VINSKI VODIČ: ŠUMADIJA I BEOGRAD

VODIČ KROZ VINORODNU SRBIJU 4

Četvrti deo: Šumadija i Beogradski rejon

Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete. Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Savez vinogradara i vinara Srbije u svakom broju magazina Vino & Fino predstavlja vinske rejone i upoznaje nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima. U ovom broju, pričamo priču o Šumadiji i Beogradskom rejonu.

Šumadijski rejon

PONOS VINSKE SRBIJE

Kada vinari i ljubitelji vina sabiraju uspomene na pionirski period obnove srpskog vinarstva, koji je počeo pre više od dve decenije, neki se vinski rejoni posebno ističu: Šumadija je svakako među njima, kao zona koja je u XXI veku odnegovala neke od najpoznatijih vinarija u Srbiji. I danas, u doba mnogo veće konkurencije među vinskim kućama, pitoma brda Šumadije rađaju izvanredno grožđe od koga se prave velika vina.

Šumadija je jasno omeđen prostor sa velikim rekama kao prirodnim granicama: Sava, Dunav, Zapadna Morava, Velika Morava i Kolubara kriju teren sastavljen od talasastih pejsaža, plitkih rečnih dolina i ostrvskih planina na čelu sa moćnim Rudnikom. Ovaj teren odvajkada je bio izvanredno podesan za uzgoj vinove loze i drugog voća, a umereno topla leta, naglašene temperaturne razlike između dana i noći, velika osunčanost i pravilno raspoređene padavine vinogradarima jako olakšavaju posao i omogućavaju visok kvalitet ploda.

Ovakav teren od antičkog doba privlačio je vinogradare, a istorijski anali svedoče da se još u vreme starog Rima ovde gajila vinova loza. O tome su ostali tragovi i u etimologiji toponima kao što je selo Vinča (Vincea). I u srednjem veku ovde se gajila vinova loza, o čemu je pisao francuski putopisac De La Brokijer koji je 1423. posvedočio o zasadima vinove loze na Kosmaju i Venčacu.

Sve do tridesetih godina prošlog veka u Šumadiji su preovladavale starinske i autohtone sorte - smederevka, žilavka, prokupac, kadarka, začinak, tamjanika, plovdina... Današnji sortiment Šumadije je kombinacija lokalnih i internacionalnih sorti: ovde se gaje kaberne sovinjon, šardone, sovinjon blan, merlo, smederevka, prokupac, kaberne fran, malaga, rajnski rizling i muskat hamburg. Internacionalne sorte u Šumadiji su mahom počele da se gaje nakon intervencije kralja Aleksandra Karađorđevića koji je želeo da uskladi sortiment sa tadašnjim vinogradarskim trendovima u Evropi i čiji je Kraljev podrum čuvao, u bačvama od slavonskog hrasta, izvanredna vina proizvedena po najsavremenijim metodama tog vremena.

Nakon tridesetih godina, koje su bile zlatno doba za šumadijsko vinogradarstvo, nastupili su teški dani. Venčačka vinogradarska zadruga je postala deo NAVIP-a, a vinogradi na Oplencu pripali su kombinatu PIK Oplenac. Nakon dugog tavorenja, počela je srpska vinska renesansa, a sada Šumadija ima 1.120 hektara pod vinovom lozom u četiri vinogorja: krnjavačkom, oplenačkom, račanskom i kragujevačkom. U šumadijskim vinskim kućama prave se vina koja osvajaju medalje na važnim svetskim takmičenjima. Šumadija se danas posebno ističe svojim merloima, belim sovinjonima, ali i bordovskim kupažama i šardoneima, a nisu zaboravljena ni drevna vina poput šumadijske ružice, koja se tradicionalno pravi sa najmanje 85% prokupca.

Danas u Šumadiji vinograde poseduje više od 5.000 gazdinstava, a najveći broj vinograda nalazi se u opštini Smederevska Palanka. Najveće površine pod vinogradima su u opštini Topola, priznatom vinogradarskom centru Šumadije. Vinarstvo Šumadije iz berbe u berbu napreduje i raste, i pretvara se u istinski ponos vinske Srbije.

Tipična vina Šumadijskog rejona

Trijumf Gold 2020

Šumadiju je proslavila vinarija Aleksandrović. Vinariju Aleksandrović proslavio je Trijumf. Trijumf je proslavio beli sovinjon. Trijumf Gold, premijum etiketa belog sovinjona jedne od najpoznatijih šumadijskih vinarija, donosi prepoznatljiv karakter sorte sa puno citrusa i herbalnosti, uz fine note stonog voća, začina i mineralnosti. Slojevito, intenzivno, sočno i hrskavo vino.

Belina 2020

Mlada vinarija Matijašević, sa drugom berbom svoje smederevke Belina već je nadmašila samu sebe. Uz puno svežine i mirisa citrusa uz tonove borovih iglica, ova smederevka donosi i izdašnu mineralnost na nepcima. Slojevita, sa britkim, hrskavim kiselinama i postojanim ukusom grejpfruta, jabuke i limete.

Prokupac Zmajevac 2018

Kupina, malina, zrela višnja i fine vanilaste note plemenitog hrasta čine okosnicu mirisa ovog prokupca, na koju se nadovezuju blage začinske note. Elegantno, meko vino, baršunaste strukture, sa čvrstim taninima i karakternom, tipično sortnom završnicom.

Merlot selekcija 2017

Merlot Selekcija podruma Stari Hrast 2017 je veliko vino iz tople godine, prava voćna bomba sa puno crne trešnje, šljive, borovnice i šumskog voća, uz note novog kožnog kaiša, grafitne olovke, cimeta i bibera. Punog, ali skladnog tela, sa puno tanina savršene granulacije. Veliko vino za dugo odležavanje i reprezentativni primer potencijala Šumadije kao regiona za vrhunski merlo.

Beogradski rejon

VINA PRESTONICE

Malo glavnih gradova u svetu može da se pohvali da na svojoj teritoriji ima uspešne vinograde i vinarije. Privilegija Beograda i beogradskog rejona jeste prisustvo velikih reka koje stvaraju povoljne uslove za gajenje vinove loze, a ovaj prirodni kapital vinari pretvaraju u izvrsna vina od autohtonih i međunarodnih sorti.

U beogradskom rejonu oko 1130 hektara zemlje zasađeno je lozom, a vinogradi se uglavnom nalaze na nadmorskoj visini od 150 do 250 metara. Pet vinogorja, avalsko-kosmajsko, gročansko, smederevsko, dubonsko i lazarevačko, izložena su blagotvornim uticajima Kosmaja i Avale i reke Dunav, koja putem efekta dva sunca omogućava ranije sazrevanje ploda, i koja tokom zime sprečava nagle i štetne temperaturne oscilacije.

Sortiment beogradskog rejona veoma je bogat: tu su domaće sorte smederevka i prokupac, kao i internacionalne sorte kao što su šardone, sovinjon blan, traminac, grašac, rajnski rizling, muskat hamburg, pino noar, merlo, kaberne sovinjon, sovinjon blan... Grožđe se gaji u 4421 gazdinstava, a najveće površine pod vinovom lozom nalaze se u opštini Grocka.

Bogata je i vinska istorija ovog kraja - istoričari beleže da su se sve do pre jednog veka beogradski vinogradi prostirali sve do južnih padina Neimara, u širem centru Beograda. Među poznavaocima vinogradarstva, prva i najvažnija asocijacija na Beogradski rejon je mikrolokacija Zlatno brdo kod Smedereva, gde se gaji najkvalitetnija smederevka u Srbiji. Zlatno brdo ujedno je i fokusna tačka uzgoja smederevke, sorte nedovoljno istraženog potencijala koja oko Smedereva daje najbolje rezultate. U ovom se kraju gajila i malaga (muskat aleksandrijski), koja se kupažirala sa smederevkom kako bi se dobilo mirisno i osvežavajuće vino koje se pravilo sve do prve polovine dvadesetog veka.

U beogradskom rejonu nalazi se i ustanova koja u kontinuitetu daje veliki doprinos srpskom vinarstvu: na dobru Radmilovac, na kome se nalaze ogledni vinogradi i ampelografska kolekcija Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, obučavaju se budući stručnjaci u oblasti vinogradarstva, sprovode se naučna istraživanja i vrši se klonska selekcija sorti vinove loze.

Savremeno doba tokom koga je čitava vinska Srbija naglo počela da živi novim i uzbudljivim životom donela je i lepa priznanja za vina ovog kraja, uključujući i jedan regionalni trofej Dekantera za centralnu i istočnu Evropu. Beogradski rejon ima još mnogo toga da ponudi, i mnoge izvanredne mikrolokacije sa raskošnim pogledom na Dunav čekaju da im se vinari posvete i da da njima prave vina sa izrazitim podunavskim pečatom i sa bogatim istorijskim pedigreom.

Tipična vina Beogradskog rejona

Sonata Icone 2017

Vinarija Jeremić, u impresivnom zdanju uz Dunav nedaleko od Smedereva, profilisala se kao kuća za upečatljiva i precizna vina, pre svega od bordovskih sorti. Potrošači ih prepoznaju kroz njihov beli sovinjon Sonata, koji je pre neku godinu dobio i svoju premijum Icon verziju, odležalu u drvetu. Bogato, puno, moćno vino sa karakterom nektarine i grejpa, skladno i postojano.

Selena 2020

Tamjanika koja pokazuje da ova sorta itekako može da igra i na terenu maceriranih, oranž vina. Plavinci su organska vinarija sa vinima jedinstvenog stilskog izraza, a njihova Selena, inače nosilac trofeja za najbolje organsko vino BIWC 2021, nudi puno zrelog žutog voća, kandiranih citrusa, čvrstu strukturu i dug, kompleksan ukus.

Kanon 2018

Tipična bordovska kupaža merloa i kaberne sovinjona koju pravi vinarija Jeremić, donosi obilje crnog i crvenog bobičastog voća uklopljenog u slatkaste note hrasta. Izdašno, umereno puno vino, ljutkastih tanina i prijatne, gipke svežine.

Zapis crveni 2018

Široki portfolio vinarije Janko, u kom su mesta našle i internacionalne i autohtone sorte poput smederevke i prokupca, svedoči o širokim mogućnostima smederevskog teroara. Svoje mesto tu je našao i merlo, postavši jedno od najprepoznatljivijih vina vinarije Janko. Intenzivno voćan, sočan i vibrantan, iz godine u godinu donosi izvanredan kvalitet za cenu.