ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.238

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  УСПЕЊЕ  СЕПТЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 238

Икона Успења Пресвете Богородице из манастира Мораче рад иконописца Козме 1644-1645

септембар / 2014 / svetigora

Појмо пјесму Мајци Живота

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

име Оца и Сина и Светога Духа. Многе пјесме се пјевају и пјевале су се у свијету, драга браћо и сестре, али ми хришћани пјевамо пјесму Господњу, вјечну пјесму, непролазну пјесму. Пјесму која је почела да се поје настанком васионе, која се наставља кроз вјекове и која неће престати да се поје во вјеки вјеков, у бесконачност. Та пјесма Господња је она која се поје у овом светом храму, ради које је и саграђен овај свети храм, ради које је и обновљен и посвећен Успенију Пресвете Богородице; пјесма Господња коју су пјевали Пророци, коју су пјевали Апостоли, коју су пјевали Свети Божији људи кроз вјекове, коју пјева и наше покољење. Данас посебно појемо пјесму у част Пресвете Богородице, у част Њенога Успенија, и појемо онај тропар: „Во рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице. Преставиласја јеси животу, Мати сушчи Живота...“ – „У рађању своме, сачувала си своју дјевственост. У свом упокојењу нијеси оставила овај свијет...“ И додаје свети пјесник: „Преминула си ка животу, Ти која си Мајка живота“. У неколико ријечи је исказана велика и света тајна Пресвете Богородице и тајна Њенога рађања силом Духа Светога – рођења Јединородног Сина Божијега, Творца неба и земље, вјечног Слова Божијег и Спаситеља, који је – када је дошла пуноћа времена – постао човјек, ради нас и нашега спасења. Родила је, али је на чудесан начин сачувала своје дјевичанство. Сјединила је оно што по

besjeda

svetigora / 2014 / септембар

природним законима не може да се сједини; сјединила благодарећи Ономе који је Творац творевине свеукупне и који је Творац природних закона, и на тај начин постала – као што кажу Свети Божији људи – граница између тварне и нетварне природе, између вјечнога Бога и овога свијета. Упокојила се, али није оставила овај свијет. Јер благодат Божија која се уселила у Њу је та која је Њен благословени лик и Њено биће оставила овдје међу нама, ради наше утјехе, ради путоказа нама и нашим стопама: куда и како треба да идемо, и на кога треба да се угледамо. Данас се угледају многи на холивудске глумице, на разне личности које успијевају да својим вјештинама заведу људска срца, особито срца младих. Ми који смо хришћани – нарочито наше мајке, наше сестре, наша дјеца – у свим временима смо призвани да се угледамо на Пресвету Дјеву: и у Њеном животу, и у Њеном служењу Богу, и у Њеном понашању. На то посебно скрећем пажњу нашим дјевојкама – кад хоће да се облаче нека прво погледају како је обучена Пресвета Дјева, па онда нека купују себи хаљине и нека се облаче, ако хоће да буду хришћанке. Пресвета Дјева је углед нашега живота, и по спољашњем понашању, а наравно и по унутарњем животу. Хришћанка има један једини узор свога живљења, свога мишљења, свога понашања – има Пресвету Дјеву, и увијек када нешто ради, или нешто чини, или када се облачи и излази, треба да се запита: „Да ли је оно што радим, оно што чиним, и оно како се понашам сагласно Пресветој Дјеви Богородици?“ Ако није онда је призван сваки да се поправи и да се врати Њој, која је Мајка Живота, и Њеном светом и свештеном примјеру. Родила је Живот вјечни, и родивши Живот вјечни Она нас је обдарила тим и таквим животом вјечним. Обасјала нас је својим рођењем, Оним који обасјава сваког човјека који долази у овај свијет. Подарила нам је бесцјен благо и зато није случајно да су се у вријеме Њенога живота овдје на земљи чуле ријечи оне просте благословене душе: „Благословена утроба која те је родила, и дојке које си сисао“ (Лк. 11, 27), ријечи које су се односиле на самога Господа. Проста и честита душа Јеврејке је осјетила велико и чудесно знамење у личности Онога који је проповиједао Благу вијест свакоме створењу, у личности Христа Господа, a Он није порекао да је благословена утроба Оне која Га је родила, али је додао и оно друго, да су блажени сви они који су слични Њој, који живе као Она – „Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је“ (Лк. 11, 28). То значи да је блажена утроба сваке мајке која се преображава у утробу Богомајке, да је блажена утроба сваке оне која рађа и која својим рођењем препорађа и даје нови живот, и која васпитава оне које је родила у страху Божијем и у љубави Божијој. Човјек није рођен за смрт и за пролазност, човјек је биће рођено за бесмртност и за непролазност. Ако није за то рођен, онда је проклет дан у који се родио човјек на овој земљи. Ми смо рођени за бесмртност, и тајна Крштења није ништа друго него је примање у себе тога сјемена бесмртности и непролазности, сјемена Христовог непролазног; ништа друго него обла-

чење у Христа, јер пјевамо: „Ви који сте се у Христа крстили у Христа сте се обукли“ (уп. Гал. 3, 27). Има ли љепше хаљине, узвишеније и чудесније, од хаљине Христове, од хаљине бесмртности у коју се облаче они који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога? Ту свету хаљину и те свете вијенце, вијенце бесмртности и непролазности, бесмртне заједнице и непролазне примају и они који се вјенчавају у име Господње. Нијесмо ли мало прије благословили наше младенце, Ненада и Марину, положивши вијенце од драгог камења на њихове главе, као што каже пјесник и пророк, пјевајући дивну пјесму: „Господе, Боже наш, славом и чашћу вјенчај их“? Слава којом се вјенчавају младенци није ова слава земаљска, јер није од данас до сјутра, и част којом се вјенчавају није част којом људи чествују оне који се вјенчавају. Слава којом се вјенчавају, којом сте и ви вјенчани данас, Ненаде и Марина, то је вјечна слава и част коју је Бог подарио онима који Њега љубе и који се сједињују у брачну заједницу у име Господње. У наше је вријеме преовладала регистрација, и то је добро и корисно, и закон државни треба испунити. Али регистрација је регистрација, а Света тајна брака је светиња, призив на вјечну заједницу – оне које Бог сједини, те човјек не смије да разједини. Тако је Бог удесио људску природу, и једино тако може бити испоштована људска природа, и мушка и женска. Нијесу мушкарци прљаве крпе да се узимају и да се одбацују, нијесу жене рођене зато да о њих људи бришу ноге своје и да их користе ради задовољења свог инстинкта. Жена је светиња над светињама, она је мајка сродна Богомајци, она је призвана да рађа, да пуни земљу новим благодатним изданцима и да продужује род људски. Брачни пар се сједињује јединством неразоривим, вјечним и непролазним, и то је оно у шта се вјенчавају они који се вјенчавају, и то је та слава и та част којом се вјенчавају и којом је Црква Божија данас вјенчала Ненада и Марину. Ништа се у Цркви не догађа случајно и све је на свој начин призив на вјечни живот, на непролазни живот, на бесмртни живот; призив на узрастање које нема граница. Нема смрти за оне које примају Бога вјечнога и бесмртнога у себе. Било да Га примају преко Тајне крштења, било да га примају преко Тајне вјенчања, било да Га примају преко Тајне примања Тијела и Крви Христове, било да Га примају преко светих врлина – вјере, наде, љубави, милости, свих оних Божијих врлина које су вјечне као и Бог, и којима човјек постаје вјечан као што је Бог вјечан; само што је Бог вјечан по природи, а човјек постаје вјечан по благодати. Тај вјечни живот, ту вјечну силу и снагу, ту вјечну славу и ту вјечну част, ту бесмртност, то је оно што нам је родила Пресвета Дјева, Она која се на данашњи дан преставила ка животу, а која је Мајка Живота. Њој, Пресветој Дјеви, која нас је обдарила тим чудесним, неизрецивим даром и која је освештала васиону утробом својом, широм од васионе, јер је смјестила у себе чудеса која не може смјестити васиона у себе – Њој, Богородици, Mајци нашој, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Бесједа изговорена на празник Успења Пресвете Богородице у селу Биоче код Подгорице, 15/28. августа, љета Господњег 2006.

септембар 2014 / број 238

из садржаја: Бесједа 3 Репортажа 18 Предавање 24 Библијске књиге 28 Приказ 47 Хронике 55

Митрополит АНТОНИЈЕ (Блум)

Мајка Божија и упокојени 6 протојереј др ЏОРЏ Морели

Етос православног исцељења I 8 мр ПАВЛЕ Кондић

Почетак ратног страдања 30 српског народа 1914. РАЈО Војиновић

Ране које Господ лијечи 36 „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом 48 obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  УСПЕЊЕ  СЕПТЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 238

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

··

Света архијерејска литургија поводом 700 година од рођења Преподобног Сергија Радоњешког, 17. јул, манастир Преподобног Сергија Радоњешког на обронцима Румије

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић. Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

besjeda Митрополит АНТОНИЈЕ (Блум) svetigora / 2014 / септембар

Мајка Божија У

и упокојени

име Оца, Сина и Светога Духа. Кад год неко нама драг оде из овоземаљског живота и уђе у вечност, молимо се да га милост Божија, односно љубав Божија, обавије и уведе у веч- заиста, као што се каже у једној од црквених молитава, гроб ну радост која је у Богу. За упокојене, по правилу, и смрт нису успели да је заробе. Да – Она је тако присаједимолимо се сваке суботе, као и у посебним прили- њена вечном животу својим потпуним даривањем себе Богу кама. Суботом, пак, то чинимо у посебном контек- и јединству са Христом, да је васкрсла жива, и постала, посту: молимо се и Мајци Божијој и певамо у Њену сле Христа, први плод свих оних који су живели на земљи, славу. Није случајно нити безразложно што су две отишли из овог земаљског живота и ушли у вечност. Она је молитве међусобно испреплетане. једина, после Христа који је ступио у вечност у пуноћи, ушла Када се молимо за упокојене, не тражимо од тамо и телом и душом; ми чекамо славно васкрсење последБога да буде неправедан према њима и да им дра- њег дана, када ће се живе душе, чисте, обновљене покајаговољно опрости грехе, и да не одбаци оне који су њем, нашим скрушеним сузама и опране у крви Јагњета поЊега одбацили и нису у стању да опште са Њим ново сјединити са телом и устати – оваплоћена људска пре него што их прожме љубав Божија као што природа изнад смрти, изнад греха, изнад свега што је сунчева топлота прожима хладна земаљска тела. мање од заједнице са Богом, као што нам је обећано: Ми се молимо за упокојене, сведочећи тиме да они да ће доћи дан када ће Бог бити све у свему. нису узалудно живели на земљи; да су, док су били А када се сада молимо Богородици, за преминуна земљи, запалили у нашим срцима пламен – пла- ле, то су мисли које су нам у срцу и уму. Да, смрт мен захвалности, страхопоштовања, пламен љуба- је побеђена, и имамо доказ за то у личности Мајви. Тај пламен може бити мали или велики, може ке Божије, а не само у јединственој Христовој побити само треперава светлост свеће, а може бити беди. Али, можемо ли се ми, слаби, неодлучни у и налик на пламени грм који сија свом славом љу- вери, надати да ћемо је следити у вечности? Да, бави Божије, Његовог божанског присуства. Када ако се од Ње научимо тој прозирности која је омосе молимо за упокојене, сведочимо да смо од њих гућила да светлост Божија просија кроз Њу, тој примили поруку – поруку истине, вере, наде, радо- преданости која јој је омогућила да постане сасуд сти; да су нам они били пут ка Богу, да су нам отво- Оваплоћења; том даривању себе, јуначком, храрили врата која воде у живот вечни; јер се вечни бром, саможртвеном које јој је омогућило да буде живот састоји у познању Бога живога. Мајка нашег Спаситеља. Молимо се управо Њему, јер Он није Бог мрМорамо имати на уму речи Светог Павла, или пре твих него Бог живих. И ако наша љубав може бити Христове речи Павлу, када је осетио да није у стабесмртна, ако Стари Завет може рећи да је љубав њу да испуни своју земаљску мисију и када је јача од смрти – колико тек ми можемо рећи да је тражио снагу за то: Доста ти је благодат љубав Божија у Христу јача од било чега – између моја; јер се сила моја у немоћи показује осталог, нарочито од смрти, јер је у Христу смрт – не у лењости, не у кукавичлуку, не, поражена, пакао разорен, живот потекао попут бу- већ у тој немоћи која је савршена јице из гроба Васкрсења. преданост. То је разлог што се обраћамо Богородици, и моНаучимо се од Мајке Божије да литвом и славословљем, радујући се томе што је се предамо тако да нас живот БоОна једна од нас, жена међу женама, а ипак – Жена жији прожме; и помолимо за све као ниједна друга због величанствености и савр- упокојене који су ушли у вечност у шенства Њеног даривања себе Богу, Њене прозир- сумраку који треба да се просвети; ности за Бога, Њене гипкости у стваралачким рука- заиста, и више од тога: да буде исма Божијим. Заиста, захваљујући управо томе што пуњен светлошћу, по речима Свеје Она била у стању да верује безрезервно, уистину тог Григорија Паламе, као чисти јуначки, Оваплоћење је омогућено! Она је заиста кристали који ни најмање не задрМајка Живота, али не као прва Ева, мајка свих оних жавају светлост која тече кроз њих, који живе на земљи а осуђени су једног дана да оду већ је штавише рефлектују у свим из овог живота. Не, Она је Мајка Живота јер је до- правцима кроз многе, многе фасенела на свет Живот Вечни; Сâм Бог је постао човек, те својих јединствених личности... Син Божији, који је у Њој, али и кроз Њу постао Син Надајмо се, верујмо, предајмо човечији. се, учимо, и прославимо Мајку БоОна је такође морала да умре, као и Христос, у жију и Господа и Бога и Спаса нашепотпуном јединству и заједници са нама; али умр- га Исуса Христа! Амин. ла је неодвојиво сједињена са Богом, Коме је дала Субота, 2. септембар 1989. своју душу и тело, својим животом без резерве. И Изворник: http://masarchive.org Превод: Милена Тејлор

септембар / 2014 / svetigora

најбољим верским новинама и часописима читамо вести о распрострањеном промискуитету, блуду, противприродном пороку, абортусу и чедоморству. У овој земљи се не могу купити ни намирнице а да се не наиђе на доказ о таквој изопачености за коју Свети апостол Павле каже, „нека се ни не спомиње међу вама“ (Еф. 5, 3). Телесни греси муче човека још од његовог изгнанства из раја. Ипак, у јудеохришћанској култури, десет заповести и касније Јеванђеље су служили као мерило уздржања. Међутим, данашње друштво је изгубило из вида врлине чедности, скромности и девствености; многи их чак и презиру. Тако, кружи идеја да сви треба да буду физички и полно задовољени, да су сити и живе удобно. (Кажу нам да је) очајно бити без сваког физичког задовољства. Упркос АИДС-у, полно уздржање се практично игнорише у корист „сигурног секса“. Господ говори о онима који су се сами ушкопили зарад Царства небеског (Мт. 19, 12), али за многе у нашем друштву, безбрачност као намеран избор подразумева неки психолошки проблем. Како то да ово антихристово јеванђеље наизглед односи победу? Као хришћани знамо да најјаче оружје против ђавола јесте крст. Ако је наше сведочанство у свету ослабило, није ли то зато што не успевамо да подигнемо висока славна мерила Крста? Наш Господ је проповедао крст, носио га, попео се на њега, и оставио га као тајанствени кључ или пут славне, најприсније заједнице са Њим. По речима Светог Павла, они који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5, 24), јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем (Рим. 6, 5). Ова смрт која рађа живот је добро приказана на представама животворног крста, који се расцветава. Најсавршенији израз телесног распећа јесте код оних који су се ушкопили ради Царства небеског, односно, код оних који живе у девствености, подражавајући анђеле. Они, пише Свети Јован Богослов, иду за Јагњетом куда год оно пође... као првина Богу и Јагњету (Отк. 14, 4). Чак и иноверни: индуси, будисти, есенски Јевреји, муслимани – сви, изузев највећих незнабожаца, признају велику предност девствености за постизање духовног савршенства. Многи Свети Оци су писали у похвалу девствености, посебно Свети Григорије Ниски, чији трактат о девствености њу истиче као ону која чини душу невестом Христовом. Није свакоме дато да живи у девствености; Свети Павле каже да је боље да женити се и удавати неголи упаљивати (1. Кор. 7, 9) (а хришћански брак представља специфични облик распећа). Ипак, говорећи као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан (1. Кор. 7, 25), апостол каже, хоћу да сви људи буду као ја (1. Кор. 7, 7), односно, неожењени. Наравно, међу онима који су прихватили да разапну телесну жељу и да истрају у девствености, било је неких падова – о којима Зли никада не престаје да прича

отац ЈЕГИЈА Вардапет (Јеновкијан)

Ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу. (2. Кор. 11, 2)

vrlinoslov

Дух чедности

svetigora / 2014 / септембар

Изворник: часопис „Православна Америка“, http://www.roca.org Превод: Милена Тејлор

bogoslovqe протојереј др ЏОРЏ Морели

(док о слатком покајању не говори ни речи). Али сувише мали број младих људи данас разматра ово као животну опцију – и при томе као пожељну опцију. А плата је заиста велика. Овде журимо да додамо да физичка девственост није заслужна сама по себи, већ ако човек или жена настоје да постигну потпуну девственост – умну, телесну и духовну – њима ће бити дато да слушају песму коју само они могу чути, радост коју само они могу имати, речи које се не могу исказати. Девственост је веома цењена, јер, како објашњава ава Доротеј, она је жртва Богу изнад и изван испуњења Закона. Уз ретке изузетке, девственост – у смислу полног уздржања – односи се само на оне који живе у уздржању. Међутим, као што Свети Јован Златоусти наглашава, „безбрачни живот сам по себи не чини девственика, већ чистота срца ...“ Чистота срца, или бар борба за њено стицање, обавеза је свих хришћана, ожењених и неожењених подједнако. Свети Оци ово често називају „целомудреношћу“. У току Великог поста Црква нас позива да се молимо непрестано, по речима Светог Јефрема, за „дух целомудрености, смирења, трпљења и љубави“. Иако целомудреност може означавати и физичку девственост, на црквеном језику се чешће користи у смислу моралне чистоте, без које нико неће видети Бога. Цео појам целомудрености је на Западу једна од најзапостављенијих области пастирског поучавања – иако је реч о најосновнијој духовној борби. Наше друштво је уврежено у сексу: делимично инсинуацијама али великим делом експлицитно, па чак и порнографски. То је редовна карактеристика филмова и телевизијског програма, заједнички предмет налепница на аутомобилима и канцеларијских шала; то је стуб модне индустрије и главна компонента популарне музике. Младалачка невиност је данас обојена телесним знањем. Заваравамо се мислећи да то не утиче на нас или да томе лако можемо окренути леђа. Свету Марију Египћанку су у пустињи годинама морила сећања на непристојне песме које је научила у свету. Наша борба треба да почне од свесног напора да будемо скромни – речју, одећом и понашањем; да одвратимо поглед од онога што је осмишљено да пробуди телесне страсти, да избегавамо скверне разговоре и расправе о „вези тог-и-тог“, да будемо опрезни у односу на супротни пол, да се уздржавамо од кокетних гестова или погледа. Невиност и чедност се често користе у Писму као символи чистоте и оданости Богу. Слично томе, Свети Григорије Назијански пише: „Није само телесни грех онај који се назива блудом и прељубом, већ сваки грех који сте починили, а нарочито преступ против онога што је божанско.“ У служби Светој Марији Египћанки, Црква хвали њен подвиг: „Отишавши да живиш у пустињи, из душе си избрисала слике чулне страсти“. Можемо следити њен пример, ако разумемо „пустињу“ по речима Светих Отаца: као слику одрицања од света. Ето, дакле, кључа за стицање целомудрености – повући се из пријатељства са овим светом у самоћу наших срца, не само да бисмо умртвили телесну страст и друге грешне склоности, који су знаци нашег неверја, већ да бисмо се више усредсредили на божанско, неговали чисто срце и стајали као чисте девојке пред Господом.

Човеков пад а бисмо разумели исцељење прво морамо разумети грех, болест, смрт и љубав, што је задатак који нас враћа на Постање. Постање открива да је Бог створио свет као добар. Поставио је човека као круну стварања. Постање описује стварање човека овако: У почетку створи Бог небо и земљу (Пост. 1, 1) ... И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијем створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1, 27) ... А створи Господ Бог човека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива (Пост. 2, 7). Човечанство је намењено за рај, при чему се под рајем подразумева живот у Богу и са Богом који траје читаву вечност. Ко је дакле проузроковао раскид који је увео грех, болест и смрт у свет? Одговор је нечастиви, Сатана, и његове силе. Сатана је уништитељ доброте и мира, лажов који се смртно побунио против Бога и радује се само вечном суду и осуди. Списи нам кажу да ђаво „греши од почетка“ (1. Јн. 3, 8). Исус је рекао фарисејима: Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он беше човекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. (Јн. 8, 44). Како је дошло до раскида? То се десило када је Сатана кушао Адама и Еву да једу са дрвета познања добра и зла. Дрво је било засађено у првобитном врту са плодовима за које је Бог заповедио да се н и ка-

Етос православног исцељења I да не једу. Једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. (Пост. 2, 16-17). Сатана је тврдио да ће ако једу од рода постати као богови и знати што је добро што ли зло (Пост. 3, 7). Знамо да наши преци нису послушали те се целокупна материјална творевина пореметила. Црквени Оци пишу да је лаж коју је Сатана понудио крила кључну димензију Божије првобитне заповести да не једу плод. Да, Сатана је био у праву када је рекао Адаму и Еви да ће постати као богови и тиме имати познање добра и зла, али је затајио да ће постати робови зла. Што се тиче Адама и Еве, природа њиховог греха је у томе што су од творевине, а не од Творца тражили живот (који садржи знање и мудрост), који само Бог може дати. У ствари, Оци истичу – да су Адам и Ева послушали Бога, сазрели би у разумевању и расуђивању и на крају би дошли до познања добра и зла, не поставши робови зла. Резултат њихове непослушности је био катастрофалан. Адам и Ева изгубили су Духа Божијег и уместо тога потчинили се праху од кога су сачињени. Човек се везао за земљу, а не за њеног господара. Био је избачен из врта, знајући од тада

само за одвојеност од Бога. Више није могао да буде део Његовог исконског склада. Постање говори о трагедији: Бог им рече: Јер си прах, и у прах ћеш се вратити ... И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. (Пост. 3, 11. 19. 23-24). Свети Григорије Нисијски жали: „Тако је човек, тако велики и драгоцен, како га Писмо назива, отпао од вредности коју је имао по природи ... својим грехом, (и) обукао се у земљани и смртни лик“ (Мусурило, 1979).

септембар / 2014 / svetigora

Обнова и исцељење Али Бог није напустио Адама и Еву. Започео је обнову Адама и Еве (и целог човечанства), само неколико тренутака после њиховог изгнања. Почела је облачењем Адама и Еве у животињске коже и наставила се кроз завет са Нојем. Потом је уследио завет који је Бог учинио са Аврамом, да ће преко њега послати Спаситеља да исцели катастрофални раскид. Завршила се смрћу и васкрсењем Исуса Христа. Свети Василије то лепо каже: „Слао си пророке; чинио си чудеса преко светитеља Твојих... најављујући нам спасење које се имало збити“ (молитва анафоре Литургије Светог Василија). Ми суделујемо у првобитном греху Адама и Еве, иако се разумевање источне Цркве разликује од западног по неким суштинским начелима. Источна Црква не учи да смо наследили Адамову кривицу. Уместо тога, суделујемо у Адамовом греху по томе што смо рођени у свету где преовлађују последице греха. Последице су не само спољашња раслабљеност као што су болест и смрт, већ и унутрашњи поремећај. Наша природа је оштећена. Подложни смо искушењима, склони греху, и суделујемо у смрти. Другачији нагласак који Православна Црква ставља на учење о првобитном греху утиче и на разумевање тога какав значај има Христова смрт у искупљењу човечанства. Свакоме је познат стих узет из Јеванђеља по Јовану који потврђује Божију велику љубав према човечанству доласком Његовог Сина: Јер Бог тако заволе свет да је и Сина свог јединородног дао, да ниједан који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 16). Христос се није добровољно жртвовао на Крсту да би се задовољила Божија освета, жеља да грех буде кажњен (што западни теолози називају

svetigora / 2014 / септембар

„заменом и откупом“). Уместо тога, Христова смрт на Крсту је омогућила Христу да уђе у смрт и уништи је, што васкрсење из мртвих сведочи једном за свагда. Прекид односа који је Адам имао са Богом утицао је на све наредне нараштаје као извор болести и смрти. Христос, поразивши смрт, обнавља овај однос њеним уништењем. Постаје Посредник између човечанства и Оца, мост преко непремостиве провалије, Победник смрти, Спаситељ душе и тела. Његова послушност праведности (Христос је једини човек који није нарушио Мојсијев закон) укида смртну казну која је задесила непослушног Адама, чиме Његова смрт постаје потпуно добровољна жртва и на тај начин омогућава Његово васкрсење из смрти. Порука Светог Павла Римљанима резимира православни поглед на болест и смрт и наговештава како исцељење улази у свет: Знајући ово, да се наш стари човек разапе с Њиме, да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху. Јер ко је умро ослободи се од греха. Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са Њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире. Смрт више не влада Њиме. Јер што је умро, греху је умро једном за свагда, а што живи, Богу живи. (Рим. 6, 6-10)

Крштењем ступамо у Христов живот; улазак у воду оспособљава особу да ступи у Христову смрт и устане у обличје Његовог васкрсења (Рим. 6, 1-10). Крштење је први корак у обнови тела и душе, повратак у извесној мери у заједницу с Богом коју су Адам и Ева искусили пре непослушности. Божије обећање је да ће се ово путовање завршити у Његовом Царству, иако тај крај никако није аутоматски или загарантован, нити је лишен испитивања и искушења. Наша вера у Бога треба да се докаже, то јест, да се прекали у огњу невоља, чему учи Свети Петар, и не сме изостати. Свети Јован то резимира у завршној књизи Писма: Ко има ухо нека чује што Дух говори Црквама. Ономе који победи даћу му да једе од дрвета живота које је у рају Бога мога (Отк. 2,7). Човек који слуша и покорава се, онај је који ће примити обећање о вечном животу у последњи дан. Исцељење у Православној Цркви У Православној Цркви, душевно исцељење има првенство над телесним. У ствари, телесно исцељење се нуди као знак Божије милости и благослова личности која доживљава исцељење, и као надахнуће другима да творе Његову вољу.

„Медицина је пример онога што Бог дозвољава људима да раде када делају у складу са Њим и једни са другима.“ (Свети Григорије Нисијски)

Исцељење треба тражити молитвом и применом физичких наука, али ниједно потпуно излечење није могуће осим коначног васкрсења појединца, јер смрт као казна још увек влада смртним телом. Даље, не добијају сви људи исцељење, упркос усрдним молбама Богу и применом најбољих лекова. Понекад се болест мора трпети. Црквени Оци нам дају увид у то како можемо користити болест и прихватање смртности (смрти) за узрастање у Христу. Св. Илија Презвитер пише: „Да би се душа потпуно ослободила од греха, није довољно само да се добровољно злопати. Неопходно је да буде претопљена и у распаљеној пећи невољних страдања. Уколико не прође ‘кроз огањ и воду’ (Пс. 66, 12), тј. као кроз неки мач, наиме и вољне и невољне напоре, душа неће моћи остати неповређена када наиђу на њу непријатна дешавања.“ (Илија Презвитер, Добротољубље, 3. том). Морамо стећи став којим ћемо обухватити како болест тако и неминовну смрт као део божанске воље Божије за нас. То важи не само за болесне, већ и за њихове најближе који суделују у патњи. У оним случајевима у којима не долази до исцељења, то се дешава да бисмо још више волели Бога. Понекад је физичка болест неопходна за исцељење душе. Свети Максим Исповедник пише: „Страдање чисти душу заражену прљавштином чулних задовољстава и потпуно је одваја од материјалних ствари, показујући јој казну насталу као резултат њене љубави према истим. Зато Бог по својој правди допушта ђаволу да задаје патње људима.“ Прихватање болести и смрти као Божије воље је један од начина на који примамо спасоносну Христову благодат. Тешко је прихватити те речи, али они који су страдали у Христу сведоче о овој истини. Зар не можемо да прихватимо да Бог понекад разуме оно што ми не разумемо? Подређивање физичког духовном исцељењу је изведено из Јаковљеве посланице. Свети Јаков каже: Злопати ли се неко међу вама? Нека се моли Богу... Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере Цркве, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ, и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 13-15).

article8076.asp)

септембар / 2014 / svetigora

Служба светог јелеосвећења Разлика између духовног и физичког исцељења се открива и литургијски. Православни хришћани врше Свету тајну јелеосвећења на исцељење душе и тела и за опроштај грехова. Обично се врши у среду Страсне седмице, но може се вршити у било које време. На

служби се читају посланице и јеванђеље, узносе се молитве, освећује јелеј, а сваки верник се помазује светим уљем док свештеник говори: „Благослов Господа Бога и Спаситеља Исуса Христа: на исцељење душе и тела ...“ Молитва за освећење јелеја илуструје циљ физичког исцељења: да помазани прославе Бога и тиме буду духовно исцељени. Део молитве гласи: Господе, који милошћу и милосрђем својим исцељујеш патње душа и тела наших, Ти сâм, Владару, освети јелеј овај, да би он био онима који се помазују њиме на исцељење и на уклањање сваке страсти и прљавштине тела и духа, и свакога зла, да би се и у овоме прославило пресвето Име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. У идеалном случају, седам свештеника обавља ову Свету тајну, али и мање, па чак и само један. Нуди се како здравима тако и болеснима, јер смо сви болесни на неки начин. Служба светог јелеосвећења датира још од најранијих дана хришћанства. Православни литургичар о. Алкивиадис Каливас наводи: „У древној хришћанској литератури се могу наћи посредни искази о тајни јелеосвећења код Светог Иринеја Лионског и Оригена. Потом, постоје јасна сведочанства о томе код Светог Василија Великог и Јована Златоустог, који су оставили молитве за исцељење немоћних које су касније ушле у чин миропомазања; а исто тако и код Светог Кирила Александријског.“ (http://www.goarch.org/en/ special/lent/holy_wednesday/learn/). Понекад се нагласак на духовном исцељењу тумачи као да физичко исцељење треба свести на минимум. То је велика заблуда. По православном предању и духовно и физичко исцељење треба да се изнесу пред Бога. Основа ове заблуде почива на идејама да је вера на неки начин супротна науци. Није тако. Бог је извор и вере и науке, и, на крају крајева, између њих нема сукоба. Православни теолог и етичар о. Стенли С. Харакас пише: „И медицинско лечење се сматра људском сарадњом у намери и циљу Божијег исцељења. У ствари, читаво православно учење признаје (да постоји) место за људски труд, тежњу и сарадњу са вољом Божијом. Технички познато као „синергија“, ово веровање изискује коришћење људских талената и способности за спасење, духовни раст, морално понашање, остваривање људског потенцијала... Дакле, у принципу, лечење, лекови... чак и хируршке операције се углавном кроз историју Цркве сматрају одговарајућим, прикладним и пожељним начином сарадње са Богом за исцељење људских болести“. (http://www.goarch.org/en/ourfaith/articles/

Човечанство: сачињено по лику Божијем и призвано да буде слично Њему Темељ ове „синергије“ (сарадње човека са Богом) је забележен у књизи Постања: Потом рече Бог: да начинимо човека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар свега по земљи... (Пост. 1, 26). Мек Гукин (2004) запажа да је неколико грчких отаца дефинисало појам „лика“ доводећи га у везу са Адамовим именовањем животиња, чиме се повезује својство лика Божијег у човеку са „владавином човечанства над створеним поретком.“ Другим речима, светоотачка егзегеза истиче различите карактеристике на основу којих човек превазилази животиње, као што су разумевање, расуђивање и интелигенција, закључујући да исте дефинишу у извесној мери појам „лика Божијег.“ Евагрије Отшелник такође, мада посредно, потврђује да разум одражава лик Божији у човеку. Приликом испитивања (који је) узрок греха пита: „Да ли је то разум?“, да би одговорио на упит другим питањем: „Али како онда разум може бити лик Божији?“ (Добротољубље 1. том). (Касније одговара на своје питање да је грех „слободно бирање погубног задовољства“).

svetigora / 2014 / септембар

Морамо стећи став којим ћемо обухватити како болест тако и неминовну смрт као део воље Божије за нас. То важи не само за болесне, већ и за њихове најближе који суделују у патњи. У оним случајевима у којима не долази до исцељења, то се дешава да бисмо још више волели Бога.

И Свети Максим Исповедник уздиже разум као својство лика Божијег у човеку. „Природно обдарен светошћу божанског лика, разум подстиче душу да се одговарајући по свом слободном избору уподоби божанском обличју“ (Добротољубље, 2. том). Од свих Светих Отаца, међутим, Свети Јован Дамаскин је најјаснији: „Као златан печат на ову обичну беседу, додаћемо кратко сведочанство о начину који је највреднији од свега што је Бог створио – умно и разумно створење, човек – саздан, сâм међу створеним бићима, по Божијем лику и обличју (уп. Постање 1, 26). Прво, каже се да је сваки човек створен по лику Божијем у погледу достојности свог ума и душе... и обдарен слободном вољом...“ Даље, Свети Јован Дамаскин поучава да дар разума носи са собом одговорност према светости: „Сваки човек поседује оно што је по лику Божијем, ’Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање’’ (ср. Рим 11, 29). Али само неколицина – оних који су врлински и свети и подражавају доброту Божију до границе људских моћи – поседују оно што је саобразно обличју Божијем“. (Добротољубље, 3. том)

Свети Никита Стетатос разматра како се одговорност развијања и коришћења дара разума испуњава једино живљењем саобразним вољи Божијој: „Бог је... разум, који превазилази сваки разум... Он је светлост и извор благословене светлости. Он је мудрост, разум и духовно знање. Ако су ти због чистоте ове врлине дате и богато присутне у теби, онда се то у теби што је саобразно лику Божијем безбедно чува, јер које води Дух Свети они су синови Божији (Рим. 8, 14).“ (Добротољубље, 4. том). Јасно је да црквени Оци уче да је разум веома цењена особина која се налази у човеку. Важно је напоменути да разум не значи нужно високу интелигенцију, већ разумну моћ, односно, способност да расуђује, разликује, ствара и све квалитете који су повезани с тим. Даље, по њиховој процени то подразумева морални императив. Пошто је разум дар од Бога, морамо га употребљавати најбоље што можемо. Неодговорно коришћење разума у нашем животу значи да се не саображавамо Божијој вољи. Једна од области где се разум мора применити је сагледавање живота око нас. Одакле потиче крајњи смисао стварања и наше место у њему: од науке и њених огранака, укључујући медицину и психологију – или од Бога? Наука је емпиријска, мери материјалне предмете и дефинише материјалне процесе. Описује функције стварања, али не може рећи ништа о његовом значењу и сврси. Материјалност и смисао су две различите ствари, али се ипак прожимају, по речима Псалмопојца: Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески. (Пс. 18, 1). Будући да су правила која управљају светом уписана у само ткиво стварања и о њима се расуђује разумом, могу се користити за исцелитељне сврхе Божије. Наука и њена примена нису статични, већ динамични и стално се мењају, то јест усавршавају, тиме што научници све боље обављају свој „научни рад.“ Њени корени су древни и даље се развијају. Наука примењена на лечење у раној Цркви је била груба за разлику од онога што знамо данас, али је ипак била присутна. Ако је воља Божија да човечанство постоји у наредних пет векова или слично, наука (укључујући и уметност лечења) коју упражњавамо данас ће изгледати грубо као што нам сада изгледа древна пракса. Црквени Оци су то добро разумели. Свети Григорије Нисијски каже: „Медицина је пример онога што Бог дозвољава људима да раде када делају у складу са Њим и једни са другима.“ Василије Кесаријски каже: „Божија милост је очигледна у целебној моћи медицине и онима који се њоме баве, као и у чудесним лековима“ (Демакис 2004). - наставиће се -

Протојереј др Џорџ Морели је лиценцирани клинички психолог и брачни и породични терапеут, координатор Болничког и пастирског саветовалишта Антиохијске Православне Архиепископије, и верски координатор Православног удружења за медицину, психологију и религију. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД. Изворник: http://www.antiochian.org/morelli/the-ethos-of-orthodox-christian-healing Превод: Милена Тејлор

Прослава Петровдана на Цетињу

РАЈО Војиновић

reporta`a

Свето сјећање на апостоле Петра и Павла С

ветом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, коју је служио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са архијерејима Руске Цркве, Митрополитом краснојарским и ачинским Пантелејмоном и Архиепископом тираспољским и дубосарским Савом (Придњестровље, Молдавија), као и са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске, 12. јула је на Цетињу почео традиционални Петровдански сабор. У току Свете службе чином протојереја је одликован свештеник Никола Гачевић, у чин јеромонаха је рукоположен сабрат Цетињског манастира јерођакон Прохор, а у чин јерођакона монах Јустин, такође сабрат цетињске мо-

нашке обитељи. Цркви Христовој су примањем Свете тајне крштења прибројани Петар Копитовић и Павле Бојовић. Митрополит краснојарски Пантелејмон је у литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља казао да је Господ дошао међу нас да би спасио људе: „Зато што су сви људи послије Адама и Еве пред Богом били грешни. И људи нијесу имали учитеља и наставника који би их учио животу који спасава. И тада нам се Господ јавио преко самог свога Сина Исуса Христа“. Он је казао да са сабранима на Литургији у Цетињском манастиру слави свето

септембар / 2014 / svetigora

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит краснојарски и ачински Пантелејмон и Архиепископ тираспољски и дубосарски Сава предводе литију до темеља старог Цетињског манастира

Рукоположење монаха Јустина у чин јерођакона

и бившем министру вјера у Влади Црне Горе, „који се заиста у свом животу показао философом Духа Светога“, као и госпођи Олги Иванковић – Гвозденовић из САД, поријеклом са Ријеке Црнојевића, обновитељки храма Светог Николаја и цркве Светог Атанасија на Ободу и добротворки цркве Светог Ђорђа на Дурмитору. Златним ликом митрополита Петра II Петровића Његоша, Митрополит је одликовао покојну Јованку Ћетковић са Цетиња, мајку дванаесторо дјеце. Одликовање је примио њен син

svetigora / 2014 / септембар

сјећање на апостоле Петра и Павла. „Без апостола Петра и Павла ми не бисмо могли да разумијемо ријеч Господњу“, казао је владика Пантелејмон. На крају Литургије митрополит Амфилохије је поздравио архијереје Руске Цркве и уручио им поклоне, по икону Светог Петра Цетињског Чудотворца, а потом је уручио ордене Светог Петра Цетињског Слободану Томовићу, философу

Рукоположење јерођакона Прохора у чин јеромонаха

14 Орденом Светог Петра Цетињског одликовани су Слободан Томовић, бивши министар вјера у Влади Црне Горе, у чије име је орден примио син, као и госпођа Олга Иванковић – Гвозденовић.

Јереј Никола Гачевић одликован чином протојереја

Петар, а уз одликовање Митрополит је дјеци уручио и 1200 евра. Потом је митрополит Пантелејмон митрополиту Амфилохију уручио поклон, панагију са ликом Казанске Мајке Божије и оригиналне примјерке Хиландарских листова који су сачувани у Русији. Након Литургије у Цетињском манастиру из храма, предвођена архијерејима и свештенством, кренула је празнична литија до остатака древног храма

Крштење и миропомазање Петра Копитовића и Павла Бојовића

Светих апостола Петра и Павла на Ћипуру, гдје је благосиљан славски колач. На крају сабора, којем су присуствовали многобројни вјерници из Црне Горе, Србије, Грчке, Русије и САД, у Цетињској богословији је приређена славска трпеза. Петровданском сабору на Цетињу присуствовали су и представници Римокатоличке цркве, надбискуп скадарски Анђело Масафра и старешина римокатоличког самостана у Сукурићу дон Фрањо.

Парастос на гробу сенатора Грујице Лопичића Након Литургије у Цетињском манастиру и ли- ћа што су ми указали част да, уз присуство господитије око дворске цркве на Ћипуру, митрополит Ам- на митрополита Амфилохија и свештенства Митрофилохије је у порти Влашке цркве са свештенством полије, откријем овај споменик“, рекао је Костић. служио парастос на гробу црногорског сенатора Митрополит Амфилохије је рекао да је на похваи цеклинског кнеза и капетана Грујице Лопичића, лу братства Лопичића то што не заборавља своје коме су потомци обновили споменик. Споменик најзначајније изданке. „Јер, племе и братство које је открио Бранко Костић, некадашњи предсједник заборавља оне који су њихов украс и њихово доПредсједништва бивше СФРЈ. Он је казао да је Гру- стојанство – то племе и то братство губе своје мјејица Лопичић „највише задужио цеклинско племе“. сто под сунцем“, рекао је Митрополит црногорско„Kористим прилику да захвалим братству Лопичи- -приморски.

Из писма Одбора за обнову спомен плоче на гробу кнеза Грујице Лопичића митрополиту Амфилохију

svetigora / 2014 / септембар

Кнез Грујица Лопичић

Братство Лопичића, благодарећи Вашем благослову на кратко вријеме напусти манастир, кнез Грујица му је и сагласности Завода за заштиту културно-историјских осигурао сигуран повратак. За његове заслуге и доброчинство, Св. Петар II ограспоменика Црне Горе, обновило је спомен плочу и уредило гроб кнеза Грујице Лопичића, капетана племена дио му је кућу на Цетињу и када се упокојио у Господу Цеклина и сенатора у владикату Св. Петра I Св. Петра II урадио му је гроб и сахранио га је пред Влашком црЊегоша, код Влашке цркве у Цетињу. Кнез Грујица је био квом. Братственици Лопичић желе да обновљену спосавременик Светога Петра I и Светога Петра II и био је мен плочу на гробу кнеза Грујице открију на Петровдан њима одан и вјеран и као члан кулука, као племенски 12. јула текуће године, па Вас молим да у оквиру прокапетан, као сенатор и као заповједник гвардије. Био је славе овог празника, уколико то буду обавезе Вама доучесник битке на Крусима 1796. године, био је учесник зволиле, одржите помен. Било би нам то изузетно задои у биткама у Боки 1806. и 1813. године. Један је од орга- вољство и нарочита част. низатора, по плану Св. Петра II Његоша, и предводио је Благодарни Вама и са изузетним поштовањем, војску Ријечке нахије за ослобођење Жабљака ЦрнојеОдбор за обнову спомен плоче на гробу вића 1835. године од турског завојевача. кнеза Грујице Лопичића Светом Петру I био је заштитник и бранитељ и онда За одбор када су били организовани завјереници – „црногорске Гојко Лопичић погани“ тог времена, када је Св. Петар I био принуђен да Цетиње, 20. јуна 2014. године

септембар / 2014 / svetigora

Изворник: http://www.pravoslavie.ru Превод: Милена Тејлор

свештеник РОБЕРТ Ј. Теклински

а празник Светог Илије Пророка, кога је припремио да принесе Господу, да докаже грешним Израиљцима читамо ове речи из 5. главе Сабор- да је Господ, а не Ваал, истинити Бог. Огањ је одмах сишао са небеса, спане посланице Светог апостола Јакова: ливши не само бика, већ и дрва, камени олтар и сву воду коју је Илија на„Много је моћна усрдна молитва пра- редио да се сипа на жртву. Ваалови жреци нису успели у свом покушају ведника.“ (Јак. 5, 16). Разлог због којег се да призову огањ од свог лажног бога. Још је једна моћна ствар произашла ове речи читају на празник Светог Или- као резултат ревносних Илијиних молитава. Када су Израиљци видели да је, тај је што свети човек, Св. Јаков го- је огањ сишао с неба по молитви Илијиној, престали су да се клањају Ваалу вори о ономе ко се молио усрдно, са и почели да обожавају Господа Бога објавивши поново: „Господ је Бог, Говеликом ревношћу и јаким осећањем, спод је Бог“ (1. Цар. 18, 39). Илијиним молитвама синови Израиљеви су се враСветом пророку Илији. Свети Јаков за- тили Господу Богу и удаљили од вечне казне. тим даље каже колико је била моћна Да би наградио Израиљце што су напустили служење Ваалу, Свети промолитва светог, Светог Илије. рок Илија се поново усрдно молио Богу да се окончају суша и глад који су Са дубоком вером, ревношћу и ја- трајали три и по године. Опет су резултати Илијине молитве имали силно ким осећањем, Илија се молио Богу за дејство. Господ је услишио његову молитву и послао велику кишу да оконсушу да би казнио цара Ахава, царицу ча сушу и глад (1 Цар. 18:41-45). Језавељу и израиљски народ који је Молитве Светог Илије су заиста имале моћно дејство из неколико раокренуо леђа Господу Богу, клањајући злога. Прво, он је био човек који је остао веран Богу пркосећи цару Ахаву се срамотном паганском богу, Ваалу. који је наредио да се Израиљци клањају Ваалу, и његова вера је била толиИлијина молитва је била толико усрд- ко велика да никада није сумњао у Божију способност или спремност да на да ју је Господ одмах услишио сла- одговори на његове молитве. Друго, Илија је приносио пламене молитве њем суше и глади, које су трајале три – молио се са великом ревношћу и са јаким осећањима љубави према Богу, године и шест месеци. Молитве Светог а не празним речима по навици или памћењу, без икаквог осећања. Треће, Илије, узнесене са ревношћу, вером Илија се није молио за земаљско богатство и згртање новца. Молио се за и снагом, Бог је услишио и у неколико духовне ствари; да Бог открије своју славу Израиљу, да би се Израиљци оддругих прилика. вратили од идолопоклонства и злобе; да би се вратили Господу Богу своме Бог је рекао Илији да побегне од и живели у складу са Његовим праведним заповестима. Илија је приносио беса цара Ахава, који се гневио на молитве Богу за духовну и материјалну добробит других – сиромашне удоИлију, јер се молио за сушу и глад као вице, њеног сина и грешног народа Израиљског а не за њега самог. Господ ће услишити и наше молитве и одговорити са силним исходом казну за Ахавово обожавање Ваала. Илији је било речено да иде у место ако постанемо попут Илије – свети у Божјим очима. Бог ће чути и услишити звано Сарепта и остане тамо код си- наше молитве са моћним дејством ако их принесемо ромашне удовице и њеног сина. По- Богу као што је то Илија учинио: са беспоговоршто је сиромашна удовица била до- ном вером у Божију силу и Његову спремност бра према Светом Илији, делећи са да одговори на наше молитве, молећи се с вењим мало преосталог кукурузног бра- ликом ревношћу и са јаким осећањем љубави шна и уља, остављеног да преживе за према Богу. Бог ће услишити и наше молитве са моћвреме глади, Бог је одговорио на јаку Илијину молитву да помогне жени и ним исходом ако се, као Свети Илија, молимо њеном сину. Бог је умножио садржај за оне духовне и материјалне ствари које су њених посуда са кукурузним брашном нама и другима потребне да би нас одржале на и уљем, тако да никада нису били пра- нашем путу ка Царству Божијем. зни. Ни удовица, ни њен син, нити СвеАко се молимо као што се свети људи ти Илија нису били гладни. моле, усрдно, да Бог испуни оне молбе Другом приликом, удовичин млади нас, слугу Својих, које су заиста на косин се разболео и умро. Молитве Све- рист нама и за благостање других, онда тог и праведног пророка Илије, који ће Он одговорити на наше молитве са је молио Бога да оживи дечака, поно- моћним резултатима. Ако се молимо во су биле услишене са моћним исхо- попут Илије за оно што нам је заиста дом. Дечак је оживео и Илија га је вра- потребно, да нам Бог подари у овом тио мајци у добром здрављу. Другом свету познање Његове божанске истипак приликом, Свети Илија је поставио не и живот вечни у будућем свету (молитва изазов жрецима паганског бога Ваала Трећег антифона), тада ће Бог услишити да се види да ли је наш Бог или Ваал наше молитве са моћним исходом. једини истинити Бог. Опет су молитве Како знамо да ће се то догодити? Светог Илије биле услишене са моћ- Јер нас Господ уверава у Светом ним исходом. Свети пророк Илија се Писму да је „много моћна усрдна молио свом снагом да Бог ниспошље молитва праведника.“ (Јак. 5, 16). огањ с неба да спали жртвеног бика

povodom praznika

Свети Илија и моћ молитве

Имала се рашта и чекати вјековима У шаранском селу Зминица код Жабљака 19. јула 2014. године, након нешто више од двије деценије градње, освећен је храм посвећен Светом великомученику Георгију. Свечано освећење храма обавио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са Преосвећеном господом Епископима: умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем, новограчаничко-средњезападноамеричким Лонгином и будимљанско-никшићким Јоаникијем. Епископима је саслуживало преко двадесет свештеника и свештеномонаха из разних епархија наше Цркве. Након освећења храма одслужена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао митрополит Амфилохије уз саслужење поменутих епископа и бројног свештенства и свештеномонаштва. Литургијском сабрању, поводом чина освећења нове богомоље, присуствовао је у великом броју вјерни народ Жабљака, Црне Горе и окружења, као и они који су поријеклом везани за дурмиторски крај. Ктитори храма посвећеног Светом великомученику Георгију су проф. др Олга Гвозденовић Иванковић, проф. др Антонио Иванковић и Нада и Небојша Бојовић, који живе и раде у САД. Градњу храма, која је започета 1992. године, помогли су и грађани добровољним прилозима, а мјештани Драгољуб, Вукосав, Радмило и Јања Бојовић приложили су земљу за градњу цркве.

svetigora / 2014 / септембар

АЛЕКСАНДАР Вујовић

reporta`a

Освештана црква Светог Георгија у Зминици

18 Црква Светог Георгија у Зминици код Жабљака

Након прочитаног Светог јеванђеља, сабраном народу се обратио митрополит Амфилохије, говорећи о значају зидања овог светог храма и жртви коју су поднијели сви који учествовали у његовом подизању. Свету литургију увеличао је и чин крштења, којим су вјерном стаду Цркве Христове прибројани Небојша, Милан, Дејан, Мирослав и Милица, из братства Бојовића. По завршетку освећења и свете службе Божје, вјерном народу обратио се и надлежни Епископ, будимљанско-никшићки Јоаникије. „Добисмо дивну и красну светињу овдје у Зминици, имали смо је рашта и чекати до сада. Благодарим Господу Богу и Светом Георгију који нас упутише да ову светињу градимо, који нас данас сабраше овдје у миру, слози, љубави и то са разних страна – од Чикага, Београда, Требиња, Подгорице, и Бог зна одакле се све народ овдје сабрао, а то и јесте циљ нашег окупа – да се сви саберемо и учествујемо у овом великом и свештеном данашњем чину“. „Нигдје нема више храмова Светог Георгија на малом простору – можда их једино у Грузији има више – почев од старог манастира Бијеле, који ће ускоро прославити хиљаду година, па ево до ове

Освећење цркве Св. Георгија у Зминици

Црквени одбор, са надлежним свештеником о. Миливојем Јововићем, овом приликом је уручио и 30 захвалница заслужним добротворима, приложницима и дародавцима храма. По завршеној Литургији услиједило је сабрање на трпези љубави. Домаћини славља била је породица Бојовић, која је дочекала све сабране на овај благословени дан. У име породице, ријечима добродошлице обратио се др Божидар Бојовић, између осталог рекавши: „Добро дошли на овај велики празник – освећење храма посвећеног заштитнику племена шаранског и братства Бојовића. Прошло је 22 године како је на овом прелијепом крајолику, на обронцима Дурмитора митрополит Амфилохије положио камен темељац и освештао овај свети храм. Прошла је 21 година како је, на понос дурмиторског краја, Његова Светост блаженопочивши Патријарх Павле освештао крст на овом светом храму и, ево, уздигао се овај свети храм у свој својој љепоти, у свом величанству, уздигао се, пројектован руком великог умјетника Пеђе Ристића и зидан тесаником порушене куле војводе Николе Бојовића којег су, у несрећном времену подјела и идеолошких заблуда, у огањ спалили. Подиже се овај свети храм заслугом и прилозима његових ктитора, уздиже се подизан братском љубављу и слогом стотина и стотина Бојовића и великом помоћи бројних хришћана, припадника других племена и других крајева“. Он је овом приликом даривао иконом Светог Георгија и једног од ктитора цркве госпођу Олгу Гвозденовић-Иванковић. У име братства Бојовића из Жупе Никшићке све присутне поздравио је г. Мирко Бојовић, честитајући дан освештавања цркве Светог Ђорђа.

септембар / 2014 / svetigora

светиње и оне која се гради на обронцима Сињајевине. И пада ми на памет, пошто су сродници светородне лозе Петровића били изузетно везани за дурмиторски крај и за планину Његош која је, такође, под заштитом Светог Георгија, да се она икона са ловћенске цркве, која је била изнад гроба Његошевог, а којој се губи сваки траг после рушења капеле Његошеве, претворила овдје у овај свети храм“. „Истина је Божја да жртвеност цркве ловћенске Његошеве произведе градњу храмова Божјих и духовну обнову цијелог народа, и то не само у Црној Гори, него у цијелом српству. Наш Високопреосвећени Митрополит каже да је избројано да их има 11, али ја мислим да то неће бити коначни број. Ево, овдје данас ову цркву освештасмо, обукосмо је у вјечну Божју свјетлост, у вјечну Божју славу, припремисмо је за света богослужења, да се у њој сабирамо, да се Богу молимо, да се Светим Тајнама причешћујемо, дјецу крштавамо, младенце вјенчавамо и своје покојнике одавде да испраћамо у наручје Божје“, рекао је владика Јоаникије. Владика је овом свечаном приликом удијелио значајна признања Епархије ктиторима, градитељима и онима који су се трудили око подизања ове цркве. Највишим одликовањем Епископије, Медаљом Светог великомученика Георгија првог степена одликована је др Олга Гвозденовић Иванковић из Чикага. Медаља Светог Георгија другог степена додијељена је новокрштеном г. Небојши Бојовићу, такође из Чикага. Бошко Бојовић, који је, такође, материјално и својим савјетима помагао изградњу овог светог храма, а заслужан је и за штампање „Житија Светих“ Аве Јустина, одликован је од стране митрополита Амфилохија и владике Атанасија ликом Преподобног оца Јустина. За велики рад и јеванђељску истрајност приликом изградње цркве Светог Георгија архипастирском граматом одликован је Радован Вељков Бојовић из Зминице, који се током изградње доста потрудио, уложивши и своју велику жртву и материјална средства.

svetigora / 2014 / септембар

Сабрање је благословио и епископ Лонгин: „Захваљујем мом драгом брату у Христу, нашем добром владици Јоаникију, који ме је позвао да данас са мојим људима будем овде и учествујем у овом значајном дану и догађају, великој свечаности народа овог краја, посебно братства Бојовића, а и шире. Заиста су наша срца испуњена радошћу због онога што смо видели и доживели сви данас овде, да је на овако леп и достојанствен начин дочекано освећење ове дивне богомоље и да се свечано прославља у присуству добрих људи, браће и сестара, свих оних који воле све оно што је добро и племенито, који Бога поштују, који се међусобно разумеју“. „Драго ми је да смо се заједно Богу помолили, пре свега и изнад свега, и обукли ову цркву, као што рече владика Јоаникије, у светлост божанску, у лепоту с неба и силу одозго, јер ће у овом храму да борави и дише Дух Свети. Осећамо да данас овде нисмо били нека публика, нити посматрачи него учесници нечега великог, светог, јединственог, историјског. Данас је Дух Свети учинио још једно чудо. Својим силаском и благословом, и освећењем овог храма Он је препородио и ородио све

Новокрштени из братства Бојовића

нас, све нас је сродио и учинио нас да смо сви племеници, да смо братство, да смо једно срце, једна душа и увек када у храму у будуће будемо на молитви, и све што се буде вршило, сваки чин свети, свака служба јесте у ствари ново чудо љубави Божје и, заиста, је то велики дар с неба, велика радост и велики благослов“, нагласио је владика Лонгин. Пригодну бесједу на свечаном ручку одржао је и академик Матија Бећковић. У програму током свечаног ручка наступили су гуслари Здравко Кнежевић и Алекса Дакић, хор Светог равноапостолног Козме Етолског из Подгорице, полазници школе вјеронауке на Жабљаку, Куд „Пива“ из Плужина, а своје стихове је читао и хаџи Радован Радовић. Освећењу цркве присуствовали су између осталих и будући градоначелник Жабљака г. Веско Вукићевић, предсједник Скупштине општине Жабљак г. Видоје Томчић, начелник подручне полицијске јединице Жабљак г. Драган Славуј, предсједник Скупштине општине Беране г. Горан Киковић, предсједници беранске и никшићке црквене општине, Влајко Ћулафић и Ратко Кривокапић, академик Зоран Лакић и други. Украшавање цркве настављено је фрескописом, који са благословом владике Јоаникија ради познати фрескописац и свештеник из Атине о. Стаматис Склирис.

Слово изговорено у Зминици, приликом освећења цркве Светог Георгија, 18. јула 2014.

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Георгијево име одјекује васељеном

септембар / 2014 / svetigora

У име Оца и Сина и Светога Духа. је као саграђена на камену. Није Петар био тај камен, Прво Јеванђеље, драга браћо и сестре, које смо прочи- него вјера коју је он исповједио, Онај кога је он испотали на почетку освећења овога светога храма, јесте оно вједио – Христос Господ, и зато јој врата пакла неће када Господ пита своје ученике: „Шта кажу људи ко сам ја?“ одољети. Древни хришћански писац с правом је реОни кажу: „Једни кажу да си пророк Исаија, други Јеремија, као да је крв мученика увијек била и остала сјеме за трећи Илија и неки од пророка“. А Он их пита: „А шта ви ка- нове хришћане. Као што је Христова крв била и остажете, ко сам ја?“ Онда ће Петар, међу првим Његовим апо- ла сјеме којим се оплођују милиони људских душа, и столима, рећи: „Ти си Христос, Син Бога Живога“. А Господ причешћују и данас на Светом Причешћу, тако је и крв му се обраћа: „Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер ти то не Његових мученика бивала и остајала сјеме за нове открише тијело и крв, него Дух Оца мога који је на небеси- хришћане. Догађала су се велика чуда и догађају се и ма“. И додаје Господ: „Ти си Петар, и на том камену сазидаћу данас – да увијек изнова из мученичке крви оних које Цркву своју и врата пакла неће је надвладати.“ (уп. Мт. 16, 13-18) су убијали у име Христово, које су разапињали, које Ево једног од вјековних свједочанстава истинитости тих су прогонили, из њихове вјере, из њиховог страдања ријечи Господњих – ова света црква подигнута у славу Бо- ничу и храмови и људске душе се преображавају у жију, подигнута у част великога мученика Христовог Геор- храмове; а њихове свете мошти, њихов спомен, њигија. Све што се гради у Цркви Божијој, и не само у Цркви хова мученичка крв бивају сјеме за нове хришћане. Божијој, него све што се градило и гради од настанка сви- Тако је било кроз сву историју, тако је и данас. јета па до данас и до краја свијета и вијека, све оно што је Па није чудо да је и овај храм овдје, поред овога стамено, што је вјечности посвећено и што је непролазно, благословеног језера, на овој гори дурмиторској, нионо је саграђено на Христовој Голготи, на Христовој љубави. као из страдања вјековних. Бојовићи који овдје живе На оној љубави којом је Бог открио себе као вјечну и непро- и славе Светога Георгија, а и многи други који овдје лазну Љубав. Уграђена је та жртвена божанска љубав у сва прослављају име Божије и Светога Георгија чествубића и у сва створења, и њоме су она постала и њоме опста- ју, кроз вјекове а и у наша времена, претрпјели су не ју. А пуноћа те љубави божанске, жртвене љубави, открила мало страдања и не мало распећа; не мало труда је се управо у Христовој жртви којом је открио себе као вјечну уложено да се уништи вјера Божија, вјера православЉубав, принијевши себе за живот свијета. Та љубав, Он који на, да се убије Бог у људским срцима, да се угаси тај је вјечна љубав, живот је свијета. И све што је ницало кроз светионик који је запаљен Христовом руком на Голгоисторију до данас истинско и право, и што остаје и одољева ти, да се Црква Божија разори. Рецимо, колико је само и одољеваће смрти – било да је људско биће, било да је цви- њих у она несрећна турска времена страдало бранејет, било да је сазвежђе, било да је оно што се градило кроз ћи свој образ и часни Крст Христов и жртвујући се за историју – оно се гради на тој жртвеној љубави, на Голготи њега. И у ова наша времена и те како је мученичка крв Христовој кроз коју се открива та љубав. народа овога била извор за нове хришћане. Не треба Овај свети храм је посвећен Светом великомученику ићи далеко за свједоке, ево ви који сте овдје сабраГеоргију, једном од оних који су жртвовали себе за Христа ни сте свједоци да се и у XX вијеку мислило да неће више Бога бити, да неће више бити Господа, за вјеру праву, жртвовали и принијели себе, своју млани Цркве Божије, да ће неке друге Свети Георгије је и по своме силе и идеје и идеологије господадост и свој живот. Колико је било рођењу, и крштењу и по своу његово вријеме оних који су рити и руководити људима и њибили моћни, почевши од римховим земаљским путевима. Овдје ме животу и мученичком страских императора, а данас само се, дакле, у своје вријеме, није то дању христолик, и зато је име неки научник који преврће прадавно било а наставља се и данас, његово вјечно. убијао Бог у људским срцима, и шљиве рукописе открива њихова имена. Дотле име тог младића, мислило се: више Цркве бити неће, тада непознатог Ђорђа, одјекује и чује се широм васељене. нестаће Црква, завладаће брозомора или како се још Само Господ знаде колико је светих храмова подигнутих у она звала и она ће господарити. Међутим: свака сила славу Божију а у част великог мученика Георгија. Велико ру- до времена а Божија свевремена. ско царство моћно, мајка Русија, има за покровитеља своХоћу да вам поменем име једног свештеника, ви га Светога великомученика Георгија. Није случајно да и код старији сигурно сте чули за тога свештеника, Богданас, у нашем народу светосавском, толико има оних који на Церовића. Прије неких петнаестак година био сам славе Светога Георгија а славећи њега славе Бога и Сина Бо- код нашег професора Бошка Бојовића за Преображежијега Јединороднога – Христа, како Га назва Свети апостол ње, и враћао сам се преко Новаковића, преко Бара Петар, а како Га и ми називамо. Жугића, тада сам видио тамо један храм у који нисам Црква се гради и градила се, и као грађевине и као тије- свраћао, то је било прије обнављања ове древне свело Христа Бога, као заједница богочовјечанска која прожи- тосавске епископије Будимљанско-никшићке, тада ма све свјетове и која призива све свјетове и човјечанство смо свратили да видимо овај храм, нисам био у њему. у вјечно и непролазно Царство. Та Црква Божија се показу- Уђемо, види се нешто је на њему рађено, запуштен

храм, иконостас порушен, у олтару нађемо хоћете да будете круна свих обновљених и новосаграђених храмоковчег и у ковчегу десетине књига црковних ва у Црној Гори!“ То се и догодило – ево, овај храм је на крају постао поцјепаних, подераних и на једној од тих круна. књига, на једном листу који чувам на Цетињу, Дакле, помињући и све садашње ктиторе, који су сваки на свој у архиви Митрополије, нађем запис: „21. но- начин уградили себе овдје у ову светињу, не можемо да заборавимо вембра 1941. године ликвидирасмо разбој- да и овај храм и ове мошти које су у њега уграђене Превлачких муника, попа Богдана Церовића. Ако не вјеру- ченика и онај коме је посвећен, да су никли и ничу у Цркви Божијој, јеш, попе, дођи па ћемо и тебе. Моја адреса: којој ни врата паклена неће одољети. Да ничу и рађају се из Христове њедра небеса.“ Нисам ни знао, ни чуо био за голготске љубави, из љубави голготске мученика, из љубави која је јеБогдана Церовића, ни за његовог сина Дра- дини спас свијета и којој ће људи морати увијек изнова да се враћају гана, студента, убијеног и закланог у Жабља- као своме једином путу спасења и истинског напретка, напретка који ку. У исто то вријеме је пострадало и мно- нема граница. Јер напредак који је Бог подарио људима није напрештво других – и сами знате кад се покрене дак од данас до сутра, као мрава и црва, него је напредак во вјек и братоубилачко коло шта се све рађа из тога вјеков. Црква Божија је материца која рађа не за смрт и за пролазност братоубилачког кола, и шта се све догађа. него за бесмртност и за вјечност. Али, они који хоће да се роде истинДобро је да се данас, освећујући овај ски, на прави начин, они морају да носе Часни крст Христов, часни храм, сјетимо свих крст мученика – да се жртвују њих, као и свих оних а не да жртвују друге себи, као који су допринијешто су то радиле и раде и садаДанас, освећујући овај храм, ми у њега уграли да овај храм пошње идеологије, себи и својим ђујемо и мошти Мученика превлачких, порасте. Укључујући интересима, него да се жртвустрадалих попут Светога Ђорђа за име Хриту и нашега доктоју за ближње своје. Да жртвустове и за вјеру православну у XV вијеку, али ра Радмила Бојоју живот свој за спасење свиуграђујемо у исто вријеме у њега и спомен вића, који је кућу јета и свакога бића и свакога оних који су у наша времена за име Божије свога оца преселио, људског бића, на начин како је пострадали. Видите како је дивно ово кауградио у овај храм, себе Христос жртвовао, на намење, уграђено у овај храм – оно је од куле укључујући ту и чин на који је Свети великомунашу часну и честиченик Георгије себе жртвовао, Николе Бојовића, овдашњег комшије, сваки на начин на који се жртвују сви ту Ријечанку Олгу камен. Све је то уграђено у спомен његове они који иду путем који води у Гвозденовић Иванмајке Јање мученице, на правди Бога заклаживот вјечни. ковић и њеног мужа не, убијене у оном нашем несрећном, отровЗато нека је благословено Антонија, укључуном и опаком времену братоубилаштва. име Господње, нека су благојући ту и Небојшу Мислило се: неће више бити Јање, неће словени сви они који су жеБојовића, такође и више бити ни Николе Бојовића… А ево виљели па нијесу дочекали овај овдје поменутог Бошка Бојовића и све храм, и они који су успјели да дите, овај храм васкрсава и спомен Јањин и друге Бојовиће, да овај храм саграде у славу Боне само њен, него многих других који су поих не одвајамо; као жију, у част Светог великомустрадали за име Христово и за вјеру праву. и свих других који ченика Георгија – видљивог су на било који насвједока невидљиве и велике чин допринијели да овај храм овде израсте. тајне божанске љубави која грли овај свијет и у којој је једино спасеВјекови су чекали, то је очевидно, да се овдје ње и једини напредак и човјека и свијета и свеукупне Божије творероди храм. Зато је тако мукотрпно и грађен. вине. Зато ја и кажем мојим добрим и дивним БојоБогу нашему, Богу љубави, Оцу и Сину и Духу Светоме, нека је вићима: „Чекај, почесмо први, а ви Бојовићи слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

svetigora / 2014 / септембар

Слово у Зминици на Дурмитору 18. јула 2014. године, приликом освећења цркве Светог Георгија.

МАТИЈА Бећковић

Кућишта су црквишта Високо сте ме одликовали када сте ме позвали да будем с вама на овај дан на овом месту овим јединственим поводом. Кажу да је камење задржало људски мирис више него људи. У ту истину уверава нас и камење око кога смо се окупили и које би, кад би умело говорити више рекло него што ћете од мене чути.

Али и ћутећи оно говори свакоме ко уме да га чује. И зато су се данас у Зминици, на Дурмитору, окупили и живи и такозвани мртви, како их је назвао један савременик. Они који су прегнули и учинили ово свето дело отрли су сузе овом камењу које је дочекало оно што је одавно зарадило и заслужило да буде узидано у храм. И сад кад га имамо онебесано и преображено у богомољу можемо да призивамо људе који су

век, мученик је који заслужује бесмртни памјатник, а поготово они који су у наше дане носећи косовске ране као Христове стигмате, пали на пољу части, за краља и отаџбину, за крст часни и слободу златну, а та част је постајала тим већа и светија што је скупље плаћана. Ако бисмо онебесали сва зидиништа, згаришта и пустолине, да уместо дима који је пролазио кроз оџаке, задими и замирише тамјан, озвездали бисмо своју очевину и показали се достојни и својих оџака и својих предака. А све зато не би ли се такви људи поново рађали и појавили међу нама. Она аждаја коју је погубио Свети Ђорђе у првим вековима хришћанства, није била ни прва ни последња, али је изгледа била понајмања. Најкрвожеднија је била она која у двадесетом веку није излазила из језера нити су јој жртвоване само девојке, него је испливала из православног океана и попила крв милиона хришћана. Гутала је и мртве и живе, и старе и младе, народе и државе, престоле и олтаре, круне и митре, лавре и испоснице, ћивоте и војнике, рањенике и заробљенике, свећњаке и светионике, путеве и путоказе. Што није могла да прогута бацала је у јаме и неизбројене масовне гробнице. Једно време се чинило да је прогутала и Светог Ђорђа. Али кад се чинило да је најмоћнија и да јој смрти нема, на наше очи погубио је Свети Ђорђе. Овај пут не у малом граду Вириту него у славној Москви, где је била поново изронила и претила целој планети. Њен реп сезао и до Зминице, као што јој и име каже, и до језера у Зминици и до Црног језера и до Савине воде, а да је крепала доказ је и ова православна светиња подигнута у славу оног који је погубио. Али аждајоубица, Свети Георгије Победоносац, није погубио само ону која је испливавала из воде, него и ону која се појављивала у људима, губала им душе,тровала мозгове, сејала мрзије, ископавала ровове, закрвила и разбратила браћу. Седморо брда још постоје, али Брђана је све мање. Ако се ништа не учини биће их мање него брда. Биће Дурмитора али није сигурно да ће бити Дурмитораца. Губе се извори, трње се враћа по своје и насрће на куће. Оно што су душмани вековима покушавали да постигну силом као да ми чинимо драге воље. Одричемо се оног себе о коме знамо све и тежимо да постанемо неко други о коме не знамо ништа. У српској Спарти атакује се на освештане истине и част српског народа. Овај храм подигнут је у славу живота, светости љубави и светиње братства и помирења. Они који су ратовали на различитим странама давно су се помирили и збратили на оном свету. Обрадујмо их, збратимо се и ми и опростимо једни другима, на овом свету. На ту дужност позива нас и опомиње и ова новопросијана звезда која је канула с неба и у Зминицу. Јер како каже апостол Павле: „Остаје ово троје: вера, нада и љубав. А од њих највећа је љубав. Јер ако имаш сву веру да и горе премешташ, а љубави немаш – ништа си!“ Христос између нас!

септембар / 2014 / svetigora

се овде рађали, да замишљамо како су живели и изгледали, а лако нам је погодити у шта су веровали, шта би рекли кад би устали и шта би волели да ми кажемо у њихово име – на овај дан. Кад сам писао стихове : „Да смо као што нисмо /Могли смо створити нешто /Не нешто него кућу /Па нека стоји пуста / Као што хоће /Али да се зове наша / Као што неће“ – нисам ни слутио да се и стихови могу тумачити као снови и обистинити у сасвим супротно од оног што говоре. Данас и сав Дурмитор и ктитори и Бојовићи и ми заједно с њима, можемо рећи: „То смо то што јесмо /Створили смо нешто / Не нешто него кућу / И не било коју /Него цркву / И не било чију /Него српску православну /И не било где /Него на нашој старевини / И посветили је не било коме /Него Светоме Георгију Победоносцу /Крсној слави нашега дома /И не само нашег дома /Него и заветном дану целог племена /И не само нашег дома и племена / Него заштитнику српских династија Немањића, Петровића и Карађорђевића / И не само српских /Него и руске династије /И не само династије / Него и целе Русије“. Не могу да одолим, а да овде не споменем и оног мог Ровчанина који је ишао у Котор да купи икону Светог Луке, своје крсне славе. Кад су му показали икону његовог заштитника на којој је приказан бос и стоји поред вола показао је на другу. Рекли су му да то није Свети Лука него Свети Ђорђе. Свеједно, то је јунак који ми једино може помоћи, а овај други је као и ја, да може помоћи помогао би самом себи. Тако је овај Ровчанин свог Светог Луку славио са иконом Светога Ђорђа. То је онај Свети Ђорђе, ратни друг Стевана Немање, који му је као уздарје подизао храмове за све оно што је учинио борећи се на српској страни с Христовим копљем у руци. То је онај Георгије чије је посрбљено име Ђорђе на чији се дан родио и са собом донео име и вожд Карађорђе. Онај Георгије који је својим мучитељима рекао: „Пре ћете ви изнемоћи мучећи ме, него ја мучен!“ Онај коме се Бог јавио речима: „Не бој се, Георгије, ја сам с тобом!“ А те речи нису речене само њему пре 1700 година, него преко њега и нама и свим хришћанима, за сва времена. Сазвежђу храмова Светог Ђорђа око којих је саденута Црна Гора, од оног под Горицом у којој је крштен Немања, преко Бијеле, Требјесе и Мратиња на Дурмитору, да споменемо само неке у Будимљанско-никшићкој епархији, придружује се и храм Светог Георгија, а где би пре него на у Зминици, а ко би га подигао, ако не Дурмиторци, бојовићи и бојовници Светог Ђорђа, војсковође и војници, Христови јунаци, мученици и заточници. Пошто не могу споменути све, како би ваљало, идући од имена до имена, издвојићу једино ону за коју знам да ми нећете замерити, Јану мајку витеза Николе Бојовића, коју су убили а он јопростио живот убици. Да споменем Богдана, Бошка, Михаила, Илију… знајући да нису били једини Богдан, Бошко, Михаило, Илија … у родослову Бојовића који су то име носили, откад је овде пропирена ватра, па нека заступају и призову и своје имењаке и све остале са свих страна. У овом часу помишљам како би славно и свето дело учинили кад би овај пример следили и други и сва кућишта широм Црне Горе президали и овековечили у богомоље. Свака поштена кућа је и била црква, а шта су кућишта него црквишта, заливена и освећена крвљу хероја и мученика. И шта би било светије него разур толиких домова овенчати и овековечити. Сваки смртни који је овде поштено проживео свој

svetigora / 2014 / септембар

РАНКО Гојковић

predavawe

100 година од почетка Првог свјетског рата

Русија и Србија као последњи катехон

који задржава свет од сила зла Излагање на научном скупу у Тополи „Поуке Великог рата 1914-1918 – Русија и Србија историјски савезници“ Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава. (2 Сол. 2, 7)

овом реферату неће бити речи о конкретним примерима савремених технологија манипулисања јавном свешћу, о томе је пролетос у Бања Луци одржана посебна конференција у којој је Фонд Стратешке Културе учествовао у својству једног од организатора.1 Навешћемо само неке сегменте тих манипулација, из којих се види да је то заправо сукоб цивилизација у коме промена идентитета и губитак религиозне свести представљају главни циљ глобалиста. Намеће се један либерални пројект глобализације културе у коме је као образац постављен западни тип човека-робе, „економског човека“, за кога све на свету има своју тржишну вредност. Чак и духовне вредности (култура, надахнуће, истина, лепота…), као и колективне (државна територија, национални интереси, језик, светиње…) данас се попут робе продају и купују на тржишту. Овај пројекат прати замена културних и моралних вредности народа-жртве, уз обавезну пропаганду содомских настраности. Врши се удар на језик народа као темељне вредности његове националне свести, уз свесно унакажавање језичких норми, уз поплаву западне белетристике са духовно туђим штивом. Суптилно исмевање патриотизма уз замену теза (где истински фашисти оптужују патриоте за фашизам), обавезан је манир манипулатора. У „контролисању умова“ телевизија има огромну улогу, па се у земљама са високим степеном протектората „националне“ фреквенције налазе искључиво у рукама глобалиста. Ту спада и фалсификовање и клеветничко тумачење националне историје, примена комплекса мера за пад наталитета, манипулације са интернетом... Имајући у виду софистицираност савремених технологија непријатеља и огромне информационо-пропагандне и финансијске ресурсе које нема патриотски корпус (поготово у Србији), неопходно је да наша национално свесна интелигенција ради на суштинским питањима очувања националног идентитета и религиозне свести народа, не расипајући снагу на већ истрошене и доказано погубне пројекте неког имагинарног „свесловенског братства“. На жалост, и данас се у српској интелектуалној средини (по многим параметрима патриотској), могу чути пароле типа – „Сви Словени под једну заставу“. Можда због тога, на овом светом месту, у руско-српском окружењу, није наодмет нешто рећи и о „славјанофилском“ покрету, као и његовим појединим представницима. који су били творци учења о цивилизацијама. Јер, без поимања појма цивилизације, цивилизацијских разлика

Срба и Руса са једне и Запада са друге стране, сваки покушај тумачења манипулација и разлога њиховог настанка, биће само парцијалан, никако целовит. Прво, треба имати у виду да велики „славјанофили“ никада нису пропагирали пароле типа „Сви Словени под једну заставу“. Хомјаков, браћа Аксакови, Кирејевски, Самарин и остали славјанофили, пре свега су били православни мислиоци (Хомјаков је био и врхунски православни теолог, вероватно највећи мирјански теолог у историји хришћанства), код којих је Православље као Источно хришћанство, чинило камен темељац њиховог погледа на свет. „Славјанофили“ нису писали римокатоличким, протестантским или поисламљеним Словенима – писали су православним Словенима. Величанствена посланица славјанофила – „Србима посланица из Москве“ и данас би требала бити обавезно штиво за сваку српску православну душу. Ако би неки народ требало да извуче поуке из своје историје, да схвати оно што су добро знали „славјанофили“ – да је Православље главно везивно ткиво јединства и руског и српског народа, важније и од крви – онда су то пре свега Срби. Јер српска историја ХХ века неумољиво показује једну истину – највећи српски кољачи током тог страдалног века, били су етнички Срби отпали од Православља – било покатоличени, било поисламљени. Данашња представа о самом појму цивилизација као таквих, многе, на жалост, углавном асоцира на тројицу представника западне научне мисли ХХ века – Шпенглера, Тојнбија и Хантингтона. Кажем на жалост, јер су двојица руских мислилаца XIX века (славјанофил Николај Данилевски и његов ученик Констанин Леонтјев) поставили темеље учења о цивилизацијама, па учења Шпенглера, Тојнбија и Хантингтона у доброј мери представљају само „прежвакану“ теорију руских мислилаца. Шпенглеров „Сумрак Запада“ изашао је из штампе пола века после исцрпних радова Леонтјева о кризи европске цивилизације, а Хантингтоново дело „Сукоб цивилизација“ – цео век касније. Главна и основна одлика, можемо рећи и допуна (да не кажемо критика) дела великог учитеља (Данилевског) од стране његовог великог ученика (Леонтјева), огледа се у тези о примарном значају религије у структури културно-историјског типа, односно цивилизације. Као добар познавалац Библије и светоотачког предања Православне Цркве, Леонтјев је Русију, као наследницу Византије, уврстио у посебну цивилизацију. Већ тада, свестан многих апокалиптичких појава, Леонтјев је тврдио да неће бити појаве нових цивилизација после пропасти Запада, а да „Руска цивилизација“ може преживети једино очувањем њеног „језгра“, које је по њему представљало „хришћанство Источног типа“ или Православље. Руска цивилизација као таква, своју заокруженост је стекла у време владавине првог руског цара – Ивана Силног Васиљевича, названог „Грозни“ од стране непријатеља Русије

септембар / 2014 / svetigora

Промислитељске везе у историји Срба и и Православља, према којима је био уистину грозан. Вишетомни „Лицевој свод“ представља једно од највеличанственијих достиг- Руса су такве, да би се о њима могли написати нућа Руске цивилизације рођене на темељима како Источног хри- читави томови. Због тога, само једна паралела шћанства Византије, тако и величанственог хришћанског насле- Куликовске и Косовске битке – два догађаја који ђа српске светородне лозе Немањића. Промисао је хтела да Иван представљају историјску вододелницу у истоСилни и крвно и духовно буде везан и са Византијским царством и рији наших народа, две невероватно сличне Немањићком Србијом. У Архангелском храму московског Кремља битке и по форми и по садржају. Једина разли(фрескописан у време Ивана IV), храму-капели руских кнежева, на ка – национално јединство Руса у Куликовској иконописаном стубу са ликовима московских владара, налазе се и бици, на жалост није остварено и код Срба у Кочетири иконе које не припадају руској владарској лози. То су Миха- совској бици – Срби су поред витезова имали ило VIII Палеолог, Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава и Свети и издајника Вука Бранковића. Сам назив поља кнез Лазар. Деда Ивана Силног, Иван III, венчао се са византијском (Куликово по птици кулик, што у преводу значи принцезом Зое и због тога се Иван Силни сматра наследником ви- кос – Куликово поље = Косово поље), указује на зантијске круне. Венама Ивана IV Силног текла је и српска крв (по мистичну повезаност Срба и Руса. Два народа очевој линији од Дејановића, преко сестре која су током читаве своје хришћанске историцара Душана – веза са Немањићима, а по мај- је била приморана да своју слободу (и физичку чиној линији преко српске племићке породи- и духовну) скоро непрекидно штите с мачем у це Јакшић). Међутим, прави разлог због кога руци, имају Куликовску = Косовску битку као су се српски светитељи нашли у том друштву најзначајнију битку своје историје, имајући у московских кнежева, није крвне, него духов- виду пре свега њен духовни значај за наше нане природе. Теодосијево „Житије Светог Саве” роде. У Куликовској бици је не само побеђен било је добро познато у руским црквеним и спољни непријатељ, татаро-монголска Златна државним круговима, а пошто је Иван веома хорда, него је успостављено духовно-нациомлад остао без оца и мајке, значајан удео у нално јединство руског народа, под вођством и васпитању будућег цара духовног и световног владара – Светог Сергеја имала је његова бака из Радоњешког и кнеза Димитрија Донског. Таколозе Јакшића. Да поме- ђе под вођством и духовне и световне власти немо да је и Душанов – Светог патријарха Јефрема и кнеза Лазара – законик одиграо огром- Срби су се као народ определи за непролазне ну улогу у развоју и ко- вредности Царства небеског. Димитрије Дондификацији правне ми- ски и кнез Лазар постају канонизовани светитесли руске царевине. Због љи, обе битке су се практично одиграле у истом тога није нескромно историјском периоду – са само девет година рећи да је „Света Србија“ разлике, руски витез Пересвет као и српски Немањића као духовни Милош Обилић – извршили су истински подвиг пород Светог Саве – била уочи битке, духовна победа и витешко држање узор и идеал онога што данас зовемо „Светом двојице кнезова и њихове војске – идентичне Русијом“. Узор владара-монаха, чије су вели- су карактеристике обе битке... Врата! Узвисите чанствено оваплоћење били управо Нема- врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде Цар ња и његов син, представљао је и идеал цара Славе – глагоља Псалмопојац Давид. Руси у КуИвана IV. Лазарев завет, као опредељење за ликовској и Срби у Косовској бици су, као народ, Царство небеско, такође је био узор и иде- узвисили та врата вечна како би припремили ал руског цара, па је и руска царска исто- долазак Цара Славе. рија у ХХ веку овенчана светолазаревском Пошто смо апсолвирали да Срби и Руси не жртвом за Царство небеско. Да чујемо Све- припадају истој цивилизацији као већина друтог владику Николаја: Свети цар Николај се, гих словенских народа, морамо бити свесни да ради једновернога му народа српскога, није „светски глобалисти“ управо против њих воде колебао да пође на Голготу сам и да за со- истински рат, често и уз помоћ других непрабом поведе и своју породицу и народ руски. вославних словенских народа. Морамо бити Он је свесно изабрао Царство небеско уме- свесни да је домаћа „глобалистичка елита“ која сто царства земаљскога, као што је то се свим силама упиње да промени свест наших некада учинио наш благочестиви цар Ла- народа, у ствари псеудо-елита, туђински тумор зар. Трагедија и подвиг цара Николаја су у националној култури, узурпаторска сила са неизмерни. Нови цар Лазар. Ново Косово. стране наметнута, туђа органском стању нашег Дакле, још једна промислитељска црта друштва. Све њихове идеологије засноване су у неизрецивој мисији Светог Саве – Не- на лажи и обмани – комунизам, фашизам, толемањићка Србија била је потребна и рантност ка свему девијантном, разврат, космокао црквено-државни узор велике политизам... – све су то продукти туђих руку и Свете Русије (која је касније била туђих умова, потпуно страних духовном устројзаштитник и спаситељ Ср- ству и цивилизацијским тековинама наших набије). рода. Данас, после дивљачког бомбардовања,

svetigora / 2014 / септембар

отимања Космета, распарчавања српског нацио- Док губитак религиозне свести брзо доводи до најамничког налног корпуса и залагања за потпуни слом српске духа коме се лако намеће туђа воља. државности, јединог истинског вековног савезника Русије на Балкану, сведоци смо новог „крсташког Резиме похода“ Запада на Русију. Данас, када је рат дошао на Дакле, сама Промисао је доделила српском народу улограницу Русије са претњом да се пренесе и на њену гу стуба Правоверја = Православља на Балкану. Због тога је територију, само повратак исконском значењу ру- читаву своју хришћанску историју непрекидно био на удару ске православне религиозне свести и саборности сила зла. Сама Промисао је руском народу доделила улогу може довести до потпуног препорода Свете Русије народа богоносца, чувара истине Православља, улогу Треи победе над савременим антихришћанским „крста- ћег Рима. Због тога су данас, после практичног разбијања шима“. Јер, као што смо на почетку рекли, у основи српског националног корпуса, силе зла поново кренуле на свих савремених софистицираних технологија спе- Русију. Руси као велики Катехон2 данас чувају цео свет од цијалног рата против Срба и Руса, лежи рат по пита- сила зла. Примери данашње Украјине где видимо сатанску њу губитка њихове религиозне свести као темеља мржњу унијата према православној истокрвној браћи, још националног идентитета. Имајући у виду вековно једном потврђују да је крајње време да се престане са пароисторијско искуство наших народа, може се извући лама „Сви Словени под једну заставу“.3 Не постоји никаква поуздан закључак – сваки руски или српски владар „словенска цивилизација“, постоји Руска цивилизација или који је ратовао против Православља, муњевито је тачније Православно-словенска цивилизација која је свој слабио снагу руске или српске државе. И обрнуто. врхунац доживела у ономе што данас зовемо „Светом РусиТо је посебно видљиво у Малорусији, где је губитак јом“. Не малу лепту развоју те цивилизације дали су и правоправославне религиозне свести од Данила Галицког славни Срби, неизбројни становници онога што данас зоведо данас, само порађао пету колону руске историје, мо „Небеском Србијом“. Чување Православља, вере „Свете доносио крваве плодове и туђинску окупацију. Од Русије“ и „Небеске Србије“ – једина је могућност спасења наМазепе и Петљуре, Махна и Бандере, преко Јушчен- ших држава. На то нас упућује и овај Поклони Крст у Тополи, ка и Јулије, до данашњих еуромајданских нацифа- као симбол вечног Завета наших народа за Царство небеско. шиста Јароша, Јацењука, Тјагнибока… Губитак религиозне свести код српских властодржаца, такође је био главни узрок појаве пете колоне у њеној исто- 1. http://www.fondstrateskekulture.ru/autorska-kolumna/item/195-republika-srpska-pod-damoklovim-machem-%E2%80%9Cobo%D1%98eneрији, од Вука Бранковића, преко Титових улизица, па -revoluci%D1%98e%E2%80%9D.html све до данашњице. И то је закономерно. Православ- 2. Катехон – појам из хришћанске есхатологије – онај који задржава долазак антихриста (Р. Г.). ни хришћанин са својом хришћанском самосвешћу, 3. Наравно, овде нипошто не ниподаштавамо велики број људи у неправонајвећа је препрека сатанистичком глобализму, јер славним словенским земљама, који су спремни да се боре против зла западне антицивилизације. Међутим, духовно извориште њихове цивилизаверујући православни хришћанин своју вољу у потције је одавно замућено. Суштина њиховог пада лежи у религиозној сфери, пуности подређује само вољи Господњој и он никау издаји Христа. Издаја Христа је злочин после кога се закономерно долази да неће бити играчка у рукама западних глобалиста. до Каиновог злочина, па злочини попут Јасеновца постају закономерност.

Топола, Илиндан, 2. август 2014 - освећење спомен-крста, постављеног у част руско-српског савезништва у Првом свјетском рату, дар руског народа и фонда "Владимир Храбри".

НАУЧНИ СКУП У ТОПОЛИ: „ПОУКЕ ВЕЛИКОГ РАТА (1914–1918) – РУСИЈА И СРБИЈА ИСТОРИЈСКИ САВЕЗНИЦИ“ У организацији Фонда за очување руске и источно-хришћанске културе „Владимир Храбри“ са сједиштем у Москви, уз сарадњу више научних и образовних институција, одржан је научни скуп „Поуке Великог рата (1914–1918) – Русија и Србија историјски савезници“. Уз Фонд „Владимир Храбри“, у организацији скупа узели су учешћа и Руски институт за стратешка истраживања из Москве, Историјски институт Универзитета у Архангелску, Историјски институт при Бјелоруској академији наука из Минска и Историјски институт из Београда. У раду скупа узело је учешћа 22 научника и стручњака из области историје, социологије, политикологије и геостратешких истраживања из Русије, Бјелорусије, Србије и Црне Горе. Из области црквене историје поднета су три реферата и то: архимандрит мр Кирило Бојовић, проф. Цетињске богословије на тему Митрополија Црногорско-приморска током Првог свјетског рата; мр Јована Блажић Пејић, научни сарадник Историјског института у Београду, на тему Руска интелигенција и Српско подворје у Москви 1874–1917, и монах мр Павле Кондић, управник архива и библиотеке Митрополије црногорско-приморске, на тему Ратни дани еп. Николаја Велимировића 1914–1918. Другог дана рада конференције одржан је округли сто са темом: „Примјена техника медијског рата и њихов утицај на развој догађаја Првог свјетског рата, и револуција које су му слиједиле. Развиће технологија манипулације општег мњења кроз догађаје на Балкану с краја XX в. и почетка XXI в. и садашњих догађаја у Украјини“. У њему су узели учешћа истакнути научни и политички радници Србије и Русије, Бјелорусије, Украјине и Црне Горе. Међу њима посебно запаже-

септембар / 2014 / svetigora

но излагање је било оно прослављеног руског политичара, предсједника Руског општенародног савеза, ректорa Руског државног трговинско-економског универзитета и дугогодишњег потпредсједника руске Државне скупштине, проф. др Сергеја Николајевичa Бабуринa. Такође је било веома запажено излагање дугогодишњег амбасадора Србије у Москви, Софији и Минску, Срећка Ђукића. У спомен руско-српског савезништва и заједничког страдања у току Великог рата, а као дар руског народа и Фонда „Владимир Храбри“, на Илиндан, 2. августа, освештан je велики мермерни крст постављен у центру Тополе. Чин освећења извршили су свештеници Тополског и Младеновачког архијерејског намјесништва, заједно са гостима из Митрополије црногорско-приморске. Церемонији су присуствовали бројни културни и јавни радници, министар у Влади Србије Веља Илић, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, предсједник Скупштине општине Топола Драган Јовановић, др Драгомир Карић, Ново Бакић – предсједник Друштва српско– руског пријатељства и други. На овом спомен-крсту су уз Христов лик постављени и ликови Светог кнеза Лазара Косовског и Светог цара страстотерпца Николаја II Руског, а урезане су и ријечи Светог владике Николаја Охридског и Жичког: „Нема веће љубави него да ко положи душу своју за другове своје, то су речи Христа. Руски цар и руски народ неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије нису могли не знати да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти!”

svetigora / 2014 / септембар

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

КЊИГА ЈЕЗДРИНА ДРУГА

ГЛАВА ДЕВЕТА 1. Потом уставши Јездра из предворја Храма, отиде у сасудохранилницу Јоанана Елиасивова, 2. и настанивши се ондје, хљеба није јео нити воде пио, тугујући над безакоњима великим народним. 3. И би проповијед по свој Јудеји и Јерусалиму да се сви који су из заробљеништва саберу у Јерусалим. 4. А они који се не одазову за два или три дана, по суду њихових предстојећих старјешина, биће обесвећена стока њихова, а такав ће бити отуђен од народа из заробљеништва. 5. И сабраше се из племена Јудина и Венијаминова за три дана у Јерусалиму (то је био девети мјесец, у двадесети дан), 6. па посједа сав народна простору око Храма, дрхтећи од настале зиме. 7. Тада устаде Јездра и рече им: Ви безакоња учинисте и узесте жене иноплемене, да придодате гријех Израиљу. 8. Зато сад исповиједите славу Господу Богу отаца ваших, 9. па испуните вољу Његову и одвојте се од народа земаљских и од жена иноплемених. 10. И кликну сав народ и рекоше великим гласом: Тако као што си рекао учинићемо. 11. Но, народа је много а вријеме зимско, и не можемо стојати под ведрим небом, ни издржати, а дјело наше није од једнога дана нити од два, јер нас је много који смо сагријешили у овоме. 12. Нека се поставе предводитељи народни, и сви који живе у насељима нашим, који имају жене иноплемене, нека долазе (пред њих) у своје вријеме; 13. и у сваком мјесту пред старјешине и судије, све док се не уклони гњев Господњи од нас због ове ствари. 14. Јонатас Азаилов и Језија Токанов, прихватише на себе ово, и Масолам и Левије и Саватије сарађиваху с њима. 15. И учинише сагласно овоме сви из заробљеништва. 16. Потом изабра себи Јездра свештеник људе началнике њихових отачких родова, све по имену, и посједаше заједно у младомјесечје мјесеца деветога да испитају ствар. 17. И би доведено до краја везано за људе који су узели себи жене иноплемене до младомјесечја првог мјесеца. 18. И нађе се и међу свештеницима да их има који су узели жене иноплемене; 19. Од синова Исуса Јоседекова и браће његове Матила и Елеазара и Јорива и Јодана, 20. они положише руке да изагнају жене своје, а за умилостивљење да принесу овнове ради незнања свога. 21. Од синова пак Емирових Ананије и Завдеј и Маније и Самеј, Јереил и Азарија.

22. И од синова Фесурових Елионеј, Масија, Исмаил и Натанаил и Окидил и Салта. 23. А од левита: Јозавад и Семеј и Колије (он је Калита), и Патеј и Ојуда и Јона; 24. од свештенопојаца Елиасив и Вакхур; 25. од вратара Салмун и Толван; 26. Од Израиља, од синова Форосових Јерма и Језија и Мелхија и Миамин и Елеазар и Асивија и Ванеја; 27. од синова Иламових Матинија и Захарија, Језрило и Овадија и Јеремот и Илија; 28. и од синова Замотових Елијад, Елијасим, Отоније, Јаримот и Сават и Зердеј; 29. и од синова Вивајевих Јован и Ананија и Завдеј и Ематије; 30. и од синова Манијевих Олам, Мамух, Једеј, Јасув и Асаил и Јеремот; 31. и од синова Адијевих Натеј и Мосија, Лакун и Наид и Вескаспасам и Сестил и Валнуј и Манасија; 32. И од синова Ананових Елиона и Асеја и Мелхија и Савеја и Симон Хосамеј; 33. И од синова Асомових Молтанеј и Мататија и Саванеј и Елифалат и Манасија и Семеј; 34. и од синова Ванијевих Јеремија, Момдија, Маир, Јуил, Мамдај и Педија и Анос, Каравасије и Елиасив и Мамнитанаим, Елиасиј, Вануј, Елиалиј, Сомеије, Селимија, Натанија; и од синова Езорових Сесије, Езрил, Азаил, Саматије, Замврије, Јосиф; 35. и од синова Ноомових Мазапија, Завадеј, Идеј, Јуил, Ванеј. 36. Сви ови узеше жене инородне: и отпустише их са дјецом. 37. И настанише се свештеници и левити и који бјеху од Израиља у Јерусалиму и по земљи, за младомјесечје седмог мјесеца и синови Израиљеви у домовима својим. 38. И сабра се сав народ једнодушно у предворју Храма према источним вратима. 39. и рекоше Јездри архијереју и читачу да донесе Закон Мојсијев предан од Господа Бога Израиљева. 40. И донесе Јездра архијереј Закон свему народу од човјека до жене и свима

свештеницима да чују Закон, у младомјесечју седмога мјесеца. 41. И читаше у предворју испред врата Храма, од ујутру до поднева пред људима и женама, и усмјери сав народ ум на Закон. 42. И стаде Јездра свештеник и читач Закона на дрвени амвон, који бјеше саграђен, 43. и стадоше поред њега Мататије, Самуј, Ананије, Азарија, Урија, Језекија, Валсам с десне стране, 44. а са лијеве стране Фадеј, Мисаил, Мелхија, Лотасув, Наварија, Захарија. 45. Тада узевши Јездра Књигу Закона пред народом – а предсједавао је свечано пред свима 46. – и док је тумачио Закон сви стајаху усправно. И изговори благослов Јездра Господу Богу Вишњему Богу Сведржитељу Саваоту, 47. и закликта сво мноштви народа: Амин, па подигавши руке горе падоше на земљу и поклонише се Господу. 48. Исус и Анијут и Саравија, Јадин, Јакув, Саватеј, Автеј, Меана и Калита, Азарија и Јозавдос, Ананија, Фалија левити, учили су Закон Господњи и народу читали Закон Господњи, удахњујући истовремено читање. 49. – И рече Атарат Јездри архијереју и читачу, и свима левитима који учаху народ: 50. Овај дан је свети Господу, зато не тугујте, јер ће вас Господу прославити. 51. И левити заповиједише свему збору: Дан овај је свети, не тугујте. 52. И отидоше сви да једу и пију и да се веселе, и да дају помоћ сиромашним и да се веома радују. 53. Јер су били проникнути ријечима, којима су се научили, и бише сабрани.

- крај друге књиге Јездрине -

септембар / 2014 / svetigora

Велики Петак увече 25/12. априла 2008. +Митрополит Амфилохије

svetigora / 2014 / септембар

мр ПАВЛЕ Кондић

istorija

100 година од почетка Првог свјетског рата

Почетак ратног страдања српског народа 1914. Сведочење Митрополита пећког Гаврила Дожића

ошто је краљ Никола објавио ступање Црне Горе у рат против Аустро-угарске и Немачке, митрополит Митрофан је одредио да се у свим варошким црквама у Црној Гори одржи молепствије за успех савезничког оружја, у суботу 26. јула 1914, о чему је обавестио Митрополита пећког Гаврила Дожића, Епископа захумско-рашког Кирила Митровића и све протопрезвитере и надзиратеље у својој епархији. Опис молепствија, поред извештаја у савременој штампи, као најближи учесник оставио је у свом дневнику и генерал Николај Потапов, руски војни аташе на Цетињу: „У цркви су се окупили црногорски министри и представници Енглеске, Француске, Србије и Русије. Краљ пажљиво загледа присутне, од којих странци, по обичају, стоје на лијевој пјевници (краљевска породица стоји на десној, vis-a’-vis гробнице Светог Петра Црногорског), затим, наједном Краљ шаље књаза Мирка и позива прво француског посланика Деларош-Верне-а и мене, затим Обнорског, грофа Салиса, Гавриловића. И све нас смјешта десно од себе. Тако протиче молепствије. Али након цјеливања крста, краљ и његова породица као да нешто очекују. Подиже се краљев свилени барјак, Краљ ми тихо наређује: „Исучите сабљу!“ И сам чини то исто. Митрополит светом водицом шкропи укрштене испред барјака рукохвате наших сабљи. То чини и са барјаком“. Извршавајући налог краља Николе, Митрофан је телеграмом од 27. јула позвао митрополита Гаврила да из Пећи дође у Главни војни штаб. На путу ка одредници, он је већ 3. августа био на Цетињу где су сусрео са митрополитом Митрофаном. Истог и следећег дана и сусрео се и са руским генералом Потаповим, који се похвално изразио о његовим погледима на општу и локалну, у Метохији, ситуацију у погледу ратних дејстава и моралног профила већинског становништва. После сусрета са краљем Николом, 5. августа у двору на Цетињу, коме је присуствовао и митрополит Митрофан, на празник Преображења, поподне, кренуо је према Никшићу. Прво писмо–извештај са пута на фронт, Гаврило је Митрофану послао 14. августа из Никшића. У њему наводи да „благодарећи заузимљивости Преосвећеног г. Кирила и Црвеног крста, уређено је овдје неколико болница“. На бојно поље кренуо је 20. августа, одређен за члана штаба Дринског одреда под командом дивизијара Митра Мартиновића, који је дејствовао према Горажду и Чајничу. На први кратки Гаврилов извештај са линије фронта од 25. септембра, Митрофан је одговорио: „Врло ми је пријатна ваша прва депеша из ослобођене Фоче. Радост биће подпуна када ми се јавите из Сарајева и Мостара“.

Опширни извештај митрополита Гаврила са прве линије фронта, упућен митрополиту Митрофану, 28. септембра, представља једно од најпотреснијих сведочења насталих у српској црквеној администрацији током Првог светског рата: „Високопреосвећени Брате, Од како сам 20. августа т. г. по Највишем Налогу (краља Николе) пошао за Горанско у Дрински Одред – једнако се налазим са господином дивизијаром Мартиновићем.1 Одред је стигао преко Вучева и Ћурева у Фочу 2. септ, одакле смо пошли за Горажде, а затим преко Хранине на положаје од Праче преко Клека, Боровца и Јахорине према Сарајеву и Калиновику, гдје се и сада налази наша војска.2 Без дугог разлагања о операцијама и депресима наших трупа, што Вам је познато из извјештаја, који се шаљу Врховној Команди, хоћу Високопреосвећени Владико и Драги Брате, да Вам у блиједим потезима скренем пажњу на нечувена звјерства наших непријатеља, који су превазишли, у методу дивљаштва и злодјела, и Атилу и Алариха и Тамурлана и све дивље хорде, које је историја данашњем нараштају дотурила. Дошавши у Фочу, одмах ме опколише супруге и сирочад потучених свештеника проте Јосифа Кочовића, свештеника Челебићског Владимира Поповића, попа Василија Кандића и др. које у црнини као чавке запомагаху, да

1. Митар Мартиновић (1870–1954) високи официр црногорске војске, војну каријеру завршио је у рангу генерала војске Краљевине СХС, 1921. На почетку Првог светског рата, био је командант Херцеговачког одреда црногорске војске да би од 15. септембра 1914. био именован за команданта Дринског одреда „са стратегијским задатком да заштићује од непријатељског нападаја црногорске и српске трупе према Сарајеву на фронту од ријеке Праче преко Гласинца, до Хан-пијеска са његовог лијевог крила и позадине долином ријеке Праче и правцем Калиновик – Фоча уз Дрину ка Рогатици и Гласинцу“. М. Мартиновић у својим успоменама под насловом Ратне године 1912–1916. дао је детаљан опис војевања Дринског одреда 1914. г. до његове прекоманде, крајем децембра исте године. М. Мартиновић, Ратне године 1912–1916. Београд 1996. 79-97. 2. О Митрополитовој храбрости наводимо овде само један детаљ исписан руком непосредног учесника и сведока, генерала Митра Мартиновића везано за продор ка Калиновику 6. октобра 1914: „Одмах сам потпуно схватио страховито очајан положај у којем сам се нашао са мојим трупама међу које се непријатељ увукао и сад ће да се појави на врх Голубова брда, таман нама више главе да нас у оној удољи Вароши поубијају, јер немамо згодна положаја да дадемо отпор, него морамо под њиховом најуспјешнијом паљбом да истрчимо уза страну позади ђе би могли, ко жив допре, стати на одбрану насупрот Голубова брда и одговорити непријатељу на паљбу.Једини излаз из тако опасне ситуације, који ми је давао зрачак наде за спасење, нађох да је тај, да са она два баталиона истрчим највећим махом на Голубово брдо и да непријатеља нападнем прије него он успије да га снажно трупама посједне и по могућности са брда потиснем, ако у толико не погинем, што сам желио да тако буде прије него дочеком такву катастрофу каква ми је на први поглед изгледала, и да ми на такав несрећан начин на моје очи изгине војска. Зато, да би моја војска (она два баталиона) личним примјером мојим и мојег Штаба у којему су били: митрополит Дожић, командант Зетске бригаде командир Настадин Ивановић, шеф штаба Дринског одреда командир Стеван Радовић, предсједник Одредског војног суда артиљеријски командир и бивши обласни управитељ у пензији Јован Н. Пламенац и други нижи чиновници штаба, трубач Лаверда и неколико ордонанса, са највећим махом и ријешеношћу кренули смо и истрчали уз Голубово брдо ради напада на непријатеља. Наредих да војници онако у чему се ко нашао, без одлагања, крену трком на јуриш на Голубово брдо и наредих трубачу мог штаба да свира узбуну, трчећи корак и јуриш и тако да све свира докле може, што је он и урадио и све уз мене што напријед свирајући јуриш, а ја и мој штаб на чело војске на коњима кренусмо уз брдо, које бијеше земљовито, те коњи за једну трећину од њега могаху ићи и нас носити. Док се кретасмо уз брдо, молио сам митрополита Дожића и судију да заостану, јер ми бијаше жао да њих водим на такву погибију, а мени се није било чудити што сам био радији у таквој несрећној прилици и погинути него жив остати под таквом катастрофом, и моралном и материјалном, каква ми је неминовно изгледала. Али митрополит и остали не хтједоше за то ни чути, него ме пратише до на врх самог брда на којему најпрви изађосмо.“ 3. У току Првог светског рата од Аустроугарске војске, са простора Босне и Херцеговине, убијено је 16 свештеника док је од последица интернације и затварања у затворе и логоре само у току 1918. и 1919. умрло 14 свештеника. 4. 28. јула 1914. као таоце, по осуди Војног суда, о чему је оставио сведочанство В. Ћоровић: „У Фочи су били поставили шест најугледнијих Срба као таоце код два железна моста на Дрини. На првом су били поп Јосиф Кочовић, поп Владимир Поповић из Челебића и трговац Нико Хаџивуковић; на другом поп Василије Кандић и два трговца Милан Хаџивуковић и Никола Мазија. По дану су ти људи држани у једној кућици код мостова, а по ноћи су морали бити на самим мостовима. У зору 9. августа 1914. дође једна војничка патрола пред први мост и постреља сва три таоца без икаква повода, а у исти мах нападнута су и друга тројица. Један од војника збоде два пута бајонетом Николу Мазију, који на месту остаде мртав, а онда прободе по два пута и Кандића и Хаџивуковића у прси и у трбух. Кад је приметио, да су још живи, пуцао је још два пута на њих, а да га нико од колега није задржао или опоменуо. Команданту поручнику Премужићу, кад је дошао да пита шта је било, јавише, да су таоци хтели бежати. На то су убијене пренели у Фочу и сахранили, забранивши породици да их обиђе и да учествује при спроводу.“ 5. Ухапшен 26. јула 1914. у Фочи, као талац држан је на обезбеђењу Гвозденог моста. „Ту га је убо стражар у трбух и леву руку. Октобра 1914. год. био је затворен у сарајевском гарнизону. 20. јануара 1915. упућен је у Арад а затим у Нежидер. Умро је од последица интернације 30. октобра 1918. у Фочи.“ 6. Јосип Штадлер (Josip Stadler), надбискуп Врхбосански 1881–1918. Прва личност Римокатоличке цркве у БиХ, радикални прелат са неограниченом потпором Аустро-угарске власти, својим радом изазивао је отпор Српске Цркве и народа.

септембар / 2014 / svetigora

се опоје и прелију гробови њихових хранитеља.3 Културни Аустријанци, да им Бог суди, похватали су били све свештенике и остале прваке у Фочи, те су их као таоце гонили пред војском босе, мучили их, везујући исте око мостова и магацина, док су већину њих лишили овоземног живота, било са прободима бајонета, било са вјешалима и др. ужасним средствима. Тако су се били окомили на свештенике, да су их тотално уништили. Проту Фочанског Јосифа Кочовића и свештеника Челебићског Владимира Поповића са осталим првацима убили су посље великих и грозних мука,4 а свештеника Кандића, пошто су му задали бајонетима шест убода, одвукли су са собом.5 Кад сам са два наша свештеника 4. септ. пошао на овдашње војно гробље са породицама ових жертава – није нико знао гдје су гробови побијених, но из оближњег села дођоше два старца те нам показаше два велика гроба, гдје бјеху затрпани, у једноме прота Кочовић и свештеник В. Поповић са два фочанска првака Хаџи Вуковића, а у други девет– најест осталих Срба, који су потучени. Поред тих гробова постоје још неколико рака нових, свака по неколико метара широке и дубоке, за које несретни сељаци причаху, да су их по наредби војних власти припремали за остале Србе, које Аустријанци, благодарећи нападу наших трупа, нијесу успјели да побију. Из Горажда, Чајнича, Праче, Рогатице сви су свештеници, као и угледни грађани потучени или поведени. Свештеник Гаврило Комадановић из Чајнича једини је, који се спасао бјекством из предјела Рогаточких, користећи се неком збрком својих свирепих пратилаца. Но и он бјеше сасвим изгубљен и престрављен, кад ми се пријавио на Јабуци у логор, одакле је пошао у своје мјесто. Између осталих чуда и невјероватних звјерстава, причају околни сељаци, који су се у шуми били прикрили и тиме свој живот спасли, да су свештеника Димитрија Јевђевића из Праче и два богата Србина Ника и Риста Батиниће, такође из Праче, били ставили у дрвени процјеп, па су им испод грла потурили кајише, те су по ваздан на сунцу тако висили, а војници су их убијали бајонетима. Нешто од удараца, а нешто од мува и обадова била су им тјела сва у крви и нико им се на неколико метара није смио приближити од родбине, која их је силом морала посматрати, без да је ико смио гласно заплакати. Чује се, да су Батиниће тим начином и уморили, а за свештеника Јевђевића разнјели су глас да је прешао у Римокатоличку вјероисповјест. Упитани сељаци зашто су тако свештенике и прваке мучили и морили – одговарају, да су Швабе и Турци хтјели да дознаду од њих планове Црне Горе и Србије и мислили су, да су попови били у вези са српским Краљевинама, те су се, особито по клеветама Тура-

ка, и окомили на попове толико, да никога, па чак ни оне, за које се рачунало, да су владини људи, нијесу поштедјели. Између многих, ове блиједе цртице, Високопреосвећени, биће довољне, да Вам преставе хуманост наших нечовјечних противника. Ово мало нашег живља, међу коме се не налази нико од угледа, већ све жалост и нејач, највише се жали на Турке, преко којих су Аустријанци и по селима чинили Српском живљу нечувена насиља. Преко свега тога што је наша војска скоро до Сарајева, Турци још једнако у неослобођеним крајевима чине са солдатима зулуме. Око Калиновика гдје је Српски живаљ у већини, све је спаљено и једнако несрећне породице страдају и ко може пребјегне к нама овамо. То су грозоте, које могу чинити звјерови у љуцком облику и види се, да су Штадлерови6 васпитаници достојно превазишли своје предходнике из Шпанске инквизиције, али Бог је са Његовом Правдом достижан те ће их наградити према њиховим нечовјечним дјелима. Ја сам препоручивао војним свештеницима да узгредно врше чинодејства, у колико могу, и да овај жалосни народ колико толико тјеше са пастирским поукама и обећањима, ако Бог да, за бољу будућност. Ради великих потраживања за крштење дјеце, која већ од Видова дана чекају крштење, зауставио сам свештеника Пљеваљске бригаде Сл. Шиљка, те се налази овдје и у Горажди, али видим да је толика потреба, да један свештеник није довољан, те сам приморан био, да прекојуче замолим Ваше Високопреосвештенство да наредите бар још двојици свештеника, који би остали овдје, док би се ослободио Мостар и Сарајево одакле би се попуниле упражњене парохије. Што се тиче свештеника Јова Радовића – он је био дошао овдје и молио Општину, да она моли надлежне, како би остао овдје као свештеник. Међутим властима је говорио да сте га Ви овамо упутили усљед чега сам Вам и телеграфирао, пошто није имао никаквог писменог наређења ни Вашег нити од Господина Кирила. Ја сам овдје нарочито дошао, да одржим благодарење поводом рођендана нашег узвишеног Краља Господара. Мислим да ћу још који дан остати, јер ми је препоручио и господин Мартиновић, пошто сам прилично озебао особито 22. т. м.

Митрополит Гаврило на коњу

када је била велика борба код Доброг поља, те по великом невремену ни ја, нити г. Мартиновић и цио његов штаб нијесмо стали од пет сати ујутру до један сат по поноћи, већ смо сви били на положајима на Голубово брдо, те смо сви особито од ногу пропали. Напоменуо сам Вам у телеграму за породице потучених и одведених свештеника и заиста остале су у тешком положају. Препоручио сам овдашњој бившој Општини, да их не упушти, док би се уредиле овдашње ствари, али они су изгубљени и у неизвјесности, тим прије што је у свима па и њиховим оп– штинским стварима наступила збрка. Усљед тога молим Ваше Високопреосвештенство, да код Краљевске Владе учините корак, како би се издала наредба овамошњим властима, да овим породицама, помогне у издржавању, било од државног било од заосталог општинског новца, гдје га буде било. Рањеника има овдје око 150, а слабо је уређено за њих, тим прије што нема ни уређеног Црвеног крста, нити је ко на томе радио. Има једна Грчка мисија од два љекара, али нема апотекара, те иде тешко. Оволико на брзу руку Вам написах, остајући Вашег Високопреосвештенства најљубазнији брат, Фоча, 28. септ. 1914 год. АЕ Митрополит Пећски Гаврило.“ У част почетних победа руске и савезничке војске, митрополит Митрофан је 30. октобра служио благодарење у Цетињском манастиру. Исто богослужење, по његовом налогу послатом Еп. Кирилу и Митроп. Гаврилу, одржано је и по свим варошким црквама у Црној Гори и новопридобијеним областима. Митрополит пећки Гаврило, првог дана по објави ратног стања, формирао је Обласни одбор Друштва црногорског Црвеног крста за Метохију са центром у Пећи. У позиву на помоћ који је тада објавио, Митрополит, у својству председника, позвао је све људе добре воље да дају прилоге за опште до-

reporta`a Потомци наших исељеника из Аргентине у посјети дједовини

Долазак на огњиште предака О

ко педесет вјерника из провинције Ћако и других дјелова Аргентине који су били на ходочашћу кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину, примио је 22. јула на Цетињу Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Митрополит Амфилохије, који је и Епископ-администратор Епархије за Јужну Америку, благословио је ово поклоничко путовање, и гостима чији су преци одавно отишли у далеке крајеве преко океана, у Јужну Америку и Аргентину, пожелио добродошлицу у Црну Гору и на Цетиње. „Посебан догађај за вас, али и за нас овдје, јесте да вас видимо, али и да видимо да нијесте заборавили огњишта. Нарочито се радује Свети Петар Цетињски чије мошти цјеливате“ – казао је митрополит Амфилохије и подсјетио да је у вријеме Светог Петра Цетињског, али и касније, у вријеме Првог свјетског рата, на овим просторима била велика глад, због чега су људи масовно одлазили у потрази за бољим животом. „И ви сте од тих који су се одселили, а остали близу. Тако, кад дођете овдје, значи да сте дошли својој кући а не у туђину. Чека вас Црна Гора једно стољеће. И Србија, наравно, као и Далмација. Добродошли!“, поручио је митрополит. Након обиласка манастирске ризнице, те размјене поклона међу којима је био и новчани прилог који су гости из Аргентине намијенили Народној кухињи „Мати Јелисавета“ на Цетињу,

септембар / 2014 / svetigora

бро које врши та хумана институција. Из списка приложника види се да су се заиста одазвали припадници свих вера и народности који су тада живели у Пећи и околини: ту су аге, трговци, занатлије, Срби – православци и муслимани, Турци, Арбанаси – муслимани и католици на челу са жупником пећким Клементом Мираји, сам митрополит Гаврило, Спасоје Поповић, парох пећки, управе манастира Пећаршије и Дечана, чак и игуман Никифор Симоновић из Косијерева, дијаметрално удаљен, и многи други. Успех постигнут у организовању овог Одбора био је препорука митрополиту Гаврилу да га командант Санџачког одреда, сердар Јанко Вукотић актом бр. 1846 од 11. октобра упућеним Министарском савјету препоручи и замоли да од те навише извршне власти, буде именован за председника Одбора Црвеног крста у Пљевљима. Свој захтев образложио је речима: „јер ће се онамо слећи маса рањених, болесних војника а средстава за његовање истих мала су, па рачунам да би Митрополит својим ауторитетом допринио доста користи“. Министарски савјет је на седници од 12. октобра донео одлуку да прихвати предлог сердара Јанка Вукотића и именовао је митрополита Гаврила за председника Одбора Црвеног крста у Пљевљима о чему су извештени и Вукотић и Дожић. У извештају који је упутио Министарском савјету, митрополит Гаврило је навео да је преузео дужност у Пљевљима „и са Одбором све силе употребио те смо рањенике смјестили и дали им доста добар начин сразмјерно средствима која имамо“. У истом акту пожалио се на бирократски дух финансијског контролора који је послат из Државне контроле, с једне стране а са друге недостатак основних средстава за обављање тако одговорне дужности. Уважавајући наведене разлоге, Министарски савјет је ослободио митрополита Гаврила даљег вршења дужности у Одбору Црвеног крста у Пљевљима и он се вратио на своју архијерејску столицу у Пећи. Ту је, крајем 1915. дочекао реку избеглица из Србије, на челу са митрополитом Димитријем Павловићем који је, заједно са монасима носио и ћивот Светог Стевана Првовенчаног из Студенице. У том трагичном историјском тренутку, митрополит Гаврило је учино све што је био у могућности да се спасе једна од највећих духовних и историјских вредности српског народа а уз њу и избегло свештенство и народ. Због показане храбрости на бојном пољу и помоћи избеглицама и страдајућем српском народу, убрзо је и сам био ухапшен од аустроугарске војске и под најтежим условима, јануара 1916. одведен у интернацију у логор Цеглед у данашњој Мађарској. Крај рата дочекао је као аустроугарски заробљеник – интернирац, што га није поколебало већ је од првих дана слободе ревносно радио на народном и црквеном уједињењу српског народа.

Свештеник Бранко Станишић, парох у Маћагају и Хуан Вулековић, предсједник Црквеног одбора у Маћагају, старином из Вир Пазара, на пријему код митрополита Амфилохија.

На почетку 20. века постојали су људи са нашег поднебља, који су се „трбухом за крухом“ одважили на дуг пут, када су досегли Аргентину. На јужноамеричком континенту почели су нови живот, сасвим другачији од оног који их је чекао овде. Почетак живота наших предака на тлу тако далеке земље углавном се одигравао током првих деценија прошлог века. Ондашња аргентинска држава свакоме ко је желео да ради, доделила би од 50 до 100 хектара земље које је ваљало раскрчити, прве куће су биле од грања, комарци „ко роде“, а „змије као крокодили“, али су се некако снашли. „Када у данашњој Србији кажете како су Црногорци лењи, то је уобичајена жаргонска реченица, али када поменете људе из Црне Горе у Јужној Америци, то је синоним за крајње вредног човека“, објашњава отац Бранко, „У њима, који су тада досегнули до ове тачке, рађала се гигантска жеља да опстану и преживе. Садили су огромна поља памука и даноноћно радили на њима“.

приређена је и трпеза љубави у Цетињској богословији, гдје су се вјерници кроз разговор и дружење међусобно упознали и зближили. У потрази за својим коријенима кроз земље бивше Југославије, вјерници, међу којима је највише потомака црногорских исељеника, кренули су предвођени оцем Бранком Станишићем, свештеником Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке. „Као парох при цркви Светог Николаја у Маћагају, ја сам људима тамо држао и часове српског језика, причао им о љепотама Србије и Црне Горе, о нашим манастирима, и они су одговорили на прву лопту, прихватили позив да дођу и све то виде у нашој прелијепој земљи“, каже за „Дан“ свештеник Бранко Станишић. Он је додао да је ово путовање кроз земље предака и посјете манастирима Жича, Студеница, Острог и Цетињски, доживљено са великим емоцијама, а како је казао, мало је фалило да сузама радосницама потопе Храм Христовог Васкрсења у Подгорици. „Они су нарочито дирнути гостољубљем нашег народа, и манастирима који чувају велику културу, коју заиста треба показати свима. Ова љепота је небрушени дијамант коју никако не треба сакривати. Сигуран сам да ће људи на јужноамеричком континенту, када виде фотографије, похрлити у Црну Гору – казао је Станишић. Зорка Ђукић, чији су преци у Аргентину дошли из Босне, каже да је одушевљена оним што је до сада видјела у Србији и Црној Гори, а нада се да ће исто тако бити и на путовању кроз БиХ. Иако једва говори српски језик, својски се потрудила да нам каже, како је на ово прелијепо путовање дошло њих осам сестара, како би видјеле гдје су им се родили преци.

svetigora / 2014 / септембар

Извор: „Вечерње новости“

Потомци наших исељеника из Аргентине у посјети Цетињском манастиру и митрополиту Амфилохију.

КОД ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ

Свештеник Бранко Станишић и Хуан Вулековић на пријему код патријарха Иринеја.

сет активних у Црној Гори, на стотине цркава, те да величанствени храм Христовог Васкрсења заједно са њима свједочи да је наша Црква васкрсла из времена отпадништва од вјере. „Наш митрополит има љубави за сваког човјека, па ево, она се простире и преко океана и послао вам је и послаће добре пастире – нашега оца Бранка из изабранога братства Станишића, а такође се припрема да дође тамо и наш доктор теологије отац Евстатије, који је завршио високе школе у грчкој Цркви“, рекао је између осталог архимандрит Кирило, и подсјетивши их на обавезу хришћанске љубави додао: „Гдје год да се налазимо треба да носимо своју отаџбину и своје ближње у срцу, да их имамо у својим молитвама, али нарочито да не заборављамо да је наша отаџбина Царство небеско и да је васкрсли Христос свуда са нама, да нас Он обједињава и да жели да сви будемо једно у Царству небеском.“ Братско сабрање настављено је у крипти Саборног храма уз трпезу љубави, коју су припремили домаћини, а вјерници су се упознали и зближили кроз разговор и пјесму. Отац Бранко Станишић се захвалио домаћинима на дочеку и поздравио све кратком бесједом. „Поздрављам вас све и драго ми је да вас видим у овом прелијепом храму, у овој светињи Господњој која сија не земаљским сјајем. Вјерујем да нема човјека који ће доћи у овакав храм да неће осјетити да се наша Црква заиста налази једним торжествујућим дјелом на небу, али да се војинствујућим дјелом налази на земљи и у овом дивном храму који нас све оставља без даха. Овим људима је велика част да једне недеље Господње имају прилике да виде ову велику светињу, а вама је дато толико пуно да је гледате сваке недеље, да се у њој причешћујете и радујете у Духу Светоме. Помените нас у својим молитвама да се обнови оно што је запустјело у далекој Аргентини“, рекао је отац Бранко. Извор: Дневни лист ДАН, 22. јул 2014 – Зорица Петановић; http://www.mitropolija.com

септембар / 2014 / svetigora

Марта Капитанић, поријеклом из Велимља надомак Никшића, каже да је годинама жељела да дође у Црну Гору. „Већ смо обишли најзначајније манастире у Србији и овдје у Црној Гори, а данас нам се указала велика част да се сусретнемо са нашим митрополитом Амфилохијем, који је већ два пута долазио у Аргентину. У провинцији Ћако постоји велика колонија наших људи, али до прије двије године, када се обновила православна црква нијесмо имали свештеника, па има пуно нас који смо били крштени, али нијесмо имали могућност да идемо у цркву. Сада, од кад је отац Бранко са нама опет, обновило се све и окупљамо се у нашој православној цркви, гдје је и никла идеја за ово путовање – казала је она. Вјерници из Аргентине су се поклонили моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, а на празник Свете великомученице Недјеље, 21. јула, били су на Светој литургији у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје их је поздравио архимандрит Кирило, сабрат Цетињског манастира и професор Богословије Светог Петра Цетињског. Отац Кирило кратко је упознао госте са историјатом наше митрополије коју је, како је рекао, основао Свети Сава као Зетску епископију давне 1219. године. „Из тог златног времена Немањића остао је бисер – манастир Морача, који нам свједочи о њиховој вјери и љубави према Богу, који је наш најстарији живи манастир. Послије османске окупације Балкана, наступа једно затишје у црквеном животу, да би опет вјера засијала кроз светородну лозу Петровића и Цетињски манастир, а нешто сјеверније и кроз велика свјетила наше Цркве – Светог Василија Острошкога и Преподобног Стефана Пиперскога“, казао је отац Кирило, додавши, да смо до деведесетих година кад је митрополит Амфилохије дошао на трон цетињских митрополита имали врло мало сачуваних манастира и свега десетак свештеника који су служили Богу у Црној Гори. Од деведесетих година до данас, како је казао, обновљено је на десетине манастира, којих је данас око шезде-

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на молбу Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија – администратора Епархије буеносајреске, примио је 16. јула 2014. године групу вјерника из аргентинске провинције Ћако, коју је предводио јереј Бранко Станишић. Патријарх српски г. Иринеј поздравио је четрдесетак вјерника парохије Светог чудотворца Николаја у мјесту Маћагај, међу којима једну трећину чине потомци некадашњих исељеника из Црне Горе. Гости су захвалили Патријарху на топлом пријему који им је уприличио поред мноштва свакодневних обавеза и као добри пастир одвојио вријеме за своје духовно стадо из далеке земље.

Ране које Господ лијечи С

ветом архијерејском литургијом и благосиљањем дана данашњега, али и да Господ даје утјеху, снагу и наду. славског колача 28. јула је у селу Велика код Пла- „Сјећамо се побијене дјеце, њих преко 100 поименично ва прослављен празник Светих Кирика и Јулите – слава до сада познатих, и на десетине жена трудница, које су цркве у овом селу и обиљежена 70-годишњица геноци- такође побијене, а њихове утробе бајонетима распаране да над православним становништвом тога мјеста. Све- да би тако злочин био већи. Сјећамо се и оних стараца и том службом началствовао је Његова Светост Патријарх немоћних људи ненаоружаних, који нијесу имали могућсрпски Иринеј, уз саслужење Митрополита црногорско- ности тога дана да се бране од злочиначке нацистичке -приморског господина Амфилохија и господе Епископа: „Принц Еуген“ дивизије, „Скендер бег“ дивизије, балиста будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцего- с Косова и муслиманске милиције из Ругове, Плава и Гувачког и приморског Григорија, рашко-призренског и Те- сиња“, рекао је владика Јоаникије. одосија и изабраног славонског Јована, те многобројног Он је истакао да велику утјеху представља чињеница свештенства СПЦ. што су обиљежавању геноцида у Велици, присуствоваСвирепи покољ недужне дјеце, жена и стараца из Ве- ли представници државних власти, али и они који нијесу лике и ближе околине фашистичко-балистички злочин- православне вјере. „Они овим данашњим чином показуци из дивизија „Принц Еуген“ и „Скендербег“ починили ју да осуђују злочин, што нам даје наду да ћемо убудусу на празник Светих Кирика и Јулите 28. јула 1944. го- ће гледати да оно што је било једни другима опростимо. дине. Тога дана је за само два сата убијено, заклано или Али не треба заборавити да је међу муслиманима било живо у ватру бачени, колико се поуздано зна, више од људи који су спашавали и који се никад нијесу сложили, 500 дјеце, жена и стараца овог села и најближе околине. нити ће се сложити са злочинима које су чинили њихови Сразмјерно простору и броју становника, тај злочин се, сродници. Све то знамо и све поштујемо, благодаримо уз погром Пивљана 1943. од истих фашистичких једини- од срца свима који су данас дошли на овај свети помен, ца, сматра једним од најтежих у Другом свјетском рату, не чиме су заиста показали велику људскост и улили нам снагу за бољу будућност и боље дане у нашим међуљудсамо у Црној Гори и Југославији, него и шире. Након Литургије владика Јоаникије је поздравио па- ским односима“, закључио је владика Јоаникије. Патријарх Иринеј је у проповиједи након службе катријарха, епископе, свештенство, госте и вјерни народ из Велике и истакао да боле величке ране, да оне крваре до зао да је једно то што се десио страшан злочин, те да је

svetigora / 2014 / септембар

РАЈО Војиновић

reporta`a

Патријарх Иринеј са архијерејима 28. јула у Велици код Плава одслужио Литургију поводом 70 година од покоља житеља овог села

Молитвени сабор у Велици код Плава

горе што је послератна власт чинила све да ово преда забораву, не само овдје него свуда гдје су се злочини дешавали. Говорећи о континуитету злочина над српским народом Свјатјеши је додао да свјетски моћници данас отимају наше Косово. „Наше свето Косово са нашим светињама, гдје нисмо од јуче, него смо их од Византије узели, не од других, и украсили га највећим светињама. Данас морамо да бјежимо од онога што је наше и морамо да се боримо свим средствима да некако опстанемо на тим просторима“. „Овдје су на данашњи дан страдале многе Јулите и многи Кирији. Ми славимо само једну мајку са једним сином, а овдје је како се зна страдало преко стотину мајки и синова, на најбестијалнији начин. Многа и нерођена дјеца су извађена из утроба својих мајки и предана ножу и огњу“, казао је Патријарх српски. „Овдје на овом мјесту можемо да се запитамо: ‘Боже, каквога си ти то човјека створио, да ли да буде вук, хијена, рис, или онај који носи лице, који носи душу коју си му створио, који носи знаке Твога божанства?’ Али, нажалост, човјек није желио да остане такав, постао је животиња, што је увреда за животињу, јер те крволочне звијери нападају само када треба да се нахране или када треба да се одбране, а човјек чини зло, сије смрт из радости неке своје и свога задовољства. Замислите дијете невино, безазлено, коме се ноге сијеку, а двоје, троје овдје су и одерани и такви објешени о дрво. Или кад човјек узима дијете за руку и баца га у огањ. Како је име таквом човјеку? Ђаво. А и ђаво би се увриједио када таквог човјека поредите са њим“, нагласио је патријарх Иринеј. Он је додао да су, нажалост, ово дјело учинили многи који су припадали нашој вјери и нашем народу. „Показало се у на-

шем времену, како овдје тако и у бившој Југославији, да су они који су промијенили вјеру били највећи зликовци према своме народу. Шта да кажемо, да ли да се светимо? Не, ми као хришћани то не смијемо да чинимо“, поручио је патријарх Иринеј, подсјетивши на ријечи свога претходника, блаженопочившег патријарха Германа који је у Јасеновцу казао да праштати морамо, али да заборављати не смијемо. Након Службе приређен је празнични програм, а бесједник, књижевник Тодор Живаљевић Велички поручио је да ће величке жртве бити живе докле год буде постојао један Величанин да их помене. Учествовали су још чланови женског црквеног хора „Преподобна мати Анастасија“ из Берана, драмска умјетница Горица Ћулафић и народни гуслар Ђорђије Копривица. Потом је за све присутне приређена трпеза хришћанске љубави. Литургијском сабрању у Велици присуствовали су Дражен Миличковић, шеф кабинета предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, Недељко Тањовић, изасланик предсједника Републике Србије Томислава Николића, предсједник СНП-а Црне Горе Срђан Милић, амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Бингулац, амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко, градоначелник и предсједник СО Плав Орхан Шахмановић и Изет Хаџимушовић, предсједници Општине и СО Беране Драгослав Шћекић и Горан Киковић, као и предсједник Скупштине општине Гусиње Елвис Омерагић.

септембар / 2014 / svetigora

istorija др МИЛОРАД Вукановић svetigora / 2014 / септембар

Видовдан - Косово 1389.

II дио

Oдвијање Косовског боја Цар Лазар Хребељановић je командовао српском војском, а на челу турских ратних јединица био је султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом. Српска војска је на почетку боја потиснула турске ратнике. Српски витез Милош Обилић je убио цара Мурата. Mуратов син Бајазит консолидовао је своје редове, кренуо у противнапад и тада су разбили војску цара Лазара, a самог цара су по Бајазитовом наређењу одмах погубили. Након одлучне битке, вођене око Мазгита и Газиместана, турска војска се повукла из Србије. Оскудни су извори, нарочито они из прве руке, по којима би се могао барем приближно реконструисати ток боја на Косову. Тешко је одвојити легендарне од стварних догађаја. Михаило Динић у свом научном раду: „Два савременика о боју на Косову“, (Београд 1940, Глас CLXXXII, Српска краљевска академија) пише о тим изворима. Jeдан извор je руски путописац ђакон Игњатије (о том ђакону је писао Ђорђе Сп. Радојичић, „Савремене вести о Косовској бици код руског путописца ђакона Игњатија“, Старинар XII, 1937, стр. 47). Други je извор Филип Мејзер (Philippe de Meziere, 1337–1405), који се бавио питањима измирења Eнглеске и Француске за борбу против ислама у Палестини у вријеме крсташких ратова. Спис је писан 1389. и он је тврдио да су Срби побиједили на Косову. Тако је тврдио и краљ Твртко. То потврђује Станоје Станојевић у Гласнику скопског научног друштва (XV/XVI, 1936, 45) – да је Твртко послао писмо трогирској општини, писано на основу извјештаја посланог са бојишта када је српска војска напредовала. Писмо је датирано 1. августа 1389. године у Трогиру. Млечани су имали информације о боју на Ко со ву.

Дa су Турци побиједили, они би сигурно упутили честитке новом султану, али то није нигдје забиљежено. Руски путописац Игњатије забиљежио да се одвијао бој на Косову и да су оба цара погинула. Застрашен немирима у турској држави митрополит је отпустио Игњатија, Сергија и остале монахе (о томе је писао Ђорђе Сп. Радојичић у наведеном раду стр. 52). Одлазак Руса из немирне Турске не иде у прилог тврдњи да су Срби побиједили на Косову. Извори не говоре ни о турској побједи, а неки извори говоре о слављу српске побједе на Косову. Филип Мејзер је писао о борби хришћана против невјерника. Oн спомиње Косово и послије Никопољске битке (одвијала се 1396. код Никопоља на Дунаву у Бугарској) и овај његов извјештај се разликује од оног из 1389. о боју на Косову. Лазар је према његовом извјештају вођа хришћана. Наводи да је погинуло 40.000 бораца с обје стране у једном дану. Први његов извјештај велича успјехе српске стране, а у другом извјештају је опрезнији. Према свему наведеном може се закључити да су Срби имали великог успјеха у почетку боја, али не може се са сигурношћу тврдити да су извојевали потпуну побједу над Турцима. Може се рећи да је исход битке био неодлучан. Лазареви наследници, под притиском Мађара и њихових контаката са Вуком Бранковићем склопили су мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Срби су успјели потиснути Мађаре у западној Србији. Косовска битка имала је великог одјека у цијелој Европи. Постала је главни мотив српском народу и то се одразило и потврђивало у српским народним епским пјесмама као централни мотив срп-

ског националног идентитета. Историјско доба од 1389. до 1459. године раздобље је страшне и очајне борбе против два непријатеља: Турака и Мађара. Србија је освојена 1459. године под командом Мухамеда II, и тада је постала непосредна турска провинција, подијељена на пашалуке. Медо Пуцић1, пјесник, у својој пјесми: „Карађорђевка“ наглашава да је поред свег српског јунаштва пропало српско царство на Косову и наводи: „Тад под страхом дивљих јаничара Исели се лик од Вила свети, Само она која пјесме ствара У питоми Дубровник долети, И вјештином удесних гуслара Народну нам невољу посвети. Та и мени сад на крилу стоји Мјерилом ми све ријечи броји!“ Та иста вила, која је долетјела с Косова у Дубровник стајала је на крилу Гундулићу2, у eпу „Осман“, у којем је исказао бол ради опште српске несреће, а то се види из стихова, којима он позива пољског краљевића Владислава, који је славно побиједио Турке, да обнови српско царство, и да буде намјесник славних Немањића: „Немањићу буд Стјепану Ти намјесник круне царске, Ч јем под тобом земље остану Српске рашке и бугарске! Скокни коња по Косову, Укопан јех пепео кости Гјургја деспота и Јерине. К јих зет Мурат ожалости!“ Пјесници поздрављају праведну борбу Срба за слободу, којом уживају све већи углед у свијету, те изражавају свој осјећај и саучешће Србима у њиховим надљудским напорима за самосталност.

септембар / 2014 / svetigora

Срби након Видовдана на Косову Бол након Видовдана oстала је записана у народном сјећању, не само у пјесмама и предању него и у колективној свијести. To je догађaj кojи je биo кобан и у исто вријеме потицајан и мотивирајући: разбуктао је вјеру у будућност и остао свјетло народног поноса. Народ је пјевао и захваљујући пјесми није се никада предао, и тако се вјековима припремао и борио за своју слободу. Дивне су и дирљиве пјесме што пјевају о цару Лазару, Милошу Обилићу, Југ Богдану, девет Југовића, мајци девет Југовића која је све издржала, па и кад јој паде рука најмлађег сина Дамјана у крило. Све пјесме косовског циклуса садрже презир према освајачима, херојство и љубав према свом народу. Гуслари су пјевали косовске пјесме и доносили сјај правде и свијетлили су српском народу попут звијезде водиље. Народ је с поносом и радошћу слушао гуслара-слијепца и црпио из тога велику духовну снагу. У пјесмама је најпотпуније изражена основна црта српске народне душе: национална осјетљивост и висок национални понос с којим je сваки oсвајач мо-

1. Медо Пуцић (1821–1882), књижевник, научник и политичар у Дубровнику. У домаћој литератури се спомиње као кнез, а негдје уз његово име је титула гроф. Био је велики присталица славенских идеја. Поезију је почео писати 1840. године, а најпознатија збирка пјесама му је „Karađorđevka“ из 1864. године. Дао је велики допринос српској историографији својим дјелима: Spomenici srpski od godine 1395. do 1423. Knj. I , Beograd 1858, а 1862. године под истим насловом је издао књигу другу. Он је у Србији видио сигурност, заштиту и ујединитеља свих јужнославенских народа. 2. Иван Гундулић (1589–1638) – написао је поезију прожету емоционалним позивима Славенима у борбу против Турака. Најзначајније његово дјело је еп „Осман“, у којем је опјевао турски пораз у Хоћимској бици 1621. године и смрт султана Османа II. Он је тако васпитан и био је увјерен да су сви јужни Славени једног језика и да су сви један народ. Његово словинство (словенство) се односи на славенствојугославенство. Руси и Пољаци представљају два слободна славенска народа, и то је разлог да позива пољског краљевића за освету и ослобађање Косова. 3. Кумановска битка је вођена у Првом балканском рату 23. и 24. 10. 1912. године између српске и турске војске. Јача је била концентрација српске војске и напад Турака је одбијен и битка добијена у корист Срба. Ова побједа је означила крај турске владавине на Косову и након 500 година српска војска је ушла у Скопље, ранију престоницу српског царства. 4. Брегалничка битка је вођена од 30. 6. до 9. 7. 1913. године. Послије Првог балканског рата Срби и Бугари нису се могли нагодити око подјеле територија које су ослободили од Турака. То је требало ријешити арбитражом руског цара, али Бугари под утицајем своје војске и Аустро-угарске нису сачекали рјешење арбитраже руског цара, него су 17. јуна 1913. године извршили препад на српску и грчку војску и тиме започели рат. Битка се водила на падинама Церовог врха Осоговске планине. Срби су побиједили. 5. Знаменита Церска битка је вођена од 16. до 20. 8. 1914. године на простору планине Цера. Тада је српска војска против аустроугарских трупа извојевала прву савезничку побједу у Првом свјетском рату. Српске снаге су се бориле под командом генерала Степе Степановића. 6. Јовица Л. Перовић, професор: Дубровачка трибуна, 1930, бр. 83. стр. 5. Одржао је 28. јуна 1930. бесједу: „Значај Видовдана“ у дворани Српског пјевачког друштва „Слога“ (основано 1874) у Дубровнику. Он је до сада најзначајнији истраживач Архива Српске православне општине у Дубровнику. 7. Дубровачка књижевност – пјесништво обухваћа књижевно стваралаштво у Дубровачкој републици и преставља највише резултате књижевности хуманизма и ренесансе код Јужних Славена. Стварана је на локалном, дубровачком књижевном језику. 8. Иво Војновић (1857–1929) син ужичког (Ужице у Србији) грофа Константина Косте Војновића, правника и универзитетског професора и мајке Марије Сераљи (Serragli) из Дубровника. Иво је дјетињство и младост провео у Сплиту, а школске распусте у Дубровнику. Написао је и издао „Смрт мајке Југовића“ штампана 1907. у Загребу.

svetigora / 2014 / септембар

рао рачунати. Тешко оном ко у тај национални понос дира у намјери да га омаловажава. Тако Срби формирају народне црте и изграђују се као издржљиви, борбени и непокориви. Косовски мит је изгубио историјски карактер и претворио се у лијепу народну филозофију. Позитивна историјска подлога постала је споредна ствар. Историја и легенда се пуно разилазе. Марко Краљевић и Косово као симбол уткани су у легенде и трају кроз вјекове и чине синтезу нашег властитог карактера, наше историје. Карађорђе и његови прегаоци кренули су 1804. године у борбу за слободу своје домовине, а исто тако cу и његов унук и праунук (Петар и Александар) 1914. године показали своју храброст и оданост отаџбини на Куманову3, Брегалници4 и на Церу5. Све су могли жртвовати, али свијетлу народну идеју Видовдана никако. Нијемци су Србе називали погрдним именима, не знајући да је Свети Сава писао дјела велике књижевне вриједности, у вријеме када је њемачки цар Фридрих Барбароса био аналфабета. Све невоље је народ српски подносио, али се никад није приволио душманским „сјајним“ понудама и свим угодностима под условом издаје прадједовских светих аманета. Срби се нису тако храбро држали и гинули само због вјере, него у првом реду због свога народa и својe државe. Срби су и након ратовања под командом великог Карађорђа гинули, поновно устајали и давали мученике за свету идеју слободе. О томе је Јовица Перовић рекао: „На Савиндан 1815. везир Сулејман-паша био је понабијао преко 150 живијех Срба на коце на бедеме града београдског спрам аустријске дунавске и савске обале фронтом Земуну окренуте. Гладни турски пси налијетали су на ове мученике и са њих живијех месо чупали, утробе им растрзали и мумљајући их разносили.“6 Грађани Земуна су гледали те грозоте и уз протесте су затражили од аустријских официра да посредују код турске команде и везир је тијела мученика дао пренијети на друго мјесто на другу страну бедема. Хајдуци су се герилски борили против Турака и тако је одржаван морални дух у народу и уливана чврста вјера у коначно ослобођење народа и успостављање српске државе.

Пјесници о Косовском боју и Видовдану Пјесници су у пјесмама овјековечили косовски мит и хисторијску основу косовске трагедије, надахњујући славом храброст и жељу за побједoм непријатеља и успостављањем слободне српске државе. Дубровачки пјесници7 су с тугом у срцу приказивали трагедију Косовског боја, храбрили своје суграђане да ће Срби успоставити моћну и чврсту државу за све јужнославенске народе. Дубровчани су туговали за укинутом Дубровачком републиком, али нису били моћни и кадри успоставити поновно своју државност. Тако је гледао и надао се Његош, краљ Никола и остали пјесници. Епска народна пјесма окривљује локалне моћнике, великаше, за губљење царства: „Великаши проклете им душе, на комаде раздробише царство, великаши траг им се утро, распре сјеме посијаше горко, те с њим племе српско отроваше!“

Почетак пропасти српске државе услиједио je након Маричке битке 1371. Срби су пружили жесток и јуначки отпор Турцима 1380. на Дубравици код Ниша, те 1387. код Плочника на Топлици. Цар Лазар је позвао Србе раскомаданог царства на одлучни отпор Турцима 28. јуна 1389. на Косову. Срби су водили борбе против Турака и послије Косова, али нису успоставили самосталност. Након борбе 1459. године код Смедерева били су покорени, али само политички. Духовно су, уз народне пјесме, и даље размишљали о слободи и своме царству. Црногорски краљ Никола у својој пјесми „Пјесник и вила“ наводи да је Лазарев ковчег остао иза црногорских планина и гора: „У њима је ковчег оста Лазаревих аманета, И слобода завјештаји, Борбе на смрт, и – освета!...“ Већ смо споменули допринос дубровачких пјесника ширењу косовског мита слободе и правде, посебно Меда Пуцића с пјесмом „Kaрађорђевка“ и Гундулића који у „Осману“ спомиње вилу с Косова. Федерихо и Томо Главић назвали су своју обитељску кућу „Косовка“, али је то име уклоњено 1941. И никада није више враћено. (У тој се кући од 1942. до данас налазила Радио станица Дубровник, кoja je управo oвих дана пресељена на другу адресу). Иво Војновић8 посветио је четврто пјевање своје трагичне пјесме мајци Југовића. Пјесма носи наслов: „Смрт мајке Југовића“: „Тек су пјесме биле друмом прошле Иза љеша уморена царства, Кад но усред окаљана поља Ноге пригнух страхом укочене, На сред класја, коно кудров Што за трагом њушка Куда ли је звијер умакнула, Главу спустих До те груде тврде Тер уснама Што ти живе зборе, Мртво тијело Косова пољубих.“ Помен српским јунацима који су 1389. на Видовдан пали на Косову одржавамо као празник и народну свечаност у црквеним и културно-научним круговима. Овај рад-текст завршавамо стиховима племенитог Петра II Петровића Његоша и славног Чика Јова Јовановића Змаја. „Црни дане, а црна судбино! О кукавно српство угашено. Зла надживјех твоја сваколика а с најгорим хоћу да се борим!“ (Његош)

„Да времена н`јесу пуста Да Европа није трула, Хе она би братски, својски Данас с нама уздахнула Сјетила би с`да крв наша Није с`лила за нас само; Помогла би на дан овај, Да га слошки величамо.“ (Чика Јова Змај)

Аутор је професор историје и филозофије у пензији, и предсједник Српских вијећа Града и Дубровачко-неретванске жупаније у Дубровнику.

У Драгаљу одржан седми сабор братства Самарџић

reporta`a

Заиграло срце на земљи прадједовској Седми сабор братства Самарџић, на ком се окупило око 500 братственика који живе широм Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, али и на разним континентима, одржан је 9. августа 2014. године у Драгаљу недалеко од Никшића. Сви су они дошли да евоцирају успомене на давно минуле дане, размијене искуства и подсјете се дешавања везана за братственике, играју, пјевају и Богу се помоле за здравље, срећу и напредак својих ближњих. Сабору су присуствовали и Слободан Бајић, генерални конзул Србије у Црној Гори, Драган Самарџић, начелник Генералштаба Војске Црне Горе, командант прве гардијске бригаде Војске Републике Српске потпуковник Здравко Самарџић, Ристо Самарџић, пилот из Билеће, који је у својој каријери забиљежио чак 17. 000 летова, као и естрадни умјетник Жељко Самарџић, који је пјесмом разгалио душу окупљеним братственицима. Сабрање је почело у цркви Покрова Пресвете Богородице Литургијом коју је служио архимандрит Кирило Бојовић, а саслуживали јеромонах манастира Косијерево Арсеније Самарџић, Момо Глоговац мјесни парох и Радослав Ракета, парох перашки. Преносећи благослов Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, архимандрит Кирило Бојовић је истакао да је Свети Петар II Ловћенски Тајновидац најбоље дефинисао суштину животног пута и подвига братства Самарџића, као пута слободе, јер је и он сам био „заточник“ слободе. „Стихови Владике Рада: Што утече испод сабље турске, / Што на вјеру праву не похули, / Што се не хће у ланце везати, / То се збјежа у ове планине, / Да гинемо и крв проливамо, / Да јуначки аманет чувамо, / Дивно име и свету слободу! (Горски вијенац), дефинишу пут братства Самарџића који су, поријеклом од косовског јунака Павла Орловића, побјегли од турскога зулума и дошли у ове не-

приступачне предјеле и присајединили се другим сличним братствима у тој вјековној борби за ослобођење, која је крунисана, слава Богу, и побједом. Управо подвигом, крвљу и мученичким страдањем тих и таквих братстава која нијесу хтјела да се у ланце вежу, макар и по цијену сопствених живота, наш народ је после вјековног ропства дошао до слободе. Христос нас такође позива на слободу. Он је дошао да нас ослободи од тираније, гријеха и смрти, и Он је управо тај херој који нам је даровао ту слободу, побједом над смрћу и својим Васкрсењем. Није нам пак даровао само ту личну слободу, јер Њему је драга и слобода хришћанских народа. Зато је и послао у IV вијеку цара Константина који је прогласио слободу, толеранцију и заштиту над хришћанима који су до тог времена били гоњени. Управо у тим гоњењима до цара Константина пострадали су многи мученици и великомученици, а међу њима и великомученик Пантелејмон, кога данас прослављамо“, казао је архимандрит Бојовић. Архимандрит Кирило Бојовић је предао икону Петра II Петровића Тајновидца Светозару Самарџићу. Икона је дар Митрополита црногорско-приморског Амфилохија братству Самарџића. Дар је предат опет уз стихове „Горског вијенца“ који се односе на соколе, пет брата из фамилије Мартиновића, а који су такође поникли из ширег братства Самарџића: Соколови пет Мартиновићах, / које једна прса задојише / а одњиха једна колијевка, / два Новака с барјактаром Пимом, / и витезе Бориловић Вуче, /

септембар / 2014 / svetigora

41 Освећење славског колача у Покровској цркви у Драгаљу

који први удристе на Турке, / ко умије вама сплести в’јенце? / Споменик је вашега јунаштва / Гора Црна и њена свобода! Након Литургије пресјечена је и славска погача, након чега је дружење настављено за трпезом љубави, гдје се у име домаћина окупљеним братственицима пригодном бесједом обратио предсједник братства Миливоје Самарџић, нагласивши да се осјећа почаствовано али и узбуђено, када види да су браћа и сестре окупљени на једном мјесту. „Чини ми се као да је зора јутрос раније сванула, а и да сунце умиљатије грије. Па како неће, дошла су браћа из свих дјелова бивше Југославије и дијаспоре да се провеселе, загрле и пољубе. Ово је велики дан за братство Самарџића, али и за републике из којих долазе. Ова озарена лица су највећа добродошлица. На весеље су дошле све три генерације – стари да се виде, средњи да се не забораве, а најмлађи да се упознају“, казао је Самарџић, нагласивши да је договорено да осми сабор буде одржан у Билећи – Република Српска, те да предсједник тог сабрања буде Божидар Самарџић. Слободан Бајић, конзул Србије у Црној Гори, зажелио је Самарџићима да се окупљају у срећи, здрављу и весељу на многаја љета, јер сабори су најбољи допринос очувању традиције. Здравицом добродошлице братственике и госте, кумове и пријатеље је поздравио и Милан Бошков Самарџић. Замјеник предсједника сабора Жарко Ћетков Самарџић уручио је повеље захвалности за допринос у одржавању скупа приложнику и донатору Бориши Живовом Самарџићу из Канаде, џудо првакињи Балкана и Босне и Херцеговине Александри Јова Самарџић, која живи у Берковићима, као и Петру Велиборовом Самарџићу, који је освојио прегршт медаља из знања на такмичењима из математике и физике. Идеја за сабрањем овог чувеног братства потекла је прије 17 година, када су се 1997. године први пут и окупили у Драгаљу.

XXXVI Јеси ли кренуо тесним и тегобним Путем, брате мој, највољенији? Јеси ли се привезао за Њега!? Јеси ли припремио душу своју, Јеси ли учврстио срце своје!? Да би, трпељив, узрастао до Смирености, до патње прогоњеног, До заразе неизлечиве. И плате Заслужене и плача добродошлог.

svetigora / 2014 / септембар

Естрадни умјетник Жељко Самарџић на сабору у Драгаљу

У умјетничком дијелу програма учествовали су етно група „Василисе“, КУД „Зора“, солисткиња Данијела Бјелетић, сви из Билеће, која се представила нумером „Косовски божури“. Окупљеним братственицима епском поезијом уз струне гусала представили су се Мирослав Самарџић из Невесиња и Зоран Самарџић из Врбаса. Водитељи програма били су Снежана Лукић и Миливоје Бештић. Л. Н. Преузето из дневног листа „Дан“, од 10. августа 2014.

Да се, у радости, купаш. Не због злата, Не због хране, не због славе, Већ због љубави и милости Његове. До чаше Очеве, до правде Очеве, До патње Очеве. Да се, попут траве, Очас, не сасушиш. Кад на глас Син, ново засја сунце! (Из књиге поезије „Снови светог путника“)

poezija

СЕЛИМИР Радуловић

малу сузу која је канула у Охридско језеро, сузу за узајамно помирење и опраштање и поновно васпостављање црквеног јединства на просторима Републике Македоније. И то је наш мали прилог, прилог свих нас – једна мала суза, суза ових ученика, и молитва ове мале заједнице, овог малог стада, да се та мука, та тегоба, та тежина превазиђе, да се поново успостави црквено јединство нарушено расколом у Македонији. На овом путовању земаљски смо били у Охриду, том балканском Јерусалиму, али срцем и душом смо били на небесима, били смо у простору надпросторном и времену надвременом. Из љубави према овом светом граду, у којем се налазе велике светиње, граду који је вјековима био центар духовности и културног наслеђа свеукупног Балкана, узео сам да прочитам дјеци један дио из познатог дјела нашег Владике Николаја, „Молитве на језеру“, и погледавши на плаветнило Охридског језера, осјетих као да смо се укључили у један времеплов, и вратили се у вријеме Светог владике Николаја, у вријеме које је некад давно прошло, али се осадашњило, ако је човјек у Богу.

свештеник АЛЕКСАНДАР Брашанац

Са благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и надлежног пароха кртолског, свештеника Александра Брашанца, организовано је поклоничко путовање школе вјеронауке из Кртола код Тивта древном граду Охриду – балканском Јерусалиму и Тирани. Полазнике школе вјеронауке на путовању предводили су о. Александар Брашанац, Биљана Ивошевић и Александар Бринић, наставници О. Ш. „Бранко Бринић“ из Кртола. Ово поклоничко путовање древном Охриду, својим донацијама омогућили су: сестра Нада из манастира Светог Спаса, црква Свете Госпође на Кртолама, власница ресторана „Капернаум“ гђа Сања Рајковић, и власница виле „Кристина“ у Радовићима гђа Нада Ђурковић. Група је пристигла у Охрид на празник преподобног Наума Охридског, 3. јула 2014. године, и одмах отишла на поклоњење гробу преподобног Наума, у његов манастир на Охридском језеру, предвођена домаћином, Емилијом Богдановском. Ријека људи чекала је побожно да се поклони Светитељевом гробу и узме благослов. Ако смо ишта урадили, ми смо као вјерници, и као полазници школе православне вјеронауке, донијели једну

putopis

У походе охридским Светињама

септембар / 2014 / svetigora

У манастиру Светог Климента Охридског

У току посјете Охриду, обишли смо и остале светиње и знаменитости овог древног града: цркву Светог Климента, гдје смо цјеливали његове свете мошти, цркву Светог Јована Богослова – Канео, цркву Богородице Перивлепте, цркву Свете Софије, манастир Еразма Охридског, и многе друге. Посјетили смо чувене Биљанине изворе, крстарили бродом по Охридском језеру, пели се на Самуилову тврђаву, научили и пјевали охридске и македонске пјесме... У повратку за Црну Гору, посјетили смо и новосаграђени храм Васкрсења Христовог у Тирани, узевши благослов и са овог мјеста. Благодаримо свим људима добре воље који су омогућили да се предузме ово душекорисно путовање, за један дио полазника школе вјеронауке из Кртола. Благодаримо и уреднику Катихетског програма Радија Светигоре, теологу Александру Вујовићу, и продуценту Бојани Пепић из Београда, који су био са нама током путовања, дијелећи радости и искуства са охридског путовања. Дивно је било чути како се у Охриду каже „голем је Бог“, а ми бисмо на крају овог кратког љетописа школице вјеронауке из Кртола да кажемо: убаво и поубаво је било у овом светом граду Охриду, и заиста је „голем Бог“! Молимо се Клименту, Науму, Еразму и Николају, охридским и свеправославним светитељима, да нас упућују на пут љубави, заједништва и јединства у све дане наших живота. СВЕТИТЕЉИ ОХРИДСКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА СВЕ НАС!

svetigora / 2014 / септембар

Једина рана коју смо осјетили на путовању, био је несређени црквени раскол, а све остало је била неописива духовна радост, радост коју смо осјетили прилазећи светињама, и цјеливајући их, и сусрећући се са људима, код којих смо само могли да видимо њихово огромно одушевљење. Доживјели смо топао пријем на сваком мјесту – нико нас није питао ни одакле долазимо, ни ко смо, ни шта смо, видјели смо само осмијехе на лицима људи, видјели смо лијеп пријем свуда, у дућанима, у граду, у црквама. Осјетили смо љубазност и велико гостопримство људи у Охриду. Не може се обичним језиком описати сусрет са охридским светињама, нити то како су им дјеца приступала, и како су се молила. Сусрет ове дјеце са светињама Охрида оставиће јак печат у њиховим срцима. Имаће шта и о чему да причају својим вршњацима, и шта да им пренесу. Они су сад богатији за једно ново духовно искуство, и од сада ће се светиње Охрида преселити у нашу Црну Гору, у нашу малу парохију, у Кртоле, преселиће се у дјечија срца. Ми смо отишли Светом Науму у походе, а он, који не познаје вријеме и простор и границе, он ће бити са нама, и његов благослов ће нас пратити у све дане наших живота. Отишли смо из Охрида богатији са знањем да су светиње те које нас спајају, а не раздвајају.

Фреска Светих Кирила и Методија, Климента и Наума, Ангеларија, Горазда и Саве, у манастиру Светог Наума Охридског

aktuelno

Нови апостоли на њиви Господњој

Митрополит Порфирије

Епископ Сергије

Епископ Иларион

Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама.“ Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ Мноштво народа Божјег дошло је 26. јула у Саборни храм у Београду, да својим молитвама саучествује у хиротонији епископа Сергија. Свету литургију служио је Његова Светост патријарх Иринеј, уз саслужење бројних епископа, клира и вјерног народа. На крају божанствене Литургије, епископу Сергију се обратио се Свјатјејши Патријарх, и очински поучио и пожелио многољетно архипастирствовање Црквом Христовом у Епархији за коју је изабран. Обраћајући се сабранима, епископ Сергије је између осталог рекао: „Што се тиче програма наше архијерејске службе, он је исти као и код свих светих епископа наше Цркве, који су постави-

септембар / 2014 / svetigora

Митрополит загребачкољубљански ПОРФИРИЈЕ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј увео је 13. јула 2014. године, на Светој литургији у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу Високопреосвећеног г. др Порфирија, досадашњег Епископа јегарског, у трон Митрополита загребачко-љубљанских. Његовој Светости су, уз новоустоличеног Митрополита, саслуживали митрополити аркадијски Епископ Јустин Василије из Антиохијске Патријаршије и црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећена господа епископи: карпасијски г. Христофор из Кипарске Архиепископије, бачки Иринеј, изабрани жички Јустин, аустралијско-новозеландски Иринеј и изабрани аустријско-швајцарски Андреј. Богослужењу је присуствовао велики број архијереја наше Цркве, мноштво свештеника, монаха и монахиња и вјерног народа, као и високи представници Католичке цркве и политички званичници Србије и Хрватске. У својој приступној бесједи митрополит Порфирије је између осталог рекао: „Духу Светоме и сабору отаца Цркве наше благоизволе се да се мени најмањем међу свима додели жезал митрополита славне Митрополије загребачко-љубљанске. Долазим са жељом да служим свима, да непрестано приносим себе другима на дар, да никада не тражим своје, него да увек, Христа ради делам за добробит ближњега. Зато, браћо свештеници, преподобни монаси, верни народе Божији, Богом спасаване поверене ми Митрополије загребачко-љубљанске, на првом месту поздрављам вас литургијским возгласом: Да буде благодат Господа нашег

Епископ Андреј

ли Јеванђеље за програм своје пастирске службе и ка томе програму досљедно ревновали. Отуда и ми кажемо да осим Јеванђеља, другог програма и плана немамо.“

svetigora / 2014 / септембар

Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Недеља, 20. јул, љета Господњег 2014, у Бечу за Србе и Српску Цркву био је посебан дан. Од раног јутра пристизали су гости и благочестиви народ да испред цркве Васкрсења Христовог дочекају Патријарха српског Иринеја са Високопреосвећеним Митрополитима и Преосвећеним Епископима из Отаџбине. И свештенослужитељи, и монаштво, сабрани сви у једном Духу, заузеше порту и храм Христовог Васкрсења. „Призван од Господа, попут Светих Апостола и свих Светих Цркве Његове, на овај изузетно узвишен степен Апостолског служења Богу, Господу Исусу Христу, првом Архијереју Цркве Његове, народу Божјем, преиспитујем своје духовне и телесне способности, да ли могу да одговорим изазову времена и околностима у којима се данас нађох. Сећајући се данас речи Светог апостола Павла да све могу у Христу, који ми моћ даје (Фил. 4, 13), а првенствено уздајући се у Божју благодат и помоћ, са надом да ћете Ви, Ваша Светости, браћо Архијереји, преподобни оци монаси и сестре, часни свештеници и Ви, браћо и сестре, молити се Господу Христу, да ме укрепи, оснажи, упути; да моје епископско служење прихватим као жртву и Крст, према нашој Цркви и науци Христовој, увек имајући пред собом речи Христове да ко хоће да буде први, нека буде свима слуга, и мудар савет апостола Павла да је наша способност од Бога (2 Кор 3, 5)“, истакао је у приступној бесједи нови епископ.

Нашу свету Цркву очекује још светодуховских празника – хиротоније и устоличења епископа изабраних на редовном пролећном засиједању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве, 23. маја 2014. Хиротонија архимандрита АРСЕНИЈА, изабраног за епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског, обавиће се 31. августа у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду. Досадашњег Епископа липљанског ЈОВАНА, викара Патријарха српског у Пећкој Патријаршији, који је изабран за епископа славонског устоличиће Његова Светост Патријарх српски Иринеј на свечаној архијерејској Литургији у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу у суботу 13. септембра 2014. године. Сабор је изабрао и архимандрита ЈЕРОНИМА, сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког.

Епископ жички ЈУСТИН Патријарх српски Иринеј је 3. августа 2014. године, на Светој литургији у храму Светог Саве у Краљеву, увео у трон Епископа жичких Преосвећеног Владику Јустина, досадашњег Епископа тимочког. Патријарху Иринеју, уз устоличеног епископа Јустина, саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије и Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Владика жички Јустин, поздравивши и заблагодаривши свима присутнима на труду и љубави, између осталог је рекао: „Уздајући се у речи Светодуховске молитве да Божанска благодат немоћи људске исцељује и недостатке допуњује, спреман сам свим својим бићем да се прихватим узвишене свештене дужности архијереја и духовног пастира тако славне и значајне Епархије на чијем трону је први столовао духовни вођа свију нас Срба и свих осталих православних, Први Архиепископ жички, Учитељ, Просветитељ и Отац нашег рода – Свети Сава, а за њим и многи његови наследници, све до најновијих времена када је на овом престолу просијао Свети Епископ Николај Жички.“ Епископ тимочки ИЛАРИОН Патријарх српски г. Иринеј, на Светој литургији у Саборном храму Пресвете Богородице у Зајечару, 8. августа обавио је чин хиротоније и увео у трон Епископа тимочких Епископа Илариона, досадашњег настојатеља манастира Буково. Патријарху Иринеју саслуживали су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископи: жички Јустин, белоградчишки Поликарп (Бугарска Патријаршија), рашко-призренски Теодосије, брегалнички Марко и моравички Антоније, затим, архимандрити, изабрана господа Епископи топлички Арсеније и јегарски Јероним, као и протојереј–ставрофор Анастасије Коропулу, старешина храма Светог апостола Томе у Атини. У својој приступној бесједи нови Епископ је између осталог рекао: „Свестан својих људских немоћи да достојно одговорим узвишеном чину, звању, положају, одговорности и служењу у Цркви Божијој… шта преостаје мени, најмањем и последњем од свију, Ваша Светости, господо Архијереји – а сада браћо и саслужитељи, и благочестиви народе, осим да завапим ка свима вама и заиштем од свих искрене молитве Богу за мене слабог и немоћног, да ми се благи и лаки јарам Христов (уп. Мт. 11,30) не нађе претежак за ношење и служење под њим. Све вас молим за помоћ, да бих по милости Божијој испунио духовни савет упућен младим архијерејима од стране освештаног у подвизима Св. Никодима Светогорца који каже: Који су у достојанству Архијерејском треба да буду чистијег живота од оних у пустињама, јер ови брину и управљају народом, а они брину само о себи“. Извор информација сајт СПЦ

септембар / 2014 / svetigora

тлошћу и који је способан да зрачи том нетварном Светлошћу... Зато је сваки светитељ и просветитељ.“ Игуман Данило (Ишматов) управо с тог аспекта посматра педагошки метод преподобног Сергија. Отац Данило подсећа нас на то да се житије преподобног Сергија Радоњешког често назива иконом духовног живота Русије 14. века. Иконичност житија је речима исказана икона светитеља, што значи да је то опис његовог пута до светости, а не биографија. У основи житија је Јеванђеље у којем је изложено хришћанско учење али и опис Спаситељевог земног живота. Зато је Јеванђеље уједно и Првожитије које увек служи као извор и узор за житија оних који су се угледали на свог Учитеља. Један од њих свакако је и свети Сергије Радоњешки. Његово житије почиње пророштвом о рођењу детета што је повезано с јеванђељском прасликом, с доласком Пресвете Дјеве код Јелисавете. Правећи паралеле Првожитија и житија преподобног Сергија отац Данило нас води од одласка Преподобног у непроходну шуму, до колибице, дрвене цркве посвећене Светој Тројици, оснивања манастира, па све до созерцања, чудесних виђења и упокојења. Притом отац Данило напомиње: „Из Јеванђеља знамо да је након подвижничког искуства уследио период Спаситељевог јавног служења или, другим речима, Његова просветитељска мисија. Исто тако и искуство подвижника, задобијено у време његовог пустиножитељства и созерцања Божанске Светлости, треба да буде предато људима који су способни да то усвоје.“ Но таквих је одувек било мало. Па и поред тога манастир Свете Тројице изнедрио је педесет монашких обитељи које су дале још четрдесет манастира и стотину преподобних. Била је то својеврсна духовна школа захваљујући којој је подвиг созерцања процветао по целој североисточној Русији или такозваној Северној Тиваиди. Враћањем изворима духовности и скретањем пажње на узвишене примере византијског молитвеног искуства преподобни Сергије многе је надахнуо на подвиг созерцања, на враћање Византији што је утицало на препород монаштва. Да би нам што боље приближио суштину просветног и педагошког рада преподобног Сергија Радоњешког, отац Данило у неколико наредних поглавља излаже суштину учења Источне Православне Цркве поклањајући посебну пажњу апофатичком и катафатичком богословљу као и православној антропологији. Говорећи пак о православној педагогији, отац Данило истиче њену тежњу ка антиномији: „Православна педагогија, као и процес иконописа, има почетак у апофатици – у немогућности приказивања Бога, у вери у Њега; пролази кроз фазу потврдног богоопштења – откривање божанских енергија у човековој души; затим кроз сједињење апофатике и катафатике стиже до антиномијског уметничког изражавања божанских истина у

БОЖАНА Стојановић

У оквиру обележавања 700-годишњице преподобног Сергија Радоњешког у Симферопољу је откривен споменик овом дивном светитељу а у Москви су приређени дани преподобног Сергија под називом „Велики духовни пут“. Овај значајан датум молитвено и с великом духовном радошћу обележава се не само широм Русије, већ и у осталим православним земљама. Тако је манастир Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци тим поводом објавио књигу игумана Данила (Ишматова) „Житије као икона“, посвећену пре свега просветном и педагошком раду преподобног Сергија Радоњешког. На самом почетку аутор нас упозорава: „Просветитељску делатност Цркве не треба схватати онако како је тумачена у каснијим временима, кад су тим појмом обухваћена и нека новостечена знања, него у оквирима учења о нетварној Светлости. То учење, иначе разрађено у источном хришћанском богословљу, увек је правило разлику између физичке светлости и светлости духовне. У руском језику реч светитељ води порекло од речи свет, што у преводу на српски језик значи светлост. Светитељ је човек просвећен Божанском Светлошћу, човек који је испуњен Све-

prikaz

Житије као икона

svetigora / 2014 / септембар

reporta`a

човековом животу и на крају узводи човека до вишег ступња на лествици богопознања – до созерцања, до молитве као тајанственог богословља, до сједињења са Богом, до обожења“. Дакле, подвижник своју духовну децу води ка Христу, али свако од њих треба сам у себи да открије Бога. Човек је икона Божија. Преподобни Сергије осликао је себе попут иконе, а и својим ученицима је помогао да врлинама украсе своје душе и тела. Сваки човек је иконописац своје душе. Пост је његов кист, боје су му његове врлине, надахнуће му је молитва а сликарско платно његова душа. Посебну вредност ове јединствене и драгоцене књиге представља расветљавање спора преподобног Нила Сорског и преподобног Јосифа Волоколамског с аспекта утицаја тог конфликта на историју Руске Православне Цркве. Наиме, после упокојења светог Сергија Радоњешког монаштво се цепа на две струје. Група ученика преподобног Сергија одлази на север, преко Волге у непроходне шуме, док се друга грана руског монаштва концентрише око Москве. Крајем 15. века долази до великог сукоба две струје, и то кроз личности Нила Сорског и Јосифа Волоколамског. Нил Сорски се подвизавао у скиту и био на челу оних који су се залагали за нестицање, док се Јосиф Волоколамски залагао за то да манастири имају своје поседе. Нестјажатељи бирају созерцање и сопствено сиромаштво, а јосифовци богатство ради доброчинства. У овом спору победио је Јосиф Волоколамски. Игуман Данило вели да је несрећа то што је једна струја била апсолутни победник, а друга потпуно угушена. Но без обзира на сва духовна превирања и свети Сергије Радоњешки и његови ученици доживљавали су Русију као место сусретања Бога и човека, као духовни простор где је могућ дијалог душе и Духа Светога. Господ је Својим страдањем целу земљу очистио тако да је свако место постало прикладно за молитву. Управо тиме се и тумачи појам Света Русија. Бавећи се истраживањима древне руске архитектуре игуман Данило (Ишматов) примерима старих руских градова илуструје православно схватање иконичности простора и закључује: „Немогуће је на земљи изградити Царство Божије, али је зато могуће изградити земљу по слици Небеског Јерусалима и самим тим освећивати свој боравак на земљи припремајући се за прелазак у вечност.“ Али ни појам Света Русија ни житије Светог Сергија не треба сводити на световну раван јер су критеријуми световног и светог потпуно различити. Лично искуство созерцања и богомислија, дар за мистику и огромна пракса на пољу духовног делања омогућили су преподобном Сергију да својим ученицима преда главне тајне хришћанства у живој делатној традицији. Педагошко искуство васпитавања ученика оваплотило се у чињеници да се појавила нова духовна школа – школа светог Сергија Радоњешког. По речима оца Данила преподобни Сергије је миомирисно дете Севера. Он је истински руски и истински православни монах, али пре свега наш молитвени заступник. Остало је забележено чудесно виђење преподобног Сергија кад је ноћну таму ненадано обасјала јарка светлост а Преподобни угледао мноштво птица које су летеле око манастира. У том трену се зачуо глас и преподобни Сергије је, између осталог, чуо: „Чудесно и различито ће бити украшени врлинама они који буду ишли стопама твојим.“ Ићи стопама преподобног Сергија Радоњешког је тешко, али не и немогуће. На то нас подсећа и игуман Данило (Ишматов) у књизи „Житије као икона“.

а херцегновском Тргу Херцега Стјепана, у организацији Црквене општине Стари град у Херцег Новом, издавачке куће „Светигора” и Удружења издавача и књижара Црне Горе, 31. јула 2014. године почела је манифестација „Трг од ћирилице“, која ће трајати до краја августа. У овом броју „Светигоре“ цијењеним читаоцима укратко преносимо оно што се дешавало током првих петнаест дана овог значајног духовно-културног догађаја.

„ЉЕТОПИС НОВОГ КОСОВСКОГ РАСПЕЋА“ Манифестација „Трг од ћирилице” је почела 31. јула, представљањем књиге „Љетопис новог косовског распећа“ Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Књижевни критичар Желидраг Никчевић је оцијенио да је „Љетопис новог косовског распећа” потресно и непроцјењиво свједочанство о страдању и мучеништву српског народа на Косову и Метохији, којем нема равна у новијој свјетској историји. Оцијенио је да је историјски значај књиге, која је веома документована, огроман, јер су аргументи, фактографија и докази које митрополит Амфилохије наводи као свједок и очевидац, необориви. „Ријеч је књизи коју са болом у срцу исписује велики духовник и богослов и која садржи у себи енергију, емоцију и љубав која далеко превазилазе конкретан историјски контекст, а нарочито политичке и световне околности које контекст прате“, казао је Никчевић. Амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко казао је да је много пута, вршећи дипломатску службу, покушао безуспјешно објаснити колегама са Запада шта је Косово и шта значи ријеч Метохија. Он је повукао паралелу између косовске трагедије и оне која се данас дешава у Украјини, указавши на широку лепезу политичког лицемјерја САД у третирању ове двије територије. Рјешење види у јединству православних народа. У противном, како је нагласио, „растворићемо се у сложеном свијету у којем живимо“. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је истакао да се на Косову прелама судбина модерног свијета, и указао на континуитет братоубилаштва којег подржавају САД и њихови западноевропски партнери, и идентичну матрицу која се понавља, од Косова, преко Либије, Сирије, Ирана, Ирака и сада Украјине и Израела, са циљем стварања новог свјетског поретка.

„Трг од ћирилице“ у Херцег Новом „Отимање и окупација Косова је била припрема за Бонстил, а од Бонстила на Авганистан, Ирак, Либију, Египат, Сирију... Уништава се хришћанство не само код нас, него након 2.000 година нестаје хришћанство на просторима Блиског истока, Мале Азије гдје су биле древне хришћанске заједнице још од древних апостолских времена, да камен на камену не остаје од њих. А све кажу у одбрани људских права!“, казао је митрополит Амфилохије. Говорећи о писму Ћирила и Методија, митрополит Амфилохије је истакао да је оно постала пасторче нашег језика, просвјете и културе. Нигдје није тако угрожено као у Србији, и нигдје тако прогнано као у Црној Гори,. „Треба се надати да је то једна привремена болест, криза идентитета заснована на новокомпонованој митологији дукљанско-монтенегринске идеологије“, поручио је митрополит, истакавши да уколико Црна Гора жели у ЕУ, не треба да у њу улази као просјак, губећи све оно што је она стекла и што јесте, јер „ако уништиш оно што јеси, онда ти остаје ништа”.

дубок траг у савременој српској култури, нагласивши да је Радуловић један од ријетких савремених стваралаца, који брине о епохалној судбини лирике. КЊИГА „СВЕТИ А НЕСВЕТИ” И АЛБУМ „СЈАЈНЕ СРПСКЕ ЗВЕЗДЕ“ На трећој вечери Трга од ћирилице, 2. августа, Издавачка кућа „Чувари” из Београда представила је књигу „Несвети а свети” московског архимандрита Тихона Шевкунова и музички албум Небојше Мастиловића „Сјајне српске звезде”. Издавачку дјелатност чију круну представља књига „Несвети а свети” представио је Дејан Павловић, а о самој књизи, поред уредника Издавачке куће „Чувари”, говорио је јереј Миодраг Тодоровић. Поредећи „Трг од ћирилице” са сличном манифестацијом која у Москви окупља на хиљаде људи свих узраста и професија у жељи за очувањем традиције, Павловић је казао да су у Русији духовна и световна власт у симфонији, па је утолико подвиг организатора новске светковине посвећене ћирилици већи. Херцегновској публици албум „Сјајне српске звезде” је у музичком дијелу програма приближио композитор и текстописац Небојша Мастиловић, иначе члан групе „Пирг”.

ПОЕЗИЈА СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА ДРАГИ ВУЈАЧИЋ, „РАЗБОЈНИК И ДИЈАМАНТ“ Друго вече манифестације „Трг од ћирилице”, 1. августа, обиљежило је представљање поетског опуНа „Тргу од ћирилице“ је 4. августа представљена књига са Селимира Радуловића, једног од највећих савре- „Разбојник и дијамант” Драгог Вујачића. Поред аутора, књигу је публици приближио Желидраг мених пјесника српске књижевности, директора Библиотеке Матице српске у Новом Саду и директора Никчевић, књижевни критичар, који је казао да је ријеч о дјеиздавачке куће „Орфеус”. лу које представља апсолутну новину у савременој српској и Књижевни критичар Желидраг Никчевић је на- црногорској прози: „Ријеч је о књизи која погађа очекивања гласио да је ријеч о угледном пјеснику, есејисти и читалаца“, истичући да Вујачићева проза готово наивно креиздавачу, чије је стваралаштво оставило и оставља ће у приповједачку авантуру, бајку, али да читалац пратећи

септембар / 2014 / svetigora

49 Представљање „Љетописа новог косовског распећа” на „Тргу од ћирилице” у Херцег Новом, 31. јула 2014.

чаролију приче истовремено добија поуке, које су дискретно и рафинирано пласиране. ПОЕЗИЈА БЕЋИРА ВУКОВИЋА Гост шесте вечери „Трга од ћирилице”, 5. августа, био је пјесник Бећир Вуковић. Књижевни критичар Желидраг Никчевић оцијенио је да је Вуковић један од највећих савремених пјесника српске лирике у Црној Гори. Иза главних одлика Вуковићевог пјесништва – експресивности и егзистенцијалне сигнатуре на психолошком екрану, стоји митска резонанца, истакао је Никчевић. Ријеч је о пјеснику који у поезију уграђује властиту егзистенцију, а да се у његовим новијим радовима осјећа медитативна смиреност, казао је он. Публика је уживала у стиховима које је казивао сам аутор. „ЗНАКОВИ ВРЕМЕНА” ВУКАШИНА БАЋОВИЋА Гост на „Тргу о ћирилице” 6. августа је био Вукашин Баћовић, доктор књижевних наука и књижевни теоретичар, који је поручио да је српском народу потребно отрјежњење и враћање моралним вриједностима, као и духовно повезивање. Књига „Знакови у времену” спада у жанр документарне прозе обиљежене снажним аутобиографским нервом али и духом научног есејизма, оцијенио је књижевни критичар Желидраг Никчевић.

svetigora / 2014 / септембар

ПОЕЗИЈА ГАРА ЈОВАНОВИЋА Желидраг Никчевић, представљајући 7. августа на „Тргу од ћирилице“ Јовановићеву збирку пјесама „Рађање Косова”, нагласио да је ријеч о моћној поезији, те да су ауторове пјесме често праве мале звучне фреске. Публици је стихове читао аутор.

ПРОФЕСОР ВЕСЕЛИН МАТОВИЋ: „ЋИРИЛИЦА И ЛАТИНОГОРИЦА“ На Тргу од ћирилице у Херцег Новом, 9. августа је осим књиге „Ћирилица и латиногорица” Веселина Матовића, професора српског језика, представљена и мукотрпна борба 26 професора српског језика из Никшића, који су прије десетак година стали у одбрану назива језика и због тога остали без посла. Матовић је повукао паралелу између времена садашњег и односа актуелне власти, али и опозиције, према српском језику, са оним под аустроугарском окупацијом Црне Горе, утврдивши да је однос потирања суштински исти. Подсјетио да је током окупације Црне Горе 1916. године, аустријска власт наредбом генералног гувернера Виктора Вебера забранила употребу ћирилице у школама, установама и поштанском саобраћају, а из школских програма искључила народне епске пјесме као и предмет Српска историја. Српски језик, окупатор је замијенио матерњим, Српску историју – историјом, а црквено словенско читање – читањем,

појаснио је Матовић. Овоме се супротставило 14 учитеља из Бјелопавлића, који су убрзо ухапшени, стављени под војни суд, а потом и интернирани у логоре до краја Првог свјетског рата.“ „Деведесет година касније, црногорски власт, слиједећи овај аустроугарски окупаторски одјел, поступиће скоро на истовјетан начин, умјесто српског, прво је увела матерњи, а затим тзв. црногорски као наставни језик у образовни систем, затим латиницу прећутно учинила званичним писмом у државној администрацији и школској пракси“, навео је Матовић. Вече је водио књижевни критичар Желидраг Никчевић, а о Матовићевој књизи, као и борби отпуштених професора говорила је и проф. Весна Тодоровић. ИЗЛОЖБА „БЕЛА РУСИЈА” На „Тргу од ћирилице“ 10. августа је представљена музејска изложба „Бела Русија” Музеја Војводине из Новог Сада. Александар Петијевић, кустос Музеја Војводине, подсјетио је да је и Херцег Нови био један од градова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је угостио и удомио велики број Руса који су напустили отаџбину након Октобарске револуције. Музеј Војводине је почео прије двије године да истражује породичне историје руских породица које су нашле уточиште у Војводини. Фотографије које је публика у Херцег Новом видјела на слајдовима, потичу из породичних албума, а сама изложба која још увијек траје у Новом Саду, састоји се и од око 300 предмета из приватног власништва. Оваква музејска изложба, каже Петијевић, до сада није реализована на простору бивше Југославије. Кустос сматра да је ово био посљедњи тренутак за њу, јер емиграната који су свој други дом нашли на простору Краљевине СХС више нема. Око 50.000 Руса уточиште је нашло управо у Краљевини СХС, уживајући велику подршку краља Александра Карађорђевића. Срем, Банат, Бачка и Барања, како истиче Петијевић, били су опредјељење великог броја Руса због економских повољности, а овај економски развијенији дио Краљевине, односно војвођанска равница и визуелно је слична степама Русије. Најважнија два града у том смислу били су Сремски Карловци и Бела Црква. ГУСЛЕ НА „ТРГУ ОД ЋИРИЛИЦЕ“ Велики број заинтересованих окупио се 11. августа увече да чује нешто више о гуслама. Конкретан повод била је промоција монографије „Српске памтише и саборнице гусле – збир свега најљепшег икад написаног о гуслама“. О књизи су говорили, али и уз гусле конкретно показали што се крије иза овог наслова, Рајо Војиновић и Жељко Чуровић Лисански, уз помоћ Желидрага Никчевића. Аутор је између осталог рекао: „Гуслар је пркосно сазивао и окупљао око себе. Учио нас вриједностима и врлинама наших предака. Зато сам и одлучио да годинама сакупљане материјале и оно што је поодавно објављено, сакупим и објавим, а онда сам се обратио људима од пера да напишу још нешто о гуслама. Писали су за ову монографију почивши патријарх Павле, Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Божидар Глоговац, Рајко Петров Ного и за дивно чудо, нико од њих није рекао да не може и да неће написати нешто о гуслама. Све то ме је храбрило да радим праву ствар“. Истичући да су гусле срж нашег идентитета, и да су зато важне, а да је Чуровић управо то потенцирао у монографији, Рајо Војиновић је додао:

„Много је важно што се појавила ова књига у овом смутном времену, јер ми живимо и присуствујемо једном феномену који се зове гоњење гусала.“ ПЈЕСНИК ВУК КРЊЕВИЋ Гост „Трга о ћирилице” 12. августа је био пјесник Вук Крњевић. Публика је уживала у стиховима из различитих стваралачких фаза овог барда српског пјесништва. Крњевић је добитник многих престижних награда. „Ријеч је о пјеснику који већ неколико деценија оставља изразит, дубок и неизбрисив траг у српској поезији и српској култури уопште“, казао је књижевни критичар Желидраг Никчевић, „Написао је око двадесетак збирки од којих су многе добиле понајбоље награде. Он је имао различите фазе стваралаштва, а све их обједињује рефлексивност и изразита језичка истанчаност“. ПАВЛЕ ВОЈНОВИЋ: „МАРКО ВОЈНОВИЋ, АДМИРАЛ РУСКЕ МОРНАРИЦЕ” Публика „Трга од ћирилице” имала је 13. августа прилике да чује нешто више о књизи Павла Војновића „Марко Војновић адмирал руске морнарице”. Подсјетићемо да је Марко Војиновић (Марк Иванович Војнович 1750-1805), један од потомака српског краља Стефана Дечанског, био руски адмирал и један од оснивача Црноморске флоте. Дао је огроман допринос у борби Русије са Турском и учествовао је у највећим поморским биткама тог времена. Књига је плод двадесетогодишњег истраживачког рада Павла Војновића, потомка славног генерала. Ово дјело, али и саму породицу Војновић која поријекло вуче управо из Херцег Новог, публици су представили Радомир Уљаревић, издавач, Желидарг Никчевић, књижевни критичар, Слободан Перовић, адвокат и пријатељ породице и Жарко Становчић, некадашњи градоначелник Херцег Новог. Павле Војновић је казао да је маштао о дану када ће Новљани читати о Марку Војновићу и његовим јуначким дјелима, те да је његов сан сада остварен.

РАДОМИР УЉАРЕВИЋ Публици се 14. августа представио и пјесник и издавач Радомир Уљаревић. Књижевни критичар Желидраг Никчевић је оцијенио да је ријеч о једном од најизразитијих, најдинамичнијих и понајбољих лиричара на савременој српској сцени. Његовом пјесништву посвећено је незаслужено мало простора, сматра Никчевић, а „његова лирика остала је у сјени Уљаревићевог ширег књижевног ангажмана”. „ЋИРИЛКО“ На „Тргу од ћирилице“ је 15. августа уприличена промоција часописа за дјецу „Ћирилко“ у издању „Светигоре“. Драгана Вукићевић, кустос Природњачког музеја у Београду, говорећи о значају часописа какав је „Ћирилко”, рекле је како је фасцинирана часописом и начином на који је успио да животне и важне теме, те културно-историјско насљеђе приближи најмлађој популацији. Вриједност више овог листа, истакла је, јесте што је прилагођен и дјеци са оштећеним видом и слухом. „Дијете не одраста и не постаје зрела и одговорна личност само од себе. Оно је гранчица на дрвету чији коријени потичу из дубине. Проблеми младог изданка су прије свега проблеми тла на којем израста изданак. Васпитање дјеце је дјело савјести њихових родитеља, учитеља и цркве, а образовање дјело науке. Касније, у већ сабраном човјеку оба та вида сазнања међусобно се допуњују. Због тога је у Светигори сазрела идеја да је појава уже специјализованих часописа који промовишу хришћански начин живота и хришћанску културу у складу са старосном доби дјетета, потребна“, поручила је Тодоровић. Славица Милошевић, члан Црквене општине Стари град Херцег Нови, читала је одломке из часописа, а у програму је учествовала етно група „Лира” у саставу Кристина Милатовић, Валентина Кулиновић и Драгана Вукићевић и дјеца: Анастасија Никчевић, Саво Уљаревић, Магдалина Кнежевић, Ксенија Јовановић и Јефимија Кнежевић. Извор: дневни лист „Дан“, аутор: Ксенија Матовић О дешавањима на "Тргу од ћирилице" током друге половине августа ћемо говорити у наредном броју Светигоре

септембар / 2014 / svetigora

51 „Трг од ћирилице“ - промоција „Светигориног“ дјечјег часописа „Ћирилко“

pismo ^itaoca

Богородичине сузе „С

svetigora / 2014 / септембар

еме је символ речи Божје. Њива је свет, каже Господ. Добро семе синови су Царства, а кукољ синови зла (Мат. 13, 37-38)“, тумачи Владика Николај. Који су сејали у сузама, пожњеће у радости. Они који идући путем земаљског живота, иђаху уским и жалосним путем, и плакаху, бацајући семе своје, долазећи доћи ће са радошћу, узимајући руковети своје (Пс 125,5-6). Дар плача и суза, према Игњатију Брјанчанинову, један је од највећих Божијих дарова. О плачу код Светих Отаца налазимо много најузвишенијих речи и поука. Дар плача и суза они сматрају даром суштински потребним за спасење, а вредност суза се, како каже Св. Теофан Затворник, не одређује на основу воде која тече из очију, већ на основу онога што се у души дешава за време суза и после њих. Присетимо се, само, како је Господ земљи даровао биље: „Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити семе његово. И би тако. И пусти земља из себе траву, биље што носи семе по својим врстама, и дрво које рађа род, у којем је семе Његово пo његовим врстама. И виде Бог да је добро. И би вече и би јутро, дан трећи“ (1Мој. 1, 11-13). Изузетак је, по предању, биљка Богородичине сузе, израсла код распећа Христовог од, на земљу палих, суза Пресвете Богородице. Какав је то тек дар, каква је то надумна снага и чистота суза Мајке Божије – Оне која је, стојећи под Крстом Сина свога, искусила сав страшан бол људског страдања и жалости и постала својеврсни Божји дар свим људима, дар материнске љубави, материнског сажаљења, материнског састрадања. Страдање и јад света јесу Њена туга, сузе света су и Њене сузе. Предање даље каже да давно беше монах који је много туговао јер није могао да научи плести бројанице. Тада му се јави Пресвета са питањем: „Зашто тугујеш чадо?“, на које он тужно узврати: „Не могу научити плести бројанице.“ Тада му Богомати дарова семенчице ове биљке говорећи: „Узми ове сузе моје и узгајај их на рукодељ, те прави бројанице молитве говорећи: Господе Исусе Христе, помилуј ме и Пресвета Богородице, спаси нас.“ И од тада монаси семенке Богородичине сузе (Coix lacryma-jobi L.) радосно гаје на рукодељ. Ова тропска биљка, из породици трава, Poaceae или Gramineае, данас је присутна у виду две главне сорте, и то – дивљи тип Coix lacryma-jobi var. stenocarpa и var. monolifera – чији су бобичасти плодови овални, беле, жуте, љубичасте, браон или сиве боје, и користе се као перле за израду броја-

ница и огрлица; и други, култивисани тип – Coix lycryma-jobi var. Ma-Juen која се гаји као житарица, има меку љуску, па је у многим деловима Азије у употреби и као медикамент и као прехрамбена биљка. У Индији се гаји као храна за живину, а прави се и каша за људску исхрану и користи као додатак једној врсти пива. У Кореји и Кини од ње се праве дестилована пића, у Јапану сирће, на југу Вијетнама ова је биљка један од састојака традиционалне хладне супе, а на Тајланду се често користи за справљање чајева. Окруњено зрно у свом саставу има 10,8% влаге, 13,6% протеина, 60% масти, 58,5% угљених хидрата, 8,4% целулозе и 2,5% пепела, сматра се да има нека лековита својства. Клиничка истраживања на животињама и људима показала су да конзумација ољуштеног брашна и семена Богородичине сузе поспешује метаболизам липида, смањујући ризик од срчаних обољења. Поред тога, стимулише рад слезине и плућа, индукује диурезу, редукује акумулацију масти у јетри и штити од супстанци које стимулишу стварање тумора. Семе се такође користи у лечењу симптома дијареје и артритиса. Неке биоактивне компоненте Богородичине сузе, посебно коиксенолид, инхибирају туморе, штите од виралних инфекција и корисне су у превенцији канцера. Мада кажу да ово „свето растиње“ тешко опстаје у нашем поднебљу, у неким манастирима у Србији ипак успевају да га гаје у својим баштама. Тако се бројанице и наруквице од семенки Богородичиних суза, осим у Хиландару, на радост многих, могу наћи и у манастиру Ваведење у Београду, где их монахиње саме нижу. Његова употреба у исхрани и као медикамента ретко се везује за наше крајеве.

Помаже Бог, оче Кирило, благословите. Моје име је Тијана Пејатовић, родом из Пљеваља, настањена у Подгорици, студент биологије са усмерењем – Експериментална биологија и биотехнологија, конкретно речено – посвећена проучавању лековитог биља. Поводом предстојећег празника Успења Пресвете Богородице, осетила сам потребу да напишем један скромни текст у част наше Владичице Богородице и била би ми част да се исти, уколико се нађе простора, објави у часопису „Светигора“ чији сте Ви уредник, стога Вам се, овом приликом, и обраћам. У прилогу Вам шаљем чланак под називом „Богородичине сузе“. Свако добро од Господа желим, Тијана Пејатовић

септембар / 2014 / svetigora

ај дан, 23. јул, пре петнаест година био је исти као овај да- мента НАТО-а. Нико више не чува тајну, а нико нас. Грејало је сунце, али није било претопло. Отишли су да и не суди...“ пожању жито, сви заједно. Тако су били сигурнији. Имали су и гаМајка Верица и мајка Драгица гледају у ранцију КФОР-а да ће их пазити за то време...“, прича Весна Жи- небо... Тамо су њихови анђели. А ову земаљску вић, једна од удовица са крваве жетве у Старом Грацком... Она муку трпеће и даље. је мајка троје деце. „Видиш оне две луксузне куће које се зида„Да су настрадали јавили су нам у пола два после поноћи... ју поред моје... Гради их неки мултимилијардер У ствари, већ са првим мраком зла слутња заледила је наше Албанац. Руше и буше дању и ноћу“, прича мајдуше... Возила ОСЦЕ-а, КФОР-а и других организација кружила ка Драгица Живић. „А моје унуке ту расту...“ су кроз село и шапутањем се проносио глас...“, додаје њена јетр„На гробље идемо само на задушнице, сакува Соња, која је остала са четворо мале деце. Најмлађа Зорана пимо се и идемо заједно“, понављају све жене... имала је само три месеца. „Неколико пута је минирано наше гробље. Оне „Од четрнаест гробова два моја сина, еј, душо!“, црвене и уса- најупорније војска је водила тако што су газили у стопе чизама војника који је пролазио први. хле очи мајке Драгице Живић. „У пет сати изјутра пребацили су их за Приштину. Тек сутра- Сада су прекопута гробља направили базен, па ваљда неће више постављати мине.“ дан могле смо да их видимо, Соња и ја...“ „Да ли сада обрађујете земљу?“, намеће ми Небом плове облаци... Крај зида на коме је спомен плоча са уклесаним именима, девојчице Зорана, Александра, Ивана и се питање. „Слабо, само оно што је ту поред они други који не памте лик свога оца, полажу цвеће. Они не кућа“, уследио је одговор... А чије су краве ове причају ништа пред бројним камерама. Не прилазе политича- што пасу ту, у сред села, питам гласно претпорима. У њиховим душама исувише је компликовано да би то мо- стављајући одговор да су „њихове“. гли да искажу некоме ко није ту трауму доживео... Они шапућу И плове облаци над наизглед обичним земеђусобно. Склањају се. Смешкају се. Послужују жито и сок за маљским даном. Четрнаест гробова у једном покој душе. Њих нико ништа и не пита... Оно што им највише дану много је и за неки велики град, а камо ли треба, очинска љубав, нико им не може надокнадити. Опет го- за једно село... вори мајка: „Онај што је говорио прошле године обећао је споАли, ту није крај трагичном пребројавању у меник на овом месту, обећао је стипендије за децу, повећане Старом Грацком. У једном дану од касетне бомбе настрадала је четворогодишња девојчица пензије... – ништа није испунио“. „Сви смо исти из године у годину, само се политичари мењају, Драгана и њени баба и деда. Девојчици је гелер одсекао главу. Ту су и имена двојице војнинаставља Весна.“ „Четири гроба из породице Јанићијевић“, продорне очи Сла- ка из села који су погинули као официри Војске вице Јанићијевић, удате Поповић, још увек се пуне сузама као Југославије. да је јуче било... „Британски Генерал КФОР-а био је гост на раКада су отишли политичари, поштоваоци, дио Грачаници и на моје питање када ће се открити починио- родбина, пријатељи, када су се угасиле камере, ци, одговорио је: „Госпођа Поповић треба да заборави и да иде они су остали ... даље...“ Одмах сам се спремила и отишла у радио да га питам, У основној школи у Старом Грацком има два очи у очи, како могу да заборавим брата од шеснаест година, ђака у другом и два у седмом разреду. Биће неоца и два стрица... Како могу...Александра је имала само два и по колико предшколаца, али првака ове године месеца када су јој убили оца. Моја мајка остала је без домаћина нема. Средњошколаца је око петнаест, али они и без детета... Сви су измасакрирани....ставите себе у наш поло- путују у друга села у средње школе. Студенти су у Косовској Митровици. Када би бар имали жај и знаћете како нам је... Међутим, генерал је рекао шта је хтео и одмах отишао... извесност запослења... Какав мрак над једним косовским селом... Они нису трпели доказе. Били су ту да обаве задатак. Онај јеАли има једна искра младости и живота. дан црнац, из Јужне Африке, који је осетио истину и правду и који се трудио да је докаже одмах је добио прекоманду за Ав- Већ неколико година млади организују мемоганистан...“, прича даље Славица, „Све до 2004. звали су ме и са- ријални турнир у малом фудбалу „Четрнаест тима испитивали, као да сам ја злочинац. А зна се ко су убице. жетелаца“. Поподне ће засветлети надом. Ове Живојин Ракочевић објавио је прошле године у „Политици“ на године пријављено је двадесет екипа. Једна данашњи дан тајна доку- група младића из Београда долази редовно. Домаћини су им породице из Грацког. Већ су се сродили. Најважније је дружење.

РАДМИЛА Тодић- Вулићевић

„Т

sje]awe

Тај дан, пре петнаест година, био је исти као и данас...

svetigora / 2014 / септембар

јерођакон СИЛУАН Поповић

pomen

Архимандрит Георгије Капсанис На дан Свете Тројице, 8. јуна 2014, народ Божији је са великим болом примио вијест да је уснуо у Господу архимандрит Георгије Капсанис, који је 40 година био игуман свештеног манастира Григоријата на Светој Гори. Хиљаде духовних чада у Грчкој, али и у цијелој Православној Цркви његово име су идентификовали са манастиром Григоријатом а његов глас, православно-светоотачки, заступао је Свету Гору. Његов карактер се одликовао великом јеванђелском љубављу, једног доброг духовника и оца, а његова ријеч је била пуна благодати. Велико је његово дјело, које је од младости принео нашој Цркви – као писац , као учитељ, као критичар, као мисионар и уопште као светоотачки православни теолог. На теолошким скуповима и синедрионима, на којима је учествовао због своје академске узвишености , био је савршени педагог и тумач узвишених теолошких учења. Због своје речитости и благог карактера увек је био радо слушан. Изразито је волео да говори о јединству Православне Цркве и евхаристијској заједници у богочовечанском Телу Христовом, то јест Цркви. Заслужан је утврђивање и обнову православног монаштва. Такође је волео да говори о Духу Светом и стално је цитирао речи Св. Василија Великог да је Дух Свети архитекта Цркве, да Духом Светим у Цркву долази сваки благодатни дар, да Дух Свети освећује свакога човека који активно живи у Цркви Православној. Његову велику љубав ка Цркви Православној и према празнику рођења Цркве, дану Свете Тројице, Господ је наградио: призвао га је к себи баш на тај дан. Оставивши катедру на факултету, и тражећи оно што је узвишено у Богу, са својим омањим братством је дошао и настанио се у Свету Гору да би одатле помоћу Пресвете Богородице наставио да се труди у свом делу али и у обнови киновијског монашког живота. Сви знамо колико је волео молитву и колико се усрдно трудио да се моли молитвом „Господе Исусе Христе, Сине Божији,

помилуј ме грешног“. Често је понављао да ова молитва треба да буде свима непрестано у срцу и да се непрекидно изговара. Његова реч и поука је била сажета и увек христоцентрична. Увек нас је усмеравао ка Христу и Цркви Божијој. Поучавао је да сви монаси треба да буду потпуно и безрезервно отворени према свом духовнику, и да ништа не задржавају за себе. Његово дугогодишње искуство га је учинило једним од најпознатијих стараца на Светој Гори и у Цркви уопште. Остаје још једно његово велико дело: жртва за сваког човека којем је потребна помоћ. Био је „свакоме све“, свима је хтео да помогне. Не можемо а да не поменемо његово мисионарско дело у Африци. Наиме, у држави Конго, његовим благословом, већ више од двадесет године постоји мисионарски центар у којем се труде монаси из манастира Григоријата на просвећивању афричке браће. Био је духовник више стотина монахиња у Солуну и Атини, а његове монашке врлине су добро познате свим његовим духовним чадима. Љубав према Христу и Православној Цркви био је његов живот. Слобода у Христу, о којој је стално говорио, била је знак да је заиста био слободан од везаности за овај свет и за страсти овога света. Имао је посебну љубав према српском народу и стално је говорио како је српски народ народ који је пуно страдао и коме треба бити увек на помоћи и стално му указивати љубав. Наглашавао је да су грчки и српски народ братски народи. Имао је такође велико поштовање према новим српским светитељима: Светом владики Николају и Светом оцу Јустину. Отац Георгије је такође веома ценио духовна чада оца јустина: епископе Српске Цркве. Могло се чути од њега да су они обновитељи монаштва како у Српској тако и у Грчкој Цркви, тј. да је свети отац јустин помогао монаштву Грчкој и у Србији, а и шире. Скоро у сваком свом говору наводио је цитате из њихових дела. Наравно, и наш ктитор Свети Григорије Горњачки исто представља јаку везу са Србијом и Српском Црквом. Зато је сваки Србин увек добродошао у наш манастир Григоријат. Оца Георгија је Господ удостојио да види и свог наследника, новог игумана манастира Григоријата, архимандрита Христифора, који је био његово духовно чадо 33 и године. Сахрањен је на други дан Педесетнице, испраћен од мноштва поклоника и мноштва монаха, који су се због тога на тај дан сабрали у Григоријату. Два епископа Грчке Православне Цркве и дванаест светогорских игумана је било једнодушно у утиску да је на сахрани заиста било осетно присуство благодати облагодаћеног човека. Отац Георгије ће кроз своја дела и кроз свој благодатни рад у Цркви остати увек млад и христолик за Православну Цркву, за Свету Гору, за свој манастир, у коме је примио схиму и оставио свој дах, остаће млад и христолик и у душама нашим. Просимо његове молитве и желимо му рајско насеље у Христу Спаситељу нашем. Четрдесетодневни помен оцу Георгију је био 16. јула 2014.

Приредио: Славко Живковић

медији не дају праве податке о преступима против Украјинске Православне Цркве и кршењима грађанских права и слобода Московске Патријаршије у Украјини“.

МИЛИОНСКЕ ЖРТВЕ ВЈЕРСКИХ СУКОБА У 2013. У Сирији, као резултат трогодишње кризе, практично није остало хришћана. У извјештају Стејт департмента каже се да је до почетка рата у граду Хомс живјело 160 хиљада хришћана, а да сада њихов број износи свега хиљаду. Расте вјерско насиље у Централноафричкој Републици, гдје се одвијају сукоби између хришћана и муслимана. У децембру 2013. у сукобима је страдало више од 700 људи који су погинули у граду Банги. Осим тога, више милиона је било принуђено да напусти своје домове. У читавом свијету људи постају жртве дискриминације, насиља и агресије, само зато што они исповиједају неку вјеру, каже се у извјештају. Најчешћи случајеви вјерских прогона забиљежени су у Пакистану, Египту, Саудијској Арабији, Ирану, Кини и Бангладешу.

ЗЛОЧИНИ ПРОТИВ ЧОВЈЕЧНОСТИ − НАЈТЕЖА ОПТУЖБА КОЈА СЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ Извјестилац Савјета Европе о трговини органима на Косову Дик Марти изјавио је да је „злочин против човјечности најтежа оптужба која се могла изрећи“, нагласивши да је управо тужилац Еулекса Клинт Вилијамсон у свом извјештају рекао за злодјела која је паравојна ОВК починила над Србима и другима на Косову. „Одајем признање Клинту Вилијамсу и мислим да је његов извјештај врло незгодан за администрацију САД и за владе европских држава. Не треба заборавити да када је НАТО напао Србију, бомбардујући Србију и Косово, то је учињено против међународног права јер није било дозволе Савјета безбједности УН“, рекао је Марти . И тада су Американци рекли – нећемо интервенисати копнено и треба нам савезник и ослонили су се на Тачија, иако је америчка полиција у то вријеме добро знала да је Тачи личност везана за организовани криминал. А Олбрајтова, која је тада била на челу америчког Стејт департмента само је казала – Прошлост је прошлост, а ми морамо гледати у будућност.

Било је на стотине убистава, људи су мучени, затварани, убијани. И то је оно што се не смије прећутати и што ја наводим у извјештају. Вилијамс наводи и став у мом изјвештају гдје кажем да постоје докази за трговину органима“. Према Мартијевим ријечима, да Савјет Европе није по сваку цијену тражио извјештај који је он поднио „никада не би био створен специјални тим господина Вилијамсона“. „Лоша вијест је што Вилијамс одлази“, наглашава Марти, „Питање је зашто. Можда му је било доста дипломатских притисака? Зашто још нема наследника господина Вилијамса и зашто још нема суда? Да ли поново гледамо како су не баш најчаснији дипломатски интереси важнији од интереса правде?“

септембар / 2014 / svetigora

СТРАДАЊЕ ЦРКВЕ У УКРАЈИНИ Стручњаци Руског института за стратешко истраживање саопштили су да је, од почетка 2014, у Украјини било готово шездесет напада на храмове и свештенство Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. Они су забиљежили 36 напада и покушаја одузимања цркава у Кијевској, Тернопољској, Кировоградској, Сумској, Черновицкој, Житомирској, Волинској, Виницкој, Хмељницкој, Доњецкој, Луганској, Харковској, Ровенској и Херсонској области. Поред тога, Руски институт за стратешко истраживање наводи податке о пријетњама убиством и нападима на свештенство и активисте Украјинске Православне Цркве у Одеској, Сумској, Доњецкој, Луганској, Кијевској и Запорошкој области. По ријечима стручњака, сабрани подаци представљају „само врх леденог бријега“ и не дају стварну слику о броју напада на храмове и свештенство, будући да „украјински

ИСЛАМИСТИ ТРАЖЕ ДАНАК ОД ХРИШЋАНА У МОСУЛУ Исламски екстремисти који су заузели дјелове сјеверног и западног Ирака, објавили су слике десетина богомоља које су уништили у области Нинива. На фотографијама се виде булдожери који руше светиње Сунита и Суфија, као и шест шитских џамија уништених експлозивом. Становници Мосула, главног града Ниниве, кажу да су екстремисти заузели и двије цркве које припадају Халдејској и Сиријској цркви. Крстови на црквама су замијењени црним заставама Исламске државе Ирака и Сирије (ISIS), групе која је недавно објавила установљење исламског калифата. Ирачка хришћанска заједница се свела на дјелић онога што је некада била – раније је бројала више од милион људи, а сада их има нешто више од 400 000, расутих широм земље. Готово сви хришћани су напустили Мосул, када је он, 10. јуна, пао у руке ISIS-а. Чланови ISIS-а су бомбардовали јерменску цркву и опљачкали цркву Светог Духа. Два дана након напада на Мосул, ISIS су наметнули шеријатски закон и отпочели са сакупљањем пореза од хришћана. Чланови ISIS-а су 21. јуна силовали мајку и ћерку које нису могле да плате порез и убили четири жене зато што нису носиле вео преко лица. У овом граду обиљежене су хришћанске куће, вода за пиће и струја у селима у околини града су ограничени. Хришћани су суочени с геноцидом. Хришћани у овом ирачком граду стављени су пред одлуку, или да напусте куће, пређу у ислам или да плаћају данак, рекао је викарни епископ Халдејске патријаршије у Багдаду. Поред тога, ова терористичка група захтијева од надлежних у јавном сектору да оном малом броју преосталих хришћана у граду не достављају намернице и гас. Њихове куће су обиљежене првим арапским словом за реч „хришћанин“. Па и халдејску епископску резиденцију преузели су припадници ове групу и високо подигли своју заставу.

IZ SVIJETA

IZ pomjesnih crkava

svetigora / 2014 / септембар

НА ГРОБУ СВЕТОГ ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА 12. јула, на двадесету годишњицу упокојења старца Пајсија Светогорца, око 120 000 људи је посјетило његов гроб. Хиљаде поклоника је сатима стајало у дугим редовима, чекајући да се поклоне његовом гробу и положе цвијеће. Дан уочи годишњице, у манастиру Светог Јована Богослова и Светог Арсенија Кападокијског надомак Солуна, у коме је сахрањен подвижник, служено је бденије, а наредног дана Света литургија. Десетине хиљада људи није могло да уђе у цркву, већ се молило у манастирској порти.

Приредио: Славко Живковић

остане способна да испуњава тај за- шћанског живља. вјет великог светитеља Руске земље“. Митрополит МакСвечаностима је присуствовао и сим је родом из Пaтре предсједник Русије Владимир Путин. на Пелопонезу. Завршио је Православни ХРИШЋАНИ БЛИСКОГ ИСТОКА богословски факултет у ОСТАЋЕ ВЈЕРНИ СВОМ Београду и био је један од најНАСЛЕЂУ бољих ученика митрополита АмАнтиохијска Патријаршија је по- филохија. Један је од пет студената звала хришћане да остану на својим из те изузетно успјешне генерације студената београдског Богословског огњиштима. Обраћамо се свима: једино мје- факултета који је примио епископско сто за хришћане и муслимане ове достојанство (поред Епископа западобласти су њихове отаџбине у који- ноамеричког Максима, Епископа Јема су вјековима живјели заједно, гра- русалимске патријаршије Макарија, дећи јединствену цивилизацију која Епископа захумско-херцеговачког је обогатила и западно наслеђе. Ми, Григорија и изабраног Епископа јехришћани ове земље, нећемо при- гарског Јеронима). хватити да нам се обраћају кроз ло700 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ИГУМАНА ЗЕМЉЕ РУСКЕ гику мањина која нам је наметнута Преко 100 хиљада вјерника оку- из иностранства, и поново истичепило се на главном богослужењу мо да смо посвећени поруци Јеванповодом 700-годишњице рођења ђеља, коју су нам прије 2000 година преподобног Сергија Радоњешког у пренијели наши преци. Наши праоци подмосковској Тројице-Сергијевој носили су и пренијели нам ову порулаври, коју је он основао. Литургију ку подносећи бројне тешкоће. А ми на саборном тргу предводио је Па- ћемо чувати то сјеме које смо притријарх московски и цијеле Русије мили овдје на Истоку, његовати га и Кирил. У богослужењу је учествова- бити му вјерни. ло око 200 архијереја, као и стотине свештеника Московске ПатријаршиНОВЧАНА ПОМОЋ РУСКЕ Литургију, на којој је извршен чин је. Литургија је служена на различиЦРКВЕ СРПСКОЈ ЦРКВИ „У одговору на мој апел свим вјер- хиротоније митрополита Максима, тим језицима. У подне је главно звоно лавре ним чедима наше Цркве, покренуто служили су, 27. јула 2014. године у Цаозначило почетак сверуске звоња- је сакупљање прилога за помоћ по- риграду, једанаест епископа, на челу ве црквених звона − од Камчатке на страдалима у Србији. Прикупљена са Васељенским патријархом Варистоку до Калињинграда на западу. средства у износу од преко 27 мили- толомејом. Митрополита Максима Управо је преподобни Сергије бит- она рубаља (око 580 000 евра) већ су привели су митрополит Амфилохино допринео уједињењу руских кне- уплаћена на специјалан рачун Срп- је, који на овој служби био удостојен жевина у једну државу и инспири- ске Православне Цркве“, каже се у почасног, првог мјеста до Васељенсао руске војнике на ослобођење од поруци Патријарха московског и све ског патријарха, и Митрополит перРусије Кирила, упућеној Патријарху гамски Цариградске Патријаршије страног јарма. Јован Зизјулас. У својој бесједи патријарх Кирил српском Иринеју. Предстојатељ Руске Цркве је саје казао: „Постаје јасно да је Света Рус НОВИ ПОГЛАВАР УКРАЈИНСКЕ неумирући духовно-морални иде- општио и да су од 19. до 21. маја, када ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ал нашег народа и израз тог идеала, су поплаве достигле свој врхунац, сиНа засиједању Светог архијерејчија доминанта је светост. Они који нодално Одјељење за добротворни ског Сабора Украјинске Православне су достизали светост, који су реали- рад и Подворје Московске ПатријарЦркве Московске Патријаршије, који зовали тај национални идеал, поста- шије у Београду доставили први дио је засиједао у Кијевско-печерској лајали су хероји духа, подвижници, све- средстава за хигијену и одјеће у Шаври 13. августа 2014. године, изабран тионици, а један од тих примјера је бац, Свилајнац и Лајковац. је нови поглавар ове Цркве, досадапреподобни Сергије... Дај Боже да Рушњи местобљуститељ Кијевске мисију данас схвате они, који је још увек ХИРОТОНИЈА МИТРОПОЛИТА трополитске катедре, Митрополит не схватају. Дај Боже да сви схвате да СИЛИВРИЈСКОГ МАКСИМА из Русије не долазе ни војне, ни ниСвештени Синод Васељенске Па- черновички и буковински Онуфрије. У раду Сабора узело је учешће какве друге опасности по људе. Љу- тријаршије 15. јула је изабрао арxибављу и јединством ћемо се спасити ђакона Максима за Митрополита 82 архијереја ове Цркве. Било је два – позив је који упућујемо цијелом ру- силивријског. Митрополија силивриј- круга гласања, а за новог Митропоском народу, и не само руском већ ска је историјска митрополија Васе- лита гласало је 48 архијереја. Његово Блаженство Онуфрије свијету уопште и цијелом роду човје- љенске Патријаршије која је угашена (Березовски) рођен је у свештениччијем. И дај Боже да наша Отаџбина 1922. године, због исељавања хри-

Приредио: Славко Живковић

кој породици 5. новембра 1944. г. у селу Коритном, Вашковског рејона Черновицке области Украјине. Године 1970. је примљен у братство Тројице-Сергијеве лавре, 18. марта 1971. г. замонашен, 20. јуна рукоположен у јерођакона, а 29. маја 1972. г. у чин јеромонаха, а 15. децембра 1986. рукопроизведен је у чин архимандрита. Године 1988. је завршио Московску духовну академију са звањем доктора богословских наука. 20. јула 1988. именован је за намјесника Успенско-почајевске лавре. 9. децембра 1990. г. у Владимирској саборној цркви у Кијеву хиротонисан је у чин Епископа черновичког и буковинског.

скоп Антоније, изразивши на првом мјесту благодарност Свјатејшем Патријарху Кирилу, по чијем благослову је митрополит Иларион началствовао Светом литургијом. Епископ Антоније је поздравио и друге учеснике овог торжественог славља. Обраћајући се епископу Антонију, митрополит Иларион је напоменуо да „Свјатејши Патријарх Кирил намјерава посјетити Српску Православну Цркву узвратном посјетом након што је Свјатејши Патријарх Иринеј посјетио Руску Православну Цркву. Радујемо се док предосјећамо тај догађај. Заједно с Вама припремићемо ту посјету, како бисмо, слично Јовану Претечи који је поравнао стазе Господа нашега (Мат 3,3), послужили нашим Поглаварима при том њиховом сусрету.“ СЛАВА ПАРОХИЈЕ У САО ПАОЛУ И КАМПИНАСУ У БРАЗИЛУ На дан Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2014. године, мисионарска парохија у Сао Паолу и Кампинасу у Бразилу по други пут је прославила своју парохијску славу. Свету литургију је служио парохијски свештеник Марко Обрадовић. Литургијско сабрање су својим појањем увеличале сестре Ребека и Марија, монахиње Српске Православне Цркве, Епархије буеносајреске-јужноцентралноамеричке. Њих двије ускоро одлазе на послушање у Аргентину, по благослову надлежног архијереја митрополита Амфилохија, гдје ће ако Бог да организовати женски манастир у Маћагају у Аргентини, и то ће бити први православни женски манастир у Јужној Америци. Литургији присуствовали монах из Грчке Цркве о. Владимир и вјерни народ, православни Бразилци из Сао Паола и Кампинаса. Литургија је служена у стану свештеника Марка. После Литургије пререзан је славски колач, а домаћини су за све приредили и трпезу љубави.

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН СЛУЖИО У ПОДВОРЈУ СРПСКЕ ЦРКВЕ У МОСКВИ На Петровдан је Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења Московске Патријаршије за спољне црквене послове, богослужио у Подворју СПЦ у Москви, чија црква је посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Саслуживали су му: представник Патријарха aнтиохијског при московском патријарху Митрополит филипопољски Нифон, представник Патријарха српског при патријарху руском Епископ моравички Антоније, представник Патријарха бугарског при московском патријарху архимандрит Теоктист, представник Православне Цркве Чешких земаља и Словачке при московском патријарху архимандрит Серафим, замјеник предсједника Одјељења за спољне црквене послове протојереј Николај Балашов, секретар у овом Одјељењу задужен за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук, као и клиАРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ рици при овом храму. ЈОВАН ЈОШ ТРИ ГОДИНЕ У ЗАТВОРУ Овом празничном богослужењу присуствовао је изванредни и опуДомаћа средства информисања номоћени амбасадор Србије у Руској су 17. јула 2014. године објавила вијест Федерацији Славенко Терзић. да је Апелациони суд у Скопљу потврПоздравним словом предсједни- дио пресуду Основног суда Скопље ку Одјељења за спољне односе Мо- l, којом је Архиепископ охридски и сковске Патријаршије обратио се епи- Митрополит скопски Јован осуђен на

септембар / 2014 / svetigora

22. јануара 1992. одбио је да потпише обраћање неких архијереја из Архијерејског Сабора УПЦ патријарху Алексију II ради давања аутокефалности Цркви у Украјини, након чега га је митрополит Филарет (Денисенко, касније анатемисан) пребацио на Иваново-франковску епархију. 7. априла 1992. је враћен на Черновичку столицу. 28. јула 1994. г. произведен је у чин архиепископа и именован за сталног члана Светог Синода УПЦ, а 22. новембра 2000. г. унапријеђен је у чин митрополита. Патријарх московски и све Русије Кирил честитао је Блажењејшем Митрополиту Онуфрију на избору, потврдивши одлуку Сабора архијереја УПЦ и подарио је митрополиту Онуфрију свој патријарашки благослов да може ступити у службу поглавара УПЦ, саопштава прес-служба Патријарха московског и све Русије.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПРИМИО НАДБИСКУПА ДОМИНИКА МАМБЕРТИЈА У присуству више архијереја СПЦ Патријарх српски г. Иринеј примио је 30. јуна 2014, у Патријаршији српској у Београду, надбискупа Доминика Мамбертија, секретара Свете Столице за односе с државама, односно министра спољних послова државе Ватикана. У надбискуповој делегацији били су и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, надбискуп и митрополит београдски Станислав Хочевар и зрењанински бискуп Ладислав Немет. Званичном пријему су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као и Епископи: бачки др Иринеј, шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом, рашко-призренски Теодосије и новоизабрани аустријско-швајцарски Андреј.

iz ota~astvene crkve

iz ota~astvene crkve три године затворске казне. Oстали Епископи, свештеници, монаси и вјерници Православне Охридске Архиепископије осуђени су на двије године затворске казне, условно, уколико у року од пет година не понове оно за шта их суд оптужује. Суд је истовремено конфисковао посјед припадника Православне Охридске Архиепископије, за који је и донио одлуку да га преда расколничкој Македонској Православној Цркви. Пресуду Апелационог суда, до овог момента, није добио ни Архиепископ охридски Јован, који се већ двије године и осам месјеци налази у затвору „Идризово“, нити је пак добио било ко од осуђених лица Православне Охридске Архиепископије. Потврђивањем ове пресуде од стране Апелационог суда, као што су медији саопштили, трогодишња затворска казна Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована постаје правоснажна пресуда.

су представљали Преосвећена господа Епископи банатски г. Никанор и моравички г. Антоније, протојереј– ставрофор Борислав Петровић и протођакон Игор Станковић. Његова Светост Патријарх Кирил топло је поздравио све представнике аутокефалних Цркава захваливши се поглаварима помјесних Цркава који су послали високе делегације на ову свечаност. За успомену на посјету и учешћу у празновању јубилеја Патријарх је свим архијерејима уручио панагију и крст, свештеницима крст, а ђаконима и мирјанима икону Преподобног Сергија Радоњешког. Епископ банатски Никанор, у име делегације Српске Цркве, поклонио је патријарху Кирилу икону Богородице Млекопитатељнице и пренио поздраве и честитке Патријарха српског г. Иринеја и пуноће Српске Цркве.

svetigora / 2014 / септембар

У СТУДЕНИЦИ САХРАЊЕН АРХИМАНДРИТ САВА ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ У суботу, 9. августа 2014, у СтудениКОД ПАТРИЈАРХА МОСКОВСКОГ ци се сабрао велики број монаха, свеПатријарх московски и све Русије штеника и поклоника, поштоваоца у г. Кирил примио је делегацију СПЦ у Господу уснулог архимандрита Саве својој резиденцији у Москви. (Милошевића). У Патријаршијској резиденцији у По благослову Владике жичког Светоданиловском манастиру, 18. јула Јустина, Свету заупокојену литурги2014, уочи празновања 700-годишњи- ју служио је Преосвећени Теодосије, це од рођења Преподобног Сергија Владика рашко-призренски уз саслуРадоњешког, Његова Светост Патри- жење десет свештеномонаха и свејарх Кирил примио је представнике штеника, као и ђакона. помјесних Православних Цркава. На Архимандрит Сава је рођен 1937. јубиларном торжеству Српску Цркву године. Пошто је напустио гимназију

58 Високе делегације помјесних Православних Цркава на пријему код Патријарха руског

1954. године, тадашњи Милош је отишао за познатим духовником оцем Јулијаном у манастир Рачу. Потом је завршио богословију, а 1959. године иде у Призрен. По преласку рачанског братства у Студеницу 1960. године, и он се враћа у Студеницу, гдје се монаши и постаје монах Сава. Завршава богословију, а 1984. године завршава и знамениту Московску духовну академију. По заупокојеној Литургији слово о оцу Сави Владике жичког Јустина над одром је прочитао игуман студенички архимандрит Тихон. У писму је Владика жички, присећајући се својих младих монашких дана у Црној Реци, рекао да је веома радо, као и остали монаси братије црноречке, долазио у Студеницу, гдје су били бројни велики духовници српски. Између осталог, како је рекао, у те знамените великане – „студеничке духовне горостасе,“ који су оставили трајан, велики траг у нашем духовном животу, свакако спада и новоупокојени отац Сава Студенички. Затим је владика Теодосије је над одром оца Саве одржао опроштајну беседу за памћење и незаборав. Затим су присутни из величанственог храма Немањиног кренули у три опхода око цркве. На крају предвођени владиком Теодосијем, преко хиљаду присутних, монаха, свештеника и вјерника, вјерујемо заједно са оцем Савом на небу, запојало је сложно тропар васкршњи. Нека је покој души и помен вјечни новоусопшем рабу Божјем архимандриту Сави.

Приредио: Рајо Војиновић

Hronika mitropolije

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ рици, гдје се сусрео са својим домаћином митрополитом СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У ОСТРОГУ Амфилохијем. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорскоАрхиепископ Пантелејмон потом је допутовао на Це-приморски Амфилохије служио је 6. јула са свештен- тиње, гдје га је дочекала братија Цетињског манастира, на челу са игуманом архимандритом Методијем (Остоством Свету службу у Доњем манастиру Острогу. У литургијској бесједи након читања Светог јеванђе- јићем) и секретаром Митрополије протојерејем–ставроља он је рекао да је Господ дошао у овај свијет не да га фором Обреном Јовановићем. хвале и да му се диве, него да на себе узме гријехе овога Архиепископ Пантелејмон је након поклоњења десници Светог Јована Крститеља, честици Часног Крста и свијета. моштима Светог Петра Цетињског обишао манастирску ризницу. Сјутрадан, 11. јула архиепископ Пантелејмон је посјетио манастир Острог гдје се поклонио Светом Василију Острошком Чудотворцу.

„Дошао је као хљеб са небеса да сваки који једе од Њега не умре него да буде вјечно жив. Он је Дародавац живота, али у исто вријеме и Онај који живот, када он скрене са правога пута, исправља, исцјељује, зацјељује, било да се ради о тјелесним или о душевним немоћима“, рекао је Митрополит. На крају богослужења митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао славски колач поводом празника Свете мученице Агрипине, небеске покровитељке монахиње Агрипине.

АРХИЕПИСКОП КРАСНОЈАРСКИ ПАНТЕЛЕЈМОН ПОСЈЕТИО МИТРОПОЛИЈУ Архиепископ краснојарски РПЦ г. Пантелејмон је 10. јула допутовао у посјету Митрополији црногорско-приморској. Он је прво посјетио Саборни храм Христовог Васкрсења у Подго-

У порти цркве претходне вечери, након вечерње службе, приређена је и традиционална духовна академија, овога пута посвећена 100-годишњици од почетка Првог свјетског рата и Принциповог са-

септембар / 2014 / svetigora

СЛАВА ОСТРОШКОГ СКИТА У ЈОВАН ДОЛУ Светом архијерејском литургијом, коју је са свештенством служио митрополит Амфилохије, празничном литијом и благосиљањем славског колача, у острошком скиту у Јован долу код Никшића 7. јула је прослављена храмовска слава – празник Рођења Светог Јована Крститеља. Након Светог Причешћа храм је три пута опходила литија са читањем Јеванђеља, а онда је благосиљан славски колач. Потом је митрополит Амфилохије са свештенством служио на манастирском гробљу помен блаженог спомена острошком игуману архимандриту Лазару (Аџићу) и свима који почивају на том гробљу. На крају је приређено послужење за све присутне, а потом и славска трпеза.

СЛАВА ЦРКВЕ У БИЈЕЛОЈ Поводом празника Полагање Ризе Пресвете Богородице, славе цркве у Бијелој код Херцег Новог, митрополит Амфилохије служио је 15. јула са свештенством у овој цркви Свету литургију. У току Свете службе Владика је у Свету тајну брака увео младенце Николу Радовића и Биљану Бранчић. Након Светог причешћа храм је опходила празнична литија, а онда је Владика са свештенством освештао мјесто гдје ће ускоро бити подигнута спомен-чесма учесницима Првог свјетског рата из Бијеле. Затим је погинулим Бијељанима у том рату служио помен. На крају богослужења благосиљан је славски колач, а онда је приређена славска трпеза.

Hronika mitropolije рајевског пуцња, под насловом „Одјекнуло је и у Бијелој“. Учеснике академије је благословио митрополит Амфилохије, а у њој су учествовали рецитатори, гуслари и црквени хорови из Боке и Краснојарска. САБОР У МАНАСТИРУ СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ НА РУМИЈИ Поводом 700 година од рођења Светог Сергеја Радоњешког, на дан када Православна Црква прославља мученичку кончину руске царске породице Романових, 17. јула, митрополит Амфилохије одслужио је Литургију у манастиру Светог Сергеја Радоњешког у Великим Микулићима, на обронцима Румије. Митрополиту су саслуживали барски свештеници, и свештеници из Русије, Румуније, Украјине. Истог дана прослављена је и слава манастира, празник Светог Сергеја Радоњешког, који пада у наредни дан, 18. јула. Током Литургије, Митрополит је у игумански чин произвео монахињу Теодору, настојатељицу манастира Светог Сергеја Радоњешког, подаривши јој притом крст Свете мученице Јелисавете Фјодоровне, старије сестре царице Александре Романове.

који у хришћанству символично представљају Духа Светога, призивајући Божији благослов на овај манастир којем је предсказао велику будућност. Кумови овогодишње славе манастира Светог Сергија Радоњешког били су његов ктитор Виталиј Кузњецов и Марија Ћеранић. Кумство за наредну годину преузела је Оксана Сљусаренко, доскорашња амбасадорка Украјине у Црној Гори. Након Литургије, кумови славе приредили су богату трпезу и изведен је пригодни програм. МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У БУНОВИЋИМА У храму Свете Петке у Буновићима код Мориња 24. јула је Свету архијерејску литургију служио митрополит Амфилохије са свештенством. Говорећи о животу Свете мученице Параскеве, Митрополит је навео да је ово сабрање само наставак вјековних сабора. „Идемо стопама наших претходника. Овдје су стигле прошле године наше сестре монахиње. Морам признати да све ово што се десило, што се ова светиња претворила у манастир, Божје је чудо, а она се не дешавају случајно. Молитве су допринијеле да се у ово скоро опустјело мјесто враћа живот“, казао је Владика, нагласивши и да се свугдје гдје су отворени манастири почео враћати живот. У име мјештана Буновића и Бакоча и у име Одбора за подизања конака, све званице на челу са митрополитом Амфилохијем, поздравио је Слободан Вуковић који је о изградњи конака, који се градио од 2005. до 2012. године, као о историји храма Свете Петке и о засеоцима Бакочи и Буновићи, написао и монографију.

svetigora / 2014 / септембар

СЛАВА МАНАСТИРА МОРАЧНИК

Ово румијско сабрање, које прераста у свеправославно, како је то примјетио митрополит Амфилохије, Патријарх московски и све Русије Кирил благословио је пославши му на поклоњење дио моштију Светог Сергеја Радоњешког, које је у манастир испод Румије донио професор Цетињске богословије Аполон Мишченко. Након што је благословио славски колач, митрополит Амфилохије је у дивну и дивљу природу околине манастира пустио јато голубова, Манастир Морачник на Скадарском језеру прославио је 25. јула, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, своју славу. Свету архијерејску литургију служили су Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и изабрани Епископ славонски Јован, уз саслужење свештенства. У току Свете службе митрополит Ам-

филохије вјенчао је Илију и Јовану Глоговце. новић, а музичком дијелу програма наступили су Даница Митрополит Амфилохије је потом обавио мало осве- Никић, Иван Рашовић и Асим Сарван. ћење обновљене цркве Преображења Господњег, која се Сабору су присуствовали и ветерани из 63. падобрантакође налази на овом острвцету на Скадарском језеру. ске бригаде из Ниша. Након академије приређена је и славска трпеза. САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ ДАЈБАБЕ Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и свечаном академијом Братство правоМитрополит Амфилохије је на празник Сабора Светог славне омладине Црне Горе прославило је 26. јула на Ми- архангела Гаврила, у суботу 26. јула, служио са свештенхољској превлаци свој 21. Сабор. ством Литургију у манастиру Успенија Пресвете БогороСлужио је изабрани Епископ славонски Јован са све- дице на Дајбабској гори код Подгорице. штенством, а Сабору је присуствовао конзул Србије, ЗоУ литургијској проповиједи Владика је казао да међу ран Дојчиновић као и бројни чланови братстава из Црне свим небеским силама у историји спасења рода људскога Горе, Србије и Републике Српске. посебно мјесто припада Светом архангелу Гаврилу: „Ако читамо Свето Писмо Старога и Новога Завјета, видјећемо да од свих вјесника воље Божје, и у Старом Завјету, посебно мјесто заузима Свети архангел Гаврило, који се јавља и судијама и пророцима, и благовијести велике тајне, прије доласка Христовога“. „Он се јавио Пресветој Дјеви у Назарету и благовијестио велику и свету истину да ће родити сина и да ће му надјенути име Исус, што значи – спаситељ и искупитељ рода људскога“, рекао је митрополит Амфилохије.

септембар / 2014 / svetigora

ИЛИНДАНСКИ САБОР НА СИЊАЈЕВИНИ Код цркве Светог Василија Острошког, познате у народу под именом Ружица, на Сињајевини, и ове године је Епископ Јован, преносећи благослове Патријарха на празник Светог пророка Илије одржан традиционалсрпског Иринеја и Митрополита црногорско-приморског ни црквено-народни сабор. Свету архијерејску литургију служио је митрополит Амфилохија, нагласио је у свом обраћању духовне везе Амфилохије са свештенством, уз молитвено учешће вјеризмеђу мученика у Јасеновцу и мученика Превлачких. ног народа. Званице и учеснике академије поздравио је предсједУ литургијској проповиједи Владика је рекао да је ник Братства православне омладине, јереј Мијајло Бацсами Бог преко Светог пророка Илије показао да је он јековић, истичући да је ово удружење чије је сједиште на дини истински пророк и да је онда пророк Илија заповиМихољској Превлаци за 21. годину реализовало бројне једио да се свих 400 лажних пророка побију. хуманитарне активности, међу којима и санирање по„То је био страшан, али и једини пут да се народ очисти сљедица поплава у Србији и Републици Српској. Владика Јован је са учесницима Сабора подијелио од зла“, казао је владика Амфилохије, рекавши да се слипричу о једном од чланова Младе Босне, атентатора на чан догађај десио и у нашој историји, у вријеме митропоФранца Фердинанда, преносећи сјећања из дјетињства лита Данила Петровића, тзв. истрага потурица. које је провео у Босанској Градишки. „Као мали брали смо трешње око неке старе куће у коју је са времена на вријеме долазио неки старији човјек. Један од нас, неки мудрац ћопићевски, каже – ‘Знате шта, ми би се требали припазити. Чуо сам да је овај чича једном убио неког човјека’. Чича је био Васа Чубриловић, а тај човјек кога је убио био је Франц Фердинанд“, испричао је владика Јован поручујући „гдје је некад лило, капље још и капаће довијека“. „Ни српску душу више неће угушити“, рекао је Епископ славонски. На свечаној академији говорио је предсједник Мировног покрета „Не у рат, не у НАТО“, Гојко Раичевић. На скупу говорили и Немања Девић, представник „Наше Србије“ и портала „Српски код“, предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић, а на тему „Српски до„Многи и данас приговарају како је то смио Владика бровољци из Боке у Првом свјетском рату“ бесједио је Данило. Јесте да је страшно побити људе, међутим, још члан Братства православне омладине из Грбља, Стефан је страшнија духовна смрт коју сију око себе ти лажни Спасојевић. људи са лажном вјером. Зато је, благодарећи тој жртви, Стихове Матије Бећковића и дјелове есеја о Младој Босни Ива Андрића, казивао је глумац Небојша Милова- Владика Данило спасио Црну Гору“, рекао је Митрополит,

Hronika mitropolije додавши да данас у Црној Гори не би било православног ува да се то није догодило, и да се у таквим пролазним временима догађају и такве прелазне болести. „Најопасније су духовне болести. Прије десет година израз те духовне болести овдје се догодио. Није случајно што је баш овдје, јер је ово изузетно мјесто, у сваком погледу. Али, ево видите, то је било први и последњи пут“, закључио је митрополит Амфилохије. Након Светог причешћа Митрополит је предводио празничну литију око храма, а онда је благосиљан славски колач. Кумови овогодишње славе, бјелопавлићко братство Калезића предало је кумство за наредну годину Рајку Жунићу, у име братства Жунића. Одслужен је и помен свима упокојенима који почивају на гробљу око овога светог храма, међу којима је и бјелопавлићки војвода поп Ристо Бошковић. Потом је приређено такмичење у бацању камена с рамена, скоку увис и удаљ, и културно-умјетнички програм. Организована је и изложба пољопривредних производа у склопу пројекта „Сињајевина рурални развој“. Сабор на Сињајевини организовала је Митрополија црногорско-приморска у сарадњи са општинама Мојковац, Даниловград, Колашин, Жабљак и Шавник. Учеснике сабора поздравио је и предсједник Општине Мојковац Дејан Медојевић.

svetigora / 2014 / септембар

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО ЛИТУРГИЈУ У МАНАСТИРУ РУСТОВО Митрополит Амфилохије служио је 8. августа са свештенством Свету службу Божију у манастиру Рустово у Паштровићима. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да Бог обитава у ономе што је свето. „А најсветије на земљи јесте управо људско биће. Свако људско биће је светиња над светињама“, рекао је владика Амфилохије. Владика је казао да је зато људско биће подножје ногу Његових. „Али и сва Божја творевина је подножје ногу Господњих. Он је једини Свети, и оно чега се Он дотакао и оно у шта се уселио – и оно постаје освећено и просвећено“, објаснио је митрополит Амфилохије. Након Литургије манастирско сестринство је приредило трпезу хришћанске љубави.

СУСРЕТ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА И АПОСТОЛСКОГ НУНЦИЈА ЛУИЂИЈА ПЕЦУТА Митрополит Амфилохије примио је 8. августа у Митрополији на Цетињу апостолског нунција у Босни и Херцеговини и Црној Гори монсињора Луиђија Пецута. Митрополит Амфилохије и монсињор Пецуто разговарали су о положају Православне и Римокатоличке цркве у Црној Гори и о положају хришћана и њиховим међусобним односима у савременом свијету. Монсињор Пецуто се у Цетињском манастиру поклонио Светој десници Светог Јована Крститеља, честици Часног Крста и моштима Светог Петра Цетињског. Надбискупа Луиђија Пецута је на положај апостолског нунција у БиХ и Црној Гори крајем 2012. године именовао претходни поглавар Римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI. СЛАВА ЦРКВЕ У БАРАМА РАДОВИЋА Митрополит Амфилохије је 9. августа са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи, а поводом славе цркве у Барама. У току Свете службе Свету тајну крштења примили су слуге Божје Стефан и Рашко.

По завршетку Литургије храм је опходила празнична литија, а потом је благосиљан славски колач. Митрополит Амфилохије је рекао да је једно од чудотворстава Светог Пантелејмона и храм у Барама Радовића: „Подигнут је Светом Пантелејмону и заједно с њим Светом Клименту Охридском, не случајно, јер кад је дошао Свети Климент из Паноније у Охрид, прогнан од тамошњих лажних учитеља, задојених папском јересју тога времена, нашао је храм Светог Пантелејмона и у њему се подвизавао и служио Богу“. Потом је приређена богата славска трпеза, са културно-умјетничким програмом у којем су учествовали пјесници, гуслари, етно појци и хорови. Сабрању у Барама присуствовали су припадници братства Радовића и многобројни пријатељи из Црне Горе, Србије, Републике Српске и дијаспоре.

Прослава празника Преображења Господњег на Кључком Тавору на Бјеласици

РАЈО Војиновић

reporta`a

Мјесто гдје се преобразила ловћенска црква М

итрополит црногорско-приморски Амфилохије је служио 19. августа са свештенством Свету службу у цркви Преображења Господњег на Кључком Тавору на Бјеласици. Након Литургије храм је опходила празнична литија, а онда је Владика обавио преображенско освећење грожђа и освештао славски колач. У архипастирској бесједи он је казао је нови свједок Христовог преображења и велико народно сабрање код храма на Кључу у којем се преобразила ловћенска црква, а кроз њу у храму на Кључу су присутне и мошти Петра II Tајновидца Ловћенскога и боговидца, као и светог Петра Цетињскога великога. „То је сведочанство да оно што је божанско, оно је неуништиво, непролазно и вјечно, а све што је људско и на људским страстима и идеологијама грађено и саграђивано, оно данас јесте, сјутра није и више га бити неће“, казао је митрополит Амфилохије. „У ово наше вријеме, ове дукљанско-монтенегринске идеологије мисле да су вјечне и да је у њима идентитет и биће Црне Горе и народа овога. Оне то мисле као што су и претходни властодршци, моћници и владари са својим идеологијама покушавали да усреће свијет. Но брзо су прошле идеологије, њихова моћ и њихова слава. Њихове идеологије се распадале и пропадале и све оно што је грађено на тим идеологијама се претварало у ништа и у прах“, казао је Владика. Митрополит је казао да је управо ова модерна идеологија срушила ловћенски преображенски храм: „Срушила је светињу ловћенску, тај светионик васељене и тиме понизила свете мошти Светога Петра Цетињскога, и тиме згазила и потом утамничила у зиндан маузолеја мошти Светога Петра II Ловћенскога тајновидца. Та идеологија, дукљанско-монтенегринска, маузолејска, фараонска идеологија, она долази и пролази”. Након богослужења одржан је преображенски културно-умјетнички програм у којем су учествовали пјесници и народни гуслари. Потом је у манастиру Ћириловац приређена славска трпеза.

ПОЛИЦИЈА ЗАБРАНИЛА ПРЕОБРАЖЕНСКУ ЛИТУРГИЈУ НА ИВАНОВИМ КОРИТИМА (Саопштење за јавност Црквене општине цетињске)

Цетиње, 19. август 2014. г. Цетињска полиција је рано јутрос, на Ивановим Коритима, спријечила свештенике Митрополије црногорско-приморске да обаве редовно празнично богослужење у ловћенском храму који је посвећен Преображењу Господњем, празнику који се данас прославља у цијелом православљу. Под образложењем „чувања јавног реда и мира“, полиција је физички онемогућила улазак у храм цетињском свештенству, иако је храм власништво Цетињске Митрополије, и упркос томе што се на Преображење у црквици на Ивановим Коритима увјек служило са благословом Митрополита црногорско-приморског, и што се, иначе током цијеле године, мимо овог празника, у њој редовно обавља служба свештеника цетињске парохије и Цетињског манастира. Оправдање полиције за ово кршење правног поретка, већ четврту годину за редом је формулисано као „спрјечавање нарушавања јавног реда и мира“, а спроводи се тако што се у исту раван стављају законске власници, при том – канонски свештеници, на једној страни, и група грађана који отворено промовишу непоштовање закона, на другој страни. Ово објашњење полиције имало би свој смисао у изненадним и непредвиђеним ситуацијама које пријете да прерасту у сукобе, међутим како се оно понавља већ четврту годину за редом, у јасном и предвидљивом термину, сматрамо да је по сриједи урушавање правног система и кршење демократских норми од стране саме државе. Зашто је то тако, можда ће знати да одговоре релевантне међународне институције за заштиту људских и грађанских права, као и представници помјесних Православних Цркава (наши гости са освећења Храма у Подгорици од јесенас), када их о свему овоме будемо обавијестили у најскоријем времену.

ХОДОЧАСНИЧКА ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ДОО - БУДВА Брод „Свети Никон Јерусалимски“

Обилазак манастира Скадарског језера и слободна вожња језером (капацитет 45 мјеста) ИНФОРМАЦИЈЕ : 033 40 20 20, 40 20 21(факс) 069 041 469 odigitrija@t-com.me

Жиро рачуни Народних кухиња у Подгорици: 550 – 12288 – 79 на Цетињу: 550 – 13699 – 17

НОВА ИЗДАЊА SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

часопис парохије будванске „Света Тројица“, бр. 7.