелу и новоизабране епископе основним догмама православне вере, тврдећи да су без ње добра дела узалудна. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете Земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову, где је био сахрањен. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак Владислав. Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан паша однео је Савине мошти у Београд и спалио их на брду Врачар 1594. Недалеко од места за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. Пре спаљивања моштију, спасена је лева шака Светог Саве и данас се налази у манастиру Милешеви. О светосавској химни и прославама Светог Саве Посебну улогу у општем прихватању Светог Саве имао je фрушкогорски манастир Кувеждин који је, по преда-

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

ада смо код јубилеја, дозволите ми да пре бесједе споменем значајне историјске датуме који нам предстоје ове године. Свима је позната прошлогодишња прослава 1700 година од доношења Константиновог едикта. Ова година је богата подсећањима – 900-годишњица рођења Стефана Немање, 700 година Краљеве (Милутинове) цркве у манастиру Студеници, 700 година Јелене Анжујске (манастир Градац), 250 година Вука Караџића, 200-годишњи јубилеј Јосифа Панчића, 100 година од смрти Стевана Мокрањца, 100 година од смрти Даворина Јенка, а да не спомињем предстојеће обележавање стогодишњице од почетка Првог светског рата. Поред уобичајеног биографског осврта о Светом Сави, додаћемо неколико података о настанку свима нам познате химне Светом Сави, затим о недовољно познатим почецима прослава Светог Саве почетком 19. века. Осврнућемо се на делове текстова из службе Доментијана и Теодосија Хиландараца посвећене Светом Сави и на неколико цитата из пера наших песника и историчара. На крају ћемо покушати да одговоримо на питање шта нам ваља чинити следећи светли пример Светог Саве.

svetigora / 2014 / март

њу, подигао деспот Стефан Штиљановић, чије се мошти изливеном 1810. године налазио његов лик, као и предналазе у Саборној цркви у Београду. Манастир Куве- става кошнице с пчелама коју ће доцније као свој печат ждин је био посвећен Светом Симеону и Светом Сави и преузети Матица српска. постао је жариште светосавског култа. Опште прихватање као школског заштитника ишло Управо из Кувеждина потиче и запис Светосавске је поступно. Матица српска од оснивања 1826. године химне, вероватно најстарији познати из 1832. године, до данас обележава Светог Саву као заштитника, али и који је прота Стева Димитријевић нашао у архиви мана- као имендан већ споменутог добротвора Матице Саве стира Хиландара, под насловом „Пјесн Светитељу Сави Текелије. првом архиепископу сербскому“. Указом Попечитељства просвештенија 1840. гоХимна је поступно доживела бројне измене, да би до дине за заштитника свих школа у Србији одређен је наших дана стигла у сасвим другачијем облику. Изгледа, Свети Сава. међутим, да је као нека врста стандарда кад је у питаБило је то време кад је било немогуће одредити где њу Светосавска химна била прихваћена верзија из пера престаје црквена а почиње просветно-школска улога Корнелија Станковића, великог и још увек недовољно прославе Светог Саве. признатог српског композитора, објављена у песмариПоступно, током 19. века иконе и омиљене слике ци Србске народне песме удешене за певање и кла- попут оних Ђорђа Крстића или Уроша Предића, с ливир, у Бечу 1859. године. ком Светог Саве, налазиле су се на зидовима не само Химна Светом Сави какву данас познајемо, једна је свих школа или државних надлештава него и у већини од најомиљенијих црквено-народних песама код нас. домова у Србији, као што је и Светосавска химна постала саставни део у животу наших људи у земљи и у дијаспори од раних, школских, дана до дубоке старости. O прославама Савин књижевни рад је веома обиман. ЊегоЈедна од најранијих прослава Светог Саве, забележена је у Араду 1806. године, под утицајем тамошњег ва најзначајнија дела су Житије – спомен на покојног велепоседника, једног од највећих добротвора српског оца Стефана Немању (Симеона), Служба Светом Сименарода уопште, водећег покровитеља Матице српске и ону, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик (правилник о животу и раду у манастиру), као оснивача Текелијанума у Пешти, грофа Саве Текелије. Зачетак прославе Светог Саве као школске славе и Законоправило – обиман зборник црквених и гравезује се за Земун, где је 1812. године основан школски ђанских прописа. Пресађивањем – рецепцијом римфонд у чијем је уставу било одређено да се Свети Сава ско-византијског права Србија је постала саставни део има обележавати као заштитник српских школа. европске и хришћанске цивилизације. О вези школства у Срба са Светим Савом сведочи и Oд многих значајних публикација Српска краљевчињеница да се још на звону Велике школе у Београду ска академија, претеча Српске академије наука и умет-

академик Димитрије Стефановић

ности, издала је изванредне студије о Светом Сави. Издвајамо само неколико: више Светосавских зборника у којима су објављени историјски извори и расправе, затим научни зборник са великог Међународног скупа „Историја и предање“ – поводом 800 година од рођења Светог Саве. Песме о Светом Сави заступљене су у музичким рукописима манастира Хиландара, у Русији и Румунији, као и у великом броју нотних издања. Посебно је вредно истаћи да је целокупна служба у част Светог Саве пронађена у једном руском музичком рукопису из 17. века (крјуки –неуме).

Кратки примери из служби: Јавио си се као орган светога Духа равноапостолни проповедатељу. Православија наставниче, сербскаго рода заступниче, отечества твојего и васељене светилниче, први си сједалишче сербскоје украсио. Радуј се церковноје украшеније. Саво преосвјашчене, премудри всеблажени отче, првопастиру и учитељу христоименитих твојих људи, богомудри и богоносни светитељу, архијерејев

Још о појању у службама Приђите да Саву, доброг пастира и учитеља песмама узвеличамо. Појања гласе услиши. Да молбено певамо – појући да молимо. Твојом слободом Саво, не престај молећи за певаче твоје. У збору спасаваних да се ови нађу. Радуј се оче Саво, богомудри! Људе своје духовно си озарио. Стадо Твоје словесно оче Саво, сачувај! Неколико примера од наших песника Војислав Илић (+1944) Ти, с крстом у руци, чак из Хиландара дође својој крвно завађеној браћи. И с љубављу кротком међ ножеве њине, Ти стаде, ко Божје оличење право, и свакоме пружи по гранчицу мира, кротки миротворче, Светитељу Саво. Јован Јовановић Змај То је Сава знао и пример нам дао, срећу нам је хтео, њојзи нас повео. Савино су тело Tурци сагорели, и његов су пепео, на ветар изнели. И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала. Велики српски песник Васко Попа у својој збирци „Усправна Земља“, посвећује осам песама Светом Сави. Наводимо неколико наслова: Савин извор, Живот Светог Саве, Пастирство, Ковачница и Школа Светог Саве, Путовање Светог Саве. Из дубоких мисли издвојили смо само неколико стихова: Гладан и жедан светости напустио је земљу и своје и себе. Најзад легендарни стих: Путује по мрачној земљи штапом – пред собом мрак на четверо сече. Путује без пута и пут се за њим рађа. Живи без година без смрти. Оснивач Хиландарске библиотеке на америчком универзитету Охајо, веома заслужни протојереј Матеја Матејић посветио је низ песама о Светом Сави.

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Колико су мисли и поруке из службе Светом Сави и цитати из пера наших песника и историчара актуелни за нас Слушајући многе беседе о Светом Сави нисам наишао на ослањање на литургијске текстове песама из службе Светом Сави. Уверен сам да су текстови из пера монаха Доментијана и Теодосија, представљали основу из које су израсла сва будућа тумачења улоге и значаја Светог Саве. Ти дивни текстови – првобитно забележени на српскоцрквенословенском језику, садрже надахнуте теолошке, филозофске, педагошке, литерарне мисли, похвале, поруке, прозбене и захвалне молитве. Сва ова духовна ризница изаткана је и у мелодијама православног српског црквеног народног појања. Текстови и мелодије израз су богатства и дубине народне душе које су уобличили даровити појединци. И Корнелије Станковић и неколико других записивача, нарочито протојереј Бранко Цвејић, руком су забележили скоро целокупно тзв. утврђено српско народно црквено појање. Црквено и световно народно појање објављено је у 11 репрезентативних томова целокупних Мокрањчевих дела.

доброто и монахов похвало. Речи Твојих учењем Српска се црква украси. Заштитниче српских школа, најпоштованији српски светитељу.

Овај суштински стих наводи на дубоко размишљање – Молитвом гради мост, пролазност да премости. Из једног запаженог семинарског рада: Симболи у службама Теодосија Хиландарца – наводимо симболе који су заступљени у Служби Светога Саве – светлост (сунце: Од сунца светлији), флора (лоза, маслина, цвет, крин), фауна (овца, јагње, стадо, вук) вода (сузе, извор, кладенац, поток, река, море).

svetigora / 2014 / март

Поруке Остаје да из свега наведеног покушамо да сагледамо поруке: шта нам данас и у будуће ваља чинити како бисмо следећи пример Светог Саве духовно обогатили наш живот. Верујте зло се повлачи пред топлином и ширином људске доброте и резултатима добрих дела. Чинећи добра дела духовно ћемо узрастати. Ово су вековна искуства. Тако ћемо помоћи нашим потомцима и ближњима да наставе пут стазама наших предака. Понесите са овог заједничког сабрања сазнање да смо сви ми свеосвећена чада – део отечества које је просветио и препородио Духом Светим Свети Сава као што стоји у његовом тропару. Још једно трајно сазнање. То су – понављамо – молитвени стихови великог броја песама: обраћамо се Светом Сави да његовим молитва-

ма добијемо велику милост и друго, да се Свети Сава моли за спасење наших душа. „Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да савршен буде човек Божји“. Можда смо у стању да се после ових надахнутих мисли обратимо Светом Сави уз захвалност: ко може да искаже твоја добродјетеља – доброчинства, напојио си срца твојих људи. Завршавамо молитвом Светом Сави: Да будемо и ми чеда Твоја, не само по имену, него и по целом животу свом. Велики украсе међу светитељима, богомудри оче Саво, молимо ти се ми, слуге твоје, и припадајући вапијемо ти: не остави своје деце, оче, но буди свагда са нама као што си обећао, да ти и ми по дужности појемо, да те славимо, да прослављамо величину и силу твоју, и да ти принесемо достојну песму, молимо ти се да се спасу они који славе свету успомену твоју. Најзад део из беседе протојереја–ставрофора др Владимира Вукашиновића: Чувај, сабери, укрепи, оснажи, умудри, освети, покај, усмери, препороди, умири нас који славимо свети спомен Твој. Свети оче Саво, моли Бога о нас. Плач благодарног Саве: Ко сам ја Господе? Изнеможе ми ум, Твојом добротом задивљен, да Те достојно хвалим и певам не могу. Амин, нека тако буде!

На светосавској свечаности уприличеној 25. јануара у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици митрополит Амфилохије је уручио грамате добротвора Саборног храма завичајним удружењима – члановина некадашњег Вијећа народних скупштина Црне Горе.

reporta`a

РАЈО Војиновић

Светосавске прославе у Митрополији црногорско-приморској

Град Светих Симеона и Саве У

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

препуној крипти Саборног храма Хри- архијереје на ту свечаност. И овај храм је свјестовог Васкрсења у Подгорици 26. ја- док да је овај град изњедрио Светог Симеонуара је одржана централна светосавска на Мироточивог, а кроз њега и Светога оца академија у Митрополији црногорско-при- нашега Саву кога ми данас овдје просламорској. Ове године она је била посвећена вљамо“, поручио је Митрополит црнои 900-тој годишњици рођења Светог Симе- горско-приморски. она Мироточивог, 100-тој годишњици Првог Академик Димитрије Стефановић свјетског рата и 100-тој годишњици од упо- је одржао овогодишњу свечану свекојења Стевана Мокрањца. тосавску бесједу (цјеловит текст бесједе Скуп је поздравним словом благосло- можете наћи на стр. 21-24). У умјетничком вио Архиепископ цетињски и Митрополит дијелу програма наступили су хоцрногорско-приморски господин Амфило- рови СПД „Јединство“ из Котора, хије који је казао да ове године Српска Пра- „Свети апостол Марко“ из Подгоривославна Црква обиљежава 900 година од це, „Свети новомученик Станко“ из рођења Светог Симеона Мироточивог. Он је Никшића, „Светосавник“ из Подгонајавио да ће 1. марта бити обављено осве- рице, хор Цетињске богословије, ћење златичко-симеоновске крстионице етно група „Зора“ из Бара, глумац у пиргу Светог Симеона у подгоричком Са- Небојша Миловановић и народни борном храму. гуслар Рајо Војиновић. „Замолио сам и Његову Светост ПатријарСветосавске академије одржаха Иринеја, са Синодом, да нам дође, и друге не су и у Бару, Будви, Котору, Херцег

Новом, Даниловграду, Колашину... Митрополит Амфилохије је Свету литургију на празник Светог Саве служио у цркви посвећеној првом српском архиепископу у Херцег Новом. Масовно присуство вјерника на свим светосавским свечаностима показало је и ове године да је светосавски култ јак у народу и да противници тога култа у Црној Гори раде сизифовски посао.

Избрисали Светога Саву, и то овдје, у Црној Гори. Сваки камен, свако дрво, свака планина, свака вода носи име Светога Саве. Ено на Његушима до наших дана посте пост Светога Саве. Колико их има само на Дурмитору којима је крсна слава Свети Сава. А колико је само мјеста од Савиног кука, до Савиног лука, до Савине воде, до Савиног вира, до Савиних страна, до Савиног манастира и Савиних храмова широм Црне Горе. Нема мјеста које није запечаћено именом Светог Саве. А то значи – Христовим именом, јер

svetigora / 2014 / март

На Савиндан митрополит Амфилохије служио у Херцег Новом Прослава празника Светог Саве у Херцег Новом почела је 27. јануара свечаном празничном литијом са крстом Светог Саве који се чува у ризници манастира Савина. Литија се, предвођена митрополитом Амфилохијем кретала од манастирске цркве до цркве изнад манастира посвећене првом српском архиепископу и просветитељу. Након литије Митрополит је у овој цркви са свештенством и вјерним народом служио Свету архијерејску литургију. У литургијској бесједи након читања владика Амфилохије је казао да је тзв. ЦПЦ из њеног тзв. календара избрисала име Светог Саве. „Мученици. Бог да им врати памет и разум.

Освештавање споменика грофу Сави Владиславићу пред црквом Светога Спаса на Топлој у Херцег Новом

Которска дјеца у част Светом Сави

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Свети Сава је онај који је Христа свједо- зани и дјелови ауторског филма новичио и проповиједао“. нара Перице Ђаковића „Свети Сава”. Након Литургије и причешћа вјерУ умјетничком дијелу програма настуник храм је опходила литија, а онда је пили су глумци Небојша Дугалић, Јасмина СтоМитрополит са свештенством и вјерним јиљковић, Ивана Поповић и Борис Пинговић, народом благосиљао славски колач. По- отац Војислав Билбија који је уз пратњу гитаре том су херцегновска дјеца извела пра- извео „Небесну литургију” Владике Николаја знични светосавски програм. Жичког, хорови „Рождество”, „Свети Сава” и Митрополит Амфилохије је након „Свети Василије Острошки”, Дјечји хор из Веслужбе у цркви Светог Саве, пред цр- лике Хоче у Метохији, дјеца из Скадра, дјеквом Светог Спаса на Топлој освештао ца с вјеронауке при храму Светог архангела споменик грофу Сави Владиславићу, Михаила и гуслар Милија Косовић. који је подигнут у сарадњи МитрополиОбјављена су и имена добитника траје црногорско-приморске, амбасаде Ру- диционалних награда Просветног друске Федерације у Подгорици и Општи- штва „Свети Сава” из Херцег Новог најбоне Херцег Нови. Пред великим бројем љим ученицима и учитељима. Новљана и гостију, споменик је открио амбасадор Руске Федерације у Црној Савиндан у Котору Гори Андреј Нестеренко. О грофу Сави Веома посјећене дјечије светосавске Владиславићу бесједио је у име Матице академије одржане су традиционално Боке Жељко Комненовић. Свечаности је у храмовима Светог Петра Цетињског присуствовала и делегација национал- на Прчању и Светог Николе у которних организација из Русије, као и кон- ском Старом граду. Служили су парох зул Србије у Херцег Новом Марина Јо- прчањски протојереј Немања Кривовићевић и градоначелник Херцег Новог капић и архијерејски намјесник боДејан Мандић са сарадницима. Митро- кокоторски, протојереј–ставрофор полит Амфилохије је потом освештао и Момчило Кривокапић. У музичком просторије новоотвореног Руског кул- дијелу програма наступио је дјечији турног центра „Гроф Сава Владиславић“. хор Српског пјевачког друштва „ЈеУ препуној херцегновској дворани динство“, а уобичајено богато био је „Парк” увече је одржана свечана акаде- осмишљен и рецитаторски дио академија, на почетку које је све присутне по- мије у оквиру којег су, говорећи стихове здравио и благословио митрополит Ам- посвећене Светом Сави, наступили млади филохије. Светосавску бесједу одржао је Прчањани и Которани. За сву дјецу били су др Горан Комар, а на академији су прика- обезбијеђени поклон пакетићи.

svetigora / 2014 / март

Светосавска академија у Колашину

И ове године Которани, православни и риКоторани су се затим, уз Градску музику, упутили на трг исмокатолици, у духу вjековне толеранције и пред катедрале Светог Трифуна, гдје је у 12 сати Градска музика суживота, прославили су заједно Савиндан и поздравила Лоде, односно почетак Трипунданских свечаности. почетак Трипунданских свечаности. Том приликом Градску музику Котора и окупљене на Светосавска академија у Колашину тргу испред которског храма Светог Николе У препуној сали колашинског Дома културе, 25. јануара, одрје поздравио протојереј–ставрофор Момчи- жана је светосавска академија, четрнаеста по реду од када је ова ло Кривокапић: „Желимо истински да се не традиционална културна манифестација 2000. године обновљелажемо међу собом, већ да живимо у слози. на у овоме граду. Времена су таква каква јесу, али нећу о њима Ове године она је била посвећена и 900-тој годишњици рођеговорити, јер не заслужују пред љепотом ових ња Светог Симеона – Стефана Немање. храмова и овог чина који чини Котор оним каМитрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ је у кав је некада био и какав треба да буде. Нека име колашинске локалне управе поздравио Видак Ђукић који је Бог да здравље људима из Градске музике рекао да је Свети Сава најснажнија историјска личност нашег накоји су, и то понављам сваке године, у тренут- рода кроз стољећа. ку када је та нит могла да се прекине и све оде Митрополит Амфилохије је казао да светосавска просвета у другом правцу, обновили овај дивни обичај, није само просвета за решавање практичних животних питања, да се прво дође испред цркве Светог Николе „То је просвета која просвећује покољења. Просвећује и открива и поздрави Савиндан, а онда пред славну ка- људима онај дубљи смисао људскога живота, вјечни смисао чотедралу да се поздрави велики мученик, све- вјекова постојања овдје на земљи. Такав је био Свети Сава, протитељ васељене и свих оних који Христа сла- светитељ који нас учи путу који води у живот вјечни.“ ве – дивни мученик Свети Трифун. Светост је Књижевник и новинар Новица Ђурић је у светосавској бесјеједина која спаја. Господ Исус Христос је рекао: ди казао да је светосавље духовна зрелост нашег народа. Говорећи о онима који у Црној Гори покушавају да избришу ‘Нову вам заповјест дајем, да љубите један другога’. Дакле, то је заповјест која је свима нама светосавско и светосимеоновско наслеђе Ђурић је казао да тазадата. Живјели, на многа љета!“ кви у историји покушавају да промијене и лице: „Мијењају истиГрадска музика је у 11, 30 часова одсвирала ну за лаж, хоће да оно што није прикажу да јесте, а ни то што заофицијелну Мокрањчеву, а затим и „которску писују не да им се. Хоће да буду оно чега нема – њима на част, а химну“ посвећену Светом Сави „О српска мла- прецима и потомцима на бруку. Хоће да смо свакоме по потреби, да невина чеда“. Градску музику поздравио је а себи низашта“. и хор СПД „Јединство”, којем је Савиндан крУ умјетничком дијелу програма наступили су Црквени хор сна слава. На тргу испред храма Светог Николе „Свети Марко“ из Подгорице, КУД „Мијат Машковић“ из Колашибила је и предсједница општине Котор Марија на, дјеца полазници колашинске школе вјеронауке и гуслар СтеЋатовић, као и предсједник СО Котор Никола ван Вујачић. Академији је присуствовао и градоначелник КолаБукилица. шина Дарко Брајушковић са сарадницима.

reporta`a

АЛЕКСАНДАР Вујовић

Прослава Светог Саве у Скадру 2014.

Скадар је намољени град С

помен највећег српског сина, Светог Саве Немањића, свечано је и радосно прослављен и ове године у бијелом Скадру на Бојани. Празновање је отпочело Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Тројице у Враки, коју је у недељу 26. јануара 2014. године служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење протојереја– ставрофора Радомира Никчевића и јерођакона Силуана из манастира Григоријата са Свете Горе. На Литургији је појао хор Светог Саве из цркве Архангела Михаила у Херцег Новом, предвођен диригентом Славицом Секулић, и делегација професора Богословије Светог Петра Цетињског.

Митрополит Амфилохије са дјецом полазницима курса српског језика у Скадру

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Светосавске прославе и академије у Скадру су обновљене благословом митрополита Амфилохија на Савиндан 2009. године, после 75 година, од када је 1934. године светосавске прославе у Албанији укинуо албански краљ Ахмет Зогу.

Поздравивши вјерни народ, након литургијског сабрања и причешћа, древним поздравом „Бог се јави“, митрополит Амфилохије је бесједио о јављању Бога у свијету, о Његовом рождеству и крштењу, и јављању Свете Тројице на ријеци Јордану, на којој се открила Тајна над тајнама, из које се рађају све тајне неба и земље. „Највећи људи у свим народима су они који су се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога, и ми те људе зовемо Светим Божијим људима од апостолских времена, преко Светих мученика, преко Светог Јована Владимира који је духовни покровитељ свеукупне Албаније“, нагласио је Владика, подсјетивши и на друге Свете које је дала ова освештана земља. Настављајући бесједу, Владика Амфилохије је говорио и о Светом Сави рекавши: „Данас прослављамо и великог учитеља рода нашег, Светог Саву, великог Светогорца, подвижника, човјека који је обједињавао Исток и Запад, и био најзначајнија

САВИНДАН У ВРАКИ На Врачару Синан ватраљем ватру џара

svetigora / 2014 / март

Са светосавске приредбе у Скадру

личност у Европи тринаестог вијека. Он који је ишао и посјећивао света мјеста, који се сретао и са турским везиром у Дамаску, остало је записано да је овај када га је видио рекао: ‘Ово је прави, истински човјек Божији’. Једно од његових основних својстава је било да је мирио народ, и учио свој народ да се крштава у име Пресвете Тројице“. На крају бесједе Митрополит је призвао благослов на све сабране, на Архиепископа албанског Анастасија са његовим Свештеним синодом, свештенством и вјерним народом, као и на све остале хришћане који живе у Албанији, и све људе добре воље. Посебно је честитао празник Светог Саве српској дјечици, пожељевши им да се угледају на њега у љубави према Богу и према ближњима. Потом је услиједио и светосавски програм у којем су дјечица, полазници курса српског језика у Скадру, предвођена професором Светозаром Ћираковићем и теологом Александром Вујовићем, извела рецитације посвећене Светом Сави. Након програма Владика је свој дјеци удијелио светосавске пакетиће, а о. Радомир Никчевић свима сабранима и књиге као дар ИИУ Светигора. Светосавска прослава је настављена у оближњој сали поред цркве, гдје је на самом почетку све присутне поздравио предсједник Удружења „Морача – Розафа“ из Скадра г. Павле Брајовић-Јакоја, а бесједу о Светом Сави говорио је књижевник и бивши министар вјера и културе у Влади Црне Горе г. Будимир Дубак. У програму који је водила Гордана Ајковић, учествовали су и рецитатори, пјевачи, као и чланови ансамбла „Обилић“ из Скадра. Потом је услиједио коктел за све сабране. Литургијском сабрању и светосавској академији присуствовали су и Његова Екселенција амбасадор Србије у Тирани г. Мирољуб Зарић са конзулом г. Милутином Митровићем и сарадницима, свештеници Александар и Никола Петани, пароси скадарски из Албанске Православне Цркве, делегација Цетињске богословије, као и вјерни народ из Скадра, Враке и

Бијел пуољ од сажежених Савиних моштију ко Васељенски снијег вије Пахуље не леде но шар свитле претварајућ га у Сунце сјајано Огрија и Враку жишка Светог огњишта сред студи веље што ју је оковала Одакле толики прах што и питати је воде одакле теку цвијет одакле цвета Питати Творца из чега изнова твори Одакле звекет под земљом Своје расуте кости сакупљају ратници с Бардањола и Тарабоша Сами себе носе у наручјима Архипастира расутога да сабрани дочекају Будимир Дубак

околине, из Србије, Црне Горе и Републике буде велики вјерски центар, као што је то био кроз своју вјековну историју. СвештеСрпске. На уприличеном свечаном ручку ми- ник Александар је између осталог рекао: трополиту Амфилохију и свим сабраним, „Велика је срећа што Српска Црква има заблагодарио је г. Симо Ајковић, предсјед- једног оваквог митрополита, а срећа је и ник друштва Светог Јована Владимира наша што смо и ми близу њега, и хвала му из Скадра, рекавши: „За нас у Албанији је што и нас не заборавља, него нас све окувелика част што сте дошли да сви заједно пља и сабира“. прославимо Светог Саву у Скадру, и нека се На ручку је хор Светог Саве из Херцег овај дан памти и слави кад је наш духовни Новог отпјевао неколико пјесама, отпјеваотац, митрополит Амфилохије, дошао да са ла се и понека стара скадарска пјесма, да би нама слави име највећег Србина – Светог на крају владика Амфилохије свим сабраним Саве. Ја вјерујем да се српске пјесме, химне упутио благослов, и говорећи о Скадру реи рецитације нису љепше пјевале овдје ни као: „Сјећајући се свега онога што је Скаприје 100 година, него што су се данас пје- дар био кроз историју, од апостолских вале. Хвала вам, Владико, што сте међу нас времена, не само за Албанију и благоданас дошли, да пјевамо и да се веселимо“, словени албански народ, него и за друзавршио је г. Ајковић. ге народе, па међу њима и за наш наОвом приликом су митрополита Ам- род, видимо да је Скадар намољени филохија поздравили и свештеници Алек- град, град који је уграђен у наше сандар и Никола Петани, рекавши да је биће и наше постојање... И хвала празновање Светог Саве у Скадру велики Богу и Светом Сави, што смо се благослов за све православне. Они су из- опет састали на овај велики дан у разили наду да ће Бог дати да Скадар опет овом древном граду Скадру“.

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Митрополит Амфилохије са гостима из Србије на светосавској прослави у Скадру

reporta`a

Празник Светог Саве широм Српске Цркве Савиндан је свечано и са љубављу прослављен у свим Епархијама и парохијама наше помјесне Цркве, и у Отаџбини и широм свијета. Цијењеним читаоцима преносимо само мали дио тог вијенца нанизаног у част првог архиепископа и просветитеља српског.

svetigora / 2014 / март

Прослава Светог Саве у Спомен-храму на Врачару Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је на Савиндан Свету архијерејску литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Саслуживало је свештенство из Архиепископије београдско-карловачке, али и гости из Русије, Грчке, као и више епархија Српске Православне Цркве. Његова Светост је посетио потом Православни богословски факултет Универзитета у Београду поводом школске славе Светог Саве.

Његова Светост Патријарх Иринеј у Храму Светога Саве

Савиндан на Православном Републике Србије. Поред патријарха Иринеја и више архијереја СПЦ, богословском факултету Епископ ремезијански г. Андреј свечаности су присуствовали председник Републике Србије г. Томислав служио је на Савиндан Свету архије- Николић са супругом Драгицом, престолонаследник Александар Карарејску литургију на Богословском фа- ђорђевић и принцеза Катарина, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, министар просвете проф. др Томислав Јовакултету у Београду. У амфитеатру највишег богослов- новић, министар за грађевину и урбанизам г. Велимир Илић, директор ског училишта наше Цркве одржана је Канцеларије за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједпотом традиционална свечана Свето- ницама др Милета Радојевић, представници дипломатског кора и највисавска академија. Беседио је проф. др ших националних културних и научно-образовних институција. Овогодишњу Светосавску академију извели су талентовани учениИлија Томић, а госте су поздравили и декан проф. др Предраг Пузовић и ми- ци и студенти основних школа из Трстеника, Белушића и Великог Лаонистар просвете проф. др Томислав Јо- ла, ОШ „Свети Сава“ из Београда, Балетске школе „Димитрије Парлић“ вановић. Пред гостима, међу којима у из Панчева, Прве крагујевачке гимназије, Музичке школе за талентовабили престолонаследник Александар не ученике из Ћуприје, Математичке гимназије из Београда, Гимназије Карађорђевић, дипломате и представ- „Светозар Марковић“ из Ниша, Факултета уметности из Приштине са сеници других конфесија, наступили су диштем у Звечану, Факултета драмских и Факултета музичких уметности славни уметници Јован Колунџија, Та- из Београда, Академије уметности из Новог Сада и Ниша. Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Срнасије Узуновић и Љубивоје Тадић. бије и ове године доделио је Светосавску награду појединцима и установама. Светосавска академија у Игуман манастира Хиландара архимандрит Методије упутио је МиНародном позоришту Његова Светост Патријарх српски нистарству просвете, науке и технолошког развоја традиционалну Хиг. Иринеј присуствовао је Светосавској ландарску Савинданску посланицу. академији под називом „Теби и нама на Свети Сава у Епархији будимљанско-никшићкој част“ на великој сцени Народног позоБијело Поље – Традиционална Светосавска духовна академија, поришта у Београду. Светосавску академију поводом свећена првом српском aрхиепископу, одржана је 27. фебруара у БијеСавиндана, школске славе, традицио- лом Пољу. Више хиљада Бјелопољаца, који су се окупили у спортској дворани нално организује Министарство просвете, науке и технолошког развоја Никољац, благословио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаники-

тума из историје српског народа – 900 година од рођења Стефана Немање, 800 година манастира Ђурђеви ступови, двјестогодишњицу рођења Његошевог и стогодишњицу сјећања на велике догађаје и јунаке у Првом свјетском рату. Све то, нагласио је Лаушевић, припада Светосављу, јер Светосавље јесте и борба за памћење, чување и успоставу духовне предаје. Савиндан на Косову и Метохији Празник Светог Саве, првог архиепископа српског, свечано је прослављен широм Епархије рашко-призренске. Свету Литургију у призренском Саборном храму Светог великомученика Ђорђа служио је Епископ рашко-призренски Теодосије. Литургијско славље је увеличао Хор Богословије коју сада похађа 38 ђака, углавном са подручја Косова и Метохије. Професори и ученици Богословије су после Литургије у просторијама обновљене школе приредили Светосавску академију на којој су богословци певали и свирали, а мала Милица, једини наш призренски основац, рецитовала. Професорица српског језика Валентина Питулић наградила је Николу Ракићевића, ученика треће године Богословије, за најбољи писани рад из српског језика о Светом Сави. Прослави у Призрену су присуствовали г. Вања Удовичић, министар за омладину и спорт Републике Србије, г. Мирко Крлић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију, и професори Учитељског факултета из Косовске Митровице.

Са Светосавске академије у Народном позоришту у Београду

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

је. Поред великог броја Бјелопољаца, градоначелника Општине Александра Журића, духовној светковини је присуствовала и изасланица предсједника Србије Томислава Николића Станислава Пак Станковић, као и бројни гости. У бесједи о Светом Сави књижевник Милутин Мићовић је казао да су светосавске академије у Црној Гори и посебно у Бијелом Пољу, једно од редовних чуда Светог Саве. Он је подсјетио да је у рано немањићко вријеме ово мјесто повезивало стару Рашку и стару Захумску област. „Данас Бијело Поље са својим ширим простором повезује српски народ, раздијељен у три државице. Црква Апостола Петра и Павла, овдје у Бијелом Пољу подигнута у оно вријеме великим кнезом Мирославом, братом силнога Стефана Немање, и Мирослављево јеванђеље писано за ову знамениту цркву, једни су од најдубљих коријења српског духовног и културног памћења“, казао је Мићовић. У етно-селу Вуковић, у наставку вечери организован је традиционални Светосавски бал. Беране – У суботу 25. јануара 2014. г, у препуној сали Центра за културу у Беранама, одржана је Светосавска академија. Светосавски сабор, свештенство, монаштво, житеље Берана и Васојевића, међу којима и г. Вуку Голубовића, предсједника општине Беране, најприје је благословио епископ Јоаникије. Светосавску бесједу одржао је проф. др Саво Лаушевић, напомињући да овогодишња прослава Светог Саве својом свјетлошћу обасјава више значајних да-

Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Савиндан, Саборни храм у Призрену

svetigora / 2014 / март

Прослава Светог Саве у Аранђеловцу У суботу, 25. jануара ОШ „Свети Сава“ из Аранђеловца је већ седми пут на посебан начин прославила свесрпску славу, Светог Саву. Сви ученици и запослени у школи организовали су Светосавску свиту, јединствену манифестацију – поворку костимираних ученика, на чијем је челу била кочија са ученицима који су представљали Светог Саву, Стефана Немању и његову супругу Ану. Већ други пут Свити је присуствовао и епископ Јован са свештенством орашачког намесништва. Владика је са директором школе г. Зораном Радовановићем био у кочији која је предводила ову велелепну колону осветљену бакљама, ношених од стране ученика. Праћена од великог броја Аранђеловчана, по снегу који је лагано падао, Свита је прошла читавом главном улицом до парка Буковичке бање, где је на Отвореној сцени одржана приредба која је за тему имала националност и традиционалност нашег народа. На почетку програма на отвореној сцени владика Јован се обратио ученицима и наставницима, пожелевши свима срећну славу и нагласивши да се људи рађају за једно време и за један народ, али да постоје и људи који се роде за сва времена и за све народе, као што је то управо наш Свети Сава. У програму је учествовало свих 450 ученика школе, који су нам кроз програм истакли своје поруке: Шетамо јер не желимо да стојимо у месту. Осврћемо се на прошлост јер не желимо да изгубимо будућност. Хоћемо живот у вечности - следимо пут Светога Саве.

Светосавска академија у Казнено-поправном заводу Ваљево Светосавска академија у Казнено-поправном заводу, 23. јануара 2014. године, у молитви и стваралаштву сабрала је бројне штићенике и уметнике. Духовник установе, свештеник Дејан Трипковић обратио се сабранима у име Епископа ваљевског г. Милутина, поручивши им да нас слава светитеља снажно на покајање и врлински живот позива. Песникиња и вероучитељица Дајана Петровић написала је драмску минијатуру „Зашто је Растко оставио

престо“, коју су сјајно извели глумац Ђорђе Теодосић и Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“. У оквиру програма, додељено је највеће признање КПЗ- а Уздарје „Од злата беседа“ Аматерском позоришту „Раша Плаовић“ из Уба, које већ четрнаест година игра позоришне представе у заводском Дому културе. Најбољим штићеницима установе уручене су награде у виду књига и диплома. Светосавској академији у Казнено-поправном заводу присуствовао је и епископ Милутин, који је благословио учеснике и посетиоце приредбе и обишао капелу посвећену Светом Сави. Савиндан у Сплиту Празник Светог Саве, првог архиепископа српског, свечано је прослављен у свим црквеним општинама и манастирима Епархије далматинске. У недјељу пред Светог Саву, 26. јануара 2014. године, Црквена општина сплитска је прославила храмовну славу. Свету архијерејску литургију је служио епископ Фотије. Капела на Оброву била је премала да би примила сав вјерни народ који се сабрао на свету службу. На крају Свете литургије, честитајући славу, Владика је истакао важност, потребу али и смјелост исповједања наше православне вјере, позивајући вјерни народ да се не стиди својег имена и своје вјере, јер народ без имена и вјере је народ без идентитета. „Храм Светог Саве у Сплиту већ осамдесет година чека дозволу и право на своје закровљење. Незамисливо је да се у једној хришћанској земљи стварају толики проблеми за зидање једне богомоље. Православни Срби у Сплиту храм зидају на својој земљи и о своме трошку. Незамисливо је да се не може добити дозвола за довршење, дакле – довршење а не ново грађење, овог храма. Зато је овај храм, храм мученик, и најбољи показатељ атмосфере која влада на овим просторима“, рекао је владика Фотије и изразио наду у боље односе са градским властима, нарочито доласком новог градоначелника Сплита г. Иве Балдасара, са којим је Црквена општина остварила добру комуникацију и већ започела припреме за наставак реализације пројекта довршења храма Светог Саве.

Сиједи старац Симеон Мироточиви Бог му даде и три принца млада, Да на земљи и са неба влада, Вукан, Стефан, дијеле царевину, А принц Растко Хиландару мину,

Ту застаде звијезда Витлејема, Што сјајније на небеса нема, Па се чудо свјетлосно догоди, Кад се роди на Рибници води

И упути путевима неба, Знајућ да Срб Божју помоћ треба. Кад стигоше дједа сједе власи, У Хиландар своје кости скраси,

Принц и владар јуначкога гласа, Што Христов пут као штит припаса, И крсти се крстом од Латина Мислећ да је права вјера њина.

Да нам сије свјетлост јеванђеља, Христа Бога, Светог Саве жеља. И од оца син постаде сину, Иза тога мало љета мину,

А кад спозна да то није тако, Крст праведни на се је намако, Јер би мудар и с даром од Бога, Те да чини многа чуда стога,

Свето миро поче да му точи, Из моштију, када склопи очи, Па се врати својој Студеници, И студеној р’јеци ко Бистрици,

С бирајући своју дједовину, Под један штит да остави сину, Ко велику државу од Срба, С границама и знацима грба.

Да одатле мири и дарива, Божју благост за Србина жива. Синовима даде опоруку, Да чувају дједовине Муку,

Кад сазда храм Светом Николају, Браћа хтјеше предат га белају, Из зависти што се Христу ближи, Па гвоздене влачеге му сжижи,

И државу од немани бране, И да славне дочекују дане. Да чувају срце, ум и душу, И с праведним разагоне тмушу,

Свезаше му и ноге и руке, И на тешке ударише муке, У пећину тешко оковаше, Воде, хране, ништа му не даше,

Са љубављу, миром и добротом Као главним хришћанскијем мотом. Да преносе на нас вјечна блага, Што су нама и живот и снага,

Ал’ избављен од Светога Ђорђа, Прихвати се алата од гвожђа, Оштри копља, љуте јатагане, Да витешке добије мегдане,

Одјенути у најљепша руха, Оца, Сина и Светога Духа. Па се врати до родне Рибнице, У Момушки метох Студенице,

Кроз бојеве и гудуре љуте, Следећ тешке свога дједа путе, Да састави у једну државу, Српске земље, тако текућ славу,

Да са пирга Светог Симеона, Данас гласно поју руска звона За спас душа, небеску арију И анђелског склада симфонију,

Дижућ цркве, славне манастире, Братску слогу да хришћански шире, И боре се противу јереси, И да Србе слога, љубав реси.

Да се чује даље кроз вјекове, Свет Симеон кад са неба зове, Све на сабор у просторе Храма, Христа Бога, васкрслог у нама. Хаџи Радован М. Радовић

900 година од рођења Св. Симеона МироТочивог

Опет Сјајна звијезда показа Пут тијесан к небу као стаза, Прастароме граду на Рибници, Ка Морачи и ријеци Ситници.

Божићна порука 2013/14

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

svetigora / 2014 / март

Благословен вијенац Новог љета Господњег 2014.

март / 2014 / svetigora

остојно је и праведно, да ми људи, једног народа Божијег, старог Израиља, него створења Божија, пјевамо и непре- свих Православних земаљских народа! Овај стано благосиљамо и благодаримо Богу нови Храм Славе Господње, својим саборним Творцу нашем и Промислитељу, даро- освећењем учинио је Подгорицу, главни град давцу живота. Да Му благодаримо што Црне Горе, новим Јерусалимом, а као нови изданас је из небића привео у биће. Па и кад нак јерусалимског Храма Христовог Васкрсења смо одступили од Њега и одступамо, што – мјестом јављања, прослављања и свједочења нас је враћао и приводи себи, узводећи имена Христовог „јер је добар, јер је до вијека нас небесима и дарујући нам живот вјеч- милост Његова“. Овај Храм испуњен љепотом, добротом и ни и Царство своје непролазно. Благодаримо Њему Оцу небесном и Сину Ње- Славом Божијом, позива нас на духовни и моговом Јединородном, од Оца рођеном рални препород, на мирбожање и помирење с прије свих вјекова, а од Духа Светог и Богом и једних са другима, на испуњење заповиПресвете Дјеве рођеном, кад дође пуно- јести Божије: „да вјерујемо у име Сина Његова, и ћа временâ, ради нас и нашега Спасења; да љубимо једни друге. И онај који држи заповиблагодаримо и Духу Светом: за сва знана јести Његове у Њему пребива, и Он у њему.“ Јер, и незнана, видљива и невидљива добро- „онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брачинства, која су нам учињена. Дужни смо, та својега, у тами је све до сада, а онај који љуби посебно ми у Црној Гори, да заблагода- брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у римо Богу у Светој Тројици слављеноме, њему нема“ (1. Јн. 2, 9–10). дародавцу свих добара, што нас је удоЉубећи Христа, „Предвјечног Бога дијете стојио градње Саборног храма Христо- младо“, посебну љубав дугујемо према дјеци, невог Васкрсења у Подгорици и његовог рођеној и рођеној: према нерођеној – њиховим освећења уз учешће цијеле Цркве Бож- рађањем, а према рођеној – старањем о њима и је васељенске. Стојећи благодарно пред њиховим васпитањем у страху Божијем и мудроБогом Вишњим који је, по богонадахну- сти. При томе, познато нам је да има много дјетој ријечи Ловћенског Тајновидца „себи це која су, са разних разлога, остала и одрастају храм дига над свима, што сав страшни без родитеља. Свако дијете има потребу за попростор обузима“, питамо се и ми с пре- родицом, родитељском бригом. Зато, следујући мудрим Соломоном, градитељем оног Пресветој Богородици и њеној бризи о Богомлапрвог величанственог јерусалимског денцу, одазовимо се овогодишњем благословехрама: „Хоће ли доиста Бог становати ном позиву УНИЦЕФ-а, и постанимо хранитељис човјеком на земљи? Ето, небо и небе- ма неке од дјеце која су без родитељске бриге са над небесима не могу Те обухватити, и подаримо им, према својим могућностима, тоа камоли овај дом што га сазидах.“ (2 Књ. плину родитељског дома и љубав породичног Дн. 6, 18). Но, оно што је Соломон предосје- огњишта. То је утолико лакше што наша Влаћао и предвиђао заједно са свима про- да обезбјеђује накнаду и материјалну помоћ за роцима, то ми данас знамо: Бог се заиста труд хранитеља и боравак дјетета у хранитељнастанио међу нас, станује с човјеком на ској породици. Она породица која је испуњена Земљи, јер на Божић вјечна Ријеч Божја – Божићне љубави према другој дјеци као према „Логос, постаде тијело и настани се међу својој сопственој, само нека поднесе захтјев за нама, и видјесмо славу Његову, славу као пријем дјетета у хранитељство оближњем наЈединороднога од Оца, пун благодати и длежном Центру за социјални рад. Такве пороистине“ (Јн. 1, 14). Ако се дакле, Соломонов дице задобијају посебни благослов Божији, бохрам „напуни облака“ и „славе Господ- гатећи своју дјецу новом браћом и сестрама. ње“ и „сви синови Израиљеви видјеше Свима њима, као и свима христољубивим дугдје сиђе огањ и слава Господња на дом шама, свима онима који љубе љепоту дома ГоБожији, „па се савише лицем земљи и сподњег, као и свима људима добре воље, трапоклонише се и хвалише Господа, јер је гајућим за вјечним смислом живота, дарованим добар, јер је довијека милост Његова“ и јављеним свим створењима Христовим рође(2 Књ. Дн. 7, 2-3) – утолико прије смо ми дуњем, желимо благословен Божић и Нову годину жни да Му се поклонимо и да Га хвалимо доброте Господње, са сверадосним поздравом: што нам је подарио не само славу своју, него себе самога као Богомладенца и ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ! као Хљеб вјечног живота и што се у овом новом Храму, подигнутом и освећеном у славу Његовог васкрсења, сабрала сва Ваш молитвеник пред Богомладенцем, Црква Божја, од краја до краја васељене на челу са светим православним ПатриАрхиепископ цетињски јарсима, Архиепископима, Епископима и Митрополит црногорско-приморски свештеницима представницима не само + АМФИЛОХИЈЕ

svetigora / 2014 / март

Прослава Бадњег дана и Божића у Митрополији црногорско-приморској

РАЈО Војиновић

reporta`a Ријека Црнојевића – Обод

Свети огањ вјечнога и

непролазнога живота

Ријека Црнојевића – Обод И пред манастирским храмом Светог Николе на Ободу Црнојевића организовано је традиционално саборно налагање бадњака. Свето дрво, симбол Христа Богомладенца благословио је митрополит Амфилохије са свештенством, уз молитвено учешће мноштва вјерника Ријечке нахије. Митрополит је сабраном народу, честитајући му Бадњи дан, рекао да је бадњак символ Христа – Дрвета живота. „Зато има смисла да га ложимо, зато нас овај огањ бадњака и ова свјетлост подсјећа да се и ми распалимо тим огњем Божјим, у својим срцима истинском и правом вјером у Христа Бога нашега“. Он је рекао да Богомладенац позива мајке на рађање дјеце. „Све је више кола и машина, а све мање дјеце“, упозорио је Владика. Након Митрополитовог архипастирског слова изведен је празнични програм у којем су учествовала дјеца полазници ријечке школе вјеронауке и народни гуслар Славко Горановић. Цетињски манастир Традиционално саборно налагање бадњака пред Цетињским манастиром обављено је уз молитвено учешће многобројних вјерника из свих крајева Црне Горе, а бадњаке је благосиљао митрополит Амфилохије са свештенством Митрополије. Први бадњак, по устаљеној вишевјековној традицији донијели су представници племена Бајице, а за њима представници свих нахија, племена и осталих крајева Црне Горе. Након службе освећења сабранима се у име Бајица обратио Нико Мартиновић који је рекао да је бадњак један. „Сви бадњаци који су данас пристигли из разних племена и братстава сједињени су у један једини бадњак, у славу Христовог рођења. Ово свето дрво чува завјет старих Црногораца, предака Мартиновића и Бориловића. Честити Владико, драга браћо и сестре, честитам вам Бадњи дан и Божић са жељом да вам у

март / 2014 / svetigora

Митрополији црногорско-приморској Бадњи дан и Божић су и ове године прослављени литургијски и саборно традиционалним налагањем бадњака. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је на Бадњи дан Свету службу Божију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Владици је саслуживало барско свештенство уз молитвено учешће многобројних вјерника града под Румијом. У литургијској проповиједи након читања Светог јеванђеља Владика је рекао да кроз Христово Рођење наша рађања постају не за смрт и пролазност него за живот вјечни. „Човјек као словесно биће, човјек који у Њега повјерује, он прима тај Свети огањ вјечнога и непролазнога живота“. Након Литургије Владика је на платоу испред Саборног храма благосиљао налагање бадњака. Први бадњак донијели су Црмничани, а потом остали Барани. Честитајући Бадњи дан сабранима око светог огња Владика је позвао на мирење, рекавши да смо на данашњи дан сви криви и да је прав само Бог. „Зато мир вам, мир који долази с неба и који умирује људска срца и људске душе и који призива на помирење, како су и анђели пјевали: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља“. Он је позвао Баране да помогну градњу Саборног храма Светог Јована Владимира, како би он био завршен и освештан 2016. године, на хиљадугодишњицу мученичке кончине овог Светитеља. Изведен је пригодан празнични програм у којем су учествовала дјеца полазници барске школе вјеронауке.

срцима станују љубав и мир, а у домовима здравље и радост“, казао је Мартиновић. Митрополит Амфилохије је у празничном слову казао да је Бог у овај свијет дошао, не да нас раздваја једне од других него да нас сједињује, да нас братими. „Да се мирбожамо, да се радујемо и Богу и Божићу и да се радујемо једни другима. Зато неко дрво које некад неки ложе, па нажалост има и наше браће Цетињана, које раздваја, то дрво одваја од ћивота Светог Петра, од предака, одваја од овога бадњака Христовог. Надамо се да ће се и то дрво једнога дана претворити у прави бадњак и престати да буде логорска ватра“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Изведен је и празнични програм у којем су учествовали Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Дјечји хор „Свети Петар Цетињски“ и народни гуслар Славко Горановић.

Даниловград – црква Свете Текле Након Подгорице, митрополит Амфилохије је благосиљао налагање бадњака и пред црквом Свете Текле у Даниловграду. У присуству великог броја Даниловграђана налагани су бадњаци свих сеоских храмова са територије даниловградске општине. Митрополита, свештенство и вјерни народ поздравио је предсједник даниловградске Црквене општине Драгољуб Павићевић, који је рекао да ће се, ако Бог да, идуће године бадњаци налагати на Божовој главици, локалитету гдје ће ускоро почети градња даниловградске саборне цркве посвећене Светој Петки, крсној слави већине бјелопавлићких братстава. Митрополит Амфилохије је Даниловграђанима

svetigora / 2014 / март

Љешанска нахија Након саборног налагања бадњака пред Цетињским манастиром, митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао свето дрво пред црквом Светих новомученика на Пардусу у Љешанској нахији. Честитајући Бадње вече сабраном вјерном народу Владика је рекао да се чудо, које се зове градња Саборног храма у Подгорици, десило захваљујући мученичкој крви наших светих предака, а свједок да је то тако је управо храм на Пардусу.

Подгорица – Саборни храм Христовог Васкрсења Више десетина хиљада вјерника се и ове Бадње вечери сабрало пред Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Бадњаке је са свештенством благосиљао митрополит Амфилохије који је у обраћању вјернима казао да је духовна и морална обнова основа свега људскога живота. „Ево знака тога духовнога препорода, и позива на духовни и морални препород. Радују се свеци на небу овом нашем сабрању. Радују се сви они свеци од древних времена, ранохришћански мученици, па онда светитељи из нашега рода, од времена Светих Кирила и Методија, Симеона и Саве до Светога Петра Цетињскога, и Петра Другога Ловћенског Тајновидца, до свештеномученика Јоаникија и осталих свештеномученика и мученика с њим пострадалих. Радујмо се и ми, јер имамо зашто да се радујемо, и помиримо се. Немој случајно неко од вас да је у завади са неким од ближњих ове ноћи и овога јутра“, рекао је Владика честитајући Бадње вече народу ријечима: Мир Божји – Христос се роди! Изведен је богат празнични програм, а вјерни народ је до касних ноћних сати био славио Бадње вече пред подгоричким Саборним храмом.

40 Освећење бадњака испред Саборног храма у Подгорици

честитао Бадње вече рекавши да је бадњак један, али је један за све. „Дијелити бадњак, и тиме дијелити људе и народ – то раде само они који не познају Бога и који не познају закон Божји и правду Божју, и који не припадају Цркви Божјој“. Он је рекао да се нада да ће се ускоро срести на Божовој главици са Даниловграђанима. „Сви да се загрлимо једним срцем и једном душом. То је смисао храма, то је смисао бадњака, смисао Христовог Рођења. Да волимо Бога и да волимо једни друге љубављу којој нас је Бог научио“. Подгорица – Божићна литургија Божићне литургије служене су широм Црне Горе, а централну Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, највећем православном храму у Црној Гори, служио је митрополит Амфилохије.

Митрополит је у литургијској бесједи казао да је Бог вјечна љубав, која је изњедрила читав свијет. „Христос је жртвовао себе за живот свијета. Голгота је мјера Његове љубави. Та Његова љубав је мјера свега што је постојало и што ће постојати“. Он је додао да је егоизам, односно љубав према себи самом, најопаснија болест. „Права истинска љубав је љубав која нам се открила и јавила Христовим Рођењем. Та вјечна љубав је оно што се библијски зове Царство небеско“. Литургији су, поред великог броја вјерника, присуствовали и амбасадори Руске Федерације и Србије у Подгорици Андреј Нестеренко и Зоран Бингулац, представници Римокатоличке цркве и политичког и културног живота Црне Горе.

мр СЛОБОДАН М. Чуровић

Лик Мајке Божије Ј

март / 2014 / svetigora

едина мајка у историји, у људској мисли која није само мајка једном Богочовјеку, већ је мајка читавом свијету. Њена утроба је већа од видљивог свијета , она је БОГОПОКЛОНИЦА, јер БОГОПОКЛОНИК кога је родила већи је од свијета. Она је ПРВОРОДИТЕЉКА, ПРВОРАДОСНИЦА, БОГОДАРИТЕЉКА, БОГОЛЕПОТНИЦА, БОГОДИВОТНИЦА. Рођење БОГОСИНА је централни смислоносни догађај у историји човјечанства а Мати Божија је СВЈЕТЛОНОСНИЦА, БОГОПОСЛУШНИЦА, БОГОПОНОСИТЕЉКА, која је доношењем БОГОУКРАСНИКА, орадосњењем свијета очовјечила и морално узвисила људски род, забожила, кроз вољу БОГООЦА, отјелотворењем у људски лик БОГОСИНА. И тек од тог трена уста свијета су постала пуна, напитана живом водом, живоносником и животрајником егзистенцијалне суштине, благошћу истине, непоновљивом богомилином, највјечитијом животодарном и духовном храном. СВЕТОДЈЕВА постаје СВЕТОМАЈКА, уводи сина у свијет, сина прворођеника и јединорођеника, који ће свијету дати себе, да би га увео у кућу свог ЈЕДИНООЦА. Мати Божија је најчистија, најмелемнија жртвеница, БОГОПОРОДНИЦА. МАЈКА БЕСКОНАЧНИЦА, у свом сину ЧОВЈЕКОБОЖЦУ и БОГОЧОВЈЕЧНИКУ, коме постаје БОГОСАВНИЦА, ОДАНИЦА, ПРАТИЛНИЦА, БОГОУЧЕНИЦА, БОГОСВЈЕДОЧНИЦА, РАДОЗОРНИЦА. Рођење Исуса Христа је најистинитије освануће, зорница, нада која ће освијетлити и освијестити свијет, родити свијет, јер улазак Сина Божијег у историју је најплеменитији осванак а његова жертва најузвишенија. Он је загостио у пали свијет да би свевјечно живовао, мајка је изгубила за трен сина да би га читаво човјечанство задобило а она завјековала препорођавањем наде, вјере и милоносне љубави. Мајка чије је дјевство било најсветије богодјевство у име Оног што је један а испуњава све будуће вјекове, објављеника смисла, који се вратио свом ОЦУ, СВЕОЦУ, универзалне хармоније. МАЈЧИЦА ПРВОГЛАСНИЦА, родила је најдивнијег, најдичнијег СИНА, који је омелемио, обедемио и богопренуо рашити рам историје, који га је вапио, чекао, да би он у њему био потпуност, СВЕ.

Прослава Богојављења у Подгорици

Призив на усавршавање

у мјеру божанску А

svetigora / 2014 / март

рхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 19. јануара, на Богојављење, Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици. У току Литургије обављено је саборно крштење осам нових чланова Цркве Божије. Након Литургије Владика је са свештенством обавио велико водоосвећење, а потом се бесједом обратио многобројним вјерницима. Он је рекао да се на данашњи празник открила велика и света, једина и непролазна истина и тајна из које се роје све истине и тајне свих свјетова.

Митрополит Амфилохије и Ивана Биговић, побједница овогодишњег пливања за богојављенским крстом

„Научници кажу да смо седамдесет и пет одсто ми људи – вода. То значи да је вода у људској природи. Вода је у природи од саме искони, када је Бог раздијелио небо и земљу, раздијелио воде и копно. Вода је она кроз коју се спасавао човјек и спасава. Нема живота човјеку без воде“. Митрополит је казао да је земаљска вода символ оне воде – извора живота. „Она отиче у живот вјечни благодарећи управо овом светом дану Крштења Христовога на ријеци Јордану. Осветио је воде Онај који је светост, освећење, крстивши се у води. Тиме је освештао људску природу“. Митрополит Амфилохије је затим на ушћу Рибнице у Морачу освештао воде, а онда је одржано традиционално пливање за Богојављенским крстом. Такмичило се преко осамдесет учесника, међу којима су биле и три дјевојке. До крста је прва допливала Ивана Биговић, која је од митрополита Амфилохија на дар добила Златни лик Митрополита Петра II Петровића Његоша, Тајновидца Ловћенског, а од подгоричке Црквене општине новчану награду од 300 евра. У изјави медијима након такмичења пливача, Владика је рекао да није случајно што је побједница Ивана Биговић јер носи име Светог Јована Крститеља. „Као што није случајно што се и овдје обнавља овај богојављенски древни обичај који траје двије хиљаде година“. „Освећење воде на Богојављење није само обичај, него је најдубља реалност и најсавршенији призив људскоме бићу на усавршавање у мјеру Божанску“, рекао је митрополит Амфилохије. Он је подсјетио да је на овом мјесту прије 900 година рођен Свети Симеон Мироточиви. „Добро је да то споменемо баш данас, на Богојављење. И то показује и указује на вјековно јединство нашега бића, прије свега и изнад свега у вјери хришћанској православној“.

РАЈО Војиновић

reporta`a

Саборно крштење на празник Богојављења у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

март / 2014 / svetigora

вљенским крстом Учесници традиционалног пливања за богоја обали, Подгорица иној Немањ на м лохије Амфи са митрополитом

о. ЏОРЏ Морели povodom praznika svetigora / 2014 / март

Богојављење и исцељење И Дух Свети у виду голуба, потврђивао је истину ове речи. Слава Теби, Христе Боже, који си се јавио доносећи светлост свету. (Тропар на празник Богојављења) Не требају здрави љекара него болесни. (Матеј 9, 12)

разник Богојављења Господа, Бога и Спаситеља Исуса Христа учи нас о Божијем сусрету са Његовим изабраним народом откривајући му пуно значење доласка Месије, Христа.

Нејасно разумевање Месије пре Богојављења Пре него што се открила Божија пуноћа, старозаветни патријарси и пророци, па чак и они који су живели у Исусовом окружењу, видели су Божије сусрете са човечанством, по речима Светог Павла (1 Кор 13, 12) „као у загонетки“. Значај Христовог рођења, на пример, Богородица, Мајка Божија није одмах разумела. Као што бележи Свети Лука: „И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. Јер у Бога је све могуће што каже. А Марија рече: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој!“ (Лк. 1, 35; 37-38). У то време, Марија је мало разумела значај своје улоге у историји спасења. Њен добровољни одговор благодаћу Божијом на Његов захтев да роди Сина је био на људском нивоу – чисти чин поверења. Св. Григорије Палама ово објашњава: „[Отац] је учинио јасним да је све раније изговорено кроз пророке, давање закона, обећања, давања синовства – било несавршено, и није било наглашено нити остварено у складу са оним што је било по претходној вољи Божијој. Уместо тога, они су очекивали садашње испуњење, а кроз оно што је до сада постигнуто и они су се усавршили.“ Христос као Лекар Знамо да ће наш Господ постати Лекар и Исцелитељ душе и тела. Богојављенски празник, зенит божићног времена, даје нам прво откривење ко је исцелитељ света: „И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.“ (Мт. 4, 23). Исус, „који је рођен у пећини и лежао у јаслама ради нашег спасења...“ (Молитва Предложења Свете литургије) је Онај који ће на крштењу објавити свету, да је сâм Бог. Као што богојављенски тропар објављује: „Док си се крштавао у Јордану, јавило се поклоњење Тројици! Јер је глас Очев сведочио о Теби, називајући Те љубљеним Сином; и Дух Свети у виду голуба, потврђивао је истину ове речи. Слава Теби, Христе Боже, који си се јавио доносећи светлост свету.“ Месијанска – Божија служба исцељења се снажно потврђује Христовим одговором ученицима часног, славног пророка, Претече и Крститеља Јована када је био у тамници. Као што бележи Матеј (11, 2-6): „А Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих. И рече му: Јеси ли ти онај што ће

доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене“. Хајде да истражимо нека старозаветна обећања и да видимо како се могу боље разумети у светлу Богојављења Сина Божијег, нашег истинског Лекара. Обећање о Премудрости У Књизи Сираховој читамо, „Ја сам изашла из уста Свевишњега, и као облак прекрила земљу, настаних се на висинама.“ (Сирах 24, 3-4). Пун смисао премудрости се није могао назрети све док Св. Павле није рекао Коринћанима: „Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење“ (1 Кор. 1, 30). Можемо сматрати Премудрост, рођену од Оца, као личност Сина, Исуса Христа, који је наша премудрост. Премудрост руководи дахом Његове моћи. Слово, Исус, вечна је пројава премудрости, како у стварању света тако и у свему што је послат да оствари. Као што нам Соломон каже: „Премудрост се распростире снажно с једног краја (свијета) до другог“ (Прем. 8, 1). Као људско својство, мудрост је темељ сваке исцељујуће врлине. Али најважније, она је, као што нам каже Св. Павле, дар Духа Светога: „Јер једноме се даје кроз Духа ријеч мудрости...“ (1 Кор. 12, 8). Она није толико знање, колико је богонадахнута људска разборитост о томе како живети светим животом. Корен мудрости је страх Божији. Када су анђели објавили на рођењу Господњем: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“, објавили су страх Божији. Људи добре воље су они који пројављују ову мудрост и живе светим животом, животом у коме се Младенац Христос рађа у њима, умно, телесно и духовно, и који води до исцељења ума, тела и духа. Богојављенски догађај је открио да је исцељујући Младенац Христос – Бог. Христос, обећање и завет Бог који је познат Свом народу као Отац (тј. „Ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.“ Пост. 29, 24) начинио је завет са својим изабраним народом. Писац Изласка (3, 2) бележи како се Бог јавио Мојсију: „И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.“ Божија порука о избављењу је врло специфична. Бог је рекао Мојсију: „И сиђох да га избавим (Његов изабран народ) из руку мисирских, и да га изведем из

март / 2014 / svetigora

оне земље у земљу добру и пространу, у зе- и тако постајемо уједињујуће начело свих народа. Крсно знамење почива мљу гдје млијеко и мед тече.“ Могли бисмо сматрати избављење Бо- на врху јасала новорођенога цара Хрижијег народа из фараоновог јарма прао- ста. По нашој мудрости и разборитости бразом избављења новозаветног народа које воде ка светости, заједно са Хрииз јарма нечастивога. Бог је рекао Мојсију: стом, као Владаром, и ми можемо по„А сада ако добро узаслушате глас мој и уш- стати шибљике (изданци) из корена Јечувате завјет мој, бићете моје благо мимо свих сејева. народа, премда је моја сва земља. И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То Обећање о кључу Царства су ријечи које ћеш казати синовима ИзраОпет нам пророк Исаија (22, 22) каже: иљевим.“ (Изл. 19, 5-6) Али Божије дело ис- „И метнућу му кључ од дома Давидова купљења се није свело на ово конкретно на раме: кад он отвори, неће нико заизбављење. То је требало да буде изба- творити, и кад он затвори, неће нико вљење од греха и смрти које је отворити“. За древне Јевреје звезда свеобухватно и отворено за шестокрака је била символ овог кључа цело човечанство. Исус је ро- и штита Давидовог (Парш, 1962). За древђен да нас све искупи и ис- не Јевреје то је био знак обећаног Мецели. Сведржитељ Христос сије. На рођењу је сусрећемо као витлевлада новим законом или за- јемску звезду. Празник Богојављења ветом који је начинио са сво- нас сада води до разумевања да кључ јим народом. представља кључ власти. Кључ Давидов се преноси на Христа Његовим Обећање: владари ће рођењем, који га прослеђује својој Цркви. Као чланови тела Христовог, Црућутати и народи ће имати кве, имамо моћ благодаћу Божијом да прибежиште Исаија пророк је предска- се отворимо за Њега, будемо исцељезао: „Али ће изаћи шибљика из ни, одбацимо Сатану и да нам се отворе стабла Јесејева, и изданак из кори- врата за улазак у Царство небеско. јена његова изникнуће. И на њему ће почивати дух Господњи, дух Обећање о зори: живот вечни мудрости и разума, дух савјета и У Премудростима Соломоновим (7, силе, дух знања и страха Господ- 26) читамо: „Јер она (Премудрост – Бог) њега. И у то ће вријеме за коријен је одбљесак свјетлости вјечне“. Пуноћа Јесејев, који ће бити застава на- Премудрости није био позната онима родима, распитивати народи, и пре Христа. Божији глас и појава Светопочивалиште његово биће слав- га Духа у виду голуба на Богојављење но (Ис. 11, 1-2; 10)... [и] ... Тако ће опет су просветили свет. Ово озарење је наудивити многе народе, царе- дахнуло Св. Павла да започне своју пови ће пред њим затиснути уста сланицу Јеврејима (1, 1-2) овом поруком: своја, јер ће видјети што им „Бог који је из давнине много пута и није казивано и разумјеће што разним начинима говорио оцима пренијесу слушали.“ (Ис. 52, 15) Иако ко пророка, у ове посљедње дане говото није било откривено нашим рио је нама преко Сина, којега постави праоцима који су живели под насљедником свега, кроз којега је и виСтарим заветом, Христос, Син јекове створио“. Божији, један од Тројице, као У том контексту, ми разумемо слашто се открило Богојављењем, вопој свештеника Симеона, кога су Манова је шибљика. Христос као Ле- рија и Јосиф, Исусови родитељи, срели кар исцељује не само слабости по- када су принели Исуса у храму као узјединаца, већ и народа. Ми такође, као дарје Оцу: „Сад отпушташ у миру слугу тело Христово, треба да будемо проду- својега, Господе, по ријечи својој; Јер жетак тог исцељења. Ми смо барјак видјеше очи моје Спасење твоје, које под којим свет треба да се окупи си уготовио пред лицем

свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља“ (Лк. 2, 29-32). Рођењем Христовим имамо излазеће сунце које нас исцељује развејавањем духовне таме и победом над смрћу. О томе речито говори стари свештеник Захарија, отац великог пророка и претече Христовог, Јована Крститеља: „... Јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут... Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине; да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира“ (Лк. 1, 78-79). Дајемо ли ми живот, светлост, топлину, радост, мир и здравље својим животом? Продиремо ли до мрачних подрума света влажних од трулежи? Као чланови тела Христовог, Цркве, ми који смо се крштењем „обукли у Христа“ морамо имати Његову светлост која сија и одражава се са нас на цело човечанство, посебно на оне у нашем окружењу (Морели, 2007). Као што нам Св. Теофилакт (Штаде, 2004) каже: „Устао је као сунце међу њима, а они који су мудри хвале се Њиме.“

svetigora / 2014 / март

Обећање о Цару незнабожаца и жељеном од свих Обраћење пагана се помиње у псалмима. Господ Бог каже цару Давиду, праобразу Христовом: „Ти си син мој, ја те сад родих. Ишти у мене, и даћу ти народе у насљедство, и крајеве земаљске теби у државу“. (Пс. 2, 7-8) И опет Давид каже: „Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.“ (Пс. 22, 27). Свети Максим Исповедник пише о Давиду: „Владавина великог Давида предображава наше поклоњење као што је изложено у Јеванђељу, јер чува до савршенства Божије најприсније намере“ (Добротољубље IV). Пророк Јеремија користи титулу „цара над незнабожачким народима“: „Ко се не би тебе бојао, царе над народима, јер теби то припада; јер међу свијем мудрацима у народа и у свијем царствима њиховијем нема такога какав си ти.“ (Јер. 10, 7). Иса-

О аутору: Протојереј др Џорџ Морели је лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта службе Антиохијске православне архиепископије, (www. antiochian.org/counseling-ministries) и верски координатор (веза Антиохијске архиепископије) Православног Удружења за медицину, психологију и религију. О. Џорџ је свештеник антиохијске православне цркве Св. Георгија, Сан Дијего, Калифорнија, САД.

ија помиње овог новорођеног Младенца (Ис. 28, 16) написавши: „...Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцјен, темељ тврд; ко верује неће се плашити.“ Исус је Бог, Син Оца Свог, који је „по (Очевој) вољи“ (Матеј 3, 17), а то потврђује и Свети Дух. У Јеванђељу Св. Матеја (21, 42) Исус назива себе крајеугаоним каменом: „Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.“ Исус треба да буде наш крајеугаони камен, који се полаже први, и сви ми треба да се ускладимо са Њим. Као цар изабраног народа и незнабожаца, Исус ће бити крајеугаони камен који сједињује све. Свети Павле говори Ефесцима (2, 11-14): „Зато памтите да ви, који сте некада по тијелу незнабошци били... Да бијасте у оно вријеме без Христа, отуђени од заједнице Израиљеве и страни у завјетима обећања, наде немајући, и без Бога на свијету. А сад у Христу Исусу, ви који сте некад били далеко, постадосте близу крвљу Христовом. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство...“ Који је бољи начин да се разруше преграде вештачких подела него да се сетимо речи Светог Павла Галатима (3, 27-29): „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског1, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.“ Видимо ли да се Јеванђеље односи на све око нас? Одражавамо ли Христа као Цара свих, који позива читаво човечанство да Га види као Жељеног? Особа најнижа у погледу економског или друштвеног статуса, особа за коју смо у искушењу да је видимо као најпрезренију, је сама она особа због које се родио Младенац Христос. Отац управо жели да сама та особа зна да је Исус Његов Син, истина коју потврђује Дух Свети. Ово је позив свима нама који тврдимо да смо Христови следбеници, да исцелимо народе и људе, најниже и најнемоћније из рода људског. Лични тест: Постоји ли неки појединац из посебне језичке групе, народа, расе, начина живота, хендикепирани, вероисповести, пола, занимања, примања, боје коже или изгледа кога волимо другачије од највољеније особе? Љубав значи да желимо и да радимо за „добро и благостање“ целог човечанства. То значи да волимо све људе из сваке категорије, јер су сви деца Божија. Љубав значи да желимо да Бог обитава у њима. Љубав значи да бринемо и радимо на њиховом духовном, душевном и телесном благостању. У пракси то значи да угледајући се на Христа Бога, сви будемо „добри Самарјани.“ На пример, на југозападу САД где живим, без обзира на то да ли особа долази северно или јужно од границе САД-а, ако је тој особи потребно образовање, запослење, храна или здравствена нега, био бих „добри Самарјанин“ испуњавајући потребу. „А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И

сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.“ (Лк. 10, 33-35) И запамтите Исусове речи које бележи Свети Лука (10, 37): „А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.“ Ако не послушамо ове Исусове речи и не упражњавамо ову љубав, онда се ове речи Господње односе на нас: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру... Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?“ (Мт. 23, 23; 33) Примењивање ове заповести о љубави је прави смисао Рођења и Богојављења Господа нашег, Бога и Спаса Исуса Христа који љуби и исцељује човечанство. Обећање о Емануилу: „Бог је са нама“ Коначно можемо да размишљамо о Божијем обећању о коме говори пророк Исаија (7, 14-15): „Зато ће вам сам Господ дати знак; Ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило. Масло и мед јешће, докле не научи одбацити зло а изабрати добро.“ Свети Матеј, пишући након што је био призван за апостола и просветљен Духом Светим на дан Педесетнице, знајући важност Богојављења, знајући значење „свега онога што се ради нас десило: крста, гроба, васкрсења у трећи дан, вазнесења у небеса, седења с десне стране и другог славног поновног доласка“ (из Анафоре Литургије Светог Јована Златоустог) написао је скоро исте горе наведене речи пророка Исаије: „Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог“ (Мт. 1, 23). Знамо да онај ко испуњава старозаветна обећања и називе није нико други до сâм Бог. Његова мисија је да „спаси народ свој од греха њихових“ (Мт. 1, 21). Он то чини не само као човек. Он нам долази као Богочовек. Заиста, Св. Павле завршава своју прву посланицу Коринћанима (16, 22) молитвом: „Господе, дођи!“

Изворник: http://www.orthodoxytoday.org/ Превод: Милена Тејлор

1. Правилно разумевање мушко-женског је критична за тумачење овог одломка. Учење Светог Павла да нема ни мушког ни женског Црква схвата од најранијих времена да значи да мушкарци и жене имају једнак потенцијал да достигну светост, освећење и обожење. Бог се открио као Отац и Исус као Син. Ово није људског порекла, већ божанског. Дакле, Отац који рађа је оно што јесте због Свог Сина, мада не на другом месту после њега. Важно је напоменути следеће техничке разлике: • Пол: Шта си биолошки, мушко или женско. • Полна оријентација: Пол појединца који особа сматра привлачним, односно: привлачност ка истом или супротном полу. • Полна жеља или јачина: Степен привлачности, од слабе до јаке. • Полни идентитет: Полне карактеристике по којима особа себе доживљава а које су друштвено дефинисане, без обзира на свој биолошки пол. У већини западних земаља, мушкарац који себе доживљава као мушки (пол) не би носио сукњу. Жена који која себе види као женски (пол) ће можда носити кармин. Секуларисти и феминисткиње покушавају да елиминишу научни термин полне разлике и да прераде све разлике између мушког и женског као родне разлике, чиме се оне могу редефинисати. Ово учење се коси са умом Цркве. У тајни плана спасења, Бог користи наше полне разлике да нам открије Себе. На пример, Христос, оваплоћен у мушком полу, је један Првосвештеник; мушко свештенство је Његова једина одговарајућа и дозвољена икона. Ово је непроменљиво. Свети Јован Дамаскин описује Мајку Божију, Богородицу у иконографији као Ону која је носила и хранила свог Сина. Она је такође сасуд и носитељка „Слова“, и описује се као „часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима.“ Ово је суштинско учење Православне Цркве надахнуте Духом Светим, која га је предала нама. • • • •

• • • •

РЕФЕРЕНЦЕ Морели, Џ: Етос православног исцељења www. orthodoxytoday.org/articles6/MorelliHealing.php. Морели, Џ: Богојављење у нама www.orthodoxytoday.org/ articles7/MorelliTheophany.php. Парш, П. (1962), Црквена година благодати (Том 1) Колеџвил, Минесота: The Liturgical Press. Palmer, G.E.H., Sherrard, P. & Ware, K. (Eds.). (1995), Добротољубље, том 4: Цео текст; Приредили Св. Никодим Светогорац и Св. Макарије Коринтски. Лондон: Faber and Faber. Свети Григорије Палама (Ц. Венијамин, изд, 2008), Спасоносно дело Христово, Вејмарт, Пенсилванија: Mount Thabor Publishing. Свети Теофилакт (Стад, прев. 2004), Објашњење блаженог Теофилакта Светог Јеванђеља по Св. Луки. Хаус Спрингс, Mисури: Chrysostom Press. Влахос, епископ Јеротеј, (1994), Православна психотерапија: Наука Отаца. Лавадија, Грчка: Манастир Рођења Пресвете Богородице. Влахос, епископ Јеротеј (1998), Ум православне Цркве, Лавадија, Грчка: Манастир Рођења Пресвете Богородице.

март / 2014 / svetigora

Шта нама значи „С нама Бог“ Ово је лична молитва која се може применити на сваког од нас. Тражимо Бога да се „остане с нама“. Исаија (33, 22) препознаје избавитеља који је сами Бог: Јер је Господ наш судија, Господ је наш законодавац, Господ је наш цар, Он нас спасава. Знамо да је овај Господ сâм Бог. Он нам се открио на Богојављење. На јутрењу се молимо: „Бог је Господ и јави се нама. Благословен је који долази у име Господње.“ Ако Он треба да испуни ове титуле, и ми имамо одговарајућу обавезу. Ако је Христос „рођен у пећини и лежао у јаслама ради нашег спасења“ наш Законодавац, онда ми треба да прихватимо и будемо послушни Његовом Закону. Ако је ово дете Цар онда ми треба да Му укажемо послушност, покорност и поклоњење. Свети Матеј (8, 17) нам каже: „Да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе“. Ако Он је лекар наших душа, исто тако, ми треба да будемо Његово оруђе за исцељење нас самих и оних у нашем окружењу. Исцелитељна служба Цркве, „Црква као болница“ (Морели, 2006; Влахос, 1994, 1998), није ништа друго до служба самог Христа. Обавеза коју имамо да исцелимо себе као и оне у окру-

жењу није ништа друго до оно што је дошао на земљу да оствари Христос, кога нам је Бог открио речју свог Оца и потврдио Духом Светим. Исцељење је наша радост, служба и обавеза: „Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега.“ (Мт. 10, 24)

svetigora / 2014 / март

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

КЊИГА ЈЕЗДРИНА ДРУГА

ГЛАВА ЧЕТВРТА 1. И поче други бесједити, који рече о снази цара: 2. О људи, зар нису надмоћни људи који господаре земљом и морем и свим што је у њима? 3. А цар је јачи од њих и господари и влада њима, и све што им каже, слушају га. 4. Ако им каже да ратују један против другог, чине; ако ли их пошаље на непријатеље, иду и изграђују висока утврђења, зидове и куле. 5. Убијају и бивају убијани али ријеч царску не преступају: ако ли побиједе, цару све доносе, и све што заплијене, и све остало. 6. А који не војују и не ратују, но обрађују земљу, опет пошто посију, пожњевши, доносе цару; и један другога приморавајући, дају цару данак. 7. И он сам је једини: ако каже убити – убијају; 8. кад каже опростити –опраштају; каже ударити – туку; каже разорити – разарају; каже градити – граде; 9. каже посијеците – сијеку; каже посадите – саде; 10. и сав народ његов и војска његова слушају га. 11. Поред тога, он сједа, једе и пије и спава, а они га около чувају, и не може нико отићи, да се бави својим послом, нити му бити непослушан. 12. О људи, како да није најмоћнији цар, кад га тако слушају? И ућута. 13. Трећи пак који рече о женама и о истини – а то је био Зоровавељ – поче бесједити: 14. О људи, није ли велики цар и многи људи, и није ли вино моћно? Но ко је онај који влада њима или који господари њима? Зар то нијесу жене? 15. Жене родише цара и сав народ, који влада на мору и на земљи; 16. од њих су настали и оне су их отхраниле, њих који саде винограде, од којих настаје вино. 17. Оне праве хаљине људима и оне чине славу људима, тако да не могу постојати људи без жена. 18. И ако саберу злато и сребро и сваку ствар лијепу па виде једну жену добру изгледом и красотом, 19. све ово остављају и к њој се окрећу, и отворених уста гледају је, и сви за њом чезну више неголи за златом и сребром и било којим лијепим предметом. 20. Човјек свога оца оставља, који га је отхранио, и своју земљу, и к својој жени се прилепљује. 21. И жени предаје душу, па нити се више оца сјећа ни мајке ни земље. 22. Зато, стога треба да знате да жене вама господаре; зар се не патите и не трудите и све женама дајете и доносите? 23. И узима човјек оружје своје и излази на пут да отима и краде и да плови по мору и ријекама; 24. и лава види и по мраку ходи, па кад украде и отме и опљачка, својој љубавници односи. 25. И више воли човјек жену своју неголи оца и мајку; 26. многи су сишли с ума због жена и постали робови ради њих, 27. и многи су погинули и погријешили и у гријех пали због жена.

28. Зар ми сад не вјерујете? Зар цар није велики влашћу својом? Зар све земље не страхују да га се дотакну? 29. Видјех њега и Апамину кћер Ватрака дивнога наложницу цареву како сједи с десне стране цару, 30. и како скида круну са главе цареве и ставља је себи, па ошамари цара љевицом. 31. При томе цар је отворених уста у њу гледао; и ако му се насмије, и он се смије; и ако се разгњеви на њега, ласка јој, да би се помирила с њим. 32. О људи, зар заиста нису моћне жене, кад тако раде? 33. Тада цар и велможе погледаху један на другога. 34. Онда поче бесједити о истини: О људи, нису ли жене моћне? Велика је земља и високо небо, и брзо по својој путањи сунце, јер се креће кружно по небу и опет хита на своје мјесто у току једног дана. 35. Зар није велики онај који тако чини? Но истина је велика и моћнија од свега. 36. Сва земља истину призива, и небо њу благосиља, и сва дјела трепере и дрхте, и нема код ње ништа неправедно. 37. Неправедно је вино, неправедан цар, неправедне жене, неправедни сви синови човјечији, и неправедна сва дјела њихова, и све њима слично. 38. А истина пребива и моћна је вавијек и живи и влада у вјекове вјекова. 39. И нема код ње гледања ко је ко (лицезренија) ни разликовања, него што је праведно твори, од свега што је неправедно и зло (уклања се); свима су пријатна дјела њена, и нема у суду њеном ништа неправедно. 40. Она је сила и царство и моћ и величанство свих вјекова: благословен нека је Бог истине! 41. И престаде бесједити; и сав народ тада завика, па рекоше: Велика је истина и најмоћнија! 42. Онда му цар рече: Тражи што желиш, и више од написаног, и даћемо ти, због начина којим си се показао мудрији; и поред мене ћеш сјести и сродник мој назвати се. 43. Тада он рече цару: Сјети се обећања, које си дао да се сагради Јерусалим, у дан у који си примио царство; 44. и да ће сви сасуди узети из Јерусалима бити враћени, које издвоји Кир, када је обећао разорити

- наставиће се -

март / 2014 / svetigora

Вавилон, и дао обећање да ће их послати онамо. 45. И ти си обећао да се Храм сагради, што га спалише Идумејци, када би опустошена Јудеја од Халдејаца. 46. И ево сада то је оно што тражим од тебе, господине царе, и зашта те молим, и ова је узвишеност од тебе. Зато те молим да испуниш обећање, које си дао Цару Небеском да ћеш учинити из уста својих. 47. Тада уставши Дарије цар цјелива га и написа му писма за све економе и мјесне управитеље и војеначалнике и кнезове, да га испрате и све с њиме који узлазе да саграде Јерусалим. 48. И свим мјесним управитељима у Килисирији и Феникији и онима у Ливану написа писма да пренесу кедрова дрва са Ливана у Јерусалим, као и да саграде са њим град. 49. И написа свима Јудејцима који буду ишли из царства у Јудеју на слободу, да сваки моћник и кнез и мјесни управитељ и економ не прилази њиховим вратима, 50. и сва земља, коју они држе, да им буде без пореза, и да Идумејци оставе села која држе Јудејцима, 51. и да се за градњу Храма даје годишње двадесет таланата док се не сагради, 52. и да се на жртвенику свеспаљенице приносе сваког дана, као што им је заповијеђено, седамнаест да принесу, и уз то још десет таланата годишње, 53. и свима који долазе из Вавилоније да буде слободно да граде град, њима и дјеци њиховој и свим свештеницима који долазе. 54. А написа и о помоћи и о свештеничкој одежди у којој богослуже. 55. И левитима написа да се даје помоћ све док се не заврши дом и док Јерусалим не буде саграђен, 56. и свима чуварима града – написа да им се даје следовање и оброци. 57. И посла све сасуде које Кир одвоји из Вавилона; и све што је рекао Кир да се учини, и он нареди да се учини и да се пошаље у Јерусалим. 58. А кад младић изађе, подигавши лице своје к небу наспрам Јерусалима, благослови Цара Небескога говорећи: 59. Од Тебе је побједа, и од Тебе премудрост, и Твоја је слава, а ја сам слуга Твој. 60. Благословен си, који им даде премудрост; и Теби се исповиједам, Владару отаца. 61. И узе писма па изађе у Вавилон и објави свој браћи својој. 62. И благословише Бога отаца својих што им даде слободу и опроштај 63. да изађу и да граде Јерусалим и Храм, гдје је именовано у њему име Његово; и радоваху се уз музичке органе и с весељем седам дана.

svetigora / 2014 / март

проф. др ЈЕЛИЦА Стојановић

jubilej

1150 година од почетка мисије Светих Ћирила и Методија

Мисија Светих Ћирила и Методија - освештавање и христинизација словенског слова Г одине 2013. навршило се 1150. година од почетка мисије Светих Ћирила и Методија, због чега је UNESKO прогласио ову годину годином Солунске браће Светих Ћирила и Методија, важном за све словенске народе. Словени, најбројнији и најраспрострањенији индоевропски народ, добио је свој књижевни језик који има континуитет данас у различитим словенским књижевним језицима као његовим продужењем. О словенским мисионарима, словенској писмености, налазимо највише података у Житију Ћирилову, Житију Методијеву, Житију Светог Климента (на грчком), итд. У трактату О писменима (О писменех) Црнорисца Храбра, које је написано крајем 9. или почетком 10. вијека (сачувано је у каснијим преписима), каже се „да Словени не имадијаху књига (писма), него чртами (цртама) и резами, писаху и гатаху, бијаху погани (пагани)“. Даље се каже да крстивши се бијаху принуђени да грчким и римским словима изражавају словенску ријеч, али „без устројенија“ јер се ни грчким ни римским словима није могла изразити словенска ријеч: тако се грчким словима нијесу могле пренијети словенске ријечи, као: bogq или /ivotq или Zylo или crqkovq или [irota или ~zQkx и сличне ријечи. И тако би много година. Зато Словенима „човјекољубац Бог“ посла Константина Филозофа који створи за њих азбуку. У Житију Кириловом јасно се каже да до Ћирила Словни нијесу имали сопствену азбуку. На питање Ћирилово: имају ли Словени boukvi vq ~zXkx svoi, отправљајући га у Моравију, византијски цар Михаило III одговорио је одрично. Из трактата Црнорисца Храбра могло би се наслућивати о три етапе писмености код Словена: „црте и резе“; писање грчким и латинским словима словенски „без устројенија“; период Константином – Кирилом „устројеног“ словенског писма. Шта би могле представљати „црте и резе“, писање „без устројенија“, или шта је могло бити прије тога, остављамо по страни. Окрећемо се мисији Светих Ћирила и

Методија, од када почиње и тече велика, континуирана, препознатљива и обоготворена, христијанизована словенска писменост. Према житијима, далековидни великоморавски кнез Растислав, видећи да пријети опасност од германизације (простори Велике Моравске били су под не само војним и политичким него и културним и црквеним притиском њемачког свештенства), упутио је писмо византијском цару Михаилу у којем се каже да су се „наши људи“ одрекли паганства и хришћанску вјеру примили, али да нема таквог учитеља који би на словенском језику праву хришћанску вјеру објаснио. До тог периода германизован је велики број Словена на крајњем западу, оних који су били у најближем додиру са Германима. Политичка се самосталност није могла замислити без црквене. Служба је вршена на неразумљивом латинском језику. Област кнеза Растислава била је под надлежношћу западне цркве па се поставља питање зашто се обраћа Цариграду, а не Риму. Одговор се може наћи у томе што Рим није давао слободе у погледу проповиједању хришћанства на другим језицима, осим латинском, и тако је остало дуго кроз историју. Исток је у том погледу био много шири и флексибилнији. До тада су три језика сматрана за сакрална („достојна“ да се на њима изрази Свето Писмо): хебрејски, грчки и латински. Мисијом Ћирила и Методија овој се групи придружио и словенски језик, дакле, као четврти. У Цариграду је молба добро примљена па је послата вјерско-културна мисија на челу са Браћом Константином Филозофом и игуманом Методијем. Према Житију Методијевом, цар Михаило је свој избор образложио сљедећим ријечима: „Чујеш ли, филозофе, ове речи? Други овога учинити не може, осим тебе. Ево ти, дакле, много дарова и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер, обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски“. Солун је био други по важности византијски град, ближа и даља околина била је гу-

половине 11. вијека (16 споменика), који чине старословенски канон (старословенске споменике у ужем смислу). Споменици се дијеле према азбуци којом су писани (на глагољске и ћирилске); према садржини: библијски текстови (четворојеванђеље, изборно јеванђеље, празнично јеванђеље, псалтир); литургички (требник и служебник); патристички (проповиједи и житија). Од сачуваних 16 споменика, девет је писано глагољицом, седам ћирилицом (међу којима је један натпис, Самуилов, мермерна надгробна плоча). Старословенски споменици су писани двјема азбукама: глагољицом и ћирилицом. Нека од веома важних питања око којих су се спорили слависти јесу: коју је азбуку створио Ћирило и која од ове двије азбуке је старија. Углавном је питање старине ријешено, за старију азбуку старословенског језика сматра се глагољица, а за млађу ћирилица, за што постоји више доказа. Ћирилица је млађа, према многима настала је у Преславу у Бугарској, а творци су јој Константин Преславски и Климент Охридски. Међутим, и поред овог уопштеног и у великој мјери прихваћеног мишљења, није поуздано доказано да Константин није створио и ћирилицу. Углавном, у старим руским рукописима налазимо податке да се глагољица назива ћирилицом (кирилицом) према свом творцу Ћирилу. (У једном новгородском ћирилском рукопису с краја 15. вијека, препис је настао у оригиналу 1074. године, писац Упир Лихој саопштава да је књигу преписао is kourilovicy, у ствари са глагољице). Могу се срести и мишљења да су ћирилици дали име ученици у славу свог учитеља. Тек, осим назива словенско писмо, ћирилицом се називала и глагољица (вјероватно за све вријеме Солунске браће), потом и млађе писмо – ћирилица. Назив глагољица настао је касније (крајем средњег вијека, код Хрвата). У основи овог назива налази се глагол глаголати („говорити“, „рећи“), чест у јеванђељима. Шта је у основи ове двије азбуке. Поријекло словних облика глагољице није сасвим јасно. Према

март / 2014 / svetigora

сто насељена Словенима, тако да су Браћа од дјетињства добро говорили словенски. Према неким изворима, могуће је и да им је мајка била Словенка. Старији брат Методије био је високи државни чиновник, управник „словенске кнежевине“, касније се повукао у манастир, закалуђерио и постао игуман. Константин је од младости показао изузетну даровитост за науку, предавао је у Великој школи у Цариграду филозофију, а прије Моравске, Константин је учествовао у двјема мисијама: арапској у Малој Азији код Сарацена и у хазарској мисији. Дакле, био је филолошки веома образован. Највјероватније је да је Ћирило (са својим сарадницима), још прије поласка у мисију, саставио азбуку за словенски језик и превео дио богослужбених књига. У житијима читамо: „Филозоф онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима. И тада састави слова и поче писати јеванђељску бесједу: ,У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше реч’ и остало... И ту откри Бог Филозофу словенске књиге, и онда створивши слова и саставивши бесједу, крене на пут у Моравску узевши Методија“. Углавном, са примањем писмености (понекад и непосредно прије) Словени су примали и хришћанску вјеру. Према поменутим изворима, Ћирило и Методије са својим ученицима стигли су у Моравску 863. године. Моравска се може везати за простор данашње југоисточне Чешке ,,мада је у новије вријеме покренуто питање о могућем помјерању положаја Велике Моравске са сјевера у данашњи Срем. Наиме, наука показује да су постојале двије моравске, сјеверна и јужна, а средиште јужне Моравске треба тражити на ушћу Велике Мораве у Дунав“ (Лома 1993: 206).* Мисија је започета у Моравској, настављена у Панонији, а након прогона и протјеривања учитеља у ученика, мисија се ускоро преселила на словенски југ (који је постао најзначајнији центар словенске писмености), потом у другој половини 10. вијека и у Кијевску Русију. Оригинални рукописи из непосредне преводилачке дјелатности Ћирила и Методија нијесу сачувани, сачувани су старословенски споменици са краја 10. и из прве

svetigora / 2014 / март

мишљењима многих слависта у основи глагољице је грчка минускула (мала писана слова), од које се, ипак, обликом слова, глагољица веома разликује, али, према ријечима Е. Георгијева, грчка азбука је „ушла у мозак и крв твораца глагољице“, тако да је грчка азбука суштински „била оријентир“. Осим тога, могуће је да је Ћирило приликом састављања глагољице искористио и знакове других познатих му писама: старојеврејског, самарићанког алфабета, готског и коптског писма. У новије вријеме може се срести и мишљење да је, осим што је донекле користио елементе ових писама, глагољица оригинална надоградња и творевина Ћирилова. Према томе, глагољица собом представља алфабет саздан за црквену писменост, за потребе црквеног писма и хришћанства, њиме је прожета и условљена. Тако, прво слово глагољице azx представља у глагољици крст Ⰰ, једна од најважнијих симбола хришћанства. Исто тако и слова i/e и slovo – симетрично подударна једно другом (Ⰻ и Ⱄ), употребљавају се као скраћеница за означавање имена Исуса Христа (is = - Ⰻ  Ⱄ). Као што се види, ова слова својим обликом носила су дубоку хришћанску симболику (троугао – Свето Тројицу и круг – симбол бесконачности, пуноће). Иначе, слова глагољице настала су и имају у својој основи комбинацију круга и троугла, повезани и укрштени линијама на разне начине. Поставља се и питање шта је прво преведено на словенски језик, као и када је први пут служена Литургија, заједно са словенским мисионарима, на словенском језику. Могуће је да је прво на словенски језик преведено празнично јеванђеље, потом изборно јеванђеље, даље све оно што је било неопходно за Литургију.1 У Житију Кириловом каже се да је Константин прво превео на словенски језик зачело Јеванђеља по Јовану. У вези са овим нала-

1. Према неким истраживањима могуће је да је најраније преведено празнично Јеванђеље (предвиђено за службу за велике црквене празнике), а у прилог томе иду језичка проучавања према којим ови дјелови садрже најархаичнији језички слој што би говорило о томе да је тај дио најраније преведен. Из житија можемо сазнати да је превод богослужбених текстова започет у Византији, а за претпоставити је да је настављен и завршен након доласка у Моравску. „Ако су Константин и Методије планирали да Свету литургију (у почетку) служе само суботом и недељом, односно празником, онда је било довољно да преведу празнично Јеванђеље, остављајући да превођење заврше у Великој Моравској. Ако су пак планирали да Литургију служе сваког дана од Васкрса до Педесетнице, а касније суботом и недјељом, односно празником, онда им је било најхитније да преведу само оне делове кратког апракосног Јеванђеља који се читају у те дане, опет остављајући да превођење целог Јеванђеља заврше у Великој Моравској“ (Пипер 2012: 257). * Loma 1993: Aleksandar Loma, Podunavska postojbina Slovena: legenda ili istoriska realnost?, Јужнословенски филолог XLIX, Београд. ** Пипер 2012: Предраг Пипер, Када је први пут служена Литургија на словенском језику?, Теолингвистика, Међународни тематски зборник, Православни богословски факултет, Београд 2012. *** Мейе 1951, А. Мейе, Общеславянский язык, Москва, Наука.

зимо занимљиво размишљање код П. Пипера (Пипер 2012: 275),** према којем је у мисији Браће све било промишљено: почев од избора мјеста из Новог Завјета које ће прво бити преведено на словенски језик, избора дана када ће се први пут словенски језик употријебити на Светој литургији, избора оног дијела Литургије у којем ће се први пут објавити ријеч на словенском језику. Све је ово могло добити и носити посебну симболику и снагу, ако се повеже у једну цјелину. Према томе, најпримјереније је било увести словенски језик у богослужење зачалом по Јовану: iskoni0 bya[e slovo0 i slovo bya[e otx b a= 0 i b x= bya[e slovo0 se by iskoni otx b a= 0, чиме и почиње изборно Јеванђеље. Зато није случајност да је Константин почео превођење Новог Завјета управо од тог мјеста. Претпоставка Пипера (и још неких слависта) јесте да је словенски језик први пут употријебљен на васкршњој Литургији 864. године (који је тада падао, према прорачунима, 2. априла). Тако би прва написана и изговорена ријеч на Литургији, односно два прва слова била, опет Ⰻ „и“ и Ⱄ „с“ (почетна слова почетне ријечи ⰋⰔ(ⰍⰑⰐⰋ) / is(koni) „искони“), слова од којих се састоји и скраћено написана ријеч Ⰻ  Ⱄ „ИСУС“ (ријечи која се увијек писала скраћено, писана су два почетна слова – комбинација круга и троугла, изнад њих „титла“, која означава да је ријеч написана скраћено). Поријекло ћирилице није спорно. У њеној основи је грчка мајускула (млађа), води поријекло од свечаног грчког писма – унцијале. Нека слова која не постоје у грчком језику, у ћирилици су рађена по узору на глагољицу, стилизацијом и прилагођавањем облицима ћирилских слова. Дакле, ћирилица представља словенизирано грчко писмо под несумњивим утицајем глагољице. Ћирилица је као практичнија (и једноставнија) потискивала глагољицу. Старословенски језик (тадашњи назив словенски) јесте општесловенски црквени и књижевни језик, служио је као књижевни и црквени језик на широком словенском простору, иако је видљив уплив језичких црта с обзиром на мјесто настанка споменика. Како је један књижевни језик (словенски, у науци је општеприхваћен термин старословенски или староцрквенословенски) могао да служи на тако широком словенском језичком простору, може се закључити да је био разумљив свим Словенима, да су словенски језици у вријеме настанка старословенског били међу собом језички блиски, чинили су једну цјелину, са језичким разликама које одсликавају територијално-националну разуђеност и припадност. „Овакво јединство може се објаснити само на један начин: у овој одређеној епоси постојао је језик на којем је говорио народ који је био свјестан свог јединства“ (Мейе 1951: 6).*** Зато се 2013. година, као изузетно значајан јубилеј, 1050 година од почетка мисије Светих Ћирила и Методија, када су се хришћанство и света ријеч на словенском језику прожели и почели да чине нераскидиву цјелину и јединство, свечано и научно прослављала широм словенског свијета. Срби су знатни и значајни насљедници ћирилометодијевске мисије, традиције и мисли, удио српског језика у старословнеком је велики, српска редакција старословенког језика је једна од најстаријих, најпрепознатљивијих, утемељених и веома богатих. Али, чини се, да управо на српском језичком простору овом значајном јубилеју није посвећена ни издалека адекватна пажња, умјесто да се веома поносимо својом далеком, богатом и старом писменошћу, као да смо се само стидљиво, засигурно недовољно, умјесто и свечано и научно, присјетили овог значајног датума.

reporta`a

Митрополит Амфилохије

у Америци У САД егово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, у пратњи протођакона Игора Балабана, отпутовао је 30. новембра 2013. године у САД. У недељу, 1. децембра је одржана свечаност у храму Светог Симеона Мироточивог у јужном Чикагу поводом 900-годишњице од рођења Стефана Немање (Светог Симеона). Свету архијерејску литургију су служили Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Епископ новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин. Након Литургије је услиједио свечани банкет на коме су говорили митрополит Амфилохије, епископ Лонгин и парох прота Лука Лукић.

Митрополит Амфилохије и епископ Лонгин на Светој архијерејској литургији у цркви Св. Симеона Мироточивог у јужном Чикагу, 1. децембар 2013.

Митрополит Амфилохије је 3. децембра, уочи празника Ваведења Пресвете Богородице, служио бденије у Саборној цркви Покрова Пресвете Богородице у Дес Плејнсу код Чикага, сједишту Епархије чикашке и средњоамеричке Руске заграничне Цркве. Саслуживали су му Епископ кливлендски Петар, администратор ове епархије, као и Епископ новограчаничко-средњозападноамерички СПЦ, Лонгин. Био је присутан и Епископ чикашки и средњоамерички Алипиј, који због слабог здравља не управља том Епархијом. На сам празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра, митрополит Амфилохије и владика Лонгин су служили Литургију у манастиру Светог Саве у Либертвилу, код Чикага. При том манастиру налази се и Богослов-

ски факултет, па су Литургији присуствовали и студенти. Митрополит Амфилохије је на свој имендан, на празник Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, служио Литургију у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу, са братством Саборног храма и другим свештенством. Потом је Митрополит учествовао на засиједању Централног савјета СПЦ за Сјеверну и Јужну Америку, одржаном у сали покрај Саборне цркве. У паузи између два засиједања, Епископ источноамерички Митрофан је у част празника Светог Амфилохија Иконијског благословио славски колач и у име присутних Епископа, новограчаничког Лонгина и западноамеричког Максима, као и чланова Централног савјета честитао Митрополиту имендан.

Митрополит Амфилохије, епископ Лонгин и епископ Максим на Светој архијерејској литургији у саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу, 8. децембар 2013.

март / 2014 / svetigora

Претходног дана, 5. децембра, поменути епископи су, уз присуство и Епископа канадског Георгија, одржали сједницу Епископског савјета СПЦ у Сјеверној и Јужној Америци у Епископској резиденцији у манастиру Светог Саве у Либертвилу. Митрополит Амфилохије служио је у недјељу, 8. децембра, Свету архијерејску литургију, заједно са епископом Лонгином и епископом Максимом, у Саборној цркви Васкрсења Христовог у Чикагу. У литургијском сабрању учествовао је многобројни вјерни народ са дјецом. На банкету који је одржан у просторијама поред Саборног храма, митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему 900-годишњице рођења Светог Симеона Мироточивог и 200-годишњице рођења Митрополита Петра II Петровића Његоша. Добротворни прилози сакупљени на банкету су намијењени за помоћ Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој. Митрополит Амфилохије је овом приликом уручио захвалницу гђи Олги Иванковић за великодушну новчану помоћ за прошлогодишњи почетак рада Народне кухиње „Мати Јелисавета“ на Цетињу. У манастиру Светог Саве у Либертвилу, 12. децембра, након јутарње службе, служен је парастос првом Епископу америчко-канадском СПЦ Мардарију Ускоковићу, који је сахрањен у манастирском храму. Служио је епископ Лонгин уз присуство митрополита Амфилохија. Истога дана митрополит Амфилохије је у Либертвилу одржао предавање студентима Богословског факултета Светог Саве: „Богословље и етика митрополита Петра II Петровића

Његоша“. Митрополит Амфилохије је 13. децембра одржао предавање у просторијама Српске народне одбране у Чикагу. У недјељу, 15. децембра, у цркви Пресвете Богородице – Нова Грачаница код Чикага, Митрополит Амфилохије је служио Свету литургију, послије које је одржан банкет. Добротворни прилози сакупљени на банкету су такође намијењени за помоћ Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој. Након тога митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему: „О тајни Цркве“. У Јужној Америци Митрополит Амфилохије је у уторак, 17. децембра, допутовао у Јужну Америку. Ово је трећа посјета митрополита Амфилохија Јужној Америци од када је, у мају 2011. године, на Светом архијерејском сабору СПЦ, именован за Епископа-администратора ове новоосноване Епархије. Митрополит је још 2007. године био у посјети Аргентини, док су тамошње парохије биле под јурисдикцијом Епархије источноамеричке. У Буенос Аиресу, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице, сједишту Епархије, дочекали су га свештеници СПЦ из Аргентине. На празник Светог оца Николаја Мирликијског, 19. децембра, митрополит Амфилохије је Литургију служио у цркви Светог Саве, најстаријој српској цркви у Буенос Аиресу, уз саслужење свештенства Епархије и вјерника.

svetigora / 2014 / март

Митрополит Амфилохије је 20. децембра посјетио црногорску заједницу у граду Генерал Хуан Мадариага и у просторијама Друштва „Његош“ одслужио вечерњу службу, након које је у својој бесједи читао дијелове „Горског вијенца“ на шпанском језику. У суботу, 21. децембра, митрополит Амфилохије је служио Литургију у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу, уз саслужење Митрополита буеносаиреског и цијеле Аргентине Силуана (Антиохијска Патријаршија) и Епископа каракаског и јужноамеричког Јована (Руска загранична Црква), старјешине храма презвитера Бошка Стојановића, свештенства и вјерног народа. Митрополит је сабраним вјерницима подијелио иконице и мале црквене календаре, који су, по први пут, штампани двојезично – на српском и шпанском језику. Овакви календари су подијељени свим нашим парохијама на јужноамеричком континенту. На ручку је Митрополит поздравио све присутне, особито архијереје, и уручио им пригодне поклоне, међу којима је био и примјерак књиге Горски вијенац, „La Guirnalda de la montaña“, у двојезичном, српско-шпанском издању из 80-тих година прошлога вијека, а двије стотине примјерака ове књиге је, добротом госпође Елене Размилић из Сантијага, недавно поклоњено Епархији јужноамеричкој СПЦ. Митрополит Амфилохије је потом уручио орден Светог Петра Цетињског

протођакону Николи Радишу, пред- О овим црквама се тренутно духовно једног од данас најстаријих црногорсједнику Црквеног одбора у Буенос Аи- стара отац Бранко Станишић, будући ских исељеника у Аргентини – Митра ресу, који му је, на предлог Митрополи- да је једини православни свештеник у Гвозденовића, коме је прошле године додијељен орден Светог Петра Цетињта, додјелио Свети архијерејски синод провинцији Ћако. Митрополит Амфилохије се, у по- ског од стране Светог архијерејског сиСПЦ. Отац Никола је орден добио за нарочити допринос изградњи Саборног недељак 23. децембра у Ресистенси- нода СПЦ (по предлогу митрополита храма Рођења Пресвете Богородице и ји, главном граду провинције Ћако, Амфилохија). чувања духовности, традиције и култу- сусрео са новим гувернером, госпоНаредног дана, 26. децембра, мире нашег народа у Аргентини. дином Хуаном Карлосом Басилефом трополит Амфилохије је, у пратњи Високопреосвећени Архиепископ Иванофим, потомком бугарских исе- свештеника Стефана Јовановића, у је у недељу, 22. децембра, началство- љеника. сједишту Јужноамеричке епархије МоНакон што је гувернер упознао сковске Патријаршије у Буенос Аиресу, вао Литургијом поводом храмовне славе у цркви Светог Николе у Маћа- Митрополита са новим пројектима и посјетио Епископа аргентинског и југају, у аргентинској провинцији Ћако. У приоритетима провинције Ћако, њих жноамеричког Леонида, који је недавовој провинцији се налази највећи број двојица су наставили разговор о мо- но примио ову дужност. Двојица архинаших исељеника у Аргентини, првен- гућностима сарадње провинције Ћако јереја су размијенили своја искуства ствено Црногораца, и ова црква је из- и Српске Цркве. Уз обострано исказа- из досадашњег архипастирског рада грађена још тридесетих година про- ну наду на поновни скорашњи сусрет, у Јужној Америци и разматрали мошлога вијека, благодарећи вјери нашег можда и у Црној Гори, састанак је завр- гућности даље сарадње. Такође су се народа и залагању чувеног руског све- шен давањем изјава за главне медије осврнули на досадашњу сарадњу, која штеника Александра Коноваленка. провинције. је резултирала тиме да је свештеник Од прије нешто више од годину Високопреосвећени Митрополит Епархије СПЦ Душан Михајловић подана, по благослову митрополита Ам- је 24. децембра у Росариу у Аргентини стао заједнички парох за парохију Руфилохија, у овом храму а надлежан за одслужио помен на гробу Благоја Јово- ске и Српске Цркве у граду Сантијагу у читаву провинцију Ћако парох је пре- вића и посјетио његову породицу. Чилеу и омогућено му је, уз сарадњу са звитер Бранко Станишић. МитропоМитрополит Амфилохије је у сри- амбасадом Руске Федерације, богослулит је служио празничну Литургију уз једу, 25. децембра, служио Литургију у жбено мјесто у тамошњем Руском кулсаслужење оца Бранка и протођакона храму Светог архангела Михаила у Ве- турном центру. Николе Радиша и присуство око двије надо Туерту, уз саслужење презвитеВисокопреосвећени Митрополит и стотине вјерника. ра Стефана Јовановића и протођакона протођакон Игор Балабан су се 27. деМитрополит је потом посјетио и Николе Радиша и Игора Балабана. Ми- цембра 2013. вратили у Црну Гору. цркву Светог Ђорђа у Ла Тигри и цр- трополит је представио новога пароха кву Свете Тројице у Сан Бернарду, које овога светога храма, оца Стефана Јовасу подигли исељеници украјинског по- новића, и поздравио ријекла, којих у овој провинцији такође има велики број.

2. Св. Литургија у цркви Св. Николе у Маћагају 3. Сусрет са гувернером аргентинске провинције Ћако 4. Венадо Туерто - посјета дому Гвозденовића послије Свете Литургије

март / 2014 / svetigora

1. Никољдан - Литургија у цркви Св. Саве у Буенос Ајресу

ОЛИВЕРА Балабан

majke hri[]anke

Мајка Св. новомученика косовског Харитона

Милка Лукић С

скривали. Деда Радован је био црквењак у сеоској цркви.

Плодови здравих стабала Мајка Милка Лукић је рођена 18. августа 1929. године, у селу Радуње, на Копаонику, у побожној кући Гашића, од оца Милорада и мајке Ранђије. Њени честити и побожни родитељи изродили су седморо дјеце, три сина и четири кћери. Милка је одрастала у великој заједници, у којој је свако својим животом свједочио скромност, честитост, радиност и пожртвованост, а тиме и традицију доброг породичног васпитања једне побожне српске куће. Милкина мајка Ранђија је била веома молитвена жена. Тај дар је у тишини, молећи се сваке вечери крај постеље, оставила у наслеђе и својој кћери. Године су пролазиле брзо. Дјеца у кући Гашића, преживјевши Други свjетски рат, убрзано су стасавала за женидбу и удају. Бијавши из доброга рода, а поред тога сама честита, вриједна и веома лијепа, Милка је важила за дјевојку каква се само пожељети може. По том чувењу, једнога дана су дошли Лукићи из суседног села Сеоце, да испросе Милку за свог Будимира. Будимир Лукић, отац блаженопочившег оца Харитона, рођен је 5. августа 1928. године у селу Сеоце, у Куршумлији, од оца Радована и мајке Милунке. Кућа Лукића је била херојска, витешка. Једна од оних у којима су се синови подизали за огњиште али и за отаџбину. Није било фронта у Србина, на којем Лукићи нијесу оставили макар једнога свога сина, па им је тако и овај посљедњи, косовски, понео једног, најмлађег. Од туге за својим старијим сином, који је такође живот положио за част своје земље и гробове својих предака, прерано је умро и Будимиров деда, оставивши за собом пуну кућу сирочади. Будимиров отац Радован провео је у заробљеништву у Немачкој пуне 4 године. Лукићи су вољели цркву. Славили су Св. апостола Тому, 19. октобра. Иако су то била тешка времена, они се нијесу двоумили ни

Чудесна светиљка (Можда су баш ово неке од чињеница које објашњавају неустрашивост оца Харитона, који је летећи са послушања на послушање, неустрашив као витез, пролазио кроз звериња легла, намножена и згуснута на сваком педљу Српског Јерусалима.) Мајка Милка и отац Будимир вјенчали су се 1950. године. Изродили су шесторо дјеце. Три сина и три кћери. Најстарија кћер и трећи по реду син упокојили су се јако рано, кћер на самом рођењу а син нешто касније. Животну битку наставили су да воде четворо њихове дјеце: Радојица, рођен 1952. године, Радијана 1956. године, Радослав (у монаштву Харитон) 1960. и најмлађа Радмила 1964. године. (Све у кући, почев од њихове бројности и имена призивало је радост, међутим те радости биће лишени јако рано.) Лукићи су живели у великој заједници са дједом, бабом, стрицем, стрином и њиховом дјецом. Касније се стриц са својом породицом одвојио. Мајка Милка је била вриједна, брижна, тиха и повучена. Скована по мјери некадашњих жена живјела је поштовање. Поштовала је све око себе, и старо и младо. И дјецу је томе поучавала. Знало се да онај ко би нешто погрешно урадио мора да исправи своју грешку, било да је старији или млађи. Нико није смио вријеђати ни угњетавати, а на поштовање су сви били позвани. Учила их је да буду поштени, незлобиви, истинољубиви. Од малих ногу трудила се да у њих усади хришћанске врлине по којима ће као такви, врлински, бити препознати и од људи и од Господа. У таквој великој и богатој заједници лењости није смело бити. Деца су се учила раду од малих ногу. Већ од пете године постајали су вриједни чобани а касније, како је ко какав посао својом снагом и стасом могао понијети. Будимир, отац ове радосне дружине, радио је као рудар у руднику Трепча, на копу Запланина. Долазио је кући петнаестодневно и то свега на један дан. Били су жељни једни других. Земља им није дала ни да се нагледају како треба. Да би дошао кући у Сеоце, Будимир је морао да пјешачи више

јећам се своје прве посјете гробу оца Харитона. Велики пост, прије дванаест година. Обилазили смо Студеницу, Ђурђеве ступове и манастир Црну реку. Киша је неуморно падала. Право је чудо било те су се облаци примирили само оних двадесетак минута колико нам је било потребно да се поклонимо гробу овог страдалника Христовог и послушамо ријеч сабрата Црноречког манастира о његовом животу. Гледајући млади гроб, кроз главу су ми пролетела лица уплаканих и уплашених Мајки, које су тих година са зебњом чекале вијести од својих синова: „Да ли ће ми доћи жив? Ако дође жив, да ли ће доћи „читав“? (Јер, ако не дође „читав“ не значи да ће и остати жив.) Хоће ли му дјецу сирочићи звати, са младом невјестом огњиште угасити, рано моја?!“ Тужбалице српских сјенки! „Мајко“ су сахраниле, постадоше Сјенке! Искривљене и измучене, болом опијене и напаћене, али свијетла образа. У мраку им свијетле гробови Синова. Зато и јесу Сјенке! Са великим „С“! Отргну ми се уздах: Боже драги, њега мајка није дочекала! Нисам тада знала ништа о овој дивној Мајци, једино се сјећам тог размишљања о њеном неизрецивом болу. Али, прича је, иако веома тужна и тешка ипак имала онај моменат среће, како би то наш народ рекао, да је овај син прво испратио Мајку у наручје Господње а онда и он мученичким путем кренуо за њом.

Сиротиња без оца и мајке Живот Мајка Милке није ни по овдашњим, а ни по ондашњим аршинима био лак. Изродити шесторо дјеце уз тешки живот на селу практично без мужа, морало је оставити трагова и на њено тјелесно здравље. Но, она је била више она танана душа, која је својом тихом патњом и трпљењем лагано копнила изнутра. Танане, осјетљиве душе, каква је била Мајка Милка, чак и сузни трептај ока које дубоко осећају, чују као удар грома. Одјекне им у души, сурва се ко лавина. Дјеца су тек кренула да стасавају, тек су корачали сигурније, одважније, а над њиховом кућом се већ надвијао тамни облак. Мајка га је издалека угледала, осјетила, наслутила. Само није знала гдје ће та муња ударити, на коју страну, у који темељ. Када је дочекала повратак најстаријег сина Радојице из војске, стегнувши га у загрљај бојажљиво је проговорила: „Нека ће нас невоља снаћи!“ „Каква невоља, Мајко?“, одговорио је син забринуто. „Не знам, али осјећам је!“ Ништа није могла да уради, могла је само да чека и да се моли. А онда су Лукићи сви на окупу поново једну ноћ дуго чекали трепетљаву свјетлост на планинском путу. Чекали су и чекали. Смјењивали су се на прозорском окну. Можда отац није могао доћи, можда се негдје задржао, видио старе пријатеље па мало закаснио. Ноћ је одмицала а црне слутње су надјачавале наду. Било је хладно, тог 25. новембра. Почела је да пада дуга киша суза која је натапала њихов дом. Из рудника су им јавили да им је отац настрадао у несрећи и да је пребачен у Косовску Митровицу. Кажу да су га из Митровице пребацили у болницу у Скопље, али није издржао. Након једанаест дана, 6. децембра 1973. године подлегао је повредама. Сахранили су га у породичној гробници на сеоском гробљу. Од тог дана Мајчино срце је почело нагло да слаби, да посустаје. Није могла да носи тугу за својим вољеним, ненагледаним, неразговореним. Скупила је дјечицу око скута, трудила се, покушавала, али смрт је била јача. Након непуне двије године једне исто онако тешке ноћи, као кад су изгубили оца, изгубили су и Мајку. Оштар бол пробудио ју је из сна. Тешким кораком дотетурала се до постеље свог млађег сина Радослава (блаженопочившег оца Харитона), загрлила га и издахнула на његовим још дјечачким рукама.

март / 2014 / svetigora

Није дуго Мајка Милка поживјела на овој њиви бола и патње. Ни она а ни њен млађи син. Њих двоје су свијетла слика Српкиње која рађа и гаји сина за огњиште и отаџбину и Србина који полаже живот свој за Христа и земљу прађедовску. Нова Мајка Југовића и нови Обилић. Нови, а ако се не промијенимо можда и међу последњим свијетлим примјерима новије историје. Зато, приклонимо кољена земљи и савимо руке на груди. Позовимо у помоћ све оне којима смо дужни, који због нас ридају и плачу пред престолом Свевишњега. Помолимо се Анастасији да се зањишу српске колијевка. Помолимо се Милици да умудри Мајке и Жене Српске. Помолимо се Параскеви да нам се зазлате житна поља и оранице. Помолимо се Лазару да главешине храброшћу обдари. Помолимо се Сави да нас разбраћене помири. Помолимо се Харитону да нас мучеништво не уплаши. Помолимо се свим Светима који су ради Христа и ради нас животе дали. Помолимо се за свијетли образ у Србина. А када се поправимо и слику Милке и Харитона у својој кући насликамо, ето нас Српски Јерусалиме! Догодине у Призрену!

од тридесет километара. Очеви доласци су били празници. Иако су га били жељни, ти кратки сусрети су изгледали као сами предокушај сусрета са Творцем. То припремање... Да ли је све спремно за очев долазак? Да ли је вечера топла, постеља чиста, да ли сам био добар ових петнаест дана? Хоће ли отац доћи весео или тужан, хоће ли ме помиловати, можда донети кесицу бомбона са собом, да ли сам је заслужио? То ишчекивање, отисци дјечијих образа на прозорском окну, док раширених зјеница зуре у планину неће ли угледати трепетљаву свјетлост очеве рударске капе, све то заиста подсјећа на трепет душе при помисли на сусрет хришћанина са Оцем небеским. Жељно ишчекивану свјетлост могли су видјети на десетом километру од куће, на кривудавом планинском путу. Али, онда би услиједила питања. Да ли је та свјетлост стварно очева лампа и да ли тај путник заиста иде ка њиховој кући? Када би се најзад, након 7-8 сати хода појавио на кућном прагу, радост је била неизрецива. Дјечијим поклицима није било краја. И Мајка се радовала, али скромно, тихо, у себи. Како је то већ и било у то дивно вријеме. Нису сви скакутали једни око других и говорили: „Волим те! Волим те!“, већ су живјели том љубављу. Топла вечера, чиста постеља, тај стисак руке на вратима, чекање и стрепња, брига о родитељима, то је била љубав. Отац би понекад успут купио и кесу бомбона. Е, то је тек био доживљај.

svetigora / 2014 / март

Два сандука за двије године испратише ови сирочићи. Двије ране, два ока испратише нејаки. Како рече најстарији брат оца Харитона, чика Радојица (који ми је свесрдно помогао да напишем ову причу о његовој Мајци): „Кад оде мајка, више немаш коме да пођеш, нема ко да те дочека, нема ко да сабере децу...“ Осташе сирочићи да стасавају са дједом и бабом, или боље рећи да они пазе на старе. Научени од малих ногу свим сеоским пословима, наставише са старима да се боре за живот и кроз живот. Смрт родитеља је отуђила безбрижни, радосни израз с њихових лица. Иако је као дијете био веома живахан и несташнији од свог брата и сестара, млади Радослав је показао много озбиљнији и зрелији приступ муци која их је снашла, од онога што се од њега очекивало. Свом дједу је био десна рука. И не само дједу. Сви у селу га памте као посебног младића, увијек спремног да притекне у помоћ. Најмлађа сестра Радмила је имала само једанаест година када су остали без родитеља. Као старији брат за њу се највише бринуо. Послије неког времена послали су је код ујака да учи школу а онда код старијег брата у Ниш. Савијали су се једни око других да би придигли и придржали крст брату или сестри кад отежа. Када су се упокојили дјед и баба, центар окупљања и сабирања постао је најстарији брат Радојица. Он их је у свом дому у Нишу призивао, окупљао, усмјеравао, колико су му његове моћи дозвољавале. А они су га итекако поштовали. Двије године након Мајчине смрти, дакле 1977. године, од туге за сином и снајом, након јаког можданог удара умире и дјед Радован. Смрт је у кући Лукића постала као годишње доба – долазила је у правилним, устаљеним циклусима. Као да се могла и предвидјети. Једино је баба Милунка поживјела мало дуже. О њој су се до њене смрти 1985. године бринули унуци. Средња сестра Радијана, удата је у оближње село, па је и она притицала упомоћ.

Од несташног дјечака до новог Обилића За оца Харитона, свог брата, чика Радојица каже да је од малих ногу био виспрен, несташан и мало немирнијег духа од остале дјеце Мајка Милке. Када би нешто наумио, то би и остварио. Као мали знао је зарадити и понеку ћушку од Мајке због несташлука. Али, увијек му је срце било незлобиво и чисто као суза. На дан његовог крштења, стари јеромонах који га је крстио, више за себе него за оне око себе рекао је: „Овај ће ме наслиједити!“ У селу је завршио прва четири разреда основне школе са одличним успјехом. Но, за даље школовање требало је ићи у друго село, а он је већ тада од оца био одређен за останак у родитељској кући, тако да на даље школовање није послат. Одувек је волио тиховање и самоћу. И као дијете знао се често удаљити у оближњу шуму и шетати сам уским стазицама. Ничега се није бојао. Када је дошао код брата у Ниш, неко вријеме се посветио завршавању школе а затим послу. Колеге су га због његове марљивост, честитости и скромности веома поштовале. Животни пут га је одвео и на ратиште у Хрватској. Тамо је његово срце још од дјетињства рањено стријелом смрти, још више пострадало гледајући невоље и неправде овога свијета. Од повратка са ратишта носи се само једном мишљу, да оде у манастир и замонаши се. Оно што је намјерио то се с Божијом помоћи и остварило. Одлази у манастир Светог Јована Крститеља у близини Ниша, код старог игумана Илије, који ће му постати нови родитељ. Његова ревност у послушању, посту и молитви није остала незапажена. Из манастира априла 1995. године одлази на ходочашће у Свету Земљу. Жеља му је била да у манастиру Св. Саве Освећеног остане као искушеник. Божији промисао и благослов су били другачији. Радослав је призван Српском Јерусалиму. По благослову оца Илије одлази у манастир Црну Реку под окриље Св. Петра Коришког. Братство га је јако лијепо прихватило. Вриједан, тих и послушан, убрзо је задобио љубав све братије. Није знао за одмор. На свако послушање је одлазио хитро и без ријечи. И околни мјештани су га вољели, јер би се и њима нашао при руци кад год је било потребно. Недалеко од манастира, на двадесетак минута прилично напорног хода, налазила се стара брвнара, где је живјела једна изнемогла старица Крстијана. Живјела је сама у планинској забити, неспособна за рад и бригу о себи. Сазнавши за њен крст његово се срце сажалило и испунило још већим крстом састрадавања. Затражио је благослов игумана да јој помогне кад може. Добивши благослов, он је редовном манастирском послушању додао не мали труд око ове изнемогле и од свих напуштене старице.

март / 2014 / svetigora

Отет је и заробљен од шипСваког јутра, ма какве да су биле временске прилике, он је одлазио да стари- тарских терориста на очиглед ци однесе храну, наложи ватру и при- њемачких војника из састава преми дрва. Навече исто. Старица га је Нато „мировних“ снага. Након толико завољела да је неутешно пла- тога је свирепо мучен. Његово кала, као за рођеним сином, када га је свето тијело пронађено је у авблагослов одвео из манастира Црне густу 2000. године у месту Тусус Реке. код Призрена. Све је указивало Замонашен је у манастиру Светих на мученичку кончину. Тијело је Архангела, на бденију уочи празника Св. нађено без главе, поломљених Николаја Жичког, 1998. године, добивши руку, ногу и кичме. На његовом име Харитон. Примивши ангеоски чин за џемперу и подраснику, на мјекојим је толико жудео, постаје још усрд- сту око срца, видјело се неколинији и преданији у служењу ближњи- ко рупа које су, претпоставља се, настале од убода ножем. ма. У његовом житију стоји: „Коли„Узалуд тражите, он није ко је био сакривен од света, товише међу живима!“ лико је сав био у Господу. А у Господу њему није био потребан Када су његови најближи, ни чин, кога је одлучно од- брат и сестре, сазнали да је отет био, ни власт, ни част. Бити од стране шиптарских терорицелог живота смирени ста, у њихова срца уселила се Христов монах њему стрепња. Дуго су га тражили и је била довољна надали се, вјеровали су да ће част и награда. га пронаћи. Иако је несносна Његово смире- бол због губитка још једног члање чинило је да на њихове породице куцала на му понашање врата, нада је ипак била присутбуде природно, на. Само је његов рођени брат просто, без трун- Радојица био потпуно сигуран ке извештачено- да његов брат није више међу сти или дрскости. живима. Питам га: „Како сте знаСмирење и нена- ли?“ Он каже: „Па знао сам!“ – сито читање Божанствених књига, је у њему родило мудру разборитост која „Па вјерујем, али како?“ – „Јавио уме о свему да расуђује и правилно гледа на себе и свет око себе. Смирење га ми се у сну, ми смо били блије и узвело на последњи животни крст мучеништво крвљу или треће крштење, ски, повезани.“ – „И шта вам је после кога је, очишћен од свих грехова, узлетео ка Господу кога је толико во- рекао?“ – „Рекао ми је: ‘Ја идем лео. Тај крст он као да је предосећао. То се могло закључити из његових речи у брате, не могу више да издржим којима је било радосног призвука: ‘Ето, братије, још мало па ћу имати четрдесет ове муке!’ Ја сам после звао свугодина, и још мало после тога, па ћу поћи у радостан сусрет Господу‘. Или јед- да где сам знао, желео сам да се ном другом приликом, када је после рафалне пуцњаве терориста на ауто којим макар тело пронађе. Тешили би је управљао рекао једном од братије: ‘Изгледа да ме оће метак‘. Предосећај ме и рекли: ‘Тражимо, даће Бог, мученичке смрти се могао наслутити и у његовим речима једном од сабраће наћи ћемо га живог!’ Ја бих одгоза време поклоничког путовања на Свету Гору. Наиме, пошто се отац Харитон у варао: ‘Узалуд тражите, он није једном тренутку изненадно попео на пирг Св. краља Милутина, један од брати- више међу живима!’ И тако...“ је му је у шали довикнуо: ‘Сиђи доле, куме, ако сломиш ногу ко ће те носити до Иако се нису видјели, ипак манастира?‘ Отац Харитон је сишао исто онако брзо и спретно како се и попео, су се опростили. Постоји нешто и уз благ осмех одговорио: ‘Куме, не брини, ако сломим ногу, гурните ме овде у више од стиска руке на растаннеки јарак поред пута, покријте ме грањем. Није грешни Харитон заслужио да ку, постоји емотивна веза и она невоља коју су преживљавали се сахрани као човек.‘“ Иначе, отац Харитон је врло често ризиковао свој живот да би испред шип- годинама заједно. Постоји нетарских терориста извукао тијела убијених српских војника, стараца, старица, угасива братска љубав, која не жена и дјеце, којима се нико данима није смио примаћи. Храбро и неустра- познаје границе свјетова, ни вјекова. Постоји Материна суза шиво је вукао беживотна тијела да би их часно сахранили и опојали. 15. јуна 1999. године, нешто прије 11 сати, отац Харитон је ис- која их је истим млијеком задопред епископског двора у Призрену примио своје посљедње јила и једним повојем повила, послушање. Хитавши да обави посао, рекао је: „Нек је благо- постоји очева лампа која им још увијек осветљава пут и постоји словено!“ Са последњим послушањем понио је и најтежи крст, ако се оно Парче неба на земљи у селу у његовом животу уопште могу мјерити и упоређивати тежи- Сеоце, чија ће звона још дуго, не и муке које су га сналазиле. дуго памтити Лукиће.

zap i s протојереј–ставрофор ГОЈКО Перовић svetigora / 2014 / март

Петров град и Петров манастир Град и манастир Докази да смо постојали као народ, као једна квалитетна духовна и културна заједница, да смо као такви постојали и прије овога времена – докази да је за нас било и тежих времена од садашњих, те да смо понекад знали, врло успјешно, изаћи на крај са недаћама – такви докази разасути су широм свијета. Географска распрострањеност тих доказа говори, сама по себи, да су наши преци били активни судионици европске (па самим тим и свјетске) историје. Од Јерусалима до Цариграда, Барија и Рима... преко њемачких универзитета, све до Америке, постоје усмени, писани и други материјални трагови нашег народног постојања; споменици наше борбе за равноправност са другима, борбе за миран и напредан суживот са осталим народима; споменици наших пораза у тој борби, али и неочекиваних, великих побједа. Један од таквих споменика јесте најсјевернији милионски град на свијету, вишевјековна руска престоница – Санкт Петербург (Петроград). Везу коју ова метропола има са нашом народном и црквеном историјом, можемо открити у најважнијим духовним и културним тачкама Петербурга. Заиста, када неки наш човјек дође пред Кинески зид, или се попење на Ајфелов торањ – он у овим значајним грађевинама свјетске културне баштине може пронаћи себе и своју прошлост у неком најуниверзалнијем, општем, људском смислу – препознајући се као дио свеукупног човјечанства и његовог стваралаштва. Међутим, када дође у Санкт Петербург, у ту „Сјеверну Венецију“, историја овога града отвориће му се као огледало. Огледало у коме ће видјети себе, историју Црне Горе, Србије и историју наше Цркве. Овај град је савременик обновљеног Цетињског манастира. Он је основан у вријеме кад се Цетињски манастир обнављао под управом владике Данила. И то није само стицај околности, или што би се рекло – пука подударност. Санкт Петербург је плод напретка, узлета и пуног цивилизацијског остварења Руске царевине – која се од једне источноевропске, евро-азијске средњовјековне феудалне монархије, баш почетком 18. вијека,

постепено промовише у праву европску силу. Њена нова престоница, град о коме пишемо, гради се по узору на европске престонице. (Ова изградња Петербурга има и своје наличје, много страдања и насиља које је поднио обичан народ, царски поданици – како би се спровела воља императора. А то је људска жртва која се приноси на све „пирамиде“ свјетске историје, до данашњег дана, и коју и ми, на неки начин, данас приносимо...) У том времeну, стил живота руског племства све више тежи европским манирима, а руска политика (ратови и дипломатија), много више него прије, утиче на најважнија европска збивања. У таквим околностима, развија се Петербург који је својим положајем близак Ослу, Стокхолму и Копенхагену. Својим именом он наликује неком од њемачких градова. Својим грађевинама и сакралном архитектуром он сличи Риму и Венецији. Ипак, по свом унутрашњем бићу, он припада Кијеву и Москви, чији је природни и историјски потомак. Па опет, гдје је његова веза са Цетињем, са Црном Гором, са нашом историјом? У моменту када руски цар Петар Велики оснива Петербург, буквално истих тих година, митрополит Данило Петровић обнавља срушени Цетињски манастир. То је можда коинциденција, али све што ће услиједити потом – далеко је од случајности. Неће проћи дуго времена када ће руски цар, визионар и реформатор, побједник многих ратова, препознати у Црногорцима своје потенцијалне савезнике, а у владици Данилу новог сарадника у борби за слободу православних народа. У том смислу, новоосновни град на Балтику, и новообновљени манастир на Цетињу, јесу израз истих тежњи, истих духовних и политичких кретања. Иста идеја, иста политичка сила, па ако хоћете и иста материјална, финансијска моћ – у исто вријеме, првих деценија 18. вијека, утврђује и изграђује Петербург, односно утврђује и обнавља Цетињски манастир. Та идеја, та сила и та моћ јесте царска Русија. Када је цетињски митрополит постао отворени и недвосмислени савезник те политичке моћи, борба Црногораца за ослобођење од Турака постала је перспективнија, а безбједност више пута паљеног и рушеног Манастира на Цетињу сигурнија. У, наизглед, потпуно несразмјерном савезништву, Русија и Црна Гора, тј. Петар Велики и владика Данило, упуштају се у подухват политичке и духовне обнове православних народа Европе, њиховог политичког ослобођења и равноправног учешћа у креирању европске будућности. Свака од њих, у домену својих моћи и непосредних интереса, једна као мала оаза слободе у мору Отоманске империје, друга као наступајућа свјетска сила, стварају побједничку коалицију. Та коалиција се протеже од Финског до Бококоторског залива! И ето баш Живот митрополита Василија Петровића се толико поистовјетио са Русијом да је некако и логично што се тамо упокојио овај владика црногорски. На његовој гробној плочи, између осталог, пише да је митрополит црногорски али и да је „егзарх пећког српског трона“ – титула коју је добио приликом хиротоније, и коју ће, касније, носити цетињски митрополити. Питам се, зар треба доћи у Петербург, како би се прочитала чиста, једноставна, нефалсификована истина о томе како су себе називали, и каквима су, сами себе, доживљавали цетињски митрополити?

ових година, славимо пуна три вијека од настанка овог значајног споразума. На Цетиње, 1711. г, долази гроф Михајло Милорадовић, руски генерал, који владици Данилу уручује позив цара Петра да се Црногорци подигну на општенародни устанак против Турака. Данило је прихватио овај позив и настало је савезништво које је испрва било праћено новим страдањем Црногораца и Манастира, али убрзо утврђено Даниловим доласком у Петербург, код цара лично. Ту је договорена сарадња и руска помоћ Црногорцима. Та сарадња и помоћ надживјеће обојицу и родиће, уз Божији благослов, многе добре плодове. Крипта Нека остане за неку другу прилику једно свеобухватније сагледавање веза наше народне историје са руском царском престоницом. Оно би морало да укључи у себе и сјећање на Његошеву хиротонију у петербуршком Преображењском сабору ( и хиротоније које су услиједиле потом: владика Никанора Ивановића, Илариона Рогановића, Митрофана Бана), сјећање на одлуке царског двора да подржи српске устанике на Балкану и да 1914. г. саможртвено уђе у Велики свјетски рат, на страну Србије и Црне Горе. То сагледавање би морало да узме у обзир и рад петербуршких школа и академија, духовних и световних (међу њима нарочито војних), у којима су своје образовање стицали бројни народни прваци, свештеници, официри и интелектуалци. За ову прилику нашу пажњу и наше сјећање задржаћу само на једној гробници, тј. на крипти велике лавре Светог Александра Невског, која се налази у средишту Санкт Петербурга. Ово мјесто је толико важно и значајно, да мирне душе могу рећи, како оно у себи сабира нашу цјелокупну нововјековну историју. Међу првим гробним мјестима које ћемо наћи у тој крипти јесте гроб Михајла А. Милорадовића – великога генерала руске војске (ослободиоца Букурешта из 1806. г), потомка старе српске породице из Херцеговине, сродника старијег Михајла И. Милорадовића, кога смо горе поменули као по-

средника у успостављању савезништва између владике Данила и цара Петра Великог. У истој крипти налазе се гробови прослављених руских генерала Кутузова и Суворова, чија имена је Његош употребио да украси и исплете вијенац посвећен Карађорђу. Нема љубитеља Његошеве поезије, нити има истинског поклоника словенског јединства и савезништва, коме срце не задрхти поносом и поштовањем пред гробовима ових бесмртника. Ту је затим гроб Саве Владиславића, такође Србина из Херцеговине, дипломате и савјетника Петра Великог, који је помагао устанике у Србији и Црној Гори – а у својим дипломатским активностима стизао је и до Кине. У Сибиру је подигао храм Светом Сави Српском, основао први православни храм у Кини, утврдио границу Русије са Кином, за наредна два вијека. Адмирал Димитриј Сењавин је исто тако сахрањен на овом мјесту. Овај великан руске војне историје, саборац је Светог Петра Цетињског у познатим борбама Црногораца и Бокеља против Француза – за ослобођење Боке и њено уједињење са Црном Гором, почетком 19. вијека. Испред крипте, гробље руских великана се наставља... ређају се споменици и имена Достојевског, Глинке, Мусоргског, као и П. И. Чајковског који је међу својим бројним остварењима, саставио композицију „Словенски марш“ инспирисану Српско-турским ратом 1876. г. и руским учешћем у том великом војном подухвату. Истини за вољу, треба рећи да је изворни назив ове композиције „Српско-руски марш“, али су је западни културни кругови преименовали, како би од имена које носи јасну поруку политичког савеза, направили неко опште, политички мање употребљиво име (Несумњива је чињеница да је Чајковски за ово дјело искористио

март / 2014 / svetigora

Санкт Петербург, Александро-невска лавра, црква Благовести Пресвете Богородице и Св. кнеза Александра Невског

svetigora / 2014 / март

„Српске народне мелодије“ Корнелија Станковића). Ту је и гроб једнако познатог музичког умјетника Н. А. Римског-Корсакова који је из истих побуда и у истом времену компоновао „Фантазије на српске теме“. Централно мјесто у овој петербуршкој крипти заузимају гробови двојице архијереја истог имена, двојице савременика – патријарха српског Василија Бркића Јовановића (1763–1765, +1772) и митрополита цетињског Василија Петровића (1750–1766). Овај први поменути је српски патријарх, познат по изузетно бурном, немирном животу. Пуно пута се селио из мјеста у мјесто, мјењајући при том и своје свештеничке службе. Прије избора за српског патријарха био је митрополит косовски, па потом и дабробосански. Често је оптуживан за несавјесно служење, а од Турака је, једно вријеме, био затворен на Кипру. Избављен из турског ропства дошао је на Цетиње, гдје се задржао двије-три године. Тамо је био у вријеме владавине „Шћепана Малог“. Заједно са Долгоруковим напушта Црну Гору, и преко Трста и Беча одлази у Санкт Петербург, гдје ће се убрзо и упокојити. Он је био посљедњи Србин на трону Пећке Патријаршије, пред њено укидање 1766. г. Можда управо те нередовне прилике саме за себе објашњавају како се овако немиран дух могао обрести на трону пећких патријараха. Са друге стране он није био без дарова и духовног прегалаштва. Довољно је рећи да је за вријеме свог боравка у Црној Гори написао Службу и Синаксар Светом Василију Острошком, слава му и милост, а то је богослужбени текст који се и данас користи крај Острошког ћивота и у свим православним храмовима. Познато је, исто тако, да се није најбоље слагао са владиком Савом, док је био на Цетињу. Ову чињеницу су многи покушали политички и идеолошки да злоупотребе, градећи на њој закључак како српски патријарх није био омиљен на Цетињу. Међутим, јасно је да се овдје не ради о односу према титули српског патријарха, него искључиво о личном неспоразуму између мирног и благочестивог владике Саве и непредвидивог патријарха Василија. Да је то тако видимо и из односа Савиног према Шћепану Малом – који није био ништа мање хладан и резервисан него његов однос према патријарху. А видимо то и на основу односа који су према патријарху Василију имали епископи Карловачке митрополије, који су га држали на удаљености од себе, више него што је то радио Црногорски митрополит. Коначно, Савин однос према титули пећких патријараха, према институцији од које је и сам добио епископски чин, кристално је јасан у моменту насилног гашења ове црквене столице од стране турске силе. Сава, наиме, пише писмо Руском

У крипти манастира Александра Невског, у руском Санкт Петербургу, 20. јула 2013. године, Патријарх српски Иринеј и Митрополит црногорски Амфилохије, одржали су помен двојици својих претходника сахрањеним на овоме гробљу – патријарху српском Василију Бркићу Јовановићу (1763–1765, +1772) и митрополиту цетињском Василију Петровићу (1750–1766).

црквеном Синоду, и тражи од Цркве у Русији помоћ да се Пећка Патријаршија обнови. Савин однос према пећком патријарху био је само и једино однос синовског поштовања, јер је управо пећком патријарху Атанасију Гавриловићу, послао Василија Петровића на епископску хиротонију 1750. г, како би он могао бити Сави помоћник у владичанским пословима – тзв. „коадјутор“ (То је давнашња пракса цетињских владика, да у току своје службе имају поред себе једног епископа–помоћника). Од своје епископске хиротоније, па све до свога упокојења, митрополит Василије Петровић је провео 16 година у владичанској служби, као помоћник Савин. Али он је био духом више налик патријарху Василију, него Сави. Темпераментан, одважан, често и исхитрен у одлукама, горео је од жеље да Црну Гору што више приближи Русији, видећи у том свом настојању једини сигуран спас за Црногорце. Владика Василије је написао „Историју Црне Горе“ и „Похвалу Немањи“. Овај други спис је написан – очигледно – много прије Његоша и Симе Милутиновића, што обара (не)научну тезу да је култ Немањића непознат у Црној Гори прије средине 19. вијека. А и овај први Василијев запис, та прва нововјековна црногорска историја, врви од Косова и тема Косовског завјета, што опет говори о томе да је Његош Косово затекао на Цетињу, када се родио. Помен 20. јула 2013. године, у крипти манастира Александра Невског, у руском Санкт Петербургу, Патријарх српски Иринеј и Митрополит црногорски Амфилохије, одржали су помен двојици својих претходника и свим упокојеним и сахрањеним на овоме гробљу. И ово је, по много чему, историјски детаљ. Први пут, актуелни патријарх и митрополит, заједно, служе помен овој двојици, патријарху и митрополиту, који у Петербургу леже један до другога. Ова двојица почивших, управљали су Црквом, у времену доста тешком, и из њихове перспективе – скроз безнадежном. Њихови доласци у Русију, нијесу, за њиховог живота, донијели неке видљиве резултате. Међутим, њихови насљедници ће дочекати плодове трудова двојице Василија. Проблем отоманске окупације, који је ову двојицу архијереја тада морио, временски је далеко иза нас. Настали су нови проблеми и нова искушења, која и нама данас изгледају непремостива. Изгледа нам да смо у сваком погледу – духовном, политичком, економском – посустали, те да нам руска држава и Црква у Русији не могу пресудно помоћи у том нашем посртању. Али, „учитељица живота“, са својом петербуршком лекцијом, непобитно говори, да у доброј намјери и чврстој вјери, ни један напор није узалудан.

pjesma

СТОЈА Никчевић

Не, Владико, ако Бога знадеш !!! С колико Те походисмо смрти и празнисмо покојиште твоје што Те више пута убијасмо то громкије вијенац славе поје. Над земним прахом кроз муње и громове вјечна зубљо за славјанску тмину од Стамбола, Душана, Косова, болан пловиш временску пучину… …и носиш иго и тада и сада у болезни пада и успињања на Ловћену, Пустињак цетињски, држиш свећу србинског трајања. Па Ти наде нијесу покопане, из камена се Извиискра вије Отачаство прослављаш из гроба ко што славиш прах оца Србије. Ал нас немој за непочинства клети што нијесмо уз Милоша стали не Владико, ако Бога знадеш нијесмо баш толико олошали. Него чини, с Твог пламеног ума, да кроз вјеке грехове видимо, док се Ловћен с камом не раздружи да дотле и ми с Вама постојимо.

март / 2014 / svetigora

svetigora / 2014 / март

ЈОВАН Алексић

jubilej

Поводом 100 година од почетка Првог свјетског рата

Јунаштво и племенитост

лепе сердареве кћери Ц

рна Гора се током целе своје историје истицала непокорношћу, храброшћу и слободарским духом. Због „чојства и јунаштва“ којима су се одликовали њени горштаци, Црна Гора је називана „српском Спартом“. Вођени филозофијом косовског етоса, Црногорци су се често свесно жртвовали за више циљеве, за спас и слободу свога рода. Један од најистакнутијих примера жртвовања за једнокрвну браћу представља Мојковачка битка, вођена на Бадњи дан и Божић 1916. године, у околини Мојковца. У њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење српске војске преко североисточних делова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф. Мало је познато да се у тој, по много чему судбоносној бици, јунаштвом и одважношћу нарочито истакла једина жена која је учествовала у бици. То је била Василија Вукотић, ћерка јединица сердара Јанка Вукотића. Ова хероина је рођена 1897. године на Чеву, у познатој породици Вукотића. Њен отац Јанко, чувени војсковођа, био је у сродству са краљевским домом Петровића. Био је братанац црногорске краљице Милене, жене краља Николе I Петровића. Племенито порекло јој је омогућило да се школује на Руском институту на Цетињу, који је основала руска царица Марија Фјодоровна–Романов. Заједно са још стотинак најбољих девојака Црне Горе учила је на српском, руском и француском језику и спремала се за позив наставника и васпитача. Међутим, како то често овде бива, миран живот и школовање прекинуо је рат. Краљевина Црна Гора је 8. октобра 1912. године објавила рат Османлијском царству и прва кренула у бој за ослобађање изворишта српске духовности, културе и националног идентитета. Васпитана у духу родољубља, тада петнаестогодишња Василија добровољно се пријавила у болничарке. Заједно са њом пријавила се и њена мајка Милица. Од првог дана рата, заједно са мајком је учествовала у свим важним биткама. После огромних жртава на Скадру, Тарабошу и Бардањолу, негујући рањенике и слушајући њи-

хове исповести, уверила се да је рат највеће људско проклетство. Још веће страдање своје војске и народа доживела је неколико година касније. Њен отац, сердар Јанко, дуго је патио због тога што није имао сина стасалог за војску. Како је Василија била дванаест година старија од брата Вукашина и већ имала одређеног ратног искуства, отац ју је узео за ордонанса. Лепа Гагуна, како је од милоште звао отац, лично је преносила његове заповести и наређења подређеним јединицама и командантима. Како је била једина жена на фронту, притом сердарева кћер, међу ратницима је била омиљена, посебно због одважности, племенитости и храбрости. Делећи добро и зло, заједно са њима учествовала је у Мојковачкој бици, последњој трагичној епопеји црногорске војске у Првом светском рату. У њој су црногорски ратници натчовечанском упорношћу и борбеношћу бранили одступницу српској војсци која се повлачила ка северној Албанији. Преживевши битку, оставила је детаљно сведочење о херојским и потресним моментима. Колико је битка била важна, можда најбоље сведоче њене речи: „Да није било оног крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. Да црногорски орлови, они млади људи, који у трену презреше смрт, својим грудима не затворише мојковачка врата и тако не дозволише непријатељу да се јави Српској војсци у бок и позадину, можда би судбина Српства била заувек запечаћена…“ Преузето са: http://akademskikrug.rs/ О аутору: Јован Алексић је студент мастер академских студија историје на Филозофском факултету у Приштини/Косовскa Митровицa. Стручно се највише бави историјом Старе Србије у 19. и почет– ком 20. века, као и историјом српског народа у југословенској држави.

сердар Јанкo Вукотић

Василија Вукотић

ко бадњака који су лагано сагоревали одјекнуше чешће, потом отишли својим кућама да погусле, песма испуни простор и све ме то подсети милују децу коју месецима нису видели. Сви на оне сцене из „Горског вијенца.“ Ноћас, уочи вели- војници су, међутим, били на положајима и ког празника православних, осећам да сви слуте да као да је свак себи издао заповест: ни корак ће сутрашњи дан бити обојен крвљу, да ће се и сутра назад! сударити две војске, једна малена, али храбра, која Бори се Црна Гора. Рањеници пролазе брани своје куће и свој голи крш, своју чељад и своје поред нас, неке преносе на носилима, друге мајке, и друга, силна, која је кренула да освоји туђе, на коњима, хитају на превијалиште. А колида нас учини робљем… И, ево, у здравицама, уз по- ко их је тек остало на бојишту, иза столетних дигнуте чаше, чују се и речи заклетве да непријате- букава, без свести! То нико не зна… Обузело љу неће уступити ни педаљ српске земље, да ће ра- ме неко чудно осећање и ја бих, ако ми отац дије изгинути на бранику отаџбине. дозволи, да зграбим пушку и кренем доле, „Нека буде борба непрестана, нека буде што бити на разбојиште да, попут оних младића из не може… крст и топуз нека се ударе“ – Његошеве регрутног батаљона, обарам Швабе… Али, стихове говори мој рођак Ђуро Вукотић, наздравља- мој отац смркнут, утонуо у бриге и ја се не јући осталим официрима. – Важно је да је братска усуђујем да тражим дозволу да се удаљим… српска војска мало измакла… Дошло ми да кликћем: Еј, моја мала, моја веМоме оцу, сердару Јанку Вукотићу, свакодневно лика Црна Горо! Велика си и величанствена стижу извештаји о кретању србијанских трупа: знао у овом тренутку љутог боја, на овај крвави је, из дана у дан, да су поједини делови избили на празник, на овај свети дан, пун страве и ужаобале Скадра, други су у том часу били у Тузи, трећи са. Сва си у пламену, Црна Горо, гориш и нена маршу према Подгорици, четврти такође у мар- стајеш; твоји синови леже међу овим деблишу од Андријевице према Матешеву, пети између ма с пушком чврсто прислоњеном уз образ. Андријевице и Виницке, а последњи одреди у пре- Многи већ леже без крви, без свести, згрчеделу Ругова… Све те извештаје ја сам дешифровала ни, искомадани… Нема ко да их опоје и саи предавала мом оцу и другим официрима из Штаба. храни. Еј, Црна Горо, племе ти љубим, обБорба на Мојковцу је у великом јеку. Сазнајем из раз ти љубим, крш ти љубим, не дај се! Нека разговора мога оца и Петра Мартиновића да је с де- Шваба упамти овај дан, овај православни сне стране Љубо Полексић, с леве Милинко Влахо- Божић, овај мраз, снег обојен и његовом крвић, а у средини Милош Меденица. До тог часа уко- вљу, нека упамти ово српско племе на чију је пан, непријатељ је прешао у напад. Рачунали смо да земљу пошао... нас може напасти баш на овај велики празник верујући да црногорски ратници нису на положајима, да су испунили цркве и манастире да узму свето приВасилија Вукотић

март / 2014 / svetigora

65 Мојковачка битка

Третјаковска галерија Овај музеј ликовне умјетности у свијету називају и „храм руског сликарства“. Музеј је основан 1854. г. и назван је по браћи Павлу и Сергију Третјаковим, који су своје збирке слика поклонили граду Москви (Као наш принц Павле Карађорђевић у Београду пред Други свјетски рат). Највећу радост нам је причинио дио галерије у ком су изложене иконе, међу којима је и оригинална икона Свете Тројице Андреја Рубљова из 1410. г. У храму Св. Николаја Мирликијског, који је у склопу галерије, одслужили смо молебан пред чудотворном иконом Мајке Божије Владимирске. Ова чувена икона – о којој смо читали из житија и коју је по предању насликао сам Св. апостол Лука – стојала је пред нама... дотицали смо је рукама и уснама и шапутали јој молитве. Одслужили смо молебан и полако са осјетном благодаћу у срцима и у тишини отишли назад кроз галерију на улицу.

„Свих жалосних радост“ Недалеко од Третјаковске галерије уђосмо у порту храма Преображења Господњег гдје се налази чувена, такође чудотворна икона Богомајке „Свих жалосних радост“. У XVII вијеку тешко болесној сестри патријарха Јоакима, Јефимији, јавила се Пресвета Богородица, док молила се пред овом иконом, и излијечила је и утјешила. Од тада се пред овом иконом исцјељивало безброј страдалника, болесника и сиротих. Марто-маријинска обитељ Диван комплекс и храм Покрова Пресвете Богородице. Ову обитељ милосрдних сестара које су помагале болесним, сиромашним и сиротим је основала велика књегиња Јелисавета Фјодоровна 1909. г. Ту се и данас налази медицински центар „Милосердије“, посвећен највише дјеци ометеној у развоју, сирочадима и др. Пут смо наставили према Палеонтолошком музеју, гдје је дјеци било веома интересантно видјети скелете огромних диносауруса.

putopis svetigora / 2014 / март

протојереј СИНИША Смиљић

Школа вјеронауке из Паштровића у Москви

66 Испред цркве Св. Василија Блаженог на Црвеном тргу

Даниловски манастир У недјељу ујутро кренули смо у Даниловски манастир на Литургију. Дочекао нас је јерођакон Варахил, монах који је недавно био у посјети нашој Митрополији а чак са нама и служио у манастиру Рустово. Причестили смо се на Литургији и пошли у обилазак манастира. Од оца Варахила, који се трудио да нам посвети што већу љубав и пажњу, сазнали смо много о манастиру. Овај манастир је 1282. г. основао кнез Данило, млађи син Св. Александра Невског. Поклонили смо се и његовим моштима које се чувају ту. Манастир је иначе и московска резиденција руског патријарха. Интересантно је да је и блажена Матрона Московска оставила аманет да се сахрани у овом манастиру и да је била овдје сахрањена. Јелоховски-Богојављенски храм Из Спартаковске улице коначно уђосмо у порту огромног храма који смо запазили још из далека. Прелијепа свјетлозелена фасада, позлаћене куполе и крстови само су наговјештавали његову раскош изнутра. Нас је наравно највише интересовало нешто друго, због чега смо и дошли у овај храм. Као да нас је очекивала, стајала је на лијевој страни иконостаса и посматрала нас својим благим покровитељским погледом, њен лик је обасјавао пламичак из кандила а одсјај драгог камења и украса био је распоређен изнад натписа – Богомајка Казанска. Помолили смо се сви понаособ. У истом храму смо цјеливали и мошти Светог Алексеја, првог патријарха руског. Цјеливали смо и крст на гробу патријарха Алексија II.

Испред Владимирске иконе Мајке Божије у храму Св. Николаја при Третјаковској галерији

У Кремљу испред „цар-звона“

Покровски манастир Дођосмо пред капије Покровског манастира у коме су мошти Св. Матроне Московске. На самом улазу у манастир видљива је благодат Божија преко ове светитељке – непрегледна колона вјерника чека тихо и стрпљиво да цјелива мошти. Цјеливали смо и ми мошти ове богоугоднице и, заблагодаривши Богу, кренули на конак. Сретењски манастир На празник Преображења Господњег на Литургију смо отишли у Сретењски манастир. Манастир је основан крајем XIV вијека, а при манастиру се налази и Духовна академија у коју се сваке године уписује и по неколико Срба. У овој светињи имали смо прилику да цјеливамо мошти св. Илариона Троицког, као и честице моштију многих великих Светитеља Цркве. На Литургији је појао познати хор Сретењског манастира, а Литургију је служио архимандрит Тихон Шевкунов, игуман, а код нас познат као аутор популарне књиге „Несвети а свети...“. Отац Тихон је иначе и дугогодишњи духовник предсједника Русије Владимира Путина.

Донски манастир у Москви

У Кремљу испред топа цара Фјодора

Послије Литургије били смо угошћени у трпезарији Академије. Трудили су се да нас што боље угосте па је за вријеме ручка за нас појао хор студената руске духовне и националне пјесме. И ми смо за њих отпјевали „Тамо далеко“. Растанак је био срдачан и дирљив.

Храм Христа Спаситеља Највећи православни храм на свијету уздизао се изнад нас, обучен у хаљине јутарњих сунчевих зрака као неко чудо, подсјећао је на преображеног Господа на Таворској гори. Иако доста већи, подсјећао нас је и на наш Храм Васкрсења Христовог у Подгорици. Обишли смо храм и крипту слушајући успут историју о њему. Лифтом смо се попели испод самих купола храма, на терасу, одакле смо доживјели прелијеп поглед на скоро читаву Москву. Тројице-Сергијева лавра У лаври смо обишли њене многобројне храмове и цјеливали мошти Св. Антонија Радоњешког и Преп. Максима Грка, као и мошти око 1000 богоугодника, међу којима је и рука Св. Архиђакона Стефана и честице бројних светитеља из нашега рода. Поклонили смо се и Светом Сергију Радоњешком, учествовали у молебану и Светој литургији.

svetigora / 2014 / март

Кремљ Кремљ је не само извориште руске духовности и историје, културни, архивски и архитектонски понос Русије, већ и актуелна резиденција предсједника Русије, тренутно Владимира Путина. Један дјечак је шарлатански тврдио да га је видјео како иза прозора своје резиденције вири кроз завјесу, на шта су се остали слатко насмијали. Пространи и раскошно украшени тргови, паркови, фасаде и храмови чинили су нас тако малим, изазивајући поштовање. Прошли смо поред мноштва топова заробљених у рату са Наполеоном, који су свједочили поносну побједу царске Русије. Ту је и огромни топ цара Фјодора из XVI вијека од 40 тона, највећи на свијету, као и Цар звоно, високо око 7 метара и тешко 216 тона. Велики, и раскошни и непроцењиво значајни храмови Кремља су коријени руске историје и духовности. Од десет храмова, колико их је у Кремљу, ми смо Благословом Митрополита црнообишли Успењски храм из XIV горско-приморског Амфилохија вијека гдје су се обављала вјеншкола вјеронауке из Тудоровичања, крунисања и хиротонића организовала је поклоничко је руских владара и епископа; путовање у Москву. Од 16. до 22. храм Полагања ризе Пресвеавгуста 2013. године, група од те Богородице – домовни храм тридесет двоје дјеце и неколико московских митрополита и пародитеља обишла је московске тријарха; Благовјештењски и православне светиње. У Москви Вазнесењски храм. нас је дочекала сестра Јелена ПуКада смо ушли у храм Светинцева, која је по благослову тих Архангела, који је иначе неоца Хризостома Режевићког прекропола руских кнезова и импеузела обавезу да нам буде од помоћи сво вријеме нашег боравка у Москви, и заиста за све што је учинила дугујемо јој велику захвалност. Кући смо се вратили богатији, али у пуном смислу старословенске ријечи „Богат“. Овом приликом захваљујемо се свима који су својим прилозима, трудом и на било који начин помогли ово путовање. Да их Господ Бог помене у Царству своме свагда сада и у вјекове вјекова. Амин.

ратора, на једном од два централна стуба, са огромне фреске су нас гледали Свети Сава и отац његов Свети Симеон. Њихова фреска је доминирала у читавом храму, а наше срце и понос порасли су као Русија. Саслушали смо историјат храма Светог Василија Блаженог, а дјеца су се дивила шареним куполама храма, за које кажу да их подсјећају на лизала.

68 Испред Храма Христа Спаситеља

Позив на повратак јединству Цркве Писмо Патријарха српског г. Иринеја монаху Артемију (Радосављевићу)

чете јединства за које сте се заклели при хиротонији. Иначе, морамо констатовати да сте поменуту саборску одлуку „изнудили“, као и ону којом сте умировљени због дугогодишњег неизвршавања, или пак игнорисања одлука СА Сабора и СА Синода, укључујући и одбацивање одлука СА Синода, и због поступака којима сте угрозили јединство Српске Православне Цркве. Једном речју: због показане немоћи да одговорно управљате повереном Вам Епархијом. Одлука којом сте, због доказаних и од Вас самих потврђених најтежих канонских кривица (свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности СА Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима), лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, достављена је ради знања свим сестринским помесним Православним Црквама, које су са своје стране пријем исте и потврдиле. Нажалост, и поред тога што Вас нико у Сабору наше Цркве, као и у Православном свету уопште, не подржава, Ви и даље истрајавате на путу раскола, уносећи забуну и немир међу верне што се јасно да видети Вашим обмањивањем недовољно упућеног народа нашега, да сте, поред осталог, лишени епископског чина због наводног притиска светске политике на нашу Цркву, којем сте се Ви противили. Уместо ових неистина било би боље да се сетите онога што сте сами тврдили и што је свакоме у Цркви јасно – да ,,литургија” коју служе расколници није Литургија. Према томе, Ваше ,,причешће” није Причешће, Ваше ,,тајне” нису Свете Тајне Цркве Божје, и све што чините служи једино на духовну пропаст како Вас тако и оних који Вас следе и који учествују на тим сабрањима. Тврдећи да Богу службу приносите Ви под видом одбране Православља разарате јединство Цркве Христове, одвајајући се од њене живе спасоносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења. До сада смо Вам се увек са љубављу обраћали, и то чинимо и у ове празничне дане, и позивамо Вас да се вратите са погубног пута канонском поретку Цркве и јединству са Црквом, и тако зацелите отворену рану на Христовом Телу. Уколико се и овога пута оглушите о Наш позив, тешка срца морамо да Вам предочимо да ћете Нас приморати – заједно са осталом браћом архијерејима, нарочито онима у чијим епархијама покушавате да успоставите паралелну парасинагогалну и

март / 2014 / svetigora

ове празничне дане мира, радости и праштања обраћамо Вам се још једном, и подсећамо Вас на одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, АСбр. 60/ и 61/зап. 153 од 23. маја 2012. године, којом сте, у духу и у име Христове љубави, позвани да се – заједно са својим следбеницима, бившим јеромонасима, монасима и монахињама – у покајању вратите са пута раскола у свештено јединство, у окриље Српске Православне Цркве. С обзиром на то да на ову одлуку нисте одговорили, Ми смо Вам, 4. фебруара 2013. године, упутили и своје лично писмо, са истим апелом какав је садржан у споменутој саборској одлуци. Оно Нам је, нажалост, враћено, јер са Ваше стране није било преузето. Истога дана смо Вам поменуто писмо доставили путем телефакса, и пријем је потврђен у 14 часова и 14 минута. Ни на њега, међутим, никада нисте одговорили. И поред тога, нисмо сматрали за понижење, него за своју дужност и према нашој Светој Цркви и према Вашој личности, да Вас и лично посетимо и покушамо да непосредно, живом речју, у љубави Христовој, утичемо на Вашу савест. Ни то, нажалост, није помогло. Са истом леденом равнодушношћу, уз пропратне знаке самоуверености и уверености у сопствену непогрешивост, реаговали сте и на непосредна и посредна обраћања и апеле – како појединих архијереја наше Цркве, тако и њених угледних духовника и верника. Због свега тога Вам поново – и последњи пут – пишемо, и упозоравамо Вас, искрено и отворено: не идите даље странпутицом раскола, и то у времену препуном искушењâ по наш многонапаћени верни народ! Опет и опет Вас подсећамо на велику јеванђелску и светоотачку истину коју сте својевремено и сами истицали: раскол је велика рана на телу Цркве, велики грех пред Богом, грех који ни мученичка крв не може опрати. Очигледно тога свесни, својевремено сте обећавали СА Сабору и СА Синоду да никада нећете учинити тај пагубни корак; а данас, својим неодговорним поступцима, сведочите супротно. Тврдите, штавише, да сте Ви једини на путу истине, и да сте епископ рашко-призренски у егзилу, чиме потврђујете Ваше претходне изјаве да Вам је Епархија рашко-призренска „од Бога дата“, да сте одговорни једино пред Христом Спаситељем и доживотно обавезни само „пред Свевишњим Богом“. Овим радикално поричете Цркву као саборни богочовечански организам, успостављајући непосредни однос са Богом – без Цркве и ван Цркве која је и Вама и свима нама дала и даје како хришћански тако и епископски идентитет, служење и духовну власт. Питамо себе и Вас: У којој сте Ви то Цркви и пред којим Богом „доживотни канонски архипастир“. Да ли је могуће да Ви поричете да Вас је Сабор Српске Православне Цркве изабрао, хиротонисао и устоличио, поверивши Вам, у своје време, Епархију рашко-призренску. Тада сте ту саборску одлуку прихватили, а сада горе поменуту којом сте лишени епископског чина и враћени у ред монахâ, коју је исто тако донео СА Сабор, то јест, сви архијереји Српске Православне Цркве, 19. новембра 2010. године, одбацујете, чиме се одри-

aktuelno

расколничку структуру – да предузмемо даље канонске мере против Вас; а сами знате која је следећа канонска мера. Ви сте слободан човек и на Вама је да одлучите којим ћете путем даље ићи. Са своје стране, молимо се Богомладенцу Христу да Вас осени Духом мудрости и знања како бисте се вратили на Његов пут, пут истине и вечног живота. Очекујући Вашу одлуку, молимо Вас да пред лицем Живога Христа, ради сопственог спасења, ради спасења оних које сте повели путем раскола, преиспитате своје поступке и одустанете од пута који води у пропаст вечну.

У нади да ћете ради добра Цркве Божје и народа Божјег, ради добра Вашег и оних који су са Вама, донети спасоносну одлуку, поздрављамо Вас древним и радосним божићним поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ Београд, 13. јануара 2014. године

aktuelno

У свијетлу садашњих трагичних збивања у Украјини

svetigora / 2014 / март

крајина 22. јануара обележава велики историјски празник – Дан уједињења Украјинске Народне Републике и Западноукрајинске Народне Републике (Дан саборности), које се догодило 1919. г. Званично Дан уједињења Украјине се обележава од 1999. г. У просторијама Кијевског дома учитеља је 22. јануара 1918. г. потписан Четврти универсал, чиме је Украјинска Народна Република проглашена сувереном и независном државом. Истог дана 1919. г, на Софијинском тргу у Кијеву, проглашен је Акт уједињења Украјине. Вековима подељен украјински народ коначно се ослободио од невоље – леви део Украјине одвојио се од руске, а десни део од аустроугарске империје, и ујединио своју територију у целовиту Украјинску државу. Акт уједињења две Украјине је био симболичан знак жеље ка јединству. Историчар Наталија Полонска–Василенко је писала: „Украјина је била затегнута између две моћне силе – Антанте на југу и бољшевика на северу – и није имала силе за борбу. Војници су побегли, ширио се хаос. У таквим околностима догађај који је имао велики значај у историји украјинског народа – Празник уједињења Украјине – прошао је готово невидљиво“. Украјинска Народна Република је постала независна годину дана пре овог догађаја. Западноукрајинска Народна Република је била створена у новембру 1918. г.

И одмах после тога је почео процес уједињавања. Западноукрајински национални савет је послао своју делегацију у Кијев ради преговора са гетманом Павлом Скоропадским. После промене власти преговори су се наставили са Директоријом; 1. децембра 1918. г. у граду Фастов је потписан „предулазни уговор“ о „уједињењу две украјинске земље у једину државну јединицу“. 21. јануара 1919. г. у Хусту Општи народни Савет је усвојио одлуку о придруживању Закарпатја Украјинској Народној Републици. Следећег дана у Кијеву делегација од 30 особа из Западне области УНР је учествовала у манифестацијама поводом празника Уједињења. Тог дана на тргу су се окупиле хиљаде људи, војници, верници, чланови Директорије. У једанаест сати је почео празник говором Л. Цегелског који је прочитао Одлуку Директорије о уједињавању, као и говором члана Директорије Ф. Швецја који је прочитао Четврти универсал. 22. јануара 1973. г. у граду Чорткив Тернопилске области неколико младића са Володимиром Мармусом на челу су поставили свуда жуто-плаве заставе (за то су били кажњени у совјетском концентрационом логору). 22. јануара 1990. г. стотине хиљада Украјинаца су узели једни друге за руке и на такав начин створили живи ланац од Кијева скроз до Лавова као знак сећања на Акт уједињења Украјине. Главни порука Дана уједињења је разумевање тога да је за Украјину само јединство права моћ. Из Амбасаде Украјине у Црној Гори

РАЈО Војиновић

POM EN

Архимандрит Лука (Анић) С

ветом заупокојеном литургијом и парастосом 8. фебруара је у манастиру Дајбабе код Подгорице свршен годишњи помен архимандриту Луки (Анићу). Светом службом началствовао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа липљанског Јована и многобројног свештенства и свештеномонаштва, и уз молитвено учешће вјерног народа из Подгорице, Цетиња, Приморја, Београда, Крагујевца и других мјеста. На богослужењу су одговарали матуранти Цетињске богословије. У литургијској бесједи владика Јован је рекао да су сви сабрани на данашњем богослужењу на свој начин у руци оца Луке: „Он нас је овдје окупио, он је овдје наш Мојсије драги, вољени, који је душа наше душе, и човјек који нас је сабрао љубављу, којом Господ све подиже и скупља у своју руку. Јер, нису само по образу створени достојни да уђу у ту руку, него они који слиједе Господа“. Након причешћа вјерних служен је парастос на гробу архимандрита Луке. Митрополит Амфилохије је након парастоса рекао да нам отац Лука служи за примјер како се потрудио да свој живот повјери Христу Богу. „Могао је он и другим путевима да иде. Његови професори су ми говорили да смо им узели једног од најспособнијих младих људи на Београдском универзитету. Нијесмо, међутим, ми њега узели, него је Бог за њега припремио нешто узвишеније – универзитет много значајнији од оног београдскога и свих универзитета. То је Божји универзитет, Божје свеучилиште, свеучилиште Духа Светога, Христова школа – она која се започиње овдје на земљи а која се наставља во вјеки вјеков“, закључио је Митрополит Амфилохије. Архимандрит Лука (Анић), дугогодишњи игуман Цетињског манастира, манастира Савина главица у Доњем Грбљу и манастира Дајбабе, упокојио се 8. фебруара 2013. године. Био је један од најугледнијих клирика Митрополије црногорско-приморске.

Приредио: Славко Живковић

IZ SVIJETA

У МАКЕДОНИЈИ ТОРТУРА НА ВЈЕРСКОЈ ОСНОВИ Скупштинска Комисија Р. Македоније за политички систем и односе међу заједницама организовала је 12. и 13. децембра 2013. године расправу на тему „Анализа поштовања уставом загарантованог права на претпоставку о невиности, налази о злоупотреби притвора, угрожавање слободе изражавања и медијских слобода и права на изражавање јавног протеста у Р. Македонији“. „Апелујемо на домаћу и међународну јавност, да се прекине поменути однос тортуре на вјерској основи, да се у обзир узму и апели Његове Свесветости Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, Свјетског савјета цркава, Европске конференције цркава, да се погледају међународни извештаји о угрожавању вјерских слобода у Р. Македонији; да се изнађе снага за хитно ослобађање Архиепископа охридског г. Јована из затвора, као и признавање и поштовање вјерског опредељења Цркви, чији је он предстојатељ, Православној Охридској Архиепископији, а све у циљу достизања високих стандарда напредних демократија и боље будућности за све грађане наше земље“, каже се у саопштењу Комисије.

У ЛИБАНУ СПАЉЕНА СТАРА ХРИШЋАНСКА БИБЛИОТЕКА У Триполију − другом по величини и значају граду Либана – исламисти су запалили једну од најстаријих хришћанских библиотека на Блиском истоку.

март / 2014 / svetigora

ПРОГОНИ ХРИШЋАНА Најмање 70 хиљада хришћана је убијено 2013. године због вјере, саопштава Седмица.Ру, позивајући се на интервју који је за Радио „Ватикан“ дао италијански социолог, координатор пројекта „Опсерваторије за вјерску слободу“ Масимо Интровиње. Према прошлогодишњој статистици, 100 хиљада хришћана је убијено 2012. године. Садашња ситуација није ништа мање драматична. Прогони хришћана у Африци тренутно нијесу укључени у статистику, пошто се ту као главни мотив прогона често јавља припадност етничкој групи, а не вјерској заједници. Коначна варијанта документа изаћи ће почетком 2014. године.

IZ SVIJETA Скоро двије трећине од осамде- мјером да са њега емитују програм сет хиљада књига и старих рукописа ТВ Спас, највећег православног канастрадало је у ватри и приликом гаше- ла на свијету. ња пожара водом, саопштава РомБорис Костенко, генерални дифеа. ректор ТВ Спас, највећег православног медија на свијету, открио је да већ извјесно вријеме разговара са представницима великих руских компанија „Лукоил“ и „Газпром“, о могућности да откупе један кабловски телевизијски канал у Србији и на њему реемитују програм ТВ Спас, са културном и духовном компонентом. То би, нагласио је Костенко, било у склопу пројекта „Спас Планета“, гдје би се емисије ТВ Спас преводиле и приказивале у другим земљама, како то раде многе западне телевизије. Библиотека се налази у историјБИЗНИС НА КРВИ УБИЈЕНИХ ском центру града. Њен власник, грчХРИШЋАНА ки православни свештеник Ибрахим У Сирији исламисти продају крв Суруж, дан уочи пожара је оптужен хришћана убијених за вјеру, по 100 за вријеђање „пророка“ Мухамеда. хиљада долара за флашу у Саудијској Између страница једне књиге пронаАрабији, тврди сиријска монахиња ђен је летак одговарајућег садржаја, турског поријекла, Хатун Доган. Она који је вјероватно неко убацио. Сверуководи добротворним фондом штеник се одмах срео са исламским лидерима, и објаснио да он нема ни- „Сестре Хатун“, познатим такође као какве везе са пронађеним летком и „Рука помоћи сиромашнима“, који протести коју су требали да се орга- дјелује у тридесет пет земаља. низују због тога случаја, отказани су, пише Ромфеа. Међутим, у петак увече библиотека је запаљена. Насиље на религиозној основи је ријеткост за Либан, саопштавају извори. Појачавање исламског радикализма у земљи директно је повезано са ратом у сусједној Сирији.

svetigora / 2014 / март

РУСИ ЖЕЛЕ ТВ КАНАЛ У СРБИЈИ На инсистирање патријарха Кирила, ТВ Спас је напустила унутарцрквене оквире и своје извештавање посвјећује општенационалним питањима.

Према ријечима Хатун Доган један свештеник ју је упознао са човјеком који је по њеним ријечима „један од тих убица који је, преживјевши озбиљне психолошке трауме, постао хришћанин и оставио све чиме се раније бавио“. Тај човјек јој је испричао да је продаја крви убијених хришћана „добар бизнис“: „За малу флашу хришћанске крви, фанатици из Саудијске Арабије дају и до 100 хиљада долара“, цитира Доган свједочење, и додаје да „сагласно њиховом вјеровању, када умију руке крвљу жртве, Руске компаније желе да откупе сматрају да учествују у жртвопринокабловски ТВ канал у Србији са на- шењу пред Алахом“.

IZ pomjesnih crkava ЈУБИЛЕЈ ПРАВОСЛАВНОГ МИСИОНАРСКОГ БРАТСТВА 10. децембар 2013 – Патријарх александријски Теодор II је честитао јубилеј Православном мисионарском братству које је основано 1963. године, захваливши им се за саможртвени рад.

Братство је било основано као друштво „Пријатеља Уганде“ у Солуну, благодарећи ревносном мисионару о. Хризостому Папасарантопулосу. Дошавши 1961. године у Уганду, отац Хризостом је написао својим духовним пријатељима: „Помозите ми. Људи су овдје жедни православља и Христа и истовремено гладују“. Пријатељи су се одазвали и у Солуну се окупило двадесет шест људи на прво вијећање друштва које је створено ради тога да би се указала духовну и материјалну помоћ невољнима у Уганди. Послије смрти оца Хризостома друштво је преименовано, и данас дјелује у двадесет и двије земље Африке и Азије. САБРАЊЕ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА ШПАНИЈЕ И ПОРТУГАЛИЈЕ У Мадриду је 13. децембра 2013. године одржано редовно засиједање сабрања православних епископа Шпаније и Португалије.

Учествовали су сви чланови Сабрања: Митрополит шпански и португалски г. Поликарп (Цариградска Патријаршија), Епископ корсунски г. Нестор (Руска Црква), Епископ западноевропски г. Лука (Српска Црква)

Приредио: Славко Живковић

ма упућујемо свој ватрени позив да учине све како би зауставили крвопролиће и вратили мир на благословену сиријску земљу. Апелујемо на све учеснике Међународне конференције о Сирији „Женева-2“ да се супротставе свим појавама екстремизма, како би се окончала нетрпељивост и политика ултиматума. Само братски и слободни дијалог у самом сиријском друштву може да отвори пут за мирно регулисање ситуације. ХХII МЕЂУНАРОДНА БОЖИЋНА ПРЕДАВАЊА Москва, 1. фебруар 2014 –у Сретењском манастиру у Москви, 28. и 29. јануара, учесници сесије „Монашка традиција: од старина до наших дана“ ХХII Међународних божићних предавања разматрали су актуелна питања о монаштву. На овом скупу, на ком је Митрополију црногорско-приморску представљао архимандрит Кирило (Бојовић), више од двије хиљаде учесника дискутовало је о манастирском животу у далекој и блиској прошлости, као и садашњости.

Излагачи су истакли значај очувања идеала и суштине монаштва у савременим условима, као и изучавање и тражење начина примјене духовног искуства и наслијеђа подвижника из прошлости. На крају рада усвојен је завршни докуменат, гдје су учесници изразили дубоко поштовање и захвалност Патријарху московском и све Русије Кирилу, који је благословио одржавање сесије „Монашка традиција: од старина до наших дана“ у оквиру Божићних чтенија, и архимандриту Тихону (Шевкунову), намјеснику Сретењског манастира за организацију сесије и пријем учесника у Сретењској богословији.

март / 2014 / svetigora

и Епископ шпански и португалски г. снажнију сарадњу међу ПравославТимотеј (Румунска Црква). На засије- ним помјесним Црквама. дању је усвојен Статут Сабрања неопходан за званичну регистрацију ЗАЈЕДНИЧКИ АПЕЛ у Министарству правде Шпаније, а ПОГЛАВАРА АНТИОХИЈСКЕ И разматрани су и постигнути резулРУСКЕ ЦРКВЕ тати на изради Синаксара древних 26. јануара 2014. године Његово светитеља Пиринејског полуострва, Блаженство Патријарх Велике Антикао и на усаглашавању постојећих охије и цијелог Истока Јован Х и Његопревода Златоустове Литургије на ва Светост Патријарх Московски и шпански (кастиљaнски), а затим и на цијеле Русије Кирил упутили су зајед– португалски и на друге регионалне нички апел учесницима Међународне језике (каталонски, баскијски, гали- конференције о Сирији „Женева-2“ у цијски). којој учествују представници сукобљених страна и међународне зајед– ЛИТИЈА НАД ВОЛГОГРАДОМ нице. Мироточива Семистрелна икона Пресвете Богородице „Умекшање злих срца“ је достављена у град на Волги авионом из Москве, сљедећег дана послије терористичких напада. На молбу грађана, свештеници су 1. јануара служили пред светињом молебан „за избављење од зла“, послије чега су са иконом облетјели град хеликоптером. „Путања је ишла по ободу читавога града и крстообразно изнад мјеста од посебног значаја“, казао је Жебељев. Према његовим ријечима икону су затим однијели у катедрални Казањски саборни храм, гдје је светиња боравила до 4. јануара. Ми, поглавари братских Цркава „Наши преци увијек су знали да – Антиохијске и Руске Православне је у најтежим временима Господ по- Цркве, окупили смо се у Москви како магао, посебно се Мајка Божија за- бисмо поново посвједочили љубав у лагала за земљу. Служило се много Христу, коју су наше Цркве сачувале литија, а у периоду Другог свјетског кроз вјекове. Ова љубав је упућена рата вршена су надлијетања са ико- свим људима, независно од њихове нама изнад Москве, Стаљинграда и националности, вјероисповјести и Лењинграда. У периоду Стаљинград- политичких ставова. ске битке надлијетења над СтаљинДанас молитве узносимо заједно градом (Волгоградом) вршили су са с многострадалним сиријским нароиконом Казањске Мајке Божије“, об- дом, који пролази кроз незапамћена јаснио је настојатељ. искушења. Земљу, у којој су муслимани и хришћани живели вјековиПОЗИВ ПОГЛАВАРИМА ма, испуниле су сузе оних који оплаПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА кују погибију својих ближњих и који 10. јануар – Константинопољски подносе тешкоће изгнања из родног Патријарх Вартоломеј је замолио све краја. Невоља, која је задесила донепредстојатеље Православних Црка- давно миран крај нема милости ни ва да се скупе у Истанбулу у марту према старцима, ни према дјеци, ни ове године, како би планирали одр- према муслиманима, ни према хрижавање свеправославог сабора већ шћанима. Нема срца које би могло да сљедеће 2015. године, саопштава остане равнодушно према страшној Седмица.Ру. трагедији у Сирији. Свеправославни сабор, како је Ових дана у Швајцарској се одвија саопштено у изјави патријарха Вар- међународна конференција која је за толомеја, треба да буде „озбиљан истим столом окупила представнике напор на путу постизања јединства сукобљених страна и међународне православног свијета“ и да пружи заједнице. Учесницима у преговори-

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

ПРОТОЈЕРЕЈ–СТАВРОФОР САВО ЈОВИЋ ДОБИТНИК ВУКОВЕ НАГРАДЕ Жири за додјелу Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије у саставу: проф. Светислав Божић, композитор, Београд (предсједник), проф. Милован Витезовић, књижевник, Жарко Димић, историчар, Бора Дугић, музички умјетник, Рада Ђуричин, драмска умјетница, проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац, Љубивоје Ршумовић, књижевник, проф. др Дарко Танасковић, професор Универзитета, Радован Мића Трнавац, академски сликар, је по 50. пут доделио Вукову награду за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору.

историјски најуспешнији српски период био период немањићке Србије, који је означио пуноћу и склад духовног и државног развоја… Ми то време не можемо вратити, али можемо реафирмисати и покушати применити принципе који су владали у немањићкој Србији… Свети Симеон Мироточиви је то велико надахнуће и за ово сложено и противречно време у коме живимо, у коме треба да разумемо глобалне процесе да бисмо били спремни да на њих адекватно одговоримо“. Свечана академија завршена пјесмом „Востани Сербие“ и молитвеним саборним пјевањем химне Светом Сави. Ово величанствено духовно и културно сабрање пратили су са АКАДЕМИЈА У ЧАСТ СВЕТОГ вјерним народом Патријарх српски г. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ Иринеј и Епископ ремезијански г. АнУ Народном музеју у Београду 11. дреј. Свечаној академији присуствојануара 2014. године химном „Боже вале су, поред свештенства, многе правде“ и молитвом „Оче наш“ запо- угледне личности политичког и кулчела је свечана академија поводом турног живота. девет вјекова од рођења Стефана Немање. ПРОСЛАВЉЕН СВЕТИ ДОСИТЕЈ ЗАГРЕБАЧКИ 15. јануар – Светом архијерејском литургијом коју су служили Митрополит загребачко-љубљанНа сједници одржаној 6. децемски г. Јован, Епископ сафитски г. Дибра, поменути жири је одлучио да митрије, Епископ далматински г. Фонаграду за 2013. годину, између остатије и Епископ горњокарловачки г. лих, добије протојереј–ставрофор др Герасим,у капели Светог Саве у ДуСаво Б. Јовић, главни секретар Светог ховном центру у манастиру Свете Архијерејског Синода СПЦ – за дугоПетке у Загребу прослављен је Свегодишњи допринос развоју културе ти Доситеј Исповједник Загребачки. и оданости Вуковим идеалима. архиђакона Стефана. Патријарху српском саслуживали су Преосвећена Господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Хризостом и бихаћко-петровачки Атанасије. Честитајући славу Српске, патријарх Иринеј је поздравио представнике српског народа, „који храбро и сигурно држе стег свог народа“, и поручио да се моли Господу да воде народ онако како Господ жели. Патријарх је поручио да је и Републици Српској и Србији неопходно јединство у свему доброме, истичући да велики број политичких партија треба да постоји само ако тражи најкраћи пут до општег добра, а да су у супротном оне штета по народ.

svetigora / 2014 / март

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ЈЕДИНСТВО ПОТРЕБНО И СРПСКОЈ И СРБИЈИ

Аутор програма под прикладним називом „Вертикала победе” поводом девет вјекова од рођења светог Симеона Мироточивог јесте Јасмина Стоиљковић, драмски уметник Српске драме Народног позоришта из Приштине, а организатор је магазин Геополитика, све уз подршку Народног музеја. У име организатора обратио се Слободан Ерић, главни и одговорни уредник овог угледног магазина, који је, између осталог, казао: „Када је једна земља у кризи, она решења може тражити и на успешним примеПатријарх српски г. Иринеј слурима других народа и држава. Ипак, жио је 9. јануара Свету архијерејску најбоље је када се решење тражи у литургију у Саборном храму Христа властитом искуству. Србија је имаСпаситеља у Бањалуци, поводом крла сјајне и величанствене периоде у сне славе Републике Српске – Светог својој историји… Несумњиво је да је

Саслуживали су ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу протојереј–ставрофор Милутин Тимотијевић, протојереј–ставрофор Иса Кидис, протојереј–ставрофор Марко Ногић, јеромонах Наум (Милковић) и ђакони Зоран Радић и Бранимир Јокић. Капелу Светог Саве су испунили ученици Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, вјерници

загребачке парохије и православни Руси из Загреба, али и других мјеста. Присутни су били представници Вијећа српске националне мањине града Загреба на челу са предсједником г. Александром Милошевићем, гђа Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, и г. Зоран Васиљевић, конзул.

интересују Маровићева религиозна пренемагања, али кад се докопа телевизијске предикаонице штедро нас „чашћава“ својим откривењима. Прича ка’ да су га у Млетке шиљали. Има шта да нам понуди и да нас усрећи. Његова понуда нама, преведена са маровићевског намирисаног црногорског на стари добри српски гласи: ‘ајте се ви сами обрукајте; избришите своје памћење, пљуните на своје претке и на све њихове жртве за вјеру и језик; признајте да сте нас ви окупирали, да се то другима не би приговарало...То је наше рјешење и за вас и за Црну Гору. До С. Маровића (лише С. М. Штедимлије) ником у Црној Гори, ниједном Црногорцу не засмета име Српске Православне Цркве, као што до сада ниједном Србину из Црне Горе не засмета име Црне Горе и Црногорско-приморске Митрополије. Али од када су партије почеле правити цркве и нације и језике (то је искључиво црногорски феномен) уђе раздор у сваку кућу од анимозитета између партијских нација и језика. Од кад је владајућу партију и њеног главног идеолога ухватио религиозни занос ови анимозитети могу прерасти у трагичне сукобе са опасном квазивјерском мотивацијом. Јесу ли вајни домаћи спаситељи ријешили да и ту срећу понуде Црној Гори, још се не зна, али се може очекивати. (...)

ПОЖАР У СВЕТОМ ПРОХОРУ ПЧИЊСКОМ 27. јануар 2014 – У манастиру Светог Прохора Пчињског је избио пожар који је захватио источну страну Краљевог конака и који се врло брзо ширио због вјетра. Пожар се појавио у источном дијелу крова, највјероватније у предјелу оџака, па се проширио на цио конак, начинивши велику штету. Надлежни инспектори МУП-а Републике Србије заједно са општинским јавним тужиоцем су 28. јануара изашли на лице мјеста како би извршили увиђај ради утврђивања узрока пожара. Од стране Републичког завода биће формирана комисија која ће извршити процјену штете и поднијети извјештај Министарству културе, односно Влади Републике Србије. Од самог момента избијања пожара, поред ватрогасаца који су показали изузетну пожртвованост и храброст, одмах су се гашењу пожара прикључили како свештеници Епархије врањске тако и вјерници који су цијеле ноћи, између 27. и 28. јануара гасили пожар. Пожар је у потпуности угашен 28. јануара у вечерњим часовима. ЕПИСКОП ЈОАНИКИЈЕ: ЊЕГОШ И ИСИХАЗАМ У Свечаној дворани Матице српске у Новом Саду, Епископ буди-

март / 2014 / svetigora

ОД ШТЕДИМЛИЈЕ ДО МАРОВИЋА Из реаговања Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија од 20. јануара, а поводом изјава г. Светозара Маровића, потпредсједника ДПС Црне Горе, датих 16. јануара 2014, током гостовања у емисији „У центар“ ТВ Црне Горе: „У Маровићевим опширним изјавама о Цркви које често упућује преко медија видимо само злу намјеру политике коју он представља да се умијеша у унутрашње устројство Српске Православне Цркве. Да је тај господин искрен и добронамјеран према Цркви, он би се заузео за то да започне дијалог између Цркве и Државе уз потпуно међусобно уважавање, да Држава отклони неправде које је учинила Цркви, да јој врати отету имовину, да врати вјеронауку у школе онима који желе да је уче, да донесе закон о вјерским слободама којим би се регулисала права из те области у складу са општеважећим правним актима и начелима... Не чусмо од г. Маровића ниједне ријечи ПОСТХУМНО РЕХАБИЛИТОВАН о тим горућим проблемима који деЕПИСКОП ЖИЧКИ ВАСИЛИЈЕ ценијама оптерећују Цркву у Црној Гори, а уколико се ускоро не ријеше како ваља и Држава ће имати не малу штету због тога. Маровић је својевремено обмањивао јавност у погледу власништва над црквеном имовином, не устеже се да износи разне клевете на рачун Цркве и да се бестидно мијеша у њене надлежности и унутрашње устројство. (...) (...) Чудно је да један партијски идеолог, као што је то случај са Маровићем, показује знаке псеудорелигиозног месијанизма и опасне самоувјерености да би његове „небеске“ поуке свима добро дошле, а нарочито Цркви. Слаба вајда од тога што се хвали да је некад пјевао у црквеном 23. јануар – Решењем Окружног хору кад његова прича о Цркви квасуда у Чачку поништено је решење ри слух и отупљује чуло за светињу и истину. Не вјерујем да у родном му Општинског суда за прекршаје у ГорГрбљу (а камоли гдје друго) било кога њем Милановцу којим су својевре-

мено кажњени сада блаженопочивши Епископ жички Василије (Костић) казном затвора од тридесет дана, свештеник Тихомир Величковић из Мрчајеваца новчаном казном од 500 динара и свештеник Радиша Драшовић из Луњевице новчаном казном од 300 динара, чиме су поништене правне последице осуде наведених лица. Захтев за рехабилитацију поднио је ЕУО Православне епархије жичке, а Окружни суд је извео све потребне доказе на основу којих је утврђено да су они проглашени одговорним и кажњени из чисто политичких и идеолошких разлога, а да никакав прекршај нити било какво кривично или друго кажњиво дјело нису учинили, чиме су испуњени услови за њихову рехабилитацију.

Hronika mitropolije мљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) одржао је 4. фебруарa 2014. године предавање на тему „Његош и исихазам“. Бесједа владике Јоаникија је завршна у низу манифестација којима је обележен јубилеј двеста година од рођења пјесника и владара, митрополита цетињског Петра II Петровића Његоша. СИМПОСИОН „ТЕОЛОГИЈА У ЈАВНОЈ СФЕРИ“ Епархија захумско-херцеговачка, у склопу прославе Епархијских дана 2014, организовала је од 8. до 10. фебруара симпосион на тему „Теологија у јавној сфери“, на којем су узеле учешће еминентне личности из јавног и црквеног живота. Централна тема Симпосиона је била мјесто хришћанске теологије у савременом свијету. Да ли теологија може и треба да има значај у јавном животу, а не само унутар црквене заједнице? Превазилазећи априорне позитивне или негативне одговоре на ово питање, намјера скупа је била да критички вреднује актуелно мјесто теологије у нашем друштву и да покуша да постави смјернице за будућност.

Приредио: Рајо Војиновић

Слава манастира Прасквица Светом литургијом и благосиљањем славског колача манастир Прасквица у Паштровићима прославио је 19. децембра своју храмовску славу, празник Светог Николаја Мирликијског – Никољдан. Свету службу Божију служили су игуман манастира Режевићи архимандрит Хризостом (Нешић), парох паштровићки отац Синиша Смиљић, настојатељ манастира Орахово јеромонах Козма (Кецојевић) и јеромонах Климент (Бољевић) из манастира Прасквица. Светом богослужењу присуствовали су многобројни вјерници из Паштровића. Након Литургије обављено је благосиљање славског колача храма, али и колача многобројних свечара. У манастирском конаку приређена је славска трпеза. Митрополит Амфилохије служио Литургију у подгоричком Саборном храму Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 28. децембра Свету службу Божију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. У току Литургије Цркви Христовој је кроз Свету тајну крштења прибројан Раденко Блечић. У литургијској бесједи Владика је рекао да се живот Цркве кроз вјекове одвија у знаку Голготе и Васкрсења. „И код нас овдје се тај живот одвија у знаку Голготе и Васкрсења. О чему нам говори овај свети храм посвећен Христовом Васкрсењу и из чега је израстао овај храм? Израстао је из Голготе, из Распећа, из велике и дубоке ране Христове која се догађала и у прошлим временима, а нарочито у Првом свјетском рату, Другом свјетском рату и у оним безбожним временима након 1945. до деведесетих година, а онда и у наставку“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије је на крају Литургије уручио грамате Великог добротвора Саборног храма манастирима Острог, Режевићи и Дуљево. Након Литургије у крипти Саборног храма одржан је братски састанак свештенства Митрополије црногорско-приморске.

svetigora / 2014 / март

Братско сабрање свештенства и монаштва Митрополије У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици је 28. децембра одржано редовно годишње братско сабрање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске. Сабрање је почело Светом архијерејском литургијом којом је у новом Храму началствовао митрополит Амфилохије.

Поред епископа наше помјесне Цркве: умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, црногорскоприморског Амфилохија, браничевског Игнатија, стобијског Давида, липљанског Јована и захумско-херцеговачког Григорија, на симпосиону су узели учешће и релевантни предавачи из региона, међу којима Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић, Слободан Антонић, Јосип Пејаковић, Никола Кнежевић, Олег Солдат, фра Миле Бабић, Нино Распудић и други.

У току сабрања су размотрена питања и проблеми остваривања спасоносне мисије Цркве, парохијски и манастирски проблеми, као и друга актуелна друштвена питања. Током расправе, отворена су и многа питања која се тичу црквеног живота, а посебно питања повећања броја утробних чедоморстава (абортуса), као и актуелне злоупотребе медицинских средстава дијагностике ради селекције полова нерођене дјеце. Митрополија црногорско-приморска у дане када се припремамо да дочекамо празник

март / 2014 / svetigora

рођења Богомладенца Христа апелује да се преко Мини- која се налази на сјеверној страни подгоричког Саборног старства здравља и јавног сервиса покрене акција у којој храма. ће се младим људима, а посебно мајкама, указати на медицинске и духовне опасности утробних чедоморстава и других девијантних појава. Разматран је и однос Цркве и државе у Црној Гори, а у саопштењу са сабрања тим поводом је речено: „Поводом различитих тумачења улоге и положаја Цркве у Црној Гори као секуларној и грађанској држави истичемо да Црква има своје вјековно устројство и канонски поредак. Свака држава је, па и Црна Гора, дужна да поштује сопствене уставне и правне прописе, а посебно начело секуларности и одвојености цркава и вјерских заједница од државе. С друге стране, и цркве и вјерске заједнице су дужне да поштују законске прописе, али итекако имају право, гарантовано и међународним конвенцијама, на Након празничне литије и благосиљања славског косвоје мјесто и улогу у друштву и држави, а посебно на лача, чланице мјесног Кола српских сестара приредиле пољу културе, образовања, етике и добротворних дје- су послужење. латности. Умјесто амбиције да прекрајају границе Митрополије црногорско-приморске и других ПравославДвадесет трећа годишњица них епархија СПЦ у Црној Гори и мијењају унутрашње устоличења владике Амфилохија црквено устројство, државни органи Црне Горе треба да Тридесетог децембра навршиле су се двадесет и три остваре више пута прокламоване амбиције за изградњу године од устоличења владике Амфилохија у Трон цеграђанског друштва уз поштовање уставног начела одвотињских митрополита. Тим поводом митрополит Амфијености цркава и вјерских заједница од државе; да повралохије је у Цетињском манастиру служио Свету службу те нарушену равноправност правног положаја цркава и Божију, уз саслужење цетињског свештенства и свештевјерских заједница; да донесу нови Закон о правном пономонаштва и молитвено учешће вјерног народа. ложају цркава и вјерских заједница и Закон о реституциУ литургијској проповиједи владика Амфилохије је ји и обештећењу цркава и вјерских заједница за имовину рекао да су нам у припреми за дочек празника Рождекоја је одузета након Другог свјетског рата; да обезбијества Христовог од велике помоћи Свети Божји пророци: де неометано остваривање слободе вјероисповијести на „Они су предвидјели Његово Рођење, а кроз Њега наше индивидуалном и колективном нивоу; да подстичу вјерспасење и вјечни живот свијета и човјека, почевши од ску толеранцију међу људима; да испоштују унутрашње боговидца и тајновидца Мојсија, који је већ у првој књиустројство и канонски поредак Православне Цркве као зи Постања записао пророштво о доласку Сина Божијег, што то чине када су и друге цркве и вјерске заједнице у Спаситеља и Избавитеља свијета, говорећи о сјемену жеЦрној Гори у питању; да уведу вјерску наставу у образовнином које ће газити на главу змијину“. ни процес и да афирмишу однос партнерства са свим, а Након Литургије и причешћа вјерних, сестре манане само са неким црквама и вјерским заједницама у областира Дуљево су приредиле послужење а братија Цестима од заједничког интереса, а прије свега у култури, тињског манастира трпезу хришћанске љубави. образовању и добротворној дјелатности. То је једини пут и начин да се његују здрави односи између Цркве и држаМитрополит Амфилохије ве на простору Црне Горе коју поштујемо као своју отаџслужио Литургију у Прчању бину.“ Митрополит Амфилохије служио је 4. јануара са свештенством и вјерним народом Свету службу Божију Слава цркве у Ђеновићима у цркви Светог Петра Цетињског у Прчању Поводом празника Светог Спиридона Чудотворца, код Котора. На почетку Свете службе црква посвећена овом Светитељу у Ђеновићима код Владика је освештао златни крст који Херцег Новог 29. децембра je, на Материце, Светом архије потом подигнут на црквену звојерејском литургијом,благосиљањем славског колача и нару, а онда је рукопроизвео свечаном литијом прославила своју славу. јереја Немању КриСлужио је митрополит Амфилохије са свештенством вокапића у прои многобројним вјерним народом. Владика је ђеновићтопрезвитер кој цркви поклонио папучу која се налазила на моштима ски чин. Светог Спиридона на Крфу. На крају Литургије митрополит Амфилохије је Раденку Стјепановићу уручио повељу приложника Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици. Господин Стјепановић је аутор скулптуре Крст Светог цара Константина

када је убијан Бог у људима, дошао у Острог. И то је, рекао бих, једно од чуда Светог Василија Острошкога. Они су се ту утврдили и полако понијели Часни Крст Митрополије црногорско-приморске“, рекао је Владика Амфилохије. Након Литургије дјеца полазници школе вјеронауке из Колашина у манастирској порти су извела божићни програм, а онда им је Владика подијелио божићне поклон-пакетиће. На крају саборовања у манастирском конаку је приређена богата божићна трпеза. Митрополит Амфилохије је потом посјетио и мјесто свога рођења, село Баре Радовића, гдје је са свештенством на сеоском гробљу служио помен својим родитељима Ћиру и Милеви Радовић. Свети архиђакон Стефан – слава манастира Дуљево Светом литургијом и благосиљањем славског колача манастир Дуљево у Паштровићима 9. јануара је прославио своју храмовску славу – празник Светог архиђакона и првомученика Стефана. Светом службом началствовао је митрополит Амфилохије, а саслуживало му је свештенство Митрополије, уз молитвено учешће многобројног Митрополит Амфилохије монаштва и вјерног народа. служио Литургију у Острогу Након Литургије Владика је са свештенством и вјерМитрополит Амфилохије служио је 5. јануара, на пра- ним народом благосиљао славски колач. Потом се још зник Светих отаца, Свету службу Божију у манастиру једном обратио сабранима на литургији и позвао ПаОстрогу. У литургијској проповиједи Владика је рекао да штровиће да на Челобрду изграде цркву посвећену Свепрослављамо Свете оце који су кроз вјекове припремали том деспоту Стефану Штиљановићу. откривење велике и Свете тајне коју нам је Господ открио На крају службе митрополит Амфилохије је дјеци покроз своје рођење. дијелио божићне пакетиће. Након Литургије, по древном обичају, дјеца су везала митрополита Амфилохија а он се разријешио пригодним Митрополит Амфилохије поклон пакетићима. служио Литургију у Горњем Острогу На празник 20.000 Мученика никомидијских, 10. јануМитрополит Амфилохије ара, митрополит Амфилохије, уз саслужење братије маслужио Литургију у Морачи настира Острога и и јеромонаха Евстатија, служио је СвеМитрополит Амфилохије служио је 8. јануара, на Са- ту службу Божију код ћивота Светог Василија Острошког бор Пресвете Богородице, Свету службу Божију у мана- Чудотворца. Након прочитаног Јеванђеља Митрополит стиру Морача. У току Литургије Владика је миропомазао се вјерном народу обратио бесједом у којој је рекао да новокрштеног слугу Божјег, малог Николаја Булатовића, а нам се у Христовој личности открива тајна савршеног чином архимандрита одликовао је сабрата манастирске Бога и савршеног човјека. обитељи оца Стефана (Калика), поводом петодеценијске монашке службе Богу. Саопштење за јавност Митрополијe црногорско-приморскe у вези ГРАДЊЕ Саборног храма Свете Петке у Даниловграду Уочи радосног празника Рождества Христовог обрадовала нас је вијест да је новим просторно-урбанистичким планом Општине Даниловград предвиђена градња Саборног храма Св. Петке на Божовој Главици у Даниловграду. Тако ће се коначно, на најбољи могући начин, ријешити вишегодишњи проблем око добијања потребних дозвола за градњу новог храма. Нацрт ПУП-а, који је ових дана стављен на јавну расправу, потврђен је од стране највишег стручног тијела Владе Црне Горе – надлежне стручне комисије Министарства туризма и одрживог развоја. Позивамо све православне вјернике из Бјелопавлића „Наш отац Стефан је већ педесет година у монашком и и цијеле Црне Горе да се саберемо око овог заједничког свештеничком чину. Он је, са групом дјеце из Далмације, дјела у славу Божију и част Свете Петке. у оним најтежим послератним временима за нашу Цркву,

svetigora / 2014 / март

Обраћајући се новом протопрезвитеру Владика је рекао да га је Господ удостојио да у мученичком храму Светог Петра Цетињског, који је са ловћенских висина слетио у Прчањ, прими овај чин. „Нека ти ово буде подстицај да би још ревносније био углед и примјер јеванђелским служењем својим ближњима“.

Приредио: Рајо Војиновић Овом приликом благодаримо свима који су помогли да се кроз ово планско решење омогући градња храма. Захваљујемо се представницима надлежне стручне комисије Министарства туризма и одрживог развоја Владе Црне Горе, oбрађивачу плана Центру за планирање урбаног развоја (ЦЕП), градоначелнику Даниловграда господину Браниславу Ђурановићу, Секретаријату за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине који су у сарадњи са Црквеном општином даниловградском допринијели да се на, општу радост православних вјерника у Даниловграду, омогући скори почетак радова на изградњи храма Св. Петке. Посебно се захваљујемо великом броју приложника који су минулих година одвојили значајна средства за потребе градње новог храма. Још једном изражавајући радост због свега наведеног, сву пуноћу Цркве православне у Црној Гори и цијелој васељени поздрављамо радосним поздравом Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Божићни пријем у Саборном храму Христовог Васкрсења У подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења 12. јануара увече је приређен традиционални Божићни пријем за представнике дипломатског кора, политичког, културног, научног и друштвеног живота у Црној Гори. Митрополит Амфилохије, поздрављајући госте, казао је да је Божић дан на који човјек среће и познаје Бога, а у исто вријеме познаје и себе самога, истинскога и правога: „Један од учитеља Цркве је рекао: Бог је постао човјек да би човјек постао Бог. Открио се, јавио се лик правог и истинитог Бога, онога за којим чезне људско срце од искони. Али, својим јављањем и откривењем тиме што је постао човјек, Он је открио правог и истинског човјека“. Уз Митрополита Амфилохија, домаћин пријема је био и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, а пријему је присуствовало и многобројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Митрополит Амфилохије служио Литургију у манастиру Бешка Митрополит Амфилохије је 12. јануара служио Свету службу Божију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. У току Светог богослужења слушкиње Божје Катарина из Русије, Гордана и Исидора примиле су првину ангелскога звања.

Митрополит је казао да је отац Григорије у овој древној Светониколајевској светињи провео тридесет и шест година. „Служио је скромно, тихо и ненаметљиво. Свједоци тога су и Црмничани који су, и поред свих својих подјела и разлика, људских слабости и немоћи, сви до једнога признали и поштовали старца Григорија. Нека га Господ помилује и подари му покоја, да га приброји међу своје праведне, да чује оне ријечи: Слуго, у маломе си ми био вјеран – над многима ћу те поставити. Залужио је то наш отац Григорије својим животом и трудом“, закључио је Митрополит Амфилохије. Молебан у Бару за благословену 2014. годину Митрополит Амфилохије је испред Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару 13. јануара служио молебан за благословену 2014. годину. Митрополит Амфилохије позвао је и овом приликом Баране да помогну довршетак Саборног храма, да би он био освештан 4. јуна 2016. године, на хиљадугодишњицу мученичке кончине Светог Јована Владимира. Након молебана, наложени су „мали бадњаци“, а потом је услиједио музички програм. Молебан у Подгорици за нову 2014. годину доброте Господње Митрополит Амфилохије служио је у поноћ 31. децембра/1. јануара по јулијанском календару пред црквом Светог Ђорђа у Подгорици молебан за ново љето доброте Господње. Владици је саслуживало свештенство Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће више хиљада Подгоричана. Обраћајући се сабранима на молебану митрополит Амфилохије је свима пожелио срећну нову 2014. годину и да у њој задобију радост у Христу Господу. Владика је упозорио на пошаст алкохолизма и опојних дрога, рекавши да то унижава људско достојанство и истинског и правог Божјег човјека. Он се помолио и за милионе хришћана који страдају у савременом свијету, поменувши Косово и Метохију, Сирију, Либан, Ирак, Иран, Либију гдје жестоко срадају носиоци Христове свјетлости. Митрополит Амфилохије је подсјетио да у овој години славимо 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог, Подгоричанина, који нам је „показао и отворио пут којим треба да ходимо“. „Послије њега је то учинио великомученик косовски Лазар. Чули сте ову пјесму о Видовдану. То је пјесма овога народа, овога мјеста. Видовдан – очињи вид којим видимо оно што други не виде“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Молебану на платоу пред црвом Светог Ђорђа под Горицом претходио је новогодишњи концерт Гордане Лазаревић. март / 2014 / svetigora

Четрдесетодневни помен архимандриту Григорију (Траиловићу) У Доњем манастиру у црмничком селу Брчели 13. јануара је служен четрдесетодневни помен архимандриту Григорију (Траиловићу), дугогодишњем игуману ове свете обитељи. Свету заупокојену литургију и парастос служио је митрополит Амфилохије са свештенством и вјерним народом. У бесједи након парастоса Владика је рекао да је блаженопочивши отац Григорије својевремено дошао у Црну Гору у часу кад су биле запустјеле светиње у њој.

Hronika mitropolije

Приредио: Рајо Војиновић

Литургија у Цетињском манастиру на празник Обрезања Господњег Митрополит Амфилохије служио је 14. јануара, на празник Светог Василија Великог, Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Владици је саслуживало цетињско свештенство уз молитвено учешће вјерног народа. У литургијској проповиједи након читања Светог јеванђеља Владика је рекао да Нову годину не прослављамо зато што се нешто у времену промијенило. „Она је нова по Њему, рођеном од Пресвете Дјеве, она је нова по новој тајни која се открила на Његовом крштењу, по Богојављењу. То је оно што обнавља природу“.

Он је казао да је то Христов пут и пут Светих Божјих људи, подвижника и подвижница. „То је једини пут који води у живот вјечни. Други путеви су путељци који воде и овамо и онамо, и који често пута воде у земљу недођију. Нека јој да Бог снаге да истраје на том путу до последњега свога издисаја“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит Амфилохије претходно је посјетио цркву Светог Јована Крститеља у Ђурашевићима, скит Светог архангела Михаила – метох манастира Превлака, цркву Светог пророка Илије у Сутулији и манастир Савину главицу у Грбљу.

Митрополит Амфилохије служио Литургију у Радовићима Митрополит Амфилохије служио је 17. јануара, на празник Светог Јевстатија Превлачког, Свету службу Божију у цркви Светог Спаса у Радовићима – Кртоли. Након Литургије, Владика је са свештенством освештао новосаграђену црквену кућу. Након освећења Владика се још једном обратио вјерном народу пожељевши да овај конак буде наставак сабирања у име Господње душа жедних и гладних живога Бога.

Прослава Крстовдана у Цетињском манастиру Митрополит Амфилохије служио је 18. јануара, на Крстовдан, Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије Свету тајну крштења примнио је млађани Андрија Бандовић. Након Литургије Владика је са свештенством и вјерним народом обавио освећење Крстовданске водице.

svetigora / 2014 / март

Митрополит Амфилохије је након богослужења обишао градилиште зграде старе канонике, касније основне школе у Радовићима, која се сада обнавља. Потом је посјетио манастир Михољску Превлаку, гдје је поводом празника Светог Јевстатија Превлачког благосиљан славски колач и приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Првина ангелског образа у манастиру Свете Матроне Митрополит Амфилохије је 17. јануара обукао у манастиру Свете Матроне Московске у Доњем Грбљу слушкињу Божју Љубинку у првину ангелског образа. „Нека Господ благослови нашу сестру Љубинку. Уочи Крстовдана и Светог Богојављења Господ је призвао да крене путем ангелскога звања“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије: Принцип је имао анђелско име Гаврило Митрополит Амфилохије изјавио је 19. јануара да је Гаврило Принцип био борац за слободу, и да је српски народ створен за слободу. Он је казао новинарима након службе богојављенског освећења вода Рибнице и Мораче да га не чуде покушаји ревизије историје, према којима се Принцип жели представити као терориста. ,,Онај ко је покренуо рат и ко је носилац тог свјетског злочина хоће да се оправда пред Богом и историјом. Гаврило Принцип је само бранио слободу и свој народ”, истакао је митрополит Амфилохије. ,,Нису Србија и Црна Гора прве упутиле бомбе на Аустроугарску и Њемачку, већ су бомбе, што је наша судбина, и 1914. и 1941. и 1999. године на нас падале из истих тих центара“, казао је Владика. Митрополит је истакао да се радује што припада народу коме закон никад није био у топузу.,,Радујем се да припадам народу коме закон никада није био у топузу, већ само у одбрани части, образа и достојанства, јер смо ми народ слободе“. „Презиме му је Принцип, а и име му је Гаврило, анђелско име“, закључио је Митрополит Амфилохије. Свети Јован Крститељ – слава цркве у Лимљанима Светом архијерејском литургијом, литијом и благосиљањем славског колача црква Светог Јована Крститеља у Лимљанима у Црмници 20. јануара је прославила своју храмовску славу – Јовањдан. Светом службом началствовао је митрополит Амфилохије, уз саслужење свештенства и вјерног народа. Након причешћа вјерних Владика је предводио празничну литију која је три пута опходила храм. Потом је благосиљао славски колач и служио помен ктиторима и приложницима храма, презвитеру Саву и Ђуру Клисићима и свима који почивају на гробљу у црквеној порти.

Митрополит Амфилохије је освештао и нови иконостас, а онда се на крају службе још једном обратио сабранима на богослужењу представивши им нове чланове сеоског Црквеног одбора на челу са предсједником Мартином Драгишићем.

ва да у природи Цркве није да било кога ставља у рај и пакао, већ да је она отворена за сваког човјека било ког националног, политичког и друштвеног опредељења, свједочећи Христа као вјечну Истину, Пут и Живот. То свједочи Саборни храм Христовог Васкрсења, како архитектуром и умјетничким решењем, тако и фрескописом. Стога осјећамо за своју дужност да овом приликом демантујемо све наводе и изјаве по новинама. Не улазећи у одвајкада признату слободу умјетничког изражавања и сликарску симболику одговорно тврдимо да лик у ктиторској фресци приписан Милу Ђукановићу представља др Ратка Митровића, професора Универзитета, члана Грађевинског одбора Храма Христовог Васкрсења и стручњака који је дао велики допринос при градњи истог храма. Приписивати пак митрополиту Амфилохију да одређује ко ће бити стављен у рај или пакао, значило би приМитрополит Амфилохије је након тога посјетио још писати му да преузима на себе оно што само Богу припадва храма у Лимљанима – цркве Свете Петке и Сведа и то на страшном суду Божијем, што би било потпуно тог апостола Томе. На крају посјете овом црмничком неразумно. селу Владика је освештао вински подрум винарије „СвеСтарешина Саборног храма ти Тома“, власништво браће Клисић, гдје је приређена и Христовог Васкрсења у Подгорици славска трпеза. протопрезвитер–ставрофор Драган Митровић Митрополит Амфилохије служио Литургију у манастиру Острогу Митрополит Амфилохије је 22. јануара служио Литургију у цркви Свете Тројице у манастиру Острогу. Сјутрадан, на празник Светог Григорија Нисијског, Митрополит је такође служио Литургију у цркви Свете Тројице у манастиру Острогу, уз саслужење братије манастира и свештеника Слободана Петровића. Светој Литургији је присуствовала амбасадорка Украјине у Црној Гори, Оксана Сљусаренко. Током Литургије крштен је слуга Божији Драшко Бојовић, а кума је била госпођа Оксана.

Слава цркве Светог Атанасија на Ободу Митрополит Амфилохије служио је 31. јануара са Саопштење Управе свештенством и вјерним народом Свету службу БожиСаборног храма у Подгорици ју у цркви Светог Атанасија Великог на Ободу ЦрнојевиНико од политичара није на фрескама у Храму ћа. Владика је началствовао Светом литургијом поводом Подгорица, 30. јануара 2014. г. храмовске славе ове цркве – Светог Атанасија Великог, Поводом посљедњих злонамјерних медијских наво- који је и небески покровитељ мати Атанасије, настојатеда о фрескопису у Храму Христовог Васкрсења старјеши- љице манастира Светог Николе на Ободу. на Саборног храма са свештенсвом овог храма саопшта-

март / 2014 / svetigora

Митрополит Амфилохије служио Литургију у Стањевићима Митрополит Амфилохије служио је 25. јануара са свештенством Свету службу Божију у манастиру Стањевићи. У проповиједи након читања Светог јеванђеља он је казао да је Свети Јован Богослов три искушења, којима је ђаво кушао Христа, дефинисао као похот плоти, похот очију и гордост живота. „То је демонско тројство којим сатана куша сваког човјека. Зато је и Њега, као најсавршенијег човјека, покушао да искуша. И Христос је побиједио и једно и друго и треће“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Након Литургије Владика је са игуманом ове свете обитељи јеромонахом Јефремом (Дабановићем) прегледао радове на обнови ове древне светиње. Манастирска братија приредила је трпезу хришћанске љубави.

Митрополит Амфилохије одликован Орденом Светог цара Николаја Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију 30. јануара је у Митрополији на Цетињу уручен Орден Светог страстотерпца цара Николаја Романова којим га је одликовао Високопреосвећени Митрополит источноамерички и њујоршки Иларион, првојерарх Руске заграничне Цркве. Ради се о Међународној награди друштвених признања „Слава Русије“. Митрополит је награђен овим високим одликовањем „за дугогодишњи усрдни труд у славу Православне Цркве, поводом четиристоте годишњице зацарења дома Романових у Русији“. Орден су митрополиту Амфилохију уручили Игор Јевгењевич Смиков, шеф Православне мисије обнове духовних вриједности руског народа и његов замјеник Јури Агешчејев, координатор Савеза православних братстава Руске Православне Цркве. Професор Цетињске богословије Аполон Мишченко је одликован медаљом „Митрополита Лавра“, у знак спомена за улогу у сарадњи између Руске и Српске Цркве, а о. Арсеније Радовић је добио грамату поводом обиљежавања 400 година владавине царске породице Романових. Господа Смиков и Агешчејев уручили су и пригодне поклоне Богословији Светог Петра Цетињског. У знак благодарења на посјету и поклоне школи, ректор протојереј–ставрофор Гојко Перовић им је уручио захвалнице.

Hronika mitropolije У Подгорици одржана сједница Скупштине „Човјекољубља“ Сједница Скупштине Добротворне организације Митрополије црногорско-приморске „Човјекољубље“, одржана је 6. фебруара под предсједавањем митрополита Амфилохија у управној згради Саборног храма у Подгорици. На сједници су разматране и усвојене измјене и допуне Статута ове организације. Тема сједнице биле су и даље активности „Човјекољубља“ под чијим окриљем функционишу двије народне кухиње – подгоричка и цетињска, као и служба за помоћ лицима са посебним потребама. На крају Литургије Владика је благосиљао славски колач и потом Љубици Стругар уручио Златни лик Светог Петра II Петровића Његоша, Тајновидца ловћенског због тога што је родила и подигла четворо дјеце, и усвојила пето. Уз високо одликовање, Митрополит је госпођи Стругар уручио и новчану донацију у износу од 1000 евра. Након Свете службе Владика је посјетио и манастирску цркву Светог Николе, као и мјесто гдје се налазила чувена Ободска штампарија у којој је штампан Октоих – прва штампана књига на словенском југу. Потом је манастирско сестринство, приредило славску трпезу хришћанске љубави.

svetigora / 2014 / март

Светосавско сабрање у манастиру Врањина Митрополит Амфилохије служио је 2. фебруара Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на острву Врањина на Скадарском језеру. У литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља Владика је рекао да су се наши преци попели на ово врањинско брдо, попут Закхеја из јеванђелске приче који се попео на смокву да би видио Господа. Након Литургије у конаку манастира Врањина одржан је традиционални Светосавски квиз знања из вјеронауке за дјецу са Врањине и околних зетских села, који игуман ове древне немањићке светиње отац Петар Драгојловић годинама уназад организује за први викенд по празнику Светог Саве. Након квиза, митрополит Амфилохије је дјеци подијелио светосавске пакетиће.

Митрополит Амфилохије разговарао са Славком Драшковић Митрополит Амфилохије примио је 3. фебруара у Митрополији на Цетињу гђу Славку Драшковић, директорку Канцеларије Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Са гђом Драшковић на пријему су били и министар савјетник у Амбасади Србије у Подгорици г. Никола Ратковић и савјетник у Канцеларији г. Ђорђе Алексић. Митрополит Амфилохије је са гостима разговарао о темама од заједничког интереса за Митрополију црногорскоприморску и Канцеларију Владе Србије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Сретење на Цетињу Митрополит Амфилохије служио је 15. фебруара, на Сретење Господње, Свету службу Божију у Влашкој цркви на Цетињу. Владици је саслуживало цетињско свештенство и свештеномонаштво, за пјевницом су били ђаци Богословије Светог Петра Цетињског, а молитвено су учествовали многобројни вјерници са Цетиња. У току Свете службе митрополит Амфилохије је миропомазао потомка Станка (потоњег Скендербега) Црнојевића и Махмут паше Бушатлије, Махмута Бушатлију, који је на крштењу добио име Станко.

Претходно је Станково крштење у цркви на Ћипуру, на гробу Ивана Црнојевића, обавио секретар Митрополије и архијерејски протопрезвитер цетињски отац Обрен Јовановић. Уз новокрштеног слугу Божијег Станка Црнојевића, Свету тајну крштења примили су и млађани Јован, Василије, Милан и Илија Драгојевићи из Мартинића код Даниловграда. Владика је подсјетио да је Станко Црнојевић прије пет стотина година, како је запамћено – при пуном мјесецу, дошао као санџак-бег на Цетиње. „Али за Бога су пет стотина година као један дан и један дан као хиљаде година. Данас, на овај дивни празник, његов потомак је примио Свето просвећење на гробу свога праоца Ивана Црнојевића, у оном манастиру који је подигао Иван Црнојевић, у манастиру који је био и остао духовно огњиште, светилиште и просветилиште овога града и овога народа… И од Махмута, ево га, поново, обасјан свјетлошћу, истином и љубављу Божјом, постао је Станко Црнојевић“, закључио је митрополит Амфилохије.

Представљамо вам најновије љековите препарате биљне апотеке

„Св. Василије Острошки“ У колекцији коју смо назвали ВАСИЛАЗ израдили смо: • ВАСИЛАЗ сируп за искашљавање, смирује кашаљ, код бронхитиса размекшава шлајм и подстиче искашљавање. Намијењен је дјеци и одраслима. • ВАСИЛАЗ сируп за апетит, побољшава апетит и јача имунитет. Намијењен је дјеци и одраслима. • ВАСИЛАЗ вино за срце, јача срчани мишић и ублажава проблеме настале ослабљеним радом срца. Уз богат асортимана природних производа, стручни савјет и љубазност запослених, можете заказати и консултације при којима са лабораторијским налазима и дијагнозама болести можете добити савјет више. Биљна апотека, сада под именом „МАНАСТИРСКО БИЉЕ И МЕЛЕМИ СВ. ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ налази се у дворишту Храма Христовог Васкрсења тел: 067 9244 322 Наше производе можете наћи у холу тржног центра Delta city, тел. 068 405 700, Подгорица

ХОДОЧАСНИЧКА ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ДОО - БУДВА ХОДОЧАСНИЧКО ПУТОВАЊЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ 24.03- 01.04. 2014.г.

СВЕТА МЈЕСТА ЈЕРУСАЛИМА ИЗРАЕЛА ПАЛЕСТИНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ : 033 40 20 20, 40 20 21(факс) 069 041 469 odigitrija@t-com.me

Жиро рачуни Народних кухиња у Подгорици: 550 – 12288 – 79 на Цетињу: 550 – 13699 – 17

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ „АБ КАРД“ д.о.о. Слободана Кустурића 13, локал бр.4 Тел:+387 (0)65 650 386 78000 Бања Лука „АД КАРД“д.о.о. Колодворска 11а Тел:+387 (0)33 710 385 71000 Сарајево