ЧАСОПИС СВЕТИГОРА бр.241

··

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

· obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ВАВЕДЕЊЕ  ДЕЦЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 241

Манастир Ваведења Пресвете Богородице, Добрска Ћелија - метох Цетињског манастира (XV вијек)

„Г

ли своје срце, то је бог наш и то је благо наше. Или је Бог нашао узглавље себи у људском срцу, па је срце обасјано истином Божијом, Божијом љубављу, добротом и мудрошћу, или је људско срце постало потркалиште демона, постало извор онога што разара човјека. У срцу, кроз сусрет са Богом живим и истинитим, рађа се истински човјек, човјек који није створен за пролазност и за ништавило. Иако су и тјелесна и душевна човјекова природа створене руком Божијом и зато нису саме по себи вјечне, оне постају вјечне онда када приме у себе зраке божанске, божанску мудрост, и истинску божанску љубав. Када људско срце прими у себе оно што је вјечно и што је непролазно, када се све човјекове снаге и душевне и тјелесне дотакну онога што је вјечно и почну да чезну за оним што је вјечно и што је непролазно, и када се освијетле и освете оним што је вјечно и оним што је непролазно, тада и саме постају вјечне и непролазне.

децембар / 2014 / svetigora

дје је срце ваше тамо је и благо ваше“, ријеч је Господња, ријеч јеванђелска. А свака ријеч изговорена Христовим устима и записана од Његових Светих ученика пуна је истине и пуна живота. Често су у најкраћим, у најмањим ријечима садржане најдубље истине људскога живота, живота овога свијета у коме ми живимо и у коме се рађамо, а кроз њих и преко њих и Божијег живота, Божије мудрости, Божијег присуства у свијету, у нама и међу нама. Срце човјеково је центар човјековог и тјелесног и духовног и душевнога живота. Сво човјеково тијело – чудесно и испуњено чудесним Божијим законима, сви његови органи – од најмањих до највећих, везани су за човјеково срце. Оног тренутка када срце почне погрешно да функционише онда сав човјеков организам почне да функционише болесно и погрешно; оног тренутка када срце човјеково престане да функционише онда се знаде да је престао да живи човјек тјелесно. Све се органски улива у човјеково срце и све органски излази из срца човјековог. А то што важи за срце као тјелесни орган то важи и за срце као духовни орган, јер тако је то Бог створио и удесио да не само да тјелесни поредак човјековог бића извире из срца, него је и свеукупни духовни живот човјеков, оно што називамо човјековом душом, везан за срце. И човјеков ум, човјеков разум, човјекова осјећања, без обзира о каквим осјећањима се ради, све то излази из у срца и силази у срце, рађа се у срцу и враћа се у човјеково срце. Из срца излазе добре мисли, благословене; из срца излази зло. Срце је обиталиште љубави као најузвишенијег својства људскога и божанскога бића, али је срце и обиталиште мржње отровне и опаке. Све људске страсти и све људске врлине пролазе кроз срце, из срца као из ризнице човјек износи зло и добро, мржњу и љубав, истину и лаж, обману и просвећеност – сав човјек је дакле сабран у срцу. Човјеков ум не може бити просвећен ако срце није озарено свјетлошћу божанском. Није чудо што су и древни пророци записали: „Чедо моје, дај ми срце своје!“ Не каже Господ: дај ми благо своје, дај ми богатство своје, дај ми знање своје, дај ми нешто друго, било о чему да се ради, него каже: „Чедо моје, дај ми срце своје!“ Ово је призив Божији сваком људском бићу. Бог тражи од човјека срце његово, срце које је призвано да буде обиталиште врлине, знања и мудрости, које је призвано да буде обиталиште живога Бога. Оно чему смо посвети-

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Бесједа изговорена на Светој литургији у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици 25. октобра 2014, након које је улицама Подгорице митрополит Амфилохије предводио вјерне на Петковданској литији за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ.

besjeda

Гдје је срце ваше тамо је и благо ваше

Св. архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења

svetigora/ 2014 / децембар

У чему јесте у ствари гријех човјеков? Гријех је у томе што оно што нам је Бог дао, што имамо у себи, што је уграђено у нама, не употребљавамо на прави и истински начин него га злоупотребљавамо.

Куда ћемо усмјерити своје срце, коме ћемо дати своје срце, од нас зависи. Ако дамо и предамо Богу своје срце и сав свој живот и једни друге, онда се у нама као пролазним бићима рађа Бог. Како је Пресвета Дјева родила Христа Бога? Примила Га је прво у срце своје својим неизрецивим послушањем, па када се јавио Анђео Господњи, глас Божији када се чуо, када је ослушнула глас Божији, она је узвикнула: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој!“, иако је била у недоумици: „Како то да ја родим дијете кад нисам познала мужа?“ Али је њено срце било већ озарено Божијом истином, Божијом љубављу, и зато вјером у Живога Бога. Будући као дијете

уведена и у Светињу над светињама, гдје је постала и сама ћивот Божије светиње, природно да је она одговорила овако како је одговорила. Зато се Господ уселио у срце њено, у биће њено, у утробу њену, и зато је она и родила Бога и зато се и зове Богородицом. Свака људска душа има у себи тај Богородичински дар – свака људска душа, људско срце и људско биће, призвано је да роди Бога. И ако човјек, кроз сва своја дјела, своје понашање, своје живљење, своје мишљење, не усмјери свој живот и срце своје према том богорођењу у себи онда је он у опасности да срце своје приложи идолима.

Идоли савременог човјека

Шта су идоли? Шта је многобожство било у древна времена и шта је савремено модерно богобожство и паганство? Замјењивање истинитога, правога, вјечнога, непролазнога Бога у своме срцу и у своме уму са лажним божанствима. Древни пагански народи су се клањали сунцу, и звијездама и мјесецу, клањали су се разним киповима, њима служили, њима жртве приносили… Међутим, ни савремени народи, савремени људи нијесу отишли далеко од оних древних паганских народа у огромној већини својој. Само што су идоли – божанства којима се људи клањају и којима служе, којима је дах у носу и који су пролазни – промијенили своје форме и своје облике. Савремени идол, ако бисмо хтјели да анализирамо дубље, коме се клања људско срце јесте прије свега и изнад свега сам човјек, онакав какав јесте, створени; проглашавање човјека, коме је дах у носу, за бога и господа. Интереси човјекови, заљубљеност у богатство, у пролазна задовољења и задовољства, у пролазне страсти човјекове, задовољење тих страсти, то је оно што је постало врхунско божанство савременог човјека, и у том погледу никада човјек и човјечанство није било ближе идолопоклонству него што је данас. Све оно што није Богом закрштено, Божијом љубављу и Божијом истином освештано, оно не може да буде истинско и право. Свети Јован Богослов је записао да су три идола најопаснија и најопакија за човјека. Он их је назвао похот плоти, похот очију и гордост живота. Похот плоти, тјелесна похот за добрима овога свијета, тјелесна похот која је усмјерена и на самога човјека и на задовољење себе кроз самог себе и кроз своје страсти,

децембар 2014 / број 241

из садржаја: Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

Гдје је срце ваше 3 тамо је и благо ваше РАЈО Војиновић

У славу Светих Петра I и II - носилаца Божанске свјетлости 23

Философија религије 12 Репортажа 15 Хришћански живот 30 Приказ 47 Јубилеј 48 Хроника митрополије 58

Пјесмом срцу - срцем роду! 32 приредио СЛАВКО Живковић

Патријарх Руски у 38 посјети Српској Цркви ОЛИВЕРА Балабан

Патријарх Павле - 40 Христоносац нашег доба Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске Директор: протојереј–ставрофор Радомир Никчевић

obraznik za vjeru Kulturu i vaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА  ГОДИНА XXIII  ВАВЕДЕЊЕ  ДЕЦЕМБАР 2014. г.  БРОЈ 241

Савјет часописа: протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, архимандрит Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић, др Ксенија Кончаревић Главни и одговорни уредник: архимандрит мр Кирило (Бојовић) Оперативни уредник: Рајо Војиновић Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић Секретар редакције и уредник фотографије: Татјана Марјановић Редакција: Епископ славонски мр Јован (Ћулибрк), протојереј–ставрофор Гојко Перовић, протојереј–ставрофор др Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), протојереј др Саво Денда, протојереј мр Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах др Павле (Кондић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш Сарадници: протођакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија Живковић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања Радовић-Евлахов, Драгана Керкез, Јелена Петровић , Eлза Бибић Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705 e-mail: svetigora.urednik@gmail.com Штампа: , Суботица

Црна Гора 1,20 € Србија 120 Дин. Република Српска 2,5 КМ за Европу 3,5 €; за Америку $6; за Аустралију 10 AUD

Фотографије: монах Игнатије (Алексејев), Јован Радовић, Жељко Шапурић, Зоран Тричковић, Иван Рашовић, ђакон Драган С. Танасијевић, †Живота Ћирић.

··

Дистрибутери Светигориних издања за Републику Српску и БиХ су „АБ КАРД“ д.о.о, Бања Лука и „АД КАРД“ д.о.о, Сарајево

Малена Софија Јефтић цјелива икону Св. Петра II Ловћенског Тајновидца

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT: COBADEFF /400876825101 EUR /400876825100 Other Currencies NLB Montenegrobanka AD Podgorica SWIFT CODE: MNBAMEPG /ME25530005120005043078 "MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS" 81250 CETINJE MONTENEGRO

svetigora/ 2014 / децембар

а усмјерена и на друга бића, нарочито кад је ријеч о похоти у односу мушкога и женскога у овом земном животу. Похот очију: гледајући ствари око себе ми се везујемо за њих, и преко свог ока и свога ума испуњујемо своје срце оним што видимо, и своје срце дарујемо и жртвујемо ономе што видимо и што гледамо, и тиме рачунамо да ћемо задобити пуноћу свога живота. То јесте гордост живота: да пуноћом живота сматрамо познање овога свијета, познање самих себе; да пуноћу живота нашега тражимо у оном што нам је на дохват руке, било да се ради о стварима око нас, било да се ради о ономе што је у нама, и што се назива похотом плоти и похотом очију, задовољењем тјелесних страсти. А све што је Бог уградио у нас уградио је добра ради нашега, све има смисао дубоки. Та похот која је у нама, та чежња за другим, за стварима, чежња за сједињењем са њим, чежња за сједињењем са другим бићем, нарочито између мушкога и женскога, она је уграђена у човјека да би кроз њу и преко ње човјек на прави и истински начин употребљавао све своје, и тјелесне и духовне, дарове. Да би их на прави начин употребљавао, а не злоупотребљавао. У чему јесте у ствари гријех човјеков, гријех људскога бића? Гријех је у томе што оно што нам је Бог дао, што имамо у себи, што је уграђено у нама, не употребљавамо на прави и истински начин него га злоупотребљавамо. А све што нам је дато, дато је Божије љубави ради, ради усмјерења према Богу, према Њему као вјечном животу. Тако и Света тајна брака, јединства мушкога и женскога, она није дата човјеку ради задовољења људске похоте и људске страсти. Јер, када се та похот обоготвори, која данас јесте а сјутра није, онда кроз њу и преко ње, пошто је она пролазна, и људско биће постаје пролазно и ништавно, и клања се нечему што је лажно и што пролази, а што он проглашава за једино своје добро а у суштини то је оно што га заводи и одваја га од оног правог истинског циља његовог. Није ли речено језиком Пророка Божијег, како је Бог благословио мушко и женско, и рекао: „Рађајте се и множите се и напуните земљу, и владајте небом и земљом.“? Другим ријечима, то што има човјек у себи, чиме га је Бог обдарио, није му дато да буде слијепо, да буде бесловјесно, да буде бесплодно, него да рађа плод, а једни истински плод је онај плод који је Богом благословен: „Рађајте се и множите се!“ Јер, дрво које плода не доноси у огањ се баца, па макар то било и изузетно лијепо дрво. Ја се сјећам једне шљиве из свога дјетињства, која је расла поред потока и која је била најљепша међу осталим шљивама. Никада са ње шљиве нијесмо убрали, и отац је једанпут рекао: „Па нема вајде, најбоље да ту шљиву посијечемо па да је макар искористимо да се подложи у пећ.“ Друге шљиве поред ње нису биле тако лијепе, често су биле од бремена од плода и ружне и савијене, али су биле пуне плода, плода који је био сочан, који је био диван. Тако и човјек. Сва љепота људскога бића, и душевна и тјелесна, ако је бесплодна па онда је она да се сијече и да се у огањ баца. Зашто то говорим? Говорим зато што је у ово наше вријеме дошло до обоготворења људске страсти, људске похоте, дошло је до обоготворења човјека самог по себи. Он јесте чудесан и величанствен, људско биће јесте зеница васионе, али само онда ако је открило у себи онај свој вјечни смисао, вјечни дар. Ако то нема, ако је човјек само смртно и пролазно биће, ако је све што је у њему ништавно и пролазно и данас јесте а сутра није, онда је проклет дан у који се родио човјек. Само оно што кроз човјека и у човјеку рађа плод оно је истинско и право.

О путу живота и путу смрти

Данас се и овдје код нас, а и свуда у свијету, говори о људским правима. Тачно, човјек има права, он је Богом обдарен, слобода га је створила и за слободу је створен, али постоје два пута којим човјек ходи овдје на земљи, хтио или не хтио, и то је записано у Књизи живота – пут живота и пут смрти. Пут живота је онај који усмјерава у оном правцу, и у времену и у вјечности, из којег се јавља истински чо-

вјек, а прави човјек је вјечни и бесмртни а не пролазни човјек. Зашто смо ми овај храм посветили Христовом Васкрсењу? Да бисмо спознали себе и свој смисао. А смисао нашега живота није смрт и пролазност него је, кроз тајну Христовог Васкрсења, вјечни и непролазни живот у Христу Богу, Дародавцу свакога живота. Дакле све што радимо, што мислимо, што осјећамо, што имамо у себи, оно је призвано да се и појединачно и заједнички усмјери у том правцу раста и узрастања у врлинском живљењу, и приношења Христу Богу на дар свих човјекових дарова. Не што то Њему треба, него што кроз то ми постајемо прави и истински људи. То је наше право Богом дано, и задатак наш: да кроз овај пролазни живот земаљски задобијемо и стекнемо вјечни и непролазни, бесмртни живот. Постоји и други пут, пут не живота него пут смрти. И то је људско право. У једном роману Достојевског говори се о јунаку Кирилову, који је дошао до убјеђења да је највећа његова слобода да уништи себе самога, да изврши самоубиство, да је то врхунац људскога права и људскога достојанства. Тачно, крене ли човјек путем смрти, обоготвори ли човјек своје страсти и своје похоте, обоготвори ли човјек предмете око себе, веже ли се за ствари и предмете овога свијета свим својим бићем, постане ли то његово благо, онда је природно да и он сам кроз те сусрете са пролазним свијетом око себе, чије обличје пролази, постаје пролазан и ништаван. Кроз задовољење својих страсти и својих похота, било кроз храну, било кроз свијет око нас, било кроз другог човјека, било да је мушко или женско, постаје и он, природно, пролазан и ништаван. Свака људска страст пролази, и ако таквим пролазним страстима, без обзира колико оне у нама биле присутне, жртвујемо себе, своје биће, свој смисао, свој циљ, онда нијесмо далеко отишли, онда смо претворили себе и своје страсти и своје похоте у идоле. А тада постајемо јалова бића, постајемо дрво које не доноси плода. Е, у том правцу се усмјерава савремено човјечанство. Под видом људских права, проглашава се људска страст, похот људска и то чак и неприродна похот, оно што је неприродно људској природи и начину употребљавања, за бога и господа. Тај пут којим креће савремено човјечанство није Божији пут, тај пут је богоборнији од оног пута из времена атеизма комунистичког. Ја вам кажем пред Богом и пред својом савјешћу: савремени по-

редак овога свијета, евро-американски поредак и ти идеали који се претварају у идоле савременог човјека, они воде и претварају људски живот у параду смрти. Ви знате, и овдје су се појавиле тзв. „параде поноса“ – онога чега се паметан стиди безуман човјек се тиме поноси. Те параде, започете у Америци 60-их, 70их година, нијесу ништа друго него су повратак паганству и многобоштву, обоготворењу онога што није Бог истински и прави. Обоготворењу љубави која није љубав него је привид љубави, која је обмана која разара људско биће и људско достојанство, и која прије свега разара онај нукелон људског бића и људске заједнице који почива на светињи брака, на светињи породице. Бог је тако створио мушко и женско да све што је у њима буде у функцији жи-

„Гдје је срце ваше ондје је и благо ваше“. Стоје те ријечи преда мном, стоје пред вама, стоје пред сваким људским бићем од искони до данас и до краја свијета и вијека, само је питање у томе коме Богу ћемо принијети срце своје.

вота вјечнога, непролазнога. У тој функцији најсветија је функција рађања дјеце. Постоји и други пут, монашки пут у Цркви Божијој, гдје се такође на тајни рађања, на тајни љубави према ономе што је вјечно и непролазно, заснива људски живот. Или кроз светињу брака, светињу породице, или кроз светињу духовног брака са Христом Господом узраста човјек и људско срце постаје не слијепи орган него видовити орган, који прије свега и изнад свега у свему и кроза све види и сагледава вјечно и непролазно лице Божије, види у другом човјеку брата и вјечнога сабрата који није за злоупотребу и за манипулисање него је светиња над светињама, призвана да постане обиталиште живога и вјечнога Бога, Бога као вјечне и непролазне љубави. Ако се све оно што јесмо и што имамо овдје на земљи не освешта, ако се не просвијетли том божанском вјечном љубављу, оно остаје ништавно и не води истини, правди, добру – ни човјековом ни добру овога свијета, не води ни истинском човјековом савршенству него води у Земљу недођију, како ју је назвао Свети владика Николај. Призвани смо да идемо или у Земљу недођију или да идемо у Земљу живих. Овај храм и сваки храм је откривење те Земље живих. Изнад свега и прије свега људско срце је мјесто гдје се рађа, гдје се освећује и просвећује људско биће и рађа човјек за ту Земљу живих. Два пута су дакле људском срцу – пут живота и пут смрти, а човјек има право да бира. Овај пут смрти о коме говоримо, који данас називају „парадама поноса“, то је – будите увјерени, пред Богом вам говорим и пред Светим Божијим људима – то је парада смрти. Парада самоуништења, парада убиства, уништења рода људскога, парада самоубиства, то је парада обесмишљења свега онога што јесмо и што носимо у себи. Најављују је и овдје у Подгорици, била је недавно у Београду, на Западу је одавно постала нешто што је природно. Међутим те и такве параде нијесу ништа друго него су срљање људскога рода у пропаст, срљање у самоуништење људскога рода, обесмишљење људске природе и закона у људској природи, обесмишљење саме творевине у којој јесмо и у којој живи-

децембар / 2014 / svetigora

Испред Храма Христовог Васкрсења - Петковданска литија за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ, 25. октобар 2014.

svetigora/ 2014 / децембар

мо. А и творевина Божија, и људско срце као центар свеукупне творевине призвано је да буде Божије, да буде испуњено божанском силом, божанском љубављу, која је вјечна и непролазна љубав. Није случајно Господ рекао: „Блажени су они који су чистога срца јер ће Бога видјети“. Не може човјек помраченог ума и срца и душе похотама и страстима видјети лице Божије, може само видјети предмете. Видовито око људско јесте људско срце, а само оно срце које је чисто, које је дјетиње, које је безазлено, које није помрачено, које није обесвећено, које није постало обиталиште идола, то људско срце је истинско и право срце. „Гдје је срце ваше ондје је и благо ваше“. Стоје те ријечи преда мном, стоје пред вама, стоје пред сваким људским бићем од искони до данас и до краја свијета и вијека, само је питање у томе коме Богу ћемо принијети срце своје, чему ћемо принијети своје биће и свој живот и своја дјела и као појединци и као људско друштво, чему ћемо служити овдје на земљи. Ми који смо хришћани, који смо крштени у име вјечне божанске Љубави, у име Оца и Сина и Духа Светога, ми смо се опредјелили једном за свагда за пут живота а не за пут смрти и пролазности. Опредјелили смо се за вјечно Царство небеско а не за пролазно царство земаљско. „Земаљско је за малена царство а небеско је увијек и до вијека“, давно је то опредељење за све нас учинио на Косову великомученик косовски Лазар, а прије њега сви Божији Свети људи, а прије њих Онај који је челник свих људи свих бића. То је сам Господ, који је Царство небеско са Голготе свједочио и у Царство небеско које се приближило призвао све нас и свеукупну творевину. Предајмо срце своје Богу живоме и истинитоме, и све што јесмо и што имамо, да нас не би Господ посјекао као бесплодно дрвеће и да не бисмо нестали у ништавилу и пролазности, да не би смрт прогутала нас и сва наша дјела и да не би смрт прогутала свеукупну божанску творевину. Богу нашем, Богу љубави, Оцу и Сину и Духу Светоме, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

aktuelno

Петковданска литија за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ

Доба

морално-духовног

насиља

бависмо, драга браћо и сестре, овај ход вјере, ход пута у вјечни и непролазни живот, помоливши се Господу да нам подари цјеломудреност, да благослови светињу брака и породице, светињу живота; да нам подари смиреноумље, трпљење свега онога што нам се догађа у овом животу и да нам подари љубав. Али не било какву љубав него љубав вјечну, Себе као вјечну и непролазну Љубав у којој је смисао и нашег рађања и нашег живљења и смисао нашега вјечнога звања и призвања. Док смо опходили кроз град неко ми донесе некакву слику и некакво проглашење од „Квир Монтенегро“, којим ме проглашавају за првога хомофоба у Црној Гори. Претпостављам да ће се и сви њима слични, широм Европе и Америке, усагласити са тим проглашењем Митрополита црногорско-приморског за хомофоба. Морам да вам кажем да сам благодаран на том одли-

ковању, добио сам у последње вријеме и друга одликовања: постао сам каваљер, први после Светог Петра Цетињскога, ордена Светог Александра Невскога, ових дана био сам у Москви и у Пјатигорску за празнике великог пјесника словенскога Љермонтова и тамо сам добио велику награду, Златног витеза, за моју књигу „Љетопис новог косовског распећа“ преведену на руски језик. Али, морам да вам кажем, сва та одликовања, заслужена или незаслужена, мала су у односу на ово одликовање које сам данас добио. Јесте, признајем и потврђујем пред Богом и пред вама, народом Божијим – јесам хомофоб. Не мрзим човјека, али мрзим лажнога човјека, мрзим човјека који продаје душу своју ђаволу, мрзим човјека који хоће да унакази икону Божију, образ Божији за који смо се ми овдје молили, да га оскрнави и да човјека претвори у демонску играчку и потркалиште.

Улицама Подгорице, предвођена Архиепископом цетињским и Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, 25. октобра 2014. прошла је Петковданска литија „за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ“. Претходно је митрополит Амфилохије са свештенством, уз молитвено учешће многобројних вјерника, служио Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења. Одговарали су чланови подгоричких црквених хорова Светог апостола и јеванђелисте Марка и Светог Козме Етолског, као и ђаци Богословије Светог Петра Цетињског. По завршетку Литургије из Саборног храма је кренула Петковданска литија, која се кретала преко моста „Миленијум“, Улицом слободе и Булеваром Светог Петра Цетињског, назад до Храма. На више мјеста је читано Свето Јеванђеље са узношењем молитава Господу да спаси Цркву своју, житеље Подгорице и сав православни народ од демонских сила које желе да оскрнаве светињу људског живота по Богу. По завршетку литије Митрополит се испред Храма још једном обратио вјерном народу, осврнувши се на саопштење НВО Queer Montenegro која је Митрополита на свом сајту прогласила хомофобом године.

децембар / 2014 / svetigora

Петковданска литија за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ на улицама Подгорице, 25. октобар 2014.

Сатана је први онај који је покушао да оскрнави образ Божији у човјеку, и прва његова лаж је била обмана првих људи Адама и Еве, кад им је рекао да ће ако не послушају Бога постати као богови. Што значи: ако дарове Божије које сте добили не употребљавате на начин како је то Бог благословио, онда ћете постати богови. То прво искушење првога човјека је вјечно искушење свакога људскога бића до нашег времена. Човјек, отуђујући се од Бога, одвајајући се од Бога, газећи Божији закон и Божију уредбу о својој природи

svetigora/ 2014 / децембар

Најмрачнија злоупотреба људскога бића, смисла људског живота, смисла свега онога што јесмо, што имамо у себи, догађа се пред нашим очима. И по први пут у историји и први пут на овакав начин, то нам се намеће данас као људско право.

Петковданска литија за рађање дјеце, за светињу брака, за људски образ, Подгорица, 25. октобар 2014.

такав човјек заиста трансформише своје биће, преображава га, али не више по слици и прилици живога Бога, по образу Онога који га је створио него по образу сатанском, по образу човјекоубице од искони. Та демонска сила кроз сву историју прво хоће да убије вјеру у живога Бога, а када убије вјеру у живога Бога онда хоће да лиши човјека његовог вјечног, непролазног смисла. Тада намјесто Бога поставља идоле. Још је апостол Павле записао, да одбацујући Бога и Његов лик почињу људи да се клањају животињама, да се клањају једни другима, да се клањају предметима, да стварају идоле. Један од идола, један од покушаја трансформисања људског бића јесте та тоталитарна идеологија која се данас шири Европом и Америком, која је плод тоталитаризма, оног физичког тоталитаризма започетог крсташким ратовима и њиховим насиљем, која је плод тоталитаризма Наполеоновог који је хтео да загосподари свијетом, која је плод тоталитаризма Хитлеровог који је кренуо да освоји свијет и устроји свијет по новом поретку, а ово што се данас догађа то није ништа друго за оне које имају разума и памети него је наставак тог и таквог тоталитаризма… Шта је друго бомбардовање Србије и Црне Горе и отимање Косова и Метохије него наставак нацифашизма и на-

цифашистичког тоталитаризма, под новим именом и називом? Шта је данас насиље које се врши над Азијом од стране НАТО пакта, него је наставак оног насиља које се догађало кроз историју? Шта је друго насиље у Украјини, гдје је подстакнута братомржња, гдје брат убија брата, него је наставак те и такве тоталитарне идеологије тиранске и насилне? Она је нама добро позната и из Првог свјетског рата, и из Другог свјетског рата, и из најновијих времена. Познат нам је дух тог тоталитаризма и насиља и кроз безбожни комунизам, али смо очекивали од Европе и Америке да ће нам помоћи да нађемо слободу. Нажалост, иако имамо физичку слободу – мада и њу тешко да имамо – наступило је нешто

Дио бесједе коју је митрополит Амфилохије изговорио на Петковданској литији у Подгорици, 25. октобра 2014.

децембар / 2014 / svetigora

што је много опасније и много опакије: морално духовно насиље које се испољава данас на најперфиднији начин управо преко „Квир Монтенегра“ и њима сродних идеја и идеологија, које скрнаве образ Божији у човјеку; које не само што људску природу злоупотребљавају него лишавају човјека вјечног његовог назначења. Ова Европа, која нам доноси тај отров, која разара биће морално и духовно сваког појединца и друштва, та Европа није Божија Европа, није Европа светих чудеса Божијих, како ју је назвао Достојевски. Кад би то била Европа Бенедикта Нурсијског, Светих папа римских Лава и Григорија, кад би била то Европа Светога Фрање Асишког, Дантеа и Шекспира, и Гетеа и Хердера, пред том и таквом Европом ми бисмо се клањали до земље. Кад би то била она Европа светих древних мученика из катакомби из Галије и других мјеста, који су живот свој жртвовали за вјеру, за част, образ и достојанство, пред том и таквом Европом ми бисмо се клањали. Ми смо та и таква Европа, ми чувамо у себи ту и такву, свету Европу. Али Европи која је кренула, на овај тоталитарни начин безбожни начин, да нам узме образ и достојанство, да угрози светињу, да обесмисли Божије дарове – далеко јој кућа, тој и таквој сатанској, обезбоженој Европи. Велика је срећа да још живе у Европи Цркве Божије хришћанске, да Римокатоличка црква, поред свих искушења својих и недостатака, ипак чува образ Европе, оне хришћанске Европе древних хришћанских мученика. Нажалост, протестантска Европа полако рађа и прихвата тај безбожни, нечасни, демонски дух, рашчовечујући дух, у име људских права и људских слобода. А тај дух је почео и овдје. Ево ту, у сусједној Хрватској, вјенчао се један са кравом. А зашто не? Са кравом се вјенчао! Дивно! Ставио јој је бијелу невјестинску хаљину и вез на главу! Која је разлика између тог вјенчања и вјенчања једнополних бракова. Иста је то прича. У суштини нема велике разлике између мужелоштва, лезбиства, скотолоштва и свих таквих перверзних ствари које унаказују људски смисао, смисао љубави, смисао брака, смисао породице, смисао вјечнога живота. Ја бих могао и другачије да говорим, али немојте изгубити из вида да ја сједим, иако недостојан, на столици Светог Петра Цетињскога. И кад нешто говорим ја стојим пред његовим светим моштима, пред његовим лицем, пред његовим образом, и не могу другачије него овако као што је он говорио, и као што су говорили сви они који су и прије њега и послије њега сједили на овој апостолској светосавској древнохришћанској столици. Дакле, хвала – нећу имати до краја живота већег одликовања од овога које сам добио данас. Али, то одликовање носићу са радошћу и са благодарношћу и са срећом, када се они који су ми га дали сами одрекну лажнога човјека у себи, кад се одрекну лажнога начина живљења, кад се одрекну свога безбожништва. Они понекад тврде чак да су хришћани. Какви хришћани могу бити они који пљују по икони Божијој, по образу Божијем, који пљују по Закону и газе Закон Божији. Нека би Бог дао и њима, и свима на земљи, да се сви колико нас има поново, и у Европи и у Америци и овдје код нас, вратимо оном путу који води у живот. Тако, награду примам, али са молитвом да и свима онима који су ме наградили Бог просвети ум и разум и врати савјест, и њима и њиховим налогодавцима – онима који их плаћају из Европе. Да и њима свима врати савјест и свијест, да се врате истинском људском образу, да се врате истинској и правој љубави коју је Бог уградио у човјека и ради које човјек постоји и која је вјечно наше звање и призвање. Нека нас Пресвета Богородица обдари цјеломудреношћу Сина њенога Јединороднога, нека нам Света Петка, цјеломудрена дјевојка, буде путеводитељ на том путу образа Божијег, часности и поштења, цјеломудрености, чистоте, светиње живота и светиње човјековог образа, кроз коју се, и једино кроз њу може остваривати онај вјечни и непролазни смисао људскога живота у њедрима Оца и Сина и Духа Светога, Бога љубави, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

filosofija religije

проф. др ЈОВО Радош

Борба као суштаство света у Његошевом песништву II П

Његошево поимање бића борбе

svetigora/ 2014 / децембар

wego[

ажљиво ишчитавање Његошевих поетских остварења показује нам да он борбу види као суштинску одредницу тоталитета света. Она је свуда присутна: у сферама метафизичког и онтолошког (у оностраности, у васељени и природи као Божијој творевини); затим на антрополошко-егзистенцијалном подручју бивствовања (борба за правду и слободан живот); на пољу етике (борба да се буде човек у узвишеном смислу, упркос разним негативним околностима и слабостима), као и на терену оплемењене агонистике (народно и витешко надметање, међусобна борба идејама и речима). Све своје изречене мисли о борби, које је уткао у стихове (већих или мањих целина), Његош шире везује и преплиће са тематско-појмовним детерминантама разних природних и животних феномена: светлости и таме, добра и зла, љубави и мржње, гнева праведнога, побуне, рата, силе, правде и неправде, пораза и победе, мира, страдања, смрти и васкрсења. Међу њима владају стални узрочно-последични односи и међусобна смењивања, па је стварно или потенцијално присуство борбе суштаствена одлика свега постојећег. Дакле, код Његоша се могу наћи сви познати ставови о борби, који су од раније присутни у филозофским и богословским промишљањима, али им он даје један нови, особен израз и печат сопственог индивидуално-личносног поимања и доживљавања. У сагледавању Његошевих мисаоних ставова о бићу борбе може се кретати са различитих полазишта. Али, да би неки од тих приступа имао пуну гносеолошку ваљаност, он, пре свега, треба да се ослања на дедуктивни метод, то јест на мисаони ход од најопштијих утврђених премиса ка посебним закључцима који из њих следе. У складу са тиме, било би добро, најпре, поћи од Његошеве богословско-метафизичке удубљености и усредсређености на ово питање, али није погрешно ни да се одговарајућа важна сагледавања прво направе са његове филозофско-поетске осматрачнице.1 Свакако, за целовит увид у наведену проблематику најбоље је када се успостави примерено комбиновање оба ова пута. Обично, већини истраживача, најпре пада у очи песников филозофско-хераклитовски начин у доживљавању света, као

1. Познато је да је Његош био упућен у јелинску филозофију и да се (углавном преко руских превода) упознавао са филозофским размишљањима Питагоре, Платона, Епикура и других. 2. У Хераклитовом фрагменату 88, тематски посвећеном јединству супротности каже се: „Једно исто пребива у нама, живо и мртво, будно и оно што спава, младо и старо, јер је то кад се промени оно, а оно кад се промени то“. 3. У Лајбницовој Теодикеји, где се успостављају четири основне релације о односима добра и зла, поред целине, релативне мере и мотива за усавршавање, говори се и о контрасту. Ово је стари аргумент који налазимо и код Платона и Августина. 4. Софист Каликле је говорио о „праву јачега“ и био заступник „етике силе“ 5. Погледати: Николај Велимировић, Посланица Хришћанској омладинској конференцији у Амстердаму 1939, стр. 99-101.

свеобухватног и трајног рата, где се, пре свега, имају у виду познати стихови из Горског вијенца: Св’јет је овај тиран тиранину ••• у њ ратује душа са тијелом, у њ ратује море с бреговима, у њ ратује зима и топлина, у њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује живина с живином, у њ ратује народ са народом, у њ ратује човјек са човјеком, у њ ратују дневи са ноћима, у њ ратују дуси с небесима. (стихови 2499-2510)

Ове лепо поређане поетске слике казују нам, на изразит и сугестиван начин, да се све што постоји налази у вечитом сукобљавању. Ради се о сталној и неизбежној борби супротности, где је увек „бити једно или друго“ (635). Кратко речено, Његош свет доживљава као једно велико бојиште, у коме „Нема тога ко с’ не боји чега“, (исто,1503), и у коме све врви од нападача и бранитеља, па зато: „Све природа снабд’јева оружјем ••• Остро осје одбрањује класје, трње ружу брани очупати, ••• зубовах је туште изострила а роговах туште зашиљила;“ (исто, 2301-2307)

Али, поред међусобне и непрекидне борбе, свуда постоји и својеврсно јединство тих супротности:2 „Чашу меда још нико не попи, што је чашом жучи не загрчи, чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.“ (исто, 563-566)

Чак и кад наизглед влада мир и хармонија (и у природи и у друштву), увек је присутно прикривено одмеравање снага међу противстављеним странама: „Море се је зајосало, упире се с бреговима“,(Ш. М, 347348) или се, пак, ради о наговештавању нових судара: „Приправља се док одједном пукне“, (Г. в, 1891) У противтежи рата и мира, мир је само привидан застој и затишје пред нове сукобе, пошто је немогуће трајније стање у коме би могле егзистирати неспојиве супротности, па да „уједно“ буду и „овце и курјаци“. Јер, ако би стално владао мир, поставља се и наизглед парадоксално питање: „како би смо без рата живјели“ (Ш. М, 355). Овај њихов специфичан међуоднос се објашњава и на следећи начин: „Мир без рата, ствар је од подруге“. (исто, 332) Његош, поред осталог, даје и сопствено образло-

жење и (оправдање) постојања борбе (као свеприсутног феномена), кроз истицање појма контраста, што се у идејно-теоријском смислу може подвести под једну врсту теодикеје:3 „Без остријех зуба ледне зиме би л; топлине благост познавали“ (Л. м, 165-166)

Сагласно томе, он нас подсећа да борба може имати и своју препородилачку улогу: „Иза туче ведрије је небо иза туге бистрија је душа иза плача веселије појеш.“ (Г. в, 778-780)

Коначно, из борбе супротности рађа се хармонија света, па Његош исказује своју захвалност Творцу за „све дивоте неба и небесах“ (Л. м, 171) и за све лепоте природе, која обухвата непрегледне просторе, који су засејани „св’јетлим шаровима како капља бистре“ (Мисао, 51) и где је све у савршеном складу. Наведени Његошеви перцептивни и филозофско-контемплативни искази о борби као свеопштој појави у бивствовању света не могу се појмити у свом целовитом значењу, ако се не наслоне на песникову богословско-метафизичку визију крваве „борбе небесне“ између Бога и Сатане, из које следи много других посебних и изведених истина. Спев Луча микрокозма је у целини посвећен теми Сатаниног насртања на Бога и метафоричном сукобљавању зла и добра, правде и неправде. Пошто Сатана не признаје никаква правила борбе: „Зло је њему једина утјеха“ (I, 293), Бог, који је „правдом окруњен“ (III, 211) и који, као своје оружје, користи „гњев праведни“ (230) показује се надмоћнијим од Сатане : „Ко да с тобом, оче, силу мјери“ (308), и побеђује његове легионе демона у борби „што је небо три дни колебала“. (VI, 107) Може се закључити да је ова борба, по Његошу, основа укупне човекове борбе, јер Бог, путем правде, која је „руком Творца освештана“ (I, 11), увек обезбеђује коначну победу праведника, Другим речима, од правде нема ништа јаче: „Све су силе мртве и ништаве за онога који право мисли“ (Ш. М, дјејствије II, 345)

Дакако, Божија сила (која је у сагласју са Божијом правдом) јесте најјача: „Божја сила свашта смрвит може и добити оно чеса нејма“ (исто, 320)

Јаке су,такође, и природне силе: „Страшна вода када узбијесни, кад надвиси највишу брежину, превали је и пустош учини“ (исто, 532)

Свакако, у односу на њих, људске су „доста силе слабе“.(исто, 320) Али, у људском друштву (као и међу животињама) присутна је једна посебна врста силе, која се манифестује тако да снажнији владају над слабијима: „Кад је виши нека је и јачи“ (Г. в, 1209), односно, да се право јачега (искључујући, при том, човечна начела) сматра регуларним природним правом.4 „Вук на овцу своје право има, ка тирјанин на слаба човјека“ (исто, 616)

Међутим, где год „умна сила торжествује“, (исто 2312) утемељена на Божијој правди, она зна да: „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом“ (исто, 1155-1156)

На крају, након оваквих предочених исказа следи Његошев убедљив закључни став, који треба да представља упориште сваке праведне борбе: „Ал тирјанству стати ногом за врат довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (исто, 618-620)

У складу са тиме, није необично да се борба за правду и слободу доживљава као „светковање“ (Вук Мићуновић). А, ако човек у тој праведној борби „заслужи име часно“, он је испунио свој задатак. Борба је, наравно, повезана са страдањем и смрћу. Али од када је Исус Христос „васкрсењем смрт поразио“ (Л. М, VI, 278), онда је, самим тим, и страдање „крста

децембар / 2014 / svetigora

добродјетељ“ (Г. в, 2324) за свакога који страда за правду и истину. Јер, на послетку, ни „васкрсења не бива без смрти“ (исто, 2351) Са борбом су тесно повезани и победа и пораз. Емпирија живљења нам показује да онај који победи установљава правила која њему одговарају: „Куд претегне , нек ради што може“, (Ш. М, II, 89) односно та правила се често и подразумевају и добијају опште важење, које се метафорички изражава кроз исказ: „јаје здраво добије сломјено!“(Г. в, 939) Али, ако победи зло, које је увек „адски спомен свезе са Сатаном“, (Л. м, VI, 100) онда се са њиме никада не треба мирити, већ треба стати уз Онога који је „Син достојни Оца превјечнога“ (исто, 265), који сатире сваку „злобу и тирјанство“ (исто, 165) и који је „победник у свим борбама и биткама до краја времена“.5 Додуше, некада зло, само по себи, може да буде и покретач добра (може да изазове добро): „Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.“

„Способности своје да кушају, силу мишце и брзину ногах, стријељањем да се надмашују и сјечењем у опкладу плећах“ (исто, 98-101)

Из ових предочених стихова (као и оних који следе) можемо да се обавестимо о неким тадашњим врстама надметања (такмичарским дисциплинама), односно самим резултатским дометима оних који се надмећу. „скочи с мјеста четрнаест ногах, а из трке двадест и четири; по три коња загона прескочи.“ (исто, 1976-1978)

Саживљавајући се са борбом у свеобухватном смислу, Његош се, поред осврта на разне врсте „мегдана“ (у природи и у друштву), својски бави и сучељавањима која се тичу „дивана“ и борбе речима. Јер, „причање је души посластица“ (Ш. М, II, 557), чиме се, кроз разговор и сукоб мишљења: „А с чеса се то мало свадисте?“ (Г. в, 357), најбоље просејавају идеје и долази до одговарајућих решења ва(Г. в, 2322-2323) У ствари, сва Његошева етика и јесте немирење са жних за људско битисање. Зато, није необично да је он и злом, док год постоји стање у коме је „Вражја сила одсвуд Горски вијенац и Шћепана Малог писао у дијалошкој форми, уводећи у разговор различите оклопила“ (исто, 646) ) и док год ту силу „луда слепост води“ (Полаликове, чије својеврсно вербално зак Помпеја 28). Истовремено, тако „мачевање“ доприноси постизању Kод Његоша се могу наћи изражен етос подразумева и неи драматуршког и духовног набоја сви познати ставови о бормирење са издајством, подлошћу у овим поетским творевинама. и кукавичлуком (као пратиоциДакле, на крају, можемо закљуби, који су од раније прима зла). Када се све то има у виду чити да Његош своју онтологију, сутни у филозофским и онда је сасвим разумљиво што из гносеологију и етику борбе за слобогословским промишљаоваквог гледишта произлази чувебоду гради и развија на универњима, али им он даје један но и одлучно опредељење владизалним јеванђељским и филозофке Данила (након тешке мисаоне ским константама, сагледавајући нови, особен израз и печат борбе са самим собом), које је исих кроз оптику народне мудрости сопственог индивидуалказано у Горском вијенцу речима: и традиције, али и у складу са нано-личносног поимања и челима проистеклим из сопствене „Нека буде борба непрестана“ (658), доживљавања. па и по цену „страданија“ и велидуховне глади и упитаности, као и из пророчких дарова од Бога доких жртава „пред олтаром цркве и племена“. (655) бијених. Најкраће, може се рећи да су Његошева етичка опредељења сва прожета богољуЛИТЕРАТУРА бљем, правдољубљем, родољубљем и врлинољубљем. • Аурелије, Марко; Мисли (самоме себи), Моно и Мањана, Београд, 2006. Највећи морални узор борбе за слободу је Милош Оби• Велимировић, Николај; Религија Његошева, Београд, 1921. лић. Зато се Његош, кроз личност владике Данила, и обра• Велимировић, Николај; Посланица хришћанској омладинској конфећа Црногорцима речима које увек треба имати на уму: ренцији у Амстердаму 1939. • Ђурић, Милош; Историја хеленске етике, Завод за издавање уџбе„Су чим ћете изић пред Милоша ника, Београд, 1961. и пред друге српске витезове.“ • Ђурић, Милош; Историја хеленске књижевности,Завод за уџбенике

svetigora/ 2014 / децембар

(Г. в, 76-77)

Ове речи имају за циљ да подсете на то да поред тога што свако „у онај дан“ треба да да добар одговор „пред Господом, праведним судијом“ (Тим. II, 4. 7), то треба да учини и пред Милошем, као симболом подвига, јунаштва и страдалништва. С друге стране, свако треба да пази да га не спопадне „брука Бранковића“(Г. в, 2423), па да му се (као) ка тој „невјерној кући“ траг „по прсту кажује“ (исто, 1053 – 1054). Сродно старогрчкој агонистици, Његош, такође, говори и о борби у њеном оплемењеном, такмичарском смислу, као начину витешког и људског надметања, у снази, брзини и вештини, чиме се проверавају способности које су неопходне и у рату и у миру:

и наставна средства СР Србије, Београд, 1972. • Ивановић, В. Радомир; Његошева психологија и филозофија стварања, Градска библиотека, Нови Сад,1997. • Јеремић, Драган; О филозофији код Срба, Плато, Београд, 1997. • Карсавин, П. Лав; Свети оци и учитељи Цркве, Златна грана, Сомбор, 1997. • Лајбниц, Г. Вилхелм; Теодикеја, Плато, Београд, 1993. • Лествичник, Св. Јован; Лествица, Хиландар, 2000. • Немањић, Св. Сава; Посланица игуману и монасима манастира Хиландара, (у књизи: Милошевић, П, Свети ратници, Г. Милановац, Приштина, 1989. • Петровић, П. Његош; Целокупна дела, Просвета, Београд, 1974. • Радош, Јово; Ontology of Competition, International Conference on Philosophi of sport, Ljubljana, 2004. • Стари и Нови Завет; (Превод Ђ. Даничића и В. С. Караџића) • Татакис, Василије; Историја византијске философије, Врњачка Бања, 1996. • Хесиод; Послови и дани, Нови Сад, 1994. • Хобс, Томас; Левијатан, Градина, Ниш, 1991.

reporta`a

МИЛИЦА Краљ

Друге Mеђународне Његошеве вечери поезије

Званије је свештено поете Н

wego[

ајзначајнији овогодишњи догађај у сфе- фестацију увеличала оволика група пјесника са стране, те јој ри културе, догађај који је повезао европ- је дала ону важност коју заиста један овакав догађај мора да ску поезију са песништвом које се исписује има. Надамо се да ће у наредним годинама тај програм бити на просторима Црне Горе, Србије, Републике све обилнији и бољи и да ће се манифестација одржавати у раСрпске, свакако су Друге међународне Њего- зличитим градовима Црне Горе.“ шеве вечери поезије одржане 9. и 10. новемАли већ та прва прослава Његошевог јубилеја на којој су бра 2014. у Подгорици и Херцег Новом. се представила најзначајнија песничка имена из Европе, региОвај песнички скуп показао је, у складу са Ње- она и Црне Горе, успела je да полетним замахом обједини унигошевим поимањем стварања, а чије је песничко верзалну песничку енергију и да у славу Пустињака Цетињског дело и филозофска мисао продубила и узвисила покаже освојену поетску зрелост у сфери оног светог круга, есенцијалну чистоту поезије, да је и у овим вре- кога чува само један човек а то је Песник, како на једном меменима могуће ујединити и међусобно повезати сту пише Бела Хамваш. Показало се да од Његоша па наовамо песнике из различитих европских земаља и реги- скоро све велике песнике занима „таинствена искра бесмртона. нога огња“ и да је изабраник Божији, посвећеник и откривалац Када су пре годину дана оснивали Међуна- тајни с једне стране, са оне невидљиве и непремостиве обичродне Његошеве вечери поезије, организатори ном оку, сматрао да поета са тог невидимог света у који допиУдружење издавача и књижара Црне Горе и Ми- ре посредством творачке енергије, чврсто мора да зарони и у трополија црногорско-приморска, учинили су то јавље свакодневља, он мора исто тако и да открије тајне људс једном једином намером: да најзначајнији јуби- ске душе, њену доброту, али и сву противречност људске леј – 200 година од рођења Ловћенског Тајновид- природе и природе света око себе. Стваралачко, песничко „преношење“ снова у јаву, ца, прославе на један до танчине промишљен и „чувствовање“ у надахнуто именовање тајне над тајозбиљан начин. Директор Међународних Његошевих вече- нама, омогућило је Његошевом генију да сваким ри поезије, песник и издавач Радомир Уљаре- својим делом испише својеврсну песму над певић рекао је тада: „Право је чудо да раније нису смама која и данас чини немогуће, песму која је покренути међународни пјеснички сусрети и са- најсуштаственију народну мудрост и колективни трагизам, сабрала и сачувала „за дасвим је природно да је лека нека покољења“. ову мани-

Учесници Других међународних Његошевих вечери поезије са митрополитом Амфилохијем у Херцег Новом

wego[ svetigora/ 2014 / децембар

Ту врсту песничке удаљености песници – ну Мићовићу за предан и посвећенички однос према Његошеучесници преобразили су у „храм воздигнут“ вом ненадмашном делу. како Његош пева у „Лучи“, у славу Његошевог Званично отварање Других међународних Његошевих пјегенија и оног његовог „Слова које је све из ни- сничких сусрета одржано је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Сусрети су организовани и одржани шта сатворило!“. А онај песнички тролист именом града Це- под високим покровитељством Митрополије црногорско-притињског манастира, Подгорице и Херцег Но- морске и са благословом Његовог Високопреосвештенства Мивог, где су песници из Италије, Француске, Ру- трополита Амфилохија. сије, Румуније, Бугарске, Словеније, Републике У препуној сали, међу угледним гостима, учесницима и пуСрпске, Србије и Црне Горе уметали своје сто- бликом која је жељно очекивала прегршт песничких стихова, пе у трајне камене отиске историје и поезије, Митрополит Амфилохије, уз речи добродошлице, отворио је раскрилио је широм своје двери и присном овај песничко-саборни скуп. добродошлицом сачекао и угостио посигурно Указујући на Његошево дело као на заветно писмо кога се најзначајније представнике савремене европ- наш народ и писци увек држе, и да се на овај начин Његошеве ске и наше поезије. речи преносе с генерације на генерацију, књижевни критичар У Цетињском манастиру госте су у име Ми- и водитељ песничког програма Желидраг Никчевић, најављитрополије дочекали и угостили архимандрит вао је песнике уз бриљантне вредносне оцене њихове поетике. овог манастира Кирило Бојовић и протојеПеснички редослед започео је Милутин Мићовић, а затим је реј–ставрофор Обрен Јовановић, секретар своје песме читао италијански песник Захарија Гало (чија мајка Митрополије, али и три највеће православне потиче од Богојевића из ових крајева), Антоан Симон из Франсветиње пред којима су се песници поклони- цуске, Красимир Бачков из Бугарске, Љубица Рајкић из Румунили, помолили и целивали их: свете чудотворне је, руске песникиње Татјана Коти, Наталија Чистјакова и Нина мошти Петра I Цетињског, Рука Крститеља Јо- Николајевна Попова; словеначка пјесникиња Цветка Бевц, Гојвана и Честица Часног крста на коме је ра- ко Ђого и Горан Ђорђевић из Србије, а затим песници из Црне Горе:Милутин Мићовић, Вишња Косовић, Новица Ђурић, Влајко запет Исус. Архимандрит Кирило Бојовић је го- Ћулафић, Ранко Јововић, Коста Радовић, Радован Марков Кастима указао на вишеструки значај раџић, Радојица Бошковић, Веселин Ракчевић, Будимир Дубак, Цетињског манастира, истакавши да је „оно по чему је Цетињски манастир ушао у анале кулТАТЈАНА Коти (Русија) турне баштине прије свега оснивање, крајем XV вијека, штампарије Црнојевића, односно прве ћирилске јужнословенске Бијеле ти руке ко сњегови Русије, обасјане, штампарије, која је такође и прва државна штампарија у Њежност – као неспутане ријеке вали, историји штампарства. ИстовреМајчица Волга у очима ти одражена застане, мено, Цетињски манастир је поАх, дубока ли је она – и њени печали. стао нераздвојиви дио свјетске културне баштине по првој штамВјетар руком лаком мази ти косе од злата сува, паној књизи у овој штампарији – Октоиху првогласнику.“ Ватрено дух ти љубећи на свјежим уснама... Потом је у Његошевој печатСамо небо на висини тајну твоју зна и чува, њи представљен зборник радова Стаза к теби изгубљена у бескрајним житницама. посвећених Његошу, чији су аутори најзначајнији тумачи Његошеве песничке, теолошке и филоТи си искрена и недокучива, као Русија, зофске мисли, песници, теолози, Ход не успоравајући пролазе времена, филозофи, теоретичари, професоАл вазда, Јарославна, име се твоје сија ри... Зборник је објављен на руском језику и о њему је говорио МилуЗаувијек у мушком срцу незаборављена. тин Мићовић, приређивач овог садржајног зборника и председник Ево, идеш, ко у краљице, корака и држања важна, Књижевног друштва „Његош.“ Бреме брига повило није раме твоје и плеће, На предлог Радомира Уљаревића, директора ове међународне Руска жено, свагда духом и вјером снажна, песничке манифестације, позлаћеТи си над словенском земљом сунце излазеће. на икона Св. Петра II Петровића (рад мати Ангелине, настојатељице манаПревео стира Дуљево) додељена је МилутиМилорад Радовић

РУСКОЈ ЖЕНИ

Учесници Других међународних Његошевих вечери поезије са митрополитом Амфилохијем у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

децембар / 2014 / svetigora

Илија Лакушић, Слободан Милић, Трипко Дра- ганизатори Других међународних Његошевих веганић, Андрија Радуловић, Јанко Јелић и Мили- чери поезије, показали су како се достојно и молитвено, с веца Краљ. ликим поштовањем и огромном пажњом празнује и велича Песме са руског језика превео је Милорад бесмртни Његош. Радовић, са француског и италијанског Вера Овим високим песничким чином, у знаку и под куполом најХорват, а преводе је читала драмска уметница присутнијег нашег песника Његоша – Пустињака Цетињског и Лала Новаковић. Ловћенског Тајновидца, успостављен је интегрални континуиСледећег дана учесници су били гости на тет и са претходним, али и са будућим скуповима овакве врсте слави манастира Ждребаоник, а потом су, на- у заједничком стварању поетског „храма воздигнутог“ на широстављајући Његошевим трагом, у Херцег Но- ким европским и регионалним просторима. вом, граду где је млади Његош учио школу на Тако се поезија као његошевска бесмртна искра нашег подТоплој, у дворани „Парк“ попут молитве при- небља обистинила и у овом времену. Сваким својим питањем и нели на дар своје стихове. На Топлој, уз цркву могућим одговором она је и запитаност и сумња и вечити крст Вазнесења, Његош је код монаха Јосифа Трпо- који нам је суђен и на коме смо и као колектив вишеструко равића учио псалтир, часловац, рачуницу и ита- запињани и распети и у овом добу. лијански језик. Обузет песничким послањем, песничким твораштвом и Част да у „Новом граду који сједи крај мора“ „ланцима магическим“, Његош истовремено говори и о Богу и о започне песничко приношење Ловћенском Божијој промисли: Тајновидцу припала је митрополиту Амфило„Ја никад нијесам могао разабрати: али је она искра бесмртхију, који је читао песме из своје књиге „У Ја- нога огња, али је бурна клапња – чедо уског поднебија нашег. гњету је спас“. Поета је клик смртнога с бурнога нашега бријега, поета је глас „Он је човјек који је својим блиставим сти- вапијућег у пустињи; он сања о бесмртију, довикује га, за њим хом уредио наш духовни хоризонт и зато је ва- се топи. Он силом воображенија изводи блатне земље клицу жно да се у данашњој Црној Гори, имену и делу небеснога живота, трулину боготвори. Са земне је катедре смаЊегошевом указује поштовање – и зато што је трам вјетреним наступом; но кад се човјек попне више самог он врхунски умјетнички образац и зато што на себе, онда види бједност људску, и, када је поета може рећи да тај начин показујемо да смо достојна адреса је жрец олтар свјесветија“. његових порука“, нагласио је Желидраг НикчеИз Херцег Новог, ходећи Његошевим трагом, враћамо се вић. преко Котора и стрмих которских серпентина, загледани у узаВелики део посла у организовању овог ме- ну белу траку каменитог путељка којим су грудоболног Његоша ђународног песничког окупљања осим дирек- носили низ врлети и стижемо до Иванових корита и оне бистре тора Радомира Уљаревића урадио је и Бећир воде коју је на самрти од кћери Минке заискао Вук. Застајемо Вуковић, секретар организационог одбора. неми испред гомиле камења разорене Његошеве капелице – Удружење издавача и књижара Црне Горе оног светог и трагичног гроба док попут огњене птице вечно и Митрополија црногорско-приморска као ор- лебди у подловћенској светлости.

Поздравно слово митрополита АМФИЛОХИЈА на отварању Других међународних Његошевих вечери поезије, крипта Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 9. новембар 2014.

Његошева Црна Гора

svetigora/ 2014 / децембар

оштована браћо и сестре, драги он је био повучен у своју камену келију, само су му доносили храну. Дакле на гости, добро дошли у Његошеву христолики начин: као што је Христос прије изласка на своју јавну проповиЦрну Гору. јед четрдесет дана био у пустињи и постио. У том погледу је он веома сличан Био сам ових дана као гост Све- и Мојсију, а носи у себи и ту тајну Христове личности, посебно као вјечнога словенског друштва „Златни витез“ у Слова Божијег „које све из ничега створило и коме је све покорно“. Његош је граду Пјатигорску, поводом догађа- много-димензионалан и тешко га је спознати, тешко га је додирнуја који је био везан и за двјестагоди- ти у свим његовим димензијама. Рекох на почетку: добро дошли у Његошеву Црну шњицу великог руског и свесловенског пјесника Љермонтова, па сам Гору, али бојим се да, гледајући кроз њега и кроз тамо, пред спомеником Љермонто- његово дјело, кроз његово виђење човјека и чова, био прозван да кажем неколико вјекове судбине и свијета, Црна Гора није више ријечи. Ту сам рекао, и мислим да ни- Његошева Црна Гора. Бар она званична Црна јесам погријешио, да су три највећа Гора, која сада је присутна и на међународној словенска пјесника Пушкин, Петар сцени и која је присутна у култури, у језику, у II Петровић Његош и Љермонтов. духовности… Она би прије могла да се назоСада бих додао да и међу том дво- ве антињегошевском Црном Гором. Никада јицом великих пјесника, изузетних Црна Гора није била толико антињегошевпјесника, какав је био Пушкин и ка- ска колико је данас, а то антињегошевско је кав је био Љермонтов, да Свети Пе- дошло до свога врхунца 1972. године, када је тар II Ловћенски Тајновидац по мно- срушена црква Светога Петра Цетињског, њего чему заузима изузетно мјесто; и да говога стрица, и када је он утамничен, када је спада међу најзначајније, најумније, понижен, када је згажен. Све то, што је најинтенајдубље пјеснике свеукупне Евро- ресантније, учињено је у име поштовања према пе. Не само отуда што он има тај дар њему.– он је згажен, он је понижен, он је затворен великог пјесника и књижевника, да- у тамницу, а кроз њега и његова ријеч и истина Њеровитог зналца језика и његових тај- гошева. Ова анти-његошевска Црна Гора има и прије ни, знање људске судбине и анализу тога својих неких основа, али је символички, али те судбине на један изузетан начин – и стварно, започела да се обликује и да се оно што имају један Данте или један ствара приликом тог понижења, гажења, Шекспир или Гете, само њих да поме- скрнављења Његошеве воље а тиме и немо, него и зато што он има једно Његошевог дјела, и приликом његосвојство које је само његово – да је вог затварања у онај зиндан. Не што он, поред тога што је велики пјесник, је сами маузолеј проблем – то је веи велики богослов. То је једна страна лика замисао тај маузолеј и велики његове личности која је била засије- је вајар Мештровић. Али, тај дух њена њиме као пјесником, као др- који је оваплоћен у маузолеју жавником, као челником народним, његовом, и у томе свему што се и она је тек сада почела да излази на догодило са Ловћеном, а кроз површину, а сакривена је била, ја бих њега и преко њега и са Њерекао, не његовом кривицом. гошем, то је нешто друго, Он је ипак, дубље гледано, скри- што није својствено Њевао оно што је најдубље у њему: нај- гошу, што је управо антидубље знање и најдубље виђење и -његошевско. себе и свијета око себе, и оне тајне „Удар нађе искру у на којој почива и човјек и свеукуп- камену, без њега би ни свијет, а које је наслиједио преко у кам очајала“ – Њеисихастичке традиције, изражене гоша, који се носио кроз личност Игумана Стефана. Ње- оним начелом „да гово ћутање је мало гдје примјећено буде што бити не и назначено, а записано је да је он ћу- може“, таквог Њетао и присуству других а да се посеб- гоша укалупити у но повлачио у ћутање када би се ду- Прокрустовска побље ухватио у коштац са собом и са стељу маузолеја, тајном свога бића. То се види прили- и још трагичником писања „Луче микрокозма“ – че- ју Прокрустовску трдесет дана, попут пророка Мојсија, постељу данашње

дукљанско-монтенегринске идеологије. То је нешто култура, то „свето сјеме“, она „клица васкрсења“ коју је Њео чему треба добро размишљати, и надати се да, ипак, гош открио у дубинама бића прије Христовог Васкрсења, тај прогон, то скрнављење, то одбацивање Његошеве та непобједивост истине, добра и мудрости, она остаје, она истине о Богу, о човјеку, о народу, о држави, неће ко- је ту присутна. Макар то било у оном виду како је то било начно тријумфовати. А то што се догађа са његошев- у временима првог изабраног Божијег народа јеврејског, у ском Црном Гором у овом тренутку, то је нешто што се коме је остала „лима“, остао је свети остатак. Све је отишло догађа – и то јесте још већи проблем – са свом евро- „ђавољијем трагом“, како би рекао Његош, у изабраном Бо-америчком цивилизацијом, која иде овим такозваним жијем народу; враг ђаволу дошао је у сватове, али то свето новим поретком, који је отворен приликом рушењем сјеме је било присутно, и из тог сјемена се родио Христос Берлинског зида. Јесте, отворио се нови свјетски по- Богочовјек. То је оно сјеме које је неуништиво, неизбрисиредак, али су се разрешили еолски вјетрови у људској во и које ће увијек изнова рађати нове плодове. Један од судбини, у људском бићу. То је оно пред чим стоји све- тих великих плодова светих јесте управо Свети Петар II укупна модерна цивилизација, модерно друштво, са- Ловћенски Тајновидац. времени човјек, крећући се путевима који нису ни Зато се и радујем што сте овдје сабрали, јер и ви сте непушкиновски ни његошевски ни љермонтов- како та „лима“, тај неки остатак у овом мору које је узбуркаски… но, и које се данас креће без кормила, и без кормилара иде Али, без обзира на те изазове пред ко- неким својим сулудим путевима. Ви сте ту, и хвала вам што јима стојимо, пред којима стоји савремено сте се одазвали на овај други Његошев сабор, овдје у овом човјечанство, па и савремена поезија и Храму Христовог Васкрсења.

Претапање олова Ј

ти и као метафору. Наиме наследник Његошев на престолу, књаз Данило, слова ове штампарије, претопио је у пушчана зрна, да би се одбранио од Турака, који су кретали да погазе Црну Гору, и да разоре овај манастир. Тешко да ове обрте у реалности, можемо да разумијемо без помоћи фантазије или чуда, која не престају да чудотворе у нашем духу, појашњавајући нам гдје смо. Да ли су се та оловна слова, претворена у пушчана зрна, опет претварала у пламена слова којим су Црногорци, запаљени слободом, давали словесни одговор на изазове реалног свијета, питамо се иако знамо одговор. Ова трансформација оловних слова у словесни одговор припада простору пјесничког витештва, тј. најдубљој реалности живота. Књаз Данило, иако није био пјесник, иако је засигурно мало знао за Његошеву поезију, то претапање оловних слова у слободни одговор, или, одговор слободе – као да је урадио по најдубљем налогу смисла Његошеве поезије. Његош је сматрао доиста, да и само тијело људско, историјско вријеме, земаљска тама, а посебно тирани овог свијета, даве оловним притиском људске душе, и ону у нама запретану, „искру бесамртну“ која је основа човјекове слободе и најдубљих познања. Та искра бесмртна, вапи из дубина да нашу суштину опет врати небу, што је у подијељеној лично-

децембар / 2014 / svetigora

е ли ово наш свет или није. Овим стихом Васко Попа почиње и завршава пјесму Ружа над Чегром, из чувене књижице Усправна земља. Tим бисмо ријечима могли и отпочети ове Међународне пјесничке сусрете у славу Његоша. Баш овдје под овим нискосволтаним каменим сводом, у келији гдје се свјетлост дана тешко пробија,у Његошевој печатњи, која више личи на тамницу, него на зборницу културе и духовне просвјете. Овдје је двадесетогодишњи Његош смјестио штампарске пресе, које је довезао из царске Русије, приликом првог пута у Петроград, 1833, гдје је и завладичен. У овоj печатњи штампан је годишњак Грлица, Српски буквар, као и Његошеве ране пјесме Глас каменштака. Ова штампарија била је далеки наставак оне Ободске штампарије, у којој је његов далеки претходник, Ђурђе Црнојевић штампао Октоих, и Псалтир крајем XV вијека. Шта се све збивало за више од три вијека на овим просторима, остало нам је да кроз мраке жедни тумарамо. Да овоме још додамо један реалан догађај, који ваља разумје-

wego[

Бесједа МИЛУТИНА Мићовића на отварању Других међународних Његошевих вечери поезије – Његошева печатња, Цетиње, 9. новембар 2014.

wego[ svetigora/ 2014 / децембар

сти, разорно осјећао и Гетеов Фауст. А не може да је свет или није. То су „два образа“ једног лика, који су се расковрати небу, ако душа, или дух не претопи олово на- шно огледали у лику наших пјесника. Но Његош је, у дуалишег тијела, и притисак духовног заборава, који ти- стичкој полемици издигао свој видик на висину оних стихорански мучи душу благородну. И Његош је у духовној ва, међу којима је и онај – Над свом овом грдном мјешавином, борби, освијетљен том искром бесмртном, изабрао опет ума сила торжествује. Не пушта се да је зло побиједи. царство поезије, то јест, Царство небеско, како је ра- Овим и оваквим стиховима, Његош је осијао, насијао српску није изабрао и кнез Лазар у боју на Косову. У Његошу поезију, и осмјелио нас на „борбу непрестану“. О Његошу су писали наши најумнији писци, пјесници, фису се обновили сви избори и опредјељења, духом пролазећи кроз драму универзума. Тако је Његош лософи, теолози, али тајна његовог пјесништва, и његове посвједочио смисао живота на земљи и смисао по- личности увијек измиче. И, управо оним недогледним проезије. И тај смисао је тако висок и тајанствен, да нам стором који нам измиче, он увијек дјелује на наш ум и дух, на често изгледа нереалан. све генерације у нашем народу ево више од вијека и по. Он је Да ли ми, дакле, приближавајући се основном тим простором који нам измиче, издвојен у укупној, не само смислу Његошеве поезије, и његове аутентичне у српској поезији, и култури – и као посвећеник с духовног личности, као пјесника владара и владике, враћамо трона, дјелује на нашу дубину, и разгоријева у нама жудњу за се духом у средњи вијек, у неки далеко превазиђени свјетлошћу. анахронизам? Да ли, почињући одавде овај празник Најумнији су примјећивали да је Његош пјесник, и још непјесничке ријечи, окрећемо леђа свијету, и преовла- што више, а Његош је мислио да од пјесника нема куд више, ђујућем смислу савремене поезије – која је забора- јер је и Бог Пјесник, а пјесници они који су Богу најближи и вила на ове духовне висине и дубине? Да ли ми, до- зато – Поет може саздати свјетове. лазећи овдје у овај манастир, и духовну престоницу Ето, то торжество Његошу се објавило у поезији, откуда је Црне Горе, овим поводом, напуштамо реални свијет, и обасјао наше урвине – како појединца, тако и народа. Тако и реално вријеме, и занимамо се сопственом имаги- је постао и остао изазов за пјеснике и теологе, мислиоце и нацијом, која у реалном свијету нема свог мјеста научнике, мистике и боговидце, до данас. ни значења? Засигурно да већина људи, који имају реалне послове у овом свијету, мисли да се ми занимамо нереалним пословима и ЗАХАРИЈА Гало (Италија) необавезујућим фантазијама. Посебно би то пожељели идеолози нове Црне Горе, не одступајући никако и никада од амбиције да ставе границу духу, и слободним људима У многим облицима видех моје који живе у њој. И да, захваљујући власти, реално онемогуће свако јавно дјеловање оних српске мајке јасан облик, који се занимају за основни смисао Његошевог док се држасмо за руке, без речи, дјела, које је најдубљи идентитетски знак и зрак загрљај скоро религиозан, Српског пјесништва и српског народа. Јесу ли, дакле, осећам да куца твоје мало срце. српски пјесници овдје у неком опасном послу уз помоћ Руке су додиривале европских пјесника, правећи неприлике савременој Црној Гори, која хоће у Европу без Његоша какав јесте! Оно што си мислила да је изгубљено; Мислим да ми сви постављамо себи ова реална пинаши анђели су се додиривали тања, која се реално воде у нашем стварном, или, ако је док смо се грлили. могуће, у стваралачком животу. Ако ова питања у нама активно раде, ако се у нама води та полемика слободе Осећам да се нешто испунило, и неслободе, свјетлости и мрака, божанског и сатанског дејства – онда се у нама збива, бар у далеком одсјају, оно као после одмора у некој соби, што се збивало у духу Његошевом. Онда се реално прии да сам нашао мајчину нежност ближавамо сопственој тајни живота, која је „борба неу другом телу, другом лицу, другом осмеху. престана“. Ако се то тако збива у нама, онда смо у шанси да и сами видимо како се претапа олово нашег духовУвече, ти би одлазећа сенка, ног заборава, незнања, неслободе, у пламен слободе и а ја у шкрињу ноћи сабијен: сазнања, и назиремо како је могуће да „бива оно што бити не може“. За тај пут, који је и једини пут из земаљмала сетна бора на твом лицу, ског беспућа, највећи помоћник у нашем језику јесте – на твом благом и горком осмеху, Његош. Са њим можемо, оно што сами не можемо. Он лавиринт проживљених осећања, је пропутио онај пут, који се за њим родио, и за њим уздах слатких поздрава. остала светлосна путања пјесничког језика, која указује човјеку, како да се ослобађа и подиже изнад земаљског праха и ништавила. У мојим очима ти си прозрачна. Његошев стих: Је ли јавје од сна смућение, могао би Превео се узети као други образ Попиног стиха: Је ли ово наш Милорад Радовић

ДУШИЦА

crtica

СЛАЂАНА Кадић

Син Свјетлости - Његош заточеник искре бесамртне O „искри“ Његошевој у светлости Православног Предања „Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме.“ (1 Сол. 5, 5)

децембар / 2014 / svetigora

својој познатој студији о Његошевом књижевном делу, „Композиција Горског вијенца“ (1), наш уважени историчар књижевности, нама драги професор Јован Деретић,тачно и претачно је запазио да је основни појам и поетско језгро Његошевог песничког дела означен термином „искра“ (зрака, честица, луча, атом мислећи, огањ електризма...). Њу професор назива „монадом“ Његошеве поезије која се у најважнијим Његошевим делима јавља на кључним местима. У стиховима: „Да, искра је свјетлост породила / Океан су капље саставиле / Свети Творац величеством сјаје / У искрама како у сунцама“, (Луча микрокозма, 115-118), професор Деретић открива поетску формулацију визије света у Његошевом песништву, у којој је искра светлости једнака са свеопштом светлошћу, а човек као умно биће изједначен је са највишим умом, Богом; Творац је подједнако у искрама како у сунцима, у људском као у Божанском.(2) Његошев појам „искра“, којом је он означио поетско језгро свог песништва, према професору Деретићу, термин је првенствено метафоричко-символички. Међутим, ово је моменат који смо, из перспективе ПравоСв. Арсеније Сремац славног Предања, дужни да прокоментаришемо. Важно и преважно је исправно одређење овог централног мотива Његошеве поезије јер он, као такав, представља кључ за разумевање најмистичкијег нивоа значења Његошевог књижевног дела. Рећи ћемо одмах: „искра“ Његошева није метафоричко-символички већ символичко-реалистички мотив Његошев, а разлика између та два одређења је суштинска. С и м в о л ич к о - р е а л и стички мотив у књижевном делу открива православно-хришћански поглед на свет, који је символичко-реалистички, и по коме је творевина Божија призвана на то да буде епифанијом Божијом. (3) Једноставно речено, символич-

svetigora/ 2014 / децембар

ко-реалистички мотив је (се односи на) феномен који оприсутњује Бога у створеном свету (нпр: богојављенска вода, икона...). „Искра“ Његошева, према томе, није песнички троп, већ мотив којим Свети Владика открива своје мистичко искуство реалног, истинитог виђења светлосне пројаве присуства Бога Светлости који се, као такав, може срести само на једном месту у свим Божијим световима: у Светој Православној Цркви. Његошева „искра“ је дакле светлосна пројава нестворене енергије, благодати Божије, она је светлост Његошевог богопознања. Ако хоћемо боље да разумемо њено значење, најбоље је да се ослонимо на Свето Предање Цркве чији је он Епископ. (4) Тако, Предање нам сведочи: „Живот је по себи логосан, а то значи: божански логичан. Отуда: живети значи логосовати, логосне божанске силе и особине остваривати. Ући у живот значи: ући у све што је Логосово, Божије: у његову светлост, истину, правду, доброту, љубав, бесмртност, мудрост. А пошто је Бог Логос – вечна божанска Светлост, то живети у ствари и није друго до светлети. И још: живети значи бити у светлости. Само као жива бића људи могу у светлости живота сагледати свој вечни, божански, логосни смисао. Живети за човека значи: душу, која је логосном светлошћу запаљена, одржавати у светлењу и горењу оним што је логосно, божанско, бесмртно. И све што живи у човеку, види свој прави пут само у светлости Бога Логоса. И што живи – Њиме живи. Зато што је свим бићем својим у Богу Логосу, живот и јесте живот и у исто време светлост. Бог Логос преко живота светли, и дарује светлост. ... Свака стварчица, свако биће зрачи, светли Логосом, логосном светлошћу, јер је у томе суштина постојања и бића. Исто тако сва творевина скупа зрачи, светли, логосном светлошћу. Али, да би то човек могао угледати и сагледати, потребно је да има здраве очи душе, здрав вид ума, чисто срце. ... Свети Златоуст благовести: ‘Ако Бог Логос, та истинита светлост обасјава свакога човека који долази на свет, откуда онда толики људи остају необасјани, непросветљени. Свакако отуда што нису познали веру Христову. А како Он просветљује свакога човека? – Сразмерно пријемљивости свакога. Ако неки, по својој вољи затворивши очи ума свога, не желе да приме зраке те светлости, онда њихово помрачење произилази не од природе саме светлости већ од злоће тих људи који својевољно лишавају себе дара.’“ (5) Једна чињеница из Његошевог житија нас, коначно, издиже изнад сваке потребе позивања на све постојеће књижевно-историјске и философско-религиозне изворе на основу којих је Његош од многих и многих тумачен, а преко које се тако олако прелази. То је чињеница да је Свети владика Ловћенски хиротонисан у чин Епископа и то у својој 20-тој години живота (!) и да тек од тада почиње да пева о својој чудесној „искри“. Опомињање на значење ове Свете тајне Православне Цркве извесно ће потврдити истину о светопредањској утемељености Његошевог књижевног дела. У случају нашег Светог Владике можемо да разумемо да је он своју хиротонију очигледно доживео као снажан потрес „свише“, као „удар“ Божије љубави (=благодати) која је у његовом христоликом бићу, назиданом на камену Свете Вере и светих молитава Светог стрица његовог Петра, заискрила искром Божанственог богопознања. О њој, од тада, Његош не престаје да пева и на њој он утемељује оно мистичко, Светоњегошевско Предање којим сија његова поезија, богонадахнута духом апостолске службе његове, службе сведочења и славословљења свог Творца. Иако је пет година пре збирке из 1834. године објављивао

песме, тек у збирци „Пустињак цетињски“ владика Његош пева у горепоменутом духу. Одмах у првој, уводној песми у збирци, Тајновидац Ловћенски нас упознаје са својом „искром“: „Неизвјестан, ал’ се гордим Што са тобом својство имам. Но и било штогођ мало, То се може уподобит, Спрам сјајности твоје веље, Премалојзи искри огња Која пође тамом лећет Од огњеног океана Док се опет к њему врати Ти с’ океан бесконечни.“ („Црногорац к свемогућем Богу“)

Не случајно, Његош својој збирци из 1834. године даје карактеристичан наслов: „Пустињак цетињски“. Разумео је млади Владика да га пустињаком није учинила пустиња Цетињског манастира, већ да га је управо ова искра Божије љубави извела из света у пустињу светог хришћанског живота, сатканог од молитава и созерцања своје искре бесамртне. Она га је тиме учинила заувек заробљеним њоме, као што је онај његов Црногорац заробљен својом чудесном вилом посестримом („Заробљен Црногорац од виле“). ••• „Нове нужде рађу нове силе Дјеиствија напрежу духове Стјесненија сламају громове; Удар нађе искру у камену, Без њега би у кам очајала. Страдање је крста добродјетељ; Прекаљена искушењем душа Рани тјело огњем електризма“ (игуман Сефан, „Горски вијенац“)

Зауставимо се овде у тумачењу и помолимо се. Помолимо се усрдно Светом владици Ловћенском Тајновидцу да нам помогне да разумемо поруку његове поезије онако како се она може најбоље разумети. А најбоље се она може разумети животом по истој оној Вери којом је Свети Владика дисао и којом је богонадахнуто писао: животом по Светој Православној Вери.

НАПОМЕНЕ: Заснованој на докторској дисертацији „Композиција Његошевог Горског вијенца“ (1966) у којој се прецизно анализира генеза и структура Његошевог песничког дела Ј. Деретић, „Композиција Горског вијенца“, Бгд, 1969, 5-20 У том кључу тумачили смо и аутентично хришћанско- православну прозу нашег Л. Лазаревића (С. Кадић, „Слатке вилинске приче – приповетке Лазе Лазаревића у светлу Православног Предања“, Бгд, 2012),у којој доминира стилска формација символичког реализма. Том приликом смо описали њено хришћанско-православно значење, које као такво није посебно проучавано у науци о књижевности. Да подсетимо: „Не може се књижевно дело тумачити независно од Предања из којег је изникло и које садржи“ – теолошки метод, „Слатке...“, 12. Преподобни Јустин Ћелијски, „Тумачење Светог Еванђеља по Јовану. Тумачење посланица Светог Јована Богослова.“, Бгд, 2001,14-23.

reporta`a

РАЈО Војиновић

Цетињски манастир и Цетињска богословија прославили крсну славу

У славу Светих Петра I и II - носилаца Божанске свјетлости С

wego[

ветом архијерејском литургијом, благосиљаНакон причешћа вјерних и благосиљања славских колача, њем славског колача и славском трпезом љу- митрополит Амфилохије је представио фототипско издање бави, 31. октобра је на Цетињу прослављена слава „Октоиха петогласника“, који је изашао из штампе у издању МиЦетињског манастира и Цетињске богословије – трополије црногорско-приморске, Народне библиотеке Србипразник Светог апостола и јеванђелиста Луке, Све- је и манастира Високи Дечани поводом 520 година прве штамтог Петра Цетињског Чудотворца и Светог Петра II пане књиге на словенском југу. Ловћенског Тајновидца. Господин Митрополит је поздравио браћу Епископе рекавСветом службом началствовао је Архиепископ ши да су свима присутнима донијели благослове Светиња из цетињски и Митрополит црногорско-приморски својих епархија – владика Атанасије благослове Ливањских г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епи- Мученика и витеза Гаврила Принципа, владика Јоаникископи бихаћко-петровачки Атанасије, будимљан- је Светог мученика Пајсија, епископа будимљанско-поско-никшићки Јоаникије и рашко-призренски и лимског, а владика Теодосије Светог великомученика косовско-метохијски Теодосије са многобројним косовског Лазара и Светог краља Стефана Дечансвештенством наше помјесне Цркве. ског. Одговарали су чланови хора при Саборном Потом је у Богословији Светог Петра Цетињхраму Светог Јована Владимира из Бара. ског благосиљан славски колач и приређена Светом тајном крштења у току Свете службе славска трпеза. Цркви Христовој је прибројано пет слугу Божјих: Прослава празника је завршена у вечерњим Невена Вујановић, Михајло Добриша, Сања Бошко- часовима свечаном академијом у крипти Саборвић, Андрија Ратковић и Саво Петровић Његош. ног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

децембар / 2014 / svetigora

wego[ svetigora/ 2014 / децембар

ОДЛИКОВАЊЕ ПОРОДИЦИ МАНДИЋ

Митрополит Амфилохије је на крају Литургије супружнике Милована и Љепосаву Мандић из Колашина, родитеље једанаесторо дјеце одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Одликовање је примио Милован Мандић, коме је Владика уручио и новчани дар у износу од 1000 евра.

НОВИ ЂАКОН ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

децембар / 2014 / svetigora

У току Литургије митрополит Амфилохије је у ђаконски чин рукоположио свршеног теолога из Бара Марјана Петковског.

Бесједа Преосвећеног Епископа бихаћко-петровачког АТАНАСИЈА на Светој литургији у Цетињском манастиру на празник Светог Петра Цетињског.

Нека нас сустигну сви благослови Светога Петра В

svetigora/ 2014 / децембар

исокопреосвећени Владико, Ваша Преосвештенства, свјетлост је Он донио на овај свијет и њоме овај свичасни оци, преподобни монаси и монахиње, драга јет обасјао, и предао ту свјетлост овоме свијету, љубраћо и сестре, дима – да буду њоме просвећивани и руковођени, радост ми је велика што могу у овој свечаној прили- да се крећу у животу у тој свјетлости и да тако уђу у ци свима нама да честитам овај радосни празник, који је живот вјечни, у Царство небеско. Том свјетлошћу Гоу најмању руку троструки. Славимо представника Апо- спод је најприје снабдио своје ученике, прво оне из стола Христових – Светога апостола и еванђелиста Луку ужега круга, потом оне из ширега круга, којима и апои насљеднике Светих апостола у вјери и љубави према стол Лука припада. Свјетлост ту су Апостоли гледали Богу и у дјелу Божијем из рода нашега – Светога митро- на лицу Господа свога и њоме се напајали, некада у полита Петра I и Петра II. Оно што најбоље обједињава већој некада у мањој мјери. Знамо да је то забиљежено и од Јеванђелиста: да су неки све поменуте Свете, оно што је најбољи њихов заједнички именибили удостојени да виде сијање лица Христовога као сијања сунтељ, јесте оно што рече и заповјеСве што је казао Свети ди Господ наш Исус Христос: „Тако ца. Али, послије Васкрсења ГоспоПетар Цетињски било да се свијетли свјетлост ваша пред да свога, сви су они заједно били је кристално чисто и људима, да виде ваша добра дјела напојени том свјетлошћу, снабдјеи прославе Оца вашега небескога“ вени њоме, а након силаска Духа јасно, јер је све писано (Мт. 5, 16). Светога у срца и умове, у душе са голготскога Крста ГоСвјетлост је, драга браћо и сењихове заувијек су том свјетлосподњега, јер се Свети стре, од Бога, од Оца. Ту свјетлост шћу снабдјевени. Они су у себи има Исус Христос, Син Његов, и ту ту свјетлост ускладиштили боПетар непрестано рагодоличним животом, по угледу спињао Господу нашем на Господа свога, и том свјетлоИсус Христу у љубави шћу су просвећивали овај свијет и ту свјетлост су оставили у Црпрема Њему и у љубави кви. Њом се напајају сви који иду према роду своме. тим путем, путем заповијеђеним, прокрченим Господом нашим Исусом Христом – путем живота, путем васкрсења, путем силе васкрсења. Том свјетлошћу снабдјевени су и многи из рода нашега, међу њима и Свети Петар I митрополит цетињски и Петар II. Та свјетлост је ту међу нама, да се сви ми њоме непрестано напајамо. Свети Петар I – на њему бих се највише задржао, користећи себично овај тренутак у радости и ваше стрпљење – прије свега је том свјетлошћу себе просвјетлио и себи обезбиједио трајно часно мјесто пред

Митрополит Амфилохије миропомазује маленог Сава Петровића Његоша

написао: „Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала“, а то појашњава и оно друго што је рекао: „Нека буде што бити не може“. Зашто баш ове стихове издвајам? Зато што ми, браћо и сестре, можемо на овим просторима живети само покретани силом Васкрсења Христовога и Његовом свјетлошћу. Оно што се обичним људима чини невјероватно, немогуће, то је за нас природно, то се од нас тражи као природно да би смо овдје живјели и успјели. Има и данас оних који добро настављају његовим путем. Међу њима је и наш домаћин, Високопреосвећени садашњи Митрополит црногорски, који се просветљује истом свјетлошћу, напаја истом снагом – оном Васкрсења Христовога. Који је од малена пошао путем Петра I и Петра II и наставља њиховим путем; води тим путем вјерне, приводећи на њега и невјерне, и то не само на простору Црне Горе, него у свему роду српском па и шире, на плану цијеле Цркве Христове. Ја сам, браћо и сестре, дошао на љубазан позив Високопреосвећенога, и захваљујем му што је дао ову прилику да будемо на светом мјесту, да погледамо мало у свјетлост Светих људи, да се напајамо њоме. Речено је за Светога Петра Цетињскога да му још за живота ниједна молитва није остала неиспуњена од Бога, а колико му се сад испуњавају када је Богу ближи. Ја му приносим моје молитве. Прије свега да да снаге и свјетлости, да исцијели од све немоћи и мене, и ближње моје, и све нас. Друго што је речено за њега јесте да се сваки благослов који је он давао остварио. Нећу говорити о проклетствима, нека Господ не дозволи такве прилике да нас снађу, него нека нас сустигну сви благослови Светога Петра – он зна наше потребе и зна најбоље шта нам треба. Браћо и сестре, срећан вам празник. Амин.

wego[

Богом, то је најважније. Себе је уврстио у свијетле, међу Апостоле, међу све Светитеље, међу најдостојније људе рода људскога, и сада и он на небу сија као звијезда том свјетлошћу. У исто вријеме, драга браћо и сестре, желио је Свети Петар да том свјетлошћу просвјећује, просветљује, снабдијева, храни, напаја и свој род. Та свјетлост је сијала и са лица његова и из ријечи његових, као што рече мудри житијеписац Светога Петра. Све што је казао Свети Петар било је кристално чисто и јасно, јер је све писано са Голготскога крста Господњега, јер се Свети Петар непрестано распињао Господу нашем Исус Христу у љубави према њему и у љубави према роду своме. Да кажемо, имао је два крста: један крст то је крст голготски Христов, јер он је себе сараспињао и Христу и ближњима, а други је крст био онај рода његовог. Браћо и сестре, ми се сјећамо са љубављу тога како је он тај крст свога рода носио. Ишао је куд год је могло да се добије помоћи за народ. Сјећамо се и колико је и понижења доживео на тим путовањима. Некада је из Русије бивао враћан као частан човек а некада као лажац, јер су сумњали у њега и они најближи који су имали највише да му помогну. А колико је тек муке имао и страдања од оних који нису крили непријатељство према њему и његовом роду, него су штавише то сматрали исправним. Прекидање свакога зла чупањем зла у корену и засађивањем врлине – то је у најкраћем основно његово дјело. Сличан њему био је онај кога је он одабрао и наменио да служи његовом народу – Петар II. За њега је сам Петар I казао да је човјек посла и разума. Као што је Петар I био човјек молитве, његов наследник је био човјек посла и разума. Писац као и он, мудар као и он, частан као и он. Дозволите ми само два стиха да речем, којих се ја највише сјећам, која је он искристалисао и

децембар / 2014 / svetigora

Бесједа доц. др ДУШАНА Крцуновића на свечаној академији одржаној у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици на празник Светог Петра Цетињског, 31. октобра 2014, а поводом славе Цетињске богословије.

Етос Светог Петра Цетињског

svetigora/ 2014 / децембар

wego[

аше Високопреосвештенство! човјеку од духа, нити самом чињеницом да је видио неЧасни оци! што свијета, далеко од тадашње Црне Горе – опасане Даме и господо! Браћо и сестре! суровом природом и још суровијим непријатељем – О Светом Петру Цетињском – нашем учитељу и про- до које није допирао „дух времена“, како су енглески свјетитељу, нашем данашњем и свагдашњем слављенику, путописци тада називали европску модерност. Тајна именодавцу и духовном покровитељу Богословије на Це- свестраности, самим тим светости и савремености тог тињу, о нашем молитвенику и заступнику пред Богом – не духовног аристократе, заправо је у његовој распетоможе се говорити, а да то истовремено не буде академско сти, у распетости као богослужењу – у Христоликом обраћање и својеврсно лично молитвено сјећање. жртвоприношењу за опште добро народа и отачаство. И најмања евокација, и најскромније размишљање о У Светитељевим посланицама и писмима налази се личности нашег Светитеља и његовом дјелу, могу бити доста тога што као да је још јуче написано и послано, довољни да у савременом човјеку – изложеном више- као да се мастило из његовог пера ни након два вијеструким животним притисцима и склоном малодушно- ка није осушило, као да још чујемо задиханост његости – пробуди и обнови оно снажно духовно узбуђење вог писмоноше и изасланика. Та свјежина мастила и које кријепи и бодри, вида душевне и тјелесне ране, поруке које су њим исписане није својство ауторитеопомиње, преображава и уздиже. Васпитно дејство та традиције као „вјечног јуче“, како је то именовао љепоте људске светости није ограничено просто- Макс Вебер. Ту се ради управо о оном сјутра, о будућром и временом. Као свевременик, Светитељ је ности, наиме, о нашем православном хришћанском увијек савременик, врло често и савременији опредјељењу. Зато, када пажљиво читамо посланице од нас самих и актуелнији од садашњости. Али, Светог Петра Цетињског, готово да можемо јасно чути васпитно дејство светости огледа се у моћи да глас монаха и испосника који нас строгим, али очински нас издигне изнад времена и околности у ко- брижним и пастирски одлучним тоном архијереја, учијима живимо, у могућности да те околности са- теља и просветитеља, стално позива на мир, христогледамо из есхатолошке перспективе која изо- љубље и родољубље, на братску слогу и јединство. „Опште добро“ је израз који често провијава у Свештрава наше лично и саборно саморазумијевање и појачава личну и саборну одлучност у нашем дје- титељевим завјетујућим обраћањима, а налазимо га ловању. и у његовој пјесми „Поучење у стиховима“, гдје је поСвевременост Светог Петра Цетињског пројављива- највише редака посвећено иронизовању лакомости, ла се већ кроз његову свестраност: архијереј, владар, за- иначе главној „врлини“ у савременом индивидуаликонодавац, дипломата, стратег, помиритељ, писац, про- стичком друштву у коме се жртва за „опште добро“ светитељ, историчар, моралиста; поред тога, стигао је да проглашава анахроном појавом. О примату свијести солидно савлада три језика, да и поред невоља које су га о општем добру у односу на индивидуализам данас опсједале покаже достојанство, високу културу, чврсти- се „комунитаристи“ споре са „либералима“. Тај спор не ну карактера и благородност, умност, практичну мудрост застаријева, зато наш просвјетитељ и пророк, учитељ и здраворазумност. Једном ријечју, „Принц одиста досто- етоса општег добра посебно изобличава оно што изнујан свога стољећа“, како гласи једна (Матонова) импресија тра разједа човјека и заједницу. Намјеравајући да моо нашем Светитељу. Може ту импресију да документује и ралну поруку свом роду учини памтљивијом, у пјесми она преписка између Светог Петра и Доситеја Обрадовића „Поучење у стиховима“ зида трагикомичне риме: која свједочи о сусрету идеје светости и идеје просвеће„Не уздај се, брате, у лакомца. ности, о сусрету вјере и њом оплемењеног људског разуОдступиће и од Бога Творца, ма. Тешко да савремени, „рационални“, наводно деидолоОд закона и од своје вјере, гизовани, академски и неакадемски, боемски и медијски, Неће пазит ни оца ни матере, зависни и квази-независни интелектуалци (како се све не Отачаства, рода ни племена, разврставају) – фокусирани на властиту каријеру или монЈер не љуби части ни поштења.“ дијализовани – тешко, дакле, да могу разумјети космичку У далеко сређенијим приликама, а не само у околширину Светитељеве личности, његова својства, дарове и ностима тешке немаштине, непријатељског окружеталенте. То се духовно богатство не може схватити са ста- ња, ратова и непросвећености, догађа се да се Божији новишта ускогрудне рационалности која не познаје ништа лик у човјеку помрачи. Питање је онда како се боривеће од себе и своје аутономије. Не може се свестраност ти и изборити са нагонском енергијом самоодржања у Светог Петра Цетињског објаснити ни самом његовом ин- човјеку, са енергијом слијепом за заједничке идеале и телектуалном радозналошћу, која му је била својствена као вриједности? Како друкчије него оном, готово несвје-

сно стваралачком и поетском, духовном снагом библијских сликотворних ријечи из Светитељевих посланица и писама, заклетви и клетви, молитви и молби. Свети Петар Цетињски је своје најважније битке извојевао том јеванђелском духовном стратегијом чије је једино оружје било у „немоћној моћи“ ријечи. Мистична моћ Светитељевих ријечи над природним и историјским силама које дјелују на човјека и заједницу у ма ком времену, исходила је из надисторијске, надвремене и вјечне божанске стварности. Те ријечи су живописале икону онога ко их је изговарао и исписивао, баш као што је и Христос, као Логос/Слово/Ријеч, савршена Икона Божија. У ријечи је садржана слика сваког човјека, јер човјек је као словесно биће слика Божија. Отуда, није човјекова слобода садржана у самовољи ријечи, већ у ријечи која се држи Христа, Бога Ријечи/Слова. На Њој је почивао Светитељев ауторитет. Једном ће приликом наш Светитељ, јадајући се, рећи: „Ја, не имајући изван пера и језика јакости никакве, не могу принудити силом на послушање никога“; но, другом приликом ће се повјерити: „имајући чисту совјест имадем Бога помоћника“. Ове ријечи слове као пословица, баш као оне хомеровске „крилате ријечи“ што постају животне максиме и гесла. Управо ће Светитељев синовац, његов највећи ученик и архиепископски следбеник, Његош – Ловћенски тајновидац – у српском народном пјесништву видјети српског Хомера. Свети Петар Цетињски, као владар, није силом изнуђивао послушност, већ је једино тражио хришћанско послушање. Ни немоћнијег и неимућнијег владара, ни скромнијег владарског захтјева – ни мањег владарског заповиједања, ни већег владарског ауторитета. Није тражио ништа, не би ли добио све – тиме што би добили сви, јер „Што је добро, то је општа дика“. Тражио је он од народа „да у миру и у љубави христијански живи“. „Хришћански начин живота“ – ни краћег захтјева од једног архиепископа и владара свом народу, ни већег личног и колективног подвига од његовог испуњења. У овом језгровитом архијерејском за-

хтјеву сажета је универзална мудрост и суштина хришћанске културе, као што је у њему сажета и људска драма. Код славног писца Хермана Мелвила (1819–1891), у дјелу Моби Дик, читамо о томе колико је драматичан однос између Божијег заповиједања и човјековог послушања: „све што Бог од нас тражи нама је тешко (...) и стога он чешће заповиједа него што тражи да нас увјери. А слушамо ли Бога морамо бити непослушни према себи, обуздати своју вољу, и баш у тој непослушности према себи налази се тешкоћа послушности према Богу“. Са том непослушности Свети Петар Цетињски се суочавао готово пола вијека, онолико колико је и на хришћанско послушање позивао. Марко Миљанов ће нам рећи шта га је посветило: „Светог Петра Цетињског су посветили неваљалство и муке, које су му задали Црногорци, радећи он народу добро, а њему народ враћајући злом“. Но, за утјеху нам је Мелвилов цитат кад га читамо уз ријечи нашег Светитеља: „Ми смо Сербли такови, не знадемо нити хоћемо знати друго нако један другога гнати и у несрећу и безчест постављати, и што који више ради за добро обштенародње то се више завист против њега вооружава, која у сербскому народу, како и у греческому, гордост царствует“. Светитељеве молбе још траже испуњење. У дужности испуњења оног још неиспуњеног садржан је сам смисао историчности библијске вјере, културне традиције и идентитетског континуитета. Завјетни захтјеви Светог Петра Цетињског били би чујни у нашем модерном свијету и да није околности у којима их сада ослушкујемо. Јер, управо је хришћанство донијело свијету сам појам modernus-а у V вијеку као појам разграничења између хришћанске културе и паганског Рима. То разграничење и одбрана универзалних хришћанских идеала и вриједности, задатак је нас православних хришћана у модерном свијету. Зато се не чудимо када се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, из властите архијерејске одговорности, „мијеша“ у јавну сферу. Повремено се мора преузимати и улога некадашњих традиционалних интелектуалаца чији позив бијаше да властима и моћницима овога свијета говоре истину – у име боголикости човјековог достојанства и општег добра. Неразумијевање, непоштовање и подношење удара, спадају у наслијеђену светопетровску судбину митрополитства у нашој помјесној Цркви. Али, увијек ће важити да „врлина нема господара“, како гласи древна хеленско-хришћанска крилатица у коју се може кондензовати етос Светог Петра Цетињског.

Када пажљиво читамо посланице Светог Петра Цетињског, готово да можемо јасно чути глас монаха и испосника који нас строгим, али очински брижним и пастирски одлучним тоном архијереја, учитеља и просветитеља, стално позива на мир, христољубље и родољубље, на братску слогу и јединство.

hri[]anski `ivot протојереј РОДНИ Торбић

Божићни пост за родитеље и децу Б

ожићни пост – период припреме за прославу празника Рођења Исуса Христа – почиње 15/28. новембра и траје до 28. децембра/ 6. јануара. Пост је саставни део живота Православне Цркве. Поред Божићњег поста, у главне вишедневне постове спадају: Велики, Апостолски и Успењски пост. Уопштено говорећи, среда и петак током целе године су посни дани, а пости се и на празнике Воздвижења животворног Крста (14/27. септембар) и Усековање главе Св. Јована Крститеља (29. августа/11. септембра).

Пост у Светом Писму

Примери поста наводе се у Старом и у Новом завету. Мојсије је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи у време писања Десет заповести, док је био Синајској гори (Изл. 34, 28). Свети пророк Илија је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, док је био на гори Хориву и примио је реч Господњу (1. Цар. 19, 8). Исус Христос је постио у пустињи четрдесет дана и четрдесет ноћи. Када је ђаво кушао Исуса, Он је рекао: „Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.“ (Мт. 4, 2-4).

Пост је саборни труд

svetigora/ 2014 / децембар

Усредсређивање на прославу Божића и на сам значај Христовог Рођења за сваког православног хришћанина не може бити потпуно без учешћа у саборном, литургијском животу цркве током периода поста. Исус Христос је дошао у свет као Син Божији да га искупи и спаси. Сваке године славимо Божији долазак у свет као актуелну стварност. Са одушевљењем, певамо „С нама је Бог!“ Пост је начин на који се појединачно и саборно усредсређујемо на значај Бога у нашим животима, и преусмеравамо свој труд на пут живота који смо започели Светим крштењем. Цео свет мери време у односу на рођење Исуса Христа. Тако и ми, морамо уложити свој труд у оној мери која приличи величини прославе Његовог рођења.

Постити значи усредсредити се

Пост је више од уздржавања од меса и млечних производа. То је дисциплина и усредсређивање. За родитеље, учешће у црквеном посту је начин да усмере целу породицу на пут Цркве. Васпитање деце је велика одговорност. Деца су благослов Божији за који се молимо у чину склапања свете тајне брака. Касније када деца дођу на свет, задатак родитеља је да подмире те-

лесне и духовне потребе своје деце. Поред безбедног и топлог дома, деци је током одрастања потребно пружити пуно љубави, разумевања, правилно усмерење и поучити их дисциплини. Управо због тога је дом прва школа, прва заједница и прва црква сваког детета. Деца изграђују оквире живота учећи у кући, од својих најближих. Родитељи који у породици наглашавају значај верског живота, и својим животом дају пример деци први су учитељи вере и утемељивачи њиховог каснијег живота у цркви. Божићни пост је време да усмеримо пажњу на Христово рођење и управимо своје животе тако да бисмо направили простор да Христос уђе у наша срца. Божићни пост је време за очишћење физичког и духовног дома да би се у њега уселио Дивни Саветник, Бог силни, Отац будућег века, Кнез мира. (Иса. 9, 6.) Деца пролазе кроз различите фазе раста. И родитељи узрастају у улози мужа и жене, мајке и оца. Промене су потребне током живота породице како би се осигурао наставак њеног духовног раста. Константна веза породице са животом парохијске цркве је од великог значаја у процесу одрастања, како мужа и жене, тако и њихове деце. Децу од раног узраста треба доносити у цркву. Крстити их и миропомазати још као одојчад, да би од најраније доби учествовала на Светој литургији и причестила се Светим Тајнама Христовим. Тако и остали чланови породице, сви треба да се редовно исповедају и причешћују Светим Тајнама Христовим. Дете такође треба да похађа веронауку током читавог детињства. У Причама Соломоновим нам је речено: „Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари“. (Прич. 22, 6).

Изазови Божићњег поста

Постећи Божићни пост, породица често наилази на многа искушења која теже да је одвоје од живота Цркве. Световне активности, притисак вршњака, стомакоугађање, лењост, спорт, лоши временски услови, лични циљеви и интересовања, болест ... то и више од тога може исцрпсти енергију коју имамо и одвући нас далеко од Цркве. Важно је да јасно задржимо свој циљ. На Светом крштењу смо се одрекли сатане и исповедили своју веру у Исуса Христа као Цара и Бога. Кренули смо путем ка Царству Божијем. Морамо избећи фаталне заобилазнице на путу. Деца треба да виде да њихови родитељи редовно одлазе у цркву. Треба да су у цркви и када је

хладно и када су путеви лоши. Присуство у цркви треба да буде приоритет. Не престајемо да идемо на посао, и да шаљемо децу у школу у зимском периоду. Нема разлога да их задржимо од одласка у цркву. Од понедељка до суботе се пружа више него довољно могућности за спортске и друге секуларне активности. Када дође до конфликта између црквених и других активности, Црква треба да има приоритет у циљу јачања породичног живота.

Дом као „мала Црква“

Током Божићног поста, треба више да читамо Свето писмо. Треба чешће да долазимо у цркву. Треба да уложимо напор да се помогне невољнима и сиромашнима. Милостиња треба да иде упоредо са постом. Молитвени живот треба да се оживи и повећа време проведено у молитви. Све док се не будемо молили сваког тренутка свог живота, нећемо се молити довољно. Наш дом је мала црква. Живот код куће може одражавати цркву чији смо део. Наше свакодневне активности могу се сматрати начелима хришћанске цркве. Наше књиге и забава могу бити високих моралних начела. Наше тело треба да сматрамо лицем и обличјем Божијим (Пост. 1, 26). Код куће се можемо придружити молитвеном животу Цркве. Можемо читати одељке Светог писма који се читају у Цркви тог дана. Можемо читати одговарајуће молитве у току дана као и оне за задатке са којима се суочавамо у животу. Житија Светих могу постати део нашег живота кроз молитву, читање и иконографију.

Родитељи који живе по вери

Побожан живот родитеља пружа пример деци, обогаћује брак и снажи децу за живот док одрастају. Живо учешће у Цркви негује личност и помаже особи да узраста у Христу. Породичне трауме, лични неуспеси, болести и разочарења у животу, све се може лакше поднети, ако је породица нераскидиво везана за црквени живот. Подршка и заштита хришћанске заједнице су увек корисне у време невоље. Када смо у невољи неопходан путоказ и помоћ долазе кроз Цркву.

Будућност наше деце

Задатак православног родитеља

Тешко је бити родитељ у савременом добу. Родитељи брину о образовању своје деце. Брину о свом послу. Брину о криминалу и личној безбедности. Забринути су за дугорочну економску сигурност. Породица се бори са трошковима високог образовања и обуком за посао. Васпитати децу да имају добра морална начела и личну дисциплину представља изазов. Држање породице на окупу упркос стресу и напрегнућу модерног живота је константни проблем. Родитељи морају одржавати равнотежу између својих свакодневних обавеза у погледу васпитања деце са свим другим обавезама. У друге одговорности могу се убројати: рад ван куће, брига или пружање подршке другим члановима породице који оскудевају, старање о личним циљевима у животу и ангажовање у рекреативним активностима. Време се троши и на одржавање дома и домаћинства. Као православни хришћани, треба да обезбедимо да се наши животи изграђују богоцентрично, дајући нам правац и држећи нас на окупу. Пост и молитва ће нас учврстити на дугом животом путу. Одлазак у цркву и учешће у Светим тајнама исповести и причешћа омогућиће нам да обновимо везу са Богом коју смо утемељили Светим крштењем. Имамо благослов да смо чланови Православне Цркве, и да можемо редовно богослужити у слободи и миру. Годинама можемо долазити у цркву и учити. Можемо долазити да нађемо уточиште и утеху. Можемо пунити своје духовне батерије и покренути свој живот. Док се ближи Божић, обећајмо да ћемо ове године уложити додатни напор да будемо више у цркви, да се молимо више, да читамо Свето Писмо више и да постимо више. У потпуности искористимо прилику да се припремимо како бисмо, када дође време да поздравимо једни друге речима „Христос се роди, славите Га“, Исус Христос заувек заживео у нашим срцима. О. Родни Торбић је свештеник српске православне цркве Св. Ђорђа у Кармајклу, држава Пенсилванија, САД. Изворник: http://www.annunciationakron.org Превод: Милена Тејлор

децембар / 2014 / svetigora

Док наша деца расту не знамо са каквим светом ће се суочити. Знамо да је Бог створио овај свет и да се, животом утемељеним у Богу и Његовој Цркви, можемо уверено суочити са светом. Можемо бити сигурни да ће наша деца, ако су одрасла у Цркви, бити потпуно спремна за зрело доба које их чека. Ако наша деца развију снажно духовно настројење, ако им се пружи могућност за солидно хришћанско образовање, ако знају да је Црква приоритет у нашем животу, укључиће то у свој жи-

вот док одрастају и развијају се. Примери које смо поставили као родитељи пренеће се на нашу децу. Постоји још један елеменат живота који морамо размотрити. Деца у казнено-поправним установама и одрасли у притворима и затворима ретко потичу из домова у којима се редовно ишло у цркву или недељом на веронауку. Свакако да постоје изузеци, али углавном, када породица живи црквеним животом, упражњава се контрола криминала и његова превенција.

175 година рада и постојања Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора (1839–2014)

Пјесмом срцу - срцем роду! Г

svetigora/ 2014 / децембар

одина 2014. је за СПД „Јединство“ од изузетног откада се пирг назива и Свети Василије на мору, отворио је значаја, будући да у њој оно, под покровитељ- протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић. Секретар „Јеством Његове Светости Патријарха српског Иринеја, динства“ Драган Ђурчић је Вељку Михајловићу и др Мариобиљежава 175 година рада и постојања. ни Јовићевић, бившем генералном конзулу Србије, уручио Иако је комплетан програм рада СПД „Јединство“ специјалне захвалнице Друштва. Након отварања изложбе у овој години везан за обиљежавање јубилеја, цен- услиједило је пјесничко вече Матије Бећковића у цркви Светрална прослава се одиграла током мјесеца октобра, тог Николе. започевши парастосом упокојеним члановима ДруЦентрални догађај у прослави овог значајног датума штва и прекадом њихових гробова на градском гро- наше духовности је била Света литургија, коју су 18. октобра, у цркви Светог Николе у Котору, служили Митрополит црбљу у Шкаљарима, 13. октобра. Два дана касније, 15. октобра, у Ризници СПЦО ногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанскоКотор одржана је промоција новог издања књиге ли- -никшићки Јоаникије са свештенством. У литургијској проповиједи владика Јоаникије је честиричних родољубивих пјесама „Сербобранке“ пјесника Риста Милића (рођен у Котору 1842, упокојио се у тао члановима Друштва јубилеј, подсјетивши да је његов Београду 1910), једног од најзначајнијих и најплодни- члан био и Свештеномученик Јоаникије (Липовац), митрополит црногорско-приморски, који је 1945. године од безбојих чланова Друштва. Пред бројним пријатељима и поштоваоцима жника пострадао за Христа Господа. На крају Литургије, митрополит Амфилохије је „Јединрада, „Јединство“ је у цркви Светог Николе 16. октобра одржало концерт. Великим и малим хором ди- ству“ уручио високо одликовање СПЦ – орден Светог деспориговали су ђакон мр Михаило Лазаревић и Ивана та Стефана Лазаревића, којим га је Свети архијерејски синод Кривокапић, а програм је водио Душан Давидовић. одликовао поводом јубилеја, „за допринос Цркви, ПравоИзмеђу осталих, почасном члану „Јединства“ акаде- слављу и прослављању Христа Господа“. Том приликом Вламику Димитрију Стефановићу из Београда уручена је дика је казао да је „Јединство“ наставило ону свету пјесму коју смо научили од Светих апостола, од њихових наследзахвалница за дугогодишњи рад. У оквиру прославе јубилеја СПД „Јединства“ 17. ника, од Светога равноапостолног октобар су обиљежиле изложба београдског академ- Саве, архиеписког сликара Вељка Михајловића „Свети Василије на мору“, у Галерији солидарности. Изложбу, посвећену хиландарском пиргу Хрусија, задужбини краља Милутина, у којем је Свети Стефан Дечански саградио храм Светог Василија,

Ђакон мр Михајло Лазаревић диригује Хором на свечаној академији одржаној поводом јубилеја 18. октобра у которском Центру за културу

jubilej

СПД „Јединство“ скопа и просветитеља српскога, нагласивши да је „та пјесма овдје пјевана вјековима, а један од дивних свједока те пјесме имену Божјем јесте и овај хор чију 175-годишњицу обиљежавамо“. Предсједник Друштва, господин Војин Лазаревић је у име Друштва митрополиту Амфилохију уручио специјалну захвалницу, замоливши га да и даље својом молитвом и пастирском бригом прати рад „Јединства“. Захвалницу је добио и владика Јоаникије, који је овом приликом постао и почасни члан СПД „Јединство“. Захвалнице су уручене и руском академику и сликару Сергеју Присекину, који поклонио храму Светог Николе у Котору четири велике иконе Јеванђелиста, као и његовим сарадницима на том дјелу: Али Кожини, Игору Коњишеву и Александру Бељакову.

Према Биографија СПД "Јединства", Котор, 2014.

децембар / 2014 / svetigora

Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора је основано давне 1839. године. У првим правилима Друштва стоји да његовим чланом може постати „сваки поштени и родољубиви грађанин“. Друштво је за своју крсну славу узело Светога Саву, за заставу српску тробојку са знаком Друштва у средини, а за слоган: „Пјесмом срцу – срцем роду!“ Основни циљ Друштва је био и остао бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем. Од оснивања до Балканских ратова из Друштва је проистекао низ најразноврснијих подружница, међу њима: Српска читаоница, Српска народна гарда, Српско тамбурашки збор, Српска кредитна задруга, Српско соколско друштво, итд. До 1941. године „Јединство“ је радило у непрекинутом континуитету, обустављајући свој рад из патриотских разлога само у вријеме свјетских ратова. Нажалост, послије Другог свјетског рата, у новонасталим друштвеним околностима, није му била дозвољена пререгистрација. Тако од 1952. до 1994. „Јединство“ дјела као мјешовити хор при цркви Св. Николе у Котору, будући да су му наступи изван црквених зидова били онемогућени. Тек на Цвијети 1994, реактивирањем рада и званичном регистрацијом, оно се враћа својим пуним садржајима. Од обнављања рада, „Јединство“, под диригентском палицом ђакона мр Михајла Лазаревића, осим редовног учешћа на богослужењима и концерата у Котору, остварује неколико успешних турнеја и низ самосталних концерата у земљи и иностранству. Учествује такође и на многим духовним, као и музичким манифестацијама, на којима добија низ значајних признања. Посљедњих 15 година у оквиру Друштва дјела и дјечији хор СПД „Јединство“ под руководством госпође Иване Кривокапића. „Јединство“ је у више наврата добило висока одликовања: краљ Александар га је 1921. одликовао орденом Св. Саве V реда, а 1930. орденом Св. Саве III реда, а истим тим орденом га одликује 1940. и краљ Петар II. Свети архијерејски сабор СПЦ у два наврата Друштву додјељује висока одликовања: 1989. орден Св. Саве II степена, и 2014. орден Светог деспота Стефана Лазаревића, „за допринос Цркви, Православљу и прослављању Христа Господа“.

Признања за животно дјело и допринос раду „Јединства“ уручена су оцу Момчилу Кривокапићу, Смиљки Кривокапић, Славку Рогановићу, Владу Липовцу и Војину Лазаревићу.

svetigora/ 2014 / децембар

Литургији су присуствовале многе значајне личности нашег црквеног и културног живота. Затим је испред цркве Светог Николе которска Градска музика свирала маршеве у част јубилеја „Јединства“, а чланови хора су узвратили пјесмама о Светом Сави. Свечана духовна академија одржана је истога дана у которском Центру за културу, а на њој је поздравну бесједу одржао академик Матија Бећковић, почасни члан „Јединства“. Хоровима „Јединства“, малим и великим, дириговали су Ивана Кривокапић и ђакон Михајло Лазаревић, а у програму су наступили и бројни вокални и инструментални солисти. Програм је водио Душан Давидовић, који је публику упознао са историјатом хора и представио јој заслужне за рад истог,

нарочито у последњих 20 година: Општину Котор, Канцеларију за дијаспору и Србе у региону Владе Р. Србије, Алексеја Прилевског, Павела Савкина и Војина Лазаревића. Признања за животно дјело и допринос раду „Јединства“ уручена су оцу Момчилу Кривокапићу, Смиљки Кривокапић, Славку Рогановићу, Владу Липовцу и Војину Лазаревићу. Како се овим јубилејом обиљежава и 20 година обновљеног рада Друштва (1994– 2014), то су овом приликом додијељене плакете свима онима који су дали свој допринос раду Друштва у посљедњих 20 година. Прослава је настављена и наредна два дана. Увеличали су је дјечји хор Првог београдског певачког друштва, који је певао на Светој литургији у недељу 19. октобра, одржавши након службе и концерт у цркви Светог Николе, као и Фолклорни ансамбл „Коло“ из Београда, који је у Центру за културу имао концерт у понедјељак, 20. октобра.

Митрополит Амфилохије уручује г. Војину Лазаревићу, предсједнику Друштва, високо одликовање СПЦ – орден Светог деспота Стефана Лазаревића, којим је Свети 34 архијерејски синод одликовао „Јединство“ „за допринос Цркви, Православљу и прослављању Христа Господа“.

Приређено према www.radiokotor.com и www.mitropolija.com

razgovor

ОЛИВЕРА Балабан

Ђакон мр Михајло Лазаревић, диригент СПД „Јединство“ из Котора

„Радујте се и веселите се“ Н

ђакон мр Михајло Лазаревић

децембар / 2014 / svetigora

едавно је СПД „Јединство“ из Котора, прво литургиј- омладина“. Тако сам остао неких десетак дана ским сабрањем, затим Свечаном академијом и кон- дуже у Котору него што је било планирано. Ја цертом, обиљежило 175 година свог рада и постојања. Тим сам са том омладином, вежбајући од ујутру до поводом разговарамо са умјетничким руководиоцем хора, увече, успео да одрадим комплетну литургију, ђаконом Михајлом Лазаревићем. и мислио сам да је са тим завршено и наше дру• Ви сте од обнављања рада СПД „Јединство“, 1994. годи- жење. Међутим, то је заправо био тек почетак. Те године „Јединство“ је требало да прослане, његов умјетнички руководилац. Како је изгледао ваш умјетнички пут и уопште сам долазак у Котор? ви 155 година постојања , ту се окупило доста Мој музички хорски пут започиње у хору „Св. Стефан Де- омладине, али колега који је пре мене водио чански“ у Новом Саду, који све ове године води госпођа Тама- хор, иако квалитетан музичар није био довољра Петијевић. Захваљујући њој, као и председнику хора, њеном но образован у црквеном и богослужбеном супругу Александру Петијевићу, ја сам мало дубље ушао у тема- смислу. Отац Момчило се сетио мене, позвао тику црквене музике и нашег црквеног богослужења. Стицајем ме и питао да ли бих могао да дођем да приоколности и ја сам понекад морао да диригујем на службама, премим хор за певање на Литургији и прослакао један од певача који су музички образовани. Нарочито је ви јубилеја. Радо сам се одазвао и дошао на пар то било потребно у ситуацијама када је диригент одсутан. Ту су месеци у Котор, да радим свакодневно са педакле били моји први кораци вачима. Резултат је био такав да се када је у питању усавршавање „Јединство“, Богу хвала, није ниНаш хор никада није престамало постидело црквеног појања. Све оно што јао са радом, свих 175 година, је потребно за једног музичара само што је један период проја сам стекао у Средњој музичсто био затворен у цркву Св. кој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду, такође и на Музичкој Николе и њену порту, јер академији. власти нису дозвољавале Мој први долазак у Котор јавно презентовање хора био је на пролеће 1993, са хоСПД „Јединство“, тако да ром „Св. Стефан Дечански“. Тада је Котор на мене оставио је од педесетих година па снажан утисак, као и отац Момдо 1994. хор био примочило Кривокапић, који нас је ран да делује само у оквисвојом харизмом, својом љубару катедралног храма Св. вљу, својим великим знањем и љубављу према богослужењу Николе у Котору. све опчинио. Тако смо се ми сви везали за Котор, град и средину потпуно другачије у односу на Бачку, одакле сам ја... просто то је за све нас било јако бајковито. Није дуго прошло, и ја сам опет дошао у Котор, већ истог лета. Отац Момчило ме је тада замолио да радим са једном групом певача која је певала за певницом на Литургијама. Ја сам то радо прихватио, са собом сам увек носио један нотни зборник, из којег смо певали на Литургијама и бденијима у Новом Саду, тако да смо имали довољно нотног материјала за рад. Почели смо да радимо одговарање на Литургији и за неко кратко време савладали смо половину нота. Тад је већ дошло време да се вратим кући, али отац Момчило ме је опет замолио: „ Ако имате времена и ако не морате да спремате ваше испите, останите да деца науче до краја, јако се заинтересовала сва та

svetigora/ 2014 / децембар

на свечаној академији. Гости су нам били Прво • Пошто проводите доста времена заједно кроз пјевање и дружење, практично сте као једна породица, претпобеоградско певачко друштво и Хор „Св. Стефан Дечански“ из Новог Сада и ми смо са њима раме стављам да имате пуно заједничких доживљаја и анегуз раме певали на Светој литургији, на Свечаној дота. академији, изводили самостални програм и све Анегдота је јако пуно, а то што сте рекли да смо као једна породица, ми то заиста и јесмо. Неки певачи су се венчасе то Богу хвала лепо завршило. Након тога ја се враћам у Нови Сад, опет ми- ли, неки су постали кумови, неки су обновили стара пријаслећи – то је то, што се Котора тиче. Међутим, тељства или чак прекинули породичне свађе, тако да што се отац Момчило ме је позвао да долазим с времена тиче повезаности – повезани смо итекако. На то не утичу ни на време и да радим са хором у континуитету, да старосне разлике. Код нас у хору постоји велико поштовање би ми ускоро предложио да се преселим у пот- међу певачима, без обзира на године и без обзира на то да ли пуности у Котор и преузмем руковођење хором. је неко професор, ђак, лекар, студент, продавац, учитељ итд. Тако сам се већ у октобру 1995. са супругом досе- Код нас се све те разлике бришу и ми функционишемо као једлио у Котор и од тада па до данас сам диригент на велика породица. Сви чланови те породице се јако добро СПД „Јединство“, дакле, већ двадесет година. познају међусобно, разумеју потребе једни других и увек су • Колико имате чланова и ту да притекну у помоћ другокоје су то старосне груме. У складу са тим и ово што се Људи песмом славе Бога од зовемо пе? „Јединство“ није случајискона, и не постоји бољи и но. То име смо добили 50 годиЗа овај јубилеј ми смо покушали да реконструишемо на након оснивања, јер Срби не лепши начин за обраћање списак певача који је прошао би били Срби када се мало не би кроз „Јединство“ од 1994. го- Богу до песме и молитве. посвађали… Па када су се измидине до данас, верујте то је рили Српском пјевачком друимпозантан број. Преко 350 певача је прошло штву је додата и ова одредница „Јединство“, да би нас подсекроз хор за ових 20 година. Ми смо одштампали ћала да треба да смо уједињени и да бринемо једни о другима. Анегдота има јако пуно, и увек су то неке позитивне и симнеких 700 захвалница, у тим захвалницама су побројани сви ти певачи и пријатељи хора, који су патичне ствари. Хвала Богу, до сада нисмо имали неких разна неки начин помагали наш рад. Значи, не мора- двајања, дељења, чега обично зна да буде у друштвима овате бити активан певач да бисте били члан СПД „ квог типа. Осим што је СПД хор који много битише у цркви, Јединство“. Тада смо закључили да је шесторо пе- са црквом и на богослужењима, истовремено ми имамо и тај вача било активно од 1994–2014. Имамо певаче други вид деловања, јавног и културног, и у граду и у Црној који су на неко време одлазили из Котора, због Гори а и шире. Имали смо пуно концертних турнеја и по зашколовања и сличног, али при повратку опет би падној Европи, стигли смо чак и до Сибира… И ја као дирисе укључивали у активан рад. Што се тиче члано- гент и сви чланови схватамо да не сме бити никаквих помева, ми неку старосну одредницу немамо. Битно је рања нити љуљања. Чак и ако се деси да је неко реметилачки да су певачи способни да певају, тако да наш нај- фактор, ми га прилагодимо нама и он веома брзо схвати где је млађи члан има 14 година а најстарији близу 60. дошао, тако да никад до сада Богу хвала нисмо имали неких Окупљамо се два пута седмично ради проба, на великих проблема. којима увежбавамо нови програм или онај који је • Постоји и дјечији хор… Да, дечији хор постоји већ неких петнаестак година. Попаможда договорен за неке наступе, концерте. На нашем репертоару имамо и световне ком- дија Ивана Кривокапић, супруга оца Немање, пароха которпозиције, али су оне махом везане за српски ског, је као студент започела тај рад са децом којој је отац Некорпус, за очување српске културне и музичке мања тада држао веронауку. Они су те часове веронауке, да традиције. Наравно, нису нам стране ни компо- би их деци учинили интересантнијим и пријемчивијим, оплезиције страних аутора, ни других конфесија које менили песмом. Тако је кренуло, и ево Богу хвала, развија се се не потиру са нашим догматима. Ослушкујемо и дан данас. Дечији хор је замишљен тако да буде расадник време у коме се налазимо, као и потребе нас и певача за велики хор. Кроз мали хор прође доста деце која оних око нас. Једноставно трудимо се да буде- савладају одговарање на Литургији али и други програм који мо актуелни, то је битно у времену брзог живо- обухвата духовну, богомољачку, световну и традиционалта какав је данашњи, али истовремено и не оду- ну музику. Попадија Ивана се труди да тај програм буде достајемо од оног схватања и начина рада које је падљив деци, ослушкује њихове жеље и могућности и онда „Јединство“ неговало од самих почетака и које га спрам тога бира композиције. Доста су активни, учествују на је учинило оним што данас јесте. Наши певачи то свим нашим великим манифестацијама, певају на Литургијама, јако добро разумеју и зато немамо проблем када имамо неки свој устаљени ритам кад ко пева. Попадија Ивана нешто треба и дуже да увежбавамо да бисмо по- има средњошколско музичко образовање, даље се школовастигли квалитет какав доликује и какав на крају ла у области педагогије тако да све то скупа представља јекрајева и дугујемо нашим прецима. СПД „Једин- дан диван спој за овакав ангажман. Имамо чак и заједничке ство“ је увек било перјаница хорског певања у композиције које пева и велики и мали хор, то је обично за Боки, Црној Гори па и у целом српству – све то Савиндан али и за неке друге посебне програме. Ми смо једутиче на нас и ми морамо да се трудимо да увек ноставно једно тело, без обзира на то што постоје два различита ансамбла, другачија по својој старосној структури. И када будемо на висини задатка.

заједно певамо, то наше заједничко деловање је добро за све нас, они уче од нас а и ми се са њима учимо стрпљењу. • СПД „ Јединство“ је добитник многих награда, престижних признања, похвала. Да ли има нека која је вама у хору посебно драга и којој сте се обрадовали највише? Доласком на место уметничког руководиоца, ја сам добио задатак да СПД изведем из которских оквира. Ми смо то успели већ наредне године, када су нас позвали на прославу јубилеја 150 година Саборне цркве у Београду. То је наш први велики излет у свет, после дуго, дуго времена. Тада смо наступали у Сава центру пред блаженопочившим Патријархом Павлом. То је за нас пуно значило. На прославу нас је позвао лично отац Петар Лукић као настојатељ Саборне цркве. Као Бачванин осећао сам потребу да са својим хором дођем и у Нови Сад, где смо у Саборној цркви одржали први концерт. То је за неки почетни дамар, за почетак, нама свима било јако битно. Као музичару било ми је битно и да се докажем пред својим колегама у том неком музичком свету, пријавио сам учешће хора на тадашње Југословенске хорске свечаности у Нишу, не очекујући ништа спектакуларно, само да се види да постојимо, да се трудимо да певамо што лепше, што квалитетније, да имамо добар програм. Али, и тада смо већ освојили једну награду: за интерпретацију старог мајстора. Изводили смо композицију Орланда Ди Ласа „На рекама Вавилонским“. Композитор Орландо Ди Ласо је ренесансни композитор, а таква врста музике је „Јединству“ до тада била потпуна страна. Тако, када смо добили награду за интерпретацију такве композиције, просто смо добили крила, јер је то значило да можемо да певамо и нешто друго, невезано за неки уобичајени репертоар који је хор имао до тада. Све ово остало што се низало, наравно да је лепо, свака награда је посебна. Ми смо три пута учествовали на хорским свечаностима и сваки пут освајали награду. Били смо учесници и на много других фестивала у некој нашој

широј околини: у Панчеву, Бања Луци, Приједору. Добитници смо Специјалне Вукове награде за одржавање традиције и културе српског народа. У задње време почели су о нама да воде рачуна и неке државне и музичке институције у Црној Гори, што раније није био случај. Учествовали смо на отварању „Будва град театра“ , учествовали смо у оквиру Божићних концерата које организује Музички центар Црне Горе итд. Имали смо три пута концерт у Бечу, два пута у Будимпешти, у Италији, Словачкој, Чешкој. Прошле године смо били у Сибиру на позив Кемеровске епархије, тамо смо имали предивне концерте у огромним концертним дворанама. Тешко је издвојити нешто, сваки наш наступ је посебно обојен. Надамо се да ћемо следеће године отићи у Хајновку на Фестивал духовне музике. То је фестивал који се одржава у Пољској на самој граници са Белорусијом. • Оче, шта да кажемо читаоцима, колико је пјесма важна? У овом ужурбаном времену, када немамо времена једни за друге, немамо времена да се помолимо Богу, немамо времена чак ни сами за себе, волим да подсетим на једну мисао, а то је: „Радујте се и веселите се!“ Ако се веселимо, онда то мора да буде кроз песму, а то би онда била порука да се људи укључе у хорове. Наравно – у црквене хорове, јер певајући духовну музику људи себе оплемењују, оплемењују своју околину, мењају своје окружење, често несвесни тога; уче много о себи, о својој вери, култури и традицији. Ако такав хор не постоји у њиховој средини, онда у сваком случају нека се прикључе неком хору, да певају. Медицински је доказано да кад људи почну да певају након неколико тактова сва срца почињу да куцају истим темпом, истом брзином тако да то много значи. Људи песмом славе Бога од искона, и не постоји бољи и лепши начин за обраћање Богу до песме и молитве.

децембар / 2014 / svetigora

Дјечији хор СПД „Јединство“ на свечаној академији одржаној поводом јубилеја 18. октобра у которском Центру за културу, под диригентском палицом Иване Кривокапић

svetigora/ 2014 / децембар

Патријарси Кирил и Иринеј на Светој литургији у Храму Светога Саве

reporta`a

Патријарх Руски у посјети Српској Цркви Њ

вали крв и давали животе за независност и духовну слободу православног српског народа. Касније је велики број избеглица из Совјетске Русије на југословенској земљи стекао своју другу домовину и сјећање на то, пуно захвалности, никада неће изблиједети из срцâ вјерних чеда Руске Православне Цркве. И у наше дане српски говор не замире међу зидовима руских и украјинских духовних школа, кроз које је прошло много свештеника и архијереја Српске Православне Цркве.“ Из Храма Светог Саве, патријарси су се упутили у улицу краља Милана, гдје је предсједник Томислав Николић открио споменик цару Николају II Романову, који је освештао патријарх Кирил. Првога дана посјете, 14. новембра, патријарх Кирил је у Свечаној сали Ректората проглашен почасним доктором Београдског универзитета. Докторат му је додијељен на предлог Православног богословског факултета. Предсједник Николић и предсједник владе Србије Александар Вучић примили су истога дана, у одвојеним посјетама првојерархе Српске и Руске цркве, изражавајући, заједно са патријархом Иринејом, захвалност Русији на донацијама за украшавање Храма Светог Саве. Двојица патријарха су одржали 15. новембра, на годишњицу упокојења патријарха Павла, помен патријарсима Димитрију и Павлу у Раковици, и освештали обновљену Иверску капелу, реновирани Руски некропољ и спомен-костурницу руских бораца изгинулих у Првом свјетском рату. Приликом посјете патријарх Кирил је патријарху Иринеју уручио крст и панагију, посебно израђене поводом јубиларне 700-годишњице од рођења Св. Сергија Радоњешког. Два поглавара даривала су један другога и иконама Пресвете Богородице. На крају дводневне посјете, у име делегације Руске Цркве ријечи захвалности упутио је митрополит Иларион рекавши, између осталог, да ће многи догађаји током посјете патријарха Кирила Српској Цркви ући у црквену историју, али неки ће чак ући и у уџбенике световне историје. Један од тих догађаја је несумњиво и освећење споменика цару мученику Николају II којe су извршила два патријарха, у присуству предсједника Србије. Он је још додао да се данас воде полемике међу историчарима о томе да ли је цар Николај био у праву када је дозволио да Русија буде увучена у Први свјетски рат: „Али ми знамо да је логика сродничких односа другачија од логике политичких односа. Када је један брат угрожен, онда се не реагује толико умом колико срцем. Он не би био руски цар ако не би бранио Србију“, поручио је, између осталог, митрополит Иларион. Према www.spc.rs приредио Славко Живковић

децембар / 2014 / svetigora

егова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 16. новембра Свету архијерејску литургију у Спомен-храму Светог Саве на Врачару у Београду. Патријарху Кирилу том приликом уручено је највише одликовање Српске Цркве – орден Светог Саве првог реда. Уз учешће и у присуству бројних епископа, свештенослужитеља, високих представника власти Србије и Русије, патријарх Иринеј је одржао слово љубави и поуке у којем је истакао да овај благословени сусрет и литургијска заједница потврђују вјековно јединство и заједништво, „не само јединство вере, језика, словенске крви и историје, него изнад свега вечно јединство у Крви и Телу Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви Божијој“. У прошлим временима, „носили смо бремена једни других и тако испуњавали Закон Христов. Од времена оног монаха Руса Светогорца који одвео у Свету Гору нашег духовног оца и просветитеља Светог Саву, па до вашег доласка, прожима се свеукупни живот наших Апостолских Цркава и народа. Нама не би било опстанка у временима тескоба и других робовања и разједињености без свестране помоћи царске Русије и Апостолске Руске Цркве. Сведоци тога су Свети Петар Цетињски и Карађорђе и њихово голготско време; живи сведок тога је и цар Николај II Страстотерпац XX века, коме с благодарношћу подижемо споменик у срцу Београда. Он је жртвовао свој царски венац за спас Србије, као и живот свој за Православну веру и своје царско Отачаство. Увек смо узвраћали љубављу на братску љубав, према својим могућностима. Сведоци тога су десетине хиљада Руских избеглица од крваве бољшевичке револуције, примљених од наше Цркве, као и Краља Александра – прве жртве нарастајућег наци-фашизма. Међу њима су били и бројни најугледнији јерарси Руске Цркве тога трагичног времена, мноштво њеног свештенства и монаштва, чије служење код нас и бројни гробови широм наше земље још дубље потврђују и посведочују наше неразориво јединство и заједништво.“ Узвраћајући братским ријечима, патријарх Кирил је поред осталог истакао: „Народи под духовним вођством Руске и Српске Православне Цркве, увек су једним уснама и једним срцем исповиједали заједничку вјеру, дијелили радости и помагали један другом у невољи. Историја наших односа сеже много вјекова у прошлост. Руски монаси увек су били радо виђени гости у кући великог жупана Стефана Немање, а њихово присуство одиграло је важну улогу у монашењу његовог сина Растка. Растко је примио постриг у руском манастиру на Светој Гори Атонској. Све то се дешавало у далеком XII вијеку, али и до данашњег дана овај велики светитељ обједињује наше народе. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи (Прич. 17, 17). Током сурових година османског ропства Руска Православна Црква је с љубављу непрестано помагала браћу у поробљеној Србији. Она је дала подстицај Русији у борби за ослобођење Балкана од угњетача друге вјере. У борбама на фронтовима у Првом свјетском рату руски војници су проли-

svetigora/ 2014 / децембар

ОЛИВЕРА Балабан

razgovor

Архимандрит Методије, намјесник Цетињског манастира – о животу са Патријархом Павлом

Патријарх Павле Христоносац нашег доба Ове године смо прославили стогодишњицу од рођења Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског г. Павла, такође, пет је година од његовог упокојења. Тим поводом разговарамо са архимандритом Методијем, намјесником Цетињског манастира, који је био уз Патријарха последње двије године његовог живота.

амтим те дане када сте се припремали да ра којима се то није десило, попне на кров свијета, осим да путујете у Београд на ново послушање на- ти каже да је био на осам хиљада и кусур метара, да је на најшој светој Цркви односно да будете, може вишој тачки на планети, да је цио свијет под његовим ногама, се рећи, келејник Његовој Светости. Морам а ипак његово усхићење, испуњеност, срећу и задовољство овако кроз шалу сада да вам исповједим да нам никад не може пренијети. Ја вам могу причати кад смо смо сви ми који смо вас познавали били она- ми устајали, кад смо јели, кад смо се молили, у које доба смо ко по црногорски поносни, што, ето, поред кога примали, али оно што се дешавало међу нама и у мосвих отаца и монаха ипак један наш цетињ- јој души, о томе ја могу само да размишљам и тиме да жиски калуђер иде у Београд да пази Патријар- вим цио мој живот. Све остало што бих вам испричао само ха. Како сте се ви осјећали по том питању? би банализовало и деградирало осјећања планинара који С обзиром на духовни портрет Патријарха, стоји на Монт Евересту. Тај планинар тада слободно може у пензију, јер не постоји више ниједан врх на овој земљи који смјело ћу вас питати: ко је кога пазио? У шали ћу и ја вама рећи, у вези са тим „памтим би га могао привући и на који би желио да се успне и са ког те дане“ – подсјетили сте ме на ону пјесму Нелета да погледа свијет. Ја сам свјестан тога да сам био посљедњи Карајлића са његовог првог албума у којој каже: човјек у његовом животу, а који сам њему најмање требао, „Памтим то као да је било данас, кад је бабо Атиф и све што се десило између нас двојице у то вријеме, све се от`шо од нас, у руци му пива, а за ревером знаћка десило само због мене. Он је имао потпуну његу и пажњу од ФК Сарај`во...“ Али, ја сам се ипак вратио на Цетиње, особља установе у којој смо највећи дио времена нас двоза разлику од бабе Атифа који се није вратио ни јица провели. после тринаест бајрама. Збијали су са мном шалу • Вјерујем да сте за двије године, колико сте провели уз Патријарха Павла, стекли пуно утисака о њего– да ћу да се вратим после педесет година, остарио, вој личности. Постоји ли нешто што и данас пообезубио, погурен и са штапом, и да ћу дрхтавим гласом, на питање: „Како је Патријарх?“, одговасебно памтите и осјећате као његов благослов? рати: „Патријарх се опоравио!“ Све су ми говориШта може црв који се налази под копитом најплели да ће он мене сахранити, позивајући се на ње- менитијег коња знати о њему и његовој племенитости. гов одговор на моје питање, ко ће га пазити када Може само знати оно што му други о том племенитом ја умрем, гдје он рече: „Ништа ти не брини, само бићу кажу, и да он јадан у том тренутку буде поносан умри, наћи ће се већ неко!“ што се баш ту налази, а не у трулом пању. Многе су књиЗа тај наш црногорски понос ми немојте прича- ге о Патријарху изашле умних и искуствених људи, а ти, јер се ми Црногорци поносимо и када врапца мислим да ће најзначајнија бити, или већ јесте, књига међу соколове пошаљемо и глисту међу љуте гује. владике Давида крушевачког, који га је цио свој жиДа немамо ту црту нашега карактера не бисмо ни вот сустопице пратио, од Косова до београдских дана. опстали између Сциле и Харибде. На памет ми није А ту су и прота Радич, чувени Мирослав Ракоњац и пало да ће Патријархов посљедњи подвиг, после многи други који би пуно боље и потпуније одговосвих дотадашњих који су га пратили кроз цио ње- рили на ово ваше питање. гов живот, бити да са мном, цетињским калуђером, Од свих небројених дарова и врлина његове заврши свој земаљски пут. Но, истина је, вјечно сам личности које сам ја, неискусан у свему томе, у благодаран Богу што ме је удостојио тог времена њему видио и наслутио, шта год да сад пробеод двије и по године које сам подијелио с њим, које рем, бојим се нешто ћу изоставити и огријеје прошло као један тренутак који је умногоме и увелико дјеловао на мене, онда онолико колико сам од њега одмах знао и могао осјетити, данас Као што се вријеме у историји мјеоно што од тог тренутка могу да носим и умијем ри до Христа и по Христу, тако се да примим. и вријеме на ВМА мјерило до па• Како је изгледао један ваш заједнички дан, мислим на оне дане када би Патријарх бивао тријарха Павла и после њега. свјежији, одморнији? ВМА до патријарха Павла је Шта може да ти каже планинар коме се десило био само храм медицине, а да се једном у животу, од хиљада других планина-

после њега и храм Божији.

децембар / 2014 / svetigora

шити се. Исто тако ћу погријешити и ако почнем да набрајам шта све у њему, а што је од свијета и ругобе, нијесам видио. Али ћу свакако поменути оно што он није имао, а у чему смо ми данас дубоко огрезли – ирационалне слободе, отпадништво од Бога, егоистичко самопотврђивање, отуђење и лаж. Тешко се овдје зауставити и тешко је побројати све оне бучне и извикане синониме под маскама ових људских падова, а на које нас, као на тековине цивилизације, непрестано позивају медији и свијет. Осврнимо се само на животе и вриједности наших предака и историју цијелог хуманог и обоженог свијета. Живот може и мора бити лијеп и достојан човјека и Бога. • Током боравка на ВМА стекли сте и нова познанства, нове пријатеље. Ко је био Патријарх Павле у очима обичних људи (можда и духовно непросвећених), медицинског особља, сестара, техничара који су се бринули о његовом здрављу? Ја сам мислио да сам духовно просвећен све док нисам дошао на ВМА, међу те „духовно непросвећене“ људе који су ми својим животом, а не причом, одржали лекцију из хришћанске љубави и пожртвовања. Овдје мислим и на медицинско особље и на пацијенте. А како је Патријарх утицао на људе? Па и сами знате да је њега блаженопочивши московски патријарх Алексеј II, за разлику од других црквених великодостојника, дочекивао на московском аеродрому, а не у својој патријарашкој резиденцији, и да је данас актуелни Патријарх московски Кирил служио помен на његовом гробу поводом годишњице упокојења. Као што се вријеме у историји мјери до Христа и по Христу, тако се и вријеме на ВМА мјерило до патријарха Павла и после њега. ВМА до патријарха Павла је био само храм медицине, а после њега и храм Божији. И сад се тамо осјећам као код куће, са многима имам дубоке и искрене пријатељске односе. Живјели смо као породица, прошли скупа многе и лијепе и тешке тренутке, радовали се и туговали, придизали се међусобно, храбрили и одмјењивали, а све то не може нестати и заборавити се. Свакако да је то било посебно вријеме и много се људи у вјери утврдило на тим ходницима, операционим салама и болничким собама. • Анегдоте које сте нам причали, када бисте дошли на кратко у Цетиње, сви добро памтимо. Иако изречене на један бриљантно духовит начин, док сам их слушала сјећам се да су ме подсјећале на приче из Старечника. Да ли бисте их и сада подијелили са нашим читаоцима? Толико сам већ анегдота о Патријарху чуо, у разним варијацијама, од људи који га чак и нису лично познавали, а који су их толико увјерљиво препричавали да сам заборавио све оне праве и изворне. Али ипак ћу се сјетити једне која је толико актуелна и поучна за наше вријеме. Наиме, када су му угледни црквени и високи по положају државни званичници у посјету долазили „машућих шака“, а то значи без кесе и понуда, и на моје питање: „Ваша Светости, чиме ћемо ове драге госте послужити?“, он је подизао поглед и спокојно одговарао: „Оним што су донијели!“ Није џаба говорио, увијек и изнова понављајући: „Будимо људи!“ • У нашој новијој историји не постоји личност која је на вјечни починак испраћена са толиким трепетом, поштовањем, љубављу... као Патријарх Павле. Као да смо се у тим тренуцима сви саборно питали: Шта ће сад бити? Шта ли нас чека? Поред туге која нас је ујединила, у ваздуху се осјећа-

ла и стрепња. Како сте ви то доживјели? То последње јутро сте причестили Патријарха. Све ово што сте ме питали, изузев овог посљедњег да сам причестио Патријарха, може се примјенити и на Титину сахрану. Али је суштинска разлика што је тада за мртвим Титом народ ишао ношен или пролазном идеологијом овога свијета, која је резултирала крвавим разарањем и опустошењем свега чега се дотакла, или зато јер га је неко по директиви организовао у поворке и колоне. А потреба за Христом, можда већа данас него икада прије, покренула је народ да се поклони и да испрати онога који је сачувао најдивнији Христов лик у себи. Само се тиме може објаснити она достојанствена и мистична атмосфера која је владала у народу свих пет дана од његовог упокојења до сахране. Требало би да сваки дан идемо за Христом као што смо онај један дан ишли за Патријарховим ковчегом. На то је и он цио свој вијек позивао.

Прошло је пет година од његовог упокојења. Народ је још за његовога живота говорио да је живи Светац. Наравно, то је Божије и то ће Бог по љубави и милости својој открити када и ако за то дође вријеме. Слава Богу у нашем народу има доста Светих угодника Божијих, Бог сами зна за колико их још не знамо и није нам дато да сазнамо. Од оних који су иза себе оставили писаног трага видимо да су сви бринули о свом народу и Цркви првенствено. Патријархова реч: „Будимо људи“ оставила је изгледа најјачи утисак на наш народ. Какве је Патријарх желео да нас види и да ли ми данас идемо тим путем? Патријарх је нас желио да види онакве каквог је њега народ видио. И то је најважније од свега. Сви се на свој начин спасавамо и нема једног начина за све. Бог ће молитвама свих оних, као што рекосте, знаних и незнаних, пронаћи наш пут ка спасењу, као што се „Луча микрокозма“ Светог Петра II Ловћенског Тајновидца после тумарања кроз мрак и лавиринте овога свијета упали свјетлошћу из Христовога лика: „О преблаги, тихи учитељу, слатка ли је света бистра вода с источника твога бесмртнога! Од твога су св’јетлога погледа уплашене мраке ишчезнуле, од твога су хода свештенога богохулни срушени олтари; воскресењем смрт си поразио, небо твојом хвалом одјекује, земља слави свога спаситеља!“

svetigora/ 2014 / децембар

Ми бисмо требали сваки дан да идемо за Христом као што смо онај један дан ишли за Патријарховим ковчегом. На то је и он цио свој вијек позивао.

•

Митрополит Амфилохије, јеромонах Методије (лево) и монах Павле код Патријарха Павла

протођакон ИГОР Балабан

reporta`a

Митрополит Амфилохије у посјети Православној Цркви Пољске II

У Бјелску Подласком и Бјалистоку Прослава Рођења Пресвете Богородице у Бјелску Подласком

Митрополити Сава и

децембар / 2014 / svetigora

На празник Рођења Пресвете Богородице митрополит Амфилохије Амфилохије у манастије служио Свету литургију у цркви посвећеној овом Богородичином прару Рођења Пресвете Бознику у граду Бјелску Подласком, који се налази у пољском Подласком војводству. городице у селу Звјерках, Неуобичајено за прилике када служи један предстојатељ помјесне недалеко од Бјалистока. Цркве, Митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава је мјесто началСело Звјерках је родно ствовања на Литургији препустио своме госту, митрополиту Амфилохију. Са њима је саслуживао и Епископ шемјатицки Георгије, викарни епимјесто мученика Гаврила, скоп митрополита Саве, православни ординариј Пољске војске. у којем је у вријеме слуПрије почетка Свете литургије на улазу у овај древни храм из XVI вижбе митрополита Саве у јека, Преосвећену Господу архијереје поздравили су градоначелник Јарослав Боровски, дјеца, омладина и старјешина храма митрофорни проБјалистоку основан матојереј Георгије Богацевич. настир који данас има Поред мноштва народа окупљеног на овај дивни празник у Бјелску, око тридесет сестара на Светој служби су, поред градоначелника Боровског присуствовали и други представници локалне власти из Бјелског округа, одборници, дичелу са игуманијом Анаректори школа, као и вицемаршал Подласког војводства г. Валентин Костасијом, која је посјерицки. Након Свете литургије услиједио је трократни опход око храма и ћивала Црну Гору и има поздравне бесједе. Митрополит Сава је, између осталог, у својој бесједи рекао: „Црква контакте са овдашњим данас слави велики и важан догађај из историје икономије спасења људмонашким сестринствиског рода – Рођење Пресвете Дјеве Марије, који је оставио печат на цијема. Мошти Светог мучелом свијету… Данашња прослава има и своју посебност јер је међу нама Митрополит древне Српске Патријаршије, преко које је дошло Правоника Гаврила неколико славље у Пољску. Из њихових крајева су дошли Кирило и Методије, који мјесеци годишње бораве су пренијели свјетлост евани у овом манастиру. ђелског учења и православног прослављања Бога у Тројици. Са нама је Митрополит Црне Горе и Приморја, утицајан архипастир Српске Цркве, утицајан богослов и духовни човјек, повезан и са Светом Гором Атонском и другим важним мјестима за Православље. Код њих у Црној Гори има славни манастир на Цетињу, имају много светих, којима смо се и ми поклонили.“ Обраћајући се непосредно митрополиту Амфилохију, Блажењејши Сава је изразио своју благодарност и задовољство што је митрополит Амфилохије прихватио његов позив да посјети Пољску рекавши: „Ваше Високопреосвештенство, велико нам је задовољство да сте, са својим сапутницима, нашли времена и дошли на нашу Пољску земљу и у овдје у овај православни крај гдје имате прилике да се непосредно У манастиру Рођења Пресвете Богородице у селу Звјерках

упознате са животом, не многобројне, али живе, Православне Цркве у Пољској. Браћа смо по крви, и по вјери и по словенском роду, не одваја нас ни литургијски језик, што је веома важно и драгоцјено. Ми преживљавамо све трагедије са многострадалним српским народом на Косову и Метохији, али и оно што доживљавате у Црној Гори и другим мјестима гдје ђаво раздјељује браћу. Није се увијек лако одупријети злу, али вјера вашег народа и вјера свих нас православних нам даје силу и знање да послије кише увијек долази сунце. Ми смо овдје много страдали у вријеме ратова и у међуратном периоду и памти се како је један проповједник намученог православног народа рекао: Браћо и сестре, и у нашем окну ће засијати сунце. И то сунце ће такође просвијетлити Србе. С таквом жељом вас срдачно поздрављам и радујем се нашем литургијском заједништву.“ Након тога је митрополиту Амфилохију даривао панагију, а његовим пратиоцима протосинђелу Евстатију Аздејковићу и протођакону Игору Балабану, напрсни крст, односно ђаконски орар. Митрополит Амфилохије је одговорио на поздрав владике Саве својим благодарним словом: „Ваше Блаженство, изузетно сам благодаран за ваш позив, вашу љубав и ваше смирење. Мислим и знам да је ово јединствени случај у Православној Цркви да Митрополит, па макар и славне Митрополије црногорске началствује на Литургији на којој служи и Блажењејши Предстојатељ Цркве Пољске. То на другим мјестима не бива. То указује на то каквог вам је смиреног архипастира пода-

svetigora/ 2014 / децембар

Свети мученик младенац Гаврило Свети мученик младенац Гаврило је са шест година брутално убијен од стране локалног Јеврејина зеленаша. Претпоставља се да се радило у ритуалном убиству неке секте којој је овај Јеврејин припадао. Његово тијело је касније нађено нетрулежно, положено је у сеоску цркву и тамо скоро неоштећено преживјело пожар. Мошти су касније премјештане у Слуцк (Бјелорусија), потом у Саборну цркву Светог Николаја у Бјалистоку, у Супрасаљски манастир близу Бјалистока, а током Првог свјетског рата поново се враћају у Слуцк. Након затварања Свето-Тројицког манастира у Слуцку тридесетих година XX вијека, мошти се преносе у неки од музеја у Минску, да би касније биле враћене Цркви и похрањене у Преображењски храм, а потом и у Покровски храм у Гродну (Бјелорусија). Након тога, мошти се, праћене врло свечаним литијама и богослужењима, враћају у Бјалисток и похрањују у Саборној цркви Светог Николаја. У житију Светог младенца Гаврила има више примјера чудотворних исцјељења и помагања у невољи. Он је један од врло познатих и омиљених Светих у Православној Цркви Пољске.

Митрополит Амфилохије пред моштима Младенца Гаврила

рио Бог. И нека да Господ њему, заједно са свим епископима, свом свештенству Православне Цркве Пољске и свима кријепости и здравља да наставите свето апостолско дјело Светих Кирила и Методија… Нека вам да Господ кријепости, спасења и духовне радости молитвама Пресвете Богородице и свих Светих. Амин.” Митрополит је овом храму даривао икону Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. У свом благодарном слову, старјешина храма о. Георгије је рекао да ће тај дан остати златним словима уписан у историју не само тог храма и парохије, већ и читавог града, с обзиром на долазак високог госта из Српске Цркве. Након Свете литургије услиједила је празнична трпеза, на којој је Митрополит поздравио све присутне званичнике кратким словом: „Први пут сам у Пољској, читао сам о њој и понешто знао. Преко Сјенкјевича и његовог Quo vadis Domine сам, као и многи наши семинаристи, заволио Пољску. Знао сам и владику Сава који је духовни син нашег патријарха Германа. Но, једно је читати и знати, а друго је видјети и лично се срести. Како каже псалмопјевац: Приступи човјек и срце дубоко; тако је и мени срце дубоко кад сам дошао овдје. Прво, зато што сам се упознао са једном словенском земљом, а цијело словенство ми је блиско срцу. Много сам читао и Достојевског и Хомјакова и друге словенофиле, па ми је остало у души и срцу да нема разлике међу свима нама Словенима. Једна вјера хришћанска, један језик, једна крв, али не само она биолошка, него и крв Христа Господа из Светог Причешћа.“ Митрополит је вицемаршалу Подласког војводства г. Корицком дао монографију о Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици и позвао га да посјети Црну Гору. Господин Корицки, заблагодаривши на позиву, рекао је да у свом послу доста сарађује с другим земљама, па се нада да ће такву сарадња започети и са Црном Гором.

унија. У новим просторијама ће бити смјештени најразноврснији духовни и културни садржаји под заједничким називом – Црквена академија. Супрасаљски манастир је много страдао кроз вијекове. Најприје од унијата, јер је један од игумана већ у XVI прешао на Унију, а потом и кроз многа ратна страдања. Највеће страдање је доживио у Другом свјетском рату. Црвена армија је најприје на самом почетку рата искористила као огријев древни црквени иконостас и населила се у манастир, а потом је њемачка војска 1944. године минирала и до темеља срушила саборни манастирски храм и скоро читав манастир. Послије Другог свјетског рата, 1945. године, монаси су отјерани из остатака манастира и један дио је дат римокатоличком реду салезијанаца на употребу, а зграде су коришћене и за друге потребе. Ондашње власти су хтјеле да сруше и манастирски храм Светог Јована Богослова и наложили су његово исељење, али су их народни протести у томе спријечили. 1984. године је положен камен темељац за обнову саборне манастирске цркве Благовијести Пресвете Богородице, а 1989. године је званично и обновљен Супрасаљски мушки манастир. У Супрасаљском манастиру је била веома знаменита чудотворна копија иконе Мајке Божије Смоленске, поштована и од православних и од римокатолика, али су је монаси, бјежећи од ратних страхота Првог свјетског рата, однијели за Русију и отада јој се не зна судбина. Њена копија се данас налази у манастирском храму Светог Јована Богослова.

Долазак у Бјалисток

Супрасаљски манастир

Следећег јутра, прије Литургије, митрополит Амфилохије и архиепископ Јаков су посјетили древни Супрасаљски Благовештењски манастир, подигнут крајем XV вијека, гдје их је дочекао тамошњи игуман епископ Григорије. Обишли су манастирски и велике нове конаке у чијем је обнављању учествовала и Европска Супрасаљски Благовештењски манастир, подигнут крајем XV вијека

децембар / 2014 / svetigora

Уочи централне празничне Литургије, у Саборној цркви Светог Николаја у Бјалистоку је 21. септембра служено свечано бденије на којем је началствовао митрополит Сава уз саслуживање митрополита Амфилохија, домаћина Архиепископа бјалисточког и гдањског г. Јакова, те Епископа шемјатицког Георгија и супрасаљског Григорија, игумана Супрасаљског манастира и викара Архиепископа Јакова, великог броја свештенства и присуство многобројног народа. Након свечане вечере, уприличене у оближњем Епархијском центру у чијем се саставу налази и Центар православне културе, архиепископ Јаков је митрополита Амфилохија одвео у кратак обилазак града, којом приликом су посјетили дивну цркву Светога Духа са великим црквеним комплексом у коме се налази епархијски радио и друге установе.

svetigora/ 2014 / децембар

Манастир је имао велику библиотеку, а у њему је врло заблагодарио свим присутнима и нарочито поздравио активно дјеловала и штампарија више од двјеста година – од митрополита Амфилохија као веома драгог госта. краја XVI до почетка XIX вијека. Један од најпознатијих и најАрхиепископ Јаков је такође у својој бесједи свима важнијих споменика старословенског језика – Супрасаљски заблагодарио и рекао да му је нарочито драго да му докодекс (Чети Минеј за март), настао на нашим просторима лази епископ из Црне Горе чији се народ тако чврсто почетком XI вијека, засигурно се чувао у Супрасаљском ма- хришћански држао, бранио православну вјеру и одонастиру у XVI вијеку. У њему су написана житија светитеља, лијевао турском јарму. омилије и молитве. Послије бурне историје након изношеМитрополит Амфилохије се и овом приликом зања из манастира, рукопис је подијељен на три дјела и они се хвалио на изузетном гостопримству и благослову који данас чувају у Националној библиотеци у Санкт-Петербур- је примио овом посјетом Цркви Божијој у Пољској: гу, Универзитетској библиотеци у Љубљани и Националној „Благодаримо вашем Блаженству, епископима и свему библиотеци у Варшави. Овај кодекс је неизбјежан извор на православном народу Пољске. Особита нам је радост свим студијама славистике за изучавање старословенског да учествујемо на свечаностима посвећеним страстојезика и историје модерних словенских језика. терпцу мученику Гаврилу. Слушао сам о мученику ГаПри повратку у Бјалисток, Архијереји су обишли и храм врилу, али данас је Господ удостојио мене и моје саСвете Софије. путнике да цјеливамо његове мошти… Срце је наше препуно радости што смо сазнали да овдје у Пољској Годишњица Преноса моштију постоји снажна и жива Црква Православна. Снажна и Светог мученика Гаврила у Бјалисток жива је зато што је пострадала. Била је на Голготи, као На празник преноса моштију Светог младенца Гаврила, и читаво Православље. А тамо гдје је Голгота тамо је и 22. септембра, поводом 22 године преноса његових мошти- Васкрсење. Видимо и радујемо се овдашњем васкрсеју из Гродна (Бјелорусија) у Бјалисток, митрополити Сава и њу Православља.“ Амфилохије служили су Божанствену литургију у Саборној Митрополит Амфилохије је све присутне на працркви Светог Николаја у Бјалистоку. Саслуживали су им до- зновању у Бјалистоку позвао да посјете Црну Гору и маћин, архиепископ Јаков, Архиепископ лублински и холм- њене светиње. Након свечане трпезе љубави која је услиједила ски Авељ, Епископ супрасаљски Григорије и горлицки Пајсије, викар Архиепископа перемишљско-новосандетског послије Свете литургије, током које су семинаристи из Адама, свештенство из свих крајева Пољске и вјерни народ. Почајева пјевали пољске, украјинске и руске црквене На крају Свете литургије одслужен је молебан пред мо- и народне пјесме, Митрополит Сава и Амфилохије су штима Светог младенца Гаврила. упутили за Варшаву. Својим торжественим појањем, Свету службу су украсиИстог поподнева, митрополит Сава је испратио ли домаћи Катедрални хор Аксион и Хор Духовне семина- митрополита Амфилохија са пратњом до варшавског аеродрома „Фредерик Шопен“, са којег је митрополит рије из Почајева (Украјина). Митрополит Сава је у цркви одржао празничну бесједу, Амфилохије напустио Пољску.

Божанствена литургија у Саборној цркви Светог Николаја у Бјалистоку на празник преноса моштију Светог младенца Гаврила, 22. септембра.

лагословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија од Лучиндана ове године покренуто је издаваштво звучног часописа за слијепа и слабовида лица „Светигора“. Часопис „Светигора“ је образник за вјеру, културу и образовање који у црном тиску излази пуне 23 године. Циљ „Светигориног“ подухвата у форми звучног часописа за слијепа и слабовида лица је да се душекорисно штиво које се налази између наших корица приближи и прилагоди браћи и сестрама оштећеног вида. Важно је истаћи да је то први часопис ове врсте у нашој помјесној Цркви, те да до сада лица са оштећеним видом нијесу била у могућности да на овај начин, у виду мјесечног часописа, прате дешавања и актуелне теме из хришћанског живота. Часопис се снима у МП3 формату на компакт дисковима. Сви звучни записи на диску су засебно означени, тако да корисници могу да изаберу шта желе да слушају.

prikaz

Звучни часопис за слијепа и слабовида лица „Светигора“ Садржај звучног часописа представља комплетан садржај часописа у црном тиску који је прожет звуцима квалитетне духовне музике. Припрема цд-ова са снимањем и монтажом снимљеног материјала обавља се у студију Радија „Светигоре“. Планирано је да, уз помоћ Божију, звучни часопис излази упоредо са часописом у црном тиску, дакле 10-11 пута годишње. Претходни, лучиндански број, стигавши на адресе наших корисника, како смо сазнали, донио је пуно радости. Осмочасовни духовни садржај, колико је временски трајао наш први број, значајно је обогаћен Акатистом Светом пророку Јоилу, који су са јерођаконом Рафаилом, сабратом Цетињског манастира, пјевали ђаци Цетињске богословије. Ово је ново написани акатист, приређен од стране братства и сестринства свете Богородичине и Кирило-Методијевске обитељи из Речина код Колашина. Будући да смо у контакту са Библиотеком савеза слијепих Црне Горе у Подгорици, која нам пружа логистичку подршку на почетку нашег рада и за нас преко свог часописа прикупља податке о свима онима који желе да „Светигора“ у аудио формату стигне до њих, примећујемо да број заинтересованих из дана у дан расте, тако да ће већ ваведењски, наш други по реду број, бити одштампан у нешто више од 200 примјерака, што нам представља велику духовну радост. Звучни часопис за слијепа и слабовида лица „Светигора“ на адресу наших корисника стиже бесплатно. Поред Црне Горе шаље се у Србију и Републику Српску. Сви они који потребују овакав вид часописа а нијесу у могућности да нам се преко Савеза слијепих обрате за исти, могу се обратити путем телефона редакцији „Светигоре“ на Цетињу, на број +382-41-234-222; или путем мејла, на адресу: olivera.balaban@svetigora.com ради остављања својих података. Драга браћо и сестре, чланови „Светигорине“ редакције ће се потрудити да из броја у број буду ваше друге очи! Редакција "Светигоре"

децембар / 2014 / svetigora

jubilej ВЈЕРА Станишић svetigora/ 2014 / децембар

Духовни центар

20 година рада

„Свети Стефан Штиљановић“ из Будве

свештан на празник Успења Пресвете Бого- Београда, хор „Свети мученик Станко“ из Никшића, хор „Свети родице прије 20 година, уз благослов Њего- јеванђелист Марко“ из Подгорице, дјечији хор „Свети Сава“ из вог Високопреосвештенства Митрополита цр- Подгорице, СПД „Јединство“ из Котора, дјечији хор „Свети Никоногорско-приморског Амфилохија, овај храм ла“ из Бијелог Поља, хор „Свети Јевстатије Превлачки“ из Будве, духовности покушава да слиједи пут великог хор „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, хор „Преподобни Свеца, свог заштитника и покровитеља, Светог Рафаило Банатски“ из Зрењанина, дјечији хор „Божур“, основан праведног кнеза Стефана Штиљановића. на предлог нашег Духовног центра од избјегле дјеце са КосоваСтотине књига православне духовне књи- ,тада смјештене у кампу Каменово код Будве. „Пустите дјецу да долазе к мени, и не браните им; јер је тажевности из овог су центра нашле пут до душа жељних сазнања о Богу и спасењу. Широм сви- квих царство Божије“ (Мк. 10, 14) – У Духовном центру „Свети Стејета вриједни примјерци нашег иконописа кра- фан Штиљановић“ зачела се и идеја о организовању дјечјег прасе многе, и то не само православне домове. вославног сабора, који се сада већ традиционално одржава на Такође, Духовни центар „Свети Стефан Шти- Цетињу, а у којем учествују дјеца са вјеронауке из цијеле Црне љановић“ од самог оснивања организује, како Горе. у Будви, тако и шире, духовне вечери, концер„Појте Богу нашему, појте Цару нашему, појте, јер је Бог Цар те духовне музике, промоције књига, изло- од све земље, појте пјесму“ (Пс. 46, 6-7) жбе икона, поклоничка путовања до манастиСлушали смо и византијске пјевнице: „Свети Јован Дамаскин“ ра Острога… Једном ријечју – представља и из Београда, „Инок Макарије“ са Цетиња, музички састав „Ступошири љепоту и дубину писане и изговорене ви“ из Београда. ријечи, спознају Божијег склада насликаног дуЈош памтимо изложбу „Грачаница, заробљена љепота ангелховног облика, љепоту од Господа датих кора- ска“ – копије фресака игуманије соколичке Макарије, која је у ка ка разумијевању пута Његовога. више наврата била наш гост, одржавши нам предавања о посту, „Ухо које чује и око које види, обоје је Господ светој гори Синајској, Светој Земљи, Светом граду Јерусалиму... начинио“ (Прич.Сол. 20, 12). Поводом 10 година рада Духовни центар је објавио друго Гости Духовног центра током његовог до- издање књиге „Ратник и светитељ, Свети Стефан Штиљановић“, садашњег рада били су: Митрополит црно- покојног магистра Слободана Милеуснића, дугогодишњег дигорско-приморски Амфилохије, Епископ бу- ректора Музеја СПЦ. „Нетрулежно тело, свете мошти Стефана Штиљановића, чудимљанско-никшићки Јоаникије, садашњи Епископ нишки Јован, пок. протојереј–ста- десна светлост на његовом гробу и добродетељан живот, опеврофор проф. др Лазар Милин, проф. др мати ван је у служби, приказан на иконама и живопису, те је остао Макарија, игуманија манастира Соколице са у црквеном предању до наших дана. Осветљавајући успомене Косова, пок. протојереј–ставрофор проф. др на свети лик Светог Стефана Штиљановића, освежавамо и усРадован Биговић, проф. др Стојан Адашевић, помене на свете из породице Бранковића, на светиње Фрушке проф. др Љубиша Фолић, протојереј–ставро- Горе, Славоније, Барање, Паштровића; на љута турска времена и фор проф др Драган Милин, проф. др Слобо- страдања Српске Цркве и њеног народа од Пећке Патријаршије дан Томовић, академик проф. др Владета Јеро- до Фрушке Горе и Сентандреје. Љуте ране на душама уцвељетић, протојереј–ставрофор Радомир Никчевић, ног српског народа је лечио Свети Стефан из својих житница и публициста гђа Јања Тодоровић, публициста за живота и по престављењу, лечећи нам душу и тело.“ (из реценгђа Нађа Андрејевић, као и многи други. зије пок. Митрополита загребачко-љубљанског Јована). „Нема мудрости ни разума ни савјета насу„Све могу у Господу Исусу Христу који ми снагу даје“ (Ап. Папрот Богу“ (Прич. Сол. 21, 30) вле) Духовни центар је био домаћин и покојном Ове године, Духовни центар „Свети Стефан Штиљановић“ архимандриту Луки Анићу, магистру историје био је од 16. до 20. октобра домаћин дјечјем хору Првог беоумјетности и дугогодишњем игуману Цетињ- градског певачког друштва из Београдске саборне цркве, у којој ског манастира, покојном протојереју–ставро- почивају мошти Праведног кнеза Стефана. У оквиру четвородфору Љубодрагу Петровићу, дугогодишњем невног боравка у Будви, дјеца су пјевала на Литургији у цркви старешини храма Светог Александра Невског Светог апостола Томе у Бечићима, у којој се налази дио моштиу Београду. ју Светога, обишла су Паштровиће из којих потиче Свети кнез и „Све су ријечи Божије чисте, Он је штит они- учествовала на свечаној Духовној академији у Модерној галема који се уздају у Њ“ (Прич. Сол. 30, 50) рији у будванском Старом граду, поводом славе, као и прославе Изузетне концерте духовне музике у орга- 20-годишњице рада Духовног центра, што је и био главни повод низацији Духовног центра одржали су у Будви: за њихов долазак на црногорско приморје. „Диван је Господ у Светима својим“ (Пс. 67, 36). гђа Дивна Љубојевић са хором „Мелоди“ из

Саопштење за јавност Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

saop[tewe

Што желим себи и своме народу, желим реису и свакоме његовоме

14. новембар 2014. зненађен сам не само реакцијом г. Рифата еф. Фејзића, реиса Исламске заједнице у Црној Гори, него и тоном и садржајем реакције. Не чуди ме што дио савремених безбожника не само да не разумије библијске ријечи и историју трона Светог Петра Цетињског и његовог народа, него јавно изражава амбицију да, чак и уз пријетње државним органима, митрополиту црногорско-приморском, и то само њему, ускрати право на литургијску проповијед. Признајем, таква методологија и такав начин реакције ме је зачудио од уваженог реиса Рифата еф. Фејзића. И као човјек, и као теолог, и као епископ Цркве Христове више пута до сада сам посвједочио свој однос према исламу и Исламској заједници и то не само у Црној Гори него и мало шире. Подсјетићу уваженог реиса Фејзића да сам средином седамдесетих година прошлога вијека учествовао на отварању Исламског факултета у Сарајеву и да сам том приликом, позвавши се на Светог Макарија, говорио пред препуним амфитеатром професора и студената на тему: „Видио си брата свога видио си Бога свога”,

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

децембар / 2014 / svetigora

обративши им се као браћи по Богу и вјечној сабраћи. Безброј пута до сада сам свој однос према исламској вјери посвједочио и на сусретима са поглаварима и великодостојницима Исламских заједница широм свијета, па и са реисом Фејзићем, али и његовим часним и честитим претходником Идризом Демировићем. Реис Фејзић, очевидно, није добро схватио садржај моје проповиједи на литији на Митровдан у Колашину, као и на Илиндан код Цркве Ружице на Сињавини. Жао ми је што се реис није потрудио да прочита цјелокупан текст него је дио, истргнут из контекста, прихватио као цјелину. Надам се да његове реакције нијесу срачунате на то да их употребљава у решавању нагомиланих проблема које има у Рожају и на сјеверу Црне Горе. Не улазећи у мотив и не сумњајући у добру намјеру овом приликом му саопштавам да када говорим о потурицама и турчењу словенског становништва говорим о вјековној османској окупацији ових простора, а не о данашњим припадницима исламске вјере. Говорим, дакле, о појави која је обиљежила вјекове на овим просторима, а не о конкретним људима данашњице. Зачуђују ме олаки судови реиса Фејзића као првог човјека Исламске заједнице која је имала и има своје мјесто у Црној Гори још од времена Краља и Господара Николе Петровића до данас. Више је него забрињавајућа реисова амбиција да митрополиту црногорско-приморском забрани да говори о потурицама и потурчењаштву, али тај принцип не жели да примијени на себе и то годинама уназад када итекако говори и саучествује на скуповима, чак и партијским, о покрштавањима, геноциду и злочинима у Плаву, Гусињу и Томашеву. Надам се да је вријеме да схватимо, на првом мјесту ми који имамо страха од Бога и од Судњег дана, да је много и премного сложена ова наша прича. И да бисмо сви ми морали и требали да се макар замислимо, себе ради и заједничке наше будућности ради, над Његошевим криком: „Крст и луна, два страшна символа, њихово је на гробнице царство”. Не бих овом приликом детаљније образлагао реисове тврдње да се ислам на овим просторима није ширио мачем и силом, јер знам да је страдање и памћење народа много дубље од површних дневно-политичких неоосманских опсервација. Шта би било када би црногорски митрополит чињеницу да је на почетку 21. вијека медреса у Миљешу названа по турском султану Мехмеду Фатиху – освајачу ових простора, тумачио као што реис Фејзић тумачи дјелове истргнуте из контекста мојих бесједа? Или, да га због тога питам да ли му је познато да је давно прошло вријеме османских освајања ових простора? Уједно, поштовани г. Фејзић може бити сигуран, призивам Бога за свједока: Оно што желим себи и своме вјерном народу и свакоме људском бићу, то исто желим, како њему, тако и свакоме његовоме миломе и драгоме!

Позив Српско-православне Епархије захумско-херцеговачке и приморске

Храм у Пребиловцима - српски Јад Вашем 22. септембар 2014. Требиње Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију

svetigora/ 2014 / децембар

исокопреосвећени Владико, Желећи Вам свако добро од Господа – мир, здравље и напредак у сваком духовном дјелу и напору који чините, осмјелих се да Вам се обратим са молбом за учешће у довршењу и украшавању Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима.1 Пребиловци су познати као симбол страдања српског народа. Јапански дневник Тhе Asahi Shimbun (Токио) уврстио је Пребиловце међу четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату. Према извјештају оружништва НДХ, из септембра 1941. године, усташе су тога љета убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, преко 550 жена и дјеце из села живо је бачено у Шурманачку јаму код Међугорја, чиме је угашен живот у 57 породица. Илиндански покољ 1941. године преживјело је само 170 Пребиловчана, углавном одраслих мушкараца. Преживјели очеви из Пребиловаца, који су у августу 1941. године остали без својих супруга и дјеце, женили су се поново и у позним годинама добијали дјецу. Село је тако наставило да живи, са незацјељивим ранама, без генерација рођених од 1930. до 1941. године. Послијератне власти су настојале да се усташки злочини над Србима заташкају, стога су спречавале сахрану жртава из јама чије су отворе забетонирали. У јесен и зиму 1990/1991. године, родбина жртава је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза (Шурманци, Бивоље брдо, Хутово – Градина, Хутово – Хаџибегов бунар, Кукауша Доња и Горња, Јасоч, Поплат, Прењ Рудине, Прењ Голубинка и Дубрава – Звекалица) и из њих извадила кости жртава, опрала их и пренијела у сеоски дом у Пребиловцима. Ту су пренијете и кости српских жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличи-

1. Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, смјештено на ободу долине Неретве. Од Чапљине су удаљени 5, од Мостара 35, а од мора 20 километара. Претке данашњих Пребиловчана затекли су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у 15. вијеку. До 1941. године, Пребиловци су, за херцеговачке прилике, били велико и економски развијено село. У централном дијелу села и шест засеока живјело је више од 1000 становника. Данас, након посљедњег рата, у Пребиловцима има двадесет обновљених домаћинства и петнаесторо дјеце.

ћа, Локава, Козица, Тријебња, Дабрице, Шћепан Крста, Љубљенице, Чапљине, Почитеља, Пијесака, Стоца, Сарајева и околине, околине Требиња и других мјеста. На педесету годишњицу страдања, 4. августа 1991. године, мошти ових мученика, заједно са моштима око 4000 страдалих на стратиштима Морин оток, Орахов до и на двије локације у Чапљини, послије Свете архијерејске литургије и опијела, које је служио српски патријарх Павле, свечано су положене у крипту спомен-цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима. У јуну 1992. године, војска Републике Хрватске, заједно са паравојним формацијама које су чинили херцеговачки Хрвати и Муслимани, под командом генерала Збора ХВ Јанка Бобетка, заузела је српска насеља у долини Неретве, поубијавши све затечене српске цивиле. Потом су све српске куће, седам цркава, два древна манастира и све српске културно- историјске споменике, привредне и комуналне објекте минирањем срушили. Мошти пребиловачких и других мученика су оскрнављене, недовршена спомен-црква је до темеља срушена, а терен очишћен грађевинским машинама, да би на њему и око њега била формирана депонија која је уклоњена тек 2002. године. Нађене кости су смрвљене експлозивом и постављеним авионским бомбама. Разорено је и оближње сеоско гробље, кости многих по-

Пребиловци су познати као симбол страдања српског народа. Јапански дневник Тhе Asahi Shimbun (Токио) уврстио је Пребиловце међу четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату. којника спаљене или однијете на непознато мјесто. То је учињено да би се уништили и прикрили докази о стравичним усташким злочинима над српским народом. Пребиловачки и други мученици, 50 година након првог страдања, по други пут су овим чином убијени. Пребиловци су још једном прослављени мученичким вијенцем и уподобљени да се назову Херцеговачким Врачаром. Зато нас је неизрецивом радошћу обрадовала канонизација Пребиловачких и Доњохерцеговачких Мученика на овогодишњем мајском засједању Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Имајући у виду размјере и посљедице овог вишеструког злочина, чини нам се неопходним да позовемо све епархије Српске Православне Цркве на симболично учешће у дијелу подизања Храма Васкрсења Христова. Пројекат обнове пребиловачког храма урађен је по узору на Храм Христовог Гроба Господњег.

saop[tewe Сачувани остаци мученичких костију биће положени у гробницу на средини храма, а њен изглед подсјећаће на гроб Витлејемских мученика – дјеце, које је побио цар Ирод када је чуо да је рођен Спаситељ. На зидовима Храма биће уклесана имена Срба из Доње Херцеговине, страдалих од усташке руке у Другом свјетском рату, те имена Срба из других крајева који су убијени на

овом подручју. Овај храм, саграђен на костима и пепелу невиних мученика, треба да постане један од најзначајнијих споменика српског народа – СРПСКИ ЈАД ВАШЕМ. У смиреној братској љубави обраћамо Вам се за помоћ и подршку. Вашег Високопреосвештенства у Христу Господу брат и саслужитељ, Епископ захумско-херцеговачи и приморски Григорије

децембар / 2014 / svetigora

Уплата прилога врши се на рачуне Српске православне црквене општине Чапљина, код UNI CREDIT BANKE D. D. МОSTAR, на име: Српска православна црквена општина Чапљинска, Г. Шушка бб, 88300 Чапљина, БиХ у БиХ, у конвертибилним маркама: бр. 3381102246138904 За иностранство на девизни рачун СПЦО Чапљина, Број: 20014667101, ВАЛУТА: ЕВРО swift: UNCRВА22,IBAN: ВА39 3381 1048 4603 1262 Динарске уплате у Србији могу се извршити на рачун СНД Пребиловци, Београд, Римска 5/7 бр. рачуна 205-179372-31 Све уплате вршити уз напомену „за храм у 51 Пребиловцима“.

svetigora/ 2014 / децембар

Овог љета 2014. г, у манастиру Косијерево, постављена је спомен-плоча у костурници Вучедолске бригаде капетана Ивана Јаничића. Спомен-плочу је израдио Радомир Р. Булајић из Херцег Новог. На њој се налазе ликови Светог Саве, првог архиепископа српског, генерала Драгољуба – Драже Михајловића и незнаног српског јунака. У овој се костурници 22. октобра сваке године служи парастос свим мученицима нашега народа, страдалницима са Грахова из 1944, као и припадницима Краљевске војске у отаџбини из Другог свјетског рата.

На споменику стоји натпис: „Ђенерал Драгољуб Дража Михајловић 1893–1946 Своме Чичи Крст носити вама је суђено Страшне борбе са собом и туђином Тежак вијенац ал` је воће слатко Васкрсења не бива без смрти Погинути за Крст часни и слободу златну“

свештеник ЈОВАН Пламенац

pomen

Упокојио се у Господу протојерејставрофор

Богић Фемић

уторак 28. октобра на гробљу поред цркве Светог апостола Томе у Брзави, код Бијелог Поља, сахрањени су земни остаци протојереја-ставрофора Богића Фемића. Опијело је одслужио Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, којем је саслуживао велики број свештеника из Будимљанско-никшићке и Сремске епархије и Митрополије црногорско-приморске. Свештеник Предраг Шћепановић, парох подгорички, прочитао је телеграм саучешћа Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је заузет раније заказаним обавезама у Светом Синоду СПЦ био спријечен да дође на сахрану. О покојнику су говорили протојереј–ставрофор Радојица Божовић, парох улцињски, свештеник Јован Пламенац, парох барски, његов брат протојереј–ставрофор Милун Фемић, парох подгорички, и сам владика Јоаникије. Претходно, у јутарњим часовима, епископ Јоаникије је одслужио Литургију у цркви Светог апостола Томе у Брзави. Протојереј–ставрофор Богић Фемић рођен је на Томиндан 1951. године у Фемића Кршу, од оца Љубомира и Мајке Даринке, рођене Томовић. Петоразредну Богословију уписао је 1967. године, а завршио 1972. године. Богословски факултет у Београду завршио је 1990. На Петровдан 1972. вјенчао се са Даринком Белић, са којом је добио сина и ћерку: Слободана и Слободу. Десет дана касније, 22. јула 1972, на Цетињу је рукоположен у чин ђакона, а сљедећег дана и у свештенички чин. До одласка у пензију, 2013. године, био је парох у Бару, Сокобањи, Сремској Каменици и Добановцима, родивши добрим плодовима и оставивши за собом широки траг у свим мјестима свог службовања.

Др РАДОМИР Прелевић

Велики човјек у великом времену Бесједа на свечаности на Косору 19. октобра 2014. године поводом преноса земних остатака војводе Радоње Петровића

децембар / 2014 / svetigora

ескрајна је радост потомака кад прослављају своје квом Свете Петке у селу Бошњаци код Лесковца. славне претке, кад се по славним прецима поносно каЗа свих минулих вјекова живо сјећање Куча на војзују и кад својим прецима достојно исказују заслужено по- воду Радоњу није потамнело; напротив, непрекидштовање. Све ово је данас случај са нама, са свим Кучима, но су помињани и опјевани како сам војвода Радоња, јер нам је славни Војвода Радоња свима род и ова свеча- тако и слава Куча тога времена: ност је наш допринос очувању успомене на његове заслуге. „Од када је свијет настануо Уживајући почаст да говорим у име свих Куча, желим Није љепши цвијет процватио најприје да изразим захвалност за допринос подухвату који Но Марица Војводе Радоње данас обележавамо и то: На Косору селу бијеломе Братству Петровића, великим прегаоцима, који истрајО којој се збори у далеко. но и зналачки током претходне четири године реализоваПросе просци, она и не оће.“ А оног самоувјереног просца, дружина упозорава: ше своју одлуку о преносу земних остатака војводе Радоње „Не мож имат Војводину Мару Петровића, о изради овог величанственог споменика и о Са сред Куча у Дрекаловиће организовању данашње свечаности. Е су Кучи велика наија Жалимо што са нама данас нијесу зачетници овога поОд китице варош Подгорице духвата и чланови иницијативног одбора Задужбине „ВојДо Коњуха у Васојевиће вода Радоња Петровић“ – Миливоје Мишо Петровић и СвеОд Цијевне до воде Мораче тозар Свето Петровић; слава им! И јунаци бољи од другије.“ Митрополиту Амфилохију који се прихватио дужноЛегенда о Кучима и о војводи Радоњи, једнако као сти почасног предсједника Иницијативног одбора, а затим остварио одлучујући утицај да надлежне власти Републи- и о његовим претходницима, ширила се изван Куча и ке Србије дозволе и омогуће ископавање и пренос зем- Брда. Савременик војводе Радоње и сина му војводе них остатака војводе Радоње испред цркве Свете Петке у Илије – владика Василије Петровић Његош, у својој Бошњацима код Лесковца, као и да нам уступе оригинал- „Историји о Црној Гори“, објављеној у Москви 1754, чени првобитни надгробни споменик у облику крста, који је сто помиње Куче за које наглашава да су слободан накао музејско благо био похрањен у Народном музеју у Ле- род. Међу славним војсковођама који су били уз власковцу. дику Данила Петровића именује „војводу губернатора У том замашном послу Митрополит Амфилохије имао Радоњу Дрекаловића“. Затим пише како 1732. године је заслужне сараднике у лицу тадашњег амбасадора Ре- Топал Осман паша „посла приличан број Македоњана, публике Србије у Црној Гори господина Зорана Лутовца и Албанеза и Бошњака на пиперску провинцију, гдје их предсједника Клуба српско-црногорског пријатељства го- Пипери уз помоћ Куча све побише.“ А онда опширнисподина Радивоја Рашовића – којима изражавамо посебну је: „Опет, 1739. године, везир Ходаверди-паша Махмутзахвалност. беговић са осам паша и многобројном војском удари Зорану Петровићу, који бјеше главни ослонац овога по- на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, духвата, обезбиједивши материјал и главнину новчаних послије је турска војска од наше војске била потучена, средстава за изградњу споменика, Зорану Мијовићу за до- а старјешине и 70 највиђенијих Турака, који се бјеху запринос изградњи темељног дијела овога споменика, ар- творили у једној кули, живи су спаљени.“ хитекти Николи Дракићу, који даде све најбоље од своје Владика Василије говори и о војном походу у коме умјетности и дарова пројекат овог знаменитог споменика, је војвода Радоња окончао овоземаљски живот: „Опет, Предрагу Пеђи Петровићу и Вукићу Петровићу на непре- 1737. године пребјеже Брђанима српски патријарх Аркидном труду и старању о бројним пословима на изград- сеније Јовановић из Пећког града, патријаршијске рењи споменика и организовању данашње свечаности; оним зиденције (пошто га Турци хтједоше објесити) којега члановима фонда за развој Куча „Марко Миљанов“ који по- Кучи и Васојевићи испратише у Ћесареву војску у градржаше средствима и на други начин овај пројекат, као и ду Нишу...“ свим осталим донаторима. И још, 1858. године, Владика Василије пише грофу Протекло је: 344 године од рођења Војводе Радоње, 304 Воронцову, коме је претходно посветио своју Историгодине од када постаде кучки војвода и гувернадур Брда, ју: „Брђани као и Црногорци, храбри су, славни и сло277 година навршило се у септембру од његовог упокојења, бодни, особито Кучи, гдје се налази и многобројна фа248 година од када га његов син Раде – монах Григорије, ар- милија Дрекаловића, од које бивају свагда војводе и химандрит нишки и егзарх Пећкога трона сахрани пред цр- губернатори над свијема Брдима.“

И код Вука Караџића има прича о томе како је кад је умро војвода Радоње на Јелици крај Чачка, народ Шумадије по први пут гледао како Кучи лелечу и туже свога војводу, те да је од тада у Шумадији остала народна изрека: „Ожалише га ка Кучи војводу Радоњу“. А у другој књизи „Сеоба“ Милоша Црњанског, старјешина Црногораца који су 1752. године кренули са владиком Василијом да се населе у Русију, на питање зашто не остану и чекају помоћ од Руса, за безизлазан положај Црногораца каже: „Пале их, палеж не чека, а не надају се више ни Аустријанцима, ни Венецијанцима, ником из Хришћанства. Једино им је још помоћ Дрекаловића сигурна“. Разумљиво је да су оваквој неспорној слави Куча допринијели витешки поступци ранијих генерација Куча и њихових првака. О томе можда најбоље говори „Историја Црне Горе“, Историјског института Црне Горе из 1975. године: „У суботу 20. марта 1688. године Сулејман-паша кренуо је са седам хиљада људи у поход из Подгорице на Куче. Кучи нијесу чекали напад него изненада ударише на Медун и заузеше га. Војвода Иван и други Кучки главари писали су Болици: Турке побисмо и учини се јунаштво како се није учинило ни на Косову. Од тада па све до краја рата Кучи су авангарда брдских племена у борби против Турака и заштитници Црногораца и Млечана. Да је Венеција имала снаге и смјелости да плодове ове побједе убере, могла је без много крви заузети Црну Гору и Брда“.

svetigora/ 2014 / децембар

У селу Косор у Кучима 19. октобра је освештана обновљена црква Светог Јована Крститеља и сахрањени земни остаци кучког војводе Радоње Петровића, које су његови потомци пренијели из Лесковца у родни крај. Светом службом je началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз молитвено учешће војводиног потомства, многобројних припадника племена Кучи и гостију из других крајева Црне Горе. Одговарали су чланови подгоричког Дјечјег црквеног хора „Златица“. Након Светог причешћа служен је помен војводи Радоњи, а онда је митрополит Амфилохије са свештенством у црквеној порти освештао новоподигнути војводин споменик. Потом је обављена сахрана војводиних земних остатака. Митрополит Амфилохије je затим уручио архијерејске захвалнице најзаслужнијима за обнову храма и пренос војводиних земних остатака из Лесковца у Куче. Захвалнице су добили Зоран Петровић, Вукић Петровић, Зоран Мијовић, Предраг Петровић, Никола Вукославовић. У пригодном програму о војводи Радоњи Петровићу су говорили Никола Петровић и др Радомир Прелевић. У струне гусала пјевао је војводин потомак млађани Саво Петровић. Црква Светог Јована на Косору изграђена је управо у вријеме војводе Радоње Петровића. Паљена је у првој похари Куча од стране Турака, и у другогој од стране Црногораца под командом брата књаза Данила, војводе Мирка Петровића. Обновио ју је син војводе Мирка, књаз Никола Петровић.

Код споменика војводи Радоњи Петровићу у селу Косор у Кучима

Приредио: Славко Живковић

IZ pomjesnih crkava

Албанска Православна Црква

Једна од најмлађих помјесних Православних Цркава, албанска, потрвена је дочекала именовање архиепископа Анастасија за свог поглавара 1992. године. Данас ова црква отвара школе и сиротишта, болнице, гради водоводне мреже и путеве, богомоље. Албанија је 1967. године проглашена првом атеистичком државом на свијету. Страдале су од тог указа Енвер Хоџе све цркве и вјерске заједнице на њеној територији, конкретно православној је уништено више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника, само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије. Цркве које нису срушене претваране су у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају. Почевши скоро ни од чега, Албанска Црква је морала да ишколује сопствено свештенство, а прије тога да отвори богословску школу (1998. године). Од доласка архиепископа Анастасија на чело Цркве рукоположено је 140 нових свештеника, Црква данас има три богословске школе са интернатима. Однедавно има и свој дијагностички центар „Благовијести” у Тирани који пружа здравствене услуге из 25 медицинских области. У 17 црквених обданишта смјештена су дјеца без родитељског старања, као и малишани чији родитељи не могу да их издржавају. Црква је помогла и у унапређењу земљорадње, воћарства и сточарства у неразвијеним крајевима своје земље.

Нема опијела за кремиране

Свети синод Грчке Цркве донио је одлуку да се не служи опијело и парастос људима који су изабрали да буду кремирани након смрти.„Спаљивање тијела је у сукобу са праксом и предањем Цркве из богословских, канонских и антрополошких разлога“, наводи се у саопштењу Синода. Кремација је у Грчкој озакоњена 2006, а Црква је почетком године уложила протест на иницијативу отварања крематоријума при гробљима.

децембар / 2014 / svetigora

Кучки народ је константно био у очајничкој борби за опстанак, али је упркос властитој незавидној ситуацији вазда пружио помоћ Црногорцима и Брђанима у борби против Турака. Ово значи да је војвода Радоња наслиједио високе стандарде за вршење војводске и гувернадурске власти и тим изазовима је одговорио на најбољи начин и оставио неизбрисив траг у историји. Тако Јоханес Корнелио дужд Венеције, дукалом од маја 1717. године истиче: за „оданост и вјерност коју исказаше наш храбри народ Кучи прихватили смо њихове молбе... с тим да се у случају потребе користимо њиховим храбрим народом за јавну корист“. О заслугама војводе Радоње, војвода Марко Миљанов записује: „У доба војводе Радоње Кучи су сасвијем снажни постали, особито у потлашњи крај његове владе, и то не само што су освојили турске земље око себе, но и због познанства с Русијом, јер је војвода Радоња често пута одио у Русију и доносио отуд пара. С овијем новцем озидане су цркве на Косор и Медун...“ Кучка историја памти десет племенских војвода прије војводе Радоње: Ђурађ Ненадин Мрњавчевић, Никеза Марин Мрњавчевић, Дреца Дедин Мрњавчевић, Жијо Пералов са Косора, Дрекале, Лале Дрекалов, Вујош Лалев, Илико Лалев, Иван Иликов и Петар Иликов, отац војводе Радоње. Послије војводе Радоње имамо још десет племенских војвода: Илија Радоњин Петровић, Перута Радоњин Петровић, Шуто Перутин Петровић, Чубро Петров Поповић, поп Мића Чубров Поповић, Ђуро Илијин Ивановић, Томо Петров Поповић, Брацан Ђуров Ивановић, Васо Брацанов Ивановић и Марко Миљанов Поповић. Иако је петовјековна ера кучких војвода окончана крајем XIX вијека, историчари Куча једнако издвајају војводу Радоњу као јединствену личност Кучке историје. Тако, Марко Рашовић је изричит: „Војвода Радоња је био најзнаменитији кучки и уопште брдски војвода свих времена. Он је био познат на дворовима млетачких дуждева, аустријских и руских царева гдје је и лично ишао. Тако исто био је познат и на турском двору. Са владиком Црне Горе одржавао је непрекидне везе. Његову способност најбоље испољава то што је успио да у оно доба раздора и безвлашћа окупи око себе брдска и арбанашка племена. Његов углед био је велики. Имао је оружне радионице на Косору и амбаре жита у Косовској Митровици. Његово име записано је у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана који је он даривао и поправљао 1732. године...“ Професор др Растислав Петровић са поетским надахнућем записује: „Ни на једну личност из свог племена Кучи нијесу толико поносни као на војводу Радоњу. Ако су Црногорци у личности владике Данила имали смјелог и великог прегаоца који ће оставити снажан печат на даљи развој Црне Горе, Кучи су, а са њима и Брђани, добили у војводи Радоњи особу која ће својим прегалаштвом и достигнућима превазићи и своје претходнике и савременике.“ Војвода Радоња, као једна од најистакнутијих историјских личности Црне Горе и уопште јужнословенских народа заслужује трајно обележје, тако што ће једна улица или трг у Подгорици носити његово име. Предлажем да тај предлог, уз задужбину „Војвода Радоња Петровић“ заједнички потпишу и званично поднесу надлежном органу и предсједници свих седам мјесних заједница у Кучима и одборници из Куча у Скупштини Главног града. А што се самих Куча тиче, постоји намјера да се на Медуну подигне Алеја великана заслужним Кучима и вјерујемо да ће име војводе Радоње ту Алеју обасјавати нарочитом животворном свјетлошћу. Са увјерењем да је војвода Радоња вјечити духовни савременик свих генерација Куча који поучава, упућује, подстиче, усмјерава, надахњује и храбри, и који је мјерило свачије врлине, захваљујем вам на пажњи и исказаном поштовању Војводи Радоњи Петровићу. Нека је вјечна слава Радоњи Петровићу, војводи кучком и губернатору брдском!

iz ota~astvene crkve

Епископ Григорије одбранио докторску дисертацију

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 29. октобра 2014. године, пред петочланом комисијом, докторску дисертацију под насловом „Релациона онтологија Јована Зизјуласа“ одбранио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и тако стекао звање доктора теологије.

Приредио: Славко Живковић

Патријарх Иринеј у Солуну и на Светој Гори

Патријарх српски г. Иринеј, поводом стогодишњице почетка Првог свјетског рата, био је од 17. до 19. октобра гост Митрополије неапољско-ставрупољске, на чијој територији се у оквиру Савезничког гробља налази дио на коме почива преко 7.500 српских жртава Великог рата.

svetigora/ 2014 / децембар

У пратњи Његове Светости су били Епископи зворничко-тузлански Хризостом и жички Јустин, протојереј Гајо Гајић и ђакон Игор Давидовић. Домаћин, Митрополит неапољски г. Варнава, дочекао је првојерарха Српске Цркве на аеродрому и отпратио до Саборног храма Светог Јована на Неапољу, гдје је приређен величанствен дочек.

Парастос је одслужен и у селу Хортијатис, изнад Солуна, гдје су немачки окупатори 1944. живе спалили стотинак мјештана, на челу са свештеником, и међу њима бројне жене и дјецу.

У суботу вече, 18. октобра, у дворани позоришта Лазаристес уприличена је свечана академија у част српских жртава и хероја Великог рата. Света Литургија, служена 19. октобра на Неапољу, у Солуну, којом је началствовао патријарх Иринеј, била је круна његове посјете Митрополији неапољској. Потом је, 20. октобра, Патријарх српски са пратњом отпутовао на Свету Гору. Будући да патријарх Павле у својству првојерарха Српске Цркве није долазио на Свету Гору, а да је и патријарх Герман Атос посетио давне 1978. године, показује се да је ово прва посјета српског Патријарха Светој Гори после пуних 35 година. Послије посјете Свештеној општини у Кареји и свечаног ручка приређеног у његову част, патријарх Иринеј се упутио у Хиландар, гдје га је дочекало манастирско братство на челу са игуманом Методијем. Патријарх је присуствовао вечерњем богослужењу, а потом се поклонио светим моштима које се чувају у Хиландару и обишао манастирску ризницу, радове на обнови, информишући се исцрпно о детаљима обнове. Након тога је обишао манастирску радионицу.

У зaкључку рeфeрaтa Кoмисиje нaвoди сe дa je дисeртaциja oригиДругог дана посјете служен је панaлнo и сaмoстaлнo нaучнo дjeлo. растос на Српском војничком гро„Кaндидaт je нe сaмo успeшнo и бљу Зејтинлику. „Вјечнаја памјат“, исцрпнo истрaжиo и прeзeнтoвao брујало је јуче са усана многобројтeму дисeртaциje, нeгo je сaмoстaл- них Срба и Грка уз појање нишког ним и oригинaлним приступoм свe хора „Бранко“. Патријарх српски је глaвнe тeмe Зизjулaсoвe тeoлoгиje чика Ђорђу Михајловићу, који се деaнaлизирao из углa ‘рeлaциoнe oн- ценијама самопрегорно старао о тoлoгиje’ и тaкo укaзao нa тeмeљ- овом гробљу, уручио највише одлиУ славу и част ни знaчaj кojи oвaj пojaм имa у ми- ковање СПЦ, којим га је одликовао Св. Симеона трoпoлитoвoм тeoлoшкoм oпусу, СА Синод, за несебичну љубав преМироточивог кao и нa знaчaj кojи зa сaврeмeну ма ближњима, према Православној Међународни научни скуп „Влатeoлoшку мисao имa нaчин нa кojи Цркви. дар, монах, светитељ Стефан Немамитрoпoлит излaжe и брaни oвaj ња – Преподобни Симеон Миротокoнцeпт“, нaвeлa je Кoмисиja. чиви и српска историја и култура У рeфeрaту зa прeглeд и oцjeну (1113–1216)“, који су поводом 900-годoктoрскe дисeртaциje влaдикe дишњице рођења Стефана Немање, Григoриja, Кoмисиja je нaвeлa дa сe под високим покровитељством Њедoпринoс дисeртaциje сaстojи и у гове Светости Патријарха српског сaглeдaвaњу знaчaja упoтрeбe фиИринеја и предсједника Републилoзoфских пojмoвa у тeoлoшкe сврхe.

ке Србије Томислава Николића, организовали Епископија будимљанско-никшићка, Институт за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Византолошки институт САНУ и Старословенистички одсек ИСЈ САНУ, окупио је бројне реномиране стручњаке из Србије, Црне Горе, Италије, Русије и Грчке из области историје, историје умјетности, археологије, литургике, филологије и лингвистике. Скуп је отпочео 22. октобра Светом литургијом у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду, којом је началствовао Патријарх српски Иринеј. Саслуживали су му Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и топлички Арсеније, као и већи број свештеника.

јом, коју је у манастиру Пиви служио епископ Јоаникије 26. октобра, закључен је овај значајни међународни скуп. Након посјете светој Пивској обитељи, учесници скупа су, при повратку за Београд, обишли и манастир Свете Тројице у Пљевљима.

Сабор Кола српских сестара Црне Горе

У манастиру Жупа Никшићка 2. новембра 2014. године одржан је Сабор Кола српских сестара Црне Горе. Сабор је почео литургијским сабрањем, којим су началствовали Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Литургијском сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ Жупе Никшићке и Никшића, те пријатељи ове свете обитељи са којима и чланице Кола српских сестара из Црне Горе.

Током Литургије обављен је помен упокојеним чланицама Кола српских сестара из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, а у молитвама пред Господом поменута су и имена добротвора, међу којима Михаила Пупина и Надежде Петровић, који су помагали рад Кола српских сестара у Црној Гори. По одслуженој светој служби Божијој, са благословом митрополита Амфилохија и владике Јоаникија, одржан је Сабор Кола српских сестара из градова Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. О раду Савеза Кола српских сестара Црне Горе говорила је госпођа Драгица Спаић, предсједник, а појединачне извјештаје дјелатности Кола српских сестара из скоро свих градова Црне Горе поднијеле су њихове предсједнице и представнице.

децембар / 2014 / svetigora

Скуп је истога дана настављен у Ректорату Универзитета у Београду, гдје се присутнима обратио предсједник Србије Томислав Николић, нагласивши да је родоначелник династиjе Немањића jедна од наjважниjих личности у целокупноj српскоj историjи и да за нове генерациjе представља светионик коjи одређуjе правац очувања српске државе. Скупу се обратио и патриjарх Иринеj, рекавши између осталог да се нада да ће оваj научни скуп „осветлити личност и дело Стефана Немање“.

Други дан научног скупа отпочео је Светом литургијом, коју су у Студеници 23. октобра служили Епископи жички Јустин и будимљанско-никшићки Јоаникије, са свештенством и свештеномонаштвом. После Литургије започео је радни дио скупа. Након Студенице, учесници скупа су отпутовали за Црну Гору. Следећег дана, скуп је настављен Св. литургијом у цркви Светог Ђорђа у Подгорици, коју су служили Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи жички Јустин и будимљанско никшићки Јоаникије са свештенством. Након Литургије учесници скупа су посјетили манастир Златицу, Дукљу и Немањин град на ушћу Рибнице у Морачу, а потом је у Саборном храму Васкрсења Христовог настављен радни дио скупа. Учесницима скупа се обратио митрополит Амфилохије који је указао на то да на простору данашње Црне Горе готово да нема ниједнога храма из XIII, XIV и XV вијека, па и до новијих времена, у којему нијесу осликани ликови Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. Он је рекао да је увјерен да ће и овај научни скуп показати да личност Светог Симеона и светородна лоза Немањића не могу бити избрисани из историјске и духовне вертикале Дукље, Зете и савремене Црне Горе. Своју последњу сесију скуп је одржао у суботу 25. октобра у сали Црквено-народног дома у Никшићу. Присуствовали су му епископ Јустин и епископ Јоаникије, који је на крају радног дијела скупа поздравио учеснике и организаторе, захваливши свима који су дали допринос да скуп добије овакав обим и садржину. „Припреме за овај скуп почели смо веома скромно, међутим, у међувремену смо наишли на велико интересовање и подршку што нам је омогућило да идемо даље и, хвала Богу, на крају смо добили највећу подршку и од стране државе и од стране Цркве. Мени је жао што те подршке није било од власти Црне Горе, али важно је да смо имали подршку од професора који живе у Црној Гори, који имају на ову тему шта да кажу и од оних који су својим поријеклом или својим рођењем везани за Црну Гору.“ Светом архијерејском Литурги-

Hronika mitropolije

Слава даниловградске цркве Свете Текле

Светом литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача, вјерници Даниловграда су у суботу, 11. октобра, прославили храмовну славу цркве Свете првомученице Текле. Светом службом началствовао је старешина подгоричког Саборног храма протојереј–ставрофор Драган Митровић, а саслуживали су му секретар Митрополије црногорско-приморске протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, острошки протосинђел Павле (Радусиновић) и свештеници Бранко Тапушковић, Мирчета Шљиванчанин, Жељко Ћалић, Илија Зекановић, Станислав Татић и Миомир Вулевић. Одговарали су чланови даниловградског Братства православне омладине „Свети Арсеније“, који су уједно били и домаћини овогодишње славе. Након причешћа вјерних, улицама Даниловграда је кренула свечана литија са читањем Јеванђеља. Са локалитета Главица, гдје ће ускоро почети градња Саборног храма посвећеног Светој Петки, отац Обрен је заблагодарио одборницима Даниловградског парламента који су у детаљни урбанистички план унијели будући храм, позвао надлежне у Општини Даниловград да што прије донесу локалну студију изводљивости за градњу храма, а све Даниловграђане да узидају свој камен у ту светињу. Он је изразио увјерење да ће идуће године на овом мјесту већ бити постављени темељи будућег храма Свете Петке. По повратку Литије благосиљан је славски колач. Парох даниловградски, отац Слободан Зековић поздравио је сабране вјернике, уз посебну захвалност браћи свештеницима који су учествовали у Светој служби. Пред парохијским домом приређена је славска трпеза са програмом у којем су учествовала дјеца полазници школе вјеронауке и народни гуслари. Празник Свете Текле пада 7. октобра, али пошто је тога датума 2013. године обављено освећење подгоричког Саборног храма, па се тај дан, по благослову митрополита Амфилохија, слави као слава Храма, у Даниловграду се храмовска слава слави у прву суботу по празнику Свете Текле.

svetigora/ 2014 / децембар

Слава манастира Горњи Брчели

Митрополит Амфилохије добитник награде Гран-при „Златног витеза“

Митрополит Амфилохије је први добитник Гран-при награде Међународног словенског литерарног форума „Златни витез“ за књигу „Љетопис новог косовског распећа“, а награда му је уручена на свечаности у руском граду Пјатигорску, 16. октобра. У саопштењу организатора се између осталог каже: „Пети међународни словенски литерарни форум Златни витез је био посвећен 200-годишњици рођења чувеног руског писца Михаила Љермонтова. Литерарни форум је организован у склопу словенског форума умјетности Златни витез. Организатори форума су Министарство културе Руске Федерације, Савез писаца Русије, Литерарни институт А. М. Горког а уз подршку Федералне агенције за штампу и мас медије, владе Ставропољског краја и администрације града Пјатигорска. У њему је учествовало преко 50 писаца из Русије, Србије, Украјине, Бјелорусије итд… Почасни покровитељи Форума су Патријарх московски и цијеле Русије Кирил, Предсједник Руског културног фонда и предсједник Кинематографског савеза Русије – Никита Михалков, док је почасни предсједник форума Валентин Распутин, члан Патријаршијског културног савјета. Предсједник Међународног словенског литерарног форума је народни умјетник Русије, члан Патријаршијског културног савјета и Друштвеног савјета Министарства културе Руске Федерације, Николај Бурљајев. Ове године по први пут на форуму је додијељена Гран-при награда, коју је добио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије за књигу Љетопис новог косовског распећа, која говори о косовским дешавањима, а која је преведена на руски и енглески језик. Примајући награду Високопреосвећени Митрополит је казао да му је веома драго због добијене награде, међутим да је то награда свих оних пострадалих, који су цијеном својих живота бранили Косово и Метохију.“

Архијерејска Литургија у цркви Св. Томе у Бечићима

Митрополит Амфилохије је 17. октобра, на празник Светог праведног деспота Стефана Штиљановића, са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Светог апостола Томе у Бечићима.

Светом литургијом и благосиљањем славског колача у манастиру у Горњим Брчелима 14. октобра је прослављен празник Покрова Пресвете Богородице – храмовска слава ове светиње. Светом службом началствовао је архијерејски протопрезвитер барски Радоман Мијајловић, а салуживали су му јеромонах Григорије, настојатељ манастира Старчева Горица, парох барски јереј Јован Пламенац, парох црмнички јереј Слободан Лукић, настојатељ манастира Светог Николе у Брчелима јеромонах Никон и јеромонах Василије, сабрат манастира Подмаине. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Потом је служен помен на гробу блаженопочивше игуманије ове обитељи Еликониде, која се упокојила Одговарали су чланови Дјечјег хора Првог београд2011. године. ског пјевачког друштва под управом Емилије Милин. Након причешћа вјерних благосиљани су славски колачи храма и Духовног центра „Стефан Штиљановић“ из

Будве, који је прославио двадесет година постојања. Потом је у парохијском дому приређена трпеза љубави са пригодним празничним програмом.

говорили: Видјесмо славу Његову, као Јединороднога од Оца“.

Архијерејска Литургија у цркви Св. Ђорђа у Подгорици

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи: жички Јустин и будимљанско-никшићки Јоаникије служили су 24. октобра са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици. Овом службом настављен је Међународни научни скуп о Светом Симеону Мироточивом – Стефану Немањи, који је два дана раније почео у Београду. На Литургији су одговарали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског. По завршетку Литургије Владика се још једном обратио сабраним вјерницима бесједом у којој је говорио о хришћанству као вјери оптимизма и вјечне и непролазне радости.

Слава манастира Св. Петке

Митрополит Амфилохије служио је 27. октобра, на празник Свете Петке, са свештенством Свету службу на Гостиљу Мартинићком, у манастиру посвећеном овој светитељки.

Митрополит Амфилохије је у току Свете службе одликовао игумана манастира Дајбабе оца Данила чином архимандрита. Владика је рекао да је отац Данило не по својој памети већ по Божјем промислу дошао са простора „бескрајне Русије“ у Црну Гору. „Отац Данило је магистар богословља нашег Богословског факултета у Београду и докторант на Солунском универзитету. Благодарећи њему и његовом труду један број богочежњивих душа монахиња основале су манастир Светог Архангела Михаила у Прекобрђу, а ево, у последње вријеме, послије упокојења блаженог спомена нашег оца архимандрита Луке Анића, он је преузео да води манастир дајбабски у коме почивају мошти Светога старца Симеона“, рекао је митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних митрополит Амфилохије је посебно поздравио епископе Јустина и Јоаникија, као и учеснике научног скупа о Светом Симеону Мироточивом.

Архијерејска Литургија у Цетињском манастиру

децембар / 2014 / svetigora

Митрополит Амфилохије служио је 26. октобра са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. На почетку Литургије Свету тајну крштења примили су Цетињанин Александар Касом и његова породица. У литургијској проповиједи након читања Светог јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да ми хришћани благосиљамо Бога који је Творац неба и земље и који је Бог отаца наших, „Бога који је постао као један од нас. А они који су били заједно са Њим, ученици Његови, они су записали и

У проповиједи након читања Јеванђеља Владика је казао да није случајно да Свети Пророк каже да је диван Бог у Светима својим –– „У свему је Бог чудесан и диван, али најчудеснији је Бог управо у Светим Божјим људима. Све божанске љепоте, које је Бог створио својом руком, сабирају се у љепоти једног јединог људског лика – онога човјека или оне жене, или онога дјетета или старца, који су себе изнутра украсили том божанском љепотом, који су задобили тајну богопознања“, објаснио је Владика и рекао да је једна од таквих Света Петка. Након причешћа вјерних митрополит Амфилохије је са свештенством благосиљао славски колач. Потом је приређена славска трпеза.

Hronika mitropolije

Архијерејска Литургија у манастиру Прекобрђе

ститеља. Био је цјеломудрен до краја живота и зато му је Господ и подарио велику мудрост“, казао је Владика и подсјетио да је он саставио и Литургију на основу које су Митрополит Амфилохије је 1. новембра са свештенкасније настале Литургије Јована Златоуста и Василија ством служио Свету службу Божју у манастиру ПрекобрВеликог. ђе у Доњој Морачи. Након Литургије, митрополит Амфилохије је у Богословији одржао састанак са инспектором оцем Славком Зорицом и професорима ове црквено-просветне установе. Потом је у трпезарији Богословије благосиљан славски колач и приређена славска трпеза.

Архијерејска Литургија у манастиру Острогу

Одговарале су монахиње из сестринства ове Свете обитељи.

Свету литургију у Доњем манастиру Острогу служио је 7. новембра митрополит Амфилохије уз саслужење намјесника ове свете обитељи протосинђела Павла, јеромонаха Сергија, јереја пјешивачког Радмила Чизмовића и јереја жабљачког Миливоја Јововића. У току Литургије обављена је и Света тајна крштења брата Момира из Мојковца коме је Митрополит био кум.

Освештана оџаклија у кући владике Василија Петровића

Слава колашинске цркве Св. Димитрија

Светом архијерејском литургијом, славском литијом, благосиљањем славског колача и трпезом љубави, 8. новембра је у Колашину прослављен празник Светог Димитрија Солунског – Митровдан, који је храмовска слава колашинске цркве. Началствовао је митрополит Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројних вјерника, житеља Колашина. У току Свете службе Владика је миропомазао новокрСлава ђака II разреда штеног слугу Божјег Јакова. Цетињске богословије Након причешћа вјерних Владика је са свештенством Митрополит Амфилохије је 5. новембра, на празник предводио славску литију, која је прошла улицама КолаСветог апостола Јакова, служио Свету службу Божију у шина. По повратку пред цркву Светог Димитрија благоЦетињском манастиру. Празник Св. апостола Јакова је и сиљан је славски колач, а овогодишњи кум славе Алекслава ученика другог разреда Богословије Светог Петра сандар Дожић кумство за наредну годину је предао Цетињског. Владици су саслуживали инспектор за богоМилији Булатовићу. словије СПЦ протојереј–ставрофор Славко Зорица, који је боравио у редовној визити Цетињској богословији, и цетињско свештенство и свештеномонаштво. У литургијској бесједи Владика је рекао да апостол Јаков спада у 70 апостола који су наставили дјело Његових ученика.

svetigora/ 2014 / децембар

Митрополит Амфилохије је 4. новембра на Његушима освештао оџаклију у родној кући владике Василија Петровића. Чину освећења оџаклије присуствовали су најближи крвни сродници и потомци владике Василија, браћа Ђорђије и Мирко Петровић са члановима својих породица.

Митрополит Амфилохије је честитајући славу Колашинцима, подсјетио на дубоке хришћанске коријене Он је казао да је све до свог мученичког краја апостол простора Мораче, Колашина и Роваца, нагласивши да су Јаков остао вјеран Господу. „Остао је познат и по томе ти коријени нарочито јаки од XIII вијека – од када постоји да је био велики испосник, да чак ни уља није јео него царска лавра манастира Морача. Он је рекао да је овај се хранио само биљем, нешто попут Светога Јована Кр- народ сачувао вјеру у Христа и у најтежим временима

Митрополиту је саслуживало многобројно свештенисторије, али да су га угрожавале двије опаке болести – потурчењаштво и брозомора. ство из више епархија СПЦ, уз молитвено учешће мно„Брозомора је опака и отровна болест, рекао бих чак штва вјерника. Одговарали су ђаци Цетињске богослоопакија и отровнија од оне прве. Прва је бар учила људе вије и чланови хора „Свети Николај Српски“ из Љубића некој дубљој истини људскога постојања и живљења на код Чачка. У току Литургије Владика је миропомазао новокрземљи. Ова друга пошаст, брозомора, она је отровна, јер убија Бога у људима“, рекао је Владика и позвао Кола- штену дјевојчицу Марију. шинце да идуће године за празник Светог Димитрија у Након Литургије благосиљан је славски колач, а Владика је сестринству на челу с игуманијом Јустином чењиховом граду више не буде некрштених. Славско саборовање затим је настављено у парохиј- ститао славу и поздравио свештенство, свештеномонаском дому славском трпезом и празничним програмом у штво и вјернике из других епархија СПЦ, као и пјеснике којем су учествовала дјеца полазници колашинске шко- – учеснике „Других међународних Његошевих вечери поезије“. ле вјеронауке, пјесници и народни гуслари. Потом је у манастирском конаку приређена славска Архијерејска Литургија трпеза са празничним културним програмом.

у цркви Св. Петке у Голубовцима

Митрополит Амфилохије је 9. новембра са свештенством служио Свету службу Божију у цркви Свете Петке у Голубовцима.

Ноћ уочи празника Владика је у Ждребаонику служио бденије и замонашио искушенице Наташу и Марију којима је дао монашка имена Симеона и Антонија.

Прослава Светог Арсенија у Ждребаонику

Митрополит Амфилохије је 10. новембра служио Свету литургију у манастиру Ждребаонику код Даниловграда поводом празника Светог Арсенија Сремца, чије свете мошти почивају у овом манастиру.

Митрополит Амфилохије је 18. новембра са свештенством служио Свету службу Божју у цркви Свете Петке Римљанке у селу Курилу у Зети. У току Литургије Владика је у чин ђакона рукоположио свршеног теолога и живописца Николу Радовића, који је осликао овај храм.

У литургијској проповиједи митрополит Амфилохије је рекао да су најдубље истине о смислу људскога живота и свијета сакривене од оних који мисле да су мудри, да много знају и да су много сазнали – „То је сакривено они-

децембар / 2014 / svetigora

У литургијској проповиједи Владика је казао да је човјеку потребно и земаљско богатство, јер је човјек биће које је створено од душе и од тијела. „Као што душа хоће своју храну, тако и тијело човјеково има потребу за храном. Тако је то Бог удесио да је човјек двоједно биће – духовно и тјелесно“, казао је Владика. Владика је рекао да је тијелу потребно да расте и да има здравље да би онда душа човјекова и ум његов могли да дјелају преко тијела света Божја дјела. „Зато је природно да се човјек труди да стекне, да задобије храну за себе и своју дјецу, да своје потомство обезбиједи. Али, ако човјек помисли да је то једино ради чега он живи и ради, онда иде наопаким и погрешним путем. То је само средство да бисмо задобили и стекли оно што је истинско и право, и да бисмо остварили прави циљ свога живота“, објаснио је владика Амфилохије. По завршетку Литургије господин Митрополит је прегледао радове на новом парохијском дому, чија градња се приводи крају, а потом је посјетио цркву Свете Петке Римљанке у зетском селу Курило.

Архијерејска Литургија у цркви Св. Петке Римљанке у Курилу

Hronika mitropolije ма који мисле да имају мудрост и знање, а откривено безазленима. Није случајно рекао Господ: ‘Пустите дјецу да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско’; и још:‘ Блажени чистога срца јер ће они Бога видјети’. А дјеца јесу управо она бића која имају у себи ту чистоту и ту безазленост, имају дивно повјерење и у оца и у мајку управо зато што им је чиста душа и чисто срце“. Владика је рекао да је данас у свијету много оних који имају корисна знања преко којих организују људски живот, „и добро је што то чине. Међутим, оно што је суштина, што је основ, што је најбитније, они то не знају. Прије или касније се покаже да су они немоћни, и да све оно што граде, ако га граде само на себи и на своме знању, пропада“. Након Литургије митрополит Амфилохије је са свештенством освештао темеље будућег конака, пошто је планирано да на овом мјесту буде манастир. Потом је у кући ктитора храма и будућег манастирског конака Радомира Ратка Станковића приређена богата трпеза хришћанске љубави.

Епископ аустријско-швајцарски Андреј са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске. Одговарали су ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

svetigora/ 2014 / децембар

У литургијској проповиједи владика Андреј је рекао да су хришћани наследници предања које је Бог преко анђела открио своме народу – „Ми данас, кад читамо Свето Писмо и кад служимо Свету службу, ми смо носиоци тог огромног духовног наслеђа које нам је дошло на Аранђеловдан – храмовска спасење душе“. Након литије и освештања славских колача, митрослава манастира Ждребаоник Архијерејском литургијом, празничном литијом и полит Амфилохије је поздравио владику Андреја, коме благосиљањем славског колача у манастиру Ждребао- је сестринство манастира поклонило икону Светог Арсеник код Даниловграда 21. новембра је прослављен Аран- нија Сремца у спомен на ову његову посјету манастиру. Сабор у манастиру Ждребаонику настављен је славђеловдан, храмовска слава ове древне светиње. Началствовао је митрополит Амфилохије, а саслуживали су му ском трпезом.

На Аранђеловдан, 21. новембра, митрополит Амфилохије је у Ждребаонику одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца супружнике Веселина и Светлану Вукотић, који су изродили и одгајили девет синова. Уз одликовање, митрополит Амфилохије им је уручио и новчани поклон у износу од 900 евра.

ЈОВАН Маркуш

prikaz

„Октоих петогласник“ У издању Митрополије црногорско-приморске, Народне библиотеке Србије и манастира Високи Дечани, а поводом 520-годишњице првих ћирилских српскословенских књига штампарије Цетињског манастира, из штампе је изашло фототипско издање „Октоиха петогласника“.

во вредно дјело, приређено од мр Миланке Убипарип, мр Миросалава Лазића и мр Милене Н. Мартиновић из Народне библиотеке Србије и Митрополије црногорско-приморске, даје основне податке о самом „Октоиху петогласнику“ и о упорном трагању научника за њим и његовим садржајем. Објављивање дјелимично сачуваног текста, као и значајни научни увид, послужиће као добра основа за даље проучавање. Митрополит Амфилохије у предговору овог издања наводи: „Вријеме Ободске штампарије, вријеме цетињског Октоиха, по много чему је било слично времену у којем наш народ данас живи. Поколење које је у XV вијеку било на ивици ишчезнућа, посматрано људски и историјски, оставило је дубоке трагове и велика дјела, а међу њима најзначајније, не само за наш народ, него и за све Јужне Словене, за све Словене и уопште за тадашњу европску цивилизацију, оставило је, на Цетињу у камену, књигу Октоих... Од времена прве књиге из печатње Зетске митрополије прошло је 520 година. Као коцкице мозаика су се сабрали листови драгоцјене књиге Октоиха петогласника, да би ових дана, поводом јубилеја, у фототипском издању, угледало свијетло дана све оно што је до сада сабрано и пронађено. Нажалост, ово фототипско издање Октоиха петогласника још увијек не садржи пуни његов текст, који ће, надајмо се, једног дана ипак бити пронађен у цјелини. Овим издањем добили смо овдје, гдје је настао, поред ранијих фототипских издања Октоиха осмогласника, Псалтира с последованијем, Молитвеника – Молитвослова, три књиге ‘рукоделисане’ јеромонахом Макаријем у печатњи Зетске митрополије, војводе Ђурђа Црнојевића и четврту, ништа мање значајну за живот Цркве, као и за свеукупну нашу и словенску културу кроз вјекове. Зато је објављивање овог фототипског издања значајан догађај за нашу духовност, културу и науку“. Митрополит се нада да ће „Октоих петогласник“ у новом издању пробудити савјест многих и помоћи им да се врате овој књизи, „не само као књизи и азбуци ћирилској, ријеткој данас по цетињским и другим установама и школама и замењеној другим писмом, што је такође знак трагичног отуђења од духовног насљеђа града који га је изњедрио“: „Такав повратак Октоиху је тек почетак правог повратка његовом изворном садржају и незастаривим духовним, моралним и просветним порукама.“

Најранији податак о „Октоиху петогласнику“ из Црнојевића штампарије записао је двадесетих година XX вијека архимандрит шишатовачки Лукијан Мушицки у својој библиографији српских књига, која се налази у САНУ. Вук Караџић је забиљежио да постоји и „друга половина октоиха“. О томе како се непотпун примјерак „Петогласника“ нашао у манастиру Дечани записао је 1973. године Светозар Ст. Душанић, некадашњи управника Музеја СПЦ: „Пре него што је дошао у посед манастира Дечана овај петогласник је припадао цркви у Кучима, у Црној Гори. Поменутом храму њега је поклонила 1684. нека монахиња Ана.“ Из кратке биљешке дечанског архимандрита Серафима, у његовом дјелу „Дечански споменици“, види се да је већ 1864. припадао дечанској библиотеци. Мада архимандрит Серафим није изричито казао да је ријеч о „Црнојевића петогласнику“, већ само о „једном старом октоиху“, објављени запис из ове књиге јасно свједочи који је октоих у питању – подсјећа Јован Маркуш, приређивач историјата откривања „Октоиха петогласника“.

ХОДОЧАСНИЧКА ПУТОВАЊА

„ОДИГИТРИЈА“ДОО - БУДВА Брод „Свети Никон Јерусалимски“

Обилазак манастира Скадарског језера и слободна вожња језером (капацитет 45 мјеста) ИНФОРМАЦИЈЕ : 033 40 20 20, 40 20 21(факс) 069 041 469 odigitrija@t-com.me

Жиро рачуни Народних кухиња у Подгорици: 550 – 12288 – 79 на Цетињу: 550 – 13699 – 17

НОВА ИЗДАЊА SVETIGORA Цетиње: +382 (0)41 234-222 Београд: +381 (0)11 369-07-57 369-07-05

Поврх тога, Митрополија Цетињска једина је светосавска епископска столица, која је без прекидања до данас сачувана, и као таква законита престоница и насљедница Пећке Патријаршије (из говора предсједника Црногорске Владе др Лазара Томановића, одржаног пред посланицима Црногорске Народне Скупштине 15. августа 1910. године, поводом уздигнућа Књажевине Црне Горе у ранг Краљевине, а књаза Николе у титулу краља).