ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.240

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ЛУЧИНДАН  НОВЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 240

Рад иконописачке радионице манастира Жупа никшићка

Х

новембар / 2014 / svetigora

Свети Петар Цетињски Чудотворац

ристос воскресе! „Ускликните Господу сва земљо, пјевајте имену Његовом, дадитe славу хвале Његове.“ Тако пјевамо ових светих дана прослављајући Христово Васкрсење. И заиста, сва земља и сво небо, све што постоји, видљиво и невидљиво, сви божански свјетови радују се и кликћу и веселе се овом светом догађају, догађају Христовог Васкрсења, у коме се сабирају сви догађаји и сва догађања од настанка свијета до данас, и до краја свијета и вијека. Све се сабира у Христовој личности, све почиње од Њега и све завршава Њиме. Сва догађања из историје рода људскога и историје спасења и божанског промишљања, од настанка првог човјека преко Светих Пророка до Христовог рођења и до Христовог крштења, Његовог преображења, распећа и Његове смрти – све је то припрема овог великог и страшног догађаја Христовог Васкрсења. Зато и пјева Пророк у своје вријеме да треба да кличе сва земља и Вишњему пјесму да поје и узноси хвалу Њему и имену Његовом. Ево и ми у овом нашем времену прослављамо Христа Васкрслога и Христа на небо вазнесенога. Прослављамо Његово Име свуда и на сваком мјесту, па га прослављамо и данас овдје, у овом светом храму посвећеном Светоме великомученику Георгију, једном од Његових дивних свједока, свједока Његовог Васкрсења. Прослављамо га овдје на овом светом мјесту, гдје је огњиште светородне лозе Петровића, лозе која је изњедрила дивне свједоке Христовог Васкрсења. Скупили смо се данас овдје – на средишњем мјесту Црне Горе, које је постало такво преко Петровића, њиховог дјела и њиховог свједочења – да свједочимо Васкрсење Христово онако како је то чинила светородна лоза Петровића од почетка – од митрополита црногорског Данила, војеводича српске земље, како се сам потписивао, па све до краља и господара Николе I Петровића. Сви су они били и остали велики и дивни свједоци живога Христа Бога Васкрслога. Митрополит Данило је био онај који

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

лозе Петровића

besjeda

Огњиште светородне

3

svetigora / 2014 / новембар

4

није само бранио образ и стварао Црну Гору него је прије свега био онај ста и Његово Васкрсење тако моћно и тако који је на православној вјери, на Христовом Имену, на сили Његовог Ва- снажно као што је то учинио Свети Петар скрсења градио оно што је градио. Зато су и хтјели у то вријеме – и то II Ловћенски Пророк, достојни насљедник не само Агарјани, него и из Млетачке републике – да убију митрополита свог претходника. Не само да је био велики Данила: управо зато што је био православни хришћанин, свједок јеруса- пјесник, мудрац и зналац, бранитељ душе лимске Христове вјере, Јерусалимске Христове Цркве. и бића свога народа, него је заиста својим Попут митрополита Данила је био и његов насљедник митрополит дјелом и својим животом, својим свједочеСава Петровић, који је држао часни и свети престо зетских и црногор- њем уписао себе, заједно са својим стриских и скендеријских митрополита. Онај митрополит Сава који је исто цем, у књигу вјечнога живота, међу изабракао и митрополит Данило прије свега и изнад свега бранио вјеру пра- нике Божије, међу Свете Божије угоднике и вославну у Црној Гори и на њој градио све оно што је градио и што је свједоке живога и истинитога Бога. саградио. Онај митрополит Сава који је у име свих епископа Пећке ПаУ свим својим дјелима, а нарочито у тријаршије писао писмо у Санкт Петербург Синоду Руске Цркве, када је „Горском вијенцу“ и „Лучи микрокозмa“ он Отоманско царство укинуло Пећку Патријаршију, тражећи да се обнови ништа друго не чини него наставља Свето Пећка Патријаршија и препоручујући да неко од тадашњих српских ар- Јеванђеље, јерусалимско Јеванђеље, свјехимандрита или неко од Руса дође и да васпостави Пећки свети трон. дочење Светих Апостола Христових кроз Исти је такав био и митрополит Василије, чији земни остаци почи- вјекове и исповједање Христа Бога од Дјевају у лаври Александра Невског у Санкт Петербургу. На његовом гро- ве рођенога. Зато он и прославља свети бу стоји да је митрополит црногорски и егзарх српскога Трона пећкога, Божић кроз уста игумана Стефана, мудрога, што је још једно од свједочанстава о светородној лози Петровића – о тјелесно слијепога али видовитога, оним вјери којој су припадали, о народу коме су служили и за који су живот ријечима: Нема дана без очнога вида нити свој жртвовали. Све оно на чему су темељили они своју историју и своје праве славе без Божића. Христово рођење дјело, све је то записано у „Историји Црне Горе“ владике Василија, јасно је оно што је обасјало његов ум и његово и гласно. срце и његову душу, па је зато на Слову БоТо што је чинио Данило, што су чинили Сава и Василије, то је наста- жијем, на Ономе који је рођен од Пресвете вио – заоравши још дубљу бразду – Свети Петар Цетињски Чудо- Дјеве, утемељио свеукупну божанску твотворац, велики печалник, мученик и страдалник, који је бранио вјеру ревину, на начин како су то чинили сви Свеправославну и свој народ православни и жртвовао се за њега, који је ти Божији људи, од времена Светог Јована постао сасуд Божије силе и Божије благодати и до данас то остао, што Богослова. Све што је радио Петар II Петросвједоче његове свете мошти у Цетињском манастиру. Свети Петар Це- вић Његош је на православној вјери утеметињски је дао први Закон Црној Гори – Стегу. Тај закон је почињао не љено. Отуда се и његова „Луча микрокозма“ у име неког бесловесног народа него у Име Оца и Сина и Духа Свето- завршава оном ријетко кад записаном химга – на том Имену Светом је утемељио свој Закон Свети Петар, и дао му ном, која је равна химнама Светог Јована је тридесет три члана. Тридесет и три члана зато што је Господ Христос Дамаскина и других великих појаца имена тридесет и три године боравио овдје на земљи тјелесно до свога рас- Христовога: пећа и свога васкрсења и свога вазнесења на небо. Све што је чинио О преблаги, тихи Учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника Твога бесмртнога! Срушена је црквица, оскрнављен гроб Његошев, рањен Ловћен, Од Твога су св’јетлога погледа расјечена утроба његова, утамничен Његош у зиндан маузолејУплашене мраке ишчезнуле, ски, фараонски… Ево га, ту је, а и ми смо овдје – да знамо и видиОд Твога су хода свештенога мо да он свједочи Христово Васкрсење, Христов погреб, распеће Богохулни срушени олтари; Његово, да као што је за живота био свједок Христовог ВаскрсеВаскрсењем смрт си поразио, ња, да је тако и у смрти свједок Његове Голготе. небо Твојом хвалом одјекује, земља слави свога Спаситеља! Свети Петар Цетињски било је у одбрану Имена Божијег. Зато није чудо Има ли дубљег и снажнијег свједочанда је он и записао оне ријечи – у имену Божијем је суд и правда. На Име- ства од тога свједочанства Христа и Његону Божијем је он темељио правду и ратовао за правду Божију, не само вог Васкрсења? Све то што је написао и што са Махмут-пашом Бушатлијом него са свим силама злим онога времена. је учинио, он је завршио оним последњим Извојевао је тај свети божански рат Свети Петар Цетињски и зато га је свједочанством – својим завјештањем које Господ и прославио, као што је прославио и његовог насљедника, си- почиње са овим ријечима: Твоје је Слово новца његовог – Светога Петра II Цетињског Пустињака и Ловћен- све из ничега створило, Твоме закону је све ског Пророка. покорно, и оним ријечима да он је читавог Ове године обиљежавамо 200-годишњицу његовог рођења. Зато је свог живота пјевао дивне и чудесне химне је добро да се на овом мјесту, у овом светом храму који је задужбина Богу дивноме чудесноме, Творцу неба и његовог оца и светородне лозе Петровића, подсјетимо на њега пово- земље и у исто вријеме оплакивао тужну дом ове годишњице. Јер, ако су и његови претходници били свједоци људску судбину и своју судбину као „сираХриста Васкрслога, још дубље, још снажније, још даровитије је Петар ка тужнога без иђе икога“ – племе моје сном II Петровић Његош посвједочио Христа Бога, вјечнога Сина Божијега, мртвијем спава, суза моја нема родитеља, Сина Човјечијега – „вјечно Слово Божије које све из ничега створило и нада мном је небо затворено, не прима ми чијем закону је све покорно“. Нико није на овом језику посвједочио Хри- плача ни молитве.

новембар 2014 / број 240

из садржаја: проф. др ЈОВО Радош

Борба као суштаство света у 7 Његошевом песништву I протојереј-ставрофор ОБРЕН Јовановић

Светитељске путање старе и нове… 19

Бесједа 3 Репортажа 22 Парче неба на земљи 24 Репортажа 36 Поводом празника 39 Актуелно 43

архиепископ волоколамски ИЛАРИОН Алфејев

„Никада се ничега не бојте“ II 28 МАРИЈАНА Борловјану

Пропадамо ако не растемо духовно! 30 свештеник ПЕТАР Перекрестов

Страдање у породичном животу 40 obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ЛУЧИНДАН  НОВЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 240

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ славонски мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах др Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и намјесник Цетињског манастира архимандрит Методије испред кивота Светог Петра Цетињског

··

·

·

·

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

·

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић. Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

svetigora / 2014 / новембар

О кукавно српство угашено, зла надживјех твоја свеколика а с најгорим хоћу да се борим – Витешки се борио владика Раде, овдје изњедрен, овдје рођен. На овом мјесту гдје је зрно његово никло он је и остао, као свједок свога страдања – ено га на Ловћену. Ловћенски гроб се сјединио са гробом Христовим, са гробом косовским, како га је он помињао, тамо гдје нам је заједничка гробница, јер не само што је страдао у току свога живота, него шест пута кости његове премећу његови потомци, Црногорци, заједно са другим силницима и моћницима. Шест пута му кости премећу, избацују и поново враћају и сад су поново кости његове утамничили у зиндан ловћенски, који је никао на мјесто оне црквице његовом руком пројектоване, за коју је заклео Црногорце да га у њој сахране – у тој црквици коју је посветио не само своме стрицу као рођаку тјелесном него ономе који га је духовно родио и који га је поставио на светионик Цркве своје и народа свога. Њему је посветио, коме би другоме, ту црквицу. Срушена је црквица, оскрнављен гроб Његошев, рањен Ловћен, расјечена утроба његова, утамничен Његош у зиндан маузолејски, фараонски… Ево га, ту је, а и ми смо овдје – да знамо и видимо да он свједочи Христово Васкрсење, Христов погреб, распеће Његово, да као што је за живота био свједок Христовог Васкрсења, да је тако и у смрти свједок Његове Голготе. Али даће Бог, поново ће васкрснути кости Владике Рада на Ловћену, поново ће васкрснути црква Светог Петра Цетињског на Ловћену. Ја сам поручио Влади Црне Горе и данас поручујем са овог мјеста – дао им је Бог прилику да оперу гријех својих претходника: да обнове Ловћен, да обнове цркву Светог Петра на Ловћену и да обнове гроб и гробницу и да вратимо сви заједно, по завјештању које је светиња за свакога на земљи, у цркву мошти Петра II Цетињског Пустињака и Ловћенског Пророка. У цркву која њему припада управо зато што је био прије свега православни хришћанин, живи свједок Христовог Васкрсења. У Цркву је уградио сав свој живот и своје биће, па је природно да његови земни остаци почивају у цркви, да ту чекају трубе Судњега дана. Шта је дакле светородна лоза Петровића друго, него свједок управо вјере православне, чувар вјере православне и до светога Петра Другог Петровића Његоша и послије њега. Такав је био и књаз Данило Петровић, такав је био краљ и господар Црне Горе Никола I Петровић, такво је било његово потомство. И до данас – најчаснији изданци светородне лозе Петровића знају која је вјера њихова, знају коме треба да се клањају, коме треба да служе. Краљ

6

них Петровића, све до књаза Михаила Мирковог, једног од најдивнијих изданака ове светородне лозе. Сви су они били свједоци вјере православне, чувари вјере православне, чувари душе свога народа. Двије ствари су они чували и одржали и оставили у аманет Црној Гори, Његушима и свима нама. На првом мјесту то је вјера у Христа од Дјеве Рођенога, распетога за живот свијета и васкрслога из мртвих – то је темељ свега онога што су они радили. Друго – све што су урадили и што су записали и оставили написали су на Ћириловом писму. Ћирилица и вјера православна, то су два света крила којим су Петровићи окрилатили Његуше, Црну Гору, Цетиње и све нас. Данас су та оба крила у нама ослабила. Ослабила је „вјера права, кукавна сирота“, али се обнавља и васкрсава. Ћирилице – Ћириловог писма, ободског писма, Његошевог писма, писма Светог Петра Цетињског и краља Николе – има ли га? Нема га на Цетињу Петровићком – нестало. Има ли га на Његушима? Ни на Његушима ћирилице више нема. Туђе писмо, то значи и туђи језик и туђа душа, а онда из тога се рађа и туђа вјера. Међутим, толико је моћна и толико је снажна светородна лоза Петровића, да оно не може бити заборављено и избрисано, да не може оно остати без плодова и без потомства. Зато ево и нас овдје, у овој цркви Светога Ђорђа, који је такође древни свједок Христа Распетога и Васкрслога, који је својом крвљу освједочио своје свједочанство – да и ми ускликнемо пјесму Имену Господњем, да славимо и да Му дамо хвалу као што су то радили сви овдје рађани кроз вјекове на челу са светородном лозом Петровића. Да обећамо Господу и Светом Петру и Петру II Ловћенском Пророку да ћемо обновити овај свети храм. На првом мјесту то је обавеза Петровића, њихових потомака, Његуша, Цетињана, наше Митрополије – чији су они чувари и свједоци били неколико стољећа. Обновом овога светога храма обнављамо свједочење светородне лозе Петровића, обнављамо сва онда дивна и света предања за која су они жртвовали себе и која су нам оставили у аманет. Прослављајући данас Христово Васкрсење ми смо дужни да се сјетимо и да одамо част и слаЋирилица и вјера православву овој светородној лози на овом светом мјесту, и на – два света крила којим су да зажелимо васкрсење у души Црне Горе, и ЦрПетровићи окрилатили Његуногораца и свег нашег народа, свега онога што су ше, Црну Гору, Цетиње и све нам оставили у завјештање Петровићи од Данила нас. до краља Николе. Њима Господ да подари рајско насеље а нама Никола је чак желио да се замонаши силу Васкрсења Христовога и обнову душе и типопут својих предака, али Бог му јела, да бисмо и ми могли да будемо свједоци је дао часну породицу, тако Христа Васкрслога и да појемо ону свету пјесму: бројну дјецу. Часна је и че- „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и стита хришћанска поро- онима који су у гробовима живот дарова“. дица од њега и краљице Христос васкрсе! Милене, све до савремеБесједа произнесена на Ђурђевдан, 6. маја 2013. г. на Његушима.

П

проф. др ЈОВО Радош новембар / 2014 / svetigora

Уводне назнаке носно „старији“ од тела, па је увек потребно дати остоји мноштво разноликих приступа у изучавању примат ономе што долази одозго (свише), од Бога Његошевог поетског стваралаштва. Њихова тематска живога, над оним што је земаљско и пролазно. Њеусмерења захватају теоретска подручја филозофије, педа- гош, као српски православни владика, који је, истогогије, психологије, религије, лингвистике, етике, естетике, времено, свим својим бићем саживљен са косовправа, историје, политике, психоанализе, поетике... Осим ским заветом,4 не може се никако изопштити из те мултидисциплинарног, ти предочени садржаји често имају истине. Додуше, земаљски живот често није у склаи интердисциплинарни карактер, јер се, по природи ствари, ду са Божијом речи и Христовом науком. Самим међусобно проблемски прожимају са садржајима сродних тим, Његошева борба да усклади обе своје дужнои граничних дисциплина. При томе, знатан број написаних сти (духовну и световну) сигурно да је била тешка радова углавном претендује да испољи и покаже своју та- и пуна искушења.5 Зато он није заборављао да се, козвану „објективну исправност“, држећи се стандардизова- поред обављања државничких послова, подврганих метода, у којима превладавају аналитичка размишљања ва и подвизима неумољиве аскезе и исихазма (молитва, пост и бдење),6 усмеравајуи материјалистичко-рационалистички пући душу ка милосрђу и истини, а теви утврђивања истине. Због тога, у њима ум ка умозрењу и општењу са Бо(не ретко) изостаје „метафизичка будност“ Његошев епски и лиргом (да се приближи Богу и открии занемарује се, пре свега, богословски мески исказ је превасходје апофатички (скривајући) смисао тод, као фундаментално полазиште и нено и истински утемељен Његовог пројављивања. Он зна да опходан спој у повезивању невидљивог и у вери у Бога, одакле се, је Бог човека створио слободног: недоступног са оним што је видљиво и доу највећој мери, рефлек„Човјек воље остаје свободне“7, и ступно у песниковим гносеолошким хтењитују и сва остала његова зато се труди да његова мисао ма и богословско-филозофским спекулациразмишљања и уверења. буде живо, стваралачко следовајама. Ваља приметити да постоји мали број ње за Светим оцима и лично приаутора који су успели да отворе врата и уђу унутра, у саму онтологију Његошевог епског и лирског иска- општење у пуноћи Божанства. Али, он зна и то да за, који је превасходно и истински утемељен у вери у Бога, се човекова слобода суочава „с два сасвијем проодакле се, у највећој мери, рефлектују и сва остала његова тивна закона“8 (законом правде и законом зла), и да је свако одговоран за своја дела. Дакако, у тој размишљања и уверења. Међутим, једна од давно утврђених и неоспорних пола- борби добра и зла може доћи (па, и код монаха) до зних позиција у изучавању Његоша – да је он био, истовре- посустајања и колебања, односно до испољавања мено, и владика (народски назив архијереја) и владар Црне мањих или већих слабости (западање у униније),9 Горе, то јест, да је у његовим рукама била и црквена и светов- то јест у клонулост, умор и раслабљеност духа и на власт – временом је (сугестивно и неоправдано) све више душе (а код Његоша се не сме заборавити ни њепомерана ка овој другој, владарској страни. Додуше, и даље гова болест ). Али, он је свестан да се без борбе и се наставило говорити о разумљивом и неизбежном суче- муке10 не може ништа постићи ни на космичком ни љавању и преплитању мисаоних уверења „цетињског пусти- на људском плану. Уосталом, по Његошу, борба је њака“ са његовим свакодневним државничким проблемима једна од фундаменталних и категоријалних одреди искушењима, али је наглашавање Његошеве световне уло- ница света. Она, уз то, има многа своја станишта и ге, као примарне, све више добијало на замаху. Чак и они разноврсне видове испољавања, које песник, свокоји су покушавали да остану на терену филозофско-кри- јом прозорљивошћу, проналази у шароликом битичке „објективности“, нагињали су (свесно или несвесно) тисању свега постојећег. А да би се та Његошева виђења борбе могла сака томе да утање Његошеву владичанску упућеност ка Богу, користећи се контроверзном синтагмом „недогматски вла- гледавати у њиховом истинском значењу и пунодика“.1 У сагласју са тиме, нарочито је истицан његов проме- ћи, ваљало би се, најпре, подсетити релевантних тејски дух, или се (на том трагу) ишло још даље, па су му при- филозофско-богословских исказа и ставова о овој писивани и одређени јеретички ставови.2 Има се утисак да проблематици. су готово сасвим превладала уверења да је Његош у филоОнтологија борбе у окриљу зофском, песничком и крајње духовном смислу већи и бољи, филозофско-богословског познања онолико колико се као слободан мислилац (читај, онај који Мисао о борби као супстрату космичке стварсе не боји неба), наводно, удаљује од јеванђељских истина. Тако су његова „жарка љубопитства“3 неоправдано ставља- ности (како физичке, тако и историјске), формирала се најпре у окриљу митско-поетског, а потом и на на супротну страну од његових верских осећања. Следствено напред изнетим ставовима мислимо да ства- филозофско-рационалног поимања света код стари треба поново поставити на њихово право место. Не сме рих Грка. Агонистички11 израз хеленског духа и касе заборавити древна истина да је дух онтолошки и вред- рактера назире се већ код Хесиода (крај VIII века

filosofija religije

Борба као суштаство света у Његошевом песништву I

7

svetigora / 2014 / новембар

8

п.н.е), да би код Хераклита (V и VI век п.н.е.) добио своју пуну, класичну формулацију. Тако у делу Послови и дани (стих 11-24) Хесиод, за разлику од Хомера, који познаје само једну Ериду (митску богињу раздора, неслоге и свађе, услед чије је злотворне зависти изазван Тројански рат), говори и о доброј Ериди, као изразу прегалаштва и здравог надметања и огледања. Хесиодове две Ериде (рђава и добра) јесу, у ствари, алегоријско-митско одређење непрестане борбе добра и зла за превласт над светом12. И док се код Хомера агон испољава као сурова жеља за самопотврђивањем, након такмичења, које се по легенди десило између њега и Хесиода13 (на коме је победио Хесиод), јавља се настојање да се надметања очисте од Хомеровских атрибута суровости и слепог јунаштва и да им се да облагорођени и оплемењени карактер. Тиме агонска свест и активност добијају један нови правац, који се испољава и негује у гимнастичким, стадионским, хиподромским, музичким и другим такмичењима о разним народним свечаностима. Код Хераклита, „најагонистичкијег“ мислиоца хеленског, налазимо пуно „повасиоњивање“ старогрчког агонског нагона. Еридску активност он преноси у свемир, у космичку борбу супротности. Без сукобљавања и надметања тих супротности нестало би развитка. Њихово сударање, у ствари, и чини суштину свег постојања14: „Рат је отац свему и цар свему“15; једне је учинио боговима, друге људима, једне робовима, друге слободнима (фраг. 80). Из борбе и рвања супротности произилази најлепша хармонија, па је борба космичка правда. Ову своју похвалу борби Хераклит је изрекао „на срца целе Хеладе, јер је Хеленима агонски живот био друго дисање”16. Све се надмеће: и богови17 и људи и животиње и елементарне силе у природи. Хелени су умирали са вером да ће у загробном животу гледати надметања и сами се надметати. У складу са оваквом животном филозофијом воде се и атлетски и духовни мегдани и развијају се сви родови уметности: песништво (епско, лирско и драмско), вајарство, сликарство, музика и орхестика, затим политика и филозофија, а често избијају и прави ратни сукоби. Карл Јоел у свом делу Историја античке филозофије (Тибинген, 1921, стр.

105/6) о томе каже: „Надметање краљева доводи до рата, и победа се опет слави у бојним играма, а победнике у њима величају и песници и пластичари, који се опет надмећу једни с другима. И тако непрестано све даље све духовније, један агон изазива други. Борбе у оружју живе и даље у сећању, и продужују се у уметничкој фантазији, митолошкој, епској и пластичној. Пластика ствара борбене групе и поезија разбија своје лирско јединство и развија се у надметање фигура у драми, којим се опет песници надмећу једни са другима пред својим судијама. И као мртви јунаци боре се њихови мртви песници као Ајант и Одисеј, боре се Хомер и Хесиод, па Есхил и Еурипид, у других песника и беседника, а ови се опет између себе надмећу у сјајним беседама и говорима на суду и постају учитељи парламентарне и јуристичке вештине у расправљању. А са беседницима и песницима опет се надмећу филозофи”18…

Да је та унутрашња битка, битка са самим собом, најважнија (и тек кад ту битку добијемо добићемо и ону против својих противника) види се из речи које је изрекао наш Св. Сава Немањић: „…Боримо се, претрпимо, поднесимо храбро, присилимо мало себе... Јер нико ленив није никада постигао победу, нити је когод спавајући и сањајући победио свога ратног непријатеља; оних су победни венци који добро трче који се труде, који се боре, који издрже трудове од борби. Кроз многе невоље, каже нам Господ, ваља нам ући у царство небеско... Што сте чули и научили не одступајте то да чините“. (Из Посланице упућене игуману и монасима манастира Хиландара)

У јелинском свету рађа се (као уосталом и само хришћанство)19 богословско-филозофска спекулација отаца Цркве која, у својој основи, такође говори о борби добра и зла, односно Бога и Сатане, о човековом паду и могућностима његовог избављења. Наиме, по Новом Завету ђаво, који се назива „зао дух или сатана“ јесте онај који је родоначелник или виновник греха и који привремено поседује власт над смрћу (Јев. 2,14). „Ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавола“ (1Јн. 3, 8). Иако зло нема своје онтолошко постојање, оно (као грех) има своје постојање у извољењу. Јер, Бог је човека саздао слободног и самовласног и ставио га пред избор добра и зла. А за добро ће се изборити онда ако се определи да служи Правди и пребива у Истини. За то је потребно, пре свега, да води сталну борбу са самим собом и да савлада самога себе.

Борба са самим собом

- наставиће се -

новембар / 2014 / svetigora

У трагању за правом етиком живота и истинским људским врлинама, врло рано се јавила мисао о аскези као покретачкој борби против зла у свим облицима и против свих искушења. Аскеза је саставни део разних филозофских и религијских учења и праваца: ђаинизма, кинизма, стоицизма, хришћанства. Монашко подвижништво православних хришћана, јесте, пре свега, тешка и мукотрпна борба са самим собом. Монах је борац, подвижник, који проводи живот у подвигу душе и тела. Он себе сматра атлетом против самог себе. Св. Апостол Павле је био први који је упоредио овај напор за достизање савршенства са борбом на тркалишту. У Првој посланици Коринћанима (9, 24-27) он каже: „Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете. Сви који се на утакмицама боре уздржавају се од многих ствари, и они то чине да добију распадљив венац; а ми да чинимо то за венац нераспадљив. Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано, и тако се борим, а не као онај који ветар бије; него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“. Један од највећих подвижника био је Св. Јован Лествичник, игуман Синајски, који је 40 година водио усамљенички живот у жаркој љубави, запаљеној ватром божанске љубави, и о томе оставио своје писано сведочење под називом Лествица.

1. Видети: Драган Јеремић, О филозофији код Срба, Плато, Београд, 1997, стр. 27 2. Радомир В. Ивановић говори (поред осталог) и о „толико пјесникових симпатија за побуњеника Сатану у Лучи микрокозмa“. Видети у његовој књизи: Његошева психологија и филозофија стварања, Градска библиотека, Нови Сад, 1997. стр. 60 3. П. П. Његош, Луча микрокозма, стих 49, Целокупна дела Петра II Петровића Његоша, Просвета, Београд, 1974. (Сви наведени Његошеви стихови у раду преузети су из овог издања) 4. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека. Видети епску народну песму: Пропаст царства српскога. Ово упориште и сам Његош поткрепљује својим стиховима: Духовни је живот на небеси, материја – у царству гњилости (Л. м. стих I 199-200) 5. Овде се извесна аналогија може успоставити са царем Марком Аурелијем (живео од 121–180. год), једним од најистакнутијих припадника стоичке филозофије, који је у Разговорима са самим собом оставио сведочанства о тешкоћама у усклађивању својих филозофских начела са свакодневним државничким пословима.

6. Познато је да је Његош писао Лучу микрокозмa у време Часног поста (1845), када се сасвим осамио и предао монашком подвигу и песничком стваралаштву.

7. П. П. Његош, Луча микрокозма, стих VI 91 У познатим филозофским спорењима детерминиста и индетерминиста о питањима слободе воље, становиште хришћанске православне етике јесте да морална слобода човека може да има стваран смисао само при условима постојања слободе уопште.

8. Исто, стих 95.

9. Св. Јован Лествичник говори о томе у својој Лествици, Хиландар, 2000, стр. 93 10. Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова!... Погледати: Горски вијенац, стих 603-604 11. Агон, грч. = борба, утакмица, такмичење.

12. И код Емпедокла се може наћи став да Љубав и Мржња, односно Склад и Завада, управљају светом.

13. Зачеће хеленских агонских активности обично се ве­ зује за игре у част покојника с култном потком, а касније и за велике народне празнике. Хесиод у делу Послови и дани (стих 654-662) говори о свом такмичењу са Хомером, које су приредили Амфидамантови синови у помен очеве смрти. Том приликом Хесиод је опевавао ред, мир, правду и правичност, а Хомер је рецитовао ратничке стихове из Илијаде.

14. О борби као суштаству бивствовања света говорио је и Његош у Горском вијенцу: Свјет је овај тиран тиранину 15. Хобс у Левијатану каже: Bellum omnium contra omnes est vita hominus (Рат свију против свих је живот човеков).

16. М. Ђурић, Историја хеленске етике, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1961, стр. 142.

17. Бог Посидон и богиња Атина, за владе Кекропове надметали су се и отимали за град Атину. Свој примат требали су да докажу већом коришћу коју ће граду донети. Посидон својим трозупцем отвори у пећини извор воде, а Атина у истој пећини засади маслину, Кекроп и Атињани као судије изјаве да маслина доноси већу корист. Тако је град припао Атини и по њој добио име. Позната је и прича да је Аполон одрао живог сатира Марсију, када се овај усудио да се са њим такмичи у свирању на фрули.

18. Упор. М. Ђурић, Историја хеленске књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства СР Србије, Београд, 1972, стр. 138-139.

19. Овде ваља истаћи да појаву хришћанства не би требало схватати као синтезу извесних предосећања, наговештаја и токова који су му претходили. Историчари и други истраживачи, каже Лав П. Карсавин, углавном падају у својеврсну замку, јер се тако прикривено одричу његовог апсолутног значаја, то јест његове богооткривености. Треба подсетити да су и будућност и прошлост одређени хришћанством (оно је нешто апсолутно ново). Видети: Лав П. Карсавин, Свети оци и учитељи Цркве, Златна грана, Сомбор, 1997.

9

besjeda проф. др НОВО Вујошевић

Морална димензија

Његошевог дјела Излетио је мој стриц Раде из Његушке котлине да српски свијет покријепи у његовим идеалима и дужностима за извршење великог народног задатка, у душу му је вјеру уливао за успјех, сабљу му је оштрио, а пјесмом га је загријевао. У дане стогодишњице од његовог рођења, тај му је народ излијечио рану његовог великог срца – Косово је осветио. Један духом велики народ није се могао љепше одужити духу великог генија. Слава српском народу! Слава господару Црне Горе! (Краљ Никола Петровић, 3. XI 1913)

svetigora / 2014 / новембар

О

10

собито сам почаствован што ми се пружила прилика да изговорим ово слово у присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, у присуству оца Јефрема и свештенства овог светог здања, као и у присуству истинских вјерника и поклоника манастира Стањевићи. Посебно сам обузет задовољством и узвишеношћу што ми је дат благослов да говорим о нашем генију са Ловћена – са Ловћена, српскога Олимпа. Иако сам у одмаклим годинама („прошао сам сито и решето“) трема ме обузима јер није лако говорити о величини која надвисује све наше просторе, све наше „врхове“ и допире до самог космоса. Сва енергија (и овоземаљска и постхумна) Владике Рада је усмјерена ка освајању врховног или врхунског друштвеног и моралног добра (вриједности) које се зове слобода. На путу освајања и остварења тих вриједности, тог узвишеног циља, увијек се сучељавао са злом као вјечним противником добра. И тако се може рећи да се Раде, нарочито у раној младости, стално рвао са недаћама које су га ометале на путу реализације врховног друштвеног добра. Прво се сучелио са препреком коју је само он могао пребродити. Требало је, наиме брзо сазрети („остарити“), стећи мудрост и умијеће да влада државом, да управља Црном Гором, да сачува Црну Гору окружену злом, злим „духовима“, злим намјерама и наумима. И тако је наш владика Раде „осиједио“ (омудрио) преко ноћи да би могао бдити над својом земљом, над својим народом. То се само њему могло догодити, то му је сами Бог подарио. Познати његошолог Павле Поповић каже: „Млад је, али код таквих генијалних умова, као што је његов, вриједност не чека на године“. Тек што је ступио на престо, ухватио се у коштац са грамзивим сусједима који су пошто-пото хтјели да стијесне (угуше) и онако тијесну Црну Гору. На удару аустроугарском била је баш ова светиња – манастир Стањевићи. И тако је млади Раде (имао је тек 17 година) морао да се обрати за помоћ и заштиту руском конзулу у Дубровнику Јеремији М. Гагићу. Он му, између осталог пише: „Наш сусјед, велеумни кабинетник Аустријан, пријети нам узети наш м(онасти)р Стањевиће који је уз нашу црногорску границу... А ми се уздамо да нијесмо ни ми тиква без коријена и сјемена. За ово се све у Бога и у Русију надамо да нас хоће заступити и не дат њима да нас без ништа оставе или покоре и нас свеколико ископају – и горе и крш, у равну земљу претворе. Но, и тадер бисмо се још упитали што је и колико чије, јер бисмо ми још Црногорци, Сербаци, Сло-

новембар / 2014 / svetigora

вјани били и остали. Сад молимо да о томе дија српске судбине, цар Душан Силни и огромно његово (српско) свему јавите, изволите двору и да имадну кад- царство, Игуман Стефан – народни мудрац чији се савјети требају гођ милости и да нам што прије заштиту или и „морају“ поштовати, Вук Мандушић – „А у руке Мандушића Вука, упутствије пошаљу“. Писмо је датирано 21. биће свака пушка убојита“, Вук Мићуновић – „Мићуновић и збори новембра 1830. године. (Његош – Изабрана писма, и твори, Српкиња га још рађала није, од Косова па и прије њега“. стр. 25-26). Његош је, наравно, сачувао манастир Ту су, наравно, и многи, и многи други ликови–угледници. Не треиз којег вјечно зубља (луча) обасјава Божјом ба, наравно, заборавити и оне на чијим се дјелима или боље рећи свјетлошћу васколике православне вјернике, недјелима треба учити како се не треба понашати и који су вјевасколико Српство, као што то чине и остали чити противници онога што се одређује као врховно добро, а то је морал. Родоначелник ових типова је, наравно, Вук Бранковић наши манастири. Колико је Његош волио свој народ, своју – „Бранковићу погано кољено, тако ли се служи отачаству, тако ли земљу, говори и изрека која је вјечно задр- се цијени поштење“. жана и укоријењена у свијести народа: „Гори Српство као морална вриједност ка владика за Лесендром“. Ријеч је о својеврЊегош у својим дјелима првенствено говори о Српству као о сној и дубокој грижи савјести која је узрокована губитком Лесендра, односно његовим народносној и националној одредници. У „Лажном цару Шћепану заузимањем од стране турског окупатора. Малом“, експлицитно потенцира народносну одредницу: „Сад пропојте високи Дечани Грижа савјести је, наравно, изазивала осјеИ лијепа лавро Студенице ћање немоћи („мало руках, малена и снага“). Свети спомен из вјечне читуље Но, Његош никад није губио наду да ће уз поЗа слободу падшим јунацима моћ Бога, његових саплеменика и заштитниОтворите се витешке гробнице це Русије кад тад изгубљено вратити – поноПо Косову српскијех јунаках во освојити и присвојити. Прерана смрт га је Ево зоре на наше брегове у томе омела. Оваква грижа савјести није ниДа нам општу обасја светину кад забиљежена на овим нашим просторима, И аманет наше народности.“ a својствена је само владаоцима са изразито Његошолози су махом истицали Српство као националну високим степеном идентификације са народом и са државом којом управљају. Добро би одредницу у његовом дјелу. Многи од њих нијесу потенцирали, било да данашњи наши владаоци посједују или, пак, нијесу у довољној мјери, српство као моралну вриједност такву грижу савјести. Но, они су је у потпуно- или врховно добро. Његош је на то указивао или имплицитно или сти изгубили услед грамзивости и енормног експлицитно. Истина, више имплицитно. За Његоша је врхунска егоизма. За цијело вријеме своје владавине вриједност Слобода и борба за слободу. При томе мисли на слобоВладика Раде није имао мира и спокоја. Најве- ду, односно ослобађање Срба и Српства од турског јарма. Према ће зло – турски окупатор стално је држао на томе, стављен је знак једнакости између Српства и његове слободе. нишану његову државу, његову земљу, његов Српство се изједначава са вриједношћу слобода. И заиста се може народ. Бљувао је отров на наш крш да би нам рећи, и то без претјеривања, да је Српство (његово ослобођење) сјеме у корјену затро. Но, ипак, у томе није ус- као вредносна одредница било јака мотивациона снага у дугој и непио. Успио је владика Раде да сачува и одржи прекинутој борби против страних завојевача. Црну Гору. Један статистички показатељ На књижевном и философском плану и Многи не воле статистику. Чак јој и не вјерују. Но, кад је тачна и пољу, водио је тешке „битке“. Све их је добио. Резултати су епохални. Наводимо неке од педантна, она је неумољива. Мора јој се вјеровати. Баш за потребе ове бесједе, извршили смо мини статистичко истраживање. Прењих. бројали смо мјеста у „Горском вијенцу“ гдје се говори о Србима и Морално огледало Српству. Открили смо да се на око стотину мјеста помињу назначеСаткао је владика Раде у свом књижев- не категорије. Кад би се продужило ово пребројавање и у осталим Његошено-философском дјелу својеврсно морално огледало, или боље рећи праву галерију вим дјелима, сигуран сам да би се тај број попео и на 1000. Интеморалних ликова (српских) који су извајани ресантно је уочити да се по учесталости на првом мјесту налази до савршенства. Ријеч је првенствено у мо- народносна одредница, на другом, српски ликови и јунаци, а на ралним узорима и угледницима на које су се трећем зов (поклич) за ослобођење, за слободу. На четвртом мјесту угледале прошле, садашње генерације и на појављују се и категорије, које су у ствари својеврсни вапаји над Сркоје ће се угледати и генерације које долазе. бима и њиховом судбином. „О кукавно српство угашено“; Сви ти узори, сви ти морални достојанстве„О, несрећо, да те Бог убије ници, директно „искачу“ из Његошевих дјеСвагда си се на нас товарила“ ла, првенствено из „Горског вијенца“, и ускаСве ово казује и показује да је Његош до дна „уронио“ у српске чу у нашу савјест и свијест као „контролори“ нашег понашања, наших наума и планова, проблеме и дилеме, у српски идентитет и његову судбину. Иако се као вјечни експонати у нашем „музеју“ чој- рвао, тешко рвао, чак и до изнемоглости, ипак се лагодно осјећао, ства и јунаштва. То су првенствено: Карађор- јербо је био свјестан да ради право творитељство за свој (српски) ђе – „бич тирјанах“, Владика Данило – ноћоб- род.

11

svetigora / 2014 / новембар

Косово и косовски мит – морални кодекс народа и узвишена вриједност

12

Постоје они који у негативном контексту говоре о косовском миту. Чак су спремни да га, и то брзометно, означе као митоманију, као нешто што је неспојиво са цивилизацијским помацима. Наравно, то су, благо речено, произвољности и незнавености. Но, прво да чујемо што о косовском миту – о Косову, у Црној Гори говоре људи од пера и знања. „Сви Црногорци старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свог духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се диве, већ га и сањају. Кад су чинили јуначка дјела, размишљали су и препирали се да ли би Обилић тако урадио и да ли су се приближили Обилићу“ (Јован Цвијић). „У Црној Гори је присутна жива косовска традиција, косовски мит. Намучене жене које су одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута, говориле су о Косову као својој особеној судбини и личној трагедији“ (Љуба Ненадовић). „Све што се рађа у црногорским брдима, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу“ (Иво Андрић). „У легенди (миту) није главна њена стварна садржина коју наука као такву може да докаже, већ је основни друштвени став који је резултат тог вјеровања у легенду. Црногорац је по свом легендарском вјеровању не само најбољи ратник на свету, већ и најбољи Србин, српскији од свих Срба. Црногорци су чували аманет са Косова. Тај јуначки понос, да бране да се не угаси последња варница српске независности, одржавао је и подгревао њихову борбу кроз векове“ (Герхард Геземан, њемачки културолог и карактеролог). „Косовска трагедија и култ о њој снажно је утицало на стварање целокупног система вредности у Црној Гори, ранг вредности целих племена и братства одређиван је у првом реду по њиховом ‘држању’ према заветној косовској мисли“ (Владимир Дворниковић). Сва ова схватања имају своје утемељење у Његошевој мисли и поимању, у његовом „Горском вијенцу“. Из цитираних мисли као и из промишљања и „цијеђења“ Његошевог опуса, јасно се види, као на длану, да је Косово и косовски мит узвишена морална вриједност, својеврсни морални кодекс који је крцат упутствима како се треба понашати. Довољно је напоменути норму – „Не издати“. То је норма уздигнута до самих небеса. Она је у овом кодексу норма над нормама. Присјетимо се само Његошеве клетве у „Горском вијенцу“. Ни у литератури ни у усменом казивању, нема оштрије и теже осуде оних који крше или ће евентуално прекршити поменуту норму. То значи да се у овом контексту клетва поима и схвата као својеврсна морална санкција, морална осуда оних који су се дрзнули да је прекрше и погазе.

Универзална порука

Философска промишљања о човјеку, о небесима, о космосу, о Творитељу, о борби непрестаној у небесним пространствима, дошла су до изражаја у Његошевој „Лучи микрокозма“. У почетку читања овог дјела, сусријећемо се упозорењем (поруком) онима који хоће да сазнају човјека, његову суштину, његову, бесмртност, његову душу.

„С тачке сваке погледај човјека, Како хоћеш суди о човјеку – Тајна чојку човјек је највиша. Твар је Творца човјек изабрана. Ако исток сунце свјетло рађа Ако биће ври у луче сјајне Ако земља привиђење није Душа људска јесте бесамртна Ми смо искра у смртну прашину Ми смо луча тамом обузета“. У питању је, дакле, универзална (свестрана) философска и методолошка порука и значење. Ко је не поштује, тај не може имати успјеха у тумачењу човјека и природе. Тај ће неминовно забасати у беспуће, у једностраност, у слепило најгоре врсте.

И на крају побједа

У миленијумском (бесконачном) трајању, и космос, и бесконачна небесна пространства, као и цијела планета Земља крцати су сукобима: између Сатане и Творца, између свјетлости и мрака, између крсти и некрсти, између среће и несреће, између охолости и питомости. Ријечју, између добра и зла. Борба дуга, непрестана. На срећу човјека и природе, Сатана је побијеђен, зло је надвладано: „По побједи страшној над Сатаном Велика се сабранија стече У полету цара превјечнога: Архангели првопрестолници И премноге хиљаде сјајнијах Благодаре Творцу могућему Рад повратка блажене тишине За свијетлу његову побједу Над владалцем злости и несреће“. Земља слави свога спаситеља: „О, преблаги, тихи Учитељу! Слатка ли је света бистра вода С источника твога бесмртнога! Од твога су свјетлога погледа Уплашене мрке ишчезнуле, Од твога су хода свештенога Богохулни срушени олтари. Васкрсењем смрт си поразио Небо твојом хвалом одјекује Земља слави свога спаситеља.“

Умјесто закључка – помолимо се

О, Владико, наша дико, наша иконо и наша вјечна узданице, сатане ти мошти претурају (премјештају) – не дају ти мира и спокоја. Не поштују твоје свете аманете. Ми вјерници овдје сабрани, сабрани на Тројчиндан у овом светом здању, помолимо се нашем Митрополиту и свим нашим свецима и духовницима за смирај Његошеве душе. Помолимо се да се оствари Његошева врховна жеља, Његошев аманет, да нађе смирај на врху нашег духовног Олимпа, у цркви коју је он саздао, коју треба наш Свети Петар Чудотворац обновити. Нека наш Владика Раде, са дубоким миром и спокојом и за вјечна времена одатле „надгледа“ своју милу Црну Гору и васколико Српство! Боже дај! И Бог ће дати! Бесједа изговорена поводом 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша у манастиру Стањевићи на Тројчиндан, 23. јуна 2013. љета Господњега.

митрополит АНТОНИЈЕ Блум

Беседа произнесена 13. новембра 1988, на Дан сећања на пострадале у Првом и Другом светском рату.

У

новембар / 2014 / svetigora

име Оца, Сина и Светога Духа. За неколико минута ћемо се помолити за вечни покој оних који су отишли из овог живота, конкретно – оних који су умрли суровом смрћу пуном патње на бојном пољу; умрли болно у ужасним грађанским сукобима, као и оних умрлих у ужасу затвора, логора и просторија за мучење. Све те монструозне ствари од пада човековог на овамо, плод су чињенице да смо изгубили Бога, а са Богом смо изгубили љубав према ближњем и осећај за поштовање живота. Али, шта можемо молитвама додати тишини коју смо до сада чували? Зашто додавати речи тишини? У тишини смо стајали лицем у лице са оним што смрт јесте, са осећајем страхопоштовања, захвалности, покајања и скрушеног срца; сада ћемо стајати пред Богом, сви држећи упаљене свеће на исти начин на који их држимо у васкршњој ноћи – запаљеним свећама објављујући да светлост сија чак и у тами: чак и ако је тама не прима, она нема моћ да је угаси; објављујући свећама да верујемо да је Христос заиста васкрсао и обећао да ће доћи дан када ће сви упокојени васкрснути, да ће устати из гробова и ући у пуноћу живота. И опет, такође стојећи са свећама, говорићемо Богу, тихо, о чињеници да су они које памтимо били и заувек остају светлост свету. Научили су нас шта значи волети толико да се положи живот за другога. Научили су нас шта значи превазићи страх и ужас могуће смрти, превазићи ту моћ одвајања од оних које су волели више од свог живота, јер су за њих дали животе, а ми смо схватили њихову поруку. И опет, када се молимо за њих овако их сагледавајући, морамо се сетити речи Светог Јована Златоустог, који каже да је узалудно хвалити духовне горостасе ако се не угледамо на њих. Ако смо схватили оно што смо видели у њима: велико срце, пожртвовану љубав, великодушност и другарство, дуготрпљење упркос болу, упркос страху, упркос свим страхотама које је човечанство изумело –онда се морамо угледати на њих, научити да будемо као они: да не чекамо да се деси трагедија како бисмо покушали да узрастемо до тог нивоа, до те висине, већ да из дана у дан будемо у малим стварима оно што су они били у великим, превазилазећи у себи све оно што је моћ зла, моћ сатане, моћ нашег пада, борећи се; борећи се из дана у дан. О тој борби говори Свети Павле када каже да ће они који су се борили истинским, правим подвигом вере бити овенчани. Трагедија је око нас и у нама: у подељености, у помрачењу наших срца, у подељености која постоји међу нама, између људи, између раса, између народа – све то доноси хладноћу, равнодушност, све то доводи до глади, болести, патње, и смрти. То су ствари које можемо превазилазити из дана у дан, подражавајући тако кроз мале ствари оне који су дали своје животе у најтрагичнијој, понекад и најстрашнијој ситуацији. И запамтите – наши су животи и наша слобода створени њиховом смрћу и страдањем. Зато принесимо Богу сведочење да они нису живели узалудно – да је њихова порука дошла до нас, да наше молитве нису просто речи већ покушај да будемо оно што су они били, да узрастемо до њихове мере, да будемо достојни Њега који је рекао: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје; Њега, самога Бога који је постао човек да би положио свој живот за сваког од нас, за све нас. Нису само наша браћа они на чије човекољубље треба да се угледамо, већ на самога Бога у Његовој љубави. Али како? Сами не можемо чинити ништа, али, ако само допустимо Богу да нас Он обликује, да спали у нама све што је недостојно нас самих и Њега – једног дана ћемо стати пред Бога као сведоци божанске љубави, људске љубави, распете и победоносне љубави. Амин. Изворник: http://masarchive.org Превод: Милена Тејлор

besjeda

Дан сећања

Споменик браниоцима Београда на београдском Новом гробљу

13

svetigora / 2014 / новембар

ВЛАДИМИР Кршљанин

predavawe

100 година од почетка Првог свјетског рата

14

Православно јединство Србије и Русије - услов спасења света У организацији Фонда за очување руске и источно-хришћанске културе „Владимир Храбри“ са сједиштем у Москви, уз сарадњу више научних и образовних институција, 31. јула и 1. августа 2014. године одржан је научни скуп „Поуке Великог рата (1914– 1918) – Русија и Србија историјски савезници“. Уз Фонд „Владимир Храбри“, у организацији скупа узели су учешћа и Руски институт за стратешка истраживања из Москве, Историјски институт Универзитета у Архангелску, Историјски институт при Бјелоруској академији наука из Минска и Историјски институт из Београда. У раду скупа узело је учешћа 22 научника и стручњака из области историје, социологије, политикологије и геостратешких истраживања из Русије, Бјелорусије, Србије и Црне Горе. Пажњи читалаца предлажемо излагање које је на овом скупу имао Владимир Кршљанин, предсједник Покрета за Србију, копредсједник Свесрпског Народног фронта и почасни професор Руског државног трговинско-економског универзитета.

Н

ајпре бих изнео неколико теза које се тичу оцене укупних догађаја у свету, у ситуацији када 100 година после једног великог рата свету прети можда дефинитивни велики рат и у ситуацији када влади у Београду прети судбина Јануковичеве владе. Суочени смо са дефинитивном светском кризом, која је кулминација историјских процеса, не из последњих 100 или 200 година, она је кулминација историје од 2000 година. Каква данас треба да буде православна политика – то је питање које морамо себи да поставимо. Од момента када нам је указан пут ка спасењу, ствара се организована опозиција, од стране злога или лукавога, и та опозиција је веома лукава и веома организована, све време. Она се најчешће крије иза других, које подстиче да буду одговорни и да буду носиоци злочина. Али данас, она више не може да се крије. Све што је било тајно, постаће јавно, речено је. Ми смо управо томе сада сведоци. Човек има две важне особине. Има свој креативни дар, од Бога. У том смислу му је на располагању сва Васељена и њени ресурси. Да као креативно Божје дете, настави стваралачки рад. Друго својство које човек има, то је познање добра и зла, које видимо као један велики дефект. Животиње, које немају духовност, нису тиме оптерећене. Човек мора, чак и за најједноставније ствари, које се тичу опстанка људске врсте, да доноси свесне одлуке. Најважнија ствар, која мора да нас увек води, у свему, није

фетишизирана слобода индивидуе, већ је љубав, према Богу и према ближњем, као две неодвојиве стране људске суштине. Дакле, доминантан принцип у свему, мора бити – добро, и мора бити – заједница. Недавно је, у једном великом разговору са грађанима, на крају тог разговора, Владимир Путин, мало се устежући, али ипак изнео једно виђење разлике између Руса и западних људи. Објаснио је то тако да је на Западу доминантан принцип – индивидуализам, а код нас – колективизам. Ово је један од доказа да је у току артикулација православне политике. Ми смо свесни већ данас, да и на Западу, на иноверном или неверном Западу, многи виде у Русији, па и у самом Путину, због њихове моралности коју уочавају, наду и очекују да Русија покаже пут ка спасењу света. Осим ових темељних ствари и препознавања моралности, ми смо дужни да идемо још неки корак даље и кажемо какав треба да буде државни и економски систем у једној православној држави или у православном друштву. У том смислу, истакао бих два битна момента. „Не можете служити Богу и Мамону“, па онда 44. канон Апостолских правила, који забрањује свештеним лицима да узимају камату за дуг – зеленашки грех. А видимо да су данас финансијске шпекулације темељ западног система који се распада. Грех је прешао све замисливе границе и дошао је до нивоа да оне који су његови носиоци, директно разара. Друго, да се вратим на питање заједнице. Основни принцип у друштву не треба да буде конкуренција, као што је то на Западу, него – кооперација, односно сарадња. Западна врста фетишизирања индивидуализма је апсурдна. Зато што ни једну ствар коју смо у животу урадили, нисмо урадили сами. Ниједан производ, ниједно уметничко дело, ништа што је људска врста створила, није урадио појединац. Дакле, нема опстанка људске врсте без хармоничне заједнице, а она је могућа ако се темељи на љубави и заштити живота, као и на сарадњи и узајамној помоћи. Нико не сме напредовати у било чему на штету другог, а за тим нема ни потребе, јер, већ смо рекли, безгранични, васељенски ресурси су нам на располагању. И сада неколико теза које се односе директно на тему.

Основни принцип у друштву не треба да буде конкуренција, као што је то на Западу, него – кооперација, односно сарадња. Ако је алтернатива коју Русија нуди свету утемељена на православљу, онда у тој алтернативи мора бити места за Србију. Наравно, рећи ће сви с правом, да у православној алтернативи морају да се нађу сви православни, и ја то нећу да оспоравам. Али хоћу да подвучем посебно место Србије. Руси, добронамерно, о Србима често говоре као о својој млађој браћи. Али мислим да је то непрецизно. Било би боље данас рећи да смо ми мањи брат. А ако је по времену, ми можемо бити једино старији брат, а не млађи. Недавно нам је Милован Витезовић, уз благослов Његове Светости Патријарха Иринеја, подарио једну изузетну књигу, у којој је репродуковано 160 страница из Лицевого летописного свода, које се односе на Србију, и пре свега на Светог Саву. То нас подсећа на неколико ствари. Прво, колико је била велика улога самог Светог Саве, а и уопште Србије у преношењу православне византијске духовне и државно-правне мисли у Русију. А посебно на духовно формирање првог руског императора, Ивана Грозног, кога је у тешком детињству, док му је мајка била заузета регентством, духовно одгајила бака Ана Глинска, рођена Јакшић, која је била чиста Српкиња. И зато су, у Архангелском сабору, маузолеју Рјуриковича, приказана само четири светитеља који нису Руси, и од њих су тројица Срби. То су Свети Сава и његов отац Свети Симеон, Свети кнез Лазар, а четврти је византијски цар Михаило VIII Палеолог. Притом је Свети Сава, једини у целом храму, изображен два пута. Осим фреске на којој је заједно са оцем, он има и посебну, олтарску фреску.

новембар / 2014 / svetigora

15

Дакле, имамо једну важну међупојаву између Другог и Трећег Рима, а то је краткотрајно српско царство. Оно је учинило неке ствари, које затим Свети Николај Велимировић описује у својој, за нас данас можда најзначајнијој, могло би се чак рећи савременој геополитичкој анализи, јер иако је то пре свега духовно дело, оно има и ту димензију. То је његово чувено дело „Српски народ као теодул“. Он пре свега истиче да су сви српски средњовековни владари изнад својих титула: краљ, цар, деспот, автократор, севастократор итд, увек прво писали „Раб Христа Бога“. Свети Николај државни систем симфоније духовне и световне власти, пренет из Византије, назива јединственим именом: Теодулија. А то је нешто што данас морамо разумети и следити. На овом месту бих напоменуо да је Србија пренела у Русију оно најбоље што је имала, од духовности, културе и знања, а онда изгубила своју државност и потпала под турско ропство. Она је то најбоље предала Русији и Русија је то наставила да развија. Сад би требало да нам Русија мало

svetigora / 2014 / новембар

Руси, добронамерно, о Србима често говоре као о својој млађој браћи. Али мислим да је то непрецизно. Било би боље данас рећи да смо ми мањи брат. А ако је по времену, ми можемо бити једино старији брат, а не млађи.

16

помогне да спознамо докле је она у том развоју дошла, јер је то спознавање нама дуго било онемогућено. Овим хоћу да нагласим значај духовних, образовних, хуманитарних веза између наших народа, јер је Србија, нажалост, своју модерну државност градила на западним узорима, државним, политичким и културолошким. Овде се морају цитирати два одломка из дела Светог владике Николаја. Први је цитат из његових записа из логора Дахау, објављених под насловом „Кроз тамнички прозор“, и односи се на савремену Европу, односно Запад: „Бунт Европе против Христа у наше време то је највећи и најгнуснији догађај у историји света. И Јевреји су бунтовали, због чега су и проклетство смоковничко навукли на себе. Али је бунт Европе тежи грех од јеврејског греха. Европски грех уопште нема сравњења у времену од постанка света до данас. Јер, док није Христос дошао у Европу, па нашавши европско човечанство у ранама и дроњама окупао га, очистио, нахранио и обукао у царску порфиру синова Божјих, дотле је Европа лежала у таквој гнусоби, и у таквом дивљаштву, да се то не да ни описати ни замислити. И ту дроњаву, изгладнелу, подивљалу, стрвинску Европу, Христос је примио за изабрани народ, наместо Јевреја, да буде Видјело незнабожцима до крајева земље (Ис. 49, 6). Па је ли Европа данас видело не-

знабожцима? Питајте незнабожце и они ће вам рећи. Ево шта ће вам рећи муслимани: Ми волимо Мухамеда више него Исуса, јер код нас следбеника Мухамедових има више милости, него ли код европских хришћана. Рећи ће вам Индија: Европа је банкрот у вери, према томе, банкрот у поштењу и банкрот у памети. Европски народи су под проклетством Божјим, јер они нису више народи, него јазавци који само грабе од свакога и са свачије њиве и вуку у своје подруме. То су двоноги мајмуни, јер држе да им је мајмун праотац; и то су двоноги јазавци, јер грабе и грабе и отимају и вуку, и никад нису сити. Зверови, а не људи. Рећи ће вам Китај: Европа је изгубила две главне стварности, па се сад хвата за оно што је споредно и пролазно. Изгубила је Бога и душу. Не верује ни у Бога, ни у душу. Телесни човек је једини човек кога Европа познаје. О духовном човеку пре ћете моћи чути нешто од Самоједа и Зулукафра него од Европејаца. Европа је само оно што очима види. Она је духовно слепа, слепља од свих континената; теле које блене и блеји. Бојмо се од ње, чувајмо се од ње, удримо по њој – то је безбожна авет човечанства.“ Други цитат је управо из поменутог дела „Српски народ као теодул“ и он нам говори о ономе што сад треба да радимо: „Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. Христоверни и поштени Карађорђе није имао сва ситна и ситничарска знања модерних Срба, али је имао сва велика знања. По тим својим великим знањима, које сам Бог дарује онима који су верни и поштени ма и без икакве школе, Карађорђе није имао у свом плану ову и овакву Југославију какву су створили његови крунисани потомци, него хетерију (друштво, заједницу) православних народа на Балкану. За ту идеју и тај план свој, Карађорђе је мученички пострадао. Но његова идеја, онда одбачена, сада долази на дневни ред. После свих перипетија и свих лутања, Срби се морају вратити на идеју свога великог Вожда: Савез свих православних народа на Балкану с наслоном на православну Русију. И то све не ради царства земаљског него небесног, не ради славе и величине државне него ради служења Христу Богу. Теодулија једноверних народа био би смисао и програм те историје. Царство балканских народа са царством свете Русије – не Русије неруске и чивутске, него свете православне Русије – може донети целом човечанству срећу и остварити оно мистично хиљадугодишње царство мира на земљи, које се показало на Патмосу у визији ономе славном апостолу визионару, светом Јовану Евангелисту. Јер тај миленијум још није у историји света остварен. А оно што је суђено од Бога, мора се остварити. Ко ће остварити ако не они, који су до сада били највише мучени и презирани, сечени и гажени, тј. Словени и остали православни народи? Речено је српском пословицом, да на мрзану кућа остаје. А у руским народним причама увек је презрени и глупи Иванушка на крају морао спасавати своју браћу, која су се правила паметнија од њега. Тако ће православни Словени са осталим православним народима, као мрзан и презрени Иванушка, спасавати обе хемисфере света, Исток и Запад. Каквим програмом? Да ли насиљем, освајањем, гордошћу, себичношћу, палежном теократијом, светском аутократијом, вашарском демократијом? Не, никако него теодулијом, свакидашњим програмом српског народа.“ И на самом крају, за оне који ће ме критиковати да нисам говорио о Првом светском рату, ја ћу само ово да кажем: цело моје размишљање и излагање је заправо о томе како и зашто је Русија, штитећи Србију, ушла у Први светски рат.

На Пашиној Води испод Дурмитора освештана спомен-чесма и спомен-парк

Ч

есму на извору Пашинац, који протиче кроз живописно поддурмиторско сeло Пашина Вода, а коју су подигли њихови преци прије више од три вијека, братственици Крстајић су обновили. Спомен-чесму и парк освештао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије уз присуство свештенства Епархије будимљанско-никшићке. Свечаности су присуствовали предсједник општине Жабљак Веселин Вукићевић, предсједник скупштине Видоје Томчић, амбасадор Руске федерације Андреј Нестеренко, представници културног и друштвеног живота Жабљака, мјештани, братство Крстајића...

– Дивно је што сте подигли овај часни крст над овом водом, зато ваше братство на челу са Љубишом Крстајићем заслужује благодарност. Слобода је пријеко потребна човјековој души као што је тијелу потребна вода, бистра и чиста. Па смо данас освештали ову бистру и чисту воду на Пашинцу, и подсјећамо се оних који су гинули за слободу – поручио је владика Јоаникије.

– Ову чесму, коју је давно подигао наш предак Васиљ Јуко Крстајић, обновили смо у част и спомен свих Дурмитораца, учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата. Новац за обнову је обезбиједио Љубиша Момов Крстајић, који живи у Америци и који се и до сада показао као велики донатор, истакао је г. Славко Крстајић, члан организационог одбора за обнову чесме и подизање спомен-парка на Пашиној Води. В. Шпањевић Извор : Дневне новине ДАН

Давне 1705. године Мустај-паша Селмановић на превару убије војводу дробњачког, Илију Косорића, а потом пошаље по његову супругу Анђу, најљепшу жену тада у Дробњаку. Она пристаде да пође, али рече да треба да се спреми, како би спремна изашла пред пашу. Оде у собу, обуче своје златно одјело, а у плетенице уплете нож. Када ју је паша видио просто је занемио. Увече Анђа затражи да се свијеће угасе, те да се војска удаљи, што јој удовољише. У мраку она извади нож из плетеница и зари га паши у срце, а потом му одсече главу. Испред зоре изађе, попе се на пашина коња, у једну бисагу стави Илијину, а у другу главу Мустај-паше. Стигавши у Косориће, даде свекрви синовљеву главу и главу крвника му. Потом са својим нејаким синовима побјеже у род у Куче, гдје их подиже, да би се касније они поново вратили у Косориће – каже народно предање. Од тада се ово историјско мјесто зове Пашина Вода а извор Пашинац.

doga\aji

Чесма на дар роду и завичају

ЛИПА ЗА ВЈЕЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО – Ова година је јубиларна година – побједничке силе Балканских ратова и Првог свјетског рата прослављају своје велике побједе у тим ратовима, у којима су велики допринос дали и јунаци овог краја. На жалост, до сада, у овој јубиларној години, ово је једини споменик подигнут томе у част у читавој Црној Гори, која је била један од кључних и незаобилазних учесника тих догађања. Данас је овдје са нама и представник једне од побједничких сила – наш пријатељ, руски амбасадор Андреј Нестеренко, који нам је поклонио липу коју ће управо да засади поред чесме. Липа ће и са овог мјеста симболисати наше вјечно јединство и слогу – у име домаћина казао је Славко Крстајић.

На обновљеној чесми стоји натпис: „Братство Крстајића обнови и подиже ову спомен-чесму у славу и част Дурмитораца, учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата. Њима за душу а за напредак захвалног потомства.“

новембар / 2014 / svetigora

Љубиша Крстајић (стоји у средини), главни добротвор изградње спомен-чесме са члановима Одбора за градњу

17 Владика Јоаникије са свештенством освештава спомен-чесму

porpdi^ni `ivot свештеник РИЧАРД Рене svetigora / 2014 / новембар

18

Непомирљиве разлике О

вај израз се вероватно најчешће наводи као главни истинској љубави“ коначно открити да су они запраразлог за савремени развод брака. Односи се на си- во двоје различитих људи. Када се то деси, врло је мотуацију у којој двоје супружника открију у неком тренут- гуће да ће резултат тога бити развод, зато што неће ку њиховог заједничког пута да се „не подносе“, што зна- моћи или неће хтети да помире међусобне разлике. чи да се углавном не слажу емотивно, духовно, телесно. Међутим, за парове који функционишу по начелима Да разјаснимо нешто на почетку. Источна Православна јеванђељског учења, непомирљиве разлике у вези Црква дозвољава развод под околностима прељубе, зло- нису крај, већ сâм почетак њиховог позива да изнестављања и напуштања (супружника). Међутим, „непо- дре тајну Христову у своме браку. Када тежим да служим својој жени у одсуству личмирљиве разлике“ су углавном неприхватљиве као разлог за развод брака између православних хришћана. не удобности, користи или емотивног испуњења, тај Зашто су неприхватљиве? Верујем да то има везе с чин је ништа друго до озакоњење љубави Христове, тим што Црква одбацује световну претпоставку на којој „Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отисе темељи развод услед „непомирљивих разлика“. Наша мање то што је једнак са Богом, него је себе понизио култура је склона да мисли да је успешан брак онај у коме узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и су муж и жена заправо душе близнакиње у различитим изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био побиолошким оделима. Ваша „једина истинска љубав“ је слушан до смрти, и то до смрти на крсту.“ (Фил. 2, 6-8) Када тражим добро и живот другога иако у томе она посебна особа која вам савршено одговара, која вас надопуњује, испуњава, која је заправо ваша „друга поло- нема ничег за мене – испуњења, задовољења потревина“, и тако даље. ба, примања емотивног врхунца – тада је моја љубав Хришћанско схватање брака узима сасвим друга- заиста несебична, и као таква, истински божанска. И чији став. У петој глави Посланице Ефесцима, Св. Па- што су веће разлике између мене и моје супруге, Хривле користи слику брака говорећи о тајни Оваплоћења. стос сјајније сија када ми и поред тога настављамо да Женина улога представља људску природу Христову, волимо једно друго. која се пројављује у Цркви. (Еф. 5, 22-23). Мужевљева улоПостоје ли неке околности под којима се непога, с друге стране, представља божанску природу Хри- мирљиве разлике заиста могу навести као основа ста Сина и Речи Божије, који је глава Цркве Духом Све- за развод брака? Можда, али верујем да су истински тим (Еф. 5, 22-23). Сједињење два пола у једној вези говори непомирљиве везе много ређе него што претпостао једној Личности Христовој у којој су сједињене две вљамо. У нарцистичкој, самозадовољавајућој култуприроде. А ово јединство, каже Св. Павле, је „велика тај- ри, прелако бежимо од међусобних сукоба. Покушана“ (Еф. 5, 32) управо зато што су те природе – божанска вамо да их изгладимо, да их рационализујемо, да их и људска – тако потпуно искључиве и непомирљиве! игноришемо или да једноставно побегнемо од њих. Овде имамо више од пуке теолошке загонетке. Имамо Уместо тога, треба да видимо такве неједнакости онастварне и дубоке последице за оне који су венчани и сле- квим какве стварно и јесу: оне су платно по коме моде хришћанско учење. Под један, Св. Павле нам каже да жемо осликати животворни брак између нас и Творбрак природно и неопходно постоји у оквиру непомир- ца, који је закључен у првом веку наше ере на брегу љивих разлика. Друго, користећи аналогију мужа и жене изван Јерусалима, и живи кроз вечност. као божанског и људског, Св. Павле нам у ствари показује да су, полови у браку искључиво различити, да су далеко О аутору: Отац Ричард Рене је клирик Православне од душа близнакиња или бића која се надопуњују. Цркве у Америци и парох је у мисионарској пароОва фундаментална разлика је много више од несрећ- хији Св. Ајдена у Кренбруку у Британској Колумбији, них услова живота у палом свету. То је сама Канада. Рођен је 1974. на Сејшелима. основа Божије промислитељске љубаПо пореклу англиканац, примио је ви према нама. Јеванђељска дефиниПравославље 1993, а 2004. је диција љубави је да је Бог предао Себе пломирао на Православној богоза оно што је потпуно „другачије“ од словској академији Светог ВладиЊега Самог – за човечанство. И будумира у Њујорку. ћи да смо створени по слици и прилиИзворник: www.pravmir.com ци Божијој, наша дефиниција љубави се С енглеског: Милена Тејлор исказује на исти начин: љубав је давање себе ономе и за онога који је потпуно другачији од нас. Неминовно је да ће парови који живе световним митом о „душама близнакињама“ или о „јединој

Пренос ћивота Светог Арсенија Сремца у XIX и XX вијеку

Поводом годишњице најновијег преодjевања Светитељевих моштију, које су 9. новембра 2013. обукли у нове одежде и положили у нови кивот Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и Епископ липљански (данас славонски) Јован.

П

Пренос Светог Арсенија из Ждребаоника у Косијерево, септембар 1884. године

О путањи ових светих моштију из Пећке патријаршије и њиховом доношењу из манастира Довоља у манастир Морачу а потом на Медун и у манастир Ждребаоник, има више записа. О њиховом преносу из Ждребаоника у Косијерево и опет назад у Ждребаоник митрополит црногорско-приморски Данило Дајковић (1961–1990) казује следеће: „Мошти Св. Арсенија су смјештене у цркви медунској и ту остале све до 1856. године. Тада се десила похара Куча и те године су мошти пренијете у манастир Ждребаоник и ту остале до 1884. године, када су пренијете у манастир Косијерево, који се налазио на лијевој обали Требишњице, односно на граници Црне Горе и Аустрије. Књаз Данило Петровић Његош једном приликом обећао је игуману Теодосију Мишковићу да ће манастиру Косијереву дати мошти једног светитеља и то обећање му је и писмено потврдио. На основу тог обећања књаз Никола је 1884. године наредио да се Св. Арсеније пренесе у Косијерево. Ту је остао све до августа 1914. год, када су Аустријанци до темеља срушили манастир Косијерево а војници црногорски под кишом куршума изнијели светитеља и смјестили га привремено у цркви св. Арханђела на Велимљу. Послије кратког времена однијете су мошти у Доњи Острог. Касније су овдје донесене и мошти св. Стефана Првовенчаног из Студенице. У манастиру Острогу остале су мошти, како св. Арсенија, тако и св. Стефана Првовенчаног све до 1919. године, када су мошти св. Арсенија по други пут враћене у Ждребаоник, гдје се и данас налазе. Од првог доласка у Ждребаоник па до данас догађаји су потпуно тачни, јер смо то слушали од очевидаца и учесника у преносу, а од 1914. догађаје лично знамо јер смо их преживљавали.“

новембар / 2014 / svetigora

рва дужност од општег духовног и историјског значаја коју је дотадашњи администратор Захумско-рашке епархије архимандрит Митрофан Бан, као новоименовани митрополит црногорски (на ову службу наименован у мају 1884, послије упокојења митрополита Висариона Љубише априла 1884. године) имао да изврши, био је пренос ћивота са моштима Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског (+1266) у манастир Косијерево. Администратор Митрофан је упутио даниловградском надзиратељу проти Јовану Бошковићу допис којим је наредио да сво свештенство из Бјелопавлића дође са одеждама у манастир Ждребаоник да би учествовало у литији са моштима Св. Арсенија. Расписима администратора Митрофана, од 31. августа 1884. године, наређено је свештенству у Грахову и Рудинама да сачекају мошти Св. Арсенија крај цркве у Тушини, а свештеницима из Бањана и Опутне Рудине да дочекају мошти код самог манастира Косијерева. Митрофан је приспио у Ждребаоник 4. септембра. Пред полазак Светитеља, његове свете мошти је архимандрит Митрофан, уз помоћ протођакона Филипа Радичевића, преобукао у нове архијерејске одежде. Сутрадан, послије раном зором одслужене Свете литургије, свечана литија са ћивотом Светога Арсенија кренула је пут манастира Косијерева. Литија је била устројена по највишим црквеним прописима: на челу је ношен литијски крст а иза њега два црквена барјака, одред од 100 војника у пуној опреми а за њима 50 војника без оружја, јер су наизмјенично са свештеницима носили свети ћивот. Испред самог ћивота ношене су две рипиде и два црквена барјака. Осам свештеника у одеждама носило је свети ћивот а за њима су ишли свештеници на челу са наименованим епископом Митрофаном. Уз свештенство, ћивот су пратили и војвода Божо Петровић, предсједник Министарског савјета испред Књажевске владе и војвода поп Ристо Бошковић, а за њима двије чете војника у знак почасти али и као обезбјеђење. Прва станица је био Никшић, гдје је ћивот смештен у цркву Светих Петра и Павла. Током ноћи, свештенство је читало Свето Јеванђеље, молитве и акатисте. Ка одређеном циљу из Никшића литија је кренула у зору 6. септембра, у пратњи никшићког и околног свештенства. После дана хода, ћивот је донесен у цркву Светог Георгија на Тупањ у Бањанима, гдје је и преноћио. Као и у Никшићу, свештенство је током цијеле ноћи читало свете молитве а народ је приступао да се поклони Светитељу. Сутрадан, 7. септембра, уочи празника Рођења Пресвете Богородице, како је било и одређено по распореду, ћивот је донесен у манастир Косијерево. Прије уношења у свети храм, ћивот је у трократној литији обнесен око цркве а потом, уз појање тропара, унијет и положен на почасно мјесто испред иконостаса. На празник Мале Госпојине, када је иначе био велики сабор народа у Косијереву, новоименовани епископ Митрофан је на-

sve[tena istorija

Светитељске путање, старе и нове...

19

svetigora / 2014 / новембар

20

СЈАЈНА ЗВИЈЕЗДА НА СРПСКОМЕ НЕБУ „Свети богоугодник Арсеније био је заиста сјајна звијезда на српскоме небу. Он је био огледало, које је народу нашему не само за живота му предочавало, него му и сада показује стазу која води, како свакоме благу, срећи и напретку земноме, тако и блаженоме покоју и вјечном спасењу. Свети Арсеније, докле је на земљи живио, он је као глава Цркве обилазио српску земљу и по њој носио архипастирски благослов и сваку срећу за благо драге му пастве… Он и данас као архијереј на небу живећи, обилази нашу земљу и носи јој обилати благослов. Он је у то име ево и овдје дошао. Доласком својим донио нам је, браћо, Божји благослов и мир. Овај манастир удостојава се данас високе части, што добива за настојатеља свога Угодника и Чудотворца Божјега, који је у врлинама замјењује највећега српскога светитеља и добротвора Светог Саву Немањића. Обитељи ове постаје данас старјешина онај велики муж, који је више година био глава цијеле Српске Цркве. Не могу пропустити да вам не напоменем, браћо, овом приликом, да су наши манастири и у њима Свети Божји угодници сачували Српски народ и вјеру његову. Тешка и црна била су времена, кроз која је више вјекова српски народ проћи морао!!! Патње његове, чемерне муке и небројене жртве, изван су домашаја човјечјега разума; али опет претци наши не подлегоше свему томе. Њихова нада кријепила се на помоћ Божју, у уфање Божјих светитеља: Светог Саве, Симеона, Арсенија, Стевана Дечанскога, Максима, Данила и Василија Острошкога. Величанствени манастири, које ови богодухновени мужеви подигоше кроз више времена, били су једине школе за српску младеж – у њима се спремаше служитељи Олтара Господњега; у њима се народ наш окупљаше на молитву, и ове му задужбине бјеху очигледна успомена његове прошлости, а тврда нада на бољу и срећну будућност његову. Као што је вјера старозавјетне Праоце оправдала и у обећану земљу руководила, та вјера у Бога и у Његове Угоднике и нас руководи путем евангелских заповједи – она нас пита оном духовном храном, без које ни један народ срећан бити не може. Таквом вјером дошао је данас овдје Свети Арсеније Архијепископ Српски. Зато – љубезни христијани – покажите се достојни ове велике Светитељеве посјете, а то ћете показати најбоље тијем, ако у свакој потреби и прилици будете долазили овдје на поклон Божјему угоднику. Стари и млади, здрави и болесни, велики и мали, богати и сиромашни, сви без разлике иштите његова благослова. У свакоме вашему дјелу и предузећу, кроз молитве иштите његовога савјета, владајте се и управљајте по њему. Ако тако будете радили, низпослати ће Бог на вас своју богату благодат. Удијелиће вам се свака срећа а и гријехови ваши бити ће опроштени!“ Из бесједе архимандрита Митрофана Бана на Малу Госпојину 1884, поводом доласка моштију Светог Арсенија у манастир Косијерево.

чалствовао Светом литургијом уз саслужење већег броја свештеника из Бањана и околине, који су допратили ћивот са Светим моштима и учествовали у овом несвакидашњем литургијско-народном сабрању. Као што значај историјског догађаја налаже, Митрофан је одржао свечану бесједу. У првом дијелу је описао животну путању и монашки подвиг Светог Арсенија. Посебну пажњу посветио је његовој блиској сарадњи са Светим Савом, који га је, увидевши његово богољубље и ревност за Дом Божји и поставио за свог насљедника на столици поглавара Српске Цркве (1233–1263). Бесједом архимандрита Митрофана је окончана ова црквено-народна свечаност, какве није било у српском народу, по ријечима свједока, од преноса моштију Светог Саве из Трнова у Србију.

Повратак Светог Арсенија у манастир Ждребаоник 1919. године

Дружина од 47 угледних представника племена Бјелопавлића обратила се 29. маја 1919. године Никшићкој конзисторији писмом којим су обавијестили епархијску власт да желе да се мошти Св. Арсенија врате у манастир Ждребаоник, и ради тога су тражили благослов. Први члан Конзисторије, прота Милан Михаиловић је 30. маја примио молбу али потписници нису сачекали одговор већ су пошли до Острога и узели ћивот са моштима и пренијели их у Ждребаоник. О доласку моштију обавијештен је начелник општине Даниловград и прота Срдан Поповић, парох слатински и дугогодишњи старешина манастира Ждребаоника. Њему је из Конзисторије јављено да се пренос врши без знања и одобрења црквене власти али да због светиње припреми за дочек све што је потребно. Уз мошти повели су и јеромонаха Пахомија Ивановића који је тада био у Острогу као чувар ћивота. О доношењу моштију и полагању у цркву, Конзисторију је известио Марко Савићевић, бивши народни посланик, телеграмом у коме је навео да је „на најсвечанији начин дочекало мошти угодника преко десет хиљада душа“, а истовремено је затражио одобрење да јеромонах Пахомије остане до даљњег уз ћивот у манастиру Ждребаонику. Аутентичан опис дочека моштију 31. маја Конзисторији је упутио прота Срдан Поповић: „Сријетање Мошти Св. Арсенија извршило се на свечан начин. Пет свештеника у одеждама, ђаци основних школа, пола чете војника под оружјем, грађанство обојега пола, сретосмо Светитеља под Орју Луку. Поворка се кретала у добром реду а уз звоњење звона дотичних црква, до манастира Ждребаоника и мошти су намјештене у цркви на оном мјесту са којег су 1884. год. дигнуте биле“. Старешина манастира Острога, протојереј Јован Дамјановић, такође је послао извјештај никшићкој Конзисторији, из кога се може стећи потпунији увид у процес преноса ћивота св. Арсенија: „Данас, изјутра рано, пошао сам службеним послом у парохију. Отприлике око 10 сати изјутра, неколико бјелопавлићских војника са господином учитељем Јованом Пешићем, дошли су у манастир Острог, при повратку из Никшића; тражили су мене и јеромонаси отац Пахомије Ивановић и отац Теофило Поповић, рекли су им: поп Јован пошао је у па-

Св. Арсеније Сремац

лопавлићи нису извршили овај чин у намери да вређају ни светињу и религиозне осећаје, ни у намери да вређају духовне власти. Да су га, напротив, извршили из велике побожности и оданости према Св. Арсенију, чије су свете мошти биле дуже времена у манастиру Ждребаонику, у њиховој средини. И да су га извршили, и ако не по претходно донетом решењу, са религиозном побожношћу – на начин како је то раније традиционално чињено, а без икаквих рђавих намера. Сем тога, постоји народно веровање код свештенства и народа да се светац не да ни изместити ни преносити кад то није и његова воља. У овом случају Св. Арсеније се дао пренети и сместити у Ждребаонику. По томе треба тамо сада да остане и почива, по његовој вољи и народној жељи“. Од Архијерејског сабора Конзисторији је упућен одговор у коме је речено да је начин на који су свете мошти пренијете показао непоштовање црквеног ауторитета. Одлука Повјереника Краљевске владе је примљена к знању без коментара. На основу свега наведеног, надлежни архијереј Кирило донио је одлуку, да се формира комисија у коју би ушло више свештених лица и угледних особа са задатком да се направи распоред располагања манастирском имовином, с обзиром на потребу обнове манастирског храма и конака, као и надзор над приходима који буду долазили од ходочасника. По историјским свједочанствима и документима из Архива Митрополије, као мало уздарје Светитељу, написао протојереј–ставрофор Обрен Јовановић.

новембар / 2014 / svetigora

рохију. Господин Пешић и друштво му послали су по мене, али прије но што сам ја дошао у Острог, они су узели моћи Светога Арсенија и на каруцама понијели у манастир Ждребаоник, одакле су моћи светитељеве пренесене 1884. године у манастир Косијерево. С њима заједно, пошао је господин отац Пахомије Ивановић, да као свештено лице испрати Свеца до манастира Ждребаоника – разумије се по наредби онијех који су овђе за Светитеља дошли били“. Да би добили одобрење за извршени чин преноса Светог Арсенија, Бјелопавлићи су се обратили писмом и Средишњем архијерејском сабору у Београду, у коме су навели и да „унуци, синови и браћа палих на пољанама части за величину своје домовине, захвални вјери и издржљивости њихових отаца у моћ помоћи Божјих угодника и сами вјерујући у њу, уз повратак из Никшића, камо су се властима ставили – њих преко хиљаду – на расположење за гоњење изрода рођених отаца, донијели су собом мошти св. Арсенија, које су преко 30 година биле из крајева ђе их је очекивала судбина моштију Светог Саве од Турака српских зулумћара. Велико и мало нашег племена – њих преко десет хиљада душа, уз побожну јеку звона, чинодејствовање свештеника и пуцање пушака, најсвечаније дочекало Божјег угодника и окупљено уз њега, моли тај Свети сабор отаца за благослов њиховога чина о преносу св. моштију и боравак угодника у њиховој средини“. У име племена Бјелопавлића потписао се Марко Савићевић, бивши народни посланик. Прота Милан Михаиловић, први члан Никшићке конзисторије, у одсуству епископа Кирила, који се тада налазио у Београду на засиједању Средишњег архијерејског сабора, обавијестио је повјереника Краљевске владе на Цетињу о преносу ћивота св. Арсенија из Острога у Ждребаоник, са изјавом да Конзисторија скида сваку одговорност због тог чина који је обављен без њеног знања. Истоветан акт упутио је и Средишњем архијерејском сабору у Београд. На основу акта Конзисторије и других релевантних докумената и извјештаја, повјереник Краљевске владе за Црну Гору, донео је 25. јуна 1919. одлуку „да мошти св. Арсенија остану сада у манастиру Ждребаонику“. Ту одлуку образложио је ријечима: „ценећи сва изнета факта по овоме предмету, налазим: да Бје-

21

Цетињски прота Михаило Газивода прославио 100. рођендан и 75 година службе

Свједок страдања Цркве Христове А

У току Свете службе митрополит Амфилохије је одликовао Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског протојереја–ставрофора Михаила Газиводу са Цетиња, који је овом службом прославио стоти рођендан, за дугогодишње свештеничко служење и вјерност кивоту Светог Петра Цетињског. Владика је вјернике подсјетио да прота Михаило ових дана, поред стотог рођендана обиљежава и 75 година свештеничког служења. „Господ је удостојио проту Михаила да данас буде свједок прошлог времена, свједок страдања Цркве Христове. Црква је увијек на распећу, од времена самога Христа. А то распеће је провео кроз себе и наш прота Михаило. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је мученички пострадао, његов наследник Арсеније је био осуђен на једанаест година затвора, а његове колеге, његова сабраћа свештеници, преко стотину њих, мученички су пострадали за Христа. И ето, Господ је њега удостојио да међу нама и са нама посвједочи њих за Христа пострадале“, казао је Владика. Владика је рекао да је прота Михаило данас најстарији свештеник Митрополији црногорско-приморској, у читавој Српској Православној Цркви, а вјероватно и у читавом Православљу. „Господ га је удостојио да пронесе

svetigora / 2014 / новембар

рхиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је 28. септембра служио Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Владици је саслуживало цетињско свештенство и свештеномонаштво. У литургијској бесједи на тему умножавања таланата, владика Амфилохије је рекао да Бог овдје на земљи продужује људски живот и дарује дарове, али и тражи од нас да их умножимо. „Доћи ће дан у који ће се сабрати сви дани земаљски, сви животи и сва људска дјела и недјела. Он се назива Страшним даном Господњим. Нико тај дан измаћи неће, чак ни они који не вјерују у Бога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

22 Прота Михаило са члановима породице на пријему у Митрополији на Цетињу

РАЈО Војиновић

reporta`a

Послије свечаног ручка приређеног у Цетињској богословији у част проте Михаила

то свједочење за име Христово. То је велики Божји дар за њега, за потомство, велики Божји дар за ову школу Светога Петра Цетињскога, коју је и он завршио. Велика је то потврда и свједочанство да Бог воли народ свој и воли изабранике и свештенство своје“, нагласио је господин Митрополит. Митрополит Амфилохије је казао да се сви ми људи на земљи дижемо и падамо, али да је битно да се и кад паднемо дигнемо. „Дуги живот нашега проте није био једноставан, био је у временима великих распећа и страдања, и његових и народа Божјега, па и он, ако је некад поклекнуо, он се усправио и остао живи свједок вјерности својој свештеничкој заклетви, вјерности Цркви Божјој православној, вјерности кивоту Светога Петра Цетињскога“, казао је владика Амфилохије. Након Литургије, у Богословији Светог Петра Цетињској је приређена трпеза љубави. Прота Михаило је овим поводом о свом животу и животу Цркве за вријеме своје свештеничке службе говорио у емисији Радио-Светигоре „Хришћани говоре о Богу и животу“. Нашим читаоцима препоручујемо да ту емисију послушају, а могу је пронаћи на интернет-адреси: http://svetigora.com/node/15626

новембар / 2014 / svetigora

Митрополит Амфилохије одликује проту Михаила Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског

„ЗАМИШЉАМ ДА ЈЕ ОВО ПРИЗНАЊЕ СВЕШТЕНИЦИМА БЕЗ ГРОБА И МРАМОРА“ Видно узбуђен због одликовања које му је уручио митрополит Амфилохије, прота Михаило је рекао да је „ван себе“ од радости. „Нијесам ја заслужио толико признање. Ја замишљам да је то признање свим свештеницима, свештеномученицима који су пострадали и којима се не зна ни гроба ни мрамора, признање светој Цркви, која је као тeшки инвалид без обадвије ноге изашла из рата, али је Бог наградио и наградиће. Ја захваљујем много, свима вама, свима колегама, који сте ме позвали од првог дана. Ја сам тада осјетио да ми идемо напријед, и идемо ако Бог да; то ће помоћи Бог и Свети Петар.“, рекао је стогодишњи протојереј–ставрофор Михаило Газивода.

Митрополит Амфилохије у посјети проти Михаилу поводом празника Васкрсења

23

Цетињски манастир II О

svetigora / 2014 / новембар

сим манастирске школе, која је одржавала конти- основа при школи благодјејање. Ови благодјејанци сви нуитет и у којој су се образовали монаси и синови су скоро живјели ту у манастиру, који их је хранио. Главна из знаменитијих породица, у Цетињском манастиру су задаћа ове школе била је да учи читати, писати и Богу се почеле са радом прва основна школа, прва гимназија молити. Аритметика се предавала између других преди Цетињска богословија. мета у врло ограниченом објему. Ученици читали су црУ вријеме столовања Петра II Петровића Њего- квено словенске књиге... На Цетињу основа се тискара, и ша, поред ове основне школе, за кратко вријеме се већ г. 1834. почињу се опет штампати књиге у Црној Гори отвара још пет школа у Црној Гори. Његошева љубав послије 344 године, из које тискаре излази већ 1836. Срппрема књизи и науци, дамар за важност описмењава- ски буквар ради учења младежи црквеному и грађанња народа и ангажовање добрих учитеља темељ су ском читању“. О Његошевој педагогији исти аутор пише: озбиљнијег просвјетног рада у Црној Гори. „Његош није сухи педагог, није досадни проповједник ни Његош пише руском цару Николају I: „Испуњен педантни стари и мрзовољни професор, него полетни љубављу према своме народу, ја улажем сва могућа педагог пјесник“. старања, да му откријем истине просвјећења“. Нема(Нажалост, послије толиког Његошева труда и муке јући довољно средстава Петар II у истом писму моли око просвјећивања свог народа и штампања књига у те цара да у Петроградски корпус прими на учење пето- сврхе, данас, 180 година послије, буквар на српском језиро изабране дјеце из честитих и угледних породица. ку нема своје мјесто ни у Његошевој првој школи). О труду Владике Рада на просветитељском пољу О томе да је књига била насушна потреба током пројако лијепо је писао Даворин Трстењак, словеначки теклих времена, а да и данас јесте, како за митрополите учитељ, у својој књизи „Педагогија Његошева“, штам- тако и за братију Цетињског манастира, свједочи и веопаној 1920. године у Загребу. У одјељку „Црногорци и ма вриједна библиотека, која броји око 12 000 наслова. У просвјета“ пише овако: „... Да би се могла учити дјеца просторији у којој се данас налази књижница, некада су из све Црне Горе, и да би било више ученика, Његош се Свети Петар I – у чије вријеме је она и саграђена, тада

24

Петровдански сабор у Цетињском манастиру

Црногорски митрополити, архипастири свога стада, као добри очеви своје љубљене дјеце, неуморно су се старали да својом жртвом оперу сваку мрљу и недостатак, исцјеле ране, и обришу биљег са лица свога народа. Са друге стране, свагда и свуда пребивајући са вјерним народом, често обремењеним гладним годинама, болестима и најездом туђинаца, били су добра и брижна мајка свим напаћеним, гладним, рањеним и ожалошћеним душама. У житију Св. Петра Цетињског стоји: „А светитељ Цетињски крстоносни? – Он је плакао са онима који су плакали, сиротовао са сиротима, са свима делио све што је имао, храбрио, вером надахњивао, тешио, молио да се чувају од болести, залагао своје и манастирске ствари, да би у гладне године жита за сиротињу набавио, а у ратним приликама оружје, прах и олово. Кад црногорска кућа прокисује, говорио је овај нови милостиви Самарјанин, чини ми се да мени капље за врат. Какво је и колико његово богатство било, види се из писма овог милостивог Владике Цетињског од 22. децембра 1820. године, у коме се тужи једном пријатељу: Моји трошкови, превасходе моје дохотке, јербо за народне после трошим, а од народа ништа не получавам (=добијам) нако свакодневно беспокојствије и главобољу. Ја сам и моје најдраже вешчи заложио и у дуг пануо.“ О саосјетљивој души Владике Рада, претходно поменути аутор Трстењак пише: „Његош је био ванредно милостива и дарежљива срца. Он у Трсту прода бриљантни напрсни крст, што му га дарова цар на успомену омеђашења црногорско-аустријске границе, а за тај новац набави жито за црногорску сиротињу. И задњу кошуљу давао је Његош“. У вријеме потоњих митрополита добротворни рад се настављао и у складу са временом прилагођавао. У другој половини XIX вијека, августа 1875, указала се потреба за оснивањем Црногорског друштва Црвеног крста (првобитно Одбор за страдајуће Херцеговце). На челу овог друштва по природи свога положаја били су митрополити. У годинама балканских и свјетских ратова ово Друштво је збрињавало избјегле и рањене. Црвени крст је при Цетињском манастиру опстајао и старао се о потребитима све до 1944. године, до доласка нове власти која је створила своје, паралелно друштво Црвеног крста. Како митрополити, тако је и манастирска братија на сваком мјесту и у сваком односу сијала љубав. О томе свједочи и манастирска трпезарија. По свим монашким правилима трпеза је друга црква, у којој се наставља Светом литургијом започето сабрање. Братија ове светиње се држи до дана данашњег Аврамовог гостољубља, као јед-

par^e neba na zemqi новембар / 2014 / svetigora

као салон – и Свети Петар II састајали са народним главешинама, савјетујући се о томе шта радити у борби за ослобођење од Турака. У библиотеци се чувају старе богослужбене књиге, као и теолошки часописи и књиге штампане од XVII до XXI вијека. Библиотека Цетињског манастира претрпјела је два страдања, прво током Првог свјетског рата 1917, а друго 1946. године од нове комунистичке власти. Библиотеке Митрополије, Цетињског манастира и Цетињске богословије, биле су смјештене у Његошевој биљарди, која је 1917. године у експлозији била оштећена практично до темеља – тада је страдао највећи број књига. Оно књига што је преостало и што се прикупило између два рата, 1946. године комунистичке власти одузимају и односе у Централну библиотеку „Ђурђе Црнојевић“, одакле ни до дана данашњег нијесу враћене. За сваког истраживача и љубитеља свештених предмета богате културно-историјске и умјетничке вриједности, ризница Цетињског манастира представља велики доживљај. Сами Бог зна којим су све путевима и којим чудом на ово мјесто вјековима уназад стизали православни свештени предмети из разних манастира, склањајући се од разноразних недаћа, тражећи заштиту под сводом цетињске светиње. Неки од предмета који се овдје чувају старији су од самог манастира. Већина датира из средњовјековног периода, надахнутог византијском културом. Мноштво богослужбених књига, међу којима и прве које су штампане у Ободској штампарији, затим Дивошево јеванђеље, настало средином XIV вијека у Босни, копија морачке фреске на којој гавран храни Св. пророка Илију, круна Стефана Дечанског, епитрахиљ Св. Саве… само су мали дио међу бројним експонатима који се могу видјети у ризници. Велики део ризничког блага чине дарови руских владара, царева, царица, руског Светог синода и патријараха, црногорским митрополитима и Цетињском манастиру, као свједочанство и одраз велике љубави према братском народу Црне Горе. Интересантно је поменути да је у вријеме владике Саве саграђено гумно испред манастира. Обим тог гумна, по жељи владике Саве – који се непосредно прије тога вратио са пута у Русију – идентичан је обиму знаменитог Цар-звона у Москви, највећег звона на свету, које уз Цар-топ символише духовну, војну и политичку моћ Руске царевине. Познато је да је од 1711. године па све до Божића 1916. када је Црна Гора покорена од стране Аустро-Угарске монархије, сав живот у Црној Гори био заснован на материјалној, политичкој и свакој другој врсти помоћи матушке Русије.

ОЛИВЕРА Балабан25

не од најљепших и највећих хришћанских врлина. На овом мјесту се уз пуцкетање ватре из старе оџаклије дјелио и последњи залогај хљеба, увијек са осјећајем да је гладноме брату или промрзлом путнику намјернику потребнији. Поред трпезарије гдје се сабирају на обед, гости се дочекују и у гостопримници. Данашња гостопримница је првобитно била Његошева печатња, односно друга штампарија у Црној Гори. Монашки живот у Цетињском манастиру се споља гледано не разликује од живота у било ком другом општежитељном манастиру. Монаси дан проводе у молитви и на послушањима. Међутим, чињеница да се ова светиња налазила одувијек на попришту духовног, а дуго година и политичког живота Црне Горе говори да цетињска братија живи један врло сложен и надасве трудом и жртвом испуњен живот. Никада није било лако бити монах у Цетињском манастиру. Ако узмемо у обзир да монашки призив подразумијева одлазак из свијета и остављање свјетовних брига, а знајући да ово мјесто свакодневно посјети велики број вјерника натоварених својим бригама, за које траже помоћ и лијек, видимо да је пред цетињском братијом тежак крст. Но,

svetigora / 2014 / новембар

Први степеник који нас води до улаза у Цетињски манастир представља заправо први праг Црне Горе, њену родитељску кућу петсто година уназад. Све што се догађало на овим просторима од 1484. године, па до дана данашњег, дешавало се на прагу, преко прага и уз олтар цркве Цетињског манастира. Осим што је био чувар и расадник отачке вјере и духовности, међу његовим зидинама рађале су се идеје и покретале иницијативе за свеукупан друштвени, културни и јавни живот некадашње Црне Горе.

26

они по љубави и жртви својој, под сталном заштитом Св. Госпође и очинским благословом Св. Петра, истрајавају на свом путу. Велики благослов им представља и стално присуство духовнога архипастира митрополита Амфилохија, чијим молитвама и савјетима успјевају да преброде тешке тренутке. И то, не само да их преброде, него су прави прегалници у своме труду. То прегалништво се огледа: у свакодневним богослужењима; у гостољубљу; у бризи о манастирским добрима и њиховом умножавању; изучавању богословских и историјских наука; издаваштву; милосрђу; духовништву; братољубљу и свим осталим врлинама које могу красити једну дивну дружину, сабрану из жеље да се угоди Богу. Својим примјером дају велики печат животу цетињских богослова, који су у сталној духовно-просветној вези са Цетињским манастиром и братијом. Историјски гледано, али и сагледавајући данашњи живот, не чуди то што је баш овај Богом дан расадник и ризница молитве, учеништва, послушања и мудрости, изњедрио толико епископа, игумана, мирских свештеника, професора, историчара и свих других трудбеника на њиви Господњој. Како некада тако и сада – подсјећајући Честицом Часног крста Господњег на жртву Христа Бога ради, благосиљајући десницом Св. Јована Крститеља и претече Господњег и позивајући на братски мир и слогу ћивотом Св. Петра Цетињског, раширених руку и загрљајем Мајке Божије Покровитељке – Цетињска светиња дочекује сваког у љубави придошлог госта и путника намјерника.

Митрополит Амфилохије са архимандритом Методијем, намјесником обитељи, и са братијом Цетињског манастира.

МИЛУН Крговић

poezija

Др Милун Крговић рођен је 22. маја 1949. године у Вашкову код Пљеваља. Живи и ради као редовни професор на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици. Објавио је књигу поезије „Сретење“, 2000. године, код ИК „Октоих“.

ЗМАЈЕВАЦ Тај извор ми прегрштима радост удијели: чистоћом својом и бјелином својом. Бисерне капи хитају у своје луке... Изли се мјесец и сунце – дан се расани: благодат струји. Ваља нам поново на пут поћи, мирно уснути и починути код Змајевца.

СЛОВО Слово најзад мени дође, да ме прати, да ме брани од звијери... У свјетлости, у мислима, мојим спава. Чува дању, чува ноћу, да разагна помрчину, да одагна страх од смрти.

Црквена звона објављују тишину вјечног мира. Док слушам, пред мојим очима нестају многи путеви, многи послови...

новембар / 2014 / svetigora

Чека тугу да растјера, чека мирно да починем, чека небо да додирнем.

ОДМАХ ЈЕ ТИШИНА

27

istorija ispovedni[tva Архиепископ волоколамски ИЛАРИОН (Алфејев) svetigora / 2014 / новембар

28

„Никада се ничега не бојте“ II Исповеднички подвиг свештеника Василија Гундјајева

П

осле доношења Декларације, онај део епископата који је одбио да је прихвати престао је да помиње митрополита Сергија на богослужењима. Међутим, архиепископ Иларион Троицки није стао на њихову страну, одржавајући сталну везу са црквеном влашћу. Личну везу са митрополитом Сергијем одржавао је и Василије Гундјајев. Крајем 20-их година Василије је изашао на слободу, али већ почетком 30-их био је поново ухапшен. Овај пут узрок хапшења било је његово учествовање у борби против затварања манастира у Лукојанову. Патријарх Кирил о томе сведочи: Када је деда ухапшен, бака је остала на слободи. Када су га ухапсили други пут, а то се десило 30-их година, када је у земљи харала глад, она је рекла: „Готово је, сада ћемо сви помрети“. А имали су осморо деце – седам синова и кћери и једну усвојену девојчицу. А деда је казао: „Пошто ћу ја носити крст за Христа, ви ћете остати живи“. Затим је бака приповедала како је у једном моменту закључила: „Готово, наш живот је завршен“, јер је у кући остала само једна шака брашна. Од тог брашна она је припремила некакве лепињице, појели су их, а сутра већ није било ничега за јело. Међутим, усред ноћи зачу се куцање на прозор. Бака скочи, а с улице се зачу глас: „Ехеј, снашо, отвори-дер! Ево смо ти бакалука донели!“. Отворила је врата – пред њима је био џак пун брашна, а унаоколо ни живе душе. Управо тај џак брашна спасао је и мога оца, и мени је омогућио да дођем на свет. После ослобођења, Василије се дуго налазио у нелегалном статусу: Био је бескућник, пошто је за њега једина могућност да се спасе била скривање од власти. Није имао свој дом. Био је бескућник у пуном смислу те речи. Тек крајем 40-их година његов статус био је легализован, и он је први пут добио прилику да допутује у Лењинград. Патријарх Кирил о овоме казује: Мама и ја смо га дочекали на железничкој станици. Добро се сећам те сцене. Из вагона је изашао мршуваљи старији човек, учинило ми се чак да је старац, са огромним црним кофером од картона. Мама му је притрчала: „Тата, тата, чекај, одмах ћемо унајмити носача!“ А он је револтирано

Године прогонства и тамновања нису сломиле Василија. Своју децу и унуке поучавао је: Никада се и ничега не бојте. У овом свету нема ничега чега би се заиста требало бојати. Само се Бога ваља бојати.

Баћушка Василије Степанович Гундјајев, дјед Патријарха руског Кирила

^udo

Из књиге: Архиепископ Волоколамский Иларион (Алфеев), Патриарх Кирилл: жизнь и миросозерцание, Эксмо, Москва, 2009, 558 стр. Превод с руског: др Ксенија Кончаревић

Чудо Светог Серафима Саровског

Страдање свештеника

Владимира Кресљанског

У

четвртак, 31. јула 2014. године, послије вечерње службе у храму Иконе Мајке Божије „Умилење“ који се налази у центру Луганска, настојатељ храма отац Владимир изашао је на улицу и упутио се кући. То је било уочи празника једног од најпоштованијих светитеља у Русији, преподобног Серафима Саровског, који се хиљаду дана и ноћи молио на камену. Приближавајући се улици Чапајева, отац Владимир је одједном видио на небу бомбардер који је падобранима избацио осам касетних бомби од по петсто килограма (како се касније испоставило). Те бомбе експлодирају када се активира одговарајући сензор, приликом додира са земљом. Тако се појачава њихов ефекат. Около је густо насељена област са много стамбених кућа, а у то доба дана на улици има много пролазника. Иначе, обично гађају или ноћу, или рано ујутру. Послије експлозије прве двије бомбе, баћушка је задобио тешке повреде грудног коша и лијеве руке. Притискујући рану на грудима, отац Владимир је изашао из пролаза између кућа на улицу. Клекнуо је на кољена и почео да се моли, крстећи се здравом десном руком. Осталих шест касетних бомби које су пале на насељено подручје нијесу експлодирале. Једноставно су отишле у земљу. Више нико није погинуо. Тако се отац Владимир удостојио мученичке кончине на дан преподобног Серафима Саровског и упокојио се клећечи на кољенима, исто као много година прије тога велики руски светитељ. Запамтите, убице. „Глас крви брата твојега виче са земље к мени“ (Пост, 4, 10). Написао очевидац – дописник агенције ANNA-NEWS. ђакон Петар Пахомов, Москва извор: http://ruskline.ru Превела са руског М. Живковић

новембар / 2014 / svetigora

узвикнуо: „Каквог црног носача?!“ – „Па да ти помогне да понесеш кофер!“ – Деда се само осмехнуо, скинуо каиш, привезао њиме кофер, набацио га на рамена, и кренули смо. Тај сусрет сам добро запамтио. Василије је сањао о свештенству. Међутим, тек крајем свог живота, за Хрушчовљеве владе, удостојио се рукоположења у чин ђакона, поставши клирик храма града Бирска. Затим је био рукоположен у свештенички чин и упућен на службовање у башкирско село Уса-Степановка, где су власти јавно прокламовале намеру да затворе храм. Отац Василије активно се противио томе. Добро се сећам баћушке Василија, казује Вера Мигранова из Уса-Степановке, Када су власти покушале да затворе храм, он је буквално својим грудима настојао да га одбрани. Добро је што је имао невероватну физичку снагу, премда је био омањи растом. А за нас дечицу увек би нашао шаку бомбона. Као осамдесетогодишњи старац јереј Василије ревносно је служио Богу и Цркви. Неки пут би 14 километара пропешачио да би причестио болеснике. Међутим, крајем 60-их почео је да губи вид, и схватио је: више не може да служи – било је опасно да савршава Литургију јер као свештеник држи у рукама Свете Дарове. Тада се спремио и отпутовао у Москву на пријем код патријарха Алексија I, који га је веома љубазно дочекао. Деда му је исприповедао о свом животу и затим рекао: „Ваша Светости, без Ваше личне дозволе не могу да напустим парохију, пошто ће бити затворена. Тамо више нико неће служити“. Деда је добио благослов Патријарха, који га је поучио следећим речима: „Ви сте, оче Василије, ионако читав свој живот посветили Цркви Божијој, и учинили сте толико колико неко други не би био кадар. Сада живите мирно, сматрајте да сте испунили све што сте могли. Можете се вратити кући, својој породици“. Деда је отпутовао. После тога храм је затворен. После одласка у пензију отац Василије вратио се у село Оброчноје (у бившој Арзамаској губернији, данас Мордовија) где је као дете проводио лето заједно са својим родитељима. Тамо је и преминуо 31. октобра 1969. године. Опело је извршено у храму села Ичалка код Оброчног. Међу свештенослужитељима који су учествовали у опелу били су син јереја Василија, протојереј Михаил Гундјајев, и два унука – јереј Николај, предавач Лењинградске духовне академије, и јеромонах Кирил, студент исте Академије, будући Патријарх.

29

svetigora / 2014 / новембар

МАРИЈАНА Борловјану

razgovor

Разговор са старцем Јустином (Пирвуом)

30

Пропадамо ако не растемо духовно! П

ри нежном заласку сунца, који као да је био напојен мирисима измирне и црногорице, Бог ме је довео у манастир Петру Воде, у келију великог духовника – оца Јустина (Пирвуа). Окренувши ка мени своје лице – лице светог човека које зрачи дивном светлошћу, старац ме је слушао и притом ме је невидљиво тешио. Затим је почео да говори о деци о којој обитељ Петру Воде води духовну и материјалну бригу. Отац има шта да нам каже о спасењу, па је своје мисли љубазно поделио с нама.

• Величина Божанске благодати се не може изразити речима. Ипак бих желела да чујем од вас, оче, како гледате на човечанство, како гледате на породицу у овим тешким временима која су нас сад задесила.

Ако немамо корен који нас чврсто држи за олтар вере, наравно, можемо скренути с пута, али ће нам сила молитве и нада на утеху Духа Светог омогућити да јасно видимо светлост Свете Тројице. Времена у којима живимо су врло немирна, као што сте добро казали, али свима треба да показујемо пут ка спасењу, чак и ако није свима надомак руке. Увек сам говорио да живимо у веку лажи и обмане и како време пролази то се само потврђује: није остало више ничег истинског. Видимо потпуно обезличавање људског бића. Код нас долазе људи са свих страна и ја видим колико се много разликују; и чудим се како поред свих оних искушења која се обрушавају на нас ови јадни људи уопште имају снаге. Али они верују и вера их теши и покрива. У сваком случају, треба да знате: ма какве биле разлике међу људима, ако не растемо духовно, ми пропадамо, нисмо укорењени како треба. Многи ме питају да ли се умарам. Не, не умарам се, зато што веома волим то свагдашње и слатко ишчекивање на попришту духовништва. Истина је да не желе сви да устану и крену степеницама спасења; многи од оних које видите долазе само по благослов, али само Бог зна колико успона и падова очекује свакога на путу ка опраштању и спасењу.

• Колико је за духовни напредак важна блискост клирика и мирјана? И како можемо да достигнемо потпуно исцељење душе? У свако доба треба да будемо спремни за дан кад ћемо дати одговор Спаситељу за сва наша безакоња. Зато треба што пре да се прихватимо духовних трагања и да нађемо свој пут духовног усхођења. Учитељица води малишана за руку у школу, а затим га учи да пише азбуку. Тако је и са свештеницима у цркви. Њихова обавеза је да спуштају благодат на све који су скренули с правог пута. Ево, на хиљаде верника долази у манастире и храмове; једни од њих желе да оставе пиће, други пушење, трећи још неке најразличитије страсти; али ако им свештеник не иде у сусрет да их научи, како да приђу храму они ће скренути с пута не стигавши да учине ни први корак. Они нас, сироти, траже, а ми – ништа!

Архимандрит Јустин (Пирву) је познати румунски духовник који је живео преко 90 година. Рођен је 10. фебруара 1919. године у Њамецком срезу. Са 17 година је дошао у манастир Дуреу. Похађао је три богословске средње школе: у манастиру Черника и у градовима Римнику-Вилча и Роман. Монашки постриг је примио 1940, а три године касније је рукоположен за јеромонаха. После Другог светског рата су га ухапсиле комунистичке власти и осудиле на 12 година затвора, „због политичких погледа“. Своју казну отац Јустин је издржавао у затворима са крајње суровим условима за живот (Сучава, Векерешт, Жилава, Герла, Периправа и Ајуд). Кад је 1960. године истекла његова казна, отац Јустин је осуђен на још четири године затвора због тога што се није одрекао вере. Изашавши на слободу 1964, био је приморан да се запосли као радник на шумском добру. Јеромонах Јустин је 1966. године примљен у братство манастира Секу. Ту је провео осам година на послушању духовника. Затим је премештен у манастир Бистрица – са забраном напуштања манастирске порте. Тамо је под будним надзором провео 15 година: до свргавања комунистичког режима 1989. године. С падом комунистичког режима 70-годишњи јеромонах Јустин се вратио у манастир Секу, са жељом да остатак свог живота посвети животу у молитви и отшелништву. Међутим, послат је у село Петру Воде у Њамецком срезу, где је основао манастир у име Архангела Михаила и Гаврила посвећен румунским мученицима пострадалим у комунистичким тамницама. Недалеко од манастира отац Јустин је основао женски скит који је касније претворен у манастир Пресвете Богородице. Такође су отворени дом стараца, дечји дом и болница, од којих је касније настао добротворни комплекс „Петру Воде“. Отац Јустин је 2003. године покренуо часопис „Глас монаха“ („Glasul Monahilor“), а 2008. године је по његовом благослову почео да излази часопис „Ставови“ („Atitudini“). Отац Јустин је такође руководио духовним животом неколиких скитова.

2006. године је за старешину манастира постављен јеромонах Лаврентије Карп (Лучиан), а отац Јустин је постао главни духовник обитељи. Отац Јустин (Пирву) је 2008. године унапређен у звање архимандрита. Упокојио се 16. јуна 2013. г. И после упокојења ужива огромну љубав и поштовање у целој Румунији. (Опширнији животопис овог знаменитог старца је објављен у прошлом, 240. броју „Светигоре“) Пажњи читалаца нудимо разговор оца Јустина с дописником румунског издања „Crestinortodox“, за „Светигору“ преузето са http://www.pravoslavie.ru/srpska/65996.htm у преводу Марине Тодић.

новембар / 2014 / svetigora

Видели сте да је данас на вечерњем нас свештеника било двојица – и читаво море верника! Они остају овде и да преноће, и сутрадан ако је потребно – баш су ревносни… И не одлазе док не добију онај духовни лек ради којег су превалили толики пут. Ипак, тешко је духовно расти, а здравље – и душевно, и телесно – наћи ћеш само у путиру који држи свештеник. Али, људи треба да буду позвани, потребна је и ревност духовника и љубав. Иначе ћемо остати, неко у заблуди, неко као парализован, неко у смрти и погибељи. Сироти људи живе у стању млаког хришћанства и све то за њих остаје као нешто далеко. И то је све...

• Парафразирајући Марина Предуа може се рећи: „Време је изгубило стрпљење“ – и почињем да се плашим да ће нас смрт затећи неприпремљене – онакве какви јесмо. Да ли имамо још времена да тражимо и нађемо пут ка спасењу? Онај ко се свим својим бићем буде уздао у спасење и наоружа се постом, молитвом и подвигом, ко урони у себе, сигурно ће наћи овај пут. Међутим, нажалост, све већи и већи број људи обузима дух противљења, и чак видећи својим очима и слушајући својим ушима о толиким страхотама, нипошто не желимо да поверујемо у читаву ту „ђаволштину“. И тако се испоставља да пред лице смрти дођемо потпуно неприпремљени. То је зато што смо навикли да живимо међу људима који су се скаменили од свих ових „техничких достигнућа“, телевизорима и компјутерима, интернетом и другим безакоњима која нас душевно разбијају. Сачувај те Боже да користиш интернет ако не узимаш из њега само добре ствари, само знање и информације. У супротном случају све је то таштина. Све то служи као припрема за пакао, припрема за сатану. То је нешто незамисливо: деца гледају разноразне погибељне ствари: како мушкарци полно опште с мушкарцима, мајке са синовима, очеви с кћеркама, браћа међу собом – горе од животиња. То је нешто страшно! Сва ова таштина нам је дата да би се човечанство пробудило. Требало би да ронимо горке сузе, да се кајемо због свих ових безакоња и страсти који су нас довели на ивицу провалије и да се вратимо на прави пут, бежећи колико нас ноге носе од читаве ове драме у којој живимо. С великом љубављу и одушевљењем гледам на младе којих у нашим православним храмовима има све више и више, али ипак, у њима као да нема онога што нас везује с традицијом... С огромним болом и тугом морам да кажем да су деца, као и старци, погазила традицију. Осећам како ми се кожа јежи кад видим да се све оно што је дивно и богоугодно, одбацује, квари, а онда се потпуно заборавља. А ми – нас све као да је неко сатанизовао, као да нам је сугерисао да треба да примимо све ово смеће свакодневице. Ех, кад бисте знали како је то стање опасно за наше спасење... Питате ме за безакоња деце и омладине, а куда сте старце денули? Или мислите да сви старији људи воде исти живот као старци из Центра у Петру Воде? Шта ту уопште да се прича! Причао ми је један верник из Дор-

31

svetigora / 2014 / новембар

32

Чињеница да треба да застанемо кад видимо да су људи не, мој вршњак, да скоро све његове комшије, већ стари људи, даноноћно отворених уста седе испред попут нас у невољи, није случајна. Време открива пред телевизора, тако чак и једу, падају у искушење због нама добро и зло у свету, дајући нам могућност да застаонога што виде, исто тако пију и тону у сан, ставив- немо тамо где смо некоме потребни. Да ли сте видели како ши флашу под главу уместо јастука. А о молитви – се они радују и како осећају људе отворене душе, који воле себи сличне? И то је зато што је темељ друштва увек била нема ни говора. Шта ту још да се прича! Тако не можемо да се породица. Сва деца на свету би требало да расту и да стасаприпремимо за крај. Ако наш хришћанин тако до- вају у традиционалној породици која је позната свима нама. живљава онај благодатни трепет који нам Бог шаље, Наш дечји центар је само надомештање хришћанске поронема ни говора о спасењу... Ако не обновимо тради- дице. Наша деца имају маме, тате, баке, али их је овамо доцију рађаће се нараштаји којима ће наша мала зе- вело сиромаштво како би научили да је живот непрестана мља бити све више туђа. И знате какви ће бити ти молитва. нараштаји? Биће издресирани тако да не поставља- • Рекли сте да у свету обитељ долази много мирјана. ју никаква питања и да се слажу са свим што им се Схватам да оних који размишљају о спасењу код каже! нас ипак има више него оних који гину, о којима сте • Огромну радост нам чине посете дечјем и говорили. Ако је тако какви би могли бити степенистарачком дому у Петру Воде. Реците нам ци молитве у нашем свакодневном духовном усхонешто, оче, о душевном стању ваших штиђењу? ћеника. Светињи се може приступати тек после темељне приЗаиста, сваки пут кад дођете код наше деце има- преме душе. Не сме се дозволити да прође ниједан дан, а мо још један повод за радост... Велику радост нам да се човек не упита: „А шта треба да учиним данас?“ И тако чините долазећи из свих кутака земље с лепим же- почиње дан: пре свега, треба прочитати јутарње молитве, љама да утешите децу; чак ни не знате колико све- за њима увек следи Молебни канон Пресветој Богородици, тлости доносите у ову свету обитељ. И знате шта у којем има толико дивних места која нам пружају велику надахњује? То што долазите код деце и стараца – утеху и здравље и подстичу човека на покајање. Овај можалосних бића којима је толико потребна љубав. лебан је најлепше мољење Мајци Божијој. Свима саветујем Ми овде имамо свега, зато што људи доносе мно- да колико могу читају, и по две-три катизме с неколико мего више него што је потребно за све нас који ту жи- танија. Увече сваки добар хришћанин обавља своје правило вимо и за манастирске трошкове. Али знате шта не схватају људи са стране? То да овде, као и свуда после чега чита акатист и чини неколико метанија. А најмеђу православцима, постоји велика потреба за дивније је кад се цела породица окупља на молитву. Разувеликом љубављу. Ево, ви сте дошли, помогли сте, мете, ако деца буду видела да се родитељи моле са свештепревили сте рану, ублажили сте бол, и ова девојчи- ним страхом, и сама ће се негде поклонити до појаса, негде ца, Јована, то је осетила. Чак је хтела да иде да вас до земље и такође се учити молитвеном усхођењу. Знате, прати кући. Неписано је правило – љубав осећају најбољи учитељ није ухо, већ око. Дете ради оно што види! само људи који су се приближили небеској милости. Нека нам помогне Благи Бог и нека нас заштити од свих ових страшних опасности, да нас сва ова техника не гурне на дно провалије, зато што око нас већ превише дувају ветрови несреће и пустоши, предубоко се погружавамо Свуда међу православцима постоји веу бесконачну духовну убогост. Остајем при мишљењу да је лика потреба за великом љубављу. неко веома заинтересован да нас доведе до стања лутања – до наше коначне душевне погибељи. Молим Бога да нам  свима дарује разум и да стекнемо душевно здравље код Требало би да ронимо горке сузе, да се оних малобројних правих духовника које нам Бог још даје. кајемо због свих савремених безако• Шта бисте посаветовали онима који мисле да могу ња и страсти који су нас довели на ивида стану између добра и зла, између светлости и цу провалије и да се вратимо на прави таме, или другим речима: да могу бити прави хрипут, бежећи колико нас ноге носе од шћани наслађујући се истовремено свим радостичитаве ове драме у којој живимо. ма живота, далеки од стрпљења и молитве?  С Богом се не може цењкати! Ко не преклања своја колеАко волиш кротост, видећеш мир у на на молитви, неће имати никаквог успеха. Ако се будемо својој души. А ако се удостојиш да усрдно молили, ако се потрудимо у молитви, Бог ће учинистекнеш мир, радоваћеш се у сваком ти тако да за нас све буде могуће. То треба да чинимо сви: искушењу. да се молимо Богу како би нам помогао да издржимо све  невоље и несреће које се буду обрушавале на нас. Ако жеУста и срце који благодаре Богу у свалимо да избегнемо невољу наш једини пут је да се научимо стрпљењу и непрестаној молитви. Сви ћемо стећи Бога и ком искушењу добијају Његов благооне који у вечности живе у Духу и Истини. слов и Божанску благодат. Реч која треба да се чује у Цркви је следећа: вратимо се учењу подвижника–христоносаца, вратимо се Светим оциПоуке старца Јустина, у преводу Марине Тодић, преузете су са http://www.pravoslavie.ru ма Цркве... Нека вас Бог благослови и нека обасја ваш пут!

МИЛАНА Бабић

reporta`a

Русија између неба и земље К

ада Србину поменете Русију он осјети нешто велико и снажно као када му поменете Косово и Метохију – свепрожимајућу блискост. Русија је за нас она Русија коју у „Мртвим душама“ описује Гогољ. Сагледавамо је одавде, са болом и дивљењем, са међе путева, као што је гледао на њу Гогољ стварајући јој обрисе из егзила. Русија дубина, пространстава, мисли која не зна за површност и за мало. Русија, земља громогласног смијеха. Русија огољена у трептају камере Тарковског: степа, киша, метафизички свијет сабијен у дијалог у којем се рјешава питање вјечности; ухваћени покрет траве, ирационалност. Русија је Исток, и сваки час је пресудан, драгоцјен. Русија, вјечност ухваћена у слику, тајна свијета сажета као у стиху хаику поезије – Пушкинова поезија. Ако не знате руски језик, барем на нивоу солидног распознавања ријечи, чари Пушкинове поезије остаће за вас заувијек запретене у покушају превођења. Нико никада, осим сакривен вјековима непознати пјесник Пјесме над пјесмама, није описао магновење љубави као Пушкин. Магновење – та чудесна непреводива ријеч! Русија, домовина романа, јединствено промишљен свијет из пера једног грофа, једнога човјека са врха друштвене љествице и другог човјека, човјека подземља. Русија аристократских кругова и Русија понижених, одбачених, прогнаних у граду-паклу – Русија пространства и Русија скучености. Русија, иконографија Рубљова, византијски строги Христос обојен благом руском душом. Русија, бајка сабијена у Шагалову слику. Русија Булгакова – свијет преобучен у чаролију и сан. Русија Фјодорова, земља отаца, земља васкрсна. Русија као катехон…

Многе везе везују Русе и Србе: словенство и изузетно јака ратничка компонента сакривена унутар; тврдоглавост, спонтаност, срдачност, византијско насљеђе, православље… Која веза је најјача? Православље, православље, православље. Покрштавање је текло, и у руском, и у српском случају – споро, тешко, мучно, вијековима, од цара Ираклија до Немањића. А када је постало интегрални дио бића, када се уткало у словенску душу и дух створено је – јединствено у свом идентификовању вјерског и националног бића – славно и страшно изједначавање два пута. Упловивши у византијску културу, од племенских савеза постали су народ чији је језик постао четврти литургијски језик у тада познатом свијету. Византија пада 1453. године, Русија постаје насљедница Византије, Москва – Трећи Рим, константиновски модел државе нови стуб Русије. Састављањем руског хронографа (свода свјетске историје) наставља се велика, месијанска идеја са којом Русија преузима на себе бригу о православним хришћанима. Постаје Мајчица Русија. Ова идеја има своје узлете и падове и чини нит која повезује сву руску историју. Претворена у „политичку идеологију по којој Русија већ јесте свето царство, водила је гушењу слободе духовног живота“ (Б. Куљанин). Срби су послије славног доба Немањића под влашћу Турака. Стално питање прерасподјеле моћи у Европи иде преко српских леђа. Кога једино имамо? Писац ових редова имао је част да учествује на дванаестом сабору Асоцијације Витезова — велике и угледне руске организације. Бити учесник сабора у организацији овог типа значи осјетити и доживјети Русије, и изнутра, и са висина. Значи осјети њен пулс – слабе и јаке тачке. Њено срце. Бити Када сањате Русију, када читате о Русији, када пјевате о Русији и потом ваша нога ступи на то тле, како писати до са пуно емоција.

новембар / 2014 / svetigora

33

у Русији, међутим, значи и не открити је до краја – Русија је тајна као и свака православна земља, „лав који спава, али који ће се пробудити“ у вријеме своје. Све док је православна, док твори смисао, док стоји као град који свијетли на гори, Русију није могући сломити. Русија се буди. Русија се опоравља. Русија опет тражи свој пут. Русији је 20. вијек донио огромна страдања, расељавања, подијељеност… Кључно питање смисла страдања излази пред њу и стоји као изазов који може, и мора бити савладан! Неизвјесност историјског избора, бременитост византијског насљеђа, тежина зла које је опет пред вратима, чини да идеја историјског краја и питање смисла историје добија нови звук и боју, бруји и захтијева одговор. Стар колико и нов!

Витезови

svetigora / 2014 / новембар

Дванаести пут за редом, међународна дјечије-омладинска организација „Асоцијацијa Витезови“, на чијем је челу доктор медицинских наука, мајстор борилачких вјештина Н. Н. Нeмчинов, и Mеђурегионални друштвени фонд „Центар националне славе“ под руководством В. И. Јакуњина организовали су заједнички пројекат – тронедељни сабор Витезова из разних региона Русије и иностранства. Сабор је одржан надомак градића Киржач, у петушинском рејону Владимирске области. Дјечије одмаралиште „Источни“ срдачно је примило младе и њихове наставнике који се баве науком, музиком, књижевношћу, глумом, спортом. Сабор је свечано отворен 7. августа на Саборном тргу московског Кремља. Духовник Витезова, игуман Јоан (Ермаков) је послије кратког молебана уручио сваком одреду иконе небеских покровитеља: Сергеја Радоњешког, Димитрија Донског, Александра Невског, Фјодора Ушакова, Саве Српског и Николаја Чудотворца.

34

Mладим витезовима и гостима поздравним ријечима обратили су се стални представник Републике Крим при предсједнику РФ, Г. Л. Мурадов, извршни директор Руског војно-историјског друштва А. В. Назаров, предсједник комисије за безбједност друштвене палате РФ А. В. Цветков, руководилац војно-патриотског и грађанског васпитања омладине града Москве И. И. Мељниченко, представник Савеза ветерана војне-обавјештајне службе, вице-адмирал К. Г. Лемзанко, предсједник Вишег савјета Асоцијације Витезова Н. Н. Немчинов. На Саборном тргу постројили су се млади витезови и њихови наставници из Москве и Москеовске области, Крима, Пскова, Великих Лука, Јарослава, Самаре, Саратова, Курска, Воркуте, Урјупинска, те делегације из иностранства: Украјине, Србије, Црне Горе, Републике Српске, Бугарске, Латвије, Естоније, Јужне Осетије, Придњестровске Молдавске Републике. Почасна гарда предсједника је као и сваке године за Витезове извела специјалан програм. Потом је организованa екскурзија кроз сале за високе званице Великог Кремаљског дворца. Послије свечаног отварања сабора, Витезови су приступили реализацији сложеног културно-образованог програма који су за њих саставили „Центар националне славе“ и „Асоцијација Витезови“. „Асоцијација Витезови“ коријене вуче још из периода Ивана Грозног. У свом програму сажима духовну и државну руску традицију, стављајући опште дјело изнад личног. За своје учитеље, путеводитеље, ова организација је изабрала велике кнезове, војсковође и светитеље од Александра Невског, Димитрија Донског, преко Суворова, Кутозова, Ушакова до Жукова. Духовни покровитељ „Асоцијације Витезова“ је Свети кнез Александар Невски – војсковођа, дипломата и државник. „Асоцијација Витезови“ отпочела је свој рад под благословом Патријарха московског и све Русије Алексија II. Духовник Асоцијације је настојатељ храма Рођења Јована Крститеља Патријаршијског подворја, игуман Јован (Ермаков).

Поред свакодневних тренинга из разних спортских дисциплина, спортских игара, програм укључује образовне часове изучавања православља, историје Русије и словенских народа, ходочашћа по светим мјестима Русије и пољима ратне славе, гледање историјских филмова, припреме и одржавање вечери националне културе, сусрете са писцима, умјетницима и друштвеним радницима. Вечери српске, бугарске и словенске културе, које су тематски и идејно јасно уобличене, доприносе истинском упознавању словенских, православних народа понекад више него историјске лекције. Ове године, поводом стогодишњице од избијања I свјетског рата, и предавања и такмичења из историје у форми квиза(Викторина) за свој предмет су имале дешавања и поуке из рата који је промијенио мапу и дух дотадашњег свијета. Исцрпни подаци, фотографије из тог периода, предавачи са завидним искуством: чувени писац и историчар В. Е. Шамбаров и предсједник Фонда међународне безбједности и предсједник фонда „Руси“ – генерал Леонид Иванович Шершњев. Ради сусрета с младим спортистима на сабор је дошла филмска екипа предвођена руским режисером млађе генерације, Александром Куљамином. Главни протагонисти филма „Дјед и ја“, познати и признати руски глумцима, Јуриј Назаров и Људмила Мајцева остали су на цјеловечерњем дружењу са учесницима сабора.

23. августа спуштена је Андрејевска застава – застава дванаестог сабора „Асоцијације витези“. Двадесет дана, дјеца и тинејџери из десет словенских земаља, слушали су предавања, цртали, писали за новине, пјевали корачнице, слушали концерте, плесали, припремали се за извођење вечери националне културе, учествовали у квизу из историје и разним спортским такмичењима. Губили и добијали, плакали и смијали се. У свему скупа.

ГРАД СИМБОЛ РУСКЕ ИСТОРИЈЕ Екскурзија у Суздаљу оставила је посебан утисак. Суздаљ се налази 28 километара сјеверно од Владимира на обалама ријеке Каменке. Ријека представља нит на којој су нанизани историјски дијелови града: кремљ, манастири, шуме. С које год стране да се приђе Сузадаљу раскрива се пространство — благо валовита земља на којој су као бисери нанизани манастири. Тишина, плаветнило небо и облаци који као непокретни стражари бдију над градом. Спој сеоског и градског. Суздаљ је град музеј, вјекови руске историје сабрани су на свега 1000 хектара: импровизовано руско село, бјелокамени кремљ, Тјуремни замак, Дом архимандрита, Успенска црква, чувена Спасо-преображењска саборна црква. Када ходате импровизованим руским селом јасно уочавате сва достигнућа руског човјека, његов смисао за обједињавање практичног и лијепог. Старе дрвене куће старе два-три вијека, грађене без и једног ексера — скромне и богате истовремено. У кући, иконе и кандило у центру, на зидовима фотографије некадашњих укућана, лица блага и дубока као са фресака. На падинама стари млинови са ветрењачама, огромни бунар, цркве од дрвета. Проћи кроз Москву значи и проћи кроз град који се бори са мега-маркетима, масивним обезличеним зградама, духом утилитаризма и конзумеризма. У Суздају сваки руски сан дјелује стварно и могуће: и сан о Русији као помиритељки Истока и Запада, о Русији као духовном средишту свјетског окупљања, о Русији као оцрковљеном друштву, о Русији као земљи која не да дâ творевина потоне у безнађе… Сви сукоби: јосифљања и заволожских стараца, словенофила и западњака, социјалиста и монархиста овдје су превладани. Далеки. Мир. Молита и мир. Небо блиско и благо.

новембар / 2014 / svetigora

35

Митрополит Амфилохије у посјети Православној Цркви Пољске I

Поход и поклоњење православним светињама В

svetigora / 2014 / новембар

исокопреосвећени Архиепископ цетињски и МитроМитрополит Амфилохије је даривао митрополиту полит црногорско-приморски Амфилохије боравио Сави икону Пресвете Богородице са Христом, рад монахије од 18. до 22. септембра, на позив Блажењејшег Митро- ња манастира Жупа Никшићка, руски превод своје књиге полита варшавског и цијеле Пољске Саве, у посјети Пра- „Љетопис новог косовског распећа”, као и нова рускојезичвославној Цркви Пољске. У пратњи Високопреосвећеног на издања Водича кроз Цетињски манастир и Каталога риМитрополита Амфилохија били су протосинђел др Евста- знице Цетињског манастира. Иначе, митрополит Сава је првојерарх Православне тије (Аздејковић), сабрат Цетињског манастира и протоЦркве Пољске од 1998. године. Као млади ђакон је био на ђакон Игор Балабан. Митрополит Сава је лично дочекао митрополита Ам- докторским студијама на Богословском факултету Српске филохија на аеродрому Шопен у Варшави, а потом су за- Православне Цркве у Београду, гдје је примио и монашки једно обишли сједиште Митрополије варшавске, Сабор- постриг – у манастиру Ваведење у Београду га је 1966. г. зани храм Свете Марије Магдалине и Центар православне монашио Патријарх српски Герман, давши му име Сава по културе Светог Кирила и Методија у Варшави. Касније Светом Сави Српском. истог дана, приликом обиласка града, обишли су ПравоМитрополити су 19. септембра посјетили женски манаславну капелицу Пресвете Тројице у непосредној бли- стир Светих мироносица Марте и Марије на Светој гори зини Старог града Варшаве, а потом и сам Стари град, Грабарки, најважније поклоничко мјесто међу правокраљевски дворац и римокатоличку катедралу Светог славнима у Пољској, гдје су их угостили игуманија ЕрмиЈована Крститеља. Послије тога су архијереји посјетили она и њених 13 сестара монахиња. Овај манастир се налахрам Светог Јована Лествичника у Варшави поред којег зи преко стотину километара источно од Варшаве, близу се налази централно православно гробље у Варшави, границе са Бјелорусијом, у дијелу Пољске гдје има много које се простире на 18 хектара. Митрополита Амфилохија православних, а у неким дијеловима чине чак и већину. је за обједом који је приређен у знак добродошлице по- Манастир је изграђен 1947. године, али само мјесто на коздравио митрофорни протојереј Миколај Ленчевски, ста- јем се налази има дугачку традицију поштовања, будући решина овог храма. да су се на њему многи чудесно излијечили од колере која

36

Домаћин, Митрополит варшавски Сава са митрополитом Амфилохијем и протосинђелом Евстатијем у Саборном храму Пресвете Тројице у граду Хајновки

протођакон ИГОР Балабан

У Саборном храму Свете Марије Магдалине у Варшави

- наставиће се -

ПРАВОСЛАВЉЕ У ПОЉСКОЈ У овој већински римокатоличкој земљи од укупно четрдесетак милиона становника има око пет стотина хиљада православних. Православна Црква Пољске има шест епархија у Пољској и једну у Бразилу. Тренутно има шест епархијских епископа у Пољској и три викарна епископа, од којих је један Православни ординариј Војске Пољске. У Бразилу су један епархијски архијереј и један викарни епископ. Црква Пољске има своју семинарију у Варшави, а високо образовање се стиче на посебној Хришћанској богословској академији на којој постоји одсјек за православно богословље. Такође постоји катедра православне теологије на Универзитету у Бјалистоку. Прије Другог свјетског рата православна теологија је имала своје мјесто и на Универзитету у Варшави. Црква је добила аутокефалност од Васељенске Патријаршије још 1924. године, а 1948. године је добила признање аутокефалности и од Московске Патријаршије у чијој је јурисдикцији била раније. Налази се на 13. мјесту у диптиху Православне Цркве. Црква је јако пуно страдала кроз историју. Најприје због насилног наметања уније, али и у Другом свјетском рату под Хитлером и касније под стаљинизмом. У богослужењима се користи црквенословенски језик, а проповиједи се говоре на пољском, бјелоруском, украјинском и руском, зависно од парохије и потребе. Прошле године Свети Сабор ове Цркве је донио одлуку да се званично врати у употребу јулијански календар, будући да се већина парохија и руководила тим календаром, иако је службени календар био грегоријански. Данас је у цијелој Пољској остало свега неколико парохија који користе грегоријански календар и то са благословом Светог Сабора. Законодавни оквир у Пољској је врло повољан за Цркву. Постоји вјеронаука у школама и душебрижништво у свим државним институцијама: од војске, преко полиције, до болница и казнених завода. Црква има и широку добротворну дјелатност, између осталог и домове за старе и немоћне, као и мноштво активности са дјецом и омладином.

новембар / 2014 / svetigora

је харала тим крајем 1710. године. У самом манастиру постоји посебан простор у којем се остављају крстови које поклоници доносе. Ове године је само из Варшаве већ било 11 поклоничких омладинских група које су пјешке походиле ово светилиште. На дан када је највећи празник у манастиру – Преображење Господње, сабере се и до тридесет хиљада људи. Ове године је празничној Литургији и прослави Преображења присуствовао и предсједник Пољске Бронислав Коморовски. Манастирски храм је 1990. године, након намјерног подметања пожара, потпуно изгорио. Нова црква је освећена 1998. године. Нови конак је на Преображење 2010. године освештао Његова Свесветост васељенски Патријарх Вартоломеј. Митрополит Амфилохије је пожелио игуманији и сестрама да се свагда моле за све нас и продуже свето дјело чувања грабаровске светиње и уписао се у љетопис манастира ријечима: „Благословом Блажењејшег Митрополита варшавског и све Пољске Сава поклонисмо се светињама Православља а посебно на Грабарки, мјесту преображења и исцјељења људских душа. Господе просвети таму моју. 20. септ. 2014. +АЕМ црногорско-приморски Амфилохије“. Након посјете Светој гори Грабарки, Митрополит је посјетио град Хајновку и три храма у њему: Светог великомученика Димитрија, Рођења Светог Јована Крститеља и Саборни храм Пресвете Тројице. Као и на свим другим мјестима, Митрополити су и овдје били дочекани од свеукупног братства сваког храма којег су посјетили, а митрополит Амфилохије је, по познатом обичају, у сваком храму оставио запис о својој посјети и поклон – икону, или неку од књига у издању Митрополије црногорско-приморске. На путовању од Варшаве митрополит Сава је показао свом госту и друге храмове у мјестима Дрохичи, Шемјатиче, Милејчице, Клешчеле и другим… Већина поменутих храмова има и такозване „нижње“ храмове – крипте. Посебно је интересантан неуобичајен изглед и пројекат Саборног храма Пресвете Тројице у Хајновки. Митрополити су на празник Рођења Пресвете Богородице служили у цркви посвећеној том празнику у Бјелу Подласком, а дан касније, када се у Цркви Пољске прославља Свети мученик младенец Гаврил, рођен 1684. године у породици која је остала православна у тешко вријеме наметања уније, и који је убијен као дјечак од шест година, служили Свету литургију у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског у Бјалистоку, гдје почивају његове мошти младенца Гаврила.

reporta`a

37

Саборни храм Свете Марије Магдалине у Варшави

svetigora / 2014 / новембар

НАСЛЕЂЕ РУСКИХ ЦАРЕВА Након посјете храмовима у Ханјовки, Митрополити су обишли и познати туристички крај овог дијела Пољске – градић Бјеловјеж, који се налази у истоименом Националном парку (пространој шуми) који се простире кроз Пољску и Бјелорусију. Овдје су посјетили храм Светог Николаја Чудотворца, који је тренутно у обнови. Овај храм је у другој половини XIX и почетком XX вијека био посјећен и помогнут од чак три руска цара, будући да је тај крај припадао царској Русији неколико вијекова. Локално становништво и даље чува веома жива сјећања на царско вријеме. На напуштеној локалној жељезничкој станици је основан ресторан у којем је све у знаку царске породице Романових, а на оближњим преосталим шинама постоје и вагони којима се цар Николај довозио у Бјеловјеж. Данас су у њима апартмани за госте. У непосредној близини Бјеловјежа, окружен густом шумом, налази се гранични прелаз између Пољске и Бјелорусије, отворен искључиво за пјешаке и бициклисте. Митрополити су са својом прат38 њом обишли и ово мјесто.

У посјети женском манастиру Свет их мироносица Марте и Марије на Светој гори Грабарки, најважнијем поклоничко м мјесту међу православнима у Пољ ској.

Н

новембар / 2014 / svetigora

два мјесеца, али се морао повући у Барању, у град Шиклуш, гдје је умро у дубокој старости око 1540. године. Сахрањен је на оближњем брду Ђунтир. Остао је живо присутан у народном памћењу, а Црква га је прославила као светитеља. Из великог поштовања према свом кнезу Стефану, Паштровићи су на општем збору одлучили да више никад не бирају кнеза и да ће он „довијека кнежевати“. Турски војници, пролазећи ноћу преко брда Ђунтир, угледали су необичну свјетлост. Понадали су се да је ту скривено благо и почели су да копају. Открили су ковчег са нераспаднутим тијелом и о томе обавијестили свог заповједника Амир-пашу. Овај је јаничар био родом из Паштровића, одакле је као данак у крви одведен у Турску. Он је по печатном прстену и амајлији, која се налазила на Стефану, познао свог земљака и његово тијело предао игуману Теофилу, а овај га је пренио и сахранио у манастиру Шишатовац, на Фрушкој гори. Култ чудотворних моштију Светог Стефана Штиљановића све више је растао не само међу Србима, већ и код Нијемаца и Мађара. Многи унесрећени, убоги и болесни долазили су на његов гроб, надајући се да ће им помоћи благородни светац. У народу је остало много прича и пјесама о разним чудесима и исцјељењима. У току Другог свјетског рата, 1942. године, мошти Светог Стефана Штиљановића пренесене су у Саборну цркву у Београду, поред моштију кнеза Лазара. У Бечићима је на мјесту некадашње цркве Светог Томе средином XIX вијека подигнута нова црква посвећена Светом Стефану Штиљановићу, коју је 1875. године освештао которски епископ Герасим Петрановић. У ту цркву је 16. октобра 2007. пренесен дио моштију Стефана Штиљановића. Тако се послије 509 година Свети кнез вратио у своје Паштровиће.

МИЛЕНКО Ратковић

ајславнији Паштровић у XV и XVI вијеку био је Свети Стефан Штиљановић. Старином је био из Црмнице, из Забеса, засеока села Бољевићи. Ту се налазила властелинска породица Штиљановић још у доба Немањића. Име је добила по владаревом штитоноши, који је на шљему имао свој грб. Стефан је рођен средином XV вијека близу Бечића, између цркве Св. Томе и засеока Витов До, у имућној кнежевској породици. Имао је велико имање и седам млинова на Бечићкој ријеци. Најранији подаци о њему налазе се у „Похвалном и повјесном слову о светом и праведном кнезу Стефану Штиљановићу“ са почетка XVI вијека, непознатог писца, калуђера, гдје се каже: „Свети и праведни господин мој Стефан био је родом из Захумља, предела поред јужног мора, под влашћу дужда венецијанског. Када је одрастао био је веома разуман и храбар и врло књигама поучан...“ Био је зет Црнојевића, а његов син Никола живио је на двору свога дједа Ивана Црнојевића, који га у једној крисовуљи манастира Врањина назива „Наш ђетић Никола Штиљановић“. Никола је сахрањен на острву Кому, међу гробовима Црнојевића. Стефан Штиљановић је у народу познат као благородни доброчинитељ. Његов биограф наводи: „Видјевши страдање свог народа, праведни и частољубиви Стефан отвори тада своје житарице, те тако нахрани гладне људе своје“. Пошто је одлучио да због сукоба са Млечанима напусти родни крај, Стефан је посјетио игумана манастира Ратац код Спича, и оставио му опоруку у којој се каже да сав иметак оставља паштровским манастирима. Настанивши се у Срему, Стефан је убрзо постао српски деспот и 1508. добио на управу град Моровић. У том мрачном раздобљу дугогодишњег грађанског рата, који је трајао до чувене Мохачке битке (1526), па до коначног пада Будима под турску власт (1541), Стефан се истакао као ратник, због чега је од угарског краља Фердинанда добијао бројне похвале и награде. Једна од најзначајнијих је даровница издата у стоном Београду 1527. године, којом му угарски краљ поклања имање кнеза Петра Меринског и посједе Мохољац и Глоговицу у Вировитичкој жупанији. Њему је додијељен и град Валпово, посљедњи слободни град у источној Славонији, који је он бранио од Турака пуна

povodom praznika

Повратак Светога кнеза

39

porodi^ni `ivot Свештеник ПЕТАР Перекрестов svetigora / 2014 / новембар

40

Страдање у породичном животу Г

одинама се у часописима руске дијаспоре објављивао значајан ни хришћанин долази у додир са Христом; материјал који се бавио васпитањем деце и омладине. Аутори учествује у Христовом страдању и одговара – овде треба посебно поменути протојереја Сергеја Четверикова и на Његов позив као хришћанин. Нема светисвештеника Александра Јељчанинова – не само да су пружали пра- теља који није претрпео неки облик страдања. вила и смернице, већ су покушавали да продру у суштину ствари, у Заиста, најраспрострањенији облик светости саму душу младог покољења, у психологију родитељства и младо- је мучеништво – сведочење Христа својим жисти. Испитивали су духовне и емотивне потребе деце, наглашава- вотом, чак и до смрти. Иако сви хришћани нису позвани на мујући јединственост сваког појединца, као и вишеструке потешкоће с којима се сусрећу родитељи, наставници и чеништво у том дословном смислу физичке деца у интеракцији са дететом у развоју. смрти, узимањем свог крста, следујући путем Реч „потешкоћа“ је уско повезана са страдања, и ми доживљавамо облик мученидругом речју – „страдање“, а то је оно штва. Монаштво – добровољно, свесно и начиме желим да се бавим у овом тек- мерно примање лишавања и самоодрицања сту: страдањем и његовом улогом у – врхунски је пример духовног мучеништва. православном породичном животу. Живот у свету такође пружа бројне прилике Страдање је саставни део нашег за ову врсту мучеништва, пошто је страдање – живљења овде на земљи. Оно је утка- било физичко, духовно или душевно – неизбено у сваки аспект нашег живота. Треба жно у овом свету зараженом грехом. Наравно, говорити о њему, треба га очекивати, ако се неко, ко је вођен у мучеништво, изнетреба се припремати за њега нада одрекне вере и погине, његово мученишто је могуће више, а не сме штво му неће донети спасење. Исто тако, ако се бежати од њега. Да- желимо да нам страдање буде на искупљење, нас се страдање, туга, морамо га прихватити добровољно и покушанесрећа сматрају неком ти да схватимо његов смисао, колико год је то врстом зла коме се треба могуће људском уму и срцу. Из историје Цркве видимо да се вера најодупрети и избегавати га по сваку цену. Људи се плаше страда- брже ширила управо током прогона. „Крв муња. (Један лекар архијереј рекао ченика је семе Цркве“ (Тертулијан). Страдање је да страх од страдања понекад може родити многе плодове у нашем личном већи од самог страдања.) Живот животу. То је део Божјег плана, испит за нас, би, како нам кажу, требало да који треба користи за спасење наших душа. По тече глатко, несметано. Страдање речима Светог Серафима Саровског, „Где нема и туга ометају живот у благостању; туге, нема ни спасења.“ Страдање чисти особу; сметају нам. Сматрају се аномали- помаже да се искорени грех. У страдању треба јама, неправдом, не резултатом већ да се обратимо Богу, тражећи не само да нас узроком човекове несреће. Како би избави од страдања, већ и да нам да снагу да то добри Бог могао да дозво- га поднесемо и искористимо. По речима Свели?! Школа и масовни медији тог Серафима, „Сва наша страдања су вредна усађују у наш ум и срце овај роба којом морамо брзо трговати за вечно боначин размишљања, посеб- гатство.“ Слично томе, свештеник Александар но овде на богатом Западу. Јељчанинов пише у свом дневнику: „Сав дуНајбоља одбрана нас, пра- ховни труд, сва добровољна (па чак и невољвославних хришћана, про- на) лишавања, одрицања, жртве, страдање тив несвесног усвајања овог – ускоро се трампе за унутрашње духовно бостава је да разумемо право значење страдања, како је оно представљено у ПравоСтрадање је саставни део нашег жиславној Цркви. вљења овде на земљи. Оно је уткано у У четвртом члану Символа сваки аспект нашег живота. Треба гововере, читамо да је наш Господ рити о њему, треба га очекивати, треба Исус Христос „страдао и био се припремати за њега што је могуће погребен. И васкрсао у трећи дан по Писму.“ Као више, а не сме се бежати од њега. хришћани смо позвани да следимо Христа, да узмемо свој крст – страдање и тугу. Апостол Павле пише да ако трпимо са Христом с Њим ћемо и царовати (2. гатство. Што више изгубите то ћете више стећи... Храбра душа инстинктивно тражи жртву, Тим. 2,12), а ко умре са Христом с Њим ће васкрснути (Кол 2,12). Без страдања, без умирања за овај свет, нема ни прилику да страда и духовно ојача кроз искуваскрсења. У преузимању пута страдања, православ- шења.“

Ако желимо да нам страдање буде на искупљење, морамо га прихватити добровољно и покушати да схватимо његов смисао, колико год је то могуће људском уму и срцу.

Када је страдање одсутно, онда, по духовном закону, душа слаби и креће низбрдо; губи свој оклоп и постаје рањива. То не значи да је страдање само по себи добро, или да је неопходно страдати све време. Постоје тренуци радости и мира, када осећамо снагу благодати Божије. Можда је иронично, али ти су тренуци управо плод прихватања страдања. Васкрсу, на пример, претходи Страсна седмица. Овде се подсећамо одељка из Јеванђеља: Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човек на свет. (Јн 16, 21).

Место страдања у породици

Као што смо раније рекли, сваки хришћанин који живи у свету долази у контакт са страдањем. Када хришћани живе заједно у породици ово страдање се понекад чак и увећава. По венчању, већина младих људи данас очекује само срећан и миран живот у благостању. Света Црква нас унапред упозорава о суштини хришћанског брака: полаже венце на наше главе – символе победе и мучеништва, радости и туге. Али ми не обраћамо пажњу на то. Свет око нас, са својим лажним и нехришћанским изјавама о злу туге и страдања, не припрема нас за неизбежно, и када се особа суочи са страдањем и несрећом, она је потпуно неспремна да их прихвати, да се носи са њима. Пречесто људи траже да разводом побегну од тешкоћа брачног живота. Мученици су знали да ће им се судити и да ће бити мучени, те су одлазили у мучеништво са радошћу, певајући псалме и чврсто исповедајући Христа. На исти начин, треба ступити у хришћански брак са спремношћу да се издржи и да се страда, знајући да је то потребно, као и да ту лежи пут ка спасењу. Чињеница да постоје тешкоће у браку не значи да супружници не воле једно друго. Али љубав има своју цену страдања. Свети апостол Павле у својој посланици Коринћанима учи да: љубав све сноси, све верује, свему се нада, све трпи... То је права љубав. Древни стоички филозофи су препознали међусобан однос љубави и страдања, и из тог разлога су саветовали да не треба волети, да се не би неизбежно сусрело са страдањем. Епиктет је формулисао правило: „Пољуби жену и децу, показуј наклоност; међутим, немој их волети! Ако их волиш, узнемирићеш се ако умру.“ Нажалост, данашњи парови нису спремни да прихвате свакодневне недостатке и слабости које примећују једни код других: лењост, празнословље, критику, свакојаке навике, укусе, дела, грубост. Нервирају једни друге. У друштву се може прикрити нечија

новембар / 2014 / svetigora

Добро је за нас да се сетимо невиног страдања праведника. Имамо пример Светог Јована Кронштатског који је претрпео тешку и дугу болест пре смрти, и Св. Амвросија Оптинског, који није био у стању да служи Свету литургију, јер је био до краја ослабљен физичком немоћи; чак је и примао људе лежећи у кревету. Истовремено, како су снажни били духом! Страдање има различите облике. Најочигледније је страдање од болести или физичке слабости. (Када сретнемо некога, обично га прво питамо како је са здрављем.) Ова врста страдања се може понекад ублажити лековима и спољашњим средствима. Пројављује се физичким боловима, непријатностима и ограниченошћу кретања; дружење са другима је тешко и самим тим га често прати самоћа. Понекад болест изазива физичко изобличење које такође може довести до страдања. Друга врста страдања се односи на област човековог духа и душе. Није проузрокована директним физичким болом, већ обично неким спољашњим односима: несрећним породичним животом; тешкоћама на послу и у друштву; везаношћу за алкохол или дрогу, новац, материјална добра; сиромаштво, клевету, преступе, неузвраћену љубав, тешкоће у школи и међу пријатељима, наизглед безнадежну ситуацију или ћорсокак, неплодност, разочараност у некога, промену у животу, или, оно што се дешава често, болест или смрт члана породице или некога блиског. Трећи облик страдања се у потпуности односи на царство духа, и карактеристично је за православне хришћане. Назовимо га „страдањем срца“. То је оно осећање које доживљавамо када нисмо у могућности да достигнемо жељени духовни ниво; када смо свесни своје грешности и удаљености од Творца; када нама блиски људи духовно пропадају; када доживљавамо кризу у вери; када смо духовно осетљиви на оно што се дешава око нас. Све то, без обзира на то колико су добре и повољне спољашње околности нашег живота, у нама изазива духовни бол и страдање. То може бити и резултат неспојивости православног начина живота са околним светом. И током претходне две хиљаде година хришћанима је било тешко да живе у овом свету, али у нашем времену напуштања Бога, времену тешких и препредених обмана, неморала и застрашујућих болести, све је теже. Трудимо да се прилагодимо свом окружењу, тражимо спокојство, своје „место под сунцем“, али не можемо да га нађемо, и то нас доводи до бола у срцу.

41

слабост, може се сакрити иза фасаде пристојности, али где се то може сакрити у породици? Муж и жена не могу се изоловати једно од другог. Морају подносити једно друго, издржати страдање, носити бреме једно другог. Потребан је непрестани труд да би се изборили са мноштвом раздражљивих ситуација и тешкоћа са којима се муж и жена суочавају готово свакодневно током многих година хришћанског брака. То је оно што би се могло назвати подвижништвом породичног живота. У подношењу тих искушења, тих страдања, развијањем снаге воље, стрпљења и кротости, уздањем у Господа, а не у своје сопствене снаге, муж и жена узрастају ближе Богу и једно другом. То заузврат служи као лекција деци. Страдање је духовна школа у којој се образују и родитељи и деца. По речима једног верског писца у Русији, „религија се не може научити, попут науке – она се поима не умом, већ срцем, делом, директним личним искуством. Она је извор који тече у вечни живот, а не образложење о води – ниједно знање о њој не може да утоли човекову жеђ уколико он сам не пије са извора.“ Протојереј (касније јеромонах) Сергеј Четвериков слично истиче да се знање о Богу мора разликовати од познавања Бога. Отац Сергеј се присећа како је, као и свако дете, он спознао Бога у раном детињству не спољашњим искуством нити било каквом рационализацијом, већ директним унутрашњим опажањем. Страдање пружа унутрашње искуство помоћу којег чланови породице духовно јачају.

svetigora / 2014 / новембар

Страдање не треба посматрати као Божију казну, већ као пројаву Божије љубави према нама.

42

У раном детињству полаже се чврст темељ будућег духовног живота. Отац Сергеј пише: „Зашто неки људи чувају у својој души сталну и непоколебљиву веру до краја живота, док је други губе, понекад дефинитивно а понекад јој се враћају уз велике тешкоће и труд? Чини ми се да то зависи од тога којим правцем иде човеков унутрашњи живот у раном детињству. Ако је особа у стању, свесно или инстинктивно, да сачува исправан однос између себе и Бога, она неће отпасти далеко од вере.“ Родитељи стварају атмосферу за духовни раст не само помоћу правила и упутстава већ првенствено вером и примером. А дечија душа, која се налази у похвалној атмосфери делатне вере, љубави према Богу, побожности и подношењу страдања, нехо-

тично пламти пламеном вере и љубави, као свећа коју је упалила већ горућа свећа. Када деца виде да, зарад вечног живота, родитељи беспоговорно прихватају искушења – било послата од Бога или добровољно преузета на себе – деца развијају осећај више Силе, више стварности. Не тако давно сам разговарао са искусним свештеником који има велику породицу. Васпитавајући унуке, питао се које је грешке направио у васпитању своје деце. Подсетио се на то да је у кући давао само две наредбе: „може“ и „не сме“. Ако је било „може“, онда је то било добро, а „не сме“ је значило да је нешто лоше, и да ће Бог казнити дете, и да ће отићи у пакао. Овај свештеник је саветовао мени и другим младим родитељима да не стављају нагласак на Божију казну, већ да посвете више говоре о Божијој љубави, Божијој милосрђу и доброти. Чак ни страдање не треба посматрати као Божију казну, већ као пројаву Божије љубави према нама. У породици постоји и страдање које проузрокују деца. Ово се најчешће може видети у време болести. Примећује се да болест једног невиног детета, његово страдање зближава породицу – све земаљско постаје споредно, непотребно и узалудно наспрам дечије болести. Када се члан породице разболи и страда, то не значи да је он тај који је највише узнемирен. Обично је болесник толико заокупљен физичким страдањем да усмерава сву своју преосталу снагу на духовну активност, а они око њега, посебно ако се осећају беспомоћно, састрадавају са болесником и проводе време у патњи. Ето, све је повезано: физичко страдање болесника се преплиће са духовним патњама његових ближњих. Олакшање и за једне и друге лежи у нади на Бога и Његову свету Цркву. Овде поново видимо како патња изграђује и родитеље и децу. У време болести, невоља и недаћа породица се зближава, греси се опраштају, искреност и једноставност се обнављају. Видео сам како родитељи који мало обраћају пажњу на децу, потпуно себе посвећују детету када се разболи, не жалећи време, снагу нити ресурсе. Блажени митрополит Антоније Храповицки је приметио како се, током дечије болести, идентитет мајке мења из „ја“ у „ми“. Када се мајка хришћанка труди, гладује, проводи бесане ноћи, и уопште подноси тугу због свог детета или своје деце, она је ретко свесна те унутрашње борбе, тог подвига, као што би била када би се бавила самом собом. Када деца одрасту у тинејџере, родитељи се суочавају са новим стрепњама – понашањем деце, њиховим поступцима, недостатком жељеног резултата њиховог васпитања. Питају се: зашто ствари нису испале као што смо замислили? Где смо погрешили? И ово проузрокује страдање. И овде опет полажемо наду на Господа, и убрзо примећујемо да Бог доноси одређену равнотежу у наше животе, и да никад нећемо погинути од овосветских искушења, ако је Он са нама. Он је као острво усред океана страдања, које нам пружа спасење и одмор. Већина нас не искориштава до краја мноштво прилика које нам пружа породични живот за духовни напредак. Делећи, бринући, служећи једни другима, волећи, праштајући – а све то подразумева страдање – пречишћујемо се као злато у пећи. Праведна Јулиана Лазаревска је имала тринаесторо деце, од којих је шест умрло у детињству. Желела је да оде у манастир, али муж ју је убедио да остане у свету и подиже децу: „Црне хаљине нас неће спасити ако не живимо како треба. Чак се и у белим хаљинама (тј. живљењем у свету) можемо спасити – ако творимо Божију вољу“. Епископ Теофан Затворник пише, „Мученици су очишћени и припремљени за Царство Божије огњем, посечењем... Нама је, међутим, дато другачије очишћење. Свакоме је дато различито: једном – грубо рибање, другоме – блажи облик чишћења...“ Бог зна шта је најбоље за нас. Поверимо себе Његовој светој вољи, знајући да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити. (Рим. 8, 18). Отац Петар је свештеник у саборном храму „Свих жалост радост“ у Сан Франциску и уредник је часописа „Руски пастир“. Изворник: http://www.roca.org Превод: Милена Тејлор

Д

новембар / 2014 / svetigora

обар дан, Ја се зовем Ирина Бергсет и данас сам овде да бих сведочила о тој куги трећег миленијума, са којом се срела моја породица на Западу. И не само моја породица. Данас, међународна организација руских родитеља – мајки, очева, деда и баба – „Руске мајке”, обједињује породице из више од 30 земаља света, које су пострадале од насилног раздвајања са рођеном децом у иностранству. Те су породице живи сведоци тога шта се догађа са руском децом изван Русије. Ја сабирам сведочанства и документа на ту тему у току последње две године. За то време, на разним језицима, мени су слали публикације западних медија, видео-сведочанства, ТВ-репортаже, филмове, књиге, научна истраживања. Сабравши та документа, ја ћу вам у сажетом виду рећи како се врши растурање породице и пола на Западу. Мој задатак није био да оцењујем то што се тамо догађа. Ја сам се само трудила да саберем чињенице, документа и сведочанства. Са једним јединствени циљем – да привучем пажњу јавности у Русији, руских научника и специјалиста, историчара, социолога, теолога, криминалиста, политиколога, психолога и др, а такође, да привучем вашу пажњу, уважени гости данашње конференције, ка чињеници да је цео свет данас обухваћен идејом уништења природног пола и идејом уништења породице. Почнимо испочетка. Мени лично, дечија полиција Норвешке, под претњом пиштољима, одвела је у заробљеништво моје мрвице – моја два рођена сина.

8. марта 2011. у мој норвешки стан упала су два сарадника социјалне службе и два полицајца. Ти ЈУВЕНИЛНИ СПАСИОЦИ су отели моју децу и одвели их на од мене сакривену адресу. Спасли су их од родитеља, од мене. Зашто? Ради се о томе што сам се ја, дан пре тога, обратила станици полиције у селу где живимо, са изјавом о томе да су норвешки грађани савршили са мојим млађим четворогодишњим сином, како ми се тада чинило, незаконите блудне радње. Суд Норвешке ме је тада прогласио за жену нетолерантну према норвешком моралу. И зато су ми одузели децу. Децу се предали „толерантнијим“ родитељима бр. 3 и 4. Ти изнајмљени родитељи нису имали ништа против да

се мојој деци у норвешком вртићу и школи предају основе нетрадиционалних телесних односа. Кажете да је то немогуће? Ја такође тада нисам знала, али сада знам, да се у Норвешкој већ много година реализује државни програм промене деце из обичних дечака и девојчица у друге особе. Какве? То је питање над питањима. Са тачке гледишта простог Руса, постоје само два природна пола – мушки и женски. Је ли тако? Али сва несрећа је у томе што је за сав остали западни свет тај поглед давно застарео. Нови модерни психолози, социолози па чак и психијатри распрострањују лажну идеју, да природни пол уопште не постоји и никад није ни постојао. То је била једна од заблуда хришћанских моралиста. Нељуди тврде да, у ствари, полова има много више. Прво је била избачена идеја да тих социјалних полова има 6 или 7. Али сада је та бројка порасла неколико пута и приближила се до око две десетине разних полова. Лудило, кажете? Не. То је реална друга идеологија. И та друга идеологија је заснована на парадигми не природног, нормалног, већ неког „неприродног” социјалног пола. То јест, она је заснована на идеји да пол, не само да може да се мења, већ се и мења искључиво из неких чисто социјалних разлога или социјалних улога. Аутори те идеје мноштва полова били су изопаченици. Сваки нови пол они су почели да повезују са другим видом изопачености. Просто говорећи, изопаченици су избацили идеју да се пол одређује по објекту са којим се има телесни однос. Изопаченици су реч „пол” заменили синтагмом „сексуална оријентација“. Ако је изопаченик сексуално орјентисан на децу, то је његов пол – „педофил”. Ако је изопаченик сексуално орјентисан на животиње, то и јесте његов пол – „зоофил”. Тако то изгледа у грубо. Постоје међу изопаченицима они који су одмах орјентисани и на децу и на животиње. Такве особе су сами изопаченици назвали „квир“ (уврнут, изопачен). Да не би дошло до мешања са традиционалним половима, изопаченици су решили да саму реч „пол” прогласе за „застарелу”, и тако су је избацили на ђубриште историје. Социјални инжењери су појачали уништење пола у западној култури надгробним спомеником, на коме су написали нови израз „gender“ („џендер”). Осим тога, у енглеском језику реч „џендер” још означава и категорију „рода”: мушки род, женски род и средњи род. И ето, ти сатански „џендери” почели су да се множе даноноћно и данас их има на хиљаде. У почетку су

ИРИНА Бергсет

Поштовани читаоци, Доносимо вам потресно сведочанство мајке којој су одузели децу. Она нам говори о стању друштва на Западу, и месту родитеља, деце и легализоване изопачености у њему. Реч је о Ирини М. Бергсет, кандидату фил. наука, и координатору међународног покрета „Руске мајке” („Русские матери“), који обједињује руске породице из више од 30 земаља. Ово је њено обраћање на конференцији „Уништавање породице и пола новим светским поретком”, коју је организовао покрет „Хришћански препород” („Христианское возрождение“) 5. октобра 2013. у Москви.

aktuelno

Уништење природног пола и породице

43

svetigora / 2014 / новембар

44

потрошили 20-30 година на то да би се усадили у свест човечанства – да би у целокупности западне културе, западне музике, западне књижевности и западне уметности, „мушкарци” и „жене” изумрли као диносауруси, да тамо постоје само „хомо”, „лезбејке”, „бисексуалци”, „трансвестити” и „трансгендери”. Успут, под паролом „права човека на изопаченост” – природни пол је престао да се назива не само „нормалним” него и „природним”. На тај начин је била вештачки произведена „лингвистичка чистка”, избацивање нас – „мушкараца” и „жена” – из културне средине. Зато није ни чудо што су традиционални „мушкарци” и „жене” у западном свету постепено почели да се посматрају као рудименти, остаци старог, застарела класа, људи „друге врсте”. Знате ли како сад називају нас, нормалне људе и жене, на Западу? Већ одавно се реч „природно” за нас не користи. Уместо ње је убачена друга реч – „стрејт”, што значи буквално – „прави”. То јест, ви и ја смо „стрејтери”. Шта је то? Ништа. Празнина. „Стрејт” – то је збир звукова који ништа не значе, без икаквог архетипа, без корена, без материјалног еквивалента. Данас се може закључити да је вештачко лингвистичко избацивање природног пола у западном свету скоро потпуно завршено. Из чега то исходи? Из реалности. У толерантној Европи, у Канади, САД, Новом Зеланду, Аустралији, ако буде било потребно да искажете своју сексуалну орјентацију (на пример у брачној агенцији) предложиће вам да поставите квачицу у поље: „стрејтер”, „хомо”, „лезбејка”, „бисексуалац”, „трансвестит” или „трансџендер”. Данас бисмо ми требали да ставимо квачицу у поље „стрејтер”. И ја и ви, ми прекрасно схватамо да нисмо никакви „стрејтери“, да смо – мушкарци и жене. Али нас и вас тамо више нема. Нас су очистили. Лингвистички. Уништили. Сатрли. Отписали… Уништење природног пола у лингвистичкој равни – то је био први корак Запада. Други корак Запада – уништење природног пола у званичним документима. Да, да. Мултитолерантни западњаци су направили други корак за избацивање природног пола из свих званичних папира. А пре свега из пасоша. Добро сте чули… Пар година назад нико у Русији није приметио како је у Аустралији и Новом Зеланду, као пробни светски пројекат, био заведен трећи пол. Шта је то? До тог тренутка у пасошу, у пољу „пол”, биле су само две могућности – „мушки” и „женски” пол, тј. била су два поља и у једном од њих је стајала ознака. А сада квадрата у пасошу има три. Трећи квадрат је обележен словом „икс”. Тај трећи пол су већ, осим у наведене две

државе, увели на Тајланду, а од 1. новембра 2013, то треће поље ће се појавити у пасошима, прво Немачке, а затим убрзо и у земљама свих других држава Еврозоне. А онда ће, у врло кратком року, то поље „икс”-пола потпуно да избаци наш и ваш природни пол из званичне документације целог Запада. Прво ће сви изопаченици бити записани у трећем пољу „икс”. Затим они неће бити задовољни тиме што у њиховом пасошу стоји апстрактно слово „икс”. Онда ће изопаченици свих врста завикати на цео свет о тзв. „правима човека” на слово своје сексуалне оријентације. И онда ће се у трећем пољу наћи слова „л”, „г”, „б”, „т”, а затим и других „група” сексуалне орјентације, које се множе не дневно, него сатима. А пошто пасош није од гуме, то ће наше и ваше квадратиће „м” и „ж” једног красног дана да забране. Или ће они сами да ишчезну као непотребни. Или ће их избацити из било ког другог разлога. Није битан сценарио, крај је један – уништење нашег и вашег природног пола из званичних докумената, поштовани учесници данашње конференције, нове особе гарантују. То је питање времена. Трећи фронт уништења пола је физичка раван. Запад напада нашу децу, трудећи се да им усади нетрадиционалну орјентацију од рођења. Оне родитеље који нису покорни и противе се томе, Запад је решио да одстрани из процеса васпитања потомства. Одузимање деце у модерној Европи и по целом Западу сада је решено да се обавља одмах од дана рођења. Помоћу те јединствене јувенилне казне – принудне предаје потомства држави – ликвидирана је категорија родитеља и уништена породица као ћелија друштва. Сада функцију преваспитавања деце у особе толерантне на изопачености носи на себи западно друштво. На Западу су направљени специјални програми у том правцу за јасле, обданишта, школе и универзитете. Чудићете се, али написана је и одштампана нова дечја књижевност толерантна на изопачено-

Како и следи из закона савремене Европе, традиционална мајка је данас „непријатељ број један” свом детету. Управо зато су сви судови, укључујући и Виши суд Норвешке, установили да лишавају мене, мајку, свих видова контакта са рођеним сином, одузетим у Норвешкој. То јест, нетолерантнима је данас забрањено апсолутно све: преписка, честитке, телефонски разговори, чак и скајп. Нетолерантни чак немају права човека. Никаква.

новембар / 2014 / svetigora

сти. Она је предназначена за све узрасте: од нуле до године, од године до две, од две до четири, од четири до шест итд. У децембру 2012. године, истакнуте феминисткиње у Европском парламенту су поставиле на гласање пројекат закона који забрањује сву класичну дечју књижевност у Европи. Таква књижевна инквизиција само што није уведена…али, истина, фалило им је неколико гласова при гласању у Европарламенту и за сада су неоинквизитори изгубили. Зато су се у Француској реванширали. Тамо сада потпуно легално прваци у школи уче нову прозу: „Тата носи хаљину”. Та књига је својеврсна француска азбука хомосексуалности. Она прича деци о томе да Маша није девојчица а да Васја – није дечак… О свему овоме сам први пут сазнала из писама Руса који живе у Аустралији, Швајцарској, Новом Зеланду, САД, Канади или у Европи. Руски родитељи у својим писмима описују, са тачке гледишта руског човека, варварске чињенице и појаве савременог Запада. Ево неколико кратких цитата из писама: „У Норвешкој деци у јаслама деци читају бајке о принцу који се заљубио у краља”. „У Швајцарској дечаке треба доводити у обданиште у хаљинама”. „У Данској на бандерама стоје огласи, попут: ’Издаје се коњ ради интимних односа’”. „У Немачкој у једном градићу ради 10 зоо-бордела”. „У Америци се спроводе конкурси лепоте међу трансвеститима–дечацима од 6 година”. „У Канади су легализовани експерименти на деци: стерилизација, лоботомија”. „У Швајцарској је 30.000 деце одузето традиционалним родитељима и већ предато једнополним”. „У Норвешкој ће се у школском програму за прваке појавити предмет Инцест“. „У Канади је педофилија званично призната сексуална орјентација”. „2013. године су у свим школама у Француској заменили ’дечаке’ и ’девојчице’”. „У Холандији легално постоји партија Педофила, а такође свирепствује инфантофилија или односи са новорођенима”. У последње сведочанство се не може поверовати без доказа. Зато смо то проверили и нашли на холандском језику мноштво новинских материјала и ТВ емисија о кривичном процесу који је привукао највише пажње 2012/13. године. Ради се о томе да је један холандски хомосексуалац, који је живео у истополном браку са другим хомосексуалцем, силовао преко 100 деце. Његова најмлађа жртва је имала само 9 дана од рођења. А најстарија 2 и по године. То јест, добро сте чули, реч је о новорођенчади и деци у узрасту до тога. О масовној распрострањености инфантофилије у Еврозони говори чињеница коју су поменули у многим медијима, и на руском језику, да су код тог ухапшеног инфантофила нашли гигантске количине неуништених фото и видео материјала. Толико велике количине да њима можете да напуните цео интернет… Али, што је још више поражавајуће – ту децу није имао ко да штити. У вези са тим што је породица у Холандији већ уништена, тамо су такви и закони. Родитељи те деце – по законима Европе – нису имали никакво право да сведоче о насиљу над својом децом. Зато што холандски суд није био склон да то назове актом „насиља”. Јер се ниједна жртва (одојчад!) није ни на који начин противила. Дошло је чак до тога, да су стручњаци

45

утврдили да је узрок тога што се десило „хиперсексуалност” тог хомосексуалног аморалног субјекта. Ма како невероватно да вам то сада звучи, то су све реалне чињенице. И све то можете сами да нађете ако унесете у поље за претрагу тог звера-инфантофила: „рижскии монстр” (ришко чудовиште). Узгред, слични овом европски интереси, највише су данас распрострањени међу женама. Да, да, добро сте чули. Педофилија, инцестофилија и инфантофилија – то су и женски пороци савременог Запада. Наиме, руски родитељи, који данас живе на Западу, ударају у звоно трагедије. Њихова сведочанства о намерном

aktuelno

уништењу традиционалне породице, традиционалних вредности, а такође и о принудној промени пола код деце – то је упозорење за Русију. Ја лично сам побегла из Норвешке чим сам могла. Морала сам да оставим све: стан, дом, кола, имовину и све личне ствари, стечене у току 45 година живота. Од двојице синова успела сам да спасим само једног сина. Мог другог сина сада крију у шумама Норвешке на тајној адреси. Тајној само за мајку, за мене. Преузето са: http://srbin.info Извор: Москва Трећи Рим; http://3rm.info

Саопштење за јавност Његове Светости Патријарха српског Иринеја поводом најављене геј параде

Парадирајте о свом и трошку својих налогодаваца о Празнику рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине лета Господњег 2014.

svetigora / 2014 / новембар

О

46

вих дана се поново насилно намеће беспризорна геј-парада Београду и Србији. Организатори оваквог парадирања и њихови ментори из Европе, не желе да извуку поуку из свега онога што су проузроковале претходне параде: отпор огромне већине грађана, без обзира на њихово верско, политичко, идеолошко опредељење; немир и изазивање агресивности, буђење рушилаштва и деструктивности код неких слојева друштва – нарочито млађих, приморавање власти да ангажује скоро сав полицијски апарат земље ради безбедности ове минорне групе. Да ли због суштински апсурдног парадирања, држава треба да у овој немаштини троши милионе за обезбеђење шачице својих суграђана и њихових гостију за „параду“ од неколико стотина метара у центру Београда? Министарство унутрашњих послова мора да доведе из свих крајева Србије на хиљаде полицајаца, да им обезбеди боравак у граду Београду, дневнице, оброке, уз реалне могућности њихових повреда па и животне угрожености. Имајући у виду све опасности које ова парада може да изазове на обе стране, као и озбиљно угрожавање опште безбедности у граду, слободни смо да се са очинском бригом, у име Цркве – вековног чувара људског достојанства и здравих моралних начела, као и у име њених верујућих, који чине преко 80% укупног становништва Републике Србије, обратимо самим организаторима и парадерима предвиђене геј параде са неколико питања: 1. Зар се заштита својих приватних права сме и може остваривати понижавањем и гажењем моралних осећања огромне већине Човечанства?

2. Зар се презрењем Закона Божјег и моралног поретка уграђеног у људску природу, остварује људско достојанство?

3. Ако је геј сексуално опредељење оправдано, и треба га пропагирати, на основу чега то исто не важи за педофилију (масовно раширену у западном свету), за инцест, за скотолоштво и друге начине задовољења извитопереног сексуалног нагона? По чему је њихово право мање право од такозваног права ваше сексуалне (дез)оријентисаности?

4. Зар сте толико заслепљени својом похотом и егоизмом да вам не смета стављање у своју функцију конкретно читавог државног апарата Србије и прављења неоснованих материјалних трошкова; изазивање код своје браће и суграђана толиког немира и бунта, често пута са катастрофалним последицама на обе стране?

5. Да ли ви својим „парадама“ пропагирате само своја „права“ или можда покушавате да наметнете свој стил живљења другима, нарочито неисквареној деци и неискусној омладини, због чега су, са пуним правом – забринути њихови родитељи и васпитачи?

6. Само ваше настојање да своје параде називате „параде поноса“, не сведочи ли несигурност ваше савести у исправност вашег опредељења и начина живљења? Било како било, једно је сигурно: имате право да парадирате, али само о свом трошку и трошку својих налогодаваца, ма како се они звали, како за параду тако и за обезбеђење, но не о трошку Србије: бомбардоване, разорене, морално и економски осакаћене, осиромашене, поплављене, на стуб срама приковане... Уз све то, ни ми ни ви, нити било ко од људи, не смемо заборавити: све нам је слободно, али нам није све на корист и добро, нити на стицање истинског људског достојанства. Људска права и живот се не мере само људском правдом, него и оном Божјом, вечном и богочовечном! ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

разумијевање гусала

У

роману „На Дрини ћуприја“ Иво Андрић је оставио неизбрисиво свједочанство о свом дубоком разумијевању значаја гусала за идентитет и историјско трајање православног српског народа. Сјетимо се: у трећем поглављу романа, испред приче о мучеништву Радисава са Уништа, гуслар Црногорац пјева кулучарима, хришћанској раји – сиротињи која без „паре и динара“ зида вишеградску ћуприју, задужбину великог везира Мехмут-паше Соколовића. У каквом амбијенту и каквој публици пјева Андрићев гуслар? „У једној пространој и сувој појати гори ватра на средини, управо догорева, јер је од ње остала само још жерава која тиња у

полумрачној просторији. Цео простор је испуњен димом и киселкастим тешким задахом мокрог одела и опанака и испаравањем тридесетак људских телеса. Све су то кулучари, сељаци из околине, хришћанска, кметовска сиротиња. Сви су каљави, покисли, преморени и брижни. Поједе их ово бесплатно и безизгледно кулучење, док њихове њиве, горе по селима, узалуд чекају на јесење орање. Већина је још будна. Суше обојке поред ватре, преплићу опанке, или просто гледају у жеравицу“ („На Дрини

predawe РАЈО Војиновић

Андрићево

ћуприја“, Свјетлост, Сарајево, 1991, стр. 34).

Ко је Андрићев гуслар? „Међу њима се нашао однекуд неки Црногорац, ухватили га сејмени на друму па кулучи већ неко-

новембар / 2014 / svetigora

47

svetigora / 2014 / новембар

48

лико дана, иако непрестано свима прича и доказује како приче. С једне стране он ставља стварност која је потје њему то врло мучно и неприлично и како му образ не пуна биједа ропства под туђином, а с друге јој супротподноси ово аргатовање“ (исто). ставља пјесму – сјећање што је, опет, дубља стварност Може ли бити да се овом реченицом Андрић мало од саме стварности. То је сјећање на славну прошлост, подсмјехнуо црногорском менталитету? Ако то и не мо- на немањићко царство и његову завјетну хришћанжемо доказати, свакако можемо без имало устезања твр- ску славу и моћ. Наспрам ватре која пред окупљедити да се у овој једној јединој реченици писац показао ним кулучарима тиња и догоријева у полумрачној и као велики познавалац и тога менталитета. Јер, Црногор- мемљивој појати, у њиховим мислима и срцима стоји цу је кулучење „мучно и неприлично“ (као да осталим ку- царева сестра (њиховог хришћанског цара), која истолучарима није!), а „образ му не подноси ово аргатовање“ времено у царском двору свијетли „свој господи срп(као да су остали без образа!). Није му, дакле, на првом ској“ „са њедара драгијем камењем“! Наспрам самих мјесту проблем неправде коју и њему и осталима чини кулучара, дакле, и њихове црне сиротиње блијеште турски окупатор; његов проблем број један је тај што сјај и моћ цара Душана, његовог (и њиховог) царства, мора да ради. А то се тиче образа, што је типично црно- властеле, „стараца патријара“, „великих владика“ и горски став. Можда баш због тога овај Андрићев књижев- „српских господара“. Е, ту станује тајна њиховог кони лик и нема личног имена него је, просто, само – Цр- лективног идентитета! Ради се о готово литургијском ногорац. У сваком случају, писац оваквим психолошким заједничарењу убогих и понижених рајетина с њихопонирањем у дубину црногорског менталитета радикал- вим славним прецима који су, за разлику од њих, своно одступа од романтичарске слике о Црногорцима као ји на своме. Какав дубоки и наизглед непомирљиви идеалним, елитним Србима; од представе готово канони- контраст; каква антиномичност колективног рајетинзоване у нашој култури и умјетности још од времена на- ског самоодређења! Ево необоривог доказа колико је Коста Чавошки у праву кад каже: „Заједничка слава у ционалног препорода. Него, вратимо се ономе важнијем што међу остале прошлости, заједничка воља у садашњости, сјећање кулучаре доноси Андрићев Црногорац. Да видимо прво на велике ствари које су чињене заједно и жеља да се оне још чине – то су битни чиниоци који од скупа шта претходи његовом пјевању уз гусле? „Сад је око њега окупљен највећи број будних сељака, људи чине народ“. (Уставни геноцид над Србима, СНВ, Подгонарочито млађих. Из дубоког џепа свога сивог гуња Цр- рица 2007. стр. 27) ногорац извлачи гусле, неугледне и малене као подланиТај немањићко-косовски идеал, чији су чувари и ца, и кратко гудало. Један од сељака излази пред појату и преносиоци с покољења на покољење Црква и српчува стражу да не наиђе ко од Турака. Сви гледају у Црно- ске гусле, и јесте она сила која је Србе одржала (и која горца као да га сад први пут виде и у гусле које ишчеза- их и до данас држи) као народ кроз дуге вјекове отовају у његовим великим шакама. Он се савија; гусле су му манског, и не само отоманског ропства. у крилу, а главу од гусала притиште брадом, маже струКако слушаоци реагују на гусларево пјевање? Реагују управо на начин који у свему потврђује ну смолом и хуче у гудало; све је влажно и одвугло. И док обавља све те ситне радње, самосвесно и мирно као да претходно казано: је сам на свету, они га нетремице гледају. Најпосле јекне „Сељаци се све више збијају око гуслара, али без први звук, резак и нераван. Узбуђење расте. А Црногорац најмањег шума; дах им се не чује. Сви трепћу очима, подешава и почиње кроз нос да пушта свој глас и да њиме удивљени и заблештени. Трнци пролазе уз леђа, кичдопуњава звук гусала. Све се слаже и све наговештава ме се исправљају, груди надимају, очи сјају, прсти се чудну причу. А у једном тренутку Црногорац заиста, по- на рукама шире и грче, и мишићи на вилицама стешто је како-тако ускладио свој глас са гуслама, забаци од- жу. Црногорац везе и кити све брже и брже, све лепше једном главу силовито и поносно, да му искочи јабучица и смелије, а мокри и расањени кулучари, занесени и на мршавом врату и блесну оштар профил при светлости, неосетљиви за све остало, прате песму као сопствену, и пусти пригушен и отегнут звук: ‘Аааа – ааааа!’ и одмах лепшу и светлију судбину“ (На Дрини ћуприја, стр. 35). настави разговетно и кликтаво“ (исто, стр. 34-35). Његош у „Горском вијенцу“ исто то каже овако: Шта то кулучари, с толиким узбуђењем, које тако моћИ наше су утирали сузе но надвладава сав њихов умор и сву биједу њиховог повјешти звуци дивнијех гусалах. ложаја, очекују док Црногорац подешава и усклађује гуПостоји још један детаљ у овом фрагменту из Ансле и глас? Коју пјесму ће он њима пјевати? дрићевог романа, који је пресудно битан за ову причу. Пије вино српски цар Стеване Тај детаљ је да се међу кулучарима што слушају гуслаУ Призрену, мјесту питомоме, ра налази и сам Радисав са Уништа, онај кога ће Турци До њега су старци патријари: нешто касније, због опструкције у градњи везирове Четири су старца патријара, задужбине, набити на колац. Тако тог Андрићевог муИ до њих је до девет владика, ченика, по свему подобног ранохришћанским мучеИ двадесет учтугли везира, ницима, управо гусле духовно припремају на подвиг И по реду српски господари. мучеништва. Вино служи провизур Мијајло, Ето, тако је Иво Андрић разумио значај гусала за А свијетли сестра Кандосија идентитет и историјско трајање српског народа. Је ли Са њедара драгијем камењем... (исто, стр. 35) онда уопште чудно што је, код толиких важних тумача Зашто баш ту пјесму? Зато што нам помоћу контраста наше прошлости, управо он био тај који је Његоша написац открива тајну колективног идентитета актера ове звао трагичним јунаком косовске мисли?

Нови доктор црквене историје

aktuelno

Н

а Православном богословском факул- 2010; „Христу веран до смрти“, живот свештеномученика Доситетету Светог Василија Острошког Уни- ја Загребачког 2008; „Љетопис распете Митрополије црногорсковерзитета у Источном Сарајеву, 22. сеп- -приморске“, времена митрополита Данила Дајковића (1961–1990), тембра 2014. године, монах Павле Кондић 2008; „Мудри орач њиве Господње“ – зборник историјских сведоје одбранио докторску дисертацију под чанстава и научних радова о митрополиту скопском Јосифу Цвинасловом „Митрополија црногорско-при- јовићу 2007. и „Древнохришћанско и светосавско наслеђе у Црној морска у другој половини XIX и почетком Гори“ – зборник научних радова посвећен 1700-годишњици МиланXX века (1851–1920)“. ског едикта и 790-годишњици Митрополије, 2010. Комисију за преглед, оцену и одбрану диМагистрирао је на тему „Цетињска богословија 1863–1945“ на сертацијесачињавали су протојереј–ставро- Богословском факултету у Београду 2004, а рад је објављен 2005. у фор проф. др Предраг Пузовић у својству издању Богословије Светог Петра Цетињског. Школску 2004–2005. ментора, проф. др Мирко Саиловић и доц. др је провео на студијском боравку у Лондону на усавршавању енглеДалибор Петровић. Усмена одбрана доктор- ског језика, као стипендиста Светог Архијерејског Синода СПЦ, а ске дисертације извршена је пред комисијом, специјализацију из црквене историје завршио је 2006–2007. на Уникојом је председавао проф. др Мирко Саило- верзитету у Оксфорду. Специјалистичке студије из области холокавић, у амфитеатру Богословског факултета уста завршио је у Јерусалиму 2011. пред бројном публиком која је, подстакнута Уредништво „Светигоре“ придружује се честиткама оцу садржајним и динамичним дијалогом члано- Павлу Кондићу, новом доктору богословља – црквене историва комисије и докторанта, поставила неколи- је, свом дугогодишњем сараднику. ко питања. После вијећања чланова Комисије, предсједавајући је објавио да је монах Павле Кондић успјешно одбранио докторску дисертацију и тиме стекао звање доктора богословља са свим правима и частима које му по закону припадају.

новембар / 2014 / svetigora

Монах др Павле Кондић Рођен је 9. јуна 1966. године у Београду. Завршио је Философски факултет, Одељење за историју, у родном граду. Постдипломске студије на катедри за Историју СПЦ завршио је на Богословском факултету у Београду. Замонашен је у Цетињском манастиру уочи Петровдана 1997. У Цетињској богословији је предавао Историју Српске Цркве и Општу историју од 2000. до 2006. Управник је Архива Митрополије црногорско-приморске од 1997. До сада је објавио преко три стотине библиографских јединица и учествовао на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Аутор је и приређивач за штампу књига „Нови свештеномученици и мученици просијавши у православном српском народу“, 2000. и „Сабрана дјела свештеномученика Луке Вукмановића“ у три тома, 2002. Приредио је прву Споменицу о десетогодишњици обновљеног рада Цетињске богословије 1992–2002, затим: Патријарх српски Гаврило, „Живимо у светињи и слободи – изабрани списи“, 2010; „Радосно пењање на Голготу“ – о животу Свештеноисповједника епископа хвостанског Варнаве,

49 монах др Павле Кондић

pismo

Братији Цетињског манастира

Бог је у мене усадио своју малу честицу! Благослов Пресвете Богородице, Светога Јована Крститеља и Светог Петра Цетињског

svetigora / 2014 / новембар

ало сам размишљала одакле да почнем. Жеља да вам пишем појавила се ММоја одмах по повратку мојих родитеља из Црне Горе. мама, Н. К, била је у Цетињском манастиру неколико пута, а за ври-

50

јеме њеног посљедњег доласка у ваш манастир, ви сте издвојили вријеме и поразговарали са њом. Она вам је испричала моју причу и замолила вас да се помолите за мене јер имам тешку болест јетре (хепатитис Ц). Желим да вам се представим. Зовем се Ксенија. Родила сам се у сјеверном Казахстану. Затим је моја породица живјела у Русији, у околини Белгорода, а посљедњих 14 година живимо у Европи. Селидба из Русије у Европу за мене је била веома тешка и мучна, јер сам се тада налазила у пубертету (имала сам 12 година). Све се догодило веома брзо и неочекивано. За вријеме ручка, родитељи су ми саопштили да се селимо, и исте вечери ја и отац смо отпутовали. Растанак од родне земље, другова, дома, средине на коју сам ја навикла оставио је тежак траг на мојем срцу и у многоме је утицао на формирање мог карактера. Затворила сам се у себе, постала сам усамљена и престала да вјерујем људима. Град у којем никог не познајем, језик који не говорим, школа после само три дана од пресељења у Европу, и цијела та несхватљива ситуација… Ја сам се изгубила. После пар година, сазнала сам да у ствари нисам рођено (биолошко) дијете мојих родитеља, већ да сам усвојена, и да сам се раније звала Света. И ту је све почело... Скандали у породици, туче, непослушност и вријеђање родитеља, велика љутња због прећуткивања истине, осјећај ништавила и губљење личности. Била сам тинејџер ван контроле: радила сам шта сам хтјела, водила сам ужасан живот, али сам ипак учила и била успјешна у школи. Родитељи нису могли да изађу на крај са мном, и случајно сам сазнала да желе да ме дају у интернат за проблематичне тинејџере. Имала сам 17 година. После тог открића ја сам сама напустила родитељски дом. Завршила сам школу, уписала вишу образовну школу. Изнајмила сам собу, учила и зарађивала. Са родитељима бих се чула једном мјесечно, а кући се скоро нисам појављивала. У 18. години, за вријеме прегледа на који сам отишла због кашља, сасвим случајно сам открила да имам хепатитис Ц у раном стадијуму. Новост шокира, али не задуго. Почињем лијечење, јако тешко за организам, према којем се односим неозбиљно (заборављам да узимам таблете, примам ињекције, настављам да конзумирам алкохол и цигарете, спавам само по три сата дневно...). Доктори су се трудили да ме уразуме, колико је то било у њиховој моћи, али узалуд. После године лијечења, саопштено ми је да љекови нису имали дејство, што и не чуди, јер сам их узимала како сам стизала. Другог лијека против хепатитиса Ц у то вријеме просто није било... Мени су говорили: „Чекајте, можда ће се кроз неколико година нешто ново појавити“. Новост шокира, али опет не задуго... Наставила сам да живим као раније. Завршила сам Вишу образовну школу (што је зачуђујуће) и почела сам да радим. Односи са родитељима су почели да се нормализују – ја сам одрасла а и они су на себи много радили. Судбина ме је довела у болницу, на одјељење кардиологије, гдје до данас радим. Користећи се случајем, урадила сам преглед јетре. Резултати су показали да ми је јетра у стању пред добијање рака. Она се толико разриједила, да је било неопходно хитно нешто предузети по том питању. Желудац је скренуо за јетром, штитна жлијезда такође, срце, дисајни органи, систем органа за варење... Укратко – већ у 25. години мој организам је био разрушен. Новост ме је опет шокирала, али овај пут озбиљно. Других љекова који би дјеловали и даље није било. Нисам имала избора, сагласила сам се на експериментално лијечење (ефекти тог лијечења још увијек се изучавају и тестирају на људима). Почела сам озбиљно да водим рачуна о здрављу, придржавала

сам се свих љекарских савјета, престала са алкохолом, регулисала исхрану. Такође сам схватила да је потребно, и просто неопходно, порадити на својој души, иначе ће све опет бити узалуд. Почела сам да се лијечим у септембру 2012. године, а завршила у августу 2013, и тек у фебруару 2014. ћу знати коначне резултате лијечења (обавезно бих вам написала о томе, уколико ми дозволите). Испоставило се да је ново лијечење веома тешко, како физички, тако и психички. Страшни болови у цијелом тијелу, одсуство снаге и апетита, силно мршављење, дјелимични губитак вида, страшна депресија, црне мисли, силна агресија према цијелом свијету, одвратност према себи и животу, губљење памћења, раздвајање личности... Држала сам се као сам знала и умјела, радила сам, тјерала сам себе да пјешачим, почела сам се молити. У априлу 2013. године постало ми је стварно лоше. Сазнала сам како је то бити беживотно створење приковано за постељу. Дан ми је трајао 2–3 сата, остало вријеме сам спавала или лежала без кретања. Без родитељске подршке, не бих издржала. Желим да вам кажем да ја вјерујем, али у храм идем веома ријетко, можда још нисам спремна. Имам другове и познанике хришћане, муслимане, Јевреје, протестанте, атеисте, и поштујем вјеру сваког од њих. За мене Бог је један, просто га људи зову разним именима. Бићу искрена, осим „Оче наш“ не знам других молитава, али општим с Богом својим ријечима, молим се, молим за опроштај, и благодарим му на свом простом језику. Читам разну литературу, недавно сам чак и прелистала Куран. Читала сам о њима и била на мјестима политеистичке културе (племе Маја). Езотерика, психолошки тренинзи, етнопсихолошке књиге… Желим да сазнам више, интересантно ми је како други људи налазе душевни баланс и спокој. Скоро је крај лијечења и ја сам за себе извела неколико закључака. Шта ми је лијечење донијело? Због чега ми је та болест била дата? И ево шта сам закључила: Научила сам да се радујем свакој секунди живота, простим стварима, зраку сунца који ме буди јутром и даје ми сазнање да сам жива. Научила сам да цијеним то што имам данас, одличне родитеље, посао, дом, пса, средства за издржавање. Научила сам да прихва-

там живот и људе онаквима какви су. Трудим се да не осуђујем, да се не љутим, већ да опраштам и заборављам. Веома је напорно, али се трудим и често у томе успијевам. Престала сам да по животу путујем куда очи погледају. Опростила родитељима и себи за све што је било. Схватила сам вриједност свог живота и то како ме јако воли Бог. Како је прекрасно просто живјети, дисати, смијати се, помагати, видјети сунашце или ћутећи слушати кишу за прозором, слушати како шушти лишће дрвећа или просто слушати тишину. Схватила сам да случајности у нашем животу нема. Све ситуације које су нам дане, сви људе које сријећемо на свом путу јесу наши учитељи. Преко њих нас учи Бог. Смогла сам снаге да прихватим своју болест као дар Божији који ми је помогао да се измијеним и разумијем себе и друге, барем у некој мјери. Учим се да будем срећна и у хармонији сама са собом. Раније нисам могла бити сама кући, морала сам некога звати, негдје бјежати, нечим се занимати да би се осјећала добро. А данас са задовољством остајем сама, завољела сам тишину, просто сједим и радујем се, јер нисам сама, ја имам себе. Бог је у мене усадио једну своју малу честицу, и захваљујући томе мени је добро. Научила сам да „дајем“: топлину, радост, помоћ, пажњу. Радим у болници, на одјељењу кардиологије, као координатор за хоспитализацију пацијената. Много радим са остарелим људима, често тешко болесним. Пружајући им капљицу себе, ја у њиховим очима видим благодарност, осјећам да сам им потребна. Видим њихове осмјехе, и у мени све трепери. То је највећа награда. Научила сам да зауставим своје негативне мисли и да слушам свој унутрашњи глас, да осјећам и чујем себе. Свако вече се молим. Не молим се ни за шта, осим за опроштај. Просто благодарим Богу за све чиме ме је наградио, за Његову помоћ, љубав и заштиту, за то што сам нашла себе. Молим вас, опростите за ово дугачко писмо. Први пут изливам своја осјећања и мисли на папир. Никада никоме све ово нисам говорила, а вама сам због нечега по-

жељела све да испричам. Желим да вам кажем да сам бескрајно благодарна својим родитељима за њихову подршку, физичку и моралну, за њихову схватање, трпљење, љубав према мени упркос свему, за опраштање, заштиту, вјеру у мене, за вријеме проведено у разговорима са мном, за њихове молитве и труд, за мој живот (за који су се они борили не једном). Благодарим Богу за то што ми је поклонио живот у овој љубљеној породици, за то што имам оца и мајку и родитељски дом чија су врата за мене била и биће увијек отворена. Та лекција (моја болест), која ми је дана Богом у помоћ, силно ме је измијенила. Сада имам 26 година и још много чему морам да се научим у овом животу, али мислим да сам овај испит положила. С обзиром на то да сам схватила чему је Бог хтио да ме научи кроз ову болест, увјерена сам да ћу се излијечити. Желим да вам се свим срцем захвалим на вашим молитвама и на вашим поклонима – књига о историји Цетињског манастира, освештано уље, иконице Светога Петра и Светога Јована, а нарочито на прелијепој икони Пресвете Богородице (види фотографију). Када сам добила ту икону била сам у недоумици. Дуго сам је гледала и нисам могла да одвојим поглед од ње, затим сам је додиривала, да бих је коначно привила уз себе. Послије тога сам постала необјашњиво спокојна, осјећала сам се добро… Ја вас чак и не знам, и никад вас нисам ни видјела, али сте ми веома помогли и ја сам вам захвална за ваше добро срце. Благодарим Богу што на земљи постоје такви прости али чудесни људи, који дијеле добро, из чиста срца, чак и преко хиљаду километара даљине. Да вас благослови Господ Бог !

9. 8. 2013. Ксенија

новембар / 2014 / svetigora

51

zapis

^ovjekoqubqe

РАДМИЛА Тодић- Вулићевић

Света Петка Доброта им подарила ћерку из даљине И

вана и Саша Алексијевић из Влакче код Крагујевца су после десет година чекања добили ћерку Дамјану. Они верују да им је вода са извора Свете Петке на Светињи помогла да после вишегодишњег безуспешног лечења коначно добију дете. „Десет година смо је чекали! Небројено пута смо били код доктора који нису открили ниједан проблем. Онда смо одлучили да дођемо на овај извор, о коме су кружиле приче да лечи неплодност. Помислили смо – ништа нам не може шкодити. И почели смо да пијемо воду“, прича Ивана Алексијевић, мајка мале Дамјане, која је рођена 4. марта ове године. „Верујемо да нам је вода помогла, а можда и мир који смо овде нашли. Тек када смо одустали од свих врста лечења, Ивана је остала трудна. За нас се догодило чудо и највећа срећа“, каже Саша Алексијевић. Извор Свете Петке се налази на Светињи, кажу највећем друмском превоју од Стамбола до Београда, који је и у време Турака био важан пут. Дубоко у шумском кланцу извире вода поред које су посетиоци оставили икону Свете Петке. Међу мештанима Влакче, села на пола пута између Крагујевца и Тополе, кружи прича да извор постоји од давнина и да су га у претпрошлом и прошлом веку походиле нероткиње, они који имају главобоље и проблема са видом. После рођења мале Дамјане мештани Влакче су организовали акцију постављања путоказа и рашчишћавања шумске стазе до лековитог извора. „Географи су својевремено Светињу прогласили за центар Србије. Имамо у близини још један извор Светога Саве за који се верује да га је управо он походио. Сви већ знају да је Влакча родно место Михаила Петровића, првог српског пилота. Сада је познато и по малој Дамјани, која нас је све развеселила“, каже један од организатора акције чишћења, Драги Швабић. Извор: www.alo.rs

Ивана Алексијевић са ћеркицом Дамјаном

У

октобру прошле године у Грачаници сам срела групу странаца. Говорили су француски језик. Неки од њих су били из Париза – православни хришћани, са њима је био свештеник Marc Génin, док су други били из Лозане из цркве Св. Григорије Паламе. Њихов свештеник је отац François Méan, који служи са благословом блаженопочившег Патријарха Павла . Они су се интересовали о животу у овој енклави, а ја сам била радознала шта је њих навело да приме Православље. Отац Франсоа је једноставно рекао „Вратили смо веру наших предака“... А отац Марк је додао: „Свако од нас има своју причу... Једино је моја ћерка и још оно двоје примило веру рођењем...“ Када су се током маја месеца 2014. десиле оне страховите поплаве у Србији и Босни, удружење „Срећна породица“ чији сам члан, послало је апел за помоћ. Јер, ми који смо морали да напустимо своје домове, знамо шта значи када у трену изгубиш кров над главом, све што си стекао, али и сигурност и достојанство. Апел је отишао на много адреса… Из Лозане је стигло писмо од оца Франсоа, да су они те недеље, након Литургије, сакупили новац и да ће послати... Anne-Lise Pauli је била пошиљалац две стотине шездесет и пет евра… У Грачаници је организација младих сакупљала помоћ за бебе Републике Српске... Купила сам пелене и сапуне у вредности од 100 евра. Осталих 165 сам желела да дам лично некој породици, по могућност са више деце или болесним дететом... Али, то ми је тешко изводљиво обзиром да сам или у Нишу или Грачаници. За Спасовдан сам у Дечанима срела оца Радивоја Панића, свештеника који је живео у Приштини, служио у Косову Пољу. Један је од последњих који је напустио Косово, али се и међу првима враћао на згаришта спаљених светиња. Много пута је „Срећној породици“ давао новац који је добијао од добрих људи, да бисмо ми поделили потребитима. Наш критеријум је био помоћи најпре породице са болесним дететом, а потом и друге, ако се може. Обрадовала сам се: „Оче, ево имам новац од добрих људи из Швајцарске, али немам начина да дам лично. Ви ћете сигурно то моћи.“ „Идем за Крупањ и овај новац ће отићи тамо. Тамо је страшно. Читава села су нестала... Како сте ви мени дали тако ћу ја дати тамо свештенику“... Добри људи најчешће воле „да не зна левица шта чини десница“, и не желе јавна признања. Нека ова јавна захвалност парохијанима цркве Св. Григорије Паламе у Лозани буде уједно и наш извештај о утрошеном новцу.

Приредио: Славко Живковић

СМИСАО ПРОФЕСИЈЕ ПРАВОСЛАВНОГ НОВИНАРА

Предсједник Синодалног информативног одсјека Московске Патријаршије Владимир Р. Легојда, на отварању VI Међународног фестивала православних медија „Вјера и ријеч“, казао је да се тренутно урушавају уобичајена правила новинарства, али да смисао професије православног новинара остаје исти. „Живимо у времену када еродирају основе професије и проблеми професионализма у медијима врло су озбиљни“, изјавио је Легојда Према мишљењу предсједника СИНФО-а, живо свједочанство о Христу увијек ће наилазити на отпор свијета, али то не може бити оправдање за непрофесионализам православних медија. „При томе не треба писати о било чему да би се остало у тренду. Наше теме нијесу актуелне, него вјечне. Живјети у Христу – смисао је живота сваког хришћанина, а свједочанство о Њему – смисао професије православног новинара“, закључио је он.

У ФРАНЦУСКОЈ ПРОТЕСТ ПРОТИВ ЈЕДНОПОЛНИХ БРАКОВА

овога пута како би иступили против је данас оскрнављен и то нас дубоко сурогатног материнства и вјештач- боли“. Приморски град Венџо, због своке оплодње за једнополне породице. Акција се одржава под девизом је бројне хришћанске заједнице, на„Човјек није роба“. Поред тога, они зван је „Јерусалимом Истока“. Током се плаше планова да се у Француској протекле године локалне комунидозволи за лезбијске парове примје- стичке власти су уништиле десетине на асистиране репродуктивне тех- цркава и насилно уклониле више од нологије (АРТ).

300 црквених крстова. Локални зваУ међувремену, два дана прије ничници тврде да су уништене цракције, премијер-министар францу- кве биле илегалне грађевине чија је ске Манул Валс опет је изјавио да су- величина премашивала дозвољену. рогатно материнство у земљи неће Према њиховим ријечима не ради се бити дозвољено. Што се тиче при- о нападу на хришћанство, већ су румјене АРТ за једнополне женске па- шења цркава дио кампање уперене рове, оно је било планирано заједно против незаконите градње у региоса усвајањем закона о истополним ну. браковима, међутим, то је одложено. Протеклих деценија број хришћана у Кини убрзано расте. ПозиПОРИЦАЊЕ ГЕНОЦИДА вајући се на процјене Фенганг ЈанПРОТИВЗАКОНИТО га, директора Центра за религију и Парламент Грчке је 9. септембра кинеско друштво при Универзитету усвојио нацрт закона којим се про- Парду у америчкој држави Индијана, тивзаконитим проглашава порица- CNN извјештава да ће за неколико ње геноцида, међу којима су Холо- година у Кини бити више хришћана кауст, Јерменски геноцид и геноцид него чланова Комунистичке партије, над понтијским Грцима, поставши те да би за 15 година Кина могла затако, након Швајцарске и Словачке, узети мјесто САД-а као земље са најтрећа европска земља која је усво- бројнијом хришћанском популацијила овакве мјере. Закон познат као јом на свијету. „Борба против ксенофобије“ предвиђа казне за порицање геноцида не РОЂЕНИ БРАТ „КАЛИФА“ само над Јеврејима, већ и над ЈермеИГИЛ-А ПРИМИО нима и понтијским Грцима. За лица ХРИШЋАНСТВО која јавно поричу геноциде и друге Ту сензационалну вијест пренио злочине против човјечанства при- је катарски канал „Ал-џазира“. Саглазнате од стране грчког парламента и сно репортажама катарских медија, других међународних судова, одре- Мухамед Бакр ал-Багдади, рођени ђене су високе новчане, као и за- брат „калифа“ ИГИЛ-а Абу Бакра алтворске казне.

-Багдадија, изашао је из ислама и поМинистарство спољних послова вјеровао у Христа. Јерменије објавило је саопштење којим поздравља потез званичне Атине. „Усвајање овог закона још једном показује приврженост Грчке универзалним људским вриједностима и представља значајан корак ка превенцији геноцида и других гнусних злочина против човјечанства“, казао је министар спољних послова Едвард Налбандиан. Хришћани у граду Венџо, у области Пингјанг, сабрали су се да покуОдлука брата вође „државе“ изашају да спријече специјалне једини- звала је бурну реакцију у арапском це полиције да скину крст са њихове свијету: тако су радикални теолози цркве. „Оно што влада ради је чист већ издали релевантне фатве (осуде) варваризам, понашају се као разбој- које прописују да се Ал-Багдади каници“, казао је локални пастор Чен зни „за одступништво“ у било којем Џија, „Централни символ наше вјере крају земаљске кугле.

новембар / 2014 / svetigora

ПРОГОНИ ХРИШЋАНА У КИНИ

Десетине хиљада противника једнополних бракова опет је изашло на улице француских градова: али

IZ SVIJETA

53

IZ SVIJETA Према ријечима политичког ана- сао министар образовања Грчке Анлитичара Џима Стерна, који већ не- дреас Ловердос на конференцији за колико година истражује активности новинаре, одржаној у Атини 18. сепруководилаца ИГИЛ-а, у Мухамедо- тембра, рекавши између осталог: вој одлуци нема ничега необичног или неочекиваног. „Браћа ал-Багдади нису се видјела већ четрнаест година“, каже експерт. Послије америчког напада на Ирак, њихови путеви су се разишли: у то вријеме кад је Абу Бакр отишао у војно-терористички бизнис, Мухамед је остао да ради као нафтни инжењер у држави Тексас. Међу њима једноставно нема и није било ничега заједничког“. Брат калифа живи данас заједно са породицом под псеудонимом, као заштићени свједок.

svetigora / 2014 / новембар

УНИЈАТИ ПРОГОНE ПРАВОСЛАВЦE

54

„Унија је створена као специјални пројекат Католичке цркве за прелазак православаца у католицизам. Идеја се састојала у томе да се православцима дозволи да сачувају свој обред, али је притом требало да у потпуности прихвате догмате Католичке цркве и да се потчине власти папе“ рекао је руководилац синодалног Одељења за спољне црквене односе, Митрополит волоколамски Иларион, у ауторском програму „Црква и свијет“ на телевизијском каналу „Росија-24“. Тамо гдје им ово није полазило за руком грко-католици су прибјегавали помоћи цивилних власти, рекао је владика: „Управо уз њихову помоћ су вршени прогони православаца. Тако је било послије 1596. године кад је потписана Брест-Литовска унија, и почетком 90-их година кад су унијати запосједали православне храмове, уживајући подршку тадашњих украјинских власти. И наравно, ова димензија постоји и у садашњем конфликту“, изјавио је митрополит Иларион. Притом је истакао да сваки пут кад у Руској Цркви почне да се говори о проблемима везаним за унијате, у Ватикану кажу да не могу да утичу на њих због њиховог аутономног статуса. Истовремено, све њихове дужности одобрава Ватикан.

„Никада није било ријечи о томе да се уклони крст са грчке заставе, такво питање никада и неће бити постављено. И ако би се чак нашао иницијатор нечега сличног, гледали бисмо га као да је са ума сишао. Нико не треба да вјерује у такво безумље. Ја бих чак такве глупе публикације назвао сумњивим. Из два разлога. Прво: оне скрећу пажњу на непостојећи проблем, самим тим га изазивајући, а друго: збуњујују људе“.

МИТРОПОЛИТ АМВРОСИЈЕ: ВАША ДЈЕЦА ЋЕ БИТИ РОБОВИ МУСЛИМАНА

Атина, 23. септембар – Митрополит калавритски и егиалијски Амвросије се заложио против антирасистичког закона. „Са ступањем на снагу нацрта антирасистичког закона сви они који говоре о домовини и патриотизму ризикују да се нађу у затвору. Свештеник који с амвона каже нешто против Јеховиних свједока и других религија може бити проглашен за расисту и смјештен иза решетака“, рекао је владика, којег цитира Agion Oros позивајући се на „Руску Атину“. Такође је додао: „Ускоро ћемо у својој домовини постати туђинци. Не знам да ли ћу ја то доживјети, али ваша деца ће сигурно бити робови КРСТ ОСТАЈЕ муслимана. Грчка нестаје, вјера неНА ЗАСТАВИ ГРЧКЕ стаје... Чувајте пламен Домовине и На интернету се појавила инфор- Вјере. Глобализација више не куца на мација да ће са заставе Грчке бити наша врата, ушла је у нашу кућу.“ уклоњен крст. То је прокоментари-

У 107. ГОДИНИ ОТИШЛА ГОСПОДУ НАЈСТАРИЈА МОНАХИЊА – ГРКИЊА

Mонахиња Алексија (у свијету Мељпомена Муратоглу) је живјела у критском манастиру Хрисопиги, близу града Хање. Мати Алексија родила се 1909. године на острву Бозџада, малом острву на турским водама при излазу из мореуза Дарданели, за вријеме царовања султана Абдул-Хамида II. Постригао ју је у монаштво 1993. године Патријарх константинопољски Вартоломеј пошто је остала удовица, давши јој монашко име у част блаженог спомена Патријарха московског и све Русије Алексија I. Мати Алексија је до посљедњег дана била свјесна свега и живо се интересовала за манастирске послове.

ПРАЗНИК ПРЕПОДОБНОГ СИЛУАНА АТОНСКОГ

Дан сјећања на преподобног Силуана Атонског свечано је обиљежен 11/24. септембра у руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. Тај празник је посебно омиљен у овој светогорској обитељи, пошто се Свети Силуан равно прије 45 година ту подвизавао. Ту и почивају његове цјелебне и чудотворне мошти. Божанствена литургија је служена тога дана и у храму преп. Силуана који се налази поред храма Светог Илије, који се још зове Храм на млину. Овај храм, будући директно везан за живот и подвиге дубоко поштованог Старца, јесте велика светиња Свете Горе, која је у потоње вријеме постала поклонички центар свих који посјећују руску обитељ на Светој Гори. Послушање у манастирском млину било је прво послушање преподобног Силуана, који је био физички јак. Управо ту се у храму Светог Илије и десио догађај који му је измијенио читав живот. Док се молио у самоћи, у храму пред ликом Спаситеља, он се удостојио да види самога Господа. То није био просто визуелни доживљај, него чудо Богојављења, у коме се тајанствено открило познање Бога, тројичног у лицима. У знак сјећања на тај чудесни догађај, поред цркве Светог пророка Илије 1999. године освештан је нови храм у част преподобног Силуана.

Приредио: Славко Живковић

IZ pomjesnih crkava

СЈЕЋАЊЕ НА чалствовао предсједавајући Сабо- рак 7. октобра, на празник Светих СВЕТОГ ЈО- ра, Високопреосвећени Димитрије, Сергија и Вакха (по новом календаВАНА РУСА Архиепископ амерички Константи- ру), посјетио цркву посвећену овим

У Грчкој, у насељу Нео Прокопи су 30. септембра одржане свечаности у част Светог Јована Руса, у храму њему посвећеном, у ком се чувају нетрулежне мошти тог великог подвижника.

Сваке године посљедње недјеље септембра свечано се обиљежава отварање величанственог Саборног храма Светог праведног Јована, који је отворен 1969. године. Од тада до данас у Нео Прокопи се непрекидно стиче мноштво поклоника. Након Литургије узнијете су молитве за упокојене избјеглице које су биле принуђене да напусте Малу Азију послије геноцида грчког становништва од стране владе Турске, преселивши се из малоазијског града Прокопи на острву Еубеја. Они су ту основали град Нео Прокопи и донијели са собом мошти светог небеског покровитеља. Кулминација свечаности је литија са Светим моштима праведног Јована Руса по улицама Нео Прокопија. У њој су учествовали митрополит Хризостом, мноштво свештеника, представници локалних власти и хиљаде вјерника из свих крајева православног свијета (најмногобројнија група је стигла из Русије). Према традицији, за вријеме литије свете мошти праведног Јована вјерници носе на рукама.

Овај сабор је по пети пут отворен 15. септембра 2014. у тексашком граду Даласу. Присутно је било око 200 људи, међу којима више од 30 епископа из свих јурисдикција које имају представнике у Сабору. Вече је отпочело доксологијом, службом благодарења, којом је на-

ПРАЗНИК ВОЗДВИЖЕЊА ЧАСНОГ КРСТА У ЈЕРУСАЛИМУ

Прослава је отпочела дан уочи празника, 26. септембра, вечерњом службом у манастирској цркви Светих Константина и Јелене, након које је услиједила литија до Храма Васкрсења. Потом је у присуству Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Теофила служена велика вечерПрофесор Алексејев је истакао ња у Храму. На дан празника служена је Света литургија, којом је начал- огроман допринос архиепископа ствовао патријарх Теофил, уз саслу- Анастасија учвршћењу православља жење више архијереја Јерусалимске у овом дијелу свијета, нарочито када Патријаршије и других помјесних се узму у обзир све околности које су Цркава. Након отпуста, свечана ли- до дана данашњег пратиле албанско тија се упутила ка капели Обретења православље. Његово Блаженство је такође часног Крста и Голготи. примијетио да је значајно ангажоПРАЗНИК СЕРГИЈА И ВАКХА У вање г. Крстајића у оквиру ходочаКОНСТАНТИНОПОЉУ сничких путовања „Одигитрије“ по Његова Светост Патријарх кон- светим мјестима Албаније и дочека стантинопољски Вартоломеј је у уто- њихових ходочасника у Црној Гори.

новембар / 2014 / svetigora

САБОР КАНОНСКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА САД

нопољске Патријаршије. Након док- Светим мученицима у Константиносологије, петорица епископа од- пољу. Овај монументални храм су од говарали су на питања присутних. 527. до 536. изградили цар Јустинијан Питања су се односила на рад Сабо- и његова супруга Теодора. ра, укључујући рад са младима, меГодине 1497, пола вијека након ђуцрквене односе, мисионарење и пада Константинопоља, црква је искушења са којима се Црква данас претворена у џамију, и данас је посуочава, као и питања језика, адми- зната као „Мала Света Софија“. Панистративне реорганизације и про- тријарх се помолио за осниваче и гона хришћана на Блиском истоку. свештенослужитеље ове цркве кроз У цркви Свете Тројице у Даласу је вјекове. служена 16. септембра Света литургија у којој је учествовало 35 члано„ГЛАСОВИ ПРАВОСЛАВНЕ ва Сабора канонских православних РУСИЈЕ“ У АЛБАНИЈИ епископа САД. Након Литургије слуНа састанку у Албанској архиепижен је помен упокојеном митропо- скопији, коме су присуствовали АЕМ литу Филипу, Архиепископу америч- Анастасије, Предсједник Међунаком Антиохијске Патријаршије. родног фонда јединства православних народа др. В. А. Алексејев, руководилац овог Фонда у Црној Гори г. Славко Крстајић и представници амбасаде Руске Федерације у Тирани, постигнут је договор о реализацији програма Фонда „Гласови православне Русије“, који се сваке године организује у различитим земљама Европе и свијета. Архиепископ Анастасије, један од лауреата престижне годишње наПриликом отварања засиједања граде Фонда, која носи име патриу сриједу 17. септембра, члановима јарха Алексија II, нагласио је изузетСабора, путем специјалне видео пону улогу Фонда у свим државама гдје руке, обратио се Његова Светост Патријарх константинопољски Варто- Фонд има представништва и одјељења а нарочито у међународним црломеј. квеним релацијама.

55

iz ota~astvene crkve

Приредио: Славко Живковић

svetigora / 2014 / новембар

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ свјетског рата. Саслуживао је Прео- сабор, ове године је посвећен поВЕЛИКОГ РАТА свећени Епископ топлички г. Арсе- себном јубилеју – прослави 900 го-

56

Патријарх српски г. Иринеј отворио је 17. септембра, у београдском Сава Центру Међународну конференцију посвећену стогодишњици почетка Првог свјетског рата. Конференција „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство“ је развила широки међународни дијалог науке и друштва о најактуелнијим аспектима историје Великог рата и њиховом утицају на савремене међународне односе. Овом приликом у српску престоницу су стигли заменик министра спољних послова Руске Федерације г. Алексеј Мишков и предсједник Фонда Свети Андреј Првозвани г. Владимир Иванович Јакуњин. За високе госте из Русије и учеснике овог скупа патријарх Иринеј је 16. септембра уприличио свечани пријем у Патријаршији. На отварању скупа прочитана су писма Патријарха московског и све Русије г. Кирила и предсједника Думе г. Сергеја Ниришкина. На овом међународном скупу, праћеном многобројним свечаностима, учествовали су представници Руске Православне Цркве, знаменити свјетски научници, историчари, државници и културни радници. Главни организатори конференције су руске организације Фонд Андреј Првозвани и Центар националне славе, као и Београдски форум за свет равноправних, уз помоћ Министарства иностраних послова Руске Федерације, Управе спољних црквених веза Руске Цркве, Администрације Председника Србије, Владе Србије и Српске Православне Цркве. Завршна пленарна сједница конференције је одржана 18. септембра 2014. Након тога у Ташмајданском парку је уприличена свечана церемонија полагања вијенаца на споменик подигнут у знак сјећања на дјецу погинулу за време НАТО бомбардовања 1999. године.

није, свештенослужитељи Саборног дина од рођења Стефана Немање, храма, као и гости из Руске Цркве. Преподобног Симеона МироточиПослије помена је на Калемег- вог, великог жупана и родоначелданској тврђави одржана свечана ник светородне лозе Немањића. Сацеремонија откривања и освешта- бор је започео Светом архијерејском ња спомен-обиљежја у част руских и литургијом коју је служио Епископ српских војника који су у току Првог жички г. Јустин уз саслужење Еписвјетског рата бранили Београд код скопа рашко-призренског Теодосија Калемегдана. и Епископа тимочког Илариона, свештеника и свештеномонаха епархија Рашко-призренске, Жичке и Тимочке. На крају Литургије владика Иларион је осветио и преломио славски колач у част Светог Симеона Мироточивог и Сабора Срба Светитеља, који се прослављају тог дана. На Литургији су појали ученици Богословије Свети Кирило и Методије из Призрена. После Свете литургије и послужења за све присутне, одржан је културно-умјетнички програм у порти Петрове цркве. Споменик палим јунацима откриНа предлог Епископа жичког Јули су предсједник Републике Србије стина овај сабор ће убудуће бити г. Томислав Николић и предсједник одржаван у заједничкој организациФонда Андреј Првозвани г. Влади- ји епархија: Рашко-призренске, Жичмир Јакуњин. ке и Тимочке. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење Прео100-ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА свећеног Епископа кронштатског МАЧКОВОМ КАМЕНУ г. Назарија, викара Митрополита Централна манифестација обисанктпетербуршког и настојатеља љежавања стогодишњице битке на Светотројицке лавре, свештеничког Мачковом камену је одржана 20. сепбратства београдског Саборног хра- тембра 2014. ма и старешине Подворја Московске Званична церемонија је започела Патријаршије у Београду протоје- парастосом који је служио Епископ реја Виталија Тарасјева, освештао је шабачки Лаврентије са свештенспоменик. Појало је Прво београдско ством. Након војног помена вијенац певачко друштво. на спомен-костурницу је положио Ово спомен-обиљежје у виду предсједник Републике Србије ТоЧаснога крста на ком је изображен мислав Николић, а за њим су вијенце лик Светог Георгија Побjедоносца положили и други званичници, као и је израдила група аутора под руко- представници грађанских удружења. водством редовног члана Руске акаОрганизатор скупа било је Минидемије уметности А. С. Чаркина и ар- старство за рад, запошљавање, сохитекте Ј. М. Павлова. цијална и борачка питања у сарадњи са Општином Љубовија и Општином

СВЕТОПЕТРОВСКО-ДЕЖЕВСКИ Крупањ. Спомен-костурница на МачСАБОР У РАСУ ковом камену је обновљена 2014. го-

Са благословом Епископа ра- дине средствима Министарства за шко-призренског Теодосија 14. сеп- рад, запошљавање, борачка и социСПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ СРПСКИМ И РУСКИМ ВОЈНИЦИМА тембра 2014. године, у организацији јална питања. Манастир Соко, посвеЕпархије рашко-призренске и Срп- ћен Светом владици Николају СрпМитрополит црногорско-приске православне црквене општине ском, био је домаћин свим гостима и морски Амфилохије служио је 18. за Рашку област одржан је код Пе- учесницима обиљежавања стоте госептембра 2014. године у београдтрове цркве у Расу пети Немањин дишњице битке на Мачковом камену. ској Саборној цркви помен српским Светопетровско-дежевски сабор. Године 1914, осмога септембра и руским војницима пострадалим Овај, сада већ традиционални започела је непријатељска офанзива у одбрани Београда током Првог

на Србију, позната као „битка на Дрини“. То је једна од најкрвавијих битака коју је водила српска војска у Првом свјетском рату, а њена кулминација је била на Мачковом камену на планини Јагодњи изнад Крупња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни – око 15.000 бораца избачених из строја. Непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих, а од тога 1200 својих и 800 српских војника. Десетинама година је ова важна спомен-костурница на Мачковом камену била затрављена, запостављена. „Била је то у комунизам заробљена Србија која се иживљавала и на Гавриловићу, чувеном мајору српске војске који је бранио Београд, а њега, вишеструко рањеног, својим телима, гинући, бранили његови војници”, како је на свечаности истакао Томислав Николић.

ХИРОТОНИСАН ЕПИСКОП ЈЕГАРСКИ ЈЕРОНИМ

је, (Александријска Патријаршија), минулих година према нашој сафитски Димитрије (Антиохијска Цркви и народу, представПатријаршија), катарски Макарије ници Римокатоличке цркве и (Јерусалимска Патријаршија), лари- Протестантске цркве Краљевине ски Игнатије (Атинска Архиеписко- Шведске, као и амбасадор Републипија), илионски Атинагора (Атинска ке Србије у Краљевини Шведској, др Архиепикопија), китроски Георги- Душан Црногорчевић, и амабасадоје (Атинска Архиепископија), загре- ри православних земаља у Шведској. бачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Епископи: бачки СЈЕЋАЊЕ НА Иринеј, британско-скандинавски ДоПОСТРАДАЛЕ У ЈАЈИНЦИМА ситеј, осечкопољски Лукијан, врањЕпископ топлички г. Арсеније, виски Пахомије, шумадијски Јован, кар Патријарха српског, присуствобраничевски Игнатије, далматин- вао је 5. октобра 2014. године дрски Фотије, горњокарловачки Гера- жавној комеморацији посвећеној сим, крушевачки Давид, брегалнич- очувању сјећања на више десетина ки Марко, стобијски Давид, тимочки хиљада убијених родољуба у ДруИларион, средњоевропски Серги- гом свјетском рату у Јајинцима код је, моравички Антоније, аустријско- Београда.

-швајцарски Андреј, архимандрит Јероним, новоизабрани Епископ јегарски. Саслуживали су и високопреподобни архимандрити Јован Радосављевић и Методије, игуман царске лавре Хиландара, са више архимандрита из свих помјесних Православних Цркава, заједно са девет ђакона.

На комеморацији су на споменик жртвама фашизма вијенце положили предсједник Србије Томислав Николић, предсједница Скупштине Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање и борачка и социјална питања Александра Вулин и други министри Владе Србије, представници Српске Цркве, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, представници Београда, општине Вождовац, највиши државни и вјерски званичници, делегације борачких организација и дипломатског кора. Комеморацији су присуствовали и представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора у окупираној Европи, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и умјетности, ученици београдске основне школе из Јајинаца и други.

новембар / 2014 / svetigora

Његова Светост Патријарх српОСВЕЋЕН ХРАМ ски г. Иринеј началствовао је у неСВ. САВЕ У СТОКХОЛМУ дељу, 28. септембра 2014. године, у У недјељу, 5. октобра 2014. године, новосадској Саборној цркви Светом овај величанствени храм је освештао архијерејском литургијом и свеча- Његова Светост Патријарх српски ним чином хиротоније архимандри- г. Иринеј уз саслужење Високопрета Јеронима (Мочевића) у чин Епи- освећене и Преосвећене господе скопа јегарског, викара Епископа архијереја: Митрополита Клеопе из бачког. Васељенске Патријаршије, Епископа Макарија из Румунске Православне Цркве, Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, Епископа канадског Георгија, Епископа бачког Иринеја, Епископа јегарског Јеронима и домаћина, Епископа британско-скандинавског Доситеја, као и преко 40 свештеника и двојице ђакона. Овом великом догађају за нашу Цркву у Скандинавији и Епархији британско-скандинавској присуствовао је многобројни вјерни народ, као и Њихова Краљевска Височанства престолонасљедник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, представници других цркава у Шведској, Архиепископ сиријске Јаковитске цркве г. Јулије Абдулахал Гало Шабо, Епископ дохалкидонске Сиријске цркве г. Диоскор Његовој Светости саслужива- Бењамин Атал, који су и одликовани ли су Високопреосвећена господа орденом Светог Саве за несебичну Митрополити: камерунски Григори- братску љубав коју су показивали

57

iz ota~astvene crkve Јајинци су са 80.000 жртава, по„Баш данас треба поновити оно слије Јасеновца, највеће српско гро- што је говорио и писао Свети влабље, веће од Крагујевца, Краљева... дика Николај, светитељ охридски и О Јајинцима се дуго ћутало, као да жички, одмах послије рата, говорећи истина може да занијеми и сакрије се Србима како да се односе према своа да се крваве страхоте забораве, и јим жртвама које су у стотинама хидуго су послије Другог светског рата љада пале у Другом свјетском рату. Јајинци гурани на маргину историје. Прво: Срби да се не свете јер ко се Неки су мислили да из сећања Срба освети тај се не посвети. Друго: Срби избришу Бањички логор, ломаче и да се поносе својим жртвама, то јест хумке гдје су мртви још једном убија- да их прослављају и препознају у ни, спаљивани, где су им кости мле- њима нове мученике. И треће: да цевене и развејан им прах. Са ломаче лом свијету објављују да се страданаложене мртвим Србима, дизао се ње никада никоме не понови. Нису дим ка небу који се видео чак из Бео- те поуке од јуче до данас него су за града. Педантна фашистичка инду- вијекове вијекова“, истакао је епистрија уништења овде се показала у скоп Јован. најгорем светлу. Комеморативни скуп сјећања на жртве логора у Сиску, дјецу стаМОЛИТВЕНО СЈЕЋАЊЕ ру од неколико мjесеци до 13 годиНА ЖРТВЕ УСТАШКОГ на, одржан је у организацији СрпЛОГОРА У СИСКУ ског народног вијећа и Вијећа српске Епископ славонски г. Јован слу- националне мањине града Сиска на жио је 4. октобра 2014. године на си- Дечјем гробљу у Сиску. Скупу су присачком Дјечјем гробљу помен дјеци суствовали Александар Вулин, миневиним жртвама усташког логора, нистар у Влади Републике Србије, који је у Сиску функционисао од ав- Боса Продановић, отправник послогуста 1942. до јануара 1943. године и ва амбасаде Србије у Загребу, Марко био највећи логор те врсте у НДХ. Ло- Кричка, изасланик предсједника Регор је дјеловао на више локација, на публике Хрватске и градоначелника које су пуних пет мјесеци допремана Сиска, Чедомир Вишњић, изасланик су дјеца са Козаре, из Славоније, Ба- mинистра културе Владе РХ, велечаније и Кордуна. Упркос акцији спаша- сни Бранимир Моточић, протојереј– вања дјеце, коју је предводила Диана ставрофор Петар Олујић, Наташа ЈоБудисављевић са групом неуморних вичић, директорица ЈУСП Јасеновац, праведника, кроз логор је прошло чланови Удружења логораша Јасенооко 7000 малишана. На споменику вац из Београда, Бања Луке и други. Дечијег гробља стоји да их је пострадало више од двије хиљаде. ОСНОВАНО МИСИОНАРСКО

сионарском пољу, док су у својству придружених чланица у састав Одјељења укључене најуспјешније мисионарске структуре које већ дјелају на канонском подручју СПЦ. О активностима Мисионарског одјељења СПЦ јавност ће благовремено бити обавјештавана.

ПРАЗНИК СВЕТЕ ТЕКЛЕ У САРАЈЕВУ

Епископ захумско-херцеговачки Григорије служио је 7. октобра 2014. године Свету архијерејску литургију у Старој православној цркви на Баш-чаршији у Сарајеву поводом празника Свете великомученице и равноапостолне Текле, чија се десна рука чува у овом храму. Након Литургије обављена је литија око храма у којој су ношене мошти Свете Текле. По традицији, благосиљањем руком светитељке освештана је вода, која је дијељена вјерницима, а потом је обављен и славски обред. Свештенство Старе цркве приредило је за све госте и вјернике трпезу љубави у Дому Свете Текле.

svetigora / 2014 / новембар

ОДЈЕЉЕЊЕ СПЦ

58

Узевши у обзир мисионарске потребе наше помjесне Цркве, нове начине мисионарења у XXI виjеку и изазове са којима се православно хришћанство сусреће у савременом свијету, на предлог Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, Свети Архијерејски Синод донио је одлуку о оснивању Мисионарског одјељења СПЦ. Надзор над радом Одјељења повјерен је Преосвећеном Епископу рашко-призренском г. Теодосију, као члану СА Синода задуженом за вођење мисијских послова. На предлог епископа Теодосија у стални састав Одјељења именовани су свештеници, свештеномонаси, вјероучитељи и лаици који су се у протекле двије деценије посебно истакли на ми-

Рука Свете Текле донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године тадашњи патријарх српски Арсеније IV Јовановић ју је поклонио Старој цркви у Сарајеву. Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са златном наруквицом.

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ О ПУПИНУ

На предавању које је одржао 30. септембра 2014. године у Ректорату Универзитета у Београду поводом 160 година од рођења Михаила Пупина, Патријарх српски Иринеј је о нашем чувеном научнику између

Приредио: Рајо Војиновић осталог рекао: „Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавском духу и захваљујући коме је кроз живот ходио са два пара очију, како га је, још у детињству, саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија – мајка Светога Саве. Захваљујући управо мајци и оцу му Константину, Пупин је постао научник који је задужио не само наш род, већ цело човечанство. За све што је у науци открио, а открио је много, захвалан је био Богу, Светом Сави и својим родитељима, нарочито мајци за коју је говорио да је била врло побожна жена и да је, као ретко ко, познавала и Стари и Нови Завет, а нарочито живот Светих отаца, посебно Светога Саве – Прво од ње, каже Пупин, схватио сам живот овог чудесног Србина. По причи моје мајке, по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светоме Сави била је у овоме: то је био светац који је, поред осталог што је учинио за род српски, нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на моје читање и писање.“

Hronika mitropolije

ПРАЗНИК УСЈЕКОВАЊА ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Светом литургијом у Цетињском манастиру 11. септембра је прослављен празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља.

Свету службу, којој је присуствовало мноштво вјерног народа, служили су секретар Митрополије црногорско-приморске протојереј– ставрофор Обрен Јовановић и ректор Цетињске богословије протојереј–ставрофор Гојко Перовић са братијом Цетињског манастира и свештенством Руске Православне Цркве које је боравило на поклоничком путовању по Митрополији црногорско-приморској.

ПРОСЛАВА МАЛЕ ГОСПОЈИНЕ НА ЦЕТИЊУ

На Цетињу је 21. септембра прослављен празник Рождества Пресвете Богородице – храмовска слава већине црква у овом граду. У Цетињском манастиру Свету службу је служио протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, уз саслужење братије Цетињског манастира и свештенства из Пјатигорске епархије Руске Цркве.

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА У КУКУЊЕВЦУ

У току Литургије Свету тајну крштења примила је мала Доротеја Аџић са Цетиња. Благосиљан је славски колач Цетињског манастира, али и колачи свечара који Малу Госпојину славе као породичну крсну славу. На крају службе отац Обрен је сабраном вјерном народу честитао празник, пожељевши да им Мајка Божија увијек буде заштитница у њиховим животима. У Влашкој цркви је такође служена празнична Литургија са литијом

новембар / 2014 / svetigora

Епископ пакрачко-славонски г. Јован учествовао је 11. октобра на комеморацији у знак сјећања на пострадале мјештане села Кукуњевац у Другом свјетском рату. Окупљени народ са својим Епископом посјетио је најприје рушевинe сеоског храма Свете Петке, срушеног у посљедњем рату, одакле су мјештани Кукуњевца на овај дан 1942. године поведени на стратиште. Дана 11. октобра 1942. године нa мјесту дaнaшњeг спомен-пoдручja усташе су убиле 243 српска цивилa, већином војно способна, претходно их окупивши испред сеоског храма. У току Другог свјетског рата у селу Кукуњевац страдало је 730 жртава, oд тога 666 цивилa oд којих je Србa билo 660, и неколико Јевреја и Чеха. Након комеморације Преосвештени Владика је са свештенством одслужио помен на гробном мјесту.

59

Hronika mitropolije и благосиљањем славског колача. Чинодејствовали су протојереј–ставрофор Гојко Перовић, јереј Анђелко Боричић и јерођакон Рафаило из Цетињског манастира. У цркви Рођења Пресвете Богородице на старом цетињском гробљу, тзв. Гробљанској цркви, цетињско свештенство је дан раније служило Свету службу Божију.

У току Литургије Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Радмила Чизмовића.

ПОСЈЕТА ЕПИСКОПА КАРАНСЕБЕШКОГ ЛУКИЈАНА МИТРОПОЛИЈИ

svetigora / 2014 / новембар

Епископ карансебешки Румунске Православне Цркве Лукијан је 22. септембра, са својом пратњом посјетио Цетињски манастир, гдје се поклонио моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља и честици Часног крста Господњег.

60

Високог госта дочекала је братија Цетињског манастира. Јереј Анђелко Боричић је у име митрополита Амфилохија, који се налазио у посјети Пољској Православној Цркви, поздравио владику Лукијана. Владика Лукијан је оцу Анђелку уручио поклоне за митрополита Амфилохија – копију чудотворне иконе Пресвете Богородице из румунског манастира Калугара, епитрахиљ и омофор, и архијерејску патерицу. Копију ове чудотворне иконе епископ Лукијан је поклонио и братији Цетињског манастира, а отац Анђелко је госту из Румуније поклонио „Светигорину“ монографију о обнови цркава и манастира у Црној Гори, као и енглеско издање дневничких записа митрополита Амфилохија о савременом страдању православног народа и светиња на Косову и Метохији. У Митрополији је за владику Лукијана и његову пратњу приређено послужење, а владика Лукијан је у разговору са домаћинима казао да румунска држава и Црква неће признати независност Косова и Метохије, упркос сталним притисцима из Европе. Он је оца Анђелка замолио да митрополиту Амфилохију пренесе његове честитке за доследну упорност у одбрани историјске истине о духовном, језичком и културном идентитету народа који живи на простору данашње Црне Горе. Епископ Лукијан је посјетио и Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици, као и манастир Острог.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао славски колач. У архипастирској бесједи он је казао да је земаљски живот Светог Василија Острошког Чудотворца сав био у знаку Часног крста. „У том знаку је онда и живот свих оних који овдје, овој светињи, греде кроз вјекове, преко триста четрдесет година. Само Господ знаде колико је душа овдје дошло, пењало се уз ову планину и тиме свој живот усмјеравало у знаку Христа који се пео на гору Таворску да би се преобразио. А и они који се пењу уз ову гору Острошку, и они се преображавају“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да су њихова страдања и њихове болести оно што је Бог попустио на човјека, не да би га казнио него да би га тиме препорађао и преображавао, „да би се у њему рађала вјера у живога Бога, у једини извор свакога спасења и сваке истине, као што се то догодило са Светим Василијем“, закључио је митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије у навечерје празника, у току празничног бденија у манастиру Острогу замонашио свештеника Дојчила Влајковића, давши му име Јеротеј.

ПРОСЛАВА ЗАЧЕЋА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У ЈОВАН ДОЛУ

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је 6. октобра, на празник Зачећа Светог Јована Крститеља са свештенством служио Свету службу Божију у острошком скиту Јован до код Никшића. Зачеће Светог Јована Крститеља је крсна слава Пјешиваца, па се овај празник у народу ових крајева зове и Свети Јован Пјешивачки. У проповиједи након Светог причешћа владика Јоаникије је рекао да је сав живот Светог Јована благовијест, од његовог зачећа до рођења, до живота у пустињи и проповиједи, до крштавања народа и припремања пута Господњега, а нарочито до славног и спасоносног догађаја када је срео Господа на ријеци Јордану и крстио Га, и све остало што се са њим догодило, и његова мученичка смрт. „Све се то претворило у благовијест и пјесму Господу Богу, Спаситељу свијета, у славу Христа Господа. А њеПРОСЛАВА КРСТОВДАНА гово зачеће и његово рођење били су најава Христовога У МАНАСТИРУ ОСТРОГУ зачећа и Христовога рођења“. Потом су благосиљани славски колачи многобројних Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је 27. септембра, на Крстовдан, свечара. Владика је са протојерејем–ставрофором Радоса свештенством служио Свету службу Божју у цркви Ча- миром Никчевићем, који такође овај празник слави као сног крста Господњег у Горњем манастиру Острогу. своју крсну славу, преломио славски колач.

На крају Све службе владика Јоаникије је на манастирском гробљу са свештенством служио помен ктитору овога скита, блаженопочившем игуману острошком архимандриту Лазару Аџићу, Радовану и Стоји Никчевићима и монасима чији земни остаци овдје почивају.

ња овога храма бити убудуће дан прослављања његовог поновљења или обновљења. Секретар Саборног храма, отац Мирчета Шљиванчанин, прочитао је честитку предсједника Црне Горе Филипа Вујановића митрополиту Амфилохију поводом годишњице освећења храма.

ЧЕСТИТКА ПРЕДСЈЕДНИКА ФИЛИПА ВУЈАНОВИЋА

Празнично саборовање завршено је славском трпезом у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу.

ГОДИШЊИЦА ОСВЕЋЕЊА ПОДГОРИЧКОГ САБОРНОГ ХРАМА

Предсједник Црне Горе, г. Филип Вујановић, честитао је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију годишњицу освећења подгоричког Саборног храма. У честитки предсједника Вујановића стоји: „Поштовани Митрополите, Захваљујући на позиву, упућујем честитку поводом годишњице освећења Храма Христовог Васкрсења. Протекла година је потврдила јединственост овог величанственог храма. Привилегован да је освећен у години када смо обиљежавали и славили седамнаест вјекова Миланског едикта, тог темељног едикта Хришћанства, храм је истински исказао своју јединственост. Јединственост архитектонског и грађевинског остварења, удружујући љепоту необрађеног камена црногорског, али обрађеног камена и других материјала из многих држава свијета. Као спој природе и људског умијећа упућује поруку вјечног склада који га чини посебно вриједним. Храм су учинили јединственим и бројни патријарси и црквени великодостојници који су присуствовали освећењу и упутили поруке мира, толеранције и племените мисије свих вјера за добро сваког човјека. Увјерен да ће Храм Христовог Васкрсења трајно чувати своју јединственост, још једном честитам прву годину његовог освећења“, стоји у честитки предсједника Вујановића.

новембар / 2014 / svetigora

Светом архијерејском литургијом, свечаном литијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом у Подгорици је 7. октобра свечано прослављена прва годишњица од освећења Саборног храма Христовог Васкрсења. Свету литургију служили су Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа. Вјерници су, специјално овом приликом, у храму АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И НАУЧНИ могли да цјеливају дјелић моштију Светог Теодора СтраСКУП У МАНАСТИРУ РЕЖЕВИЋИ тилата. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и У литургијској проповиједи након читања Светог јеванђеља владика Атанасије је рекао да је подгорички Епископ славонски Јован служили су 8. октобра са свеСаборни храм подигнут на темељима старих ранохри- штенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи. На служби су одговарале чланице Ансамбла староруског шћанских храмова. „Данас прослављамо обновљење, или поновљење појања из Петрограда. храма, како кажу Срби – поновио се, када човек обуче ново, до тада необлачено одело. Тако славимо годишњицу поновљења овога храма Васкрсења. Тиме показујемо да је и нас обновило то освећење, то поновљење, то обновљење Христа Васкрслога у нама, храма Његовога у нама“, рекао је владика Атанасије. У току Литургије са службеног пута из Москве је стигао митрополит Амфилохије. Након причешћа, митрополит Амфилохије и епископи Јоаникије и Атанасије су предводили литију која је опходила Саборни храм, а онда је благосиљан славски колач. Кум славе био је Дејан Шушкавчевић, а од њега су кумство за следећу годину примили Зоран Вукчевић и Драги Вујачић. Митрополит Амфилохије је на крају Светог богослуПовод сабрања је био празник преподобнога Сергија жења рекао да је подгорички Саборни храм чувар квасца Радоњешкога, као и Међународна конференција „БогоХристовог Васкрсења – „њиме васкрсавају све древне службено пространство: историја, архитектура, сликарсветиње које су биле посијане по овој земљи, од древне ство, књижевност, црквено појање“, која се у овом паДиоклије па до данас. А она је овдје никла и саграђена да штровском манастиру одржава у склопу прославе 200 ми њоме узрастемо у мјеру раста висине Христове“. Он је рекао да је велики Божији дар да ће дан освеће- година од подизања манастирске цркве Свете Тројице.

61

Hronika mitropolije У току Литургије митрополит Амфилохије је у чин јерођакона рукоположио сабрата ове обитељи монаха Сергија (Алетића). У литургијској бесједи након читања Светог јеванђеља господин Митрополит је поздравио учеснике научне конференције, рекавши да је манастирски храм Свете Тројице последњих вјекова сабирао душе жедне и гладне живога Бога. „Данас настављамо овај научио скуп на празник преподобног Сергија, великога угодника Божијега, који је такође саградио лавру Свете Тројице, Светотројички сабор, лавру у којој се подвизавао у своје вријеме и која је постала сабирно сочиво свеукупне историје православнога рускога народа“. Након Литургије, конференција, која је почела дан раније, наставила је са радом. Учешће у њој су узели научни радници из Црне Горе, Србије, Русије, Велике Британије и Њемачке.

Први дан скупа био је посвећен манастиру Режевићима у историји, култури и духовном животу Црне Горе, а излагања на ту тему имали су др Мирослав Лукетић из Будве, игуман манастира Режевићи архимандрит Хризостом (Нешић) и др Радослав Распоповић из Подгорице. У раду поподневне пленарне сједнице говорили су академик Бранислав Митровић из Београда, Иво Јовановић из Будве, Луција Ђурашковић из Будве и Олга Никанорова, такође из Будве. Другог дана су говорили Љубов Васиљевна Осинкина са Оксфорда (Велика Британија), Татјана Суботин – Голубовић из Београда, Жана Леонидовна Левишина из Петрограда, др Синиша Јелушић из Будве, Наталија Викторовна Заболотнаја из Нирнберга (Њемачка) и Весна Пено из Београда, Наталија Васиљевна Рамазанова из Петрограда, Ана Александровна Булакина из Петрограда, Зивар Махмудовна Гусејнова из Петрограда и Екатерина Смирнова, такође из Петрограда.

svetigora / 2014 / новембар

АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ПАРАСТОС КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ

62

Митрополит Амфилохије је 9. октобра, на празник Светог Јована Богослова, са свештенством служио Свету литургију и

парастос краљу мученику Александру I Карађорђевићу. Одговарали су чланови црквених хорова „Свети Сава“ из Херцег Новог и „Рождество“ из Бијеле. Након причешћа вјерних служен је парастос блаженопочившем краљу, а онда је митрополит Амфилохије у манастирској порти освештао барељеф краља Александра, који је на том мјесту стајао у вријеме Краљевине Југославије. Митрополит Амфилохије је казао да су двије личности на изузетан начин обиљежиле XX вијек и да ће те двије личности бити запамћене до краја свијета и вијека. „Прва личност је цар Николај II Страстотерпац који је за спас Србије и Црне Горе жртвовао своју царску круну и своју царевину и мученички пострадао од безбожника онога времена. Друга личност је управо краљ мученик Александар I Карађорђевић, прва и најстрашнија жртва злочина који се у то вријеме разиграо широм Европе, злочина нацифашистичког, а послије њега и злочина бољшевичког. У посланицама апостола Павла говори се о некоме ко задржава антихристовску силу да загосподари овим свијетом. Њих двојица – цар Николај II Романов и краљ Александар Карађорђевић су били носиоци те силе: силе добра, силе врлине, силе чувања душе и образа, и слободе европских народа. И када је демонска, сатанска, безбожна сила њих уклонила, тада се разиграло коло братоубилаштва и коло безбожништва широм Европе“, рекао је владика Амфилохије. Он је додао да је краљ Александар једини краљ који је рођен на Цетињу. „И то знамење се не смије никада заборавити“, поручио је Митрополит, нагласивши да ће краљ Александар остати уписан златним словима у историји Црне Горе и Србије, српскога народа као обновитељ цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену.

Барељеф са ликом краља Александра је са зида савинске порте скинут четрдесетих година XX вијека, по доласку комуниста на власт, а сачуван је захваљујући породици Новљанина Божидара Драга Влаовића. У херцегновској дворани „Парк“ увече је одржана духовна академија поводом осамдесетогодишњице краљевог страдања. Бесједио је историчар Предраг Вукић са Цетиња, а приказан је и филм Перице Ђаковића „Последњи корак” о краљу Александру и његовом боравку у Херцег Новом пред полазак на кобни пут у Француску. Краљ Александар I Ујединитељ убијен је од стране нацифашиста 9. октобра 1934. године у Марсеју, приликом званичне државне посјете Француској.

Подгорица, 7. октобар 2014 - Прослава годишњице освећења Храма Христовог Васкрсења: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ будимљансконикшићки Јоаникије и умировљени Епископ захумскохерцеговачки Атанасије предводе литију око Храма.

ХОДОЧАСНИЧКА ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ДОО - БУДВА Брод „Свети Никон Јерусалимски“

Обилазак манастира Скадарског језера и слободна вожња језером (капацитет 45 мјеста) ИНФОРМАЦИЈЕ : 033 40 20 20, 40 20 21(факс) 069 041 469 odigitrija@t-com.me

Жиро рачуни Народних кухиња у Подгорици: 550 – 12288 – 79 на Цетињу: 550 – 13699 – 17

НОВА ИЗДАЊА SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05